Ukrajina se nada da bi privremeni prekid vatre, koji je omogućio dostavu humanitarne pomoći i evakuaciju civila iz grada Oleški, koji je pod ruskom okupacijom, mogao poslužiti kao model za šire napore ka deeskalaciji, izjavili su visoki zvaničnici. Visoki ukrajinski zvaničnici su, govoreći 6. novembra na konferenciji za novinare u Ambasadi Ukrajine u Vašingtonu, opisali ovu operaciju kao praktičnu provjeru mehanizama koji bi u budućnosti mogli pomoći u nadgledanju šireg primirja. Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec i David Arahamija, šef parlamentarne grupe predsjednika Volodimira Zelenskog, izjavili su da je ova šestodnevna humanitarna inicijativa pokazala da, čak i usred tekućeg rata, dvije strane mogu da se dogovore o lokalizovanom prekidu vatre i da ga sprovedu uz međunarodno učešće. Operacija, koju je omogućila prva dama SAD Melanija Trump, podrazumijevala je privremeni prekid borbi u okolini Oleškija, u okupiranoj Hersonskoj oblasti u Ukrajini. To je omogućilo uklanjanje mina sa puteva, dopremanje humanitarne pomoći stanovnicima, kao i evakuaciju civila koji su željeli da odu. "Izabrali smo humanost umjesto rata", izjavila je Melanija Trump 5. novembra na događaju u Bijeloj kući posvećenom ovoj inicijativi. Lubinec je naveo da je ovaj prekid vatre, koji je počeo 27. oktobra u tri sata ujutru po kijevskom vremenu, a završio se kasno uveče 1. novembra, bio najduži takav aranžman otkako je Rusija u februaru 2022. godine pokrenula invaziju. On je ovu operaciju okarakterisao kao značajan pomak, ne samo zbog isporučene humanitarne pomoći, već i zato što je njome uspostavljen novi mehanizam za pregovaranje, nadgledanje i verifikaciju prekida vatre. Model 'Oleški'Operacija se odvijala u nekoliko faza, rekao je Lubinec. Nakon stupanja primirja na snagu, ruske snage su počele sa razminiranjem puteva koji vode ka Oleškiju, proces koji je trajao sve do 29. oktobra. Zatim je dopremljena humanitarna pomoć, uključujući hranu, lijekove, vodu za piće i specijalizovanu bolničku opremu. Lubinec i njegova ruska koleginica Jana Lantratova, u pratnji svojih timova i novinara iz Ukrajine, SAD i Rusije, potom su ušli u okupirani grad kako bi nadgledali raspodjelu pomoći i pružili podršku stanovnicima koji su željeli da se evakuišu. Stanovnicima su ponuđene tri opcije: da ostanu u Oleškiju i dobiju humanitarnu pomoć, da odu na teritoriju pod kontrolom Ukrajine ili da otputuju u Rusiju, odnosno na teritoriju pod ruskom kontrolom. "Svi ljudi koji su željeli da budu evakuisani iz Oleškija u Ukrajinu sada se nalaze u Ukrajini", rekao je Lubinec. Naveo je da je lično nadgledao proces evakuacije i razgovarao sa stanovnicima kako bi utvrdio da li su njihove odluke bile dobrovoljne. Neki su odlučili da ostanu uprkos nedostatku struje i grijanja, dok su drugi u početku ostali jer su sumnjali da će humanitarna misija biti uspješna. Lubinec je rekao da je njegova kancelarija u međuvremenu primila dodatne zahtjeve stanovnika koji traže evakuaciju, te je izrazio nadu da bi mogla biti organizovana još jedna operacija. Arahamija je rekao da ukrajinska delegacija razmatra proširenje ovog pristupa i na druge složene oblasti, mada je odbio da navede konkretne lokacije, uz obrazloženje da bi njihovo javno objavljivanje moglo da ugrozi pregovore sa Moskvom. Prema njegovim riječima, humanitarni aspekt bi se fokusirao na dva prioriteta: povratak ljudi čiji slučajevi još nisu riješeni, uključujući civile razdvojene od svojih porodica, kao i primjenu modela korišćenog u operaciji u Oleškiju na druge okupirane ili teško dostupne teritorije. Naveo je i da obje strane razmatraju mogućnost da humanitarne pregovore drže odvojeno od šireg političkog procesa, kako nesuglasice oko mirovnog sporazuma ne bi onemogućile napore usmjerene na pomoć civilima. 'Pilot-projekat' za nadgledanje šireg prekida vatreArahamija je istakao da inicijativa u Oleškiju, pored neposrednog humanitarnog učinka, predstavlja i praktičnu provjeru mehanizama za nadgledanje primirja, osmišljenih tokom ranijih rundi trilateralnih pregovora u kojima su učestvovale Ukrajina, Rusija i SAD. Napomenuo je da su ti razgovori rezultirali sveobuhvatnim dokumentom koji definiše način nadgledanja prekida vatre u slučaju postizanja šireg mirovnog sporazuma. Operacija u Oleškiju omogućila je stranama da u manjem obimu testiraju pojedine od tih principa, uključujući upotrebu dronova za nadzor terena i provjeru eventualnih kršenja primirja. "Jedno je sprovoditi teorijsku vježbu, a sasvim drugo vidjeti kako to funkcioniše u praksi, makar i u manjem obimu", rekao je Arahamija. Lubinec je naglasio da je ova operacija od posebnog značaja, budući da je on bio prvi ukrajinski zvaničnik koji je, od 2022. godine, ušao na teritoriju Ukrajine pod ruskom okupacijom u okviru zvanične humanitarne misije. Delegacija je takođe eksperimentisala sa nadzorom pomoću dronova i direktnom komunikacijom između ukrajinskih i ruskih vojnih predstavnika kako bi se pratilo poštovanje dogovora. Arahamija je rekao da je to iskustvo pomoglo da se pokaže kako se lokalizovana primirja mogu verifikovati, umjesto da se oslanja isključivo na suprotstavljene tvrdnje vojnih obavještajnih službi. Ukrajinska delegacija namjerava da iskoristi pouke iz Oleškija u narednoj rundi pregovora u Abu Dabiju, zakazanoj za sljedeću nedelju. Arahamija je takođe naveo da bi Kijev podržao uključivanje evropskih predstavnika u buduće aranžmane za nadzor, uz argument da bi Evropa trebalo da ima centralnu ulogu u svakoj posljeratnoj bezbjednosnoj arhitekturi. Kijev odbacuje izjednačavanje strana u slučaju deportovane djeceUkrajinski zvaničnici su se osvrnuli i na sastanak predsjednika Donalda Trumpa sa ruskim izaslanikom Kirilom Dmitrijevim u Bijeloj kući 5. novembra, koji je održan bez odgovarajućeg sastanka sa ukrajinskom delegacijom. Arahamija je izjavio da ukrajinska strana nije očekivala niti tražila sastanak sa Trumpom u okviru misije u Oleškiju, te da je susret sa Dmitrijevim posmatrala kao zaseban diplomatski kolosjek. Rekao je da ne vjeruje da se sastanak nužno direktno ticao Ukrajine, dodajući da je Kijev u redovnom kontaktu sa američkim i evropskim zvaničnicima zaduženim za nacionalnu bezbjednost. Na pitanje da li taj susret predstavlja pregovore o Ukrajini bez učešća same Ukrajine, Arahamija je ponovio da taj princip ostaje na snazi. Naveo je da je Vašington uglavnom obavještavao Kijev kada su razgovori sa evropskim ili ruskim predstavnicima doticali pitanja vezana za Ukrajinu. Arahamija je sugerisao da su američki pregovarači Jared Kushner i Steve Witkoff pokušavali da prošire diplomatski dijalog izvan najsloženijih teritorijalnih pitanja u Donbasu, usmjeravajući ga ka širem evropskom bezbjednosnom aranžmanu. Ideja je, kako je rekao, bila da se Rusija podstakne na razmatranje kompromisa u okviru šireg konteksta, mada je napomenuo da ostaje neizvjesno hoće li takav pristup uroditi plodom. Upitan o pominjanju povratka kako ukrajinske, tako i ruske djece, Lubinec je izjavio da Ukrajina nikada nije spriječavala ruske državljane, uključujući djecu, da napuste ukrajinsku teritoriju. Rekao je da Kijev pozdravlja pomoć Melanije Trump u vraćanju ukrajinske djece iz Rusije, ali je izrazio rezervu prema formulacijama koje sugerišu da se povratak ukrajinske i ruske djece odvija pod istim ili ekvivalentnim okolnostima. Dolazi zimaUprkos tome što je izrazio oprezan optimizam u pogledu humanitarne inicijative i naredne runde pregovora, Arahamija je upozorio da se širi rat intenzivira i da Ukrajinu očekuje naročito teška zima. Naveo je da učestali ruski napadi na elektroenergetsku infrastrukturu ugrožavaju ne samo snabdijevanje električnom energijom, već i vodovodne i kanalizacione sisteme, čime se povećava rizik od kriza u javnom zdravstvu. Ocijenio je da su diplomatski napori hitni, dodajući da je Ukrajina spremna za nove runde pregovora u Abu Dabiju, u nadi da će se postići određeni stepen deeskalacije. Arahamija je takođe iznio optimističniju procjenu izgleda Ukrajine da obezbijedi dodatnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD, navodeći da vjeruje kako su se šanse za to najmanje udvostručile. Svoju procjenu djelimično je pripisao onome što je vidio kao smanjenje političkih prepreka u Vašingtonu, uz napomenu da konačni ishod ostaje neizvjestan. Ukrajinska delegacija je takođe odbacila navode da je Rusija iskoristila prekid vatre u Oleškiju kao paravan za značajna vojna pomjeranja. Lubinec je izjavio da su vojna vozila, uočena na snimcima iz tog perioda, bila dio dogovorene operacije razminiranja, te da su bila označena simbolima Crvenog krsta i žutim identifikacionim oznakama. Naveo je da su ukrajinski i ruski predstavnici bili u redovnom kontaktu tokom cijelog trajanja prekida vatre, kao i da su javno potvrdili da nijedna strana nije prekršila sporazum. Arahamija je dodao da je moguće da je došlo do određenog premještanja snaga u ograničenom obimu, ali je naglasio da nema naznaka da je to značajnije ugrozilo ukrajinske vojne položaje. Hitne evakuacijeLubinec je ispričao da je primio poruku od žene čija je teško bolesna majka ostala zarobljena u Oleškiju. Ženi je rečeno da njenoj majci možda preostaje još samo nekoliko nedelja života. Majka je evakuisana u Kijev, gdje se sada nalazi na bolničkom lječenju i gdje se, prvi put od 2022. godine, ponovo srela sa svojom kćerkom, rekao je Lubinec. "Moramo učiniti sve za ovaj sastanak", rekao je on. "Moramo pregovarati sa ruskom stranom. Moramo učiniti sve što je u našoj moći da spasemo naše ljude". Arahamija je priznao da su mnogi Ukrajinci ostali duboko skeptični prema diplomatskim inicijativama sa Moskvom, naročito stoga što su se ruski napadi nastavili u drugim dijelovima zemlje. Međutim, on je iznio stav da bi čak i ograničeno smanjenje nasilja moglo da otvori prostor za nešto značajnije.

