Dan nakon objavljivanja teksta pod naslovom "Slučaj Aleksandra Mijaljevića: Optužbe za zloupotrebu u ličnu i korist bišve vlasti u Crnoj Gori", Radiju Slobodna Evropa (RSE) obratila se Andrea Ubović, medijska zastupnica kompanije "Bemax". Pozivajući se na Zakon o medijima Crne Gore, u ime "Bemax-a" od RSE je zatraženo obavljivanje demantija. "Aleksandar Mijajlović nikada nije bio vlasnik, suvlasnik ili zaposlenik kompanije 'Bemax'", navedeno je u mejlu. "Shodno tome, ni informacija da je Mijajlović napustio 'Bemax' 2023. godine i prodao svoj udjel za 1,5 miliona eura, a koja je u istom tekstu objavljena, a za koju se, tokom pisanja teksta, nijeste interesovali i provjeravali u kompaniji 'Bemax', nije tačna, budući da nije mogao prodati udjel koji nikada nije imao, niti napustiti kompaniju u kojoj nije bio", stoji u pismu zastupnice "Bemax-a". RSE ističe da su podaci o Mjaloviću i "Bemaxu", objavljeni u tekstu, preuzeti iz spisa Specijalnog tužilaštva Crne Gore.

Naučnici se možda približavaju mogućnosti potvrđivanja postojanja tamne materije – nevidljive tvari za koju se smatra da čini više od četvrtine kosmosa – dok proučavaju difuzni sjaj gama zraka blizu centra naše galaksije. Sve vidljivo u univerzumu napravljeno je od obične materije – od zvezda i planeta do ljudi, i svega što vidimo oko nas. Obična materija se može videti u talasnim dužinama od infracrvene do vidljive svetlosti i gama zraka, ali čini samo oko pet odsto celokupnog univerzuma. Tamna materija, koja ne apsorbuje, ne reflektuje niti emituje nikakvu svetlost, izgleda da čini oko 27 odsto univerzuma, dok druga misteriozna komponenta zvana tamna energija čini preostalih otprilike 68 odsto. Naučnici su uvereni da tamna materija postoji zbog njenih gravitacionih efekata u velikim razmerama u univerzumu. Zbog same njene prirode, njeno postojanje je teško dokazati. Međutim, istraživanje viška gama zraka koje je Fermijev gama-svemirski teleskop posmatrao i mapirao na ogromnom prostranstvu blizu srca Mlečnog puta nudi mogućnost za dugo traženu potvrdu. Naučnici su izneli dva suprotstavljena objašnjenja za te emisije gama zraka. Jedna mogućnost je da ih uzrokuju sudari čestica tamne materije koje se skupljaju u tom galaktičkom regionu. Drugo je da ih uzrokuje klasa neutronskih zvezda – gustih urušenih jezgara masivnih zvezda posle njihove smrti – koje se zovu milisekundni pulsari koji emituju svetlost širom elektromagnetnog spektra dok se rotiraju stotine puta u sekundi. Sveobuhvatna nova analiza koja uključuje napredne simulacije procenila je prednosti tih suprotstavljenih hipoteza, smatrajući ih podjednako verovatnim. Gama zraci generisani sudarima čestica tamne materije, pokazala je studija, proizveli bi isti signal gama zraka kao onaj koji je posmatrao Fermijev satelit. "Razumevanje prirode tamne materije koja prožima našu galaksiju i ceo univerzum jedan je od najvećih problema u fizici", rekao je kosmolog Džozef Silk (Joseph) s Univerziteta Džons Hopkins u Merilendu i Instituta za astrofiziku Univerziteta Pariz/Sorbona, jedan od autora studije objavljene u četvrtak u časopisu Fizikal rivju leters (Physical Review Letters). "Naš ključni novi rezultat je da se tamna materija uklapa u podatke o gama zracima makar jednako dobro kao i rivalska hipoteza o neutronskoj zvezdi. Povećali smo šanse da je tamna materija indirektno detektovana", dodao je Silk. Istraživači su rekli da bi najmoćniji zemaljski gama teleskop na svetu – Opservatorija s Čerenkovljevim teleskopima, koja se pravi u Čileu – mogao da pruži odgovor razlikovanjem emisija gama zraka iz ta dva izvora. Taj teleskop bi mogao da počne da radi već 2026. "Pošto tamna materija ne emituje niti blokira svetlost, možemo je detektovati samo kroz njene gravitacione efekte na vidljivu materiju. Uprkos decenijama istraživanja, nijedan eksperiment još nije direktno detektovao čestice tamne materije", rekao je astrofizičar i glavni autor studije Murits Mihkel Muru (Moorits Mihkle Muru) s Univerziteta u Tartuu i Lajbnic instituta za astrofiziku u Potsdamu. Višak gama zraka je primećen u regionu koji se prostire na unutrašnjih 7.000 svetlosnih godina galaksije. Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost pređe za godinu dana, odnosno 9,5 triliona kilometara. Taj region se nalazi oko 26.000 svetlosnih godina od Zemlje. Gama zraci imaju najmanje talasne dužine i najveću energiju od svih talasa u elektromagnetnom spektru. Zašto bi gama zraci mogli biti pokazatelj tamne materije? Sumnja se da čestice tamne materije potpuno uništavaju kada se sudare i ti sudari kao kao nusproizvod stvaraju gama zrake. Veruje se da je Mlečni put nastao kolapsom ogromnog oblaka tamne materije i obične materije pod dejstvom gravitacije. "Obična materija se ohladila i pala u centralne regione, vukući za sobom nešto tamne materije", rekao je Silk. "Jedinstvena stvar za najjednostavniju hipotezu o tamnoj materiji je činjenica da se smatra da su čestice tamne materije sopstvene antičestice i da se potpuno uništavaju kada se sudare. Samo protoni i antiprotoni rade nešto slično da bi proizveli energetske gama zrake, a antiprotoni su izuzetno retki." Sjaj bi, međutim, takođe mogao da potiče od kolektivnog zračenja više hiljada dosad neprimećenih milisekundnih pulsara. Fermi satelit je potvrdio da su takvi objekti izvori gama zraka koji bi mogli da objasne sjaj u tom regionu. Izvor: Reuters

