Karikaturista Predrag Koraksić Koraks, poznato po oštrim i duhovitim kritikama političkih i društvenih prilika u Srbiji, preminuo je u 93. godini, saopštilo je u subotu Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Koraksić je važio za jednog od najznačajnijih političkih karikaturista na prostoru bivše Jugoslavije i njegove karikature često su govorile više od hiljada reči, naveo je NUNS. Bio je jedan od osnivača NUNS, kao i dugogodišnji saradnik Radija Slobodna Evropa. Tokom karijere imao je više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući francuski orden Legije časti. Pogledaj karikature koje je Koraksić radio za RSE na ovom linku.Koraksić je rođen 15. juna 1933. godine u Gornjoj Gorevnici kod Čačka. Njegovo detinjstvo obeleženo je ratom i gubitkom oca, partizana koji je ubijen tokom Drugog svetskog rata, kao i izbeglištvom koje je usledilo. Karikature je počeo da objavljuje sa 17 godina, 1950. godine u satiričnom listu Jež, čime je započeo karijeru dugu više od sedam decenija. Iako je studirao arhitekturu u Beogradu, odlučio je da se u potpunosti posveti karikaturi i novinarstvu. Koraksić je više od tri decenije radio u "Večernjim novostima", odakle je 1993. udaljen iz političkih razloga, posle čega nastavlja svoj rad u nezavisnim medijima poput Vremena, Danasa, Borbe, Peščanika i Radija Slobodna Evropa. "Decenijama je svojim karikaturama branio pravo na slobodno mišljenje i slobodu izražavanja, ostavljajući neizbrisiv trag u novinarstvu, medijskoj kulturi i javnom životu Srbije. Njegov prepoznatljiv crtež i britak humor bili su simbol otpora autoritarnosti, nacionalizmu i zloupotrebi moći", naveo je NUNS. Važio je za jednog od najznačajnijih političkih karikaturista na prostoru bivše Jugoslavije, a njegove karikature često su govorile više od hiljada reči. Tokom karijere imao je više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući francuski orden Legije časti. Informacije o komemoraciji i sahrani biće naknadno objavljene.

Izborni panel za žalbe i predstavke odbio je žalbu građanske inicijative "Složno pobeđujemo" na odluku Centralne izborne komisije Kosova (CIK) da je ne sertifikuje za vanredne parlamentarne izbore 7. juna. Na listi "Složno pobeđujemo" bili su kandidati šest srpskih opozicionih političkih subjekata – Srpski narodni pokret, Kosovski savez, Novo lice, Srpska demokratija, Sever za sve i Koreni. Izborni panel je u svojoj odluci obrazložio da je CIK utvrdio da je ovaj politički subjekat dostavio 1.087 potpisnika podrške, ali da pored 576 nije bilo broja telefona, te da njih 80 nije bilo dostupno na navedenim brojevima, dok su pojedini naveli kako se nisu lično potpisali. CIK je potom zatražio dopunu dokumentacije ali na kraju lista "Složno pobeđujemo" ipak nije sertifikovana jer, kako je navedeno, neophodni potpisi nisu ponovo dostavljeni u traženom roku. Na odluku Izbornog panela lista "Složno pobeđujemo" može se žaliti Vrhovnom sudu Kosova. Vanparlamentarni političku subjekti su u obavezi da dostave najmanje 1.000 potpisa podrške kako bi učestvovali na izborima. S druge strane, iz inicijative "Složno pobeđujemo" tvrde kako se radi o presedanu jer brojevi telefona svih potpisnika nisu bili obavezni u prethodnim izbornim procesima. Navode i kako su predali oko 1.400 potpisa, što je više od zakonskog kriterijuma, te pitali kome smeta ujedinjena srpska opozicija. Za učešće na predstojećim izborima 7. juna potvrđene su tri koalicije, 17 političkih partija i jedan nezavisni kandidat. Od srpskih političkih subjekata, potvrđeno je učešće na izborima Srpskoj listi i stranci Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića. Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se 7. juna, nakon što Skupština Kosova nije uspela da izabere novog predsednika u ustavnim rokovima. Političke stranke nisu uspele da postignu konsenzus oko izbora predsednika države nakon što je Vjosi Osmani početkom aprila istekao mandat. Ovo će biti treći parlamentarni izbori u poslednjih 18 meseci na Kosovu, nakon izbora održanih u februaru i decembru 2025. godine.

Predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD iz redova republikanaca Brajan Mast (Brian) izjavio je u petak da ne očekuje da će Kongres odobriti još jedan veliki dodatni paket potrošnje za Ukrajinu, što signalizira nastavak otpora saveznika predsednika Donalda Trampa (Trump) proširenju direktne finansijske podrške SAD Kijevu. Mast je za RSE tokom događaja Saveta za spoljne odnose rekao da veruje da bi Evropa trebalo da preuzme veću odgovornost za podršku Ukrajini jer je rat "u njihovom dvorištu". "Ne verujem da ćete videti SAD, nazovite to dodatnom bezbednosnom pomoći za Ukrajinu, od šest milijardi dolara, 60 milijardi dolara ili bilo koji drugi iznos", rekao je Mast. Mast je rekao da će Vašington nastaviti da pruža obaveštajnu podršku Ukrajini i dozvoliti prodaju i transfer oružja, čak i ako Kongres ne odobri još jedan veliki paket pomoći. Njegova izjava podvlači sve skeptičniji stav prema pomoći Ukrajini među republikancima koji su povezani s Trampom, iako predstavnici obe partije u Kongresu traže glasanje o novoj pomoći i strožim sankcijama Rusiji. Mast je rekao da je trenutni pristup Trampove administracije prema Rusiji i Ukrajini "zdrav", tvrdeći da Vašington treba da nastavi da deli obaveštajne podatke i olakša transfer oružja, ali ne i da odobri još jedan veliki paket finansiranja. Navodeći da "Evropa mora da zaštiti svoje dvorište", Mast je optužio neke evropske vlade da su godinama "besplatno koristile" američke bezbednosne garancije, dok su ostale zavisne od ruskih energenata. Mast je uporedio rat u Ukrajini s tenzijama koje uključuju Iran, rekavši da su evropske zemlje direktno pogođene poremećajima vezanim za Teheran, uključujući pretnje pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz, dok su doprinosile relativno malo. On je izrazio podršku dodatnim sankcijama Moskvi, uključujući sekundarne sankcije, iako je upozorio da bi trebalo da izbegavaju da više štete američkim saveznicima nego samoj Rusiji. "Sankcije moraju osigurati da nanose više štete našim neprijateljima, a više koristi nama kao saveznicima", rekao je on. Zamah u Kongresu za pomoć UkrajiniPokušaji predstavnika obe partije da iznude glasanje Predstavničkog doma o Zakonu o podršci Ukrajini, prevazišao ključnu proceduralnu prepreku. Peticija povezana s tim predlogom dostigla je potrebnih 218 potpisa pošto ju je potpisao kalifornijski poslanik Kevin Kili (Kiley), koji je ranije ove godine napustio Republikansku partiju da bi postao nezavisan. Predlog zakona koji je izneo Gregori Miks (Gregory Meeks), vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, odobrio bi više od milijardu dolara direktne pomoći Ukrajini i do osam milijardi dolara dodatne podrške kroz kredite. Takođe bi uveo sveobuhvatne sankcije i kontrole izvoza usmerene na ruski finansijski, energetski i rudarski sektor. Ta peticije omogućavaju poslanicima da zaobiđu rukovodstvo Predstavničkog doma i primoraju glasanje u skupštini. Ta taktika je postala uobičajenija pošto republikanci imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu. Pristalice predloga zakona rekle su da Kongres treba brzo da deluje. "Radujemo se što će Predstavnički dom brzo usvojiti ovaj zakon i ohrabrujemo Senat da ga razmotri bez odlaganja", rekli su Miks i drugi pristalice u zajedničkom saopštenju. Stejt department obaveštava Kongres o izvozu oružjaAmerički Stejt department je u petak zvanično obavestio Senat o predloženoj izvoznoj dozvoli koja uključuje vatreno oružje, delove i komponente namenjene Holandiji i Ukrajini u vrednosti od milion dolara ili više, pokazuje kongresna komunikacija u koju je imao uvid RSE. Obaveštenje, podneto u skladu sa Zakonom o kontroli izvoza oružja, prosledio je Biro za zakonodavne poslove Stejt departmenta Odboru za spoljne odnose Senata. Administracija je usporila tempo direktne američke pomoći Kijevu otkako se Tramp vratio na dužnost u januaru prošle godine , dok je nastavljala ograničenu vojnu saradnju i podržavala određene transfere oružja. Rusija i Ukrajina nastavljaju da razmenjuju raketne, bespilotne i artiljerijske napade više od četiri godine od početka ruske invazije, dok su mirovni pregovori zastali i na vidiku nema sporazuma o prekidu vatre.

