Pravovremeno uklanjanje natpisa zgradi "Srpska kuća" u Brčkom osiguraće pozitivno okruženje za dijalog o drugim pitanjima u vezi s ovim objektom, navodi se u saopštenju Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Dodaje se kako ovaj naziv nije u skladu s multietničkom strukturom Brčko distrikta i Bosne i Hercegovine. Radi se o nekadašnjem objektu kockarnice u ovom gradu, na sjeveru Bosne i Hercegovine, kojeg je kupio Ugostiteljski servis Republike Srpske. Vlada Republike Srpske tražila je saglasnost od Vlade Brčko distrikta Bosne i Hercegovine da u tom gradu osnuje radnu jedinicu ovog Ugostiteljskog servisa. Ta jedinica bi pružala usluge za potrebe Vlade RS. U toj zgradi već su smještene neke institucije RS, poput Fonda PIO, Poreske uprave i Ministarstva uprave i lokalne samouprave, kao i kancelarija Vlade RS. "Supervizor za Brčko Distrikt je već nekoliko mjeseci u kontaktu s Vladom Republike Srpske i rukovodstvom Brčko Distrikta u vezi sa ovim pitanjem. Kao što je rečeno u korespondenciji između supervizora i generalnog sekretara Vlade Republike Srpske iz septembra 2025. godine, koja je dostavljena čelnicima Brčko Distrikta, nijedan entitet ne može provoditi izvršnu vlast u Brčko Distriktu, osim u slučajevima kada je to izričito definisano Statutom Distrikta", navodi se u saopštenju. Brčko Distrikt je posebna administrativna jedinica smještena između dva entiteta, pod ingerencijom države. Inače, Vlada Republike Srpske, putem Ugostiteljskog servisa do sada je kupila šest hotela širom ovog entiteta, za šta je izdvojila oko 140 miliona maraka (71 milion eura). Skoro polovina ugostiteljskih objekata kupljena je bez jasnog objašnjenja namjene. Sve objekte vlada je kupila od privatnika, a većina ne radi. Tako je entitet postao jedan od najvećih investitora u ugostiteljstvu i hotelijerstvu u Bosni i Hercegovini.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić razgovarao je u Vašingtonu sa američkim zvaničnicima o Naftnoj industriji Srbije (NIS) i o članstvu Srbije u Odboru za mir, inicijativi američkog predsednika Donalda Trampa. Đurić je u izjavi medijima iz Srbije 25. februara naveo da u Vašingtonu "postoji razumevanje za to da Srbija ne treba da se nađe između dve vatre u odmeravanju snaga velikih sila". Naftna industrija Srbije je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva. Američke vlasti odobrile su 20. februara licencu za rad najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji na mesec dana, dok traju pregovori o otkupu ruskog udela u toj kompaniji. U januaru je Kancelariji za kontrolu strane imovine SAD (OFAC) predat preliminarni kupoprodajni ugovor između ruske kompanije "Gaspromnjeft" i mađarske MOL Grupe. Odgovor OFAC-a na taj ugovor još se čeka. Odobrenje Vašingtona je ključno kako bi NIS bio skinut sa liste sankcija. U međuvremenu, Srbija je, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom podržala inicijativu SAD kojom se teži jačanju otpornosti tržišta prirodnog gasa i postizanju regionalnog cilja sigurnosti snabdevanja gasom. Izjavu je u Vašingtonu 24. februara u ime Srbije potpisala ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. Ona je izjavila da to "ne znači potpuno okretanje samo jednom snabdevaču, već podizanje energetske bezbednosti". Đurić sa Rubiom o članstvu Srbije u Odboru za mirKomentarišući razgovor 24. februara sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, Đurić je rekao da je bilo reči i o članstvu Srbije u Odboru za mir. "Sa državnim sekretarom SAD-a Markom Rubiom, kome sam zahvalio za prijateljski odnos prema Srbiji i regionu, kratko sam se dotakao i situacije vezane za članstvo Srbije u Odboru za mir, izrazio želju da najviši američki zvaničnici uskoro posete našu zemlju", rekao je Đurić. On je dodao da Srbija ima "iskrenu želju" da sa SAD otvori "novo poglavlje u odnosima". Odbor za mir, koji broji 27 članica, osnovan je 22. januara u Davosu u Švajcarskoj, u prisustvu Trampa. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ovlastio je ovu strukturu da nadzire sprovođenje primirja u Gazi i da se angažuje u pitanjima upravljanja i obnove. Osnivanje Odbora predviđeno je Trampovim planom od 20 tačaka za mir u Gazi. Ovaj plan su Izrael i Hamas – organizacija koju su Sjedinjene Države proglasile terorističkom – prihvatili u oktobru prošle godine, kako bi okončali dvogodišnje sukobe.

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković razgovarao je u sredu s pomoćnikom američkog državnog sekretara Kalebom Orom (Caleb Orr) o jačanju ekonomske saradnje BiH i SAD, s fokusom na energetske projekte od strateškog značaja za region. Pomoćnik državnog sekretara za ekonomska i poslovna pitanja istakao je značaj obezbeđivanja pristupa američkih kompanija evropskom tržištu, smanjenja regulatornih barijera i potrebe zajedničkog rada na jačanju transatlantske ekonomije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova BiH. On je dodao da takva saradnja otvara nove mogućnosti za investicije i rast, što je od posebnog značaja za ekonomski razvoj BiH i regionalnu stabilnost. Konaković je rekao da BiH ima za cilj sigurno, pouzdano i diverzifikovano snabdevanje gasom i naveo da je podrška SAD u toj oblasti od ključne važnosti za dugoročnu stabilnost i sigurnost snabdevanja. On je u razgovoru, prema saopštenju, posebno naglasio strateški značaj projekta Južne gasne interkonekcije, koji će BiH omogućiti pristup globalnom LNG (prirodni tečni gas) tržištu i povezivanje s LNG terminalima, kao i da će smanjiti njenu zavisnost od jednog ulaznog pravca te otvoriti mogućnost dugoročnog snabdevanja gasom iz različitih izvora, naročito iz SAD. BiH vidi SAD kao ključnog partnera u jačanju regionalne stabilnosti i ekonomskog razvoja, rekao je Konaković pomoćniku američkog državnog sekretara. Konaković je u utorak u ime BiH u Vašingtonu potpisao Zajedničku izjavu o jačanju bezbednosti snabdevanja gasom u centralnoj i istočnoj Evropi. On je za RSE rekao da se radi o američkoj inicijativi, kojom zemlje potpisnice – BiH, Grčka, Bugarska, Mađarska, Srbija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska i Slovenija iskazuju zajedničku posvećenost diverzifikaciji izvora i ruta snabdevanja, jačanju regionalne infrastrukture, unapređenju komercijalnih aranžmana, te dugoročnoj energetskoj stabilnosti.