Kandidat Studentske liste sa Kosova, Jugoslav Gašić, poručio je 7. novembra da nema saradnje sa Srpskom listom jer, kako je objasnio, "sa nekim ko je za sve vreme glavni i odgovorni krivac za ovakav položaj Srba, zaista nema nikakve saradnje". Više od jedne decenije, Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba, dominirala je političkim predstavljanjem te zajednice uz podršku vlasti u Beogradu. Ova partija je formirana uz podršku Srpske napredne stranke (SNS) i bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uz čiju je podršku do sada delovala na Kosovu. U Skupštini Kosova ima devet od deset poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu, a na čelu je i svih opština sa srpskom većinom na Kosovu. Gašić je ponovio ono što je 29. oktobra rekao za lokalni Radio Kim sa Kosova. "Srpska lista je bila izvođač radova SNS-a na teritoriji Kosova i Metohije, sa apsolutno katastrofalnim rezultatima. Ne želimo bilo kakav kontakt i bilo kakvu saradnju sa njima", rekao Gašić je za lokalni Radio Kim sa Kosova. "Imaju određene institucionalne položaje na koje mi ne možemo da utičemo, ali im ti položaji neće biti zaštita od potencijalne krivične odgovornosti za dela koja su uradili. Postoje različiti mehanizmi, ono što je najbitnije biće kontrolisani", rekao je Gašić, za Radio televiziju Srbije (RTS). Kako je dodao, "mislim da je svakome jasno da onaj ko je krivac za ovu situaciju u kojoj se nalazi srpski narod nema nikakvo moralno pravo da priča o tome šta će neko da uradi, a mogu da poručim narodu da bude apsolutno spokojan, neće se sigurno prekidati bilo kakva finansijska pomoć". "Poruka ovdašnjim Srbima jeste da u ovom periodu tranzicije dok još nismo preuzeli efektivno vlast ne podležu različitim glasinama koje dolaze iz Srpske liste, da će ostati bez zarada, bez socijalne pomoći, da ćemo mi zaboga izdati Kosovo i tako dalje", istakao je Gašić. Govoreći o odnosu odlazeće vlasti u Beogradu prema Srbima na Kosovu, rekao da je ona pričala kako brine o svom narodu, deklarisala se kao patriotska, a zapravo je izdavala nacionalne interese tamošnjih Srba. Naveo je da će predstavnici nove vlasti preispitati šta je sve dogovoreno Briselskim i drugim međunarodnim sporazumima, kako bi mogli da deluju i ispravili sve negativno, a što je moguće ispraviti. "Svesni smo apsolutno činjenice kako se bivša vlast (u Beogradu) ophodila prema narodu na Kosovu i Metohiji, oduzeto im je dostojanstvo, pritiskanje, nametanje političke volje, ucenjivanja radnim mestom. Ako ništa drugo, očekujem da veoma brzo kao neke prve rezultate vidimo oslobađanje i slobodu naroda da bar iskaže svoje mišljenje i da na taj način vrati svoje dostojanstvo koje je izgubio", naveo je Gašić. Studentska lista osvojila je 52,54 posto glasova na izborima 25. oktobra, dok je Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića dobila 39,29 posto. Pobeda studentskog pokreta okončala je 14-godišnju vladavinu Aleksandra Vučića, koji je poraz priznao odmah nakon zatvaranja biračkih mesta. Očekuje se da Studentska lista samostalno formira novu vladu Srbije, ali još nije poznato ko će biti njen kandidat za premijera niti je predstavila jasan politički program. Srpska lista, saopštila je da "prima k znanju" rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedu odnela Studentska lista.

Kijev je 7. novembra pretrpio velika oštećenja i poremećaje u radu javnih službi, nakon što je Rusija lansirala 172 jurišna drona i 36 balističkih raketa na ukrajinsku prijestonicu i druge regione, gađajući energetsku infrastrukturu, stambene objekte i jedan od glavnih mostova preko rijeke Dnjepar. Prema navodima Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine, u napadima su oštećeni energetski objekti, stambene zgrade i ključna saobraćajna infrastruktura, zbog čega su dijelovi glavnog grada ostali bez struje, grijanja i vode. Gradonačelnik Vitalij Kličko opisao je energetsku situaciju kao "izuzetno tešku" nakon udara na infrastrukturu u Kijevskoj i Žitomirskoj oblasti. Oštećeno je i nekoliko stambenih zgrada, vrtić, kao i jedan nestambeni objekat. U Kijevu je povrijeđeno pet osoba, među kojima i jedan četrnaestogodišnjak. Pogođen je i Sjeverni most, jedan od glavnih mostova u glavnom gradu koji prelazi preko rijeke Dnjepar, zbog čega je privremeno zatvoren za saobraćaj. Kličko je izjavio da su u napadu oštećeni kolovoz, kontaktna mreža za trolejbuse i dalekovodi. Od siline eksplozije oštećeno je i pet kamiona parkiranih u blizini. Gradonačelnik je objavio snimak na kojem se vide oštećenja na kolovozu i zaštitnim ogradama mosta, dodajući da su radovi na popravci već počeli. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je napad, tvrdeći da je most korišćen za transport oružja i vojne opreme za Oružane snage Ukrajine. U drugim dijelovima Ukrajine, u ruskim napadima na četiri okruga u Dnjepropetrovskoj oblasti tokom noći, poginula je jedna osoba, dok su četiri povrijeđene, uključujući jedanaestogodišnju djevojčicu, saopštila je Državna služba za vanredne situacije te zemlje. Zelenski: 'Ukrajina ne smije biti ostavljena sama'U objavi na Telegramu od 7. novembra, propraćenoj fotografijama koje prikazuju velika razaranja nastala u napadima tokom noći, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski naveo je da je Rusija lansirala 172 drona i 36 balističkih raketa, usmjerivši ih na Kijev i druge regione. On je izjavio da su na meti bile trafostanice koje povezuju nuklearne elektrane Rivne i Hmeljnicki sa Kijevom i centralnim dijelovima Ukrajine, a prema izvještajima, oštećene su i dodatne trafostanice u Viničkoj, Žitomirskoj, Rivnenskoj, Harkovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti. Zelenski je pozvao Vašington da, putem Kongresa, pojača podršku Ukrajini, uz veće jedinstvo po pitanju njene bezbjednosti, osudu ruske agresije i pojačavanje sankcionog pritiska na ruskog predsjednika Vladimira Putina. "Dok Rusija pokušava da Kijev, grad sa milionskim stanovništvom, kao i cijelu zemlju, gurne u potpuni mrak, Ukrajina ne smije biti ostavljena sama", napisao je Zelenski. "Odlučnost i dosljednost Amerike u pružanju podrške Ukrajini od velikog su značaja za približavanje mira", dodao je on. Rusija se protivi pozivima na djelimičan ili potpun prekid vatre, navodeći da će borbe prestati tek kada se postigne sveobuhvatan mirovni sporazum. Uoči potencijalno surovih zimskih mjeseci, Rusija je intenzivirala udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, kao i napade na civilne objekte. Ukrajina gađa ciljeve unutar RusijeKijev nastavlja sa odmazdom usmjerenom na rusku energetsku infrastrukturu, za koju tvrdi da služi kao podrška ruskom ratu protiv Ukrajine. Posljednjih mjeseci širom Rusije zabilježeni su nestašice energenata i dugi redovi na benzinskim pumpama. Tokom noći 6. na 7. novembar, Ukrajina je izvela napade na nekoliko ruskih postrojenja povezanih sa naftnom industrijom i vojnom proizvodnjom. Generalštab Ukrajine potvrdio je da su njihove raketne snage, koristeći obalske raketne sisteme Neptun, izvele napad na rusko vojno-industrijsko preduzeće JSC Proton-Electrotex u Orjolu, koje proizvodi elektronske i optoelektronske komponente. Ukrajinska vojska navodi da proizvodi ove kompanije uključuju komponente koje se koriste u ruskim balističkim raketama Iskander-M i sistemima krstarećih raketa. Kijev je saopštio da bi ovaj napad mogao da oteža rusku proizvodnju oružja koje se koristi protiv ukrajinskih gradova. Vlasti Orlovske oblasti izvestile su o oštećenjima na skladištima i proizvodnim pogonima komercijalnih preduzeća, kao i na tri privatne kuće. U ruskoj Saratovskoj oblasti, nakon napada ukrajinskih dronova, izbio je požar u Saratovskoj rafineriji nafte, prema navodima nezavisnog ruskog medija ASTRA i ukrajinskih kanala za praćenje situacije. Guverner oblasti Roman Busargin potvrdio je oštećenja na civilnoj infrastrukturi i iznio preliminarne informacije o žrtvama. Takođe je prijavljeno da je oštećeno i nekoliko stambenih zgrada. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su sistemi protivvazdušne odbrane tokom noći oborili 411 ukrajinskih dronova. Ovaj podatak nije nezavisno potvrđen. Trilateralni pregovori u Abu DabijuNajnovija eskalacija događa se samo nekoliko dana uoči planiranih trilateralnih pregovora između Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država, koji će biti održani u Abu Dabiju 10. i 11. novembra. Kako prenosi agencija Interfaks, rusku delegaciju na pregovorima činiće pomoćnik predsjednika Vladimir Medinski, zamjenici ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin, kao i Igor Kostjukov i Jurij Žigarlovski iz Generalštaba Oružanih snaga Rusije. Prema izvještajima ukrajinskih medija, ukrajinsku delegaciju predvodiće Rustem Umerov, šef Vanjske obavještajne službe Ukrajine i bivši ministar odbrane. U delegaciji će takođe biti šef Kancelarije predsjednika Kirilo Budanov, šef poslaničke grupe Sluga naroda David Arahamija, savjetnik predsjednika za komunikacije Dmitro Litvin, kao i prvi zamjenik šefa Kancelarije predsjednika Sergij Kislica.