Direktor policije Srbije Dragan Vasiljević negirao je u subotu navode da je pronađeno telo osobe koja je navodno upucana u incidentu posle kojeg je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić. Vasiljević je na konferenciji za novinare s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da je u toku "intenzivna potraga" za pronalaženje tela "ako se dokaže da je lice lišeno života". Milić je uhapšen u petak pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja pokušaja ubistva u restoranu u Beogradu 12. maja. Dan kasnije je, prema Višem javno tužilaštvu, prijavljen nestanak A.N, za koga mediji navode da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Vasiljević je na pitanje novinara da li je restoran u kojem se dogodio incident u vlasništvu Andreja Vučića, rekao da taj lokal nije u vlasništvu predsednikovog brata, već jednog od desetoro uhapšenih. Vučić je dodao da je "Andrej tamo možda bio jednom u životu ili nijednom" i naveo da je te navode izneo "ovaj dokazani pravosnažnom presudom osuđeni kriminalac opet iz Crne Gore, a koga sada prema našim obaveštajnim podacima štiti Kavački klan i drži na teritoriji Crne Gore, koji se ne javlja na izdržavanje kazne". "To je sin nekadašnje predsednice Vrhovnog suda (Vesna) Medenice (Miloš Medenica)", rekao je on. Predsednik Srbije, koji je više puta na konferenciji za novinare pozvao da se ne iznose nepotvrđeni navodi, dodao je da Medenicu "drže Kavčani" na teritoriji Crne Gore, misleći na pripadnike takozvanog Kavačkog klana. Optužbe na račun Crne Gore Povodom kritika predstavnika opozicione crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) na njegove izjave da neće da učestvuje na proslavi 20 godina od proglašenja nezavisnosti Crne Gore, Vučić je izneo niz optužbi na račun Crne Gore i opozicione crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) , navodeći da su "uvezli" narko klanove u Srbiju. "Pobiše pola države naše, pobiše ljude gde stigoše… Pa nisu sela Škaljari i Kavači oko Kragujevca, ni oko Kraljeva, ni oko Čačka, a ni u blizini Beograda. Nego ste nam uvezli to zlo ovde... Bando jedna narko dilerska. Najgori klan u Evropi, svi ti klanovi, crnogorski", rekao je Vučić. Takozvani Škaljarski i Kavački klanovi nose nazive po selima iz okoline Kotora. 'Pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje'Vasiljević je rekao da je privedeno 10 osoba, među kojima četiri policijska službenika, dodajući da "zaštićenih nema niti će ih biti". Predsednik Srbije je rekao da će "u najskorijem roku" biti donet zakon po kome službenici policije ili pripadnici vojske neće moći da obavljaju poslove koji nisu dobili od države, neće moći da radi u policiji "Ako vidimo bilo koga da čuva nekog tajkuna ko nije kriminalac ili da čuva nekog kriminalac, e ti majčin sine više ne možeš da radiš u policiji", rekao je Vučić, dodajući da "pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje". Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Viši sud u Beogradu odredio je pritvor uhapšenom načelniku beogradske policije pošto je saslušan zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva u restoranu u Beogradu.

Viši sud u Beogradu odredio je pritvor uhapšenom načelniku beogradske policije pošto je saslušan zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva, potvrđeno je u subotu iz suda za RSE. Milić je uhapšen 15. maja pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja ubistva u pokušaju u restoranu u Beogradu 12. maja, nakon čega je, sutradan, prijavljen nestanak A.N, saopštilo je Više javno tužilaštvo. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Tužilaštvo nije objavio detalje o muškarcu za kojim se i dalje traga, a mediji prenose da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu sa jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Sud u Beogradu je Miliću odredio pritvor, koji može trajati najviše 30 dana, navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, kao i da će ometati postupak uticanjem na svedoke. Viši sud je naveo da se Milić tereti za krivična dela neprijavljivanje krivičnog dela i počinioca i pomoć počiniocu posle izvršenog krivičnog dela. U okviru slučaja, pored Milića istragom je obuhvaćeno još devet osoba. Tužilaštvo je 14. maja objavilo da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su izvršili ubistvo u pokušaju. Dan kasnije saopšteno je da je uhapšen i osumnjičeni koji im je pomagao u pokušaju bekstva. Uhapšena su i tri policajca i vlasnik i konobar restorana na Senjaku. Radio televizija Srbije prenela je da su uhapšeni policajci članovi Milićevog obezbeđenja. Pod optužbom da je u lokal donela pištolj, uhapšena je i supruga osumnjičenog koji je pucao. Više javno tužilaštvo je saopštilo da je Milić saslušan zbog postojanja sumnje da je kao načelnik Policijske uprave za grad Beograd izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja izvršenog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju u restoranu na Senjaku u Beogradu.

Izrael i Liban su se složili oko produženja prekida vatre od 45 dana koji je američki predsjednik Donald Tramp (Trump) proglasio 16. aprila, saopštio je u petak, 15. maja Stejt department. "Prekid neprijateljstava od 16. aprila biće produžen za 45 dana kako bi se omogućio dalji napredak", rekao je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot (Tommy Piggott), prenosi Reuters. Stejt department je nazvao razgovore između Izraela i Libana, održane u Vašingtonu u četvrtak i petak, "veoma produktivnim" i rekao da će zemlje ponovo početi pregovore 2. i 3. juna. Ovonedeljni razgovori bili su treći sastanak strana otkako je Izrael intenzivirao vazdušne napade na Liban nakon što je Hezbolah - militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći dio juga Libana, a koju SAD smatra terorističkom organizacijom - ispalio rakete na Izrael 2. marta, tri dana nakon početka američko-izraelskog rata protiv Irana. Paralelno sa sukobom između SAD i Irana, izraelski rat u Libanu nastavlja se manjim intenzitetom otkako je američki predsjednik Donald Tramp proglasio prekid vatre. Neprijateljstva su od tada uglavnom ograničena na južni Liban. Primirje je uključivalo Hezbolah, koji je ušao u rat na strani Irana i ispaljivao je rakete na Izrael. Obe strane su se međusobno optuživale za kršenje sporazuma. Iran je više puta naveo da je prekid izraelskih napada na Liban – gdje Izrael od 2. marta napada lokacije Hezbolaha kojeg podržava Iran – uslov za njegove mirovne pregovore sa SAD.

