Federalno ministarstvo rada i socijalne politike saopštilo je 27. jula da je uputilo na objavu u Službene novine Federacije BiH Pravilnik o funkcionisanju SOS telefonske linije za pomoć žrtvama nasilja u porodici i nasilja prema ženama u Federaciji Bosne i Hercegovine. Iz Ministarstva navode da Pravilnik uređuje organizaciju rada, standarde pružanja usluge, postupanje operatera, zaštitu privatnosti korisnika, način evidentiranja i izvještavanja, kao i saradnju sa svim institucijama uključenim u sistem zaštite. "SOS telefonska linija dostupna je 24 sata dnevno, sedam dana u sedmici, putem jedinstvenog besplatnog broja 1265. Žrtvama nasilja omogućava da u svakom trenutku dobiju stručnu psihosocijalnu podršku, informacije o svojim pravima, procjenu rizika, upute o načinima zaštite, kontakte nadležnih institucija i sigurnih kuća, kao i pomoć u usmjeravanju prema policiji, centrima za socijalni rad, zdravstvenim ustanovama i drugim službama kada je to potrebno", navodi se u objavi Vlade Federacije BiH. Ističe se i kako će slučajevima neposredne opasnosti, operateri, u skladu s propisanim procedurama, pokretati hitno postupanje radi zaštite života i sigurnosti žrtve. Navodi se i kako se ovim pravilnikom prvi put na jedinstven način uređuje kako SOS telefonska linija mora funkcionisati, šta žrtve mogu očekivati kada pozovu i koje standarde mora ispunjavati svaki pružalac ove usluge. Zbog učestalih ubistava žena i pod pritiskom javnosti, bh. entitet Federacija Bosne i Hercegovine je u aprilu prošle godine donio izmijenjeni Zakon o zaštiti od nasilja u porodici. Njime su, uz ostalo, proširene ovlasti policije koja ima obavezu da, nakon prijavljenog nasilja, uradi procjenu rizika od smrtnosti i ponavljanja nasilja. Zakon je, također, predvidio uvođenje elektronskog nadzora s ciljem efikasnijeg praćenja osoba kojima je, kao u slučaju Tarika Prusca, zabranjen prilazak žrtvi. Uz Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, prošle godine je izmijenjen i Krivični zakon Federacije BiH u koji je uvršten femicid, kao zasebno kazneno djelo. Predviđene su kazne od deset godina do kazne dugotrajnog zatvora. U Krivičnom zakonu drugog bh. entiteta, Republici Srpskoj, femicid ne postoji kao zasebno djelo. U BiH nema zvaničnih podataka o broju žrtava femicida u posljednjih nekoliko godina. Organizacije civilnog društva procjenjuju da godišnje u prosjeku bude ubijeno oko 11 žena, najčešće od partnera ili drugih muških članova porodice. Prema podacima OSCE-a, gotovo polovina žena u BiH iskusila je neki oblik nasilja od svoje 15. godine. Čak 84 posto slučajeva nikada nije prijavljeno, podaci su Fondacije Cure.

Pentagon je smanjio svoje zvanične podatke o žrtvama u ratu sa Iranom, ažurirajući broj poginulih i ranjenih američkih vojnika tokom petomjesečnog sukoba. Ovaj potez je izazvao pitanja o metodologiji Pentagona i zabrinutost zbog transparentnosti kod demokratskih poslanika i drugih. Prema najnovijim podacima Ministarstva odbrane, 14 američkih vojnika je poginulo, a više od 400 je ranjeno do 27. jula. To je manje nego što je pokazala zvanična baza podataka Pentagona od 21. jula, brojka koju je predsednik Donald Trump naveo 23. jula, a zatim ponovo 26. jula. Sistem za analizu žrtava u odbrani, koji Pentagon naziva definitivnim izvorom o žrtvama, takođe je dodao novu kategoriju pod nazivom "Prekomorske operacije". Ta kategorija se odnosi na poginule i ranjene počev od 7. jula, rekli su zvaničnici. Četiri vojnika - troje poginulih u iranskom raketnom napadu u Jordanu i jedan poginuo u Iraku tokom misije detonacije iranske bombe - pojavljuju se u ovoj kategoriji. Objašnjenja za novu kategoriju nisu sasvim jasna. Američke i izraelske snage su prvi put napale Iran 28. februara. Vašington i Teheran su 7. aprila postigli dvonedeljni prekid vatre, ali su nastavili da razmjenjuju udare. Trump je 7. jula obavijestio Kongres da je počeo novi sukob sa Iranom. Američke snage su napadale iranske ciljeve 12 dana zaredom, dok je Iran odgovorio udarima na, kako je rekao, američke ciljeve oko regiona Zaliva, kao i udarima na nekoliko komercijalnih brodova u Ormuskom moreuzu. Ažurirani podaci podstakli su obnovljenu dvostranačku kontrolu nad načinom na koji Pentagon izvještava o povredama u borbi i koliko je transparentan otkako se takozvani Memorandum o razumijevanju potpisan prošlog mjeseca raspao. Prošle nedelje, dvanaest demokratskih poslanika u Odboru za oružane snage Senata pisalo je ministru odbrane Pitu Hegsetu pitajući šta stoji iza promjena u podacima o žrtvama. Zastupnik Tomas Masi, republikanac u Predstavničkom domu koji je bio oštar kritičar rata, otvoreno je kritikovao Pentagon. Portparol Pentagona Džoel Valdez odbacio je optužbe da je pad broja žrtava pokušaj da se sakrije rastući broj žrtava iz rata. Rekao je da su promjene u brojkama rezultat "anomalija" i "privremenih poremećaja podataka" koji se "neposredno rješavaju". Prošle nedelje, Pentagon je saopštio da je oko 100 američkih vojnika povrijeđeno u iranskim napadima odmazde od prekida vatre. Oko 96 posto se vratilo na dužnost, saopštilo je ministarstvo, nakon ambulantnog liječenja i stoga nisu klasifikovani kao zvanično ranjeni prema kriterijumima izvještavanja.

