Sud Bosne i Hercegovine je prvostepeno osudio Miodraga Malića na tri godine zatvora zbog veličanja presuđenih ratnih zločinaca, Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Malić je 26. januara proglašen krivim, jer je "počinio krivično djelo izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti" iz Krivičnog zakona BiH, navode iz državnog Suda. Ističe se da je on "veličao lica koja su pravomoćno osuđena presudama za genocid, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin" počinjen na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina. Kako javlja agencija Srna, Malić je na protestu koji su organizovale opozicione stranke u Banjoj Luci u novembru 2022. godine, istakao fotografije Radovana Karadžića, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS. Obojica su pred Haškim tribunalom osuđeni na doživotne kazne zbog ratnih zločina. Sud je uzeo u obzir izjavu Harnesa Sefića, u kojoj navodi da je bio uznemiren kada je vidio fotografije Karadžića i Mladića. Malić i njegov branilac, Milan Petković, nisu se pojavili na izricanju presude. Na ovu presudu moguća je žalba Apelacionom vijeću Suda BiH.

Skidanjem natpisa "DUNP u blokadi", kojom je bila prekrivena ploča sa logom i nazivom Državnog univerziteta u Novom Pazaru, studenti te ustanove na jugozapadu Srbije su nakon godinu dana prekinuli njenu blokadu. Odluka je doneta nakon pregovora sa novom rektorkom Tanjom Soldatović i dogovorima o vraćanju ispisanih studenata i sprovođenju konkursa za angažovanje profesora, koji su prethodnih meseci ostali bez angažmana na tom Univerzitetu. Pojedini studenti su optužili upravu da im je onemogućila upis godine kao vid revanšizma zbog blokada kojima traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu. I pojedini profesori navodili su da su zbog podrške studentskim blokadama i kritike uprave ostali bez posla, što je uprava Univerziteta negirala. Student Enes Džogović zahvalio se građanima koji su im pružali podršku prethodnih godinu dana. "Jedna od stvari koju su nam stalno prebacivali je da nas je malo. Ako nas 50 može više puta Srbiju da probudi, šta tek možemo da uradimo kada nas bude više, a biće nas više", rekao je on i dodao da ovo "nije kraj borbe, već tek početak". Novopazarci su postali jedan od simbola studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz ovog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Blokadu Državnog univerziteta počeli su 26. januara prošle godine i najduže su ostali u blokadi. Studenti drugih fakulteta u Srbiji prekinuli su blokade na početku jeseni. Iako njihove zahteve, koji uključuju i raspisivanje vanrednih izbora, vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine.

Evropska komisija radi na nalaženju rešenja koji bi profesionalnim prevoznicima omogućila duži boravak u Šengen prostoru, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert (Lammert) povodom protesta prevoznika Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Vozači kamiona iz ove četiri države blokirali su u ponedeljak granične prelaze za teretna vozila i traže da se za njih ukine ograničenje boravka u Šengen prostoru. Prema Šengenskom sporazumu profesionalni vozači trećih zemalja mogu da borave u državama EU maksimalno 90 dana u okviru šest meseci. Ovaj, inače postojeći propis, za prevoznike je postao problematičan otkako je 12. oktobra 2025, umesto pečata u pasošu, počela biometrijska kontrola ulaska i izlaska u države Evropske unije. Lamert izjavio je u ponedeljak da je Evropska unija svesna zabrinutosti transportnih operatera. Rekao je da evropske institucije traže opcije koje bi omogućile da boravak u šengenskom prostoru bude duži nego što to dozvoljavaju šengenska pravila. I to ne samo za profesionalne vozače, dodao je. "To uključuje profesije sa visokom mobilnošću, poput vozača kamiona, ali i sportista i turnejskih umetnika", rekao je Lamert. Podsetio je i da sistem ulaska i izlaska ne uvodi nova pravila van onih koja se odnose na šengenska pravila. "Ono što čini jeste da obezbedi bolju primenu postojećih pravila, kao i bolje i sistematsko otkrivanje neregularnih praksi", rekao je portparol Evropske komisije. Prevoznici koji od 26. januara blokiraju granične prelaze, rekli su da će blokada trajati dok se za njih ne pronađe rešenje.

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković upoznao je ambasadora Rusije u Beogradu sa "političko-bezbednosnom situacijom" na Kosovu i kritikovao zakone o strancima i vozilima. Petković je na sastanku sa Aleksandrom Bocan Harčenkom naveo da je "važno da međunarodna zajednica uvidi brojne opasnosti koje proizilaze iz najave o primeni zakona o strancima i vozilima i preduzme konkretne korake u tom pravcu", navodi se u saopštenju iz Vladine Kancelarije za Kosovu. U saopštenju se dodaje da će Beograd nastaviti "da se svim diplomatskim kanalima bori za legitimna prava srpskog naroda na Kosovu kada je reč o ovim, ali i drugim važnim pitanjima od presudnog značaja za život i opstanak srpskog naroda". Kosovski zvaničnici najavili su da će prva faza primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima trajati do 15. marta i da predviđa period informisanja građana. Puna primena ova dva zakona će pogoditi pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili one koji nemaju kosovska dokumenta. Prema zakonima, vozila sa stranim tablicama ne mogu da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca ili na osnovu ovlašćenja, a građani koji nemaju kosovska dokumenta moraće da se prijave za boravišnu dozvolu u roku od 72 sata. Zamenik vršioca dužnosti premijera Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) rekao je da prelazni period pune implementacije zakona treba maksimalno iskoristiti za proces suštinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema na celoj teritoriji Kosova. Vršilac dužnosti premijera Aljbin (Albin) Kurti izjavio je da će se ovaj proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. On nije precizirano koji modeli integracije se razmatraju, te da li će se ona desiti u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, na čemu insistira Beograd. Ova Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije kako bi srpska zajednica dobila određeni nivo samoupravljanja. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu i dalje funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile u prethodne dve godine, jer ih Priština smatra paralelnim i ilegalnim. Petković je, kako se navodi u saopštenju Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, ruskog ambasadora upoznao i sa poslednjom rundom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. On je naveo da je "posle brojnih sastanaka u Briselu napravljen značajan korak kada je u pitanju primena Deklaracije o nestalim licima i da je održan prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica". "Petković je istakao da je tokom dijaloga tražio konkretne i opipljive korake kada je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština", navodi se u saopštenju. Kosovo i Srbija su 22. januara održali prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu, koju predvode glavni pregovarači Besnik Bisljimi i Petar Petković. Ova komisija je predviđena Deklaracijom o nestalim licima, koju su maja 2023. godine usvojili pregovarači na visokom političkom nivou, premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Deklaracija je deo Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU i strane obavezuje da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo".