Predsednici SAD i Rusije, Donald Tramp (Trump) i Vladimir Putin, saglasili su se u telefonskom razgovoru u četvrtak da se sastanu u Budimpešti, što će biti njihov drugi samit ove godine. Tramp i Putin razgovarali su dan pre nego što bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo da se sastane s američkim liderom u Vašingtonu. "Složili smo se da će se sledeće nedelje održati sastanak naših savetnika na visokom nivou... Predsednik Putin i ja ćemo se zatim sastati na dogovorenoj lokaciji, Budimpešti, Mađarska", napisao je Tramp na svojoj mreži Truth Social. Tramp je dodao da je cilj sastanka u Budimpešti da "vidimo da li možemo da okončamo ovaj 'neslavni' rat između Rusije i Ukrajine". Takođe je rekao da će delegaciju SAD, koja će razgovarati s ruskom stranom pre njegovog sastanka s Putinom, predvoditi državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco), dodajući da lokacija za te razgovore tek treba da bude određena. Tramp je posle novinarima u Beloj kući rekao da očekuje da će se sastanak s Putinom biti "u roku od dve nedelje" i da će ga domaćin biti mađarski premijer Viktor Orban. I Kremlj i Bela kuća pohvalili su telefonski razgovor Trampa i Putina, nazvavši ga "dobrim" i "produktivnim". Savetnik za spoljnu politiku Kremlja Jurij Ušakov rekao je da je razgovor bio "izuzetno otvoren i pun poverenje", dodajući da će vreme i mesto sastanak predsedika dve zemlje biti razmotreno tokom telefonskog razgovora Rubija i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova u narednim danima Lideri SAD i Rusije su razgovarali telefonom uoči Trampovog sastanka sa Zelenskim koji se nada da će zamah bliskoistočnog mirovnog procesa pomoći u okončanju rata u Ukrajini. Zelenski je po dolasku u Vašington u četvrtak na Telegramu naveo da izgleda da je Rusija voljna da nastavi dijalog "čuvši o Tomahvcima", misleći na Trampovu sugestiju da bi mogao Ukrajini da obezbedi te rakete. U izjavi novinarima u Beloj kući, Tramp je rekao da je spomenuo Tomahavke Putinu tokom njihovog razgovora. "Zapravo jesam rekao, da li biste imali nešto protiv da dam nekoliko hiljada Tomahavka vašim protivnicima", rekao je Tramp, dodajući da se Putinu "nije dopala ta ideja". Tramp je ranije rekao da će se on i Zelenski sastati u Ovalnom kabinetu da razmotre njegov razgovor s Putinom i druge teme. Očekuje se da će razgovarati o ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani i kapacitetima dugog dometa. Predsednik SAD je nedavno izrazio svoje razočaranje Putinom i ratom Moskve u Ukrajini, rekavši u sredu da ruski predsednik izgleda da ne želi da okonča sukob, zbog čega deluje "veoma loše". Njih dvojica su dva puta razgovarali tokom vikenda u jeku intenziviranih diskusija o potencijalnoj odluci SAD da Kijevu isporuče rakete dugog dometa Tomahavk (Tomahawk). Tramp nije isključio tu mogućnost, ali je u četvrtak rekao da SAD ne mogu da "istroše" svoje zalihe Tomahavka. Ta oružje ima domet do 2.500 kilometara i može biti opremljeno nuklearnim bojevim glavama. Tramp ga je opisao kao "nemilosrdno, ofanzivno i neverovatno destruktivno oružje", dodajući da "niko ne želi da se na njega ispale Tomahavci". Ušakov je posle razgovora dva predsednika naveo da je Putin rekao Trampu da isporuka Tomahavka Ukrajini neće promeniti situaciju na bojnom polju, ali će naštetiti mirovnim naporima i odnosima Rusije i SAD.

Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je 16. oktobra u Skupštini da "analizira situaciju i traži rešenja" za izazove u oblasti obrazovanja i društvene krize. "Našim radom ćemo pokušati da izađemo iz obrazovne i društvene krize, do sada najveće u Srbiji", rekao je Macut odgovarajući na prozivke opozicionih poslanika. U Skupštini je u toku prva jesenja sednica, na čijem dnevnom redu se nalaze zakon o legalizaciji bespravno sagrađenih objekata i set zakona o zajmovima. U Srbiji gotovo godinu dana traju antivladini protesti, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a od maja i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira da je odgovorna za pad nadstrešnice i odbija da raspiše vanredne izbore. Macut je, sumirajući stanje u obrazovanju, rekao da radi 1.770 škola, da je Peta beogradska gimnazija blokirana, a dve škole su u štrajku. Naveo je da rade svi fakulteti i da očekuje da će nastava početi 3. novembra. Dodao je da je popunjenost upražnjenih mesta na fakutetima 75 odsto, a da su Arhitektonski i Fakultet organizacioni nauka upisali studente i popunili 100 odsto kapaciteta. O efektima smanjenja maržiMacut je rekao da je uredba o smanjenju trgovačkih marži dala efekte i da su cene u septembru smanjene 1,6 odsto u odnosu na avgust, a da je međugodišnja inflacija 2,9 odsto, što je najmanje od 2021. godine. "Bruto domaći proizvod (BDP) u drugom kvartalu iznosio je 2,1 odsto, što nije bila želja. Ako se godina zavši sa rastom BDP-a od 2,7 odsto biće daleko bolje od evropskog proseka. Nećemo biti zadovoljni, ali je to zbog okolnosti u kojima smo radili jako dobro", rekao Macut. Vlada Srbije je od septembra na šest meseci ograničila marže velikih trgovinskih lanaca, za koje su predstavnici vlasti tvrdili da su glavni uzrok rasta cena hrane. Stručnjaci su za RSE, međutim, ranije upozoravali da je reč o marketinškom triku i da će smanjenje marži imati ograničene efekte na smanjenje cena hrane u Srbiji.

Gradonačelnik Odese Henadij Truhanov, pod pritiskom pošto mu je ukrajinski predsednik oduzeo državljanstvo i uveo vojnu upravu nad najvažnijim lučkim gradom u zemlji, ponovo je negirao optužbe da nelegalno poseduje rusko državljanstvo. Bivšeg poslanika u ukrajinskom parlamentu i gradonačelnika crnomorske luke od 2014, godinama prate optužbe da ima rusko državljanstvo, što je nelegalno prema ukrajinskom zakonu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ove nedelje je objavio da oduzima Truhanovu državljanstvo, pozivajući se na izveštaje glavne bezbednosne agencije zemlje da je posedovao ruski pasoš. 'Nisam podneo zahtev Rusiji za državljanstvo'Truhanov je u intrervjuu za Ukrajinski servis RSE u sredu pokušao da ubedi Ukrajince da su optužbe lažne. "Uveravam sve Ukrajince, svakoga ko vidi i ko želi da zna istinu danas, da nikada nisam imao rusko državljanstvo", rekao je on. "Nisam imao pravo da dobijem to državljanstvo, jer nisam podneo zahtev Rusiji za državljanstvo da bih dobio državljanstvo od nje, i nisam mogao da ga dobijem ni na koji drugi način." Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) objavila je fotografiju ruskog pasoša za koji je navela da je Truhanovljev, tvrdeći da je pasoš izdat 2015, oko godinu dana pošto je Rusija pokrenula sukob niskog intenziteta u istočnom ukrajinskom regionu Donbas. "Ne znam zašto me ne vole", našalio se. "Možda je to zbog moje frizure." Odesa, grad s najvećom ukrajinskom lukom na Crnom moru u kojem živi oko milion ljudi, dobila je dodatni ekonomski i strateški značaj pošto je Rusija anektirala Krim 2014. godine. Grad je glavna pomorska izvozna ruta za ukrajinsku robu i u njemu se takođe nalazi sedišta ukrajinske mornarice. Zelenski je objavi o oduzimanju državljanstva Truhanovu neodređeno pomenuo "bezbednosna pitanja" u tom gradu. Velike poplave"Odesa zaslužuje veću zaštitu i veću podršku", rekao je Zelenski. "Previše bezbednosnih pitanja u Odesi previše dugo nije rešeno." Grad su krajem prošlog meseca takođe pogodile bujične kiše i velike poplave u kojima je poginulo najmanje devet ljudi. Zelenski je javno optužio "lokalne lidere" Odese da nisu učinili dovoljno da zaštite stanovnike od poplava. "Možda je predsednik nezadovoljan načinom na koji grad trenutno reaguje na rusku agresiju", rekao je Truhanov. On je rekao da je lažna fotografija za koju SBU tvrdi da je Truhanovljev pasoš. I neki stručnjaci sa strane su izrazili sumnju povodom togs. Ruski informativni portal Insajder naveo je da fotografija izgleda kao falsifikat. "Ako se ispostavi i postane činjenica da je to lažno, onda mislim da bi to moglo značajno da potkopa poverenje javnosti u takav entitet kao što je Služba bezbednosti Ukrajine", rekao je za Ukrajinski servis RSE Vitalij Bezgin, poslanik vladajuće stranke Sluga naroda. "I to će biti ogroman problem za nas, za državu, jer taj entitet zapravo ima ogroman posao tokom rata." Od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, Zelenski je naredio uspostavljanje vojnih uprava u glavnom gradu Kijevu i drugim gradovima, tvrdeći da je to efikasniji način upravljanja većim opštinama tokom ratnog vremena. Ipak, neki gradonačelnici i opštinski načelnici su negodovali zbog paralelnih uprava. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je 29. januara optužio predsednički kabinet Zelenskog za političke intrige u vezi s izborom novog vojnog upravnika.

