Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo najavila je da će obavijestiti "relevantne međunarodne misije" o presudi Osnovnog suda u Prištini, kojim je Srđan Lazović osuđen na 12 godina i šest mjeseci zatvora zbog ratnih zločina, tvrdeći da je riječ o političkoj i nepravičnoj odluci zasnovanoj na lažnim i nepouzdanim svjedočenjima. U saopštenju Kancelarije navodi se da je Lazović osuđen "na osnovu lažnih, nepouzdanih i izmišljenih svedočenja navodnih očevidaca, koji su tokom ročišta menjali iskaze, pobijali sopstvene tvrdnje i zapravo se uplitali u sopstvene laži". Također se tvrdi da Lazović u vrijeme izvršenja djela koja mu se stavljaju na teret nije bio pripadnik policijskih snaga, već da je bio angažovan na poslovima sječe šume. "Lazovićevi advokati će svakako uložiti žalbu na ovu drakonsku i sramnu političku presudu, a Kancelarija za Kosovo i Metohiju će o njoj obavestiti relevantne međunarodne misije kako bi se Lazoviću omogućilo pravedno i pravično suđenje tokom kojeg bi dokazao svoju nevinost", navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. Presudu Srđanu Lazoviću izrekao je Osnovni sud u Prištini, proglasivši ga krivim za ratne zločine počinjene nad albanskim civilima u selu Panorc kod Mališeva tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Kako prenosi Zakletva za pravdu, Lazović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i šest mjeseci. Optužnicu protiv Lazovića Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 2024. godine. Prema navodima iz optužnice, u koju je imala uvid ova medijska kuća specijalizirana za izvještavanje iz oblasti pravosuđa, Lazović se tereti da je u periodu 1998–1999. godine, u saučesništvu s drugim, još neidentifikovanim osobama, počinio nezakonita hapšenja te fizičko i psihičko zlostavljanje albanskog civilnog stanovništva koje nije učestvovalo u ratu. Tužilaštvo navodi da je od 3. septembra do 5. oktobra 1998. godine, u selu Panorc kod Mališeva, Lazović, kao uniformisana osoba, zajedno s drugim pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga, učestvovao u hapšenju, pritvaranju, mučenju i fizičkom i psihičkom zlostavljanju oko 500 albanskih civila, s ciljem zastrašivanja, masovnog protjerivanja i etničkog čišćenja. Prema optužnici, stanovnici sela iz opština Mališevo i Klina bili su prisiljeni da napuste svoje domove i krenu prema planinama sela Panorc, gdje su naišli na kontrolni punkt srpskih policijskih snaga. Navodi se da su muškarci razdvajani od žena i djece, kojima je naređeno da se udalje, dok je oko 500 albanskih muškaraca uhapšeno i odvedeno prema seoskoj školi, gdje su tokom puta zlostavljani i premlaćivani. U školi su muškarci bili zatočeni oko 30 sati, a potom su pojedinačno odvođeni u učionicu na ispitivanje, gdje su, prema optužnici, premlaćivani i mučeni. Trinaest pritvorenih osoba kasnije je prebačeno u zatvor Dubrava, dok su ostali pušteni na slobodu. Lazović i drugi pripadnici srpskih snaga terete se i za protjerivanje albanskog stanovništva, kao i za pljačku njihovih kuća nakon prisilnog napuštanja sela. U posljednje vrijeme Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je više optužnica za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Od završetka sukoba, desetine osoba osuđene su za ove zločine pred domaćim i međunarodnim pravosudnim institucijama. U periodu od 2000. do 2008. godine istrage ratnih zločina vodila je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), dok je te nadležnosti od 2008. godine preuzela Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), koja je 2018. godine predmete predala kosovskim pravosudnim institucijama. Tokom rata na Kosovu, u periodu od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo, a većina njih su Albanci.

Jedna transrodna osoba doživela je seksualno zlostavljanje tokom odsluženja zatvorske kazne u dva kazneno-popravna zavoda u Srbiji, saopštila je u utorak nevladina organizacija "Da se zna!". Kako se navodi u saopštenju, žrtva je ovom beogradskom udruženju rekla da je bila izložena nehumanom odnosu, ponižavanju i maltretiranju od strane osoblja i drugih zatvorenika u zatvoru u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, i prethodno u Nišu, na jugoistoku zemlje. "Tansrodna prebroditeljka nam je rekla da je više puta doživela silovanje (prvi put dok je bila u zatvoru u Nišu, a zatim nekoliko puta u trenutnom zatvoru u Kragujevcu), da svakodnevno trpi uvrede zbog svog rodnog identiteta i zbog toga što je Romkinja, kao i pretnje ukoliko o tome bude govorila", saopštilo je udruženje "Da se zna!" Kako kažu, ona je pisala pritužbe na odnos nadzornika i komandira zatvora prema njoj, ali joj je naloženo da sve te podneske "pocepa i baci". "Nadzornici zatvora u Nišu su je prinudili da potpiše papir u kojem tvrdi da nije silovana i da se neće žaliti na rad osoblja zatvora", navodi se u saopštenju. Kako kažu u ovoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava, nakon dobijenih saznanja su se obratili dopisom Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sa zahtevom da njihovim aktivistima odobre posetu Kazneno-popravnom zavodu u Kragujevcu i razgovor uživo sa osobom koja ih je kontaktirala, ali odgovor nisu dobili. Najavili su da će se povodom ovog slučaja od Zaštitnika građana zatražiti da pokrene postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Kazneno-popravnog zavoda u Kragujevcu, kao i da će podneti krivičnu prijavu tužilaštvu u Kragujevcu za krivična dela silovanje i zlostavljanje i mučenje. Radio Slobodna Evropa (RSE) se povodom ovog slučaja obratio kazneno-popravnim zavodima u Nišu i Kragujevcu, ali nismo dobili odgovor na hitan upit. Odgovor je izostao i iz Ministarstva pravde Srbije.

Američka vojska oborila je iranski dron koji se "agresivno" približavao nosaču aviona USS Abraham Lincoln u Arapskom moru, saopštila je američka vojska 3. februara. Iranski dron Shahed-139 letio je prema nosaču aviona "s nejasnom namjerom" i oboren je od strane američkog borbenog aviona F-35, navedeno je u saopštenju. "Borbeni avion F-35C s nosača aviona Abraham Lincoln oborio je iranski dron u samoodbrani, s ciljem zaštite nosača aviona i osoblja na brodu", izjavio je kapetan američke mornarice Tim Hawkins, portparol Centralne komande američke vojske. Dodao je da nijedan pripadnik američke vojske nije povrijeđen tokom incidenta i da nijedna vojna oprema nije pretrpjela oštećenja. Incident se dogodio u trenutku kada diplomate pokušavaju organizirati nuklearne pregovore između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, te usred upozorenja američkog predsjednika Donalda Trumpa da su američki ratni brodovi upućeni prema Iranu i da bi se "loše stvari" mogle dogoditi ukoliko se ne postigne dogovor. Američka vojska rasporedila je u blizini iranske obale pomorsku udarnu grupu, predvođenu nosačem aviona USS Abraham Lincoln. Predsjednik Trump nije isključio mogućnost vojne akcije protiv Irana, kao odgovor na brutalno gušenje antivladinih protesta koji su izbili krajem decembra širom Irana.

