Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predstavio je u sredu najnoviji nacrt mirovnog sporazuma postignutog uz posredovanje SAD, čiji je cilj okončanje rata Rusije protiv Ukrajine, koji se približava svojoj četvrtoj godišnjici. Zelenski je tokom brifinga s novinarima predstavio plan u 20 tačaka koji su poslednjih nedelja razvili pregovarači iz SAD, Ukrajine i evropskih zemalja. Nacrt opisuje potpun i bezuslovan "sporazum o nenapadanju" između Rusije i Ukrajine, iako ostaju sporne tačke poput kontrole nad teritorijom na istoku Ukrajine i sudbine nuklearne elektrane Zaporižje, najvećeg atomskog energetskog objekta u Evropi. Kremlj je saopštio da je ruski predsednik Vladimir Putin obavešten o nacrtu i da Moskva sada formuliše svoj odgovor. "Ovo je dokument koji se naziva okvirom – temeljnim dokumentom o okončanju rata, političkim dokumentom između nas, Amerike, Evrope i Rusa", rekao je Zelenski. "Spremni smo za sastanak sa Sjedinjenim Državama na nivou lidera kako bismo se pozabavili osetljivim pitanjima. Pitanja poput teritorijalnih pitanja moraju se razmatrati na nivou lidera", dodao je on. Bezbednosne garancije za UkrajinuNacrt predviđa snažne bezbednosne garancije za Ukrajinu, uključujući održavanje ukrajinskih oružanih snaga na nivou od 800.000 pripadnika u mirnodopsko vreme. Takođe se predviđa da SAD, NATO i evropske države potpisnice pružaju Ukrajini bezbednosne garancije nalik Članu 5, centralnom elementu strukture zapadne vojne alijanse koji navodi da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Sporazum bi bio dopunjen bilateralnim sporazumima o bezbednosti i obnovi između SAD i Ukrajine, a Ukrajini bi bilo dozvoljeno da se pridruži Evropskoj uniji u tačno definisanom vremenskom periodu, navodi se u planu. Putin je nedavno rekao da Ukrajina treba da se odrekne oko 5.000 kvadratnih kilometara svog istočnog regiona Donbasa, za koji Moskva insistira da će ga zauzeti silom, i da Kijev treba zvanično da se odrekne od namere da uđe u NATO. "Linija raspoređivanja trupa od datuma ovog sporazuma je de fakto priznata kao linija kontakta", rekao je Zelenski. "Radna grupa će se sastati kako bi utvrdila preraspoređivanje snaga neophodno za okončanje sukoba, kao i da bi definisala parametre potencijalnih budućih specijalnih ekonomskih zona", dodao je on. Ostaju sporne tačkeZelenski je rekao da će biti uspostavljen mehanizam za kontrolu linije kontakta korišćenjem bespilotnog praćenja iz svemira i za osiguranje ranog obaveštavanja o kršenjima dogovora. Ključne tačke koje ostaju, rekao je, uključuju sudbinu nuklearne elektrane Zaporižje, koja se nalazi na teritoriji pod ruskom vojnom kontrolom blizu linije fronta. Prema nacrtu mirovnog plana, elektranom bi zajednički upravljale Ukrajina, SAD i Rusija. Zelenski je takođe naznačio da bi referendum o mirovnom sporazumu i predsednički izbori mogli biti održani istovremeno i da bi sve bezbednosne garancije stupile na snagu tek kada sporazum bude u potpunosti ratifikovan ili odobren putem referenduma. "Ukrajina će podneti ovaj sporazum parlamentu na ratifikaciju i/ili održati nacionalni referendum na usvajanje u formatu 'da' ili 'ne'", rekao je Zelenski novinarima. Nacrt sporazuma takođe uključuje odredbu prema kojoj će svi pritvoreni civili i taoci, uključujući decu i političke zatvorenike, biti vraćeni. Uz korišćenja izveštaja Reutersa i AFP-a

Ruske snage su tokom noći pokrenule jedan od svojih najvećih udata dronovima u poslednjih nekoliko nedelja, napadajući više regiona širom Ukrajine i nanoseći veću štetu energetskoj mreži zemlje. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je izvestilo da je Rusija rano ujutru u sredu upotrebila 116 jurišnih dronova, od kojih je skoro 90 bilo modela "Šahed" iranske proizvodnje. Ukrajinska protivvazdušna odbrana uništila je 60 dronova, dok je 48 uspelo da pogodi ciljeve na 19 lokacija, saopštila je vojska. Intenziviranje mirovnih pregovoraNapadi su izvedeni dok se intenziviraju mirovni pregovori, iako su osetljiva pitanja u budućem mirovnom sporazumu s Rusijom, poput kontrole teritorije, i dalje nerešena. U Zaporižju, gde se nalazi najveća evropska nuklearna elektrana, najmanje četiri osobe su povređene u seriji noćnih napada koji su uključivali tri vazdušna napada, rekao je regionalni guverner Ivan Fedorov. U napadima je oštećeno 13 stambenih zgrada, razneti su prozori, balkoni i lođe u nekoliko gradskih blokova. Nuklearna elektrana nije pogođena u napadima. Požar je takođe izbio u garaži površine oko 50 kvadratnih metara, dok su obližnja vatrogasna stanica, administrativne zgrade, škola i nekoliko vozila pretrpeli štetu od eksplozije, izvestila je ukrajinska služba za vanredne situacije. Ukrajinska energetska mreža pod velikim opterećenjemUkrajinsko ratno vazduhoplovstvo dodalo je da je "značajan broj" dronova usmeren na kritičnu infrastrukturu u Černihivskoj oblasti. U gradu Černihiv, lokalne vlasti su prijavile štetu u dva okruga, uključujući stambene zgrade i obrazovne ustanove. Jedan dron je udario u devetospratno stambenu zgradu kasno uveče u utorak, razbivši prozore i oštetivši obližnje automobile, prema gradskom veću. Ukrajinsko Ministarstvo energetike saopštilo je da su ruske snage takođe ciljale energetsku infrastrukturu tokom noći, što je dovelo do novih nestanka struje u oblastima Sumi, Dnjepropetrovsk, Herson, Harkiv i Černihiv. Ministarstvo je navelo da je energetska mreža i dalje pod velikim opterećenjem dok posade nastavljaju da popravljaju štetu od prethodnih velikih napada raketama i dronovima ovog meseca. Planirani rasporedi restrikcija struje za domaćinstva i preduzeća ostaju na snazi u svim regionima. Od početka invazije u februaru 2022. godine, Rusija je izvela više od 4.500 napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine, pokazuju vladini podaci. Ujedinjene nacije su upozorile da bi kontinuirani napadi na elektroenergetske i grejne sisteme mogli predstavljati ozbiljne humanitarne rizike tokom zimskih meseci, posebno za ranjive grupe stanovništva, uključujući starije osobe, osobe s invaliditetom i porodice s malom decom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da je Beograd spreman da plati i napravi brzu saobraćajnicu od Raške, preko prelaza Jarinje, do Mitrovice na Kosovu, ali da je za to potrebna volja u Prištini. On je rekao da je već pripremljena deonica od Raške ka Jarinju dugačka 13 kilometara, kao i da je pripremljen osnovni koncept, kako je naveo "nekompletan projekat iz opravdanih razloga", za deonicu Jarinje - Mitrovica, prenela je agencija Beta. Mitrovicu na Kosovu reka Ibar deli na opštinu Južnu Mitrovicu, gde većinom žive Albanci, i opštinu Severnu MItrovicu, gde većinom žive Srbi. U Srbiji, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, taj grad se zvanično zove Kosovska Mitrovica. "Mi smo to rekli našim partnerima iz SAD i Velike Britanije, ako bude neko normalan tamo (u Prištini) na vlasti, mi smo spremni da to platimo i uradimo, što je dobro za svakoga ko živi na Kosovu i Metohiji", rekao je Vučić novinarima prilikom otvaranja deonice Moravskog koridora. On je pozvao Srbe sa Kosova da na parlamentarnim izborima 28. decembra glasaju za Srpsku listu, najveću stranku kosovskih Srba koja ima podršku vlasti u Beogradu, za koju je naveo da je "suštinski zaštitnik nacionalnih srpskih interesa". Vučić je rekao da će Priština uložiti mnogo energije i truda da Srbi ne dobiju svoje prave predstavnike. Predsednik Srbije je ponovo govorio o naoružavanju bezbednosnih snaga na Kosovu. Upitan o tome što Priština nabavlja protivtenkovske sisteme od Nemačke, Vučić je rekao "samo neka kupuju, oni rade svoj posao". "Oni koji su stvorili tu nakaznu tvorevinu će uvek da im pomažu, nema tu velike filozofije. Mi sa tim moramo da se pomirimo i da radimo sve što možemo da snažimo svoju zemlju i da se borimo za svoju zemlju", naveo je on. Vučić je prethodno u sredu na skupu sa srpskim ambasadorima već kritikovao Kosovo zbog vojne saradnje s Albanijom i Hrvatskom. "Iznenada dobijate sastanke Prištine, Tirane i Zagreba, Zašto? A što su održali te sastanke? A što su potpisali ugovor o saradnji i pravljenju ne samo saradnje, već vojnog saveza? Zbog čega su širili te vojne sporazume i sa Slovenijom i zbog čega su pokušavali tako naporno da uvedu i Bugarsku u te procese? Sasvim izvesno je da to nisu radili zbog priče za novine. Naprotiv. I kada sam razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a i sa ljudima u EU, svi su slegali ramenima", izjavio je Vučić. On je na ambasadorskoj konferenciji rekao i da "Amerikanci nedvosmisleno i otvoreno naoružavaju Albance na Kosovu i Metohiji, kao i Turska".