Nina Litvinova, istaknuta ruska aktivistkinja za ljudska prava i disidentkinja o čijem su samoubistvu nedavno izvještavali ruski mediji, ostavila je poruku u kojoj za svoju smrt krivi predsjednika Vladimira Putina, prema riječima njene rođake. Vijest o samoubistvu 80-godišnjakinje prvi put je objavljena 13. maja. Sljedećeg dana, njena rođaka, novinarka Marija Slonim, objavila je na društvenim mrežama ono što je nazvala izvodom iz poruke Litvinovljeve, prenosi Radio Svoboda. "Niko – ni RIA ni Gazeta.ru, koja je prva objavila – naravno neće objaviti poruku, jer previše jasno iznosi razloge njene smrti. Zato smo odlučili da pokažemo prave razloge: Putin ju je ubio!", napisala je Slonim. Izvod iz poruke govori o Putinovoj represiji protivnika na domaćem terenu i ratu protiv Ukrajine koji traje. "Volim vas sve i mislim na vas. Ali moram da odem; život mi je postao nepodnošljiv. Otkako je Putin napao Ukrajinu i ubija nevine ljude, dok se ovdje kod kuće hiljade ljudi bez kraja baca u zatvor, pate i umiru tamo jednostavno zato što se, kao i ja, protive ratu i protive ubijanju", navodi se u poruci. "Ne mogu ništa da učinim da im pomognem. Jevgenija Berkovič, Svetlana Petrijčuk, Karina Curkan i hiljade drugih iza rešetaka pate i umiru", nastavlja se, imenujući ljude koji se široko smatraju političkim zatvorenicima. "Pokušala sam da im pomognem, ali mi je snaga nestala, i danju i noću patim od bespomoćnosti. Sramota me je, ali sam odustala. Molim vas, oprostite mi." Ruska organizacija za ljudska prava Memorijal je ranije izvjestila o smrti aktivistkinje. Naveli su da je Litvinova pomagala političkim zatvorenicima od 1960-ih, uključujući i svog brata, Pavla Litvinova, koji je učestvovao u demonstracijama protiv invazije na Čehoslovačku na Crvenom trgu u avgustu 1968. godine. Litvinova se 2022. godine nakratko pojavila u dokumentarcu ruskog servisa Radio Svoboda, u kojem je posjećivala zatvorenu opozicionu aktivistkinju Olgu Bendas. Posljednjih godina, Litvinova je prisustvovala suđenjima poznatih ličnosti, uključujući suđenja istoričaru Juriju Dmitrijevu i suosnivaču Memorijala Olegu Orlovu. Takođe je pomagala mnogim manje poznatim političkim zatvorenicima. Kako je Memorijal istakao u svom saopštenju, to je učinila bez traženja publiciteta.

Centralna izborna komisija Kosova nije potvrdila listu građanske inicijative "Složno pobeđujemo" za učešće na vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna, uz obrazloženje da ovaj politički subjekat nije ispunio zakonski kriterijum za potreban broj potpisa. Na listi "Složno pobeđujemo" su kandidati šest srpskih opozicionih političkih subjekata - Srpski narodni pokret, Kosovski savez, Novo lice, Srpska demokratija, Sever za sve i Koreni. Iz ove inicijative su 15. maja saopštili da je podneta žalba Izbornom panelu za žalbe i predstavke, te odluku CIK-a ocenili kao "presedan" jer je razlog za odbijanje za učešće na izborima navedeno da uz pojedina imena nisu bili upisani brojevi telefona potpisnika. U saopštenju se navodi da su predali oko 1.400 potpisa, što je više od zakonskog kriterijuma. "U interesu demokratije i prava građana da biraju", lista "Složno pobeđujemo" očekuje da im se odobri učešće na izborima, dodaje se. "Ovo nije samo naša borba. Ovo je borba za pravo našeg naroda da ima autentično i slobodno predstavljanje, bez tutorstva, bez nametnutih posrednika i bez noćnih rokova koji su osmišljeni da se ne mogu ispuniti", navodi se u saopštenju. Ranije je Ivan Vučković iz građanske inicijative Koreni za RSE rekao da se deo srpske opozicije ujedinio kako bi pokazao da postoji "drugačiji politički glas", nezavistan od zvanične politike Prištine i Beograda. Naveo je i da je cilj bio da se pripadnicima srpske zajednice ponudi "drugačija percepcija političkih prilika", te da budu njihov "autentičan glas" i realna alternativa Srpskoj listi i stranci Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Srpska lista inače od njenog osnivanja deluje uz podršku zvaničnog Beograda, dok je Nenad Rašić viđen kao partner Vlade Aljbina (Albin) Kurtija, u kojoj je u dva mandata bio ministar za zajednice i povratak. Ovim strankama je CIK potvrdio učešće na izborima 7. juna. Zboge nevalidnih potpisa CIK nije sertifikovao ni političku partiju SDA - Stranka demokratske akcije, koja predstavlja bošnjačku zajednicu na Kosovu. Srpska lista ranije tri puta nije bila sertifikovana za učešće na izborima zbog članova Samoopredeljenja u Centralnoj izbornoj komisiji koji bi glasali protiv, što je nailazilo na oštre kritike međunarodne zajednice. Izborni panel za žalbe i predstavke bi potom u svim navratima poništio odluku CIK-a da ne sertifikuje Srpsku listu. Za učešće na predstojećim izborima 7. juna potvrđene su tri koalicije, 17 političkih partija i 1 nezavisni kandidat. Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se nakon što Skupština Kosova nije uspela da izabere novog predsednika u ustavnim rokovima. Političke stranke nisu uspele da postignu koncenzus oko izbora predsednika nakon što je Vjosi Osmani početkom aprila istekao mandat. Ovo će biti treći parlamentarni izbori u poslednjih 18 meseci na Kosovu, nakon izbora održanih u februaru i decembru 2025. godine.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije ovlašten i neće nuditi model rješenja državne imovine, poručio je predsjednik ove institucije Mirsad Ćeman u Sarajevu na konferenciji za novinare 15. maja. Sudije Ustavnog Suda Bosne i Hercegovine podsjetile su kako je ovo pitanje u nadležnosti Parlamenta Bosne i Hercegovine, te da se do konačnog rješenja državnom imovinom smatra imovina naslijeđena sukcesijom bivše Jugoslavije (SFRJ), kao i imovina nekadašnje Socijalističke Republike BiH, uključujući šume, rijeke i poljoprivredno zemljište. Inače, raspolaganje državnom imovinom u BiH je zabranjeno duže od 20 godina, otkad je zakon o tome nametnuo tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun (Paddy Ashdown). Zakon ostaje na snazi, sve dok ne bude usvojen novi koji će definisati šta je državna imovina, ko i kako njome raspolaže, što politički predstavnici iz bh. entiteta Republika Srpska već godinama blokiraju. Sutkinja Larisa Velić je upozorila da neusvajanje ovog zakona i dalje predstavlja ozbiljan problem i može dovesti do novih sporova pred Ustavnim sudom, posebno u kontekstu infrastrukturnih projekata poput južne interkonekcije. Istakla je kako prema sadašnjim propisima, ukoliko i dođe do prenamjene zemljišta, to ne znači i da će se mijenjati titular. "Neki se drže starog zakona o građevinskom zemljištu i kada se promijeni namjena da se mijenja i titular, odnosno njegov vlasnik postaje lokalna zajednica, ali, od 2003. godine to nije moguće", kazala je Velić. Projekt Južne plinske interkonekcije predviđa izgradnju plinovoda od Zagvozda (Splita) u Hrvatskoj, preko Posušja u Hercegovini, do Travnika u središnjoj Bosni, s odvojkom prema Mostaru. Zakonom je projekt proglašen strateškim i od javnog interesa, čime su jedinice lokalne samouprave obvezane ustupiti svoje zemljište bez naknade. Američka ambasada u Sarajevu javno je podržala projekt i sudjelovala je u povezivanju domaćih dužnosnika s predstavnicima američke kompanije. Nepopunjenost suda utiče na rezultateUstavni sud Bosne i Hercegovine, kako je navedeno na konferenciji za novinare suočava se sa ozbiljnim posljedicama zbog nepopunjenog sudijskog sastava. "Broj neriješenih predmeta dostigao je 13.625, dok ih je ranije bilo manje od 3.000", kazao je Ćeman. Sudije iz Republike Srpske trenutno nedostaju jer ih Narodna skupština RS nije imenovala, uglavnom zbog političkih nesuglasica, zbog čega Sud radi u nepotpunom sastavu. Inače, Ustavni sud Bosne i Hercegovine treba da ima devet sudija. Četiri bira Parlament Federacije BiH, dvoje sudija bira Narodna skupština Republike Srpske, dok troje stranih sudija imenuje predsjednik Evropskog suda za ljudska prava iz Strasbourga. Na konferenciji za medije, na kojoj su predstavljeni rezultati rada Suda za 2025. godinu Ćeman je istakao da je tokom prošle godine Sud zaprimio 5.671 predmet, a riješio 2.503. Istakao je da zbog nedostatka sudija više ne funkcioniše ni Veliko vijeće, koje je ranije rješavalo gotovo sve predmete, pa se sada odlučuje uglavnom na plenarnim sjednicama, što dodatno usporava rad. Ćeman je pozvao vlasti da hitno imenuju nedostajuće sudije, ističući da Sud i dalje ostaje ustavan i legitiman. Za neprovođenje odluka nadležno Tužilaštvo BiHOcijenio je kako Tužilaštvo Bosne i Hercegovine ima nadležnost da reaguje kada je u pitanju neprovođenje odluka koje Ustavni sud donese, podsjećajući da se u tom slučaju moraju aktivirati mehanizmi krivične odgovornosti. "Tužilaštvo postupa oprezno, sporo i bez rezultata. Nema optužnica niti presuda", naveo je on. Potpredsjednica Suda Valerija Galić podsjetila je da su odluke Suda konačne i obavezujuće, ali da se u praksi često ignoriraju. Jedan od primjera presuda je i takozvana odluka Ljubić, ali da analizu njenog izvršenja sud ne može provesti jer ne radi u punom kapacitetu. "Prema posljednjem izvještaju od 26. marta presuda je također uz zaključak da se od Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine zatraži očitovanje o utjecaju amandmana visokog predstavnika na utvrđenu obvezu iz odluke. Dakle, ona se vodi kao neizvršena", kazala je Galić.