Izborni panel za žalbe i predstavke usvojio je žalbu Srpske liste u vezi odluke Centralne izborne komisije (CIK) da ne odobri konačne rezultate koje je taj politički subjekat ostvario na vanrednim parlamentarnih izborima održanim 28. decembra prošle godine. Izborni panel za žalbe i predstavke je u svom obrazloženju naveo da je odluka CIK-a od 31. januara "neopravdana" i u suprotnosti sa "zakonskim odredbama". U odluci se takođe dodaje da se objavljivanje konačnih rezultata vrši nakon završetka prebrojavanja i ponovnog brojanja glasova za sve političke subjekte, te da mora obuhvatiti sve izborne subjekte "bez izuzetka". "Svako delimično objavljivanje konačnih rezultata, u takvim okolnostima, nema pravni osnov i u suprotnosti je sa principima ravnopravnosti izbornih subjekata, pravne sigurnosti i transparentnosti izbornog procesa. Stoga je ova odluka u suprotnosti sa dobrim izbornim praksama, kao i sa standardima Venecijanske komisije", navodi se u odluci Izbornog panela za žalbe i predstavke objavljenoj 3. februara. Na ovu odluku može se uložiti žalba Vrhovnom sudu Kosova u roku od 48 sati. Članovi Samoopredeljenja su odbili da odobre rezultate za Srpsku listu-najveću stranku Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, nakon čega je ragovala međunarodna zajednica. Srpska lista je ovu odluku CIK-a opisala kao "nezakonitu i diskriminatornu jer se negira preko 42.000 glasova" koje je dobila na parlamentarnim izborima, te je uložila žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Srpska lista je na parlamentarnim izborima osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedno mesto dobio Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. U međuvremenu je ambasada SAD u Prištini navela da je odluka Centralne izborne komisije Kosova da ne potvrdi izborne rezultate za Srpsku listu u suprotnosti sa pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike, te da"svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova". Evropska unija (EU) je pozvala na depolitizaciju rada CIK-a, u skladu sa izveštajem Misije EU za posmatranje izbora, i sve strane da rade zajedno, u skladu sa Ustavom". Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, koja je pozvala na "poštovanje međunarodnih izbornih standard, transparentno i sveobuhvatno objavljivanje rezultata izbora".

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je 3. februara da je Srbija prekršila ljudska prava više od dvadeset avganistanskih tražilaca azila koje je tokom noći 2017. proterala preko granice u Bugarsku. O ovom slučaju izjasnio se 2020. i Ustavni sud Srbije koji je utvrdio da su policijski službenici nečovečno postupili prema tražiocima azila iz Avganistana, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina i troje mlađe od sedam. Policija u Srbiji uhapsila je na granici sa Bugarskom u februaru 2017. migrante iz Avganistana zbog sumnje da su ilegalno prešli granicu i pritvorila ih. Oni su nakon toga izvedeni pred sudiju za prekršaje u Pirotu, na jugoistoku Srbije, pred kojim su zatražili azil, pa je prekršajni postupak protiv njih obustavljen. Policiji je naloženo je da svima izdaju potvrde o izraženoj nameri da traže azil, kako bi bili upućeni u centar za smeštaj tražilaca azila. Uprkos tome, službenici policije su ih, u noći sproveli do granice i proterali nazad u Bugarsku. Tražioci azila navode da su bili prinuđeni da pešače kroz šumu, na temperaturi ispod nule, a pre toga su im oduzeta sva dokumenta, među kojima i ona izdata u Srbiji. Sud u Strazburu je utvrdio da su podnosioci zahteva bili pritvoreni u Srbiji u neadekvatnim uslovima. "Prostorija u kojoj su bili smešteni bila je prljava. Štaviše, nedostajao je toalet, pristup vodi za piće i adekvatno grejanje, a spoljne temperature u tom delu Srbije 3. februara 2017. godine kretale su se od -2 do 6 stepeni Celzijusa. Nije bilo kreveta ni stolica", navodi se u presudi. Takođe, sud se složio sa ocenom Ustavnog suda u Srbiji da način na koji su tražioci azila udaljeni iz Srbije predstavlja "nečovečno i ponižavajuće postupanje". "(Tražioci azila) su tvrdili da su proterivanje izvršile vlasti tokom noći, na niskim temperaturama, i da je uključivalo upotrebu prekomerne fizičke sile", navodi se u presudi. Sud je utvrdio i da su tražioci azila proterani u Bugarsku bez adekvatne procedure ispitivanja da li bi oni imali pristup odgovarajućem postupku za azil u Bugarskoj. Evropski sud je odredio da Srbija treba da isplati pet hiljada evra sa taksama za dvoje tražilaca azila jer su samo njih dvoje ostali u kontaktu sa sudom. Zastupnik tražilaca azila Nikola Kovačević napisao je na društvenoj mreži Linkedin da je Evropski sud utvrdio višestruka kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima. On je naveo da postupanje policije u ovom slučaju odražava "prirodu nekih operacija potiskivanja koje se dešavaju u regionu Balkana". Više od 1,5 miliona migranata iz 120 država sveta prošlo je kroz Srbiju od 2015, podaci su državnog Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije. U poslednjih deset godina kroz Srbiju su kroz Srbiju su prolazili migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušaju da stignu do zemalja Evropske unije. Takozvana Balkanska migrantska ruta ka zapadu Evrope išla je preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije.

Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je Zlatan Begić, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, diskriminisan, jer mu je uskraćeno pravo da se kandiduje za predsjednika, odnosno potpredsjednika bh. entiteta Federacija BiH. Kako se navodi u saopštenju suda 3. februara, presudom je utvrđeno da su povrijeđene odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima koje garantuju opštu zabranu diskriminacije. Evropski sud je presudio da je takva praksa protivna evropskim standardima, a Bosni i Hercegovini je naloženo da Begiću isplati 10.000 eura na ime troškova i izdataka u oba slučaja. Sud je donio i odluku da su Begiću po istom osnovu povrijeđena i prava za izbor u rukovodstvo Parlamentarne skupštine BiH. I u ovom slučaju mu je BiH dužna isplatiti 10.000 eura. Presuda još nije konačna. Šta je prethodilo presudi?Centralna izborna komisija (CIK) BiH je odbila 2023. godine ovjeriti Begićevu kandidaturu iz reda "Ostalih", pozivajući se na odluke visokog predstavnika Christiana Schmidta. Schmidt je 2. oktobra 2022. godine donio odluku o izmjenama Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije koje se, između ostalog, odnose na to da se na ove funkcije mogu birati predstavnici iz reda konstitutivnih naroda. Konstitutivni narodi (Bošnjaci, Hrvati i Srbi) su ustavna kategorija uvedena Daytonskim sporazumom. Oni imaju posebna politička prava, uključujući pravo kandidature za najviše funkcije u državi. Građani koji se izjašnjavaju kao "Ostali", ne pripadaju jednom od tri konstitutivna naroda i nemaju pravo kandidature za predsjednika/potpredsjednika Federacije BiH niti za članove Predsjedništva BiH. I Sud BiH je u februaru 2023. odbio Begićevu žalbu, navodeći da nema ustavotvornu ni zakonodavnu nadležnost da mijenja izborna pravila. Istovremeno, Begić je nakon opštih izbora 2022. bio nominovan za poziciju jednog od čelnih ljudi Predstavničkog doma Parlamenta BiH, ali se dom o tome nije izjašnjavao, jer nije u skladu sa Poslovnikom koji predviđa da u rukovodstvu doma budu samo predstavnici konstitutivnih naroda. Nakon toga, u aprilu 2023. godine Begić je zajedno s delegatima Demokratske fronte iz reda Ostalih uputio predstavke Sudu u Strazburu, tvrdeći da je etnički zasnovani izborni sistem diskriminirajući i da građanima koji ne pripadaju Bošnjacima, Srbima ili Hrvatima uskraćuje pravo kandidature. Šta nakon presude?U skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, strane u postupku imaju rok od tri mjeseca da zatraže upućivanje predmeta Velikom vijeću Evropskog suda za ljudska prava. Ukoliko takav zahtjev ne bude podnesen ili bude odbijen, presuda će postati konačna i biti proslijeđena Komitetu ministara Vijeća Evrope na nadzor izvršenja. Ova presuda se nadovezuje na ranije odluke Evropskog suda za ljudska prava koje su ukazale na diskriminaciju u izbornom sistemu BiH. Još 2009. u slučaju Sejdić i Finci Sud je presudio da je zabrana kandidature za Predsjedništvo i Dom naroda na osnovu etničke pripadnosti diskriminatorna. Presude Zornić iz 2014. i Pilav iz 2016. godine dodatno su potvrdile da građani koji ne pripadaju konstitutivnim narodima ili koji žive u "pogrešnom" entitetu nemaju jednaka politička prava.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski odlikovao je u utorak novinara Radija Slobodna Evropa i ratnog reportera Marjana Kušnira, kao i narednika 93. posebne mehanizovane brigade Holodni Jar Vladislava Rožkovskog, Ordenom za hrabrost. "Ratni dopisnik Radija Slobodna Evropa Marjan Kušnir uspio je spasiti četvorogodišnje dijete iz stana zahvaćenog požarom nakon ruskog napada dronovima na Kijevsku oblast", naveo je Zeleneski na X-u. Za Vladislava Rožkovskog je Zelenski naveo da je ovaj ukrajinski narednik "spašavao ljude nakon ruske terorističke napada dronovima na putnički voz u Harkivskoj oblasti prošle sedmice". "Vladislav je bio jedan od više od 200 putnika u vozu. Odmah nakon granatiranja počeo je pomagati u evakuaciji i pružao medicinsku pomoć svima kojima je bila potrebna", istakao je. Zelenski je zahvalio Rožkovskom i Kušniru "na nesebičnosti i na zaštiti ljudskih života – i na frontu i u pozadini". "Zahvaljujući takvim ljudima naša zemlja opstaje i bori se protiv neprijatelja", naglasio je predsjednik. Marjan Kušnir spasio je četvorogodišnju djevojčicu, iznijevši je na rukama iz stana u koji je u noći 28. januara pogodio ruski dron u selu Bilohorodka kod Kijeva. Majka djevojčice i muškarac s kojim je živjela poginuli su. Dijete je na sigurnom, a o njoj su se pobrinuli njen 20-godišnji brat i njegov otac, bivši suprug stradale žene. Narednik Vladislav Rožkovski putovao je vozom na relaciji Barvinkove - Lavov - Čop, koji se 27. januara našao na meti ruskih dronova, pri čemu je jedna od letjelica modela Šahed direktno pogodila vagon s putnicima. Vojnik je evakuisao putnike s mjesta udara, uključujući majku s bebom, podsjeća Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa.

