Pokret Samoopredeljenja (LVV) je 26. novembra nominovao lidera te stranke Aljbina Kurtija (Albin Kurti), za kandidata za premijera Kosova na prevremenim izborima 28. decembra. Kurti je uložio nekoliko meseci napora da obezbedi treći mandat na čelu zemlje, ali ni on ni njegov partijski kolega Glauk Konjufca nisu dobili podršku Skupštine za formiranje nove vlade poslednjih meseci. Kurti je, kako se i očekivalo, tokom sastanka Generalnog saveta stranke u Prištini dobio poverenje svih delegata. "Stoga zaključujem da glasovima svih delegata Pokreta, odnosno jednoglasno, odobravamo predlog da Albin Kurti bude naš kandidat za premijera Kosova", rekla je Arberie Nagavci, predsednica Generalnog saveta stranke. Govoreći nakon nominacije, Kurti je kritikovao druge stranke u zemlji zbog nedostatka spremnosti da sarađuju sa njegovom strankom nakon redovnih izbora 9. februara. "Suočavamo se sa novim izborima bez naše volje i želje, već kao rezultat odbijanja drugih subjekata da imaju bilo kakvu saradnju sa nama. Prvo su odbili mene, a zatim i Glauka Konjufcu" rekao je Kurti. Pokret Samoopredeljene je pobedio na izborima 9. februara, ali 48 mesta u Skupštini nije bilo dovoljno i Kurti nije uspeo da pronađe koalicionog partnera, čak ni da bi postigao minimum potrebnih 61 mesta za manjinsku vladu. Demokratski savez Kosova, koji je nekoliko dana ranije nominovao svog lidera Ljumira Abdidžikua (Lumir Abdixhiku) za premijera na izborima sledećeg meseca, imao je ponude od Kurtija za zajedničko upravljanje, ali ih je više puta odbijao. Nakon što Skupština nije glasala o novoj vladi, predsednica Kosova Vjosa Osmani je prošle nedelje raspustila Skupštinu i raspisala prevremene izbore za 28. decembar. Zbog nedostatka saradnje i političkih kompromisa, Kosovo je bez nove vlasti od februara ove godine. Zemlja sada ide ka novim izborima bez usvajanja međunarodnih sporazuma vrednih oko 200 miliona evra, državnog budžeta za sledeću godinu, budžeta za Radio-televiziju Kosova (RTK) i budžeta za tri opštine - Prištinu, Gnjilane i Zubin Potok.

Novinarke Radija Slobodna Evropa (RSE) Sandra Cvektović i Doruntina Baliu primile su nagradu Evropske unije (EU) na Kosovu za istraživačko novinarstvo, koju im je 26. novembra uručio specijalni izaslanik EU na Kosovu Avio Orav. Novinarke RSE osvojile su treće mjesto za istraživačko novinarstvo za 2025. godinu, koje su podijelile sa Sarandom Ramaj iz Koha.net. Cvektović i Baliu nagrađene su za svoj članak pod naslovom "Sumnjive prodaje i uzurpacije - Neuspješna borba za povrat imovine na Kosovu", objavljen u aprilu 2024. godine. U svom istraživanju donose priče kosovskih Srba i Albanaca o neuspješnoj borbi za povrat izgubljene imovine odmah nakon rata 1998-99. godine u zemlji: U međuvremenu, glavnu nagradu za istraživačko novinarstvo za 2025. godinu osvojila je Ardiana Tači (Ardiana Thaçi) iz medija Klan Kosova. Besian Beha s portala Nacionale zauzeo je drugo mjesto. Nagrade EU za istraživačko novinarstvo 2025. bile su dio projekta "ačanje kvalitetnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj II" i označile su posljednju godinu inicijative.

Svaki građanin ima pravo glasati na izborima bez pritisaka ili negativnih karakterizacija na osnovu nacionalnosti ili drugog, navode iz Misije OSCE-a u BiH nakon što je Milorad Dodik, lider vladajuće partije u Republici Srpskoj (RS), optužio Bošnjake da su na prijevremenim predsjedničkim izborima u tom bh. entitetu glasali za kandidata opozicije. Na prijevremenim izborima za predsjednika RS, raspisanim nakon što je Dodiku zbog pravosnažne presude oduzet mandat, pobijedio je kandidat Dodikove stranke, entitetski ministar visokog obrazovanja Siniša Karan, sa razlikom od oko dva odsto u odnosu na kandidata opozicije, Branka Blanušu. Dodik je zatim optužio Bošnjake da su na prijevremenim predsjedničkim izborima u RS glasali za kandidata opozicije da bi "usložnili" situaciju u ovom bh. entitetu. "To je isto kako kada Hrvatska demokratska zajednica konstantno konstruiše, ko je izabrao člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Hrvata. Njega, recimo, biraju građani Federacije BiH, znači on predstavlja građane i entitet u tom slučaju. Isto kao i za RS", smatra Trlin. U komentaru za Radio Slobodna Evropa, Misija OCE u BiH ističe da, "u skladu sa demokratskim principima sadržanim u Ustavu Bosne i Hercegovine, svaki građanin ima temeljno pravo da učestvuje u izbornom procesu i glasa za kandidata po svom izboru, bez zastrašivanja, pritisaka i negativnih karakterizacija na osnovu nacionalne ili političke pripadnosti, ili bilo kojeg drugog ličnog svojstva". Dan nakon izbora u RS: Opozicija optužuje vlast za krađu 15.000 glasovaVažeći zakoni daju svim građanima isto pravo glasa na izborima za predsjednika RS. Obzirom da je glasanje tajno, u praksi je vrlo teško zaključiti koji narod je glasao za kojeg kandidata. Prema popisu iz 2013. godine, u RS je nešto više od 170 hiljada Bošnjaka, odnosno 14 odsto ukupnog stanovništva entiteta. Nakon njega su rađene samo procjene broja ukupnog broja stanovnika, starosne i polne strukture. Nisu procjenjivane brojke po etničkim grupama. Prema procjenama Republičkog zavoda za statistiku iz 2023. godine, broj stanovnika u RS se za deceniju smanjio za oko 60 hiljada, na oko 1,11 miliona. Nakon sjednice Glavnog odbora SNSD-a, održane u Banjaluci 24. novembra dan nakon izbora, Dodik je kazao da je među više od 200 hiljada glasova za kandidata opozicije, jedna desetina bošnjačkih glasova. "Tu uračunavam oko 20.000 glasova Bošnjaka, koji su glasali za kandidata, i to možemo da vam pokažemo, krvnu sliku glasačkih mjesta i da vidite kako to izgleda", rekao je Dodik. Ni Ustav RS, ni zakoni BiH, ne predviđaju da Srbin mora biti predsjednik ovog bh. entiteta, iako je to u praksi teško izbjeći. Prema Ustavu RS, "predsjednika i potpredsjednike Republike biraju građani neposrednim i tajnim glasanjem na vrijeme od četiri godine". Tri kandidata iz svakog konstitutivnog naroda koji dobiju najviše glasova, biraju se na funkcije predsjednika i potpredsjednika RS. Među njima, predsjednik postaje onaj koji ima najveću podršku glasača. Tehnički, ovo znači da Bošnjak ili Hrvat mogu postati predsjednik RS, ali je to malo vjerovatno obzirom da se u BiH tradicionalno glasa po etničkim linijama, a više od 80 odsto stanovnika RS se izjašnjavaju kao Srbi. Izborni zakon BiH navodi slična pravila – predsjednik i potpredsjednici se biraju sa teritorije RS, a biraju ih birači registrovani u ovom bh. entitetu, bez podjele na konstitutivne narode. Na ovim izborima se birao samo predsjednik RS, a dvojici potpredsjednika izabranih 2022. godine – Ćamilu Durakoviću i Davoru Pranjiću – mandat traje do idućih opštih izbora, koji bi trebalo da budu održani u oktobru iduće godine.

Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez saopštio je 26. novembra da je odbio dati saglasnost za slijetanje vojnog aviona Mađarske na Aerodrom Banjaluka, kojim je u BiH trebao doputovati mađarski ministar vanjskih poslova Péter Szijjártó. Helez je u objavi na društvenim mrežama naveo da je odluka donesena i zbog "izostanka jasnog obrazloženja zašto bi šef mađarske diplomatije u BiH dolazio vojnim, a ne civilnim avionom". Ministar odbrane BiH, prema ovlaštenjima, odobrava prelete i dolete vojnih aviona preko i unutar teritorije BiH. Naglasio je i da je Mađarska u kontinuitetu pružala otvorenu političku podršku Miloradu Dodiku, bivšem predsjedniku entiteta Republike Srpske i njegovim potezima koje je Helez ocijenio štetnim po suverenitet i teritorijalni integritet BiH. "Godinama unazad, mađarski premijer Viktor Orbán i ministar Szijjártó pružaju otvorenu podršku Miloradu Dodiku u njegovim djelima koja potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet i cjelovitost Bosne i Hercegovine", naveo je Helez. Istakao je da je njegova obaveza kao ministra odbrane da štiti ustavni poredak i zakone države. "Moja dužnost je da štitim ustavni poredak, zakone i interese Bosne i Hercegovine. Zbog toga sam donio odluku da ne odobrim ovaj let, sve dok se ne osigura potpuna transparentnost i poštovanje naše države", poručio je Helez. Mađarska je ranije izjavljivala da ne priznaje presudu Suda BiH kojom je u augustu Milorad Dodik osuđen na kaznu zatvora od godinu dana koju je novčano otkupio i zabranu obavljanja javne funkcije u trajanju od šest godina. U danu kada je Helez odbio dati saglasnost mađarskom šefu diplomatije za dolazak u BiH vojnim avionom, Dodik se u Budimpešti sastao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Szijjártóv dolazak je prije nekoliko dana najavio Dodik. Mađarske vlasti od ranije gaje dobre odnose sa Dodikom, a zvanična Budimpešta blokirala je pokušaje Evropske unije da ga sankcioniše. Prema podacima Ministarstva finansija BiH, Republika Srpska se 2022. godine zadužila kod mađarske EXIM Banke za 215,5 miliona eura, a krajem aprila 2025. dug entiteta prema toj banci iznosio je oko 112 miliona eura. Dodik je u više navrata, nakon razgovora sa Orbanom, najavio kako će Mađarska preuzeti i projekte od čijeg finansiranja je odustala Njemačka zbog secesionističkih poteza vlasti u RS, no do toga nikada nije došlo.

Kosovska policija je saopštila da su nepoznate osobe "snažnim sredstvima" oštetile deo kanala Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, gotovo godinu dana pošto je na tom kanalu došlo do eksplozije za koju je Kosovo optužilo Srbiju. Petrit Fejza iz Kosovske policije rekao je za RSE da je izvođač radova na kanalu prijavio štetu u utorak i da istražitelji sada rade na rešavanju slučaja. Fejza je rekao da je "vrednost štete, prema navodima podnosioca prijave, oko 3.000-4.000 evra". "Juče je izvođač radova prijavio da je najlon, na kojem se radi, oštećen. Radi se o delu najlona kojim je obložen kanal i koji je oštećen. Nadležne jedinice su izašle na lice mesta i izvršile uviđaj. Slučaj je otvoren i istražitelji rade na njegovom rasvetljavanju", rekao je on. Na pitanje kojim sredstvima je izazvana šteta, Fejza je rekao da Kosovska policija ne raspolaže s više informacija. Štete na kanalu je prijavljena gotovo godinu dana pošto je na istom kanalu, u selu Varrage, došlo do eksplozije. Za eksploziju 29. novembra 2024. godine, Kosovo je optužilo Srbiju, ali je Beograd odbacio te optužbe. Kosovo smatra eksploziju u kanalu Ibar–Lepenac terorističkim aktom. Sjedinjene Američke Države su posle eksplozije saopštile da nema dokaza koji direktno povezuju Beograd s eksplozijom, ali da je prerano za izvođenje zaključaka. Agenti Federalnog istražnog biroa (FBI) takođe su bili uključeni u istragu o eksploziji. Specijalno tužilaštvo istražuje eksploziju koja se desila pre skoro godinu dana, ali dosad nije podignuta optužnica. Desetak osumnjičenih je uhapšeno u ovom slučaju, a takođe su zaplenjeni oružje i eksploziv. Međutim, samo su Dragiša i Jovan Vićentijević zadržani u pritvoru. Kosovske vlasti i policija su ranije naveli da je oko 20 kilograma eksploziva korišćeno za dizanje kanala u vazduh i da je to bio najozbiljniji napad na kritičnu infrastrukturu zemlje u posleratnom periodu. Pričinjena šteta procenjuje se na oko 400.000 evra.