Vlada francuskog premijera Sebastiena Lecornua preživjela je glasanja o povjerenju u Skupštini u četvrtak, prenio je Reuters. Prijedlog za glasanje o nepovjerenju, koji je podnijelo krajnje desno Nacionalno okupljanje, podržalo je 144 članova parlamenta. Međutim, bilo je potrebno 289 glasova kako bi bio prihvaćen. Prijedlog krajnje ljevice o kojem se glasalo prije toga također nije prošao. Sebastien Lecornu, francuski premijer s najkraćim mandatom u modernom dobu prije nego što je prošle sedmice ponovno imenovan, suočio se s mogućnošću još kraćeg drugog mandata dok u utorak nije napravio ustupak oko penzijske reforme. Socijalisti su pozdravili su taj potez, rekavši da neće podržati dva prijedloga za glasanje o nepovjerenju, jedan od krajnje ljevice i drugi od krajnje desnog Nacionalnog okupljanja. Suspenzijom penzijske reforme Lecornu prijeti da će potkopati jedan od glavnih Macronovih ekonomskih poteza u vrijeme kada su francuske javne finansije u opasnom stanju, ostavljajući predsjednika s malo domaćih postignuća nakon osam godina na vlasti. Francuska je usred najgore političke krize proteklih desetljeća dok niz manjinskih vlada nastoji progurati budžete za smanjenje deficita kroz zakonodavno tijelo žestoko podijeljeno u tri različita ideološka bloka.

Dario Ristić, državljanin Bosne i Hercegovine, osumnjičen za ratovanje na strani Rusije u Ukrajini, pušten je iz pritvora 15. oktobra. Njegov branitelj Rade Ćulibrk potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je Ristić izašao na slobodu nakon što je Tužiteljstvo pred istek jednomjesečnog pritvora, koji mu je određen 19. septembra po povratku u BiH, zatražilo da mu se odredi mjera zabrane u vidu kućnog pritvora. Ristiću su oduzeti dokumenti i telefon. Odvjetnik Ćulibrk je rekao i da je Ristićeva odbrana uputila prijedlog za sporazumno priznanje krivice, ali da do dogovora s Tužiteljstvom BiH još nije došlo. Za krivično djelo pridruživanje stranim paravojnim i vojnim jedinicama Krivični zakon BiH predviđa kazne, u ovisnosti o kvalifikacijama, od tri mjeseca do deset godina zatvora. Ristić je na ratištu u Ukrajini izgubio nogu, a uhapšen je 19. septembra na Aerodromu Sarajevo, na osnovu crvene INTERPOL-ove potjernice koja je za njim raspisana u martu 2025. godine. Ovaj bh. državljanin, porijeklom iz Modriče, sumnjiči se da je ratovao na strani Rusije u Ukrajini od novembra 2023. godine. U međuvremenu je dobio državljanstvo Rusije. Ristić je na ruskoj društvenoj mreži VKontakte objavljivao informacije o svom učešću na ratištu u Ukrajini. Sigurnosne agencije BiH ne objavljuju podatke o mogućem broju bh. državljana na ratištu u Ukrajini, osim da je otvoreno nekoliko istraga. RSE je ranije razgovarao s najmanje trojicom državljana BiH koji su se pridružili ruskoj armiji i svi su naveli da su dobili ili su u procesu dobivanja ruskog pasoša, odnosno državljanstva. U Bosni i Hercegovini su dosad zbog pridruživanja stranim vojnim I paravojnim formacijama, uglavnom, procesuirani i kažnjavani državljani koji su odlazili u Siriju i Irak i tamo se pridruživali terorističkim organizacijama "Islamska država" i ograncima Al-Kaide. Zbog sumnje da je ratovao 2014. i 2015. godine u Ukrajini procesuiran je Gavrilo Stević. Sud Bosne i Hercegovine Stevića je pravosnažno oslobodio optužbi da je u Rostovu, područje Luganska, kao dobrovoljac, zajedno s drugim osobama iz BiH i Srbije, postao pripadnik paravojne formacije Odreda – jedinice "Jovan Šević" koja je djelovala protiv legitimnih snaga Ukrajine. Stević je za RSE ranije rekao da ne poriče boravak u Ukrajini, ali kaže da se nije borio.

