Rusija je u subotu napala južnu ukrajinsku luku Pivdeni, saopštili su ukrajinski zvaničnici, dok Moskva pojačava udare u oblasti Odese duž Crnog mora, gađajući energetske objekte i ključni put koji vodi ka granici s Moldavijom. Rusija vodi gotovo neprekidnu kampanju napada dronovima i raketama na ovaj region, gdje se nalaze vitalni ukrajinski trgovački portovi i snabdijevanje gorivom, dok Moskva prijeti da će "odsjeći Ukrajinu od mora". Zračni napadi su se intenzivirali iako Sjedinjene Američke Države predvode diplomatske napore koji imaju za cilj okončanje rata, koji se približava četvrtoj godišnjici. U subotu se očekuje da se američki pregovarači sastanu na Floridi s ruskim zvaničnicima, u još jednom diplomatskom pokušaju da se okonča rat. Subotnji napad na luku Pivdeni pogodio je rezervoare, saopštio je zamjenik premijera Ukrajine Oleksij Kuleba putem Telegrama, dan nakon što je raketni napad na ovu luku usmrtio osam osoba i ranio najmanje 30 drugih. U četvrtak i petak ruske snage su gađale most preko ušća rijeke Dnjestar, u blizini sela Majaki, sjeveroistočno od Pivdenija, rekli su ukrajinski zvaničnici. Taj most povezuje razdvojene dijelove regiona i predstavlja jedini put koji vodi prema Moldaviji. "Bez vidljivog uspjeha na frontu, neprijatelj pokušava terorizirati civile kako bi izazvao unutrašnju destabilizaciju. Ti planovi su jasni i mi im se efikasno suprotstavljamo, zajedno s građanima Odese", poručio je na Telegramu zamjenik šefa predsjedničke administracije Viktor Mikita. Ruski zvaničnici još nisu komentarisali ove napade. Zbog napada, ukrajinske vlasti su upozorile građane da izbjegavaju ovo područje za kopnena, ali i vodena putovanja prema Moldaviji. Prošle sedmice, jedan od najvećih ruskih zračnih napada na strateški region Crnog mora oštetio je energetske objekte i izazvao prekide u snabdijevanju električnom energijom u Odesi, ostavljajući stotine hiljada civila u mraku nekoliko dana. Napadi na luke oštetili su tri broda registrovana u Turskoj tokom decembra. Ruski predsjednik Vladimir Putin obećao je da će Ukrajini uskratiti pristup Crnom moru, kao znak odmazde za napade ukrajinskih dronova na tankere koji su dio ruske "flote u sjeni", a koja se koristi za izbjegavanje zapadnih sankcija. Ukrajina tvrdi da se ti brodovi koriste za transport nafte, koja je glavni izvor prihoda Rusije za finansiranje rata protiv Ukrajine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 20. decembra na Instagramu da su vođeni "dugi i važni razgovori u vezi sa energetskom stabilnošću Srbije" i da veruje da su "korak bliže rešenju izuzetno komplikovane situacije". On je rekao i da je obezbeđeno dovoljno dizela, kerozina, mazuta i benzina najmanje do 15. januara. "Imali smo važne razgovore sa strancima i naredne nedelje očekujemo različite inicijative, molbe i zahteve upućene (američkom) OFAK-u, (koji je uveo snakcije NIS-u) u nadi da ćemo dobiti operativnu licencu", naveo je Vučić. Naveo je, u video poruci, i da se razgovori nastavljaju, a da se ubrzano uvoze i naftni derivati. Naftna industrija Srbije (NIS), najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra, zbog većinskog ruskog vlasništva. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Rafinerija u Pančevu ugašena je početkom decembra, dok Beograd tvrdi da traju razgovori sa Moskvom o promeni vlasništa. Vučić je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Institut za pravdu Kosova (IKD) saopštio je da je 28 kandidata za poslanike na izborima 28. decembra povezano s krivičnim djelima, a najveći broj njih dolazi iz Pokreta Samoopredjeljenje. Izvještaj IKD-a, koji je analizirao liste kandidata za poslanike, pokazao je da od ukupno 1.179 kandidata, osim 28 uključenih u krivična djela, još 19 kandidata ima aktivne optužnice. Takođe, 12 kandidata je u prošlosti bilo osuđeno pravosnažnim presudama. Na listi Pokreta Samoopredjeljenje, prema IKD-u, nalazi se 13 kandidata povezanih s krivičnim slučajevima, što čini 11,81 odsto. Alijansa za budućnost Kosova ima šest kandidata (5,45 odsto), slijedi Socijaldemokratska inicijativa s tri kandidata (2,72 odsto), Demokratska partija Kosova s dva kandidata (1,81 odsto), isto koliko i Srpska lista (6,06 odsto), dok po jednog kandidata imaju Demokratski savez Kosova (0,9 odsto) i turska stranka KDTP (6,25 odsto). "Što se tiče krivičnih djela u koja su kandidati uključeni, dominiraju djela iz oblasti službene korupcije, krivična djela protiv službene dužnosti i krivično djelo 'Upotreba oružja ili opasnog sredstva'", navodi IKD. Prema Zakonu o izborima, osobi se ograničava pravo kandidature za poslanika samo ako je osuđena pravosnažnom presudom na godinu ili više zatvora u posljednje tri godine. "Uprkos tome, IKD s ciljem jačanja institucionalnog integriteta Skupštine Kosova i ličnog integriteta predstavnika naroda kontinuirano lobira da političke partije očiste liste kandidata i od osoba koje potencijalno imaju probleme sa zakonom – u smislu sumnji na umiješanost u krivična djela, optužnica ili presuda izrečenih od strane sudova, ali koje ne potpadaju pod zakonska ograničenja", navodi IKD. Za prijevremene parlamentarne izbore 28. decembra certifikovano je 24 politička subjekta. IKD je dodao da, prema nalazima istraživanja o kandidatima uključenim u krivična djela, u poređenju s redovnim parlamentarnim izborima 9. februara, postoji nazadovanje u pogledu broja kandidata za poslanike koji su uključeni u krivične slučajeve, broja kandidata s krivičnim presudama i broja političkih subjekata koji na svojim listama imaju osobe povezane s krivičnim djelima.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Vašington predložio direktne pregovore u kojima bi učestvovali američki, ruski i ukrajinski pregovarači – potez koji bi mogao označiti novu fazu u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini. Zelenski je govorio na konferenciji za novinare u Kijevu 20. decembra, dok se glavni pregovarač Kremlja, Kiril Dmitrijev, spremao za nove sastanke sa američkim zvaničnicima na Floridi. Do sada su američki zvaničnici uglavnom održavali odvojene sastanke sa ruskim i ukrajinskim predstavnicima, umjesto da sve tri strane budu zajedno za stolom. Dva kruga direktnih pregovora u Turskoj, u maju i junu, rezultirala su dogovorima o razmjeni zarobljenika, ali bez suštinskog napretka ka rješenju sukoba. "Sjedinjene Države su nam rekle da će imati poseban sastanak s ruskim predstavnicima. Predložili su format Ukrajina – Sjedinjene Države – Rusija, a pošto su prisutni i predstavnici Evrope, moguće je i uključivanje Evrope", rekao je Zelenski. Nije bilo neposredne potvrde iz Sjedinjenih Država, Rusije ili evropskih zemalja o promjeni formata pregovora. Izjava Zelenskog dolazi nakon još jedne sedmice intenzivne diplomatske i vojne aktivnosti, dok se ruska invazija u punom obimu približava kraju četvrte godine. Američki izaslanici održali su razgovore s evropskim i ukrajinskim zvaničnicima, na samitu Evropske unije odobren je zajam od 106 milijardi dolara za Kijev, a ruski predsjednik Vladimir Putin održao je beskompromisnu konferenciju za novinare u trajanju od četiri i po sata, ponovivši ranije iznesene zahtjeve uz sporne tvrdnje o napretku na frontu. Američki državni sekretar Marco Rubio naznačio je 19. decembra da bi mogao učestvovati u pregovorima na Floridi, dodajući da Vašington neće prisiliti nijednu stranu na dogovor. "Ne možemo natjerati Ukrajinu da postigne dogovor. Ne možemo natjerati Rusiju da postigne dogovor. Oni sami moraju željeti dogovor", rekao je. Detalji planova koji se razrađuju ostaju nejasni, ali okvirno se predviđa da Ukrajina napravi teritorijalne ustupke u zamjenu za sigurnosne garancije. Dmitrijev, koji kao šef ruskog državnog investicionog fonda podliježe američkim sankcijama od februara 2022. godine, tvrdio je da "ratni huškači" pokušavaju potkopati mirovne napore Vašingtona. Njegove riječi uslijedile su nakon ruskog raketnog napada na Odesu i njena predgrađa