Grafit mržnje, sa uvredama, upućen ambasadoru Ukrajine u Srbije Oleksandru Litvinenku, osvanuo je 25. februara u centru Novog Sada. Grafit je osvanuo dan nakon što je u tom gradu oštećen spomenik ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku, na dan četvrte godišnjice od početka ruske invazije na Ukrajinu. Na to je reagovala Ambasada Ukrajine u Beogradu, osudivši oštećenje spomenika ukrajinskom pesniku kao sramotan čin. "Ovaj incident smatramo sramotnim činom usmerenim na spomenik arhitekture grada Novog Sada i pokušajem skrnavljenja sećanja na simbol ukrajinskog naroda, i to na tragičan datum za celu Ukrajinu i civilizovani svet, 24. februar. Ovakvi postupci vandala imaju za cilj potkopavanje ukrajinsko-srpskih odnosa", napisali su u saopštenju. Pozvali su nadležne organe Srbije da istraže okolnosti incidenta i da počinioci odgovaraju. To nije prvi put da je ovaj spomenik skrnavljen a inače je mesto na kojem su se u Novom Sadu održavali skupovi solidarnosti sa Ukrajincima. Takav skup održan je na tom mestu i 24. februara ove godine, na četvrtu godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu. Okupljeni građani su nosili ukrajinske zastave, a na spomenik su položili cveće i oko spomenika palili sveće i napisali "Ne ratu" ("No War"). U Beogradu su istog dana i u isto vreme održana dva skupa, jedan mirovni, a drugi u znak podrške ruskoj agresiji. Dve grupe okupljenih razdvajali su policijski kordoni. Mirovni aktivisti, i građani okupljeni na njihov poziv, nosili su zastave Ukrajine, poruke "ratu ne", zastave Evropske unije, dok su se sa razglasa puštale pesme na ruskom i ukrajinskom koje pozivaju na mir, kao i himna Ukrajine. Naspram policijskog kordona bila je grupa okupljena na poziv ekstremno desničarske "Narodne patrole", koju je policija sprečavala da priđe drugoj grupi okupljenih. Nosili su zastavu Rusije i simbol "Z" ruske invazije na Ukrajinu. Prema poslednjem istraživanju Gallup-a, Srbija je jedina evropska država u kojoj postoji podrška ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. U svim ostalim zemljama Putin je dobio negativne ocene. Srbija je, inače, jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Uprava policije Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore je odgovarajući na upit Radija Slobodna Evropa potvrdila da je crnogorski državljanin, inicijala K.M. uhapšen na aerodromu u Varšavi, prije dva dana. Hapšenje je izvršeno na osnovu evropskog naloga Litvanije pod optužbom da je u toj zemlji špijunirao za Kinu. U pismenom odgovoru iz Uprave policije se navodi da su nadležni organi Crne Gore u komunikaciji sa biroom Interpola u Varšavi u vezi sa ovim slučajem. Takođe se ukazuje da je istraga u toku i da je u nadležnosti pravosudnih i policijskih organa u Poljskoj i Litvaniji, te da Uprava policije Crne Gore nije u mogućnosti da pruži dodatne informacije o slučaju. Poljski javni tv servis TVP.info je 24. februara javio da je 32-godišnji državljanin Crne Gore uhapšen na aerodromu u Varšavi jer je po saznanjima vlasti u Viljnusu, od februara 2023. godine nelegalno prikupljao informacije za Kinu na teritoriji Litvanije. Tužilaštvo je tražilo da mu se odredi pritvor od sedam dana. Navode da je državljanin Crne Gore špijunirao je za Kinu, ali da nije djelovao neposredno na teritoriji Poljske. Kineske vlasti već dugo nisu naročito blagonaklone prema Litvaniji. Odnosi su se pogoršali 2021. godine, kada je u Vilnjusu zvanično otvoreno predstavništvo Tajvana. Litvanija se takođe ne slaže sa tranzitom kineske robe preko svoje teritorije, navode poljski mediji. Poljsko Tužilaštvo je saopštilo da je 9. februara uhapšen i jedan državljanin Bjelorusije koji je špijunirao za bjeloruske obavještajne službe. Njega terete da je od juna 2024. do februara ove godine prikupljao informacije o kritičnoj infrastrukturi u Poljskoj, Litvaniji i Njemačkoj, a uhapšen je zahvaljujući saradnji njihovih policija. Njemu je određen pritvor od tri mjeseca i po poljskim zakonima mu prijeti pet godina zatvora. Poljski analitičari podsjećaju da je tokom rata Rusije protiv Ukrajine 2022. godine iz zemalja Evropske unije protjerano 700 ruskih diplomata za koje su službe bezbjednosti ocijenile da su najvjerovatnije agenti pod pokrićem diplomatskog statusa. Moskva protjeruje britanskog diplomatu 'zbog špijunaže'Rus koji je bio meta špijuna u Crnoj Gori: 'Moskva ima veoma duge ruke'

Gradsko vijeće Sarajeva dalo je suglasnost sarajevskom gradonačelniku da angažira advokata u postupku koji se u Milanu vodi protiv osumnjičenih za snajperske napade na građane tokom opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine ratnih 90-ih. Ovom odlukom, koju je 25. februara usvojilo Gradsko vijeće, omogućeno je angažiranje advokata Nicola Brigida, saopćila je gradska uprava. Time je gradonačelniku i Pravobranilaštvu Grada omogućeno da pokrenu aktivnosti s ciljem pristupanja krivičnom postupku pred pravosudnim organima u Italiji. Kako je saopćeno iz gradske uprave, planirano je prikupljanje podataka i dokumentacije o građanima Sarajeva koji su ubijeni snajperskim hicima, uključujući identifikacione podatke žrtava, okolnosti stradanja, te svjedočenja. Cilj je, kako je navedeno, zaštititi dostojanstvo žrtava, doprinijeti utvrđivanju individualne krivične odgovornosti, te dati snažan doprinos međunarodnim naporima u procesuiranju ratnih zločina. Italijanski mediji su početkom novembra 2025. objavili da je milansko tužilaštvo otvorilo istragu na osnovu prijave pisca i novinara Ezija Gavazzenija, koji tvrdi da su pojedinci plaćali da tokom opsade Sarajeva dolaze na položaje Vojske Republike Srpske i snajperom pucaju na civile. Pod istragom je trenutno 80-godišnji državljanin Italije, bivši kamiondžija iz provincije Pordenone, koji je saslušan 9. februara. U Posebnom odjelu za ratne zločine Tužilaštva Bosne i Hercegovine, također, je formiran predmet koji se odnosi na navode o "vikend snajperistima", potvrđeno je ranije iz ove pravosudne institucije za Radio Slobodna Evropa. Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dijete ubijeno je snajperskim hicem, a više od 14.000 djece ranjeno. Do danas, nijedan pojedinačni snajperist nije procesuiran pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Haški tribunal je u presudama protiv najviših dužnosnika RS zaključio da je snajperska kampanja imala cilj – terorizirati civile Sarajeva.

Evropska komisija predložila je otvaranje pregovora sa šest zemalja Zapadnog Balkana kako bi ih uključila u režim EU "Roam Like at Home" (Roaming kao kod kuće). Ovaj program Evropske komisije je regulativa EU koja omogućava korišćenje mobilnih telefona u drugim državama članicama po istim cenama kao u matičnoj zemlji. To znači da prilikom korišćenja mobilnog telefona u zoni EU nema dodatnih roaming troškova za pozive, SMS poruke niti za korišćenje interneta. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da troškovi roaminga predstavljaju problem za ljude širom Zapadnog Balkana. "Oni utiču na radnike koji prelaze granice ili na porodice koje jednostavno žele da ostanu u kontaktu. Iznenadni računi ili veći troškovi tokom putovanja su nešto što unutar EU više ne poznajemo. Danas smo predložili da se to proširi na Zapadni Balkan. To bi značilo lakše pozive i mobilne podatke po cenama kao kod kuće", izjavila je Kos. Predlogom pregovaračkih mandata, Komisija traži odobrenje Saveta EU za otvaranje pregovora sa partnerima sa Zapadnog Balkana. Nakon što Savet usvoji ovaj zahtev, Evropska komisija će pregovarati o bilateralnim sporazumima sa svakom državom regiona. Kada budu uspešno zaključeni, ti sporazumi će otvoriti put da Zapadni Balkan postane deo područja "Roam Like at Home" u EU. Po finalizaciji sporazuma i potpunom usklađivanju sa pravilima EU o roamingu, građani koji putuju između EU i Zapadnog Balkana moći će da upućuju pozive, šalju poruke i koriste mobilne podatke bez dodatnih roaming naknada. EU je uvela "Roam Like at Home" u junu 2017. godine. Primenjuje se na države članice EU i države Evropskog ekonomskog prostora. U januaru ove godine regulativa je proširena na Ukrajinu i Moldaviju. Za sada nema potvrde u Evropskoj komisiji kada bi eventualno mogla da počne primena ove regulative na zemlje regiona, jer, kako navode zvaničnici Komisije, sve zavisi od pregovora sa nadležnim institucijama u regionu. Portparol Komisije Ricardo Cardoso priznaje da je reč o složenom procesu. "Vremenski okviri zavise od spremnosti svakog od partnera sa Zapadnog Balkana da zaključi bilateralne sporazume sa EU i obezbedi njihovu potpunu usklađenost sa relevantnim zakonodavstvom“, izjavio je portparol.