Ministarstvo odbrane Kosova je saopštilo da su Kosovske bezbednosne snage (KBS) u četvrtak u 10.30 časova "tokom kretanja konvoja od Istoka do kasarne KBS-a u Mitrovici, pomešali smer kretanja". Ranije je zamenik direktora Policije Kosova za region sever Veton Eljšani (Elshani) rekao za Radio Slobodna Evropa da su pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga u četvrtak bili u Severnoj Mitrovici, ali "greškom". "Izgubili su se, GPS navigacija ih je pogrešno dovela na sever", rekao je Eljšani. Prema njegovim rečima, Policija Kosova je primetila Kosovske snage bezbednosti, razgovarala sa njima, nakon čega su napustili sever zemlje. Na video-snimci objavljenim na društvenim mrežama vide se vozila Kosovskih bezbednosnih snaga kako se okreću kod benzinske pumpe u blizini policijske stanice i kreću prema jugu. Eljšani je za Radio Slobodna Evropa rekao da su, prema saznanjima Policije, vozila Kosovskih bezbednosnih snaga bila parkirana na ovoj pumpi pet do deset minuta, nakon čega su u pratnji policije otišli "najbržom rutom", pored autobuske stanice kod mesta koji je poznat kao "Dudin krš". Reakcije Srpske liste i SrbijeSrpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila je da je dolazak pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga u Severnu Mitrovicu "izazvao je uznemirenje srpskog naroda i podigao tenzije". "Ovaj potez predstavlja opasnu i namernu provokaciju, usmerenu ka destabilizaciji prilika na terenu i izazivanju straha i nemira među srpskim narodom", navodi se u saopštenju. Srpska lista je od KFOR-a zatražila veće prisustvo na severu Kosova, "kako bi sprečio nove pokušaje jednostranih akcija i zaštitio mir i bezbednost svih građana". "Srpska lista upozorava da su ovakve akcije neprihvatljive i da mogu imati ozbiljne posledice po stabilnost regiona", saopšteno je. Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije zatražila je hitnu reakciju međunarodne zajednice zbog prisustva nekoliko vozila Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Kosova te ocenila da se radi o "direktnom kršenju čvrstih garancija NATO-a". Iako je Policija Kosova navela da se radi o greški, Kancelarija za Kosovo tvrdi kako su kosovske vlasti na čelu sa premijerom na dužnosti Aljbinom (Albin) Kurtijem "poslale dva kamiona i četiri hamera KBS-a na sever Kosova", dan nakon posete predsednice Evropske komisije Ursule Fon der Lajen (Von der Leyen) koja je zatražila smirivanje tenzija. Kosovske snage bezbednosti ne smeju biti prisutne na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, bez prethodnog odobrenja KFOR-a na osnovu garancija Hašima Tačija (Hashim Thaci) 2013. godine u svojstvu premijera Kosova. Tači je tada razmenio pisma sa tadašnjim generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fogom Rasmusenom (Anders Fogh Rasmussen) kojim se obavezao da Kosovske bezbednosne snage neće biti raspoređene na severu Kosova bez prethodne saglasnosti KFOR-a na Kosovu.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da je indijski premijer Narendra Modi pristao da prestane kupovati rusku naftu, dok Sjedinjene Države nastoje izvršiti ekonomski pritisak na Kremlj kako bi se okončao rat u Ukrajini. Trump je novinarima rekao da je dobio uvjeravanja od Modija da će Indija obustaviti kupovinu "u kratkom vremenskom periodu", što je nazvao "velikim zaustavljanjem". Predsjednik SAD-a pokušao je iskoristiti indijsku kupovinu ruske nafte u svom trgovinskom ratu, ali New Delhi se do sada tome opirao. Reagujući na Trumpove izjave, portparol indijske vlade je rekao da su razgovori "u toku" sa američkom administracijom koja je "pokazala interesovanje za produbljivanje energetske saradnje sa Indijom". "Naš stalni prioritet je zaštita interesa indijskog potrošača u nestabilnoj energetskoj situaciji. Naše politike uvoza su u potpunosti vođene ovim ciljem", rekao je portparol. U međuvremenu, ruski zamjenik premijera Aleksandar Novak, komentarišući Trumpove izjave, rekao je da je Moskva uvjerena da će Indija nastaviti saradnju s Rusijom u vezi s isporukama energenata. "Nastavljamo saradnju s našim prijateljskim partnerima. Naši energetski resursi su traženi, ekonomski isplativi i praktični, i uvjeren sam da će naši partneri nastaviti raditi s nama," izjavio je Novak 16. oktobra, prenosi državna novinska agencija TASS. Istog dana, Indija je javila da su njeni glavni ciljevi osiguranje stabilnih cijena energije i sigurnost snabdijevanja. "Naš stalni prioritet je zaštita interesa indijskih potrošača u nestabilnim energetskim okolnostima. Naša politika uvoza u potpunosti je vođena tim ciljem", saopštilo je indijsko Ministarstvo vanjskih poslova. Međutim, u saopštenju se ne navode Trumpovi komentari u vezi s indijskom kupovinom ruske nafte. Nafta i gas su najveći izvozni proizvodi Rusije, a među najvećim kupcima Moskve su Kina, Indija i Turska.

Najmanje 18 osoba je poginulo, a više od 360 je ranjeno u Afganistanu u vojnim sukobima između Pakistana i Afganistana od 10. oktobra, izvijestila je u četvrtak Misija UN-a za pomoć Afganistanu (UNAMA). "UNAMA poziva sve strane da trajno prekinu neprijateljstva kako bi zaštitili civile", navodi se, javio je Reuters. Privremeni prekid vatre stupio je na snagu u srijedu. Iz pakistanskog Ministarstva vanjskih poslova istakli su da će obje strane uložiti iskrene napore da, putem dijaloga, pronađu pozitivno rješenje za kompleksne probleme, koji se mogu riješiti. Tenzije na granici Afganistana i Pakistana eskalirale su u oružani sukob tokom prethodnog vikenda. Nasilje je izazvalo strah od opšteg rata između Pakistana i afganistanskih talibana, dugogodišnjih saveznika čiji su se odnosi pogoršali. Islamabad optužuje afganistanske talibane da pružaju utočište ekstremističkoj grupi Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP), koja vodi pobunu u Pakistanu. Afganistanski talibani, koji su preuzeli vlast 2021. godine, poriču te optužbe. Civili sa obje strane granice rekli su da su nedavne borbe primorale neke od njih da napuste svoje domove uslijed straha od šireg rata.

Novi vojni čelnik Michael Randrianirina rekao je da će u petak položiti zakletvu za predsjednika Madagaskara, dok je Afrička unija suspendovala članstvo njegove ostrvske zemlje nakon državnog udara kojim je svrgnut predsjednik Andry Rajoelina, piše Reuters. Rajoelina, kojemu je izglasan opoziv nakon što je pobjegao u inostranstvo tokom vikenda, osudio je preuzimanje vlasti i odbio odstupiti uprkos protestima generacije Z kojima se od njega traži da odstupi te raširenim prebjezima u sigurnosnim snagama. Randrianirina je u izjavi u utorak rekao da će Visoki ustavni sud održati ceremoniju polaganja zakletve. Afrička unija objavila je u srijedu da je blok suspendovao Madagaskar s trenutnim efektom nakon puča te pozvala na obnovu civilne uprave, kao i na izbore. Suspenzija Madagaskara koju je donio 55-člani blok ima političku težinu i mogla bi izolovati novo vodstvo zemlje. Randrianirina je ranije rekao da je vojska preuzela vlast i raspustila sve institucije osim donjeg doma parlamenta, odnosno Nacionalne skupštine. Rekao je i da će odbor predvođen vojskom vladati do dvije godine uz prelaznu vladu prije organizovanja novih izbora. Randrianirina je bio komandant elitne vojne jedinice CAPSAT koja je odigrala ključnu ulogu u puču 2009. kojim je Rajoelina doveden na vlast, ali se prošle sedmice odvojila od njega, pozivajući vojnike da ne pucaju na demonstrante, podsjeća Reuters. Madagaskar ima oko 30 miliona stanovnika i prosjek godina manji od 20. Tri četvrtine stanovništva živi u siromaštvu.

