Rusija je u petak saopštila da razmatra zabranu popularne aplikacije za razmjenu poruka WhatsApp, optužujući je da nije spriječila kriminal, piše AFP. Ova prijetnja dolazi dok Moskva nastoji da podstakne Ruse da pređu na digitalne usluge koje podržava država. Rusija je u augustu blokirala mogućnost poziva putem WhatsAppa, kao dio šire akcije protiv društvenih mreža u zapadnom vlasništvu. Prema kritikama, ove mjere imaju za cilj da natjeraju Ruse da koriste domaće platforme. U saopštenju, ruski regulator komunikacija Roskomnadzor naveo je da se WhatsApp koristi za "organizovanje i izvršavanje terorističkih akata u zemlji, za regrutovanje počinilaca, kao i za prevare i druge zločine protiv naših građana". "Ako se ne bude pridržavao ruskog zakonodavstva, biće potpuno blokiran", stoji u izjavi. Američki tehnološki gigant Meta, vlasnik WhatsAppa, još se nije oglasio. WhatsApp je jedna od dvije najpopularnije aplikacije za razmjenu poruka u Rusiji, uz Telegram. Moskva traži od ovih platformi da joj omoguće pristup podacima na zahtjev organa reda, radi istraga prevara i aktivnosti koje Rusija opisuje kao "terorističke". Zaštitnici ljudskih prava strahuju da bi to proširilo nadzor države u Rusiji i moglo biti iskorišteno za targetiranje kritičara Kremlja, predsjednika Vladimira Putina ili rata u Ukrajini.

Trinaest osoba je ubijeno u izraelskoj operaciji na jugu Sirije u petak, prema izvještajima sirijskih državnih medija. Damask je optužio Izrael da je izveo "kriminalni napad" u selu gdje je, prema tvrdnjama Izraela, njegova vojska bila napadnuta vatrenim oružjem tokom operacije hapšenja militanata. Izraelska vojska je saopštila da je šest vojnika ranjeno, od kojih trojica teško, u pucnjavi militanata tokom operacije u selu Beit Džin. Broj žrtava sugerira da se izraelska operacija pretvorila u jednu od najkrvavijih od rušenja predsjednika Bashara al-Assada prije godinu dana. Izrael je često bombardovao Siriju dok je njome upravljao Assad, a intenzitet svojih vojnih operacija u zemlji povećao je nakon njegovog svrgavanja, navodeći ciljeve koji uključuju držanje militanata podalje od granice. Izraelska vojska je saopštila da su njene trupe izvele operaciju s ciljem hapšenja osoba za koje se sumnja da su članovi Jama'a Islamiya – libanske islamističke grupe koja je ispaljivala rakete na Izrael iz Libana tokom rata u Gazi – optužujući ih za umiješanost u "terorističke zavjere". Vojska je opisala operaciju kao dio rutinskih akcija u ovom području posljednjih mjeseci. Žestoki sukobiSirijska državna novinska agencija SANA, koja je izvijestila o 13 poginulih i desetinama ranjenih, navela je da su izraelske snage bombardovale Beit Džin u 3:40 ujutro i da su trupe ušle u selo. Mještani su se sukobili s izraelskim snagama, koje su uzvratile, što je dovelo do "žestokih sukoba", dodala je agencija. Izraelska vojska je saopštila da su "naoružani teroristi" pucali na njihove trupe, a oni su uzvratili vatrom, uz podršku "iz zraka". "Eliminisan je određeni broj terorista", navela je vojska. Portparol izraelske vojske, Avichay Adraee, izjavio je da Izrael neće dozvoliti "terorizam i terorističke elemente da se ukorijene na našim granicama" te da su tri osobe osumnjičene za "umiješanost u terorističke zavjere" uhapšene u petak. Izraelska vojska ih je optužila za postavljanje eksplozivnih naprava i "planiranje napada na Izrael, uključujući raketne napade". Sirijsko ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je da je u izraelskom napadu ubijeno više od 10 civila, uključujući žene i djecu, oštećena imovina i prisiljeni stanovnici da napuste svoje domove, optužujući Izrael da je počinio "ratni zločin" i upozoravajući da napadi ugrožavaju sigurnost i stabilnost regije. Walid Akasha, lokalni zvaničnik u Beit Džinu, negirao je da tamo postoje terorističke frakcije. "Mi smo mirno, civilno, poljoprivredno stanovništvo. Imamo zakonsko pravo da se branimo. Mi nismo prvi napali, oni su došli na našu zemlju", rekao je za Reuters putem telefona. Sirijski i izraelski zvaničnici često su se sastajali na pregovorima o sigurnosnom sporazumu koji je vođen pod posredovanjem SAD-a, a čiji je cilj uspostavljanje stabilnosti u pograničnom području, ali su pregovori obustavljeni u septembru. Izrael je izrazio duboko nepovjerenje prema novoj sirijskoj vladi, koju predvodi predsjednik Ahmed al-Sharaa, bivši komandant Al-Kaide, i naveo da želi demilitarizovanu južnu Siriju. Sharaa je izjavio da Sirija ne predstavlja prijetnju nijednoj državi. Izrael je premjestio trupe i vojnu opremu izvan zone ograničenja iz 1974. godine i u južnu Siriju, uključujući stratešku tačku na planini Hermon.