Velika grupa uticajnih žena iz celog sveta, kao i stručnjaci UN, izdali su saopštenja pozivajući Iran da odmah oslobodi Zahru Šahbaz Tabari, 67-godišnju inženjerku elektrotehnike kojoj preti pogubljenje. Tabari je 25. oktobra osuđena na smrt na Revolucionarnom sudu u Raštu pošto je proglašena krivom za oružanu pobunu protiv temelja Islamske republike. Osuda je zasnovana na komadu tkanine sa sloganom "Žene, otpor, sloboda", što je izgledalo kao poigravanje s motom "Žene, život, sloboda" koji je postao popularan tokom protesta u Iranu 2022. godine. Vlasti su tvrdile da je planirala da istakne tkaninu kao javni transparent. U žalbi koju je podnela organizacija sa sedištem u Velikoj Britaniji, više od 400 istaknutih žena, uključujući četiri dobitnice Nobelove nagrade i nekoliko bivših predsednica i premijerki, 23. decembra opisale su Iran kao "dželata broj jedan u svetu za žene po glavi stanovnika". "Zahrin slučaj razotkriva ovaj teror: u Iranu, usuđivanje da se drži znak kojim se proglašava otpor žena ugnjetavanju sada je kažnjivo smrću", navodi se u pismu. Organizacija "Pravda za žrtve masakra u Iranu 1988" predstavlja porodice hiljada političkih zatvorenika pogubljenih u Iranu pre više od 30 godina. Tabari, koja je studirala održivu energiju u Švedskoj, prvi put je uhapšena pre otprilike četiri godine posle objave na društvenim mrežama. Puštena je posle tri meseca uz elektronski uređaj za praćenje. U aprilu 2025. godine, snage bezbednosti su upale u njen dom u provinciji Gilan i ponovo je uhapsile. Njen sin Soruš Samak, koji živi u Švedskoj, rekao je za Radio Farda RSE (Iranski servis RSE) ranije ove godine da je suđenje Tabari trajalo samo 10 minuta – što je istaknuto u saopštenju osam stručnjaka UN objavljenom 23. decembra, u kojem su naveli da je suđenje sprovedeno putem video-konferencije i da joj je uskraćen pristup izabranom advokatu. Oni su tražili da Iran obustavi pogubljenje, nazivajući slučaj "izrugivanjem pravdi". Ukazali su na ozbiljne proceduralne prekršaje, uključujući nezakonito pritvaranje, uskraćivanje efikasnog pravnog zastupanja i korišćenje nedovoljnih dokaza za potkrepljivanje optužbi za oružanu pobunu. "Kriminalizacija ženskog aktivizma za rodnu ravnopravnost i tretiranje takvog izražavanja kao dokaza oružane pobune predstavlja težak oblik rodne diskriminacije", naveli su stručnjaci UN. Organizacija za ljudska prava Irana (IHR) sa sedištem u Norveškoj saopštila je da je Iran izvršio najmanje 1.426 pogubljenja do kraja novembra ove godine, uključujući 41 ženu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da je Beograd od administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) očekivao velike pomake napred, ali da se zasad to nije osetilo. "Kada govorimo i o tarifama, kada govorimo o sankcijama NIS-u – ništa od toga nije nešto što je išlo u prilog interesima Srbije. Istovremeno, u trenucima kada nam je bilo teško, nismo tu podršku dobili ni od drugih velikih sila, ni na Istoku, ni u EU", rekao je Vučić na otvaranju Ambasadorske konferencije Ministarstva spoljnih poslova. Vučić je rekao da je bilo ko od velikih sila mogao u takvim trenucima za Srbiju da kaže da je tu, ali da je svako imao svoje dodatne razloge za pritisak, očekujući još više od Beograda i "tražeći mnogo, a ne dajući ništa", prenela je Radio-televizija Srbije. "Dobro smo razumeli tu poruku i mislim da je važno da smo je dobro razumeli, znajući da ne možemo sami u svetu. Zato i jesmo na evropskom putu i ostaćemo na evropskom putu, bar dok budem predsednik i dok bude ovakva parlamentarna većina, ali ovo nam je za nauk – da moramo sami da gradimo svoju snagu, o sebi da brinemo i po tom pitanju da budemo veoma sebični, a da ne razmišljamo hoće li neko drugi biti nama zadovoljan ili ne", rekao je Vučić. Navodeći da Srbija "ceni i poštuje" Trampove napore za okončanje rata u Ukrajini, Vučić je rekao da bi se i da se sutra okonča rat u Ukrajini "otvoreni sukob između Evropljana i Rusa dalje nastavio". Optužbe zbog vojne saradnje Albanije, Hrvatske i KosovaVučić je u obraćanju ambasadorima optužio zemlje u regionu da deluju protiv Srbije, dovodeći u pitanje njihovo pravo da vojno sarađuju. On je i ranije optuživao Albaniju, Hrvatsku i Kosovo da prave "vojnu alijansu", nakon što su te tri zemlje u martu potpisali zajedničku deklaraciju kojom se, kako je navedeno, osnažuje saradnja i ističe važnost zajedničkih odgovora na bezbednosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike koji bi mogli ugroziti regionalnu stabilnost. "Iznenada dobijate sastanke Prištine, Tirane i Zagreba, Zašto? A što su održali te sastanke? A što su potpisali ugovor o saradnji i pravljenju ne samo saradnje, već vojnog saveza? Zbog čega su širili te vojne sporazume i sa Slovenijom i zbog čega su pokušavali tako naporno da uvedu i Bugarsku u te procese? Sasvim izvesno je da to nisu radili zbog priče za novine. Naprotiv. I kada sam razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a i sa ljudima u EU, svi su slegali ramenima", izjavio je Vučić. On je rekao i da "Amerikanci nedvosmisleno i otvoreno naoružavaju Albance na Kosovu i Metohiji, kao i Turska". "Jedan jedini cilj direktno ugrožavanje Srbije i njenog teritorijalnog integriteta i, naravno, napada na civilno stanovništvo i vojno-policijske strukture Srbije. Drugi cilj ne postoji. Zbog čega postoji toliko naoružavanje Republike Hrvatske? Jedna konstantna i permanentna kampanja protiv Srbije i srpskog naroda", ukazao je Vučić. On je rekao i da su svi u okruženju ili u NATO ili na NATO putu, kao što je Bosna i Hercegovina, postavljajući pitanje protiv koga je to usmereno. "Valjda je NATO dovoljno jak da uvek i u svakom trenutku savlada neku malenu Srbiju. Teško da bi se Srbija usudila, a i pri tome znaju da to nije naša politika, da bilo koga napadnemo u regionu? Zbog čega stotine novih točkaša, 18 novih 'cezara', avioni, protivvazduhoplovno oruđe i sve drugo? Zbog Austrije, koja je vojna neutralna, samo na papiru, naravno, to je jasno svima. Neće biti. Biće da je zbog Srbije", rekao je Vučić. Optužbe i po pitanju KosovaVučić je takođe optužio Kosovo i velike sile da ne poštuju ništa što je do sada potpisano u okviru dijaloga Beograda i Prištine Predsednik Srbije je rekao da su "mnogi regionalni i veliki svetski faktori krenuli u novi talas priznanja nezavisnosti takozvanog Kosova" i ukazao da će Srbija morati da nastavi težak i naporan posao i rad na poništavanju priznavanja. "Za nas je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije – tako je bilo, a tako će i biti i znam da nije prijatno kada o tome morate da govorite u Londonu ili Vašingtonu... Ali, to je tako, te vas molim da nemamo rasprava u vezi s tim, nemamo razgovora", rekao je Vučić. "Radi se o tuđim pretenzijama ne samo na teritoriju Srbije, već i na ceo regionalni prostor. Mi toga moramo da budemo svesni, to je nedvosmisleno i potpuno jasno", dodao je on. 