Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nagovestio je u ponedeljak mogućnost pronalaska rešenja koji bi omogućio odblokiranje Poglavlja 31 sa Crnom Gorom u pregovorima o članstvu ove zemlje sa Evropskom unijom (EU). Govoreći o tom pitanju, šef hrvatske diplomatije je potvrdio da se sastao sa crnogorskim kolegom Ervinom Ibrahimovićem na marginama ministarskog sastanka između EU i Zapadnog Balkana. Prema njemu, sve ide u smeru rešavanja otvorenih pitanja. "Nama je u interesu da otvorena pitanja ne opterećuju proces pristupanja, ali naravno i dugoročno dobrosusedske odnose. Što više otvorenih pitanja rešimo, to ćemo imati još bolje i snažnije odnose. Hrvatska će biti još angažovanija jer je nama u interesu da imamo susede sa kojima ćemo deliti jednake vrednosti", izjavio je novinarima Goran Grlić Radman. Hrvatska je u decembru 2024. blokirala zatvaranje Poglavlja 31 u pristupnim pregovorima između Crne Gore i Evropska unija. Reč je o poglavlju koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Osim otvorenih pitanja koja od ranije ima sa Zagrebom, situacija se zakomplikovala pošto je Skupština Crne Gore krajem juna usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. To je Zagreb ocenio kao provokaciju i trojicu visokih crnogorskih zvaničnika proglasio osobama nepoželjnim u Hrvatskoj. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u procesu pregovora o članstvu sa EU. Za svako otvaranje i zatvaranje poglavlja neophodna je saglasnost svih država članica EU. Crna Gora je od svih kandidata za članstvo najviše napredovala u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Rešenje s Hrvatskom je neophodno kako bi zvanični Zagreb odobrio zatvaranje Poglavlja 31. Pored toga što su odnosi Crne Gore i Hrvatske zategnuti od usvanjanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, dve zemlje imaju više nerišenih pitanja, među kojima su vlasništvo nad vojnim brodom Jadran, ratna odšteta za hrvatske zatvorenike u logoru Morinj i granica na području Prevlake.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman ocenio je u ponedeljak da ostavka visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt) neće izazvati dodatne nestabilnosti u Bosni i Hercegovini. Grlić Radman je rekao da će odlazeći visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH ostati na toj poziciji dok se ne imenuje novi. On je dodao da je odgovornost političkih lidera zemlje očuvanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. "Mi apelujemo na ozbiljnost i zrelost političara u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina ima i uživa punu podršku Evropske unije. Ne mislim da bi moglo doći do nekog lošeg scenarija", izjavio je Radman novinarima u Brisel nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU sa kolegama sa Zapadnog Balkana. Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) potvrdila je u ponedeljak da je predstavnik Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu. O odluci je, kako se navodi, obavestio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika. Šmit je naglasio da će nastaviti da obavlja dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora njegovog naslednika, dodajući da "ujedinjena međunarodna zajednica ostaje nezamenjiva za stabilnost Bosne i Hercegovine i njen napredak ka evroatlantskim aspiracijama". Šmit je pozvao građane i političke lidere iz oba entiteta i sa svih nivoa vlasti da dodatno intenziviraju napore i zajedno s njegovim naslednikom rade na sprovođenju ovih reformi i ostvarivanju ključnog napretka na putu ka evroatlantskim integracijama. Šmit je na poziciji visokog predstavnika od 2021. godine.

Crna Gora je fokusirana na što skorije okončanje pregovaračkog procesa o članstvu sa Evropskom unijom, rekao je ministar inostranih poslova ove zemlje Ervin Ibrahimović. On je učestvovao na sastanku u sedištu EU koji je organizovan na nivou ministara 27 država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana. Fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona bila je saradnja između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona. Kako se navodi u pisanoj izjavi Ministarstva inostranih poslova, šef crnogorske diplomatije je tokom razmene mišljenja poručio da je odlučna primena Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i beskompromisnu primenu sankcija, jedini i najbolji put ka jedinstvu i otpornosti Evrope. Ministar Ibrahimović izneo je stav da Zapadni Balkan predstavlja sastavni deo evropskog bezbednosnog prostora, te da regionalna stabilnost ostaje ključni preduslov za demokratski razvoj i institucionalnu otpornost. "U tom kontekstu, naglasio je značaj kredibilne i ubrzane politike proširenja Evropske unije, ocenivši je najefikasnijim instrumentom za očuvanje dugoročne stabilnosti, posebno u okolnostima pojačanih malignih spoljnih uticaja", navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Crne Gore. Osvrnuvši se na regionalnu saradnju, crnogorski ministar je naveo da njegova zemlja ostaje posvećena negovanju dobrosusedskih odnosa i podršci inicijativama koje unapređuju povezanost, ekonomsku integraciju i međusobno poverenje na Zapadnom Balkanu, ističući da regionalne inicijative nisu alternativa evropskim integracijama, već njihov važan oslonac. "Naš region je kroz iskustvo naučio da saradnja nije opcija – ona je nužnost", izjavio je ministar Ibrahimović. Crna Gora je, inače, najnaprednija država u procesu članstva u EU. Prošlog meseca države članice odobrile su formiranje radne grupe za rad na nacrtu Sporazuma o članstvu između Crne Gore i EU. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u pregovorima o članstvu i smatra se izvesnom budućom članicom EU.

