Kosovska skupština u petak je usvojila zakon o državnom budžetu u vrednosti od oko četiri milijarde evra, uprkos protivljenju i prigovorima opozicije. Budžet za 2026. je usvojen sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, pošto je Kosovo bilo primorano da produži prošlogodišnji budžet, usled političke i institucionalne krize koja je dovela do vanrednih izbora u decembru na kojem je ubedljivo pobedio Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin). Nacrt zakona o budžetu prošao je drugo čitanje sa 62 glasa za, 36 protiv i bez uzdržanih, četiri dana pošto je usvojen u prvom čitanju. Zakon sada ide na potpis predsednici Kosova Vjosi Osmani pre nego što stupi na snagu. Glasanje je usledilo pošto je Odbor za budžet, radove i transfere usvojio amandmane na zakon o raspodeli budžetskih sredstava za 2026. Ministar finansija Hekuran Murati rekao je da je ovo "privremeni i hitni" budžet, dodajući da će biti revidiran. "Iz tog razloga, mi, kao Vlada, nismo dali prostor ministarstvima da naprave izmene, s obzirom na to da nemamo mnogo vremena da kvalitetno napravimo neophodne izmene, kako one kasnije ne bi izazvale probleme", rekao je Murati. Opozicione stranke su se žalile da je Odbor ignorisao njihove preporuke, pa su ih povukle uoči glasanja u Skupštini, zbog čega su i glasale protiv usvajanja budžeta. Pojedini opozicioni poslanici podneli su amandmane tokom sednice, ali oni nisu dobili podršku. Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova (DPK) Arijan Tahiri kritikovao je nacrt zakona o budžetu i najavio da će poslanici iz njegove stranke glasati protiv. "Povlačimo sve amandmane i ne podržavamo ovaj budžet koji ne odražava čak ni sastav vlade, nije profesionalan dokument, ima mnogo nedostataka za 2026. godinu, a biće štetan i za naredne godine", rekao je on na sednici. Šefica poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova (DSK) Jehona Lušaku (Lushaku) rekla je da njena partija nema glas "za" budžet, pošto Odbor za budžet nije uzeo u obzir amandmane koje je predložila. Kako će se trošiti budžet za 2026. godinu?Očekuje se da će budžet za 2026. godinu dostići oko četiri milijarde evra. Od tog iznosa, više od tri milijarde evra je dodeljeno centralnom nivou, dok je 867 miliona evra namenjeno lokalnom nivou. Za kapitalne investicije, koje se smatraju glavnim stubovima ekonomskog razvoja, planirano je 998 miliona evra, što je za 7,2 odsto više u poređenju sa 2025. godinom. Kapitalne investicije čine 25,2 odsto ukupnog budžeta. Analiza Instituta GAP navodi da je 81 odsto budžeta za kapitalne projekte u 2026. namenjeno projektima koji se nastavljaju iz prethodnih godina, dok su novi projekti ograničeni i po broju i po vrednosti, pa se uglavnom radi o malim projektima. Subvencije i transferiKategorija s najvećim rastom su subvencije i transferi, s povećanjem od 17,4 odsto. Ove godine je izdvojeno više od 1,3 milijarde evra, u poređenju s oko 1,1 milijardom evra prošle godine. To povećanje je rezultat rasta nekoliko kategorija penzija, naknada za porodiljsko odsustvo i povećanja socijalne pomoći. Plate i naknade za više od 91.000 zaposlenih u javnom sektoru koštaće više od 980 miliona evra, u odnosu na 916 miliona evra u 2025. godini. Dotle rashodi za robu i usluge iznose 509 miliona evra, odnosno oko sedam miliona evra više nego prošle godine. U budžetu je takođe izdvojeno 46 miliona evra kao državna rezerva za hitne slučajeve, što je isti iznos kao i prethodne godine, s ciljem očuvanja finansijske stabilnosti i likvidnosti. Prvi put, nacrt budžeta predviđa i 13. platu za zaposlene u javnom sektoru, za one koji su bili angažovani u budžetskim organizacijama najmanje 12 meseci pre donošenja odluke. Očekuje se da će glavni teret za punjenje državne kase snositi carina od koje se očekuje da će naplatiti više od dve milijarde evra i Poreska uprava Kosova s oko 1,2 milijarde evra planiranih prihoda.

Posebni odjel za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (POSKOK) Federacije BiH preuzeo je predmet koji se odnosi na okolnosti smrti 19 osoba u bujičnim poplavama u Donjoj Jablanici, u oktobru 2024. godine. Preuzet je od Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona, a iz POSKOKA-a ističu da je prostupajući tužilac zadužio predmet i da će on biti prioritet tog odjela. Nakon što su Donju Jablanicu, u noći 4. oktobra 2024., pogodile bujične poplave, predmet je otvorilo Tužilaštvo HNK. Iz te institucije su u ranijim saopćenjima naveli da je istragom obuhvaćena firma "Sani", koja je upravljala obližnjim kamenolomom, iz koga se kamenje sručilo na kuće, kao i da se ispituje uloga inspekcija i drugih nadležnih službi. Područje Jablanice na jugu Bosne i Hercegovine najviše je stradalo u bujičnim poplavama, koje su zemlju pogodile početkom oktobra 2024. i iza sebe ostavile 27 žrtava, te milionsku štetu.