'Pobeda' Srbije oko rezolucije UN o genocidu u SrebreniciVučić je rekao da su strani faktori pokušali da u Ujedinjenim nacijama "donesu rezoluciji o genocidu u Srebrenici, a da Srbiju nisu čak ni konsultovali – ni oko učešća – a kamoli oko odluke". Generalna skupština UN je u maju 2024. usvojila rezoluciju koja predviđa proglašavanje 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. U genocidu u Srebrenici, koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske, ubijena su najmanje 8.372 Bošnjaka. "Zahvaljujući ogromnom angažmanu i radu uspeli smo da pokažemo da jedna mala zemlja može da se suprotstavi i, ako hoćete, u broju glasova, na neočekivan način, pobedi velike sile", izjavio je Vučić. Rezolucija je na Generalnoj skupštini UN usvojena pošto su za nju glasale 84 države, protiv je bilo 19, dok je 68 bilo uzdržanih. Vučić je rekao da je "pobeda velika bez obzira kako na to računaju velike sile". "Bez obzira na to što su pravila za ishod glasanja bila tragikomična i nimalo nisu priličila demokratskom uređenju država koje su izglasavanje rezolucije zahtevale", rekao je predsednik Srbije. Usprkos presudama međunarodnih sudova, kojima je potvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, njegovo negiranje u protekle tri decenije, nije zaustavljeno. Zvaničnici bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpska i Srbije tvrde da se u Srebrenici, umjesto genocida, dogodio "strašni zločin".

Tri osobe su poginule u eksploziji bombe u sredu u Moskvi pošto su dva policajca prišla muškarcu koji se sumnjivo ponašao blizu mesta gde je visoki general ubijen pre dva dana u eksploziji u automobilu za koju je Rusija okrivila ukrajinsku obaveštajnu službu. Niz ruskih vojnih ličnosti i istaknutih pristalica rata u Ukrajini ubijen je tokom skoro četvorogodišnjeg sukoba. Ukrajinska vojna obaveštajna služba je saopštila da je odgovorna za nekoliko napada. Ruski Državni istražni komitet saopštio je da su dva policajca ubijena eksplozivnom napravom kada su se približila čoveku koji se čudno ponašao, dodajući da je ubijena i treća osoba. Nije precizirano ko je treća osoba. Komitet je naveo je da je pokrenut krivični postupak po odredbama koje se odnose na ubistvo policajaca i ilegalni promet bombama. Nezvanični ruski Telegram kanali navode da je bombaš bio jedan od ubijenih i da je detonirao bombu kada su mu se policajci približili. Ti detalji zasad ne mogu da se nezavisno potvrde. Mesto eksplozije je bilo ograđeno uz veliko prisustvo policije, pokazuju snimci emitovani na ruskoj televiziji, koja je citirala svedoke koji opisuju eksploziju koja se dogodila oko 1.30 ujutru (23.30 u utorak po centralnoevropskom vremenu). Eksplozija se dogodila vrlo blizu mesta gde je u ponedeljak ubijen general-potpukovnik Fanil Sarvarov, načelnik Uprave za operativnu obuku ruskog Generalštaba. Rusija je saopštila da sumnja da je Ukrajina odgovorna za ubistvo. Nije bilo zvaničnog komentara iz Ukrajine. Mirotvorec, nezvanični ukrajinski sajt koji pruža bazu podataka ljudi za koje se navodi da su ratni zločinci ili izdajnici, ažurirao je svoj unos o Sarvarovu navodeći da je 56-godišnji general "likvidiran". Prema istraživačkoj grupi Projekt, Sarvarov je takođe učestvovao u ratu protiv Ukrajine. Smrt Sarvarova predstavlja još jedno ubistvo visokog ruskog vojnog oficira u poslednjih nekoliko meseci. U aprilu, general-potpukovnik Jaroslav Moskalik je poginuo kada je automobil eksplodirao na ulici u moskovskom predgrađu dok je hodao u blizini. Ruski tužioci su podigli optužnicu protiv čoveka u vezi s eksplozijom u kojoj je poginuo Moskalik, tvrdeći da su ga platile ukrajinske obaveštajne službe. U decembru 2024. godine, general-potpukovnik Igor Kirilov je poginuo kada je bomba postavljena u električni trotinet na trotoaru detonirala dok je izlazio iz njegove zgrade u Moskvi. Kirilov je predvodio rusku vojnu jedinicu koja je nadgledala odbranu od nuklearnih, hemijskih i bioloških napada. Ruski zvaničnici su takođe tvrdili da je Ukrajina stajala iza tog napada. Uz korišćenje izveštaja Reutersa i AFP-a

Početno ročište na sudu u Prištini u slučaju eksplozije u slučaju eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac u selu Varage u opštini Zubin Potok na severu Kosova, prekinuto je u sredu nakon što su advokati odbrane dvojice optuženih zatražili izuzeće tužioca Bekima Kodraljiua (Kodraliu). Ročište je počelo na osnovu optužnice koju je Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo protiv Dragiše i Jovana Vićentijevića i Igora Dimovića zbog krivičnih dela "ugrožavanje ustavnog poretka uništavanjem ili oštećenjem javnih instalacija i opreme", "izvršenje terorističkog čina". Advokati Nebojša Vlajić i Miloš Delević su ocenili da je tužilac Kodraljiu pristrasan, te zatražili prekid daljeg ročišta. Advokat Vlajić je rekao da dokazi nisu dostavljeni svim stranama i dodao da tužilac Kodraljiu nije uzeo u obzir dokaze odbrane. "Predložio sam da se uzmu video-snimci sa dva objekta, da se intervjuišu najmanje četiri osobe, da se sprovede osnovna analiza telefonskih stanica. Da se utvrdi sa kojih telefonskih antena je u kritičnom trenutku Jovan primao signal. To bi pokazalo gde se nalazio. Ni na koji način nije postupano po ovom pitanju”, rekao je Vlajić napominjući da je materijal s kamera prikazivan selektivno. On je rekao i da su dokazi zauvek izgubljeni jer niko nije obavezan da čuva snimke godinu dana, osim ako za to ne postoji nalog. Vlajić, koji brani Jovana Vićentijevića, rekao je i da je poslao zahtev za izuzeće Kodralijua glavnom državnom tužiocu. Takođe, advokat Dragiše Vićentijevića, Miloš