Na prostoru šatorskog naselja ispred Narodne skupštine u Beogradu ponovo je došlo do incidenta u sredu popodne, kada su pristalice vladajuće Srpske napredne stranke verbalno napale poslanike opozicije. Sličan incident dogodio se i tokom prepodneva, kada su opozicioni poslanici uklonili zaštitnu ogradu šatorskog naselja, poznatog kao "Ćacilend", kako bi ušli na glavni ulaz skupštine. Na snimcima koje su poslanici objavili na društvenim mrežama, vidi se kako maskirani muškarci dobacuju uvrede parlamentarcima u trenutku dok su napuštali zgradu parlamenta. Ljudi u žutim prslucima sprečavali su pristalice SNS-a da priđu poslanicima. Đorđe Stanković iz Narodnog pokreta Srbije napisao je na mreži X da su napadnute opozicione poslanice Ana Jakovljević i Ana Eraković. Prethodno je u sredu prepodne grupa pristalica vlasti koja boravi u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije nasrnula na poslanike opozicije kod glavnog ulaza u parlament. Opozicioni poslanici su najpre uklonili ogradu koja je postavljena oko šatorskog naselja i uputili se ka ulazu u Skupštinu gde su sa stepeništa sklonili i šator u kojem je ranije boravio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Nakon toga, nekoliko desetina ljudi okupljenih u šatorima zaletelo se na njih, uz povike i uvrede. Sukob su sprečili policija i osobe obučene u fluorescentne prsluke. Poslanici opozicije su nakon incidenta ušli na sednicu Skupštine na glavni ulaz. 'Ne postoji drugi način da uđemo'Poslanici opozicije, koji su do glavnog ulaza došli tako što su uklanjali metalne veze na ogradi oko šatorskog naselja, najavili su da će od sada svi tako ulaziti u parlament "jer nema drugog načina". Poslanik stranke Srbija centar Stefan Janjić rekao je novinarima u parlamentu da im je predsednica Skupštine Ana Brnabić dan ranije obećala da će ograde biti uklonjene i da će poslanici moći da uđu na glavni ulaz kako bi prisustvovali sednici. "To se nije desilo, pa smo mi presekli žicu. Žao mi je što na posao moram da dolazim sa makazama za armaturu", rekao je Janjić. I poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić navela je da Brnabić nije ispunila obećanje o uklanjanju ograde i dodala da je ona tokom noći ojačana debelom armaturnom žicom. Poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić kazao je da su okupljeni u šatorskom naselju vređali poslanike, polivali ih vodom i sokovima, a da su neki od poslanika dobili i udarce. "Vratite centar Beograda svim građanima, omogućite dostojanstvo narodne skupštine. Ako vi nećete, to ćemo učiniti mi", rekla je u obraćanju novinarima u parlamentu poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević. Predsednica Skupštine optužila opoziciju za nasiljePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić optužila je poslanike opozicije da su krivi za izazivanje incidenta ispred parlamenta i dodala da su ljudi iz šatorskog naselja "samo branili šatore". Ona je na konferenciji za novinare u Skupštini rekla da će poslanici od sutra (27. novembra) moći da uđu na ulaz koji žele, ali im je poručila da dođu na svoje radno mesto, "a ne da napadaju". "Oni se nisu uputili da uđu (u Skupštinu), njihov cilj je bio da sklanjaju šator", rekla je Brnabić i dodala da poslanike niko nije napao. Ljudi su, kako je navela, pritrčali kad su videli da je namera da se ruše šatori. "Njihova intencija je bila ponovo da ruše, da ruše šatore koji im se ne sviđaju", rekla je Brnabić. Od blokade platoa ispred parlamenta šatorima i ogradama, poslanici opozicije u Skupštinu ulaze na sporedni ulaz. Šatorsko naselje, u javnosti poznato kao "Ćacilend", odgovor je vlasti na antivladine proteste i blokade sa kojih demonstranti predvođeni studentima traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnce Železničke stanice u Novom Sadu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ga je više puta nazvao "simbolom slobode". Naselje, koje duže od pola godine blokira centar Beograda, obezbeđuje policija, koja nije reagovala na brojne incidente i napade na antivladine demonstrante i novinarske ekipe.

Izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof (Dteve Witkoff) doći će u Moskvu sledeće nedelje, saopštio je Kremlj, u jeku užurbanih napora da se učvrsti mirovni predlog koji podržavaju SAD, a u pogledu koga su zabrinuti mnogi Ukrajinci, kao i evropski lideri. Sastanak u Moskvi je sredu potvrdio savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov, nekoliko sati pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) nagovestio da će Vitkof, verovatno zajedno sa predsednikovim zetom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), otići u rusku prestonicu. Očekuje se da će se Vitkof, investitor u nekretnine bez diplomatskog iskustva, koga je Tramp zadužio da vodi napore za pronalaženje kraja rata u Rusiji, sastati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što će biti njihov šesti susret od januara. Ušakov nije rekao da li će Kušner biti deo delegacije. "Što se tiče Vitkofa, mogu reći da je postignut preliminarni dogovor da će on doći u Moskvu sledeće nedelje", rekao je Ušakov ruskoj državnoj televiziji. Ta poseta će uslediti posle višednevnih pregovora između američkih, ukrajinskih i ruskih zvaničnika – u Kijevu, Ženevi i Abu Dabiju – koji su pokrenuti pošto je procurio američki plan prošle nedelje. Prvobitna verzija od 28 tačaka odražava tvrde stavove koje je Rusija zauzela bar od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. To je uznemirilo ukrajinske zvaničnike – i navodno razgnevilo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog – koji je potom razgovarao s američkim zvaničnicima. Zasad ima naznaka da je Ukrajina pristala na neke od predloga, ali neka od glavnih spornih pitanja i dalje nisu rešena. Neke od najglasnijih kritika – koje dolaze od ukrajinskih zvaničnika i drugih stručnjaka – američkog plana fokusirale su se na to zašto se čini da se plan poklapa s dugogodišnjim maksimalističkim stavovima Rusije. "Zahvaljujući radu Ukrajine, SAD i nas u Ženevi, sada imamo početnu tačku", rekla je u sredu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). "Znamo da se ruski način razmišljanja nije promenio od vremena Jalte. Moramo biti jasni da ne može biti jednostranog komadanja suverene evropske države", dodala je ona. Čovek koji predvodi napore Kremlja, Kiril Dmitrijev, školovan na Harvardu, otišao je u Majami u oktobru na sastanke, navodno s Vitkofom i Kušnerom. Procurili telefonski razgovor, koji je objavio Blumberg njuz (Bloomberg News) u utorak, pojačao je te zabrinutosti. Prema Blumbergovom transkriptu, Vitkof je rekao Ušakovu u telefonskom razgovoru 14. oktobra da bi zajedno trebalo da rade na planu za prekida vatre i da Putin treba da pokrene to pitanje s Trampom. U izjavi novinarima u predsedničkom avionu, Tramp je izgleda delimično potvrdio taj razgovor, rekavši da nije pregledao izveštaje, ali da je čuo da su to bili "standardni pregovori". "Morate reći, gledajte, oni ovo žele, morate ih u to ubediti. Pretpostavljam da on govori isto Ukrajini, jer svaka strana mora da daje i uzima", rekao je Tramp. Na pitanje zašto je razgovor procurio, Ušakov je rekao: "Da bi se omeli (razgovori), verovatno. Malo je verovatno da je to urađeno da bi se poboljšali odnosi." Ruski zvaničnici su rekli da još nisu dobili zvaničnu kopiju američkog plana. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ranije je rekao da Moskva čeka da SAD dostave "privremenu" verziju modifikovanog plana. "Onda ćemo videti", rekao je Lavrov u Moskvi. Lavrov je takođe naznačio oprez Rusije prema svakom planu koji bi bio promenjen kako bi odražavao ukrajinski stav i ukazao je na avgustovski samit između Trampa i Putina u Ankoridžu, na Aljasci, kada je Tramp izgleda podržao ruske tvrdnje. Ako je dopunjeni plan "izbrisao duh i slovo Enkoridža", rekao je Lavrov, "onda će to biti fundamentalno drugačija situacija".

