Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore pozvalo je u četvrtak ruskog ambasadora Aleksandra Lukašika na razgovor zbog navoda iz njegovog autorskog teksta i reagovanja Ambasade Rusije na odluku Podgorice da u potpunosti uskladi viznu politiku sa Evropskom unijom. Ministarstvo je saopštilo da autorski tekst i reagovanje Ambasade sadrže ocjene koje prevazilaze okvire uobičajene diplomatske komunikacije i nisu u skladu sa principima uzajamnog poštovanja. Navodi se da je ambasadoru ukazano da su neprihvatljive tvrdnje kojima se dovode u pitanje samostalnost i kredibilitet crnogorskih institucija, kao i javno komentarisanje unutrašnjih političkih prilika i političke volje građana. Mogu li Beograd i Moskva zaustaviti Crnu Goru na njenom putu u EU?Rusija sprečava prijem Crne Gore u međunarodni sporazum za kontrolu izvoza naoružanjaRuski uticaj – zajednički izazov Crne Gore i MoldavijeCrnogorsko Ministarstvo je poručilo da je potpuno usklađivanje vizne politike sa Evropskom unijom suverena odluka države, donesena u skladu sa nacionalnim interesima i obavezama iz procesa evropskih integracija, te da nije usmjerena protiv građana Rusije. Tokom razgovora ponovljen je i stav Podgorice o ruskoj agresiji na Ukrajinu, zasnovan na poštovanju međunarodnog prava, Povelje UN-a te teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. Ministarstvo je navelo da je ambasadoru skrenuta pažnja i na obaveze iz Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, prema kojima su diplomatski predstavnici dužni da poštuju zakone države prijema i da se ne miješaju u njene unutrašnje poslove. Odnosi Podgorice i MoskveOd dolaska na vlast u Crnoj Gori proruskih kadrova bivšeg Demokratskog fronta (DF), uključujući izbor Andrije Mandića za predsjednika Skupštine, nije bilo političkih konfrontacija između zvanične Moskve i Podgorice. Te partije se zalažu se za ukidanje sankcija Rusiji, koje je Crna Gora uvela 2014., kada se kao država kandidatkinja za prijem u EU pridružila evropskim sankcijama Rusiji zbog aneksije Krima. Podgorica je, prateći politiku EU, uvela i čitav set sankcija Moskvi zvog agresije na Ukrajinu 2022.godine. Moskva je u martu 2022. Crnu Goru uvrstila na spisak stranih država koje "vrše neprijateljske radnje protiv Rusije, ruskih pravnih i fizičkih osoba". U tom periodu Crna Gora je protjerala pet ruskih diplomata, a Rusija je, kao kontramjeru, jednog diplomatu iz crnogorske ambasade u Moskvi proglasila personom non grata. Zvanični odnosi Rusije i Crne Gore, od obnove crnogorske nezavisnosti 2006. godine, bili su dobri i pratila su ih značajna ruska ulaganja u tržište nekretnina, turizam i privredu. Pogoršani su zbog oštrog protivljenja Moskve da se Crna Gora učlani u NATO 2017, kada je na vlasti bila Demokratska partija socijalista. U oktobru 2016. je Specijalno državno tužilaštvo optužilo dvojicu ruskih državljana, zajedno sa osam srpskih,i čelnicima DF-a Milanom Kneževićem i Andrijom Mandićem, za pokušaj nasilne smjene vlasti u Crnoj Gori. Oni su prvostepeno bili osuđeni na ukupno 70 godina zatvora, no nakon što je DF došao na vlast 2020, godine, presuda je oborena, a u ponovljenom suđenju su svi optuženi oslobođeni.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine usvojilo je na sjednici u četvrtak Nacrt odluke o ratifikaciji Sporazuma između BiH i Hrvatske o izgradnji plinovoda Južna interkonekcija. Nacrt odluke, čiji je predlagač Ministarstvo vanjskih poslova BiH, bit će upućen u daljnju proceduru ratifikacije. Sporazum o izgradnji plinovoda Južna interkonekcija Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine potpisali su 28. aprila u Dubrovniku predsjedavajuća Vijeća ministara BiH Borjana Krišto i predsjednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković, tokom samita Inicijative triju mora. Projektom je predviđeno povezivanje plinskih sistema dviju država pravcem Split – Zagvozd u Hrvatskoj i Posušje – Tomislavgrad – Šuica – Kupres – Bugojno – Novi Travnik/Travnik u BiH. Planiran je i pravac od Posušja preko Gruda i Širokog Brijega do Mostara, s odvojcima prema Livnu, Gornjem Vakufu-Uskoplju, Donjem Vakufu, Jajcu i Čapljini, kao i dodatni pravac Kladanj – Tuzla. Južna interkonekcija trebala bi Bosni i Hercegovini osigurati novi pravac opskrbe prirodnim plinom preko Hrvatske, čime bi se povećala energetska sigurnost zemlje i smanjila ovisnost o ruskom plinu. Nakon što Vijeće ministara utvrdi prijedlog odluke o ratifikaciji, Ministarstvo vanjskih poslova dostavlja ga Predsjedništvu BiH u daljnju proceduru. Predsjedništvo potom od Parlamentarne skupštine BiH traži prethodnu saglasnost za ratifikaciju međunarodnog sporazuma.

Glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova Bljerim Isufaj potvrdio je da su posmrtni ostaci pronađeni na lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica u Malom Kaluđeru kod Zubinog Potoka ljudskog porekla, istovremeno apelujući na javnost da se uzdrži od preuranjenih izjava kako ne bi bila ugrožena istraga. Na očuvanje integriteta istrage pozvala je i vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju. "Do sada je potvrđeno da su pronađeni posmrtni ostaci ljudskog porekla. Ovaj proces može da potraje i u ovom trenutku ne možemo reći kada će biti završen", rekao je Isufaj tokom obilaska lokacije na kojoj se iskopavanja sprovode od utorka. Prema njegovim rečima, identifikacija žrtava zahtevaće vreme, jer će posmrtni ostaci biti podvrgnuti DNK analizi. On je obećao da će Specijalno tužilaštvo postupati profesionalno, nepristrasno i nezavisno, uz puno poštovanje prema žrtvama i njihovim porodicama. "Pozivam celu zajednicu da se uzdrži od brojnih javnih izjava o ovom slučaju, jer je još rano i takve izjave mogu da naškode istrazi, čak i da utiču na njen konačni ishod. Nalazimo se u preliminarnoj fazi, a radovi se odvijaju planiranom dinamikom", rekao je Isufaj. Hadžiju, koja je takođe obišla mesto iskopavanja, istakla je da je neophodno sačuvati integritet istrage, jer je reč o izuzetno osetljivom pitanju. "Osobe koje su nasilno nestale tokom rata na Kosovu su i dalje najveća rana sa kojom se suočavamo. Iako je prošlo više od 27 godina od rata, i dalje živimo sa njegovim posledicama. Dok ovde ulažemo maksimalne napore da otkrijemo gde su nestale osobe, suočavamo se i sa govorom mržnje, šovinističkom retorikom, negiranjem zločina, kao i teritorijalnim pretenzijama prema Republici Kosovo koje dolaze od čelnika institucija u Srbiji, bilo od Aleksandra Vučića ili Ane Brnabić", rekla je Hadžiju. Ona je pozvala međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Srbiju kako bi otvorila vojne arhive, naglašavajući da između dve države ne može biti mira "dok postoje skrivene masovne grobnice, zatvorene arhive i negiranje istine od strane Srbije". Na otvaranje vojnih arhiva ranije je pozvao i vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti. Portparol Evropske unije rekao je za Radio Slobodna Evropa da je medicinsko-forenzički tim Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) 28. jula pružio stručnu pomoć prilikom procene lokacije u Zubinom Potoku. "EULEX ne sprovodi nikakvu krivičnu istragu, jer je to u nadležnosti kosovskih vlasti", rekao je portparol. Evropska unija je navela da pomoć u rasvetljavanju sudbine nestalih tokom rata ostaje "veoma važan element dijaloga" između Kosova i Srbije, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. "Zajednička komisija za nestala lica, uspostavljena na osnovu Deklaracije o nestalim osobama iz 2023. godine i kojom predsedava specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, postoji upravo kako bi nadgledala sprovođenje te deklaracije, pomogla u rasvetljavanju sudbine osoba koje se i dalje vode kao nestale i pružila porodicama i njihovim najbližima odgovore i mogućnost da zatvore ovo bolno poglavlje", naveo je portparol Evropske komisije u pisanom odgovoru dostavljenom medijima. Deklaracija o nestalim osobama, koju su Kosovo i Srbija postigli 2. maja 2023. godine, predviđa obavezu obe strane da rade na rasvetljavanju sudbine oko 1.600 osoba nestalih tokom rata 1998. –1999. Deklaracija ne predviđa izričitu obavezu otvaranja vojnih i policijskih arhiva, ali obavezuje strane da omoguće pristup svim relevantnim informacijama i dokumentima, uključujući poverljive materijale koji mogu doprineti pronalaženju nestalih. Početkom ove godine Kosovo i Srbija održali su prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica, ali je on završen bez konkretnih rezultata. Dok istraga u Zubinom Potoku traje, kosovske institucije saopštile su da sumnjaju da bi lokacija mogla biti povezana sa nestankom "grupe mitrovačkih intelektualaca". Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti izjavio je u sredu da je to prva pretpostavka institucija, ali je naglasio da će identitet pronađenih posmrtnih ostataka moći da bude potvrđen tek po okončanju svih istražnih procedura. U aprilu 1999. godine nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani. Lutfije Ademi-Vokši, sestra nestalog hirurga Adema Ademija, rekla je da je njen brat nestao u selu Dren, koje se vazdušnom linijom nalazi oko tri kilometra od Malog Kaluđera. Ona je za Radio Slobodna Evropa izjavila da veruje da bi na mestu gde se sada vrše iskopavanja mogli biti posmrtni ostaci grupe kojoj je pripadao njen brat. "Uverena sam, sto odsto, da je to grupa mog brata Adema Ademija. Verujem da će nam tada duša konačno naći mir, da ćemo imati grob na koji ću za praznike, rođendane ili Bajram moći da odnesem cveće i da mu se obratim", rekla je ona. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, dokumentovano je 12.230 žrtava rata na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine. Više od 1.500 osoba, većinom Albanaca, i dalje se vodi kao nestalo, dok su posmrtni ostaci dela nestalih pronađeni u nekoliko masovnih grobnica u Srbiji.