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u petak da se tokom noći ili sledeće sedmice može očekivati odgovor Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD u vezi sa izdavanjem operativne licence Naftnoj industriji Srbije (NIS). "Nastavljaju se intenzivni diplomatski razgovori. U kontaktu sa američkom administracijom smo na dnevnom nivou", kazala je ona nakon sastanka Stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru 28. novembra. NIS je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog ruskog udela u vlasništvu. Kompanija je 19. novembra saopštila da je tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. NIS se već suočio sa nedostatkom sirove nafte za preradu zbog čega je Rafinerija u Pančevu, nadomak Beograda, počela pripreme za obustavu rada. Đedović Handanović je navela da će Rafinerija ostati u "režimu tople cirkulacije" do utorka, 2. decembra, čekajući odgovor administracije SAD, prenosi Beta. "Ukoliko on bude pozitivan, već 15. decembra će moći da prvi dizel izbaci iz svoje proizvodnje, što se uklapa u dosadašnje planove i NIS-ove rezerve", rekla je Đedović Handanović. Na sasatanku Stalnog radnog tela se, kao je rekla, razgovaralo i o planu uvoza za decembar drugih naftnih kompanija. "Plan je da se za sada uveze 133.000 tona naftnih derivata u decembru, od toga 103.000 tona dizela i 26.000 tona benzina", kazala je i ocenila je da je to znatno veći uvoz u odnosu na prošlu godinu i na ranije mesece. Đedović Handanović je kazala i da naftnih derivata ima dovoljno. "Ukoliko bude potrebno na tržištu će biti plasiran i deo obaveznih, državnih rezervi koje su pune i što se tiče dizela, benzina i mazuta", istakla je. Po njenim rečima, promet naftnim derivatima u maloprodaji je ostao isti, što je znak da građani ne prave zalihe i naglasila da ne treba da ih prave. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra nakon više odlaganja a za njihovo uklanjanje traži se izlazak ruskog vlasništva. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto. Vlasti Srbije, prema izjavama zvaničnika, žele po svaku cenu da izbegnu nacionalizaciju NIS-a, čiji je udeo od 51 posto država Srbija prodala 2008. ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju Ukrajine. Za stav da se ne pridruže sankcijama Zapada protiv Rusije, vlasti u Beogradu koristile su kao argument, između ostalog, i zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Potporni zid i deo pristupne saobraćajnice kod Centra izvrsnosti u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, obrušili su se u petak ujutru. Kragujevačka gradska uprava saopštila je da toga došlo "usled obilnih padavina i nepovoljnih vremenskih uslova, koji su značajno uticali na stabilnost terena i postojećih potpornih konstrukcija". Napomenuli su da je gradilište stambenog objekta koje se nalazi u blizini zatvoreno pre nedelju dana odlukom nadležne inspekcije. "Ta mera je doneta preventivno u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, sa ciljem da se spreče moguća oštećenja, zaštiti imovina i bezbednost građana, kao i objekti u okruženju. U skladu sa rešenjem inspekcije, investitor je odmah zaustavio sve radove", navodi se u saopštenju 28. novembra. Najavljen je i pojačan inspekcijski nadzor na gradilištima u tom gradu. Prethodno je gradonačelnik Nikola Dašić izjavnio na sednici Skupštine grada da će građevinska inspekcija utvrditi uzroke odronjavanja, kao i da bi to mogli bi da budu problemi u izvođenju radova ili je do izvođača koji gradi na placu ispod saobraćajnice bez dozvole. Lokalni mediji Glas Šumadije je na društvenim mrežama objavio snimak na kojem se vidi obrušavanje dela saobraćajnice. RSE ne može da potvrdi autentičnost snimka. Centar za izvrsnost, koji je deo Univerziteta u Kragujevcu, još nije otvoren. Kragujevački univerzitet je naveo za RSE da je odmah obavestio nadležne institucije. "S obzirom da objekat još uvek nije predat Univerzitetu u Kragujevcu na korišćenje, dalje aktivnosti i neophodne mere obaviće nadležni organi", navedeno je. Dan ranije izvođaču odbijen zahtev za građevinsku dozvoluFirma koja je gradila ispod Centra u Kragujevcu je RP Invest 1980. Prema javno dostupnoj bazi građevinskih dozvola CEOP, 27. novembra im je odbijen zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Kao razlog za odbacivanje odluke, između ostalog, navodi se to što gabariti podzemnih etaža nisu u skladu sa prikazanim gabaritima u lokacijskim uslovima i urbanističkim projektom. Takođe, napominje se da temeljna ploča i zidovi sa svim slojevima ne mogu prelaziti granice susednih parcela. "Uskladiti Specifikaciju posebnih delova u pogledu garažnih i parking mesta", stoji u rešenju. Investituru je izdata dozvola za izvođenje pripremnih radova 20. oktobra ove godine. Prema dozvoli pripremni radovi obuhvataju postavljanje šipova i iskop do projektovane kote temelja. Prema podacima APR-a, vlasnik firme je Jelena Petrović. Kompanija je osnovana 2017. godine i registrovana za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada. Firma ima dvoje zaposlenih a prethodne godine je ostvarila prihode u iiznosu od 1,8 milijardi dinara. Kompanija RP Invest saopštila je, kako je preneo portal iKragujevac, da su kiša i sneg doveli do odronjavanja uz tvrdnju da je situacija pod kontrolom. "Zasićenje podloge vodom postepeno je smanjivalo njenu stabilnost", navedeno je u saopštenju. Kompanija tvrdi da ekipe pripremaju popravku koja bi mogla da počne u najkraćem roku. 'Inobačka': Urušavnje zbog pucanja potpornog zida na gradilištuKompanija "Inobačka", koja je izvela radove na Centru za izvrsnost, saopštila je da se pristupna saobraćajnice urušila zbog pucanja potpornog zida na gradilištu pored, na šta je sama kompanija nekoliko puta o tome obaveštavala građevinsku inspekciju Kragujevca, uključujući i hitan poziv u četvrtak. U saopštenju "Inobačke", koje je preneo RTS, navedeno je da je nebezbedan potporni zid, koji je podignut zbog izgradnje objekta na gradilištu pored, pukao i izgubio stabilnost, što je direktno dovelo do urušavanja dela pristupne saobraćajnice. Dodaje se da su radovi na Centru izvrsnosti završeni pre više od godinu i po dana i izvedeni prema projektu i da je objekat dobio upotrebnu dozvolu. Reakcije opozicijeNa odronjavanje saobraćajnice oštro su reagovale opozicione stranke u Kragujevcu, prenosi Beta. "Današnje urušavanje potpornog zida i dela puta u Kragujevcu još jednom pokazuje duboku krizu upravljanja gradom i neodrživ model investicionog urbanizma koji gradska vlast godinama forsira", saopštio je potpredsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Obrad Turković. Oglasio se i Narodni pokret Srbije (NPS) u Kragujevcu koji je ocenio da je "grad budućnosti gradonačelnika Nikole Dašića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na klizištu". Kako je ranije saopšteno iz Vlade Srbije, Centar izvrsnosti u Kragujevcu prostire se na 11.500 kvadratnih metara u čiju je izgradnju uloženo 18 miliona evra. Centar izvrsnosti sa Nacionalnom bankom matičnih ćelija, u kojima će raditi mladi naučnici iz Srbije, sastoji se od tri dela – bioinženjering, biomedicina i istraživanje matičnih ćelija.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije u petak donio odluku o ustavnosti imenovanja nove Vlade Republike Srpske i njenog predsjednika Save Minića, koji su preuzeli dužnost početkom septembra, nakon ostavke dotadašnjeg entitetskog premijera Radovana Viškovića. Na dvodnevnoj sjednici Ustavni sud BiH je odlučivao o ustavnosti nekoliko zaključaka, koje je 22. augusta usvojila Skupština RS, nakon što je zbog pravosnažne presude oduzet mandat Miloradu Dodiku, dotadašnjem predsjedniku RS. Jednim od njih zadužen je Kolegij Skupštine RS da pripremi "tekst rezolucije o samoodređenju srpske nacije i Republike Srpske". Ustavni sud BiH ocijenio je da je taj zaključak u suprotnosti sa Ustavom BiH, uz obrazloženje da je i ranije utvrdio da, prema Ustavu BiH, entiteti nemaju pravo na samoodređenje koje bi omogućilo samoorganizaciju i teritorijalnu secesiju. Zahtjev za ocjenu ustavnosti zaključaka koje je usvojila Skupština RS, nakon presude i oduzimanja mandata Dodiku, podnijeli su Denis Bećirović, član Predsjedništva BiH i 14 zastupnika Zastupničkog doma Parlamenta BiH. Dodiku je mandat oduzet početkom augusta nakon što ga Sud BiH, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, osudio na jednogodišnju kaznu zatvora, koju je otkupio, te šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija. Skupština RS je na presudu i oduzimanje mandata odgovorila zaključcima, usvojenim 22. augusta, kojima je "odbacila" presudu Suda BiH i odluka CIK-a, te se usprotivila održavanju prijevremenih izbora za predsjednika RS. No, na sjednici 24. septembra odustala je od dijela zaključaka kojima je Dodik pozivan da nastavi obnašati predsjedničku funkciju i kojima je odbačena mogućnost provođenja prijevremenih izbora. Nastavak rasprave o ustavnosti VladeKada je riječ o zahtjevu za ocjenu ustavnosti imenovanja nove entitetske Vlade, rasprava u Ustavnom sudu BiH o tome nije završena, a najavljeno je da će odluka biti donesena na sljedećoj sjednici. Zahtjev za ocjenu ustavnosti 9. septembra podnijela je grupa članova Parlamenta BiH, dan nakon što je odluka o izboru Vlade RS objavljena u Službenom glasniku RS. Skupština RS je 2. septembra imenovala novu entitetsku Vladu, a nakon što je za njenog mandatara predložen Savo Minić iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika. Prema entitetskom Ustavu, predsjednik RS predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsjednika Vlade. Vladajuća koalicija u RS tvrdila je tada da je mandatara predložio Dodik, kao predsjednik RS-a, iako on to formalno-pravno nije bio nakon pravosnažne presude i odluke CIK- a BiH kojom mu je oduzet mandat. Minić je za mandatara za sastav nove Vlade predložen nakon što je Radovan Višković, dotadašnji predsjednik Vlade RS podnio ostavku, koju je 22. augusta potvrdila Skupština tog entiteta.