Delević, rekao je da je podneo zahtev tužiocu da sasluša četiri svedoka, da prikupi video-snimke sa kamera iz dve zgrade u Zubinom Potoku, koji su snimljeni sat vremena pre i sat vremena posle eksplozije. Tužilac međutim, kako je rekao, nije postupio po njegovom zahtevu zbog čega je "povređeno pravo na odbranu". Advokatica optuženog Igora Dimovića, Jelena Krivokačić, zatražila je da se ročište odloži. Kodraliju: Napad je direktno narušio nacionalnu bezbednost Specijalni tužilac Bekim Kodralij, rekao je da se odbrani možda ne sviđa istraga koju je sproveo, te da je napad bio profesionalno pripremljen i savršeno koordinisan. Prema njegovim rečima, dokazi koje je predložila odbrana su analizirani, da su telefonske komunikacije optuženog Jovana Vićentijevića išle preko srpskog telefonskog sistema, te da su se dva puta obraćali srpskim vlastima sa zahtevom za međunarodnu saradnju ali da odgovor nije stigao. "To je bio napad koji je direktno narušio nacionalnu bezbednost i u toj fazi nismo mogli da procenimo ko je svedok, a ko osumnjičeni u ovom krivičnom slučaju. Istrage smo sproveli sa međunarodnim partnerima", naglasio je tužilac. Kodraliju je rekao da je tužilaštvo procenilo da u ovoj fazi svedoci koje je predložila odbrana ne predstavljaju nikakvu relevantnost koja bi pomogla u rešavanju ovog slučaja. Sudija Veselj Ismailji (Vesel Ismaili) odlučio da prekine sednicu dok glavni tužilac Specijalnog tužilaštva ne pruži odgovor o zahtevu odbrane. Dvojica optuženih Dragiša i Jovan Vićentijević pojavili su se na ročištu, dok se Igor Dimović brani sa slobode. Dragiša i Jovan Vićentijević uhapšeni nakon eksplozije 29. novembra 2024. godine, te da se od tada nalaze u pritvoru. Prema optužnici, braća Vićentijević su zajedno s još uvek nepoznatim osobama, "nakon prethodnog dogovora, postavili oko 20 kilograma eksploziva unutar kanala". Oni su, kako piše u optužnici, eksplozivnu napravu aktivirali putem torbe koju su konopcem vezali za betonski stub, usled čega je teško oštećena betonska struktura kanala Ibar–Lepenac, došlo do prekida u snabdevanju pijaćom vodom, ugrožena proizvodnja električne energije, a preduzeću Ibar–Lepenac je pričinjena šteta u iznosu od skoro 400.000 evra. Specijalno tužilaštvo Jovana Vićentijevića takođe tereti za špijunažu, jer je, kako navodi, do trenutka hapšenja, u svojstvu regrutovanog pripadnika Vojnoobaveštajne agencije Srbije, delovao i pomagao ovu službu, prikupljajući poverljive informacije i dokumenta sa ciljem da ih koristi tokom protivpravne aktivnosti na teritoriji Kosova. U istrazi ovog slučaja, Kosovo je sarađivalo sa evropskim i američkim partnerima, a zaplenjeno je i oružje, te eksploziv. Američke diplomate su ranije navele da su u istrazi direktno angažovani i agenti američkog Federalnog istražnog biroa (FBI). Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) rekao je 10. decembra da obaveštajni podaci pokazuju da su trojica optuženih za eksploziju na kanalu Ibar-Lepencu bili usko povezani sa državnim strukturama Srbije. Zvanični Beograd je negirao bilo kakve veze sa ovom eksplozijom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije rekao da ima neka saznanja ko bi mogao da bude počinilac, ne navodeći više detalja. Izrazio je spremnost Beograda na saradnju u sprovođenju istrage sa svim međunarodnim organizacijama i institucijama, te da će iste sekunde biti priveden i uhapšen ukoliko se pokaže da je odgovoran neko srpske nacionalnosti ko se nalazi na teritoriji Srbije. Glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović je nakon eksplozije rekao da očekuje "sveobuhvatnu istragu kako bi se utvrdila istina i sve relevantne činjenice". Ipak, za sada javnosti nije poznato da li su srpski pravosudni organi započeli istragu.

Visoki zvaničnik administracije predsjednika Donalda Trumpa, predsjedavajući Nacionalnog vijeća za energetsku dominaciju, Doug Burgum oglasio se nakon što je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država(SAD) u Sarajevu bila domaćin sastanka o projektu Južne plinske interkonekcije. Burgum je napisao je na društvenoj mreži X kako SAD predvode napore da otvore Bosnu i Hercegovinu za američki LNG. Dodao je da izvoz američkog LNG-a igra vitalnu ulogu u energetskoj sigurnosti širom svijeta. "Sjedinjene Američke Države sada predvode napore za otvaranje Bosne i Hercegovine za američki LNG, a Nacionalno vijeće za energetsku dominaciju spremno je da ovaj ključni sporazum za izvoz američke energije dovede do kraja", poručio je Burgum. Njegova objava dolazi u trenutku kada se intenziviraju pregovori o projektu Južna interkonekcija, strateškom plinovodu koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskom plinskom mrežom i terminalom za ukapljeni prirodni gas (LNG) na otoku Krku. Dužnosnici Ambasade SAD-a i lideri vladajuće koalicije u Federaciji BiH održali su 23. decembra sastanak na kojem je potvrđena snažna podrška administracije predsjednika Donalda Trumpa realizaciji ovog projekta. "Administracija predsjednika Trumpa snažno podržava projekt Južna interkonekcija i raduje se daljnjem, brzom napretku s partnerima u BiH na realizaciji ovog projekta!, saopćeno je iz Ambasade SAD-a nakon sastanka. Na sastanku je dogovoreno usuglašavanje narednih koraka u vezi s nacrtom međunarodnog sporazuma između BiH i Hrvatske, koji će omogućiti isporuku američkog ukapljenog prirodnog gasa u BiH preko Hrvatske. Projekat Južne interkonekcije star je više od 20 godina, a njegovom realizacijom BiH bi diversificirala izvore energije i smanjila potpunu ovisnost o plinu iz Rusije. Terminal na Krku već prima oko 60 posto LNG-a iz SAD-a, a ostatak s Bliskog istoka. U budućnosti se planira povezivanje i s plinovodom od Hrvatske prema Albaniji, te dalje prema Azerbajdžanu i Kaspijskoj regiji, čime bi BiH postala dio šire evropske energetske mreže. Ranije planirani kapacitet Južne interkonekcije je šest puta veći od trenutnih potreba BiH, a u budućnosti bi se taj plinovod mogao produžiti u sjevernoj Bosni, gdje je ranije planirano plinsko skladište, te dalje prema Srbiji. Diversifikacija od ruskog plina u skladu je sa širim ciljevima energetske sigurnosti Europske unije, a Bugarska je najavila da će stopirati prolaz ruskog gasa preko njene teritorije do 2028. godine.