U Skupštini Srbije završen je prvi dan rasprave o poverenju Vladi na zahtev opozicije, koji je podnet još u februaru. Nastavak sednice je zakazan za utorak 28. jul u 10 časova. Šef poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić je, tokom četvoročasovnog obrazlaganja predloga, rekao da su ključni razlog ministar kulture Nikola Selaković i afera Generalštab. Premijer Đuro Macut odbacio je Aleksićeve kritike ocenjujući da vlada dobro radi. Aleksić je ocenio da se mnoge afere ne bi dogodile, da su raspisani vanredni parlamentarni izbori koje studenti u blokadi i učesnici antivladinih protesta zahtevaju već godinu dana. "Ako ste toliko jaki što ne raspišete izbore", upitao je. "I mnogo bi manju štetu trpeli građani Srbije. Ne bi se desila ova sramota sa Generalštabom, ne bi se dogodio Senjak, ne bi se desila afera Konjuh, ne bi se desila sramota sa Tivtom...", naveo je. Aleksić je optužio vlast za urušuvanje institucija. Između ostalog optužio je ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića da preti akademskoj zajednici gašenjem fakulteta i otpuštanjima. Kritike je uputio vlasti i zbog odnosa sa Kosovom. Naveo je da nekadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić nije snosio nikakvu odgovornost za organizovanje oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova. Osim što je, kako je naveo, podneo ostavku u toj najvećoj stranci kosovskih Srba, koju podržava zvanični Beograd. "Kakva smo mi država ako nama jedan kriminalac treba da se bori za Kosovo i Metohiju i sprovodi neke svoje akcije", rekao je Aleksić navodeći da nije odgovoreno na pitanje da li je država bila upućena u tu akciju. Aleksić je kritikovao vlast i zbog potpisivanja sporazuma za vlastima u Prištini o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, navodeći da je time "razvlašćena" Srbija na severu Kosova. Kako je rekao, Briselski sporazum potpisan 2013. godine, podrazumevao je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja do danas nije formirana. Premijer odbacuje kritikePremijer Đuro Macut je odgovarajući na Aleksićevo izlaganje rekao da se pojedinačne situacije koriste kao razlog za osporavanje rada čitave vlade. "Pojedinačne izjave često izvučene iz konteksta i spinovane manje su bitne od rada", rekao je. Macut kaže da institucije rade i da su istrage u toku. Naveo je i da treba sačekati rezultate istrage o padu nadstrešnice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba, a jedna teško povređena. "Danas razgovaramo kakvu Srbiju želimo, rada ili neprestanih sukoba, Srbiju dijaloga ili blokada, rezultata ili političkih predstava", rekao je Macut. Odbacio je kritike izrečene o Kosovu. Macut je rekao da cela situacija ne datira ni od ove vlade ni od prethodnih, pozivajući se na to da je prvi sporazum sa Kosovom potpisan 2011. u vreme bivše vlasti. Premijer je svoje izlaganje završio ocenom da vlada zaslužuje da joj se izglasa poverenje. Brnabić: Male šanse da se izglasa nepoverenje VladiUoči sednice predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da su male šanse da poslanici izglasaju nepoverenje Vladi na čijem je čelu premijer Đuro Macut. "Tokom rasprave nećemo čuti ništa novo od opozicije. Možda nas ubede neverovatnim argumentima da Vlada Đura Macuta nije radila dobar posao, ali mi imamo visoku stopu ekonomskog rasta, počeli smo strateški dijalog sa SAD, najavljene su nove investicije", rekla je ona za RTS. Deo opozicije ne učestvuje u skupštinskoj raspraviDemokratska stranka saopštila je da ne učestvuje "u Vučićevoj simulaciji parlamentarizma". U saopštenju je navedeno da skupštinska rasprava odavno nije borba protiv vlasti, već fasada koja pomaže režimu da glumi državu i institucije. I koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Monarhisti, saopštila je da nastavlja bojkot rada parlamenta, započet nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. Zašto je traženo glasanje o nepoverenju Vladi?Predlog za raspravu o nepoverenju Vladi podnela su 62 poslanika opozicije još u februaru zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Nakon rekacije tužilaštva, kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika, odustala je od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda na mestu porušenog Generalštaba. Sednica je zakazana 24. jula na zahtev 109 poslanika vladajuće koalicije. Prethodno poslanici vladajuće većine više puta nisu želeli da daju kvorum da ta sednica bude održana. Ukoliko Skupština usvoji predlog o nepoverenju Vladi počinje da teče rok od 30 dana tokom kojeg mora da se izabere nova Vlada. U suprotnom će Skupština biti raspuštena i biće raspisani izbori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski trebao bi se sastati s novim britanskim premijerom Andyjem Burnhamom u Londonu 27. jula. Zelenski ovim započinje ključnu sedmicu međunarodnih razgovora, u trenutku kada nastavlja da raste broj poginulih civila u ruskim zračnim napadima u Ukrajini. Zelenski će biti prvi strani lider kojeg će Burnham ugostiti otkako je prije sedam dana preuzeo dužnost nakon ostavke Keira Starmera. "Britanija stoji uz Ukrajinu, rame uz rame, i naša podrška ostaje nepokolebljiva", rekao je Burnham uoči posjete. "Rusija ne bi trebala imati nikakve sumnje u našu odlučnost i nećemo odustati dok ne postignemo trajan i pravedan mir za Ukrajinu", dodao je Burnham, koji je sa Zelenskim razgovarao telefonom samo nekoliko sati nakon što je 20. jula preuzeo dužnost. Iz Ureda britanskog premijera u Downing Streetu saopćeno je da rani sastanak dvojice lidera "pokazuje snagu odnosa između dvije zemlje". Burnham i Zelenski trebali bi se sastati sa nekima od 200 ukrajinskih pripadnika vojske koji su posljednje tri sedmice boravili u Velikoj Britaniji učestvujući u vježbi pomorske sigurnosti i protuminskog djelovanja u pripremi za moguće buduće misije u Crnom moru. Tokom posjete Burnham bi trebao najaviti da će podijeliti prava intelektualnog vlasništva za novi britanski sistem elektronskog ratovanja Stone Cloak, čime bi Ukrajini bilo omogućeno da sama proizvodi ovu tehnologiju. Ometači signala, veličine tablet računara, mogu se koristiti za sprečavanje ruskih sistema protuzračne odbrane da prate i gađaju dronove kada su pričvršćeni na letjelice, rekli su zvaničnici. Iz Downing Streeta su istakli da je podrška Ujedinjenog Kraljevstva Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022. dostigla 25 milijardi funti uključujući 16 milijardi funti direktne vojne pomoći. Nakon posjete Londonu, Zelenski bi 28. jula trebao otputovati u Washington na razgovore s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom. Očekuje se i da će Zelenski prisustvovati sahrani američkog senatora Lindseyja Grahama, koji je preminuo ranije ovog mjeseca. Republikanski senator bio je glasan zagovornik Ukrajine i nekoliko dana prije smrti boravio je u Kijevu na sastancima sa Zelenskim. U međuvremenu, raste broj poginulih u ratu u Ukrajini, dok je glavni grad Kijev 26. jula bio meta ruskog napada balističkim projektilima, saopćile su vlasti. Drugi dijelovi zemlje bili su tokom dana izloženi zračnim napadima u kojima je poginulo najmanje šest osoba. Rusija negira da gađa civilna područja uprkos brojnim dokazima o takvim napadima u kojima su od početka ruske invazije poginule hiljade ljudi. Izvor: Ukrajinski servis RSE, AFP, BBC

