Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je u ponedeljak navode da će Srbija neće uvesti vize za ruske državljane. Vučić je za TV prva rekao da se nije ni razmišljalo o uvođenju viza za državljane Rusije, nakon izveštaja ruskog lista Izvestija da u Srbiji jačaju rasprave o antiruskim inicijativama, uključujući i moguće ukidanje bezviznog režima s Rusijom do kraja godine, radi pristupanja Evropskoj uniji. Vučić je rekao da pozvao predsednicu Narodne skupštine Srbije Anu Brnabić da proveri da vidi da "nešto u parlamentu nisu izglasali". "Takva odluka neće biti doneta, čak i da je neko donese, biće sklonjena odmah, stornirana odmah", rekao je Vučić. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u ponedeljak da odluka Srbije o ukidanju bezviznog režima s Rusijom ne bi mogla biti jednostrana, bez recipročnih mera, prenela je agencija Beta. "Po pravilu, takve su odluke simetrične. Donose se na osnovu reciprociteta", rekao je Peskov novinarima u Kremlju, povodom navoda da bi Srbija mogla ukinuti bezvizni režim s Rusijom. Ruski list Izvestija citirao je predsednika skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu Dragana Stanojevića da u Srbiji jačaju antiruske inicijative, uključujući i razmatranje mogućeg ukidanja bezviznog režima s Rusijom radi ispunjavanja uslova za ulazak u EU. On je, međutim, za Izvestija rekao da je Srbija još daleko od ulaska u EU i ukidanja viznog režima sa zemljama Šengena, zbog čega bi ubrzano ispunjavanje tih zahteva predstavljalo "kapitulaciju" i moglo dovesti do gubitka podrške među građanima. Prema njegovim rečima, pitanje viznog režima s Rusijom razmatra se kao deo ispunjavanja uslova iz Brisela, ali da je Srbija "daleko" od članstva u EU, "pa je i realizacija tih obaveza takođe daleka".

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u ponedeljak da je razgovarala s izvršnim direktorom Nacionalnog saveta Bele kuće za energetsku dominaciju Džerodom Ejdženom (Jarred Agen) o jačanju saradnje Srbije i SAD u energetskom sektoru, kao i o američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS). Đedović Handanović je na Instagramu navela je fokus razgovora bio na novim projektima koji mogu doprineti jačanju energetske sigurnosti, diversifikaciji izvora snabdevanja i razvoju moderne energetske infrastrukture. Stejt department je krajem maja u izveštaju Kongresu, uz ocenu da energetska zavisnost od Rusije predstavlja stratešku ranjivost Zapadnog Balkana, naveo da diversifikacija isporuka energenata jača regionalnu stabilnost i prosperitet, pri čemu američki tečni prirodni gas, nuklearna tehnologija i obnovljivi izvori energije nude komercijalno atraktivne i geopolitički pouzdane alternative. "Sa Sjedinjenim Američkim Državama imamo sporazum o strateškoj saradnji u energetici, što je ujedno i prvi strateški sporazum između naše dve zemlje koji je odličan okvir za saradnju, posebno u gasnom, hidro i sektoru obnovljivih izvora energije", navela je Đedović Handanović. Ona je dodala da je sa zvaničnikom Bele kuće razgovarala i o sankcijama koje je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine OFAC uvela NIS-u i da je zahvalila na odlaganjima koje je Srbija dosad dobila da reši pitanje naftne kompanije koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. "Srbija je otvorena za razgovore i svakodnevno radimo na iznalaženju dugoročnog rešenja, dok se NIS ne ukloni sa liste sankcija", navela je Đedović Handanović. SAD su više puta produžavale rok za prodaju NIS-a i mađarska naftna kompanija MOL je krajem maja dobila novi rok do 6. juna da završi pregovore s Gaspromnjeftom o kupovini ruskog udela u NIS-u. Pregovori između MOL-a i Srbije navodno su zapeli u vezi s radom NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima.

Predsjednik Evropskog vijeća Antonio Costa izjavio je u Sarajevu 1. juna kako je "važno da novi visoki predstavnik odražava težnje Bosne i Hercegovine za pristupanje Evropskoj uniji". Costa je ovo rekao uoči sjednice Vijeća za provedbu mira u BiH (PIC) koje će ove sedmice raspravljati o izboru novog visokog predstavnika u ovoj zemlji. "BiH više nije na mjestu gdje je bila 1995. godine. Napravljen je veliki napredak. Ako je budućnost ove zemlje u Evropskoj uniji, mi ćemo to ostvariti. Nastavićemo raditi zajedno za evropsku budućnost", poručio je Costa nakon sastanka s članovima Predsjedništva Bosne i Hercegovine u okviru njegove posjete BiH. On je pozvao vlasti u BiH da ne propuste priliku da dobiju novac iz Plana rasta, odnosno da imenuju glavnog pregovarača sa EU i odobre dvije reforme koje se odnose na pravosudni sistem. "BiH je već izgubila 108 miliona eura, a dodatnih 373 miliona su u riziku. Ako ispunite uslove usklađivanja sa zakonodavstvom EU, postepena integracija u jedinstveno evropsko tržište će koristiti vašim građanima i preduzećima već prije pristupanja", rekao je on. Plan rasta je paket EU za region od šest milijardi eura. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina. BiH je nacrt reformske agende usvojila i poslala 30. septembra prošle godine u Brisel, godinu iza Albanije, Crne Gore, Kosova, Srbije i Sjeverne Makedonije. Prije toga je Evropska komisija za 108,5 miliona eura umanjila fond za BiH, vrijedan oko milijardu eura, te zaprijetila novim smanjenjem za deset posto. Costa je naveo i da je proširenje EU geostrateški interes za Evropu. "Članstvo u Evropskoj uniji je je slobodan i suveren izbor za BiH. U ovom vremenu globalne geopolitičke neizvjesnosti i ekonomske nestabilnosti, više od prilike, proširenje je geostrateški interes za Evropu. To je investicija za mir, stabilnost i sigurnost našeg kontinenta", poručio je Costa. Predsjednik Evropskog vijeća Antonio Costa nakon Bosne i Hercegovine će u utorak, 2. juna posjetiti Albaniju i Sjevernoj Makedoniju. Za 3. juni planirana je posjeta Kosovu, a posljednjeg dana njegove turneje zemljama Zapadnog Balkana, 4. juna, boraviće u Srbiji i Crnoj Gori. Posjeta ovim zemljama se dešava uoči samita između Evropske unije (EU) i regiona, koji će biti održan 5. juna u Tivtu. Ovo je druga Costina turneja regionom Zapadnog Balkana za manje od dvije godine, otkako je 1. decembra 2024. preuzeo vodstvo nad najvažnijom političkom institucijom Evropske unije.

