Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na Kosovu nastaviće da podržava Kosovske snage bezbjednosti (FSK) u nabavci američke vojne opreme, čime ujedno promoviše američke kompanije i trgovinske veze između SAD-a i Kosova, rekao je portparol ambasade u Prištini za Radio Slobodna Evropa. Prema njegovim riječima, snažna vojna saradnja između Sjedinjenih Država i Kosova pomaže FSK-u da postigne samoodrživost i da Kosovu omogući da bude ključni faktor regionalne i globalne stabilnosti. "Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju desetogodišnji proces transformacije Kosovskih snaga bezbjednosti u multinacionalnu, profesionalnu teritorijalnu odbrambenu silu, interoperabilnu s NATO-om i sposobnu da unaprijedi regionalnu sigurnost i promoviše sigurnosne interese SAD-a", rekao je portparol. On je ovo izjavio odgovarajući na pitanja Radija Slobodna Evropa o tome kako Sjedinjene Države ocjenjuju trenutnu fazu transformacije FSK-a u vojsku i koju ulogu SAD planiraju da imaju u završnoj fazi tog procesa. FSK je započeo ovaj desetogodišnji proces 2018. godine, nakon što je Skupština Kosova usvojila odgovarajuće zakone koji su otvorili put njenoj transformaciji u vojsku s punim kapacitetima. Od tada, Sjedinjene Države su podržavale ovaj korak, nazivajući tranziciju "istorijskom" i potvrđujući svoju posvećenost profesionalnom razvoju snaga — za razliku od NATO-a, koji je ocijenio odluku "nepravovremenom" zbog napetih odnosa između Kosova i Srbije. Zvaničnici Ministarstva odbrane Kosova potvrdili su za RSE da se očekuje da transformacija bude završena 2028. godine, prema planu. Trenutno se razvijaju vazdušni kapaciteti, jačaju borbeni pukovi i radi se na popunjavanju rezervnog sastava sa 3.000 pripadnika, budući da je cilj od 5.000 redovnih vojnika već ostvaren. Tokom posljednjih godina, Kosovo je dobilo ili kupilo različitu vojnu opremu od SAD-a, uključujući dronove RQ‑20 Puma, rakete Javelin i vozila Humvee. Trenutno se FSK priprema da se pridruži Međunarodnim snagama za stabilizaciju Gaze, koje su dio plana za mir u ovom regionu, predloženog od američkog predsjednika Donalda Trumpa.

Najviši američki diplomata, Marco Rubio, otputovat će ove sedmice u Njemačku kako bi predvodio visokorangiranu delegaciju na godišnjoj Minhenske sigurnosnoj konferenciji, prije nego što nastavi put u Slovačku i Mađarsku, saopštio je State Department. Putovanje dolazi u ključnom trenutku, dok se Washington i evropski saveznici suočavaju s produbljenim nepovjerenjem oko pitanja bezbjednosti, trgovine i same budućnosti transatlantskog saveza — napetosti za koje se očekuje da će dominirati razgovorima u Minhenu. Rat Rusije protiv Ukrajine, koji uskoro ulazi u svoju petu godinu od početka invazije 2022. godine, očekuje se kao jedna od glavnih tema konferencije, kao i rastuće tenzije povezane s Iranom. Rubijevo prisustvo na konferenciji, koja se održava od 13. do 15. februara, pratit će diplomatska turneja kroz Bratislavu i Budimpeštu 15. i 16. februara, što naglašava fokus administracije na Centralnu Evropu u vremenu strateške neizvjesnosti. U Slovačkoj bi se trebao sastati sa visokim zvaničnicima kako bi unaprijedio regionalnu bezbjednosnu saradnju i projekte nuklearne energije, saopštio je State Department; u Mađarskoj će fokus biti na bilateralnim odnosima i mirovnim nastojanjima usmjerenim na rješavanje globalnih sukoba. Središnji događaj Rubijeve posjete moglo bi biti njegovo obraćanje u Minhenu 14. februara, koje će, prema očekivanjima, biti pod posebnim povećalom — naročito u svjetlu prošlogodišnje konferencije, na kojoj je govor potpredsjednika JD Vancea izazvao veliku pažnju. Vanceove izjave tada — u kojima je evropske lidere optužio za suzbijanje slobode govora i loše upravljanje migracijama — ostavile su trajni osjećaj nelagode u Bruxellesu i šire. Taj nemir ogleda se i u godišnjem izvještaju Minhenske sigurnosne konferencije, koji su organizatori foruma objavili ove sedmice, a koji upozorava da se Evropa suočava s "produženom erom konfrontacije" izazvanom ruskom agresijom. Transatlantske tenzijeIzvještaj naglašava da najveći izazov liberalnom međunarodnom poretku možda sada dolazi iznutra, navodeći ono što opisuje kao tektonsku promjenu u američkom razmišljanju o savezima. Nazivajući američkog predsjednika Donalda Trumpa "najmoćnijim među onima koji udaraju na postojeća pravila i institucije", autori predviđaju da bi "transakcijski dogovori mogli zamijeniti saradnju zasnovanu na principima… a regijama bi mogle dominirati velike sile, umjesto da budu vođene međunarodnim pravilima i normama". Američki ambasador pri NATO-u Matthew Whitaker snažno je odbacio ovu ocjenu o "internoj prijetnji", ističući da Washington nastoji da preuskladi, a ne da demontira poslijeratni poredak. Govoreći novinarima 9. februara, Whitaker je odbacio tvrdnje da se Sjedinjene Države udaljavaju od svojih dugogodišnjih saveza. "Pokušavamo NATO učiniti jačim", rekao je, naglašavajući da pritisak na evropske saveznike da troše više na odbranu ima veze sa sposobnostima, a ne s napuštanjem. Na temu trgovine, prikazao je američku poziciju kao odgovor na, kako je rekao, nepoštene neravnoteže. O Grenlandu — za koji je Trump ranije rekao da želi da SAD preuzmu kontrolu nad njim — Whitaker je američki interes predstavio kao pitanje bezbjednosti povezano s Rusijom i Kinom, istovremeno se distancirajući od predsjednikove zapaljivije retorike. Ta razlika — između "preusmjeravanja" i "povlačenja" — postala je ključna za način na koji mnogi iskusni diplomati tumače trenutnu situaciju. Ipak, neki upozoravaju da je pred Rubiom izazov da premosti jaz između zvanične retorike i oštrih političkih signala koje američki saveznici širom Evrope prikupljaju. 'Ne dižite ruke'Daniel Fried, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koji je služio u sedam administracija SAD-a, nedavno se vratio s puta u Bukurešt, Varšavu i Prag. U intervjuu za RSE 9. februara, Fried je rekao da je zabrinutost među transatlantskim saveznicima razumljiva, ali da evropsko "lomljenje ruku" rizikuje da postane strateški ćorsokak. "Razumijem zabrinutost, ali ne možete dići ruke i samo se zgroziti", rekao je Fried. Umjesto toga, naglasio je da Evropa ne treba da se žali, već da treba "raditi na rješavanju problema". Kao primjer uspjeha, Fried je naveo samit NATO-a u Hagu u junu, na kojem su Evropljani predstavili formulu za povećanje vojne potrošnje — efektivno dajući Washingtonu "pobjedu" koju je tražio. U središtu trenutnih tenzija, smatra on, nalazi se definicija američkog angažmana. Dok kritičari vide znakove fundamentalnog povlačenja SAD-a iz postojeće bezbjednosne arhitekture, Fried tvrdi da postoji "potpuna razlika" između preusmjeravanja i napuštanja. "Američki predsjednici još od Eisenhowera pritiskali su Evropu da više uradi za vlastitu odbranu", rekao je Fried, navodeći bivšeg sekretara odbrane Boba Gatesa kao istaknutog zagovornika takvog pristupa. Cilj je, rekao je, oduvijek bio jači transatlantski odnos zasnovan na većim evropskim kapacitetima — i, time, snažnijem evropskom glasu.