Teheran je priopćio da je obustavio napade odmazde na američke saveznike na Bliskom istoku, nakon što Sjedinjene Američke Države drugu noć zaredom nisu izvele napade na Iran. Visoki iranski vojni dužnosnik upozorio je da bi Iran mogao proširiti napade diljem regije ako Washington nastavi bombardiranje, navodeći da bi jemenski pobunjenici Huti, koje podupire Teheran, mogli pojačati napade na brodove u Crvenom moru. Zatišje u sukobima uslijedilo je dva dana prije sastanka američkog predsjednika Donalda Trumpa i izraelskog premijera Benjamina Netanyahua, zakazanog za 28. srpnja, točno pet mjeseci nakon početka američko-izraelske kampanje zračnih napada na ciljeve u Iranu. Iran je prethodnih mjeseci odgovarao napadima na američke saveznike u regiji i praktično blokirao Hormuški tjesnac, kroz koji prolazi značajan dio svjetske trgovine naftom i plinom. Američki veleposlanik pri UN-u Mike Waltz izjavio je da je pauza u napadima donesena kako bi se omogućili mirovni pregovori iza zatvorenih vrata. Dodao je da predsjednik Trump "ostavlja sve opcije otvorenima", ali da trenutačno daje prostor diplomatskim razgovorima. Prema pisanju lista The New York Times, jedan od razloga za privremenu obustavu napada je i smanjenje američkih zaliha presretačkih projektila za obaranje iranskih raketa. CNN navodi da su potpredsjednik J.D. Vance i predsjednik Združenog stožera general Dan Caine na sastanku u Bijeloj kući upozorili na rizik od daljnje eskalacije. Waltz je priznao da su određene američke vojne zalihe iscrpljene, dijelom zbog vojne pomoći Ukrajini, ali je odgovornost za stanje pripisao administraciji bivšeg predsjednika Joea Bidena. Glasnogovornik iranske vojske Mohammad Akraminia izjavio je da su SAD prije dvije noći obustavile napade te da je Iran, čija je strategija bila odmazda, također zaustavio svoje operacije. Istodobno, upozorio je da će se sukob proširiti ako Washington obnovi bombardiranje. Predsjednik Trump izjavio je da još nije odlučio hoće li narediti nastavak opsežnih vojnih operacija te poručio da Iran mora izabrati između postizanja sporazuma i suočavanja s napadima "na mnogo višoj razini". Ankete pokazuju da je rat s Iranom nepopularan među američkim biračima, što bi moglo utjecati na predstojeće kongresne izbore u studenome. Jemenski pobunjenici Huti priopćili su da su oborili saudijski dron te posljednjih dana preuzeli odgovornost i za napade na saudijska naftna postrojenja. Iranska državna televizija objavila je da je vojska u posljednja 24 sata zaustavila šest brodova koji su pokušali proći kroz Hormuški tjesnac. Teheran je istodobno priopćio da je u razgovorima s Omanom postignut napredak o zajedničkim načelima i operativnim mehanizmima za plovidbu, uključujući mogućnost uvođenja naknada za prolaz, čemu se Washington protivi.

Spasioci ruskog Ministarstva za vanredne situacije evakuisali su tijela dvoje planinara iz Bosne i Hercegovine koji su poginuli na padinama planine Elbrus u ruskoj republici Kabardino-Balkariji, na nadmorskoj visini od 5.350 metara, saopštila je u nedjelju regionalna uprava Ministarstva. "Tijela dvoje planinara evakuisana su na poljanu Azau i predata istražno-operativnoj grupi nadležnih organa", navodi se u saopštenju koje prenosi ruska novinska agencija Interfax. Prema navodima Ministarstva, snježna oluja onemogućila je spasioce da pronađu i evakuišu tijela preostala tri planinara, zbog čega je potraga za članovima strane ekspedicije privremeno obustavljena. Kako se navodi, u potragu je uključen dvostruko veći broj spasilaca i opreme, ali troje nestalih planinara još nije pronađeno. Registrovana grupa od sedam planinara zatražila je pomoć u subotu uveče nakon što njeni članovi nisu mogli samostalno sići sa sedla Elbrusa. Jedan član ekspedicije uspio je samostalno sići i pozvati pomoć, dok su drugog pronašli i evakuisali pripadnici spasilačkih službi. Obojica su predata ljekarima. Rusko Ministarstvo za vanredne situacije objavilo je i videosnimak s Elbrusa koji prikazuje izuzetno teške vremenske uslove u kojima se odvija spasilačka akcija. Planina Elbrus nalazi se na masivu Kavkaza. Njen zapadni vrh, visok 5.642 metra, smatra se najvišim vrhom Evrope.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović izjavila je 25. jula da je "notorna laž" da je tri i po godine primala platu direktorke Apotekarske ustanove Peć na Kosovu, iako je ta ustanova ugašena odlukom Vlade Srbije. Paunović je tako za list Danas reagovala na tekst Radija Slobodna Evropa (RSE) koji je ova saznanja objavio na osnovu analize javno dostupnih dokumenata koje je podnosila sama ministarka. Ona je navela da je reč o "neistini koju neko plasira radi njenog linča". "Da li stvarno mislite da ima iko u državi Srbiji ko je toliko moćan da svojim potpisom ugasi instituciju i nastavi da prima platu iz budžeta Srbije, bez da ovaj sistem sve to vidi? To je u nivou 'informacije' da je Severna Koreja pobedila na svetskom prvenstvu u fudbalu", rekla je Paunović. Snežana Paunović nije objasnila zašto je u javnim izveštajima o prihodima i imovini, koje je podnosila Agenciji za sprečavanje korupcije, navodila platu v.d. direktora ove ustanove sve do 2025. kada je postala ministarka. Ministarka, koja je ranijom izjavom da bi 1998. "etnički očistila" Kosovo izazvala oštre osude regiona i Evropske unije, nije objasnila ni javne dokumente koji pokazuju da je 2021, kao v.d. direktora Apotekarske ustanove Peć, sama podnela zahtev da se ova ustanova obriše iz registra. Da apoteka Peć sa sedištem u obližnjem Goraždevcu više ne postoji, za RSE je potvrdio i novinar Radija Goraždevac Damjan Portić. Analizom izveštaja koje je Agenciji podnosila Paunović, RSE je utvrdio i da je za 11 godina koliko je, prema zvaničnim podacima, vodila apoteku Peć, iz budžeta Srbije, na ime plate, primila oko 146 hiljada evra. Paunović za list Danas tvrdi i da je "mediji koji su plasirali informaciju" nisu kontaktirali pre objavljivanja teksta. RSE je tri dana pre objavljivanja teksta uputio pitanja kabinetu ministarke i kontaktirao sa njenom predstavnicom za medije. Ni kabinet ministarke, kao ni Vlada Srbije, njena Kancelarija za Kosovo, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), i resorna ministarstva u čijoj su nadležnosti državne bolnice i apoteke, nisu odgovorili na pitanja RSE o prihodima Snežane Paunović i njenoj funkciji u instituciji koja je prestala da postoji.

Državljanin Bosne i Hercegovine Miran Kostić optužen je prošle nedelje pred federalnom velikom porotom u Ajdahu za laganje prilikom pokušaja dobijanja američkog državljanstva tako što nije otkrio svoju ulogu u zlostavljanju zatvorenika tokom rata 90-ih u BiH, saopštilo je u petak američko Ministarstvo pravde. Prema sudskim dokumentima, 66-godišnji Kostić iz grada Bojsi u saveznoj državi Ajdaho bio je visoki zvaničnik samoproglašene Autonomne pokrajine Zapadna Bosna (APZB). Ministarstvo pravde je saopštilo da je u toj ulozi udarao je zatvorenike pištoljem, tukao ih drvenim palicama, kočevima i pesnicama, i šutirao ih, usled čega su gubili svest. Dodaje se da je Kostić prisiljavao zatvorenike da se međusobno tuku, a takođe je naređivao drugim pripadnicima APZB da tuku zatvorenike. Ministarstvo pravde SAD je zahvalilo Ministarstvu pravde BiH i Međunarodnom rezidualnom mehanizmu Ujedinjenih nacija za krivične tribunale, navodeći da su imali ključnu ulogu u vođenju istrage u vezi s Kostićem. "U svojim zahtevima za dobijanje američkog državljanstva i tokom intervju s FBI-jem i Službom za državljanstvo i imigraciju SAD (USCIS), više puta je lagao o zlostavljanju u kojem je učestvovao i koje je naredio, a, između ostalih laži, propustio je da prijavi optužbe za ratne zločine koje su podignute protiv njega u Bosni i Hercegovini", navelo je u saopštenju Ministarstvo pravde SAD. Kostić je optužen za pokušaj prevare pri naturalizacija i iznošenje materijalno lažnih izjava agentima organa reda. Ako bude osuđen, mogao bi da dobije maksimalnu kaznu od 10 godina zatvora za svaku tačku optužnice za pokušaj prevare pri naturalizaciji, kao i pet godina zatvora za tačku optužnice za davanje lažnih izjava. "Miran Kostić je decenijama koristio boravak u SAD i na kraju je pokušao da postane naturalizovani državljanin, sve vreme prikrivajući kršenja ljudskih prava koja je počinio u Bosni i Hercegovini", rekao je pomoćnik državnog tužioca A. Tajsen Duva (A. Tysen Duva) iz Krivičnog odeljenja Ministarstva pravde. Tuva je rekao da će pojedinci koji počine krivična dela u inostranstvu i lažu imigracionim vlastima tražeći sigurno utočište u SAD biti istraženi i krivično gonjeni. "Kancelarija federalnog tužioca američkog tužioca je ponosna što sarađuje sa našim partnerima kako bi se osiguralo da se savezni imigracioni zakoni poštuju i pravilno sprovode“, rekao je američki tužilac Bart M. Dejvis za okrug Ajdaho. Slučaj Mirana Kostića ispituje služba za istrage unutrašnje bezbednosti pri Ministarstvu za unutrašnju bezbednost SAD i Federalni istražni biro u koordinaciji s drugim službama.