Poljoprivrednici u Srbiji u petak deseti dan zaredom blokiraju regionalne i lokalne puteve zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Farmeri su traktorima zaustavili saobraćaj u mestima na zapadu zemlje, kod Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Gornjeg Milanovca. Poljoprivrednici iz okoline Kragujevca blokirali su i put prema Aranđelovcu u Cerovcu. Među njima i Dejan Ristić, stočar iz Lužnice, koji kaže da je ovog meseca na gubitku od 600 evra. „Isplate su od novembra sve manje jer pada cena mleka. A ja porodicu izdržavam od proizvodnje mleka, sira i kajmaka”, rekao je Ristić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Nenad Tomić, iz Gornje Jarušnice kod Kragujevca, na protestu u Cerovcu traži da država zaštiti proizvođače. „Ne kažem da treba da se ukine uvoz, ali da li je normalno da se uvozi nešto čega ima kod nas?“, rekao je Tomić RSE. Kraljevačko selo Mrčajevci, odakle je počeo protest, blokirano je i 20. februara, a protesti su i u Rači, Slatini, Cerovcu, Barama, Zavlaci, Bogatiću, Jadru. Stočari prvenstveno zahtevaju uvođenje takse na mleko i sireve iz uvoza kako bi se sprečio masovan priliv proizvoda po cenama koje su znatno niže nego u Srbiji. Traže i garantovan otkup domaćeg mleka i povećanje otkupne cene. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je na sastanku sa predstavnicima više udruženja poljoprivrednika da se uvodi obavezna oznaka "100 odsto iz Srbije" kako bi potrošači jasno mogli da prepoznaju domaće proizvode. U saopštenju Ministarstva navodi se da se priprema i novi pravilnik o deklarisanju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojim će poreklo namirnica biti nedvosmisleno označeno. Ministarstvo dodaje da se pokreće i sistemsko uređivanje odnosa između proizvođača i otkupljivača uvođenjem obaveznih ugovora pre isporuke poljoprivrednih proizvoda, sa definisanim rokovima plaćanja i mehanizmom formiranja cene. Glamočić je rekao da će zbog poremećaja na tržištu mleka ponovo biti uvedene zaštitne takse za uvozno mleko u prahu. Ministar je naveo i da je Srbija zatražila konsultacije sa Evropskom komisijom zbog kretanja na tržištu mleka i da je sastanak zakazan za 25. februar uz učešće predstavnika poljoprivrednika. Glamočić je ranije za Radio Slobodna Evropa rekao da ograničenje uvoza ne bi bilo dobro i da cene formiraju ponuda i tražnja. Naveo je i da je cilj države da podsticajima očuva farme i proizvodnju i obezbedi stabilno snabdevanje. Na sastanku sa ministrom 20. februara nisu bili poljoprivrednici koji blokiraju puteve jer, kako su naveli, nisu pozvani. "Ovo je seljačka buna koja se neće tako lako zaustaviti. Ili ćemo uspeti u našim zahtevima ili ćemo pogasiti naša gazdinstva", rekao je Predrag Veljković, član Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, na blokadi Ibarske magistrale u Mrčajevcima. Ovo udruženje najavilo je nastavak blokada do ispunjenja zahteva.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine zamrznulo je imovinu i financijska sredstva 11 državljana BiH povezanih s terorističkim organizacijama tzv. Islamska država (ISIL) i Al-Nusra, provodeći obveze koje proizlaze iz Rezolucije Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda. Za većinom sankcioniranih raspisana je i crvena tjeralica Interpola na zahtjev vlasti Bosne i Hercegovine. Odluke se odnose na zamrzavanje ekonomskih resursa i financijskih sredstava osoba koje se dovode u vezu s kaznenim djelima povezanim s terorizmom i njegovim financiranjem i objavljene su 19. februara. Na popisu je Nusret Imamović, radikalni selefijski vođa koji se prije nekoliko godina našao na listi deset najtraženijih terorista u svijetu, te je pod sankcijama Ujedinjenih naroda, Sjedinjenih Američkih Država i Europske unije. Prema dostupnim informacijama, s obitelji boravi u Siriji duže od deset godina. Među sankcioniranima su i Muradif Hamzabegović, za kojega se pretpostavlja da se nalazi u Siriji, te njegova supruga Sena Hamzabegović, kojoj se sudilo zbog slanja novca u Siriju, ali je oslobođena, jer Tužiteljstvo nije dokazalo da je znala u koje se svrhe novac koristi. Sud Bosne i Hercegovine osudio je Hamzabegovića u odsutnosti 2013. godine na šest godina zatvora zbog krijumčarenja ljudi. Na listi su i Hariz Mešanović, te njegova dva sina, Adem i Meho, za koje se, također, pretpostavlja da se nalaze u Siriji. Imovina je zamrznuta i Azuru Karasuljiću, Edinu Zukiću i Emiru Ćelamu, kao i Aleksandru Ružiću, za kojega se navodi da se pridružio terorističkim skupinama u Siriji. Mjere se odnose i na Jasmina Grabusa, koji je također u Siriji. Vijeće ministara navelo je da odluke imaju preventivni karakter, te su usmjerene na zaštitu sigurnosti Bosne i Hercegovine i ispunjenje međunarodnih obveza države, uključujući obveze prema MONEYVAL-u u vezi s izricanjem financijskih sankcija za terorizam. Istaknuto je da mjere ne predstavljaju utvrđivanje kaznene odgovornosti niti prejudiciraju ishod bilo kojeg postupka pred nadležnim sudovima ili tužiteljstvom. Prema podacima obavještajnih i sigurnosnih agencija, iz Bosne i Hercegovine je tijekom sukoba u Siriji i Iraku između 2012. i 2016. godine otišlo oko 300 državljana BiH, uključujući muškarce, žene i maloljetnike, te je u tim područjima rođeno više djece. Veći dio odlazaka zabilježen je ranih godina konflikta. Od tog broja, procjenjuje se da je između 80 i više od stotinu osoba poginulo ili umrlo na ratištu, dok se nekoliko desetaka vratilo u Bosnu i Hercegovinu, bilo privatno ili kroz organizirane repatriacije. Prema podacima iz 2025. godine, više od 100 državljana BiH, uglavnom žena i djece, boravilo je u kampovima i pritvorskim objektima u sjevernoj Siriji, bez jasno utvrđenog datuma povratka. Bosna i Hercegovina je 2014. godine uvela posebne kaznene odredbe koje kažnjavaju odlazak svojih državljana na strana ratišta za terorističke organizacije, uključujući organiziranje terorističkih grupa, pridruživanje stranim paravojnim formacijama i druga povezana djela. Dosad je pravomoćno osuđeno više od 30 osoba za kaznena djela povezana sa Sirijom i terorizmom, s izrečenim zatvorskim kaznama do osam godina zatvora u mnogim slučajevima. Najviše ih je osuđeno na oko tri godine zatvora, u slučajevima sporazuma o priznanju krivnje ili zbog nedostatka dokaza za teže optužbe.

Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) izjavio je u petak da je usvajanje zakona o državnom birou za konfiskaciju neopravdano stečene imovine i zakona o ograničenju cena prioritet u naredne dve godine. Ta dva zakona su uvrštena u dvogodišnji zakonodavni program koji je u petak odobrio Kurtijev kabinet. "Nastavićemo odlučno da donosimo jasne i kvalitetne zakone u korist građana i vladavine prava", rekao je Kurti na sednici vlade. Ovo je novi Kurtijev pokušaj da osnaži ove zakone, pošto je Ustavni sud oba oborio tokom njegovog prethodnog četvorogodišnjeg mandata. Zakonodavni program je zvanična lista nacrta zakona koje vlada namerava da izradi i pošalje Skupštini na usvajanje u određenom roku. Zakon o verifikaciji i konfiskaciji neopravdano stečene imovineNajviši sud na Kosovu dva puta je poništio Kurtijev zakon o verifikaciji i konfiskaciji neopravdano stečene imovine, prvo 2024. godine, a onda i ove godine. Taj zakon ima za cilj da svi javni funkcioneri na Kosovu budu predmet provere imovine ako postoji sumnja da je stečena nezakonito. Ustavni sud je u januarskoj odluci naveo da je poništio Zakon o birou jer je usvojen uz "teška kršenja procedura i Ustava". Prema sudu, Skupština je neopravdano pribegla izbegavanje proceduralnih rokova, ne dajući poslanicima i odborima dovoljno vremena za razmatranje, raspravu i amandmane, kršeći članove 74, 76 i 77 Ustava. Zakon o ograničenju cenaUstavni sud je 2023. proglasio nevažećim Zakon o ograničenju, navodeći da nije u skladu s Ustavom zemlje. Vlada je taj zakon obrazložila "nerazumnim povećanjem cena osnovnih proizvoda i brojnim žalbama građana u vezi s naglim povećanjem cena svih osnovnih namirnica". Prema navodima Vlade, zakon bi se primenjivao u posebnim slučajevima destabilizacije tržišta. Taj zakon je smatrao osnovnim proizvodima žitarice, hleb, brašno, pirinač, testenine, suncokretovo ulje, mleko, kuhinjsku so, kokošja jaja, pileće meso, kristal šećer, proizvode za ličnu higijenu i ogrevno drvo.