Andrij Jermak, uticajni šef kabineta ukrajinskog predsednika, podnio je ostavku nekoliko sati nakon što su Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAPO) izvršili pretres u njegovoj kancelariji. Predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je ostavku u svom redovnom video obraćanju ukrajinskom narodu 28. novembra. Zelenski je rekao da je "zahvalan" Jermaku, koji je prošle sedmice predvodio ukrajinsku delegaciju na pregovorima sa Sjedinjenim Državama u Ženevi o mogućem rešenju rata u Ukrajini. "Ukrajinska pozicija na pregovaračkom putu uvek je bila predstavljena kako treba", rekao je Zelenski. "Uvek je bila patriotska pozicija. Ali želim da ne bude glasina i spekulacija." Dodao je da će 29. novembra održati konsultacije sa načelnikom Generalštaba, sekretarom Vijeća za nacionalnu sigurnost i odbranu i drugim zvaničnicima o pronalasku zamene za Jermaka. "Sto posto naše snage biće fokusirano na odbranu Ukrajine", rekao je Zelenski. "Svi sada moraju delovati upravo tako, u interesu naše države, i braniti našu državu. To je nepromenjiv princip. Sastanci sa američkom stranom održaće se uskoro." Jermak se smatra jednim od najmoćnijih zvaničnika u Ukrajini, ali njegova pozicija postala je predmet brojnih spekulacija nakon što je zemlju potresao korupcijski skandal poslednjih nedelja, kada je otkriveno da su sredstva namenjena za ranjivu energetsku infrastrukturu zemlje proneverena. Nekoliko uticajnih osoba povezanih sa Zelenskim umešano je u aferu. Od izbijanja skandala, brojni ukrajinski poslanici, uključujući i one iz Zelenskijeve političke stranke "Sluga naroda", pozivali su Jermaka da podnese ostavku. Govoreći uoči ostavke, Volodimir Fesenko, šef Centra za političke studije "Penta" u Kijevu, rekao je za RSE da Zelenski "ima težak izbor. Pogotovo jer je Jermak i šef delegacije u pregovorima sa Sjedinjenim Državama o okončanju rata." "Po mom mišljenju, privremeno uklanjanje bilo bi najuravnoteženija kompromisna opcija – barem za vreme trajanja istrage", zaključio je Fesenko. Odgovarajući na pitanje RSE po tom pitanju, portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) je rekao da "svaka istraga pokazuje da antikorupcijski postoje i da im je dozvoljeno da funkcionišu u Ukrajini". "Borba protiv korupcije bila je centralni element našeg paketa proširenja, koji pruža naš opšti stav o tom pitanju. Dozvolite mi da naglasim da je borba protiv korupcije ključna za pridruživanje zemlje Evropskoj uniji", rekao je Mersije. Ukrajina je podnela zahtev za pridruživanje EU ubrzo posle početka invazije Rusije u februaru 2022. i zvanično je kandidat, ali još nije počela formalne pristupne pregovore. U međuvremenu, u nedavnom intervjuu za The Atlantic, Jermak je rekao da ustupanje suverenih teritorija nije opcija u mirovnim pregovorima Ukrajine. U intervjuu objavljenom 27. novembra, izjavio je da, dok god Zelenski ostaje predsjednik, niko ne treba očekivati da Ukrajina odustane od bilo koje teritorije. "Ni jedna razumna osoba danas ne bi pristala na dokument koji podrazumijeva odustajanje od teritorije", rekao je Jermak, prema The Atlanticu.

Broj žrtava u najgorem požaru u Hongkongu u skoro 80 godina porastao je na 128, dok se oko 200 ljudi i dalje vodi kao nestalo pošto je u stambeni kompleks sa soliterima pred dva dana zahvatio plamen, rekao je u petak šef bezbednosti u tom gradu. Šef bezbednosti Hongkonga Kris Tang na konferenciji za novinare rekao je da protivpožarni alarmi u kompleksu Vang Fuk kort, s osam solitera u severnom okrugu Tai Po, nisu bili ispravni. Akcije spasavanje su završene i povređeno je najmanje 79 ljudi, uključujući 12 vatrogasaca, rekao je on. Stambeni blok u kojem je smešteno više od 4.600 ljudi bio je u bambusovim skelama i omotan zelenom mrežom radi radova na renoviranju kada je požar izbio i brzo se proširio u sredu popodne. Policija je saopštila da je uhapsila tri službenika građevinske kompanije zbog sumnje da su počinili ubistvo iz nehata zbog korišćenja nebezbednih materijala, uključujući zapaljive ploče od pene koje su blokirale prozore. Dok su vatrogasci u petak obuzdavali tinjajući požar, porodice su imale sumorni zadatak da pogledaju fotografije mrtvih koje su napravili spasioci. U ranim jutarnjim satima u četvrtak 279 ljudi je navedeno kao nestalo i taj broj nije ažuriran više od 24 sata. "Nastojaćemo da nasilno uđemo u sve jedinice sedam zgrada, kako bismo osigurali da nema drugih mogućih žrtava", rekao je novinarima u petak zamenik direktora vatrogasne službe Derek Čen. On je rekao da 25 poziva za pomoć vatrogasnoj službi nije razrešeno, uključujući tri u poslednjih nekoliko sati, kojima će biti dat prioritet. Požar koji je izbio u sredu je požar s najviše žrtava u Hongkongu od 1948. godine, kada je 176 ljudi poginulo u požaru u skladištu, i takođe je podstakao poređenja s požarom u londonskom Grenfel taueru u kojem je 2017. godine poginulo 72 ljudi. Za taj požar okrivljene su firme koje su spoljašnjost oblagale zapaljivom oblogom, kao i propusti vlade i građevinske industrije. Policija je uhapsila dva direktora i inženjerskog konsultanta kompanije Prestiž konstrakšn (Prestige Construction), za koju je vlada navela da je više od godinu dana obavljala radove na održavanju u Vang Fuk kortu. "Imamo razloga da verujemo da su odgovorne stranke kompanije bile krajnje nemarne, što je dovelo do ove nesreće i prouzrokovalo nekontrolisano širenje požara, što je rezultiralo velikim žrtvama", rekla je u četvrtak nadzornica policije Ajlin Čung. Policija je zaplenila tendersku dokumentaciju, spisak zaposlenih, 14 računara i tri mobilna telefona u pretresu kancelarije kompanije, dodala je gradska vlada. Gradski biro za razvoj razmatrao je postepenu zamenu bambusovih skela metalnim skelama kao meru bezbednosti. Lider Hongkonga Džon Li rekao je da će vlada osnovati fond od 300 miliona honkonških dolara (39 miliona američkih dolara) za pomoć stanovnicima, dok su neke od najvećih kineskih kompanija najavile donacije. Druge noći nakon požara, desetine evakuisanih postavile su dušeke u obližnjem tržnom centru, a mnogi su rekli da zvanični centri za evakuaciju treba da budu sačuvani za one kojima je pomoć potrebnija. Ljudi – od starijih stanovnika do školske dece – umotali su se u jorgane i zbili u šatore ispred restorana Mekdonalds i prodavnica dok su volonteri delili grickalice i potrepštine. Hongkong, jedan od najgušće naseljenih gradova na svetu, prepun je stambenih kompleksa sa soliterima. Vrtoglavo visoke cene nekretnina u tom gradu već dugo izazivaju nezadovoljstvo, a analitičari kažu da bi tragedija mogla da podstakne ogorčenje prema vlastima uprkos naporima da se pooštri politička i nacionalna bezbednosna kontrola. Izvor: Reuters