Dvostranačka grupa članova američkog Kongresa insistira da se sastanak u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sledeće godine održi u Južnoj Karolini umesto u Srbiji, ističući složene odnose Vašingtona s Beogradom i sporove među kongresnim republikancima. Član Predstavničkog doma Džo Vilson (Joe Willson) trebalo bi u petak da predstavi zajedničku rezoluciju Kongresa s 40 predlagača kojom se poziva da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. održi sledećeg leta u Čarlstonu, u Vilsonovoj rodnoj državi Južna Karolina, umesto u Beogradu koji favorizuju drugi istaknuti republikanci. Agencija Rojters (Reuters) navodi da je imala uvid u kopiju rezolucije. Parlamentarna skupština OEBS-a prihvatila je ponudu Narodne skupštine Srbije da bude domaćin godišnjeg zasedanja 2027. u Beogradu na kojem bi trebalo da se okupi više od 300 poslanika iz parlamenata 57 država članica OEBS-a (Evrope, SAD, Kanade i zemalja Centralne Azije). Dok su američki kongresmeni s obe strane debate izneli razne logističke i praktične argumente za svoje željeno mesto održavanja skupa, od kojih neki imaju malo veze s geopolitikom, spor takođe govori o široj debati u Vašingtonu u vezi sa Srbijom, koja ima tople veze i s Moskvom i s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump), ističe Rojters. Neki kongresmeni, nezadovoljni dubokim ekonomskim vezama Beograda s Rusijom, zalagali su se za čvršći stav prema Srbiji, koja je značajan kupac ruskih energenata i koja je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, uprkos statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Drugi kongresmeni su naglasili potrebu za kontinuirano angažovanje sa srpskom vladom kako bi se ta država u potpunosti uskladila sa Zapadom. 'U džepu američkih protivnika'Vilson, kopredsedavajući Helsinške komisije, tela povezanog s Kongresom koje je fokusirano na Evropu, rekao je za Rojters da bi sastanak koji bi organizovale SAD signalizirao posvećenost Amerike njenim saveznicima u OEBS-u. On je takođe kritikovao Srbiju zbog njenog neprijateljskog stava prema Kosovu, američkom savezniku čiju nezavisnost Beograd ne priznaje. Vilson je na X naveo da je Srbija je pod uticajem Rusije, Kine i Irana. "Srbija je prisustvovala državnoj sahrani terorističkog vođe (Alija) Hameneija, gde su isticani transparenti kojima se preti životu predsednika Trampa, održava duboke odnose s Rusijom u svemu — od energetike do bezbednosti, i kupila je i koristi kineske sisteme protivvazdušne odbrane, dronove i naprednu vojnu tehnologiju", naveo je Vilson. On je takođe istakao da ministri u Vladi Srbiji "relativizuju genocid", kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "u džepu američkih protivnika". Među poslanicima koji su kosponzorisali Vilsonovu rezoluciju je Vilijam Kiting (William Keating), vodeći demokrata u pododboru za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, koji je javno kritikovao srpsku vladu iz različitih razloga. Kiting je u saopštenju naveo da bi godišnje zasedanje trebalo da se održi u SAD "kako bi se istakla važna uloga koju SAD treba da igraju u multilateralnim institucijama". Vilson je rekao da je među onima koji su se usprotivili da se skup OEBS-a održi u Čarlstonu republikanski senator Rodžer Viker (Roger Wicker), predsednik Odbora Senata za oružane snage. Vilson je naveo da mu je Viker rekao da kongresni novac potreban za sastanak u Čarlstonu možda neće stići, što je Vilson odbacio. Viker, koji je i sam vodeći senator u Helsinškoj komisiji, imao bi ogroman uticaj u odlučivanju o tome da li godišnji skup OEBS-a može da se održi u SAD. Vilson je rekao da bi Južna Karolina bila dobro mesto, delom zato što bi njegov sin, republikanski kandidat za guvernera, pomogao da se osigura dobar prijem delegata. Nekoliko kosponzora njegove rezolucije su i sami iz Južne Karoline. Da li će Vilsonova rezolucija biti usvojena nije jasno. Iako rezolucija uključuje nekoliko relativno visoko rangiranih potpisnika iz obe partije, Kongres je na samo nekoliko dana od pauze koja će trajati do septembra.

Ruski Gazprom Export povećao je Energoinvestu nabavnu cijenu prirodnog gasa za 14,42 posto za treći kvartal ove godine, naveo je u Vedran Lakić, ministar energije, rudarstva i industrije Federacije BiH na svom Facebook profilu. Kako je nevaeo, "riječ je o cijeni koju određuje prodavac i na koju Energoinvest ne može uticati". "Upravo ovakav jednostran odnos, u kojem jedan prodavac diktira cijenu bez mogućnosti uticaja kupca, dodatno potvrđuje ispravnost odluke da osiguramo alternativni pravac i dodatne izvore snabdijevanja gasom. To nije samo energetsko, nego i pitanje naše sigurnosti", naveo je on. Poskupljenje dolazi nakon što vlast u Federaciji BiH planira gradnju plinovoda Južna interkonekcija, kojim bi plin stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj, a u projekt su uključeni američki investitori. U BiH trenutno djeluju dva entitetska uvoznika ruskog plina. Energoinvest uvozi plin u Federaciju BiH, a Gas-Res u Republici Srpskoj. Istovremeno, drugi bh. entitet Republika Srpska je dogovorila da će produžiti ugovor sa Gazpromom na godinu dana i dobijati gas po "povlaštenim cijenama za gas", ne navodeći detalje. To je izjavio Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata tokom susreta u junu u Sankt Peteburgu sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Millerom. Iz State departmenta za RSE je ranije rečeno da će Sjedinjene Američke Države pažljivo pratiti one u Bosni i Hercegovini koji "daju prioritet političkoj prednosti nad energetskom sigurnošću, zasnovanoj na pouzdanoj američkoj energiji i prekidu ovisnosti o ruskom plinu". BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom gasu koji, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Godišnja plaćanja Gazpromu procjenjuju se na oko 75 miliona eura, dok je broj potrošača u RS-u zanemariv, jer taj entitet nema izgrađenu infrastrukturu. BiH godišnje potroši do 250 miliona kubnih metara plina, koji u zemlju ulazi u Šepku, na istoku zemlje, a trasom izgrađenom prije gotovo 50 godina doprema se do Sarajeva, sa najvećim brojem potrošača, te dalje do srednje Bosne.