Ukrajina je optužila Rusiju za "zimski genocid" nakon još jednog talasa masovnih vazdušnih napada koji su bili usmereni na energetsku i civilnu infrastrukturu, u trenutku kada su komunalne službe već na izmaku snaga zbog višestrukih napada koji su desetine hiljada Ukrajinaca ostavili bez grejanja ili električne energije, pri temperaturama ispod nule. Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihal izjavio je da je osam regiona širom Ukrajine bilo meta napada u ranim jutarnjim satima 3. februara, što je opisao kao "još jedan ruski zločin protiv čovječnosti – pokušaj zimskog genocida". "Stotine hiljada porodica, uključujući decu, namerno su ostavljene bez grejanja tokom najoštrijih zimskih uslova", napisao je Šmihal na mreži X. Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, najmanje devet osoba je povređeno, a više višespratnih stambenih zgrada oštećeno je u noćnom napadu na Kijev i druge regije. Rusija je, prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koristila značajan broj balističkih raketa u kombinaciji s drugim vrstama projektila – ukupno više od 70 – kao i 450 jurišnih dronova. "Iskorištavanje najhladnijih dana zime za terorisanje ljudi Rusiji je važnije od okretanja diplomatiji", dodao je Zelenski. 'Pokušaj zimskog genocida'Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su napadi bili usmereni na "ukrajinske vojno-industrijske i energetske objekte", prenela je novinska agencija Interfaks. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je zbog napada bez grejanja ostalo 1.170 stambenih zgrada u glavnom gradu pošto su oštećena energetska postrojenja koja snabdevaju grad. Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihalj rekao je da je osam regiona širom Ukrajine bilo meta u, kako je naveo, "pokušaju zimskog genocida". "Stotine hiljada porodica, uključujući decu, namerno su ostavljene bez grejanja tokom najtežih zimskih uslova", napisao je Šmihalj na X. Napad na Kijev i druge regione širom Ukrajine usledio je pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) prošle nedelje objavio da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao da obustavi vazdušne napade na ukrajinsku prestonicu i druge "razne gradove" do 1. februara. U Harkivu na istoku zemlje, najmanje jedna osoba je poginula, dok je pet povređeno u ruskim napadima proteklog dana, navele su regionalne vlasti. Anton Hrušecki, izvršni direktor Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS), komentarisao je najnovije nacionalno istraživanje instituta objavljeno 2. februara, koje je pokazalo da 88 odsto Ukrajinaca veruje da su ruski udari na energetski sektor usmereni na to da ostave Ukrajince bez struje i grejanja i primoraju Ukrajinu na kapitulaciju. "Ukrajinci osećaju hladnoću i teškoće, ali nisu spremni da kapituliraju. Oni ostaju odlučni da nastave da pružaju otpor", rekao je Hrušecki za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). On je dodao da je većina Ukrajinaca i dalje optimistična u pogledu budućnosti, navodeći nalaz istraživanja da 64 odsto njih zamišlja Ukrajinu kao prosperitetnu zemlju i članicu Evropske unije u roku od 10 godina. Hrušecki je rekao da je nivo optimizma "čak i malo veći nego što je bio krajem 2024. godine". "Trenutno Ukrajinci pokazuju otpornost i samopouzdano gledaju u budućnost", rekao je on. Pregovori uz posredovanje SAD nastavljaju se u Abu DabijuNoćni napadi dogodili su se uoči mirovnih pregovora u Abu Dabiju uz posredovanje SAD, koji bi trebalo da počnu u sredu. Predsednik SAD Donald Tramp, obraćajući se novinarima u Beloj kući u ponedeljak, rekao je da očekuje "dobre vesti" o Ukrajini i Rusiji. "Mislim da nam ide veoma dobro s Ukrajinom i Rusijom. Prvi put to kažem. Mislim da ćemo možda imati neke dobre vesti", rekao je Tramp. Prema izveštajima medija koji se pozivaju na zvaničnika Bele kuće, Trampov specijalni izaslanik, Stiv Vitkof (Steve Witkoff), predstavljaće SAD na pregovorima sa Ukrajinom i Rusijom u Abu Dabiju. Dotle je generalni sekretar NATO-a Mark Rute stigao je u Kijev u utorak u nenajavljenu posetu, tokom koje se obratio ukrajinskom parlamentu, Vrhovnoj radi. "Putin je dugo mislio da može da nas iscrpi. Da je Ukrajina slaba, da će vaše pristalice posustati, da će naša volja pokleknuti. Grubo se prevario. Ukrajina je snažna i naša podrška je nepokolebljiva", rekao je Rute poslanicima. Rute je rekao da kroz Listu prioritetnih zahteva za Ukrajinu (PURL) milijarde dolara vredna kritična američka vojna oprema, koju plaćaju saveznici i partneri Kijeva, dolazi u Ukrajinu. "Od kada smo pokrenuli PURL prošlog leta, isporučio je oko 75 odsto svih raketa za ukrajinske baterije Patriot i 90 odsto raketa koje se koriste u drugim sistemima protivvazdušne odbrane", rekao je generalni sekretar NATO-a. "Znam da je hitno potrebno više. I radimo na tome da osiguramo da više brzo stigne. Preko PURL-a i na sva moguće načine2, dodao je Rute.

Zaposleni u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu izašli su 3. februara u devet časova ispred zgrade tužilaštva u Ustaničkoj ulici, protestujući zbog usvajanja pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića. Zakoni na snagu stupaju 7. februara, nakon što ih je 30. januara potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tužilaštvo je u saopštenju navelo da će zaposleni svakog dana pre suđenja, u trajanju od 10 minuta, na ovaj način iskazati svoj protest zbog usvajanja zakona, naročito onog koji se odnosi na izmene Zakona o javnom tužilaštvu, za koji smatraju da će ugroziti rad tužilaštva. "Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu koji stupa na snagu 07. februara 2026. godine, načinjen je ozbiljan korak unazad u oblasti vladavine prava i postavlja se pitanje kome će pogodovati ova izmena zakona, jer Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal sigurno neće", naveli su u saopštenju. Ukazali su da će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona, tužilaštvo ostati bez 11 javnih tužilaca, "čime će i rad tužilaštva biti ozbiljno ugrožen i gotovo onemogućen". Zbog izmene pravosudnih zakona reagovalo je i Vrhovno javno tužilaštvo, na čijem je čelu Zagorka Dolovac. U saopštenju od 3. februara nakon održanog kolegijuma, Vrhovno javno tužilaštvo je navelo da je izmenama pravosudnih zakona dovedena u pitanje samostalnost tužilaštva. "Kolegijum je zauzeo jedinstven stav da se usvojenim izmenama i dopunama zakona, u postupku koji nije sproveden u skladu sa zakonskom procedurom, odstupilo i odustalo od ustavnih reformi pravosuđa, koje su verifikovane donošenjem Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o visokom savetu tužilaštva i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava", navodi se u saopštenju. Protest je prethodnog dana, zbog usvajanja pravosudnih zakona, ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu održao jedan broj novosadskih tužilaca, sudija i advokata. Pojedine beogradske sudije i advokati pozvali su na obustavu rada. Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evropskom unijom (EU). Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Zakoni su naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Evropska komisija je zakone označila kao "ozbiljan korak unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Evropska unija (EU) izrazila je “ozbiljnu zabrinutost” zbog toga što Centralna izborna komisija (CIK) Kosova nije usvojila konačne rezultate za Srpsku listu na nedavnim parlamentarnim izborima. "EU ponavlja svoj poziv na depolitizaciju rada CIK-a, u skladu sa izveštajem Misije EU za posmatranje izbora, i poziva sve strane da rade zajedno, u skladu sa Ustavom", navodi se u saopštenju portparola EU. Dodaje se da je važno da svi izabrani poslanici budu u mogućnosti da preuzmu svoje mandate u novoj Skupštini Kosova. Centralna izborna komisija je 28. decembra objavila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, ali ne i rezultate za Srpsku listu. Time nije potvrđen izbor devet poslanika Srpske liste u budući saziv Skupštine Kosova, što je zvanični Beograd oštro osudio. Za potvrđivanje rezultata glasala su tri člana CIK-a, dva člana iz Pokreta Samoopredeljenje bila su protiv, dok su ostali članovi bili uzdržani. Srpska lista, najveća politička stranka kosovskih Srba, koja ima podršku Beograda, podnela je u ponedeljak žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke, nakon što CIK nije potvrdio konačne rezultate ove stranke. Odluku CIK-a donetu u subotu, Srpska lista ocenila je kao "nezakonitu i diskriminatornu", navodeći da se njome negira više od 42.000 osvojenih glasova na parlamentarnim izborima održanim 28. decembra prošle godine. Na tim izborima Srpska lista osvojila je devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, ali su članovi CIK-a iz Pokreta Samoopredeljenje glasali protiv potvrđivanja rezultata ove stranke. Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu saopštila je da pažljivo prati razvoj situacije i pozvala na poštovanje međunarodnih izbornih standarda. "Pozivamo na transparentno i sveobuhvatno objavljivanje izbornih rezultata, kao sredstva za obezbeđivanje pravne sigurnosti i jednakog tretmana svih učesnika u izbornom procesu", naveo je OEBS. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu je navela da je odluka CIK-a da ne potvrdi izborne za Srpsku liste u suprotnosti s pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike. "Svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova", navela je ambasada u odgovoru na upit RSE. Prema podacima CIK-a, na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra, Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin) osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 poslaničkih mandata u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova osvojila je 20,19 odsto glasova (22 mandata), Demokratski savez Kosova 13,24 odsto (15 mandata), dok je Alijansa za budućnost Kosova dobila 5,50 odsto glasova, odnosno šest poslaničkih mesta. Od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, devet je osvojila Srpska lista, dok je jedno pripalo Partiji za slobodu, pravdu i opstanak. Još deset poslaničkih mandata osvojile su ostale nevećinske zajednice na Kosovu.