Sjedinjene Američke Države su saopštile da obustavljaju obradu zahteva za imigraciju povezanih s Avganistanom pošto je avganistanski državljanin pucao na dvoje pripadnika Nacionalne garde, od kojih je jedna preminula dan posle pucnjave u blizini Bele kuće. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je u četvrtak rekao da je 20-godišnja Sara Bekstrom (Sarah Beckstrom) preminula od zadobijenih rana pošto ju je dan ranije upucao osumnjičeni koga je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost identifikovalo kao 29-godišnjeg Rahmanulaha Lakanvala. Ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) na društvenim mrežama je potvrdio da Bekstrom preminula. Drugi ranjeni pripadnik Nacionalne garde, 24-godišnji Endru Vulf (Andrew Wolfe), "bori se za život", rekao je Tramp. Lakanval je ranjen i navodno je u kritičnom stanju posle razmene vatre pre nego što su ga pripadnici Nacionalne garde uhapsili u sredu. Tramp, koji je u vreme napada bio u svojoj rezidenciji na Floridi kako bi proslavio Dan zahvalnosti, nazvao je pucnjavu "činom zla, činom mržnje i činom terora". Tramp je rekao da je Lakanval stigao u SAD u septembru 2021. jednim od "onih ozloglašenih letova", što se odnosi na evakuaciju Avganistanaca pošto su talibani povratili kontrolu nad zemljom posle povlačenja SAD. On je dodao da će njegova administracija "preispitati" sve Avganistance koji su došli u SAD tokom predsedničkog mandata Džoa Bajdena (Joe Biden). Američka agencija za državljanstvo i imigraciju potom je na X potvrdila da se "s trenutnim dejstvom, obrada svih imigracionih zahteva koji se odnose na avganistanske državljane obustavlja na neodređeno vreme, dok se ne izvrši dodatna revizija protokola za bezbednost i provere". "Zaštita i sigurnost naše domovine i američkog naroda ostaju naš jedini fokus i misija", dodala je ta agencija. Agencije UN su apelovale na Vašington da nastavi da odobrava tražiocima azila pristup SAD i da im obezbedi potpuni zakonski postupak, pošto je Tramp na društvenim mrežama poručio da će "trajno zaustaviti" migracije iz zemalja "trećeg sveta" posle napada u blizini Bele kuće. "Očekujemo da sve zemlje, uključujući SAD, poštuju svoje obaveze prema Konvenciji o izbeglicama iz 1953. godine", rekao je za Rojters (Reuters) Farhan Hak, zamenik portparola generalnog sekretara UN. Odgovarajući na Trampove reči, portparol UN za ljudska prava Džeremi Lorens (Jeremy Laurence) rekao je novinarima u Ženevi: "Oni imaju pravo na zaštitu prema međunarodnom pravu i to treba da bude zakonski postupak." Portparolka agencije UN za izbeglice (UNHCR) Eudžin Bjun iznela je sličan komentar. "Kada ljudi kojima je potrebna zaštita stignu na njihovu teritoriju, moraju imati zakonski postupak za azil. A zatim moraju imati pristup teritoriji", rekla je ona, napominjući da je velika većina izbeglica poštuje zakon u svojim zajednicama. "Stoga apelujemo na sve države koje primaju izbeglice i tražioce azila da ispune te obaveze", dodala je ona. Lakanval je služio u avganistanskoj vojsci deceniju, podržavajući američke specijalne snage u ratom razorenoj zemlji tokom tog vremena. Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif (John Ratcliffe) potvrdio je u saopštenju da je Lakanval takođe radio za tu agenciju i američku vojsku dok je bio u Avganistanu. Strah od odmazdeAvganistanci u SAD rekli su da se plaše da će incident povećati pritisak na njih i da bi moguće da bi mogli biti meta napada iz odmazde. "U SAD sam godinu dana kao izbeglica i još nisam dobio zelenu kartu i sada sam veoma zabrinut", rekao je za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE) Avganistanac koji trenutno živi u Kaliforniji. "Ne samo ja, već svi Avganistanci ovde su zabrinuti. Brinemo se da ćemo biti deportovani ili da ćemo se suočiti s drugim problemima, jer smo ovde došli iz Avganistana uz velike teškoće. U Avganistanu je za nas veoma opasno", dodao je izbeglica, koji je tražio da ne bude imenovan. Drugi izbeglica koji je pobegao u susedni Pakistan rekao je da je šok od pucnjave odjeknuo širom sveta. "Prodao sam sve što sam imao u Avganistanu i došao u Pakistan s porodicom nadajući se da će se naša budućnost promeniti i da ćemo se preseliti u Ameriku", rekao je on povodom preseljenja u Islamabad pošto je skoro dve decenije radio s američkim snagama dok su međunarodne snage podržavale demokratski izabranu vladu. "Učinili smo sve što smo mogli, ali čekamo ovde u beznadežnoj situaciji. Trebalo bi da kazne jednu osobu, a ne sve avganistanske izbeglice zbog njegovih postupaka", dodao je on. Avganistanske izbeglice su već bile pod pritiskom u SAD pošto je njihova oznaka u okviru Privremenog zaštićenog statusa (TPS) istekla 14. jula. Promena utiče na, kako se procenjuje, 9.000 do 12.000 Avganistanaca koji legalno žive i rade u SAD u okviru tog programa. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost saopštilo je da je ukidanje TPS-a zasnovano na njegovoj proceni da su se uslovi u Avganistanu "dovoljno poboljšali" i da više ne ispunjavaju zakonske zahteve za TPS. Angažovanje Nacionalne gardeOčekuje se da će napad u sredu blizu metro stanice nekoliko blokova od Bele kuće, ponovo staviti u fokus Trampov kontroverzni potez da rasporedi pripadnike Nacionalne garde u nekoliko velikih američkih gradova u proklamovanom cilju da smanji stopu kriminala širom zemlje. Kao odgovor na pucnjavu, ministar odbrane Hegset je rekao da će 500 vojnika Nacionalne garde biti dodato na više od 2.000 pripadnika te Garde koji su već stacionirani u glavnom gradu. Gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer (MUriel Bowser), koja se otvoreno sukobila s predsedničkom administracijom oko raspoređivanja Nacionalne garde u prestonici, rekla je da je napad "užasan i beskrupulozan" i dodala da je "osumnjičeni u pritvoru zbog ove ciljane pucnjave i da će biti krivično gonjen u punoj meri zakona".

Jordan je zatražio od Rusije da prestane regrutovati njegove građane u Oružane snage Rusije, nakon što su dva jordanska državljanina poginula boreći se za Moskvu, piše AFP. U saopštenju u četvrtak, Ministarstvo vanjskih poslova Jordana nazvalo je regrutovanje "kršenjem jordanskog zakona i međunarodnog prava", navodeći da se time "građani izlažu stvarnoj opasnosti". Portparol Ministarstva, Fuad al-Majali, pozvao je Jordance "da prijave svaki pokušaj njihovog regrutovanja u rusku vojsku" i upozorio ih da se suočavaju s pravnim rizicima i smrću. Dodao je da je Ministarstvo "zatražilo od ruskih vlasti da obustave regrutovanje Jordanaca i oslobode iz službe one koji su do sada registrovani". Prema njegovim riječima, Ministarstvo je također svjesno pokušaja regrutovanja putem interneta. Jordanskim građanima je zabranjeno da se pridruže oružanim snagama neke strane zemlje. Nije poznato koliko je Jordanaca moglo biti regrutovano, ali stotine njih žive u Rusiji, a više od 20.000 je studiralo u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, prema nezvaničnim podacima. Na početku potpune invazije Rusije na Ukrajinu, kada je Moskva podržavala vladavinu bivšeg predsjednika Bashara al-Assada u Siriji, ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je da želi regrutovati 16.000 boraca s Bliskog istoka. Prema izvještajima, oko 2.000 regularnih sirijskih vojnika kasnije je poslano u Rusiju.