Elvir Čustović (48) osuđen je u Okružnom sudu u Banjaluci na dvije godine zatvora zbog prijetnji terorizmom u Republici Srpskoj (RS). To je prva osuđujuća presuda za krivično djelo terorizma koju su izrekli sudovi u ovom bh. entitetu, prenosi Radiotelevizija RS-a. Navodi se da je Čustović, porijeklom iz Gacka na jugoistoku Bosne i Hercegovine, prijetio institucijama i zvaničnicima iz RS-a. Osim kazne zatvora, Čustoviću je izrečena i mjera obaveznog liječenja u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa. Liječenje će trajati najmanje godinu dana, odnosno dok za tim postoji potreba. O napretku liječenja ljekari će izvještavati sud koji će, po potrebi, jednom godišnje odlučivati da li je liječenje potrebno produžiti ili ne. Osim toga, odlukom suda Čustoviću je produžena mjera pritvora. Presuda je izrečena nakon što je Čustović sa Republičkim javnim tužilaštvom RS-a sklopio sporazum o priznanju krivice. Prema presudi Čustović je u stanju bitno smanjene uračunljivosti od 21. decembra 2024. do 15. januara 2025. godine više puta telefonom iz Čikaga pozivao različite institucije u RS-u i prijetio zvaničnicima, izazivajući paniku. U svim pozivima, Čustović je prijetio smrću zvaničnicima i njihovim porodicama.

Vrhovni sud Federacije Bosne i Hercegovine ukinuo je presudu Aleksandru Macanu i Savi Marinkoviću, kojom su ranije osuđeni na ukupno 60 godina zatvora za ubistvo sarajevskih policajaca Davora Vujinovića i Adisa Šehovića, potvrdio je 26. januara za Radio Slobodna Evropa Duško Tomić, Macanov advokat. Vrhovni sud FBiH uvažio je žalbu obrane i utvrdio povrede krivičnog postupka i naložio novo suđenje pred Kantonalnim sudom u Sarajevu, a pritvor osumnjičenima produžen je za još dva mjeseca. Kantonalni sud u Sarajevu je 27. decembra prošle godine Marinkoviću izrekao kaznu od 45 godina, a Macanu 15 godina zatvora, dok je trećeoptuženi Marko Trifković ranije priznao krivicu i osuđen je na 15 godina. Marinković i Macan optuženi su da su 26. oktobra 2018. godine u sarajevskom naselju Alipašino Polje pokušali ukrasti automobil, kada su otvorili vatru na policijsku patrolu koja je slučajno prolazila tom ulicom. Policajac Adis Šehović ubijen je na mjestu događaja, dok je policajac Davor Vujinović preminuo u bolnici od zadobijenih rana. Prema optužnici, Marinković je iz automatske puške ispalio najmanje 20 metaka, dok su Macan i Trifković učestvovali u pokušaju krađe i pružali pomoć u izvršenju krivičnog djela. Marinković je izručen Bosni i Hercegovini iz Njemačke 27. juna 2022. godine, nakon što su njemačke vlasti odobrile ekstradiciju. Macan se predao u decembru 2021. godine, dok je Trifković uhapšen u februaru 2022. godine. Trifković je ranije hapšen član organizirane kriminalne grupe koja se bavila krađom automobila, rastavljanjem vozila na dijelove i preprodajom u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Tokom istrage je saslušano oko 500 svjedoka i vještaka, uz međunarodnu suradnju s agencijama poput EUROPOL-a i INTERPOL-a. Dokazi uključuju dijelove puškomitraljeza koji su pronađeni zakopani na području Palama, 30-ak kilometara od Sarajeva u entitetu Republika Srpska, kao i podatke prikupljene iz aplikacija Sky i Anom, putem međunarodne pravne pomoći SAD-a i Francuske. Suđenje Marinkoviću, Macanu i Trifkoviću počelo je u februaru 2023. godine. Datum ponovljenog suđenja trenutno nije poznat.

U kampusu Univerziteta u Novom Sadu održan je protest studenata koji su objavili bojkot nastave na više fakulteta i viših škola u tom gradu. "Povod za protest i bojkot je narušavanje autonomije Univerziteta, nasilje nad studentima Filozofskog fakulteta i slučaj profesorke Jelene Kleut, kojoj je, uprkos jednoglasnoj podršci stručnih i izbornih veća, Senat Univerziteta nezakonito uskratio izbor u zvanje, nakon čega joj je prekinut radni odnos", naveli su studenti koji su pozvali na protest. Većina studenata bojkotuje nastavu na jedan dan, dok su akademci sa Filozofskog fakulteta najavili da će to biti "do daljeg". Na tom fakultetu poslednjih dana uglavnom nema predavanja. Nastavu bojkotuje i deo profesora. Okupljenima na protestu se, pored ostalih, obratila profesorka Filozofskog fakulteta Tanja Todorović koja je ocenila je da bojkot za studente nije bio "prvi izbor", nego "poslenje rešenje" kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve. "Studenti bojkotuju nastavu, ali tek nakon što ih istitucije već jako dugo vremena ignorišu i bojkotuju njihove zahteve". "Naši studenti su postavljali pitanja, čekali su odgovore, podnosili su zahteve, imali su vapaj da ih čujemo i vidimo, ali odgovora s druge strane uglavnom nije bilo, ili ga je bilo na pogrešan način", dodala je. Studenti su tokom protesta obišli više fakulteta. Ispred Ekonomskog, obratio im se dekan tog fakulteta Aleksandar Čučković. Tokom protesta okupljeni su nosili transparente na kojima piše "Jelena je Univerzitet", "Odgovornost" i "Neodustajanje" a preko megafona studenti uzvikuju "Izlazite napolje". Novi talas protesta novosadskih studenata pokrenut je nakon što je profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. Studenti su zbog toga zatražili ostavke dekana tog fakulteta Milivoja Alanovića i rektora novosadskog univerziteta Dejana Madića, te vraćanje na posao profesorke Kleut. Dok uprava Univerziteta tvrdi da je sve urađeno u skladu sa pravilima, studenti u blokadi navode da je Kleut otpuštena jer ih je podržavala u protestima zbog pogibije 16 ljudi u padu novosadske nadstrešnice. Tokom protesta obratila se i studentkinja Filozofskog fakulteta koja ocenila da profesorka Kleut "nije kažnjena samo zbog svog stava, nego zato što je u tom trenutku ostala bez institucionalne zaštite". "Uprava fakulteta nije stala iza nje. Ćutanje institucije je saučesništvo u sankcionisanju slobodnog mišljenja", kazala je ona. Dodala je da studenti i profesori ne traže nemoguće, nego da fakultet preuzme odgovornost i "javno stane u odbranu akademskih sloboda i pokaže da autonomija nije prazna reč u statutu". Šta se desilo toko protesta na Filozofskom fakultetu?Tokom protesta podrške profesorki Kleut 21. januara policija u opremi za razbijanje demonstracija i izbacila je okupljene studente, profesore i građane sa Filozofskog fakulteta. Nadležni tvrde da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom", dok ih učesnici protesta optužuju za brutalnost i prekomernu upotrebu sile. Pozivanje policije na fakultet od strane dekana pratile su osude dela akademske zajednice, te optužbe za narušavanje autonomije univerziteta. Akademci su gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su stupili u blokadu.