prethodne večeri, u kojem je poginulo sedam osoba, a ranjeno 25. Ukrajinske hitne službe podijelile su fotografije autobusa za koji su rekle da je bio "epicentar udara". Ruske snage gotovo svakodnevno napadaju oblast Odese od početka decembra. Desetine hiljada ljudi ostalo je bez struje usred hladnog zimskog vremena. Snabdijevanje vodom je takođe pogođeno. Rusija negira da cilja civile od početka invazije u punom obimu u februaru 2022, ali je više puta gađala nemilitarne objekte, uključujući škole, bolnice, energetske pogone i stambene zgrade. Putin je 19. decembra ponovo naglasio da će Rusija ostvariti svoje ciljeve vojnim putem ako Ukrajina ne pristane na njegove zahtjeve. Zelenski je istakao sigurnosne garancije kao glavnu tačku neslaganja u mirovnim pregovorima. "Šta će Sjedinjene Američke Države učiniti ako Rusija ponovo krene s agresijom? Šta će značiti te sigurnosne garancije? Kako će funkcionisati?", upitao je 18. decembra. U međuvremenu, Ukrajina je preuzela odgovornost za dva napada koja proširuju bojište izvan uobičajenih zona sukoba. Dana 19. decembra tvrdili su da su pogodili ruski tanker iz "flote u sjeni" kod obale Libije, što bi bio prvi takav napad u Sredozemlju. Dana 20. decembra tvrdili su da su pogodili rusku naftnu platformu i mornarički brod u Kaspijskom moru – područje za koje Ukrajina tvrdi da je ranije napadala. "Kamera na dronu snimila je uspješan pogodak u području gasne turbine na platformi. Ranije su dronovi SBU-a već pogodili ledeno otporne platforme za proizvodnju nafte na poljima Filanovski i Korchagin u Kaspijskom moru, što je dovelo do obustave proizvodnih procesa", rekao je izvor iz ukrajinske sigurnosne službe za ukrajinski servis RSE-a. Napadi od 19. i 20. decembra nisu mogli biti nezavisno potvrđeni. Oni slijede nakon dva druga nedavna napada na tankere iz "flote u sjeni" u Crnom moru. "Svjedočimo rađanju novog Tankerskog rata. Kao u sukobu Irana i Iraka 1980-ih, trgovački brodovi sada su ekonomsko oružje", napisala je pomorska obavještajna agencija Windward u objavi na društvenim mrežama. "Poruka za 1.300 ruskih brodova iz 'flote u sjeni': Nema utočišta."

Snage Sjedinjenih Američkih Država izvele su veliku operaciju protiv ekstremističke grupe Islamska država (IS) u Siriji, operaciju koju je američki predsjednik Donald Trump opisao kao "vrlo ozbiljnu osvetu" za napad u kojem su ubijena tri Amerikanca – dva vojnika i jedan civil. Vašington je saopštio da je napadač IS-a izveo napad 13. decembra u Palmiri, kada su ranjena i tri američka vojnika. "Američke snage izvele su zračne napade u Siriji kako bi eliminisale borce IS-a, infrastrukturu i skladišta oružja, kao direktan odgovor na napad na američke snage koji se dogodio 13. decembra u Palmiri u Siriji", rekao je američki sekretar odbrane Pete Hegseth putem objave na X-u. "Ovo nije početak rata, ovo je objava osvete", napisao je on, dodajući: "Danas smo pratili i ubili naše neprijatelje. Mnoge od njih, i nastavit ćemo." Trump je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da američke snage "provode vrlo ozbiljnu osvetu, kao što sam obećao, protiv ubilačkih terorista koji su odgovorni", te da oni koji napadaju Amerikance "BIĆE POGOĐENI JAČE NEGO IKADA PRIJE". Centralna komanda SAD-a saopštila je da su američke snage "pokrenule napad velikih razmjera protiv infrastrukture i objekata za oružje IS-a u Siriji". Centralna komanda je također navela da je "više od 70 ciljeva na nekoliko lokacija u Siriji" pogođeno. U subotu, Sirijski opservatorij za ljudska prava rekao je AFP-u da je najmanje pet članova IS-a, uključujući vođu jedne ćelije, ubijeno tokom napada koje su američke snage izvele tokom noći. Sirijsko ministarstvo vanjskih poslova, iako nije direktno komentiralo američki napad, objavilo je na X-u da je država posvećena borbi protiv IS-a "kako bi se osiguralo da nema sigurnih utočišta na sirijskoj teritoriji". Amerikanci ubijeni u napadu u Palmiri prošlog vikenda bili su narednici Nacionalne garde Ajove, William Howard i Edgar Torres Tovar, kao i Ayad Mansoor Sakat, civil iz Mičigena koji je radio kao prevodilac. Napad u Palmiri bio je prvi incident ovog tipa od svrgavanja dugogodišnjeg sirijskog vladara Bashara al-Assada u decembru prošle godine, a portparol sirijskog Ministarstva unutrašnjih poslova, Noureddine al-Baba, rekao je da je počinilac napada bio član sigurnosnih snaga koji je trebao biti otpušten zbog "svojih ekstremističkih islamističkih ideja". Godine 2014. IS je zauzeo velike dijelove sirijske i iračke teritorije. Američko osoblje bilo je meta napada jer je podržavalo međunarodne napore da se IS porazi. IS je poražen, ali i dalje ima prisustvo u Siriji. Napomena: Američki predsjednik Donald Trump potpisao je izvršnu naredbu u septembru 2025. godine, kojom je promijenio naziv Ministarstva odbrane u Ministarstvo rata, kao drugi naziv.

Bahami, zemlja u Karibima, priznali su nezavisnost Kosova u petak, saopštila je predsjednica Vjosa Osmani. U objavi na Facebooku, Osmani je rekla da je sporazum o priznanju Kosova od strane Bahama postignut u glavnom gradu te zemlje, Nasau. "Još jedna istorijska odluka za našu zemlju", napisala je Osmani. Bahami su sada postali 121. država koja priznaje Kosovo, odluka za koju se očekuje da će izazvati nezadovoljstvo Srbije, koja se stalno protivi nezavisnosti svog susjeda. Sporazum o priznanju Kosova od strane ove otočne zemlje Atlantskog okeana i uspostavljanje diplomatskih odnosa između dvije zemlje potpisali su predsjednica Osmani i premijer Bahama, Philip Davis. U zajedničkoj izjavi, Kosovo i Bahami su rekli da su posvećeni ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih nacija, uključujući poštivanje suvereniteta, jednakosti država i mirno rješavanje sporova. Dogovorili su se da razvijaju svoje odnose na osnovu međusobnog poštovanja, reciprociteta i konstruktivnog angažmana. "Bahami i Kosovo izražavaju svoju namjeru da prodube saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, uključujući političke konsultacije, trgovinu i investicije, turizam, obrazovanje i kulturu, tehnologiju i inovacije, saradnju u javnom sektoru, kao i razmjenu među ljudima, u skladu sa zakonima i procedurama svake od država", navodi se u saopštenju. Kasnije, na konferenciji za medije, premijer Davis je rekao da se Kosovo može osloniti na Bahame kao pouzdanog i stabilnog partnera. "Ovo je, bez ikakve sumnje, istorijski trenutak za obje naše zemlje i naše narode", rekao je Davis. "Nema sumnje da je ovo početak odnosa koje ćemo nastojati da ojačamo. Postoji mnogo oblasti u kojima možemo razvijati saradnju, posebno u svijetu u kojem postoje geopolitički izazovi koji nas sve pogađaju", dodao je on. U međuvremenu, premijer u ostavci Kosova, Albin Kurti, ocijenio je 2025. godinu kao "godinu novih priznanja, nakon dugog vremena", dok je izrazio "posebnu" zahvalnost predsjednici Osmani. "Kosovu se pridružuju nova prijateljstva i, zajedno s njima, i mogućnosti za saradnju. Jedva čekamo da međusobno priznanje pretvorimo u iskreno partnerstvo sa državom i narodom Bahama", dodao je on. U međuvremenu, ministarka vanjskih poslova u ostavci, Donika Gërvalla, zahvalila je Osmani i ministru vanjskih poslova Bahama, Fredericku A. Mitchellu, na njihovom radu u postizanju sporazuma. "Kosovo svakodnevno jača svoj međunarodni subjektivitet i državni suverenitet, radom, dostojanstvom i stabilnim savezništvima", napisala je Gërvalla na Facebooku nakon objave predsjednice. Koliko država priznaje Kosovo?Priznanje od strane Bahama četvrto je ove godine za Kosovo, nakon što su ranije dvije afričke države, Sudan i Kenija, kao i Sirija s Bliskog istoka, priznale Kosovo. Ova priznanja dolaze nakon pada ritma priznanja Kosova u posljednjim godinama. Prije njih, posljednja država koja je priznala Kosovo bila je Izrael 2021. godine. Ova nova priznanja izazvala su nezadovoljstvo Srbije, koja se stalno protivi nezavisnosti Kosova, jer ga i dalje smatra dijelom svoje teritorije.