Albanski premijer Edi Rama stao je odbranu projekta turističkog kompleksa na obali te zemlje posle protesta zbog radova u zaštićenoj oblasti, dok je antikorupcijsko telo potvrdilo da je pokrenulo istragu o tom slučaju. Meštani Zverneca blizu Valone protestuju od subote zbog radova na izgradnji rizorta u zaštićenom području Piše Poro–Narta, usled zabrinutosti zbog uticaja na životnu sredinu i sporova oko vlasništva nad zemljištem. Radovi su povezani s ranije objavljenim planovima Džareda Kušnera (Jared Kusner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji je u martu 2024. izjavio da namerava da izgradi hotele i stotine vila na području Zverneca. Protest se u međuvremenu preselio i u glavni grad Tiranu, gde je u ponedeljak nekoliko desetina građana i pripadnika civilnog društva protestovalo ispred zgrade Vlade, tražeći Raminu ostavku. Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) potvrdila je da je pokrenula istragu u vezi sa Zvrrnecom, ali nije iznela detalje o tome šta se tačno istražuje. Na pitanje novinara da li postoji istraga i šta ona obuhvata, portparolka SPAK-a Ada Hećimi (Heqimi) izjavila je: "U odgovoru na vaše pitanje, predmet je pod istragom i nemamo drugih informacija koje bismo mogli da podelimo". Tokom protesta u području Piše Poro-Narte povređen je demonstrant s albanskim i grčkim državljanstvom, što izazvalo reakciju Atine. Rama, koji je bio u gradu Berat na sastanku svoje Socijalističke partije, rekao je da je protest kao besmislen, dok su organizatori upozorili da će se nastaviti i sutradan. Područje gde su počeli radovi na izgradnji rizorta deo je zaštićene oblasti od nacionalnog i međunarodnog značaja. Smatra se da se u toj oblasti na obali nalazi jedno od najvažnijih staništa u za ptice močvarice i selice, među kojima su i flamingosi. RSE je poslao upit Kušnerovoj kompaniji povodom poslednjih dešavanja u Albaniji. Rama je rekao da je projekat započet kao interesovanje investitora 2023. godine i da je uključivalo ostrvo Sazan. "Naš stav je bio da je Sazan državno zemljište i da smo spremni da sarađujemo s vama, ali to zemljište nije na prodaju, albanska država će biti strana u postupku, odnosno partner. Što se tiče projekta u Zvernecu, jasno smo stavili do znanja da to moraju rešiti s vlasnicima. To je početak", rekao je Rama tokom sastanka parlamentarne grupe njegove Socijalističke partije. On je dodao da svi znaju ko su zainteresovane strane u ovom projektu. "Čitav svet priča o ovom projektu zbog čoveka koji ga je promovisao Džareda Kušnera, ali svet ima svoje neraščišćene i svoje ratove koje vodi, pa je zato projekat privukao interesovanje američkih i evropskih medija, ali s agendom, ne da bi informisali o razvoju Albanije, već da bi tražili iglu u plastu sena. Zbog toga su investitori angažovali svetski vrh u arhitekturi, inženjerstvu, životnoj sredini, pravnim aspektima itd.", rekao je Rama. Prema njegovim rečima, albanska Vlada je zaštitila interese zemlje, ističući da su vlasti odbile jedan ranije projekat jer su "zahtevale visoke standarde". Rama je rekao da su napadi na projekat političke prirode. On je dodao da je izdržao sve napade zbog vizije koju ima za Albaniju i da mu, prema njegovim rečima, bez te vizije ne treba fotelja u vlasti. On je rekao da je projekat u Zvernecu, vredan četiri milijarde evra, jedna od investicija koja ima za cilj da Albaniju postavi na "listu šampiona" u turizmu i da se zato našao na meti napada. Prema njegovim rečima, brojne reakcije građana u vezi s projektom posledica su "manipulacija i neistina" o toj investiciji. Rama je rekao da su investitori za ovaj projekat angažovali pet svetski poznatih arhitektonskih studija, kao i najbolje stručnjake za zaštitu životne sredine. "Videli ste da su investitori došli i da ona gospođa... (Ivanka Tramp) nije došla na odmor, već su pola dana proveli na javnoj raspravi s profesorima istorije i geodezije iz Albanije koji su govorili o svim aspektima, dok je velika grupa ljudi slušala i hvatala beleške", rekao je Rama, misleći na ćerku američkog predsednika, koja je u januaru boravila u Albaniji. Prema Raminim rečima, u martu je predstavljen "drugi rekonceptualizovani projekat, s drugačijim projektantskim i razvojnim pristupom", dodajući da Nacionalni savet za teritoriju, kojim predsedava albanski premijer, "nije odobrio projekat onako kako je predstavljen, već je postavio uslove". "Projekat će se razvijati isključivo na privatnoj imovini registrovanoj na državnom zemljištu, laguna se ne diram i razvoj ne može da uključuje marinu, pošto je ona bila predviđena u dve verzije, pa smo je uklonili. Za marinu je traženo da se naknadno uradi projekat kasnije u konsultaciji s ekspertima i nakon što se projekat u celini sagleda. Američki investitori su mi rekli da će sve uraditi po zakonu", rekao je Rama. On je rekao da će postojati zaštitni pojas kako bi se očuvali prirodni pejzaži, kvalitet staništa i ekološki procesi u tom području. Posle protesta 30. maja u Zvernecu, reagovala je Grčka tražeći da se rasvetli incidenta, pošto je jedan demonstrant povređen. Povređeni demonstrant ima i albansko i grčko državljanstvo. Rama je odgovorio na tvrdnje Atine, naglašavajući da su čin izveli pripadnici privatnog obezbeđenja, a ne država, što se, kako je rekao, dešavalo Albancima u Grčkoj. Ponašanje kompanije za obezbeđenje, ali i policije u Valoni "bilo je odvratno", rekao je Rama. On je, međutim, pohvalio mere koje su preduzele albanske vlasti povodom tog slučaja. Reakcija GrčkePosle protesta tokom vikenda, Grčka je reagovala tražeći objašnjenje od Albanije, pošto je povređen jedan grčki državljanin. "Ministarstvo spoljnih poslova izražava snažnu zabrinutost zbog incidenata u Zvernecu u Albaniji, tokom protesta meštana za njihova imovinska prava, među kojima je povređen i jedan grčki državljanin", saopštilo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova. Prema navodima Ministarstva, grčka ambasada u Tirani preduzima "neophodne korake kod albanske strane", zahtevajući potpuno rasvetljavanje incidenta i "utvrđivanje odgovornosti". Grčka je u reakciji istakla potrebu za poštovanjem i zaštitom prava i imovine pripadnika grčke nacionalne manjine, kao i važnost efikasne zaštite ekološki zaštićenih područja, u okviru usklađivanja zakona s Evropskom unijom. Albansko Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove u odgovoru je saopštilo da žali zbog situacije koja se dogodila u Zvernecu i dodalo da su vlasti dve zemlje u stalnom kontaktu na različitim nivoima. Na društvenim mrežama objavljen je video snimak na kojem se vidi kako radnik privatne kompanije za obezbeđenje udara demonstranta, dok ga druga dvojica vukla po zemlji nekoliko metara. Policija Valone, oblasti u kojoj se nalazi Zvernec, saopštila je da je demonstrant na silu ušao u područje gde se izvode radovi, premda su snimci na društvenim mrežama pokazali suprotno. Generalni direktor Državne policije Skender Hita naredio je suspenziju direktora policije u Valoni, kao i pokretanje disciplinske istrage protiv drugih policijskih rukovodilaca u tom okrugu. Albansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je uhapšen radnik obezbeđenja koji je primenio nasilje nad demonstrantom s albanskim i grčkim državljanstvom uhapšen, dok je protiv još dva zaposlena pokrenut krivični postupak. "Albanija ostaje potpuno posvećena daljem jačanju odnosa s Grčkom, zasnovanih na uzajamnom poštovanju, otvorenom dijalogu i zajedničkim evropskim vrednostima", navodi se u reakciji albanskog Ministarstvo spoljnih poslova. Protest u Zvernecu izazvao je reakciju civilnog društva i ekoloških aktivista. Oni navode da se radovi izvode suprotno javnom interesu i da se njima uništava zaštićeno područje. U nedelju popodne održan je protest ispred generalnog direktorata policije. Posle toga su učesnici protesta otišli do Ministarstva. Demonstranti su zahtevali odgovore od institucija u vezi s postupcima policije i radnika privatnog obezbeđenja. Takođe su tražili obustavu gradnje u zaštićenim područjima.