Do kraja godine Bosna i Hercegovina će uvesti vize jednoj zemlji, najavio je Elmedin Konaković, ministar vanjskih poslova BiH na konferenciji za medije u Sarajevu, 26. januara, ne navodeći o kojoj zemlji je riječ. Konaković je izjavio da "nije realno" da se uvedu sankcije Turskoj, Kini i Rusiji. Bosna i Hercegovina održava stalni bezvizni režim sa sedam zemalja čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU - Azerbejdžan, Kina, Katar, Rusija, Turska, Kuvajt i Vanuatu. Pored toga, odobrava sezonsko ukidanje viza, koje nije u skladu s pravnom tekovinom EU, Bahreinu, Omanu i Saudijskoj Arabiji. Iz Evropske komisije su za Radio Slobodna Evropa 16. januara upozorili da, ukoliko Bosna i Hercegovina do decembra 2026. godine ne raskine jedan od sporazuma o bezviznom režimu sa trećim zemljama, država rizikuje gubitak sredstava iz Plana rasta predviđenih za ovaj korak u Reformskoj agendi. U odgovoru je navedeno i kako se Bosna i Hercegovina obavezala da će u periodu 2025–2027. godine raskinuti po jedan sporazum o bezviznom režimu godišnje sa zemljama čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u Evropsku uniju (EU). Evropska komisija svake godine objavljuje izvještaj o mehanizmu suspenzije viza za države koje nisu članice Evropske unije, ali uživaju bezvizni režim sa zemljama šengenskog prostora. Od tih zemalja se kontinuirano zahtijeva usklađivanje sa viznom politikom EU. Iako je dozvoljeno postepeno usklađivanje, ono mora biti potpuno neposredno prije pristupanja Uniji. Bosna i Hercegovina je od 2023. godine kandidat za punopravno članstvo u EU. Usklađenost sa viznim režimom EU sada je direktno povezana i sa finansijskim sredstvima koja će svaka zemlja regiona dobiti iz evropskog Plana rasta. Bosna i Hercegovina je već izgubila više od 100 miliona eura, odnosno oko deset odsto od ukupno namijenjenih sredstava, jer nije na vrijeme usvojila Reformsku agendu. Isplate iz Plana rasta vrše se na osnovu učinka svake zemlje. 'BiH nije znala da se Hrustić nalazi na ukrajinskom ratištu'Ministar Konaković je, na upit Radija Slobodna Evropa o državljaninu BiH Selveru Hrustiću koji je zarobljen u Ukrajini nakon što je, prema vlastitom svjedočenju, ratovao za rusku vojsku, rekao kako Bosna i Hercegovina nije znala da se on nalazi na tom ratištu. "Treba da se sastanem sa njegovim ocem. Ovo je pitanje ukrajinskog zakonodavstva, u srijedu ili četvrtak mogli bismo znati nešto više o svemu, i kada nam Ukrajinci daju neke informacije", kazao je Konaković. Selver Hrustić mogao bi biti zadržan do okončanja vojne agresije protiv Ukrajine, saznao je Radio Slobodna Evropa iz Službe sigurnosti Ukrajine ranije. Za RSE su iz ove institucije rekli da, osim ove mogućnosti, Hrustić može biti prebačen i u Rusiju. Iz Ministarstva pravde BiH su za RSE rekli da nisu zaprimili nikakvu oficijalnu informaciju o Hrustiću, niti raspolažu informacijom da je predmet potrage od strane nekog pravosudnog tijela u Bosni i Hercegovini. Tužilaštvo BiH je ranije za RSE reklo da nemaju informacije o Hrustiću, kao i da će službeno zatražiti provjeru ove osobe. Medijski projekt ukrajinske vlade United24 Media objavio je, 17. januara, video na društvenoj mreži X u kojem Hrustić govori o sudjelovanju u ruskoj armiji. O bh. državljanima u SirijiKonaković je rekao na konferenciji za novinare rekao i kako su se stvorili uslovi za povratak bh. državljana iz Sirije, gdje se nalazi oko 40 žena iz BiH i više od 60 njihove djece. Žene s djecom, koje su uglavnom živjele na teritoriji terorističke grupe "Islamska država", smještene su već skoro sedam godina u dva kampa Al-Hol i Roj na sjeveroistoku Sirije. "Nadam se vrlo brzo nekoj konkretnoj aktivnosti. Mi smo spremni za ovaj predmet. Dobili smo i zeleno svjetlo od partnera. Održan je prvi sastanak radne grupe, osjetljiva je tema, Ministarstvo sigurnosti vodi ekspertski dio", kazao je Konaković. Međunarodne humanitarne organizacije su više puta upozoravale da zemlje porijekla moraju prihvatiti svoje državljane i okončati nezakonsko višegodišnje zatvaranje bez suđenja odraslih, a posebno djece. Ujedinjeni narodi su zatvaranje djece opisali kao kršenje Konvencije o pravima djeteta, koja potvrđuje da se nijedno dijete ne smije nezakonito ili proizvoljno lišiti slobode. Sve do nedavno kapovima je upravalja dominantno kurdska autonomna administracija s vojinim odjeljkom Sirijim demokratskim snagam (SDF). Nakon što je krajem 2024. godine sirijski režim, na čelu s bivšim predsjednikom Bašarom Al-Asadom, pao, a vlast preuzeo ranije džihadistički pobunjenički savez iz sirijske pokrajine Idlib, na čelu s Ahmedom Al-Šarom, Kurdima su ostali sjeveroistočni dijelovi zemlje. Međutim, 18. januara sirijska vojska započela je ofanzivu preuzimanja kontrole dijelova zemlje pod kurdskom upravom. Al-Hol je otvoren još početkom '90-ih godina za izbjeglice iz Iraka, a posljednjih godina je mjesto za koje su međunarodne organizacije godinama ponavljale da je jedno od najgorih lokacija na kojima se krše prava djece. Sjeveroistočna Sirija, smještena između Turske i Iraka, dom je Kurdima i Arapima, a prije deset godina bila je u velikoj mjeri pod kontrolom "Islamske države", prije nego što su Sirijske demokratske snage (SDF) grupu potisnule uz podršku koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je jedan formalni zahtev za uspostavljanje strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama vezan za energetiku, dok je drugi politički. "Jedan zahtev svakako vezan za energetiku, a drugi je više političke prirode", rekao je Vučić 26. januara, na beogradskoj televiziji Blic. Detalje nije precizirao. Da su pred Srbiju postavljena "dva formalna zahteva", kako bi otpočeo strateški dijalog sa SAD, Vučić je prvi put pomenuo pet dana ranije, nakon susreta sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Od tada se ni zvanični Beograd, ni zvanični Vašington o njima nisu oglasili. Predsedništvo i Vlada Srbije, kao ni američki Stejt department, nisu odgovorili na pitanja RSE o zahtevima. Strateški dijalog, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Vučić je rekao da na vanrednoj sednici Vlade Srbije 25. januara nije bilo reči o zahtevima, iako je ranije najavio da će se oni razmatrati na toj sednici. Kako je rekao, o njima će biti reči narednih dana, "čim se to bude pripremilo". Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Pokretanje strateškog dijaloga Srbije i SAD najavljeno je u avgustu 2025, ali do njegovog početka do sada nije došlo. Vučić kaže da je ruski udeo u NIS-u vredan oko milijardu evraPredsednik Srbije je izjavio da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarska kompanija MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra. On je kazao da je Srbija bila spremna da za taj deo plati duplo. "Mi smo bili spremili novac i dve milijarde evra da platimo. Čak i i da platimo više od toga", ponovio je Vučić na Blicu. Naftna industrija Srbije se početkom 2025. godine našla pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva. Vlasti u Beogradu sada se nadaju njihovom ukidanju, nakon dogovora o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskom MOL-u. Vučić je dodao i da "sebi lako objašnjava" zašto ruski udeo u NIS-u nije ponuđen Srbiji, ali da nije želeo da to iznese javno, da ne bi, kako je istakao, ugrozio interese države. "Meni su ti razlozi jasni, nedvosmisleni, razumljivi, ali da li prihvatljivi ili ne, to je druga stvar", kazao je on. Na pitanje u kakvim je odnosima Srbija sada sa Rusijom, Vučić je odgovorio da je u "dobrim". Srbija je nastavila blisku saradnju sa Rusijom, uprkos pozivima da uvede sankcije Kremlju od invazije na Ukrajinu.