Ne postoji snimak iz tramvaja koji je prošle sedmice iskočio iz šina, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Tužilaštva Kantona Sarajevo. Tramvaj je 12. februara iskočio iz šina i srušio stajalište, a poginuo je 23-godišnji mladić dok je više osoba povrijeđeno. "Forenzičkom obradom hard diska koji je izuzet iz kabine vozača, utvrđeno je da snimljenog materijala nije bilo od 29. 11. 2025. godine. Tužilaštvo, između ostalog, utvrđuje zašto nije funkcionirao sistem video nadzora", potvrđeno je iz Tužilaštva KS. Iz Kantonalnog tužilaštva je dan ranije saopšteno da istražioci Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo izuzimaju dokumentaciju iz Gradskog saobraćajnog preduzeća (GRAS) koja se odnosi na upotrebu tramvaja broj 516 koji je učestvovao u nesreći, tehničku dokumentaciju svih čeških tramvaja i određene personalne dosijee zaposlenih Tužilaštvo Kantona Sarajevo saopštilo je u srijedu da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. Tužilaštvo je ranije navelo da je utvrdilo da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuje odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što tvrdili i Sindikat KJKP GRAS. U danima nakon nesreće ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.

Ruskinja koja je optužena da je lagala američki Federalni istražni biro (FBI) o svojim vezama s glavnom ruskom obaveštajnom agencijom – a zatim pijana slala poruke agentu FBI-ja dok je bila na slobodi uz kauciju – u četvrtak je priznala krivicu na sudu u SAD. Noma Zarubina je promenila svoj iskaz, prema podnescima saveznog suda, oko dva meseca pošto joj je sudija poništio kauciju zbog višestrukog slanja poruka agentu FBI-ja i naredio da bude u zatvoru. Pored toga što se izjasnila krivom po optužbi za laganje, priznala je i drugu optužbu u vezi s njenim imigracionim statusom, pokazali su sudski podnesci. "Zarubinino namerno prikrivanje njenog nedoličnog ponašanja i njene laži o njenoj povezanosti s ruskom obaveštajnom službom predstavljaju uvredu za napore organa reda u očuvanju nacionalne bezbednosti", saopštilo je Ministarstvo pravde. Njen advokat nije odmah odgovorio upit za komentar. Zarubina je prvobitno optužena u decembru 2024. godine, pošto su je agenti FBI-ja više puta ispitivali počev od oktobra 2020. godine. Istraga FBI-jaRodom iz sibirskog grada Tomska, Zarubina se preselila u SAD 2016. godine i izgradila mrežu profesionalnih i ličnih veza među ruskim emigracionim grupama, kao i u američkim tink-tenkovima i aktivističkim organizacijama. Federalni agenti su joj prvi put prišli nekoliko nedelja pošto je FBI pretražio stan druge Ruskinje, Elene Branson, na Menhetnu i zaplenio desetine računara i drugih elektronskih uređaja. Branson, koja je pobegla u Rusiju ubrzo posle te akcije, kasnije je optužena da je neregistrovana strana agentkinja. Prema izjavama FBI-ja, Zarubina je navodno lagala o svojoj komunikaciji s dva oficira ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) koji su vodili njeno umrežavanje, identifikujući ljude i organizacije koje je trebalo da kontaktira. Nakon što je optužena, Zarubina je puštena uz kauciju. Međutim, u mesecima koji su usledili, ona je navodno poslala mnoštvo imejlova i fotografija agentima FBI-ja koji su je ispitali – ponekad i usred noći. Tužioci i njen advokat rekli su saveznom sudu da Zarubina ima problem s pićem i naređeno joj je da potraži savetovanje za mentalno zdravlje. U novembru 2025. godine, sudija je poništio njenu kauciju i naredio da bude poslata u zatvor do suđenja. Izricanje kazne zakazano je za jun.

U Crnoj Gori je u 2025. godini evidentirano 50 žrtava trgovine ljudima, od čega je 36 bilo maloletno, objavila je crnogorska vlada. Vlada Crne Gore je u Nacrtu Drugog periodičnog izveštaja Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN navela podatke o evidenciji žrtava trgovine ljudima u tužilaštvima, prenela je u petak Radio-televizija Crne Gore. "U toku 2025. godine u tužilaštvima je evidentirano 50 žrtava trgovine ljudima, od čega 26 muškaraca i to 18 maloljetnih, te 24 žene, i to 18 maloljetnih", navodi se u dokumentu. Takođe se navodi da je formirano 27 predmeta protiv 32 fizička i tri pravna lica, a doneto 20 naredbi o sprovođenju istrage protiv 23 osobe, kao i da je podignuta 21 optužnica protiv 25 osoba. Prema izveštaju koji prenosi RTCG, najprisutniji oblik eksploatacije u Crnoj Gori i dalje je prinudno prosjačenje, koje pogađa najveći broj žrtava, dok su zabeleženi slučajevi radne i seksualne eksploatacije, kao i prisilnog braka. "Dominantno prisutan oblik eksploatacije je prinudno prosjačenje sa ukupno identifikovanih 28 žrtava, zatim radna eksploatacija sa 10, seksualna eksploatacija sa 4 i prinudni brak sa 1 identifikovanom žrtvom", navodi se u dokumentu. Prema tim podacima, deca su isključive žrtve kada je u pitanju prisilno prosjačenje, budući da je tokom prošle godine identifikovao 66 osoba kao žrtve prisilnog prosjačenja, pri čemu su sve bile maloletne. Crnogorska vlada je krajem prošle godine usvojila novi strateški okvir koji definiše ciljeve i mere za suzbijanje trgovine ljudima u narednom četvorogodišnjem periodu. Prema dokumentu, sistem zaštite je dodatno ojačan uspostavljanjem specijalizovanih državnih kapaciteta namenjenih isključivo deci koja su žrtve trgovine ljudima. U izveštaju eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) iz novembra navedeno je da je u Crnoj Gori u prethodnih pet godina povećan broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima. Prema tom izveštaju, u periodu od 2021. do 2024. identifikovano je ukupno 67 žrtava, od kojih su 79 odsto bila deca. Broj se povećavao tokom godina - 2021. ih je bilo pet, a 2024. - 28. I prema tom dokumentu, glavni oblik eksploatacije bilo je prisilno prosjačenje, zatim prisilni brak i seksualna eksploatacija.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je rešenje Višeg suda u Beogradu o potvrđivanju optužnice u jednom slučaja koji se vodi u vezi sa padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Reč je o optužnici protiv menadžerke Infrastrukture Železnice Srbije Slobodanke K. i dvoje članova Komisije za tehnički pregled stanice, Milutina S. i Biljane K. Tužilaštvo ih tereti za zloupotrebu službenog položaja, teško delo protiv opšte sigurnosti i nesavestan rad. Viši sud je optužnicu protiv njih potvrdio u novembru 2025. Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Apelacionog suda, glavni razlog ukidanja takve odluke je to što Viši sud nije utvrdio da li je optužnicu podneo ovlašćeni tužilac. "Ovaj sud se nije upuštao u ocenu ostalih žalbenih navoda branilaca okrivljenih, budući da je prvostepeni sud morao prvo da utvrdi da li je predmetna optužnica podneta od strane ovlašćenog tužioca, što predstavlja prethodno pitanje od kog zavisi dalji postupak i odlučivanje", saopšio je Apelacioni sud. Odlukom da optužnica bude ukinuta uvažene su žalbe advokata i optužene Slobodanke Katanić. Ovo je drugi put da je, iz istih razloga, apelacija ukinula odluku o potvrđivanju optužnice. Četiri meseca nakon rekonstrukcije i svečanog otvaranja, u novembru 2024. u obrušavanju nadstrešnice stanične zgrade život je izgubilo 16, a jedna osoba je teško povređena. Osim ovog, postupak u tom slučaju vodi se i pred tužilštvom u Novom Sadu, a Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi finansijski istragu koja se tiče projekta rekonstrukcije pruge u okviru kojeg su izvođeni i radovi na staničnoj zgradi. Nesreća na novosadskoj Železničkoj stanici pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta širom Srbije koji traju i 15 meseci kasnije. Stotine hiljada građana do sada su izlazile su na ulice sa ključnim zahtevom - da se utvrdi krivična i politička odgovornost za nesreću. U fokusu protesta su optužbe da su do pada nadstrešnice doveli nemar i korupcija vlasti.