Kontroverzni pjevač Marko Perković Thompson nastupio je u ponedjeljak na svečanom dočeku hrvatske rukometne reprezentacije na Trgu bana Jelačića. Doček je nakon osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu, organizovala Vlada Hrvatske pošto Grad Zagreb nije pristao na njegov nastup, kako su tražili igrači. Vlada, predvođena HDZ‑om uz podršku Domovinskog pokreta, preuzela je organizaciju dočeka nakon što je gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević odbio uključiti Thompsona u program. Kao razlog naveo je odluke gradske uprave i Gradske skupštine o zabrani ustaških simbola na prostorima kojima upravlja Grad, podsjećajući da je pjevač godinama na udaru kritika zbog otvorenog korišćenja simbola Nezavisne Države Hrvatske. Tomašević je naveo da su rukometaši, nakon odbijanja, poručili kako u tom slučaju dočeka u Zagrebu neće biti. Potez Vlade izazvao je oštre reakcije dijela političkih aktera i pravnika. Koordinatorka platforme Možemo Sandra Benčić ocijenila je da premijer Andrej Plenković "preuzima poslove lokalne vlasti i odlučuje mimo Ustava", dok je SDP odluku nazvao "državnim udarom" na lokalnu samoupravu. Profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Vedran Đulabić rekao je da je organizacija dočeka suprotno odluci grada kršenje Ustava. Thompsonov menadžer Zdravko Barišić ranije je potvrdio da će pjevač nastupiti na Trgu u 18 sati i da je program usklađen sa željama rukometaša. Predsjednik zagrebačkog HDZ‑a Ivan Matijević optužio je gradsku vlast da zabranama "onemogućava proslavu sportskih uspjeha" i uvodi "zabranu svega nacionalnog i domoljubnog". Gradska skupština Zagreba je u novembru većinom glasova usvojila zaključak o zabrani korištenja ustaških simbola na gradskim površinama, mjeru koju je Tomašević predložio nakon ranijih incidenata s uzvikivanjem "Za dom spremni" na Thompsonovim koncertima.

Odluka Centralne izborne komisije Kosova da ne potvrdi izborne rezultate za Srpsku listu u suprotnosti je sa pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike, navela je ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na Kosovu u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova", navedeno je. Centralna izborna komisija (CIK) Kosova je 31. januara objavila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora koji su održani 28. decembra prošle godine, ali su članovi Samoopredeljenja odbili da odobre rezultate za Srpsku listu-najveću stranku Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Srpska lista je ovu odluku CIK-a opisala kao "nezakonitu i diskriminatornu jer se negira preko 42.000 glasova" koje je dobila na parlamentarnim izborima, te je uložila žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Srpska lista je na parlamentarnim izborima osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedno mesto dobio Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. Ranije je reagovala i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, koja je pozvala na "poštovanje međunarodnih izbornih standard, transparentno i sveobuhvatno objavljivanje rezultata izbora". Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija (Albin) je u nekoliko navrata pokušavao da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima, ali bi Izborni panel za žalbe i predstavke redovno poništio takvu odluku. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je da će Srbija nastaviti kod međunarodnih partnera da insistira na punom poštovanju političkih i izbornih prava srpskog naroda.

Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara (47,9 miliona evra), objavila je kompanija na sajtu u ponedeljak 2. februara. "Kompleksne okolnosti, pre svega rad pod uticajem sankcija Ministarstva finansija SAD, imale su značajan uticaj na finansijske i operativne rezultate NIS-a", navedeno je u izveštaju o poslovanju. Na rezultate poslovanja, kako je navedeno, u prošloj godini odrazile su se i niže cene nafte. Istovremeno, napominju da je NIS grupa u protekloj godini, "uprkos izuzetno složenim uslovima za poslovanje, uspela da očuva uredno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima i da zadrži socijalnu stabilnost zaposlenih". NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). OFAK je 23. januara produžio operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara.