Stejt department SAD nudi nagradu od 20 miliona dolara za informacije o iranskom nuklearnom programu, uključujući obavještajne podatke o njegovim "postrojenjima, opremi i povezanom osoblju", saopšteno je kasno 6. novembra. U saopštenju programa Stejt departmenta "Nagrade za pravdu" (Rewards for Justice – RFJ) navodi se da informacije o osoblju uključuju i "pojedince iz naučne zajednice". !Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je 2025. godine izveijstila da Iran obogaćuje uranijum do 60 odsto čistoće, što je nivo koji predstavlja mali tehnički korak do 90 odsto, koliko je potrebno za izradu nuklearnog oružja", navodi se u saopštenju. "Iran je jedina država koja ne posjeduje nuklearno oružje, a koja proizvodi uranijum tako visokog stepena obogaćenosti. Prema procjenama stručnjaka, ova količina bi, ukoliko bi se dodatno obogatila, mogla biti dovoljna za izradu nekoliko komada nuklearnog oružja". Predsjednik SAD Donald Trump često je isticao da je sprječavanje Teherana da dođe do nuklearnog oružja bio ključni cilj rata koji je, zajedno sa Izraelom, pokrenut protiv Irana 28. februara. Trump je takođe često naglašavao da je iranski nuklearni program uništen u vazdušnim udarima SAD i Izraela. Ranije je Trump kao ciljeve naveo i druge aspekte, poput eliminisanja sposobnosti Irana da izvodi vojne operacije, kao i ponovnog otvaranja strateški važnog moreuza Hormuz za pomorski saobraćaj. Kako se navodi na internet stranici Stejt departmenta, program "Nagrada za pravdu" pokrenut je 1984. godine radi borbe protiv međunarodnog terorizma. Njegov opseg je u međuvremenu proširen i sada obuhvata informacije o stranom miješanju u izbore u SAD, zlonamjernim sajber aktivnostima, kao i o Sjevernoj Koreji.

Kantonalni sud u Sarajevu potvrdio je 6. novembra uređenu optužnicu Tužilaštva Kantona Sarajevo protiv Adnana Kasapovića, vozača tramvaja, zbog teškog krivičnog djela protiv sigurnosti javnog saobraćaja. U ovoj saobraćajnoj nesreći smrtno je stradao jedan pješak, maloljetna osoba zadobila je teške tjelesne povrede opasne po život, dok je još jedna osoba lakše povrijeđena. Prema navodima iz optužnice, Kasapović se tereti da je 12. februara 2026. godine, oko 12 sati, u Sarajevu, upravljajući tramvajem neprilagođenom brzinom, ušao u krivinu na raskrsnici ulica Prva transferzala i Zmaja od Bosne. Prema navodima optužnice, vozač je nastavio povećavati brzinu tramvaja, iako je bio dužan prilagoditi brzinu uslovima saobraćaja i karakteristikama tramvajske pruge. "Preporučena brzina za ulazak u krivine i frekventne raskrsnice utvrđena je do 15 km/h. Prilikom ulaska u krivinu, a pri brzini od 63,7 km/h, došlo je do iskakanja tramvaja iz šina, njegovog nekontrolisanog kretanja, udara u automobil, metalni stub i zaštitnu ogradu tramvajskog stajališta, a potom i u pješake koji su se nalazili na stajalištu", navodi se u saopštenju Kantonalnog suda. Tužilaštvo će navode iz optužnice dokazivati na glavnom pretresu saslušanjem 67 svjedoka, 12 vještaka saobraćajne, mašinske, elektroenergetske struke i izvođenjem više od 200 materijalnih dokaza. U optužnici je predloženo da se optuženom zabrani upravljanje bilo kojim prevoznim sredstvom u trajanju od pet godina, računajući od dana pravosnažnosti odluke i zabrani upravljanje tramvajem i drugim vozilima javnog gradskog, prigradskog i međugradskog prometa, u trajanju od deset godina, računajući od dana pravomoćnosti odluke.

Anis Kalajdžić osuđen je na 45 godina zatvora zbog ubistva Aldine Jahić prošle godine. Radi se o prvostepenoj presudi. Ovo je prva presuda koju je izrekao Kantonalni sud u Mostaru od kada je u bh. entitetu Federacija BiH izmijenjen Krivični zakon u koji je uvršten femicid, kao zasebno kazneno djelo. Prema optužnici, Kalajdžić je 16. novembra 2025. godine na autobuskoj stanici na Trgu Ivana Krndelja u Mostaru iz vatrenog oružja usmrtio bivšu djevojku Aldinu Jahić, nakon višemjesečnih prijetnji i uznemiravanja. Tužilaštvo navodi da je oštećena pokušala pobjeći i zatražiti pomoć građana i policije, ali ju je optuženi pronašao u ugostiteljskom objektu, gdje joj je hicem u glavu nanio smrtonosne povrede. Istragom je utvrđeno da je Kalajdžić ranije u više navrata prijetio bivšim partnerkama, dolazio pred njihove stanove i slao poruke prijetećeg sadržaja, a da je kobne večeri neovlašteno posjedovao pištolj kojim je izvršio ubistvo. Ubistvo Aldine Jahić jedan je u nizu slučajeva femicida u Bosni i Hercegovini posljednjih godina, na koje organizacije civilnog društva upozoravaju kao na ozbiljan društveni problem. U bh. entitetu Federacija BiH je 2025. godine izmijenjen Krivični zakon Federacije BiH u koji je uvršten femicid, kao zasebno kazneno djelo. Predviđene su kazne od deset godina do kazne dugotrajnog zatvora. Zbog učestalih ubistava žena i pod pritiskom javnosti, bh. entitet Federacija Bosne i Hercegovine je u aprilu 2025. godine usvojio i izmijenjeni Zakon o zaštiti od nasilja u porodici. Njime su, uz ostalo, proširene ovlasti policije koja ima obavezu da, nakon prijavljenog nasilja, uradi procjenu rizika od smrtnosti i ponavljanja nasilja. Zakon je, također, predvidio uvođenje elektronskog nadzora s ciljem efikasnijeg praćenja osoba kojima je, kao u slučaju Tarika Prusca, zabranjen prilazak žrtvi. U Krivičnom zakonu drugog bh. entiteta, Republici Srpskoj, femicid ne postoji kao zasebno djelo. Nema jedinstvene baze o broju slučajeva femicida u zemlji. Prema podacima nevladinih organizacija u BiH godišnje prosječno bude ubijeno 11 žena. Od početka 2023. do kraja 2024. godine je ubijeno 35 žena.

Republička izborna komisija (RIK) proglasila je konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra prema kojima sedam lista ulazi u Skupštinu Srbije. Prema konačnim rezultatima, Studentska lista će na osnovu osvojenih 2.354.417 glasova imati 140 mandata od ukupno 250 mesta u Narodnoj skupštini. Lista Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika Aleksandra Vučića imaće 103 mandata (1.731.323 glasova). Studentska lista i Ujedinjena Srbija su jedine liste koje su prešle cenzus od tri odsto, dok su ostale partije koje su ušle u parlament iz redova manjinskih zajednica za koje važi takozvani prirodni prag za šta je potrebno dosta znatno niži procenat glasova. Po dva mandata će imati Savez Vojvođanskih Mađara (35.461 glas) i Albanska koalicija (27.673 glasa) Po jedan mandat će imati Lista Rasim Ljajić - Ljudski (20.638 glasova), SDA - Čuvari Sandžaka (12.596 glasova) i Usame Zukurlić - Pokret za ujedinjenje (12.440 glasova). Prema podacima RIK-a, glasalo je 4.441.636 birača. Ukupno je evidentirano 4.385.065 važećih glasačkih listića. RIK je dužan da u roku od 10 dana od objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora rešenjem dodeli mandate kandidatima po redosledu na izbornim listama. Mandati se potvrđuju na prvoj sednici novog saziva parlamenta koju zakazuje predsednik Skupštine iz prethodnog saziva što je Ana Brnabić iz Vučićeve Srpske napredne stranke, ujedno i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije. Nova skupština mora biti konstituisana u roku od 30 dana od proglašenja konačnih rezultata. Od konstituisanja Skupštine teče rok od 90 dana za izbor Vlade.

