Sigurnosne službe neutralizirale su dron koji je letio iznad vladinih zgrada u središtu Varšave, a dvojica državljana Bjelorusije su uhapšena, objavio je u ponedeljak poljski premijer Donald Tusk. "Maloprije je Vladina sigurnosna služba neutralizirala dron koji je letio iznad vladine zgrade u Ulici Parkowa i iznad Belweder palače", objavio je Tusk na platformi X. Belweder je jedna od službenih rezidencija poljskog predsjednika. "Uhapšena su dvojica bjeloruskih državljana", dodao je Tusk. "Policija provodi istragu." Glasnogovornik Vladine službe Bogusław Piórkowski, potvrdio je da su muškarci koji su upravljali dronom zatečeni na djelu, pišu mediji. "Muškarci koji su upravljali letjelicom zaustavljeni su na djelu. Predani su policiji", rekao je Piórkowski. Naglasio je kako dron "nije predstavljao prijetnju objektu" te da će daljnju istragu o cijelom slučaju provesti policija. Ulica Parkowa u poljskoj prijestolnici, mjesto današnjeg incidenta, nalazi se u četvrti u kojoj su smještene vladine zgrade, palača Belweder i strane ambasade. U blizini je i ruska amabsada, navodi TVP. Područje je označeno kao zona zabrane leta za dronove, osim ako operateri ne pribave dopuštenje, a kršenje je kazneno djelo za koje je propisana zatvorska kazna do pet godina, navodi se na službenim stranicama Gradske uprave Varšave. Incident se dogodio dok je Poljska u stanju povišene pripravnosti nakon što je više ruskih dronova u srijedu ušlo u njen zračni prostor, što je potaknulo NATO da pošalje borbene avione kako bi ih oborili, naglašavajući dugogodišnju zabrinutost zbog mogućeg širenja ruskog rata u Ukrajini koji traje više od tri godine. Tada su zapadni borbeni avioni prvi put tokom rata oborili ruske dronove, što je izazvalo nove strahove u regiji koja je na ivici sukoba još od 2022., kada je Moskva pokrenula totalnu invaziju. Tusk je tada upozorio da je riječ o "najbližem što smo dosad bili otvorenom sukobu od Drugog svjetskog rata". Rusija je saopštila da nije ciljala Poljsku u srijedu, a saveznik Moskve, Bjelorusija, tvrdi da su dronovi skrenuli s kursa jer su bili ometani. Međutim, evropski lideri su uvjereni da su upadi bili namjerna provokacija Rusije. Poljski avioni su u posljednjim mjesecima više puta bili podignuti radi patroliranja zračnog prostora zemlje zbog ruskih zračnih napada na Ukrajinu, ali su ti napadi uglavnom bili tokom noći ili ranog jutra.

Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR) je optužila Evropsku uniju (EU) i njene države članice da stoje iza antivladinih protesta u Srbiji. "Nemiri u Srbiji, uz aktivno učešće mladih, u velikoj meri predstavljaju proizvod subverzivne delatnosti Evropske unije i država članica tog saveza. Cilj evropskog liberalnog mejnstrima jeste da na vlast u ovoj najvećoj balkanskoj zemlji dovede poslušno rukovodstvo lojalno Briselu", navela je SVR u saopštenju, objavljenom na njihovom sajtu 15. septembra. SVR, agencija zadužena za aktivnosti van Rusije, u saopštenju ne pruža dokaze za svoje tvrdnje i optužbe na račun EU. Iz sedišta Evropske komisije u Briselu do objavljivanja ove vesti nije bilo komentara na optužbe iz Moskve. Iz EU je nedavno pozvano na zaustavljanje poslednjeg talasa nasilja u Srbiji, oličenog u sukobima policije i demonstranata, kao i međusobnim sukobima pristalica vlasti i opozicije, u više gradova Srbije. Kao razlog zbog kog "scenario obojene revolucije ne daje očekivane rezultate", SVR između ostalog navodi uticaj Srpske pravoslavne crkve (SPC) u zemlji. Ruska spoljna služba je sastavila i spisak nezavisnih medija u Srbiji, koje optužuje da se bave "ispiranjem mozga srpske omladine", te bez navođenja izvora informacija navodi da su finansirani iz Brisela. Među njima su navdeni FoNet, RAM, Vreme, Južne vesti, Slobodna reč, Bum 93 (Boom93), Podrinske, Frimidija (FreeMedia), SOinfo, FAR, Storiteler (Storyteller), kao i nevladina organizacija Link. Terminom obojena revolucija, ruski zvaničnici označavju pobune u bivšim sovjetskim republikama protiv autoritarnih režima. 1. novembra navršava se godinu dana od pada nadstrešice rekonstruisane stanice u Novom Sadu. U nesreći je stradalo 16 ljudi, a tragedija je inspirisala masovne proteste koji traju do danas. Na protestima, koje predvode studenti, pre svega je tražena odgovornost vlasti za nesreću. Šest meseci po početku protesta demonstranti su formulisali i zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast odbija da raspiše izbore.

Američki državni sekretar Marco Rubio izjavio je u ponedjeljak tokom posjete Izraelu da će Washington pružiti svom savezniku "nepokolebljivu podršku" u njegovoj borbi u Pojasu Gaze, te je pozvao na eliminaciju Hamasa – palestinske grupe koju Sjedinjene Američke Države i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. "Narod Gaze zaslužuje bolju budućnost, ali ona ne može početi dok Hamas ne bude eliminisan", rekao je Rubio novinarima, govoreći uz izraelskog premijera Benjamina Netanyahua. "Možete računati na našu nepokolebljivu podršku i posvećenost da se ovaj cilj ostvari", dodao je Rubio. Netanyahu je Rubijevu posjetu nazvao "jasnom porukom" da Sjedinjene Američke Države stoje uz Izrael, te je pohvalio predsjednika Donalda Trumpa kao "najvećeg prijatelja kojeg je Izrael ikada imao". Američki državni sekretar kritikovao je planove nekih zapadnih zemalja da priznaju palestinsku državu, rekavši da takav potez samo "ohrabruje" Hamas. Rubio je rekao da će razgovarati s izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom o planovima Izraela da preuzme kontrolu nad Gradom Gazom – najvećim urbanim centrom tog teritorija – kao i o razgovorima o aneksiji dijelova okupirane Zapadne obale, kako bi se onemogućilo formiranje palestinske države. Dodao je da predsjednik Trump želi da se rat u Gazi "završi" – što, prema Rubiju, podrazumijeva oslobađanje talaca i eliminaciju Hamasa kao prijetnje. Rat je počeo nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno 1.219 osoba, većinom civila. Izraelski vojni odgovor u Gazi do sada je, prema podacima Ministarstva zdravstva u Gazi, doveo do smrti više od 64.800 osoba, također uglavnom civila – brojke koje Ujedinjene nacije smatraju vjerodostojnim. Predsjednik Trump, dugogodišnji snažni saveznik Netanyahua, izrazio je i podršku Kataru, gdje se nalazi najveća američka zračna baza u regionu. Katar, zajedno s Egiptom i Sjedinjenim Američkim Državama, predvodi napore za posredovanje između Izraela i Hamasa. Rubio je započeo svoju posjetu u nedjelju simboličnim gestom podrške, odlaskom s Netanyahuom do Zapadnog zida u Jerusalemu. Nakon toga je izjavio da je Jerusalim "vječni glavni grad" Izraela – stav koji su američki lideri prije prvog mandata Donalda Trumpa nastojali izbjegavati. Upravo je Trump premjestio američku ambasadu u Jerusalim, čime je prekinuo dotadašnju međunarodnu praksu. Rubio bi trebao učestvovati u ponedjeljak na inauguraciji turističkog tunela koji prolazi ispod palestinske četvrti Silvan. Projekat je izazvao zabrinutost među palestinskim stanovnicima da bi mogao dodatno oslabiti njihovu prisutnost, pa čak i ugroziti temelje njihovih kuća.