Novinarska udruženja u Srbiji osudila su pretnje predsedniku Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veranu Matiću i zatražila procesuiranje odgovornih. Pretnja je objavljena na nalogu na društvenoj mreži X uz fotografiju Verana Matića, a posle njegovog gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvalo je policiju i Tužilaštvo da bez odlaganja identifikuju osobu koja stoji iza naloga sa kojeg je upućena pretnja. NUNS je upozorio da poziv na ubistvo Matića ozbiljno ugrožava njegovu bezbednost. Dodaje se da pretnje dolaze nakon višemesečne kampanje targetiranja, diskreditacije i blaćenja kojoj je Matić izložen u režimskim medijima. "Kontinuirano označavanje pojedinaca kao "neprijatelja", praćeno govorom mržnje i pozivima na nasilje, stvara atmosferu u kojoj su ovakve pretnje očekivana posledica", navedeno je u saopštenju. Na otkrivanje i sankcionisanje odgovornog za pretnje Matiću, pozvalo je i Udruženje novinara Srbije (UNS). UNS je naveo da su pretnje novinarima i medijskim radnicima neprihvatljive i da je efikasno postupanje policije i tužilaštva od ključnog značaja za zaštitu bezbednosti novinara i sprečavanje atmosfere nekažnjivosti. Veran Matić je nedavno za RSE rekao da je prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, u protekle dve godine evidentiran 271 slučaj napada, pretnji i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti novinarki i novinara. "Pravosnažno je okončano svega 12 slučajeva. To znači da je u više od 95 odsto predmeta izostao pravosnažan sudski epilog", naveo je Matić. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izražena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gde je "teška situacija".

Evropska unija je poručila da rasvetljavanje sudbine osoba koje se i dalje vode kao nestale iz perioda sukoba predstavlja veoma važan element dijaloga koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. Portparol Evropske komisije potvrdio je da su 28. jula forenzički stručnjaci Forenzičkog tima Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) pružili podršku kolegama iz Instituta za sudsku medicinu Kosova u proceni lokacije u Zubinom Potoku, sa ciljem utvrđivanja mogućeg mesta neobeležene grobnice povezane sa nestalim osobama. Kako je saopšteno iz Brisela, EULEX ne sprovodi krivične istrage, jer je to "u nadležnosti kosovskih vlasti". "Zajednička komisija za nestala lica, uspostavljena na osnovu Deklaracije o nestalim osobama iz 2023. godine i kojom predsedava specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, postoji upravo kako bi nadgledala sprovođenje te deklaracije, pomogla u rasvetljavanju sudbine osoba koje se i dalje vode kao nestale i pružila porodicama i njihovim najbližima odgovore i mogućnost da zatvore ovo bolno poglavlje", naveo je portparol Evropske komisije u pisanom odgovoru dostavljenom medijima. Potvrđeno je i da je Evropska unija obezbedila finansijsku podršku Institutu za sudsku medicinu Kosova kako bi podržala ove napore. U selu Mali Kaluđer u opštini Zubin Potok, na severu Kosova, kosovske vlasti već nekoliko dana nastavljaju iskopavanja u potrazi za posmrtnim ostacima osoba nestalih tokom rata na Kosovu. Iskopavanja su počela 28. jula, nakon sumnji da se na toj lokaciji nalazi neobeležena grobnica sa posmrtnim ostacima osoba nestalih tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine. Kosovsko Specijalno tužilaštvo saopštilo je da se dvojica muškaraca, uhapšena istog dana u regionu Mitrovice zbog sumnje da su počinili ratne zločine protiv civilnog stanovništva, dovode u vezu sa ovim slučajem. Članovi porodica grupe Albanaca za koje se veruje da bi mogli biti sahranjeni na toj lokaciji kažu da sa strepnjom čekaju završetak iskopavanja. Lideri Kosova i Srbije usvojili su 2. maja 2023. godine Deklaraciju o nestalim osobama, kojom su se obe strane obavezale da intenziviraju napore na rasvetljavanju sudbine osoba nestalih tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine. Deklaracija ne predviđa izričitu obavezu otvaranja vojnih i policijskih arhiva, ali obavezuje strane da omoguće pristup svim relevantnim informacijama i dokumentima, uključujući poverljive materijale koji mogu doprineti pronalaženju nestalih. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, dokumentovano je 12.230 žrtava rata na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine.

Sud Bosne i Hercegovine odredio je jednomjesečni pritvor poljskom državljaninu Bartlomieju Wlodzimierzu Krakowiaku, osumnjičenom da je zapalio vanjski oltar Crkve svetog Jakova i oštetio kip Gospe u Međugorju. Tužiteljstvo BiH ga sumnjiči za oštećenje ili rušenje vjerskih objekata, izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje te izazivanje opće opasnosti. Prema rješenju Suda BiH, pritvor može trajati mjesec dana, odnosno do 28. augusta 2026. godine ili do drugačije odluke Suda. Pritvor je određen zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio navedena krivična djela, kao i zbog opasnosti od bjekstva i mogućnosti da bi boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično djelo. Za djela koja mu se stavljaju na teret zakon predviđa kazne koje se, zavisno od pravne kvalifikacije, kreću od nekoliko mjeseci do osam godina zatvora. Prema riječima tužiteljice Nives Kanevčev na ročištu pred Sudom BiH u četvrtak, 30. jula, osumnjičeni Krakowiak je tokom saslušanja priznao krivična djela koja se odnose na oštećenje Crkve i skrnavljenje kipa Gospe, te rekao da je "sve sam planira". Navela je i da je osumnjičeni rekao da se ne kaje zbog onog što je učinio, kao i da bi sve ponovio. Objasnila je da je on priznao tokom saslušanja da je u BiH došao prije dva mjeseca te da je to vrijeme koristio za planiranje i pripremanje krivičnih djela. Osumnjičeni Krakowiak je na početku ročišta rekao da ne želi imati branitelja, tvrdeći da mu to nije potrebno. Nakon dva upozorenja suca Miroslava Janjića da je u ovoj fazi postupka to neophodno, složio se, kazavši da će poštovati pravila Suda BiH. Braniteljica osumnjičenog Denisa Gačanin je umjesto mjere pritvora zatražila mjere zabrane za osumnjičenog, rekavši da njen branjenik nije "htio nikog povrijediti, nego, prema vlastitim riječima, dokazati da je sve laž, da su vidjelice prevara, kao i da je Gospa iz Međugorja đavo". Osumnjičeni Poljak je na zahtjev suca da se izjasni o prijedlogu Tužiteljstva rekao da želi ostati u pritvoru. "Saglasan sam s prijedlogom i spreman ostati u pritvoru", rekao je Krakowiak. Incidenti za koje je osumnjičen dogodili su se rano ujutro u utorak u Međugorju, mjestu na jugu Bosne i Hercegovine koje godišnje privlači hiljade katoličkih hodočasnika iz cijelog svijeta. Policija u Čitluku najprije je zaprimila prijavu da je na kipu Gospe na lokalitetu Podbrdo ispisan uvredljivi natpis "Đavao u suknji". Nakon toga je prijavljen požar na vanjskom oltaru Crkve svetog Jakova u Međugorju. Nadzorne kamere zabilježile su osobu kako polijeva oltar zapaljivom tekućinom, nakon čega ga pali. Krakowiak je uhapšen nekoliko sati poslije na području Zapadne Hercegovine. Osumnjičeni je ranije bio poznat dijelu poljske katoličke javnosti zbog višesedmičnog hodočašća u Međugorje. Poljski katolički mediji objavljivali su njegova svjedočenja o životu obilježenom ovisnostima, sukobima sa zakonom i depresijom, nakon čega je, prema vlastitim navodima, doživio vjersko obraćenje. Međugorje je jedno od najpoznatijih katoličkih hodočasničkih odredišta. Vatikan je u septembru 2024. godine odobrio javno štovanje i organizirana hodočašća u Međugorje, ali se nije izjasnio o natprirodnoj prirodi navodnih ukazanja Djevice Marije.