Bivši predsjednički kandidat Bjelorusije, Mikalaj Statkevič (Mikalay Statkevich), koji je proveo više od 10 godina u zatvoru, pušten je kući u Minsk nakon što je pretrpio moždani udar u zatvoru, saopštila je njegova porodica. "Dragi prijatelji! Mikalaj je kod kuće! Imao je moždani udar. Sada se oporavlja. Za sada ima poteškoće s govorom. U suštini, sve je dobro. Biće dobro", napisala je njegova supruga Marina Adamovič (Adamovich) na Facebooku 19. februara. Jedan od najvećih protivnika dugogodišnjeg bjeloruskog lidera Aleksandra Lukašenka (Alyaksandr Lukashenka), Statkevič je bio među grupom od 52 politička zatvorenika oslobođena 11. septembra 2025. Ihar Losik, bivši novinar RSE‑ovog bjeloruskog servisa, i Alena Cimashčuk (Alena Tsimashchuk), koja je bila novinarska stipendistica u sjedištu RSE‑a u Pragu, također su oslobođeni tog dana. Uprkos godinama teških i, prema riječima oslobođenih, ponekad sadističkih uslova u zatvoru, Statkevič je bio jedini koji je odbio napustiti zemlju. Diplomate i saradnici pokušali su nagovoriti 69‑godišnjeg bivšeg predsjedničkog kandidata da ode iz Bjelorusije, ali bez uspjeha. Sigurnosna kamera zabilježila je njegovu sliku 11. septembra kako sjedi u ničijoj zemlji između granica Litvanije i Bjelorusije nakon što je odbio napustiti zemlju. Fotografija je postala jedan od simbola otpora režimu među pristalicama bjeloruske opozicije. Lukašenko je 17. septembra 2025. potvrdio da je Statkevič ponovo uhapšen, ali nije rekao ništa o tome gdje se nalazi. Opoziciona liderka Svjetlana Tihanovskaja (Sviatlana Tsikhanouskaya)— za koju mnoge zapadne vlade tvrde da je pobijedila na spornim predsjedničkim izborima 2020. godine — pozdravila je njegovo puštanje 19. februara. "Dobre vijesti! Mikalaj Statkevič je živ i konačno kod kuće u Minsku", napisala je na X‑u. "Prije nekoliko mjeseci, oslobođen je zahvaljujući pregovorima koje je vodio specijalni izaslanik SAD‑a [John Coale]. Ali kada je Mikalaj odbio da bude prisilno deportovan iz Bjelorusije, režim ga je vratio u zatvor." "Pretrpio je moždani udar iza rešetaka i jedva da sada može govoriti… Svaki politički zatvorenik u Bjelorusiji mora biti oslobođen", dodala je Tihanovskaja. Pošto je Statkevič tokom posljednjih 20 godina proveo više od 12 godina u zatvoru, organizacije za ljudska prava tri puta su ga priznale političkim zatvorenikom. "Spreman sam žrtvovati svoju slobodu kako bih svoju zemlju približio slobodi", rekao je u intervjuu za bjeloruski servis RSE‑a 2016. godine, nakon gotovo pet godina provedenih u zatvoru. "Borim se za Bjelorusiju. Nastaviću ovaj posao sve dok sam živ."

Određen je pritvor do 30 dana osumnjičenom za nasilničko ponašanje tokom protesta u centru Novog Sada 16. februara, saopštio je Viši sud u tom gradu. "Pritvor je određen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da bi mogao ometati postupak uticanjem na svedoke i da bi mogao ponoviti krivično delo", navodi se u saopštenju Suda 19. februara. Dodaje se da je protiv te odluke dozvoljena žalba krivičnom vanpretresnom veću Višeg suda. Više javno tužilaštvo (VJT) u Novom Sadu prethodno je Sudu predložilo određivanje pritvora za G.M. zbog sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Nekoliko novinara i studenata napadnuto je 16. februara u večernjim satima, kada su se, razdvojeni policijskim kordonima, istovremeno održavali skupovi pristalica i protivnika vlasti. Studenti u blokadi fakulteta, koji su organizovali antivladin skup, optužili su pristalice vlasti za napad na njih. Tvrde da su ih vređali, udarali i šutirali, dok policija, u prvi mah, nije reagovala. Povređenima su lekarske ekipe na licu mesta pružile pomoć, a potom su sprovedeni u Urgetni centar na preglede. Na profilima studenata u blokadi i opozicionih partija na društvenim mrežama objavljene su i fotografije ljudi za koje se tvrdi da su napadači, uz opis da se radi o "batinašima Srpske napredne stranke" koji su i ranije napadali demonstrante. Komentarišući vest o hapšenju osumnjičenog za napad, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da još nije doneo odluku da li će da ga pomiluje. Optužio je antivladine demonstrante da su došli da bi "izazvali incidente", kao i da su "vrištali, urlali i šikanirali svakog starijeg čoveka". Ministarstvo unutrašnjih poslova do sada nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa o incidentima u Novom Sadu. Incidenti su se dogodili ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta (SNP), dok se u pozorištu, za to vreme, uz prisustvo predstavnika vlasti, održavala svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske.