Poljoprivrednici šest udruženja u Srbiji počeli su u podne u Novom Sadu protest zbog neispunjenih ranijih zahteva o gorivu, kreditima, berzi i dugovima prema Penzijsko-invalidskom fondu (PIO). Oni su dovezli desetine traktora ispred kompleksa zgrada Pokrajinske vlade i Skupštine Vojvodine, prenela je agencija Beta. Iako je bilo najavljeno da neće biti blokade saobraćaja, do nje je ipak došlo, jer je ispred zgrade vojvođanske vlade parkirano više desetina traktora. Predstavnik Inicijative za spas poljoprivrednika Srbije Mileta Slankamenac rekao je novinarima da se radi o protestu upozorenja, kao i da će s ostalim udruženjima koordinirati dalje aktivnosti. "Ovde ćemo biti parkirani, mi smo se nadali da neće biti blokade. Da su nas pustili na parking, bila bi zauzeta samo jedna traka. Ja ne znam ko radi ovde (u zgradi Banovine) pa moraju da ga ograđuju", rekao je Slankamenac. Blokada, kako navodi agencija Beta, trebalo bi da potraje narednih nekoliko sati. Protest poljoprivrednika su podržali i studenti u blokadi sloganom "Traktor stiže, huljo moja", preneo je portal 021.rs. Odluka o protestu doneta je u četvrtak na zajedničkom sastanku udruženja Inicijativa za spas poljoprivrednika, Dolovački paori, Banatska crnica, Savez udruženja poljoprivrednika Banata, Udruženje poljoprivrednika Aradac i Udruženje poljoprivrednika Srbobran. Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović rekao je tada da je neispunjenim zahtevima iz ranijih dogovora s Ministarstvom poljoprivrede, dodat zahtev o pomoći od 300 evra po hektaru za registrovane ratarske i voćarske zasade u sistemu e-agrara. Filipović je rekao da je stanje u poljoprivredi neizdrživo i da je suša uništila od 50 do 100 odsto roda kukuruza i soje, kao i drugih useva i voća, a da Ministarstvo poljoprivrede "ćuti". "Tri godine čekamo na ispunjenje zahteva o uređenju robne berze, oslobođenju goriva od posebnog poreza - akcize, rešavanju problema sa ogromnim dugovima PIO fondu, a nema ni obećanih povoljnih kredita sa jedan odsto kamate, kao ni pomoći zbog suše", rekao je Filipović. On je rekao da je poseban bes kod poljoprivrednika izazvala informacija da su preduzeća koja grade objekte za međunarodnu izložbu EXPO oslobođena akcize na gorivo.

Vijeće za zaštitu vitalnog interesa Ustavnog suda Republike Srpske je na sjednici 15. septembra odlučilo da je prihvatljiv zahtjev Kluba delegata bošnjačkog naroda u Vijeću naroda Republike Srpske, koji se tiče utvrđivanja povrede vitalnog nacionalnog interesa u vezi sa izmjenama Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi. Mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa daje mogućnost klubovima Bošnjaka, Hrvata i Srba da određene skupštinske odluke proglase "štetnim" za narod kojeg predstavljaju, te da spriječe njihovo usvajanje. Prema Ustavu RS, Vijeće odlučuje o tome da li je zahtjev prihvatljiv da o njemu raspravlja Ustavni sud RS. Nakon toga, Ustavni sud ima rok od mjesec dana da donese odluku. "Vijeće je konstatovalo da je zahtjev prihvatljiv, te da će o njemu donijeti odluku u narednih mjesec dana", navodi se u saopštenju za javnost. Ukoliko Ustavni sud RS utvrdi da je povrijeđen vitalni nacionalni interes Bošnjaka zakon se vraća predlagaču da pokrene novu proceduru. Šta je prethodilo odluci?Klub Bošnjaka u Vijeću pokrenuo je 29. avgusta postupak zaštite nacionalnog interesa zbog planiranog referenduma u ovom bh. entitetu. Takođe, za ovaj Klub su sporne i izmjene Zakona o referendumu RS, koje predviđaju da referendum može provesti i ad hoc komisija koju imenuje entitetski parlament. Nakon toga, Vijeće naroda Republike Srpske nije usvojilo veto Kluba Bošnjaka. Konačnu odluku nakon toga donosi Ustavni sud RS. Skupština Republike Srpske (NSRS) usvojila je 22. augusta neustavnu odluku o održavanju referenduma na kome bi se građani tog entiteta trebali izjasniti o presudi Suda Bosne i Hercegovine protiv Milorada Dodika i odluci Centralne izborne komisije (CIK) BiH kojom mu je oduzet mandat predsjednika RS. Referendum će biti održan, kako je usvojeno, 25. oktobra ove godine. Odluka o referendumu nije u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine koji ne predviđa mogućnost da entiteti samostalno raspisuju referendume o odlukama državnih institucija.

Satelitski internet servis Starlink Ilona Maska (Elon Musk) u ponedeljak ujutro je imao kratak prekid u uslugama, što je uticalo i na Ukrajinu, čijoj vojsci taj servis omogućava ključnu internet konekciju. "Starlink trenutno doživljava prekid usluge. Naš tim istražuje", navodi se u obaveštenju na sajtu Starlinka, bez navođenja dodatnih detalja. Komandant ukrajinski snaga za dronove izvestio je da se "Starlink ugasio duž cele linije fronta u 7.28 po ukrajinskom vremenu (6.28 po srednjoevropskom vremenu). On je u poruci na Telegramu naveo da je u 8.02 servis Starlinka postepeno počeo da se vraća. Portal za praćenje prekida rada interneta Daundetektor (Downdetecgtor) izvestio je da je više od 43.000 korisnika u SAD imalo problem sa Starlinkom. Starlink, kojim upravlja Maskova kompanija Spejseks (SpaceX), pruža internet usluge putem konstelacije satelita u niskoj Zemljinoj orbiti i koristi se u udaljenim područjima i zonama sukoba širom sveta. Izvor: Reuters

Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je 14. septembra da je policija na antivladinom skupu u Novom Sadu koristila takozvani CN gas. Policija takvo sredstvo uopšte ne poseduje, pa samim tim nije moglo biti ni upotrebljeno, navodi se u saopštenju. U saopštenju se dodaje da su sredstva koja policija koristi "strogo regulisana, zvanično odobrena i nisu štetna po zdravlje ljudi i okolinu, u propisanoj meri upotrebe". "Konkretno, policija raspolaže isključivo hemijskim metkom oznake MN-01, koji sadrži CS gas, kao i ručnom hemijskom bombom oznake RB-N2, koja takođe sadrži CS gas. Ističemo da se navedena sredstva koriste isključivo od strane policijskih službenika posebno obučenih za upotrebu ovih sredstava", navodi se. Iz policije tvrde da se ova sredstva nalaze na zvaničnoj listi odobrenih sredstava i koriste se u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima. "Iznošenje neutemeljenih tvrdnji o navodnoj upotrebi opasnih ili zabranjenih hemijskih sredstava predstavlja grubo dezinformisanje javnosti, izazivanje neopravdane panike i narušavanje ugleda policije", piše u saopštenju MUP-a. Prethodno su studenti Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu objavili da su laboratorijskim analizama utvrdili da je policija 5. septembra u kampusu tamošnjeg univerziteta koristila protiv studenata, profesora i građana "opasan gas CN", zbog čega su zatražili istragu protiv odgovornih za upotrebu tog sredstva. Naveli su da gas CN može biti opasan za oči, izazvati oštećenje rožnjače, a i za pluća jer ima veću toksičnost. "Zbog visoke toksičnosti i ozbiljnih zdravstvenih posledica, gas CN je tokom 1970-ih godina u potpunosti zamenjen CS gasom, koji je u policijskoj praksi i vojsci postao standarno sredstvo za kontrolu mase. Naša poruka je jasna: upotreba CN gasa ne predstavlja sredstvo kontrole, već trovanje sopstvenih građana", naveli su studenti u saopštenju. U međuvremenu je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila da su tvrdnje studenata novosadskog Prirodno-matematički fakultet u blokadi, da je za suzbijanje protesta 5. septembra u kampusu tamošnjeg univerziteta korišćen gas CN, "još jedan poziv na građanski rat, surovo i opasno obmanjivanje javnosti, širenje panike", prenosi Beta. Policija je na više mesta intervenisala u Novom Sadu 5. septembra tokom antivladinog protesta na koji su pozvali studenti koji blokiraju visokoškolske ustanove.

Muškarac uhapšen zbog ubistva konzervativnog aktiviste Charlieja Kirka ne sarađuje s vlastima, a istražitelji rade na tome da utvrde motiv za ubistvo razgovarajući s njegovim prijateljima i porodicom, rekao je guverner Ute Spencer Cox u nedjelju. Dodao je da će 22-godišnji Tyler Robinson biti službeno optužen u utorak. Robinson je smješten u posebnu jedinicu zatvora i pod pojačanim je nadzorom, potvrdio je Ured šerifa za CNN. Istražitelji tek trebaju otkriti zašto se Robinson popeo na krov Univerziteta Utah Valley i s velike udaljenosti u srijedu pucao u vrat Kriku. Kirk, odani saveznik predsjednika Trumpa i suosnivač konzervativne studentske grupe Turning Point USA, ubijen je iz jednog hica tokom događanja kojem je prisustvovalo 3.000 ljudi u Oremu, oko 65 kilometara od Salt Lake Cityji. Ubistvo je izazvalo strahove od porasta političkog nasilja u SAD-u i još većeg rascjepa između američke ljevice i desnice. Robinson nije ništa priznao istražiteljima, rekao je Cox. "Ne sarađuje, ali svi ljudi oko njega sarađuju, i mislim da je to vrlo važno", rekao je republikanski guverner. Jedna osoba koja sarađuje je Robinsonov sustanar, koji je također i njegov romantični partner, rekao je Cox, pozivajući se na FBI. Cox je sustanara opisao kao "muškarca koji prelazi u ženu" i rekao je da je bio "izuzetno susretljiv". Na pitanje u emisiji CNN-a "Stanje nacije" je li rodni identitet sustanara važan za istragu, Cox kaže da je "to ono što trenutno pokušavamo shvatiti. Lako je donositi zaključke iz toga, i zato imamo čahure metaka, druge forenzičke dokaze koji pristižu te pokušavamo sve to povezati." Istražitelji su pronašli poruke ugravirane u čahure, s meme referencama te internima šalama iz videoigara. Robinson, student treće godine elektrotehnike na tehničkom sveučilištu Dixie, koji je dio javnog univerzitetskog sisitema savezne države Ute, priveden je u roditeljskom domu, oko 420 kilometara jugozapadno od mjesta zločina nakon 33-satne potjere. Rođaci i porodica obavijestili su vlasti da je Robinson umiješan u zločin, rekao je Cox ranije. Iako su Robinsona odgojili religiozni roditelji u duboko konzervativnoj regiji države, "njegova ideologija je vrlo drugačija od one njegove obitelji", rekao je Cox na NBC-u. Državni podaci pokazuju da je Robinson bio registrirani glasač, ali da nije pripadao nijednoj političkoj stranci. Rođak je rekao novinarima da se Robinson proteklih godina sve više uključivao u političke rasprave te da je jednom raspravljao s drugim članom porodice o svojim antipatijama prema Kirku i njegovim gledištima. Robinson nije bio Kirkov fan, rekao je Cox u nedjelju.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski zahvalio je specijalnim snagama Sigurnosne službe Ukrajine (SBU) na nanošenju značajne štete najvećem ruskom naftnom terminalu na Baltičkom moru u Primorsku. U svom večernjem obraćanju potvrdio je da Ukrajina pažljivo prati i luku Ust-Luga. "Najučinkovitije sankcije - one koje djeluju najbrže - su požari u ruskim rafinerijama nafte, njezinim terminalima, skladištima nafte. Značajno smo ograničili rusku naftnu industriju, a to značajno ograničava rat. Ruski rat je u biti funkcija nafte, plina, svih ostalih energetskih resursa", poručio je Zelenski. Podsjetimo, guverner ruske Lenjingradske oblasti, Aleksandr Drozdenko, izvijestio je 12. septembra da se jedno od plovila u naftnoj luci Primorsk na Baltičkom moru zapalilo nakon napada dronom. Izvori iz Ukrajinske Pravde kasnije su potvrdili da su dronovi SBU-a pogodili Primorsk, najveću rusku naftnu luku na Baltiku. "Zahvaljujem specijalnim snagama Sigurnosne službe Ukrajine, koje su nedavno obavile sjajan posao u Primorsku, pogodivši najveći ruski naftni terminal na Baltičkom moru. Postoji znatna šteta; sve je provjereno. I to je opipljivo za neprijatelja. Naše specijalne snage također drže na oku luku Ust-Luga i sve ostale ruske točke pristupa svjetskom tržištu", dodao je. Zelenski je također naglasio kako Ukrajina nastavlja širiti asortiman oružja koje proizvodi i koristi. "Naravno, detalji su izuzetno osjetljivi. Ali također želim zahvaliti svakoj ukrajinskoj kompaniji koja nam pruža ovu snagu. Nećemo imenovati kompanije. Za sada. One već znaju ko će koristiti koje oružje. Važno je da imamo takve kompanije. Važno je da pojačavaju proizvodnju. Važno je da na državnom nivou podržavamo svaki takav posao koji jača odbrambene sposobnosti Ukrajine i vraća nam pravdu", rekao je ukrajinski predsjednik. Snage SBU-a također su ciljale nekoliko ruskih crpnih stanica nafte koje su ključni dijelovi sistema za opskrbu terminala u luci Ust-Luga. Prema izvještaju Reutersa, u napadu su oštećena i dva ruska tankera, Kusto i Cai Yun.