Otpravnica poslova u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država(SAD) na Kosovu, Anu Prattipati, 23. decembra se sastala sa četiri novoimenovana gradonačelnika opština sa srpskom većinom na sjeveru Kosova. Na sastanku su je dočekali gradonačelnik Sjeverne Mitrovice, Milan Radojević; Leposavića, Zoran Todić; Zvečana, Dragiša Milović; i Zubinog Potoka, Miloš Perović. Prema saopštenju Ambasade SAD-a, tokom sastanka Prattipati je naglasila očekivanja SAD-a za transparentno i efikasno upravljanje, kao i važnost pružanja jednakih usluga svim građanima. "[Tokom sastanka je istaknuta i] važnost saradnje sa institucijama javne bezbjednosti koje su posvećene služenju svim zajednicama", navodi se u saopštenju američke ambasade. Tokom posjete sjeveru naseljenom većinski srpskim stanovništvom, ona je održala i sastanke sa predstavnicima civilnog društva. Posjeta dolazi nakon lokalnih izbora u oktobru, poslije kojih je Srpska lista – najveća partija kosovskih Srba koja uživa podršku Beograda – ponovo preuzela vlast u ovim opštinama sa srpskom većinom. Sjeverna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok bili su vođeni od strane albanskih gradonačelnika od maja 2023. godine do izbora u oktobru 2025, nakon što su predstavnici Srpske liste podnijeli ostavke na funkcije u institucijama Kosova u novembru 2022. Ostavke su bile dio zajedničke inicijative kosovskih Srba da napuste državne institucije, kao znak protivljenja odlukama Vlade Kosova. Tokom perioda upravljanja od strane albanskih gradonačelnika, opštinske vlasti na sjeveru preuzele su u administraciju objekte u vlasništvu opština u kojima su funkcionisale srpske institucije, zabranile gradnje koje su smatrale nezakonitim i finansiranim od strane Srbije, kao i najavile rušenje naselja izgrađenih bez dozvole. Takođe, tokom ljeta ove godine, opština Sjeverna Mitrovica potpisala je memorandum o razumijevanju sa opštinom Južna Mitrovica, koji je predviđao izgradnju mostova preko rijeke Ibar za pješake i vozila. Ovaj memorandum podržala je Vlada Kosova, ali ga je Srpska lista osporila. Srpska lista je najavila da će tražiti preispitivanje svih odluka donesenih tokom prethodnog perioda od strane opštinskog rukovodstva, uključujući i sporazum o izgradnji mostova i mjere protiv gradnji označenih kao nelegalne. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, za svaku odluku ili akt opštine koji nije u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova može se tražiti preispitivanje od nadzornog organa, u ovom slučaju Ministarstva za upravljanje lokalnom samoupravom ili drugih nadležnih institucija Vlade Kosova.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da bi bilo pametno ako se predsjednik Venezuele, Nicolas Maduro, povuče s vlasti. On je, između ostalog, rekao da Sjedinjene Američke Države možda zadrže ili prodaju naftu koju su zaplijenile s obala Venezuele u posljednjim sedmicama. Američka kampanja pritiska na Madura uključuje povećanje vojnog prisustva u regionu i desetine vojnih napada koji su izvedeni na brodove za koje se sumnja da su krijumčarili drogu u Tihom okeanu i Karipskom moru. Najmanje 100 osoba je, prema izvještajima, poginulo u napadima. Na pitanje da li je cilj svrgavanje Madura s vlasti, Trump je rekao novinarima: "Možda i jeste." "Na njemu je da odluči šta želi da uradi. Mislim da bi bilo pametno ako bi postupio tako. Ali opet, vidjet ćemo." Osim napada, Trump je unaprijed najavio "blokadu" za sve naftne cisterne koje ulaze i izlaze iz Venezuele. Tokom vikenda, Američka granična straža pratila je jednu naftnu cisternu u međunarodnim vodama, što predstavlja drugu takvu operaciju u posljednjim danima i treću u roku od dvije sedmice. "Možda ćemo je prodati, možda ćemo je zadržati", rekao je Trump kada je upitan šta će se desiti s zaplijenjenom naftom. Trumpova administracija optužuje Venezuelu da koristi prihode od prodaje nafte za finansiranje kriminala povezanog s drogom, dok Karakas sve to odbacuje.

Policija je 23. decembra pretresla urede premijera Federacije Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Ministarstva prometa i komunikacija ovog entiteta u Mostaru, te jedan privatni stambeni objekt. Pretresi su dio istrage koja se vodi protiv šefa Federalne uprave policije (FUP) Vahidina Munjića, šefice kabineta premijera FBiH Arijane Huseinović-Ajanović, policijskog službenika Muhameda Ohranovića i direktora Policijske akademije BiH Ervina Mušinovića. Privremeno su oduzeti službeni laptopi i dokumentacija u cilju prikupljanja dodatnih dokaza za daljnji rad na predmetu "Munjić i drugi", saopćio je Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organiziranog i međukantonalnog kriminala Vrhovnog suda Federacije BiH (POSKOK). Paralelno se i dalje provode ispitivanja svjedoka, te analiza ranije oduzete dokumentacije. Munjić, Huseinović-Ajanović, Ohranović i Mušinović sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja, davanje i primanje nagrade ili drugih oblika koristi za trgovinu utjecajem, te posredovanje ili pogodovanje pri zapošljavanju i napredovanjima na pozicijama. Munjić se, pored ostalog, tereti i da je kao direktor FUP-a otkrivao informacije iz krivičnih postupaka. Vrhovni sud Federacije BiH odredio je osumnjičenima mjere zabrane obavljanja službenih dužnosti i međusobnog sastajanja. Prepiske na osnovu kojih je otvorena istraga potječu iz mobitela koji su Munjiću oduzeti kad je uhapšen u predmetu "Black Tie 2". Taj predmet se odnosi na još uvijek otvorenu istragu državnog Tužiteljstva BiH o grupi koja je surađivala s narkobosom Edinom Gačaninom, koji, prema EUROPOL-u, kontrolira veliki dio europskog tržišta kokainom. Munjić je tada bio među 23 osobe koje su uhapsile domaće policijske snage, u sklopu istrage u koju su uključeni i američki Federalni istražni biro (FBI) i Uprave za borbu protiv droga (DEA), te EUROPOL. Odbrana osumnjičenih odbacuje optužbe, navodeći da je riječ o indicijama i tvrdnjama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je u utorak da postoje informacije da predstavnici Gasproma pregovaraju o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL. "Mi nemamo ništa protiv toga, Mađari su naši prijatelji. Samo da završimo sa tim što pre", rekao je Vučić novinarima u Palati Srbija. NIS, najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra nakon više odlaganja. SAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Zbog sankcija je ugašena NIS-ova Rafinerija za preradu sirove nafte u Pančevu, nadomak Beograda. Vučić je rekao da su američke sankcije NIS-u na snazi 75 dana i da dosad nije bilo nikakvih nestašica, prenela je agencija Beta. On je, međutim, rekao da nema načina da se na dnevnom nivou uveze dovoljno dizela i da je potrebno da se što pre reši taj problem. "Približava se i taj datum i nadam se da će se pre toga pronaći rešenje. Ako ne, šta da radim", rekao je on. Predsednik Srbije je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu. Dogovor o gasu iz Rusije do 31. martaVučić je rekao i da Srbija ima dogovor s Rusijom o produženju snabdevanja gasom još tri meseca, do 31. marta. "Ljudi mogu da budu sigurni i mirno spavaju, Srbija će imati i električnu energije i dovoljno gasa za predstojeću zimsku sezonu", kazao je Vučić novinarima posle dodele ugovora najboljim diplomcima medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola. Dugoročni ugovor o snabdevaju Srbije ruskim gasom ističe krajem ove godine.