Apelacioni sud Crne Gore ukinuo je prvostepenu presudu Višeg suda u Podgorici kojom su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i sutkinja Milica Vlahović Milosavljević bile osuđene zbog zloupotrebe službenog položaja. Prvostepenom presudom iz decembra 2025. godine Medenica je bila osuđena na godinu i devet meseci zatvora, dok je Vlahović Milosavljević bila osuđena na šest meseci zatvora. Viši sud je tad presudio da je tadašnja predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića, a na štetu jedne ruske kompanije. Cilj, prema tužilaštvu, je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. One su u sudskom procesu negirale krivicu. Apelacioni sud je, kako je saopšteno, ocenio da "u obrazloženju presude, prvostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge u pogledu odlučne činjenice, koja se tiče posledice izvršenja krivičnog djela". "Nasuprot tome, u obrazloženju se navode protivrječni razlozi u pogledu tog bitnog elementa bića krivičnog djela, što je bio razlog zbog kojeg je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje", piše u saopštenju suda. Apelacioni sud je 17. jula oslobodio Vesnu Medenicu optužbi i za drugi slučaj u kom je osuđena na šest meseci zatvora zbog delo zloupotreba službenog položaja. Medenicu je novembra 2024. Vrhovni sud prvostepeno osudio da je sprečila suspenziju nekadašnjeg sudije u Rožajama Milosava Zekića kada se protiv njega vodio krivični postupak. Protiv Vesne Medenice vodi se više odvojenih postupaka. U januaru 2026. je prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka, a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na deset godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

Vršioci dužnosti lidera na Kosovu u petak su tražili od Sudskog saveta Kosova da uputi zvaničan zahtev za razrešenje s dužnosti srpskih sudija koji su podneli ostavke a koji sada žele da se vrate na posao, uprkos pozivima Evropske unije da se ne vrši pritisak na tu nezavisnu pravosudnu instituciju. Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti (Albin) je na sastanku kabineta u Prištini rekao da je izlazak Srba, uključujući sudije, iz kosovskih institucija 2022. bio "organizovani politički čin" i da bi njihov povratak na posao bio u suprotnosti sa Ustavom i zakonima zemlje. Prethodno je vrišiteljka dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) Sudski savet "da podleže ničijem uticaju, bilo domaćem ili međunarodnom" i da joj uputi predlog za razrešenje srpskih sudija koji su pre nekoliko godina podneli ostavke. Kurti i Hadžiju su izvršili pritisak na dan kada je Sudski savet održavao sednicu na kojoj je, između ostalog, trebalo da se razmotri to pitanje, ali je sastanak propao zbog nedostatka kvoruma. Do neuspeha je došlo nakon što među članovima nije postignuta saglasnost o uklanjanju jedne tačke dnevnog reda, dok su neki drugi tražili da tačka o ostavkama bude prva. Uoči sednice Sudskog saveta Kosova, Kancelarija Evropske unije na Kosovu pozvala je sve političke subjekte da se uzdrže od "vršenja pritiska na Sudski savet Kosova i njegove članove tokom procesa donošenja odluka". Oko 130 srpskih tužilaca, sudija i članova administrativnog osoblja pravosuđa podnelo je ostavke u novembru 2022. u okviru koletivnog izlaksa Srba iz kosovskih institucija u četiri opštine na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Ostavke su podnete na inicijativu Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, zbog protivljenja odluci Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Kurti je u petak rekao da je "postojao politički osnov da im kažemo da ne odlaze, ali nemamo pravni i ustavni osnov da im kažemo da se vrate". "Ne može biti povratka koji bi bio iznad Ustava i zakona, posebno kada je napuštanje bilo čin podrivanja zakonitosti i ustavnosti. Ovim ostavkama se ranije bavila policija Kosova, a pre nekoliko dana i Tužilački savet Kosova. Očekujemo da Sudski savet Kosova na narednoj sednici donese isti zaključak po ovom pitanju", rekao je Kurti. Hadžiju je na konferenciji ranije tokom dana rekla da Sudski savet, na osnovu važećih zakona, nema nadležnost da vrati srpske sudije na posao i tražila je od njega da sledi primer Tužilačkog saveta koji je od nje tražio da razreši dužnosti srpske tužioce i administrativno osoblje. "Zamislite da imate sudije i tužioce koji slušaju naređenja druge države", rekla je Hadžiu. Hadžiju je takođe kritikovala međunarodni faktor, rekavši da vrši "pritisak" na Sudski savet i Tužilački savet povodom pitanja ostavki. Ona je rekla da posla čina podnošenja ostavke, više nije stvar političke volje niti odluka saveta da se ta odluka poništi. Međutim, pitanje nerešenih ostavki ponovo je aktuelno pošto je sredinom juna Hadžiju tražila od Sudskog saveta i Tužilačkog saveta da "bez odlaganja" završe postupke u vezi s tim ostavkama, tvrdeći da njihovo odlaganje utiče na normalno funkcionisanje pravosudnog sistema. Prema njenim rečima, saveti imaju zakonsku obavezu da joj dostave imena onih koji su podneli ostavke, kako bi ih ona putem dekreta razrešila dužnosti. Razrešenje srpskih tužilacaPrethodno je 20. jula Tužilački savet Kosova odbio zahtev srpskih tužilaca i zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za povlačenje ostavki, što je naišlo na kritike međunarodne zajednice. Evropska unija pozvala je kosovske institucije da izbegavaju postupke koji bi mogli da predstavljaju prepreku reintegraciji srpskog pravosudnog osoblja. U međuvremenu, iz Tužilačkog saveta Kosova su za Radio Slobodna Evropa naveli da je u pripremi konkurs za zapošljavanje novih tužilaca iz redova srpske zajednice, te da se mogu prijaviti i oni koji su ranije podneli ostavke. Hadžiu je, međutim, na konferenciji za novinare navela da postoje informacije da je deo srpskih sudija i tužilaca koji su podneli ostavke primao plate iz Srbije, tvrdeći da neki od njih i dalje primaju naknade. Ona je navela da postoje sumnje da su bili uključeni u nezakonite aktivnosti i da su tokom obavljanja pravosudnih funkcija bili pod uticajem Srbije. Inače, zvanični Beograd podržao je napuštanje kosovskih institucija od strane Srba, dok su radnicima koji su podneli ostavke ponuđeni privremeni ugovori na osnovu kojih dobijaju plate iz budžeta Srbije. U međuvremenu, pojedinci koji nisu podržavali Srpsku listu ostajali su bez tih primanja, ali i mogućnosti da se vrate na prethodna radna mesta. Nakon brojnih kriza na severu Kosova, koje su kulminirale 2023. godine oružanim napadom Srba na policiju u Banjskoj kod Zvečana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne institucije. Takođe, Srpska lista je uoči lokalnih izbora prošle godine priznala da je istupanje iz kosovskih institucija bila greška. U organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture 29. juna održana je konferencija na temu „Pravosuđe na severu Kosova: Izazovi, institucionalna zastupljenost i perspektive povratka“, na kojoj je zaključeno da bi povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja mogao doprineti većem poverenju nevećinskih zajednica u pravosudni sistem.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za ponedeljak, 27. jula vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o nepoverenju Vladi. Sednica je sazvana na zahtjev 109 poslanika vladajuće koalicije, koji su tražili da se na dnevni red stavi predlog opozicije za glasanje o nepoverenju Vladi. Opozicija je još u februaru zahtevala da parlament raspravlja o nepoverenju Vladi. Taj predlog podnela su 62 poslanika opozicije zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Sednica sa tim dnevnim redom bila je zakazana 15. aprila, ali nije bilo kvoruma, pošto su poslanici vladajuće većine napustili skupštinsku salu, a kvoruma nije bilo ni sledećeg dana. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 23. jula da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Viši sud u Podgorici osudio je vođu kavačkog klana u bekstvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih djela, dok je bivši policajac Petar Lazović osuđen na 20 godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 eura. Odbjegli policijski službenik Ljubo Milović dobio je kaznu od 19 godina zatvora i takođe novčanu kaznu od 100.000 eura. Sužavanje obruča oko Zvicera: Povodom akcije 100 policajaca kod KotoraLazović i Milović osuđeni su zbog više krivičnih djela povezanih sa švercom droge, krijumčarenjem i delovanjem u sastavu kriminalne organizacije. U istom postupku osuđeno je još nekoliko optuženih zbog krivičnih djela povezanih sa švercom droge, pranjem novca i organizovanim kriminalom, na kazne od gotovo sedam do nešto više od deset godina zatvora. Sud je doneo i odluku o oduzimanju imovine delu osuđenih za koju je utvrđeno da je stečena kriminalnim aktivnostima, uključujući nekretnine u Kotoru i Nikšiću. Takođe, više osuđenih biće obavezano da državi vrati stotine hiljada eura protivpravno stečene imovinske koristi. Radoje Zvicer, koji se godinama nalazi u bekstvu, smatra se vođom kavačkog klana, koji važi za jedan od dva najmoćnija crnogorska kriminalna klana, pored škaljarskog. Dominantno se bave krijumčarenjem kokaina na međunarodnom nivou. Upravo zbog šverca kokaina, Radoje Zvicer se od sredine novembra nalazi na listi 50 najtražnijih begunaca u Evropi. Od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. U evropskim dokumentima se ističe da se služio sa najmanje 15 lažnih identiteta.