U Specijalizovanom sudu u Hagu 10. februara se nastavlja drugi dan iznošenja završnih riječi u postupku protiv nekadašnjih političkih i vojnih lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK): bivšeg predsjednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci), bivših predsjednika Skupštine Kadrija Veseljija (Veseli) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi), te bivšeg zastupnika Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi). Sve četvorica optuženih nalaze se u sudnici i prate nastavak procesa, u kojem tužilaštvo detaljno iznosi završne argumente o navodnoj komandnoj odgovornosti optuženih u strukturi OVK-a tokom rata na Kosovu. Prema navodima tužilaštva iznesenim tokom postupka, optuženi su kao visoki funkcioneri OVK-a djelovali unutar usko povezane komandne strukture čiji je zajednički cilj, kako tvrde tužioci, uključivao i progon i nezakonito postupanje prema civilima i zatočenim osobama. Danas je tužilački tim najavio dvostatno izlaganje o pojedinačnoj krivičnoj odgovornosti, nakon čega će specijalna tužiteljica Kimberly West dati završnu riječ. Tužilaštvo traži kazne od po 45 godina zatvora za svakog od optuženih, koje tereti za zločine protiv čovječnosti i ratne zločine počinjene između marta 1998. i septembra 1999. godine na više lokacija na Kosovu te u sjevernim dijelovima Albanije. Optuženi su se ranije izjasnili da nisu krivi. Nakon završnih riječi tužilaštva, riječ će dobiti predstavnik žrtava, a potom i odbrane. Po okončanju izlaganja svih strana, predmet prelazi u ruke sudskog vijeća koje ima rok od tri mjeseca da donese presudu, uz mogućnost produženja tog roka.

U Kotoru je rano jutros, 10. februara, pokrenuta velika policijska akcija usmjerena na borbu protiv kriminala i korupcije. Kako saznaje portal RTCG iz izvora u MUP‑u, službenici Uprave policije uz podršku elitnih jedinica pretresaju više objekata u Kotoru, sa fokusom na Kavač i lokacije koje koriste vođe kavačkog klana. Velike policijske snage raspoređene su na terenu, a pojedine lokacije su blokirane tokom izvođenja operacije. Za sada nema zvaničnih informacija o eventualnim hapšenjima. Kako saznajemo, jedan od objekata koji se pretresa dovodi se u vezu sa odbjeglim vođom "kavačkog" klana, Radojem Zvicerom. Ranije ove godine, policija je u istom naselju već provodila planirane akcije usmjerene na članove organizovanih kriminalnih grupa, pri čemu su bili pretresani stanovi povezani sa osobama iz tzv. kavačkog klana, a privođeno je i više operativno interesantnih lica. Organizovani kriminal u Crnoj Gori već više od jedne decenije ima svoje epicentre upravo u Kotoru, gdje su potkraj 2014. nastala dva zaraćena narko‑klana: kavački i škaljarski, nazvani po kotorskim naseljima Kavač i Škaljari. Raskol se dogodio nakon nestanka pošiljke od oko 300 kilograma kokaina u Španiji, što je dovelo do krvavog rata čije posljedice traju i danas. Rat klanova iz Kotora odnio je više od 60 života, uključujući likvidacije u Crnoj Gori, regionu i evropskim gradovima — od Atine do Barselone. Obračuni su s godinama prerasli u transnacionalni sukob, koji uključuje šverc narkotika, oružja i pranje novca. Za vođu kavačkog klana smatra se odbjegli Kotoranin Radoje Zvicer, dok je druga centralna figura Slobodan Kašćelan, takođe iz Kotora, koji je hapšen u međunarodnim policijskim operacijama i suočava se sa teškim optužbama Specijalnog državnog tužilaštva. RSE je izvještavao i o sistemskoj infiltraciji kavačkog klana u državne strukture: pojedini policijski službenici i visoki bezbjednosni funkcioneri bili su pod istragama zbog navodnih veza sa klanom, uključujući komunikacije preko SKY aplikacije sa Zvicerom i drugim pripadnicima kriminalnih mreža. Europolovi podaci ukazivali su na organizovanu korupciju i zaštitu kriminalnih aktivnosti koje vode do Kotora.

Članovi kosovske Centralne izborne komisije (CIK) potvrdili su u ponedeljak rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra. "Uprkos rezervama koje smo imali prema Srpskoj listi, koje imamo i koje ćemo i dalje imati", rekao je Sami Kurteši (Kurteshi) iz Pokreta Samoopredeljenje, posle glasanja za potvrđivanje rezultata izbora. Kurteši i drugi član CIK-a iz Samoopredeljenje Alban Krasnići(Krasniqi) ranije su više puta glasali protiv Srpske liste u CIK-u, bilo za učešće te stranke – koja ima podršku Beograda – na izborima, bilo za potvrđivanje rezultata koje je ostvarila na izborima. Te odluke je kasnije poništio Izborni panel za žalbe i predstavke, a u nekim slučajevima i Vrhovni sud. Rezultati izbora su potvrđeni pošto su istekli svi rokovi za žalbe partija i kandidata u vezi na konačne rezultate koje je CIK objavio nekoliko dana ranije. Nezadovoljne partije imale su priliku da se obrate Izbornom panelu za žalbe i predstavke, a zatim i Vrhovnom sudu. Ambasada SAD: Odluka Izborne komisije o Srpskoj listi 'potkopava' partnerstvo SAD i KosovaEU 'ozbiljno zabrinuta' zbog odluke kosovske izborne komisije o Srpskoj listiIzborni panel odobrio žalbu Srpske liste na odluku CIK-a da im ne potvrdi izborni rezultatProces sertifikacije usledio je posle potpunog ponovnog prebrojavanja redovnih glasova, što je odlučeno nakon što su utvrđene nepravilnosti u glasovima kandidata za poslanike. Glasovi za same partije nisu bili ugroženi. Desetine ljudi su privedene, a stotine ispitane zbog sumnje na manipulaciju glasovima, a očekuje se da će se istražni i sudski procesi nastaviti. Državno tužilaštvo je upozorilo da bi i sami kandidati za poslanike mogli biti predmet istrage. Prema konačnim rezultatima koje je CIK objavio 31. januara, pokret Samoopredeljenje osvojio je 51,10 odsto glasova, obezbedivši 57 mesta u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova dobila je 20,19 odsto glasova, odnosno 22 mesta, Demokratski savez Kosova 13,24 odsto, odnosno 15 mesta, a Alijansa za budućnost Kosova 5,50 odsto, odnosno šest mesta. Od mesta rezervisanih za srpsku manjinu, devet mesta osvojila je Srpska lista, a jedno mesto Partija za slobodu, pravdu i opstanak. Prema Zakonu o opštim izborima, posle potvrđivanja rezultata izbora, sledeći korak je održavanje konstitutivne sednice. Ta sednica mora biti održana u roku od 30 dana i mora je sazvati predsednica Kosova Vjosa Osmani. Međutim, ako je ona ne sazove, prema Poslovniku Skupštine, Skupština se sastaje 30. dana. Poslovnik predviđa da moraju postojati pripreme za konstitutivnu sednicu i ta odgovornost pada na predsednika prethodnog saziva zakonodavnog tela, što je u ovom slučaju Dimalj Baša (Dimal Basha). On je dužan da najkasnije pet dana pre konstitutivne sednice, održati zajednički sastanak sa šefovima parlamentarnih političkih subjekata, kako bi pripremio dnevni red i odredio mesta poslanika u novom sazivu Skupštine. Poslovnik predviđa da konstitutivna sednica ima četiri tačke dnevnog reda: formiranje Privremenog odbora za verifikaciju kvoruma i mandata, polaganje zakletve poslanika, izbor predsednika Skupštine i potpredsednika. U vezi s konstitutivnom sednicom, prošle godine je bilo dosta nejasnoća i Ustavni sud je kroz nekoliko presuda utvrdio da se ta sednica mora završiti u roku od 30 dana, a smatra se završenom tek izborom predsednika i pet potpredsednika – tri iz glavnih albanskih partija i dva iz nevećinskih zajednica – jednog iz srpske zajednice i jednog iz ostalih nevećinskih zajednica.