Srpska lista je 16. oktobra ponovo predala žalbu Ustavnom sudu Kosova zbog izbora potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice uz tvrdnje da je prekršen Ustav, poslovnik rada Skupštine ali i prethodna odluka Ustavnog suda. "Ujedno smo zahtevali uvođenje privremene mere kako bi se zaustavile protivustavne radnje koje mogu nanete nepopravljivu štetu", navodi se u saopštenju ove vodeće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Nova Skupština Kosova je konstituisana 10. oktobra, izborom Nenada Rašića za potpredsednika iz redova srpske zajednice a nakon što devet poslanika Srpske liste nije uspelo da obezbedi potrebne glasove. Izbor potpredsednika Skupštine Kosova Ustavni sud je već razmatrao na zahtev Srpske liste, ali zbog toga što je predsednik Dimalj Baša (Dimal Basha) zaključio da je Skupština konstituisana a potpredsednik iz redova srpske zajednice nije bio izabran. Sud je potom doneo odluku u korist Srpske liste i naložio ponovno održavanje sednice na kojoj se mora izabrati potpredsednik iz redova srpske zajednice, kako bi se otvorio put za dalje formiranje novih institucija. Sud je takođe podvukao da predlog za potpredsednika Skupštine iz reda poslanika zajednica koje nisu većina, u konkretnom slučaju srpske zajednice, mora podneti većina ili najveći broj poslanika iz reda poslanika srpske zajednice. Kako poslanici Srpske liste nisu dobili dovoljan broj glasova, predsednik Skupštine Dimalj Baša je zatražio da se izbor srpskog potpredsednika Skupštine nastavi putem žreba, te je kritikovao predstavnika srpskih poslanika, Igora Simića iz Srpske liste, što nije pristao da predloži Nenada Rašića. Rašić dolazi iz srpske partije Za slobodu, pravdu i opstanak i bio je ministar u Vladi Kosova Aljbina (Albin) Kurtija. Srpska lista ocenjuje da je ovaj Rašićev izbor "nelegalan" i da će izbori biti obesmišljeni ukoliko se "nasilje većine nad manjinom legalizuje" tako što većina albanskih poslanika nameće Srbima predstavnike. Inače, Predsednica Kosova Vjosa Osmani dala je 11. oktobra mandat lideru Samoopredjeljenja Albinu Kurtiju da formira novu Vladu. Prema ustavu, Kurti ima 15 dana da Skupštini predstavi sastav i program nove vlade. Međutim, Kurti bi mogao imati poteškoća s osiguravanjem većine od najmanje 61 glasa u Skupštini od ukupno 120 zastupnika za svoj treći mandat, budući da je njegova stranka Samoopredjeljenje na izborima 9. veljače osvojila 48 mesta.

Velika Britanija je u sredu uvela mere protiv dve najveće ruske naftne kompanije, Lukoil i Rosnjeft, kao i za 51 tanker takozvane "flote u senci", u kako je navela, novom pokušaju da pooštri energetske sankcije i uguši prihode Kremlja. Na Lukoil i Rosnjeft su primenjeni britanski zakoni o sankcijama Rusiji zbog, kako navodi Vlada u Londonu, njihove uloge u podršci ruskoj vladi. Time podležu merama kao što su zamrzavanje imovine, diskvalifikacije direktora, ograničenja transporta i zabrani britanskih fiducijarnih usluga. Te dve kompanije se smatraju strateški značajnim za Kremlj, saopštila je britanska Vlada, dodajući da su njihove aktivnosti od ekonomskog značaja za Rusiju, doprinoseći prihodima te države koji pomažu u održavanju njenog rata u Ukrajini. "Uvodimo ciljane sankcije protiv dve najveće naftne kompanije u Rusiji, Lukoila i Rosnjefta", rekla je britanska ministarka finansija Rejčel Rivs (Rachel Reeves) novinarima tokom posete SAD. "Istovremeno, pojačavamo pritisak na kompanije u trećim zemljama, uključujući Indiju i Kinu, koje nastavljaju da olakšavaju plasman ruske nafte na globalna tržišta", dodala je ona. Ruska ambasada u Londonu saopštila je da će sankcije imati suprotan efekat destabilizacijom globalnih energetskih tržišta i povećanjem troškova za britanska preduzeća i potrošače. "Suprotno glasnim uveravanjima britanskih lidera, ova ograničenja neće imati nikakvog uticaja na kurs ruske spoljne politike", navodi se u saopštenju ambasade. Rivs je rekla da "nema mesta za Rusiju na globalnim tržištima" i da će Velika Britanija preduzeti sve neophodne korake da spreči Moskvu da finansira rat u Ukrajini. Rosnjeft je vodeći proizvođač nafte u Rusiji, s oko 40 odsto ukupne proizvodnje zemlje, dok je Lukoil drugi najveći, ali je najviše izložen u inostranstvu od ruskih konkurenata. Nove sankcije uvedene su i za 51 brod, uključujući 44 u okviru takozvane flote u senci, kao i pojedince i entitete u različitim sektorima, uključujući energetiku i odbranu. Poslednje sankcije takođe uključuju sedam tankera za tečni prirodni gas i kineski terminal Beihai LNG, koji je uvozio teret iz sankcionisanog ruskog postrojenja Arktik LNG2, saopštila je Velika Britanija. Najara, ruska rafinerija sa sedištem u Mumbaju, Indija, takođe je je među sankcionisanim kompanijama. Rafinerija, čiji je najveći akcionar Rosnjeft i koju je već sankcionisala Evropska unija, muči se da održi poslovanje. Nove mere Velike Britanije smanjiće Rusiji dostupnost brodova i osiguranja brodova, pošto se neke količine ruske nafte i dalje transportuju i osiguravaju na svojim rutama ka Aziji preko kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji, rekli su trgovci upoznati s prodajom ruske nafte. To znači da će se još veći deo trgovine naftom Rusija preusmeriti ka floti u senci, koja koristi osiguranje i usluge koje nisu sa Zapada, rekli su trgovci. U floti u senci već ima više od 1.500 brodova, procenjuju zapadni stručnjaci, tako da nema manjka brodova za transport ruske nafte. Međutim, nekoliko kineskih i indijskih luka je već odbijalo da primi robu iz tankere iz flote u senci, što je dodatno zakomplikovalo prodaju ruske nafte. Flota u senci je sve više meta sankcija Velike Britanije, SAD i EU otkako su uvedene sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. To je mreža starijih tankera za koje zvaničnici kažu da se koriste da bi se izbegle sankcije na rusku naftu. Izvor: Reuters

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da Beograd "ne sarađuje, niti će direktno sarađivati sa kosovskom policijom". Dačić je rekao da je na skupu ministara policije u okviru Berlinskog procesa 15. oktobra u Londonu inisitirao da sa Kosovom ne može biti "nikakve razmene operativnih podataka" jer Srbija ne priznaje tu državu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Dačić je dodao da je saradnja sa kosovskom policijom "jedino moguća preko EULEX-a (Misija Evropske unije za vladavinu prava) i Interpola". "Sve ovo sam jasno rekao. Nikakve direktne saradnje nema, niti će je biti dok se ne reše naši odnosi", naveo je Dačić. Evropska unija inistira na punoj saradnji Srbije sa Kosovom u istrazi slučaja Banjska kada je septembra 2023. naoružana grupa Srba napala kosovsku policiju, ubivši jednog policajca. Većina optuženih na Kosovu je u bekstvu, a Beograd, koji vodi paralelnu istragu, ni dve godine nakon napada nije podigao optužnicu protiv bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića koji je javno preuzeo odgovornost za napad. Dačić je rekao i da na skupu u Londonu nije učestvovao u zajedničkom fotografisanju "jer ne želi u ime Srbije da daje legitimitet državnom predznaku za tzv. Republiku Kosovo". Berlinski proces je međuvladina inicijativa koja je pokrenuta 2014. godine sa ciljem povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrednosti. Inicijativu je pokrenula tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, a u njoj sa zemljama EU učestvuju Srbija, Kosovo, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija. Fokus Berlinskog procesa je na ekonomskom povezivanju, razvoju infrastrukture, međusobnom pomirenju, vladavini prava, obrazovanju, ekologiji. Dačić je naveo da je suština dvodnevnog skupa u Londonu bila da se napravi bolja međunarodna operativna saradnja i razmena informacija između učesnica Berlinskog procesa u borbi protiv svih vidova kriminala. Na samitu su pored država Zapadanog Balkana učestvovale članice EU poput Nemačke, Francuske, Italije, Hrvatske i Slovenije.