Ministar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Gljauk Konjufca (Glauk) izjavio je da bi, ukoliko bi se pojavio kandidat za predsjednika iz porodice kosovskog heroja Adema Jašarija (Jashari), to izazvalo "automatski konsenzus" u društvu. "Konsenzus političkih partija, do sada su jedina imena koja su automatski izazvala pozitivna očekivanja i društveni konsenzus bila kandidatura predsjednika iz redova ugledne porodice Jashari", rekao je Konjufca medijima u srijedu, nakon sastanka s šeficom diplomatije Albanije Elisom Spiropali. Na pitanje da li porodica Jašari želi da učestvuje u ovoj priči, Konjufca je odgovorio da nije njegovo da govori u njihovo ime. "Morate otići kod njih i dobiti odgovor, ja ne mogu pretpostavljati. Premijer je bio tamo", rekao je. Prije nekoliko dana, premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) posjetio je Prekaz u Skenderaju kod porodice Jašari, gdje je potvrdio medijima da je razgovarao s Rifatom Jašarijem "o političkim pitanjima". U prošlosti su imena iz ove porodice spominjana kao potencijalni kandidati za predsjednika, ali nijedno od njih nije formalno predloženo. Tokom pres-konferencije sa albanskom koleginicom Spiropali, Konjufca je govorio i o pitanju izbora predsjednika. Istakao je kao pozitivne sastanke koje je premijer Kurti, ujedno predsjednik Pokreta Samoopredjeljenje, imao s liderima dvije najveće opozicione partije - Bedrijem Hamzom iz Demokratske partije Kosova (PDK) i Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhku) iz Demokratske lige Kosova (LDK) - u nastojanju da se pronađe rješenje za novog šefa države. Konjufca je pojasnio da su tvorci Ustava predvidjeli da izbor predsjednika ne zavisi samo od proste većine, već da se dogodi u saradnji s političkim snagama. Rekao je da trenutna većina ima 66 glasova u Skupštini i da je za postizanje 80 glasova potrebnih za predsjednika potrebna i podrška opozicionih stranaka. Prema njegovim riječima, 80 glasova se ne može postići ako se predloži "jednostrano ime". "Dakle, zaključak je da kroz posebno ime ne bismo trebali podržavati opoziciju uza zid", rekao je. Sam Kurti traži dogovor s PDK-om i LDK-om kako bi se izbjegli prijevremeni izbori. Iz PDK su poručili da neće biti prepreka državnim procesima, ali ne podržava kandidate koji ne predstavljaju građanski jedinstvo, dok LDK traži politički dogovor ili konsenzus za novog predsjednika. Poslanici Skupštine Kosova imaju rok do 4. marta da izaberu novog predsjednika, jer mandat trenutne predsjednice Vjose Osmani ističe 4. aprila. Ona je jasno stavila do znanja da želi još jedan mandat.

Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da će ugovor o nabavci ruskog gasa, koji ističe 31. marta, biti produžen na još šest meseci. Bajatović je rekao da je gasni sporazum sa Rusijom Srbiji doneo "mnogo stabilnosti i fleksibilnosti" i da je gas nabavljan značajno jeftinije nego na tržištu. ''Uloga Rusije je nezamenjiva, ali pitanje je šta će se desiti 1. januara 2028. godine. Da li će birokratske mere Evrope doprineti tome da jednostavno ne možete da ga transportujete kroz Evropu'', rekao je Bajatović 25. februara za televiziju Pink. Sa invazijom Rusije na Ukrajinu i sankcijama Evropske unije usmerenim prema ruskom energetskom sektoru, Beograd je počeo da radi na diverzifikaciiji izvora snabdevanja izgradnjom novih gasovoda i traženjem novih partnera. Ipak, preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom država i dalje pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok (deo Turskog toka). Srbija kupuje gas i od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Beograd se 24. februara pridružio i američkoj inicijativi za jačanje energetskog snabdevanja regiona. Srbija je sa još 12 država u Vašingtonu potpisala Zajedničku izjavu o jačanju sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi. Bajatović je rekao da potpisivanje izjave ne podrazumeva da Srbija može da računa na niže cene energenta, već eventualno na stabilnije isporuke. On je naveo da će Srbija, kao potpisnica sporazuma, morati da nabavlja i američki LNG, ali da taj gas, proizveden iz uljanih škriljaca, ne može biti jeftiniji od konvencionalnog prirodnog gasa. Bajatović je dodao da diversifikacija "donosi manji geopolitički pritisak, ali da ostaje pitanje cene". Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je 24. februara da su se države potpisnice izjave u Vašingtonu, među kojima su i susedi Srbije, "dogovorile da se redovno konsultuju kako bi obezbedili alternative u slučaju novih poremećaja ili neizvesnosti". Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Tužiteljstvo Kantona Sarajevo vodi opsežnu istragu o tramvajskoj nesreći u kojoj je poginula jedna osoba. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja. Ovo je na konferenciji za novinare u Sarajevu, 25. februara izjavila glavna tužiteljica Kantona Sarajevo Meliha Dugalija, koja je kazala da u "istrazi neće biti ishitrenog i selektivnog rada te da ničija odgovornost neće ostati skrivena". Izuzeti su videosnimci i obavljena su saslušanja svjedoka na terenu. Snimci su pribavljeni sa svih lokacija osim iz Američke ambasade, s kojom smo u komunikaciji i očekujemo odgovor. Istraga mora utvrditi da li je riječ o ljudskom faktoru ili tehničkoj neispravnosti. Biće analizirana tehnička ispravnost vozila, signalizacija i stanje šina. Nesreća se dogodila 12. februara oko podneva u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajevu, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. U nesreći je jedna osoba poginula, dvije su teško ozlijeđene, a dvije lakše. Vozač tramvaja A.K. lišen je slobode nakon nesreće i ispitan u svojstvu osumnjičenika, te kasnije pušten na slobodu. Prema riječima policijskog komesara Kantona Sarajevo Fatmira Hajdarevića, testiranjem nije utvrđena prisutnost alkohola u organizmu. Glavna tužiteljica izjavila je da je Općinski sud u Sarajevu, odbijajući prijedlog da se vozaču odredi pritvor, utvrdio da postoji osnovana sumnja da je počinjeno "kazneno djelo protiv sigurnosti javnog prometa iz nehaja", za koje je zaprijećena kazna zatvora do osam godina. Istaknula je da istraga nije usmjerena samo na postupanje vozača, nego se vodi u više pravaca. "Ispitujemo tehničku ispravnost tramvaja, način i dinamiku održavanja, starost voznog parka, kao i eventualne propuste u sistemu nadzora i upravljanja", kazala je, pored ostalog, tužiteljica Dugalija. Dodala je da se provjeravaju i postupci javnih nabava za dijelove sistema kočenja i videonadzora, jer je utvrđeno da videonadzor nije radio mjesecima u tramvaju koji je izazvao nesreću, kao ni u još četiri druga tramvaja. Istražuje se i odgovornost odgovornih osoba u javnom prijevozničkom poduzeću GRAS, te nadležnom Ministarstvu saobraćaja Kantona Sarajevo. Dugalija je u obraćanju navela da su, po nalogu tužiteljstva, angažirani vještaci prometne, mašinske i medicinske struke, te da postoji mogućnost da se angažiraju i vještaci iz inozemstva. "Direktor GRAS-a Senad Mujagić [koji je s premijerom Kantona Sarajevo Nihadom Ukom podnio ostavku] nije još uvijek ispitan", kazala je Dugalija i dodala da je do sada saslušano 50 osobe, uključujući putnike, zaposlenike GRAS-a i druge osobe koje su se zatekle na mjestu nesreće. Još nije donesena odluka u kojem svojstvu, svjedoka ili osumnjičenih je većina njih. Iz svih tramvaja u prometu izuzeti su tvrdi diskovi sistema videonadzora, a posebno se analizirala snimka iz tramvaja broj 516 koji je uzrokovao nesreću. Utvrđeno je da je posljednji zabilježeni snimak iz