Ruski državljanin Ilia Perekopskii, potpredsjednik Telegrama, neće dobiti državljanstvo Bosne i Hercegovine na sjednici Vijeća ministara BiH, 30. jula. Prijedlog o njegovom prijemu u državljanstvo skinut je s dnevnog reda sjednice u četvrtak, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministar prometa i komunikacija Edin Forto. Za RSE je potvrđeno da su razlog dodatne provjere navedene osobe. Perekopskii, ruski državljanin, zatražio je državljanstvo BiH kao osoba od naročite koristi za državu. Zahtjev je podnesen na osnovu preporuke Privredne komore Republike Srpske, koja je navela da bi Perekopskii mogao imati pozitivan utjecaj na privredne i razvojne tokove u BiH. Kao jedan od razloga za preporuku navedena je njegova namjera da preuzme udio u banjalučkoj kompaniji EVA Genesis, koja je najavila ulaganja u digitalni marketing i komunikacije, informacione tehnologije i modnu industriju. Vlasnica EVA Genesisa je ruska državljanka Ljudmila Budilova, koja je u septembru 2025. također dobila državljanstvo BiH kao osoba od posebnog značaja za privredu, nakon preporuke Privredne komore RS-a. Ministarstvo civilnih poslova BiH ranije je za RSE potvrdilo da su u slučaju Perekopskog pribavljena mišljenja Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, Službe za poslove sa strancima i Ureda za zakonodavstvo Vijeća ministara. Sadržaj i rezultati sigurnosnih provjera nisu javno dostupni. Perekopski je jedan od najbližih saradnika osnivača Telegrama Pavela Durova, a prije Telegrama bio je među rukovodiocima ruske društvene mreže VKontakte.

Branioci bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića podneli su krivičnu prijavu protiv visokih policijskih zvaničnika Marka Krička i Boška Sekulovića, saopšteno je 30. jula iz advokatske kancelarije koja zastupa Milića. U saopštenju se navodi da su Višem javnom tužilaštvo u Beogradu podneli krivične prijave protiv načelnika Uprave kriminalističke policije Krička i načelnika Službe za suzbijanje kriminala Sekulovića - zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja. "Suština krivične prijave ogleda se u tome da prijavljena lica nisu nadležnom tužilaštvu dostavila dokaze kojima su raspolagala, a iz kojih je jasno i nedvosmisleno proizlazilo da činjenice navedene u krivičnoj prijavi protiv Veselina Milića nisu istinite", navodi se u saopštenju. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) do objave vesti nije odgovorilo na hitan upit Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar. Odgovor do objave vesti nije stigao ni iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Do hapšenja i smene bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića došlo je 15. maja, nekoliko dana nakon ubistva Aleksandra Nešovića. Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, ubijen je u noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Za ubistvo je optužen Saša Vuković, zvani Boske. Veselin Milić je bio u pritvoru, pored ostalog, zbog sumnje da je pomagao počiniocu u prikrivanju krivičnog dela. Međutim, Tužilaštvo je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosila. Viši sud u Beogradu mu je 6. jula ukinuo pritvor i pustio ga da se brani sa slobode. Milić se u optužnom predlogu Tužilaštva sada sumnjiči da nije prijavio krivično delo i da je falsifikovao službenu ispravu. Advokatska kancelarija koja zastupa Milića ocenjuje da do "obrta" u slučaju "Senjak" nije došlo zbog toga što je bivši šef beogrske policije bio "privilegovan", već "oštećen nezakonitim i zlonamernim postupanjem" visokih policijskih funkcionera Krička i Sekulovića - protiv kojih su podneli krivičnu prijavu. "Takvo postupanje dovelo je do pokretanja krivičnog postupka i određivanja pritvora prema Veselinu Miliću, čime mu je neosnovano ograničeno pravo na ličnu slobodu i povređeno pravo na čast", dodaje se u saopštenju kancelarije Vasiljević legal. Ocenjuje se i da su dvojica čelnika MUP-a "nezakonitim postupanjem iz ličnih pobuda diskreditovali Veselina Milića u javnosti i doveli do njegovog udaljenja sa dužnosti načelnika Policijske uprave za grad Beograd". Iz advokatske kancelarije koja zastupa Milića nisu naveli o kakvim je ličnim pobudama reč. Ko je obuhvaćen optužnicama za ubistvo Nešovića?Za ubistvo Nešovića tereti se Saša Vuković, a još pet osoba je obuhvaćeno tom optužnicom. Oni se terete da su mu pomogli da prikrije tragove ubistva i ukloni telo. Prema navodima Tužilaštva, ubistvu je prethodila rasprava nakon koje je Nešović napustio restoran na Senjaku. Navodi se da ga je nakon toga Vuković pozvao da se vrati radi pomirenja, a da je, kad se Nešović vratio, Vuković izvadio pištolj i u njega ispalio najmanje deset hitaca. Ostali optuženi se terete da su nakon ubistva uklanjali čaure i druge tragove, izneli telo iz restorana, a potom ga prevezli do mesta gde je telo stavljeno u bure sa malterom i zakopano. U odvojenom optužnom predlogu protiv bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića navodi se da se Milić sumnjiči da nije prijavio teško ubistvo u restoranu '27' o kojem je imao saznanja, kao i da je službenu belešku uneo neistinite podatke i izostavio važne činjenice o svojim kontaktima sa učesnicima događaja. Odnosno, da se sumnja da je Milića u noći 12. maja pozvao vlasnik restorana da mu "kao policajcu kog lično poznaje i u koga ima poverenja" prijavi da je u njegovom restoranu ubijen Nešović, ali da Milić to nije prijavio. Navodi se i da je 13. maja u službenoj belešci u policiji Milić uneo "neistinite podatke", kao i da nije uneo "određene važne podatke".

Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nije odgovorila na njihove zahteve da se u istrazi ubistva u kafiću "Panda" na Kosovu 1998. obavi razgovor sa tadašnjim čelnicima Državne bezbednosti Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem, kao i sa aktuelnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Advokat porodica ubijenih Ivan Ninić zatražio je 27. jula reakciju vrhovnog javnog tužioca, navodeći da Tužilaštvo za organizovani kriminal duže od tri godine nije odgovorilo na njegov predlog da se kao svedoci u slučaju ubistva šestorice mladića srpske nacionalnosti saslušaju Stanišić, Simatović i Vučić. U Tužilaštvu za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da su "preduzeli radnje na utvrđivanju okolnosti da li predložena lica poseduju saznanja koja bi ih kandidovala kao kredibilne svedoke u istrazi, tako što su u više navrata od BIA-e zatražili obavljanje razgovora sa navedenim licima o okolnostima koje su značajne za istragu". "Međutim, odgovor na te zahteve još uvek nije dostavljen", kažu u Tužilaštvu i dodaju da će u zavisnosti od rezultata traženog izveštaja preduzeti dalje korake. BIA nije odmah odgovorila na pitanja RSE povodom ovih navoda. Advokat Ivan Ninić je u zahtevu vrhovnom javnom tužiocu naveo da je saslušanje Stanišića i Simatovića predložio zbog provere posrednih saznanja jednog od svedoka koja se odnose na Simatovića i njegova eventualna saznanja o događaju u kafiću "Panda" u Peći. Saslušanje Vučića predloženo je jer je više puta javno govorio da postoje određena saznanja o ubistvu u "Pandi". Vučić je 2013. godine, tada kao prvi potpredsednik Vlade, rekao da nema dokaza da su taj zločin počinili Albanci i da će se javnost u Srbiji suočiti sa strašnim saznanjima. Saslušanje je, kako je naveo advokat Ninić, predloženo "imajući u vidu Vučićeve državne funkcije, a posebno funkciju šefa Biroa za koordinaciju službe bezbednosti koju je obavljao od 2013. godine, što mu je omogućilo uvid u naročito osetljive informacije iz sektora bezbednosti". Uz zahtev za reakcijom vrhovnog tužioca, Ninić je od Tužilaštva za organizovani kriminal 27. jula zatražio da proveri navode da je Radomir Boban Baćović neposredni izvršilac masakra. Ove tvrdnje je u video obraćanju na društvenoj mreži Telegram 18. jula izneo crnogorski begunac Miloš Medenica, dodajući da je Baćović "još od devedesetih poznat kao lice koje je radilo za tadašnju službu državne bezbednosti". U Tužilaštvu za RSE navode da Baćović u slučaju "Panda" nije ispitan ni u kom svojstvu, jer ga u dosadašnjoj istrazi niko nije spomenuo kao kredibilnog svedoka. Dodaju i da se ne protive predlogu advokata porodica ubijenih, koji je zatražio vanredni nadzor nad njihovim radom na slučaju koji je počeo 2016. godine i još je u fazi istrage. "(Postupak) nije okončan zbog toga što se do ovog momenta nije došlo do dokaza potrebnih za postojanje osnovane sumnje ko su izvršioci", kažu u Tužilaštvu. Dodaju i da su spremni da Vrhovnom javnom tužilaštvu dostave izveštaj o svim preduzetim radnjama u istrazi". Srednjoškolci Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović, i student Ivana Radović ubijeni su 14. decembra kada su dvojica maskiranih ljudi upala u kafić "Panda" u Peći i počela da pucaju. Ubistvo se dogodilo u vreme kada su međuetničke tenzije na Kosovu bile visoke. Rat između srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je već počeo. Na dan ubistava u "Pandi", u zasedi srpskih snaga ubijeni su pojedini pripadnici OVK-a, dok su nosili oružje iz Albanije. Ubistva u "Pandi" su posmatrana kao čin osvete, što je rezultiralo hapšenjem Albanaca u Peći. Svi su oslobođeni 12 meseci kasnije pred sudom u Beogradu zbog nedostatka dokaza.

Kosovske vlasti nastavile su u četvrtak radove na rušenju nelegalno izgrađenih objekata u blizini jezera Gazivode na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol policije. Preduzeće "Ibar Lepenac" tvrdi da je zemljište na kojima su izgrađeni ovi objekti u njihovom vlasništvu, te je prošle počelo da rušenjem. Zamenik direktora policije Kosova za region Sever, Veton Eljšani, rekao je za RSE da policija pruža podršku preduzeću "Ibar-Lepenac" i Inspektoratu Ministarstva životne sredine u sprovođenju odluke o rušenju. Ni Eljšani, ni vlasti nisu izneli detalje o broju objekata koji bi trebalo da budu srušeni tokom ove akcije. Nastavak rušenja odvija se uprkos protivljenju vlasnika objekata i pozivima međunarodne zajednice da se ono obustavi. Vlasnici su se nakon rušenja prošle nedelje žalili da kosovske institucije nisu poštovale zakonske procedure. Branimir Mihajlović iz Vučitrna, koji trenutno živi u Severnoj Mitrovici a ima vikendicu na jezeru Gazivode, za Radio Slobodna Evropa ranije je rekao da je zemljište 2006. godine na 99 godina dobio na korišćenje od srpskog preduzeća Srbija šume, te da je njima plaćao zakup. Spreman je, kako je rekao, sada zakup plaća Kosovu, te da vikendicu legalizuje u kosovskom sistemu. Kancelarija Evropske unije u Prištini saopštila je prošle nedelje da je akcija institucija Kosova sprovedena u trenutku kada su vlasnici već pokrenuli sudske postupke protiv odluke o rušenju. Osnovni sud u Mitrovici potvrdio je za RSE da je primio tri građanske tužbe protiv preduzeća "Ibar-Lepenac" u vezi sa rušenjima. Za dve tužbe sud je već odbacio kao neosnovan predlog za određivanje privremene mere, dok za treći predmet još razmatra da li će takvu meru odrediti. Prema rečima direktora preduzeća "Ibar-Lepenac" Faruka Mujke, prikupljeni podaci pokazali su da je većina ovih kuća izgrađena tokom 2019. i 2020. godine. Ranije ovog meseca, tokom javne diskusije, rekao je i da „Ibar-Lepenac“ ima zakonsku obavezu da zaštiti imovinu kojom upravlja. Korab Dibra, pravni ekspert za imovinska pitanja, ranije je za RSE objasnio da član 23. Zakona o javnoj svojini izričito određuje da se na javnoj imovini ne može steći pravo svojine putem održaja, kao ni izgradnjom objekta suprotno propisima koji uređuju pravo gradnje i izgradnju. "Ova odredba isključuje mogućnost sticanja svojine na javnoj imovini ukoliko je objekat izgrađen bez dozvole, čak i ako je podnet zahtev za legalizaciju bespravne gradnje", rekao je Dibra. Dibra je dodao da, prema zakonu, i preduzeće "Ibar-Lepenac" "ima pravo i zakonsku obavezu da zaštiti imovinu kojom upravlja od svakog neovlašćenog ugrožavanja od strane trećih lica". Međutim, prema njegovim rečima, zakon propisuje da nadležni organ ne može izvršiti rušenje ukoliko je zahtev za legalizaciju ili žalba još uvek u postupku razmatranja. Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije optužila je kosovoskog premijera zbog rušenja privatnog objekta porodice Jakšić kod jezera Gazivode, da vodi politiku "devastacije, uzurpiranja i gaženja svega srpskog" na prostoru Kosova. U saopštenju se navodi da je akcija kosovske policije sprovedena bez pravosnažne odluke suda, jer je sudski spor koji je porodica Jakšić pokrenula još u toku, a ročište zakazano za 12. avgust. Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije optužila je kosovoskog premijera zbog rušenja privatnog objekta porodice Jakšić kod jezera Gazivode, da vodi politiku "devastacije, uzurpiranja i gaženja svega srpskog" na prostoru Kosova. U saopštenju se navodi da je akcija kosovske policije sprovedena bez pravosnažne odluke suda, jer je sudski spor koji je porodica Jakšić pokrenula još u toku, a ročište zakazano za 12. avgust. Šef diplomatije Srbije Marko Đurić ocenio je da Vlada Aljbina (Albin) Kurtija još jednom pokazuje "nepoštovanje vladavine prava i prava kosovskih Srba." Đurić je reagovao u objavi na mreži X i zbog rušenja srpskih objekata na jezeru Gazivode uprkos tekućim sudskim postupcima i upozorenjima EU. On je naveo da EU, OEBS i KFOR, u okviru svog mandata, treba odlučno da reaguju. Tokom jutra po nalogu preduzeća "Ibar - Lepenac" srušen je motel "Jezero" na Gazivodama kod Zubinog Potoka, nakon što je dan ranije istekao rok koje je to preduzeće dalo da im se oslobodi imovina.