Severna Makedonija mora da napravi ustavne promene za uključivanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava kako bi nastavila svoj put ka Evropskoj uniji (EU), izjavila je u sredu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) posle sastanka s makedonskim premijerom Hristijanom Mickovskim u Skoplju. "U potpunosti podržavamo Severnu Makedoniju na njenom putu ka EU. Možete da računate na nas. Sledeći i jedini korak pre početka pregovora je jasan. Morate da napravite dogovorenu ustavnu promenu. Lopta je u vašem dvorištu. EU je spremna", napisala je fon der Lajen na mreži X posle sastanka s Mickovskim. Severna Makedonija još nije otvorila poglavlja u pristupnim pregovorima s EU jer je uslov za to uključivanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava, na šta vlada ne pristaje bez garancija da neće biti drugih uslova i veta Bugarske, mada postoje najave u Skoplju da će nešto biti urađeno po tom pitanju posle lokalnih izbora 19. oktobra. Vlada Severne Makedonije je saopštila da je razgovor Mickoskog i Fon der Lajen bio fokusiran na evropsku perspektivu, napredak reformskih procesa, ekonomsku saradnju, energetsku bezbednost i digitalnu transformaciju. "Premijer Mickoski je naglasio odlučnost Vlade da ubrza evropske integracije zemlje kroz konkretne rezultate i ispunjavanje evropskih standarda. Istakao je da zemlja očekuje jasnu i konkretnu posvećenost Evropske unije, kao potvrdu evropske perspektive i podršku građanima koji su decenijama ostali posvećeni evropskim vrednostima", navodi se u saopštenju Vlade. Predsednicu Evropske komisije na aerodromu u Skoplju dočekao je šef makedonske diplomatije Timčo Mucunski. Fon der Lajen se sastala i sa predsednikom parlamenta Afrimom Gašijem. Posle sastanka, predsednica Evropske komisije je navela da je zemlja dobila 16 miliona evra od EU za sprovedene reforme. "U međuvremenu, približavamo vašu zemlju nama. O tome se radi u Planu rasta! Otvaramo fabriku veštačke inteligencije u Skoplju. Uključujemo vas u Jedinstveni platni prostor Evrope. I plaćamo 16 miliona evra zahvaljujući reformama koje ste sproveli", napisala je fon der Lajen na X. Reč je o projektu digitalne transformacije zemlje, pod nazivom "Vezilka" – Nacionalni centar za veštačku inteligenciju vredan oko šest miliona evra, koji bi trebalo da bude sproveden uz finansijsku podršku EU. Na dnevnom redu predsednice Evropske komisije je i sastanak s predsednicom Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom-Davkovom. Predstavnici Vlade su najavili poteze u vezi s evropskim integracijama posle lokalnih izbora. Ministar za evropske poslove Orhan Murtezani izjavio je da "postoji ozbiljna odlučnost premijera i Vlade da se odmah posle izbora preduzmu konkretni koraci kako bi se prevazišao spor s Bugarskom". Siljanovska-Davkova rekla je da trenutno država nema zvaničnu komunikaciju s vlastima u Sofiji jer je predizborni period, ali da neka komunikacija na marginama postoji. Severna Makedonija i Bugarska imaju međusobni Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji od 2017. godine. Međutim, u novembru 2020. Sofija je stavila veto na početak pristupnih pregovora Skoplja zbog spora oko jezika, istorije i bugarske manjine. Uz posredovanje evropskih partnera, pronađen je kompromis za pregovarački okvir Severne Makedonije, kojim je prihvaćeno dodavanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava, pored postojećih, ali je s druge strane zadržana čista formulacija za makedonski jezik, pri čemu je Bugarska izdala jednostrano saopštenje u kojem je izrazila svoj stav o tom pitanju. Posle postignutog rešenja, Severna Makedonija je 19. jula 2022. održala prvu međuvladinu konferenciju s EU u okviru pristupnog procesa. Da bi se održala druga i počelo otvaranje poglavlja, makedonski parlament treba da glasa o ustavnim amandmanima kojima bi se Bugari uključili u Preambulu Ustava. Fon der Lajen je posetila Severnu Makedoniju u okviru trodnevne zapadnobalkanske turneje u okviru koje je bila u Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) izjavila je u sredu u Prištini da je važno da Kosovo nastavi izgradnju jakih institucija i da radi na "smanjenju tenzija" u zemlji. "Ostajemo posvećeni budućnosti u kojoj će svih šest partnera sa Zapadnog Balkana biti deo naše Unije. Za to je važno da Kosovo nastavi da gradi jake institucije, smanjuje tenzije u zemlji, a takođe i da završi neophodne korake kako bi imalo koristi od Plana rasta", napisala je na svom nalogu na mreži X. Nije jasno na koje tenzije je fon der Lajen mislila u svojoj objavi na X, ali su kosovske vlasti nedavno kritikovane iz EU zbog zatvaranja kancelarija Fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za invalidsko i penziono osiguranje u Mitrovici, koji rade u okviru srpskog sistema. EU je u septembru pozvala vladu i druge relevantne kosovske institucije da se "uzdrže od takvih provokacija i štetnih akcija i da se konsultuju s lokalnom srpskom zajednicom i međunarodnim partnerima". Fon der Lajen je se odvojeno sastala s kosovskom predsednicom Vjosom Osmani i vršiocem dužnosti premijera Aljbinom Kurtijem (Albin). Ona na Kosovu nije održala konferenciju za novinare, za razliku od drugih zemalja u regionu. Osmani je posle sastanka na Fejsbuku (Facebook) navela da su ona i šefica Evropske komisije razgovarali o pitanju sprovođenja Plana rasta, kaznenim merama EU protiv Kosova i evrointegracijama Kosova. "Posebno mi je zadovoljstvo da danas ponovo mogu da ugostim u Republici Kosovo predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen. Razgovarali smo o sprovođenju Plana rasta, važnosti ukidanja nepravednih mera protiv naše zemlje, kao i o daljim koracima na putu ka našoj integraciji u Evropsku uniju. Podrška Evropske komisije Kosovu u ovom procesu ostaje od suštinskog značaja", napisala je Osmani. Kosovo je jedina zemlja u regionu koja još nema status kandidata za članstvo u EU, tri godine pošto je podnela zahtev za pridruživanje evropskom bloku. Kancelarija premijera je saopštila da je Kurti ponovio fon der Lajen potrebu da Evropska komisija "što pre dostavi" upitnik za članstvo i dodeli Kosovu status zemlje kandidata. "Premijer je izrazio zahvalnost predsednici fon der Lajen na kontinuiranoj posvećenosti i podršci evropskom putu Kosova. Tokom sastanka razgovarano je o produbljivanju odnosa između Kosova i EU, našim reformama i napretku u oblastima vladavine prava i bezbednosti, demokratskom napretku i ekonomskom rastu", navodi se u saopštenju Kurtijeve kancelarije. Kosovo se i dalje suočava s evropskim kaznenim merama koje su uvedene 2023. zbog porasta tenzija na severu Kosova, gde većinom živi srpsko stanovništvo. Što se tiče Plana rasta EU, paketa od šest milijardi evra odobrenog 2023. godine, Kosovo nije moglo da dobije nikakav novac zbog toga što Skupštine nije konstituisana posle parlamentarnih izbora u februatu. Nakon što je prošle nedelje formiran novi saziv Skupštine, Kosovo može da ratifikuje sporazum potreban za početak primanja sredstava iz Plana rasta EU. Kurti je dočekao Fon der Lajen u zgradi Skupštine Kosova Ambasador Evropske unije na Kosovu Aivo Orav 8. avgusta je obavestio tehničku Vladu Kosova da zvaničnici EU neće održavati sastanke u zgradi Vlade dok zemlja ne bude imala izvršnu vlast s punim mandatom. Kosovo ima Vladu u tehničkom mandatu od izbora 9. februara. Kurti je dobio mandat od Osmani da formira novu vladu i ima rok do 26. oktobra da Skupštini predstavi sastav nove Vlade. Kurti je rekao da će u narednim danima održati razgovore kako bi formirao većinu, jer na osnovu rezultata izbora njegov Pokret Samoopredeljenje ne može sam da obrazuje Vladu. Vršila dužnosti premijere je s Fon der Lajen takođe razgovarao o lokalnim izborima održanim u nedelju koji su, kako je rekao, "bili slobodni, demokratski i u skladu s najboljim evropskim standardima". "Naglasio je važnost uredne tranzicije vlasti u opštinama gde će doći do promene vlasti, uz puno poštovanje ustava i zakona Republike Kosovo, kao i posvećenost Vlade zaštiti demokratskih procesa od bilo kakvog spoljnog mešanja", navodi se u saopštenju Kurtijeve kancelarije. Takođe je saopštila da je Kurti predsednici Evropske komisije predao tri zvanična pisma u kojima je iskazan interes Kosova za pokretanje strateškog dijaloga u tri ključna sektora: poljoprivredi, informacionim i komunikacionim tehnologijama, kao i odbrambenoj industriji – oblastima u kojima Kosovo vidi komparativnu prednost i visok razvojni potencijal. Fon der Lajen je posetila Kosovo u okviru zapadnobalkanske turneje. Pre Kosova je bila u Beogradu gde je razgovarala s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Turneju, u okviru koje je bila i u Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, završava u Severnoj Makedoniji. Ovo je bila peta poseta fon der Lajen Kosovu od 2021. godine.