oktobra prošle godine, pa se ispituje i funkcionalnost sistema snimanja u sarajevskom gradskom prijevozu. Tužiteljstvo je zatražilo i videosnimke s objekata u blizini mjesta nesreće, uključujući poslovne objekte i zgradu Ambasade SAD-a. Dio materijala već je pribavljen, dok se dio pribavlja putem međunarodne pravne pomoći, s obzirom na to da se radi o objektima pod posebnim režimom. Dugalija je navela da će istraga obuhvatiti i dokumentaciju o redovnim i vanrednim tehničkim pregledima tramvaja, servisnim intervencijama, te eventualnim ranijim prijavama kvarova. "Nećemo se zadržati samo na neposrednom uzroku, već ćemo utvrditi postoji li sistemski propust koji je doveo do ove tragedije", rekla je glavna sarajevska tužiteljica. Prema dostupnim informacijama, tramvaj broj 516 dio je starijeg voznog parka nabavljenog iz nekadašnje Čehoslovačke, a pitanje njegove tehničke ispravnosti i općeg stanja tramvajskog sistema u Sarajevu već je dulje vrijeme predmet javnih rasprava. Nakon nesreće, iz GRAS-a su naveli da surađuju s istražnim tijelima i da će dostaviti svu potrebnu dokumentaciju. Istraga bi, prema riječima tužiteljice, trebala dati odgovor na to je li do nesreće došlo uslijed ljudske pogreške, tehničkog kvara, lošeg održavanja ili kombinacije više faktora. Rezultati vještačenja, kako je kazala, zaista obimne dokumentacije, bit će ključni za donošenje daljnjih tužiteljskih odluka. U međuvremenu, javnost i obitelji stradalih očekuju jasne odgovore o tome je li tragedija mogla biti spriječena i ko snosi odgovornost za sigurnost javnog prijevoza u Sarajevu, pa je nakon nesreće organizirano sedam masovnih protesta u glavnom gradu BiH. Odbačene krivične prijavePreduzeće GRAS godinama se suočava s teškom financijskom situacijom i ubraja se među najveće porezne dužnike u BiH. Krajem prošle godine, dug za porez na dodanu vrijednost iznosio je 29,4 miliona KM (oko 15 miliona eura), dok je obaveza prema Poreznoj upravi FBiH za poreze i doprinose na plaće bila oko 107 miliona KM (54 miliona eura). Pod sumnjom za nenamjensko trošenje novca i izbjegavanje plaćanja poreza, Ured za borbu protiv korupcije Kantona Sarajevo podnio je 2022. krivične prijave protiv 50-ak osoba. Kantonalnom tužilaštvu u Sarajevu prijavljeni su bivši kantonalni ministri saobraćaja, direktori, te članovi nadzornih odbora, a prijava se odnosila na poslovanje GRAS-a u periodu od 2009. do 2016. Iz sarajevskog Tužilaštva potvrdili su da je donesena odluka o neprovođenju istrage. Naveli su da je nakon analize dokaza, izjava svjedoka i uvida u dokumentaciju, utvrđeno da ne postoji osnova sumnje da su odgovorni za nesavjesno poslovanje, zloupotrebu ovlasti i nepravilno izdvajanje sredstava. Na novinarsko pitanje na temelju čega je donesena odluka o neprovođenju istrage, glavna tužiteljica Dugalija kazala je da će, u okviru svoji nadležnosti, analizirati sve aspekte rada na tom predmetu. Ne navodeći detalje, kazala je da su dva predmeta u vezi s posolovanjem GRAS-a, među kojima jedan pod sumnjom na visoku korupciju, proslijeđeni su Posebnom odjelu za suzbijanje korupcije, organiziranog i međukantonalnog kriminala (POSKOK) Tužilaštva Federacije BiH.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, Peterom Sorensenom u Beogradu razgovarao o nastavku dijaloga uz aktivnije angažovanje EU. "Uveren sam da je u interesu svih strana da se izbegnu potezi koji bi vodili daljoj eskalaciji i da se, uz posredovanje EU, insistira na punom sprovođenju preuzetih obaveza i očuvanju mira i stabilnosti na terenu", napisao je Vučić na Instagramu 25. februara. Vučić je u razgovoru sa evropskim izaslanikom ponovio kritike na račun saradnje Kosova, Albanije i Hrvatske u oblasti bezbednosti i odbrane, navodeći da se time "dodatno podižu tenzije i ugrožava bezbednost srpskog naroda". Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su u martu prošle godine deklaraciju u kojoj se navodi da će tri države sarađivati na jačanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, a Vučić je ovaj dokument opisao kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije", što su zemlje potpisnice demantovale. Vučić je "izrazio zabrinutost" i povodom zakona o strancima i vozilima, čija bi puna primena na Kosovu trebalo da počne 15. marta. Sorenson se u Beogradu sastao i sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petrom Petkovićem koji je tom prilikom, takođe, kritikovao zakone o strancima i motornim vozilima. Kako je saopštila Kancelarija, Petković je to nazvao "diskriminatornim propisima" koji "ugrožavaju osnovna ljudska i građanska prava" Srba na Kosovu. Sorensen je na mreži X naveo da je imao "dobru diskusiju" sa Vučićem i Petkovićem. "Fokusirali smo se na sprovođenje svih obaveza iz dijaloga i konkretne korake potrebne za napredak Srbije na putu ka EU", naveo Sorensen u postu. Puna primena Zakona o strancima mogla bi da utiče na funkcionisanje zdravstvenih i obrazovnih institucija na Kosovu koje rade po srpskom sistemu, pošto osobe koje nemaju kosovska dokumenta moraju imati radnu dozvolu ili licencu za obavljanje delatnosti, za koju se zahtev podnosi Agenciji za zapošljavanje Kosova. Evropska unija je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje Srbija podržava na Kosovu rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu s postignutim sporazumima i zakonima koji su na snazi na Kosovu. Pre posete Beogradu, Sorensen je boravio u Prištini gde je nakon sastanka sa kosovskim zvaničnicima rekao da je fokus razgovora bio na unapređenju normalizacije odnosa sa Srbijom. Premijer Kosova Albin Kurti je nakon sastanka rekao da Kosovo ostaje posvećeno normalizaciji odnosa sa Srbijom, kroz međusobno priznavanje. RSE je kontaktirao EU sa pitanjem da li su u planu sastanci na visokom nivou između Kosova i Srbije u bliskoj budućnosti i koji su dalji koraci u ovom procesu. U međuvremenu, ministar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Gljauk Konjufca (Glauk) obavestio je Sorensena tokom njegove posete Prištini da će to Ministarstvo voditi proces dijaloga za normalizaciju odnosa sa Srbijom, koji je započeo 2011. godine. Međutim, iz ministarstva nije precizirano da li će Konjufca biti na čelu tog procesa. Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković izjavio je reagujući na najavu Kosova da je "pregovarač Prištine u dijalogu, bez obzira na kadrovsko rešenje, isključivo predstavnik privremene institucije samouprave u Prištini", kako vlast u Beogradu, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, označava institucije te države. Stručnjak za politička dešavanja na Kosovu Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) rekao je za RSE da veruje da prebacivanja dijaloga na Ministarstvo spoljnih poslova označava "novi zamah" i da će u tom procesu sve zavisiti od "spremnosti na kompromise i na realizam". Poslednjih godina Beograd i Priština održali su više rundi pregovora na nivou glavnih pregovarača, ali sastanaka na najvišem političkom nivou nije bilo od septembra 2023. godine. Poslednja runda dijaloga na visokom nivou održala nekoliko dana pre oružanog napada u Banjskoj, kada je grupa naoružanih Srba ubila kosovskog policajca. Kosovo krivi Srbiju za napad, dok Beograd negira bilo kakvu umešanost. Tokom decenije dijaloga, Kosovo i Srbija su postigli niz sporazuma, ali nisu svi realizovani. Godine 2023, dve strane su postigle Sporazum o putu ka normalizaciji, poznat i kao Ohridski sporazum, ali je EU saopštila da on još nije sproveden. Iako ovaj sporazum nije potpisan, za EU, on je obavezujući za obe strane.