Rektorski kolegijum Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koji radi po srpskom sistemu, saopštio je da se akademska zajednica ne sme pretvarati u prostor "političkih nadmetanja", te da rektor, prorektor i uprava fakulteta svoje funkcije obavljaju savesno i odgovorno. Ovaj univerzitet je tako reagovao na zahtev 24 nastavnika, među kojima su i kandidati na Studentskoj listi koja je pobedila na izborima u Srbiji, da rektor i prorektor podnesu ostavke zbog "narušavanja autonomije Univerziteta, političkih pritisaka na zaposlene i dopuštanja stranačkog uticaja". "Smatramo da je rukovodstvo Univerziteta svojim postupcima ugrozilo akademske slobode, dostojanstvo nastavničke profesije i budućnost institucije od neprocenjivog značaja za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navodi se, između ostalog, u obrazloženju zahteva grupe nastavnika Univerziteta. S druge strane, Rektorski kolegijum navodi da univerzitetske funkcije "nisu predmet političke raspodele, već akademske i institucionalne odgovornosti". "Ukoliko se svi zalažemo za očuvanje autonomije Univerziteta, onda ga moramo odbraniti od različitih političkih uticaja doslednim poštovanjem zakona, akademskih kriterijuma i institucionalnih procedura, a ne od njega stvarati poligon za politička nadmetanja", navedeno je u reakciji. Na optužbe da je podržavao stavove i odluke Srpske liste, vršio pritisak na zaposlene radi obezbeđivanja podrške Srpskoj naprednoj stranci i bivšem predsedniku Aleksandru Vučiću, Univerzitet u Severnoj Mitrovici odgovara da je jedno poštovati državnu politiku i institucionalni okvir Srbije, a drugo stranačko delovanje. "Postupanje u skladu sa državnom politikom i važećim pravnim okvirom ne može se samo po sebi tumačiti kao političko angažovanje ili zloupotreba akademske funkcije." Visoki funkcioneri Srpske liste deo su Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koji je nakon izmeštanja iz Prištine 1999. godine nastavio da funkcioniše u sistemu Srbije. Tako je Tanja Vujović, inače potpredsednica Skupštine Kosova ispred Srpske liste, dekan Ekonomskog fakulteta, dok je predsednik Srpske liste Zlatan Elek prodekan Medicinskog fakulteta. Sada kandidati na Studentskoj listi i grupa nastavnika koja ih podržava smatraju da su rezultati izbora u Srbiji pokazali da su građani glasali za promene, a da je Univerzitet u Severnoj Mitrovici, umesto studenata koji su pokrenuli antivladine proteste, podržavao vlast. Rektorski kolegijum Univerziteta, pak, zaključuje da političko opredeljenje pojedinca nije bilo ni privilegija ni prepreka u sprovođenju akademskih procedura. Podseća da predstavnike osnivača u Savetu Univerziteta imenuje Vlada Republike Srbije i da Univerzitet ne učestvuje u procesu predlaganja i izbora tih članova. Prema podacima koji se mogu videti na sajtu Univerziteta u Severnoj Mitrovici, najmanje pet članova Srpske liste, uključujući predsednika te stranke Zlatana Eleka, članovi su Saveta Univerziteta kao predstavnici Republike Srbije. Jedan od članova ovog saveta je i Goran Rakić, bivši predsednik Srpske liste, koji je potom bio poslanik u Skupštini Srbije ispred Srpske napredne stranke. Savet Univerziteta je organ upravljanja i čini ga 19 članova, od kojih je 10 predstavnika fakulteta, šest predstavnika osnivača, odnosno Vlade Srbije, i tri predstavnika iz reda studenata.

Crna Gora će u petak na Međuvladinoj konferenciji sa Evropskom unijom privremeno zatvoriti još dva pregovaračka poglavlja, saopštila je u četvrtak ministarka evropskih poslova Maida Gorčević. Gorčević je u Skupštini Crne Gore kazala da je dobila potvrdu iz Brisela da će biti zatvorena poglavlja 1, koje se odnosi na slobodu kretanja robe, i 12, koje obuhvata bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku. "Verujem da, kada govorimo o uspesima ove Vlade i cele Crne Gore, možemo reći da se oni samo nižu", rekla je Gorčević, odgovarajući na poslanička pitanja. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 pregovaračko poglavlje, a zatvaranjem još dva njihov broj će se povećati na 23. Ministarka je ocenila da je aktuelna Vlada za nepune tri godine promenila tok evropskih integracija, od višegodišnjeg zastoja do završne faze pregovora i pripreme Ugovora o pristupanju EU. Prema njenim rečima, Crna Gora je do kraja oktobra ispunila obaveze potrebne za privremeno zatvaranje preostalih pregovaračkih poglavlja i dostavila pregovaračke pozicije Evropskoj komisiji i Savetu EU. Gorčević je navela da je cilj da pregovori budu završeni do kraja ove godine, Ugovor o pristupanju potpisan tokom 2027, a da Crna Gora postane članica EU 2028. godine. Evropska komisija predstavila je u sredu godišnji izveštaj o napretku Crne Gore, u kojem je ocenila da je država ostvarila izuzetan napredak u pristupnom procesu i da bi, uz saglasnost država članica EU, mogla da završi pregovore do kraja godine. Šef Delegacije EU u Crnoj Gori Johan Satler (Johann Sattler) izjavio je u sredu, predstavljajući izveštaj u Podgorici, da je članstvo Crne Gore u Uniji nadohvat ruke i da je Evropska komisija prvi put konstatovala da je jedna država kandidatkinja spremna da završi pristupne pregovore. Satler je ocenio da je reč o danu za pamćenje za politiku proširenja EU i istakao da je Crna Gora ostvarila značajan napredak u svim pregovaračkim poglavljima. On je, međutim, upozorio da u završnici evropskih integracija država mora zadržati fokus na reformama, uključujući ustavne promene, neophodna imenovanja u pravosuđu i rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja sa Hrvatskom. Satler je posebno ukazao na potrebu postizanja boljih rezultata u borbi protiv korupcije na visokom nivou, navodeći da EU očekuje više pravosnažnih presuda i efikasnije sudske postupke. Prema njegovim rečima, iako je ostvaren veliki napredak u oblasti vladavine prava, dugotrajni sudski postupci i dalje predstavljaju problem, zbog čega će EU nastaviti da prati sprovođenje reformi do samog pristupanja. Premijer Milojko Spajić ocenio je u sredu da je izveštaj Evropske komisije najpozitivniji do sada i izrazio uverenje da je to poslednji godišnji izveštaj koji će Crna Gora dobiti kao država kandidatkinja. On je kazao da je Evropska komisija podržala nameru Vlade da do kraja 2026. zatvori sva pregovaračka poglavlja i da je time potvrđena saglasnost Podgorice i Brisela o rokovima za završetak pregovora. Spajić je istakao da postignuti napredak nije rezultat rada pojedinca, već zajedničkog angažmana institucija, i ocenio da Crna Gora svojim rezultatima vraća poverenje u politiku proširenja EU. Premijer je kazao da je potrebno nastaviti reforme, dosledno primenjivati zakone i obezbediti trajne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Evropska komisija je u izveštaju ocenila da je Crna Gora ostvarila značajan napredak u pristupnom procesu, ali i naglasila da su nastavak reformi, politički konsenzus i jačanje vladavine prava neophodni za uspešan završetak pregovora. Komisija je potvrdila i da je već počela priprema Ugovora o pristupanju Crne Gore EU, koji bi, prema najavljenoj dinamici, mogao biti potpisan najranije u junu 2027. godine. Crna Gora pregovara o članstvu u EU od juna 2012. godine, a cilj Vlade je da 2028. postane 28. članica Unije. Za pristupanje je, nakon završetka pregovora, neophodna ratifikacija pristupnog ugovora u svim državama članicama EU.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija Sjedinjenih Država izdala je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu dozvolu u vezi s potencijalnim sticanjem vlasničkog udjela u društvu NIS a.d. Novi Sad (NIS). Iz MOL-a je 5. novembra saopšteno da dozvola odobrava određene transakcije nužne za prenos vrijednosnih papira ruskog porijekla na društvo MOL Serbia Investment Kft., te prateće aktivnosti, uključujući pribavljanje određenih neophodnih odobrenja ruskih državnih institucija. Dozvola vrijedi do 28. februara 2027. godine. "Dozvola ne obuhvata okončanje transakcije koja bi rezultirala prestankom ruskog vlasništva i kontrole u kompaniji NIS. Za svako takvo okončanje transakcije bilo bi potrebno posebno odobrenje OFAC", navedeno je iz MOL-a. Inače, početkom oktobra je iz MOL-a za Radio Slobodna Evropa rečeno da je nastavljen proces o kupovini većinskog ruskog udjela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, zbog većinskog ruskog vlasništva, kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Dok traju pregovori sa MOL-om, OFAC produžava licence za rad NIS-a, kao i za pregovore o promjeni vlasništva. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se struktura i način odlučivanja upravljačkih tijela, kao i strateški ciljevi kompanije. Ugovor će, međutim, početi da se primjenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Po drugi put ove sedmice prijetnje bombama prisilile su avione na neplanirana slijetanja širom Evrope. Najmanje deset letova pogođeno je zbog prijetnji bombama širom Evrope, dok su neki preusmjereni. Avion koji je letio iz Dablina za Rim je sletio na aerodrom oko stotinu kilometara zapadno od Pariza nakon što je preusmjeren iz sigurnosnih razloga. Bugarski zvaničnici izvijestili su o tri aviona koja su izvršila prinudno slijetanje zbog prijetnji bombom. Skoro 200 putnika evakuisano je sa leta Wizz Aira koji je putovao iz Milana za Bukurešt nakon prijetnje bombom Avioni koji su letjeli iz Kopenhagena i Madrida sletjeli su u Sofiju, rekao je ministar unutrašnjih poslova, prenosi bugarska bTV. Treći avion, iz Londona, sletio je u Plovdiv, javili su lokalni mediji. Finska aviokompanija Finnair saopštila je da je u jednom od njenih aviona koji je letio iz Helsinkija za Rim također dojavljena bomba. Avion je sletio po planu, a pratili su ga avioni zračnih snaga. Policija u Češkoj Republici je saopštila da se "priprema za slijetanje" četiri leta koja su upućena ka Pragu, nakon što je "zaprimljena prijetnja o postavljanju improvizirane eksplozivne naprave". "Procjenjujemo da je vjerodostojnost prijetnji mala", objavila je češka policija na platformi X, dodajući da će nakon slijetanja "na svim letjelicama biti provedeni pirotehnički pregledi". U utorak je najmanje sedam letova i jedan kruzer primio prijetnje bombama, što je uzrokovalo poremećaje na aerodromima širom Evrope, iako nisu otkrivene nikakve naprave. Iako nijedna zemlja nije pripisala odgovornost za prijetnje, one dolaze u vrijeme kada evropski zvaničnici krive i Rusiju i Iran za kako kažu "hibridne napade" i sabotaže. Moskva i Teheran poriču. Ranije ove sedmice neidentifikovani hakeri su zatvorili frižidere u supermarketima u nekoliko evropskih zemalja. Pojedini stručnjaci kaži da bi lažne prijetnje bombama mogle biti dio sličnog obrasca jeftinih pokušaja ometanja rada sistema. Od februara 2022. kada je Rusija počela invaziju na Ukrajinu, pa do početka 2026. godine GLOBSEC-ovi istraživači su zabilježili više od 150 incidenata u Evropi koji se dovodi u vezu sa Rusijom. Sabotaže najčešće izvode osobe koje nazivaju "jednokratni ruski agenti" i koji su plaćeni za to. Iako jednokratni agenti djeluju širom Evrope, većina napada zabilježena je u Poljskoj. Slijede Francuska, Litvanija, Njemačka, Velika Britanija. Istraživanje holandskog Leiden univerziteta iz aprila ove godine navodi da otkako je započela invaziju na Ukrajinu 2022. Rusija vodi kampanju "tajnih akcija" osmišljenih da podrže njene napore na prvoj liniji "slabeći evropsku podršku Ukrajini". U tome Kremlju pomažu "operativci nižeg ranga", navodi istraživanje, obično državljani drugih zemalja, koji nisu Rusi i "nemaju zvanične veze s obavještajnim službama". Izvor: Reuters, BBC