Neformalna Anketna komisija, koju je nakon pada nadsrešnice u Novom Sadu formirala grupa stučnjaka, pozvala je tužlaštvo da proširi istragu o nesreći i na saradnike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za kojeg je navela da sumnja da je na čelu "kriminalne grupe". "Urušavanje nadstrešnice je posledica delovanja organizovane kriminalne grupe koja je u lancu različitih događaja i postupaka dovela do ovog ishoda", rekao je na konferenciji za novinare jedan od članova neformalne Komisije, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković. On je naveo da Anketna komisija smatra da "postoje osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi predsednik Republike i pozivamo javno tužilaštvo da proširi svoju istragu, da ispita njegove saradnike kao svedoke a neke od njih i kao osumnjičene". Vlast u Beogradu odbacuje odgovornost za pad rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice kada je 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi. Tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv 13 osoba, među kojima je i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić. Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu pokrenulo je istragu i u vezi sa mogućom korupcijom u projektu rekonstrukcije kojom je, osim Vesića, obuhvaćen i bivši ministar infrastrukture Tomislav Momirović. Rekonstrukcija zgrade Železničke stanice u Novom Sadu je i pod višemesečnom istragom Evropskog tužilaštva zbog moguće zloupotrebe novca iz fondova Evropske unije. Betonska nadstrešnica se obrušila samo nekoliko meseci nakon svečanog otvaranja posle rekonstrukcije. Izvođač radova bio je kineski konzorcijum ''China Railway International'' i ''China Communications Construction Company''. Neformalnu Anketnu komisiju je u februaru formirala grupa profesora, pravnika i stručnjaka, a njeni članovi su od osnivanja ukazivali na manjkavosti i netransparentnosti projekta rekonstrukcije zgrade Železničke stanice.

Avganistan i Pakistan dogovorili su u sredu privremeni prekid vatre pošto su smrtonosni vazdušni udari i kopnene borbe izazvali strah od opšteg sukoba između dve susedne zemlje. Pakistan je u sredu izveo vazdušne udare u južnoj avganistanskoj pokrajini Kandahar, u kojima je bilo više žrtava, rekli su tamošnji stanovnici za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE). Eksplozije su se čule i u Kabulu, prema rečima stanovnika grada koji su govorili za Radio Azadi. Neprovereni snimci na društvenim mrežama prikazuju stubove dima kako se dižu u nebo u avganistanskoj prestonici. Uzrok eksplozija nije odmah bio poznat. Kopnene borbe su izbile i duž granice dve zemalje duge 2.600 kilometara, u kojima je poginulo više ljudi s obe strane. U saopštenju objavljenom kasnije u sredu, pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da su se strane saglasile oko "privremenog prekida vatre u narednih 48 sati" počev od 18 časova po lokalnom vremenu u Pakistanu. Poslednji napadi su usledili pošto su 11. i 12. oktobra izbile žestoke borbe između boraca avganistanskih talibana i pakistanskih snaga bezbednosti, u kojima su desetine ljudi poginule, posle čega su zatvoreni ključni granični prelazi. To je najsmrtonosniji sukob između te dve strane. Granični sukobi usledili su samo nekoliko dana pošto je Pakistan izveo napade dronovima u centru Kabula, kao i vazdušne napade na istoku Avganistana. Nasilje je izazvalo strah od opšteg rata između Pakistana i avganistanskih talibana, dugogodišnjih saveznika čiji su se odnosi pogoršali. Islamabad optužuje avganistanske talibane da pružaju utočište ekstremističkoj grupi Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP), koja vodi pobunu u Pakistanu. Avganistanski talibani, koji su preuzeli vlast 2021. godine, poriču te optužbe. Civili sa obe strane granice rekli su da su nedavne borbe primorale neke od njih da napuste svoje domove usled straha od šireg rata. "Mnogi ljudi sa obe strane granice napustili su svoje kuće i pobegli iz područja u potrazi za bezbednijim lokacijama, plašeći se da bi se borbe mogle proširiti", rekao je Muhamed Naim, lokalni novinar u pograničnom gradu Čamanu, za Radio Mašal (Pakistanski servis RSE). Stanovnici Spin Boldaka, okruga u avganistanskom pokrajini Kandahar koji se graniči s Čamanom, rekli su da su pakistanski vojni helikopteri bombardovali pijacu. "Pogođeni su civilni automobili i kuće", rekao je jedan stanovnik koji je govorio pod uslovom da mu se ne objavljuje ime. "Mnogo civila je ubijeno i povređeno." Talibanska vlada u Kabulu saopštila je da je 12 civila ubijeno u napadu u Spin Boldaku. Nedavni talas nasilja doveo je do zatvaranja graničnih prelaza, što je uticalo na lokalna preduzeća i kretanje ljudi. "Zatvaranje granica dovodi do viših cena i može uticati na egzistenciju ljudi", rekao je stanovnik Kabula koji takođe nije želeo da bude imenovan. "Nadam se da će se rat završiti." Islamabad je podržavao talibane od njihovog nastanka 90-ih i navodno nastavio podršku tokom dvodecenijske pobune talibana protiv avganistanske vlade koju su podržavale SAD. Stručnjaci kažu da je cilj bio uspostavljanje prijateljske vlade u Kabulu koja bi ptitila interese Pakistana, ali se čini da je ta strategija imala suprotan efekat. Talibanski borci i pakistanski vojnici sporadično su se sukobljavali duž granice dve zemlje od 2021. godine. Međutim, žestina nedavnog nasilja i eksplozivna retorika smatraju se velikom eskalacijom.