Crna Gora se prepoznaje kao najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU), a zastupnici Evropskog parlamenta smatraju da je, ukoliko zemlja zadrži tempo napretka, ostvariva ambicija da se pristupni pregovori zatvore do kraja ove godine. U Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) raspravljano je o nacrtu godišnjeg izveštaja o Crnoj Gori. Marjan Šarec, evropski poslanik i izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu (EP), poručio je da nacrt izveštaja priznaje "opipljiv napredak" Crne Gore tokom protekle godine, ali je naglasio da odlučujuća faza procesa tek predstoji. "Konačni uspeh će zavisiti od održivih rezultata u vladavini prava, političkoj stabilnosti i sposobnosti da se strateški cilj članstva postavi iznad svakodnevne politike. Ako se takva zrelost održi, cilj završetka pregovora do kraja 2026. godine je dostižan", poručio je Šarec, koji je ujedno i autor dokumenta. Sličnu poruku uputio je i predsedavajući Spoljnopolitičkog komiteta EP, David McAllister, naglasivši da je Crna Gora najdalje odmakla u pristupnim pregovorima, ali da su potrebna dodatna angažovanja. On je pozvao sve relevantne aktere političke scene Crne Gore da ostanu posvećeni strateškom cilju članstva u EU i nastave sa ključnim reformama. Kako su zastupnici tokom rasprave poručili, srž procesa pristupanja ostaje vladavina prava, te su poglavlja 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava) i dalje ključni kriterijumi napretka. Izveštaj poziva na dalje jačanje nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, brža i transparentnija imenovanja u pravosuđu i tužilaštvu, kao i na održive rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala. Naglašava se potreba za smanjenjem zaostalih sudskih predmeta i obezbeđivanjem potpune usklađenosti vizne politike sa politikom EU. U oblasti demokratije, izveštaj pozdravlja izmene izbornog okvira, poboljšanja u nadzoru finansiranja kampanja i veću zastupljenost žena. Istovremeno, ističe se potreba za konstruktivnim političkim dijalogom i stabilnošću, jer se reforme ne mogu efikasno sprovesti bez saradnje između vlade i parlamenta. U dokumentu se navodi da, iako je Crna Gora lider u procesu pristupanja i blizu zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja, dalji napredak ne zavisi samo od sprovođenja tehničkih reformi, već i od svakodnevne politike i unutrašnjih tenzija koje ponekad usporavaju projekte od ključnog značaja za usklađivanje sa evropskim standardima. Posebno su naglašeni izazovi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u oblastima slobode medija i uloge civilnog društva. Za uspešno okončanje pregovora, kako se navodi, ključno je očuvati politički konsenzus o evropskom putu i obezbediti konstruktivnu saradnju između vlasti i opozicije. Trajni rezultati u oblasti vladavine prava i efikasna primena reformi označeni su kao glavni uslov za zatvaranje poglavlja 23 i 24. Evropski parlament će ovim dokumentom pozvati sve političke aktere u Crnoj Gori da zadrže fokus na evropskim integracijama i upozoriti da su politička stabilnost i funkcionalne institucije temelj završetka pregovora. Posebno će biti istaknut značaj saradnje između vlade i parlamenta, kao i dijaloga među političkim subjektima. Od Crne Gore se očekuju brža i transparentnija imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući sudije Ustavnog suda i članove sudskih i tužilačkih saveta. Naglašava se potreba daljeg usklađivanja zakonodavstva sa standardima EU u pogledu nezavisnosti i profesionalnosti pravosuđa, kao i smanjenje sudskih zaostataka – naročito u predmetima korupcije i organizovanog kriminala. Nacrt izveštaja takođe izražava zabrinutost zbog stranog mešanja, dezinformacija i hibridnih pretnji, uz poziv da Crna Gora dodatno ojača otpornost svojih institucija. Dokument, međutim, pohvaljuje usklađenost crnogorske spoljne i bezbednosne politike sa EU. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja sa EU. Preostalo je da se zatvori još 20 poglavlja u pregovorima o članstvu. Crna Gora ima ambiciju da sva poglavlja zatvori do kraja ove godine, kako bi se omogućilo moguće članstvo do kraja 2028. godine. Nacrt ovog izveštaja, uz predložene i usvojene amandmane, biće izglasan na AFET-u u maju. U junu će na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta biti izglasan ceo dokument, kada će dobiti formu Rezolucije Evropskog parlamenta.