Prevoznici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije blokiraće kamionima od ponedeljka u podne teretne terminale graničnih prelaza prema zemljama Šengena i drugim susednim državama, zbog protivljenja primenama novog sistema ulaska u Evropsku uniju. Udruženja prevoznika ove četiri države Zapadnog Balkana traže izmenu novih pravila Evropske unije jer zbog njihove primene sada imaju problem i sa propisom po kome profesionalni vozači trećih zemalja mogu da borave u šengenskom prostoru maksimalno 90 dana u okviru šest meseci. Pre nego što je stupio na snagu novi sistem, prevoznici navode da nisu imali problema iako je i tada broj dana bio ograničen na 90 dana. Graničnici su, kažu, pečatirali pasoše, ali kontrole nisu bile striktne. Zbog ove nove procedure prelaska granice, prevoznici navode da je sada sve komplikovanije i duže, uključujući i njihov boravak unutar Šengen prostora. EES je novi elektronski sistem Evropske unije koji beleži ulaske i izlaske državljana trećih zemalja koristeći biometriju umesto pečatiranja pasoša. Počeo je da se primenjuje 12. oktobra 2025 a njegova puna primena biće od 10. aprila 2026. Iz Evropske komisije su saopštili da su u kontaktu sa partnerima na Zapadnom Balkanu povodom ovog pitanja. Objasnili su i da je za duži boravak od 90 dana u šest meseci potrebna viza za dugoročni boravak ili boravišna dozvola države članice EU. Portparol Evropske komisije Markus Lambert izjavio je tri dana uoči protesta prevoznika da sistem ulaska i izlaska ne uvodi nikakve nove zahteve u vezi sa trajanjem kratkih boravaka u Šengenskom prostoru. "Ono na čemu se radi jeste da obezbedimo bolje sprovođenje postojećih pravila i sistematsko otkrivanje nepravilnosti", reko je Lambert. Predstavnici udruženja prevoznika najavili su da će blokade trajati sedam dana, ukoliko se u međuvremenu za njihov problem ne nađe rešenje. Prevoznici su predložili da se zakaže sastanak u kojem bi učestvovali eksperti i odgovorni iz Evropske komisije, kako bi se postavio zajednički cilj i pronašlo rešenje. Do tada, navode da bi prelazno rešenje moglo da bude u tome da se profesionalni vozači tretiraju kao prekogranični radnici.

Zimska oluja zahvatila je Sjedinjene Američke Države, usmrtivši najmanje sedam ljudi i ostavivši stotine hiljada domaćinstava bez električne energije. Škole i putevi širom zemlje su zatvoreni, a brojni letovi otkazani, jer su se, prema Nacionalnoj meteorološkoj službi (NWS), "po život opasni" vremenski uslovi proširili od Teksasa do Nove Engleske. Najmanje dvije osobe umrle su od hipotermije u saveznoj državi Louisiani, dok su smrtni slučajevi povezani s olujom zabilježeni i u Teksasu, Tennesseju i Kansasu. Prema podacima stranice poweroutage.us, do nedjelje poslijepodne više od 800.000 domaćinstava ostalo je bez struje. U isto vrijeme, FlightAware je izvijestio da je otkazano više od 11.000 letova. Obilne snježne padavine, susnježica i ledena kiša, opasna pojava kod koje se ohlađene kapi kiše odmah lede na površini, mogle bi potrajati danima. Oluja bi mogla pogoditi oko 180 miliona Amerikanaca, što je više od polovine stanovništva. Ministarstvo zdravstva Louisiane potvrdilo je u nedjelju da su dva muškarca preminula od hipotermije. Gradonačelnik Austina u Teksasu rekao je da je zabilježena smrt povezana s izlaganjem hladnoći. Zvaničnici u Kansasu naveli su da je žena, čije je tijelo pronađeno u nedjelju poslijepodne prekriveno snijegom, "vjerovatno podlegla hipotermiji". U Tenesiju su prijavljene tri smrti povezane s vremenskim uslovima. Gradonačelnik New Yorka Zohran Mamdani napisao je na mreži X da je najmanje pet osoba u gradu preminulo u subotu, ali je dodao da uzrok smrti još nije utvrđen. "Ovo je podsjetnik da svake godine Njujorčani stradaju zbog hladnoće", podsjetio je. Guvernerka savezne države Njujork Kathy Hochul upozorila je građane da ostanu u kućama i da ne koriste puteve. "Ovo je sigurno najhladnije vrijeme i najhladnija zimska oluja koju smo vidjeli godinama", rekla je u nedjelju. "Nešto poput arktičke opsade zahvatilo je našu državu i mnoge druge širom zemlje." Guverner Kentuckyja Andy Beshear rekao je u nedjelju da država bilježi više leda i manje snijega nego što je prvobitno bilo prognozirano. "To nije dobra vijest za Kentucky", rekao je. Meteorolozi upozoravaju da je jedna od najvećih opasnosti ove oluje led, koji može lomiti drveće, rušiti dalekovode i činiti puteve izuzetno opasnima. U Virginiji i Kentuckyju vlasti su reagovale na stotine saobraćajnih nesreća. I Kanada je pogođena obilnim snijegom, uz stotine otkazanih letova. Zvaničnici procjenjuju da će u provinciji Ontario pasti između 15 i 30 centimetara snijega.

Cijena zlata probila se 26. januara, po prvi put u historiji, iznad nivoa od 5.000 dolara po unci, čime je nastavljen trend njenog rasta jer ulagači zbog geopolitičkih napetosti traže sigurnije utočište za svoj kapital, piše Reuters. Rast napetosti između Sjedinjenih Država i Evropske unije oko Grenlanda izazvao je prošle sedmice nesigurnost na svjetskim finansijskim tržištima, pa je cijena zlata snažno porasla. U ponedjeljak ujutro je, pak, ojačala daljnjih 0,9 posto, na 5.029 dolara po unci. Prošle godine cijena tog plemenitog metala je skočila 64 posto, zahvaljujući smanjenju kamatnih stopa u SAD-u, padu kursa dolara, potražnji centralnih banaka i rekordnom prilivu novca u fondove. "Procjenjujemo da bi ove godine cijena unce zlata mogla da dosegne i 6.400 dolara, dok bi prosječna cijena mogla iznositi 5.375 dolara", kazao je za Reuters nezavisni analitičar Ross Norman.