Tri kineska državljanina, zaposlena u kompaniji za eksploataciju zlata na jugu Tadžikistana, ubijena su u napadu – drugom u posljednjih godinu dana – za koji se vjeruje da je planiran s teritorije Afganistana, prema tadžikistanskim vlastima. Ministarstvo vanjskih poslova Tadžikistana saopštilo je 27. novembra da je napad bio usmjeren na kompleks koji pripada privatnoj kompaniji za vađenje zlata Shohin SM, koja posluje u okrugu Šamsiddin Shohin, duž tadžikistansko-afganistanske granice. Tadžikistan i talibanska vlada Afganistana posljednjih mjeseci intenzivno vode diplomatske kontakte kako bi ublažili tenzije i spriječili oružane sukobe duž njihove duge, zajedničke granice. Prema navodima ministarstva, napadači su koristili vatreno oružje i dron opremljen eksplozivnom napravom kako bi pogodili objekat u kojem su radnici boravili. "Kao rezultat napada, tri zaposlenika kompanije Shohin SM, svi kineski državljani, su ubijeni", navodi se u saopštenju. Od kada su talibani preuzeli vlast u Afganistanu 2021. godine, Dušanbe i Kabul međusobno se optužuju za pružanje utočišta oružanim grupama. Tadžikistan je bio jedina susjedna zemlja koja se javno usprotivila povratku talibana na vlast, nazivajući tu militantnu grupu prijetnjom regionalnoj stabilnosti. Dušanbe je dugo izražavao zabrinutost zbog frakcija povezanih s Islamskom državom – provincijom Horasan (ISKP), mrežama ekstremista iz Centralne Azije i oružanim kriminalnim bandama koje se skrivaju na teritoriji Afganistana. U novembru prošle godine, tadžikistanske vlasti su saopštile da su oružane grupe izvele napad u istom sektoru, pri čemu je ubijen jedan kineski državljanin, a povrijeđeno pet osoba, uključujući četiri Kineza i jednog Tadžikistanca. Incident se dešava i u trenutku rastućeg antikineskog raspoloženja u nekoliko dijelova Centralne Azije, strateški važnog i energetskim resursima bogatog regiona u kojem je Kina postala ključni ekonomski i politički akter. Ministarstvo vanjskih poslova Tadžikistana "najoštrije je osudilo" i prekogranični upad i ubistvo stranih državljana, pozivajući talibanske vlasti u Afganistanu da "preduzmu efikasne mjere kako bi osigurale stabilnost i bezbjednost duž granice". U saopštenju se navodi da, uprkos "kontinuiranim naporima tadžikistanskih vlasti da očuvaju bezbjednost i stvore uslove za obostrano korisnu saradnju" u pograničnim oblastima, kriminalne grupe koje djeluju unutar Afganistana "nastavljaju destabilizujuće aktivnosti" duž granice. U međuvremenu, 27. novembra, talibansko Ministarstvo unutrašnjih poslova Afganistana objavilo je da je delegacija predvođena guvernerom provincije Badahšan i visokim komandantom talibanskih pograničnih snaga, Maulavijem Abdul Mannanom Hasanom, otputovala u Tadžikistan. Prema saopštenju talibana, delegacija se sastala s zvaničnicima u tadžikistanskom regionu Badahšan kako bi razgovarali o prekograničnoj saradnji i koordinaciji bezbjednosti. Ministarstvo vanjskih poslova Tadžikistana nije javno potvrdilo posjetu.

Nekoliko srpskih političkih stranka na Kosovu, koje su na oktobarskim izborima dobile odbornička mesta u pojedinim opštinama sa srpskom većinom, reagovalo je na odluku Ministarstva zdravlja Srbije da do 15. januara naredne godine produži rok za izbor novih radnika u svojim institucijama koje funkcionišu u srpskim sredinama. Radi se o konkursu za nekoliko stotina novih radnih mesta, koje je pre svih, a uoči lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra, najavio sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da država Srbija brine o srpskoj zajednici na Kosovu. Sada se produžetak roka za izbor novih radnika obrazlaže velikim brojem prijavljenih kandidata. Inače, podršku zvaničnog Beograda ima samo Srpska lista, koja je na lokalnim izborima pobedila u svih deset opština sa srpskom većinom, dok je na februarskim parlamentarnim izborima dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu. Novi vanredni parlamentarni izbori održavaju se 28. decembra jer Samoopredeljenje, stranka koja je osvojila najviše glasova na februarskim izborima ali nedovoljno da samostalno formira Vladu, nije dobilo podršku drugih partija da formira nove institucije. Tako će se produžetak roka za izbor radnika u zdravstvenim institucijama Srbije na Kosovu poklopiti sa predizbornom kampanjom. Zbog toga je Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića osudila tu odluku, pozivajući rukovodioce zdravstvenih institucija da prestanu da se ponašaju prema partijskim nalozima i predizbornim kalkulacijama, već da rade u interesu svoje zajednice. Inače, direktor Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici je predsednik Srpske liste Zlatan Elek, ali su članovi Srpske liste na rukovodećim pozicijama i u drugim zdravstvenim institucijama. Primera radi, direktorka Doma zdravlja u Gračanici, Mirjana Dimitrijević, je bila kandidatkinja za poslanicu na februarskim izborima ispred Srpske liste. Srpska demokratija je u svom saopštenju podsetila da ovo nije prvi put da su građani "izigrani kako bi podržali čelnike Srpske liste". "Godinama se ponavlja isti scenario — obećanja, manipulacije, pritisci — a rezultat je nastavak agonije", navedeno je u saopštenju. Uoči parlamentarnih izbora februara ove godine Srbija je takođe imala otvoren konkurs za zdravstvene institucije na Kosovu ali je on poništen nakon protesta zbog "netransparentnog" i "stranačkog zapošljavanja podobnih ljudi". Isti scenario se inače ponavlja gotovo tokom svake predizborne kampanje na Kosovu, kada Srpska lista obećava radna mesta, stanove ili druge beneficije iz budžeta Srbije. Milija Biševac, lider Srpskog narodnog pokreta je takođe kritikovao odluku o produženju roka za izbor radnika u srpskim zdravstvenim institucijama, navodeći da se radna mesta čuvaju kao "ulog za ucenu građana na predstojećim izborima", te da na kraju posao dobiju rođaci ili "lojalisti" Srpske liste. Reagovao je i Kosovski savez Gorana Marinkovića uz ocenu da se radi o "zloupotrebi naroda". Eugen Cakoli iz nevladinog Kosovskog demokratskog instituta ranije je za RSE rekao da "nezakonite aktivnosti institucija Srbije na Kosovu imaju jasne političke implikacije tokom predizborne kampanje". Prema njegovoj oceni, tajming i poruka koja se šalje ostavljaju sumnju da je u pitanju pokušaj "koordinisanog uticaja na birače". Premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti optužio je u oktobru Srbiju da se meša u lokalne izbore na Kosovu tako što obećava radna mesta i finansijske beneficije. Pozvao je Evropsku uniju da osudi mešanje Beograda u izbore na Kosovu i da sankcioniše Srbiju zbog toga. Iz Evropske unije nisu odgovorili konkretno na ove optužbe Kosova ali su naveli da svi građani moraju biti u mogućnosti da ostvare svoje pravo da slobodno glasaju, bez spoljnog mešanja i manipulacija".