Evropska unija sa žaljenjem konstatuje da Srbija i dalje nema funkcionalan Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), posle ostavki više izabranih članova koji su kao razlog naveli nepravilnosti u izbornom procesu, saopštila je Delegacija EU u Srbiji. Četvoro izabranih članova Saveta REM-a u petak je zvanično podnelo ostavke na članstvo u tom telu jer nije ponovljeno glasanje o kandidatu koga su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina. Članovi Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Mališić i Ira Prodanov Krajišnik najavili su sredinom novembra da će podneti ostavke, navodeći da je vladajuća većina obesmisla izbor članova tog regulatornog tela za medije sa širokim ovlašćenjima. U saopštenju Delegacije EU u Srbiji na X ističe se značaj "funkcionalnog Saveta REM-a za sprovođenje reformi u oblasti medija" i poziva da se Savet tog tela konstituiše "na transparentan i inkluzivan način, u skladu sa pravnim okvirom i kako je definisano Reformskom agendom". "EU će nastaviti da podržava Srbiju u napredovanju na njenom evropskom putu, uključujući kontinuiranu primenu ključnih reformi radi jačanja vladavine prava, slobode medija i izbornog okvira", navela je Delegacija EU. Zašto su podnete ostavke?Advokat Rodoljub Šabić kazao je da su nezavisni kandidati podneli ostavke jer nije poštovan zakon pri izboru članova tog regulatornog tela, prenela je agencija Beta. "Očigledno nije primenjen zakon u kom piše da ovlašćeni predlagači usaglašavaju stavove. Kad je došlo vreme da se usaglase stavovi, vlast je shvatila da će njihov kandidat biti preglasan pa su doveli na glasanje ljude koji nisu učestvovali u postupku, predstavnike saveta koji nisu podneli nikakav predlog. Zato smo bili protiv toga", kazao je Šabić novinarima ispred Narodne skupštine. On je kazao da svaki nacionalni savet po zakonu ima pravo da predloži kandidata ali da su to pravo iskoristila samo tri saveta. "Tražimo da se primeni zakon a oni su s ulice doveli ljude da bi izgurali svog kandidata. Birate na odboru, u skladu s zakonom kandidujete čoveka, podnesete formalan predlog s dokumentacijom koju predviđa zakon a to nije urađeno. Morate poštovati zakon i procedure, da su kandidovali ja ne bih mogao da imam ništa protiv", naveo je Šabić. Novi izbor članova REM-a?Upitan da li njihove ostavke znače da će proces formiranja Saveta REM krenuti ispočetka, Šabić je rekao da postoji opcija da se "na brzinu sprovede novi postupak". "Vlast će lako uz pomoć GONGO udruženja (lažne nevladine organizacije koje zastupaju interese vlasti) da napravi svoj REM", dodao je Šabić. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je da će posle ostavki biti ponovljen proces izbora članova Saveta REM u četiri kategorije, kao i da ostaje da se izabere kandidat nacionalnih manjina u tom regulatornom telu. Ona je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da odluka četvoro izabranih članova Saveta REM-a da podnesu ostavke pokazuje "nedostatak želje i kapaciteta za dijalog i pronalaženje zajedničkih rešenja". "Institucije Srbije neće biti blokirane, nastavićemo sa procesom izbora svih preostalih članova Saveta REM. To je sada petoro članova. Rešićemo to, izabraćemo Savet REM i rad će se nastaviti. Biće ponovljen postupak u kategorijama u kojima trenutno nemamo članove Saveta REM a oni koji su izabrani i nisu podneli ostavke ostaju članovi i tu nećemo ponavljati izbor", kazala je Brnabić. Dodala je da će nove kandidate u četiri upražnjenje kategorije predložiti ovlašćene organizacije. Članovi Saveta REM-a koji su podneli ostavke, to su najavili u novembru navodeći da je proces izbora članova Saveta REM "suštinski obesmišljen" posle odluke većine u Skupštini Srbiji da ne izabere svih devet članova tog regulatornog tela. Poslanici Skupštine Srbije su 12. novembra većinom glasova izabrali osam od devet članova za novi saziv Saveta REM-a. Parlament nije izabrao kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina jer se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, deo vladajuće koalicije, koji tvrdi da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta. U nadležnosti Saveta REM-a je, između ostalog, da reguliše, kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. REM takođe ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja, u kojima mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima. Zbog širokih nadležnosti tog regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom.

Četvorica osumnjičenih za pokušaj ubistva vođe Kavačkog kriminalnog klana Radoja Zvicera u Ukrajini pre pet godina i dalje su u pritvoru dok sud u Kijevu razmatra optužnicu u krivičnom postupku protiv njih, saopštila je kancelarija Generalnog ukrajinskog tužioca. Prema odluci Evropskog suda za ljudska prava, Ukrajina je povredila ljudska prava osumnjičenima za pokušaj ubistva Zvicera u Kijevu 2020. - dvojici državljana Crne Gore i dvojici državljana Srbije - pošto su u pritvoru duže od pet godina. Policija je posle pokušaja ubistva kriminalnog klana iz Crne Gore tada uhapsila Stefana Đukića i Emila Tuzovića iz Crne Gore, kao i Petra Jovanovića i Milana Brankovića iz Srbije. Ukrajinsko tužilaštvo je u odgovoru za RSE 19. decembra navelo da okružni sud u Kijevu razmatra optužnicu protiv dvojice državljana Crne Gore i dvojice državljana Srbije koji se terete za pokušaj teškog ubistva. Tužilaštvo je bez navođenja imena navelo da se jedan državljanin Crne Gore tereti za pokušaj teškog ubistva, učešće u grupi koja je planirala izvršenje dela, nedozvoljeno držanje oružja i korišćenje ili falsifikovanje dokumenata. Ostala trojica, jedan državljanin Crne Gore i dva državljana Srbije, terete se za pokušaj teškog ubistva, učešće u grupi koja je planirala izvršenje dela i nedozvoljeno držanje oružja. Tužilaštvo je navelo da se oni u skladu s rešenjem Podolskog okružnog suda u Kijevu nalaze u pritvoru i da je sudski postupak u toku. Šta je prethodilo?Oni su 26. maja 2020, kako je saopštila ukrajinska policija, u elitnom kvartu u Kijevu "u sačekuši" pokušali da ubiju Zvicera, koji je tom prilikom teško ranjen. Nakon što su 2020. zbog pokušaja ubistva Zvicera, uhapšeni Đukić i Tuzović iz Crne Gore, kao i Jovanović i Branković iz Srbije, njihov ukrajinski advokat se krajem novembra 2024, zbog dužine pritvora, žalio Evropskom sudu za ljudska prava. Evropski sud u Strazburu je u predmetu "Jovanović i drugi protiv Ukrajine" jednoglasno utvrdio povredu člana 5, Evropske konvencije o ljudskim pravima i naložio Ukrajini da trojici napadača isplati po 3.900 evra odštete. U presudi od 25. septembra Sud je naveo i da su Đukić, Jovanović i Branković u pritvoru pet godina, jedan mesec i osam dana. Četvrti napadač, Podgoričanin Emil Tuzović se u presudi ne pominje. Teško ranjeni Zvicer je nakon lečenja u Kijevu napustio Ukrajinu, i za njim i dalje tragaju policije nekoliko država.