Tokom noći, Rusija je napadala Ukrajinu raketama i dronovima a u napadima je smrtno nastradalo najmanje osam ljudi dok su desetine ranjene. Napad se desio dok se Predsjednik Volodimir Zelenski vraćao iz Sjedinjenih Država, gdje je, kako je rekao, predsjednik Donald Trump pristao da Ukrajini obezbijedi licence za rakete Patriot. Zelenski je upozorio na ruski "masovni napad" samo nekoliko sati prije njegovog početka, dok je zapadnim partnerima Ukrajine istakao potrebu za raketama Patriot kako bi se zemlja odbranila od napada poput onog koji je Moskva na kraju izvela. "Važno je da naši partneri u potpunosti razumiju šta se dešava i da zaštita života direktno zavisi od njihove spremnosti, ili nedostatka iste, da nam pomognu raketama protivvazdušne odbrane", napisao je u objavi na mreži X. Najsmrtonosniji pogodak dogodio se u oblasti Dnjepra blizu rodnog grada Zelenskog Krivog Roga, gdje je ruska balistička raketa Iskander-M ubila šest ljudi, uključujući troje djece, i ranila najmanje 10 drugih, prema navodima lokalnih vlasti. Oleksandar Vilkul, šef Savjeta odbrane Krivog Roga, nazvao je "mračnom noći" kada je projektil pogodio kuću mnogobrojne porodice. Upozorio je da bi broj žrtava mogao da se poveća dok radnici hitnih službi čiste ruševine. "Ovaj ruski teror još jednom dokazuje da je zaštita od ruske raketne prijetnje najvažniji zadatak kada je u pitanju spasavanje života naših ljudi", dodao je Zelenski. U glavnom gradu, Kijevu, najmanje jedna osoba je poginula u onome što je gradonačelnik Vitalij Kličko opisao kao napad balističkom raketom, pozivajući stanovnike da ostanu u skloništima jer prijetnja od daljih udara i dalje postoji. U zapadnom gradu Lvivu, blizu granice sa Poljskom, ruske rakete su oštetile desetine stambenih zgrada i ranile najmanje 30 ljudi, saopštili su zvaničnici. Prema riječima gradonačelnika Lviva Andrija Sadovija, raketni napad na grad oštetio je 21 stambenu zgradu, dva vrtića i jednu školu, dok su dvije osobe nestale. Operacije potrage i spasavanja se nastavljaju. Poljska, članica Evropske unije i NATO-a, podigla je borbene avione kako bi zaštitila svoj vazdušni prostor usred ruskih vazdušnih udara, saopštile su njene oružane snage na mreži X. Poljski premijer Donald Tusk rekao je da je ruski raketni napad na zapadnu Ukrajinu rezultirao kršenjem poljskog vazdušnog prostora, što ga je navelo da sazove koordinacioni tim sa ministrom odbrane i relevantnim službama. Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je ono što je opisalo kao udar velikih razmera na Ukrajinu upotrebom preciznog oružja dugog dometa lansiranog sa kopna, iz vazduha i sa mora. Takođe je objavljeno da su u noćnim napadima pogođeni teretni brod u luci Pivdennij i dva teretna broda u blizini Odese koji su navodno prevozili oružje i vojnu opremu. Ukrajina napada Skladište kompanije Wildberries, tzv. ruskog AmazonaU međuvremenu, ukrajinske snage su nastavile da napadaju velika skladišta Wildberriesa u nekoliko ruskih regiona. Wildberries se smatra ruskim ekvivalentom globalnog maloprodajnog giganta Amazona. Napad dronom od 30. jula je zapalio skladište Wildberriesa u Penzenskoj oblasti Rusije, rekao je guverner Oleg Meljničenko, dok je kancelarija za odnose s javnošću kompanije takođe izvijestila o napadu na drugi objekat u Sarapulu, u ruskom regionu Udmurtija. U posljednjih nekoliko nedelja, ukrajinske snage su napale nekoliko velikih skladišta kompanije Wildberries u više ruskih regiona, jer Kijev tvrdi da se kompanija koristi za transport vojne robe. Medijski izvještaji procjenjuju da je ukrajinska kampanja dronova možda poremetila otprilike 10 procenata ukupnog kapaciteta skladišta kompanije Wildberries, što je potencijalno uticalo na logističku mrežu ovog trgovca širom Rusije.

Pravosudni organi u Albaniji odlučili su u srijedu da konfiskuju 21 imovinu koja pripada osobama osuđenim i optuženim u Belgiji za međunarodni šverc droge. Prema istrazi Specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, sumnja se da je novac stečen kriminalnom djelatnošću bio investiran u Albaniji, gdje su nekretnine i imovina bile registrovane na imena njihovih rođaka ili poznanika. Specijalni sud za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u svojoj odluci donesenoj u srijedu nije naveo kolika je ukupna vrijednost 21 konfiskovane imovine. Jedan od glavnih vođa ove mreže, prema belgijskim vlastima, jeste Eridian Munoz Guerrero, poznat i kao Eridan Veliu iz Vlore, zajedno sa svojom partnericom. Ovaj albanski državljanin bio je dio velikog sudskog procesa pokrenutog na osnovu presretnutih razgovora s platforme za šifrovanu komunikaciju Sky ECC, u kojem je suđeno za 124 osobe. Eridian Munoz Guerrero osuđen je u Belgiji na 14 godina zatvora, kaznu koju trenutno izdržava u toj zemlji. I njegova partnerica, albanska državljanka, osuđena je pred belgijskim pravosuđem na osam godina zatvora. Ovaj veliki sudski proces bio je povezan s operacijom belgijskih vlasti protiv međunarodne trgovine drogom iz 2021. godine, tokom koje je u istragama i sprovedenim akcijama ukupno zaplijenjeno oko 32 tone kokaina. Među oko 100 uhapšenih, nakon istrage zasnovane na dešifrovanju kodiranih komunikacija na platformama Sky ECC i EncroChat, bio je i Eridian Munoz Guerrero. Prema belgijskoj istrazi, sumnja se da je mreža u kojoj je on učestvovao koristila luke Antwerpen u Belgiji, Rotterdam u Nizozemskoj, Hamburg u Njemačkoj i Le Havre u Francuskoj za unos opojnih droga u Evropu iz Latinske Amerike. Nakon završetka sudskog procesa u Belgiji, Specijalno tužilaštva za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala je pokrenulo finansijsku istragu protiv Eridiana Munoza Guerrera i s njim povezanih osoba. Zahtjev za konfiskaciju imovine podnesen je Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u januaru 2025. godine, dok je odluka donesena u srijedu. Prema odluci tog suda, 21 imovina bit će konfiskovana i preći će u vlasništvo države, dok je za još pet nekretnina sud odlučio ukinuti mjeru zapljene koja je ranije bila određena na zahtjev Specijalnog tužilaštva. Finansijska istraga Specijalnog tužilaštva došla je do zaključka da zaplijenjena imovina nije pokrivena zakonitim finansijskim izvorima te se sumnja da je povezana s kriminalnim aktivnostima osuđenih lica i s njima povezanih osoba. Na listi konfiskovane imovine nalaze se stanovi, poslovni prostori, zemljišta u Valoni i Tirani, vozila te bankovni računi. Konfiskovanom imovinom upravljat će Agencija za upravljanje oduzetom i konfiskovanom imovinom. Prema istraci Specijalnog tužilaštva, sumnja se da su druge osobe obuhvaćene postupkom konfiskacije služile kao povezana lica s parom osuđenim u Belgiji, registrujući na svoje ime imovinu za koju vlasti sumnjaju da je povezana s kriminalnom djelatnošću ove mreže.

Poslanici Skupštine Srbije u sredu nisu izglasali nepoverenje Vladi premijera Đura Macuta nakon trodnevne rasprave. Predsednica Skupštine Ana Brnabić konstatovala je da je "za" predlog glasalo 40 poslanika, "protiv" 135, dok je "uzdržan" bio samo jedan. Budući da je su se poslanici izjasnili oko jedine tačke dnevnog reda, predsedavajuća je konstatovala kraj sednice. Poslanici Skupštine Srbije od ponedeljka su raspravljali o poverenju Vladi premijera Đura Macuta. Vanredno zasedanje Skupštine počelo je govorom predsednika i poslanika Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić tokom kog je četiri sata obrazlagao predlog opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi, a premijer potom oko sat odgovarao na iznetu kritiku. Opozicioni poslanici su Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi podneli 13. februara, a razlog zbog koga traže glasanje o nepoverenju Vladi, kako se navodi u obrazloženju, jeste postojanje osnovane sumnje u, kako tvrde, umešanost pojedinih članova Vlade u aferu Generalštab, kao i to što predsednik Vlade tim povodom nije preduzeo nijedan akt.

Evropska unija je poručila da treba izbegavati izjave koje odmažu procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, naglašavajući da je dijalog jedini put ka napretku na evropskom putu. "Samo kroz dijalog može se ostvariti napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Treba izbegavati izjave i postupke koji ne doprinose tom cilju", izjavio je portparol Evropske komisije, odgovarajući na pitanje o nedavnim izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Kosovu. "Napredak u dijalogu između Beograda i Prištine preduslov je da obe strane ostvare napredak na svom evropskom putu", poručio je briselski portparol. Predsednik Srbije je 25. jula, na svečanosti povodom promocije najmlađih oficira Vojske Srbije u Beogradu, izjavio da su jačanje vojske, očuvanje vojne neutralnosti i zaštita teritorijalnog integriteta među ključnim državnim prioritetima. Obraćajući se novim oficirima, Vučić je rekao da ih položena zakletva obavezuje na poštovanje Ustava Srbije i odbranu teritorijalnog integriteta zemlje. Dodao je da će se i oni i državno rukovodstvo suočavati sa različitim pritiscima, ali da je očuvanje teritorijalnog integriteta od najvećeg značaja. Tom prilikom ponovio je stav zvaničnog Beograda da je Kosovo deo Srbije, pozivajući se na Ustav Srbije i, kako je rekao, "pravdu Boga". Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje. Srbija i Kosovo od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije. U tom procesu postignut je niz sporazuma, ali je samo manji broj njih sproveden u praksi. I za Srbiju i za Kosovo napredak u procesu normalizacije odnosa predstavlja preduslov za napredak u procesu evropskih integracija.

Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu saopštila je da su unutar Specijalne zaštićene zone manastira Visoki Dečani ponovo započeti radovi na putu tranzitnog međunarodnog puta Dečani – Plav. U saopštenju se navodi da ni manastir Visoki Dečani ni Eparhija raško-prizrenska nisu prethodno obavešteni o ovim radovima, niti im je dostavljena projektna dokumentacija ili obrazloženje njihove svrhe, obima i pravnog osnova. Ministarstvo infrastrukture i transporta Vlade Kosova na dužnosti u odgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da radovi u blizini manastira Visoki Dečani nisu izvedeni po njihovom nalogu. Kako se navodi, ovo ministarstvo ima ugovor sa privrednim subjektom "Lika Trade" isključivo za poslove održavanja puteva, kao što je čišćenje kanala i slično. "Opština Dečani ima poseban ugovor sa istim privrednim subjektom, tako da su radovi na asfaltiranju mogli biti izvedeni po nalogu opštine", navodi se. Gradonačelnik opštine Dečani Baškim Ramosaj rekao je da se radi o dvodnevnoj aktivnosti održavanja pomenutog puta, odnosno popunjavanja rupa, uklanjanja trave i žbunja, te uklanjanja nakupljene prašine duž puta. On je dodao da su radovi završeni, te da ih je opština i ranije sprovodila na osnovu dogovora sa igumanom manastira visoki Dečani, Savom Janjićem. "Molim sve za razumevanje i da na ispravan način sagledaju potrebu za održavanjem ove putne deonice, uz uzdržavanje od ocena i kvalifikacija koje ne odražavaju stvarno stanje", rekao je Ramosaj. Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije pozvala je međunarodne predstavnike na Kosovu da bez odlaganja zaustave radove. Kancelarija je ocenila da su te aktivnosti očigledno deo "šire politike sistemskog pritiska na SPC i njene vernike" i da se zbog toga sprovode bez ikakve saglasnosti ili znanja Eparhije i manastira Visoki Dečani. U saopštenju se navodi da se čak i propisi koji su doneti u Prištini ne poštuju kada je reč o garantovanim pravima i imovini SPC na Kosovu. Na Kosovu je 2008. godine usvojen Zakon o zaštićenim zonama na osnovu Ahtisarijevog plana, koji ima za cilj zaštitu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu kao i njene imovine. Ovim Zakonom se osigurava zaštita srpskih pravoslavnih manastira, crkava i drugih verskih objekata na Kosovu i štite ostala kulturno-istorijska mesta koja su od posebnog značaja za srpsku zajednicu. Izgradnja magistralnog puta Dečani-Plav do sada je nekoliko puta prekidana jer prolazi kroz zaštićenu zonu ali je 2020. postignut Sporazum o obilaznici oko manastira Visoki Dečani kroz Savet za sprovođenje i nadgledanje, koji čine predstavnici Vlade Kosova, Srpske pravoslavne crkve i međunarodne zajednice. Tadašnji premijer Avdulah Hoti rekao je da je sporazum rezultat višemesečnih diskusija koje su bile konstruktivne. SPC na Kosovu je 29. jula navela da o ponovnim radovima u neposrednoj blizini manastira Visoki Dečani nije obavešten Savet za posredovanje i nadgledanje, koji čine dva kosovska ministra i mitropolit Teodosije, a učestvuju i šefovi misija EU i OEBS-a na Kosovu. "Ukoliko je njihov cilj nastavak izgradnje tranzitne trase Dečani–Plav kroz Specijalnu zaštitnu zonu, reč je o aktivnosti koju zakon zabranjuje. Ukoliko se radovi predstavljaju kao popravka ili unapređenje postojećeg lokalnog puta, oni i dalje podležu obavezi prethodne konsultacije i saglasnosti Crkve, kao i razmatranju pred nadležnim zajedničkim mehanizmom u slučaju da saglasnost nije postignuta", navodi se u saopštenju crkve. Napominje se da se Eparhija i manastir Visoki Dečani ne protive poboljšanju saobraćajnih veza, zakonitom ekonomskom razvoju ili potrebama lokalnog stanovništva, već da je predmet zabrinutosti "ponovno započinjanje radova unutar zakonom zaštićenog prostora bez zakonske utemeljenosti, konsultacija i propisane procedure". Eparhija je izrazila nadu da će policija Kosova i drugi nadležni organi bez odlaganja utvrditi "ko je naručio i odobrio radove, proveriti njihov pravni osnov i preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedilo poštovanje zakona, pravnog poretka i režima Specijalne zaštitne zone i započeti radovi obustavili". Reagovala je Srpska lista, vodeća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, uz navode da svaki potez koji nije u skladu sa zakonom i procedurama predviđenim za zaštitu duhovnog i kulturnog dobra predstavlja "direktno narušavanje pravnog poretka i dodatno ugrožava bezbednost i opstanak baštine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". "Pozivamo sve nadležne institucije, kao i međunarodne predstavnike koji su garanti poštovanja postojećih zakonskih mehanizama, da hitno reaguju, obustave sve aktivnosti koje nisu u skladu sa režimom Specijalne zaštitne zone i obezbede doslednu primenu zakona", navodi se u saopštenju. Srednjevekovni manastir Visoki Dečani na Kosovu nedavno je posetio pastor Mark Berns (Burns), neformalni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za duhovna pitanja, koji je za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo da će svoja zapažanja o položaju SPC i verskim slobodama preneti Stejt departmentu. On je potom na društvenoj mreži X napisao da je američki Stejt department započeo diplomatske razgovore sa Srbijom "o pozivanju Kosova na odgovornost zbog lošeg odnosa prema hrišćanima, uključujući i pripadnike Srpske pravoslavne crkve". Religijske slobode se spominju u Sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, poznatijem kao Vašingtonski sporazum, potpisanom septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata. "Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva", piše, pored ostalog. U međuvremenu su Kosovo i Srbija 2023. godine usaglasili Aneks za implementaciju ranije prihvaćenog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, u kome se pominje formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve, odnosno da "Kosovo treba da obezbedi dodatni nivo zaštite za objekte i nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa nije potpisan, ali je Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, navela da je on pravno obavezujući za obe strane.

Ustavni sud Republike Srpske u narednih mjesec dana odlučiće da li je usvajanjem izmjena Krivičnog zakonika RS, kojima postaje kažnjivo javno isticanje i promovisanje simbola Armije Republike Bosne i Hercegovine, povrijeđen vitalni nacionalni interes Bošnjaka. Dok Zakon o odbrani Bosne i Hercegovine dozvoljava baštinjenje tradicije u pješadijskim pukovima Armije BiH kroz određene simbole poput ljiljana, šahovnice i dvoglavog orla, novi entitetski propisi za isticanje i promovisanje ljiljana, simbola nekadašnje Armije Republike Bosne i Hercegovine, predviđaju zatvorske kazne, a u tom kontekstu ih izjednačava sa simbolima ustaške NDH. Vijeće za zaštitu vitalnog interesa Ustavnog suda RS saopštilo je 29. jula da je prihvatilo zahtjev Kluba Bošnjaka u Vijeću naroda RS za ocjenu ustavnosti tog zakona, kao i zahtjev koji se odnosi na izmjene Zakona o grobljima i pogrebnoj djelatnosti. Narodna skupština RS usvojila je 9. jula dopune Krivičnog zakonika kojima je predviđena kazna do tri i po godine zatvora za svakoga ko putem medija, društvenih mreža, na javnom mjestu ili javnom skupu "promoviše, veliča, širi, podržava ili podstiče pozitivno vrednovanje, prihvatanje ustaštva ili ustaške ideologije NDH i javno isticanje i promovisanje zastava i simbola Armije BiH". Usvajanju zakona prethodile su kritike pravnih stručnjaka i zvaničnika koji upozoravaju da bi njegove odredbe mogle biti u koliziji sa Zakonom o odbrani BiH. Tim zakonom uspostavljena su tri pješadijska puka Oružanih snaga BiH koji baštine tradiciju Armije RBiH, Vojske Republike Srpske i Hrvatskog vijeća odbrane, a njihovi pripadnici koriste ta obilježja tokom službenih vojnih ceremonija. Vijeće za zaštitu vitalnog interesa ocijenilo je da su zahtjevi Kluba Bošnjaka prihvatljivi i najavilo da će meritornu odluku donijeti u ustavnom roku od mjesec dana. Odbijen zahtjev za ocjenu ustavnosti deklaracije koja poziva na 'produbljivanje saradnje' RS sa SrbijomIstovremeno, Vijeće je odbacilo zahtjev Kluba Bošnjaka kojim je osporena Deklaracija o zaštiti vitalnih nacionalnih interesa srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, koju je Narodna skupština RS usvojila 7. jula. Deklaracijom se, između ostalog, poziva na vraćanje nadležnosti sa nivoa BiH na Republiku Srpsku, ukidanje mandata visokog predstavnika, zaštitu imovine RS i jačanje saradnje svih oblika, te "sigurnosne" saradnje sa Srbijom. Ustavni sud RS ocijenio je da deklaracija nema karakter opšteg pravnog akta, jer ne sadrži pravne norme koje uređuju društvene odnose, već predstavlja politički stav parlamenta. Zbog toga je zaključeno da Vijeće nije nadležno da razmatra navode o povredi vitalnog nacionalnog interesa. Kancelarija visokog predstavnika (OHR) upozorila je nedavno da specijalne paralelne veze RS i Srbije moraju ostati u okvirima Dejtona. Iz Kancelarije je za Radio Slobodna Evropa navedeno da takva saradnja ne smije zadirati u nadležnosti države Bosne i Hercegovine.