Svaki privremeni mirovni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana morao bi da bude praćen dubljim pregovorima o nuklearnim zalihama Teherana, raketama i drugim ključnim pitanjima, izjavila je šefica spoljne politike Evropske unije (EU) Kaja Kalas (Kallas). Govoreći na konferenciji za novinare u Islamabadu 1. juna, Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, rekla je da vidi "krhko diplomatsko otvaranje" za produženje postojećeg privremenog primirja i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, uprkos razmeni napada između Irana i Sjedinjenih Država tokom noći. "Svako privremeno razumevanje između SAD i Irana mora da bude praćeno dubljim razgovorima o teheranskim nuklearnim zalihama i drugim ključnim pitanjima", poručila je najviša diplomatkinja EU na zajedničkoj konferenciji za novinare sa pakistanskim zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Išakom Darom. Kalas je pohvalila ulogu Pakistana kao posrednika u krizi u Zalivu i izrazila spremnost EU da doprinese mirnom rešavanju spora između SAD i Irana, navodeći "ekonomsku moć Unije, teško stečeno iskustvo u nuklearnoj oblasti, dugogodišnje odnose sa partnerima širom Zaliva i direktan dijalog sa samim Iranom". "Vidim konkretnu ulogu EU u tome da se svaki budući sporazum učini održivim – bilo kroz pomorske operacije ili ekonomske podsticaje koji podržavaju dugoročnu stabilnost", rekla je, uz napomenu da bi put ka ublažavanju sankcija za Iran morao da bude "pažljivo kalibrisan" i uz "stroge uslove". SAD i Izrael su 28. februara pokrenuli vazdušne napade na Iran, nakon kontinuiranih nesuglasica u vezi sa iranskim nuklearnim kapacitetima. Pakistan posreduje između Sjedinjenih Država i Irana u cilju postizanja trajnog primirja, nakon što je 8. aprila postignuto krhko zatišje. Nacrt sporazuma, uz posredovanje Pakistana, neprestano se razmenjuje između dve strane, dok je američki predsednik Donald Tramp 31. maja izjavio da je fokus na iranskom nuklearnom programu. U objavi na društvenim mrežama poručio je da njegov sporazum "vrlo jasno predviđa da Iran neće imati nuklearno oružje". Tokom rata, Teheran i Vašington su preduzeli mere koje su faktički dovele do zatvaranja Ormuskog moreuza, uskog ali strateški ključnog pomorskog prolaza kroz koji se gotovo 20 odsto svetskih zaliha nafte transportuje iz Zaliva ka međunarodnim tržištima. Ovaj poremećaj izazvao je nagli skok globalnih cena nafte i podstakao zabrinutost zbog inflacije, prekida u lancima snabdevanja i šire ekonomske nestabilnosti širom sveta. Partnerstvo Pakistan–EUKalas je rekla da njena prva poseta Islamabadu "naglašava kontinuirani zamah u političkim kontaktima na visokom nivou između Pakistana i EU i odražava zajedničku posvećenost daljem jačanju partnerstva". Osvrćući se na nedavne granične sukobe Pakistana sa talibanskim režimom u susednom Avganistanu, rekla je da su borbe imale "teške humanitarne posledice" i da nose rizik od dodatne "nestabilnosti i radikalizacije". "Pakistan ima pravo da brani sebe i svoje građane u skladu sa međunarodnim pravom. Ali dijalog, a ne vazdušni napadi, predstavlja najbolji izlaz iz ove situacije", dodala je. Nekada višedecenijski saveznici, Pakistan i talibani su u oktobru prošle godine ušli u krvave pogranične sukobe, u kojima je poginuo velik broj vojnika i civila, dok je civilno stanovništvo sa obe strane granice raseljeno. Pakistan optužuje talibane da na svojoj teritoriji pružaju utočište pakistanskim talibanima, odakle oni izvode napade unutar Pakistana. Avganistanski talibani, međutim, tvrde da neće dozvoliti da se avganistanska teritorija koristi protiv bilo koje druge zemlje. Pakistan je prošle godine izveo vazdušne napade unutar Avganistana, ciljajući više gradova, uključujući i prestonicu Kabul. Avganistanski talibani su uzvratili minobacačkom i artiljerijskom vatrom na pakistanske pogranične položaje duž 2.600 kilometara duge Durandove linije, uspostavljene još u vreme britanske vladavine.

Teheran je optužio Sjedinjene Države da iznose "kontradiktorne zahtjeve" u mirovnim pregovorima dok prekid vatre visi o koncu usred novog kruga napada. Američka vojska saopštila je da je 1. juna izvela još jedan talas napada u samoodbrani na iranske lokacije, dok je Iran uzvratio raketnim i napadima dronovima na Kuvajt, američkog saveznika u Perzijskom zaljevu. Američka centralna komanda (CENTCOM) navela je u saopštenju da su "izveli samoodbrambene napade na iranske radarske i komandno-kontrolne lokacije za dronove u Goruku, Iran, i na ostrvu Qeshm tokom ovog vikenda." Korpus islamske revolucionarne garde saopštio je da su američke snage napale telekomunikacijski toranj na ostrvu Sirik, primoravši Iran da "gađa zračnu bazu s koje je napad pokrenut," što je implicitna referenca na Kuvajt. Ovo je najmanje treći javno objavljeni američki napad na iranske ciljeve "u samoodbrani" otkako je počelo primirje početkom aprila. Američke snage izvele su udare 7. maja nakon napada koji su uključivali iranske rakete, dronove i čamce usmjerene na američke pomorske brodove. Dodatne napade su izveli i 25. maja, te 27-28. maja na raketne lokacije, čamce za polaganje mina i druge vojne ciljeve za koje Washington kaže da prijete američkim snagama i komercijalnom pomorstvu u Hormuškom moreuzu. Uprkos razmjeni vatre, čini se da primirje od 8. aprila i dalje traje, iako je Teheran optužio Washington za kršenje primirja. Tokom sedmičnog brifinga za medije 1. juna, portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baqaei rekao je da Sjedinjene Države "takođe krše primirje, uključujući i jutros." Dodao je da će Teheran "preduzeti sve mjere koje smatra potrebnim da odbrani nacionalnu sigurnost Irana." Baqaei je rekao da se komunikacija sa Sjedinjenim Državama nastavlja "uz ekstremni skepticizam i pesimizam" jer "druga strana stalno mijenja svoje stavove i iznosi nove ili kontradiktorne zahtjeve." Najnoviji nacrt sporazuma produžio bi primirje za 60 dana, kako je izvjestio Axios, te bi pozvao na ponovno otvaranje Hormuškog moreuza i uspostavio okvir za obnovljene nuklearne pregovore. Sporazum bi također potencijalno omogućio Iranu pristup milijardama dolara zamrznutih sredstava kroz ublažavanje sankcija ako se diplomatski napredak nastavi. Ali američki mediji izvijestili su 31. maja da je predsjednik Donald Trump zatražio izmjene predloženog sporazuma s Iranom. Navodi se da se izmjene odnose na status Hormuškog moreuza i raspolaganje iranskim zalihama visoko obogaćenog uranijuma. U objavi na društvenim mrežama 1. juna, Trump je rekao da "Iran zaista želi postići sporazum, i to će biti dobar sporazum za SAD i one koji su s nama." Nije dodatno pojasnio. Baqaei je na konferenciji za novinare rekao da je prekid vatre u Libanu "suštinski uslov za bilo kakav sporazum" sa Sjedinjenim Državama, dok Izrael širi ofanzivu za koju kaže da unutar Libana cilja članove Hezbolaha, organizacije koju Washington označava kao terorističku grupu. Mohammad Baqer Qalibaf, predsjednik iranskog parlamenta i glavni nuklearni pregovarač, ponovio je stav Teherana u objavi na mreži X, optužujući da američka pomorska blokada iranskih luka i izraelska "eskalacija ratnih zločina u Libanu" predstavljaju "nepoštivanje prekida vatre Sjedinjenih Država."

Deo opozicije u Skupštini Crne Gore, predvođen Demokratskom partijom socijalista (DPS) predstavio je zajedničku platformu za prevazilaženje institucionalne i političke krize, prenosi RTCG. Kao ključne elemente platforme predstavnici opozicije navode izmene Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i Upravi policije, politički konsenzus o imenovanjima u pravosuđu i državnim institucijama, kao i obavezu da se bez saglasnosti opozicije ne menjaju važni zakoni iz oblasti izbornog sistema i državnog uređenja. Na to su odgovorili iz Pokreta Evropa Sad (PES) i njihovih koalicionih partnera, navodeći da "parlamentarna većina prima k znanju činjenicu da opozicione parlamentarne partije, i nakon više probijenih rokova koje su same postavile tokom razgovora u Delegaciji Evropske unije, nijesu uspjele da usaglase jedinstvenu platformu, pa samim tim ni jedinstven politički stav." Predsednik DPS-a Danijel Živković, koji je predstavio platformu opozicije, poručuje da opozicija želi da doprinese ubrzanju evropskog puta Crne Gore, ali da neće biti „nijemi posmatrač“ kršenja Ustava, ljudskih prava i demokratskih procedura. Živković navodi i da je Crna Gora upala u krizu nakon što su početkom marta u Skupštini usvojene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakon o ANB, čemu se opozicija oštro protivila. Ove zakone je predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio na ponovno odlučivanje, uz objašnjenje da to čini jer ovi zakoni nisu usklađeni sa pravnim principima Evropske unije (EU), ali i zakonodavstvom Crne Gore. Skupština Crne Gore je, međutim, 19. marta ponovo izglasala ova dva zakona. Kritike na ovaj zakon došle su i iz nevladinog sektora, ali i Evropske komisije iz koje je pre usvajanja zakona saopšteno da oni nisu u skladu sa pravnom tekovinom Evropske Unije, te da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. „Potrebno je izmijeniti dva zakona o ANB-u i unutrašnjim poslovima. Ova dva zakonska rješenja nijesu usaglašena sa Ustavom i nijesu ispoštovala osnovna ljudska prava i slobode i deklaracije i povelje na međunarodnom nivou“, rekao je Danijel Živković iz DPS-a, predstavljajući jedinstvenu platformu opozicije, prenosi RTCG. Kao drugi segment platforme naveo je potrebu postizanja političkog konsenzusa oko imenovanja u pravosuđu i drugim važnim institucijama, poput Sudskog saveta, Fiskalnog saveta i RTCG-a. Treći segment platforme odnosi se na to da, kako je naveo Živković, izborni zakoni ne bi trebalo da se menjaju bez saglasnosti opozicije, odnosno šireg konsenzusa. Predstavnici opozicije poručili su da je proces evropskih integracija nešto što je u temelju svim potpisnicama platforme. Crna Gora smatra se liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, a vlada najavljuje zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 14.