Dok se američke snage gomilaju u blizini Irana, a Teheran upozorava na velike posledice ako izbije rat, u toku su diplomatski napori s visokim ulozima kako bi se sprečio regionalni požar pošto je Vašington zapretio vojnom akcijom zbog smrtonosnog gušenja protesta u Iranu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u nedelju je naznačio mogući pomak, izjavivši da je moguć "fer i pravedan" sporazum koji bi osigurao da Islamska Republika ne stekne nuklearno oružje – svesno ponavljajući frazu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Sam Tramp je potvrdio ovu promenu, rekavši novinarima da Iran "ozbiljno razgovara" sa SAD. To je usledilo posle intenzivne nedelje šatl diplomatije: iranski šef bezbednosti Ali Laridžani sastao se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi 30. januara, dok je Arakči otputovao u Tursku na konsultacije s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom (Recep Tayyip Erdogan) i ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom. Zamah se nastavio i sledećeg dana u Teheranu, gde su se oba zvaničnika sastala s katarskim premijerom šeikom Muhamedom bin Abdulrahmanom el Tanijem, za koga se spekulisalo da nosi poruku iz Vašingtona. Posle tih sastanaka, Laridžani je na X naveo da je postignut "napredak u formiranju okvira" za razgovore. Izveštaji iranskih medija sada sugerišu da bi se direktni sastanak u Ankari između specijalnog izaslanika Bele kuće Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i visokih iranskih diplomata mogao održati "u narednim danima". Iran je u previranju od 28. decembra, kada su mirni demonstranti počeli da izlaze na ulice u Teheranu zahtevajući od vlasti da deluju kako bi zaustavili spiralnu inflacije i pad valute. Zbog prekida internet usluga u Iranu, teško je proceniti koliko je demonstranata ubijeno tokom masovnih protesta, koje su se, čini se, smanjili poslednjih dana. Američka organizacija za ljudska prava HRANA, čije podatke RSE redovno citira od početka nasilnog gušenja protesta u Iranu početkom ovog meseca, kaže da je potvrđeni broj žrtava, uključujući snage bezbednosti, sada 6.842, dok s još istražuje 11.280 slučaja. Više od 49.000 ljudi je uhapšeno. Neke procene zvaničnika koje su nezvanično citirali različiti mediji, govore da je broj žrtava nekoliko puta veći. Krajem prošlog meseca, Tramp je objavio da se "masivna armada" kreće ka Iranu, upozoravajući da bi mogla da deluje "brzo i žestoko" ako treba, izražavajući nadu u "fer dogovor" kojim Iran ne bi imao nuklearno oružje. Američka vojska je rasporedila pomorsku udarnu grupu, predvođenu nosačem aviona USS "Abraham Linkoln", kod obale Irana. Neki u Iranu su takođe sugerisali da bi potencijalni dogovor podrazumevao da se iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma – navodno zakopane pod zemljom posle američkih udara prošlog juna – prebace u drugu zemlju. Uprkos javnom optimizmu, analitičari upozoravaju da je put ka sporazumu za Teheran pun unutrašnjih rizika. Analitičar koji živi u Španiji Ata Mohamed-Tabriz rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da, dok Ministarstvo spoljnih poslova signalizira fleksibilnost, tvrdokorni elementi unutar Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) ove pregovore vide kao "obmanjujuću igru" i "smrtonosni otrov". Mimo nuklearnog pitanjaCentralno pitanje ostaje kako zapravo izgleda "fer" sporazum. Iako Tramp tvrdi da su junski napadi SAD "uništili" iranski nuklearni program, njegovi zahtevi su i ranije išli izvan obogaćivanja uranijima. Opozicioni aktivista Mehdi Fatapur koji živi u Nemačkoj rekao je da bi, da bi bilo koji sporazum koji bi zaista zadovoljio Trampovu administraciju i sprečio rat, verovatno zahtevao na nešto što bi se svelo na "stratešku predaju". Fatapur je za Radio Farda rekao da Vašington može zahtevati potpuni zaokret u regionalnom identitetu Irana, uključujući kraj njegovog neprijateljstva prema Izraelu i napuštanje njegovih regionalnih saveznika. Za Islamsku Republiku, to nisu samo političke stvari, već stubovi države, a iranske vlasti su isključile pregovore o bilo čemu mimo nuklearnog programa. Čak i ako se u Ankari postigne dogovor o okviru, on može poslužiti samo kao privremeno olakšanje. Mohamed-Tabriz je sugerisao da bi "minimalni sporazum" mogao da kupi vreme, ali ne može da reši "masovno nagomilavanje društvenih zahteva" i unutrašnje nezadovoljstvo koje trenutno ključa u Iranu. Analitičari tvrde da pretnja "regionalnim ratom" ostaje glavni pregovarački adut Teherana. Predstavljajući sukob kao egzistencijalnu katastrofu koja bi zahvatila ceo Bliski istok, Teheran je uspešno izvršio pritisak na regionalne posrednike poput Katara i Turske da intervenišu. Međutim, prema Fatapuru, ako Islamska Republika izabere put "postepenih" reformi i manjih diplomatskih ustupaka, i dalje bi se mogla suočiti sa žestokom reakcijom javnosti koja je sve više umorna od sankcije i pretnji ratom.