U Beogradu je u ponedeljak ispred zgrade Ustavnog suda održan protest zbog seta pravosudnih zakona koji su stupili na snagu nakon što ih je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na protest su pozvali studenti koji su mesecima blokirali fakultete, insistirajući na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Kako su naveli na Instagram stranici, cilj protesta je da se uputi podrška zaposlenima u pravosuđu Srbije. Učesnici protesta traže povlačenje zakona, koje su kritikovali i deo stručne javnosti i opozicije, jer smatraju da zakoni mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva i postupke i istrage koje su u toku. "Zakon će biti jednak za sve, sloboda će biti osvojena i vreme odgovornosti zaista dolazi", rekao je u obraćanju okupljenima tužilački saradnik Rade Bajić iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. To tužilaštvo je sredinom decembra podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića i još troje predstavnika državnih insititucija zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i falsifikovali dokumenta kako bi se sa zgrade Generalštaba skinuo status zaštićenog kulturnog dobra. Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi i istragu protiv dvojice bivšig ministara u Vladi Srbije i još 11 osoba osumnjičenih da su tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom oštetili budžet za 115 miliona dolara. To tužilaštvo se u poslednjih nekoliko meseci više puta našlo na meti napada najviših zvaničnika, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti iznosili su uvrede i optužbe na račun tužilaštva da je cilj istraga koje vode da sruše vlast. Tužilaštvo to smatra pritiskom na pravosuđe, kojim se ugrožavaju rad i bezbednost tužilaca. Zahtevi da se zakoni povuku stigli su i iz Evropske unije. Evropska komisija traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je 9. februara da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Vujić je potvrdio i da su zvaničnici Evropske unije, sa kojima se prethodne nedelje sastao u Briselu, pitali da li može da se zaustavi primena izmenjenih pravosudnih zakona, ali je takvu mogućnost isključio. "Nema obustavljanja zakona, (njihovu primenu) ne mogu da spreče ni ministar, ni Vlada, ni predsednik, od toga nema ništa", izjavio je 9. februara za TV Prva. Zakoni su usvojeni prošlog meseca u Skupštini Srbije, bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije.

Američki potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) u ponedeljak je u Jermeniji počeo četvorodnevnu posetu Kavkazu u znak podrške mirovnom sporazumu postignutom uz posredovanje SAD i kako bi promovisao strateški tranzitni koridor koji Vašington smatra ključnim za preoblikovanje trgovine, energetike i uticaja u tom regionu. Vens, najviši zvaničnik administracije Donalda Trampa (Trump) koji je posetio Jermeniju, sleteo je u prestonicu Jerevan, oko šest meseci pošto je ta zemlja potpisala sporazum sa Azerbejdžanom postignutom uz posredovanje SAD, sa ciljem da se okonča više od 40 godina sukoba oko regiona Karabah. Vens se sastaje s premijerom Nikolom Pašinjanom i drugim visokim jermenskim zvaničnicima, posle čega će, prema Beloj kući, otputovati u Baku na razgovore s azerbejdžanskim zvaničnicima u utorak i sredu. "Verujem da smo došli do tačke u kojoj Jermenija zapravo može da posluži kao važan instrument ekonomskog razvoja u ovom regionu sveta, što će i očuvati i održati mirovni sporazum, ali bi takođe moglo dovesti do velikog prosperiteta za narod Jermenije, a što je važno za mene, i za narod SAD", rekao je Vens dok je išao na sastanak s Pašinjanom. "Zato ćemo nastaviti da radimo na ovim stvarima. Ova poseta je samo važan korak", dodeo je on. Vensova poseta je u velikoj meri fokusirana na razvoj ekonomskih odnosa s dve zemlje, za koje su američki zvaničnici rekli da će pomoći u izgradnji poverenja između Jermenije i Azerbejdžana. Kao deo puta ka miru, predloženi drumsko-železnički koridor od 43 kilometra, koji će se zvati Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP), prolazio bi kroz Jermeniju i povezivao Azerbejdžan s njegovom eksklavom Nahčivan, dok bi se istovremeno otvarala nova trgovinska veze istok-zapad, zaobilazeći Rusiju i Iran. Jermenija i Azerbejdžan su bili u sukobu od kraja 1980-ih oko Nagorno-Karabaha, regiona koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali je dugo bio pod kontrolom etničkih jermenskih separatista. Azerbejdžan je u septembru 2023. povratio punu kontrolu nad Karabahom posle vojne ofanzive. Prošlog leta, lideri dve zemlje su se složili oko važnog sporazuma – uz posredovanje Vašingtona – čiji je cilj okončanje decenija sukoba, uključujući dva rata velikih razmera. Sporazum daje SAD pravo za razvoj tranzitnog koridora, koji bi prolazio kroz južnu jermensku teritoriju duž granice s Iranom. Koridor bi trebalo da ima železničku prugu, naftovode i gasovode i optičke linije, omogućavajući kretanje robe i eventualno ljudi.

Ruski zvaničnici izjavili su u ponedeljak da im je čovek kojeg su identifikovali kao napadača na visokog generala u ruskoj vojnoj obaveštajnoj agenciji GRU navodno rekao da ga je regrutovala ukrajinska obaveštajna služba. Saopštenje Federalne službe bezbednosti (FSB) – glavne ruske unutrašnje obaveštajne službe – prva je zvanično izneta optužba na račune Ukrajine za umešanost u napad vatrenim oružjem na Aleksejeva. FSB je takođe objavila još snimaka s nadzornih kamera, uključujući skoro minut dug snimak u kojem se vidi kako navodni napadač, identifikovan kao 65-godišnji Ljubomir Korba, priznaje zločin. U danima posle napada na Aleksejeva – koji je drugi po komandi u vojnoj obaveštajnoj agenciji GRU – ruske lasti su svakodnevno objavljivale video snimke i optužbe o navodnoj zaveri. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je ranije da je Ukrajina umešana, ali nije pružio dokaze. Kijev je odbacio tu optužbu. Prema bezbednosnoj agenciji i istražiteljima, Aleksejeva je prvobitno dva puta upucala osoba prerušena u kurira za dostavu hrane na stepeništu jedne moskovske stambene zgrade. Dok se branio od napada, upucan je treći put, pre nego što je napadač pobegao. Zvaničnici su rekli da je podvrgnut hitnoj operaciji, ali da se očekuje da će se potpuno oporaviti. Vlasti su tvrdile da je napadač Korba, ruski državljanin rođen u Ukrajini. Navodno je izručen Moskvi iz Dubaija tokom vikenda. U videu, koji nije mogao biti nezavisno proveren, čovek je rekao da ga je regrutovala ukrajinska bezbednosna agencija SBU u avgustu 2025. u zapadnom ukrajinskom gradu Ternopolu i da je prošao obuku u Kijevu. Rekao je da mu je obećano 30.000 dolara u kriptovaluti ako ubije Aleksejeva. Još jedan čovek, Viktor Vasin, identifikovan je kao saučesnik, a zvaničnici su ga optužili da je povezan s pokojnim borcem protiv korupcije Aleksejem Navaljnim. Treći navodni saučesnik je, prema tvrdnjama ruskih vlasti, pobegao u Ukrajinu. FSB je takođe optužio poljsku obaveštajnu službu za umešanost u regrutovanje Korbe. Aleksejev je najmanje četvrti general koji je napadnut ili ubijen od početka ruske invazije na Ukrajinu pre četiri godine. Istražitelji su objavili malo detalja o prirodi plana napada. Zvaničnici su okrivili Ukrajinu i za prethodne napade na visoke ruske oficire. Kao zamenik komandanta GRU-a, Aleksejev je nadgledao – ili na neki način bio uključen – u višestruke, često smele, sabotaže ili atentate širom sveta. Između ostalog, optužen je za umešanost u skoro fatalno trovanje bivšeg špijuna Sergeja Skripalja nervnim agensom novičok 2018. godine u Velikoj Britaniji i sajber hakovanje američkih političkih stranaka dve godine ranije. Takođe je povezan s Jevgenijem Prigožinom, suosnivačem najozloglašenije ruske plaćeničke kompanije Vagner grupe. Prigožin je poginuo u avionskoj nesreći u avgustu 2023. godine, za šta su zapadni obaveštajni zvaničnici kasnije zaključili da je bio atentat.

Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata izjavio je u Banjaluci kako je "Bosna i Hercegovina srušena", te da "želi dio onoga koji nam pripada". "Pravo naroda na samoopredjeljenje do samostalnosti je naš politički cilj. I nećemo odustati. Vjerujemo da, ukoliko dođe do vraćanja ovih nadležnosti RS, mi smo spremni da ostanemo u dejtonskoj arhitekturi. U ovome nećemo ostati sigurno", rekao je on. On je najavio da će ta stranka "vrlo brzo" predložiti Skupštini RS prijedlog u kome se traži povrat prenesenih ovlaštenja iz Dejtonskog sporazuma, kao "uslov za bilo kakav razgovor o Bosni i Hercegovini". "To se odnosi na vojsku, graničnu policiju, obavještajnu službu, da se ukinu Sud i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, da se model fiskalnog sistema vrati u nadležnost RS, da se budžet BiH kreira na bazi rotacija iz budžeta entiteta i da nema izvorne prihode", kazao je Dodik. Skupština RS usvojila je u oktobru prošle godine Zakon o neprimjenjivanju Odluka Ustavnog suda BiH, Izborni zakon RS, Zakon o zabrani djelovanja vanustavnih institucija BiH, Zakon o dopuni Krivičnog zakonika RS, te Zakon o visokom sudskom i tužilačkom vijeću RS. Između ostalog, za potpisivanje zakona kojim se odluke Ustavnog suda BiH ne primjenjuju u RS, Dodik je osuđen na godinu dana zatvora i zabranu obavljanja javnih funkcija na šest godina. Prethodno je ove zakone nevažećim proglasio Ustavni sud BiH. Milorad Dodik je rekao i da će vladajuća koalicija u Republici Srpskoj razgovarati sa svim Srbima u insitucijama Bosne i Hercegovine i tražiti da se razgovara o trenutku kada će napustiti svoje pozicije. Dodik je naveo da će im biti obezbijeđen novac za plate kakve imaju u bh. institucijama u narednih godinu dana "dok se ne formiraju organi koji će moći da prihvate njihovo djelovanje". Na konferenciji za novinare, Dodik je rekao i da Republika Srpska ima "prijatelje i neprijatelje". "Naši prijatelji su Ruska Federacija, nova američka administracija, Izrael, Mađarska, Srbija, dio Crne Gore. Hoćemo da kažemo da smo svjesni naših neprijatelja. Muslimani, političko Sarajevo, muslimansko Sarajevo je naš neprijatelj", rekao je Dodik. Na konferenciji za novinare, Dodik je članice Centralne izborne komisije BiH nazvao "frustiranim", a prozvao je i Senu Uzunović, koja je bila sutkinja u provostepenom postupku koji se protiv Dodika vodio pred Sudom BiH. "Da nam Sena Uzunović presuđuje kako ona hoće zato što nije ostvarila svoj ratni cilj, ona je neprijatelj Republike Srpske i to trebaju da znaju Srbi", rekao je Dodik. Inače, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je u julu prošle godine optužnicu protiv Marka Plavšića i Ljubana Vukovića iz Banje Luke, zbog prijetnji upućenih Seni Uzunović, sutkinji Suda BiH. Plavšić i Vuković su 25. februara, neposredno pred izricanje presude Miloradu Dodiku, predsjedniku bh. entiteta Republika Srpska, uputili prijetnje Uzunović koja je vodila sudski proces.

Iran je uhapsio nekoliko istaknutih reformističkih političara dok vlasti proširuju obračun s neistomišljenicima nakon masovnih antivladinih protesta koji su predstavljali jednu od najvećih prijetnji klerikalnom establišmentu u posljednjih nekoliko godina. Iranski mediji izvijestili su o hapšenju Ebrahima Asgharzadeha, Mohsena Aminzadeha i Azar Mansouri — članova koalicije Reformistički front — 8. februara. Javad Emam, portparol ove koalicije, uhapšen je 9. februara. Vlasti su upotrijebile brutalnu silu kako bi ugušile višesedmične proteste širom zemlje koji su izbili krajem decembra, pri čemu je, prema navodima organizacija za ljudska prava, ubijeno nekoliko hiljada ljudi. Od tada su vlasti pokrenule kampanju masovnih hapšenja i ciljano djelovale protiv istaknutih aktivista i političkih ličnosti. Teheran je za nemire okrivio "izgrednike i naoružane teroriste" za koje tvrdi da ih podržavaju njegovi zakleti neprijatelji, Izrael i Sjedinjene Američke Države. Nije odmah bilo jasno za šta su tačno optužena četvorica reformističkih političara. Novinska agencija Mizan, povezana s iranskim pravosuđem, saopštila je 9. februara da su uhapšeni "elementi koji djeluju u interesu cionističkog režima i Sjedinjenih Država". Kako je navedeno, četiri osobe su uhapšene i optužene, bez iznošenja dodatnih detalja. Mizan je optužio četvoro uhapšenih da su tokom masovnih protesta radili na "razaranju nacionalne kohezije iznošenjem optužbi i širenjem neistinitih stavova protiv države". Mansouri predvodi Reformistički front od 2023. godine. Ranije je bila savjetnica bivšeg reformističkog predsjednika Mohammada Khatamija. Asgharzadeh je bivši zastupnik u parlamentu, dok je Aminzadeh bivši zamjenik ministra vanjskih poslova koji je također služio u vrijeme Khatamijevog mandata. Politički aktivista i bivši politički zatvorenik Hossein Razzaq rekao je za Radio Farda Radija Slobodna Evropa da vlasti provode obračun sa svim oblicima neslaganja. To, kako je rekao, uključuje i reformiste koji "sebe vide kao lojalne Islamskoj Republici". Reformistički front je i ranije bio izrazito kritičan prema vlastima. U saopštenju izdatom tokom državne represije nad masovnim protestima, koalicija je navela da je "veliki dio iranskih građana izgubio povjerenje u sve institucije i kapacitete koji su trebali da ih štite, predstavljaju i bore se za njihove zahtjeve". Nakon dvanaestodnevnog rata protiv Izraela u junu 2025. godine, Reformistički front je upozorio da zemlji prijeti "postepeni kolaps" ukoliko se ne provedu temeljne reforme. Hapšenja četvero reformista uslijedila su ubrzo nakon što je dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohammadi, koja je više puta bila zatvarana, osuđena na novu zatvorsku kaznu u trajanju od sedam i po godina, saopštila je njena fondacija u izjavi od 7. februara. Nakon masovnih protesta, zatvoreni opozicioni lideri pozvali su vrhovnog vođu ajatolaha Alija Khameneija da se povuče s vlasti i zatražili istragu o masovnim ubistvima demonstranata. Američka organizacija Human Rights Activists News Agency saopštila je da je potvrdila 6.961 smrtni slučaj, uglavnom među demonstrantima, te da je još 11.630 slučajeva pod istragom.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio je i da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Vujić je potvrdio i da su zvaničnici Evropske unije, sa kojima se prethodne nedelje sastao u Briselu, pitali da li može da se zaustavi primena izmenjenih pravosudnih zakona, ali je takvu mogućnost isključio. "Nema obustavljanja zakona, (njihovu primenu) ne mogu da spreče ni ministar, ni Vlada, ni predsednik, od toga nema ništa", izjavio je 9. februara za TV Prva. Evropska komisija (EK) traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Iz Unije su podsetili da se Srbija, kao deo pristupnog procesa EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uz konsultacije sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju. Ministar pravde Srbije je izjavio da "ta primedba stoji", ali da su ti zakoni doneti na inicijativu narodnog poslanika, a poslanici imaju pravo da ih samostalno predlažu. Vujić je još jednom demantovao da je u Briselu bio da bi se ublažile političke posledice spornih izmena zakona. Dodao je da će Ministarstvo pravde svakodnevno pratiti i izveštavati Evropsku komisiju o primeni zakona, "da bi videli gde su potencijalni problemi". Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je prošlog meseca usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Ove izmene su, kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti.