U Hagu, u Holandiji, u nedelju su hiljade Albanaca iz dijaspore, ali i sa Kosova, protestovale tražeći pravdu za bivše lidere Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Protest 14. septembra organizovala je albanska dijaspora, uz podršku Organizacije veterana rata OVK (OVL-OVK). "Nazvati OVK kriminalnom organizacijom je velika uvreda za NATO"Bivši holandski ambasador na Kosovu, Robert Bosch, koji je služio u vreme kada je osnovan Specijalni sud, rekao je da je tada dobio instrukcije od svoje vlade da izvrši pritisak za osnivanje tog suda. Bosch je rekao okupljenima da mu se ta ideja nije dopadala "jer mi je delovala besmisleno da se Srbi ne procesuiraju pred tim sudom, ali sam obavio svoj posao". "Sećam se kada sam sreo Hašima Tačija, bio je zabrinut. Rekao sam mu da nema razloga za brigu jer će suđenje biti pravedno i da će biti oslobođen zbog nedostatka dokaza", rekao je Bosch. On je rekao da je OVK bila "čizma NATO-a na terenu" i kritikovao optužnicu Specijalnog tužilaštva koja bivše lidere OVK označava kao deo "zajedničkog kriminalnog poduhvata". "Nazvati OVK kriminalnom organizacijom je velika uvreda za NATO, jer NATO ne sarađuje sa kriminalnim organizacijama", rekao je on. Protest u glavnom gradu Holandije održan je u parku blizu sedišta Specijalizovanih veća. Gucati: Pravda ne sme da postane politički instrumentPredsednik OVL-OVK, Hisni Gucati, rekao je da iz Haga upućuje poziv Evropi da "ne dozvoli da pravda postane politički instrument". Prema njegovim rečima, OVK nikada nije ratovala za vlast, već za slobodu. "Pravda mora biti jednaka", rekao je on, dodajući da Srbi koji su počinili zločine "uživaju slobodu". "Pravda za oslobodioce, sloboda za naše istorijsko pravo", rekao je Gucati. Specijalni sud "instrument nepravde"Bivši pripadnik OVK-a i jedan od organizatora protesta, Fatmir Koci, rekao je da OVK nije bila ni agresor ni okupator, već da se danas bivši lideri OVK-a sude "na osnovu neosnovanih optužbi". "Nikada nećemo prihvatiti ovu nepravdu prema njima", rekao je on. Koci je naveo da je srpska država počinila "strašne zločine tokom rata i da za to nije odgovarala". Kritikovao je Vladu Kosova, tvrdeći da je ona "ćutala" i "nije zaštitila" svoje građane. "Specijalni sud je instrument nepravde", rekao je on, dodajući: "tražimo pravičnu i nepristrasnu istragu o zločinima počinjenim tokom rata. Tražimo pravdu za one koji su se borili za našu slobodu." Protest u Hagu je održan nakon što su 7. avgusta hiljade ljudi protestovale u Prištini protiv Specijalizovanih veća i Kancelarije specijalnog tužioca u Hagu – poznatih i kao Specijalni sud. U Specijalnom sudu se vodi glavni postupak protiv bivših lidera OVK-a, odnosno protiv bivšeg predsednika Hašima Tačija, bivših predsednika Skupštine Kadrija Veselija i Jakupa Krasnićija, kao i bivšeg poslanika Kosova, Redžepa Selimija. Sva četvorica su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koje su odbacili. Protest u Hagu održan je dan pre nego što odbrana bivših lidera OVK-a počne sa iznošenjem svojih dokaza i svedočenja. Bivši pomoćnik američkog državnog sekretara, James Rubin, trebalo bi da započne svoje svedočenje pred Specijalnim sudom 15. septembra, u odbranu bivših lidera OVK-a. Odbrana optuženih je za Radio Slobodna Evropa izjavila da je lista svedoka koji će svedočiti u njihovu korist, počevši od 15. septembra, poverljiva. Ipak, u medijima su se pojavila neka imena – među njima: Wesley Clark, William Walker, Bernard Kouchner i drugi. Ta ista imena su se pojavila i na listi koju je odbrana objavila još 2022. godine. Odbrana Hašima Tačija je izjavila da će 11 svedoka koje planira da pozove svedočiti na otvorenim sednicama. S druge strane, odbrana Jakupa Krasnićija je navela da će dva svedoka svedočiti u sudnici, dok će još dva dati pisano svedočenje koje je već dostavljeno tužiocima. Sudski panel Specijalizovanih veća predviđa da se postupak odbrane Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija završi najkasnije do 14. novembra, odnosno nedelju dana nakon svedočenja poslednjeg svedoka. Takođe se očekuje da odbrana bivših lidera OVK-a bude spremna da preda završne podneske do 22. decembra ove godine. Za šta se terete bivši lideri OVK-a?Od 4. i 5. novembra 2020. godine, sva četvorica optuženih nalaze se u pritvoru u Hagu, gde se nalaze Specijalizovana veća Kosova. Sudski proces protiv njih započeo je u aprilu 2023. godine. Tokom više od dve godine, Kancelarija Specijalnog tužioca pozvala je 125 svedoka i predstavila oko 3.000 materijalnih dokaza. Kancelarija Specijalnog tužioca je 16. aprila saopštila da je završila iznošenje dokaza protiv bivših lidera OVK-a. Optužnica protiv njih je potvrđena u oktobru 2020. godine, ali je objavljena tek mesec dana kasnije. Optužnica tereti optužene za "ličnu odgovornost", ali i za "zločine koje su počinili njihovi podređeni". Prema optužnici, Tači, Veseli, Selimi i Krasnići se terete za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući ubistvo više od 100 žrtava, kao i za nezakonito pritvaranje i mučenje stotina osoba. Optužnica navodi da su četvorica optuženih i drugi članovi OVK-a bili deo "zajedničkog kriminalnog poduhvata" i da su "delili isti cilj – da preuzmu i vrše kontrolu nad celim Kosovom svim sredstvima, uključujući zastrašivanje, zlostavljanje, upotrebu sile i eliminaciju onih koje su smatrali protivnicima". Specijalizovana veća i Kancelarija specijalnog tužioca – široko poznati kao Specijalni sud – osnovani su 2015. godine od strane Skupštine Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali funkcionišu sa međunarodnim osobljem u Holandiji. Specijalni sud istražuje navodne zločine pripadnika OVK-a počinjene protiv etničkih manjina i političkih rivala u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.