Sve je duži spisak zemalja koje se protive odluci suda kojom je Rusiji omogućen povratak na međunarodna hokejaška takmičenja, uz najavu da će bojkotovati svaki tim koji Moskva pošalje, čime je ugroženo i Svetsko prvenstvo sledeće godine. Međunarodna hokejaška federacija (IIHF) zabranila je Rusiji, velikoj hokejaškoj sili, učešće na globalnim takmičenjima pošto je Moskva 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu. Međutim, Sud za arbitražu u sportu (CAS) 30. oktobra je presudio da federacija mora da vrati ruske timove, počevši od Svetskog juniorskog prvenstva u Kanadi, koje počinje sledećeg meseca. IIHF je saopštila da se ne slaže s presudom, ali da će je poštovati. Odluka je naišla na oštre kritike Ukrajine i mnogih hokejaških sila koje podržavaju Kijev. Ukrajina tvrdi da presuda "prlja led ukrajinskom krvlju" i poziva partnere da zauzmu "čvrst stav" po pitanju povratka Rusije. "Rusija i Belorusija podržavaju ovaj nezakoniti, neopravdani, strašni rat u Ukrajini. Dok to traje, nijedan od tih sportista neće nastupati za svoje zemlje u Kanadi", rekao je 3. novembra kanadski premijer Mark Karni (Carney). Karnijeva najava je posebno značajna pošto će Kanada za manje od dva meseca biti domaćin Svetskog juniorskog prvenstva, što bi bio prvi veliki turnir s ruskim učešćem od Olimpijskih igara u Pekingu 2022. Kremlj je pokrenuo invaziju na Ukrajinu samo nekoliko dana posle završetka tih Igara. Najmanje šest evropskih zemalja, među njima i značajne hokejaške nacije Švedska, Češka, Norveška, Danska, Letonija i Finska, aktuelni svetski prvak kod muškaraca, saopštilo je da će odbiti da igra protiv Rusije uprkos presudi. Nemački hokejaški savez, koji će u maju biti domaćin Svetskog prvenstva 2027, saopštio je da presuda "iz osnova menja situaciju" za njega kao domaćina. "Dozvoliti Rusiji da učestvuje imalo bi ozbiljne posledice za nas kao zemlju domaćina u pogledu bezbednosti, ali i politički i ekonomski", rekao je predsednik nemačkog hokejaškog saveza (DEB) Frank Luc (Lutz), dodajući da DEB analizira kako će postupiti. "Naš stav je nepromenjen: odbacujemo povratak ruskih reprezentacija na međunarodne hokejaške turnire", rekao je Luc. Brojni dugogodišnji sponzori svetskog prvenstva za muškarce, među njima švedska kompanija za nameštaje AJ Products, nemački proizvođač radne odeće STRAUSS i češki proizvođač automobila Škoda, već su najavili da će preispitati svoje učešće na turniru ako se ruski tim vrati. Presuda CAS-a izazvala je potres i u Ukrajini kada je donesena. Ukrajinske vlasti su često isticale da su stotine sportista te zemlje poginule u ratu s Rusijom i da su stotine sportskih objekata oštećene ili uništene u neprekidnim ruskim vazdušnim napadima. Ukrajinski hokejaški savez nije odmah odgovorio na upit za komentar, ali je ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha 4. novembra na društvenim mrežama naveo da "nema nekažnjivosti (za Rusiju) na ledu". "Moskva i dalje veruje da može da sakrije svoje zločine iza hokejaškog dresa i da klizalište može da obnovi njenu poljuljanu reputaciju", rekao je Sibiha, pozdravljajući potez Kanade i pozivajući druge zemlje da se pridruže bojkotu. Moskva je izgleda nastojala da umanji talas protivljenja njenom povratku na međunarodnu hokejašku scenu i ministar sporta Mihail Degtjarjov rekao je da je "svet mnogo veći od Skandinavije ili baltičkih država". CAS je u presudi naveo da opravdanja IIHF-a za zadržavanje zabrane ruskim timovima, među kojima su bezbednosni razlozi, "nisu potkrepljena dovoljnim dokazima". Istovremeno, federaciji nije pružio nikakve smernice o tome kako da reintegriše Rusiju posle godina odsustva, tokom kojih se sportski pejzaž značajno promenio. Uprkos izraženom "razočaranju" odlukom, IIHF je 30. oktobra saopštila da će "postupiti u skladu" s njom. Kasnije je dodala da je "globalni uticaj" presude CAS-a bio "značajno potcenjen". „Trenutna reintegracija ruskih timova nosi značajne praktične i sportske izazove", saopštila je IIHF 4. novembra, navodeći "vizne i ulazne zahteve, bezbednosne odredbe, logističke prepreke i posledice po formate takmičenja, a sve to otežano ograničenim vremenom, jer su neki događaji tek za nekoliko nedelja". Presuda CAS-a ne odnosi se na Svetsko prvenstvo za žene, koje počinje 6. novembra u Danskoj. Rusija neće igrati na tom turniru. Ruska muška reprezentacija je osvojila pet svetskih prvenstava i jedno olimpijsko zlato otkako je zemlja 1992. nasledila Sovjetski Savez. Sovjetski timovi osvojili su 22 titule i sedam zlatnih medalja pre raspada zemlje.

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu formiraće predmet radi provjere svih okolnosti događaja na Aerodromu "Nikola Tesla", kada je avion kompanije "Air Serbia", na letu za Moskvu, 3. novembra, vraćen na aerodrom zbog dodatnih sigurnosnih provjera. U saopštenju ovog tužilaštva 4. movembra se navodi da će naložiti policijskim službenicima da pribave svu relevantnu dokumentaciju, snimke video-nadzora i obavještenja od lica koja imaju saznanja o događaju, radi potpunog i objektivnog utvrđivanja činjeničnog stanja. Avion Air Serbia vraćen je u utorak uveče u Beograd nakon što je ta kompanija, kako je saopštila, primila od nadležnih aerodromskih službi informaciju koja je zahtijevala sprovođenje dodatnih bezbjednosnih provjera u vezi sa jednim putnikom. Aleksandar Vulin, političar koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, negirao je nezvanične informacije da nije prošao neophodnu bezbjednosnu kontrolu na Aerodromu "Nikola Tesla". Prema saopštenju Tužilaštva, dežurni javni tužilac obaviješten je o događaju iste večeri, u 20.26 sati kada mu je policija prenijela da je zahtjev za vraćanje aviona upućen nakon pregleda snimaka video-nadzora. Na njima je uočeno da je jedan od putnika prošao kroz prostor bezbjednosne kontrole u pratnji službenika BIA, bez propisanog bezbjednosnog pregleda. Međutim, naknadno dostavljena službena bilješka policije otkrila je dodatne okolnosti koje nisu bile predočene tužiocu prilikom prvog obavještavanja. Kako je navedeno, prilikom prolaska jednog od putnika kroz bezbjednosnu kontrolu aktiviran je alarm, ali putnik nije podvrgnut dodatnom bezbjednosnom pregledu. Tužilaštvo navodi da su upravo ove informacije bile razlog za nalaganje dodatnih provjera kako bi se utvrdile sve relevantne okolnosti događaja. "Pitanja eventualnih nepravilnosti u sprovođenju propisanih aerodromskih bezbjednosnih procedura, kao i odgovornosti lica zaduženih za njihovo sprovođenje, predmet su postupanja nadležnih organa i službi, u skladu sa njihovim zakonskim ovlašćenjima", navodi se u saopštenju. U međuvremenu, Vulin je na Instagram profilu objavio da se nalazi u Moskvi, da "nije pobjegao", te da će u u glavnom gradu Rusije imati sastanke na kojima će "moliti da se produži gasni aranžman". Nije, međutim, jasno u kom svojstvu je Vulin trebao imati sastanke u Moskvi o gasnom aranžmanu. Vulin važi za jednog od najjačih pristalica Kremlja u Srbiji. Od početka invazije na Ukrajinu u više navrata je bio u zvaničnim posjetama Rusiji.