Evropska komisija (EK) smatra da hapšenje i krivično gonjenje državljanina Kosova od strane srpskih vlasti predstavlja još jedno kršenje obaveza Srbije prema Sporazumu o dijalogu i pravosuđu iz 2015. godine. "Prema tom sporazumu, Srbija se obavezala da neće pokretati krivične istrage niti krivično gonjenje za navodne zločine počinjene na Kosovu, osim ako to ne zatraže kosovske vlasti. Nadležnost za navode o ratnim zločinima i drugim teškim krivičnim delima je u nadležnosti kosovskih institucija", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije, pozvavši Srbiju da poštuje preuzete obaveze. U jutarnjim satima 5. februara jedan državljanin Kosova uhapšen je u Srbiji. Reč je o bivšem pripadniku Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Zamenik predsednika Organizacije veterana rata OVK, Gazmend Syla, rekao je za Radio Slobodna Evropa da je Lozhani uhapšen na granici između Srbije i Hrvatske, te da mu je tokom kontrole u džepu pronađena članska iskaznica veterana OVK. Policija Srbije je istog dana potvrdila da je uhapsila osobu iz Peći na Kosovu zbog sumnje da je počinila ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da je M. L. (1980) uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, između Srbije i Hrvatske, te da mu je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine. U saopštenju policije navodi se da se M. L. "sumnjiči da je tokom 1998. i 1999. godine, kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, prošao selektivnu obuku, a potom učestvovao u napadima na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Vojske Jugoslavije". Srbija već duže vreme privodi državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine počinjene na Kosovu tokom 1998–1999. godine, a samo tokom 2025. zabeleženo je više takvih hapšenja. Tokom devedesetih godina Srbija je Oslobodilačku vojsku Kosova karakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je branila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Siniši Karanu pobedu na predsedničkim izborima u bosanskohercegovačkom entitetu Republici Srpskoj (RS) i izjavio da se nada njegovoj zvaničnoj poseti Beogradu. "Očekujem da njegova prva poseta bilo kome ili bilo gde bude baš Beogradu i Srbiji. Uvek imamo najbolje odnose, poštujući Dejtonski sporazum i nadam se da ćemo nastaviti da te odnose pažljivo gradimo i poštujemo interese i Srbije i Republike Srpske", rekao je Vučić novinarima 9. februara. Siniša Karan dolazi iz redova Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, političkog lidera iz RS. Dodik, koji ima podršku vlasti u Beogradu, nalazi se pod američkim sankcijama, pored ostalog, zbog podrivanja Dejtonskog sporazuma i secesionističkih aspiracija u BiH. Karan se smatra se jednim od njegovih najbližih saradnika. Bio je član Dodikove radne grupe za pravljenje plana secesije RS iz Bosne i Hercegovine. Izbori na kojima je pobedio su 8. februara ponovljeni na biračkim mestima u nekoliko gradova, nakon što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine otkrila zloupotrebe tokom glasanja 23. novembra prošle godine. Na poziciji predsednika RS ostaće do oktobra i Opštih izbora u BiH. Prevremeni izbori raspisani su nakon što je Dodiku u augustu 2025. pravosnažnom presudom Suda BiH oduzet mandat predsednika RS, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH. Dodik je čest gost na zvaničnim događajima u Srbiji, a sa Vučićem ima veoma bliske kontakte. Čestitke novoizabranom predsedniku RS Vučić je uputio nakon što mu je u Beogradu uručen Orden novomučenika bihaćko-petrovačkih za "pokazano dobročinstvo i veliku ljubav" prema toj eparhiji Srpske pravoslavne crkve (SPC) i manastiru Rumanj u Martin-Brodu, selu u BiH. Orden mu je u Predsedništvu Srbije uručio episkop bihaćko-petrovački Sergije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je 8. februara više lokacija u Novom Sadu. To je njegova prva poseta tom gradu nakon 15 meseci masovnih antivladinih protesta, koje je pokrenula nesreća na novosadskoj Železničkoj stanici. Poseta nije bila zvanično najavljena medijima. Vučić je o njoj izvestio na svojim nalozima na društvenoj mreži Instagram. Na objavljenim fotografijama i video snimcima vidi se kako jede sendvič sa predsednikom Srpske napredne stranke Milošem Vučevićem i njegovim sinovima, ispred kioska brze hrane u blizini Novosadskog sajma. Potom je Vučić posetio Sajam zavičaja, gde je održao govor. Zatim je, kako se vidi na fotografijama na Instagramu, u pratnji Miloša Vučevića, gradonačelinka Novog Sada Žarka Mićina, predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković i ministarke privrede Adrijane Mesarović, sedeo u jednom lokalu na Petrovaradinskoj tvrđavi. "Na Petrovaradinskoj tvrđavi sa Majom, Adrijanom, Žarkom i Milošem, uz čašu domaćeg sivog pinoa, bistrimo svetsku politiku i kujemo planove za ubrzani razvoj Novog Sada", naveo je u opisu fotografije. Vučić je poslednji put u Novom Sadu bio 5. novembra 2024, u večeri prvog masovnog antivladinog protesta u tom gradu, kada su demonstranti zatražili ostavke vlasti zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Te večeri je došlo do incidenata i sukoba policije sa delom demonstranata, a oštećena je i Gradska kuća. Talas protesta se u narednih 15 meseci širio Srbijom, sa stotinama hiljada ljudi na ulicama. Demonstranti, predvođeni studentima u blokadi, tražili su vanredne izbore i uvrđivanje odgovornosti za nesreću, dok su u fokusu protesta optužbe da je do nesreće dovela korupcija. Vučić je odbacivao krivicu vlasti, odbijao da ispuni studentske zahteve i više puta najavljivao kontramiting naprednjaka u Novom Sadu. On, međutim, do danas nije održan. U blizini Novog Sada Vučić je bio 12. jula, kada je posetio gradilište mosta preko Dunava kod Petrovaradina, gde su ga sačekale pristalice Srpske napredne stranke. Demonstrantima, međutim, policija tada dozvolila da se približe lokaciji na kojoj je bio Vučić. Vučić je tom prilikom ponovio da će organizovati "veliki skup" u Novom Sadu. Rekao je da će "uskoro otići na centralni gradski trg", kao odgovor "blokaderima" - kako naziva demonstrante. "Doći ću ja uskoro da ih vidim. Ne mogu da me zaplaše", rekao je tada. Tokom protesta u Novom Sadu je proteklih meseci više puta dolazilo do sukoba pristalica naprednjaka sa antivladinim demonstrantima, a stranačke prostorije SNS-a su nekoliko puta demolirane. Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu reagovali su na Vučićevu posetu. "Vučić došao u Novi Sad prvi put posle pada nadstrešnice. Ne zbog istine, nego zbog sendviča. Jedini pravi indeksi koji naprednjaci drže su sendviči", naveli su studenti, u objavi na društvenoj mreži X. Na Vučićevu posetu 8. februara, stigle su i prve reakcije opozicije. Predsednik novosadskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Vladimir Vrsajkov izjavio je da je Aleksandar Vučić "kratkom i nenajavljenom posetom Novom Sadu još jednom uvredio žrtve i sve građane". "Umesto da najzad prihvati odgovornost - ode na Železničku stanicu, klekne i zamoli za oproštaj zbog laži i naprednjačkih koruptivnih šema koje su ubile 16 ljudi, a jedna je ostala teški doživotni invalid – eno ga sa predsednikom svoje stranke, Milošem Vučevićem, jede sendvič i izvrgava ruglu sav naš bol", naveo je Vrsajkov u pisanoj izjavi. Dodao je i da se poseta gradu odvijala uz najviši stepen zaštite. "Ako nema kontrolisane publike i njegovih lojalista, Novosađani bi mogli da pitaju: ko je odgovoran, ko je dvaput otvarao stanicu, ko je požurivao projekat, ko je dozvolio da građani koriste gradilište kao železničku stanicu", napisao je Vrsajkov. Opozicioni odbornik Građanskog pokreta "Bravo" u Skupštini Novog Sada Miran Pogačar napisao je na društvenim mrežama je da je "nenajavljeni i tajni dolazak" Vučića u Novi Sad "dokaz poraza njegove politike". "Jutros, u nedelju, nakon što je cela ulica ispražnjena, oko 10 sati se Vučić tajno sastao sa svojim pristalicama. Umesto da poseti Železničku stanicu i oda počast stradalima, makar i kradom, on je održao skup ispred brze hrane", naveo je Pogačar. Na godišnjicu nesreće u Novom Sadu, 1. novembra 2025, desetine hiljada ljudi okupile su se ispred Železničke stanice, na poziv studenata u blokadi, kako bi odale počast žrtvama. Sa skupa je poručeno da do danas niko nije odgovarao za urušavanje nadstrešnice na rekonstruisanoj staničnoj zgradi, koju su predstavnici vlasti svečano otvorili nekoliko meseci pre nesreće. Vlast je, sa druge strane, godišnjicu nesreće obeležila pomenom u crkvi u Beogradu. Predsednik Srbije je demonstrantima tada ponudio dijalog, što su oni odbili, navodeći da je poziv "neiskren i zakasneo".