Iranski glumac Amirali Danaei stekao je slavu svojom glavnom ulogom u državnom sponzorisanoj historijskoj drami u kojoj kritikuje monarhiju koju je srušila Islamska revolucija 1979. godine, što je dovelo do dolaska aktuelnog režima na vlast. Danas je Danaei napustio domovinu i prekinuo karijeru u Iranu. Presudni trenutak za 45-godišnjeg glumca, kako kaže, nisu bile godine državnih pritisaka i uznemiravanja koje je trpio, već najsmrtonosniji obračun vlasti s demonstrantima u modernoj historiji Irana. "Nemam namjeru da se vraćam [u Iran] sve dok je ovaj [politički] sistem na snazi", rekao je Danaei u telefonskom intervjuu za Radio Farda, Iranski servis Radija Slobodna Evropa, opisujući zemlju kao diktaturu. "Pitanje Irana više nije pitanje politike. Riječ je o ljudskim životima, a o ljudskim životima se ne pregovara", poručio je. Prema podacima organizacija za ljudska prava, vlasti su u januaru ubile najmanje 7.000 ljudi tokom gušenja masovnih protesta na kojima se traži kraj vladavine vjersko-političkih elita, iako se vjeruje da je stvarni broj žrtava znatno veći. Višesedmične demonstracije izbile su krajem decembra 2025. zbog ekonomskih problema, ali su ubrzo prerasle u najveću prijetnju Islamskoj Republici u posljednjih nekoliko godina. 'Politička pismenost'Danaei je napustio Iran u januaru, u jeku represije vlasti. Iz sigurnosnih razloga, zatražio je da se njegova trenutna lokacija ne otkriva. U razgovoru za Radio Farda kazao je da žali zbog učešća u projektima koje je finansirala država. To uključuje i njegovu glavnu ulogu u televizijskoj seriji Pahlavi Hat, koja je kritikovala prvog monarha dinastije Pahlavi, Rezu Šaha, i njegovu sekularnu politiku. Serijom emitovanom između 2012. i 2014. godine, Danaei je stekao popularnost. "Tada sam bio 24-godišnji glumac, bez političke pismenosti koju imam danas", kaže Danaei o svojoj ulozi. "Da sam tada imao sadašnji uvid, nikada ne bih igrao ni u jednom projektu koji je, makar i blago, bio usmjeren protiv monarhije." Danaei danas hvali autokratsku monarhiju, pod kojom su, kako navodi, mnogi Iranci uživali veće društvene slobode, iako su imali ograničena politička prava. Kazao je da su Mohammad Reza Pahlavi, posljednji iranski šah, i njegov otac Reza-šah bili "150 do 200 godina ispred svog vremena". Tokom januarskih protesta širom zemlje, neki demonstranti su uzvikivali ime bivšeg prijestolonasljednika Reze Pahlavija, koji živi u Sjedinjenim Državama. 'Militarizacija' iranske kinematografijeGlumci i filmski radnici u Iranu često su izloženi pritiscima vlasti i strogoj cenzuri. Moraju se pridržavati strogih pravila koja zabranjuju prikazivanje otkrivenih žena, fizički kontakt između muškaraca i žena, kao i kritiku islamskih načela. Takva ograničenja značajno sužavaju teme o kojima se može govoriti u filmu. Posljednjih godina uhapšen je veliki broj kulturnih radnika zbog političkog aktivizma i podrške antivladinim protestima. Neki su napustili zemlju, strahujući za vlastiti život. Danaei je kritikovao "militarizaciju" iranske kinematografije, posebno jačanje organizacije Owj Arts and Media Organization, koju mnogi smatraju medijskim krilom Iranske revolucionarne garde i koja se nalazi na crnim listama Sjedinjenih Država i Evropske unije. "Šutnja pred patnjom izazvanom ugnjetavanjem nije neutralnost", poručio je. "To je saučesništvo."

REKOM mreža pomirenja, inicijativa za osnivanje komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima u Jugoslaviji, osudila je 24. februara promociju hotela "Vilina Vlas", koji je bio logor za žene tokom rata u BiH, na sajmu turizma u Beogradu. "Promocija hotela 'Vilina Vlas' na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu nije previd. To je izbor da se ćuti o silovanju i da se žene ponovo izbrišu iz javnog prostora. Na taj izbor ne pristajemo", navodi se u objavi na mreži X . Promociju ovog hotela osudila je i Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini (BiH) navodeći da je tokom rata u BiH taj objekat služio kao logor za sistematsko zatočenje i silovanje bošnjačkih devojčica i žena. "Promovisati takvo mesto bez ikakvog konteksta, priznanja i pijeteta prema žrtvama, predstavlja duboko moralno posrnuće i deo je šire prakse negiranja, relativizacije i normalizacije genocida i drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima", navedeno je u saopštenju 23. februara. Mesta stradanja, ocenili su, ne mogu i ne smeju biti predstavljana kao turističke atrakcije bez istine o onome što se u njima dogodilo, prenela je Beta. Pozvali su organizatore Sajma turizma u Beogradu, kao i nadležne institucije, da hitno preispitaju ovu odluku i da, kako su istakli, pokažu minimum poštovanja prema žrtvama. RSE nije odmah dobio odgovor na hitan upit organizatorima Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, kao ni Turističke organizacije grada Višegrada, grada na istoku Bosne i Hercegovine (BiH), koja je promovisala hotel. Na sajtu Turističke organizacije Višegrad objavljeno je 19. februara saopštenje i fotografija povodom predstavljanja turističke ponude Višegrada na sajmu u Beogradu. Na promotivnom panou na fotografiji može se videti da je "Vilina Vlas" jedan od hotela koji je predstavljen. Banjsko lečilište "Vilina vlas", pet kilometara udaljeno od Višegrada, tokom rata u BiH 1992-1995. godine bio je logor za silovanja i mučenja nesrpskog stanovništva. U "Vilinoj vlasi" je, prema izveštaju posebnog Komiteta UN-a iz 1994. godine, tokom 1992. godine silovano oko 200 žena. Neke od njih su ubijene, a neke su izvršile i samoubistvo. Prema jednoj od presuda, izrečenih pred Sudom BiH, navedeno je kako je ovaj "rehabilitacioni centar, pretvoren u ženski logor u koji su dovođene žene i devojčice koje su sistematski maltretirane". U "Vilinoj Vlasi" ubijeno je i 17 građana bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja u zapadnoj Srbiji u oktobru 1992. Njih su iz autobusa izveli i pobili pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića, a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na petnaest godina zatvora. Lukić je kasnije u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora. "Vilina Vlas" je posle rata postala rehabilitacioni centar i banja.

Šef biroa japanske javne televizije NHK World u Teheranu uhapšen je i prebačen u ozloglašeni zatvor Evin, rekla su dva izvora za Radio Farda (Iranski servis RSE). Nije poznato kada je Šinosuke Kavašima uhapšen niti za šta je optužen, mada izvori kažu da je odveden u zatvor Evin 23. februara. Kavašima se nalazi u odeljenju 7 zatvora Evin, gde se obično nalaze politički zatvorenici, rekao je jedan od izvora. NHK nije zasad odgovorio na upit Radija Farda za komentar. Iranski zvaničnici nisu objavili hapšenje Kavašime, koji je prethodno bio šef biroa NHK u Džakarti. NHK je japanski javni televizijski servis, a njegov kanal NHK World pruža vesti i informacije o Japanu i Aziji na televiziji, radiju i onlajn platformama globalnoj publici. Hapšenje Kavašime usledilo je nekoliko nedelja pošto su vlasti ubile hiljade ljudi u gušenju masovnih protesta na kojima je pozivano na svrgavanje iranskih klerikalnih vlasti. U okviru represije, desetine hiljada ljudi su uhapšene širom zemlje poslednjih nedelja, uključujući novinare i branitelje ljudskih prava.