Dužnosnici Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i čelnici vladajuće koalicije u Federaciji BiH (FBiH) održali su 22. decembra novi sastanak o izgradnji plinovoda Južna interkonekcija koji bi trebala razviti i njime upravljati američka kompanija. Ovim plinovodom bi se Bosna i Hercegovina povezala na jugu s hrvatskim plinovodima i smanjila trenutno potpunu ovisnost o plinu iz Rusije. "Administracija predsjednika [Donalda] Trumpa snažno podržava projekt Južna interkonekcija i raduje se daljnjem, brzom napretku s partnerima u BiH na realizaciji ovog projekta", saopćeno je na X-u iz Ambasade SAD-a nakon sastanka. U saopćenju se dodaje da su "lideri koalicije u FBiH usuglasili naredne korake u vezi s nacrtom međunarodnog sporazuma između BiH i Hrvatske, koji će omogućiti isporuku američkog ukapljenog prirodnog gasa u BiH preko Hrvatske". Projekat Južne plinske interkonekcije star je više od 20 godina, a ovim plinovodom bi se BiH povezala s hrvatskom mrežom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku, gdje otprilike 60 posto plina stiže iz SAD-a, a ostatak s Bliskog istoka. Time bi BiH diversificirala izvore energije i smanjila trenutno potpunu ovisnost o plinu iz Rusije. U budućnosti bi bio povezan i s plinovodom od Hrvatske prema Albaniji i dalje prema Azerbajdžanu i Kaspijskoj regiji. Ranije planirani kapacitet Južne interkonekcije je šest puta veći od trenutnih potreba BiH, a u budućnosti bi se taj plinovod mogao produžiti u sjevernoj Bosni, gdje je ranije planirano plinsko skladište, te dalje prema Srbiji. Diversifikacija od ruskog plina u skladu je sa širim ciljevima energetske sigurnosti Europske unije, a Bugarska je najavila da će stopirati prolaz ruskog gasa preko njene teritorije do 2028. godine.

Rusija je tokom noći izvela niz vazdušnih napada na Kijev i ključne energetske infrastrukturne ciljeve, dok je predsednik Volodimir Zelenski upozorio Ukrajince da se pripreme za mogućnost napada tokom Božića. Zvaničnici ukrajinske protivvazdušne odbrane rekli su u utorak da ruske trupe izvode kombinovani napad krstarećim raketama i dronovima, kao i da je širom zemlje proglašena uzbuna za vazdušni napad. Zelenski je upozorio da će Rusija verovatno intenzivirati napade tokom prazničnog perioda. Ukrajina sada zvanično obeležava Božić 25. decembra, u skladu sa zapadnim tradicijama, iako mnogi pravoslavni hrišćani nastavljaju da ga obeležavaju 7. januara, kao i u Rusiji. "Razumemo da upravo na te dane mogu – to je u njihovoj prirodi – izvesti masovne napade na Božić", napisao je Zelenski na X. Kao rezultat napada na Kijev, oštećena je petospratna zgrada, a četiri osobe su povređene, uključujući tinejdžerku koja je hospitalizovana, rekao je gradonačelnika Kijeva Vitalij Kličko. Jedna osoba je poginula, dok su tri, uključujući dete, povređene usled ruskih napada na Kijevsku oblast, izvestila je Ukrajinska služba za vanredne situacije. Prema lokalnim vlastima, jedna osoba je poginula u zapadnoj ukrajinskoj oblasti Hmelnicki, dok je jedno dete poginulo, a pet drugih je povređeno u severozapadnoj Žitomirskoj oblasti kao rezultat ruskih napada. "Jedinice protivvazdušne odbrane suprotstavljaju se vazdušnoj pretnji iznad prestonice", saopštila je vojna administracija Kijeva i pozvala stanovnike da ostanu u skloništima dok se ne izda obaveštenje na prestanak opasnosti. Rusko Ministarstvo odbrane u saopštenju je potvrdilo pokretanje "masovnog udara" na Ukrajinu koristeći hipersonične rakete Kinžal i dronove dugog dometa "protiv preduzeća ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa i energetskih objekata koji podržavaju njihove operacije". Tokom noći, ruske snage su izvele još jedan napad dronovima na severnu Sumsku oblast Ukrajine, pogodivši civilnu infrastrukturu i izazvavši nestanak struje, navele su regionalne vlasti. Vlasti u crnomorskoj luci Odesa prijavile su drugi napad dronom za manje od 24 sata kasno u ponedeljak u kojem je oštećena lučka infrastrukturua i civilni brod. "Rusija ponovo napada našu energetsku infrastrukturu", saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo energetike. "Kao rezultat toga, uvedena su vanredna isključenja struje u nekoliko regiona Ukrajine", dodao je Ministarstvo. Rumunsko Ministarstvo odbrane izvestilo je da su ruski dronovi napali ukrajinske luke blizu rumunske granice tokom noći, što je izazvalo uzbune u opštinama Tulča i Galac. Međutim, Ministarstvo je navelo da rumunski vazdušni prostor nije narušen nije. Rusija navodi da nema proboja u pregovorimaZelenski je u večernjem obraćanju rekao da se očekuje da će se njegov pregovarački tim vratiti u Ukrajinu u utorak posle razgovora u Majamiju sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom (Steve Witkoff), dodajući da želi potpuni brifing o razgovorima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da razgovori Rusije i SAD u Majamiju nisu bili proboj, već deo radnog procesa. On je naveo da je cilj bio da se čuje američki stav posle razgovora s Evropljanima i Ukrajincima i da se vidi kako se on poklapa s duhom sastanka u Ankoridžu, misleći na avgustovski samit lidera SAD i Rusije na Aljasci. Zelenski o bezbednosnim garancijama UkrajineU objavi na X, Zelenski je rekao da bezbednosne garancije Ukrajine treba da uključuju nekoliko stubova: "Oružane snage Ukrajine – vojsku od 800.000 ljudi – kojoj je potrebno finansiranje", "članstvo u Evropskoj uniji" za ekonomsku i vojnu bezbednost i Koaliciju voljnih od 30 zemalja da osigura bezbednost "u vazduhu, na kopnu i na moru". Pored toga, pravno obavezujuće garancije SAD koje bi odobrio Kongres i koje bi uključivale dugoročne obaveze i paket za odvraćanje koji definiše kako je ukrajinska vojska opremljena i podržana. U međuvremenu, Evropska komisija je objavila da je isplatila dodatnih 2,3 milijarde evra finansijske pomoći Ukrajini "kako bi podržala finansije i javnu upravu zemlje". Komisija je saopštila da je to šesta redovna isplata u okviru Instrumenta za Ukrajinu, ključnog instrumenta EU za podršku oporavku, reformama i putu Ukrajine ka članstvu. "Ukrajina sprovodi stvarne reforme izuzetnom brzinom uprkos agresiji Rusije. Kroz Instrument za Ukrajinu, EU pokreće reforme koje približavaju Ukrajinu EU, a istovremeno podržava kritične potrebe, uključujući zimsku energetsku bezbednost", rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, navodi se u saopštenju koje je objavila komisija. S druge strane, u Rusiji je noćni napad ukrajinskog drona izazvao požar u industrijskom objektu u južnom Stavropoljskom kraju, saopštile su lokalne vlasti u utorak. U ruskom Krasnodarskom kraju, požar koji je nastao usled napada drona na naftovod u crnomorskoj luci Taman su potpuno ugašeni, saopštile su regionalne vlasti. Ukrajina redovno napada Krasnodarski kraj, ciljajući energetska sredstva za koja Kijev tvrdi da finansiraju i podstiču ratne napore Kremlja. Izvori: Reuters, dpa

Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) saopštila je u ponedeljak da dodaje kineski DJI, Autel i sve dronove i komponente strane proizvodnje na listu kompanija za koje je utvrđeno da predstavljaju neprihvatljiv rizik po nacionalnu bezbednost SAD i da će zabraniti odobrenja za nove tipove dronova za uvoz ili prodaju u SAD. Dodavanje na listu FCC-a znači da DJI, Autel i druge strane kompanije za dronove neće moći da dobiju odobrenje FCC-a za prodaju novih modela dronova ili kritičnih komponenti u SAD. Ovaj potez predstavlja značajnu eskalaciju u nastojanju Vašingtona da suzbije kineske dronove poslednjih godina. U septembru je Ministarstvo trgovine saopštilo da planira da izda pravila za ograničavanje uvoza kineskih dronova. Nova mera FCC-a ne zabranjuje uvoz, prodaju ili upotrebu postojećih modela koje je taj regulator telekomunikacija prethodno odobrio i ne utiče prethodno kupljene dronove, saopštila je FCC. Dodala je da potrošači mogu da nastave da koriste dronove koje su prethodno legalno kupili. DJI, najveći svetski proizvođač dronova, saopštio je da je razočaran odlukom FCC-a da doda dronove strane proizvodnje na listu. "Iako DJI nije izdvojen, nisu objavljene informacije o tome koje informacije je izvršna vlast koristila prilikom donošenja svoje odluke", saopštila je kompanija. Kompanija DJI je ranije navela da bi dodavanje na listu List praktično zabranilo prodaju njenih novih modela dronova u SAD. Kompanija prodaje više od polovine komercijalnih dronova u SAD. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian rekao je u utorak da se Kina protivi tome da SAD postavljaju "diskriminatorne" liste i pozvao Vašington da "ispravi svoje pogrešne prakse" i obezbedi fer okruženje za kineske kompanije. FCC je navela da je u nedelju primio rezultate međuresorne analize rizika stranih dronova, koju je tražila Bela kuća i koja je utvrdila da uvezeni dronovi i njihove komponente predstavljaju bezbednosni rizik "s obzirom na pretnje od neovlašćenog nadzora, izvlačenja osetljivih podataka, ranjivosti u lancu snabdevanja i drugih potencijalnih pretnji po nacionalnu bezbednost". U analizi se navodi da bi Pentagon mogao u budućnosti da donese odluke da određeni dronovi ili klase dronova ne predstavljaju rizike i da ih ukloni iz ograničenja. U junu je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) potpisao izvršnu naredbu koja ima za cilj smanjenje zavisnosti SAD od kineskih proizvođača dronova. Sebastijan Gorka, viši direktor za borbu protiv terorizma u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je da je ova mera deo nastojanja da se dronovi proizvode u SAD. "Dronovi su veliki deo buduće bezbednosti Amerike. Moraju biti napravljeni u SAD", napisao je u ponedeljak u ponedeljak na X. Republikanski kongresmen Rik Kroford (Rick Crawford) pohvalio je odluku FCC-a, navodeći da je "upotreba dronova kineske proizvodnje, sa široko rasprostranjenim pristupom iznad američkog vazdušnog prostora, godinama bila noćna mora kontraobaveštajne službe... ne možemo ugroziti našu nacionalnu bezbednost u zamenu za jeftinu robu namenjenu preplavljivanju američkog tržišta". Američki sudija u septembru je odbio zahtev kompanije DJI da bude uklonjena s liste Ministarstva odbrane SAD kompanija koje navodno sarađuju s kineskom vojskom. Izvor: Reuters

Predsjednica Kosova, Vjosa Osmani, razgovarala je u ponedjeljak u Vašingtonu sa zamjenikom američkog državnog sekretara Christopherom Landauom o nizu tema, uključujući zakon koji je nedavno potpisao američki predsjednik Donald Trump, stanje sigurnosti u regionu i nastavak obustavljenog strateškog dijaloga između dvije zemlje, saopštila je kosovska predsjednica. U Zakonu o odobrenju nacionalne odbrane, koji je prošle sedmice usvojen i potpisan od strane Trumpa, od Kosova i Srbije se također traži da sprovedu sporazum o normalizaciji odnosa iz 2023. godine. Osmani je Landauu izrazila "zahvalnost naroda Kosova" za američku podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova, za viziju predsjednika Donalda Trumpa da dijalog bude zasnovan na međusobnom priznanju Kosova i Srbije, za podršku članstvu Kosova u NATO-u, kao i za povećanje strateških ekonomskih investicija. "Što se tiče odnosa između Kosova i Srbije, predsjednica je izrazila zahvalnost jasnoj politici Trumpove administracije da dijalog treba da se zasniva na međusobnom priznanju i zbog toga što su isključene opasne ideje o promjeni granica ili podjeli. Taj pristup, dodala je, neophodan je kako bi se očuvali mir i stabilnost u našem regionu", navodi se u saopštenju. Osmani i Landau razgovarali su i o strateškom dijalogu, koji su SAD ranije ove godine suspendovale na neodređeno vrijeme. Do suspenzije je došlo nakon što je Vašington izrazio zabrinutost zbog poteza Vlade Kosova, prvenstveno zbog pokušaja da proširi suverenitet na sjeveru naseljenom većinski Srbima bez koordinacije s međunarodnom zajednicom. Premijer u tehničkom mandatu Albin Kurti opravdao je te poteze kao korake ka uspostavljanju vladavine prava na sjeveru i naglasio da su u skladu s Ustavom i zakonima Kosova. Osmani je strateški dijalog između dvije zemlje nazvala "ključnom platformom" za jačanje bilateralnog partnerstva i unapređenje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa. Ovo je bio drugi susret predsjednice Kosova s Landauom ove godine, nakon što su se ljetos sastali kako bi razgovarali o potencijalnim oblastima buduće ekonomske saradnje između dvije zemlje. Tom prilikom Osmani je istakla da obje zemlje mogu imati koristi od saradnje u sektorima energetike, informacione tehnologije i odbrane. Tokom godine Osmani se sastala i s visokim američkim zvaničnicima na marginama različitih samita, uključujući američkog predsjednika Donalda Trumpa i američkog državnog sekretara Marca Rubija. Sjedinjene Američke Države su od 1998. godine Kosovu dodijelile više od 2 milijarde dolara pomoći. Kosovski državni lideri godinama ponavljaju da je Amerika najvažniji partner Kosova i da je njena podrška od ključnog značaja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se nada da će se u narednim nedeljama rešiti problem u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Nadamo se da ćemo u nedeljama koje su pred nama to moći da završimo", rekao je Vučić u Putincima, kod Rume, u Vojvodini. On je naveo da postoje problemi sa uvozom pojedinih derivata, ali da "imamo ogromne rezerve i to je ono što nas u ovom trenutku spasava". Predsednik Srbije je 20. decembra objavio na Instagramu da su vođeni važni razgovori sa strancima i da se ove nedelje očekuju različite inicijative, molbe i zahtevi upućeni američkom OFAK-u, u nadi da će se dobiti operativna licenca za NIS. NIS, najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra nakon više odlaganja. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Zbog sankcija je ugašena NIS-ova Rafinerija za preradu sirove nafte u Pančevu, nadomak Beograda. Predsednik Srbije je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu.