Evropska komisija je saopštila da će suspendovati liberalizaciju viznog režima za nosioce gruzijskih diplomatskih pasoša kada nova pravila Evropske unije stupe na snagu krajem meseca, ne isključujući mogućnost da se to odnosi i na celokupno stanovništvo zemlje Južnog Kavkaza ako ne sprovede mere za jačanje demokratskih prava i sloboda. Mera je najavljena nakon što je Evropska komisija predstavila godišnji izveštaj o zemljama van EU čiji građani uživaju bezvizni režim do 90 dana u svakom periodu od 180 dana. Pravila se primenjuju na ulazak u većinu članica EU, kao i za su Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku. Građani Gruzije uživaju ovu pogodnost od 2017. godine. Kršenje prava u GruzijiKomisija je saopštila da je Tbilisi "prekršio brojne obaveze preuzete tokom dijaloga o liberalizaciji viznog režima" i optužen je da nije sproveo preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja, kao što je zaštita osnovnih prava, uključujući slobode udruživanja, okupljanja i izražavanja. Brisel je takođe osudio kontroverzne zakone gruzijske vlade o "transparentnosti stranog uticaja" i "porodičnim vrednostima i zaštiti maloletnika". U izveštaju se navodi da će "s obzirom na sistemsku i svesnu prirodu ovog nazadovanja, Komisija razmotriti odgovarajuće mere u okviru revidiranog Mehanizma za suspenziju viza, koji će stupiti na snagu 30. decembra 2025. godine". Prošlog meseca, šefica spoljne politike EU Kaja Kalas (Kallas) rekla je da Gruzija "nema održiv put ka EU u ovoj fazi, osim ako se uslovi dramatično ne promene". U izveštaju se specifično krivi politika gruzijske vlade – naime, mere protiv političkih protivnika i promena politike koja je izgleda naklonjena Moskvi – koje su potkopale odnose s EU. Nova pravila za vizeNova pravila, koja su odobrena ranije ove jeseni, omogućavaju Evropskoj komisiji da delimično ili potpuno suspenduje liberalizaciju viznog režima za neku zemlju ne samo zbog kršenja pitanja iz domena unutrašnjih poslova, kao što su prekoračenje boravka, nedostatak povratka ili neosnovani zahtevi za azil, već i zbog kršenja ljudskih prava. Takođe dozvoljava izvršnoj vlasti EU da sama donese ovu odluku iako je verovatno da će se konsultovati s državama članicama EU pre nego što donese konačnu odluku. Predsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili optužio je EU za "ucenu". Diplomatski izvori su za RSE rekli da bi većina članica EU želela barem da suspenduje liberalizaciju viznog režima za političare u Gruziji koji donose odluka, a da se poštede obični građani. Komisija je, međutim, dozvolila mogućnost da se druga faza suspenzije "proširi na celokupno stanovništvo ako gruzijske vlasti ne reše probleme". Takođe se dodaje da bi u poslednjoj fazi "Gruzija mogla potpuno da izgubi svoj bezvizni status i da bude prebačena na listu trećih zemalja EU kojima je potrebna viza". Do sada se to dogodilo samo južnopacifičkoj državi Vanuatu krajem 2024. godine. U tom slučaju, ta zemlja je nudila takozvani program "zlatnog pasoša" koji je podsticao ljude da investiraju u zemlju i dobiju ubrzano državljanstvo što je protiv pravila EU. Odnos Gruzije sa EU se posebno pogoršao otkako je Tbilisi prošle godine usvojio anti-LGBT zakon i takozvani zakon o "stranim agentima", posle čega je EU obustavila pristupne pregovore. Tenzije su se dodatno produbile posle parlamentarnih izbora u oktobru 2024. godine, na kojima je stranka Gruzijski san ostala na vlasti, zamrznula pregovore o pristupanju Gruzije Evropskoj uniji i optužila blok da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Predsednik Gruzije Mihail Kavelašvili u četvrtak je u Beogradu optužio EU za, kako je naveo, "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili u obraćanju novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je on.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Trump potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane u kome se, među ostalim, spominju i zemlje Zapadnog Balkana i potreba njihove euroatlantske integracije i smanjenja energetske ovisnosti o Rusiji. Nakon što su oba doma Kongresa SAD-a usvojila prijedlog tog akta, Trump je potpisao Zakona kojim se odobravaju budžetski rashodi za fiskalnu 2026. godinu. Novac je namijenjen, prije svega, za programe Mnistarstva odbrane, Ministarstva energetike povezane s nacionalnom bezbjednošću, obaveštajne programe i programe State Departmetna, saopćila je Bijela kuća. Zakon podržava povećanje osnovne plaće u vojsci i druga ovlašctenja povezana sa Oružanim snagama SAD-a, kao i da uvodi druge modifikacije u vezi sa nacionalnom bezbjednošću, vanjskim i unutrašnjim poslovima, trgovinom, pravosuđem i drugim srodnim programima. Upozorenja za Zapadni BalkanDijelovi tog zakona, čiji je prijedlog Predstavnički dom Kongresa usvojio prošle, a Senat ove sedmice, odnose se i na Zapadni Balkan. Ocijenjno je, uz ostalo, da ovisnost zemalja Zapadnog Balkana o ruskim fosilnim gorivim vezuje njihove ekonomije i politiku za Moskvu i sputava njihove težnje ka evropskim integracijama. Korupcija, uključujući i onu među ključnim političkim liderima, i dalje predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona. Rast utjecaja Kine na Zapadnom Balkanu također može imati štetan uticaj na stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju s Evropom, navodi se u Zakonu. U Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane koji uspostavlja ili nastavlja odbrambene programe i aktivnosti Ministarstva odbrane SAD i drugih federalnih agencija, također je izražena zabrinutost za stanje demokratije u Srbiji. "Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. i njihova neposredna posledica izazivaju duboku zabrinutost u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji, uključujući zaključke konačnog izveštaja OEBS/ODIHR-a", navodi se u tekstu. Zakon propisuje i da Srbija i Kosovo treba da teže postizanju momentalnog napretka u vezi sa primjenom briselsko-ohridskog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa. Navodi se da SAD treba da nastave da podržavaju postizanje sveobuhvatnog konačnog sporazuma Kosova i Srbije, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Također, istaknuto je da američka vlada neće voditi politiku koja zagovara razmjenu teritorija, podjelu ili druge oblike prekrajanja granica duž etničkih linija na Zapadnom Balkanu. Među stavovima Kongresa, kako je navedeno u tekstu, jeste da treba podržati održavanje punog mandata Eufora u Bosni i Hercegovini, smatrajući to u interesu nacionalne bezbjednosti Sjedinjenih Država. Takođe se traži podsticanje NATO-a i EU da preispitaju svoje mandate i raspored misija u BiH kako bi se osiguralo da igraju proaktivnu ulogu u uspostavljanju bezbjednog i sigurnog okruženja, posebno u oblasti odbrane. SAD bi trebalo da povećaju poslovne veze i investicije na Zapadnom Balkanu, naročito radi smanjenja ovisnosti o ruskim energetskim izvorima, povećanja energetske diverzifikacije, efikasnosti i štednje, kao i olakšavanja prelaska na čistije i pouzdanije izvore energije, navodi se u Zakonu. Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, koji su podržali članovi Kongresa iz obe partije, predviđa izdatke od oko 900 milijardi dolara.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rješavanje pitanja Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama, i da je dijalog sa Srbijom u toku. "Imamo ideje o tome kako, na koji način i u kom pravcu bismo mogli da krenemo zajedno naprijed. Takav dijalog je u toku sa našim prijateljima u Srbiji. Nadamo se da ćemo pronaći pravo rješenje", rekao je Putin, javila je ruska agencija TASS, prenosi Beta. Najveća naftna kompanija u Srbiji nalazi se pod američkim sankcima od početka oktobra, zbog većinskog ruskog vlasništva. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udio trenutno iznosi 56,2 posto. Putin je na konferenciji za novinare, koja se održava krajem svake godine, naveo da Rusija pretpostavlja da će "prijateljsko rukovodstvo Srbije" ispuniti obaveze prema NIS-u. "Imamo međuvladin sporazum sa Srbijom u vezi sa usvajanjem bilo kakvih ograničenja u vezi sa ovim komercijalnim entitetom. I, naravno, pretpostavljamo da će prijateljsko rukovodstvo Srbije imati ovo na umu i ispuniti svoje obaveze. U suprotnom, postavlja se pitanje: kako možemo da uložimo novac u ekonomiju zemlje i gdje su garancije bezbjednosti ako čak ni međuvladini sporazumi ne funkcionišu", rekao je Putin. Brnabić: Vučić uskoro odgovara na Putinove navodePredsjednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nije želela da komentariše Putinove poruke, navodeći da vjeruje da će se predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u narednim danima tim povodom obratiti javnosti. Na novinarsko pitanje o kojem sporazumu je govori ruski predsjednik, te šta je njime propisano, Brnabić je rekla da "neće da se meša u stvari o kojima ne zna dovoljno". "Ono što znam je da je Vučić dobro i detaljno proučio sve sporazume, ugovore i dokumente koji imaju veze s tim od kojih nijedan ne može da se primeni na ovu trenutnu situaciju", rekla je Brnabić i dodala da "zna da je Vučić te stvari predočio Putinu" tokom susreta u Moskvi i u Pekingu. Primjena američkih sankcija za NIS počela je 9. oktobra, nakon višemjesečnog odlaganja. Rafinerija u Pančevu ugašena je početkom decembra, dok Beograd tvrdi da traju razgovori sa Moskvom o promjeni vlasništa. Srbija je Rusiji postavila rok do 15. januara. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. "Mislim da se pregovori bliže kraju između ruske strane i jedne velike kompanije", rekao je tada Vučić, ne precizirajući o kojoj kompaniji je riječ. Ni američka ni ruska strana nisu javno izlazile sa informacijama o toku pregovora, a građanima su informacije o tome dolazile od zvaničnika Srbije, najvećim dijelom od Vučića. Cilj sankcija usmjerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje financira invaziju na Ukrajinu.