Američki imigracioni agenti u subotu su ubili državljanina SAD u Mineapolisu, saopštili su zvaničnici, što je izazvalo žestoke proteste i osude lokalnih lidera posle drugog takvog incidenta ovog meseca. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost okarakterisalo je incident kao napad, navodeći da je agent Granične patrole pucao u samoodbrani pošto mu se približio čovek s pištoljem i nasilno se odupirao pokušajima da bude razoružan. Incident s ubistvom čoveka koji je identifikovan kao 37-godišnji Aleks Peti (Alex Petti) dogodio se manje od tri nedelje pošto je službenik Imigracione i carinske službe (ICE) pucao i ubio Rene Gud (Renee Good), takođe stare 37 godina, u njenom automobilu. Video snimci s mesta događaja, na kojima su zabeležena zbivanja pre i posle ubistva, kako navodi Reuters, praćena su različitim tumačenjima. Posle pucanja na Pretija, medicinskog tehničara s intenzivne nege, stotine demonstranata su izašle u tom delu grada kako bi se suprotstavili naoružanim i maskiranim agentima, koji su upotrebili suzavac i šok bombe. Demonstracije su izbile i u Njujorku, Vašingtonu i San Francisku, kao i drugim gradovima u SAD. To je takođe podiglo tenzije između saveznih zvaničnika i zvaničnika Minesote, koji su već u sporu s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump) zbog incidenta 7. januara u kome je agent ICE-a pucao na američku državljanku Gud. Različita tumačenja video snimkaMinistarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem rekla je novinarima da je muškarac ubijen u subotu napao agente tokom imigracione racije, iako nije rekla da li je izvukao oružje. Savezni zvaničnici objavili su sliku pištolja za koji kažu da ga je Preti nosio u vreme incidenta. "Nije bio tamo da mirno protestuje. Bio je tamo da podstiče nasilje", rekla je Noem na konferenciji za novinare. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti je saopštilo da su agenti "pokušali da razoružaju osumnjičenog, ali se naoružani osumnjičeni nasilno opirao". "U strahu za sopstveni život i živote i bezbednost kolega, jedan agent je ispalio odbrambene hice. Medicinski tim na licu mesta odmah je pružio pomoć osumnjičenom, ali je on na kraju proglašen mrtvim na mestu događaja", dodalo je ministarstvo. Lideri u Minesoti, uključujući guvernera Tima Volca (Walz), doveli su u pitanje taj iskaz. "Video sam video iz nekoliko uglova i mučan je", rekao je Volc. "Saveznoj vladi se ne može verovati da vodi ovu istragu – država (Minesota) će se time baviti." Šef Biroa za krivična hapšenja Minesote Dru Evans (Drew) rekao je novinarima da su federalni agenti u subotu blokirali pokušaje njegovog tima da započne istragu. Šef policije Mineapolisa Brajan O'Hara (Brian) rekao je da je ubijeni čovek bio zakoniti vlasnik oružja bez krivičnog dosijea osim saobraćajnih prekršaja. Volc i drugi lokalni i državni zvaničnici pozvali su na hitan prekid lokalnih operacija Trampove administracije za sprovođenje imigracionih zakona. Tramp je optužio lokalne izabrane zvaničnike da podstiču protivljenje. "Gradonačelnik i guverner podstiču pobunu svojom pompeznom, opasnom i arogantnom retorikom", napisao je Tramp na društvenim mrežama. S druge strane jedan republikanski senator je pozvao na zajedničku istragu o oružanom incidentu. "Događaji u Mineapolisu su neverovatno uznemirujući. Kredibilitet ICE i DHS je u pitanju", napisao je na X senator Bil Kasidi (Bill Cassidy), republikanac iz Luizijane. "Mora biti sprovedena potpuna zajednička savezna i državna istraga. Možemo američkom narodu poveriti istinu", dodao je on. Potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance), koji je posetio grad u četvrtak, optužio je lokalne lidere da odbijaju da pruže lokalnu policijsku podršku imigracionim agentima. To je izazvalo žestoku reakciju Volca, koji je rekao da su operacije u vezi imigracijom opteretile lokalne policijske resurse. Šta je prethodilo?Poslednji incident se dogodio dan pošto je više od 10.000 ljudi izašlo na ledene ulice da protestuje protiv akcije imigracionih agenata. Stanovnici Mineapolisa su već protestvovali zbog nekoliko incidenata, uključujući ubistvo Gud, pritvaranje američkog državljanina koji je odveden iz kuće i pritvor školske dece, uključujući i jednog petogodišnjeg deteta. Dok Trampova administracija sprovodi sveobuhvatnu kampanju deportacije nedokumentovanih imigranata, hiljade agenata ICE-a raspoređeno je u Mineapolis kojim upravljaju demokrate. Izvori: Reuters i AFP

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je 25. januara da se formira operativni tim i ojačaju kapaciteti da bi Srbija brže napredovala na evropskom putu. Vučić je to predložio na tematskoj sednici Vlade Srbije, kojoj je prisustovao. Za predsednika tog operativnog tima predložio je šefa Misije Srbije pri EU u Briselu Danijela Apostolovića. Naveo je da bi operativni tim trebalo da ima osam do deset ljudi da "svakoga dana može da bude u kontaktu na konferencijskoj vezi". Vučić je to predložio kako bi se ubrzao rad na reformama jer, kako tvrdi, dosadašnje koordinaciono telo nije bilo dovoljno efikasno. Rekao je i da Srbija ostaje na evropskom putu. On je tokom sednice Vlade izneo više kritika na rad pojedinih ministara i direktora javnih preduzeća najavljujući moguće smene. Vučić o odnosu sa SADIako je iz Davosa najavio da će se na sednici razmatrati dva zahteva Sjedinjenih Američkih Država koji bi omogućili početak strateškog dijaloga sa Srbijom, tu temu nije spominjao. Vučić je prethodno za TV Prva rekao da je Sjedinjenim Državama zahvalan za više stvari, između ostalog, navodeći zaustavljanje strateškog razgovora sa Prištinom, operativnu licencu za Naftnu industriju Srbije, za to što nisu Srbiju stavili na "crnu listu" za iseljeničke vize, što je, kako je rekao, bio politički signal. Prošle godine, SAD su preduzele jednu od najoštrijih mera protiv Kosova, suspendujući Strateški dijalog između dve zemlje, zbog postupaka kosovske tehničke Vlade u vreme porasta tenzija u zemlji. Kada je reč o operativnoj licenci, nju je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) produžila NIS-u do 20. februara. To je omogućilo nastavak rada ovoim preduzeću pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva Vučić je spomenuo i iseljeničke vize, odnosno da najavu iz januara da administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obustavlja obradu imigrantskih viza za podnosioce zahteva iz 75 zemalja, među kojima su se našle BiH, Kosovo i Crna Gora, ali ne i Srbija. Vučić o sastanaku evroparlamentaraca i opozicije u SrbijiVučić je 25. januara ocenio i da je sastanak poslanika Evropskog parlamenta tokom posete Srbiji i njegovih političkih protivnika bio "najsmešniji na svetu". Vučić je za TV Prva dodao da mu je mnogo krivo što su "naši ljudi onima što su došli poklonili toliku pažnju". On je nazvao evroparlamentarce potpuno nevažnim ljudima. "Ne slušaju šta im pričaju iz opozicije. A pričaju im sve najgore o Srbiji", rekao je Vučić. On je rekao i da je zahtev opozicije delegaciji evroparlamentaraca za uvođenje personalnih sankcija posebna drskost. Delegacija Evropskog parlamenta bila je u poseti Beogradu od 22. do 24. januara. Delegaciju, koju je predvodila portugalska evroposlanica Marta Temido, nije primio predsednik Vučić, kao ni predsednica parlamenta Ana Brnabić koji su bili van zemlje. Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima tvrdeći da ih nisu ni obavestili ni pitali o dolasku, što je Evropski parlament demantovao. Petočlana delegacija imala je sastanke sa predstavnicima vlasti, dela opozicije, medija, civilnog sektora i akademske zajednice. Predstavnici proevropske opozicije tražili su od delegacije presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan organizacijama civilnog društva i medijima koji doprinose očuvanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. Takođe, zahtevali su i personalizovane sankcije za ljude iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i druge. Evropska delegacija bila je u Srbiji tri meseca nakon što je u Evropskom parlamentu predstavljena Rezolucija u kojoj se govori o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. Evroposlanici će nakon posete Beogradu podneti izveštaj odboru u Evropskom parlamentu.