Skup predstavnika ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja organizovan je u Beogradu u nedelju, 31. maja. Na skupu u Medija centru Udruženja novinara Srbije (UNS) predstavljene su proruske, antimigrantske, anti-LGBT i rasističke ideje. Izneto je više uvreda na račun Roma, crnaca, LGBT+ populacije. Učesnici su negirali nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine. Poslate su poruke protiv Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a. Konferencija pod nazivom "Budućnost za evropske nacije" predstavljena je kao sastanak Alijanse za mir i slobodu (Alliance for peace and freedom – APF). To je koalicija koju su 2015. oformile stranke krajnje desnice iz više evropskih zemalja, između ostalih Velike Britanije, Nemačke i Španije. Ko su bili gosti na konferenciji?Na konferenciji je, pored ostalih, govorio predsedavajući APF-a Roberto Fiore, inače prvi čovek italijanske neofašističke stranke "Nova snaga" (Forza Nuova). Ta stranka osnovana je sredinom devedesetih i poznata je po anti-LGBT i antimigrantskoj retorici, a nakon ruske agresije na Ukrajinu podržali su Rusiju. Prema pisanju italijanskih medija članovi "Nove snage" borili su se na ruskoj strani u Donbasu na istoku Ukrajine. Na konferenciji se obratila i generalna sekretarka te stranke Gloria Kallareli. Među govornicima su bili i potpredsednik španske ultradesničarske partije "Democracia Nacional" Gonzalo Martin, te Janis Zografos iz "Grčkog patriotskog pokreta-K21". Pokret iz Grčke nastao je nakon raspada neonacističke "Zlatne zore". Njen osnivač Nikolaos Mihaloliakos poznat je kao obožavalac nacizma, a na skupovima je okupljene pozdravljao podignutom rukom poput vođe nacističke Nemačke Adolfa Hitlera. U jednom trenutku "Zlatna zora" bila je treća stranka po snazi. Međutim, oktobra 2020. godine sud u Grčkoj proglasio je tu stranku kriminalnom organizacijom. Osuđeno je blizu 70 pripadnika ove organizacije, na čelu sa vođom i osnivačem Nikolaosom Mihaloliakosom. Među zločinima za koje su osuđeni su ubistvo grčkog muzičara Pavlosa Fisasa, napadi na migrante i političke protivnike. Ko su bili domaćini u Beogradu?Konferenciju u Beogradu organizovao je srpski ultradesničar Miša Vacić koji se predstavlja kao lider vanparlamentarne stranke Srpska desnica. Vacić se od 2023. nalazi na listi sankcija Ministarstva finansija SAD zbog "zlonamernih aktivnosti u korist Rusije". Na konferenciji je izneo stav da su "srpskim nacionalistima" trenutno najveća pretnja studentski pokret i antivladini demonstranti u Srbiji. Optužio ih je da su "domaći izdajnici", dok je za vlast Srpske napredne stranke kazao da bi bila "apsolutno savršena" ukoliko bi im se njegova stranka pridružila. Među "domaćinima" skupa bio i vođa zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj Goran Davidović poznat pod nadimkom "Firer". Ovu grupu je Ustavni sud zabranio 2011. godine zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Davidović je u Srbiji osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora, zbog upada na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine. Tom prilikom su on i grupa neonacista verbalno i fizički napali prisutne. On je 2007. ponovo optužen za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje – ovoga puta zbog napada na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 2007. godine. I taj sudski proces je trajao godinama, a Davidović je bio u Italiji i nedostupan pravosudnim organima Srbije i sudilo mu se u odsustvu. U Srbiju se vratio 2019. godine, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu protiv njega. Među govornicima je bio i Pavle Bihali vođa ultradesničarskog pokreta "Levijatan", čiji su članovi hapšeni zbog napada na migrante i niza drugih incidenata. Davidović, Vacić i Bihali predstavili su se na konferenciji i kao osnivači Partije srpskih nacionalista. Formiranje te stranke najavili su krajem 2024. godine kao "političku borbenu formaciju koja će legalnim sredstvima da se bori za učešće u vlasti". RSE nije pronašao ovu stranku u Registru političkih partija Srbije. Miša Vacić je i u julu 2023. godine u Beogradu organizovao skup na kojem su učestvovali predstavnici ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja. U martu je učestvovao na skupu evropskih partija krajnje desnice u Rimu, na kojem je salutirao fašističkim pozdravom. To je uradio i u Rimu 2021. godine na skupu koji su takođe organizovali italijanski krajnji desničari.

Ukrajinski dronovi ciljali su rusku rafineriju nafte stotinama kilometara od ukrajinske granice, što je najnoviji u nizu kampanja dubokih udara čija meta je ruska naftna industrija. Napadi koji su se dogodili 31. maja noću na objekat u centralnoj Saratovskoj oblasti, drugi od marta, izgleda da nisu prouzrokovali žrtve. Međutim, veliki požar i gust crni dim su prijavljeni u postrojenju koje pripada državnoj naftnoj kompaniji Rosnjeft. Ukrajinska vojska je saopštila da su njihovi dronovi ciljali rafineriju u Saratovu, zajedno sa nekoliko drugih lokacija širom Rusije. Guverner Saratova Roman Busargin rekao je da je "civilna infrastruktura" pogođena, ali nije precizirao šta tačno. Od početka godine, Ukrajina je značajno pojačala svoju kampanju dronova na ruska naftna i gasna postrojenja širom zemlje. Čini se da je cilj na smanjenje mogućnosti Rusije da izvozi fosilna goriva i prikuplja prihode za finansiranje rata protiv Ukrajine. Rusija je profitirala od skoka globalnih cijena energenata izazvanog američko-izraelskim ratom protiv Irana. Napori Ukrajine, koji su takođe bili usmjereni na cjevovode i skladišta, primorali su na zaustavljanje ili smanjenje proizvodnje u praktično svim većim rafinerijama nafte u centralnoj Rusiji. Ovo je dramatično smanjilo proizvodnju nafte u Rusiji, prema procjenama agencije Reuters. Na Krimu, crnomorskom poluostrvu koji je Rusija prisilno anektirala od Ukrajine 2014. godine, lokalne vlasti su najavile štednju benzina, s ograničenjem vozača na dnevne količine i zabranom korištenja kanistera. Javnom prijevozu daće se prioritet, rekao je regionalni čelnik Sergej Aksjonov. Pored toga, šef ruske organizacije za nuklearnu energiju Rosatom, Aleksej Lihačov, izdao je 30. maja saopštenje u kojem tvrdi da je ukrajinski dron navodno detonirao u blizini zgrade turbina jednog od šest nuklearnih reaktora u elektrani Zaporožje u Ukrajini. Ukrajinske oružane snage odbacile su ovu tvrdnju kao dio ruske kampanje dezinformacija osmišljene da skrene pažnju sa sopstvenih ratnih zločina i gubitaka. Zaporožka nuklearna elektrana je najveće nuklearno postrojenje u Evropi, ali je hladno obustavljena od 2022. godine kada je ruska vojska okupirala dio regiona i elektranu, primoravajući lokalno osoblje da upravlja elektranom pod njihovom komandom. Kijev je od tada više puta optužio Rusiju za sabotiranje elektrane u pokušaju da Ukrajinu predstavi kao neodgovornog međunarodnog aktera. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) posredovala je između strana kako bi se osigurala bezbjednost elektrane. Agencija je saopštila da je primijetila prijavljeni napad dronom, ne pripisujući ga ni Ukrajini ni Rusiji, i istakla da bi "ovo bio prvi napad dronom unutar perimetra Zaporožke od aprila 2024. godine". Međunarodna agencija za atomsku energiju, nuklearno nadzorno tijelo Ujedinjenih nacija, izjavila je da je tim stručnjaka pregledao postrojenje nakon incidenta i da nije izvijestio o povišenim nivoima zračenja. Agencija nije identifikovala bespilotnu letjelicu.