Vršitelj dužnosti premijera Kosova Albin Kurti pozdravio je u petak odluku Evropske unije (EU) o ukidanju kaznenih mjera koje su toj zemlji uvedene 2023. godine, zbog napetosti na sjeveru gdje većinu čine Srbi. No, Kurti je tokom sastanka izvršne vlasti rekao da kosovske institucije "nisu uzrok eskalacije situacije" na sjeveru, već je smanjenje napetosti u tom području "upravo zasluga institucija" države. Rekao je da se Kosovo nakon uvođenja kaznenih mjera, koje će biti u potpunosti ukinute krajem januara i koje će zemlji omogućiti da dobije milione eura financijske pomoći, suočilo s dva napada, u septembru 2023. u Banjskoj u Zvečanu i u novembru 2024. u kanalu Iber-Lepenc. U vezi s oba napada, Kurti je ponovio stav da postoje dokazi o umiješanosti države Srbije. "Gledajući unatrag, svaki kompromis s vladavinom prava bio bi koban za Kosovo. Mirna situacija, slobodno kretanje i funkcioniranje državnih institucija na sjeveru Kosova upravo su zato što su vladavina prava i javni red trijumfirali. Unatoč svemu tome, nikada nismo bili ogorčeni na EU. Ostali smo u potpunosti predani evropskim integracijama, ispunjavanju kriterija za članstvo", naglasio je. Govoreći o mjerama, kritizirao je stranke koje su bile u opoziciji u prethodnom mandatu, jer u novembru nisu glasale o Planu rasta i tri sporazuma sa Svjetskom bankom, prije nego što je Skupština raspuštena. "Kosovo nije pretrpjelo najveće financijske mjere od Evropske unije, već od parlamentarne opozicije“, rekao je Kurti. Opozicijske stranke odbile su sudjelovati na sjednici koju je u to vrijeme sazvala Kurtijeva stranka, tvrdeći da aktualna vlada koristi ta pitanja kao "instrumente svojih političkih igara". Nedostatak konsenzusa o stvaranju novih kosovskih institucija nakon februarskih izbora doveo je do najave novih izbora, koji će biti održani 28. decembra. Uz mjere EU, vlada koju predvodi Kurti suočila se s kritikama Sjedinjenih Država zbog nekoliko odluka na sjeveru zemlje, uključujući zatvaranje javnih poduzeća koja su djelovala pod srbijanskim sistemom. Na sjeveru je također zabranjena upotreba dinara Srbije. Srbija je financirala paralelne strukture na sjeveru i podržavala tamošnje Srbe kroz penzije i druge beneficije u dinarima. Međutim, institucije su te akcije smatrale dijelom proširenja suvereniteta u ovom dijelu države. Sjedinjene Države i EU su mnoge od tih akcija opisali kao nekoordinirane. Kaznene mjere koštale su Kosovo oko 613,4 miliona eura u obustavljenim ili na neodređeno vreme odloženim projektima. Zbog propuštenih rokova, 7,1 milion eura je u potpunosti izgubljeno, pokazuje analiza Instituta za napredne studije - GAP

Kantonalni sud u Tuzli odredio je jednomjesečni pritvor Mirsadu Bakaloviću, bivšem direktoru Doma penzionera Tuzla i Zinaidi Razić Halilović, šefici Službe za ekonomske, finansijske, računovodstvene i opšte poslove zbog osnovane sumnje da su kao saučesnici počinili krivično djelo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine. Pored toga, Bakalović se sumnjiči i za zloupotrenu položaja ili ovlaštenja. U požaru u Domu penzionera Tuzla 4. novembra poginulo je 17 osoba, a više od 30 ih je povrijeđeno. Osumnjičenima se, između ostalog, terete da su od februara 2024. do 4. novembra 2025. godine, kao odgovorna lica u Javnoj ustanovi "Dom penzionera" Tuzla, "svjesno propustili da organizuju i provode propisane mjere zaštite od požara i opšte sigurnosti korisnika". "Ovi propusti su imali za posljedicu ugrožavanje sigurnosti većeg broja ljudi, te kada je izbio požar u sobi jednog od korisnika 4. novembra 2025. godine, pouzrokovana je smrt većeg broja korisnika, a povrijeđeno više od 50 osoba", navodi se u saopštenju za javnost Kantonalnog tužilaštva Tuzlanskog kantona. U tuzlanskom domu penzionera je bilo smješteno 180 osoba. Zgrada, izgrađena krajem sedamdesetih i prvobitno projektovana kao hotel "B" kategorije, godinama funkcioniše kao javna ustanova socijalne zaštite koja se samofinansira. Dom se inače ne finansira iz javnih budžeta, nego isključivo od prihoda koje sam ostvari, iako je Grad Tuzla vlasnik objekta i imenuje upravu.