Osnovni sud u Prizrenu odredio je jednomesečni pritvor za 23 osumnjičena lica u vezi sa sumnjama na manipulaciju glasovima na kosovskim vanrednim parlamentarnim izborima u decembru prošle godine. Oni se sumnjiče za niz krivičnih dela, uključujući krivična dela protiv biračkog prava, pretnje, primanje i davanje mita, saopštio je sud u nedelju. Osumnjičeni, koji su uhapšeni u petak tokom opsežne akcije u istočnom delu Kosova, članovi su opštinskih izbornih komisija i posmatrači, koji su učestvovali u prebrojavanju glasova. Sud je saopštio i da se 21 od 23 osumnjičena pojedinačno sumnjiče i za falsifikovanje rezultata glasanja. Još jedna osumnjičena osoba sumnjiči se za falsifikovanje izbornih rezultata i primanje mita, dok je jedan posmatrač sumnjiči za pretnje i davanje mita. U petak je uhapšeno 109 osoba osumnjičenih za manipulaciju glasovima, dok je u međuvremenu Centralna izborna komisija započela ponovno prebrojavanje glasova u celosti jer je utvrđeno neslaganje u glasovima za kandidate za poslanike. Na gotovo polovini biračkih mesta, ispostavilo se da je oko 80.000 glasova neispravno, Glavni tužilac Osnovnog tužilaštva u Prizrenu, Petrit Krueziu (Kryeziu), rekao je u petak da je među uhapšenima bilo i članova porodica kandidata za poslanike. Prema njegovim rečima, ovakva manipulacija nije mogla da se dogodi bez dogovora među članovima komisija četiri najveće političke partije. "Govorimo o opštini Prizren, gde je dodato ništa manje od 40.497 glasova i oduzeto ništa manje od 27.520 glasova. Dakle, ukupna razlika zloupotreba iznosi 68.017 glasova", rekao je Krueziu. Vršilac dužnosti premijera Kosova, ujedno lider vladajuće stranke Pokret Samoopredeljenje, Aljbin (Albin) Kurti, pozvao je u subotu na sveobuhvatnu istragu i kažnjavanje osoba osumnjičenih za manipulaciju glasovima unutar političkih partija. "Nema amnestije za osobe koje su se uključile u manipulacije glasovima unutar političkih subjekata, nanoseći štetu kolegama i političkim subjektima ", napisao je Kurti na Fejsbuku (Facebook). Ponovno prebrojavanje glasova na celoj teritoriji Kosova stiglo je do polovine procesa, dok se istraga o manipulaciji glasovima istovremeno šire i na druge opštine. Nakon Prizrena, istrage se sprovodi i u Uroševcu i Mališevu. Manipulacija glasovima na Kosovu je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora. Ipak, nedavno je nevladina organizacija ČOHU objavila istraživanje koje je pokazalo da se više od 90 odsto slučajeva izborne manipulacije završava uslovnim ili novčanim kaznama. Većina kandidata za poslanike, kojima je tokom ponovnog prebrojavanja oduzet najveći broj glasova, negirala je da je imala ikakvu ulogu u zloupotrebama i navela da osuđuje ovu pojavu.

U Iranu i dalje nema interneta, dok se u izveštajima navodi da broj poginulih tokom protesta nastavlja da raste, uz jedan izveštaj koji govori da bi broj smrtnih slučajeva mogao biti veći od 30.000. Organizacija zaštitu digitalna prava Netbloks (NetBlocks) saopštila je u nedelju da u Iranu nema interneta više od 400 sati, dodajući da povremena kratkotrajna vraćanja veze stvaraju lažan utisak šire normalizacije usluge. Dodala da oruža za zaobilaženje ograničenja, poput VPN-a, omogućavaju limitiranu internet komunikaciju. Organizacije za ljudska prava navode da je prekid interneta otežao demonstrantima da se organizuju i ograničio protok informacija, čime je teško nezavisno proveriti broj žrtava. Organizacija za ljudska prava HRANA sa sedištem u SAD, čije podatke RSE redovno navodi od početka nasilnog suzbijanja protesta u Iranu početkom ovog meseca, navodi da je njen potvrđeni broj žrtava sada 5.459, dok se za 17.031 slučaja još vodi istraga. Izveštaj koji je objavio časopis Tajm (Time) navodi da bi broj žrtava u protestima u Iranu mogao da pređe 30.000, pozivajući se na dva visoka iranska zdravstvena zvaničnika s kojima je razgovarao. Tajmov izveštaj objavljen u nedelju navodi da se većina smrtnih slučajeva dogodila tokom 8. i 9. januara, kada su vlasti najoštrije suzbijale proteste. Zbog intenzivne cenzure i dugotrajne blokade interneta, broj žrtava na protestima koji se navodi u izveštajima ne može se nezavisno proveriti. Broj žrtava u Tajmovom izveštaju oštro protivreči zvaničnom broju od 3.117 koje je objavio Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana, ali je bliži međunarodnim procenama. Ujedinjene nacije sugerišu znatno veće žrtve i Mai Sato, specijalna izvestiteljka UN za ljudska prava u Iranu, rekla je ranije ove nedelje da bi broj ubijenih civila mogao da pređe 20.000. Amnesti internešenel (Amnesty International) je naveo "neviđene razmere" ubijanja. Pojavili su se i dodatni detalji o povredama zadobijenim tokom suzbijanja protesta. Iranska poluzvanična novinska agencija ISNA izvestila je da je Kasem Fahraji, direktor teheranske bolnice Farabi, rekao da je 9. januara broj pacijenata s povredama oka izazvanim sačmom porastao na oko 1.000, u poređenju s oko 55 slučajeva u prethodnim danima. Skoro 200 povređenih je prebačeno u druge bolnice zbog ograničenih kapaciteta. Marjam Sabagi, glavna medicinska sestra bolnice, rekla je da su svi kreveti popunjeni, a da su nosila pozajmljena iz druge ustanove, dok su pacijenti smešteni u hodnicima. Ekonomske posledice blokade interneta takođe su produbljene. Madžidreza Hariri, šef Iransko-kineske trgovinske komore, rekao je da je trgovcima dozvoljen pristup internetu samo na 20 minuta dnevno pod zvaničnim nadzorom, što je, kako je naveo, nedovoljno za poslovanje. Ali Hakim-Džavadi, šef Iranske organizacije za računarsku trgovinu, rekao je da blokada interneta izaziva dnevne gubitke od 20-30 biliona rijala, što je 18 do 28 miliona dolara po kursu na slobodnom tržištu. Koordinacioni savet udruženja nastavnika objavio je imena više od 40 učenika za koje je naveo da su ubijeni tokom represije, pozivajući se na informacije koje je, kako je naveo, dobio iz pouzdanih izvora. Krovno telo nezavisnih sindikata nastavnika u Iranu navodi da će se lista postepeno ažurirati. Nasilje je takođe izazvalo kritike visokog sunitskog sveštenika u Iranu. Molavi Abdolhamid Esmailzehi, vođa molitve petkom u Zahedanu, nazvao je ubistva "sistematskim masakrom". "Ova tragedija je stvorila dubok i nepopravljiv jaz između naroda Irana i vladajućeg establišmenta", rekao je on.