Ruski dron ušao je u vazdušni prostor Rumunije na 50 minuta tokom napada na Ukrajinu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rumunije. Rumunski lovci F-16 presreli su dron, ali su odlučili da ne otvore vatru zbog rizika od kolateralne štete. Incident je dodatno povećao tenzije oko ruskih upada u vazdušni prostor NATO-a, nakon sličnih događaja u Poljskoj. Rumunija je osudila upad drona kao pretnju regionalnoj bezbednosti i kolektivnoj sigurnosti NATO-a. Ruski dron koji je ušao u rumunski vazdušni prostor tokom napada na susednu Ukrajinu zadržao se iznad teritorije NATO zemlje 50 minuta pre nego što se vratio ka Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rumunije 14. septembra. Dva rumunska lovca F-16 presrela su dron tipa Geran i pratila njegovo kretanje iznad Rumunije prethodne večeri putem povremenog vizuelnog i radarskog kontakta, navodi se u saopštenju. Piloti F-16 dobili su dozvolu od komande da pucaju na dron, ali su "procenili rizike od kolateralne štete i odlučili da ne otvore vatru", stoji u saopštenju. Upad ruskog drona dodatno je povećao tenzije oko ruskih narušavanja vazdušnog prostora NATO-a, nakon što je Poljska 10. septembra oborila nekoliko od skoro 20 ruskih dronova za koje je tvrdila da su ušli na njenu teritoriju. To je bio prvi put da su snage NATO-a otvorile vatru otkako je Rusija pokrenula punu invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022. godine, što je dodatno pogoršalo već napetu situaciju između Moskve i zapadne vojne alijanse. Ministarstvo odbrane Rumunije saopštilo je da "oštro osuđuje neodgovorne postupke Ruske Federacije i naglašava da oni predstavljaju novi izazov za regionalnu bezbednost i stabilnost u crnomorskom regionu." "Takvi incidenti pokazuju nedostatak poštovanja Ruske Federacije prema normama međunarodnog prava i ugrožavaju ne samo bezbednost rumunskih građana, već i kolektivnu bezbednost NATO-a", navodi se u saopštenju. Šefica spoljne i bezbednosne politike Evropske unije Kaja Kallas nazvala je upad drona "još jednim neprihvatljivim kršenjem" suvereniteta jedne članice EU. "Ova kontinuirana nepromišljena eskalacija ugrožava regionalnu bezbednost", dodala je. Nemačke snage stacionirane u Rumuniji rasporedile su dva borbena aviona Eurofighter Typhoon kako bi nadgledale područje nekoliko sati nakon upada drona, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Ministar odbrane Ionut Mosteanu rekao je za RSE 13. septembra da je dron napustio rumunski vazdušni prostor i da nije pao na teritoriju Rumunije. Ministarstvo odbrane navelo je da je dron ušao u rumunski vazdušni prostor nakon ruskih vazdušnih napada na ukrajinsku infrastrukturu na Dunavu, koji čini deo granice između dve zemlje na Crnom moru. Takođe je saopšteno da dron nije leteo iznad naseljenih područja i da nije predstavljao neposrednu pretnju.

Vrhovno vijeće za nacionalnu sigurnost Irana odobrilo je sporazum s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) o ponovnom pokretanju inspekcija, prema saopštenju ovog vijeća koje su objavili iranski mediji 14. septembra. Sporazum postignut ranije ove sedmice u Kairu između Irana i ove agencije Ujedinjenih nacija je razmotren i prihvaćen, navodi Vijeće za sigurnost u saopštenju. Vijeće je ponovilo stav Vlade da će poništiti sporazum ako dođe do "neprijateljskih postupaka" protiv Irana ili njegovih nuklearnih objekata. Također je navedeno da će Vijeće biti uključeno u odobravanje svake nove mjere. U utorak su se Iran i IAEA dogovorili o planu za inspekcije, koji su potpisali direktor IAEA-e Rafael Grossi i iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araghchi. Razgovori o sporazumu su posredovani od strane Egipta. Agencija Ujedinjenih nacija za nadzor nuklearne energije vodila je višesedmične pregovore s iranskim predstavnicima o ponovnom pokretanju nuklearnih inspekcija. Fokus je bio uglavnom na lokaciji više od 400 kilograma uranijuma, koji je, prema IAEA-i, blizu čistoće potrebne za nuklearno oružje. Teheran nije otkrio lokaciju niti stanje tog materijala od napada na njegove nuklearne objekte u junu, koje su izveli Izrael i Sjedinjene Američke Države. Iran je izrazio zabrinutost da bi objavljivanje takvih snimaka moglo dovesti do novih izraelskih napada. Političari tvrde linije izrazili su kritike na račun sporazuma. U junu, Izrael i Iran su vodili dvanaestodnevni rat. Izrael, zajedno sa SAD-om, napao je iranske nuklearne objekte, uključujući i podzemnu fabriku Fordou.