Američki Kongres ocenio je u predlogu obimnog zakona o odbrani da zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih fosilnih goriva vezuje njihove ekonomije i politiku za Moskvu i sputava njihove težnje ka evropskim integracijama, dok korupcija, uključujući i među ključnim političkim liderima, i dalje predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona. U predlogu Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane koji je u oba doma Kongresa usvojen glasovima i republikanaca i demokrata i koji treba da potpiše predsednik Donald Tramp (Trump) navodi se da je smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskog gasa i fosilnih goriva u nacionalnom interesu SAD, kao i da Vašington treba da podrži pristupanje zemalja regiona Evropskoj uniji i NATO-u. "Zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih izvora fosilnih goriva i prirodnog gasa vezuje njihove ekonomije i politiku za Rusku Federaciju i sputava njihove težnje ka evropskim integracijama", navodi se tekstu. Rast uticaja Kine na Zapadnom Balkanu takođe može imati štetan uticaj na stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju s Evropom, navodi se u predlogu zakona u kojem se traži da državni sekretar u koordinaciji s ministrom odbrane direktorom Nacionalne obaveštajne službe i drugim relevantnim agencijama, redovno podnosi izveštaj Kongresu i o malignom uticaju Rusije i Kine na zemlje Balkana. Kosovo i SrbijaU predlogu je iznet stav da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, postignut 27. februara 2023. uz posredovanje EU, predstavlja pozitivan korak u normalizaciji između dve zemlje koje "treba da teže hitnom napretku u primeni Aneksa implementacije tog sporazuma". "Nakon dovoljnog napretka, SAD treba da razmotre inicijative za jačanje bilateralnih odnosa sa obe zemlje", navodi se u predlogu zakona o odbrani, dodajući da to uključuje uspostavljanje bilateralnih strateških dijaloga i konkretne inicijative za produbljivanje ekonomskih veza i investicija. SAD treba da nastave podršku sveobuhvatnom konačnom sporazumu između Kosova i Srbije zasnovanom na uzajamnom priznanju, pri čemu neće zagovarati razmenu teritorija, podele ili druge promene granica po etničkim linijama u Zapadnom Balkanu radi rešavanja sukoba i treba da podrže pluralističke demokratije u regionu kao sredstvo za sprečavanje povratka etničkih sukoba. 'Duboka zabrinutost' za stanje demokratije u SrbijiU predlogu Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane koji uspostavlja ili nastavlja odbrambene programe i aktivnosti Ministarstva odbrane SAD i drugih federalnih agencija, takođe je izražena zabrinutost za stanje demokratije u Srbiji. "Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. i njihova neposredna posledica izazivaju duboku zabrinutost u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji, uključujući zaključke konačnog izveštaja OEBS/ODIHR-a", navodi se u tekstu predloga zakona. Dodaje se da je OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava na tim izborima utvrdila "nepravedne uslove" za izbore, "brojne proceduralne nedostatke, uključujući neujednačenu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja, česta pretrpavanja biračkih mesta, povrede tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja". OEBS je takođe naveo da su srpski zvaničnici optuživali uglavnom mirne demonstrante, opozicione partije i civilno društvo da "pokušavaju da destabilizuju vlast", što predstavlja zabrinjavajuću tvrdnju koja ugrožava bezbednost važnih delova srpskog društva, navodi se u tekstu Kongresa i ističe da demokratske zemlje čije su vrednosti usklađene s vrednostima SAD predstavljaju snažnija i dugotrajnija partnerstva. Podrška Euforu u BiHMeđu stavovima Kongresa, kako je navedeno u tekstu, jeste da treba podržati održavanje punog mandata Eufora u Bosni i Hercegovini, smatrajući to u interesu nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država. Takođe se traži podsticanje NATO-a i EU da preispitaju svoje mandate i raspored misija u BiH kako bi se osiguralo da igraju proaktivnu ulogu u uspostavljanju bezbednog i sigurnog okruženja, posebno u oblasti odbrane. Podrška evroatlantskim integracijamaZemlje Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – čine pluralistički, multietnički region u srcu Evrope koji je od ključnog značaja za mir, stabilnost i prosperitet tog kontinenta, navodi se na početku odeljka posvećenom regionu za šta je navedeno da se može nazvati "Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana". Trajni mir, stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu direktno su povezani sa mogućnostima za demokratski i ekonomski napredak tih šest zemalja i u zajedničkom je interesu SAD i zemalja regiona da unapređuju stabilan i održiv ekonomski rast i razvoj u regionu. Reforme i integracija sa Evropskom unijom koje sprovode zemlje Zapadnog Balkana dovele su do značajnog demokratskog i ekonomskog napretka u regionu, ali uprkos tom poboljšanju, stope siromaštva i nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu ostaju više nego u susednim zemljama iz EU. Pored toga, navodi se da "korupcija, uključujući i među ključnim političkim liderima, i dalje pogađa Zapadni Balkan i predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona", dok "kampanje dezinformisanja usmerene na Zapadni Balkan potkopavaju kredibilitet demokratskih institucija, uključujući integritet izbora". Povodom toga je iznet stav Kongresa da bi SAD, između ostalog, trebalo da sarađuju sa saveznicima i partnerima posvećenim jačanju vladavine prava, diverzifikaciji energetskih izvora, demokratskim i ekonomskim reformama i smanjenju siromaštva; podstiču jačanje poslovnih veza i investicija između SAD i saveznika i partnera na Zapadnom Balkanu; prošire američku pomoć naporima regionalne integracije u regionu. SAD treba da podržavaju pristupanje zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije i NATO-a za zemlje koje žele članstvo, ispunjavaju uslove za članstvo, imaju podršku svih saveznika za dobijanje poziva za članstvo i da su u stanju da dalje promovišu principe Severnoatlantskog ugovora i značajno doprinesu kolektivnoj bezbednosti NATO-a. SAD bi trebalo da povećaju poslovne veze i investicije na Zapadnom Balkanu, naročito radi smanjenja zavisnosti od ruskih energetskih izvora, povećanja energetske diverzifikacije, efikasnosti i štednje, kao i olakšavanja prelaska na čistije i pouzdanije izvore energije, navodi se u predlogu zakona. Dodaje se da bi trebalo da nastave da podržavaju razvoj snažnog civilnog društva, javno-privatnih partnerstava, nezavisnih medija, transparentnog i odgovornog upravljanja, političke stabilnosti i modernih tržišnih ekonomija. U predlogu zakona o odbrani se od državnog sekretara traže i inicijative za demokratski i ekonomski razvoj i prosperitet koji bi se proširila tehnička pomoć u svakoj zemlji Zapadnog Balkana, uzimajući u obzir lokalne uslove i saglasnost vlade domaćina, jačale postojeće nacionalne strategije protiv korupcije, uključujući protiv političke korupcije, posebno u sudstvu, nezavisnim telima za nadzor izbora i javnim nabavkama, uz promovisanje uloge nezavisnih medija u borbi protiv korupcije. U predlogu zakona Kongres je izrazio podršku i sajber bezbednosti i sajber otpornosti u Zapadnom Balkanu, inicijativi za regionalnu ekonomsku povezanost i razvoj, kao i promovisanju međukulturne i obrazovne saradnje SAD i zemalja Zapadnog Balkana. Autor predloga zakona o Zapadnom Balkanu, član Predstavničkog doma iz redopva demokrata Vilijam Kiting (William Keating), rekao je za televiziju Insajder da je usvajanje predloga zakona dokaz da je Balkan i dalje na američkom radaru. "Važna poruka je da je Amerika i dalje zainteresovana za Zapadni Balkan. Ja se već godinama unazad bavim regionom i uvek sam ga smatrao područjem koje je važno za nas. Ljudi treba da znaju da i u ovoj vladi SAD postoje ljudi koji Balkan vide kao prioritet", rekao je Kiting. On je objasnio da je predlog podneo još u septembru, a da je nedavno uključen je u zakon o odbrani kako bi se osiguralo njegovo usvajanje.

Američka Carina i zaštita granica (CBP) saopštila je u četvrtak da je izdala nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. "Službenici CBP-a će na svim ulaznim lukama u SAD zadržati pošiljke tih guma zbog dokaza koji razumno ukazuju na upotrebu prinudnog rada u njihovoj proizvodnji", navodi se u saopštenju. Agencija je dodala da je nalog u vezi s gumama proizvedenim u fabrici Linglonga u Zrenjaninu na severu Srbije, rezultat istrage i analize informacija koje ukazuju da su automobilske gume proizvedene uz korišćenje prinudnog rada – izjave radnika, fotografije, ugovore o radu, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, izveštaje nevladinih organizacija, medijske izveštaje i akademska istraživanja. Ti dokazi su, prema američkoj Carini, pokazali da su radnici u Linglongu izloženi devet pokazatelja prinudnog rada prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO): zadržavanje ličnih dokumenata, zastrašivanje i pretnje, izolacija, prekomerni prekovremeni rad, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo, zlostavljački uslovi života i rada, obmana i zloupotreba ranjivosti. "Poruka je jasna – Sjedinjene Države neće tolerisati prinudni rad u lancima snabdevanja", rekao je komesar Carine i zaštite granica Rodni Skot (Rodney S. Scott). Vršiteljka dužnosti izvršnog pomoćnika komesara Suzan Tomas (Susan S. Thomas) iz CBP-ove Kancelarije za trgovinu rekla je da "Amerikanci ne bi trebalo da se takmiče s proizvodima nastalim kroz eksploataciju" "Sprečavanjem ulaska robe proizvedene prinudnim radom na američko tržište, CBP pomaže da američki radnici i preduzeća posluju pod ravnopravnim uslovima", navela je Tomas u saopštenju u kojem se navodi da podaci CBP-a pokazuju da se gume iz zrenjaninske fabrike uvoze ili da je verovatno da će biti uvezene u SAD. Američka Carina je dodala da uvoznici zadržanih pošiljki mogu zatražiti uništenje ili izvoz svojih pošiljki, ili pokušati da dokažu da roba nije proizvedena prinudnim radom. RSE je u više navrata pisao o slučaju fabrike Linglong u Zrenjaninu i navodima o zloupotrebi radnika i kršenju radničkih prava. Početkom 2024. nevladina organizacija Astra podnela je krivičnu prijavu u ime 11 radnika iz Indije zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju. Nekoliko godina ranije sumnalo se i na eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, koji su u to vreme bili angažovani na izgradnji fabrike u Zrenjaninu. Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. tražio od Srbije da istraži slučaj "modernog ropstva", međutim on je okončan bez pokretanja postupka, povratkom radnika u Vijetnam. Linglong je odbacio odgovornost, tvrdeći da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. Zbog navoda o prinudnom radu, američki Stejt department u izveštaju o trgovini ljudima za 2024. je naveo da "Vlada Republike Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne optužbe o prinudnom radu, uključujući oduzimanje pasoša, nehumane uslove rada i života, već je nastavila da tvrdi da vijetnamski i indijski radnici nisu žrtve trgovine ljudima".