Zastupnik porodica ubijenih u kafiću "Panda" na Kosovu Ivan Ninić zatražio je hitnu reakciju vrhovnog javnog tužioca i vanredni nadzor nad radom Tužilaštva za organizovani kriminal na ovom predmetu. U zahtevu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, Ninić navodi da to Tužilaštvo u Beogradu duže od tri godine nije odgovorilo na predloge za saslušanjem više svedoka u slučaju koji do danas nije rasvetljen. Među njima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je ranije izjavljivao da ima informacije o ubistvu šestorice mladića srpske nacionalnosti 1998. godine u kafiću u Peći. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal i Vrhovnog javnog tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE povodom zahteva advokata. Na upit nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije. Srednjoškolci Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović, i student Ivana Radović ubijeni su 14. decembra kada su dvojica maskiranih ljudi upala u kafić "Panda" u Peći i počela da pucaju. Advokat Ivan Ninić u zahtevu vrhovnom javnom tužiocu navodi da je 2023. predložio saslušanje tadašnjih čelnika Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića zbog provere posrednih saznanja svedoka Čedomira Jovanovića koja se odnose na Simatovića i njegova eventualna saznanja o događaju u "Pandi". Ninić je iste godine Tužilaštvu predložio i saslušanje Aleksandra Vučića, koji je prvi put o slučaju ubistva u "Pandi" govorio 2013. kao prvi potpredsednik Vlade. Tada je rekao da nema dokaza da su taj zločin počinili Albanci i da će se javnost u Srbiji suočiti sa strašnim saznanjima. Od tada je više puta navodio da postoje određena saznanja, ali ne i svi dokazi. Ninić u podnesku navodi da je saslušanje Vučića predložio "imajući u vidu njegove državne funkcije, a posebno funkciju šefa Biroa za koordinaciju službe bezbednosti koju je obavljao od 2013. godine, što mu je omogućilo uvid u naročito osetljive informacije iz sektora bezbednosti". Advokat je, u ime porodica žrtava, zatražio da vrhovni javni tužilac izda obavezno uputstvo glavnom tužiocu za organizovani kriminal kojim će naložiti hitno saslušanje svedoka Vučića, Stanišića i Simatovića. Ninić je ujedno od Tužilaštva za organizovani kriminal 27. jula zatražio i da proveri navode da je Radomir Boban Baćović neposredni izvršilac masakra. Ove tvrdnje je u video obraćanju na društvenoj mreži Telegram 18. jula izneo crnogorski begunac od pravde Miloš Medenica. Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na 10 godina zatvora zbog organizovanog kriminala, naveo je da je "Boban Baćović još od devedesetih poznat kao lice koje je radilo za tadašnju službu državne bezbednosti" i da je ta služba "1998, kada je eskalirao sukob na Kosovu, planirala da inscenira napad na srpske civile kako bi dobila legitimitet za vojnu intervenciju". Ubistvo šestorice mladića srpske nacionalnosti dogodilo se u vreme kada su međuetničke tenzije na Kosovu bile visoke. Rat između srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je već počeo. Na dan ubistava u "Pandi", u zasedi srpskih snaga ubijeni su pojedini pripadnici OVK-a, dok su nosili oružje iz Albanije. Ubistva u "Pandi" su posmatrana kao čin osvete, što je rezultiralo hapšenjem Albanaca u Peći. Svi su oslobođeni 12 meseci kasnije pred sudom u Beogradu zbog nedostatka dokaza. Vučić je 2013. nagovestio da zločin "možda nisu počinili Albanci". Tužilaštvo Srbije je istragu započelo 2016. godine, a rezultata za sada nema.

Premijer Kosova u ostavci Albin Kurti izjavio je da je Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu dokumentirao 12.230 ratnih žrtava na Kosovu u razdoblju od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. Pozvao je međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Srbiju kako bi otvorila vojne arhive. Tokom predstavljanja izvještaja Instituta, Kurti je rekao da je ovaj popis preliminaran i da će se neprekidno ažurirati, zatraživši od građana i organizacija koje možda posjeduju dokaze o zločinima da surađuju s Institutom. "Jer bez dokumentiranja nema sjećanja, bez sjećanja nema pravde, a bez pravde nema trajnog mira", rekao je Kurti. Kurti je naglasio da se ovaj izvještaj objavljuje dan nakon što su institucije započele iskopavanja u Kaludru kod Zubinog Potoka, nakon sumnji da se ondje nalazi masovna grobnica. Prema njegovim riječima, to je dokaz da ratne rane ostaju otvorene i da za mnoge obitelji koje još nisu pronašle svoje najmilije rat još nije završio. U vezi s iskopavanjima u Zubinom Potoku, vlasti su uhapsile dvije osobe. Prema riječima premijera u ostavci, porodicama svako iskopavanje predstavlja nadu, a svaka identifikacija korak prema istini i pravdi. "I dok su ta iskopavanja rezultat rada naših institucija, neprovođenje Briselske deklaracije o nestalim osobama od strane Srbije, dogovorene 2. maja 2023. godine, odnosno odbijanje otvaranja vojnih arhiva, dokaz je da susjedna država i dalje izbjegava odgovornost za zločine počinjene u našoj zemlji tokom posljednjeg rata", rekao je Kurti. "Stoga, ponavljamo poziv međunarodnoj zajednici da pojača pritisak na Srbiju kako bi se, između ostalog, promijenila odluka o 30-godišnjoj klasifikaciji do 2044. godine i otvorila arhiva 37. motorizirane brigade jugoslavenske vojske kako bismo imali informacije za rasvjetljavanje sudbine nasilno nestalih", dodao je. Deklaracija od 2. maja predviđa obaveze Kosova i Srbije za rasvjetljavanje sudbine oko 1.600 osoba nestalih tokom rata 1998./99. U njoj se izričito ne spominje otvaranje vojnih ili policijskih arhiva, ali se spominje izraz "povjerljivi dokumenti". Kurti je također rekao da je Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu dokumentirao da je tokom rata ubijeno 1.047 djece u dobi od 0 do 17 godina, dok su 94 preminula uslijed ratnih uvjeta. Oni su dio više od 1.500 osoba, većinom Albanaca, čija sudbina je i dalje nepoznata. Prema izvještaju, 81,3 posto svih dokumentiranih žrtava registrirano je u mjesecima martu i junu 1999. godine. U tom je razdoblju ubijeno 9.948 ljudi. Direktor Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu Atdhe Hetemi rekao je da su žrtve uključene u preliminarni popis rođene na Kosovu, živjele su ili imale prebivalište na Kosovu. Kazao je da više od 200 slučajeva nije uvršteno jer su ubijeni izvan teritorije Kosova, ali je dodao da im to ne oduzima status žrtve. Pojasnio je da postoje tri kategorije žrtava: ubijeni u ratu, nasilno nestali i umrli kao posljedica rata. "Ukupan broj uključenih na popis je 13.227 ubijenih, nasilno nestalih i umrlih kao posljedica rata", rekao je Hetemi, dodajući da 92,5 posto te brojke čine ubijene osobe, odnosno njih 12.230. Naveo je da najveći broj žrtava pripada albanskoj nacionalnoj manjini/većini, odnosno više od 10.000 žrtava, više od 1.900 Srba, dok preostali slučajevi pripadaju drugim zajednicama. Hetemi je izjavio da su dokumentirali i 997 ubijenih u poslijeratnom razdoblju, odnosno od 21. juna 1999. do 31. decembra 2000. godine.