Evropska unija će nastaviti se angažuje sa Srbijom kako bi podržala transparentne i suštinske reforme u okviru procesa pristupanja EU, izjavili su briselski zvaničnici, upitani o mogućim posledicama po zemlju nakon usvajanja spornih pravosudnih amandmana koji su bili u suprotnosti sa zahtevima Brisela. "Nismo ovde da kažnjavamo, već da gradimo snažnu i demokratsku Evropsku uniju, u kojoj Srbija može imati svoje mesto", naveo je portparol Evropske komisije, potvrdivši da su evropski zvaničnici svoje zabrinutosti preneli srpskim sagovornicima "na svim nivoima". EU je, prema njegovim rečima, i dalje u potpunosti posvećena tome da Srbija napreduje u procesu pristupanja. Kako je potvrđeno u Briselu, ambasador EU u Srbiji obavestio je predsednika države Aleksandra Vučića da će Unija aktivno sarađivati sa novim operativnim EU timom Srbije kako bi se preuzete obaveze pretočile u konkretna dela. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 29. januara ukaze o proglašenju seta pravosudnih amandmana koje je Evropska komisija ocenila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija Srbije". Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kao i Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre ocenili su da je reč o "ozbiljnom koraku unazad" na putu Srbije ka EU. Portparol Evropske komisije ponovio je da Komisija "duboko žali" zbog potpisivanja amandmana na ključne pravosudne zakone od strane predsednika Srbije. "Već prošle nedelje vrlo jasno smo izneli naš stav o ovim amandmanima: oni predstavljaju ozbiljan korak unazad na putu pristupanja Srbije EU i potkopavaju ranije preuzete obaveze i ostvareni napredak", naveo je portparol, naglašavajući da se Srbija, kao deo procesa pristupanja EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uključujući i uzimanje u obzir preporuka Evropske komisije i Venecijanske komisije. Iako su zakoni stupili na snagu, Evropska komisija je ponovo pozvala nadležne vlasti u Srbiji na hitnu reviziju usvojenih amandmana kako bi se otklonile zabrinutosti Brisela. "Revizije moraju biti sprovedene kroz transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", poručuju iz Brisela. Zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, u ponedeljak je ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu protestovao jedan broj tužioca, sudija i advokata. Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evopskom unijom i naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Brnabić: Zakoni će ići na analizu Venecijanske komisijePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će se nakon usvajanja izmena pravosudnih zakona "ići na mehanizam post festum analize Venecijanske komisije". "Mi ćemo sad raditi svakako onaj mehanizam koji postoji - post festum analiza Venecijanske komisije koji je takođe normalan i uobičajen", izjavila je Brnabić. Gostujući na provladinog televiziji Pink, ocenila je da dopune tih zakona "učvršćuju samostalnost" tužilaštva, ali da joj je ipak žao što nije bilo javne rasprave. Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava usvojeni su uz odbijanje svih amandmana opozicije. U setu usvojenih zakona je i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. februara nakon sastanka sa predstavnicima kineskih kompanija Minth Grupa i AGIBOT Innovation da bi Srbija ove godine mogla da počne proizvodnju humanoidnih robota. On se sa predstavnicima kineskih kompanija sastao nakon što je prisustvovao prezentaciji robota u Kineskom kulturnom centru u Beogradu. "Ovaj robot će da bude kao čovek, ali mora da ima mnogo treninga i da ima fabrike. To će da bude stotinu miliona evra investicija i kineskih partnera i Srbije", rekao je Vučić. Najavio je formiranje radne grupe "od sutra", da bi to "moglo da se izgura". On je takođe izjavio da će Srbija na narednoj vojnoj paradi imati "hiljade naoružanih robota" kako bi se dodatno obezbedila država. "Ali, sve to moram da molim predsednika Kine Si Đinpinga i nadam se da će kao prijatelj Srbije da nam pomogne po tom pitanju", dodao je Vučić. AGIBOT Innovation je tehnološka kompanija specijalizovana za razvoj i proizvodnju humanoidnih robota i veštačke inteligencije, dok Minth grupa u Srbiji ima dve fabrike autodelova – u Loznici i Šapcu na zapadu Srbije. Kineske kompanije saopštile su da je plan da Srbija postane prva zemlja u Evropi u kojoj će se pametni roboti proizvoditi i biti polazna tačka za širenje ka evropskim tržištima. "Pametni roboti do sada se nisu proizvodili u Evropi, već isključivo u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama", navodi se u saopštenju Dodaje se da će građani imati priliku da te pametne robote i njihove mogućnosti upoznaju na prvoj izložbi humanoidnih robota u Evropi, koja je planirana u okviru manifestacije EXPO 2027. "Ambicija (je) da se, po prvi put u Evropi, uspostavi kompletan sistem humanoidne robotike, koja pored prozvodnje robota i izložbe, obuhvata i centar za obuku talenata, RaaS (Robot as a Service) centar, kao i kampus za razvoj i testiranje Physical AI-a", istakle su kineske kompanije. Srbija u oblasti razvoja veštačke inteligencije sarađuje sa Kinom u okviru globalne inicijative "Pojas i put". Na svetskoj listi, prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa kanadskim International Development Research Center-om, Srbija je na 57. mestu od ukupno 193 zemlje. Listu predvode Sjedinjene Države, Singapur, Velika Britanija, Finska, Kanada i Francuska. Zakonski, korišćenje veštačke inteligencije u Srbiji, još nije regulisano. Donete su samo Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne AI, ali usklađenost sa ovim smernicama u ovom trenutku nije obavezna.

Hrvatska vlada u ponedeljak u Zagrebu organizuje doček rukometne reprezentacije posle osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu, nakon što Grad Zagreb nije pristao na nastup kontroverznog pevača Marka Perkovića Tompsona (Thompson), što je bio zahtev rukometaša, prenela je agencija Beta. Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević napisao je na društvenim mrežama da je s Hrvatskim rukometnim savezom dogovoreno da se organizuje doček u slučaju osvajanja bilo koje medalje, ali da su rukometaši posle osvajanja bronzane medalje insistirali da se dogovorenim izvođačima mora priključiti i Tompson, koji je decenijama na udaru zbog otvorenog korišćenja simbola Nezavisne Države Hrvatske. "Budući da bi to bilo protivno odlukama gradske uprave i Gradske skupštine zbog korišćenja ustaškog pozdrava koje važe za sve izvođače, pa i Tompsona koji je ta pravila već prekršio na koncertu u Areni, nismo mogli udovoljiti zahtevu rukometnih reprezentativaca. Nakon toga je reprezentacija odlučila da dočeka u Zagrebu u tom slučaju neće biti", naveo je Tomašević. Vlada Hrvatske koju predvodi desna Hrvatska demokratska zajednica uz podršku desničarskog Domovinskog pokreta je saopštila da je preuzela organizaciju dočeka, što je naišlo na kritike Grada Zagreba gde su na vlasti zeleno-leva koalicija Možemo i Socijaldemokratska partija (SDP), opozicionih partija ali i pojedinih pravnih stručnjaka. Koordinatorka stranke Možemo Sandra Benčić izjavila je da premijer Andrej Plenković "preuzima poslove lokalne vlasti, odlučuje mimo Ustava o stvarima o kojima on ne može odlučivati". SDP, najveća opoziciona partija, oštro je kritikovala premijera Plenkoviča zbog odluke da Vlada Hrvatske preuzme organizaciju dočeka rukometaša na zagrebačkom glavnom trgu, ocenivši da je reč o "državnom udaru" na lokalnu samoupravu. Pravni stručnjak i profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu Vedran Đulabić ocenio je da Vlada Hrvatske krši Ustav organizacijom dočeka rukometaša suprotno odluci gradskih vlasti. Tompsonov menadžer Zdravko Barišić potvrdio je da kontroverzni pevač stiže na doček rukometaša u 18 časova na zagrebačkom Trgu bana Jelačića i da radi na listi pesama koje će izvesti, ističući da će biti sve prema željama rukometaša, prenela je Hrvatska radio-televizija. Predsednik zagrebačkog HDZ-a Ivan Matijević optužio je gradsku vlast u da zabranama vezanima uz izbor muzike na dočeku rukometaša onemogućuje proslavu sportskih uspeha te uvodi, kako je naveo, "zabranu svega nacionalnog i domoljubnog". Zagrebačka gradska skupština u novembru je većinom glasova prihvatila zaključak vladajuće koalicije u Zagrebu o zabrani korišćenja ustaških simbola u prostorima kojima upravlja grad. Meru je predložio gradonačelnik Tomašević koji je rekao da na taj način želi da spreči da se ponovo skandira "Za dom spremni" kao što je bilo na Tompsonovom koncertu na zagrebačkom Hipodromu.

Ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu jedan broj tužioca, sudija i advokat protestuje u ponedeljak zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. "Ovo što se sada dešava nije reforma, to je direktan napad na pravosuđe i zato nam je danas potrebno naše jedinstvo", izjavio je u obraćanju okupljenima advokat Srđan Popović. On je pozvao na jedinstvo sudija, tužilaca i advokata. "Bez nezavisnog suda nema pravde ni države. Bez samostalne i nezavisne advokature nema zaštite prava građana", ukazao je Popović. Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evropskom unijom (EU). Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Zakoni si naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Na snagu su stupili 30. januara nakon što ih je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Evropska komisija je zakone označila kao "ozbiljan korak unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Protesti i u Pančevu i ČačkuNa protest zbog izmena pravosudnih zakona izašlo je i desetak tužilaca, sudija i advokata iz Čačka, grada u centralnoj Srbiji. Okupljanje ispred Osnovnog suda u tom gradu, organizovao je Odbor advokata u Čačku čiji je predsednik Ivan Čvrkić poručio da je obaveza svih zaposlenih u sudstvu da ustanu u odbranu nezavisnosti sudske vlasti. "Ovo je obaveza svih nas, bez obzira gde ko radi, da se usprotivimo ovakvom načinu donošenja zakona, kojom izvršna i zakonodavna vlast ustrojava treću, sudsku vlast koja bi zarad dobrobiti svih građana morala biti nezavisna", rekao je Čvrkić. Iz istih razloga, protest je održan i u Pančevu, gradu u Vojvodini. Ispred zgrade suda okupila se grupe advokata, sudija, zaposlenih u pravosuđu i građana, prenosi agencija Beta. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Osnovno tužilaštvo u Prištini ovlastilo je u ponedeljak kosovsku policiju da prikuplja i sakuplja dokaze u vezi sa sumnjama na nepravilnosti tokom procesa brojanja glasova u opštini Podujevo. Prema saopštenju tužilaštva, ovlašćenje je dato Direkciji za istrage privrednog kriminala i korupcije, usled sumnji na izvršenje krivičnih dela u vezi s kršenjem biračkog prava. Tužilaštvo je saopštilo da tokom tog procesa postoje sumnje na nepravilnosti, naime neslaganja u broju glasova kandidata za poslanike u Skupštini Kosovo, posle završetka brojanja glasova u Podujevu. Vlasti nisu iznele dodatne detalje u vezi s prirodom neslaganja ili brojem osoba koje su možda uključene u ovu fazu istrage. Istraga je povezana s izbornim procesom za Skupštinu Kosova i usledila je pošto su vlasti najavile povećanu pažnju u vezi sa svakom mogućom manipulacijom glasovima ili kršenjem integriteta izbornog procesa. Poslednjih dana, vlasti na Kosovu su ispitale stotine ljudi u različitim opštinama i privele desetine zbog sličnih sumnji. Tokom procesa ponovnog prebrojavanja, promenjen je broj glasova koji su dobili neki kandidate – u nekim slučajevima i do 6.000, premda je ukupan broj glasova koje su dobile partije isti. Prema Krivičnom zakoniku Kosova, svaka namerna manipulacija glasom ili rezultatom izbora predstavlja krivično delo i kažnjiva se s do pet godina zatvora. Za neke državne zvaničnike, to je bio "najkompromitovaniji izborni proces" na Kosovu, iako je zemlja često dobijala pohvale lokalnih i međunarodnih organizacija za organizovanje fer i transparentnih izbornih procesa. Centralna izborna komisija (CIK) je završila proces ponovnog prebrojavanja u petak uveče, a konačne rezultate objavila je sledećeg dana. Članovi CIK-a su odobrili liste kandidata svih partija osim Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu. Srpska lista i zvanični Beograd su oštro reagovali na tu odluku i ta partija je uložila žalbu. Prema podacima CIK-a, Pokret Samoopredeljenje osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 mesta u Skupštini Kosova, Demokratska partija Kosova 20,19 odsto glasova, odnosno 22 mesta, Demokratski savez Kosova 13,24 odsto glasova, odnosno 15 mesta, a Alijansa za budućnost Kosova 5,50 odsto glasova, odnosno šest mesta. Od mesta rezervisanih za srpsku manjinu, devet mesta osvojila je Srpska lista, a jedno mesto Partija za slobodu, pravdu i opstanak. Posle sertifikacije rezultata, otvoren je put za formiranje novih institucija. Očekuje se da će vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) sa svojom partijom Pokretom Samoopredeljenje, formirati novu vladu bez poteškoća. Ipak, sam Kurti je priznao da će morati da se razvije novi odnos između vlade i opozicije po drugim važnim pitanjima, kao što su izbor predsednika ili ratifikovanje međunarodnih sporazuma. Za oba procesa mora se obezbediti dve trećine glasova.

Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, podnela je u ponedeljak žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke nakon što Centralna izborna komisija (CIK) nije potvrdila konačne rezultate ove stranke. Srpska lista je odluku CIK-a donetu u subotu opisala kao "nezakonitu i diskriminatornu jer se negira preko 42.000 glasova" koje je dobila na parlamentarnim izborima 28. decembra prošle godine. "Očekujemo da Izborni panel za žalbe i predstavke poništi sramnu odluku Centralne izborne komisije i donese odluku u skladu sa zakonom, čime će zaštititi prava srpskog naroda, legalnost i integritet izbornog procesa", navodi se u saopštenju za medije. Srpska lista je na parlamentarnim izborima osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, ali su članovi CIK-a iz Pokreta Samoopredeljenje glasali protiv potvrđivanja rezultata ove stranke. Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu je saopštila da pažljivo prati razvoj događaja, te pozvala na poštovanje međunarodnih izbornih standarda. "Na transparentno i sveobuhvatno objavljivanje rezultata izbora, kao sredstvo za obezbeđivanje pravne sigurnosti i jednakog tretmana za sve učesnike na izborima", naveo je OEBS. Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija (Albin) je u nekoliko navrata pokušavao da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima, ali bi Izborni panel za žalbe i predstavke redovno poništio takvu odluku. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je da će Srbija nastaviti kod međunarodnih partnera da insistira na punom poštovanju političkih i izbornih prava srpskog naroda. Prema podacima CIK-a, pokret Samoopredeljenje osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 mesta u Skupštini Kosova, Demokratska partija Kosova 20,19 odsto glasova ili 22 mesta, Demokratski savez Kosova 13,24 odsto glasova ili 15 mesta, a Alijansa za budućnost Kosova 5,50 odsto glasova ili šest mesta. Od mesta rezervisanih za srpsku manjinu, devet mesta osvojila je Srpska lista, a jedno mesto Partija za slobodu, pravdu i opstanak. Još deset poslaničkih mandata osvojile sud ruge nevećinske zajednice na Kosovu.