Udruženje "Da se zna" saopštilo da su u noći između 28. i 29. maja, trans devojku i njenog partnera pretukla dvojica nepoznatih napadača u blizini Geneks kule, u Beogradu. Kako je saopšteno 31. maja, napadači su bili zajedno sa njima u gradskom prevozu. Napali su ih nakon što su izašli na istoj stanici. "Slučaj je prijavljen Policijskoj stanici Novi Beograd zajedno sa predatim lekarskim izveštajima o konstatovanim telesnim povredama". "Tokom davanja izjava u policiji, policijski službenici su izjavljivali homofobične komentare i negirali Matejin rodni identitet obraćajući joj se u muškom rodu, uključujući i u službenom zapisniku", istaklo je udruženje. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, do objavljivanja vesti, nisu odgovorili hitan upit Radija Slobodna Evropa u vezi sa navodima o napadu i postupanju policijskih službenika. Udruženje "Da se zna", koje evidentira transfobične i homofobične napade i pretnje, upozorilo je na "drastično pogoršanje bezbednosti LGBT+ osoba u Srbiji i potpuno odsustvo procesuiranja odgovornih za napade iz mržnje". "Ukoliko tužilaštvo nastavi da ignoriše zločine iz mržnje, to će biti dodatni motiv novim napadačima da sa napadima nastave, čime ulazimo u vreme potpune nesigurnosti za živote LGBT+ osoba u Srbiji", istakli su. "Da se zna" je ranije ukazalo da je u 2025. godini zabeleženo najmanje 110 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+, što je rekordan zabeležen broj u poslednjih devet godina, otkako ta organizacija vodi evidenciju.

Pretovaren kamion koji je prevozio afganistanske porodice koje su se vraćale iz Pakistana sudario se u istočnom Afganistanu 30. maja, usmrtivši najmanje 22 osobe i povrijedivši 36 drugih, saopštili su lokalni zvaničnici. Nesreća se dogodila u blizini raskrsnice Surkakan u okrugu Kargaji u provinciji Lagman na autoputu Kabul-Džalalabad, ključnoj ruti koja povezuje afganistansku prijestonicu sa graničnim prelazom Torkam u Pakistanu. Mavlavi Aminulah Šarif, direktor javnog zdravlja pokrajine Nangarhar, rekao je da je raniji broj poginulih od 18 porastao na 22 nakon što je nekoliko žrtava podleglo povredama u bolnici. Preliminarne istrage ukazuju da je vozač zaspao za volanom, što je dovelo do toga da pretovareno vozilo sleti sa puta i upadne u jarak, rekao je Šarif. Još jedan afganistanski zvaničnik rekao je novinskoj agenciji AFP da je među poginulima najmanje 12 djece. Hitne službe su prevezle ranjenike u obližnje medicinske ustanove u provinciji Nangarhar, gdje je nekoliko putnika i dalje u kritičnom stanju. Portparol talibanske vlade Zabihulah Mudžahid je u objavi na platformi X rekao da je "duboko ožalošćen" tragedijom i da se moli "za brz oporavak povrijeđenih". Žrtve su među sve većim brojem Afganistanaca koji se vraćaju iz Pakistana u okviru plana Islamabada za repatrijaciju ilegalnih stranaca, vladine kampanje pokrenute za uklanjanje stranih državljana bez dokumenata, većinom Afganistanaca. Prema podacima Agencije UN za izbjeglice (UNHCR) i Međunarodne organizacije za migracije, više od 447.000 Afganistanaca vratilo se iz Pakistana od početka 2026. godine. Humanitarne grupe kažu da mnogi povratnici stižu sa ograničenim resursima i često putuju u pretrpanim komercijalnim kamionima zbog nedostatka pristupačnih opcija prevoza. Smrtonosne saobraćajne nesreće su česte u Afganistanu, gdje su decenije sukoba ostavile veliki dio transportne infrastrukture u lošem stanju, dok opasne prakse vožnje i nedostatak regulative takođe doprinose čestim smrtnim slučajevima u saobraćaju.

Ukrajina tvrdi da su njene snage izvele veliki noćni napad dronova ciljajući vojne i infrastrukturne objekte unutar Rusije i teritorije koju je Rusija okupirala. Komandant Robert "Madjar" Brovdi iz ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme rekao je 30. maja da je koordinisana operacija pogodila 23 vojna i strateška cilja. Rekao je da su ukrajinske snage pogodile više ciljeva u oblasti Taganroga u južnoj Rostovskoj oblasti Rusije, uništivši tanker iz moskovske flote u sjenci, koji se koristi za transport sankcionisane nafte, kao i taktički raketni sistem Iskander i dva protivpodmornička aviona Tu-142. Ruski zvaničnici potvrdili su napad dronom na područje luke Taganrog, prijavivši požare koji su oštetili komercijalni tanker, rezervoar za gorivo i administrativnu zgradu. Ruske vlasti su takođe prijavile napade u pograničnom regionu Belgoroda. Guverner Aleksandar Šuvajev rekao je da su ukrajinske snage izvršile 55 napada u prethodna 24 sata, ubivši tri civila i ranivši još tri. Rekao je da su u napadima učestvovali dronovi, artiljerija i avioni. Tvrdnje nisu mogle biti nezavisno potvrđene. Na okupiranom Krimu, dronovi su, kako se navodi, pogodili i Morski naftni terminal u Feodosiji, ključno čvorište za snabdevanje gorivom ruskih snaga na poluostrvu. Stanovnici su prijavili jaku protivvazdušnu vatru praćenu eksplozijama i velikim požarom na lokaciji. U međuvremenu, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je izvijestilo da je Rusija pokrenula veliki noćni napad u kojem je učestvovala balistička raketa Iskander-M, šest krstarećih raketa H-101 i oko 290 dronova tokom prethodna 24 sata. Ukrajinske snage su saopštile da su presrele pet krstarećih raketa i 279 dronova, iako su neki projektili probili protivvazdušnu odbranu i izazvali štetu u nekoliko regiona. Vlasti su izvijestile o napadima na stambenu, industrijsku i komunalnu infrastrukturu u Sumskoj, Zaporoškoj, Hersonskoj, Dnjepropetrovskoj i Poltavskoj oblasti, a povređeni su prijavljeni na nekoliko mjesta. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski upozorio je da Rusija priprema novi napad velikih razmjera dok Moskva nastavlja svoj vazdušni napad na Ukrajinu. U objavi na Telegramu 29. maja, Zelenski je pozvao Ukrajince da ostanu oprezni i prate upozorenja o vazdušnim napadima, rekavši da se očekuje "masovni napad". Dodao je da ukrajinska protivvazdušna odbrana radi non-stop, ali da i dalje zavisi od zaliha koje dobija iz vana. "Protivvazdušna odbrana i kontinuirana potreba da pomognemo Ukrajini da zaštiti svoje nebo su naši ključni prioriteti", dodao je. Zelenski je takođe naglasio važnost inicijative PURL, multinacionalnog mehanizma za finansiranje i nabavku raketa protivvazdušne odbrane za Ukrajinu, rekavši da "mora da funkcioniše". "Udružujemo sredstva od naših evropskih partnera i drugih prijatelja za kupovinu raketa, uključujući i za sisteme Patriot", rekao je. "Dovoljne zalihe zavise od Amerike i nadamo se da će saslušati Ukrajinu".