Ukrajinski zvaničnici saopštili su u nedelju da su najmanje tri osobe poginule u noćnim ruskim napadima u kojima su pogođene stambene zgrade u gradu Kramatorsku na istoku zemlje. U napadima su korišćene teške "klizeće" bombe, rekli su zvaničnici. To oružje je Rusija koristila za uništavanje i ukrajinskih položaja na frontu, kao i stambenih područja. Skoro 20 ljudi je povređeno u napadima rano ujutro, saopštila je Nacionalna policija. Rusija je ukupno ispalila više od 400 dronova i raketa na lokacije širom zemlje, rekao je predsednik Volodimir Zelenski. On je na Telegramu naveo da je rusko oružje i dalje opremljeno uvezenim stranim delovima i komponentama, dok je najavio nove mere usmerene na prekid isporuke delova. Zajedno sa Slavjanskom, Kramatorsk je jedan od dva veća grada koje Ukrajina i dalje kontroliše u istočnoj Donjeckoj oblasti. Oni se smatraju "uporištima" koja su neophodna za odbranu Ukrajine u tom regionu. Rusija je kao strateški prioritet postavila osvajanje cele Donjecke oblasti, što je više puta istakla u mirovnim pregovorima kojima posreduju SAD. Tokom ove zime, Rusija je neumoljivo napadala stambene zone širom Ukrajine, kao i elektroenergetsku mrežu i postrojenja za grejanje. Milioni ljudi u glavnom gradu, Kijevu, i drugim gradovima suočeni su s nestancima struje ili grejanja u vreme neuobičajeno hladne zime. Ukrajinska državna naftna i gasna kompanija Naftogas saopštila je da je Rusija tokom noći napala njena postrojenja u istočnoj Poltavskoj oblasti. "Ovaj napad je bio 19. ciljani ruski napad na postrojenja (Naftogasa) od početka godine", saopštila je kompanija. I druge lokacije širom Ukrajine su pogođene vazdušnim napadima tokom noći između subote i nedelje, uključujući lučke gradove Herson i Odesu. Ukrajinska Vlada je u subotu naložila vanredno isključivanje struje širom zemlje, posle ruskih udara u kojima pogođena postrojenja za proizvodnju i distribuciju električne energije. Ukrajina je, sa svoje strane, takođe pojačala tempo napada dronovima na naftna i gasna postrojenja i energetsku infrastrukturu unutar Rusije. Napadi nisu izazvali veće posledice po većinu Rusa, mada je pograničnim regionima poput Belgoroda redovno dolazilo do nestanaka struje. Zelenski je branio pravo Ukrajine da napada ruske energetske ciljeve, rekavši da je to pomoglo da se Moskva liši prihoda od izvoza. "Ne moramo da biramo, da li ćemo napasti vojni cilj ili energiju. (Putin) prodaje tu energiju. On prodaje naftu. Dakle, da li je to energija ili je to vojni cilj? Iskreno, to je ista stvar", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. "On prodaje naftu, uzima novac, ulaže u oružje. Ubija Ukrajince tim oružjem". "Ili pravimo oružje i napadamo njihovo oružje. Ili napadamo izvor gde se njihov novac generiše i umnožava. A taj izvor je njihov energetski sektor... Sve je to legitimna meta za nas", napisao je Zelenski. Prošle nedelje, Kijev i Moskva su završili dvodnevne pregovore uz posredovanje SAD u Abu Dabiju. Međutim, nije bilo većih pomaka, što je još jedan pokazatelj koliko su teški napori da se okonča skoro četvorogodišnji rat. Ukrajinski i ruski pregovarači bi trebalo da se sastanu na novoj razgovora sledeće nedelje u SAD.

Iranski ministar spoljnih poslova u nedelju je insistirao na pravu svoje zemlje da obogaćuje uranijum, izražavajući prkosni ton nakon što je američka pomorska udarna snaga stigla u regionalne vode posle nedelja nezabeleženih previranja u Iranu. Izjava ministra Abasa Arakčija usledili su posle razgovora američkih i iranskih zvaničnika u Omanu o sudbini iranskog nuklearnog programa. Teheran kaže da njegov atomski program ima mirnodopske svrhe i da je usmeren na proizvodnju električne energije; Vašington i druge zemlje sumnjaju da Teheran nastoji da razvije nuklearno oružje. "Nulto obogaćivanje nikada ne možemo prihvatiti", rekao je Arakči u nedelju. "Stoga moramo da se fokusiramo na razgovore koji prihvataju obogaćivanje unutar Irana, uz izgradnju poverenja da obogaćivanje jeste i da će ostati u mirnodopske svrhe." "Insistiranje Irana na obogaćivanju nije samo tehničko ili ekonomsko..., ono je ukorenjeno u želji za nezavisnošću i dostojanstvom", rekao je on. "Niko nema pravo da govori iranskoj naciji šta treba, a šta ne treba da ima." Razgovori američkih i iranskih pregovarača u Omanu održani su dok SAD jačaju vojno prisustvo na Bliskom istoku. Tenzije su porasle poslednjih nedelja, pošto su Iran potresli nezabeleženi protesti u Teheranu i drugim gradovima. Vlasti su brutalno ugušile demonstracije – najveće od Islamske revolucije 1979. godine – i organizacija za ljudska prava kažu da su hiljade civila ubijene u represiji. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je pretio napadom, navodeći moguće pogubljenja demonstranata i rekavši da je "pomoć na putu". On je naredio je da nosač aviona USS "Abraham Linkoln" i flotila pratećih brodova dođu u region. U junu su SAD napale iranska nuklearna postrojenja na kraju 12-dnevne izraelske kampanje bombardovanja. Predsednik Irana Masud Pezeškijan naveo je na društvenim mrežama u subotu da su pregovori u Omanu "korak napred" i da Teheran želi da se poštuju njegova prava prema međunarodnim sporazumima. Tramp je takođe pohvalio pregovore, rekavši da "Iran izgleda kao da jako želi da postigne dogovor". Ali Vaez, direktor projekta za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je da izgleda da pregovori u Omanu nisu propali i da nijedna strana nije odustala od pregovora. "Možda su osetili dovoljno zajedničkog jezika ili su obe strane stavile neke ustupke na sto koji su bili dovoljno privlačni za obe strane da nastave pregovore", rekao je Vaez za Radio Farda (Iranski servis RSE). Posle pregovora u Omanu, Stejt department SAD je najavio nove sankcije na izvoz iranske nafte, usmerene na 15 entiteta i 14 brodova takozvane flote u senci. Najava sastanka Netanjahua i TrampaIzraelski premijer Benjamin Netanjahu će se, prema najavi njegove kancelarije, sastati s Trampom u Vašingtonu 11. februara kako bi razgovarali o "pregovorima s Iranom". Netanjahu je uporno pozivao Trampa, kao što je pozivao i prethodne američke predsednike, da zauzme čvrst stav prema Iranu. On je prošlog meseca rekao da će u slučaju iranskog napada Izrael uzvratiti "silom koju Iran nikada nije video". Izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof (Steve Witkoff), koji je predvodio američku delegaciju u Omanu, posetio je u subotu nosač aviona "Abraham Linkoln" zajedno sa šefom Centralne komande SAD, admiralom Bredom Kuperom (Brad Cooper). "Danas smo se sastali s hrabrim mornarima i marincima na brodu USS 'Abraham Linkoln', njegovoj udarnoj grupi i 9. vazdušnom krilu nosača aviona koji nas čuvaju i podržavaju poruku predsednika Trampa o miru kroz snagu", naveo je Vitkof na društvenim mrežama. S njim je bio Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner), koji je takođe imao centralnu ulogu u pregovorima. Poseta zvaničnika nosaču aviona dolazi usledila je pošto su u petak u uz posredovanje Omana delegacije Teherana i Vašingtona održale razgovore, za koje je Tramp rekao da su bili "veoma dobri". Mada nijedna od strana nije objavila konkretne ishode, obe su sugerisale da bi se pregovori o iranskom nuklearnom programu mogli nastaviti u bliskoj budućnosti. "Iran izgleda kao da jako želi da postigne dogovor. Moramo da vidimo kakav će biti taj dogovor", rekao je Tramp novinarima. Ali Vaez, direktor iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da "činjenica da razgovori nisu propali i da dve strane nisu napustile pregovarački sto pokazuje da su možda osećale dovoljno zajedničkog jezika ili da su obe strane stavile neke ustupke na sto koji su dovoljno privlačni da obe strane nastave razgovore". Ipak, razgovori su održani u vreme kada su SAD povećale svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku. Tenzije su pojačane nedeljama nemira u Iranu, tokom kojih su vlasti pokrenule represiju