Komesarka za proširenje Evropske unije (EU) Marta Kos pozvala je političke aktere na Kosovu tokom posete Prištini da pronađu zajednički jezik kako bi okončali dugotrajni institucionalni zastoj i formirali stabilne institucije, kako bi zemlja mogla napredovati ka Evropskoj uniji. Kos - u svojoj prvoj poseti Kosovu nakon preuzimanja dužnosti 2024. godine - ujutro se najprije sastala s vršiteljkom dužnosti predsednice Albulenom Haxhiu, prije nego što je razgovarala s premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom (Albin) Kurtijem. Ona je na konferenciji za medije, zajedno sa premijerom Kurtijem, izjavila da "nema bezbednosti u Evropi bez Kosova". Kos je ipak napomenula da Kosovo, koje i dalje nema status kandidata za članstvo u EU, mora imati stabilne i funkcionalne institucije. "Moj jasan poziv tokom ove posete upućen je svim političkim akterima da pronađu način da vrate stabilnost", rekla je ona. Poseta Marte Kos dolazi u trenutku kada Kosovo ima Vladu na dužnosti jer se nalazi pred vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 7. jun. Ovo su treći parlamentarni izbori u godinu i po, nakon onih iz februara i decembra 2025. godine. Kos je istakla da su mnoge reforme zastale zbog ponavljanja izbora i da Kosovo mora da nadoknadi izgubljeno vreme iz 2025. godine. "Važno je da, nakon što se formira novi parlament, politički lideri na Kosovu postignu jedinstvo i formiraju sve institucije, uključujući izbor novog predsednika kroz kompromis, i da se okonča ova dugotrajna institucionalna blokada", rekla je ona. Dodala je da Kosovo ima evropsku perspektivu, te da želi da poveća intenzitet rada nakon formiranja novih institucija. Kurti je, s druge strane, rekao da je održan "produktivan i direktan sastanak". On je naveo da je na sastanku sa Kos pokrenuo pitanje statusa kandidata za Kosovo i otvaranja pregovora sa EU. "Prošlo je više od 40 meseci otkako smo podneli zahtev i obnovljeni trenutak proširenja Evropske unije mora da se odrazi kroz zasluženi napredak Kosova. Javna podrška Evropskoj uniji i članstvu u EU u našoj zemlji konstantno iznosi oko 90 odsto i jedna je od najviših među svim zemljama kandidatima", rekao je Kurti. Kurti je naglasio da zemlja radi sa državama članicama, ali je zatražio od EU da unapredi jedinstvo unutar bloka po pitanju Kosova. "Proširenje je najuspešniji instrument spoljne politike Evropske unije. Prazninu koju ostavlja Evropska unija pokušavaju da popune drugi zlonamerni akteri, koji potkopavaju vrednosti Evropske unije i ugrožavaju našu zajedničku bezbednost, zato je odgovornost svih nas da Kosovo napreduje u procesu integracija", rekao je on. Ovo je prva poseta Marte Kos Kosovu otkako je 1. decembra 2024. godine preuzela funkciju u Evropskoj komisiji. Od početka mandata posetila je sve ostale države uključene u proces proširenja Evropske unije. Tokom 2025. godine, evropski zvaničnici su nedostatak njene posete Kosovu objašnjavali nepostojanjem funkcionalnih institucija u zemlji zbog političke krize koja je pratila Kosovo poslednjih meseci. Poseta Marte Kos Prištini bila je planirana za 12. mart, ali je otkazana nakon što je bivša predsednica Kosova Vjosa Osmani 6. marta odlučila da raspusti Skupštinu Kosova. Ipak, prošle nedelje izvori u Briselu rekli su za Radio Slobodna Evropa da se sada smatra da bi poseta trebalo da bude realizovana bez obzira na političku situaciju, jer se ne očekuje da će se ona značajnije promeniti u kratkom periodu. Krajem aprila, Kos je u Evropskom parlamentu izjavila da će uskoro posetiti Kosovo kako bi sa njegovim liderima razgovarala o reformama povezanim sa Planom rasta. "Ukinuli smo mere i očekujemo da Vlada nastavi sa neophodnim reformama kako bi imala koristi od podrške EU. Uskoro ću boraviti u Prištini kako bismo unapredili ovo pitanje", izjavila je tada. Kosovo je 16. aprila dobilo 61,8 miliona evra predfinansiranja od Evropske unije u okviru Plana rasta, nakon što je ratifikovalo odgovarajuće sporazume i dostavilo potrebnu dokumentaciju Evropskoj komisiji. Paket EU za Zapadni Balkan za period 2024–2027. iznosi šest milijardi evra. Prema budžetskoj raspodeli, Kosovu pripada oko 882 miliona evra, od čega 253 miliona evra grantova i 629 miliona evra kredita. Tokom sednice Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u aprilu, Kos je govorila i o pet država članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Na pitanje izvestioca za Kosovo u Evropskom parlamentu, Riha Terasa (Riho Terras), o kontaktima sa državama koje ne priznaju Kosovo, rekla je da su dešavanja u tom pravcu "ohrabrujuća", ne iznoseći više detalja. Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar i dalje ne priznaju nezavisnost Kosova proglašenu 2008. godine, što se smatra preprekom za napredak Kosova na putu evropskih integracija.