Sa zgrade u centru Beograda je 30. maja uklonjen reklamni plakat vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Uklanjanju je prethodio protest građana, jer je plakat ugrožavao stanište strogo zaštićenih ptica. Uklanjanje plakata najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon oštre kritike dela stručne javnosti, ekoloških aktivista, opozicionih partija i studentskog pokreta. Plakat je dva dana ranije okačen preko fasade Palate "Albanija", koja ima stanište belih čiopa - zakonom zaštićenih vrsta, a ekološki aktivisti i stručnjaci su ukazali da plakat onemogućava pticama da priđu gnezdima sa mladim ptićima i da ih nahrane. Vučić je, najavljujući njegovo uklanjanje, ocenio da "nije reč o zaštiti ptica, nego da im smeta transparent". Vučić je rekao da je "prvi put čuo da neke ptice" žive u Palati "Albanija", te da to nisu znali ni članovi Opštinskog odbora SNS-a Stari grad koji su istakli baner sa porukom "Srbija pobeđuje". Kako je izgledao protest?Protest ispred Palate "Albanija", održan je na poziv pokreta Studenti u blokadi i zborova građana Beograda. Kako je javila reporterka RSE, aktivisti opozicionog pokreta Kreni-promeni su, zajedno sa građanima, u popodnevnim satima pokušavali da skinu plakat sa zgrade, ali ih je u tome sprečavalo privatno obezbeđenje. Uspeli su da iseku donji deo plakata, a onda su pokušali da ga kanapima otrgnu sa zgrade. Na ulazu u Palatu Albanija bila je raspoređena policija. Ko je tražio uklanjanje plakata?Reakciju institucija i uklanjanje plakata sa zgrade zatražili su, pored ostalih, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Biološki fakultet u Beogradu. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je ukazalo da je bilbord blokirao pristup gnezdima, zbog čega mladunci belih čiopa umiru od gladi, jer odrasle jedinke ne mogu da im priđu i nahrane ih. "Jedini način da se spasu mladunci i očuva kolonija ovih ptica jeste hitno uklanjanje bilborda. Kako su mladunci još uvek goluždravi i potpuno zavisni od roditelja, vreme njihovog preživaljavanja se meri u satima", ukazalo je Društvo u saopštenju. Šta odgovara Ministarstvo?Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov je saopštila 30. maja da u akciji zbrinjavanja i hranjenja mladunaca bele čiope učestvuje stručni tim Zavoda za zaštitu prirode i predstavnici beorgadske opštine Stari Grad. "Želim da obavestim sve građane koji iskreno brinu za bele čiope u Palati 'Albanija' da su, prema informacijama sa terena, mladunci bele čiope dobro i u sigurnim su rukama stručnjaka. U toku je akcija zbrinjavanja i hranjenja", rekla je ministarka. Rekla je i da će baner kojim je zatvoren prilaz gnezdima "u najkraćem roku" biti premešten na drugu lokaciju. Plakat na Palati Albanija, preko cele zgrade, sa sloganom "Srbija pobeđuje", postavljen je 28. maja. Nije imao potpis, tako da do 30. maja i izjave predsednika Aleksandra Vučića, Srpska napredna stranka nije zvanično potvrdila da stoji iza plakata sa porukom koju koriste na njihovim stranačkim događajima. Radio Slobodna Evropa poslao pitanja toj stranci - pored ostalog, ko im je izdao dozvolu i koliko su platili zakup. Odgovor do objave vesti nije stigao. Do objave vesti nije odgovorio ni Grad Beograd, u čijoj su nadležnosti javni prostori u glavnom gradu Srbije. Prethodno je ministar finansija i funkcioner SNS-a izjavio da "ne zna" ko je postavio baner, ali da će biti sklonjen. Gde živi zaštićena bela čiopa?Biološki fakultet je u svom saopštenju ukazao da je bela čiopa (Tachymarptis melba) retka vrsta, selica koja se gnezdi u Srbiji, dok ostatak godine provodi u Africi. "Od 2018. godine gnezdi se u Beogradu, gde je populacija procenjena na 50–100 gnezdećih parova, pri čemu se najveća kolonija nalazi upravo na Palati Albanija", podsećaju. Dodaju i da se ta vrsta suočava sa visokim rizikom od izumiranja u prirodi. "Zbog navedenog statusa, bela čiopa obuhvaćena je Zakonom o zaštiti prirode kao strogo zaštićena vrsta koju je zabranjeno uznemiravati, naročito tokom razmnožavanja, podizanja mladih i migracije", podseća Biološki fakultet. Studenti u blokadi su u saopštenju na društvenim mrežama upitali "da li je važnija politička promocija" ili ugrožena vrsta ptica. "Posebno zabrinjava činjenica da se javni prostor i prirodna dobra sve češće podređuju interesima političke promocije, bez odgovornosti prema prirodi i građanima. Zahtevamo hitnu reakciju nadležnih institucija, uklanjanje spornog platna i preduzimanje konkretnih mera koje će sprečiti dalje ugrožavanje belih čiopa i slične slučajeve u budućnosti", naveli su Studenti u blokadi. Više desetina građana i članova zborova protestovalo je i 29. maja u večernjim satima ispred Palate Albanija. Predstavnici zborova i opozicioni pokreti su saopštili i da su podneli krivične prijave zbog bilborda i zvali nadležne službe, ali da odgovor nisu dobili.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na sjednici održanoj u Sarajevu 29. maja odobrila učešće 67 političkih subjekata na opštim izborima, zakazanim za 4. oktobar. Među njima je i Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), čiju kandidaturu je potpisao Milorad Dodik, koji je i dalje evidentiran kao predsjednik stranke iako je CIK BiH ranije predlagao da se iz sudskog registra ukloni ime njega kao ovlaštene osobe za zastupanje stranke. Kako je rečeno za Radio Slobodna Evropa u novembru prošle godine iz banjalučkog Osnovnog suda gdje je SNSD registrovan, oni nemaju zakonsku osnovu da ga brišu iz evidencije. Za ovjeru kandidatura je glasalo pet članova, dok je Suad Arnautović bio protiv, tvrdeći da je Dodik nije mogao potpisati. Član CIK-a Željko Bakalar je podsjetio da je Dodik potpisao prijavu SNSD-a za prijevremene izbore za predsjednika bh. entiteta Republike Srpske, te da je i na tu prijavu bilo žalbi, ali ih je Sud BiH odbio. "Nesporno je da je osoba i dalje upisana u sudski registar (kao osoba ovlaštena za zastupanje)", naglasio je Bakalar. Tokom rasprave, predsjednik CIK-a Jovan Kalaba istakao je da je SNSD priložio dokaz o ovlaštenom licu za zastupanje od nadležnog organa. Na sjednici je pojašnjeno da je 90 političkih subjekata podnijelo zahtjev za učestvovanje, ali da 13 nije okončalo potrebne aktivnosti, dok još deset nije ispunilo potrebne uslove. Istaknuto je da su službe CIK-a, između ostalog, provjeravale da li su stranke registrovane kod nadležnog organa, da li su potpisane odgovarajuće izjave predsjednika stranaka, da li je poslat finansijski izvještaj, uplaćena taksa za prijavu za izbore, te dostavljen broj računa za finansiranje izborne kampanje. Subjekti se mogu žaliti Sudu BiH na odluke o ovjeri. Ovo će biti deseti opšti izbori u BiH od završetka rata 1995. godine. Na njima će biti birani članovi Predsjedništva BiH, poslanici u Predstavničkom domu državnog Parlamenta kao i u entitetskim skupštinama, predsjednik i potpredsjednici Republike Srpske, te poslanici u skupštinama kantona u Federaciji BiH.

Evropska komisija odblokirala je Mađarskoj fondove u vrednosti većoj od 16 milijardi evra, saopštila je predsednica te institucije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). Također je pozdravila, kako je ocenila, napredak u dugo očekivanim reformama u Mađarskoj. Rekla je i da je Mađarska u rekordnom roku formirala vladu sastavljenu od ministara koji se nalaze u samom vrhu u svojim profesijama. "Vaša vlada deluje brzo i odlučno kako bi ispunila obećanja data mađarskom narodu, pokrenula ekonomski oporavak, borila se protiv korupcije i obnovila vladavinu prava. Za veoma kratko vreme već imamo konkretan napredak koji možemo da podelimo," rekla je predsednica Evropske komisije. "Nećemo praviti prečice, rešićemo sva otvorena pitanja i radićemo ruku pod ruku za dobrobit Mađarske i Evropske unije“, dodala je fon der Lajen. Odluka je doneta nakon susreta predsednice Evropske komisije sa novim premijerom Mađarske Peterom Mađarom, koji je ubedljivo pobedio na parlamentarnim izborima održanim 12. aprila. Na dužnost je stupio 9. maja. "Tri sedmice bile su dovoljne da se uradi ono što Viktor Orban nije mogao da postigne za tri godine", izjavio je Peter Mađar na konferenciji za novinare u Briselu. Finansijska sredstva bila su blokirana od 2022. godine zbog korupcije i nazadovanja u oblasti vladavine prava. Oslobađanje fondova bilo je uslovljeno sprovođenjem reformi. Mađarska se takođe vratila u program Erasmus+, program Evropske unije koji finansira obrazovanje, obuku, mlade i sport širom Evrope i van nje. Više od 20 univerziteta u Mađarskoj izgubilo je pristup sredstvima iz ovog programa pošto su prebačeni pod upravljanje takozvanih fondacija od javnog interesa, u čijim su upravnim odborima sedeli aktivni političari i osobe bliske vlasti. Evropska komisija smatrala je da to stvara sukob interesa i ugrožava autonomiju univerziteta. Prema rečima predsednice Evropske komisije, mađarski studenti će već od naredne akademske godine moći da koriste pogodnosti koje pruža program Erasmus+. Nakon 16 godina na vlasti Viktor Orban smijenjen je sa pozicije mađarskog premijera nakon posljednjih parlamentarnih izbora u kojima je ubjedljivu pobjedu odnio Peter Mađar. Iako članica Evropske unije, Orban je na čelu Mađarske uspio blokirati ili ublažiti brojne odluke EU o sankcijama Rusiji, nakon što je Moskva 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu. Također je opstruirao pojedine odluke o podršci EU Ukrajini. Prema organizaciji Amnesty International, Mađarska je, zajedno s Bugarskom, među najkorumpiranijim državama Evropske unije.

Bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica u petak je pred Apelacionim sudom u Podgorici negirala krivicu za delo zloupotreba položaja za koje je osuđena prvostepenom presudom osuđena na godinu i devet meseci. Medenica, koja je u drugom slučaju prvostepenom presudom osuđena na deset godina zatvora, rekla je na Apelacionom sudu da joj se tu "ne sudi zbog jednog predmeta, već zbog načina na koji sam rukovodila sudom i funkcije koju sam obavljala", prenela je Radio-televizija Crne Gore. U ovom slučaju je Viši sud u decembru utvrdio da je Medenica kao predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića. Prema tužilaštvu, cilj je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. Medenica je u petak rekla da je izložena kontinuiranom pritisku javnosti i institucija, kao i da su "gospodari ljudskih sudbina" odlučili da je ona svega lošeg u pravosuđu. "Sadašnji gospodari sudbine su pod plaštom evropski vrijednosti vladavinu prava smjestili u arenu političke odmazde", rekla je Medenica. Ona je rekla da tokom postupka nijesu pravilno cenjeni dokazi odbrane. Njena odbrana je tražila ukidanje prvostepene presude i vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje, uz ocenu da tokom postupka nije dokazano da je Medenica uticala na donošenje odluke u Privrednom sudu. Suspendovana sutkinja Vlahović Milosavljević, koja je za zloupotrebu položaja osuđena na šest meseci zatvora, nije se pojavila na Apelacionom sudu po preporuci lekara. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Medenica je u januaru prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na 10 godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. Specijalno državno tužilaštvo saopštilo je u četvrtak da je uložilo žalbu na prvostepene presude u tom slučaju u kojem je osuđeno ukupno 17 osoba i jedno pravno lice za krivična dela stvaranje kriminalne organizacije, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, te navođenje na protivzakonit uticaj.

Problemi sa snabdevanjem vodom u Čačku traju peti dan usled havarije na regionalnom vodosistemu "Rzav", zbog čega je u gradu na zapadu Srbije sa više od 100 hiljada stanovnika na snazi vanredna situacija. Kako su saopštile gradske vlasti Čačka, popravka cevovoda je u toku i očekuje se da bi tehnička voda trebalo da stigne do građana tokom dana (29. maja). Pijaće vode neće biti ni u narednim danima, dok analize ne potvrde ispravnost vode sa česme. Zbog dve havarije na vodosistemu "Rzav" u ponedeljak i sredu, bez vode je ostalo više od 200.000 građana Moravičkog okruga - u Čačku, Gornjem Milanovcu, Lučanima i Požegi. Najteža situacija je u Čačku. Škole su skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. Grad nema alternativno snabdevanje vodom, jer je nekadašnja fabrika za preradu vode ugašena pre nekoliko godina. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži, a potom je usledio novi kvar, nakon kog je isporuka vode ponovo obustavljena.

Rumunija je u petak optužila Rusiju za "ozbiljnu i neodgovornu eskalaciju" nakon što je dron pogodio višespratnicu na rumunskoj teritoriji blizu granice s Ukrajinom, dok su incident osudili Evropska unija, NATO i Sjedinjene Američke Države. Dron je ušao u rumunski vazdušni prostor tokom noćnih napada na Ukrajinu i srušio se na stambenu zgradu u Galacu, gradu na Dunavu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rumunije. Prema Ministarstvu, pad je izazvao požar, što je izazvalo hitnu intervenciju u kojoj je učestvovalo više bezbednosnih i spasilačkih službi. Prema rečima rumunskih zvaničnika, zgrada je evakuisana, a najmanje dve osobe su zadobile lakše povrede. "Ovaj incident predstavlja ozbiljnu i neodgovornu eskalaciju sa strane Ruske Federacije", navela je rumunska ministarka spoljnih poslova Coju Oana (Toiu) na X. "Ruska Federacija snosi direktnu odgovornost za ove teške i neodgovorne akcije", rekla je Oana. Rusija zasad nije komentarisala incident. Oana je dodala da je Bukurešt obavestio članice EU, saveznike u NATO-a i generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea (Rutte) i "zatražio mere za ubrzanje prenosa kapaciteta protiv dronova u Rumuniju". "Bezobzirno ponašanje Rusije predstavlja opasnost za sve nas", rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute u reakciji na incident, napominjući da je NATO "spreman da brani svaki centimetar savezničke teritorije“. "Oni nastavljaju da gađaju civile i civilnu infrastrukturu širom Ukrajine i noćas su još jednom pokazali da implikacije njihovog nelegalnog rata agresije ne prestaju na granici". Rumunski predsednik Nikušor Dan (Nicusor) rekao je da je sazvao sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane kako bi se razgovaralo o implikacijama "najozbiljnijeg incidenta" na rumunskoj teritorij od početka ruske agresije na Ukrajinu. "Naredićemo proporcionalne mere u odnosu na Rusku Federaciju", rekao je on. Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker (NMatthew Whitaker) osudio je napad opisujući ga kao "bezobziran upad" na rumunsku teritoriju, navodeći da SAD stoje uz "našeg saveznika u NATO-u, Rumuniju". "Branićemo svaki centimetar teritorije NATO-a", izjavio je Vitaker. Američki kongresmen Džo Vilson (Joe Wilsob) rekao je da je Rusija "ratoborno i ničim izazvano", napala Rumuniju, navodeći da su "porodice koje spavaju u svojim domovima meta" i da je "odvraćanje jedini način da se zaustave perverzni postupci Rusije". Nije pozvati da li će Bukurešt pozvati na hitne konsultacije u skladu sa Članom 4 alijanse. Konsultacije po Članu 4 – odredbi u NATO sporazumu koja omogućava svakoj članici da formalno traži hitne konsultacije sa saveznicima kad god je ugrožen njen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost, sazvane su tri puta otkako je Rusija pokrenula rat protiv Ukrajine u februaru 2022. Član 4 je isključivo mehanizam konsultacija. Pozivanje na njega ne garantuje vojni odgovor ili aktiviranje Člana 5, što se dogodilo samo jednom u 77-godišnjoj istoriji alijanse, posle napada 11. septembra 2001. u SAD. Rumunija, članica NATO-a i EU koja deli granicu od 650 kilometara s Ukrajinom, zabeležila je 28 upada ruskih dronova u svoj vazdušni prostor otkako je Moskva počela da napada ukrajinske luke duž reke Dunav tokom invazije koja je pokrenuta u februaru 2022. godine. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha upozorio je da "ruska agresija predstavlja stvarnu pretnju regionu Crnog mora i celoj Evropi". Maja Sandu (Maia), predsednica Moldavije, koja se graniči i s Rumunijom i s Ukrajinom, oštro je osudila, kako je navela, "ruske dronove koji napadaju Rumune u njihovim domovima". "To je ozbiljno", navela je na X. "Rusija je opasnost za sve i mora biti zaustavljena." "Ruski agresivni rat je prešao još jednu granicu", napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) na X. "Upad ruskog drona pogodio je gusto naseljeno područje u Rumuniji, povredivši civile. Na teritoriji EU", rekla je. "Nastavićemo da povećavamo pritisak na Rusiju. Pripremamo 21. paket sankcija", dodala je šefica Evropske komisije. Izvor: Reuters