Prema Paketu proširenja koji je Evropska komisija usvojila 4. novembra, u pristupnom procesu najviše su napredovale Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina. Komisija je za te zemlje prvi put predložila indikativne mape puta sa konkretnim ciljevima za narednu godinu. "Značajan napredak koji su neki kandidati postigli tokom protekle godine omogućava nam da obećanje o proširenju pretvorimo u stvarnost. Sada predlažemo indikativne mape puta za zemlje koje su najdalje odmakle u pregovorima, a to su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija. One daju jasan put za narednu godinu i čvrsto uporište za predstojeće pregovore. Korak po korak, gradimo potpuniju i jaču Uniju", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Prema Paketu proširenja, Komisija će mape puta ažurirati jednom godišnje, a one ne određuju unapred ishod pregovora. Slične mape mogle bi da dobiju i druge zemlje kada dostignu sličan nivo napretka. Komisija proširenje opisuje kao "investiciju u kolektivnu bezbednost, konkurentnost i otpornost Evrope". Ocenjuje da su dosledne reforme dovele do konkretnog napretka, pre svega kod četiri predvodnice. Crna Gora je na pragu članstva. Prema mapi puta, ugovor o pristupanju mogla bi da potpiše u junu 2027. Bilo bi to prvo proširenje Unije posle Hrvatske 2013. godine, a to je najduži period bez novih članica u istoriji EU. U Paketu proširenja Komisija poručuje da do članstva nema prečica, ali da dosledne reforme donose konkretne rezultate. Ciljni datumi za završetak pregovora mogu da pomognu u održavanju političkog zamaha, ali ne mogu da zamene ispunjavanje uslova. Brzinu pregovora, kaže se u dokumentu, i dalje određuje napredak u vladavini prava, demokratiji i osnovnim pravima. Usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije, Komisija vidi kao jedan od ključnih uslova i kao pokazatelj strateškog opredeljenja zemalja kandidata. Komisija najavljuje i da će početkom 2027. sa zemljama kandidatima otvoriti razgovore o postepenoj integraciji. Pristup delovima jedinstvenog tržišta pre članstva zavisiće od napretka svake zemlje i biće uslovljen, a može biti i povučen. Među uslovima bi mogli da budu usklađenost sa spoljnom politikom EU i poštovanje vladavine prava. Komisija smatra i da bilateralni sporovi koji nisu deo kriterijuma za pristupanje ne bi trebalo da budu deo pregovora. Crna Gora: Na pragu članstvaCrna Gora je najdalje odmakla na putu ka EU. U oblasti vladavine prava usvojeni su ustavni amandmani koji jačaju nezavisnost sudskog i tužilačkog saveta, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. Popunjena su upražnjena mesta sudija Ustavnog suda. Prema izveštaju, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala daje sve bolje rezultate. Između vlasti i opozicije bilo je tenzija, ali je konsenzus o evropskim reformama očuvan. Usvojene su izborne reforme i Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Napredak je zabeležen i u oblasti medija, a vlasti sprovode politiku nulte tolerancije prema napadima na novinare. Crna Gora je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Od 31. oktobra usklađena je i sa viznom politikom Unije, a pristupila je i Jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA). Komisija procenjuje da bi pristupni pregovori mogli da budu okončani do kraja ove godine. U Savetu EU već se radi na ugovoru o pristupanju, koji će prvi put sadržati nove, pojačane zaštitne klauzule. Ovo je verovatno poslednji godišnji izveštaj o Crnoj Gori. Od sledeće godine zameniće ga izveštaji o praćenju. Albanija: 2027. - ambiciozan ciljAlbanija je za nešto više od godinu dana otvorila sve klastere i zatvorila četiri poglavlja. Komisija ocenjuje da je cilj da pregovori budu okončani do kraja 2027. "ambiciozan, ali ostvariv". U oblasti vladavine prava okončana je provera (vetting) sudija i tužilaca, a privremena merila u Klasteru 1 su ispunjena. Specijalno tužilaštvo postiže rezultate u borbi protiv kriminalnih mreža. Komisija posebno ističe ulogu Ustavnog suda. Kada je reč o demokratiji, izveštaj poziva na međustranačku saradnju i dijalog sa civilnim društvom. To je naročito važno zbog najvećih protesta od početka demokratske tranzicije. Izveštaj upozorava i da civilno društvo nije dovoljno uključeno u donošenje zakona. Albanija je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU i dobro sprovodi Reformsku agendu. Pristupila je i SEPA zoni. Severna Makedonija: Pravosuđe zaostajeProces pristupanja i dalje je blokiran jer Severna Makedonija nije izmenila ustav. Komisija u izveštaju konstatuje političko uplitanje i uticaj interesnih grupa na sudove i tužilaštvo. Od vlasti traži da zaštite nezavisnost pravosuđa i da se odlučnije bore protiv korupcije. Prema oceni Komisije, reforme u oblasti osnovnih prava još nisu dale opipljive rezultate. Severna Makedonija je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU, a gotovo potpuno sa viznom politikom Unije. Komisija ipak traži da se "bez odlaganja" ukine program sticanja državljanstva kroz investicije. Zemlja je među najuspešnijima u sprovođenju Plana rasta i jedina je u regionu u kojoj se privredni rast ubrzao. Srbija: NazadovanjeIzbori održani 25. oktobra dali su novoj vladi "snažan mandat za reforme", navodi se u Paketu proširenja. Ta ocena je naknadno dodata, jer se izveštajni period završio pre izbora. Istovremeno, konstatuje se da u pristupnim pregovorima nije bilo nikakvog napretka. Komisija ukazuje na sve dublju polarizaciju društva i opadanje poverenja između vlasti i civilnog društva. Antievropska retorika i glorifikacija Ratka Mladića, kako se navodi, potkopavaju proklamovani cilj članstva u EU. U oblasti vladavine prava pritisak na pravosuđe znatno je porastao, a rizik od zarobljavanja države i dalje postoji. Organizacije civilnog društva izložene su pritiscima, napadima i zastrašivanju. Akademske slobode slabe, a studenti su pod pritiskom. Bezbednost novinara dodatno se pogoršala. Usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU je niska. Komisija traži i usklađivanje vizne politike i prestanak ubrzanog davanja državljanstva. Klaster 3 je tehnički spreman za otvaranje. Dalji napredak, međutim, zavisi od toga da li će se nova vlada vratiti vladavini prava, demokratskim standardima i normalizaciji odnosa sa Kosovom. BiH: Sve dalje od evropskog putaKomisija ocenjuje da se Bosna i Hercegovina sve više udaljava od evropskog puta. Bez funkcionalne koalicije vlast je blokirana, a reforme stoje. Uoči izbora održanih 4. oktobra pojačali su se retorika podela i antievropski narativi. U oblasti vladavine prava izveštaj traži jačanje nezavisnosti pravosuđa i uvođenje provera integriteta. Komisija ocenjuje i da je rizik od zarobljavanja države izražen. BiH je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU, ali zaostaje u usklađivanju vizne politike i ispunjavanju uslova za SEPA. Komisija navodi četiri uslova za napredak: formiranje vlasti, usvajanje zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu, izmene Zakona o Sudu BiH i imenovanje glavnog pregovarača. Kosovo: Kriza koči reformePolitička fragmentacija i institucionalna kriza zaustavile su reforme na Kosovu, ocenjuje se u izveštaju. U borbi protiv organizovanog kriminala postignut je izvestan napredak. U pravosuđu napretka nema, a izveštaj beleži "zabrinjavajuće događaje" i političko uplitanje. Komisija traži nezavisno pravosuđe, očuvanje multietničkog karaktera i poštovanje obaveza prema Specijalizovanim većima. Kosovo je potpuno usklađeno sa spoljnom politikom EU, što je prvi put prikazano u posebnom poglavlju 31. Ipak, zaostaje u usklađivanju vizne politike i ispunjavanju uslova za SEPA. Dijalog sa Srbijom je zastao, a postignuti dogovori se sprovode u ograničenoj meri. Normalizacija odnosa ostaje uslov za napredak obe strane.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron izrazio je nadu da će izbor nove predsjednice Kosova, Justine Shiroke Pule, dati novi zamah napretku zemlje ka Evropskoj uniji, te je naglasio važnost normalizacije odnosa sa Srbijom. U čestitki upućenoj novoj šefici države povodom preuzimanja dužnosti, Macron je istakao partnerstvo između Francuske i Kosova, kao i podršku Pariza dijalogu između Kosova i Srbije pod pokroviteljstvom Evropske unije. Prema saopštenju Predsjedništva Kosova, francuski predsjednik izrazio je nadu da će izbor Shiroke Pule omogućiti nastavak napretka u oblastima koje doprinose evropskoj perspektivi Kosova. Macronova poruka dolazi u trenutku kada se Kosovo suočava sa zastojem u procesu evropskih integracija, dok sporazumi postignuti sa Srbijom o normalizaciji odnosa uglavnom ostaju neprovedeni. Kosovo je podnijelo zahtjev za članstvo u EU u decembru 2022. godine, ali države članice još nisu razmatrale njegovu kandidaturu i zemlja i dalje ima status potencijalnog kandidata. Pet država članica EU, Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar, ne priznaju nezavisnost Kosova, što predstavlja dodatnu političku prepreku njegovom napretku u procesu integracija. Francuska, koja je priznala nezavisnost Kosova 2008. godine, podržava njegovu evropsku perspektivu, ali insistira da napredak bude praćen reformama i provođenjem obaveza iz dijaloga sa Srbijom. U izvještaju za 2026. godinu, objavljenom 4. novembra, Evropska komisija je ocijenila da su politička kriza i institucionalna blokada usporile provođenje reformi na Kosovu. Ipak, Kosovo sada ima nove institucije. Shiroka Pula izabrana je za predsjednicu 7. oktobra, dok je Vlada koju predvodi Albin Kurti novi četverogodišnji mandat započela u septembru. Normalizacija sa Srbijom, stalni zahtjev ParizaU pismu upućenom Shiroki Puli, Macron je ponovo potvrdio podršku Francuske dijalogu koji posreduje EU, ističući normalizaciju odnosa sa Srbijom kao jedno od ključnih pitanja za evropsku budućnost Kosova. Kosovo i Srbija su u februaru 2023. godine u Briselu postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, a mjesec dana kasnije u Ohridu usaglasili aneks za njegovu provedbu. Sporazum predviđa i razvoj dobrosusjedskih odnosa, međusobno priznavanje dokumenata i simbola, kao i obavezu Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Takođe, uključuje obavezu Kosova da obezbijedi odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu. Ipak, provedba sporazuma je u zastoju, a Kosovo i Srbija nastavljaju međusobno optuživati jedna drugu za neispunjavanje obaveza. Evropska unija više puta je naglasila da je provođenje sporazuma iz dijaloga sastavni dio evropskog puta obje zemlje. Sličan stav zauzima i Francuska. Tokom posjete Kosovu u julu, francuski ministar za Evropu Benjamin Haddad povezao je napredak Kosova ka EU s ispunjavanjem obaveza iz sporazuma postignutih u dijalogu. Saradnja Kosova i FrancuskeOsim političkih pitanja, Macron je u svom pismu podsjetio i na nedavni razvoj bilateralnih odnosa. Osvrnuo se na sastanak s premijerom Albinom Kurtijem u Parizu u martu ove godine. Tokom susreta u Jelisejskoj palati, Kurti i Macron razgovarali su o evropskim integracijama Kosova, regionalnoj sigurnosti i jačanju odnosa između dvije zemlje. Ta saradnja dodatno je konkretizovana u julu, kada je posjeta francuskog ministra za Evropu Benjamina Haddada Prištini rezultirala potpisivanjem četiri sporazuma i jedne izjave o namjerama u oblastima pravosuđa, obrazovanja i sporta. Dva sporazuma odnose se na izručenje i uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim predmetima, s ciljem jačanja saradnje između pravosudnih institucija. Drugi sporazum predviđa kredit od 60 miliona eura koji Francuska agencija za razvoj odobrava za infrastrukturne investicije u okviru priprema za Mediteranske igre Priština 2030. Strane su potpisale i izjavu o namjerama za organizaciju tih igara, kao i sporazum o proširenju nastave francuskog jezika na Kosovu. Sporazumi iz jula bili su tema i sastanka Kurtija i Haddada 22. oktobra, održanog na marginama samita Berlinskog procesa u Crnoj Gori.