u kojoj su, prema navodima organizacija za ljudska prava, ubijene hiljade civila. Tramp upozorava iranske vlastiKad su izveštaji o stradanjima procurili iz Irana, Tramp je zapretio da će napasti Iran ako bilo ko od desetina hiljada uhapšenih demonstranata bude pogubljen. Američki predsednik je nastavio da razmatra vojne opcije, dok je istovremeno naglašavao napore da se obuzda iranski nuklearni program, za koji zapadne sile strahuju da je usmeren na pravljenju bombe uprkos insistiranju Teherana da je program ima civilne svrhe. Posle razgovora u Omanu, Stejt department SAD je najavio nove sankcije na iranski izvoz nafte, usmerene na 15 entiteta i 14 brodova flote u senci. Admiral Bred Kuper (drugi s leva), komandant Centralne komande SAD, pridružio se američkom timu tokom pregovora u Omanu. Posle pregovora u Omanu, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je rekao da i Teheran i Vašington veruju da bi nuklearni pregovori trebalo uskoro da se nastave, iako je Iran isključio razgovore o svom raketnom programu i obogaćivanju uranijuma. Arakči je u subotu rekao katarskoj televiziji Al Džazira da su se obe strane saglasile da bi razgovori trebalo uskoro da se nastave, dodajući da nije dogovoren vremenski okvir za sledeći sastanak. "Spremni smo da postignemo umirujući sporazum o obogaćivanju (uranijuma)", rekao je on. "Iranski nuklearni slučaj biće rešen samo pregovorima." Netanjahu najavljuje sastanak s TrampomDrugde na diplomatskom frontu, kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopštila je da će se on sastati s Trampom u Vašingtonu 11. februara kako bi razgovarali o "pregovorima s Iranom". Netanjahu je uporno poziva Trampa, kao što je pozivao i prethodne američke predsednike, da zauzmu čvrst stav prema Iranu. On je prošlog meseca rekao da će u slučaju iranskog napada Izrael uzvratiti "silom koju Iran nikada nije video". SAD su bombardovale ključna podzemna postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Fordovu i Natanzu tokom 12-dnevnog rata između Irana i Izraela u junu. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Ruske vlasti saopštile su u nedelju da su uhapsile treću osobu u vezi s napadom iz vatrenog oružja na visokog generala vojne obaveštajne službe u stambenoj zgradi u Moskvi. Federalna služba bezbednosti (FSB) je u saopštenju navela da je ta osoba – ruski državljanin – uhapšena u Dubaiju i prebačena avionom u Moskvu. FSB je navela da je identifikovala još dva ruska državljanina koja se učestvovala u napadu: jedan je uhapšen u Moskvi; drugi je navodno otputovao u Ukrajinu. General-potpukovnik Vladimir Aleksejev – drugi čovek vojne obaveštajne agencije GRU – navodno je tri puta pogođen na stepeništu svoje stambene zgrade u Moskvi u petak. Zvaničnici kažu da je uspeo da se odbrani od napadača. Kasnije je podvrgnut hitnoj operaciji zbog prostrelne rasne vitalnog organa. Zvaničnici su rekli da se očekuje da će se oporaviti. FSB je takođe objavio snimak s nadzornih kamera za koji tvrdi da prikazuje osobu koja je pucala; raniji izveštaji medija su navodili da je osoba možda ušla u zgradu i napala Aleksejeva predstavljajući se kao kurir za dostavu hrane. Aleksejev je najmanje četvrti general koji je napadnut ili ubijen od početka ruske invazije na Ukrajinu četiri godine. Istražitelji su objavili malo detalja o prirodi plana napada, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je otvoreno okrivio Kijev za napad na Aleksejeva, bez pružanja dokaza. Zvaničnici su krivili Ukrajinu i za ranije napade. Kao zamenik komandanta GRU-a, Aleksejev je nadgledao – ili je bio uključen u – višestruke, često smele sabotaže ili atentate širom sveta. Između ostalog, on je optužen za umešanost u skoro fatalno trovanje bivšeg špijuna Sergeja Skripalja nervnim agensom novičok 2018. godine u Britaniji i hakovanje američkih partija dve godine ranije. Takođe je povezivan sa Jevgenijem Prigožinom, ugostiteljem iz Sankt Peterburga koji je suosnivač najozloglašenije ruske plaćeničke kompanije, Vagner grupe. Prigožin je poginuo u avionskoj nesreći u avgustu 2023. godine, za šta su zapadni obaveštajni zvaničnici kasnije zaključili da je bio atentat.

Ruske službe za sprovođenje zakona uhapsile su osumnjičenog za pokušaj atentata na zamenika šefa ruske vojnoobaveštajne službe GRU Vladimira Aleksejeva, kao i njegovog navodnog saučesnika, objavili su u subotu mediji u toj zemlji. Ročište o ispitivanju se očekuje u nedelju, pošto je osumnjičeni već doveden na ispitivanje, naveo je list Komersant, dodajući da je krivični postupak pokrenut po optužbama za pokušaj ubistva i ilegalnu trgovinu oružjem. Posle ispitivanja, osumnjičeni će biti optuženi, objavio je list, bez zvanične potvrde da li su osumnjičeni pritvoreni. Rusija nije zvanično izvestila o pritvaranju osumnjičenih. Prema Komersantu, Aleksejev je uspešno operisan i vratio se svesti u subotu, ali je ostao pod lekarskim nadzorom. Nije dato zvanično saopštenje o njegovom statusu. Prema ruskim Telegram kanalima Maš i Baza, čovek koji je pucao na Aleksejeva "transportuje se iz Dubaija" i s njim je pritvoren i navodni saučesnik. Još nema informacija o identitetu osumnjičenog ili navodnih izvršilaca napada. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Ukrajinu da stoji iza pokušaja atentata, za koji je rekao – bez navođenja dokaza – da je osmišljen da sabotira mirovne pregovore. Drugi po rangu GRU je ranjen u Moskvi u petak u, kako su naveli istražitelji, pokušaju atentata. Komersant je izvestio da istražitelji veruju da je Aleksejeva upucala osoba koja se predstavljala kao kurir za dostavu hrane koja je ušla u njegovu zgradu. List je naveo da je Aleksejev, koji je bio na putu do posla, dva puta pogođen na stepeništu zgrade, a zatim i treći put dok se branio od napada, posle čega je napadač pobegao s mesta događaja. Aleksejev je drugi u komandom lancu u GRU, obaveštajnoj agenciji Ministarstva odbrane poznatoj po smelim operacijama, od sabotaže, atentata, špijunaže i sajber napada. On je, prema navodima Velike Britanije, umešan u trovanje bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja novičokom 2018. u toj zemlji. Jedna Britanka je preminula pošto je nenamerno bila izložena otrovu. Takođe je povezivan s Jevgenijem Prigožinom, suosnivačem najozloglašenije ruske plaćeničke kompanije Vagner grupe. Prigožin je poginuo u avionskoj nesreći u avgustu 2023. godine, za šta su zapadni obaveštajni zvaničnici kasnije zaključili da je bio atentat. Ministarstvo finansija SAD uvelo je protiv Aleksejeva i drugih oficira GRU finansijske sankcije zbog hakovanja američkih partija i drugih sajber špijunski operacija. Ako se potvrdi da je Aleksejev bio meta pokušaja atentata, to bi bio poslednji u nizu napada na visoke ruske vojne zvaničnike, pri čemu su mnogi izvedeni u Moskvi. Sumnja za napade je u velikoj meri pala na ukrajinske obaveštajne agencije, koje su poslednjih godina izvodile smele sabotaže i atentate unutar Rusije. U decembru je načelnik uprave za operativnu obuku Generalštaba, general-potpukovnik Fanil Sarvarov, preminuo pošto je bomba eksplodirala ispod njegovog automobila na periferiji Moskve. Osam meseci ranije, general-potpukovnik Jaroslav Moskalik, zamenik načelnika uprave za operacije Generalštaba, poginuo je u eksploziji automobila bombe u blizini Moskve. Oficir zadužen za ruske snage za zaštitu od nuklearnog i hemijskog oružja poginuo je 2024. kada je električni trotinet eksplodirao na trotoaru ispred njegove stambene zgrade u Moskvi.