Osnovni sud u Banjaluci odbacio je prijedlog Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK BiH) da se po službenoj dužnosti pokrene postupak za brisanje Milorada Dodika kao ovlaštenog lica za zastupanje Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) iz registra političkih organizacija. U odgovoru dostavljenom Radiju Slobodna Evropa u četrvrtak, 27. novembra, u banjalučkom Osnovnom sudu ističu da je odluku o tome tročlano sudsko vijeće donijelo tri dana ranije, zaključujući da nemaju zakonski osnov za brisanje Dodika iz evidencije. "Ni Zakonom o vanparničnom postupku, ni Zakonom o političkim organizacijama, niti bilo kojim drugim zakonom nije određeno da sud koji vodi registar političkih organizacija po službenoj dužnosti pokreće postupak za brisanje lica ovlaštenog za zastupanje političke organizacije iz registra", stoji u odgovoru na upit RSE. Ova odluka dolazi nakon višesedmičnog dopisivanja Suda BiH i Osnovnog suda u Banjaluci preko Centralne izborne komisije BiH, koja također tvrdi da nije nadležna za provođenje presude. Sud BiH 16. oktobra poslao je dopis CIK-u u kojem obrazlaže presudu Miloradu Dodiku i traži da je CIK sprovede u potpunosti. U dopisu je navedeno da Dodik ne može obavljati nijednu dužnost u organima koji se finansiraju iz javnih sredstava. Iako Sud BiH citira zakone i Statut SNSD-a, ne navodi izričito zabranu vođenja stranke, već traži od nadležnih organa da sprovedu zakon. CIK BiH je u saopštenju 7. novembra naveo da je Osnovni sud u Banjaluci od Izborne komisije zatražio da pojasni raniji podnesak i navede da li se radi o prijedlogu za pokretanje vanparničnog postupka u vezi promjene podataka SNSD-a u registru političkih organizacija. CIK je taj zahtjev proslijedio Sudu BiH, koji je potom tražio da ih CIK obavijesti da je u ostavljenom roku dostavio traženi prijedlog Osnovnom sudu. Sud BiH je ponovo istakao da se pravne posljedice presude Miloradu Dodiku provode po sili zakona i da ih može sprovesti Osnovni sud na službenoj dužnosti. U Centralnoj izbornoj komisiji su potom podsjetili da prema Zakonu o političkim organizacijama nema ovlaštenja da pokreću postupak zabrane rada političke stranke, jer to radi sud sam ili na prijedlog tužilaštva. Poručili su i da prebacivanje obaveza između pravosudnih institucija preko CIK-a narušava povjerenje javnosti i da će o svemu obavijestiti Visoko sudsko i tužiteljsko vijeće BiH. CIK je ranije oduzeo Dodiku mandat predsjednika Republike Srpske, ali je on ostao na čelu SNSD-a. Prijevremeni izbori za predsjednika RS održani su 23. novembra, a Dodik je, u ime stranke, potpisao kandidaturu Siniše Karana za tu funkciju koji je, po do sada objavljenim preliminarnim rezultatima, pobjednik izbora. Centralna izborna komisija BiH odbila je 23. oktobra zahtjev da se poništi kandidatura SNSD-a za prijevremene izbore u RS.

Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je četvrtak da je podiglo optužnicu protiv jedne osobe za koju se sumnja da je počinila krivično delo "ratni zločin protiv civilnog stanovništva" u opštini Istok. Prema optužnici, tokom rata na Kosovu u selu Crnice i okolnim selima u opštini Istok, on je zajedno s drugim pripadnicima srpskih snaga, "počinio ubistvo, pljačku i uništavanje imovine albanskih civila". T.P., srpske nacionalnosti, uhapšen je 12. septembra 2024. godine. On je optužen da je učestvovao u ubistvu pet članova jedne porodice u aprilu 1999. godine. "Žrtve K.R., Z.R., R.R., I.R. i Š.R., pod pretnjom oružja, bile su primorane da napuste svoj dom i presele se u drugu kuću, gde su kasnije ubijene. Prema optužnici, kuća je, zajedno sa telima žrtava, spaljena", navodi se u saopštenju Tužilaštva. Pored ubistva, T.P. je optužen za krađu pokretne imovine, a zatim paljenje kuća u selima ove opštine. Specijalno tužilaštvo je nedavno podnelo nekoliko optužnica za zločine počinjene tokom rata 1998-99. godine. U avgustu je podnelo optužnicu u odsustvu protiv 21 osumnjičenog za prisilno proterivanje više od 800.000 albanskih civila sa Kosova tokom rata. Od kraja rata, desetine ljudi su osuđene za ratne zločine pred lokalnim i međunarodnim institucijama. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu istraživala je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), a od 2008. godine Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS). EULEKS je 2018. godine predao slučajeve kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima. Tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Skoro 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većina njih su Albanci.

Mađarska kompanija MOL mogla bi da kupi udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i razgovori o toj mogućnosti su u toku, rekao je u 27. novembra Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana, prenosi agencija Rojters (Reuters). Guljaš je izjavio da bi, ukoliko se postigne dogovor, transakcija bila "normalna tržišna operacija", ali je naglasio da su razgovori u ranoj fazi. "Možda postoji mogućnost za normalnu tržišnu transakciju, ali ovi razgovori su trenutno u toku. Dozvolite mi da ponovo kažem, u interesu je NIS-a da rusko vlasništvo prestane", rekao je Guljaš. Do ove izjave dolazi u danu sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Subotici, na severu Srbije i dan pošto je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto nakon sastanka sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije najavio podršku Mađarske Srbiji u vidu povećanog izvoza nafte i naftnih derivata u Srbiju. Orban je uoči posete Srbiji naveo u objavi na Fejsbuku (Facebook) da će "Mađarska učiniti sve da pomogne snabdevanju Srbije gorivom", ne navodeći detalje. Primena sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema NIS-u, zbog većinskog ruskog vlasništva, počela je, nakon višemesečnog odlaganja, 9. oktobra. NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Vučić je u Subotici, gde se sastaje sa Orbanom, izjavio da se i dalje očekuje konačna odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD o radu Naftne industrije Srbije i da će sa Orbanom razgovarati o osiguravanje energetske bezbednosti Srbije. Kompanija se već suočila sa nedostatkom sirove nafte za preradu zbog čega je NIS-ova Rafinerija u Pančevu, nadomak Beograda, počela pripreme za obustavu rada. To bi, prema najavama zvaničnika, za posledicu moglo imati nestašice i neminovno povećanje cene goriva. Vučić je 25. novembra izjavio da će Beograd dati ruskim vlasnicima NIS-a rok od 50 dana da prodaju svoj udeo u NIS-u ili će Vlada Srbije preuzeti poslovanje i ponuditi otkup ruskog udela "po najvišoj mogućoj ceni". Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju Ukrajine. Za stav da se ne pridruže sankcijama Zapada protiv Rusije, vlasti u Beogradu koristile su kao argument, između ostalog, i zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin (Albin) Kurti izjavio je da će prva municija iz fabrike koja će biti izgrađena u Đakovici, biti proizvedena krajem 2026. godine. Vlada Kosova u tehničkom mandatu je u petak odobrila zahtev za eksproprijaciju zemljišta bivšeg poljoprivrednog kombinata Ereniku kod Đakovice, radi izgradnje industrijske zone gde će biti podignuta fabrika municije. "Time otvaramo put na terenu za izgradnju fabrike municije, prve takve vrste na Kosovu, koja će služiti našoj vojsci, povećati našu bezbednost i dodatno unaprediti naše odbrambene kapacitete", rekao je Kurti na početku sednice Vlade. U novembru prošle godine, Vlada je najavila pokretanje procesa otvaranja fabrike za proizvodnju municije i laboratorije za dizajniranje dronova. Potom je u decembru 2024. Vlada Kosova potpisala sporazum sa turskim proizvođačem industrije "Makine ve Kimya Endüstrisi" o osnivanju fabrike municije na Kosovu. "Izgradnja ove fabrike, za koju imamo potpisan ugovor sa turskim proizvođačem, biće završena tokom naredne godine. Prva municija iz ove fabrike biće proizvedena krajem 2026. godine. Pored fabrike municije, ova industrijska zona će služiti i drugim investitorima sa kojima smo u kontaktu, i proizvodićemo različite vrste vojnih proizvoda, vojne i civilne dronove 'Made in Kosovo'", rekao je Kurti. On je naveo da su Kosovske bezbednosne snage, koje danas obeležavaju svoj dan, opremljene modernom opremom. U periodu od četiri godine, uloženo je više od 430 miliona evra u nabavku naoružanja za KBS, rekao je Kurti. Poslednjih godina, Kosovo je povećalo budžet za odbranu i nedavno je dobilo dronove, oklopna vozila i drugu opremu kupljenu od različitih američkih proizvođača. KBS je trenutno u procesu transformacije u vojsku. Do završetka ovog procesa, 2028. godine, očekuje se da ove snage imaju preko 7.500 aktivnih pripadnika i rezervista, u odnosu na nešto više od 4.000 koliko ih ima trenutno.