Demokrate su preuzele kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom uz pobjede u tradicionalno republikanskim uporištima na izborima održanim na sredini predsjedničkog mandata. Ovim su preuzeli kontrolu nad Kongresom do kraja mandata predsjednika Donalda Trumpa. U utrci za Senat demokrate su ostvarile niz pobjeda u inače republikanskim saveznim državama poput Teksasa, Ohaja i Kansasa u kojem je demokrata posljednji put izabran za senatora 1932. godine. U Teksasu, najvećoj republikanskoj državi, demokrate su na dramatičan način prekinule višedecenijski niz poraza. James Talarico postao je prvi demokrata na senatorskom mjestu u Teksasu od 1988. godine. Pobijedio je guvernera Grega Abbotta, koji je na toj funkciji proveo tri mandata. Historijska pobjeda zabilježena je i u Michiganu gdje je Abdul El-Sayed osvojio senatorsko mjesto kao prvi musliman koji će služiti u američkom Senatu. Demokratkinja Kiesha Lance Bottoms postala je prva žena afroameričkog porijekla izabrana za guvernerku nakon što je u saveznoj Džordžiji pobjedila nad Rickom Jacksonom. Također po prvi put u Senatu će da služi prvi LGBT senator, demokrata Chris Pappas iz New Hampshirea, dok je Deb Haaland prva žena starosjedilac koja će biti guvernerka u New Mexico. Glasači u konzervativnim uporištima koji su prije samo dvije godine osigurali Trumpov drugi mandat, drastično su se okrenuli demokratama, piše Reuters, potaknuti dubokom frustracijom zbog rata sa Iranom, zabrinuti zbog visokih troškova života i gnjeva zbog načina na koji je Trump vodio zemlju. Uprkos zabrinutosti demokrata da bi Trump mogao pokušati poništiti rezultate izbora, američki predsjednik je prihvatio ishod, čestitajući demokratama u intervjuu za Fox News. Demokrate su ostvarile napredak kako u najbogatijim, tako i u najsiromašnijim okruzima, kao i u onima s većim, tako i u onima s manjim udjelom stanovništva s fakultetskom diplomom. Taj napredak bio je posebno izražen u okruzima s velikim brojem Latinoamerikanaca, uključujući pogranične okruge u Teksasu. Prema izlaznim anketama koje je za konzorcij američkih medijskih kuća proveo institut SSRS, polovina birača širom zemlje izjavila je da međuizbore vidi kao priliku da uputi kritiku predsjedniku, dok je tri četvrtine ispitanika navelo da su "ljuti" ili "nezadovoljni" smjerom u kojem se zemlja kreće. Osim toga, 70 posto anketiranih birača izrazilo je želju da Kongres uspostavi snažniju kontrolu i ravnotežu u odnosu na predsjednika. Prema posljednjim informacijama američke CNN televizije u Senatu će sada biti 54 demokrate i 44 republikanca, dok će u Predstavničkom domu biti 213 demokrata i 139 republikanaca. Izabrano je i 28 demokratskih guvernera, te 20 republikanskih. Izvor: Reuters, BBC, CNN

Avion Air Serbia, koji je u utorak uveče vraćen sa leta ka Moskvi u Beograd zbog ponovne bezbednosne provere putnika, među kojima je bio proruski političar i bivši visoki državni funkcioner Aleksandar Vulin, sleteo je rano u sredu u rusku prestonicu. Nije poznato da li je Vulin bio na ponovljenom letu. Urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović objavio je na mreži X da je let JU134 kompanije Air Serbia sleteo rutinski u sredu ujutro u Moskvu, sa promenjenom posadom - zbog regulative o radnom vremenu, ali "istim, ispostavilo se, više nego interesantnim putnicima nakon sedam sati zakašnjenja", javila je Radio-televizija Srbije. Avion Air Serbia vraćen je u utorak uveče u Beograd nakon što je ta kompanija, kako je saopštila, primila od nadležnih aerodromskih službi informaciju koja je zahtevala sprovođenje dodatnih bezbednosnih provera u vezi sa jednim putnikom. Aleksandar Vulin, političar koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, negirao je nezvanične informacije da nije prošao neophodnu bezbednosnu kontrolu na Aerodromu "Nikola Tesla". Vulin je nakon vraćanja aviona u Beograd rekao u telefonskom razgovoru za tabloid Informer da je reč o pokušaju političkog obračuna sa njim, te da je išao službeno u Moskvu da bi razgovarao o gasnom aranžmanu za Srbiju. "Naravno da je sve laž. To je samo iživljavanje i pokušaj da novim vlastima dokažu koliko su na braniku njihove ideologije, pa čak i ovde na našem aerodromu", rekao je Vulin. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, koji je bio u istom avionu, rekao je za N1 da je, nakon neplaniranog povratka aviona za Moskvu na beogradski aerodrom, sprovedena detaljna bezbednosna kontrola svih putnika i prtljaga. Iako su se u avionu nalazili i Vulin i Nenad Popović, proruski ministar bez portfelja u tehničkoj Vladi Srbije zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i društveni položaj crkve, Bajatović je rekao da ne zna razloge njihovog putovanja, dok je njegov odlazak u Rusiju u vezi sa problemima u snabdevanju gasom i u platnom prometu nakon slučaja Alta banke, koja je 3. novembra otišla u stečaj, dan nakon što je njen vlasnik Davor Macura uhapšen pod sumnjom da je iz trezora izneo stotine miliona evra u kešu.

Avion Air Serbia koji je u utorak poleteo iz Beograda za Moskvu vraćen je na pola leta. Air Serbia je saopštila da je avion vraćen pošto je ta kompanija od nadležnih aerodromskih službi primila informaciju koja je zahtevala sprovođenje dodatnih bezbednosnih provera u vezi sa jednim putnikom, prenela je Radio-televizija Srbija. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je za N1 da je nakon neplaniranog povratka aviona za Moskvu na beogradski aerodrom sprovedena detaljna bezbednosna kontrola svih putnika i prtljaga. Iako su se u avionu nalazili i Aleksandar Vulin, političar koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, te proruski političar i biznismen koji u Rusiji ima mrežu firmi - Nenad Popović, Bajatović kaže da ne zna razloge njihovog putovanja, dok je, kako ističe, njegov odlazak u Rusiju u vezi sa problemima u snabdevanju gasom i u platnom prometu nakon slučaja Alta banke, prenosi N1. "Naravno da je sve laž. To je samo iživljavanje i pokušaj da novim vlastima dokažu koliko su na braniku njihove ideologije, pa čak i ovde na našem aerodromu", rekao je Vulin za Informer, tabloid blizak doskorašnjoj vlasti u Srbiji. Prema podacima sajta Flightradar24, avion na letu ASL340 (JU340) je poleteo oko 18.25, došao do Litvanije kada je krenuo nazad za Beograd gde je sleteo nešto pre 22 časa. Taj let je bio najpraćeniji let u celom svetu na sajtu Flightradar24. Air Serbia navodi da je nakon što je naknadno primila informaciju koja je zahtevala dodatne aerodromske bezbednosne provere, kompanija postupila u skladu s instrukcijama nadležnih organa i svim važećim procedurama. Kontrola putnika i prtljaga sprovodi se u nadležnosti aerodromskog sistema bezbednosti i odgovarajućih službi, navela je Air Serbia.