Zvaničnik američkog Ministarstva odbrane rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da trenutno nema nikakvih promjena u rasporedu američkih snaga. "Danas nemamo ništa novo za objaviti kada je riječ o dislokaciji snaga", naveo je on u pisanom odgovoru. RSE je zatražio komentar od američkog Ministarstva odbrane nakon što je američki Politico — pozivajući se na četiri diplomate NATO‑a — objavio da Sjedinjene Američke Države traže od alijanse da smanji svoje eksterne aktivnosti, uključujući i u mirovnoj misiji na Kosovu – KFOR‑u. U komentaru datom za RSE, jedan NATO‑ov zvaničnik rekao je da Sjedinjene Države imaju ključnu ulogu u podršci stabilnoj bezbjednosti na Kosovu i sigurnosti u regionu. Međutim, dodao je da su američke institucije adresa za sve detaljnije informacije o njihovom doprinosu. On je naglasio i da SAD trenutno imaju oko 600 vojnika angažovanih u KFOR‑u te da predvode Regionalnu komandu Istok. Regionalna komanda Istok doprinosi svakodnevnim aktivnostima KFOR‑a na više načina, uključujući patroliranja, vojne vježbe, kontakte s predstavnicima svih lokalnih zajednica, kao i podršku projektima rekonstrukcije i ekonomskog razvoja. RSE je zatražio komentare povodom navoda Politica i od Vlade Kosova te Ministarstva odbrane, i čeka njihove odgovore. Šta navodi Politico?Prema pisanju Politica, posljednjih mjeseci Vašington je lobirao za smanjenje mirovne misije NATO‑a na Kosovu (KFOR), kako bi se zatvorila misija u Iraku i kako bi saveznici iz Indo‑Pacifika izostali sa godišnjeg samita alijanse koji se u julu održava u Ankari. Ovaj izvještaj dolazi nakon što su prošle godine u evropskim državama postojala strahovanja da bi se SAD mogle potpuno povući iz Evrope. Američki sekretar odbrane, Pete Hegseth, tada je poručio Evropi da se mora pripremiti na preispitivanje i eventualno smanjenje američke vojne prisutnosti. Potpuno povlačenje se ipak nije desilo, ali su SAD u oktobru najavile povlačenje dijela trupa iz Rumunije, što je obrazloženo širim strateškim fokusom SAD‑a na Indo‑Pacifik. SAD trenutno imaju 590 vojnika u okviru mirovne misije KFOR‑a. U kontekstu zabrinutosti za eventualno povlačenje američkih trupa iz Evrope, američko Ministarstvo odbrane u martu 2025. godine reklo je za Radio Slobodna Evropa da "za sada nema nikakvih promjena u rasporedu snaga koje bi trebalo objaviti". Od oko 50.000 vojnika koliko je bilo raspoređeno 1999. godine, nakon završetka rata, danas u Kosovu djeluje 4.767 pripadnika KFOR‑a iz 33 različite zemlje. Od tog broja, 590 su američki vojnici. Kamp Bondsteel, koji se nalazi kod Ferizaja, i dalje je najveća američka vojna baza na Balkanu. Kosovo smatra savez sa Sjedinjenim Državama ključnim, jer su SAD dale presudan doprinos njegovoj nezavisnosti i izgradnji državnih institucija. KFOR je treći sigurnosni odgovor na Kosovu, poslije Policije Kosova i Misije EU za vladavinu prava (EULEX). Ova mirovna misija NATO‑a, između ostalog, odgovorna je i za sigurnost na granici između Kosova i Srbije. NATO je povećao prisustvo na Kosovu tokom 2023. godine, nakon rasta tenzija na sjeveru, koji je većinski naseljen Srbima, a koje su kulminirale napadom na kosovsku policiju u Banjskoj kod Zvečana u septembru te godine. Napomena: Američki predsjednik Donald Trump potpisao je u septembru 2025. godine izvršnu uredbu kojom je zvanični naziv Ministarstva odbrane promijenjen u "Ministarstvo rata", kao alternativno ime.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Trump, rekao je da su savezničke zemlje doprinijele sa 7 milijardi dolara za pomoć Gazi, dok se Kosovo obavezalo da pomogne slanjem vojnih trupa. Govoreći u četvrtak u Vašingtonu na prvom sastanku odbora za mir, Trump je rekao da se pet zemalja – uključujući Kosovo i Albaniju – obavezalo da će poslati trupe u Međunarodne sigurnosne snage za Gazu. Na inauguracijskom sastanku Odbora za mir učestvovala je i predsjednica Kosova, Vjosa Osmani, budući da je Kosovo među zemljama osnivačima. Odbor za mir, koji broji 27 članica, osnovan je 22. januara u Davosu u Švicarskoj, u prisustvu predsjednika Trumpa. Vijeće sigurnosti Ujedinjenih nacija ovlastilo je ovu strukturu da nadzire sprovođenje primirja u Gazi te da se angažuje u pitanjima upravljanja i obnove. Osnivanje Odbora predviđeno je Trumpovim planom od 20 tačaka za mir u Gazi. Ovaj plan su Izrael i Hamas – organizacija koju su Sjedinjene Države i druge sile proglasile terorističkom – prihvatili u oktobru prošle godine, kako bi okončali dvogodišnje sukobe. U međuvremenu, tokom govora u četvrtak, Trump je rekao i da je pomogao u rješavanju tenzija između Kosova i Srbije. Pohvalio je predsjednicu Osmani i poručio da bi ga te dvije zemlje trebale nazvati "ako ne ide dobro", na što je Osmani odgovorila: "Nazvat ćemo vas". Doprinos KosovaPredsjedništvo Kosova ranije je potvrdilo za Radio Slobodna Evropa da se od države nije tražila uplata od milijardu dolara. Navodi se da zemlja, da bi postala stalna članica Odbora, treba platiti iznos od milijardu dolara. Ranije su kosovske vlasti potvrdile da su u procesu razmatranja forme i kapaciteta u kojima bi pripadnici Kosovskih bezbjednosnih snaga (FSK) mogli doprinositi Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu. Premijer Kosova, Albin Kurti, rekao je da učešće FSK‑a u ovoj misiji proizlazi iz učešća na konferenciji održanoj u decembru prethodne godine u Dohi u Kataru, koju je organizovala Centralna komanda američke vojske. Ministar odbrane Ejup Maqedonci rekao je za Radio Slobodna Evropa da je konferencija u Kataru imala informativni karakter u vezi s Međunarodnim stabilizacionim snagama te da je Kosovo bilo pozvano da učestvuje od strane američke vojske. U četvrtak je komandant Međunarodnih stabilizacionih snaga, američki general-major Jasper Jeffers, na sastanku Odbora dao dodatne detalje o ovoj misiji. "Prvih pet zemalja angažovalo je trupe za službu u Međunarodnim stabilizacionim snagama (ISF) – Indonezija, Maroko, Kazahstan, Kosovo i Albanija. Dvije zemlje su preuzele obavezu obuke policije – Egipat i Jordan", rekao je Jeffers. Dodao je i da će ISF početi raspoređivanje u Rafahu, na jugu Gaze, gdje će obučavati tamošnju policiju, a potom će se "širiti sektor po sektor". Prema Jeffersu, dugoročni plan predviđa korištenje 20.000 vojnika ISF-a i obuku 12.000 policajaca. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas ubio više od 1.200 ljudi u Izraelu i uzeo stotine talaca. Izraelski napadi na Gazu u znak odmazde izazvali su smrt preko 60.000 ljudi, krizu gladi i ogromnu infrastrukturnu štetu.