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči izjavio je u subotu da Teheran i Vašington veruju da bi trebalo uskoro da nastave nuklearne pregovore, pošto su održani indirektni razgovori u Omanu, mada je isključio mogućnost razgovora o iranskom raketnom programu i obogaćivanju uranijuma. Arakči je rekao za katarsku televiziju Al Džazira da su se dve strane saglasile da bi razgovori trebalo uskoro da se nastave, dodajući da nema dogovorenog vremenskog okvira za sledeći sastanak. Mada je rekao da je Teheran otvoren za postizanje dogovora, Arakči je dodao da se o iranskom raketnom programu i obogaćivanju uranijuma u startu ne može razgovarati. "Ni sada niti u budućnosti ne mogu se voditi pregovori o raketama jer je to odbrambeno pitanje", rekao je on. "Pitanje zabrane obogaćivanja nije predmet pregovora sa stanovišta Irana." Arakči je dodao da će Iran odgovoriti na svaki potencijalni napad SAD: "Ako Iran bude napadnut, ciljaćemo američke baze u regionu." Delegacije iz Teherana i Vašingtona održale su u petak razgovore uz posredovanje Omana, za koje je američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao da su bili "veoma dobri". Iako nijedna strana nije objavila konkretan ishod, obe su nagovestile da bi se pregovori o iranskom nuklearnom programu mogli nastaviti u bliskoj budućnosti. "Iran deluje kao da jako želi da postigne dogovor. Moramo da vidimo kakav će biti taj dogovor", rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu. "Činjenica da razgovori nisu propali i da dve strane nisu napustile pregovarački sto pokazuje da su možda osetile dovoljno zajedničkog jezika ili da su obe strane stavile neke ustupke na sto koji su dovoljno privlačni da obe strane da nastave razgovore", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Ali Vaez, direktor iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi. Razgovori su održani dok SAD na Bliskom istoku gomilaju svoje snage. Tenzije su pojačane zbog više od dve nedelje nemira u Iranu, tokom kojih su vlasti pokrenule represiju u kojoj su, prema navodima organizacija ta ljudska prava, ubijene hiljade civila. Kad su izveštaji o stradanjima procurili iz Irana, Tramp je pretio da će napasti Iran ako bilo ko od desetina hiljada uhapšenih demonstranata bude pogubljen. Američki predsednik je nastavio da razmatra vojne opcije, dok je istovremeno naglašavao napore da se obuzda iranski nuklearni program, za koji zapadne sile strahuju da je usmeren na pravljenju bombe uprkos insistiranju Teherana da je program ima civilne svrhe. Posle razgovora u Omanu, Stejt department SAD je najavio nove sankcije na iranski izvoz nafte, usmerene na 15 entiteta i 14 brodova flote u senci. "SAD će nastaviti da deluju protiv mreže brodara i trgovaca koji su uključeni u transport i nabavku iranske sirove nafte, naftnih derivata i petrohemijskih proizvoda", naveo je u saopštenju portparol Stejt departmenta Tomi Pigot (Tommy Pigott). Tramp je, prema Beloj kući, potpisao izvršnu naredbu kojom bi se mogle uvesti sekundarne carine zemljama koje uvoze robu iz Irana. U uredbi je potez opisan kao "neophodan i prikladan" pošto su dobijeni dodatni podaci od visokih zvaničnika u vezi sa "delovanjem i merama" iranske vlade. Tramp nije direktno komentarisao uredbu, ali je u razgovoru s novinarima u predsedničkom avionu ponovo rekao da "nema nuklearnog oružja" za Iran. U uredbi se ne navodi carinska stopa, ali se kao primer navodi 25 odsto. U njoj se navodi da bi se carina mogla primeniti na robu uvezenu u SAD iz bilo koje zemlje koja "direktno ili indirektno kupuje, uvozi ili na drugi način stiče bilo koju robu ili usluge iz Irana". Bela kuća je saopštila da je ta izvršna uredba potvrdila "nacionalnu vanrednu situaciju u vezi s Iranom" i napomenula da je predsednik može izmeniti ako se okolnosti promene. "Predsednik drži Iran odgovornim zbog njegove težnje ka nuklearnim kapacitetima, podršku terorizmu, razvoja balističkih raketa i regionalnu destabilizaciju koja ugrožava američku bezbednost, saveznike i interese", navodi se u uredbi.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da SAD žele da izvrše pritisak na Kijev i Moskvu da okončaju rat pre početka leta, dok je Rusija novim napadom raketama i dronovima tokom noći između petka i subote nastavila udare na energetsku infrastrukturu Ukrajine. Zelenski je u izjavi koje je objavila njegova kancelarija u subotu naveo da je Vašington predložio novu rundu razgovora između Ukrajine i Rusije koja bi se održala u Majamiju za nedelju dana, dodajući da je Kijev pristao da učestvuje. Moskva i Vašington nisu komentarisali razgovore zakazane u Majamiju. "Amerikanci predlažu da strane okončaju rat pre početka ovog leta i verovatno će vršiti pritisak na strane da se pridržavaju ovog rasporeda", rekao je Zelenski. "Izbori (za Kongres SAD) su im definitivno važniji. Ne budimo naivni. I kažu da žele da sve završe do juna." Ruske rakete i dronovi pogodili su ukrajinske elektrane i električnu mrežu tokom noći, izazvavši povremene nestanke struje i ponovo opteretivši mrežu koja je nedeljama meta napada, saopštile su ukrajinske vlasti. Ministar energetike Denis Šmihalj rekao je da je vlada uvela vanredne isključenja struje posle napada u kojima su pogođena postrojenja za proizvodnju i distribuciju električne energije širom zemlje. Kijev je takođe zatražio hitnu pomoć od Poljske nakon što je Rusija napala elektrane Burštinska i Dobrotvirska na zapadu Ukrajine. "Ruski kriminalci su izvršili još jedan masovni napad na energetska postrojenja Ukrajine. Napad se nastavlja", rekao je Šmihalj u saopštenju na Telegramu. "Radnici u energetskom sektoru su spremni da započnu popravke čim bezbednosna situacija dozvoli." Napadi na energetsku infrastrukturuUkrajinske nuklearne elektrane smanjile su proizvodnju posle noćnih napada, što je uticalo na trafostanice i dovelo do prekida u nekim vodocima, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) na X. Prema podacima Ukrajinskih vazduhoplovnih snaga, u poslednjem ruskom napadu su korišćene rakete i dronovi koji su bili usmereni na ključne populacione centre širom centralne i zapadne Ukrajine. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je u saopštenju navelo da su udari na energetski sektor deo šire kampanje Moskve da se civilima onemogući grejanje u vreme ledenih zimskih temperatura. Rusija nedeljama već izvodi napade na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu koji su već ostavili delove zemlje, posebno glavni grad Kijev, bez struje, grejanja, a u nekim slučajevima i tekuće vode, dok temperature padaju i na ispod minus 20 stepeni Celzijusa. Kijev je posebno teško pogođen kontinuiranim ruskim udarima na energetsku infrastrukturu. Više od 1.110 stambenih zgrada ostalo je bez grejanja posle napada na ukrajinsku prestonicu prošle nedelje. Ruski napadi su nastavljeni uprkos oživljenim diplomatskim aktivnostima. Kijev i Moskva su ove nedelje održali dva dana razgovora u Abu Dabiju uz posredovanje SAD mada nije ostvaren veći napredak, iako su dogovorili veliku razmenu zarobljenika. Zelenski je u subotu rekao da su vojni timovi razgovarali o tehničkim aspektima praćenja potencijalnog prekida vatre, kao i o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i sporazumima o posleratnoj ekonomskoj saradnji, koje zvaničnici nazivaju "planom prosperiteta". On je takođe rekao da su ukrajinske obaveštajne službe izvestile o razgovorima u kojima je ruski specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev predložio sporazume o saradnji između Rusije i SAD vredne 12 hiljada milijardi dolara, dodajući da takvi sporazumi ne mogu kršiti ukrajinski ustav. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je u petak novinarima rekao da bi aktuelni razgovori mogli dovesti do napretka. "Veoma, veoma dobri razgovori danas, u vezi s Rusija-Ukrajina", rekao je Tramp. "Nešto bi se moglo dogoditi." Kremlj je naveo da će treća runda mirovnih pregovora "uskoro" biti održana, premda datum još nije objavljen. Zelenski se dotle založio za brže delovanje za jačanje protivvazdušne odbrane i sanaciju štete, navodeći da će se izvršiti kadrovske promene u oblastima gde protivvazdušna odbrana nije efikasno funkcionisala. "Mala komponenta protivvazdušne odbrane, posebno suzbijanje dronova, mora da radi efikasnije i da spreči postojeće probleme", rekao je Zelenski u večernjem video obraćanju u petak.