Ukrajina, Rusija i Sjedinjene Države, posle dva dana "konstruktivnih" mirovnih pregovora u Abu Dabiju, spremne su da nastave pregovore u glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata sledeće nedelje, dok nema naznaka da intezitet rata slabi. "Sjedinjene Države su koordinisale trilateralni sastanak s Ukrajinom i Rusijom, koji su ljubazno organizovali Ujedinjeni Arapski Emirati", napisao je izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof (Steve Witkoff) na X povodom razgovora održanih u petak i subotu. "Razgovori su bili veoma konstruktivni i napravljeni su planovi da se razgovori nastave sledeće nedelje u Abu Dabiju. Predsednik Tramp (Donald Trump) i ceo njegov tim posvećeni su donošenju mira u ovaj rat", dodao je on. Vitkof nije precizirao datume za nastavak razgovora. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da ga je njegov tim obavestio o razgovorima i takođe je naveo da su pregovori bili konstruktivni, iako nisu otkriveni detalji sastanka. "Vojno osoblje uključeno u pregovore napravilo je listu tema za mogući novi sastanak", rekao je Zelenski. Pre početka pregovora, pomoćnici u Kremlju rekli su da je ruski predsednik Vladimir Putin zadovoljan gotovo četvoročasovnim razgovorima s Vitkofom (Steve Witkoff), Trampovim zetom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner) i drugim američkim zvaničnicima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je dugogodišnji zahtev Rusije da ukrajinske snage napuste deo Donbasa koji još drže. Donbas je širok pojas teritorije na istoku Ukrajine i Rusija kontroliše oko 90 odsto te oblasti. Zelenski, koji se sastao sa Trampom u Davosu, odbacuje predlog o ustupanju teritorije Rusiji, ali je novinarima rekao da će razgovori u UAE uključivati i pitanje teritorije u Donbasu. Zaraćene strane nastavljaju napadeKako se približava četvrta godišnjica ruske invazije, nasilje na terenu se nastavlja i usred mirovnih pregovora. Rusija je, posle velikih vazdušnih udara na Kijev i Harkov, u subotu tvrdila da je zauzela još jedno ključno selo, dok je Ukrajina navodno uzvratila udarac u ruskom pograničnom regionu Belgorod. Ruska vojska je saopštila da su njene trupe završile zauzimanje sela Starica u Harkivskoj oblasti, gde se Ukrajina bori da odbije kopnenu ofanzivu uz velike gubitke na obe strane. Selo Starica s oko 486 stanovnika blizu granice, nalazi se blizu gradića Vovčansk, koji Ukrajina očajnički brani od ofanzive koju je Rusija pokrenula u maju 2024. godine. Kijev zasad nije komentarisao tvrdnju Rusije, ali je ukrajinski Generalštab saopštio da su njegove snage pokrenule šest napada na područje koje uključuje Staricu. Izveštaji nisu mogli biti nezavisno provereni. Ruski napadi ka zapaduRusija pokušava da se probije ka zapadu kroz istočnu Ukrajinu kako bi osvojila što više teritorije dok se vode mirovni pregovori. Veliki deo dobitaka ostvarila je u Donjeckoj oblasti, iako je nastavila pritisak i u Harkivskoj oblasti. Dok Rusija nastavlja noćne vazdušne napade na ukrajinske gradove, često pogađajući stambene zone i infrastrukturne objekte, Kijev je uzvratio udarac na energetska postrojenja unutar Rusije za koja tvrdi da se koriste za ratne napore Kremlja. Ruska Belgorodska oblast često je bila meta ukrajinskih napada, a tamo je Kijev izveo i kopnenu ofanzivu u maju 2023. godine. Navodno je ponovo pogođena kasno u subotu. "Prema našim informacijama, (izvedeno je) masovno granatiranje grada Belgoroda", napisao je guverner Vjačeslav Gladkov na Telegramu, dodajući da nema izveštaja o povređenima. "Ima štete na energetskim postrojenjima. Prikupljamo informacije i službe za hitne slučajeve su na licu mesta", naveo je on. Telegram kanali iz regiona su izvestili da je granatiranje trajalo duže vreme i da su se eksplozije čule u Belgorodu, gradu sa oko 320.000 stanovnika. Ukrajina nije komentarisala izveštaje o napadima na Belgorodsku oblast. Uz izveštaj Reutersa