Crna Gora treba da prekine svaku saradnju sa Izraelom, poručeno je 14. septembra u Podgorici, sa protesta koji je održan u znak solidarnosti sa palestinskim narodom u Gazi. Nekoliko stotina građana učestvovalo je u mirnom maršu kroz Podgoricu, pozivajući crnogorske vlasti da organizuju hitnu humanitarnu pomoć za Gazu. Protestanti su se okupli ispred murala posvećenom palestinskoj djeci a zatim su obišli sjedišta Vlade i parlamenta. Skup ispred Skupštine Crne Gore je počeo je minutom ćutanja za ubijene u Gazi. Okupljeni su nosili palestinske i crnogorske zastave, kao i transparente sa natpisima "Crna Gora je uz Palestinu", "Viva Palestina", "Pravda, mir i sloboda Palestini", "Solidarnost nije zločin, šutnja jeste". Protest je organizovao nevladin "Pokret solidarnosti s Palestinom". Zbog aktuelne situacije u Gazi zahtijevaju i da crnogorske institucije uvedu embargo na oružje, a u Skupštini usvoje rezoluciju o "osudi izraelskog genocida nad palestinskim narodom i organizuju prikupljanje humanitarne pomoći za stanovništvo u Gazi". Skup je protekao bez incidenata. Ujedinjene nacije su 22. avgusta zvanično proglasile da vlada glad u gradu Gaza i upozorile da se 500.000 ljudi nalazi u katastrofalnom stanju, prenio je AFP. Izrael je pokrenuo rat u Gazi 7. oktobra 2023. Povod je bio napad, koji je iz pojasa Gaze na jug Izraela izveo Hamas, koga su SAD i EU označile za terorističku organizaciju, a u kome je tada ubijeno 1.200 osoba a 251 odvedena kao taoci. Hamas odbija da vrati sve taoce ili da njihova tijela preda Izraelu. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 10. septembra kazala da će tražiti sankcije i djelimičnu obustavu trgovine s Izraelom zbog rata u Pojasu Gaze. "Glad izazvana ljudskom rukom nikada ne može biti oružje rata. Zbog djece, zbog čovječnosti. To mora prestati", kazala je von der Lajen u Evropskom parlamentu u Strazburu. Organizatori današnjeg protesta su u saradnji sa dijelom civilnog sektora, građanskim aktivistima i predstavnicima Islamske zajednice organizovali 15. avgusta u desetak crnogorskih gradova skupove solidarnosti sa palestinskim narodom u Gazi. Krajem jula je švedska aktivistkinja Greta Tunberg , tokom posjete Crnoj Gori, pozvala na solidarnost sa palestinskim narodom. Tunberg je 30. jula optužila izraelske vlasti za genocid nad Palestincima i ocijenila da je međunarodna zajednica saučesnik zbog ćutanja na postupanje Izraela.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) stigao je u nedelju u Izrael gde bi trebalo da razgovara o budućnosti sukoba u Pojasu Gaze. Izraelske snage su uništile najmanje 30 stambenih zgrada u Gazi i proterale hiljade ljudi iz njihovih domova, saopštile su u nedelju vlasti Pojasa Gaze pod kontrolom Hamasa, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom. Izrael je saopštio da planira da zauzme grad Gazu, u koji se sklonilo oko milion Palestinaca, u okviru svog proklamovanog cilja eliminacije radikalne grupe Hamas, i intenzivirao napade na, kako je naveo, poslednji bastion te organizacije. Političko rukovodstvo Hamasa, koje je povremeno učestvovalo u pregovorima o prekidu vatre i sporazumu o oslobađanju talaca, bilo je meta Izraela u vazdušnom napadu u Dohi u utorak, u napadu koji je naišao na široku osudu. Katar će u ponedeljak biti domaćin hitnog arapsko-islamskog samita kako bi se razgovaralo o sledećim potezima. Rubio je rekao da Vašington želi da razgovara o tome kako osloboditi 48 talaca – od kojih se veruje da je 20 još uvek živo – koje Hamas još drži u Gazi i obnoviti priobalni pojas. "Šta je bilo, bilo je", rekao je Rubio. "Sastaćemo se s njima (izraelskim rukovodstvom). Razgovaraćemo o tome šta budućnost nosi", rekao je Rubio pre nego što je otputovao u Izrael gde će ostati do utorka. Očekuje se da će Rubio u nedelju da poseti jevrejsko mesto za molitvu Zid plača u Jerusalimu s premijerom Bendjaminom Netanjahuom, kao i da će tokom posete razgovarati s njim. Američki zvaničnici rekli su za napad u utorak na teritoriji bliskog američkog saveznika da je jednostrana eskalacija koja nije bila u američkim ili izraelskim interesima. Rubio i američki predsednik Donald Tramp (Trump) sastali su se u petak s katarskim premijerom Mohamedom bin Abdulrahmanom Al-Tanijem. Netanjahu je u četvrtak potpisao sporazum o nastavku plana proširenja naselja koji bi presekao teritoriju Zapadne obale koju Palestinci žele za svoju državu, za šta su Ujedinjeni Arapski Emirati upozorili da bi potkopalo Abrahamov sporazum, postignut uz posredovanje SAD, kojim su normalizovani odnosi UAE sa Izraelom. Humanitarne organizacije navode da bi izraelsko zauzimanje grada Gaza bilo katastrofalno za stanovništvo koje već trpi rasprostranjenu neuhranjenost. Još dva Palestinca su umrla od neuhranjenosti i gladi u Pojasu Gaze u poslednja 24 sata, saopštilo je u nedelju Ministarstvo zdravlja te teritorije pod kontrolom Hamasa, čime je broj umrlih od takvih uzroka porastao na najmanje 422 osobe, uključujući 145 dece. Izrael, koji je blokirao unos hrane u Gazu 11 nedelja ranije ove godine, dozvoljava veće isporuke pomoći u enklavu od kraja jula kako bi sprečio dalju nestašicu hrane, mada Ujedinjene nacije navode da je potrebno mnogo više. Izrael navodi da želi da civili odu iz grada Gaza pre nego što pošalje više kopnenih snaga. Procenjuje se da su desetine hiljada ljudi otišle, ali su stotine hiljada i dalje u tom području. Hamas je pozvao ljude da ne idu. Izraelske vojne snage nedeljama deluju unutar najmanje četiri istočna predgrađa, pretvorivši većinu od najmanje tri njih u pustoš. Približavaju se centru i zapadnim delovima teritorije, gde se sklonila većina raseljenih lica. Izrael je saopštio da je završio pet talasa vazdušnih napada na Gazu tokom prošle nedelje, ciljajući više od 500 lokacija, uključujući izviđačke i snajperske položaje Hamasa, zgrade sa otvorima za tunele i skladišta oružja. Lokalni zvaničnici izjavili su da je najmanje 40 ljudi ubijeno u izraelskoj vatri širom enklave, i najmanje 28 samo u gradu Gaza. Hamas je saopštio da su izraelske snage uništile najmanje 1.600 stambenih zgrada i 13.000 šatora od 11. avgusta. U skoro dvogodišnjoj izraelskoj kampanji protiv Hamasa poginulo je više od 64.000 ljudi u Gazi, navode vlasti te teritorije pod kontrolom Hamasa. Rat je pokrenut napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi i otmicom 251 taoca, prema izraelskim podacima. Izvor: Reuters

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović izjavio je 14. septembra, povodom predstojeće vojne parade u Beogradu, da vojska ne želi da učestvuje u političkoj areni i igrama. On je odbacio kritike da se vojnom paradom zastrašuju građani i preti susedima nazvavši to "manipulacijom", prenosi Beta. "Svi bi trebalo da se ujedinimo oko toga da je ono što se prikazuje u narednu subotu državno, na ponos svima. Oni koji ne vole vojsku, ima i takvih sigurno, da steknu poverenje da mogu da mirno spavaju. Dok je ovakve vojske, Srbija je bezbedna", rekao je Mojsilović za TV Prva. Vojna parada se održava 20. septembra u Beogradu povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju. Najavljen je defile savremenih borbenih sredstava na vozilima i plovnih objekata na Dunavu, nalet vazduhoplova i prikaz dela sposobnosti jedinica Vojske Srbije. Mojsilović je govoreći o kritikama povodom parade rekao da je uveren da neki žele da time steknu političke poene navodeći i da će vojska nadoknaditi štetu ako je bude. On je naglasio da će "parada imati poruku za svakog - za prijatelje, saveznike radost i veselje, a za one druge verovatno bes i nervoza" jer će se videti da je vojska moderna, savremena, dobro naoružana i opremljena, dodajući da će se nastaviti sa njenim jačanjem. Srbija je, prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), država na Zapadnom Balkanu koja je u proteklih pet godina najviše izdvojila za vojsku. U 2024. Srbija je za vojsku opredelila 2,2 milijarde američkih dolara, što čini 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što je u Srbiji proizvedeno. Mojsilović je na pitanje o vraćanju obaveznog vojnog roka rekao da se od toga nije odustalo, već se sprovode intenzivne pripreme. On je precirizao da je uložen značajan novac da se srede kasarne i kupi oprema. On je naveo da je sledeće što bi trebalo da se uradi "upodobljavanje zakonodavne sfere sa onim što želimo - 75 dana služena vojnog roka", za šta je potrebno da Skupština Srbije donese zakon. Vlasti u Srbiji najavile su 2024. da će ove godine biti ponovo uveden vojni rok, ukinut 1. januara 2011. godine.