Ministar inostranih poslova Kosova Glauk Konjufca rekao je da je neophodno da Kosovo dobije kandidatski status, čime bi se potvrdio ravnopravan pristup Evropske unije (EU) prema svim zemljama Zapadnog Balkana. "Spremni smo da delujemo u okviru procesa zasnovanog na zaslugama, ali ovo podrazumeva i dobijanje kandidatskog statusa i početak pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. Prvi korak je predaja upitnika", izjavio je Konjufca. On je zajedno sa još pet ministara inostranih poslova regiona učestvovao na sastanku ministara država EU, gde se raspravljalo o prilikama na Zapadnom Balkanu. Kosovo je, inače, predalo aplikaciju za kandidatski status u decembru 2022. godine, međutim EU još nije razmatrala ovaj dokument, uglavnom zbog nedostatka jednoglasja među državama članicama Unije, pošto pet njih ne priznaje nezavisnost Kosova. Kosovo je istovremeno jedina zemlja u regionu koja pripada grupi proširenja, ali nema status kandidata. Na sastanku ministara EU i kolega iz Zapadnog Balkana raspravljalo se i o zlonamernim spoljnim uticajima i otpornosti država regiona na ove negativne pojave. "Ono što podriva bezbednost Zapadnog Balkana i cele Evrope jeste zlonamerno uplitanje Rusije u region. Zato na proširenje treba gledati kao na stratešku neophodnost", izjavio je šef kosovske diplomatije. Osvrćući se na dijalog sa Srbijom, Konjufca je izneo spremnost kosovske strane da konstruktivno nastavi proces koji, prema njemu, treba da bude okončan međusobnim priznanjem. Inače, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas priznala je da je postojala spremnost premijera Kosova Albin Kurti i predsednika Srbije Aleksandar Vučić da dođu u Brisel na novu rundu dijaloga na najvišem nivou, ali da višestruki izborni ciklusi na Kosovu razvlače ovaj proces. Kurti i Vučić su se u okviru dijaloga poslednji put sastali u septembru 2023. godine.

Suspendovan je nalog na mreži X preko kog su mesecima postavljani snimci na kojima se navodno nalazi begunac od pravde Miloš Medenica. Nalog pod nazivom "Istina134696" suspendovan je jer, kako je obrazloženo, krši standarde platforme X. Na ovom nalogu od početka februara 2026. godine objavljeno je na desetine video snimaka na kojima se navodno pojavljuje Miloš Medenica. Na tom profilu su se takođe pojavljivale i tvrdnje o navodnim zloupotrebama u bezbednosnom sektoru i policiji Crne Gore. Među nekim od pravila koje ima X platforma su zabrana promovisanja nasilnih aktivnosti, zabrana deljenja uvredljivog sadržaja, ciljanog uznemiravanja drugih ili podsticanja na uznemiravanje. X takođe zabranjuje korišćenje platforme za bilo kakve nezakonite aktivnosti. Zabranjeno je napadati druge na osnovu rase, etničke pripadnosti, porekla, pola, verske pripadnosti. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. Krajem aprila policija u Crnoj Gori saopštila je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su pomogle Milošu Medenici prilikom bekstva.

Srbija traži od Evropske unije (EU) da ubrza proces proširenja i da što pre otvori Šengenski prostor za zemlje Zapadnog Balkana, izjavio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić 11. maja. Đurić je nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU i ministara zemalja Zapadnog Balkana rekao da "tvrde granice prekidaju krvotok ekonomije i turizma". "Nema razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen, zato što bi to, po našoj proceni dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU", rekao je Đurić. Šef diplomatije Srbije je rekao da brže EU integracije diktiraju globalne okolnosti koje su "bez presedana". "Nije bilo generacije koja se istovremeno suočila sa usponom veštačke inteligencije, društvenih mreža i da istovremeno imamo potpunu promenu geopolitičkog poretka. Takve rapidne promene nalažu da EU u svoje redove bez odlaganja primi države koje još uvek nisu članice, a jesu na kontinentu", rekao je Đurić. Ideju o zajedničkom prijemu svih zemalja Zapadnog Balkana u EU izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem 2025. godine. Srbija je kao zemlja kandidat za članstvo u EU do sada otvorila 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila. Poslednje poglavlje otvorila je 2021. godine. Osim toga, zemlji preti ukidanje sredstava iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, nakon što je skupštinska većina bez javne rasprave usvojila set spornih izmena zakona o pravosuđu. Nakon što je Venecijanska komisija iznela devet sugestija za korekciju ovih izmena, vlast je počela rad na novim izmenama.

Iako nema formalne odluke o zamrzavanju finansijskih sredstava Srbiji, evropska komesarka Marta Kos priznala je da zemlja nije primila evropski novac od usvajanja pravosudnih zakona. "Nikada nisam rekla da su sredstva zamrznuta. Zaista, ovo je veoma važno", rekla je Kos novinarima u Briselu. "Ono što sada radimo jeste da stalno proveravamo da li sve zemlje primaoci novca iz Plana rasta ispunjavaju kriterijume. I istina je da, otkako su usvojeni pravosudni zakoni pre nekoliko meseci, nismo izvršili nikakve isplate, ali nije doneta nikakva formalna odluka o neisplati", dodala je ona. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 30. aprila da je Komisija stopirala isplatu finansijskih sredstava zbog spornih pravosudnih zakona. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", izjavila je komesarka Kos govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni!, usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u procesu integracija Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Marta Kos je rekla da, ukoliko Evropska komisija utvrdi da je Srbija ispunila kriterijume za isplatu, onda će i dobiti novac koji joj je dodeljen iz Plana rasta. "Status kandidata dolazi s obavezama s obe strane i očekujemo od zemlje kandidata da se razvija, a ne da nazaduje u određenim oblastima", poručila je Marta Kos.