Centralna izborna komisija Kosova (CIK) potvrdila je rezultate drugog kruga lokalnih izbora održanih u 18 opština 9. novembra, čime je otvoren put da novi gradonačelnici preuzmu dužnost u svih 38 opština na Kosovu. U prvom krugu, koji je održan 12. oktobra, građani su izabrali gradonačelnike u 20 opština. Članovi CIK-a iz Pokreta Samoopredeljenje na sednici bili su protiv potvrđivanje rezultata za gradonačelnika Klokota, opštine sa srpskom većinom na jugu Kosova u kojoj je pobedila Srpska lista. Samoopredeljenje je i ranije osporavalo rezultate izbora u opštinama sa srpskom većinom u kojima je pobedila Srpska lista a bili su i protiv sertifikacije ove najveće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, da uopšte učestvuje na izborima. Na osnovu dva kruga glasanja, Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova osvojili su vlast u po sedam opština, Demokratska partija Kosova u šest, Alijansa za budućnost Kosova u pet, a Srpska lista u deset opština. Pokret Samoopredeljenje, čiji je lider Aljbin Kurti, u naredne četiri godine će voditi Južnu Mitrovicu, Kosovo Polje, Gnjilane, Obilić, Kamenicu, Podujevo i Štimlje. Demokratski savez Kosova će biti na čelu opštine Priština, Peć, Dragaš, Vitina, Junik, Istok i Lipljan; Demokratska partija Kosova će voditi Prizrene, Vučitrn, Kačanik, Srbicu, Uroševac i Elez Han; Alijansa za budućnost Kosova će vlast držati u Đakovici, Suvoj Reci, Klini, Orahovcu i Dečanima, a Srpska lista u svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu – Leposaviću, Novom Brdu, Štrpcu, Zubinom Potoku, Zvečanu, Gračanici, Ranilugu, Partešu, Severnoj Mitrovici i Klokotu. Nakon potvrđivanja konačnih rezultata, Srpska lista se i zvanično vraća u četiri opštine na severu Kosova, gde su na čelu bili albanski gradonačelnici jer je ova stranka napustila institucije novembra 2022. što je uzrokovalo brojne tenzije. Turska stranka, KDTP, na vlasti će biti u opštini Mamuša. Socijaldemokratska inicijativa je pak pobedila u Mališevu, dok je inicijativa Ramiza Ladrovcija pobedila u Glogovcu. Izlaznost u prvom krugu lokalnih izbora bila je preko 40 odsto, dok je u drugom krugu bila preko 32 odsto. Dva kruga glasanja održana su bez većih incidenata.

Više državno tužilaštvo u Podgorici odredilo je nakon saslušanja Danku Saviću (61) iz Danilovgrada zadržavanje do 72 sata zbog sumnje da je učestvovao u oružanoj stranoj formaciji Rusije u ratu protiv Ukrajine. Savić je uhapšen 27. novembra a, kako je saopštila policija, sumnja se da je učestvovao u ratu protiv Ukrajine, od početka 2023. do početka 2025. godine. Na njegovom računu pronađeno je milion i po eura. "Materijalni dokazi ukazuju na sumnju da je D.S. protivno zakonu i pravilima međunarodnog prava, učestvovao u stranoj oružanoj formaciji Ruske federacije, u Lugansku, u ratu koji Rusija vodi protiv Ukrajine (od februara 2022.) na ukrajinskoj teritoriji te da je na osnovu toga pribavljao i posjedovao ogromna novčana sredstva, od čega je 1.500.000 eura bilo na tekućem računu", kazali su iz policije. U okviru operacije "Lugansk", nazvanoj po istoimenoj ukrajinskoj oblasti pod okupacijom Rusije, policija je pretresla još 11 osoba kod kojih je pronađeno 24 komada vatrenog oružja, preko hiljadu metaka, hladno oružje, obilježja stranih formacija sa inostranim dokumentima... Savić već hapšenSavić je ranije uhapšen u junu ove godine zbog nedozvoljenog držanja oružja. Prema podacima Radija Slobodna Evropa, Savić je državljanin Bosne i Hercegovine sa prebivalištem u Danilovgradu. Bivši je pripadnik Vojske Jugoslavije, a deklarisao se kao "kozački vojni zapovjednik" u Balkanskoj kozačkoj vojsci, koja navodno djeluje kao ogranak Centralne kozačke vojske Rusije, bliske predsjedniku Vladimiru Putinu. Nakon njegovog hapšenja, policija navodi da je realizovana višemjesečna operacija "Lugansk" usmjerena na dokazivanje učešća lica u stranim oružanim formacijama. "Pretresom stambenih i drugih prostorija koje koristi Savić, policija je pronašla i oduzela: vojne uniforme, pancire, šlemove, uniforme Kozačkog bratstva, uređaje za komunikaciju, uvjerenja o državljanstvima, inostrane pasoše i knjižicu za učešće na frontu", navodi policija. Još jedno hapšenje, oružje i oprema kod 11 osobaPolicija je privela i D.B. (74) iz Danilovgrada zbog nedozvoljenog držanja oružja, kod kojeg je pronađena lovačka puška i 18 komada municije. Kod ostalih lica pronađeni su različiti tipovi oružja, municija, uniforme, zastave, komunikaciona oprema i drugi predmeti. Pretresena je i jedna advokatska kancelarija, dok se za jednim licem traga, navodi policija. "U cilju sprovođenja daljih dokaznih radnji za izvršenje krivičnog djela učestvovanje u stranim oružanim formacijama, spisi predmeta i predmeti će biti dostavljeni Višem državnom tužilaštvu u Podgorici." Policija je sprovela akciju u koordinaciji sa Višim tužilaštvom u Podgorici i službenicima Obavještajno – bezbjednosnog direktorata Ministarstva odbrane. U saopštenju navode da je crnogorska policija odlučna da se suprotstavi "savremenim visokorangiranim bezbjednosnim prijetnjama otkrivanjem malignog i hibridnog djelovanja, koje dolazi iznutra i inostranstva.

Transparency International u Bosni i Hercegovini (TI BiH) zatražio je u četvrtak, 27. novembra, od Centralne izborne komisije (CIK) BiH da ispita sumnje o izbornim prevarama na prijevremenim izborima za predsjednika Republike Srpske TI BiH tvrdi da podaci podaci s brojnih biračkih mjesta dovode u pitanje integritet čitavog izbornog procesa, jer "postoji oko 40 biračkih mjesta čiji rezultati izazivaju posebnu sumnju, ukupno praveći razliku veću od 8.500 glasova". To je, naglašavaju, dovoljno da utiče na konačan ishod izbora. Na prijevremenim izborima za predsjednika RS, održanim 23. novembra, nakon što je Miloradu Dodiku zbog pravosnažne presude oduzet mandat, pobijedio je kandidat Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), entitetski ministar visokog obrazovanja Siniša Karan, sa razlikom od oko dva posto u odnosu na kandidata opozicije Branka Blanuše. Ukupna razlika u glasovima je nešto više od 8.000 u korist Karana. Transparency BiH navodi da se biračka mjesta sa spornim rezultatima glasanja uglavnom nalaze u Doboju, Laktašima i Zvorniku i prijavila su neuobičajeno visoku izlaznost u odnosu na prosjek, u pojedinim slučajevima i preko 80 ili čak 90 posto. "Na većini spornih lokacija kandidat vladajuće koalicije osvojio je više od 80 posto, a pojedinim i preko 97 posto. Posebno se izdvajaju biračka mjesta Doboj – Opsine, gdje je izlaznost premašila 90 posto, te Doboj – Majevac sa 80 posto – u oba slučaja kandidat opozicije dobio je samo pet glasova", naveli su u TI BiH. Transparency naglašava da je na devet od 40 spornih biračkih mjesta zabilježena takva izlaznost da bi, prema matematici, u prosjeku jedan glasač morao glasati svakog minuta tokom cijelog dana. "U to je teško povjerovati", navode iz organizacije, zbog čega su od CIK-a zatražili zvanične podatke o izlaznosti u 11 i 15 sati na tim mjestima. Upravo su ti intervalni podaci, podsjećaju u TI BIH, bili ključni dokazi za poništavanje lokalnih izbora u Doboju 2020. godine. "U tadašnjoj odluci CIK-a BiH navedeno je da je prijavljena izlaznost u pojedinim intervalima bila toliko da je 'svakih 50 sekundi glasao jedan birač', a kasnije je grafološko vještačenje pokazalo da je 10 do 20 posto potpisa bilo krivotvoreno. Sudski postupci koji su uslijedili potvrdili su masovnu krađu glasova birača u dijasporima i glasova preminulih osoba koje nisu bile izbrisane iz dokaza", istakli su u Transparency-ju u BiH. Iz ove organizacije podsjećaju da su sudovi u BiH prethodnih godina pravosnažno utvrdili rasprostranjenu pojavu krađeg identiteta i dopisivanja glasova birača koji nisu izašli na izbore – uključujući i glasove preminulih i građana u inostranstvu. Slične nepravilnosti, kažu, evidentirane su i tokom samog izbornog dana, o čemu su pojedini birači javno svjedočili. I u Srpskoj demokratskoj stranci (SDS), čiji je Blanuša kandidat, te drugim opozicim partijama koje su ga podržale, tvrde da je Blanuša "oštećen" za najmanje 15.000 glasova i najavljuju žalbu, tražeći ponavljanje izbora u Doboju, Laktašima i Zvorniku zbog, kako navode, pritisaka na birače, falsifikovanja potpisa i nelogičnih razlika u rezultatima. TI BiH poručuje da bi CIK, s obzirom na ranije iskustvo i obim prijavljenih nepravilnosti, morao hitno reagovati kako bi se zaštitio kredibilitet izbornog procesa.

Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez rekao je da su u toku razgovori o sudjelovanju Oružanih snaga BiH u mirovnoj misiji u Pojasu Gaze. "Želim da podijelim jednu vijest koju dosad nismo iznosili u javnosti, a to je da razgovaramo, dogovaramo i mislim da će to biti uspješno da naše mirovne snage sudjeluju u mirovnoj misiji u Gazi koje će predvoditi Sjedinjene Američke Države", rekao je Helez 26. novembra. Više detalja zasad nije poznato. Informacije o mogućem sudjelovanju BiH u mirovnom planu američkog predsjednika stižu nakon što je Vijeće sigurnosti Ujedinjenih nacija 17. novembra odobrilo rezoluciju koju je sastavio SAD, a koja podržava plan predsjednika Donalda Trumpa za okončanje rata u Pojasu Gaze. Rezolucija također odobrava međunarodne stabilizacijske snage u palestinskoj enklavi. Izrael i palestinska grupa Hamas, koju su SAD i druge sile označile kao terorističku, prošlog su mjeseca pristali na prvu fazu Trumpovog plana od 20 tačaka za Gazu, prekid vatre u njihovom dvogodišnjem ratu i sporazum o oslobađanju talaca. Međutim, rezolucija UN-a smatra se ključnom za legitimizaciju privremenog upravnog tijela i za ponudu garancija zemljama koje razmatraju slanje trupa u Gazu. U tekstu rezolucije se navodi da države članice mogu sudjelovati u Mirovnom odboru kojim predsjedava Trump, zamišljenom kao prelazni organ koji bi nadgledao obnovu i ekonomski oporavak Gaze. Također ovlašćuje međunarodne stabilizacijske snage, koje bi osigurale proces demilitarizacije Gaze, uključujući uništavanje oružja i vojne infrastrukture. Rezolucija je dio druge faze mirovnog plana administracije Donalda Trumpa za Gazu, nakon što je prije mjesec postignut dogovor o prvoj fazi, odnosno prekidu vatre i razmjeni talaca između Izraela i Hamasa. Druga faza predviđa uspostavu prelazne uprave (Odbora za mir), kraj vlasti Hamasa u Gazi i potpunu demilitarizaciju enklave, što Hamas zasad nije prihvatio. Međunarodne sigurnosne snage (ISF) bile bi raspoređene uz dogovor s Izraelom i Egiptom, a SAD razgovara s više država o učešću u misiji, bez slanja američkih vojnika. Države koje su se dosad pominjale su Indonezija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Katar, Turska i Azerbejdžan. Rezolucija također predviđa financijsku podršku obnovi Gaze putem Svjetske banke i posebnog fonda. Oružane snage BiH su i ranije sudjelovale u mirovnim misijama u svijetu, a trenutno su tri pripadnika u Centralnoafričkoj Republici.

Sjedinjene Američke Države će odmah obustaviti obradu zahteva za imigraciju u vezi s Avganistanom pošto je avganistanski državljanin u sredu pucao i teško ranio dva pripadnika Nacionalne garde nedaleko od Bele kuće u Vašingtonu. Osumnjičenog, koji je ranjen u razmeni vatre pre hapšenja, identifikovalo je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost kao avganistanskog državljanina Rahmanulaha Lakanvala. Tramp, koji se u vreme napada nalazio u svojoj rezidenciji na Floridi, na društvenim mrežama je objavio snimljenu video izjavu u kojoj je pucnjavu nazvao "činom zla, činom mržnje i činom terora". On je naveo da je osumnjičeni stigao u SAD u septembru 2021. godine jednim od "onih zloglasnih letova", što se odnosi na evakuaciju Avganistanaca pošto su talibani povratili kontrolu nad tom zemljom posle povlačenja SAD. Tramp je dodao da će njegova administracija "ponovo ispitati" sve Avganistance koji su došli u SAD tokom mandata Džoa Bajdena (Joe Biden). Američka agencija za državljanstvo i imigraciju potom je na X potvrdila da se "s trenutnim dejstvom, obrada svih imigracionih zahteva koji se odnose na avganistanske državljane obustavlja na neodređeno vreme, dok se ne izvrši dodatna revizija protokola za bezbednost i provere". "Zaštita i sigurnost naše domovine i američkog naroda ostaju naš jedini fokus i misija", dodala je ta agencija. Nekoliko američkih medija je izvestilo da je Lakanval služio u avganistanskoj vojsci deceniju, podržavajući američke specijalne snage u ratom razorenoj zemlji tokom tog vremena. Očekuje se da će napad, koji se dogodio blizu metro stanice nekoliko blokova od Bele kuće, takođe ponovo staviti u fokus Trampov kontroverzni potez da rasporedi Nacionalnu gardu u nekoliko velikih američkih gradova u proklamovanom cilju da se smanji stopa kriminala širom zemlje. Kao odgovor na pucnjavu, ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) je rekao da će 500 vojnika Nacionalne garde biti dodato na više od 2.000 pripadnika te Garde koji su već stacionirani u glavnom gradu. Potpredsednik SAD Džej Di Vens (J. D. Vance), koji je u sredu bio u Kentakiju, naveo je na X da je pucnjava dokazala da je imigraciona politika Trampove administracije bila opravdana. "Moramo udvostručiti napore da deportujemo ljude koji nemaju pravo da budu u našoj zemlji", rekao je on. Gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer, koja se otvoreno sukobila sa predsedničkom administracijom oko raspoređivanja Nacionalne garde u prestonici, opisala je napad kao "užasan i beskrupulozan" i dodala da je "osumnjičeni u pritvoru zbog ove ciljane pucnjave i da će biti krivično gonjen u punoj meri zakona". Dotle istražitelji, predvođeni zajedničkom operativnom grupom Federalnog istražnog biroa (FBI) za borbu protiv terorizma, traže razloge koji su naveli avganistanskog imigranta da puca na dva vojnika Nacionalne garde. Izvršni pomoćnik načelnika Vašingtonske metropolitanske policijske uprave Džef Kerol (Jeff Carroll) rekao je da su dva vojnika Garde bila napadnuta iz "zasede" i da je napadač izgleda delovao sam. Dva vojnika, pripadnici Nacionalne garde Zapadne Virdžinije, bili su u "patroli visoke vidljivosti" ispred ulaza u stanicu metroa kada je osumnjičeni "došao iza ugla", izvukao oružje i odmah pucao na njih dvojicu, rekao je Kerol. Posle razmene vatre, drugi pripadnici Nacionalne garde savladali su osumnjičenog, rekao je on. Izvor: Reuters