Nova liderka Nepala obećala je u nedelju da će raditi na ispunjenju zahteva demonstranata da "okonča korupciju" pošto je počela da radi kao privremena premijerka, nakon što je u protestima mlade "generacije Z" svrgnut njen prethodnik. Sušila Karki, 73-godišnja bivša predsednica Vrhovnog suda, zadužena je da uspostavi red i odgovori na zahteve demonstranata za budućnost bez korupcije. Novi izbori bi trebalo da budu održani za šest meseci. Protesti su počeli u ponedeljak, izazvani zabranom društvenih medija, i brzo su eskalirali posle čega su zapaljeni parlament i ključne vladine zgrade. U pozadini demonstracija su bili i dugogodišnji ekonomski problemi u Nepalu. "Moramo da radimo u skladu sa razmišljanjem generacije Z", rekla je Karki u svojoj prvoj javnoj izjavi od stupanja na dužnost u petak. Petina ljudi u Nepalu starosti od 15 do 24 godine je nezaposlena, pokazuju podaci Svetske banke, a BDP po stanovniku iznosi samo 1.447 dolara. "Ono što ova grupa zahteva jeste kraj korupcije, dobro upravljanje i ekonomska jednakost", dodala je Karki. "Vi i ja moramo biti odlučni da to ispunimo." Karki je u nedelju održala minut ćutanja za poginule u nemirima, pre nego što su počeli sastanci u ključnom vladinom kompleksu Singa Durbar gde je nekoliko zgrada zapaljeno tokom masovnih protesta u utorak. Broj žrtava prošlonedeljnih antikorupcijskih protesta u Nepalu porastao je na 72, saopštilo je u nedelju ministarstvo zdravlja zemlje, dok timovi za pretragu nastavljaju da pronalaze tela u tržnim centrima i drugim zgradama oštećenim u nemirima. Prema novim podacima ministarstva, najmanje 2.113 osobe povređene su u najgorim nemirima u Nepalu u poslednjih nekoliko decenija. Zapaljene su mnoge vladine zgrade, Vrhovni sud zemlje, zgrada parlamenta, policijske stanice, preduzeća, kao i privatne kuće političara, uključujući i kuću predsednika Ramčandre Paudela i dosadašenjg premijera K. P. Šarme Olija. Karki, poznate po svojoj nezavisnosti, imenovanja je posle intenzivnih pregovora načelnika vojske generala Ašoka Radža Sigdela i predsednika Paudela, uključujući i pregovore s predstavnicima "Generacije Z". Hiljade mladih aktivista koristilo je aplikaciju Diskord da imenuju Karki za liderku. "Situacija u kojoj sam se našla, nisam želeo da budem u njoj. Moje ime je doneto s ulica", rekla je Karki. Parlament je raspušten, a izbori su zakazani za 5. mart 2026. godine. "Nećemo ostati ovde duže od šest meseci ni u kojoj situaciji, ispunićemo svoje odgovornosti i obećati da ćemo ih predati sledećem parlamentu i ministrima", dodala je u obraćanju naciji. Posle uspostavljanje reda, smanjeno je i prisustvo vojske na ulicama, pošto je veliki broj vojnika bio raspoređen posle protesta. Međutim, više od 12.500 zatvorenika koji su pobegli iz zatvora tokom haosa su u bekstvu i predstavljaju zastrašujuću bezbednosnu glavobolju. Regionalni lideri su čestitali Karki, uključujući dva velika suseda Nepala, Indiju i Kinu. Premijer Narendra Modi rekao je da Nju Delhi podržava "mir, napredak i prosperitet" u Nepalu, dok je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da želi da "stalno unapređuje odnose Kine i Nepala". Izvori: AFP, Reuters

Rusija je tokom noći ispalila desetine dronova na Ukrajinu, saopštili su u nedelju ukrajinski zvaničnici, dan pošto je Rumunija izvestila da je ruski dron ušao u njen vazdušni prostor i pošto je Ukrajina napala dve velike ruske rafinerije nafte u okviru napora da oslabi sposobnost Moskve da vodi rat. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili neutralisala 52 od 58 ruskih dronova koji su otkriveni, saopštilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo, dok je šest dronova i balistička raketa Iskander palo na zemlju, kao i ostaci dva oborena drona. Jedan čovek je poginuo u artiljerijskom napadu u Hersonskoj oblasti, dok je 60-godišnji muškarac ranjen kada je dron koji su ruske snage ispalile sa zemlje pogodio minibus u Zaporiškoj oblasti, saopštili su zvaničnici. Rusija tvrdi da je anektirala oba ta regiona, zajedno s Donjeckom, Luganskom i Krimom. Druga noć relativno slabih vazdušnih napada poklapa se sa zajedničkim vojnim vežbama Rusije i Belorusije, ali s neizvesnošću da li će SAD uvesti nove sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru 2022. godine. Rusija je prethodnih noći često ispaljivala stotine projektila na Ukrajinu, često ubijajući i ranjavajući civile. Najveća baražna paljba dogodila se 7. septembra, kada je Ukrajina saopštila da je Rusija ispalila više od 800 dronova i raketa u napadu koji je uglavnom bio usmeren na Kijev, gde su ubijene tri osobe, uključujući i jednu bebu. Teške borbe se nastavljaju duž fronta na istoku i jugu Ukrajine, a posebno u Donjeckoj oblasti, gde ruske snage mesecima pokušavaju da dobiju kontrolu nad gradom Pokrovsk, a sada vrše pritisak na Kupjansk, grad u Harkivskoj oblasti koji je Ukrajina povratila u kontraofanzivi u jesen 2022. godine. Dugotrajno zatišje u napadima dronovima i raketama, ako do njega dođe, moglo bi da signalizira pokušaj Rusije da natera SAD da više krive Ukrajinu za neuspeh napora američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da posreduje u okončanju najvećeg rata u Evropi od 1945. godine. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu da je Rusija oborila 361 ukrajinski dron u prethodna 24 sata. Tramp je više puta pretio da će uvesti nove, strože sankcije Rusiji, koja je odbacila pozive na prekid vatre, ali to dosad nije uradio. U objavi na društvenim mrežama u subotu, Tramp je naveo da će biti "spreman da uvede velike sankcije Rusiji kada se sve zemlje NATO-a slože i počnu da rade isto, i kada sve zemlje NATO-a prestanu da kupuju naftu od Rusije". Rekao je da bi zemlje NATO-a trebalo da uvedu carine od 50 do 100 odsto na uvoz iz Kine. Evropska unija je drastično smanjila kupovinu ruske nafte i gasa od početka invazije, ali se uvoz nastavlja, uglavnom u članice NATO-a Mađarsku i Slovačku. Turska, takođe članica NATO-a, treći je po veličini kupac ruske nafte od 2023. godine, pokazuju podaci Centra za istraživanje energije i čistog vazduha. Kongresmeni SAD predstavljaju predlog zakona o sankcijamaDva republikanska kongresmena koji traže usvajanje zakona o uvođenju novih sankcija Rusiji rekla su u subotu da će se zalagati da se njihov nacrt zakona poveže sa zakonom koji mora biti usvojen kako bi savezna vlada nastavila da funkcioniše kada nova fiskalna godina počne 1. oktobra. "Ove nedelje ćemo pozvati naše kolege, sa obe strane, da nam se pridruže u usvajanju ovog zakona i borbi za slobodu protiv tiranije", naveli su u saopštenju senator Lindzi Grem (Lindsey Graham) i član Predstavničkog doma Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick). "Čvrsto verujemo da je kombinacija sankcija i carina, zajedno s prodajom vrhunskog američkog oružja Ukrajini, ključ za dovođenje (ruskog predsednika Vladimira) Putina za pregovarački sto za pravedan i častan mir", naveli su oni. Ukrajina pogodila ruska energetska postrojenjaUkrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su napadi na energetska postrojenja, od kojih su neka duboko u Rusiji, deo napora da se učini "sve što je moguće... kako bi se smanjila sposobnost Rusije vodi borbe". "Naši duboki udari će se intenzivirati", rekao je Zelenski u noćnom video obraćanju. Zvaničnici u regionu Baškortostan duboko u Rusiji saopštili su u subotu da je izbio požar u jednom od najvećih naftnih postrojenja u zemlji blizu grada Ufe kada su ostaci dva ukrajinska drona pali na postrojenje. "Oba oborena drona pala su na teritoriju preduzeća", napisao je na Telegramu čelnik ruskog regiona Baškortostan Radij Habirov. Tri sata kasnije, Aleksandar Drozdenko, guverner Lenjingradske oblasti na severozapadu Rusije, rekao je da je ogromna rafinerija nafte u Kirišiju takođe pogođena ostatkom ukrajinskih dronova, što je izazvalo požar rano u nedelju. Ruski zvaničnici su takođe rekli da je u ukrajinskom napadu dronovima pogođeno "industrijsko preduzeće" u Permskoj oblasti blizu Uralskih planina, više od 1.500 kilometara od ukrajinske granice. Rojters (Reuters) je izvestio da su ukrajinski napadi do kraja avgusta onesposobili 17 odsto ruske industrije prerade nafte, preteći da pojačaju nestašicu goriva i izazovu veliki udarac budžetu Kremlja zbog izgubljenih prihoda. Ruski dron u rumunskom vazdušnom prostoruMinistarstvo odbrane Rumunije saopštilo je da je vazdušni prostor te NATO zemlje narušio dron tokom ruskog napada na infrastrukturu u Ukrajini. Ministar odbrane Jonut Mosteanu (Ionut) rekao je za RSE da je dron na kraju otišao iz rumunskog vazdušnog prostora i ušao na ukrajinsku teritoriju. Rekao je da su dva rumunska F-16 aviona poletela posle uzbune, a da su ih kasnije zamenila dva nemačka Jurofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon) aviona. U sredu je najmanje 19 ruskih dronova ušlo u poljski vazdušni prostor, što je ozbiljno povećalo tenzije između NATO-a i Moskve. Dva dana kasnije, zapadna vojna alijansa je saopštila da je pokrenula misiju "Istočna straža" za jačanje odbrane savezničkih zemalja blizu Rusije. Kasno u subotu, poljski premijer Donald Tusk je napisao na mreži X da su poljski i drugi vazdušni resursi ponovo pokrenuti. "Usled pretnje ruskih dronova koji deluju iznad Ukrajine blizu poljske granice, počela je preventivna operacija vazduhoplovnih snaga, i poljskih i savezničkih. Sistemi protivvazdušne odbrane s kopnenih platformi dostigli su stanje najviše pripravnosti", napisao je Tusk.