Podsekretarka za javnu diplomatiju američkog Stejt departmenta Sara Rodžers (Sarah B. Rogers) potpisala je u Beogradu Sporazum o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027. A sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarala je o saradnji u oblasti energetike, tehnologije, kulture. "SAD i Srbija ušli su u novu eru bilateralnih odnosa i EXPO će biti sjajna prilika da se istakne naše prijateljstvo i trgovinske veze", napisala je Rodžers na mreži Iks. Rodžers je nakon potpisivanja ugovora rekla da je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) posvećen odnosima sa Srbijom. "Želimo da naglasimo posvećenost predsednika Trampa uzajamno korisnom odnosu sa Srbijom", dodala je. Govoreći o učešću SAD na međunarodnoj izložbi sledeće godine, Rodžers je izjavila da je svaki EXPO prilika da se promovišu američki ekonomski i komercijalni interesi. "Predsednik Tramp voli velike, spektakularne događaje poput ovog", navela je. Prethodno je Stejt department saoštio da svetske izložbe pružaju priliku za angažovanje i inspirisanje globalne publike, promovisanje ekonomskih i komercijalnih interesa SAD i isticanje američke izvrsnosti. Nakon sastanka sa Rodžers, predsednik Aleksandar Vučić poručio je da Srbija ostaje otvorena za dalju saradnju sa američkim partnerima, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije i novih investicija Istovremeno je ocenio da učešće SAD na izložbi EXPO 2027 u Beogradu predstavlja "veliko priznanje za Srbiju i potvrdu ugleda na međunarodnoj sceni." Ugovor o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027 sa američkom podsekretarkom potpisali su ministarka unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije i komesarka za Ekspo 2027 Jagoda Lazarević i direktor kompanije Ekspo 2027 Danilo Jerinić. "Zaista želimo da još šire otvorimo vrata za američke kompanije i mislim da to može da bude izuzetna prilika da oni dođu i vide sve ono što region može da ponudi", rekla je ministarka Lazarević. Do sada je svoje učešće na specijalizovanoj izložbi EXPO 2027 Beograd potvrdilo 137 zemalja, među kojima su pojedine članice Evropske unije, kao i Turska, Kina i Rusija. EXPO koji organizuje Beograd nije svetska, već specijalizovana izložba koja se održava između dve glavne manifestacije. Kako je RSE ranije pisao, na osnovu podataka iz godišnjih budžeta Srbije, izdvajanja za izgradnju kompleksa i realizaciju EXPO izložbe u Beogradu su od 2024. godine premašila dve milijarde evra. Pored izgradnje kompleksa, ta sredstva su, između ostalog, predviđena i za izgradnju Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe izložbe. Kako bi ubrzala procedure za izgradnju, Skupština Srbije je u oktobru 2023. usvojila poseban zakon, lex specialis, koji predviđa da se radovi ugovore direktnim pogodbama bez primene Zakona o javnim nabavkama. Za vlast, projekat je od izuzetnog značaja, jer će, kako navode zvaničnici, privući nove investicije u Srbiju. Stejt departmenta je najavio da će Rodžers sastati sa članovima Vlade Srbije sa kojima će razgovarati o zajedničkim prioritetima Srbije i SAD na Zapadnom Balkanu. Prethodnog dana srela se sa šefom diplomatije Marko Đurićem, koji je nakon susreta napisao na Instagramu da je taj sastanak "odrazio rastući pozitivan zamah u srpsko-američkim odnosima i rastući obim saradnje između dve zemlje." Američka podsekretarka boravi u Beogradu i Veneciji od 6. do 12. maja. Rodžers je u Veneciji prisustvovala otvaranju američkog paviljona na Venecijanskom bijenalu.

Sud Bosne i Hercegovine osudio je Duška Zorića na 15 godina zatvora za krivično djelo zločin protiv čovječnosti. Sudsko vijeće proglasilo je 11. maja Zorića krivim za učešće u ubistvu pet bošnjačkih civila u selu Zecovi kod Prijedora, na sjeveozapadu Bosne i Hercegovine. U obrazloženju presude navedeno je da je Zorić bio upoznat sa širokim i sistemskim napadom usmjerenim protiv bošnjačkog civilnog stanovništva na području Zecova. Istovremeno je oslobođen po dvije tačke optužnice koje su se odnosile na zločine u zaseoku Gradina. Radi se o prvostepenoj presudi, na koju je dopuštena žalba Apelacionom odjelu Suda BiH. U optužnici je navedeno da je Zorić od 23. do 28. jula 1992. godine učestvovao u progonu civila bošnjačke nacionalnosti iz sela Zecovi kod Prijedora. Prema optužbama, djelovao je u okviru širokog i sistematskog napada koji su provodile vojska i milicija tadašnje Srpske Republike BiH, kasnije Republike Srpske, a koji je uključivao ubistva, mučenja i druga nečovječna djela nad civilima. U Zecovima su tokom jula 1992. godine pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), policije i Kriznog štaba ubili više od 150 Bošnjaka. Još se traga za 30 ubijenih u ovom selu. Produžen pritvor do pravomoćnosti presudeSud je Zoriću produžio pritvor do pravomoćnosti presude, dok je oslobođen plaćanja troškova kaznenog postupka. Suđenje Zoriću počelo je 2015. godine u predmetu u kojem su bili optuženi i Dušan Milunić, te drugi osumnjičenici. Postupak protiv Zorića razdvojen je krajem 2022. godine. Nakon njegovog hapšenja u Njemačkoj zbog drugih kaznenih djela i izručenja Bosni i Hercegovini, suđenje mu je nastavljeno, dok je postupak protiv Milunića i ostalih u međuvremenu pravomoćno okončan u septembru 2024. godine. Dušan Milunić, komandir Rasavačke čete, osuđen je pravosnažno na 12 godina, Ilija Zorić na 20, Zoran Stojnić na osam, Zoran Milunić na 14 i Ljubiša Četić na pet godina zatvora. U Prijedoru i okolnim mjestima ubijeno je 3.176 osoba. Oko 30.000 osoba nesrpske nacionalnosti prošlo je i kroz prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm. Gradske vlasti u Prijedoru, na sjeverozapadu BiH, ne dozvoljavaju nijedno spomen obilježje u znak sjećanja na ubijene Prijedorčane. Svake godine u Prijedoru se obilježava Dan bijelih traka, u znak sjećanja na žrtve, civile nesrpske nacionalnosti, ubijene tokom rata od 1992. do 1995. godine. Krizni štab Prijedora 31. maja 1992. godine, na čelu sa Srpskom demokratskom strankom (SDS), izdao je naredbu kojom je nesrpskom stanovništvu naređeno isticanje bijelog platna na domovima. Za zločine u Prijedoru, prema informacijama udruženja žrtava, dosad je doneseno oko 50 pravosnažnih presuda i izrečene kazne od oko 800 godina zatvora. U Hagu je osuđeno 11 osoba, a pred Sudom BiH još četiri, nakon što je njihov predmet iz Haškog tribunala prebačen na Sud BiH.

Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je podnio krivičnu prijavu Tužilaštvu Bosne i Hercegovine protiv Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijademokrata (SNSD). Kako je rekao, prijava je podnesena, jer je Dodik gostujući u televizijskoj emisiji banjalučke Alternativne televizije veličao Ratka Mladića, osuđenog za genocid i druge ratne zločine. Dodik je 5. maja u intervjuu naveo kako je "Mladić vrhovni komandant Vojske Republike Srpske, narodni heroj ovoga naroda". Bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlaštenja, nametnuo je u julu 2021. godine izmjene Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje veličanje ratnih zločinaca i negiranje zločina. Njima je predviđena kazna zatvora od šest mjeseci do pet godina za one koji javno odobre, poreknu, grubo umanje ili pokušaju opravdati zločin genocida, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin utvrđen pravomoćnom presudom. "Ratko Mladić je presuđen za genocid u Srebrenici. Tužilaštvo BiH više ne može reći da nemaju prijavu protiv Dodika, i sve je sada na njima", kazao je Suljagić. Ratko Mladić izdržava doživotnu kaznu zatvora po pravosnažnoj presudi iz 2021. godine za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja rata počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, tada zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u ljeto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce tokom NATO bombardovanja 1995. godine. Mladić je uhapšen u Srbiji u maju 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas potvrdila je da su učestali izborni ciklusi na Kosovu glavni razlog zbog kojeg nije bilo nove runde dijaloga na nivou lidera. Ona je novinarima potvrdila da je postojala spremnost i kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kod premijera Kosova Aljbina Kurtija za sastanak u okviru dijaloga, međutim, raspisivanje novih vanrednih izbora na Kosovu je ponovo odložilo proces. "Mi smo zapravo planirali dijalog između Beograda i Prištine, politički dijalog na visokom nivou. Imali smo saglasnost oba lidera – sa Kosova i iz Srbije, ali sada nam se ponovo približavaju izbori na Kosovu, što naravno odlaže proces. Ali radim odvojeno sa obojicom kako bismo mogli da nastavimo sa implementacijom sporazuma koji su već na snazi", izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. Lideri Srbije i Kosova poslednji put su se u okviru dijaloga sastali u septembru 2023. godine. Kaja Kallas preuzela je dužnost visoke predstavnice EU u decembru 2024. godine i do sada nije imala priliku da bude domaćin dijaloga na najvišem političkom nivou. Ona je danas domaćin sastanka ministara inostranih poslova država članica Evropske unije (EU) i njihovih kolega sa Zapadnog Balkana. Rasprava između 27 šefova evropskih diplomatija i šest ministara inostranih poslova zemalja regiona poslužiće kao povod za nastavak diskusije o situaciji u regionu, koja će biti održana istog dana, ali samo na nivou evropskih ministara. Očekuje se da će ministri inostranih poslova EU i Zapadnog Balkana, između ostalog, razgovarati o pripremama za samit EU–Zapadni Balkan, koji će u junu biti održan u Tivtu, u Crnoj Gori. Evropske diplomate uključene u pripreme sastanka najavile su da će fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona biti jačanje saradnje između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona.

Predsjednik Sjedinjenih Država Donald Trump odbacio je kao "potpuno neprihvatljiv" odgovor Teherana na američki mirovni prijedlog, čime se nastavlja zastoj u nastojanjima da se okonča rat. Portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baqaei izjavio je 11. maja da odgovor Teherana uključuje zahtjeve za zaustavljanje rata, ukidanje američke blokade Hormuškog moreuza, oslobađanje iranske imovine i "uspostavljanje sigurnosti u regionu i Libanu". "Upravo sam pročitao odgovor takozvanih iranskih 'predstavnika'. Ne sviđa mi se - POTPUNO NEPRIHVATLJIV!", napisao je Trump u kratkoj objavi na društvenoj mreži Truth Social kasno 10. maja, ne navodeći da li bi to moglo dovesti do nastavka zračnih napada na Iran. Nakon Trumpove objave, iranski državni mediji saopštili su da bi prihvatanje američkih uslova značilo "kapitulaciju" zemlje pred, kako su naveli, "pretjeranim zahtjevima". Baqaei je rekao da je "jedino što smo tražili legitimna prava Irana". Prema brojnim izvještajima, američki plan predstavljen je u memorandumu na jednoj stranici koji predviđa prekid borbi i deblokadu Hormuškog moreuza, dok su druga ključna pitanja - uključujući pravo Irana na obogaćivanje uranijuma - ostavljena za kasniju fazu. Trump u javnim izjavama balansira između diplomatije i prijetnji, ističući mogućnost diplomatskog rješenja rata, ali istovremeno prijeteći masovnim novim zračnim napadima na iransku energetsku i elektroinfrastrukturu. U intervjuu s novinarkom Sharyl Attkisson, emitovanom 10. maja, Trump je rekao da američke vojne operacije protiv Irana možda nisu završene, sugerišući da bi SAD i dalje mogle gađati dodatne lokacije ako bude potrebno. Na pitanje da li su borbene operacije u vezi s Iranom završene, Trump je odgovorio: "Ne, nisam to rekao. Rekao sam da su poraženi, ali to ne znači da je sve gotovo. Mogli bismo nastaviti još dvije sedmice i pogoditi svaki pojedinačni cilj." Trump je dodao da su američki i izraelski napadi već pogodili "vjerovatno 70 posto" planiranih ciljeva od početka zračnih udara na Iran 28. februara. Kampanja je zaustavljena 8. aprila kada je, uz posredovanje Pakistana, dogovoreno dvosedmično primirje. Napadi nisu nastavljeni iako je rok istekao. "Imamo i druge ciljeve koje bismo mogli gađati", rekao je Trump. "Ali čak i ako to ne učinimo, njima će trebati godine da se oporave." Osvrnuo se i na iranske zalihe obogaćenog uranijuma, navodeći da ih Sjedinjene Države pažljivo prate. "Imamo ih pod nadzorom", rekao je, dodajući da američki svemirski sistemi nadzora prate aktivnosti oko tih postrojenja. Iran je više puta odbacio prijedloge koji bi zahtijevali da svoje zalihe obogaćenog uranijuma prebaci u Sjedinjene Države. Bivši visoki američki diplomat Gordon Gray, koji je bio zamjenik pomoćnika državnog sekretara za Bliski istok za vrijeme predsjednika Georgea W. Busha, rekao je za RSE da će se indirektni pregovori između Washingtona i Teherana vjerovatno nastaviti uprkos, kako je naveo, značajnom pritisku na obje strane. "Ne vidim da diplomatija propada. Mislim da će se razgovori nastaviti", rekao je Gray, koji je ranije bio američki ambasador u Tunisu i zamjenik šefa misije u Egiptu, a sada je profesor za pitanja Zaliva i Arapskog poluostrva na Elliott školi za međunarodne odnose Univerziteta George Washington. "To ne znači da neće biti vojnih udara s jedne ili druge strane, ali na kraju dana obje strane imaju interes da izađu iz situacije u kojoj se nalaze, jer je druga strana stvorila dovoljno pritiska i time podstakla potrebu za nekom vrstom rješenja." Uz izvještavanje Radija Farda Radija Slobodna Evropa i Reutersa