Prvi čovek beogradske policije Veselin Milić saslušan je zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva, a tužilaštvo je predložilo da mu se odredi pritvor. Milić je uhapšen 15. maja pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja ubistva u pokušaju u restoranu u beogradskom naselju Senjak 12. maja, nakon čega je, sutradan, prijavljen nestanak A.N, saopštilo je Više javno tužilaštvo. Tužilaštvo nije objavio detalje o muškarcu za kojim se i dalje traga, a mediji prenose da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu sa jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Ministarstvo unutrašnjih poslova je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Pored Milića, istragom je obuhvaćeno još devet osoba. Tužilaštvo je 14. maja objavilo da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su izvršili ubistvo u pokušaju. Dan kasnije saopšteno je da je uhapšen i osumnjičeni koji im je pomagao u pokušaju bekstva. Uhapšena su i tri policajca i vlasnik i konobar restorana na Senjaku. Radio televizija Srbije prenela je da su uhapšeni policajci članovi Milićevog obezbeđenja. Pod optužbom da je u lokal donela pištolj, uhapšena je i supruga osumnjičenog koji je pucao. Bez detalja o Milićevoj uloziNije saopšteno na koji je način Veselin Milić učestvovao u prikrivanju pokušaja ubistva. Nestanak A.N. je, prema saopštenju tužilaštva, 13. maja uveče prijavila njegova nevenčana supruga. Prema njenim navodima, poslednji put su se čuli 12. maja oko 23 časa dok je bio u restoranu na Senjaku, gde se sastao sa prijateljima, saopštilo je tužilaštvo. Kako je navedeno, nakon toga je prestao da joj se javlja i mobilni telefon je ugašen. Tužilaštvo je saopštilo da je po prijavi nestanka izvršen uviđaj na navedenoj lokaciji, gde su pronađene dve čaure, kao i više tragova krvi u lokalu, za koje se sumnja da pripadaju nestalom. MUP nije odgovorio na pitanja Radio Slobodna Evropa (RSE) da li je Milić u noći pucnjave bio u restoranu na Senjaku i na koji način je umešan u ovaj događaj. Novinar lista Danas Uglješa Bokić rekao je za RSE da je Milić bio na jednom od najviših rukovodećih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, na koje se postavlja po političkoj liniji. "Njega je postavila ova vlast. Važi za čoveka od velikog poverenja (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića", naveo je. Milića, koji je ranije bio savetnik predsednika Srbije, Vučić je u junu 2021. odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost. U februaru 2024. visokim priznanjem MUP-a odlikovao ga je i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić. Ko je Veselin Milić?U MUP-u je zaposlen od 1998, kada je počeo kao policajac u Užicu, na zapadu Srbije. Kasnije je radio u policijskoj stanici beogradske opštine Savski venac, gde je napredovao do komandira stanice. Od 2006. bio je načelnik Odeljenja za obezbeđenje u beogradskoj policiji. Od 2013. do 2018. bio je načelnik Policijske uprave Beograd, kada je prešao na novu dužnost i postao savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala. U to vreme je bio i pomoćnik direktora policije. Krajem 2020. ponovo je, rešenjem tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, postavljen za načelnika beogradske policije. U javnosti je kritikovan nakon masovnog ubistva u školi u Beogradu 2023. kada je na konferencijama za medije iznosio detalje istrage i prikazao spisak dece koje je maloletni učenik te škole planirao da ubije.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da jubilej obnove crnogorske nezavisnosti pokušava da se predstavi kao čin usmeren protiv Srbije ili srpskog naroda. Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 14. maja izjavio da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije, crnogorsko Ministarstvo je saopštilo da Vučić nastavlja s retorikom koja ne doprinosi dobrosusedskim odnosima. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da je Crna Gora 2006. godine "slobodnom voljom svojih građana, na demokratskom referendumu, obnovila svoju nezavisnost u punom skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbije i Crne Gore, pravilima međunarodnog prava i standardima Evropske unije". Dodaje se i da su Crna Gora i Srbija bile ravnopravne članice državne zajednice nastale nakon raspada bivše Jugoslavije i da je obnovom svoje nezavisnosti Crna Gora omogućila i Srbiji da nastavi svoj državno-pravni kontinuitet kao samostalna država. "Crna Gora svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga - već u čast slobodno izražene volje svojih građana, svoje istorijske, državne i identitetske posebnosti, kao i prava svakog naroda da demokratski odlučuje o svojoj budućnosti, navodi se u saopštenju. Na ovo saopštenje reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, navodeći da crnogorsko ministarstvo "bez ikakvog stvarnog povoda i potrebe konstruiše povod za javni napad na Predsednika Srbije, zadajući nepotreban udarac međudržavnim odnosima." U saopštenju navode da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo stav koji nije uvredljiv, a to je da ne želi da slavi razdvajanje dve bliske i bratske države, te da je Srbija nakon referenduma 2006. godine bez odlaganja priznala nezavisnost Crne Gore i uspostavila diplomatske odnose. "Predsednik Aleksandar Vučić nije osporavao crnogorsku nezavisnost – naprotiv, više puta je ponovio da Srbija Crnu Goru doživljava kao bratsku i prijateljsku državu. Ono što je istakao jeste da se nezavisnost Crne Gore ne može i ne sme koristiti kao izgovor za negiranje srpskog identiteta, kulture, jezika i vere velikog broja građana Crne Gore, niti za podsticanje podela u crnogorskom društvu", dodaje se u saopštenju. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Dvadeset godina od obnove nezavisnosti obeležava se 21. maja, a država planira trodnevni program povodom jubileja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobio poziv za obeležavanje, ali da neće učestvovati u "glamuroznoj proslavi otcepljenja od Srbije". "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", rekao je Vučić novinarima u Beogradu. Nakon što je Crna Gora zvanično proglasila nezavisnost, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Ruske snage su u jednom od najvećih dvodnevnih zračnih napada od početka pune invazije u februaru 2022. gađale Kijev i druge ukrajinske gradove, pri čemu su u prijestonici poginule najmanje 24 osobe, uključujući troje djece, saopštile su vlasti rano 15. maja. Spasilačke ekipe nastavile su potragu kroz ruševine djelimično uništene devetospratne stambene zgrade u kijevskom okrugu Darnicki, dok se strahuje da bi broj poginulih mogao rasti među desetinama povrijeđenih u napadima koji su počeli 13. maja. "Spasioci bez prestanka uklanjaju ruševine i tragaju za ljudima u zgradi u okrugu Darnicki", saopštila je ukrajinska državna služba za vanredne situacije na Telegramu. Vlasti su navele da je u napadu na devetospratnicu uništeno 18 stanova. Najmanje 20 ljudi vodi se kao nestalo u okrugu Darnicki. Gradonačelnik Kijeva Vitali Klitschko saopštio je da je najmanje 57 ljudi povrijeđeno širom grada, od kojih je 27 hospitalizovano. "Sve je gorjelo. Ljudi su vrištali... ljudi su vikali", rekao je za AFP Andrij, stanovnik Kijeva, u krvavoj odjeći, u blizini urušene stambene zgrade. Ukrajinski predsjednik Volodymyr Zelenskyy rekao je da je, prema prvim informacijama, ruska podzvučna krstareća raketa Kh-101 pogodila zgradu. Pozvao je na jačanje diplomatskih napora kako bi se spriječilo Rusiju da razvija takvo oružje. "Tamo je bilo ljudi, djece. Šta im se dogodilo? Morate razumjeti, cijela zgrada se srušila", citira Reuters sa mjesta događaja Allu Komisarovu (74). "Čula sam nešto kako leti, prolazi blizu... A onda se začuo strašan zvuk, i naša kuća, koja je preko puta, zatresla se i počela da bruji." Vlasti u Kijevu proglasile su 15. maj danom žalosti za žrtve posljednjih ruskih napada na grad. U svom večernjem video-obraćanju Zelenskyy je rekao da je Rusija od 13. maja lansirala 1.567 dronova na ciljeve u Ukrajini. Naveo je da je u protekla dva dana poginulo 27 ljudi, uz upozorenje da bi broj žrtava mogao porasti. Rat "pri kraju"?Nasilje dolazi nekoliko dana nakon završetka krhkog primirja povodom obilježavanja sovjetske pobjede nad nacističkom Njemačkom od 9. do 11. maja. Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je 9. maja da je rat "pri kraju", iako nije ponudio naznake mogućih kompromisa koji bi mogli dovesti do mirovnog sporazuma s Ukrajinom. Nakon najnovijih ruskih napada, Zelenskyy je ismijao tu tvrdnju, rekavši: "Ovo definitivno nisu postupci onih koji vjeruju da se rat bliži kraju." "Važno je da partneri ne ćute o ovom napadu. Jednako je važno nastaviti podržavati zaštitu našeg neba", dodao je. Regionalni guverner Oleh Synyehubov zasebno je saopštio da je u napadima na civilne ciljeve u Harkivu, drugom najvećem gradu Ukrajine, povrijeđeno 28 ljudi, uključujući troje djece. Ministar vanjskih poslova Andriy Sybiha rekao je da su napadi dokaz da Moskva želi nastaviti rat uprkos pokušajima Sjedinjenih Američkih Država da posreduju u postizanju mirovnog sporazuma. "Siguran sam da lideri Sjedinjenih Američkih Država i Kine imaju dovoljno uticaja na Moskvu da poruče Putinu da konačno okonča rat", napisao je na platformi X, referirajući se na posjetu američkog predsjednika Donalda Trumpa Kini. "Moskva testira jedinstvo i odlučnost slobodnog svijeta, vjerujući da teror može oslabiti podršku Ukrajini", dodao je Sybiha. Rusija negira da gađa civilne ciljeve, uprkos brojnim dokazima o takvim napadima. U međuvremenu, ruske vlasti saopštile su da su u napadu ukrajinskih dronova poginule tri osobe, dok je 12 povrijeđeno, uključujući djecu, u centralnom ruskom gradu Rjazanju. "Oštećene su dvije višespratne stambene zgrade", rekao je regionalni guverner Pavel Malkov rano 15. maja. Škole i vrtići u okrugu Oktjabrski u Rjazanju zatvoreni su iz sigurnosnih razloga, dodao je guverner. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 15. maja da su njihove snage tokom noći oborile 355 ukrajinskih dronova iznad ruskih oblasti. Kijev tvrdi da gađa vojne ciljeve i energetsku infrastrukturu koja služi za podršku ruskim ratnim operacijama, ponekad i duboko unutar teritorije Rusije. Uz izvještavanje Reutersa i AFP-a