DNK analize potvrdile su identitet tri osobe nestale tokom rata na Kosovu, čiji su posmrtni ostaci pronađeni prilikom iskopavanja u Kaludri i Jabuci, na severu zemlje. Reč je o Ademu Ademiju, Fatmiru Fazljiuu (Fazliu) i Aljiju Haljitiju (Ali Haliti), pripadnicima takozvane "Grupe intelektualaca", koji su nestali u aprilu 1999. na području Zubinog Potoka. Identifikaciju njihovih ostataka objavio je premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin), koji je rekao da ga je o rezultatima obavestila Vladina komisija za nestala lica. Ljutfije Ademi Vokši (Luftije Ademi Vokshi), sestra hirurga Adema Ademija, rekla je za Radio Slobodna Evropa da je vest o identifikaciji posmrtnih ostataka njenog brata bila teška za porodicu, koja je više od 27 godina čuvala nadu da je on možda još živ. "Za mene se od danas završava pitanje 'Gde je?'. Sada znam gde mi je brat. Želim da se i za sve članove porodica nestalih osoba završi ovo pitanje: 'Gde mi je član porodice?'", kaže ona. Posle 27 godina čekanja, mesto gde se može odneti cvećeAdem Ademi bio je jedan od 23 albanska intelektualca koja su nestala u aprilu 1999. tokom rata na Kosovu, na području Zubinog Potoka. Među njima su bili aktivisti, stručnjaci i druge javne ličnosti iz mitrovičkog regiona. Dvadeset sedam godina je njegova sestra Ljutfije Ademi Vokši čekala je da sazna sudbinu svog brata. Ona kaže da je identifikacija posmrtnih ostataka okončala višegodišnju neizvesnost, ali da će olakšanje bola doći tek posle sahrane. "Verujem da će olakšanje doći posle ovoga, kada se obavi ceremonija, kada ćemo znati gde mu je grob, kada mu odnesemo buket cveća. Verujem da će drugi deo olakšanja bola doći posle njegove sahrane", kaže ona. Ljutfije Ademi Vokši se nada da će što pre biti razjašnjena i sudbina ostalih nestalih osoba, kako bi njihove porodice našle makar malo mira. "Rana ostaje otvorena, bol ostaje isti zbog odsustva člana porodice. Međutim, dovoljno je da znaju gde im je, i da više ne pitaju 'gde je?'", rekla je ona. I Ademov sin, Erbljin Ademi (Erblin), napisao je na društvenim mrežama da porodica sada ima mogućnost da ocu uputi oproštaj i poštovanje koje zaslužuje. Iskopavanja i istrage o nestanku 23 intelektualcaIskopavanja na tri lokacije u Jabuci i Kaludri, na severu Kosova, počela su krajem jula. Tom prilikom pronađeni su posmrtni ostaci za koje se sumnja da pripadaju najmanje 23 osobe, uključujući članove "Grupe intelektualaca". Prema rečima Ljutfije Ademi Vokši, posmrtni ostaci njenog brata pronađeni su u Jabuci. "U svoj toj nesreći, najbolje je to što su Adema pronašli kompletnog, ima celo telo", kaže ona. Ranije, u septembru, potvrđena je i identifikacija posmrtnih ostataka političkog aktiviste Idriza Recaja (Rrecaj), takođe pripadnika "Grupe intelektualaca". Povodom nestanka 23 intelektualca dosad je uhapšeno 13 osoba. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da je otkrivanje masovnih grobnica na tri lokacije na severu usledilo posle dvogodišnje istrage o osumnjičenim ratnim zločinima. Posle završetka iskopavanja, posmrtni ostaci poslati su u Hag radi identifikacije putem DNK analiza. Prema Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, više od 1.500 osoba i dalje se vodi kao nestalo iz rata 1998–1999. godine. Institut je dokumentovao ukupno 12.230 žrtava rata. Vlasti Kosova uporno traže od Srbije saradnju na rasvetljavanju sudbine nestalih osoba, uključujući pristup vojnim arhivama, koje bi, prema njihovim navodima, mogle pomoći u utvrđivanju lokacija drugih grobnica.

Osnovno tužilaštvo u Prištini podiglo je optužnicu protiv A.J., osumnjičenog za ubistvo Diane Kastrati, 15 godina nakon što je ubijena vatrenim oružjem u glavnom gradu Kosova. Vest je za RSE potvrdilo Osnovno tužilaštvo u Prištini, koje je saopštilo da je optužnica podignuta u odsustvu 22. oktobra 2026. Pored krivičnog dela ubistva, A.J. se tereti i za "neovlašćeno držanje, kontrolu ili posedovanje oružja". Ipak, ostaje nejasno šta se promenilo u ovom slučaju posle decenije i po i šta je omogućilo podizanje optužnice upravo sada. Prema ranijim izveštajima, optuženi se nalazio u Španiji, a kosovske vlasti su nailazile na prepreke u vezi s njegovim izručenjem. RSE je pitao Tužilaštvo o razlozima kašnjenja optužnice, eventualnim pomacima u istrazi i mestu boravka optuženog, ali do objavljivanja ove vesti nije dobio odgovor. Osnovni sud u Prištini još nije potvrdio da li je primio optužnicu i u kojoj se fazi nalazi sudski postupak. Slučaj Diane Kastrati postao je primer neuspeha institucija u zaštiti žena od nasilja na Kosovu. Kastrati je ubijena 22 dana nakon što je od suda tražila hitnu zaštitu, a sud nije postupio po njenom zahtevu, za šta je Ustavni sud Kosova kasnije ocenio da je povreda prava na život. Ubistvo i zahtev za zaštitu koji je ostao bez odgovoraDiana Kastrati imala je 27 godina kada je ubijena 18. maja 2011. u Prištini. Prema sudskim dokumentima, hitac iz vatrenog oružja pogodio ju je u vrat, a osumnjičeni za ubistvo je njen bivši partner A.J., s kojim je više od deset godina živela u vanbračnoj zajednici i s kojim je imala ćerku. Diana je 17. januara 2011. podnela tužbu za prekid vanbračne zajednice sa A.J. zbog pogoršanja njihovih odnosa, navodi se u presudi Ustavnog suda Kosova iz 2013. Posle podnošenja tužbe, ona se s ćerkom preselila kod svojih roditelja. Kastrati se 26. aprila te godine, zbog navodnih pretnji upućenih njoj i ćerki, obratila Opštinskom sudu u Prištini, tražeći nalog za hitnu zaštitu. Prema zakonu, sud je o zahtevu morao da odluči u roku od 24 sata. Međutim, zahtev je ostao bez odgovora. Samo 22 dana kasnije, Diana je ubijena. Propust suda postao je kasnije predmet duge pravne borbe koju su pokrenuli njeni roditelji, Gezim i Makfire Kastrati. Ustavni sud utvrdio povredu prava na životU aprilu 2012. godine, roditelji Diane Kastrati su se obratili Ustavnom sudu, tvrdeći da je nečinjenje Opštinskog suda u Prištini povredilo osnovna prava njihove ćerke. U februaru 2013. godine, Ustavni sud im je dao za pravo. Taj sud je presudi naveo da Opštinski sud nije ispunio zakonske obaveze u vezi s razmatranjem zahteva za hitnu zaštitu. Prema oceni Ustavnog suda, ovaj propust predstavljao je povredu prava na život, zagarantovanog članom Ustavom Kosova i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Sud je utvrdio i povredu prava na pravni lek, zagarantovanog Ustavom Kosova i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. U presudi se pominje i disciplinska mera protiv sudije koji je razmatrao zahtev Diane Kastrati. Od utvrđivanja povrede do naknade štetePosle odluke Ustavnog suda, roditelji Diane Kastrati nastavili su da traže odgovornost države – u novembru 2013. su podneli tužbu protiv odgovornih institucija, tražeći naknadu nematerijalne štete prouzrokovane ubistvom njihove ćerke i propustom vlasti da je zaštite. Osnovni sud u Prizrenu 2019. je odlučio da Republika Kosovo isplati roditeljima Diane Kastrati 95.000 evra naknade za pretrpljene duševne bolove. Međutim, posle žalbe Državnog pravobranilaštva, Apelacioni sud je u februaru 2023. smanjio iznos naknade na 30.000 evra. Prema odluci Apelacionog suda, Sudski savet Kosova i Vlada Kosova dužni su da ovaj iznos isplate solidarno. Zašto osumnjičeni nije izveden pred pravdu?Godinama je nemogućnost izručenja osumnjičenog iz Španije bila jedna od glavnih prepreka za vođenje postupka u slučaju ubistva Diane Kastrati. U maju 2022. godine, organizacija QIKA izvestila je da su Ministarstvo pravde i Osnovno tužilaštvo u Prištini potvrdili da je Španija odbila izručenje osumnjičenog Kosovu. Prema navodima QIKA-e, Tužilaštvo je obustavilo istragu u ovom slučaju. Španija je jedna od pet članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Podizanje optužnice sada predstavlja novi razvoj u slučaju koji 15 godina nije imao sudski epilog. To, međutim, ne znači da je optuženi proglašen krivim, jer se smatra nevinim sve dok njegova krivica ne bude utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom. Optužnica u vreme još jednog slučaja koji je potresao KosovoOptužnica za ubistvo Diane Kastrati podignuta je u vreme kada se Kosovo suočava s brojnim reakcijama posle ubistva Arljinde Zekaj (Arlinda) 25. oktobra u Peći, za koje se sumnjiči brat njenog bivšeg supruga. Zekaj je takođe tražila zaštitu od institucija, upozoravajući da joj je život u opasnosti. Preliminarni nalazi Policijskog inspektorata Kosova (PIK) ukazali su na niz propusta u postupanju u ovom slučaju. Prema navodima PIK-a, Policija nije dokumentovala izvršenje zaštitnog naloga izdatog 7. septembra, dok je drugi nalog, od 16. oktobra, sproveden sa šestodnevnim zakašnjenjem. Takođe, čelnici policije u Peći nisu postupili po zahtevu istražitelja za ponovnu procenu rizika i pojačavanje bezbednosnih mera za Zekaj. Posle ubistva, niz policijskih službenika i tužilaca suspendovan je sa dužnosti, dok je generalni direktor Kosovske policije Gazmend Hodža (Hoxha) podneo ostavku 30. oktobra, nazvavši tu odluku činom moralne odgovornosti. Skupština Kosova osnovala je i parlamentarnu istražnu komisiju koja će ispitati radnje i propuste institucija u ovom slučaju. Iako se okolnosti dva ubistva razlikuju, oba slučaja otvorila su pitanja o efikasnosti institucija u zaštiti žena koje prijavljuju nasilje i traže pomoć.