Gruzijski predsednik Mihail Kavelašvili optužio je 18. decembra u Beogradu Evropsku uniju za, kako je naveo, "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili u obraćanju novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je. Tenzije u odnosima Gruzije sa EU dodatno su produbljene posle parlamentarnih izbora u toj zemlji u oktobru 2024. na kojima je stranka Gruzijski san ostala na vlasti, zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski san tvrdi da i dalje želi ulazak u EU, ali samo ako može da sačuva, kako navodi, tradicionalne pravoslavne vrednosti Gruzije, kao i "miroljubive" veze s Rusijom. Demonstracije u Tbilisiju se održavaju svakodnevno od spornih izbora, za koje međunarodni posmatrači kažu da nisu bili slobodni i pošteni, a intenzivirane su pošto je Gruzija objavila obustavu pregovora o pristupanju. Protesti su i u Srbiji, gde antivladini demonstranti duže od godinu dana na ulicama optužuju vlast za korupciju nakon pogibije 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice u Novom Sadu i traže vanredne izbore. Zemlja je u zastoju na putu ka članstvu zbog nedovoljnog napretka u vladavini prava, normlanizaciji odnosa sa Kosovom, te nastavka saradnje sa Rusijom i odbijanja da uvede sankcije toj zemljni zbog njene invazije na Ukrajinu. Navodeći da su Gruzija i Srbija "pod velikim pritiscima", Kavelašvili je rekao da dve zemlje treba da imaju tešnju saradnju. Dodao je da je Kavkaz "ključni region između istoka i zapada", i da će i Srbija "umeti da iskoristi tu prednost". Istakao je "obostrano poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije i Srbije". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Tbilisiju zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova i dodao da je sa gruzijskim predsednikom dogovorio uzajamnu podršku dve zemlje u Ujedinjenim nacijama i drugim svetskim organizacijama. Vučić je najavio i skoro otvaranje ambasade Srbije u Tbilisiju.

Lideri Evropske unije okupili su se u četvrtak u Briselu na samitu na kojem će se odlučivati o predlogu da se zamrznuta ruska imovina koristi za finansiranje ekonomskih i vojnih potreba Ukrajine u narednim godinama, što je Poljska uporedila s izborom između "novac danas ili krv sutra". Samit EU usledio je dan pošto je ruski predsednik Vladimir Putin grubo kritikovao lidere Unije, koristeći reč koja se može prevesti kao "mlada svinja", i ponovio tvrdnje da će Moskva ostvariti ratne ciljeve u Ukrajini silom ako američki napor za mir ne dovede do sporazuma koji ispunjava njene zahteve. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na sastanku u Brisel rekao da je trenutni predlog zajma podržanog zamrznutom imovinom poželjniji, ali da na kraju nije bitno kako se sredstva koriste, sve dok se pronađe rešenje. "Ako na proleće Ukrajina ne dobije odgovarajuću tranšu – koja će, u slučaju mira, biti iskorišćena za obnovu zemlje, a u slučaju nastavka rata, za druge prioritete, pre svega proizvodnju dronova – proizvodnja dronova u Ukrajini biće smanjena nekoliko puta", rekao je novinarima na konferenciji za novinare posle obraćanja na samitu iza zatvorenih vrata. Ukrajina se trenutno suočava s manjkom strane pomoći od oko 53 do 59 milijardi dolara sledeće godine, dodao je on. Zapadne zemlje su podržavale ratom razorenu zemlju i direktnom budžetskom podrškom i vojnom pomoći od početka ruske invazije pre skoro četiri godine, ali predstojeći period može biti drugačiji. SAD su naznačile da najverovatnije neće slati više gotovinu, stavljajući teret na EU i druge zemlje G7 da se angažuju – i da to urade uskoro. Oko 140 milijardi evra (165 milijardi dolara) ruske državne imovine nalazi se u belgijskoj kompaniji za finansijska tržišta Juroklir (Euroclear), dok se dodatnih 25 milijardi evra ruske državne imovine nalazi u bankama širom EU, uglavnom u Francuskoj, ali i u jednoj belgijskoj privatnoj banci, na Kipru i u Nemačkoj. Zajam za reparacije je deo šireg finansijskog paketa vrednog do 210 milijardi evra, pokazuju podaci Evropske komisije. To takođe uključuje 45 milijardi evra koji će biti iskorišćeni za otplatu zajma G7 Ukrajini iz 2024. godine. Dok je većina od 27 članica EU za korišćenje zamrznute ruske imovine za podršku zajma, Belgija strahuje da bi plan mogao da je učini pravno ranjivom, ali su i druge zemlje, uključujući Italiju, izrazile sumnje. "Sada imamo jednostavan izbor – ili novac danas ili krv sutra. I ne govorim samo o Ukrajini, govorim o Evropi", rekao je poljski premijer Donald Tusk po dolasku lidera EU na samit u Briselu. "To je naša odluka i samo naša", dodao je on. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) rekla je da neće otići sa samita bez dogovora o tome kako finansirati Ukrajinu u naredne dve godine. Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) izdao je oštro upozorenje ranije ove nedelje, rekavši da bi neuspeh značio da će "sposobnost Evropske unije da deluje biti ozbiljno oštećena godinama, ako ne i duže, i da ćemo svetu pokazati da nismo sposobni da stojimo zajedno i delujemo u tako ključnom trenutku naše istorije". Švedski ministar za evropska pitanja dodao je u intervjuu za RSE u Briselu u četvrtak da "moramo imati neku vrstu sporazuma koji zaista osigurava da imamo finansijsku podršku za Ukrajinu". "To je najrealnija opcija koju imamo za stolom, nešto oko čega bi trebalo da se složimo. Ali to je takođe rešenje koje zaista znači da je i Rusija odgovorna i da mora da plati štetu koju je nanela Ukrajini", rekao je on. U borbenom govoru na događaju Ministarstva odbrane u sredu, Putin je pokušao da unapred okrivi Evropu i Ukrajinu za neuspeh mirovnih napora, rekavši da će Rusija silom zauzeti više teritorije ako Kijev i evropski lideri koje je opisao kao "mlade svinje" ne zauzmu pravi pristup američkim predlozima. "Ako suprotstavljena strana i njeni strani pokrovitelji odbiju da se uključe u suštinske diskusije, Rusija će vojnim sredstvima ostvariti oslobođenje svojih istorijskih zemalja", rekao je Putin, odbacujući svaki predlog koji poziva Moskvu na teritorijalne ustupke. Moskva trenutno kontroliše skoro petinu Ukrajine i ruski zvaničnici su više puta rekli da neće napraviti kompromis oko pet ukrajinskih regiona za koje Putin neosnovano tvrdi da su ruski. Posebno sporna tačka u višenedeljnim pregovorima u kojima učestvuju SAD, Ukrajina, Evropa i Rusija bio je deo Donjecke oblasti koji ukrajinske snage još drže. Načelnik Generalštaba ruske vojske general Valerij Gerasimov u četvrtak je nastavio da kritikuje Evropu, rekavši da je Zapad "glavni izvor" porasta vojnih pretnji ruskoj bezbednosti. Uz izveštaj Reutersa