Predsednici Kine i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Si Đinping (Xi Jinping) i Donald Tramp (Trump) dogovorili su se 14. maja u Pekingu o "konstruktivnim strateškim stabilnim odnosima" dve zemlje u naredne tri godine, prenela je kineska državna agencija Sinhua (Xinhua). Navodi se da su na samitu razgovarali i o Bliskom istoku, Ukrajini, kao i o pitanju Tajvana i o ekonomskim i trgovinskim odnosima. Si je u govoru na svečanom banketu nazvao američko-kineske odnose najznačajnijim na svetu, ističući da ih moraju održati funkcionalnim i da ih ne smeju pokvariti, prenela je Sinhua. "Naše dve zemlje bi trebalo da budu partneri, a ne rivali", rekao je Si. Osvrćući se na razvoj odnosa Kine i SAD, Si je rekao da je stalan napredak bilateralnih odnosa "ključ za to da li mogu imati međusobno poštovanje, mirnu koegzistenciju i obostrano korisnu saradnju”. Si je prethodno, kako je preneo CNN, upozorio Trampa da Tajvan ostaje "najznačajnije pitanje u kinesko-američkim odnosima" i da bi mogao da stvori "veoma opasnu situaciju" ako mu se pristupi pogrešno. Tramp je rekao da je Si obećao da Kina neće obezbeđivati vojnu opremu za Iran, te da je ponudio pomoć u rešavanju pitanja rata. “Rekao je da im neće dati vojnu opremu. To je velika izjava. To je rekao danas", rekao je Tramp za Foks njuz, dodajući da je Si to rekao odlučno. Tramp je rekao i da je Si ponudio pomoć u vezi sa okončanjem rata u Iranu. “Predsednik Si bi voleo da vidi (mirovni) dogovor. I napravio je ponudu. Rekao je: 'Ako bih mogao da budem od pomoći, voleo bih da pomognem'", naveo je Tramp. Američi državni sekretar Marko Rubio dodao je u odvojenom intervjuu za EnBiSi da Vašington nije tražio pomoć Pekinga u vezi sa Iranom. "Pokrenuli smo to pitanje kako bismo razjasnili naš stav i kako bismo im to jasno stavili do znanja, jer je logično da o tome razgovaramo, s obzirom na to koliko je to pitanje dominantno“, rekao je Rubio. Tramp je preneo i da je Si rekao da bi voleo da vidi Ormuski moreuz ponovo otvoren. "Našalio se, rekao je: 'Znaš, oni su ga blokirali, onda si ti blokirao njih'", naveo je Tramp. Tramp je dodao i da je kineski predsednik izrazio frustraciju povodom izveštaja da Iran naplaćuje prolazak kroz Ormuski moreuz. Tramp i Si razgovarali su i o ekonomskim vezama Kine sa Iranom, posebnu u pogledu snabdevanja naftnim energentima. "Kina kupuje dosta njihove nafte", rekao je Tramp, dodajući da mu je Si kazao da bi voleli da nastave to da rade. Tramp je rekao i da se Si složio da Kina od Amerike naruči 200 aviona "boing". "To je mnogo posla", dodao je Tramp. Samit dvojice lidera nastavlja se 15. maja dodatnim razgovorima, za koje se očekuje da će se fokusirati na veštačku inteligenciju, kontrolu izvoza i geopolitičke tenzije povezane sa Rusijom i ratom u Ukrajini. Najavljeno je da će se Si i Tramp tokom prepodneva fotografisati, potom popiti čaj i imati ručak pre nego što američki predsednik otputuje u Vašington.