Visoki predstavnik Christian Schmidt donio je ličnu odluku da okonča svoju službu u provedbi mira u Bosni i Hercegovini, saopštili su iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR), u ponedjeljak 11. maja. O odluci je, kako se navodi, obavijestio Upravni odbor Vijeća za provedbu mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog nasljednika. Naglasio je da će nastaviti obavljati dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora njegovog nasljednika, dodajući da "ujedinjena međunarodna zajednica ostaje nezamjenjiva za stabilnost Bosne i Hercegovine i njen napredak prema evroatlantskim aspiracijama". Schmidt je pozvao građane i političke lidere iz oba entiteta i svih nivoa vlasti da dodatno intenziviraju svoje napore i zajedno sa njegovim nasljednikom rade na provedbi ovih reformi i ostvarivanju ključnog napretka na putu ka euroatlantskim integracijama. Schmidt na poziciji visokog predstavnikaNjemačka federalna vlada (Bundeskabinett) potvrdila je polovinom januara 2021. zvaničnu kandidaturu Christiana Schmidta (63) za poziciju novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH). On je na toj poziciji zamijenio Valentina Inzka (71), austrijskog diplomatu koji je na čelo Ureda visokog predstavnika (OHR) imenovan 2009., godine, nakon što je zvanično počeo proces zatvaranja OHR-a koji traje gotovo 13 godina. Schmidt je političar Kršćansko-socijalne unije (CSU) i bivši ministar poljoprivrede Njemačke. Bio je zastupnik u Njemačkom federalnom parlamentu (Bundestag), donjem, zastupničkom domu, a posebno je angažiran na vanjskopolitičkim pitanjima. Zašto je formiran OHR?Funkcija visokog predstavnika sa statusom diplomatske misije u Bosni i Hercegovini je uspostavljena u skladu s Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini, koji se naziva Daytonski mirovni sporazum, dogovorenim 21. novembra 1995. u vojnoj bazi u američkom Daytonu i potpisanim 14. decembra 1995. u Parizu, tačnije Aneksom 10 sa zadatkom da nadgleda provedbu mirovnog sporazuma. OHR ima ovlasti za "konačnu interpretaciju" Sporazuma o civilnoj provedbi mirovnog rješenja. Svih sedam dosadašnjih visokih predstavnika u BiH bili su evropske diplomate, a svi od dosadašnjih 12 prvih zamjenika bili su američke diplomate. Sredstva za finansiranje OHR-a dodjeljuje Vijeće za provedbu mira (PIC). Budžet OHR-a za 2020. - 2021. godinu iznosi nešto više od 5,3 miliona eura, od čega Evropska unija izdvaja 54,37 posto, Sjedinjene Američke Države 22 posto, Japan 10 posto, Kanada 3,03 posto, Organizacija islamske konferencije 2,5 posto, Rusija 1,2 posto i ostali ukupno 6,9 posto. Što su Bonnske ovlasti?Na osnovu Zaključaka Konferencije za implementaciju mira koja je održana u Bonu 9. i 10. decembra 1997. godine, OHR je dobio ovlasti na osnovu kojih je nametao i mijenjao zakone, izmijenio ustave u BiH, te smjenjivao izabrane i imenovane političke i druge dužnosnike. Londonska konferencija, također, je uspostavila Upravni odbor PIC-a koji radi pod predsjedanjem visokog predstavnika, koji je tada definiran kao "izvršna ruka" PIC-a. Čelnik OHR-a ne može donositi odluke ako se s time ne slažu zemlje članice Upravnog odbora PIC-a. Članice su Sjedinjene Američke Države, Rusija, Ujedinjena Kraljevina, Njemačka, Francuska, Italija, Kanada, Japan, Evropska unija (Predsjedništvo EU i Evropska komisija), te Organizacija islamske konferencije (OIC) koju u PIC-u predstavlja Turska. Upravni odbor pruža visokom predstavniku "političke smjernice". Upravni odbor PIC-a sastaje se na nivou političkih direktora dva puta godišnje nakon čega se izdaje zajednička izjava – komunike. Ko imenuje visokog predstavnika u BiH?Upravni odbor Vijeća za provedbu mira (PIC) imenuje novog visokog predstavnika, a potom ga potvrđuje Vijeće sigurnosti Ujedinjenih nacija. Do sad su to bili Šveđanin Carl Bildt (1995-1997), Španac Carlos Westendorp (1997-1999), Austrijanci Wolfgang Petritsch (1999-2002) i Valentin Inzko, Britanac Paddy Ashdown (2002-2006), Nijemac Christian Schwarz-Schilling (2006-2007), te Slovak Miroslav Lajčák.