Nekoliko kuća poplavljeno je, a više objekata ugroženo u naselju Poriče kod Bugojna u centralnom dijelu Bosne i Hercegovine nakon što se tokom noći 25. na 26. novembar izlila rijeka Poričnica. Nabujala rijeka prijeti da poplave podrumske prostorije okolnih stambenih zgrada u blizini Opštine Bugojno, dok je dvorište Srednje tehničke škole već pod vodom. Zbog izlivanja Poričnice u potpunosti je obustavljen saobraćaj na magistralnom putu Bugojno–Kupres, a vozila se preusmjeravaju alternativnim pravcem kroz naselje Čipuljić. Iz Službe civilne zaštite upozoravaju da je situacija dodatno pogoršana obilnim padavinama i naglim topljenjem snijega, ali i velikim količinama otpada koji se nakuplja ispod mosta i dodatno podigao nivo vode. Mještani tvrde da ovako snažno izlivanje Poričnice nije zabilježeno više decenija. Poplave i u Opštini JezeroPoplavni val pogodio je i Opštinu Jezero, udaljenu 60-ak kilometara sjeverno od Bugojna, gdje su se izlile rijeke Jošavka i Pliva, zbog čega je ugroženo više domaćinstava. Načelnica Snežana Ružičić izjavila je za Srnu da je pacijentima onemogućen pristup Ambulanti porodične medicine, te je otežan i saobraćaj na dijelovima magistralnog puta i regionalnog puta koji prolaze kroz tu opštinu. "Terenske službe su na terenu i pozivamo stanovnike da zaštite svoju imovinu", rekla je Ružičić, dodajući da se vodostaji povećavaju usljed obilnih padavina i topljenja snijega. Upozorenja o mogućim daljim poplavamaAgencija za vodno područje rijeke Save ranije je izdala upozorenje o vanrednom hidrološkom stanju za period do 27. novembra. Zbog obilnih padavina očekuje se rast vodostaja posebno na sjeverozapadu BiH, centralnoj Bosni te u Kantonu Sarajevo. Meteorolozi upozoravaju na jače kišne padavine, moguće bujične poplave i zahlađenje koje će donijeti snijeg na višim nadmorskim visinama. Snježna granica mogla bi se spustiti i na oko 700 metara u zapadnim i sjeverozapadnim krajevima zemlje. U bujičnim poplavama prošle godine u Bosni i Hercegovini, početkom oktobra prošle godine, stradalo je 27 osoba, a pričinjena je milionska šteta. Najviše je tada stradalo područje Jablanice na jugu BiH.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Szijjarto) izjavio je u sredu da će Mađarska pomoći da Srbija ne ostane bez energenata, pošto su Naftnoj industriji Srbije (NIS) obustavljene isporuke sirove nafte preko Hrvatske usled američkih sankcija. Istakao je nakon sastanka sa ministarkom energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović u Beogradu da su u novembru povećali isporuku naftnih derivata i nafte u Srbiju dva puta, a do kraja decembra će povećati 2,5 puta. Rekao je i da treba ubrzati izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske koji je već u toku. Đedović Handanović izjavila je da bi Srbija, u slučaju potrebe da na tržište stavi svoje obavezne rezerve naftnih derivata, imala pomoć mađarskog MOL-a, kao i drugih naftnih kompanija, pre svega OMV-a i Eko Helenika. Sijarto u Beogradu boravi povodom održavanja sastanka ministara spoljnih poslova Centralno-evropske inicijative. On se sastao i sa šefom srpske diplomatije Markom Đurićem. Đurić je posle sastanka rekao da Srbija ne sme zavisiti od jednog izvora snabdevanja energentima i da treba da produbi saradnju po tom pitanju s Budimpeštom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u utorak da Srbija ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja Rafinerije ako SAD ne odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS). NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, ostala je bez sirove nafte za preradu, pošto je naftovod kroz Hrvatsku Janaf prekinuo isporuke usled američkih sankcija sprskoj naftnoj kompaniji uvedenih zbog ruskog vlasništva u kompaniji. Sijarto je uoči dolaska u Beograd na Fejsbuku (Facebook) naveo da je "Srbija u teškoj situaciji" i da će Mađari pomoći Srbiji, srpskom narodu i srpskoj privredi. Sijarto je u oktobru rekao da će mađarska naftna kompanija MOL povećati isporuke Srbiji, ali nije naveo nikakve detalje o količini planiranog povećanja snabdevanja niti o načinu isporuke. NIS je u utorak saopštio da Rafinerija počinje s pripremama za obustavu rada. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će biti predložen amandman na Predlog zakona o budžetu, koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme NIS. Vučić je prethodno rekao da je bilo glasova u Vladi da treba da nacionalizovati NIS, ali da je njegov predlog, koji je usvojen u Vladi, bio da se da još 50 dana vremena da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić dodajući da su SAD tražile njegovu reč da će doći do transakcije udela u NIS-u "i u pisanoj i u usmenoj formi".

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će biti predložen amandman na Predlog zakona o budžetu, koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS). "Videćete da će, posle razgovora koje je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić imao sa raznim stranama, jedan od amandmana koji će biti predložen biti i onaj koji će predvideti okolnost da ćemo mi u jednom trenutku morati da preuzmemo NIS", rekla je ona za Juronjuz. NIS je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva zbog čega je NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, ostala bez sirove nafte za preradu. Ona je, međutim, dodala da ne bi podržala nacionalizaciju NIS-a navodeći da nacionalizacija otvara Pandorinu kutiju. Brnabić je rekla i da je Srbija kao manjinski vlasnik NIS-a ponudila Rusiji da prva učestvuje u razgovorima o eventualnim promenama u vlasničkoj strukturi. Poručila je da se nada da će ruski partneri imati u vidu da ništa ne sme da ugrozi životni standard građana i privrede. "Da li su do sada imali? Rekla bih da nisu", dodala je. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Vlada Srbije NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", dodao je. Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo. Vlasnička struktira NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto nacionalne naftne kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.

Poslovne banke u Srbiji obustaviće promet sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ukoliko kompanija ne dobije licencu Sjedinjenih Država za poslovanje do predviđenog roka, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Povodom najava mogućeg uvođenja "sekundarnih" američkih sankcija Narodnoj banci Srbije (NBS) i poslovnim bankama zbog poslovanja sa NIS-om, navedeno je da će banke ostati posvećene očuvanju stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Američke sankcije NIS-u na snazi su od 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji u cilju američke administracije da spreči Rusiju da prihode koristi za rat u Ukrajini. Prethodno je Narodna banka Srbije objavila da će, ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za poslovanje, obustaviti platni promet sa tom kompanijom, kako "ne bi na bilo koji način bila dovedena u pitanje stabilnost domaćeg finansijskog sistema". Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, od ponedeljka nijedna banka neće raditi sa NIS-om, ukoliko ta kompanija ne dobije operativnu licencu za rad. Centralna banka Srbije već je dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog Naftne industrije Srbije (NIS). "Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković 19. novembra. Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile. Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao te informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred". NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture.

Agencija za sprečavanje korupcije je utvrdila 25. novembra da bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović nije prijavio dio pokretne imovine - kolekciju ručnih satova koje posjeduje, a čija je vrijednost oko 200.000 eura. Kako se navodi u izvještaju, Agencija je vještačila fotografije dijela crnogorskih medija nastale tokom višegodišnjih Đukanovićevih javnih nastupa dok je obavljao funkcije predsjednika ili premijera Crne Gore. Fotografijama su obuhvaćeni i ručni satovi sedam brendova od kojih svaki, prema nalazu vještaka digitalne struke, vrijedi između 8000 i 59.000 eura. Tako vještaci za digitalne dokaze i ekonomsko finansijske struke analizirali fotografije na kojima Đukanović nosi satove 'Franck Muller", "Cartier Pasha", "Brequet Tourbilion", "Roger Dubius Excalibur", "Rolex", "Patek Philippe" i "Cartier Moonphase". "Agencija je u dokaznom postupku ustanovila da su autentične fotografije na kojima je prikazan bivši javni funkcioner Milo Đukanović dok na ruci nosi predmetne satove, te da isti nijesu prijavljeni ni u jednom od navedenih izvještaja o prihodima i imovini kao svojina nad pokretnom imovinom", navodi se u obrazloženju. U odgovoru agenciji iz 2021. Đukanović je saopštio da su tvrdnje o "basnoslovno vrijednim satovima izraz zlonamjernog senzacionalizma". Takođe je naveo da dio satova nikada nije posjedovao, a da sat marke "Brequet Tourbilion" posjeduje "još od devedesetih godina prošlog vijeka kao poklon njemu bliske osobe prije njegovog stupanja na javnu funkciju". Agencija je u Odluci navela da ne prihvata Đukanovićevo obrazloženje: "Agencija nije prihvatila proizvoljne tvrdnje da je jedan od satova poklon iz ranijeg perioda, jer ista niti jednim dokazom nije potkrijepljena, niti taj model ručnog sata postoji, prema nalazu i mišljenju vještaka za digitalne dokaze." Milo Đukanović je obavljao najviše državne funkcije od početka devedesetih godina. Njegova stranka Demokratska partija socijalista je prevodila sve Vlade do 2020. godine kada je izgubila vlast od trojne koalicije proruskog Demokratskog fronta, Demokrata i Pokreta Ura. A Đukanović je okončao svoj predsjednički mandat 2023. kada ga je pobijedio aktuelni predsjednik Jakov Milatović. Radio Slobodna Evropa je poslao upit Kancelariji bivšeg predsjednika tražeći komentar na odluku Agencije za sprečavanje korupcije. Odgovor nije stigao. Đukanović može protiv Odluke Agencije za pokrene upravni spor u roku od 20 dana.

Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) izneo je tvrdnju da su njihovi tužioci poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. "Predsednik Srbije i izvršna i zakonodavna vlast na sve moguće načine pokušavaju da potčine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, jer javni tužioci ovog tužilaštva nisu i neće podleći pritiscima", navedeno je. Dodaje se da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu. "Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana" navedeno je. TOK je naveo da su i u prethodnom periodu postojali pokušaji predstavnika izvršne vlasti da direktno utiču na postupanje tog tužilaštva u predmetima "Jovanjica", "Šarić", "Ćuruvija", "Dijana Hrkalović" i drugim. To su činili, kako je navedeno, javnim komentarisanjem kojim se relativizuje ozbiljnost počinjenih krivičnih dela i krivične odgovornosti počinilaca i stvara lažna slika da javni tužioci zloupotrebljavaju svoja zakonska ovlašćenja. "Neutemeljene izjave predsednika Srbije i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, se od strane okrivljenih i njihovih branilaca koriste kao argumentacija za podnošenje zahteva za izuzeće postupajućih tužilaca", dodaje se u saopštenju TOK-a. Kolegijum TOK-a je ocenio i da su pojedine izjave predstavnika vlasti o ukidanju tog tužilaštva usmerene na diskreditaciju TOK-a i pripremu terena za njegovu potpunu kontrolu integracijom u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 3. novembra na TV Prva tužioce koji rade u odeljenju za organizovani kriminal nazvao "korumpiranom bandom". Tada se konkretno osvrnuo na istragu koju TOK vodi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba. Na toj lokaciji u centru Beograda je Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) najavio da će izgraditi luksuzni hotel, čemu se protivi stručna javnost i većina opozicionih partija. Tužilaštvo za organizovani kriminal je reagujući tada na ocene predsednika Srbije navelo da je izneo "besramne tvrdnje". Polovinom aprila je više od 250 sudija i tužilaca potpisalo saopštenje u kojem se navodi da izjave predsednika Republike "prevazilaze dosadašnje zadiranje u nadležnosti pravosudnih organa", te da "poprimaju obeležja krivičnih dela". Bila je to reakcija na Vučićevu izjavu iz aprila kada je na prorežimskoj televiziji Pink najavio da će "lično podneti" krivičnu prijavu protiv tužioca koji je "odbio da hapsi" novinare nezavisnih medija.

Američki predsjednik Donald Trump rekao je da šalje specijalnog izaslanika Stevea Witkoffa u Moskvu na sastanak s predsjednikom Vladimirom Putinom u vezi s mirovnim sporazumom o Ukrajini za kojeg u Kijevu kažu da su spremni da "nastave" dok se posljednje "osjetljive" tačke još usaglašavaju. Nakon dana intenzivne diplomatije, tokom kojeg su delegacije održale sastanke u nekoliko zemalja širom Bliskog istoka i Evrope, čini se da je postignut zamah ka sporazumu koji bi okončao najveći i najkrvaviji sukob u Evropi od Drugog svjetskog rata. "Originalni mirovni plan od 28 tačaka, koji su izradile Sjedinjene Države, dorađen je uz dodatni doprinos obje strane, a ostalo je samo nekoliko preostalih tačaka oko kojih postoji neslaganje", napisao je Trump na društvenim mrežama. "S nadom da ćemo finalizirati ovaj mirovni plan, uputio sam specijalnog izaslanika Stevea Witkoffa da se sastane s predsjednikom Putinom u Moskvi, a istovremeno će se sekretar vojske Dan Driscoll sastati s Ukrajincima", dodao je. Driscoll se ranije tokom dana u Abu Dabiju sastao s ruskom delegacijom, prema navodima portparola američke vojske, u pokušaju da se suze razlike u mirovnom prijedlogu koji je Trumpova administracija sastavila nakon razgovora američkih i ukrajinskih zvaničnika u Ženevi. Ukrajinski zvaničnici su otputovali u Abu Dabi na nove razgovore s Driscollem i drugim američkim zvaničnicima, izvijestili su CBS News i Financial Times. Razgovori dolaze u momentu kada je Rusija ponovo bombardovala Kijev pri čemu je poginulo najmanje šest osoba, a 13 ranjeno. "Amerika je vrlo aktivna i Evropa je vrlo aktivna, kao i naši drugi partneri. Svi imaju isti program, a samo u Moskvi rat protiv Ukrajine ostaje njihov prvi prioritet", rekao je Zelenski u obraćanju naciji 25. novembra. Mnogi su inicijalni američki prijedlog mirovnog sporazuma sa 28 tačaka vidjeli kao izrazito povoljan za Moskvu. Ukrajinski zvaničnici boravili su ranije u Ženevi kako bi se sastali s američkim predstavnicima, uključujući državnog sekretara Marca Rubija, u pokušaju postizanja nacrta koji bi od Ukrajine zahtijevao manje ustupaka i ne bi rezultirao onim što su pojedini u Kijevu vidjeli kao gotovo kapitulaciju. Tokom ženevskih razgovora, nacrt je smanjen na 19 tačaka, a ukrajinski zvaničnici su naveli da su neka od najosjetljivijih pitanja, uključujući sigurnosne garancije za Kijev, i dalje na stolu. Rustem Umerov, bivši ministar odbrane koji je sada sekretar Vijeća za nacionalnu sigurnost i odbranu Ukrajine i član pregovaračkog tima Kijeva, rekao je u objavi na Facebooku da su "najvažnije tačke u mirovnom planu dogovorene". "Naše delegacije su postigle zajedničko razumijevanje o ključnim elementima sporazuma o kojem se pregovaralo u Ženevi. Sada računamo na podršku naših evropskih partnera u narednim koracima", naveo je Umerov. "Radujemo se organizaciji posjete predsjednika Ukrajine SAD-u u što skorijem terminu u novembru, kako bismo završili finalne korake i postigli dogovor s predsjednikom Trumpom." Starmer je rekao da će se sastanak takozvane "Koalicije voljnih", grupe od više od 20 država koje podržavaju Ukrajinu, održati kasnije 25. novembra kako bi se razmotrili prijedlozi, ali je dodao da su pregovori osjetljivi. "Još je dug put pred nama i težak zadatak, ali smo više nego ikada posvećeni ovom cilju i nastavku napredovanja u procesu“, rekao je. Glasnogovornik Kremlja Dmitri Peskov rekao je 25. novembra da "nema ništa da kaže" o sastancima koji su održani ranije tog dana, ali je dodao da Rusija smatra kako bi američki prijedlog "mogao postati veoma dobra osnova za pregovore". Kremlj nije odmah komentarisao najnovije Trumpove izjave. Trump nije naveo kada će Witkoff otputovati u Moskvu, niti kada će Driscoll otići u Ukrajinu. "Radujem se mogućem sastanku s predsjednikom Zelenskym i predsjednikom Putinom uskoro, ali samo kada sporazum o okončanju ovog rata bude finaliziran ili u završnoj fazi", napisao je Trump.

Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, počinje sa pripremama za obustavu rada, saopštila je Naftna industrija Srbije (NIS). Usled američkih sankcija NIS-u, uvedenih zbog ruskog vlasništva u kompaniji, Rafinerija je ostala bez sirove nafte za preradu. SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra u pokušaju da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS, u čijem sastavu posluje Rafinerija Pančevo, saopštio je da su u prvoj fazi postrojenja Rafinerije uvedena u toplu cirkulaciju. U saopštenju se dodaje da kompanija NIS nastavlja snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima bez zastoja, zahvaljujući ranije obezbeđenim zalihama. NIS je saopštio i da je Rafinerija nafte Pančevo ključna za rad HIP Petrohemije, navoveći da će i Petrohemija takođe početi pripreme za obustavu rada u narednom periodu. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Vlada Srbije NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", dodao je. Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo. Vlasnička struktira NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu. Prethodne nedelje Vučić je rekao da mu je poznato da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u NIS- sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Iako je zemlja kandidat za pridruživanje EU, Srbija je nastavila da održava dobre odnose sa zvaničnom Moskvom od koje u dobroj meri zavisi i u snabdevanju gasom.

Nemački i rumunski borbeni avioni poleteli su u utorak kako bi pratili poslednji u nizu upada dronova u vazdušni prostor Rumunije, dok Rusija nastavlja da napada ciljeve u susednoj Ukrajini s druge strane Dunava. Dva drona su ušla u vazdušni prostor članice NATO-a Rumunije, dok je šest prijavljeno u Moldaviji, gde je jedan pao na krov zgrade, ali nije eksplodirao. To se dogodilo posle incidenta prošle nedelje kada je ruski dron udario u turski tanker za tečni naftni gas usidren na ukrajinskoj strani reke. "Mi na neki način sebe smatramo delom rata", rekao je za Rumunski servis RSE Tudor Černega, načelnik sela Čatalkioj. "Da je brod eksplodirao, celo selo bi nestalo." Stanovnici sela i obližnjeg naselja Plauru, koje je takođe pod njegovom upravom, privremeno su evakuisani posle eksplozije i potonjeg požara. "Ljudi više ne dolaze u posetu svojim rođacima. Previše su uplašeni. Ljudi su shvatili opasnost: da je dron pao na kuću – ne daj Bože – ubio bi jednu ili dve osobe", rekao je Černega. Vreme je za evakuaciju?Jedna stanovnica je rekla da bi njena porodica razmotrila trajno preseljenje ako bi se situacija pogoršala. "Ako bombardovanja eskaliraju, mislim da bismo mogli da odemo", rekla je 48-godišnja Danijela Tanase. "Čuli su se bučni udari ovde, ispred naše kuće", dodala je ona. Tanase je rekla da je najgore noću, opisujući kako bi gledali ukrajinske reflektore kako pretražuju nebo tražeći dronove tokom uzbune. Još jedan stanovnik sela, 73-godišnji penzionisani mehaničar George Puflea, rekao je da nije mogao da spava pošto su ga probudili dronovi. "Mogao bih da odem u svakom trenutku, ali šta bih radio sa životinjama? Da li da ih ostavim ovde", pitao je on, dok je rasipao hranu za svoje piliće. Takođe ima svinje, konja, bika i psa. "Na kraju krajeva, životinje su se navikle na dronove", rekao je Puflea, dodajući da su u početku paničili zbog eksplozija u Ukrajini. Što se njega tiče, rekao je da se nije plašio. "Za sada smo dobro. Još uvek imamo vojsku NATO-a koja nas brani." Plauru se nalazi samo 300 metara s druge strane reke u odnosu na ukrajinsku luku Izmail, gde je napadnut turski tanker. Rumunska vojska je 2023. izgradila skloništa od vazdušnih napadi u selu. Samo u poslednjoj nedelji tri puta je bilo upada dronova u to područje. Stanovnici su u utorak upozoreni da se sklone jer je rat ponovo zapretio da se proširi na teritoriju NATO-a. Rumunija ima zakon koji joj omogućava da obara dronove tokom mirnodopskog vremena ako su životi ili imovina ugroženi, ali ga još nije iskoristila. Ministar odbrane Jonut Mosteanu (Ionut) rekao je da su nemački piloti takođe dobili dozvolu za pucanje. "Veoma je verovatno, analizirajući potencijalnu kolateralnu štetu koju bi mogli da izazovu pucanjem iz oružja iznad rumunske teritorije, da su odlučili da se ne uključe. To je moja pretpostavka", dodao je Mosteanu. U Moldaviji je policija objavila fotografiju drona koji je pao na krov zgrade u voćnjaku. Dron podseća na tip Šahed koji Rusija široko koristi i na repu mu je ispisano slovo "Z", simbol koji ruska vojska često koristi u svojoj skoro četvorogodišnjoj invaziji na Ukrajinu. Policija je saopštila da nije jasno da li je dron imao eksplozivno punjenje i da je lokalno stanovništvo evakuisano. Moldavsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će pozvati ruskog ambasadora radi objašnjenja. Kasnije je objavljeno da je fragment drona pao u dvorište stambene zgrade u Puještiju, gradu na istoku Rumunije koji je udaljen više od 100 kilometara od Ukrajine. Niko nije povređen, a Ministarstvo odbrane te zemlje je izvestilo da dron nije imao teret. Upadi ruskih dronova iznad Rumunije i Poljske, zajedno s ulaskom ruskih vojnih aviona u estonski vazdušni prostor, naveli su NATO da pokrene inicijativu Istočna straža kako bi se ojačala protivvazdušna odbrana. S druge strane, Evropska komisija je prošlog meseca odobrila petogodišnju mapu puta za odbranu koja sadrži planove za "zid protiv dronova" koji bi bio potpuno funkcionalan do kraja 2027. godine. Poslednji incidenti s dronovima u Moldaviji i Rumuniji dogodili su se usred novog velikog ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu. Najmanje šest ljudi je poginulo u Kijevu, a 13 je ranjeno.