Ukrajina je izvela napade na ciljeve u nekoliko dijelova Rusije, uključujući još jedno skladište ruske kompanije za elektronsku prodaju Wildberries. Kijev nastavlja sa uzvratnim napadima dugog dometa s ciljem da prisili Moskvu na pregovore. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je napad na objekt kompanije Wildberries u području Sankt Peterburga, tvrdeći da su se u njemu nalazile komponente koje se koriste u proizvodnji dronova i druge vojne opreme. Dodao je da su ukrajinske takozvane sankcije dugog dometa, izraz koji Kijev koristi za seriju napada duboko na ruskoj teritoriji, pogodile i "jedno od ključnih vojnih preduzeća" u ruskom gradu Kirovu. Zelenski je rekao da to preduzeće isporučuje komponente za avione i raketne sisteme koji se, "između ostalog, koriste u masovnim napadima na naše gradove i zajednice". Wildberries, za koji Ukrajina tvrdi da prodaje robu dvojne namjene koju vojska koristi u ratu, bio je meta nekoliko napada tokom protekle sedmice, a ukrajinski dronovi gađali su i njegove objekte u Moskovskoj i Tambovskoj oblasti. U napadima je poginulo osam radnika. Često nazivan ruskom verzijom Amazona, Wildberries je u početku bila online prodavnica odjeće iz evropskih kataloga. Od tada se razvio u internet platformu na kojoj širok spektar proizvoda prodaju nezavisni trgovci. Kompanija navodi da u redovnom poslovanju obrađuje oko 20 miliona narudžbi dnevno. Njena suosnivačica Tatjana Kim smatra se najbogatijom ženom u Rusiji, s bogatstvom koje Forbes procjenjuje na sedam milijardi dolara. Događaji dolaze u trenutku kada Kijev pojačava napade duboko unutar Rusije na energetsku i vojnu infrastrukturu, gađajući objekte udaljene više od 1.000 kilometara od granice. Zelenski je rekao da je napad na Kirov, za koji su pojedini Telegram kanali naveli da je bio usmjeren na fabriku Avitec, proizvođača protivavionskih raketa, izveden na udaljenosti od gotovo 1.350 kilometara. Avitec je trenutno pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i još nekoliko država. Ukrajinski predsjednik rekao je da se nada da će "sankcije dugog dometa" dovesti Rusiju za pregovarački sto, ali dvije zemlje i dalje su veoma udaljene kada je riječ o uslovima za mir. Kremlj ostaje pri svom čvrstom stavu i ne pokazuje spremnost na kompromis u vezi s kontrolom nad ključnom istočnom ukrajinskom regijom Donjeck, dok istovremeno nastavlja svakodnevne zračne napade širom zemlje. Američki državni sekretar Marco Rubio i ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov sastali su se 23. jula u Manili u novom pokušaju da pronađu put ka okončanju ruske invazije na Ukrajinu, koja je sada ušla u petu godinu, ali obje strane poručile su da nema novih pomaka niti razloga za optimizam. Nakon sastanka, koji je trajao svega 35 minuta, Rubio je razgovore opisao kao "dobre" i "otvorene", ali je rekao da će biti potrebni novi prijedlozi nakon što su prethodne mirovne inicijative propale. Odbio je iznositi detalje. U saopćenju Ministarstva vanjskih poslova Rusije navodi se da je Lavrov izrazio nezadovoljstvo Moskve zbog američkih isporuka oružja Ukrajini te optužio evropske saveznike Kijeva za "destabilizirajuću politiku" čiji je cilj "strateški poraz" Rusije. Lavrov je također pokrenuo pitanje sastanka predsjednika Donalda Trumpa i Vladimira Putina u Anchorageu na Aljasci, navodi Ministarstvo. Trump i Putin održali su sastanak licem u lice u Anchorageu u augustu 2025. godine. Kremlj uporno tvrdi da su Trump i Putin tom prilikom postigli ključni dogovor o okončanju rata u Ukrajini. Rubio i drugi američki zvaničnici više puta su to negirali.