Grupa muškaraca bacila je suzavac tokom žurke u kvir klubu Mornar u Beogradu, saopštilo je u nedelju Udruženje "Da se zna", koje zastupa prava LGBT+ osoba. Kako je navelo ovo udruženje, incident se dogodio u noći između 9. i 10. maja. "Neposredno pre incidenta, jedan od napadača pretio je okupljenima ispred kluba. Ubrzo se vratio sa još dvojicom muškaraca, nakon čega su upali u klub i bacili suzavac, izazvavši kašalj, gušenje i paniku među gostima. Na osnovu dostupnih snimaka, lice je identifikovano i slučaj je prijavljen policiji", saopštilo je udruženje. Radio Slobodna Evropa (RSE) poslao je hitan upit Ministarstvu unutrašnjih poslova u vezi sa ovim incidentom, ali do objavljivanja vesti odgovor nije stigao. Ovo udruženje je upozororilo na porast mržnje i nasilja prema LGBT+ osobama širom Srbije, što, kako kažu, za posledicu ima sve učestalije napade na retka mesta okupljanja LGBT+ zajednice u Beogradu. "Podsećamo da su se slični napadi na kvir prostore dogodili i u oktobru prošle godine, kada su ispred Guvernanta bara ispisani homofobični i neonacistički grafiti, potom je provaljeno u klub Mornar, a zatim je došlo i do fizičkog napada u Guvernanta baru", navodi udruženje. Kako navode, zabeleženo je i nekoliko fizičkih napada na centralnom Trgu Republike u Beogradu, a u svim slučajevima "izostala je adekvatna reakcija policije i tužilaštva". Ovo udruženje je početkom godine saopštilo da je tokom 2025. u Srbiji zabeleženo najmanje 110 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+ zajednici, što je najveći broj u poslednjih devet godina, otkako ta organizacija vodi evidenciju.

Podsekretarka za javnu diplomatiju Sjedinjenih Država Sara Rodžers (Sarah Rogers) doputovala je u nedelju u Beograd, gde se sastala sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem. Đurić je na Instagramu 10. maja napisao da je na sastanku sa američkom zvaničnicom razgovarao o učešću SAD na specijalizovanoj izložbi EXPO u Beogradu 2027. godine, "kao i o novim mogućnostima za produbljivanje saradnje u oblasti javne diplomatije". "Naš sastanak je odrazio rastući pozitivan zamah u srpsko-američkim odnosima i rastući obim saradnje između naše dve zemlje", napisao je Đurić. Kako je dodao, Srbija " visoko ceni dijalog i partnerstvo sa Sjedinjenim Državama". Američki Stejt department (State Department) najavio je 5. maja da će podsekretarka Rodžers u Beogradu potpisati Sporazum o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027. "Svetske izložbe pružaju priliku za angažovanje i inspirisanje globalne publike, promovisanje ekonomskih i komercijalnih interesa SAD i isticanje američke izvrsnosti", navedeno je u saopštenju. Iz Stejt departmenta je najavljeno i da će američka zvaničnica razgovarati sa predstavnicima vlasti u Srbiji o "zajedničkim prioritetima na Zapadnom Balkanu". Rodžers će se u ponedeljak, 11. maja, sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, najavljeno je iz Vučićevog kabineta. Tokom posete Evropi, američka zvaničnica boravila je i u Veneciji gde je prisustvovala otvaranju američkog paviljona na Venecijanskom bijenalu.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u nedelju da očekuje već 10. ili 11. maja novi predlog kompanije MOL u vezi sa kupovinom Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Ona je za TV Prva rekla da srpska strana nije zadovoljna detaljima u vezi sa budućim radom Rafinerije, pokrivenosti tržišta u veleprodaji i maloprodaji, kao i finansijskim obavezama na koje se NIS obavezao pre nekoliko godina. "Ako MOL nije zadovoljan time, mora da nam nešto da zauzvrat", rekla je Đedović Handanović. Kako je rekla, Srbija želi da postigne kompromis, "ali ne po svaku cenu". "Mislim da je MOL-u jasno koje su naše 'crvene linije'. Očekujemo novi predlog u najkraćem roku, ja očekujem danas ili sutra (10. ili 11. maj), da bismo uspeli da završimo te pregovore pre 22. maja, što je rok koji je postavila američka administracija", rekla je ministarka. Prema njenim rečima, Rafinerija u Pančevu će morati da radi i to se ne dovodi u pitanje. "Pitanje je u kom obimu, u kom kapacitetu, kako ćemo da nadgledamo, šta ako se to ne ostvari i kako Srbija onda brani svoju poziciju, jer Rafinerija ima uticaj na sigurnost snabdevanja, na bruto domaći proizvod, na zaposlenost i na industrijski rast", kaže Đedović Handanović 10. maja. Dan ranije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će mađarska kompanija, ukoliko želi da kupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), morati da drži otvorenom rafineriju u Pančevu. Ruske energetske kompanije, Gaspromnjeft (Gazprom Neft) i Gasprom (Gazprom), drže više oko 56 odsto NIS-ovih akcija. Konačnu reč o kupoprodaji udela u NIS-u daje američki OFAC, koji mora da odobri transakciju MOL-a i Gaspromnjefta. NIS je pod američkim sankcijama od januara 2025. Posle više odlaganja, stupile su na snagu u oktobru te godine. Cilj sankcija usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našao i NIS, jeste da onemoguće Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. U maju, u finišu pregovora o prodaji ruskog udela u NIS-u, pojavio se novi kupac. Firma "Senator Dva" Ranka Mimovića, koja je navodno poslala ponudu Gaspromnjeftu, osnovana je u Srbiji polovinom prošle godine. U kratkom telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Mimović je to potvrdio. Ponudio je navodno dve milijarde evra. Mimović je u javnosti ranije predstavljan kao biznismen sa nizom firmi u Srbiji i regionu, od kojih su mnoge ugašene. Njegovo poslovanje u Sloveniji pratile su sumnje na prevare i pranje novca. Vučić je ranije demantovao navode koji su se pojavili u javnosti da vlast stoji iza Mimovićeve ponude za kupovinu NIS-a.