Oko 50 tražilaca azila, uglavnom iz ruskih severnokavkaskih republika koji se nalaze u imigracionom zatvoru u Hrvatskoj, ove nedelje je stupilo u štrajk glađu protestujući zbog, kako navode, grubog kršenja njihovih prava, saopštili su aktivisti i organizacije za ljudska prava. Aktivistkinja za ljudska prava Roza Dunajeva da su ljudi iz migranti, većinom iz republika Dagestan, Čečenija i Ingušetija u Prihvatnom centru za strance Ježevo " izloženi pritisku, zastrašivanju i ucenama", prenele su Kavkaske realnosti Ruskog servisa RSE. Dunajeva je rekla da su oni "primorani da sarađuju sa službama bezbednosti pod pretnjom ekstradicije u Rusiju". Prema njenim rečima, već su izdate naredbe o deportaciji za nekoliko zatvorenika, iako se u Rusiji suočavaju s mučenjem i smrću. Ona je navela da su njeni apeli hrvatskom ombudsmanu za ljudska prava i organizacijama za ljudska prava ostali bez odgovora. Kao odgovor na upit Balkanskog servisa RSE, uprava Ježeva je negirala i optužbe Dunajeve i upotrebu reči "zatvorenici" za one koji se tamo nalaze u tom centru, nazivajući ih "štićenicima". Prema nevladinoj organizaciji Global Detention Project koja dokumentuje upotrebu pritvora kao odgovor na priliv imigranata i izbeglica, Ježevo je centar za pritvor imigranata. Ta ustanova je navela da među ljudima u tom centru nema štrajka glađu niti odbijanja hrane. Dodala je da se zakon i ljudska prava utvrđena Evropskom konvencijom strogo poštuju, uključujući i u pogledu proterivanja stranaca iz Hrvatske. Predstavnik tog centra je naveo da "od početka rata u Ukrajini, nijedan stanovnik Centra – državljanin Ruske Federacije – nije prisilno vraćen u Rusku Federaciju". Ruska organizacija za ljudska prava Memorijal navela da pritvoreni migranti u Ježevu sa Severnog Kavkaza štrajk glađu Ježevu. Prema toj organizaciji, štrajk glađu je počeo ne u sredu, već u ponedeljak, iz solidarnosti s Magomedom-Aminom Gatagaževim, rodom iz Ingušetije, koji je suočen s ekstradicijom u Rusiju, kao i iz protesta zbog uslova u zatvoru u Ježevu. Prema navodima Memorijala, zatvorenici u centru su rekli da tri meseca nisu izvedeni na svež vazduh, da ne dobijaju večeru, a da za ostale obroke dobijaju pokvarenu hranu, kao i da im uprava preti da će "dovesti specijalne snage, pretući sve i razbacati po drugim zatvorima". Međunarodna organizacija Amnesti internešenel (Amnesty International) je pozvala članice Evropske unije da ne izručuju izbeglice sa Severnog Kavkaza Rusiji. Branitelji ljudskih prava kažu da tim imigrantima u slučaju ekstradicije preti mučenje, zlostavljanje ili slanje u rat protiv Ukrajine. Prema navodima Kavkaskih realnosti, ovo nije prvi put da se imigranti žale na uslove u Ježevu. Šest čečenskih državljana je u Ježevu 2023. štrajkovalo glađu iz protesta protiv neosnovanih optužbi za ekstremizam. Pre dve godine je ruski aktivista Vladislav Ariničev bio zatočen u Ježevu tri meseca posle protesta solidarnosti s čečenskim državljaninom koji je pobegao od regrutacije. Posle izlaska, Ariničev je za portal Vot Tak govorio o izuzetno lošim uslovima pritvora, uključujući odsustvo lekara, nedostatak toplih napitaka i druge probleme. Prema portalu Doksa, 2023. godine je 52 od više od 68.000 podnosilaca zahteva dobilo neki oblik zaštite u Hrvatskoj, uključujući 24 od približno 8.500 Rusa.

U Beogradu je 24. januara u centru grada održan skup podrške studentskom pokretu u organizaciji formalnih i neformalnih organizacija koje podržavaju studentski pokret. Skup je održan u "formatu otvorenog sajma" i na njemu se nisu obraćali govornici. Povod za održavanje skupa je obeležavanje prve godišnjice organizovane podrške srpske IT zajednice studentskom pokretu. U okviru skupa organizovanim pod nazivom "Zajedno uz studente", postavljeni su štandovi zborovi građana, aktivista, a svoj štand postavili su i studenti koji su prevodili antivladine proteste u Srbiji u poslednjih više od godinu dana. Okupljeni su u 11.52 održali akciju 16-minutne tišine za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Na svom štandu, studenti su organizovali prikupljanje potpisa za zahtev da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentarni izbori. Sa tim zahtevom, studenti koji su više meseci blokirali fakultete u gradovima širom Srbije, insistirajući na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, izašli su u maju 2025. Izbori bi, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo da budu održani tokom ove godine. On je tokom prethodnih nekoliko meseci više puta menjao stav o održavanju vanrednih izbora i pomerao mogući rok kada bi oni mogli biti raspisani. Skup podrške studentima u Beogradu održan je u vreme kada je jedan broj studenata u Novom Sadu ušao u bojkot nastave zbog dešavanja na Filozofskom fakultetu u tom gradu, nakon što je vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa čime je i formalno ostala bez posla. Tome je prethodila odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ona ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke. Kleut se žalila tu na odluku, ali je prošireni sastav Senata odbio njen prigovor. Policija je 21. januara izbacila studente sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su se tamo okupili protestujući protiv odluke Senata Univerziteta da Jelena Kleut ne bude izabrana u zvanje redovnog profesora. Studenti i građani su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile, što policija negira.

Ukrajina je osudila veliki masovni ruski napad u noći između petka i subote kao pokušaj da se poremete mirovni pregovori u Ujedinjenim Arapskim Emiratima o okončanju skoro četvorogodišnjeg rata. Dok su se pregovarači iz SAD, Rusije i Ukrajine sastajali u subotu drugog dana razgovora u glavnom gradu UAE, Abu Dabiju, najmanje jedna osoba je poginula, dok su desetine povređeno u ukrajinskoj prestonici, Kijevu, kao i Harkivu na prvoj liniji fronta. Oba grada su pogođena u napadima raketama i dronovima u ranim jutarnjim satima, saopštile su ukrajinske vlasti. "Cinično, Putin je naredio brutalan, masovni raketni napad na Ukrajinu baš dok se delegacije sastaju u Abu Dabiju kako bi unapredile mirovni proces koji predvode Amerika", napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na X. "Njegove rakete nisu pogodile samo naš narod, već i pregovarački sto", dodao je on. Ukrajinske vlasti saopštile su da su ruske snage ispalile više od 370 dronova i 21 raketu različitih tipova. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je više od 6.000 stambenih zgrada ostalo bez grejanja posle napada i da se vatrogasne ekipe muče da obuzdaju nekoliko požara. On je rekao da je u kućama koje su ostale bez struje nedavno vraćeno centralno grejanje posle velikih vazdušnih napada 9. i 20. januara. Temperature u Kijevu su se 24. januara kretale oko minus 10 stepeni Celzijusa, dok su hiljade domaćinstava bile bez grejanja. U Harkivu je u noćnom napadu dronom povređeno 27 ljudi, rekao je regionalni guverner Oleh Sinjegubov. Gradonačelnik Igor Terehov rekao je da je napad trajao skoro dva i po sata, pri čemu je jedan od dronova pogodio izbeglički dom, dok su u drugim udarima oštećeni bolnica i porodilišta. Usled ruskih udara bez struje je ostalo od 1,2 miliona objekata širom zemlje. "Svaki takav ruski udar na našu energetsku infrastrukturu dokazuje da ne sme biti kašnjenja u snabdevanju protivvazdušnom odbranom", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle napada. U prvom direktnom kontaktu između Rusije i Ukrajine u poslednjih nekoliko meseci, očekivalo se da će se pregovori u Abu Dabiju nastaviti u subotu. Nijedna strana dosad nije objavila nikakve konkretne rezultate. Pre početka pregovora, pomoćnici u Kremlju rekli su da je ruski predsednik Vladimir Putin zadovoljan gotovo četvoročasovnim razgovorima održanim tokom noći s izaslanikom Bele kuće Stivom Vitkofom (Steve Witkoff), zetom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), i američkim zvaničnicima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je dugogodišnji zahtev Rusije da ukrajinske snage napuste deo Donbasa koji još drže. Donbas je širok pojas teritorije na istoku Ukrajine i Rusija kontroliše oko 90 odsto te oblasti. "Dobro poznat stav Rusije je da (ukrajinske oružane snage) moraju da napuste teritoriju Donbasa, moraju biti povučene odatle", rekao je Peskov novinarima. "To je veoma važan preduslov". Zelenski, koji se dan ranije sastao s Trampom u Švajcarskoj, rekao je novinarima da će razgovori uključivati i pitanje teritorije u Donbasu. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a