Ukrajinski dronovi pogodili su nekoliko lokacija unutar Rusije, uključujući rafineriju nafte i logistički centar u vlasništvu najveće ruske internet prodavnice Wildberries, dok Kijev proširuje kampanju napada dugog dometa s ciljem povećanja pritiska na Moskvu da pregovara o okončanju rata koji traje više od četiri godine. Prema navodima ruskih i ukrajinskih kanala za praćenje pogođen je logistički centar kompanije Wildberries u Rjazanskoj oblasti. Ovo je najmanje deseti napad na objekte kompanije koja je ruski ekvivalent Amazona. Kompanija je u objavi na Telegramu saopćila da je evakuisala zaposlene u skladištu u skladu sa sigurnosnim procedurama. Nije bilo neposrednih izvještaja o žrtvama. Ukrajinska vojska također je potvrdila napad na rafineriju nafte u Rjazanju, navodeći da je zabilježen direktan pogodak u postrojenje, što je izazvalo požar u krugu rafinerije. Rafinerija u Rjazanju, koja je u vlasništvu Rosnjefta, jedna je od najvećih u Rusiji i čini gotovo pet posto ukupnog kapaciteta zemlje za preradu nafte. Bila je meta napada više puta od početka ruske invazije punog obima u februaru 2022. godine, a obustavila je rad nakon ukrajinskog napada 15. maja. Guverner Rjazanske oblasti Pavel Malkov saopćio je 29. jula da su požari izbili na industrijskim postrojenjima nakon pada ostataka oborenih dronova. Dodao je da je tokom noći iznad Rjazanske oblasti oboreno 45 dronova. Šest osoba je hospitalizovano, ali niko nije zadobio povrede opasne po život. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je napade i rekao da su tokom napada također gađani rafinerija nafte u Permskoj oblasti, kao i izvozni terminal i vojno preduzeće u Rostovskoj oblasti. "Rusija mora osjetiti da će joj svaki dan ovog rata donositi samo sve veću cijenu. Moramo oslabiti agresora i održavati pritisak kako bismo približili kraj ovog rata", napisao je u objavi na mreži X. Zelenski je prethodnog dana boravio u Washingtonu, gdje se sastao s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom, a zatim odvojeno i sa svim članovima Senata. Zelenski je sastanak sa Trumpom opisao kao "dobar", dok je američki predsjednik rekao da se "razgovaralo o mnogim stvarima" i da je "sastanak prošao veoma dobro". Napadi na Wildberries, 'ruski Amazon'Posljednjih sedmica ukrajinske snage napale su nekoliko velikih skladišta kompanije Wildberries u različitim dijelovima Rusije, jer Kijev tvrdi da se kompanija koristi za transport robe povezane s vojskom. Prvi prijavljeni napadi na objekte Wildberriesa počeli su 18. jula, kada su pogođeni objekti u gradu Elektrostalju, oko 60 kilometara istočno od Moskve, i Kotovsku u Tambovskoj oblasti. Novi napadi prijavljeni su 22. jula u Krasnodaru i Nevinnomisku. Dronovi su 24. jula pogodili objekte Wildberriesa u okrugu Šušari u Sankt Peterburgu i u Novosaratovki u Lenjingradskoj oblasti, kao i u Simferopolju na ruskom okupiranom Krimskom poluostrvu. Prema pisanju ruskog lista Kommersant, nakon nedavnih napada Wildberries je počeo tražiti skladišni prostor u Kazahstanu i spreman je zakupiti sve raspoložive prazne skladišne kapacitete u toj centralnoazijskoj zemlji. Medijski izvještaji procjenjuju da je ukrajinska kampanja napada dronovima možda poremetila oko deset posto ukupnih skladišnih kapaciteta Wildberriesa, što bi moglo uticati na njihovu logističku mrežu širom Rusije. Wildberries je počeo kao internet trgovina odjećom iz evropskih kataloga. Od tada je prerastao u internetsku platformu na kojoj širok spektar proizvoda prodaju nezavisni trgovci. Kompanija navodi da u redovnom poslovanju obrađuje oko 20 miliona narudžbi dnevno. Suosnivačica kompanije Tatjana Kim smatra se najbogatijom ženom u Rusiji, s bogatstvom koje Forbes procjenjuje na sedam milijardi dolara.

Evropska komisija je u prošlogodišnjem izveštaju o Srbiji potvrdila da je zemlja prenela preporuke iz Instrumenta Evropske unije za sajber bezbednost 5G mreža u svoj zakonodavni okvir. Zvaničnici evropskih institucija navode da Srbija sada treba da se fokusira na njegovu punu primenu. "Sada je potrebno da Srbija u potpunosti sprovede ovaj instrument, uključujući procenu profila rizika dobavljača i uvođenje odgovarajućih ograničenja i/ili isključenja za dobavljače koji predstavljaju visok rizik", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije. Iako su za prethodne generacije mobilnih mreža nabavljali opremu i od kineskih proizvođača, operateri u Srbiji kažu da za 5G koriste evropsku tehnologiju. Portparol EU je dodao da će procena napretka ostvarenog u ovoj oblasti tokom protekle godine biti predstavljena u okviru Paketa proširenja za 2026. godinu. "Bezbednost naših 5G mreža od ključnog je značaja za ekonomije Evropske unije i zemalja kandidata. Evropska komisija naglašava važnost brze primene EU Instrumenta za sajber bezbednost 5G mreža kako bi bile usvojene odgovarajuće mere koje efikasno odgovaraju na rizike koje predstavljaju dobavljači visokog rizika", naveo je portparol Komisije u odgovoru za RSE. EU Instrument za sajber bezbednost 5G mreža predstavlja skup neobavezujućih mera koje su države članice Evropske unije usaglasile radi jačanja bezbednosti 5G mreža. Predviđa strože bezbednosne zahteve za telekomunikacione operatere, procenu dobavljača na osnovu bezbednosnih rizika, ograničavanje korišćenja "visokorizičnih" dobavljača u ključnim delovima 5G infrastrukture, kao i smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača. Iako se u dokumentu ne pominje nijedna kompanija, okvir je usvojen u vreme pojačane zabrinutosti zbog kineskih proizvođača telekomunikacione opreme. Na državama članicama Evropske unije, koje žele da usklade svoje zakonodavstvo sa evropskim pravilima, jeste da ove preporuke primene kroz nacionalne propise i regulatorne mere. Usvajanje ovog okvira se snažno preporučuje i u praksi je gotovo neophodno za one zemlje koje teže članstvu u Evropskoj uniji. Operateri u Srbiji, koja je kandidat za članstvo u EU, za razvoj 5G mreža kažu da koriste evropsku tehnologiju. Međutim, za prethodne generacije mobilnih mreža nabavljali su opremu i od kineskih proizvođača. Finansijska podrška Sjedinjenih Država razvoju 5G mreže Telekoma Srbija otvorila je pitanje smanjenja višegodišnje saradnje državne kompanije sa tehnološkim gigantom Huawei, koji se nalazi na američkoj trgovinskoj crnoj listi zbog tvrdnji Vašingtona da njegova 5G oprema može predstavljati bezbednosni rizik i biti iskorišćena za špijunažu u korist kineske države. Huawei te optužbe odbacuje. Razvoj 5G mreža postao je geopolitičko pitanje koje stavlja na test politiku balansiranja Srbije između istoka i zapada. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija navodi da operateri samostalno biraju dobavljače 5G opreme u skladu sa važećim propisima, dok država priprema Nacionalnu procenu rizika 5G mreže, koja će klasifikovati dobavljače prema stepenu rizičnosti. U Ministarstvu ističu da se pristup zasniva na proceni rizika, a ne na automatskom isključivanju pojedinih dobavljača, uz procenu diversifikacije dobavljača radi jačanja otpornosti mreža i praćenje preporuka Evropske unije i međunarodne prakse. Evropska komisija je u januaru 2026. predstavila predlog revizije Akta o sajber bezbednosti, kojim bi se omogućilo postepeno isključivanje opreme dobavljača ocenjenih kao "visokorizični" iz kritične infrastrukture Evropske unije. Predlog predviđa da mobilni operateri uklone ključne komponente takvih dobavljača u roku od 36 meseci od objavljivanja liste visokorizičnih dobavljača, dok će rokovi za fiksne i satelitske mreže biti određeni naknadno.