Ministri inostranih poslova država članica Evropske unije (EU) imaće 11. maja zajednički sastanak sa svojim kolegama sa Zapadnog Balkana. Rasprava između 27 šefova evropskih diplomatija i šest ministara inostranih poslova zemalja regiona poslužiće kao povod za nastavak diskusija o situaciji u regionu koja će biti održana istog dana, samo na nivou evropskih ministara. Očekuje se da će ministri inostranih poslova EU i Zapadnog Balkana, između ostalog, razgovarati o pripremama za samit EU–Zapadni Balkan, koji će u junu biti održan u Tivtu, u Crnoj Gori. Evropske diplomate uključene u pripreme sastanka najavile su da će fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona biti jačanje saradnje između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona. S tim u vezi, zvaničnici upoznati sa pripremama sastanka naglasili su da će među temama koje Brisel želi da zadrži u fokusu biti i dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Ovi izvori upozoravaju da briselski zvaničnici nisu zadovoljni dinamikom procesa. "Iako je u poslednjih nekoliko meseci bilo određenih rezultata, dijalog Beograda i Prištine još nema dinamiku koju bismo želeli da vidimo. Očekujemo da će tokom diskusije biti dat dodatni podsticaj kako bi se proces unapredio", rekao je jedan evropski diplomata koji je želio da ostane anoniman. Ovaj zvaničnik je potvrdio spremnost visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kallas, da, kako je rekao, "odigra svoju ulogu" u ovom procesu. Međutim, briselske diplomate upozoravaju da, bez obzira na njenu spremnost da sazove novu rundu dijaloga na nivou lidera, unutrašnja situacija na Kosovu otežava realizaciju tog cilja zbog neprestanih izbornih ciklusa u zemlji, što se direktno odražava i na sam proces dijaloga. Lideri Srbije i Kosova poslednji put su se u okviru dijaloga sastali u septembru 2023. godine. Kaja Kallas preuzela je dužnost visoke predstavnice EU u decembru 2024. godine i do sada nije imala priliku da bude domaćin dijaloga na najvišem političkom nivou. Tokom 2025. godine opravdanje za izostanak susreta u okviru dijaloga bile su nepovoljne unutrašnje političke okolnosti, kako u Srbiji tako i na Kosovu, doduše različite prirode. U Srbiji se od novembra 2024. održavaju protesti nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je život izgubilo 16 građana. Kosovo se, s druge strane, tokom cele prošle godine suočavalo sa institucionalnom krizom zbog nedostatka političkog dogovora o formiranju institucija nakon izbora. Na Kosovu su parlamentarni izbori održani u februaru i decembru 2025. godine, dok su novi izbori zakazani za 7. jun.

Ruski dron pogodio je stambenu visoku zgradu u drugom po veličini gradu Ukrajine, saopštile su vlasti, pri čemu je povrijeđeno najmanje pet osoba, što je dodatno narušilo trodnevno primirje uvedeno povodom obilježavanja Dana pobjede. Napad na zgradu u Harkivu dogodio se kasno 9. maja, nekoliko sati nakon završetka godišnje ruske parade na Crvenom trgu. Događaj, koji je bio znatno skromniji nego ranijih godina, održan je uprkos prikrivenim prijetnjama iz Ukrajine o mogućem ometanju parade i otvorenim prijetnjama iz Moskve o odmazdi prema Kijevu. Predsjednik Ukrajine uoči događaja objavio je ironičnu poruku u kojoj je naveo da "odobrava" održavanje parade u Kremlju. Guverner Harkivske oblasti Oleh Syniehubov saopštio je da je u incidentu ranjeno pet osoba. Ukrajinske vlasti saopštile su da je tokom noći iznad Ukrajine uočeno više od dvije desetine ruskih dronova. Ruski zvaničnici, s druge strane, prijavili su gotovo 100 ukrajinskih dronova iznad Kurske oblasti, koja graniči s Ukrajinom. Regionalni guverner Aleksandr Hinštejn saopštio je da nema prijavljenih povrijeđenih. U Belgorodskoj oblasti, takođe uz granicu s Ukrajinom, najmanje osam osoba je ranjeno u ukrajinskim napadima dronovima, prema riječima regionalnog guvernera Vjačeslava Gladkova. Primirje bi formalno trebalo da istekne 11. maja. Savjetnik Kremlja za vanjsku politiku Jurij Ušakov rekao je novinarima da nema razgovora o produženju primirja. Takođe, kako je naveo Ušakov, ne postoje planovi za nastavak mirovnih pregovora koje su Sjedinjene Države nastojale pokrenuti. Govoreći novinarima 9. maja, predsjednik Vladimir Putin rekao je da smatra da se rat u Ukrajini približava kraju, te je nagovijestio da želi pregovarati o novom sigurnosnom uređenju za Evropu. Mirovni pregovori uz posredovanje Sjedinjenih Država, s ciljem okončanja sveobuhvatnog rata koji sada ulazi u petu godinu, zapeli su djelimično zbog čvrstih zahtjeva Rusije, uključujući povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorija u istočnom regionu Donbasa koje još drže pod kontrolom.