Bosna i Hercegovina planira otvoriti ured namjenske industrije u Sjedinjenim Američkim Državama, poslati vojnike u buduću međunarodnu misiju u Gazi i uskoro preuzeti nove američke vojne helikoptere. Saopćio je to 19. februara ministar odbrane BiH Zukan Helez nakon sastanka s visokim brigadnim generalom Chrisom McKinneyem, dužnosnikom Komande američkih oružanih snaga za Europu (USEUCOM). Helez je najavio da će u aprilu predvoditi delegaciju BiH u posjet SAD-u, u kojoj će biti i predstavnici namjenske industrije. Cilj je, kako je rekao, produbljivanje suradnje s američkim partnerima te otvaranje ureda namjenske industrije BiH u Sjedinjenim Američkim Državama. "Očekujemo i otvaranje kancelarije namjenske industrije iz naše zemlje u SAD, što će dodatno unaprijediti ekonomsku i odbrambenu saradnju između dvije države", saopćio je Helez. BiH na američko tržište najviše izvozi oružje i druge proizvode namjenske industrije, koji čine više od 60 posto ukupnog izvoza u tu zemlju. Helez je nakon sastanka poručio da su Sjedinjene Američke Države "strateški partner Bosne i Hercegovine broj jedan", naglasivši kako se suradnja ne odvija samo na razini bilateralne vojne pomoći, već i kroz diplomatske konzultacije, obavještajnu suradnju i regionalne sigurnosne inicijative. Posebno je zahvalio SAD-u na donaciji u oblasti cyber zaštite u vrijednosti od 7,1 milion dolara, ističući da ta pomoć značajno doprinosi jačanju otpornosti obrambenog sustava BiH na kibernetičke prijetnje. Jedna od ključnih tema sastanka bila je nabavka novih američkih helikoptera za Oružane snage BiH, a Helez je izrazio zadovoljstvo nabavka podrazumijeva ne samo same letjelice, već i rezervne dijelove, obuku pilota i tehničkog osoblja, nabavku simulatora te ostale elemente potrebne za dugoročnu operativnost i održivost helikopterskih kapaciteta. "Ovo je najznačajnije ulaganje u Oružane snage BiH od njihovog osnivanja", naglasio je Helez. SAD su krajem 2021. donirale Oružanim snagama BiH četiri nova helikoptera vrijedna više od 38 miliona eura. Poseban dio razgovora bio je posvećen mogućem sudjelovanju OS BiH u budućim Međunarodnim stabilizacijskim snagama (ISF) u Gazi. Helez je potvrdio spremnost Bosne i Hercegovine da doprinese toj misiji, nakon što se ispune političke pretpostavke i odluke nadležnih institucija, uključujući novouspostavljeni Odbor za mir. "Razgovarali smo o pojedinostima učešća u mirovnoj misiji u Gazi i zahvalio sam SAD-u na upućenoj pozivnici", rekao je Helez. Predsjednik SAD-a Donald Trump lansirao je svoj novi Odbor za mir na ceremoniji u Davosu krajem januara ove godine nakon potpisivanja osnivačke povelje na Svjetskom ekonomskom forumu u Švicarskoj. Za BiH bi eventualno sudjelovanje u misiji u Gazi predstavljalo nastavak politike aktivnog sudjelovanja u međunarodnim mirovnim operacijama, budući da su vojnici iz BiH ranije sudjelovali u NATO misijama u Afganistanu i Iraku. Kako je saopćeno, razgovaralo se i o odnosima BiH s NATO savezom, gdje BiH, iako još nije članica, sudjeluje kroz partnerske mehanizme i programe. BiH je od 2018. godine u Akcijskom planu za članstvo u NATO-u (MAP), što je posljednja stepenica prije poziva u punopravno članstvo. Posljednjih desetak godina, pozicija i opozicija iz entiteta Republika Srpska protivi se članstvu u NATO-u i zastupaju stav da BiH po ovom pitanju treba slijediti Srbiju koja je proglasila vojnu neutralnost. Oko 140 miliona eura se godišnje izdvaja za Oružane snage BiH, koje su najveći od 75 korisnika državnog budžeta. Novac iz budžeta se većinom troši na plaće, smještaj i putne troškove vojnika Oružanih snaga i uposlenika Ministarstva obrane, te "tekuće troškove", poput goriva, loživog ulja za zagrijavanje kasarni i slično. Modernizacija se provodi uglavnom donacijama, najviše iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Turske.

Iran i Rusija su u četvrtak pokrenule zajedničke mornaričke vežbe u južnim vodama Irana, dok Sjedinjene Američke Države nastavljaju da šire svoje vojno prisustvo u Arapskom moru. Vežbe se odvijaju prvenstveno u Ormuskom moreuzu, Omanskom zalivu i severnom delu Indijskog okeana. Poznate kao "Pomorski bezbednosni pojas", vežbe se održavaju od 2019. i obično uključuju Kinu, mada Peking izgleda ne učestvuje u aktuelnim vežbama. Kontraadmiral iranske mornarice Hasan Maksudlu rekao je novinarima da je jedna od svrha vežbi da se "spreči svaka jednostrana akcija u regionu", što je izgledalo kao implicitna referenca na jačanje prisustva američke vojske. Iransko-ruske vežbeIranska i ruska mornarica su izvele vežbe snimanja iz vazduha i vežbale taktičke formacije i manevrisanje, izvestili su iranski mediji. Vežbe su takođe uključivale scenarije ofanzivne formacije usmerene na poboljšanje taktičke koordinacije, jačanje zajedničke komande i kontrole i uvežbavanje brzog reagovanja u operativnim uslovima, gde su jedinice vežbale kombinovano raspoređivanje i tehnike manevra. Među snagama koje su učestvovale bile su jedinice iranske mornarice i mornarice Korpusa islamske revolucionarne garde - vojni brodovi, raketni čamci, helikopteri, timovi za specijalne operacije i letelice za brze napade – zajedno s ruskom korvetom "Stojkij" i avionima iranske vojne avijacije. Očekuje se da će Evropske unije ove nedelje označiti Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC), koji je održao svoje pomorske vežbe u Ormuskom moreuzu 16. i 17. februara, kao terorističku organizaciju. Odluka o stavljanju IRGC na crnu listu doneta je prošlog meseca. S ruske strane, čini se da je samo jedan vojni brod učestvuje u vežbama. 'Malo' i 'simbolično'Ukazujući na slabo prisustvo Rusije, bivši iranski mornarički oficir Mohamed Parsi opisao je vežbu kao "malu" i "simboličnu". "Ne mogu da zamislim da Rusija ponudi pravu podršku u direktnom sukobu Irana i SAD", rekao je on za Radio Farda (Iranski servis RSE), dodajući da Moskva verovatno koristi Teheran kao u svom širem sukobu sa Zapadom, pre nego da se obaveže na uzajamnu odbranu. Vežbe se održavaju dok SAD i Iran nastavljaju razgovore o potencijalnom sporazumu koji bi ograničio iranski nuklearni program i sprečio rat. "Iran bi bio veoma mudar da postigne dogovor", rekla je u sredu portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karoline Leavitt) pošto je druga runda razgovora SAD i Irana u Ženevi završena bez napretka. Vašington je poslednjih nedelja jačao svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku i nedavno je rasporedio drugi nosač aviona u Arapskom moru. Prema nekim izveštajima, američka vazdušna moć u regionu sada je dostigla svoj najjači nivo od invazije na Irak 2003. godine.