Vršiteljica dužnosti predsjednice Kosova Albulena Haxhiu odlučila je da će konstitutivna sjednica novog saziva Skupštine, proizašlog iz junskih izbora, biti održana 6. augusta s početkom u 10:00 sati. "Do tada ostaje politička i institucionalna obaveza parlamentarnih subjekata da nastave dijalog. Niko ne bi trebao dijalog među njima posmatrati kao znak slabosti, već kao dokaz demokratske odgovornosti", rekla je Haxhiu na konferenciji za medije. Haxhiu je rekla da je odgovornost svih parlamentarnih stranaka da uspostave nove institucije, dodajući da treba izbjeći nove izbore. Ustavni rok za održavanje konstitutivne sjednice bio je 7. august. Prema odlukama Ustavnog suda, rok od 60 dana počinje od konstituisanja Skupštine, u kojem zastupnici novog saziva moraju izabrati novog predsjednika, u suprotnom će zemlja ponovo izaći na izbore. Upravo zbog neuspjeha da se prije nekoliko mjeseci postigne konsenzus između stranaka, zemlja je u junu održala prijevremene parlamentarne izbore – treće u posljednjih godinu i po. Određivanje datuma konstitutivne sjednice dolazi u trenutku kada su razgovori o mogućem sporazumu za formiranje institucija između pobjedničke stranke na izborima, Pokreta Samoopredjeljenje i Demokratskog saveza Kosova (DSK) obustavljeni. Lider DSK-a Lumir Abdixhiku je 15. jula rekao da je bio primoran obustaviti razgovore s liderom Samoopredjeljenja, koji je ujedno i vršitelj dužnosti premijera, Albinom Kurtijem, jer u DSK postoji inicijativa za njegovu smjenu s mjesta predsjednika stranke. Kurti se 10. jula odvojeno sastao s Abdixhikuom i liderom Demokratske partije Kosova Bedrijem Hamzom. Dok je Hamza nakon sastanka rekao da će njegova stranka ostati u opoziciji, Abdixhiku je izrazio spremnost da nastavi sastanke. DSK još nije saopćio kada bi mogla biti održana skupština stranke na kojoj bi se raspravljalo o inicijativi za smjenu Abdixhikua. Sam Abdixhiku kritikovao je ovu inicijativu, rekavši da ona prijeti da zemlju ostavi bez institucija i da bi mogla izazvati nove izbore na jesen. Vladajuća stranka, Kurtijevo Samoopredjeljenje, prema potvrđenim rezultatima, osvojila je 53 zastupnička mjesta. Demokratska partija Kosova je osvojila 22 mjesta, Demokratski savez Kosova 18 mjesta, a Alijansa sedam mjesta. Za konstituisanje Skupštine i izbor nove Vlade potreban je 61 glas u Skupštini koja ima 120 zastupnika. Kurtijeva stranka, zajedno sa strankama koje predstavljaju nesrpske manjinske zajednice, ima potreban broj glasova za ova dva procesa. Međutim, za izbor predsjednika potreban je politički dogovor, jer je u prva dva kruga glasanja potrebno prisustvo 80 zastupnika. Mogućim dogovorom s DSK-om, koji ima 18 zastupnika, bilo bi osigurano najmanje 81 glas, dovoljno za izbor novog predsjednika, pod uslovom da najmanje 80 zastupnika ostane u sali tokom prva dva kruga glasanja. Ako predsjednik ne bude izabran u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine, zakonodavno tijelo se raspušta i zemlja ide na nove izbore. Ako Kosovo ponovo održi izbore, to bi bili četvrti parlamentarni izbori od februara prošle godine.

Skupština Grada Beograda povukla je sa dnevnog reda Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema kao projekta od javnog interesa. Predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević obrazložio je povlačenje time da nije zasedala nadležna komisija koja treba da iznese svoje mišljenje o tome. Komisija za javno-privatna partnerstva Ministarstva privrede trebalo je da dostavi pozitivno mišljenje o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem u Gradu Beogradu. Predlog podrazumeva da Grad Beograd na 10 godina angažuje privatnog partnera koji će uspostaviti "integrisani bezbedni sistem". Deo budućeg bezbednog sistema bile bi i mobilne i pozorničke patrole, a predviđeno je angažovanje 2.200 kadrova različitih profila. "Bezbedni sistem" bi podrazumevao uspostavljanje komandno-bezbednosnih centara, nabavku informaciono-komunikacionog sistema za prikupljanje, prenos i analizu podataka, uključujući i primenu inteligentne video analitike. Grad Beograd bi se obavezao da privatnom partneru plaća naknadu za dostupnost, a procena je da će za 10 godina platiti 81 milijardu dinara (oko 690 miliona evra). Vrednost projekta je procenjena na 12,23 milijarde dinara (oko 104 miliona evra). Opozicija upozorava da vlast pokušava da na mala vrata "legalizuje privatnu paravojsku" i da je plaća novcem građana. Primedbe opozicije se odnose i na netransparentnost i nedostatak javne rasprave u vezi sa predlogom o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem. Odbornik opozicionog Pokreta Slobodnih građana (PSG) Stefan Simić kaže za RSE da će se opozicija boriti protiv tog predloga i kada se vrati na dnevni red. "Parapolicijske formacije nisu dobrodošle u Beograd", naveo je. Prethodno je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao da nije reč o privatnom obezbeđenju već o licenciranim kućama, koje se bave obezbeđenjem u skladu sa zakonima Srbije. "Grad Beograd nema 2.200 ljudi koji treba da obezbeđuju naše škole, vrtiće, koji treba da obezbeđuju Grad Beograd kroz ove patrole", rekao je 23. jula na konferenciji za medije. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova sa upitom da li bi takav "bezbedni sistem" ulazio u nadležnost policije i da li je moguće funkcionisanje takvog privatnog partnera u sistemu bezbednosti Grada Beograda. Više opozicionih stranaka i građanskih udruženja kritikovalo je nameru gradske vlasti da privatniku poveri uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema. Demokratska stranka je podnela i krivičnu prijavu protiv svih koji učestvuju u projektu "Obezbeđenje grada Beograda", za koji kažu da vlasti sada pokušavaju da pretvore u privatno-javno partnerstvo. Obezbeđenje grada Beograda je sistem fizičkog obezbeđenja, koji je Grad Beograd pokrenuo početkom 2025. sa licenciranim privatnim kompanijama za obezbeđenje, za zaštitu gradskih objekata i patroliranja oko škola i vrtića. Sa dnevnog reda sednice Skupštine Grada Beograda povučeni su i Predlog izmena i dopuna Poslovnika Skupštine grada i Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za poveravanje usluge obezbeđivanja sistema novogodišnje dekoracije.

Osnovni sud u Kotor-Varoši odredio je jednomjesečni pritvor Danijelu Grubaču iz Kneževa, zbog posjedovanja droge i oružja, kao i zbog prijetnji. Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije je Grubača identificirao među osobama iz Bosne i Hercegovine koje su ratovale na strani Rusije u Ukrajini. Pritvor je određen na prijedlog Okružnog javnog tužilaštva u Banjoj Luci zbog sumnje da je počinio krivična djela ugrožavanja sigurnosti, nedozvoljene proizvodnje i prometa oružja ili eksplozivnih materija, te neovlaštene proizvodnje i prometa opojnih droga. Prema saopćenju Okružnog javnog tužilaštva, pritvor je određen zbog bojazni da bi osumnjičeni mogao ponoviti krivično djelo, a trajat će mjesec dana. Grubač je uhapšen 21. jula nakon što je, prema navodima Tužilaštva, u selu Imljani kod Kneževa pištoljem prijetio svom stricu da će ga ubiti. Nakon prijave uslijedio je pretres njegovog imanja, gdje je pronađeno 177 saksija sa zasađenom marihuanom. Policija je ranije saopćila da su pronađeni i automatska puška, pištolj, 182 komada municije, kao i zemljište pripremljeno za daljnji uzgoj kanabisa. RSE je ranije, pozivajući se na službene podatke ukrajinskog projekta "Želim živjeti", objavio da se Grubač nalazi među dvadesetak osoba porijeklom iz BiH koje su se borile ili se bore u redovima ruske vojske u ratu protiv Ukrajine. Prema nezvaničnim saznanjima RSE-a, Tužiteljstvo BiH ranije je imalo informacije koje se odnose na njegov odlazak na ukrajinsko ratište, što je kažnjivo prema Krivičnom zakonu BiH. Nije poznato je li taj predmet doveo do istrage ili drugih procesnih radnji. Tužiteljstvo BiH nije odgovorilo na upit RSE-a o statusu tog predmeta.