Rat u Iranu i širem regionu Bliskog istoka bio je u zastoju kasno 9. maja, dok je Vašington čekao odgovor Irana na svoj najnoviji prijedlog za mir. Teheran, koji još nije dao zvaničan odgovor, zadržao je oštru retoriku prema Sjedinjenim Državama. Islamski revolucionarni gardijski korpus (IRGC) ljutito je reagovao na nastavak američke pomorske blokade iranskih luka, zaprijetivši da će "svaki napad na iranske tankere i trgovačke brodove rezultirati snažnim napadom na jedan od američkih centara u regionu i neprijateljske brodove". To dolazi dan nakon što su američki udari onesposobili dva tankera pod iranskom zastavom u Hormuškom moreuzu, koje su Sjedinjene Države optužile da su pokušali prekršiti blokadu iranskih luka. Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je 9. maja da se pomorska blokada "i dalje u potpunosti sprovodi" te da je od 13. aprila preusmjereno 58 trgovačkih brodova i onesposobljena još četiri "kako bi se spriječio njihov ulazak ili izlazak iz iranskih luka". Pitanja o iranskom rukovodstvuAmeričko-izraelski zračni udari pokrenuti 28. februara uništili su veliki dio iranskog rukovodstva, što je navelo američkog predsjednika Donalda Trumpa da režim nazove "razbijenim" i bez jasnog vodstva. Neki posmatrači navode da je Islamski revolucionarni gardijski korpus (IRGC) dodatno ojačao svoju moć te da se suprotstavio umjerenijim liderima koji su nastojali postići dogovor s američkim pregovaračima. Trump i državni sekretar Marco Rubio 8. maja rekli su da čekaju skori odgovor na najnoviju ponudu Sjedinjenih Država, za koju se navodi da je memorandum od jedne stranice. Taj dokument bi okončao borbe i otvorio ključni Hormuški moreuz, ali bi nekoliko važnih pitanja - uključujući pravo Irana na obogaćivanje uranijuma - ostavio za kasnije razgovore. Međutim, do ranih sati 10. maja nije bilo naznaka da je Teheran poslao odgovor pakistanskim posrednicima niti je dao javne komentare, osim kratkog i oštro sročenog saopštenja u kojem dovodi u pitanje ozbiljnost Vašingtona u pregovorima. "Nedavna eskalacija tenzija koju su izazvale američke snage u Perzijskom zaljevu i njihovi brojni potezi kojima se krši primirje povećali su sumnje u motive i ozbiljnost američke strane na putu diplomatije", saopštio je ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi, prenijela je poluzvanična agencija ISNA. Rubio je branio nedavne američke vojne akcije u Perzijskom zaljevu i odbacio pokušaje Irana da reguliše plovidbu kroz Hormuški moreuz, strateški važan pomorski pravac kroz koji prolazi oko petine svjetskih zaliha nafte i plina. "Iran sada tvrdi da posjeduje, da ima pravo da kontroliše međunarodni plovni put... To je neprihvatljivo i pokušavaju to predstaviti kao normalno", rekao je Rubio nakon izvještaja da je Teheran uspostavio agenciju za odobravanje prolaska brodova kroz moreuz. Uz izvještavanje Radija Farda RSE-a, Reutersa i AFP-a

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos realizovaće svoju prvu posjetu Kosovu u petak, 15. maja. To su za Radio Slobodna Evropa potvrdili nezvanični izvori u evropskim institucijama, dok se očekuje da će posjeta biti zvanično potvrđena u narednim danima. Ovo će biti prva posjeta Marte Kos Kosovu od kada je preuzela dužnost komesarke za proširenje u Evropskoj komisiji 1. decembra 2024. Od preuzimanja mandata, posjetila je sve ostale zemlje uključene u proces proširenja Evropske unije, kako na Zapadnom Balkanu, tako i u okviru Istočnog partnerstva, neke i više puta. Tokom 2025. godine, izostanak njene posjete Kosovu evropski zvaničnici su objašnjavali nedostatkom funkcionalnih institucija u zemlji, zbog političke krize koja je obilježila protekle mjesece. Posjeta evropske komesarke za proširenje Prištini bila je planirana za 12. mart, ali je otkazana nakon što je bivša predsjednica Kosova Vjosa Osmani 6. marta raspustila Skupštinu Kosova. Međutim, prema izvorima u Briselu, sada se smatra da bi posjeta trebala biti realizovana uprkos političkoj situaciji, budući da se ne očekuje da će se stanje na Kosovu suštinski promijeniti u kratkom roku. Krajem aprila, Kos je u Evropskom parlamentu izjavila da očekuje da će uskoro posjetiti Kosovo kako bi razgovarala o reformama povezanim s Planom rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. "Ukinuli smo mjere i očekujemo da vlada nastavi s neophodnim reformama kako bi imala koristi od podrške EU-a. Uskoro ću boraviti u Prištini kako bismo unaprijedili ovaj proces", rekla je ona. Kosovo je 16. aprila dobilo 61,8 miliona eura predfinansiranja od Evropske unije u okviru Plana rasta, nakon što je ratifikovalo odgovarajuće sporazume i dostavilo potrebnu dokumentaciju Evropskoj komisiji. Paket EU-a za Zapadni Balkan za period 2024-2027 vrijedan je šest milijardi eura. Prema raspodjeli sredstava, Kosovu pripada oko 882 miliona eura, od čega 253 miliona u grantovima i 629 miliona u kreditima. Tokom sjednice Odbora za vanjske poslove Evropskog parlamenta u aprilu, Kos je govorila i o pet država članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Na pitanje izvjestioca za Kosovo u Evropskom parlamentu Rihoa Terrasa o kontaktima s državama koje ne priznaju Kosovo, rekla je da su pomaci u tom pravcu "ohrabrujući", ne iznoseći dodatne detalje. Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar i dalje ne priznaju nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, što se smatra preprekom za napredak Kosova na putu ka evropskim integracijama.