Broj žrtava ruskih masovnih napada dronovima i raketama na Kijev prethodne noći porastao je na 12 mrtvih i 57 povređenih, saopštio je gradonačelnik glavnog grada Ukrajine Vitalij Kličko. On je na Telegramu objavio da je 27 povređenih hospitalizovano u kijevskikm bolnicama. Kličko je petak, 15. maj, proglasio danom žalosti u znak sećanja na žrtve. "Sutra će zastave u gradu biti spuštene na pola koplja", naveo je Kličko. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija u napadima 13. i 14. maja koristila 1.567 dronova i 56 raketa različitih tipova. Državna služba Ukrajine za vanredne situacije saopštila je da su operacije potrage i spasavanja u okrugu Darnica u Kijevu u toku i da više od 170 spasilaca radi na otkopavanju ruševina. Po podacima spasilačkih službi, u Darnickom okrugu spaseno je 27 ljudi, dok su hitne ekipe nastavile potragu za ljudima za koje se veruje da su zatrpani ispod ruševina pogođenog solitera. Otklanjanje posledica napada nastavlja se u Obolonskom, Darnickom i Goloseivskom okrugu Kijeva, dok nadležne službe i dalje utvrđuju tačan broj žrtava, preneo je Ukrinform.

Bosna i Hercegovina i Hrvatska prvi put su direktno pred UN tijelima, iznijeli stavove o gradnji skladišta radioaktivnog otpada uz granicu ove dvije države, u okviru Sekretarijata ESPOO Konvencije, međunarodne organizacije posvećene prekograničnom uticaju na životnu sredinu. Saslušanje je bilo zakazano po osnovu prijave BiH da je Hrvatska prekršila Međunarodnu konvenciju o prekograničnom zagađenju, zbog plana i aktivnosti da odlaže radioaktivni otpad, na lokaciji Trgovska gora uz granicu sa BiH. ESPOO konvencija obavezuje države da međusobno sarađuju i razmjenjuju informacije o projektima koji mogu imati prekogranični uticaj na životnu sredinu. Zaključci i preporuke tijela Espoo konvencije nemaju pravno obavezujući karakter. Koordinator Ekspertskog tima BiH za Trgovsku goru Borislav Bojić izjavio je da Hrvatska nije imala odgovore na brojna pitanja u vezi sa ESPOO konvencijom. Predsjedavajući ESPOO komiteta je zbog toga zatražio od Hrvatske da se pismeno izjasni o tim pitanjima. Bojić je naveo da će nakon toga ESPOO sekretarijat pripremiti nacrt ili prijedlog, koji će biti dostavljen i BiH i Hrvatskoj, a potom slijedi konačan zaključak komiteta. Istakao je da će cijeli proces zatim biti detaljno razmotren u institucijama BiH. Spor koji traje oko osam godinaSpor Bosne i Hercegovine i Hrvatske u vezi odlaganjem radioaktivnog otpada traje od 2018., kada je tadašnje Hrvatska Vlada usvojila nacionalni program zbrinjavanja radioaktivnog otpada, kojim je Trgovska gora označena kao lokacija skladišta. BiH se protivi izgradnji centra, tvrdeći da bi skladištenjem radioaktivnog otpada na samoj granici bilo ugroženo oko 250 hiljada stanovnika nekoliko opština koje žive uz granicu i rijeku Unu, koja dijeli dvije države. Osim vlasti u BiH, toj lokaciji protive se i ekološka nevladina udruženja sa obje strane granice, kao i gradonačelnici i načelnici nekoliko obližnjih gradova i opština. Hrvatska planira da na pomenutoj lokaciji skladišti niski i srednje radioaktivni otpad. Riječ je o otpadu iz Nuklearne elektrane Krško i onom iz bolnica, industrije i vojske. Hrvatska, koja zajedno sa Slovenijom upravlja tom nuklearnom elektranom, ima međunarodnu obavezu da dio otpada preuzme najkasnije do 2028. godine. Hrvatski sabor je 15. decembra prošle godine usvojio i poseban zakon o izgradnji tog centra. Paralelno sa postupkom pred ESPOO tijelima, Bosna i Hercegovina je krajem aprila podnijela i novu prijavu prema Aarhuškoj konvenciji, koja garantuje pravo javnosti na pristup informacijama, učešće u donošenju odluka i pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.

Povlačenje Christiana Schmidta s pozicije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) "dolazi u pravom momentu", ocijenio je portaparol State Departmenta u komentaru za Radio Slobodna Evropa (RSE). “Visoki predstavnik Schmidt obavijestio je Vijeće za provedbu mira (PIC) o svojoj odluci da se povuče s funkcije. Priznajemo godine predanog rada i dostignuća gospodina Schmidt u BiH. Njegova odluka da napusti Sarajevo dolazi u pravom trenutku, dok međunarodna zajednica zajedno radi na okretanju nove stranice i deeskalaciji tenzija u BiH", odgovoreno je na pitanje RSE da li je State Department bio informisan o Schmidtovim planovima za povlačenje. Zaključuje se da SAD ostaju privržene Dejtonskom sporazumu, suverenitetu i nezavisnosti BiH. Scmidt je u ponedjeljak, 11. maja saopštio da se povlači iz "ličnih razloga" ali i da će na toj poziciji ostati do imenovanja nasljednika kojeg bi trebalo predložiti Vijeće za provedbu mira u BiH, koje čine SAD, Turska, Velika Britanija, Japan i više članica EU. "Proces imenovanja mog nasljednika već je počeo i očekujem da ću poziciju napustiti u junu", kazao je Schmidt. Dan kasnije se obratio na sjednici Vijeća sigurnosti UN-a u New Yorku, gdje je diskutovano i o budućnosti kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Sjedinjene Američke Države poručile su da Ured visokog predstavnika (OHR) "nikada nije trebao biti trajna institucija", uz stav da se ovlasti trebaju postupno prenijeti na domaće lidere. "Sljedeći visoki predstavnik treba prenijeti odgovornosti na lokalne lidere”, rekla je predstavnica SAD-a Tammy Bruce. Ona se zahvalila Schmidt-u i podvukla da bi budući visoki predstavnik trebalo da ima "znatno ograničeniji mandat". Kada je riječ o Kini i Rusiji, koje su od njegovog imenovanja 2022. godine, osporavali legitimitet Schmidtovog izbora, na sjednici u UN-u zauzele su kritičan stav prema OHR-u. Peking je pozvao na smanjenje vanjskog utjecaja, dok je Moskva pozvala na zatvaranje Ureda visokog predstavnika i odbacila legitimitet Schmidta.

Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu saopštio je 14. maja da je odbio zahtev pravnih zastupnika osuđenika za ratne zločine Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu. Mehanizam je saopštio da su nezavisni medicinski eksperti zaključili da Služba za medicinsku negu Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija i zatvorska bolnica adekvatno zdravstveno prate i leče Mladića. "Oni nisu utvrdili postojanje neadekvatne nege ili lečenja koji bi išli u prilog puštanju na slobodu", saopštio je Mehanizam. Dodaje se da je Mladić trajno smešten u novoizgrađenom objektu zatvorske bolnice koji je opremljen za pružanje multidisciplinarne nege zatvorenicima sa složenim medicinskim stanjima. "Mladić ima smeštaj u novoj, najsavremenijoj zatvorskoj bolnici uz stalni nadzor i brze transfere u civilne bolnice po potrebi", saopštio je Mehanizam. Navodi se da osuđeni ima adekvatnu palijativnu negu, pomoć u dnevnim aktivnostima, kao i prevodioce i osoblje koje govori njegov jezik. Ratko Mladić osuđen je u Hagu na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti tokom rata u Bosni i Hercegovini. Njegova odbrana zatražila je privremeno oslobađanje zbog, kako je saopštila, teško narušenog zdravstvenog stanja i potrebe za bolničkim lečenjem. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio ga je 20. aprila i zatražio od Haga da se Mladić leči na slobodi. Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio zahtev pod obrazloženjem da Mladić prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu. Ratko Mladić pravosnažno je u Hagu osuđen 8. juna 2021. za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. U pritvoru pod nadzorom Međunarodnog mehanizma je od hapšenja 2011. godine u selu Lazarevo u Srbiji. Presudom suda u Hagu utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni UN u leto 1995, progon i prisilno premeštanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva i držanje pripadnika mirovnih snaga UN kao talaca tokom NATO bombardovanja 1995.

Par hiljada studenata i građana okupilo se 14. maja posle podne ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu sa zahtevom da javni medijski servis u centralnoj informativnoj emisiji Dnevnik 2 emituje vest o incidentima tokom odavanja pošte žrtvama novosadske nesreće u četvrtak u podne ispred beogradskog Pravnog fakulteta. RTS je o tome izvestio u 18. minutu Dnevnika, nakon čega su studenti saopštili da nisu zadovoljni izveštajem i tajmingom, smatrajući da je trebalo da bude na početku emisije u 19.30, a ne pri njenom kraju. Nakon toga proglasili su kraj ovog protesta pred RTS-om. Prethodno se tokom skupa kod Pravnog fakulteta, na koji su pozvali studenti u blokadi, dogodio incident u kom je povređen stariji muškarac. Vozaču koji je automobilom probio komemorativnu blokadu kod Pravnog i udario penzionera određeno je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju, saopštila je policija. Navodi se da je "vozač M.S. (1985) nakon verbalne rasprave sa učesnicima neprijavljenog okupljanja, probio blokadu vožnjom u rikverc i udario muškarca (1936) na pešačkom prelazu". Povređeni je prevezen u bolnicu. Univerzitetski klinički centar Srbije (UKC) saopštio je da je pacijent (90) koji je povređen ispred beogradskog Pravnog fakulteta u stabilnom i svesnom stanju. "Nakon urađene kompletne dijagnostike, zadržan je na daljem lečenju na ortopediji”, navedeno je u objavi KCS. Studenti u blokadi objavili su prethodno da je čovek u automobilu "nasilno pokušao da prođe preko raskrsnice na kojoj su se u tom trenutku nalazili građani i studenti". "Tom prilikom došlo je do rasprave, muškarac je izašao iz svog automobila i udario našeg kolegu, studenta Pravnog fakulteta, nakon čega se vratio u auto i njime udario čoveka od skoro 90 godina, koji je stajao s nama na raskrsnici", naveli su studenti na Instagramu. Na snimicima na društvenim mrežama vidi se momenat kada automobil obara čoveka, a potom i policajci koji stoje ispred vozila na kojem je razbijeno zadnje staklo i okupljeni koji traže da vozač bude priveden. Nakon njegovog hapšenja, drugi vozač je u novom incidentu svojim autom pokušao da prođe kroz okupljene. Kako prenosi Fonet, građani su zaustavili taj auto, a neki od prisutnih izjavili su da je vozač šipkom udario jednog studenta. Obaranje penzionera automobilom nije bio prvi slučaj naletanja vozilima na studente i učesnike antivladinih blokada i protesta koji su počeli nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Jedna studentkinja teško je povređena u januaru 2025. kada je automobil uleteo među studente koji su blokirali raskrsnicu u centru Beograda. Istog meseca na Novom Beogradu automobil je udario redare studentskog protesta. Jedna studentkinja teško je povređena nakon što je odbačena na haubu i kolovoz. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao je devojku koja je vozila automobil i koja je bila osumnjičena za ubistvo u pokušaju. Vučić je pomilovao i četvoricu aktivista vladajuće Srpske napredne stranke koji su u januaru 2025. bejzbol palicama napali studente u Novom Sadu.

Američki State Department obavijestio je Kongres o predloženoj dozvoli za izvoz odbrambene opreme, tehničkih podataka i usluga odbrane za Kosovo u vrijednosti od 14 miliona dolara ili više, reklo je za Radio Slobodna Evropa nekoliko izvora iz Kongresa. Obavještenje je dostavio Biro za zakonodavna pitanja State Departmenta, u skladu s članom 36(c) Zakona o kontroli izvoza naoružanja. Dokument je proslijeđen Odboru za vanjske poslove Senata. Član 36(c) zahtijeva od američke administracije da obavijesti Kongres o određenim planiranim prodajama ili dozvolama za izvoz odbrambene opreme i usluga za strane države. U dokumentu Kongresa nisu objavljeni detalji o vrsti opreme ili usluga obuhvaćenih ovom dozvolom. Radio Slobodna Evropa kontaktirao je Ministarstvo odbrane Kosova za više detalja, ali još nije dobio odgovor od njihovih zvaničnika. Obavještenje o mogućem snabdijevanju Kosova novom američkom vojnom opremom dolazi u trenutku kada američki kongresmeni pozivaju Washington da podrži članstvo Kosova u Organizaciji Sjevernoatlantskog ugovora (NATO). Kosovo je i ranije kupovalo vojnu opremu od Sjedinjenih Država. U februaru 2025. Kosovo je primilo dronove kupljene u SAD-u. Mjesecima kasnije, Kosovo je snabdjeveno oklopnim vozilima nabavljenim iz Sjedinjenih Država. Tokom 2024. godine Kosovo je podnijelo zahtjev za kupovinu 200 protivtenkovskih projektila "Javelin". Godine 2018. na Kosovo su iz SAD-a stigla vojna vozila tipa Humvee. Za nabavku 51 vozila tog tipa, Vlada Kosova je 2018. potpisala ugovor s američkom kompanijom AM General. Dvije godine kasnije Kosovo je kupilo dodatna vojna vozila iz SAD-a, dok je 2021. američka vlada donirala Kosovu 55 vozila tipa ASV (Armored Security Vehicle). Snage bezbjednosti Kosova (SBK) trenutno su u procesu transformacije u vojsku. Taj proces započeo je 2018. nakon usvajanja zakonskih izmjena i očekuje se da će trajati deset godina. Sjedinjene Države od početka podržavaju transformaciju SBK u vojsku, za razliku od NATO-a, koji insistira da se ove snage drže svog prvobitnog mandata, uključujući odgovor na krizne situacije i civilnu zaštitu. Trenutno se SBK pripremaju da se priključe Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu, koje su dio mirovnog plana za taj region, predloženog od strane američkog predsjednika Donalda Trumpa. Ova vijest će biti ažurirana…