Pripadnici policije Srbije uhapsili su osobu pod inicijalima A. Q. zbog sumnje da je tokom rata na Kosovu kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinio krivično delo organizovanje grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina, saopštilo je u utorak Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. U saopštenju se navodi da je osumnjičeni u aprilu 1998. pristupio lokalnom štabu OVK za selo Romaja u opštini Prizren i da je kao pripadnik 138. brigade Agim Ramadani učestvovao u napadu na karaulu Košare 1999. godine. Osumnjičenom A. Q. (1973) je po nalogu dežurnog javnog tužioca za ratne zločine, određeno zadržavanje do 48 časova posle čega će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden u nadležno tužilaštvo. Potpredsednik Organizacije veterana OVK, Gazmend Sulja (Syla), potvrdio je za RSE navode Srbije da je uhapšen bivšeg pripadnik OVK-a, te dodao da se radi o Avni Ćenaju (Qenaj). "On je uhapšen i prema informacijama koje imamo, verovatno su mu pronašli člansku karticu veterana u džepu kada su ga kontrolisali. Takođe, prema informacijama koje smo dobili, Ćenaj je dva-tri puta ranije prolazio tuda (kroz Srbiju) i nije imao nikakvih problema", rekao je Sulja. Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova saopštilo je da se obratilo Kancelariji za vezu Kosova sa Srbijom radi potvrde hapšenja. Napominje se da je Ministarstvo o ovom slučaju obavestilo i Delegaciju Evropske unije u Srbiji, "tražeći da nadgleda transparentnost srpskih vlasti u vezi sa preduzetim procedurama". "Takođe je već upućena verbalna nota diplomatskim misijama zemalja KVINTE akreditovanim u Srbiji, sa ciljem da se obezbedi angažman međunarodnih partnera u zaštiti prava i bezbednosti državljanina Republike Kosovo", saopšteno je. Ministarstvo je pozvalo međunarodnu zajednicu da poveća "pritisak na vlasti Srbije, koja nastavlja praksu maltretiranja i zastrašivanja državljana Republike Kosovo, čime krši međunarodne norme i standarde ljudskih prava". Košare su bila karaula Vojske Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) na granici Albanije i Kosova na obroncima Prokletija na kojoj su se od 9. aprila 1999. tokom NATO bombardovanja SRJ 67 dana vodile borbe jugoslovenske vojske sa OVK. Ministarstvo odbrane Srbije kasnije je objavilo da je u bici na Košarama poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Zvaničnici iz Prištine naveli se da je ubijeno 114 članova OVK. Jugoslovenske vlasti objavile su da je NATO bombardovao Košare u maju 1999. Bitka na tom graničnom objektu između SRJ i Albanije završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije povukla s Kosova na osnovu sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje SRJ. Vojna operacija Severnoatlantskog saveza u SRJ, bombardovanje Srbije i Crne Gore koje su bile njene federalne jedinice, počela je 24. marta 1999. godine zbog, kako je saopštio NATO, progona Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije. Od sukoba na Kosovu 9. april se u Srbiji slavi kao herojska bitka vojnih snaga Jugoslavije, čija je tada autonomna pokrajina bilo Kosovo, dok se na Kosovu proslavlja kao pobeda OVK. Srbija je devedesetih godina OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je OVK za Kosovo organizacija koja je lokalno stanovništvo odbranila od represije jugoslovenskih oružanih snaga i izvojevala nezavisnost Kosova koje bili pokrajina u Srbiji.

Novinar Slobodan Arežina preminuo je u Beogradu u 71. godini posle duže bolesti. Slobodan Arežina bio je i urednik i šef Dopisništva Radija Slobodna Evropa (RSE) u Beogradu, gde je radio od 1999. godine. Kolege ga pamte kao stručnog i objektivnog novinara koji se zalagao za slobodu javne reči i demokratiju i kao čoveka sa izraženim integritetom i ljudskim kvalitetima. "Otišao je još jedan profesionalac. Sa njim sam radila u državnoj Televiziji Beograd devedesetih godina i, naravno, tada je svako ko je bio profesionalac morao da ode odatle. Tako je i Arežina otišao iz te televizije. Posle toga nas dvoje smo se profesionalno sreli u Radiju Slobodna Evropa. On je bio šef beogradskog dopisništva, a ja sam tada radila u Pragu. Bilo je uživanje raditi sa njim. Prosto je bio visoki profesionalac", rekla je Branka Mihajlović, dugogodišnja novinarka i urednica RSE. Igor Božić, programski direktor regionalne Televizije N1, rekao je za RSE da je otišao jedan od najvećih profesionalaca sa kojima je imao prilike da radi. "Slobodan Arežina nije uradio ništa što bi ostavilo ljagu na njegovoj profesionalnoj karijeri. Bio je dosledan i uspeo da odoli svim pritiscima", naveo je je Božić. Na Radio-televiziji Vojvodina (RTV) Slobodan Arežina radio je od septembra 2011. godine. Za direktora programa RTV-a imenovan je 2015. ali ga je nakon izbora na kojima je vlast u pokrajini preuzela Srpska napredna stranka (SNS) 2016. smenio televizijski Upravni odbor. "Slobodan Arežina izabran je na javnom konkursu, dosledno se držao zakona i na kraju je svojom upornošću pokazao da se vlast ne drži zakona. On se zapravo nije borio za poziciju već za doslednost pridržavanja osnovnih pravila u jednoj demokratskoj zemlji. Zapravo je na neki način svojom žrtvom pokazao i dokazao da vlast kada nameri da nekoga politički pomeri sa novinarskih funkcija, de će ona to i uraditi", rekao je Božić. Sud je dva puta donosio odluke kojima je Slobodan Arežina trebalo da bude vraćen na posao. Nadležni to nisu sproveli nakon čega je krajem 2018. Arežina podneo ostavku na funkciju direktora programa RTV-a. Slobodan Arežina je na mesto direktora programa RTV imenovan 26. maja 2015. na period od četiri godine ali ga je 5. maja 2016. po dolasku SNS-a na vlast u Vojvodini smenio Upravni odbor tog javnog servisa. Osim Arežine tada su smenjeni i drugi urednici, dok je jedan broj novinara sklanjan sa programa i raspoređivan na druge poslove. Smene su pokrenule lavinu nezadovoljstva nakon čega je više od 100 novinara i urednika RTV potpisalo protestno pismo. Zbog ovih političkih smena u RTV formiran je Pokret Podrži RTV koji je organizovao proteste. Pokret je apelovao na građane da stanu u odbranu RTV-a zbog političkih odluka koje su usledile nakon što je na pokrajinskim izborima Srpska napredna stranka (SNS) preuzela vlast u Skupštini Vojvodine. Na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Studio B bio je od 2001. Početkom 2007. godine imenovan je na funkciju glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Avala. Direktor Televizije Mladenovac bio je tokom 1996. i 1997. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Odsek međunarodnih odnosa, diplomirao je 1979. Pred završetak studija, 1978. godine, počeo je da radi kao reporter Beogradskog programa Radio-televizije Srbije (RTS). Šef dopisničke mreže i lokalnih programa ovog javnog medijskog servisa bio je od 1986. godine. Posle otkaza na RTS-u radio je kao slobodni novinar. Slobodan Arežina rođen je 1955. u Brčkom. Gimnaziju je završio u Kraljevu 1974.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 25. novembra da Srbija ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja rafinerije ako Sjedinjene Države ne odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS). "Rafinerija NIS-a se nalazi u tihom hodu, još nije ugašena", rekao je Vučić. NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Licenca podrazumeva da Naftna industrija Srbije nastavi da dobija naftu dok traju pregovori o vlasničkoj strukturi u NIS-u. Vučić je rekao da je bilo očekivano da će Srbiji dobiti tu licencu, "ali postoji još stvari koje oni (SAD) moraju da čuju, vide" da bi odobrili licencu. On kaže da je u slučaju gašenja rafinerije potrebno 20 dana da se rafinerija ponovo pokrene. "Radili smo sve što su nam rekli ruski prijatelji i dovedeni smo u veoma tešku situaciju", rekao je Vučić. "Nama je ostalo još danas i sutra da dobijemo licencu", dodao je. On je reklao da bi gašenjem rafinerije bilo "ugroženo funkcionisanje zdravstvenog sistema, hitne pomoći", kao i snabdevanje trgovinskih lanaca, funkcionisanje transportnog sistema. Vučić je rekao da je bilo glasova u Vladi da treba da nacionalizovati NIS, ali da je njegov predlog, koji je usvojen u Vladi, bio da se da još 50 dana vremena da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić dodajući da su SAD tražile njegovu reč da će doći do transakcije udela u NIS-u "i u pisanoj i u usmenoj formi". Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo, a vlasništvo u NIS-u je do sada menjano više puta. "Pustili smo Rusima da prodaju Rusima (udeo), time smo hteli da pokažemo poštovanje prema ruskoj strani", rekao je Vučić dodajući da je Srbija "sve vreme smo potpisivala šta su Rusi tražili". Vučić je rekao i da je Narodna banka Srbije dobila upozorenje, kao i poslovne banke u Srbiji, na sekundarne sankcije zbog saradnje sa NIS-om. "Mi stavljamo u opasnost i poslovne banke i Narodnu banku. Lično sam dobio usmene garancije od Amerikanaca da neće biti takvih sankcija za banke", rekao je on. Vučić je ranije u novembru izjavio da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.