Dva skupa, jedan mirovni, a drugi u znak podrške ruskoj agresiji, održali su se istovremeno na Trgu Republike u centru Beograda povodom četvrte godišnjice rata u Ukrajini 24. februara. Dve grupe okupljenih razdvajali su policijski kordoni, javila je reporterka RSE. Nakon kraće rasprave sa policijom, odveden je vođa ultradesne grupe "Narodne patrole" Damnjan Knežević koja je organizovala proruski skup. Koju su poruku poslali mirovni aktivisti?Mirovni aktivisti, i građani okupljeni na njihov poziv, nosili su zastave Ukrajine, poruke "ratu ne", zastave Evropske unije, dok su se sa razglasa puštale pesme na ruskom i ukrajinskom koje pozivaju na mir, kao i himna Ukrajine. Među govornicima na mirovnom skupu bio je i antiratni aktivista Peter Nikitin. U delu govora, dok se obraćao grupi pristalica "Narodnih patrola", Nikitin je podsetio na ratne zločine tokom četvorogodišnje invazije na Ukrajinu. Nabrajajući zločine, poručio im je "to je učinio vaš Putin (predsednik Rusije)". Ruski mirovni aktivisti zahvalili su se građanima Srbije koji su došli da podrže njihov skup. Na povike desničara "Idite kući" jedan od aktivista im je sa govornice poručio: "Mi svi Rusi hoćemo da se vratimo kući, ali ne možemo zbog represije. Želimo da bude slobodna. Slava Ukrajini, Rusija bez Putina", rekao je on. Na mirovni skup podrške Ukrajini pozvala je na društvenim mrežama zajednica građana iz Rusije u Srbiji "Antiratna Srbija". Srbija je, od početka ruske invazije, postala dom hiljadama Rusa koji su pobegli od Putinovog režima i mobilizacije. Vlasti u Beogradu, međutim, nastavile su da održavaju bliske veze sa Kremljom i odbijaju da uvedu sankcije Moskvi, na šta ih poziva Zapad. Protest podrške ruskoj invazijiNaspram policijskog kordona bila je grupa okupljena na poziv ekstremno desničarske "Narodne patrole", koju je policija sprečavala da priđe drugoj grupi okupljenih. Nosili su zastavu Rusije i simbol "Z" ruske invazije na Ukrajinu. Na tom skupu čuli su se uzvici "Srbi i Rusi braća zauvek", "Kosovo je Srbija, Krim je Rusija" i povici protiv NATO-a. Antiratni aktivisti su na skandiranje desničara odgovorili povicima "Fašisti" i "Ratu ne". Grupa "Narodne patrole" dospela je u žižu javnosti nakon antimigrantskih akcija 2020. Njihov vođa Damnjan Knežević više puta je hapšen, pored ostalog, pod optužbama za diskriminaciju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, "Narodne patrole" su održale nekoliko skupova podrške Putinu. Neke od skupova je policija, međutim, i zabranjivala. Skup podrške Rusiji ili provokacijaSofija Todorović iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava skup "Narodnih patrola" za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje kao "provokaciju". "Oni nisu tu da pošalju bilo kakvu poruku, čak ni podrške Rusiji, nego da se obračunaju sa mirovnim aktivistima. To je klasično zauzimanje prostora, na jedan nasilan i neinventivan način. To rade dugi niz godina", ukazuje ona. Podsećajući na ranije akcije "Narodne patrole", Todorović upozorava da ova grupa "napada građane, šalje eksplicitne pretnje i ponaša se kao da sve što rade ne zaslužuje apsolutno nikakvu sankciju". "A naši zakoni i vrednosti koje jemči Ustav Republike Srbije su vrlo jasni po tom pitanju – da njihovo ponašanje nije primereno, niti je u duhu demokratije i zakona koji u ovoj zemlji važe", kaže ona. Ukazuje, međutim, da osuda najviših predstavnika vlasti zbog delovanja ekstremno desničarskih grupa izostaje. "Nikada nismo čuli odgovor nekoga sa visoke javne funkcije, nismo čuli javnu osudu ili kategorizaciju ovakvog ponašanja kao neprihvatljivog, neprimerenog, uvredljivog", dodaje ona. Ukazuje i da policija, prilikom zabrana skupova "Narodnih patrola", nije saopštavala detalje. "Takvi skupovi kad se zabrane, mi nemamo jasno saopštenje MUP-a što su zabranjeni i koje sve zakone krše. Ali građani zaslužuju takvu vrstu odgovora institucija, to bi bila vrednosna poruka", ukazuje Todorović. Ističe i da vlasti u Srbiji šire proruski narativ. "Kad sve ovo uzmemo u obzir, tu se zapravo i kreira prostor da ovakve grupe nesmetano deluju i funkcionišu i čak zapravo imaju pristalice, a to su najčešće vrlo mladi ljudi", rekla je Todorović. Srbija je, inače, jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Antiratni skup i u Novom SaduAntiratni skup povodom četvrte godišnjice od početka rata u Ukrajini održan je i u Novom Sadu, na severu Srbije, prenela je agencija Beta. Skup je organizovan kod spomenika ukrajinskom piscu Tarasu Ševčenku, koji su nepoznati počinioci oskrnavili crnom farbom. Uništen je i deo natpisa sa Ševčenkovim prezimenom. Okupljeni građani su nosili ukrajinske zastave, a na spomenik su položili cveće i oko spomenika palili sveće i napisali "Ne ratu" ("No War"). Oni su prikupljali i donacije za kupovinu agregata za bolnice i škole u Ukrajini. Spomenik Tarasu Ševčenku postavljen je 2021. godine kao poklon ukrajinskog grada Lavova i delo je ukrajinskog vajara Volodimira Cisarika. Kod tog spomenika ranije su održavani skupovi solidarnosti sa Ukrajincima, ali je bio u više navrata i oskrnavljen, najčešće iscrtavanjem simbola specijalne ruske vojne operacije. Ruska invazija na Ukrajinu počela je 2022. i to je najveći je oružani sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata. Prema procenama UN, stradalo je oko 15 hiljada civila u Ukrajini, a više od 40 hiljada je ranjeno. Milioni su se iselili iz te zemlje zbog rata. Prema procenama američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), oko 1,2 miliona ruskih vojnika i oko 600 hiljada pripadnika ukrajinskih trupa je poginulo, ranjeno ili nestalo.

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) u utorak je s ambasadorima i diplomatskim predstavnicima akreditovanim na Kosovu razgovarao o sprovođenju zakona o strancima i zakona o vozilima. To je drugi sastanak ovog formata, otkako je Kosovo preduzelo korake ka potpunoj primeni ova dva zakona 15. januara. Kurti se sastao sa diplomatskim korom samo dan posle početka perioda informisanja građana o tim zakonima. Prema saopštenju Vlade Kosova, Kurti je obavestio međunarodne predstavnike o procesu informisanja građana o ova dva zakona i o drugim aktivnostima koje se preduzimaju radi njihove pune primene. Potpuna primena zakona trebalo bi da počne 15. marta, a do tada će se sprovoditi informativna kampanja, kako bi, prema navodima Vlade, svaki stranac imao tačne informacije o zakonima, "tako da bude upoznat sa svojim pravima i obavezama". Puna primena Zakona o strancima mogla bi da utiče na funkcionisanje zdravstvenih i obrazovnih institucija na Kosovu koje rade po srpskom sistemu, pošto osobe koje nemaju kosovska dokumenta moraju imati radnu dozvolu ili licencu za obavljanje delatnosti, za koju se zahtev podnosi Agenciji za zapošljavanje Kosova U praksi, dobijanje dozvole za rad ili licence za obrazovanje može biti problematično, pošto Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i nezakonitim. Tokom prvog sastanka s međunarodnim predstavnicima 16. januara, Kurti je izjavio da će se proces integracije srpskog zdravstva i obrazovanja sprovoditi u koordinaciji s Evropskom unijom, dodajući da će se uzeti u obzir i zabrinutost nevećinskih zajednica. Evropska unija je za RSE navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje Srbija podržava na Kosovu rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu s postignutim sporazumima i zakonima koji su na snazi na Kosovu. Zdravstvene i obrazovne ustanove u područjima s većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu funkcionišu na osnovu sistema Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile. Srbija vidi rešenje u skladu sa Briselskim sporazumom, što je i stav Srpske liste - najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku vlasti u Beogradu.