Dugogodišnji gradonačelnik Odese Henadij Truhanov najavio je u sredu tužbu kako bi povratio ukrajinsko državljanstvo koje mu je oduzeto zbog tvrdnji obaveštajne službe da su se pojavili dokumenti koji dokazuju da ima ruski pasoš. Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) je u saopštenju u utorak navela da je Truhanovu oduzeto državljanstvo pošto se pojavilo više dokumenata koji dokazuju da je ruski državljanin. Dvojno državljanstvo je zabranjeno prema ukrajinskom zakonu. Predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da je potpisao dekret o oduzimanju državljanstva Truhanovu, navodeći da namerava da stavi strateški lučki grad Odesu pod vojnu upravu. "Nisam promenio mišljenje o odlasku na sud. Nisam imao i nemam rusko državljanstvo. Imam sva relevantna dokumenta, tako da ćemo se boriti“, rekao je Truhanov u sredu. "Danas ostajem gradonačelnik grada... Dok poslanici ne usvoje ovu informaciju na sednici, ostaću gradonačelnik i ispunjavaću svoje dužnosti", dodao je on. Poslednji nalazi SBU-a poništili su raniju istragu koju je sprovela 2016. godine, u kojoj se navodi da se Truhanovljevo rusko državljanstvo ne može dokazati. Mera da se Truhanovu oduzme ukrajinsko državljanstvo usledila je posle Zelenskog sastanka sa zvaničnicima bezbednosnih agencija, tokom kojeg je razgovarao o postupanju s navodnim ruskim mrežama uticaja na administrativnim pozicijama. Odesa: Strateška kapija ka Crnom moruOdesa je jedan od najvećih gradova Ukrajine ima veliku luku na Crnom moru. Rusija je okupirala velike delove ukrajinske obale istočno od tog grada. Odesa – posebno njena lučka infrastruktura – česta je meta ruskih vazdušnih napada. Neki stanovnici Odese su ranije pokrenuli peticiju da se Truhanovu oduzme ukrajinsko državljanstvo, tvrdeći da je ima i ruski pasoš i da je ruski poreski obveznik, čime krši ukrajinski ustav, što je SBU potvrdila. "Odavno kruže glasine da Truhanov ima rusko državljanstvo. Veoma negativno je govorio o ukrajinskim nacionalistima 2014. godine, tako da verujem da ima antiukrajinske stavove – bolje je da ga prosto sklone", rekao je jedan žitelj Odese za RSE. "Jedino pitanje je šta dalje. Predsednik Zelenski bi onda trebalo da imenuje nekoga, jer se izbori ne mogu održati tokom rata." Međutim, nisu svi uvereni u to, a neki stanovnici Odese su rekli da je Truhanov pošteno izabran na funkciju i da, s obzirom na rat koji besni širom zemlje kako bi se odbili ruski napadi, postoje hitnija pitanja. "Mislim da ovo nije trebalo da se uradi, prosto nije pravo vreme", rekla je žena iz Odese. "Mislim da bi prvo trebalo da završimo rat, a onda da se bavimo Truhanovim." Prema SBU, Truhanov je dobio rusko državljanstvo 2015. godine – godinu dana posle ruske nezakonite aneksije Krima i početka vojne akcije koju podržava Rusija na istoku Ukrajine. Služba bezbednosti je takođe napomenula da, iako je Truhanov 2017. tražio od suda u Moskovskoj oblasti da mu poništi rusku ličnu kartu pasoš, poništavanje tog dokumenta prema ruskom zakonu ne poništava njegovo državljanstvo. Truhanov je postavio pitanje kako su se pojavili novi dokumenti pošto su ga vlasti proverile 2018. godine kada je okružni sud "zvanično" potvrdio da nema rusko državljanstvo.

Kompanija OpenAI će od decembra dopustiti sadržaj za odrasle korisnicima ChatGPT-a koji potvrde svoju dob, najavio je izvršni direktor Sam Altman. Odluka dolazi nakon što je popularni chatbot postao restriktivan zbog zabrinutosti za korisnike koji se suočavaju s mentalnim poteškoćama, prenosi Reuters. "Kako budemo potpunije uvodili provjeru dobi i kao dio našeg principa 'tretirajte odrasle korisnike kao odrasle', dopustit ćemo još više, poput erotike za odrasle osobe", napisao je Altman u objavi na X-u. Istakao je da bi ova funkcija trebala biti dostupna od decembra. Pojasnio je kako je OpenAI namjerno učinio ChatGPT "prilično restriktivnim" kako bi se osiguralo pažljivo postupanje s osjetljivim temama mentalnog zdravlja. Međutim, priznao je da je takav pristup učinio chatbot "manje korisnim/ugodnim mnogim korisnicima koji nisu imali problema s mentalnim zdravljem". Kako je rekao, OpenAI je u međuvremenu uspio ublažiti rizike koji se odnose na mentalno zdravlje te sada raspolaže novim alatima, zbog čega će se ograničenja sigurno ublažiti u većini slučajeva. Najavio je i da će OpenAI u nadolazećim sedmicama objaviti verziju ChatGPT-a koja će korisnicima omogućiti da bolje prilagode ton i ličnost chatbota. "Ako želite da vaš ChatGPT odgovara na vrlo ljudski način, koristi puno emotikona ili se ponaša kao prijatelj, ChatGPT bi to trebao učiniti, ali samo ako vi to želite, a ne zato što mi maksimiziramo upotrebu", poručio je Altman. Njegova najava dolazi nedugo nakon što je Meta predstavila novi ssistem za ograničavanje sadržaja dostupnog korisnicima mlađim od 18 godina na Instagramu i svojim generativnim AI alatima. Njihov pristup koristi filtere inspirisane sistemom ocjenjivanja filmova PG-13.