Poljske i savezničke zračne snage raspoređene su u "preventivnoj operaciji" u poljskom zračnom prostoru u subotu zbog prijetnje napada dronovima u susjednim područjima Ukrajine, a zračna luka u istočnom poljskom gradu Lublinu je zatvorena, saopštile su vlasti. Svoje borbene avione podignula je i Rumunija, u koju je jedan ruski dron, kako su saopštile vlasti te zemlje, narušio njihov zračni prostor tokom ruskog napada na ukrajinsku infrastrukturu u blizini granice. Na teritorij Rumunije, države Evropske unije i NATO-a koja dijeli granicu od 650 kilometara s Ukrajinom, više puta su pali fragmenti ruskih dronova otkako je Rusija počela ratovati protiv njenog susjeda. U subotu je podigla dva borbena aviona F-16 i upozorila građane u jugoistočnoj pokrajini Tulcea u blizini Dunava i ukrajinske granice da se sklone, saopštilo je ministarstvo odbrane. Ministarstvo dodaje da su mlažnjaci otkrili dron u nacionalnom zračnom prostoru i pratili ga sve dok nije nestao s radara 20 km jugozapadno od sela Chilia Veche. "Dron nije letio iznad naseljenih područja i nije predstavljao neposrednu prijetnju sigurnosti stanovništva", navelo je Ministarstvo odbrane te članice NATO-a. Ministarstvo je dodalo da će timovi stručnjaka pretražiti teren u potrazi za mogućim ostacima. Rumunske vlasti nisu precizirale odakle misle da je dron došao. Premijer Donald Tusk je također objavio da su u poljskom zračnom prostoru započele "preventivne zračne operacije" zbog prijetnje koju predstavljaju ruski dronovi koji djeluju iznad obližnjih područja Ukrajine. Ubrzo je naglasio da je prijetnja uklonjena i najavio da će Poljska, sa saveznicima, pratiti što se događa i reagirati. "Vanredno stanje je ukinuto. Hvala svima koji su sudjelovali u operaciji u zraku i na tlu. Ostajemo na oprezu." Uzbuna je uslijedila nakon što je više ruskih dronova u srijedu ušlo u poljski zračni prostor, što je potaknulo NATO da pošalje borbene zrakoplove kako bi ih oborili, naglašavajući dugogodišnju zabrinutost zbog mogućeg širenja ruskog rata u Ukrajini koji traje više od tri godine. Rusija je saopštila da nije ciljala Poljsku u srijedu, a saveznik Moskve, Bjelorusija, tvrdi da su dronovi skrenuli s kursa jer su bili ometani. Međutim, evropski lideri su uvjereni da su upadi bili namjerna provokacija Rusije. Poljski avioni su u posljednjim mjesecima više puta bili podignuti radi patroliranja zračnog prostora zemlje zbog ruskih zračnih napada na Ukrajinu, ali su ti napadi uglavnom bili tokom noći ili ranog jutra.

Najmanje 25 osoba povrijeđeno je u subotu u eksploziji plina u jednom lokalu na jugoistoku Madrida, prema posljednjim informacijama iz službe hitne pomoći. Do eksplozije je došlo oko 15 sati u radničkoj četvrti Vallecas. Bar je u eksploziji potpuno uništen, a oštećena je i obližnja zgrada iz koje su evakuirani stanari. "Naše hitne službe neumorno rade ondje", napisao je na društvenim mrežama gradonačelnik Jose Luis Martinez Almeida. Vatrogasci se nalaze na terenu, a policija nastoji ustanoviti što je tačno dovelo do eksplozije. Tri su osobe teško povrijeđene. Španjolski mediji, pozivajući se na prve informacije vatrogasne službe, izvijestili su da je eksploziju vjerojatno uzrokovalo curenje plina. Eksplozija se dogodila u dijelu grada gdje žive brojni imigranti. Nesreće s plinskim bocama nisu novost u Madridu, a smrtonosna se dogodila u januaru 2021. u zgradi u centru kada su poginule četiri osobe.