Krivični postupci u Rusiji zbog donacija Fondaciji za borbu protiv korupcije (FBK), koji je osnovao pokojni opozicioni lider Aleksej Navaljni, porasli su otprilike 60 puta od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Samo ove godine sudovi su razmatrali najmanje 90 takvih slučajeva, prema analizi servisa North Realities Radija Slobodna Evropa(RSE). Ruske vlasti su 2021. godine proglasile Fondaciju za borbu protiv korupcije "ekstremističkom organizacijom", čime je svaka finansijska podrška toj grupi postala krivično djelo. Fondacija je istraživao korupciju među visokim ruskim zvaničnicima i poslovnim elitama bliskim predsjedniku Vladimiru Putinu, a nastavlja da djeluje iz inostranstva uprkos Navaljnijevoj smrti u pritvoru prošle godine. Prema istraživačkom portalu Mediazona, ruski sudovi su 2022. godine razmatrali dva slučaja povezana s donacijama, četiri u 2023. i 27 u 2024. Podaci koje je prikupio RSE pokazuju da je broj naglo porastao u 2025, čime je ukupan broj slučajeva od početka rata dostigao najmanje 123. Sudovi su najčešće izricali novčane kazne u rasponu od 120.000 do 500.000 rubalja (1.522–6.340 dolara) ili uslovne zatvorske kazne od tri do četiri godine. Donacije koje se navode u slučajevima obično su bile skromne – između 100 i 14.000 rubalja (1,20–178 dolara). U jednom slučaju, tužioci su tražili kaznu od 12 miliona rubalja (152.000 dolara) za 69-godišnjeg penzionera Andreja Kuzheleva, koji je donirao 13.000 rubalja (164 dolara) fondu. Sud je odbio taj zahtjev, ali je ipak izrekao kaznu od 500.000 rubalja (6.340 dolara). Jedna od najstrožih kazni izrečena je poštaru Vladimiru Skvorcovu, koji je osuđen na 12 godina zatvora zbog doniranja FBK-u i navodne saradnje s Legijom slobode Rusije, grupom ruskih dobrovoljaca koji se bore na strani Ukrajine. Novinar Karen Šainian i civilni aktivista Konstantin Kotov osuđeni su u odsustvu zbog optužbi povezanih s donacijama FBK-u. Navaljni – najistaknutiji ruski opozicionar – preminuo je u februaru 2024. u arktičkom zatvoru pod misterioznim okolnostima. Zvanični izvještaj obdukcije navodi da su hipertenzija i druge bolesti izazvale poremećaj srčanog ritma koji je doveo do Navaljnijeve smrti. Međutim, njegova supruga Julija Navaljnaja odbacila je te nalaze, tvrdeći da laboratorijski testovi obavljeni izvan Rusije na biološkim uzorcima koji su prokrijumčareni iz zemlje pokazuju da je njen muž otrovan dok je bio u pritvoru. Ranije ove godine, Fondacija za borbu protiv korupcije izdao je saopštenje u kojem osuđuje krivične postupke, naglašavajući da FBK "ne učestvuje ni u kakvoj ekstremističkoj aktivnosti" i nazivajući osobe koje su meta ruskih vlasti "žrtvama otvorene samovolje i političke represije".

Tužilački savet Kosova razrešio je u ponedeljak Besima Keljmendija (Kelmendi) dužnosti vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca posle njegovog pisanog zahteva, nedelju dana pošto je Viši sud poništio njegovo razrešenje koje je izazvalo kontroverze i kritike. Na vanrednoj sednici Tužilačkog saveta, Keljmendijev zahtev za razrešenje dužnosti odobren je sa šest glasova za, bez glasova protiv i bez uzdržanih. Na toj funkciji ga je nasledio Agron Ćalaj (Qalaj), koji je ponovo imenovan za vršioca dužnosti glavnog tužioca na istoj sednici u ponedeljak. S pet glasova za i jednim protiv, Ćalaj je ponovo imenovan do naredne odluke Tužilačkog saveta. U pismu dostavljenom Tužilačkom savetu, Keljmendi je naglasio da je zahtev za razrešenje dužnosti "odraz moje volje da podržim reformu u tužilačkom sistemu i da doprinesem poboljšanju situacije nastale u Savetu", preneo je u ponedeljak portal Zakletva za pravdu u ponedeljak. Keljmendi je naveo da želi da se povuče s funkciju koju je obavljao od aprila 2022. godine, posle sudskih odluka o njegovom slučaju i situacije koja je nastala u Tužilačkom savetu. Njegov zahtev usledio je pet dana pošto je Vrhovni sud poništio odluku Tužilačkog saveta o njegovom razrešenju, uz ocenu da je nezakonita. Keljmendi je prvo smenjen prošlog meseca posle izveštaja da je navodno 1999. sarađivao sa srpskom sutkinjom u slučaju masakra u Račku, za koji je ona smatrala da je izmišljen događaj. On je negirao te navode. Njegovo razrešenje izazvalo je reakcije međunarodne zajednice i pokrenulo polemike oko zakonitosti odluke, pošto je za nju glasalo samo pet članova Tužilačkog saveta. Ostali članovi su smatrali da nije bilo kvoruma i nazvali su odluku "institucionalnim pučem". Keljmendi se žalio Vrhovnom sudu pošto Osnovni sud nije prihvatio njegovu žalbu na razrešenje. Vrhovni sud je utvrdio da je odluka Tužilačkog saveta "nezakonita, proizvoljna i neosnovana". U dopisu, Keljmendi je naveo da želi da nastavi karijeru kao tužilac i obavezao se da će raditi "posvećeno za dobrobit tužilačkog sistema". "I na samom kraju, ja, kao tužilac u Kancelariji glavnog državnog tužioca, radiću s najvećom posvećenošću za dobrobit tužilačkog sistema, nezavisno, nepristrasno i profesionalno, kako me je i ocenio Tužilački savet", zaključio je on.

Sadržaj emaila kojim su lažno dojavljene bombe u više škola u Tuzli istraživat će Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine, jer sadrži moguće terorističke prijetnje, saznaje Radio Slobodna Evropa. U email poruci koja je poslana više škola, koja izgleda kao prijevod sa stranog jezika, s adrese registrirane na ruskom email servisu Yandex napisano je: "Eksploziv je postavljen na školskom terenu. Prenesite 10 BTC na ovu adresu ako želite izbjeći eksploziju. Mi smo pravi muslimani, ratnici Islamske države. I ne odobravamo utjecaj i pritisak evropskih država na Muslimane u Bosni. Želimo da svi europski lideri imaju grkljane i njihove porodice spaljene. Nas cilj je uspostaviti kalifat u Evropi. Naši zahtjevi su iseljenje kršćana sa teritorija Bosne i prenos navedenog iznosa na naš račun. Borite se protiv nevjernika gdje god ih sretnete, istjerajte ih iz mjesta odakle su vas protjerali." Poruka je došla s adrese: kunkunteynir@yandex.com (Vlad Tsamulen), a email adresa na koju pošiljatelj traži uplatu u iznosu od 10 bitcoina je tsamulen@gmail.com. Jedan bitcoin vrijedi oko 76.000 eura, odnosno 152.000 konvertibilnih maraka. Informaciju o emailu s ovakvim sadržajem uputilo je Kantonalno tužiteljstvo iz Tuzle državnom tužiteljstvu, koje je nadležno za krivična djela u vezi s terorizmom na teritoriji cijele BiH. Sve dojave koje su primile škole u petak, 19. decembra, bile su lažne, utvrđeno je nakon evakuacije i pregleda objekata. Iste poruke istog dana primile su pojedine škole u entitetu Republika Srpska, najviše u Banjoj Luci. Pregledano je više od 340 objekata, a Republičko javno tužiteljstvo je ovaj događaj kvalificiralo kao terorizam. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a za RSE su rekli da će dalji koraci u istrazi uključivati i međunarodnu pravnu pomoć u otkrivanju počinitelja. Slične lažne prijetnje u istom periodu primile su škole u Indiji, u gradu Ahmedabad, kao i SAD-u, u Kansasu i Michiganu. Prema dostupnim informacijama s medija, sve su bile lažne. Česte lažne dojave o bombama zabilježene su i tokom 2024. godine u Sarajevu, kada je u dužem periodu bilo onemogućeno održavanje nastave u kontinuitetu zbog pregleda i evakuacije, koje su zakonska obaveza u slučaju dojave o bombi. Ove lažne prijetnje nisu sadržavale poruke poput posljednjih u Tuzli i RS-u. Osumnjičeni su, uglavnom, bili maloljetnici.