Ambasada SAD u Prištini pozvala je sve strane na Kosovu da poštuju zakone zemlje i slede propisane zakonske procedure, rekao je portparol ambasade za RSE upitan da prokomentariše nedavna dešavanja u Tužilačkom savetu Kosova (TSK), koja su kulminirala smenom vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca Besima Keljmendija (Kelmendi). Članica TSK-a Jehona Grantoli 20. novembra predložila je smenu Keljmendija, posle izveštaja u kosovskim medijima da je 1999. u slučaju masakra u Račku sa srpskom sutkinjom koja je smatrala da je to izmišljen događaj. Keljmendi je negirao da je sarađivao u tom slučaju, dok je odluku o njegovom smenjivanju smatrao nezakonitom, rekavši da je doneta bez kvoruma i da će stoga nastaviti da radi u ovoj instituciji. Nekoliko članova TSK-a se složilo sa njegovim stavom, uključujući Visara Krasnićija (Krasniqi), koji je rekao da je svaka odluka doneta bez kvoruma "nepostojeća" i da je predlog za smenu Keljmendija zasnovan na "jasnoj energiji institucionalnog puča". TSK ima 13 članova, od kojih je pet glasalo za smenu Keljmendija. Prema propisima, kvorum je obezbeđen sa šest članova. Istog dana, Agron Ćalaj (Qalaj) je imenovan da zameni Keljmendija. Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je dan ranije da analizira proces s pravnog gledišta i da je u saradnji sa zemljama KVINT-e (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) u vezi s dešavanjima u TSK-u, koja je nazvala "izuzetno ozbiljnim". "Pravosudni sistem u zemlji se dugo suočava s izazovima u pogledu profesionalizma, integriteta, nezavisnosti i nepristrasnosti. Veoma je važno da, kako se moje izjave ne bi smatrale mešanjem, jer sam politička osoba koja se nikada u svojoj karijeri nije mešala u pravosudni sistem, ostavimo prostora i za zajedničku analizu koju imamo s našim partnerima u vezi s procesom koji se dogodio u pogledu smene ili pokušaja smen", rekla je Osmani novinarima. Na dan smene, član TSK-a optužio je glavnog tužioca Specijalnog tužilaštva Bljerima Isufaja (Blerim) da stoji iza pokušaja smene Keljmendija. Međutim, Specijalno tužilaštvo je negiralo da se Isufaj mešao u odluke TSK-a. Osmani je u oktrbru 2023. odbila da dekretom odredi Isufaja za glavnog državnog tužioca, uz obrazloženje da je došlo do kršenja u procesu njegovog izbora od strane TSK-a. Mesec dana kasnije, TSK je ponovo poslao Isufajevo ime, ali od tada predsednica nije donela nikakvu odluku. Keljmendi je nastavio da obavlja funkciju glavnog državnog tužioca, otkako je mandat Aleksandra Lumezija istekao 2022. godine. Ostale reakcije na dešavanja u TSK-uKancelarija Evropske unije je takođe reagovala na dešavanja, navodeći da je smena Keljmendija "ometa neophodne reforme u TSK-u i zanemaruje principe prava", kao i da potkopava napredak Kosova na putu ka EU. Organizacije civilnog društva na Kosovu, uključujući Kosovski pravni institut, Grupu za pravne i političke studije (GLPS) i Pokret FOL, takođe su se izjasnile protiv odluke u TSK-u. Šta je objavljeno o Keljmendiju?Keljmendi je 19. na vanrednoj konferenciji za novinare demantovao izveštaje da je 1999. sarađivao sa srpskom sutkinjom Danicom Marinković, koja je bila zadužena za slučaj masakra u Račku. U to vreme, Marinković je radila kao sutkinja u Okružnom sudu u Prištini i opisala je masakr u Račku kao "izmišljeni događaj". U tom masakru je ubijeno 45 albanskih civila. Keljmendi je potvrdio da se pojavio kao svedok u Specijalnom tužilaštvu Kosova u vezi sa svojim radom u sudu u vreme kada se masakr dogodio. Prema njegovim rečima, u to vreme je bio zaposlen u Okružnom sudu u Prištini kao stručni saradnik, ističući da je obavljao posao službenika i negirao je optužbe da je bio pomoćnik Marinković. Prema njegovim rečima, Marinković je bila sutkinja koja je "uklonila dokaze o masakr u Račku". On je tao tu izjavu posle navoda kosovskog medija Paparaci da je Keljmendi bio uključen u vođenje slučaja Račak 1999. godine. Radio Slobodna Evropa nije bio u mogućnosti da potvrdi navode tog medija. Kelmendi je na konferencije za novinare 19. novembra upitan zašto je pozvan kao svedok u Specijalno tužilaštvo u vezi s tim slučajem. "Pozvan sam kao svedok zato što je jedna osoba koja je u to vreme bila tužilac, po imenu Ismet Šufta (Shufta), kada su ga pitali ko je radio u Sudu, pomenuo imena ljudi koji su mu pali na pamet. Setio se i mog imena, verovatno zato što sam danas vršilac dužnosti glavnog tužioca. Ne znam zašto, jer nisam dobio nikakvo obrazloženje", rekao je Keljmendi. O RačakuTvrdnje sutkinje Marinkovića o masakru u Račaku u skladu su s današnjim narativom koji vlasti u Srbiji imaju o tom događaju. Vilijam Voker (William Waker), koji je 1999. bio šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), dokumentovao je zločine počinjene u tom selu. Posle masakra u Račaku, u martu 1999. godine, NATO je napao vojne i policijske ciljeve u bivšoj Jugoslaviji. Posle 78 dana napada, bombardovanja su zaustavljena 10. juna 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Intervencija NATO-a na Kosovu je omogućila povratak domovima više od 800.000 izbeglica, interno raseljenih lica unutar i van Kosova. U ratu na Kosovu 1998/99. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Skoro 1.600 ljudi se još uvek vodi kao nestalo – većina njih su Albanci.