Pakistan je osudio napade jemenskih pobunjenika Huta, koje podržava Iran, na brodove pod saudijskom zastavom u Crvenom moru, uz upozorenje da će se svaka agresivna akcija prema brodovima pod pakistanskom zastavom ili pomorskih interesa Islamabada smatrati "ozbiljnom pretnjom" koja može rezultirati "zakonitom upotrebom sile". Nakon što Huti saopštila prošle nedelje da će uvesti blokadu brodovima iz Saudijske Arabije – najvećeg svetskog izvoznika nafte – ako pokušaju da prođu kroz Crveno more, u ranim jutarnjim satima u četvrtak su saopštili da su pogodila dva saudijska broda u tranzitu. "Pakistan nedvosmisleno osuđuje kontinuirane pretnje Huta protiv Kraljevine Saudijske Arabije i komercijalnih brodova u Crvenom moru, za koje navodimo da ugrožavaju regionalnu bezbednost, slobodu plovidbe i globalnu trgovinu", rekao je u četvrtak novinarima u Islamabadu portparol pakistanskog Ministarstva spoljnih poslova Tahir Andrabi. Pakistan, ključni posrednik u sukobu između SAD i Irana, takođe je saveznik Saudijske Arabije. Sporazum o strateškoj međusobnoj odbrani (SMDA) potpisan između Saudijske Arabije i Pakistana u septembru prošle godine navodi da će se "svaka agresija protiv neke od te dve zemlje smatrati agresijom protiv obe zemlje". Saudijska Arabija je preusmerila svoj izvoz nafte iz Persijskog zaliva na Crveno more posle iranske blokade Ormuskog moreuza, uskog plovnog puta kroz koji obično prolazi petinu svetskih isporuka nafte. "Pakistan je i dalje duboko zabrinut pokušajima da se Kraljevina Saudijska Arabija uvuče u sukob na Bliskom istoku i ponavlja svoju nepokolebljivu podršku bezbednosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kraljevine", rekao je Andrabi novinarima. 'Crvena linija'Oštro upozorenje Pakistana usledilo je manje od 24 sata nakon što je iranski ministar unutrašnjih poslova Eskandar Momeni završio dvodnevnu posetu Islamabadu gde se sastao s visokim zvaničnicima, uključujući premijera Šehbaza Šarifa i moćnog komandanta vojske zemlje Asima Munira. Upitan o "tankoj liniji" između uloge Pakistana kao posrednika u bliskoistočnom sukobu i njegovog partnerstva sa Saudijskom Arabijom, Andrabi je rekao da ne misli da postoji tanka linija kada je u pitanju odbrana "naše nacionalne bezbednosti i naše imovine". "To nije tanka linija; to je crvena linija", rekao je on, dodajući da je "ta crvena linija strogo u kontekstu naše nacionalne bezbednosti". Upitan o prisustvu ili raspoređivanju pakistanskih pomorskih snaga u Crvenom moru, on je rekao da je "to pitanje operativnih detalja". Saudijsko-pakistanska odbrambena saradnja datira iz 1960-ih, a pakistanski vojni instruktori i savetnici obučavaju saudijske oružane snage od 1980-ih. Saudijska Arabija je u aprilu, usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku, najavila dolazak pakistanskih oružanih snaga, uključujući mlazne borbene avione i avione za podršku, u saudijsku vazduhoplovnu bazu Kralj Abdulaziz. Nedavni izveštaji ukazuju na to da je oko 8.000 pakistanskih vojnika raspoređeno u Saudijskoj Arabiji s eskadrilom borbenih aviona JF-17, dronovima i sistemom protivvazdušne odbrane. Saudijska Arabija je takođe više puta pružala finansijsku podršku pakistanskoj ekonomiji koja se suočava s finansijskim problemima. U aprilu je Rijad obećao dodatnih tri milijarde dolara u vidu depozita i produžio poseban depozitni aranžman od pet milijardi dolara na tri godine, dok je nastavio da isporučuje naftu Pakistanu na odloženo plaćanje kako bi ublažio pritisak na devizne rezerve zemlje. Pakistanski premijer Šarif pozvao je u četvrtak saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana kako bi potvrdio solidarnost svoje zemlje s tom zemljom. U objavi na društvenim mrežama, Šarif je rekao da su napadi Huta na saudijske brodove "neprihvatljivi", navodeći da oni "krše međunarodno pravo, ugrožavaju slobodu plovidbe i podrivaju regionalni mir i bezbednost". Saudijski državni mediji kasnije su objavili detalje o jednom od napada Huta, potvrđujući da je brod u vlasništvu saudijske kompanije pogođen u Crvenom moru. Pozivajući se na zvanične izvore, oni su naveli da su pobunjenici pogodili brod "ENCELIA", zbog čega je izbio požar na pramcu broda. Huti, poznati i kao zeiditska šiitska islamistička naoružana grupa, pojavili su se na severu Jemena 1990-ih. Zauzeli su jemensku prestonicu Sanu 2014. i trenutno kontrolišu veći deo severozapada Jemena, uključujući crvenomorsku luku Hodejba. Analitičari veruju da je nedavna eskalacija Huta pokušaj iranskog režima da uvuče Saudijsku Arabiju u sukob. "To je opasno kockanje zato što je Rijad skoro deceniju izbegavao širi regionalni rat za koji je Teheran deluje da je sve više odlučan da izazove", rekao je Navaf Obaid, viši saradnik na Londonskom kraljevskom koledžu. "Preteći brodovima i u Ormuskom moreuzu i u (moreuzu) Bab el-Mandeb, Teheran nastoji da izvrši pritisak na Saudijsku Arabiju s njenih istočnih i zapadnih pomorskih kapija, istovremeno povećavajući cenu regionalne stabilnosti", napisao je Obaid 21. jula. "Ta strategija nosi posledice daleko izvan regiona".

Direktoru RTV Podgorica Vladimiru Otaševiću zabranjen je ulazak u Srbiju u četvrtak nešto više od sat posle ponoći na graničnom prelazu između Crne Gore i Srbije. Otašević je poslednji u nizu novinara iz Crne Gore kojima je zabranjen ulazak u Srbiju nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Prema dokumentu o odbijanju ulaska u Srbiju, koji je Otašević pokazao Radio-televiziji Crne Gore, kao razlog je označena tačka 7 člana 15 Zakona o strancima Srbije, kojom je propisano da se ulazak može odbiti kada to zahtevaju "razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana". Otašević je u četvrtak za RTCG rekao da je sinoć automobilom putovao ka Srbiji, ali da mu je odbijen ulazak na graničnom prelazu Gostun, dodajući da je iznenađen tom odlukom. Posle ranijih zabrana crnogorskim novinarima da uđu u Srbiju, više međunarodnih medijskih organizacija je osudilo takve odluke. Početkom jula prvo je zabranjen ulazak novinaru Televiziji Vijesti Petru Komneniću, a potom par dana kasnije i izvršnom direktoru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuku Marašu. Predsednik Srbije je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku tabloida Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.