Mlađi brat britanskog kralja Čarlsa (Charles), (Andrew Mountbatten-Windsor), uhapšen je u četvrtak zbog sumnje da je zloupotrebio javnu funkciju u vezi s navodima da je slao poverljive vladine dokumente Džefriju Epstinu (Jeffrey Epstein). Britanska policija generalnom ima praksu da javno ne imenuje osumnjičene, ali je iznela detalje koji identifikuju bivšeg princa, koji je bio pod istragom zbog navoda da je prosleđivao dokumente pokojnom osuđenom seksualnom prestupniku dok je radio kao izaslanik za trgovinu. Policija je saopštila ranije ovog meseca da razmatra navode da je Mauntbaten-Vindzor prosledio dokumenta pokojnom osuđenom seksualnom prestupniku, prema dokumentima koje je objavila američka vlada. "Policija doline Temze pokrenula je istragu o zloupotrebi javne funkcije", navela je policija u saopštenju objavljenom na X. Policija je dodala da je "muškarac u šezdesetim godinama iz Norfolka uhapšen i da ostaje u policijskom pritvoru". Prethodno su britanski mediji objavili da je šest neobeleženih policijskih automobila i oko osam policajaca u civilu stiglo na Vud Farm na imanju Sandringem na istoku Engleske, gde sada živi Mauntbaten-Vindzor, čiji je 66. rođendan u četvrtak. Kralj Čarls izjavio je da je s "najdubljom zabrinutošću" primio vest o hapšenju mlađeg brata Endrua, dodajući da "zakon mora ići svojim tokom". "Ono što sada sledi je potpun, pravičan i ispravan proces kojim će se ovo pitanje istražiti na adekvatan način", dodao je Čarls. Bivši princ, drugi sin pokojne kraljice Elizabete, negirao je nezakonite radnju u vezi s Epstinom i rekao da žali zbog njihovog prijateljstva. Međutim, on nije odgovorio na upite za komentar od poslednjeg objavljivanja dokumenata u SAD u vezi s osuđenim seksualnim prestupnikom. Mauntbaten-Vindzora je prijavila policiji antimonarhistička grupa Republika posle objavljivanja više od tri miliona stranica dokumenata koji se odnose na Epstina, koji je 2008. osuđen za podvođenje maloletnice radi prostitucije. Ti dokumenti sugerišu da je Mauntbaten-Vindzor 2010. prosledio Epstinu izveštaje o Vijetnamu, Singapuru i drugim mestima koja je posetio tokom službenih putovanja. Od luksuza do rođendana u zatvoruČovek koji je nekada putovao po svetu privatnim avionima, odsedao u luksuznim hotelima i palatama, verovatno će svoj 66. rođendan provesti u policijskoj ćeliji. Mauntbaten-Vindzor je već bio veoma nepopularan u britanskoj javnosti – anketa Jugova (YouGov) iz oktobra pokazala je da 91 odsto ispitanika ima negativno mišljenje o njemu. Nekada je bio omiljeni sin pokojne kraljice Elizabete Druge, ali su šokantna otkrića o njegovoj vezi s osuđenim seksualnim prestupnikom Epstinom i nezakonitim radnjama u kojima je navodno učestvovao verovatno nepopravljivo ukaljala njegovu reputaciju. Rođen je 19. februara 1960. u Bakingemskoj palati. Britanska javnost je obožavala zgodnog princa i pilota helikoptera koji se borio u ratu za Folklandska ostrva 1982. protiv Argentine. Smatran je zabavnim i opuštenim, za razliku od distanciranijeg i uštogljenijeg starijeg brata, Čarlsa. Međutim, s njegovi ekscesima došlo je i do promene stavova, pa se javnost umorila od njegovog ponašanja, a zatim je postajala sve više ljuta na njega. Ponovno pojavljivanje optužbi da je u tri odvojena navrata imao seks s Virdžinijom Džufre (Virginia Giuffre), Epstinovom žrtvom trgovine ljudima – uključujući i dva puta kada je imala samo 17 godina – ponovo je rasplamsalo gnev javnosti. Skandal je od tada samo dobijao na zamahu. U poslednjim objavljivanim dokumentima o Epstinu nalazila se i fotografija Mauntbaten-Vindzora kako se naginje nad ženom koja leži na podu. U imejlu iz novembra 2010. godine koji je poslao dok je bio trgovinski izaslanik, Mauntbaten-Vindzor je, čini se, podelio s Epstinom izveštaje o Vijetnamu, Hong Kongu, Šenženu i Singapuru posle zvanične posete Aziji. On je navodno američkom finansijeru poslao i detalje putovanja – na kojem su ga pratili Epstinovi poslovni saradnici – zajedno sa investicionim mogućnostima mesecima kasnije. Premijer Kir Starmer (Keir) je naznačio da bi bivši princ trebalo da svedoči pred Kongresom SAD o svojim vezama sa Epstinom. Mauntbaten-Vindzoru su oduzete vojne titule i titula Njegovog Kraljevskog Visočanstva 2022. i otišao je u penziju pošto ga je tužila Džufre. On joj je isplatio višemilionsku odštetu, iako nije priznao krivicu. Džufre, državljanka SAD i Australije, izvršila je samoubistvo na svojoj farmi u Australiji u aprilu prošle godine. Kralj Čarls je u oktobru oduzeo svom bratu kraljevske titule i proterao ga iz njegovog doma na imanju Vindzor. Bivša supruga Mauntbaten-Vindzor, Sara Feruguson (Sarah Ferguson) takođe je osetila posledice veza s Epstinom. Njoj je oduzeta titule vojvotkinje i primorana je da sama traži novi dom. Izvori: BBC, Reuters, AFP

Istražitelji Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo izuzimaju dokumentaciju iz GRAS-a koja se odnosi na upotrebu tramvaja broj 516 koji je učestvovao u nesreći u kojoj je jedna osoba poginula a više njih povređeno, tehničku dokumentaciju svih čeških tramvaja i određene personalne dosijee zaposlenih, saopštilo je u četvrtak kantonalno Tužilaštvo. U sklopu istrage o nesreći 12. februara iz Ministarstva saobraćaja Kantona Sarajevo se izuzima dokumentacija vezana za stručni nadzor nad tramvajskim saobraćajem koji je sprovođen u GRAS-u, javnom komunalnom preduzeću zaduženom za gradski prevoz u Sarajevu. U sklopu provjere navoda iz prijave koja se tiče javnih nabavki magnetnih kočnica, vrše se pretresi u prostorijama firme "Vikler-Promet" na dvije lokacije, navedeno je u saopštenju Tužilšatva Kantona Sarajevo. Nakon što je tramvaj s brojem 516 iskočio iz šina i srušio stajalište, poginuo je jedan 23-godišnji mladić dok je više osoba povrijeđeno. Tužilaštvo Kantona Sarajevo saopštilo je u srijedu da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. Iz kantonalnog Ministarstva saobraćaja već je izuzeta "obimna dokumentacija koja se odnosi na rekonstrukciju kompletne tramvajske pruge i signalni planovi svih relevantnih raskrsnica koji će se vještačiti". Tužilaštvo je ranije navelo da je utvrdilo da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuje odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što tvrdili i Sindikat KJKP GRAS. U danima nakon nesreće 12. februara, ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani prisustvovaće u četvrtak prvom sastanku Odbora za mir – inicijative američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za okončanje sukoba u svetu. Učešće Osmani potvrdio je Radiju Slobodna Evropa njen savetnik za medije Bekim Kupina. Tramp je putem nekoliko objava na društvenim mrežama najavio da će se inauguralni sastanak održati u četvrtak u Institutu za mir Donald Tramp u Vašingtonu. "Objavićemo da su zemlje članice obećale više od pet milijardi dolara za humanitarne napore i napore za rekonstrukciju u Gazi i da su posvećene angažovanju hiljada vojnika u Međunarodnim stabilizacionim snagama kako bi se osigurala bezbednost i mir za stanovnike Gaze", naveo je Tramp. Osmani je rekla da Kosovo ostaje posvećeno tesnoj saradnji sa svojim glavnim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama, i sa Odborom za mir "kako bi se ostvarili konkretni rezultati, podržali mir i stabilnost u regionima pogođenim sukobima i promovisala budućnost zasnovana na saradnji, bezbednosti i zajedničkom prosperitetu", navelo je u sredu Predsedništvo Kosova. Kosovsko Predsedništvo je ranije navelo za RSE da od države nije traženo da plati milijardu dolara za učešće u Odboru za mir. Odbor za mir osnovan je 22. januara u Davosu, u prisustvu Trampa. Kosovo predstavlja Osmani. Odbor za mir ima 27 članova. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ovlastio je to telo da nadgleda sprovođenje primirja u Pojasu Gaze i da se bavi aspektima upravljanja i rekonstrukcije. Osnivanje Odbora predviđeno je Trampovim planom za mir u Gazi od 20 tačaka. Ovaj plan su prihvatili Izrael i palestinski Hamas – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – u oktobru 2025. godine, kako bi se okončale dvogodišnje borbe. Značaj učešća Kosova u Odboru za mirProfesor studija mira i sukoba na Univerzitetu u Dablinu u Irskoj Gezim Visoka rekao je za RSE da bi učešće Kosova u tom odboru moglo doneti zemlji značajne koristi u spoljnoj politici, uprkos mogućim troškovima. Prema njegovim rečima, sve dok je Kosovo van glavnih međunarodnih organizacija kao što su NATO, Evropska unija i Ujedinjene nacije, takve inicijative bi mogle poslužiti jačanju njegove diplomatske pozicije. "Ova platforma može ponuditi Kosovu prostor za lobiranje i traženje novih priznanja od država poput Maroka ili drugih zemalja koje još nisu priznale Kosovo... Dosad sistem UN nije ponudio Kosovu jednakost, odgovarajući pristup, nije bio u službi prava Kosova na samoopredeljenje, članstvo u međunarodnom sistemu i međunarodno priznanje. Na neki način, ovo je i protest protiv poretka UN, koji je na kraju postao oruđe velikih sila", rekao je Visoka. Šta se zna o učešću u Međunarodnim stabilizacionim snagama?Pored učešća u Odboru, vlasti na Kosovu su potvrdile da su u procesu preispitivanja oblika i kapaciteta kojim bi pripadnici Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) mogli da doprinesu Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu. Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) je ranije ove godine objavio da učešće BSK-a u tim snagama dolazi posle njihovog učešća na konferenciji u Dohi u decembru, koju je organizovala Centralna komanda SAD. Ministar odbrane Ejup Maćedonci (Maqedonci) rekao je za RSE da je konferencija u Kataru imala informativni karakter u vezi s Međunarodnim stabilizacionim snagama i da je američka vojska pozvala Kosovo da učestvuje. Pojedinosti o Međunarodnim stabilizacionim snagama, koje imaju mandat Ujedinjenih nacija, nisu objavljene, ali se veruje da će njihov zadatak biti pružanje bezbednosti i nadgledanje primirja u Pojasu Gaze. Bela kuća je saopštila da je za komandanta Međunarodnih stabilizacionih snaga imenovan vojni general-major Džasper Džefer (Jasper Jeffer), američki komandant za specijalne operacije. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas ubio više od 1.200 ljudi u napadu na jug Izraela i uzeo stotine talaca. U potonjim izraelskim napadima u Pojasu Gaze ubijeno je više od 60.000 ljudi, dok je u toj oblasti izazvana glad uz velika razaranja.

Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini reagovala je na pojavu slogana i obilježja povezanih s fašističkim ideologijama tokom nedavnog koncerta Marka Perkovića Thompsona u Širokom Brijegu, poručivši da za takve poruke nema mjesta u demokratskom društvu. U saopštenju navode da su se na društvenim mrežama pojavile fotografije i video-snimci na kojima se vide učesnici koncerta kako skandiraju parole i ističu simbole koji se dovode u vezu s fašističkim pokretima i ideologijama iz prošlog stoljeća. "Veličanju i relativizaciji fašističkih ideologija nema mjesta u demokratskom društvu, a takvi prizori podsjećaju na najmračnije periode evropske istorije", poručili su iz Delegacije EU. Delegacija je pozvala sve građane i institucije u BiH da iskažu poštovanje prema žrtvama zločina počinjenih tokom Drugog svjetskog rata, te zatražila od nadležnih organa da istraže incident u skladu s domaćim zakonodavstvom. Reakciji Evropske unije prethodila je snažna osuda nerezidentne ambasadorice Izraela u BiH, Galit Peleg, koja je koncerte održane 13. i 14. februara nazvala primjerom "širenja mržnje i veličanja nacističke ideologije". "Šokantni prizori mladih ljudi u Širokom Brijegu koji slave uz nacističke pozdrave. Ovakvi izljevi mržnje moraju se iskorijeniti", napisala je ambasadorica Peleg na platformi X. Na snimcima iz sportske dvorane Pecara vidljive su ustaške oznake, skandiranje "Za dom spremni!" i podizanje ruke u nacistički pozdrav tokom izvedbe pjesme "Bojne Čavoglave". Dvorana je oba dana bila puna, uz istaknutu ikonografiju tzv. NDH. Ambasadorica Peleg pozvala je institucije BiH da hitno reaguju i preduzmu konkretne mjere protiv odgovornih. Osudu je uputio i predsjednik jevrejskog društva La Benevolencija, Vladimir Andrle, koji je poručio da su ustaški pozdravi i nacistički simboli bili "glavna obilježja koncerata". "Relativizacija zla ne jača identitet. Uništava društva i vrijeđa sjećanje na žrtve. Suočavanje s prošlošću najmanje je što civilizirano društvo može učiniti", napisao je Andrle. U kontekstu navedenih reakcija, Delegacija EU naglasila je da evropske vrijednosti počivaju na jasnom odbacivanju svih oblika fašizma, nacizma i totalitarnih ideologija. Pozvali su institucije u BiH da dosljedno primjenjuju zakone koji se odnose na zabranu govora mržnje, poticanje nasilja i javno isticanje simbolike koja glorificira režime odgovorne za masovne zločine. Delegacija EU najavila je da će nastaviti pratiti situaciju i podržavati inicijative koje promoviraju vladavinu prava, međusobno poštivanje i demokratske standarde.

Osmi dan zaredom poljoprivrednici u Srbiji blokiraju više regionalnih i lokalnih puteva širom zemlje zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Protesti su na pravcima u zapadnom delu države u Mrčajevcima, Slatini, Cerovcu, Barama, Zavlaci, Bogatiću, Jadru. Neprekidne blokade saobraćaja su kod Čačka, Kraljeva, Bogatića, Mrčajevaca, dok su u pojedinim mestima ograničene na nekoliko sati. Poljoprivredna udruženja zahtevaju uvođenje takse na uvozno mleko i mlečne proizvode, pojačanu kontrolu njihovog kvaliteta, garantovan otkup domaćeg mleka i povećanje njegove otkupne cene, kao i prestanak uvoza agrarnih proizvoda kojih u Srbiji ima dovoljno iz domaće produkcije. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je u sredu da je zahtev poljoprivrednih udruženja o ograničavanju uvoza agrarnih proizvoda neprihvatljiv. „Mnogo više izvozimo nego što uvozimo i to znači da ako mi zabranimo uvoz, onda će nama zabraniti da izvozimo jabuke, maline, mleko”, rekao je Glamočić. Predstavnici stočara i ratara Srbije ove sedmice su imali sastanak sa ministrom koji je završen tako što su napustili razgovore bez rezultata. Proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja saopštili su da su blokade putnih pravaca samo upozorenje i da će ubrzo radikalizovati proteste ukoliko država ne ispuni njihove zahteve. Ministarstvo poljoprivrede je ranije, 11. Februara, saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su krajem prošle godine u Kraljevu, gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede poručilo je tada da razume zabrinutost proizvođača ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.