Jedan od trojice državljana Sudana, kojima su amputirane potkoljenice i dijelovi šaka zbog promrzlina zadobivenih u pokušaju prelaska granice Bosne i Hercegovine i Hrvatske, upućen je iz bolnice u Bihaću u Klinički centar u Sarajevu na "liječenje i operativni tretman". U Sarajevu mu je urađena samo dijagnostika, nakon čega je pacijent vraćen u Bihać na nastavak liječenja, saopćili su iz bolnice Dr. Irfan Ljubijankić. Ovo je saopćeno iz Bolnice Dr. Irfan Ljubijankić u Bihaću nakon što je Radio Slobodna Evropa (RSE) zatražio objašnjenje o tome kako su trojica državljana Sudana završila u Kliničkom centru u Tuzli, gdje su im amputirane potkoljenice, kao i je li Klinički centar odbio operirati jednog pacijenta. Iz Kliničkog centra u Sarajevu su za RSE rekli da je tokom boravka na KCUS-u pacijent pregledan i dijagnostički obrađen na više klinika, kao i da KCUS nije odbio pacijenta. "Nakon dijagnostičke obrade, pacijent je vraćen na dalje liječenje u Kantonalnu bolnicu Bihać, koja je u potpunosti osposobljena za nastavak njegovog tretmana". Ipak morali u Tuzlu na operacije Bolnica iz Bihaća je pojasnila da su pacijenti primljeni početkom decembra. Bili su u teškom općem stanju, s dijagnozom gangrene i nekrotičnih promjena na ekstremitetima (rukama i nogama), nastalih kao posljedica dugotrajnog lutanja i izloženosti nepovoljnim vremenskim uvjetima. "Tokom hospitalizacije došlo je do pogoršanja općeg zdravstvenog stanja jednog pacijenta, uz razvoj teških infekcijskih komplikacija. Pacijent je, u skladu s medicinskim indikacijama, upućen na dalje liječenje i operativno zbrinjavanje u tercijarnu zdravstvenu ustanovu – Univerzitetski klinički centar Sarajevo. Nakon obavljene dijagnostičke obrade u UKC Sarajevo pacijent je vraćen u Kantonalnu bolnicu Dr. Irfan Ljubijankić Bihać na dalje liječenje", saopćeno je iz Bolnice u Bihaću. Pacijenti su potom operirani u bolnici u Bihaću, tačnije amputirani su im dijelovi šaka. Ali s obzirom na to da su bili "potrebni dalji operacioni tretmani i dodatna dijagnostička obrada isti su upućeni na Septično odjeljenje Klinike za ortopediju UKC Tuzla", objasnili su iz Bolnice u Bihaću. U Tuzli su ljekari Sudancima morali amputirati potkoljenice i trenutno su na liječenju u ovoj ustanovi. Promrzline su, prema onom što su rekli aktivistima koji im pomažu, zadobili na planini Plješevici koja je česta ruta za osobe u pokretu koji žele preći granicu BiH i Hrvatske. Sudanci su na putu već skoro dvije godine, najduže su boravili u Libiji i Grčkoj, prije nego su krenili ka EU preko Balkanske rute. Želja im je bila, kako su rekli, da stignu do Njemačke i nađu poslove, kako bi mogli pomoći porodice u teškog situaciji u Sudanu. Iz Službe za poslove sa strancima BiH kažu da će daljnji smještaj i zbrinjavanje državljana Sudana ovisiti o medicinskim preporukama. Sve će se, kažu, raditi u koordinaciji s nadležnim institucijama i relevantnim partnerima. Aktivista Nihad Suljić za RSE je rekao da je namjera da budu smješteni u neki privatni dom gdje bi mogli imati svu potrebnu njegu i pomoć. "Bez dozvole Službe za poslove sa strancima ne možemo ništa uraditi. Sve vrijeme mi u ovome pomažu iz nevladine organizacije SOS Balkan Route koja snosi troškove svega što je potrebno. Ja sam našao jedan dom u blizini Tuzle, u Lukavcu, u kojem bi bili smješteni barem mjesec, dva, tri, dok se malo ne oporave." U migrantskim kampovima Lipa, Ušivak i Blažuj, tokom novembra bila su smještena 1083 migrnata, navedeno je u mjesečnom izvještaju Međunarodne organizacije za migracije. Do kraja novembra u BiH je ušlo 12.607 migranata, podaci su Ministarstva sigurnosti BiH. Najbrojniji su Afganistanci, potom državljani Egipta, Maroka, Sirije, Iraka i Pakistana.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da je Beograd zainteresovan za kineske tehnologije u agraru, šumarstvu i vodoprivredi, naučnoistraživačkom i inovacionom sektoru. „Srbija snažno podržava zajedničko lansiranje prvog satelita za poljoprivredne i naučne svrhe u orbitu u što skorijem roku. Nastojaćemo da učinimo sve što je potrebno na ovom planu”, rekao je ministar Glamočić. Dodao je da je primena savremenih tehnologija važna u oblasti daljinske detekcije, praćenja useva, upravljanja vodnim i šumskim resursima, kao i unapređenja sistema ranog upozoravanja. Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Glamočić je u Beogradu ugostio delegaciju Harbinskog instituta za tehnologiju (Harbin Institute of Technology HIT) iz Hejlunđanga na severoistoku Kine, jednog od vodećih tehničkih univerziteta u svetu koji se po globalnim rang-listama nalazi među četiri najznačajnije institucije u oblasti naprednih tehnologija. Harbinski institut za tehnologiju radi u okviru kineskog Ministarstva industrije i informacionih tehnologija. Delegaciju u Beogradu predvodila je prorektorka Instituta Sun Sjue. Predstavnici Harbinskog instituta za tehnologiju ukazali su na iskustvo ove naučne institucije u razvoju i lansiranju satelita, kao i u primeni veštačke inteligencije u agraru. Naglasili su da bi svemirske tehnologije mogle direktno da doprinesu razvoju precizne poljoprivrede, digitalizaciji agrarnog sektora, analizi zemljišta i vegetacije, kao i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. „U tom smislu, u razgovoru su razmotrene mogućnosti za zajedničke naučnoistraživačke projekte i razvoj tehnoloških platformi”, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Dan ranije, u sredu 17. decembra, u Beogradu je održan konesko-srpski seminaru o aero-svemirskim tehnologijama na kom je ministar Glamočić saopštio da Kina i Srbija planiraju saradnju u toj oblasti. Istog dana delegacija Medijskog centra Ministarstva za javnu bezbednost Kine posetila je Beograd i Ministarstvo unutrašnjih poslova u cilju, kako je saopšteno, razmene iskustava i dobrih praksi u komunikacijama sa javnošću. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali istovremeno od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) iste godine i Aleksandra Vučića na vlast ima jaku političku, ekonomsku i vojnu saradnju sa Kinom. Brisel je zbog toga više puta upozorio Srbiju da bi spoljnu politiku trebalo uskladi sa Evropskom. Vučić je u poslednjoj deceniji više puta je bio u Pekingu. Pre pet dana saopštio je da se priprema njegova nova poseta Kini. Prethodno je Vučić 4. septembra u Pekingu prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

Evropska unija izdvojila je 13,5 miliona evra za Bosnu i Hercegovinu za jačanje odgovora na neregularne migracije i borbe protiv organiziranog kriminala, saopštila je Delegacija EU u BIH. „Jačanjem institucionalnih kapaciteta vlasti će moći bolje koordinirati i upravljati migracionim tokovima, štititi interese zajednica i osigurati doprinos stabilnosti društva”, rekao je šef Delegacije EU u BIH Luiđi Soreka 18. decembra povodom Međunarodnog dana migranata. Dodao je da će sredstva EU ojačati kapacitete vlasti BIH u cilju preuzimanja vodeće uloge u upravljanju migracijama, usaglašavanja mera sa standardima EU, kao i da će se program sprovoditi Međunarodnom organizacijom za migrante (IOM), UNHCR-om i UNICEF-om. „Strateška ulaganja će ojačati upravljanje i nadzor nad privremeno-prihvatnim centrima, usaglasiti prakse upravljanja granicom sa evropskim standardima i osigurati da pomoć i proces registracije poštuju ljudska prava i potrebnu zaštitu”, dodao je ambasador Soreka. Navodi se da će finansijska podrška EU ojačati kapacitete BiH za potrebe pružanja ključnih humanitarnih usluga na teritoriji cele države, kao što su hrana, vode, sanitarnu i higijensku pomoć i zdravstvenu zaštitu za migrante. Dodaje se da će podrška EU obuhvatiti i organe javnog zdravstva na nivou kantona, čime se osigurava da ljudi u pokretu imaju pristup blagovremenoj i adekvatnoj zdravstvenoj nezi. Saopšteno je da će evropski rantovi pomoći da se osnaže saradnja i poverenje na lokalnom nivou i apelovano na izgradnju pozitivnih odnosa između zajednica domaćina i migranata. Istaknuto je da projekat koji finansira EU „Individualne mere za jačanje sistema upravljanja neregularnim migracijama i borbe protiv organiziranog kriminala“ ima za cilj da omogući Bosni i Hercegovini da u potpunosti bude vlasnik sistema upravljanja migracijama, dok u isto vrijeme promovira stabilnost, zaštitu i integraciju, u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Navodi se da je Evropska unija do sada podržala smeštaj i pomoć za više od 200.000 migranata, tražitelja azila i izbeglica u Bosni i Hercegovini.