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski uputio je direktan apel predsjedniku Donaldu Trumpu i američkom Kongresu, upozoravajući da Ukrajini hitno trebaju dodatni raketni sistemi Patriot dok Rusija pojačava napade balističkim projektilima. U pismu dostavljenom Bijeloj kući i Kongresu, Zelenski je rekao da sposobnost Ukrajine da zaštiti civile sada u velikoj mjeri zavisi od američkih sistema Patriot, opisujući balističke projektile kao jednu od preostalih ključnih prednosti Moskve na ratištu. Poruka Kijeva u pismu bila je da promjena diplomatske retorike nije promijenila stanje na terenu rekla je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ambasadorica Ukrajine u Sjedinjenim Američkim Državama Olha Stefanišina. "Može postojati različita diplomatska retorika, mogu postojati različite diplomatske dinamike, mogu postojati različiti prioriteti, ali stvarnost se ne mijenja," rekla je. "Stvarnost na terenu se ne mijenja. Ljudi umiru." Zelenski je u pismu, u koji je RSE imao uvid, napisao da, dok se u ratu odlučuje o "sudbini mnogih života", sistemi Patriot ostaju "najefikasnija odbrana od svake vrste ruskih balističkih projektila." Apel dolazi u trenutku kada Trumpova administracija nastavlja da izbjegava velike pakete direktne vojne pomoći Kijevu, oslanjajući se umjesto toga na mehanizam nazvan "Lista prioritetnih zahtjeva za Ukrajinu (PURL)", prema kojem NATO saveznici kupuju američke sisteme naoružanja za Ukrajinu. Ali Zelenski je upozorio da isporuke u okviru tog programa ne prate tempo potreba na ratištu. "Trenutni tempo isporuka kroz PURL program više ne prati stvarnost prijetnje s kojom se suočavamo," napisao je. Ukrajinski predsjednik je također ukazao na rastuću globalnu potražnju za Patriot presretačima usljed šireg međunarodnog sigurnosnog pritiska i konkurentskih potreba za američkim zalihama. "Za nas, za naciju koja se bori za svoj opstanak, teško da postoji nešto bolnije nego vidjeti Patriot baterije bez učitanih projektila," napisao je Zelenski. U objavi na društvenim mrežama 27. maja, Zelenski je rekao da, iako je možda vrlo neobično da se strani lider istovremeno obrati i američkom predsjedniku i Kongresu, situacija zahtijeva "brzu i efikasnu akciju." "Važno je da Amerika čuje Ukrajinu," dodao je, napominjući da rat Rusije protiv Ukrajine, koji traje već pet godina, ostaje egzistencijalna borba. "Što prije budemo u stanju da pružimo veću zaštitu od balističkih prijetnji, prije ćemo moći učiniti da diplomatija funkcioniše," napisao je Zelenski. "Dokle god se Rusija oslanja na projektile, njen interes za diplomatiju nije stvaran." Apel je brzo izazvao reakcije na Capitol Hillu. Visoki republikanski zastupnik Joe Wilson rekao je za RSE da Ukrajina ostaje ključni partner u suprotstavljanju zajedničkim protivnicima. "Ukrajinci hrabro brane svoju domovinu dok rade na inovacijama i stoje uz Ameriku protiv terorističkog režima u Teheranu," rekao je Wilson. "Ratni zločinac Putin ubija vjernike u crkvama i djecu koja se igraju, dok otvoreno snabdijeva teroriste u Teheranu kako bi ubijali Amerikance. On gubi i očajan je. Protivzračna odbrana spašava živote, a Ukrajina je dokazani partner protiv terorizma." Iz Bijele kuće nisu odgovorili Radiju Slobodna Evropa sa zahtjevom na komentar. Nekoliko kongresnih ureda reklo je da njihovi zastupnici još nisu pregledali pismo. Stefanišina kaže da Rusija, "u svom očaju" i pod "ogromnim pritiskom sa svih strana," pojačava napade, uključujući raketne udare, sajber ratovanje, kampanje dezinformacija i zastrašivanje usmjereno na Ukrajinu i njene partnere. Ambasadorica dodaje da da sposobnost Ukrajine da se suprotstavi balističkim projektilima ostaje u velikoj mjeri zavisna od Sjedinjenih Američkih Država. "Jedina stvar koja je isključivo na raspolaganju američkoj vladi jeste sposobnost presretanja balističkih projektila," kaže. "I to je odbrambena sposobnost koja nam je potrebna i jedina o kojoj zaista očajnički želimo postići dogovor sa Sjedinjenim Državama." Dodala je da je Ukrajina spremna finansirati dodatne sisteme i presretače. "Sigurno ćemo moći to platiti," rekla je. Ključni argument u pismu Zelenskog jeste da bi snažnija protivzračna odbrana mogla pomoći da se promijene kalkulacije Moskve i otvori prostor za diplomatiju. "Balistički projektili su posljednja velika prednost [ruskog predsjednika Vladimira] Putina," napisao je Zelenski, upozoravajući da će Rusija nastaviti koristiti raketne udare "kako bi izbjegla diplomatiju" osim ako Ukrajina ne može suzbiti tu prijetnju. Stefanišina kaže da Moskva pokušava iskoristiti podjele među zapadnim saveznicima. "Vidjeli smo mnogo radikalne retorike koja samo unosi puno sive boje između nečega što je zaista crno i bijelo, dobro i loše," kaže ambasadorica. "Oni misle da to mogu iskoristiti podrivanjem jedinstva." Također je upozorila da bi se ruski napadi mogli dodatno pojačati. "Razumijemo da najtamnije vrijeme za Rusiju tek dolazi," rekla je. "Bit će još više očajni da ubiju više Ukrajinaca." William B. Taylor Jr., koji je bio glavni američki diplomata u Kijevu za vrijeme predsjednika Georgea W. Busha i tokom Trumpove administracije kaže da je sve hitnija potreba Ukrajine za Patriot sistemima. "Potreba za protivbalističkim oružjem poput Patriota je velika," rekao je za Radio Slobodna Evropa. "Ukrajinci mogu prilično efikasno obarati [ruske] dronove," kaže navodeći rastuće domaće kapacitete Ukrajine za protivzračnu odbranu. "Ali problem su balistički projektili." Taylor kaže da globalni nedostatak Patriot presretača dodatno komplikuje poziciju Ukrajine. "Patriota nedostaje širom svijeta," navodi. Dodaje i da bi međunarodni pritisak na Rusiju trebao rasti zbog napada na civile. "Svaka civilizirana država treba zahtijevati da Rusi obustave napade na civile u Ukrajini," kaže Taylor. Također je rekao da bi podrška razvoju vlastite protivzračne odbrane Ukrajine trebala ostati prioritet zapadnih vlada. Pismo predstavlja jedan od najdirektnijih apela Kijeva američkom rukovodstvu od početka rata, naglašavajući rastuću zabrinutost u Ukrajini da bi kašnjenja u isporukama protivzračne odbrane mogla ostaviti gradove sve izloženijima ruskim napadima balističkim projektilima.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) posetiće države Zapadnog Balkana uoči predstojećeg samita između Evropske unije (EU) i regiona, koji će biti održan 5. juna u Tivtu. Prema zvaničnoj agendi predsednika Evropskog saveta, on će balkansku turneju otpočeti u ponedeljak, 1. juna, u Bosni i Hercegovini, a završiće je u četvrtak, 4. juna, posetom Crnoj Gori, gde će narednog dana biti kodomaćin samita. Za utorak, 2. jun, predviđena je poseta Albaniji i Severnoj Makedoniji, za 3. jun planirana je poseta Kosovu, a poslednjeg dana turneje, 4. juna boraviće u Srbiji i Crnoj Gori. Ovo je druga Koština turneja regionom Zapadnog Balkana za manje od dve godine, otkako je 1. decembra 2024. preuzeo vođstvo nad najvažnijom političkom institucijom Evropske unije. "Moja druga turneja po Zapadnom Balkanu šalje jasan signal: posvećenost EU regionu je stvarna, kao i prilika za proširenje. Zamah postoji. Sada je vreme za ostvarenje ciljeva", naveo je predsednik Evropskog saveta povodom potvrde predstojeće posete. Redovni godišnji samit između EU i Zapadnog Balkana će, prema briselskim zvaničnicima, biti prilika da se potvrdi posvećenost evropskih lidera procesu proširenja. Zvaničnici EU nisu isključili mogućnost da će biti pokrenuta rasprava o poslednjem predlogu nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji za države regiona predlaže status posmatrača, a Ukrajini status pridružene članice. Izvori u Briselu navode da postoje različite ideje i predlozi, ali da će se, dok ne dođe do eventualne konkretne izmene procedura, proces proširenja nastaviti po važećoj metodologiji. Zvaničnici EU upozorili su da će lideri država članica Evropske unije tražiti od zemalja regiona da iskoriste pozitivan momentum za dalje proširenje EU, koji je potvrđen početkom izrade nacrta sporazuma o članstvu između EU i Crne Gore. Evropski lideri će, prema najavama, liderima regiona istaći važnost usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom, uključujući i politiku sankcija. Od država regiona će se zatražiti da poprave stanje u oblasti vladavine prava i reše sporove sa susedima. Samiti EU–Zapadni Balkan postali su redovna praksa od 2020. godine. Održavaju se jednom godišnje, a svaki drugi put organizuju se u jednoj od zemalja regiona. Samit je prvi put održan van granica EU 2022. u Tirani, glavnom gradu Albanije. Ovaj format predstavlja ključnu političku platformu za strateški dijalog između Evropske unije i regiona, sa fokusom na proširenje, bezbednost, ekonomsku saradnju i političku stabilnost Zapadnog Balkana. Ovogodišnje održavanje samita u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu perspektivu članstva.