Bosna i Hercegovina i Srbija su među dvanaest država koje su se 24. februara u Vašingtonu pridružile američkoj inicijativi za jačanje energetskog snabdijevanja regiona, potvrdili su zvaničnici dvije države. Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je u ime BiH u Vašingtonu 24. februara potpisao Zajedničku izjavu o jačanju sigurnosti snabdijevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi. Kako kaže, radi se o inicijativi Sjedinjenih Američkih Država, kojom zemlje potpisnice - Bosna i Hercegovina, Grčka, Bugarska, Mađarska, Srbija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska i Slovenija iskazuju zajedničku posvećenost diversifikaciji izvora i ruta snabdijevanja, jačanju regionalne infrastrukture, unapređenju komercijalnih aranžmana, te dugoročnoj energetskoj stabilnosti. "Radi se o tzv. vertikalnom koridoru, konceptu plasiranja američkog LNG (ukapljenog prirodnog gasa) kroz infrastrukturu koja postoji u Evropi ili koja tek treba da se gradi, sa željom i ciljem SAD da zapravo dominira ovim tržištem što geopolitički, ekonomski, što Bosni i Hercegovini jako odgovara", izjavio je Konaković za RSE. "Mi svoje mjesto u ovoj priči imamo zbog interesa za izgradnju Južne interkonekcije čime ne bismo samo rješavali svoje probleme i bili u prilici da imamo i druge izvore gasa, osim ruskog, nego bismo postali na neki način trasa kroz koju bi se mogao LNG gas transportovati u jugoistočnu i neke druge dijelove Evrope. Tako da tu zaista imamo sreću da postoji američki interes, ekonomski to nam znači mnogo", dodao je Konaković. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je saopštila da je Srbija podržala inicijativu SAD-a kojom se teži jačanju otpornosti tržišta prirodnog gasa i postizanju regionalnog cilja sigurnosti snabdevanja gasom. "Razgovarali smo o merama koje možemo da preduzmemo da bi snabdevanje gasom bilo pouzdano poput harmonizacije berzi gasa, investicija, izgradnje nove gasne infrastrukture i dugoročne stabilnosti trgovine prirodnim gasom. Ovo ne znači potpuno okretanje samo jednom snabdevaču, već podizanje energetske bezbednosti", rekla je ona. Izjava je potpisana u okviru Transatlantskog samita o sigurnosti gasa, čiji su domaćini bili američki ministar unutrašnjih poslova Doug Burgum i ministar energetike Chris Wright. Zavisnost BiH od ruskog gasaRuski plin u Evropi zemlje jugoistočne Evrope uvoze plinovodom Turski tok, kojim preko Crnog mora ruski plin stiže do Turske, a potom se preko Bugarske i Srbije doprema u Mađarsku. Poseban fokus na samitu je bilo smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, proširenju infrastrukture i komercijalnih aranžmana duž postojećih energetskih ruta širom Evrope, kao i povećanju protoka američkog LNG-a prema istočnoj Evropi. Konaković navodi i da "ne sumnja u dobre namjere ostalih zemalja potpisnica", te da je "posebno intrigantno pitanje bilo potpisi Mađarske i Srbije koje su do sada imale drugačiji pristup". "Potpis na današnju izjavu jeste najava zaokreta koji Bosni i Hercegovini donosi dosta toga. Što više američkog, što manje ruskog prisustva u našem regionu znači stabilizaciju Bosne i Hercegovine. Ono što imamo od Rusije je maligni uticaj. Oni usporavaju put cijele regije u Evropsku uniju", kazao je Konaković. BiH potpisivanjem ove izjave postaje dio novog koridora kojim bi se smanjila zavisnost od ruskih energenata. Krajem prošle godine, za RSE je rečeno iz Ambasade SAD da bi već tokom 2026. godine mogla početi izgradnja gasovoda Južna interkonekcija. Njime bi BiH direktno mogla da dobija gas iz LNG (liquid natural gas – ukapljeni prirodni gas) terminala na ostrvu Krku, na sjeveru Jadrana, što bi značilo diversifikaciju izvora ovog energenta. Oko 60% gasa na krčkom terminalu stiže iz SAD, ostalo sa Bliskog istoka. Trasa Južne interkonekcije bi počinjala u Travniku u centralnoj BiH, išla kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom gasnom mrežom na području Makarske, sa nastavkom prema Splitu. Trenutno, BiH dobija 100% gasa iz Rusije, i to na jedinom ulazu u zemlju, gasnom terminalu Šepak na granici sa Srbijom. Ruski gas dominantan i u SrbijiSrbija trenutno preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok (deo Turskog toka). Srbija, inače, nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine, a kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Srbija takođe kupuje gas od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. "Izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji i Rumuniji u naredne dve godine, uz postojeću gasnu interkoneciju Srbija-Bugraska, imaćemo kapacitet za prenos oko četiri milijarde kubika gasa godišnje", rekla je Đedović Handanović. Ona je navela i da su zajedničku izjavu u Vašingtonu potpisali i susedi Srbije i "dogovorili smo da se redovno konsultujemo kako bismo postigli ciljeve i obezbedili alternative u slučaju novih poremećaja ili neizvesnosti". Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Ljuban Vuković osuđen je na godinu dana zatvora zbog ometanja rada pravosuđa, odnosno prijetnji sutkinji Seni Uzunović, potvrđeno je iz Suda Bosne i Hercegovine 24. februara. Radi se o prvostepenoj presudi. Zbog prijetnji Uzunović, upućenih neposredno pred izricanje presude Miloradu Dodiku, bivšem predsjedniku Republike Srpske, u februaru prošle godine, je u septembru za isto djelo na godinu zatvora osuđen i Marko Plavšić. Prema optužnici Tužilaštva BiH iz jula prošle godine, terete se za ometanje rada pravosuđa zbog prijetnji upućenih Uzunović na društvenim mrežama. "Putem društvene mreže u javno dostupnom video zapisu [su 25. februara)] upućivali prijetnje sutkinji Suda BiH Seni Uzunović, kako bi je spriječili u vršenju službenih radnji rukovođenja glavnim pretresom u fazi javnog izricanja i objavljivanja presude u krivičnom predmetu koji se vodi pred Sudom BiH", navedeno je u tadašnjem saopštenju Tužilaštva BiH. Pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) su uhapsili obojicu nakon što su uputili prijetnje, te im je određen pritvor. Pritiske na rad sutkinje Uzunović je osudilo Udruženje sudaca Federacije BiH, pozivajući javnost da poštuje nezavisnost i integritet sudstva, upozoravajući na neprimjerene reakcije dijela javnosti u zemlji. Dodik je u pomenutom procesu prvostepeno osuđen na jednu godinu zatvora, te mu je zabranjeno obavljanje javnih funkcija na period od šest godina. Pravosnažna presuda Dodiku, kojom je potvrđena kazna iz prvostepenog procesa, objavljena je u avgustu 2025. godine. Drugooptuženi u predmetu, Miloš Lukić, v.d. direktora Službenog glasnika RS, oslobođen je optužbi. Dodik i Lukić su bili optuženi za nepoštovanje odluka visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita (Christian Schmidt).

Srbija se nije uskladila sa dve poslednje odluke Evropske unije (EU) o sankcijama Iranu, koje se odnose na situaciju unutar zemlje, kao i na iransku vojnu podršku ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora. Radi se o odlukama Evropske unije iz januara ove godine o ažuriranju liste sankcionisanih lica i entiteta iz Irana. Sve ostale zemlje regiona sa statusom kandidata za članstvo u EU uskladile su se sa poslednjim odlukama evropskog bloka. "Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom", saopštila je visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas. Srbija ima status kandidata za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u pristupnom procesu. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.