Kompanija povezana s planiranim investicijama Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), u Albaniji, navela je za Radio Slobodna Evropa da poštuje "javne i institucionalne procese koji su u toku" i da je "spremna da krene napred" kako se situacija bude razvijala. RSE je kontaktirao Kušnerovu kompaniju Affinity Partners posle višednevnih protesta u Albaniji zbog turističkog projekta u Zvernecu, blizu Valone. "Naš fokus ostaje na odgovornom upravljanju, unapređenju životne sredine, otvaranju radnih mesta i stvaranju dugoročne vrednosti za lokalne zajednice", rekao je za RSE Ašer Abegera (Asher), predsednik Sazan Real Estate Development LLC. "Uzbuđeni smo zbog mogućnosti da napravimo destinaciju svetske klase i realizujemo jednu od najvećih privatnih investicija u istoriji regiona", dodao je on. Protesti u Zvernecu zbog građevinskih radova na turističkom projektu u oblasti Piše Poro-Narte, na jugozapadu Albanije, počeli su prošle nedelje. Ova oblast je deo zaštićenog pejzaža od nacionalnog i međunarodnog značaja. Protesti su nastavljeni u utorak u glavnom gradu Tirani, uz pozive na otkazivanje projekta i ostavku premijera Edija Rame. Stanovnici tog područja, građani i predstavnici civilnog društva izrazili su zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu, vlasništva nad zemljištem i transparentnosti investicije. Ekološke organizacije su takođe počele da prikupljaju potpise putem onlajn peticije. Međutim, Rama je branio projekat i rekao da neće biti zaustavljen dok je on premijer. Rama je takođe rekao da je Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) blokirala transakciju imovine povezane s projekatom. SPAK nije javno potvrdio blokiranje neke transakcije. SPAK je 1. juna potvrdio da je pokrenuo istragu u vezi sa Zvernecom, ali nije izneo detalje o tome šta se tačno istražuje. Projekat je privukao pažnju i zbog ranijih izjava Kušnera. On je u martu 2024. rekao da namerava da izgradi hotele i stotine vila u oblasti Zverneca. Kušnerova kompanija je dobila status strateškog investitora u decembru 2024. za izgradnju luksuznog rizorta na ostrvu Sazan. Odluku je doneo Strateški investicioni komitet, kojim predsedava Rama. Što se tiče Zverneca, Rama je u utorak rekao da Kušner "nije podneo zahtev da bude strateški investitor".

Nekoliko desetina ljudi okupilo se na protestu ispred Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR), u Sarajevu, 2. juna. Kao razlog okupljanja naveli su ostanak OHR-a u Bosni i Hercegovini, tražeći od međunarodne zajednice da i naredni visoki predstavnik ima Bonnska ovlaštenja, te da se riješi pitanje državne imovine. Njihovo okupljanje se dešava dan uoči dvodnevnog zasijedanja Vijeća za provedbu mira u BiH (PIC) koje bi trebalo, kako je najavljeno, razmatrati izbor nasljednika Christiana Schmidta. Iz ambasada SAD, Velike Britanije, Njemačke i Italije u BiH nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o mogućim imenima Schmidtovog nasljednika, šta misle o budućnosti institucije Ureda visokog predstavnika (OHR), te obimu njegovih ovlasti, nakon gotovo tri decenije međunarodnog nadzora nad BiH. Ono što je izvjesno da ako dogovor ne bude postignut, Schmidt formalno ostaje na funkciji visokog predstavnika u BiH. On je u aprilu najavio povlačenje s funkcije koju je obavljao pet godina, ali tek nakon što se izabere njegov nasljednik "zbog potrebe očuvanja institucionalnog kontinuiteta" uoči općih izbora u BiH koji su zakazani za oktobar. Iako će Vijeće za provedbu mira (PIC) formalno odlučiti o novom visokom predstavniku, jednako važno pitanje je kakav će mandat dobiti mogući nasljednik Christiana Schmidta i koliko će prostora imati za korištenje tzv. Bonnskih ovlasti da nameće zakone i smjenjuje dužnosnike. U posljednje dvije rasprave o BiH u Vijeću sigurnosti UN-a američki dužnosnici zagovarali su postupno ograničavanje izvršnih ovlasti budućeg visokog predstavnika, te prijelaz OHR-a iz faze aktivnog intervencionizma u ulogu posrednika koji bi odgovornost prepustio domaćim institucijama. Takav pristup predstavljao bi odmak od modela koji je obilježio mandate Nijemca Christiana Schmidta ili Britanca Paddyja Ashdowna, kad je OHR koristio Bonnske ovlasti za nametanje obvezujućih odluka i više bi nalikovao na 12-godišnje razdoblje Valentina Inzka. Zadaća PIC-a je "davanje političkih smjernica visokom predstavniku", što znači da će članice, osim o imenu novog čelnika OHR-a, morati postići dogovor i o ulozi te institucije. PIC čine SAD, EU, UK, Njemačka, Francuska, Italija, Kanada, Japan, Rusija i Turska, koja predstavlja interese Organizacija islamske saradnje, uz još nekoliko zemalja. Rusija je suspendovala učešće u radu PIC-a početkom 2022. godine, a godinama zagovara zatvaranje OHR-a. Ruski stav se podudara sa zahtjevima vlasti u entitetu Republici Srpskoj koje često podržava Kina u raspravama pred Vijećem sigurnosti UN-a. Istovremeno, zapadne članice PIC-a i dalje insistiraju na ispunjavanju uslova "Programa 5+2" prije zatvaranja OHR-a. Među neriješenim pitanjima ostaju raspodjela državne i vojne imovine, uz "pozitivnu procjenu političke situacije". Evropska komisija u svom je mišljenju o članstvu (avis) BiH navela da BiH ne može postati članica Evropske unije dok postoji međunarodni protektorat u sadašnjem obliku.

Albanski premijer Edi Rama izjavio je u utorak da su tužioci za borbu protiv korupcije blokirali transakciju nekretnina u vezi s turističkim projektom na obali na jugozapadu Albanije, blizu Valone, ali je naglasio da investicija neće biti zaustavljena. Rama je rekao da pozdravlja istragu koju je pokrenula Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) u vezi s poreklom imovine na kojoj je planiran projekat. On je, međutim, rekao da je blokada transakcije investitora za kupovinu zemljišta "arbitrarna i negativna". On je na konferenciji za novinare sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom (Costa) rekao da ovaj problem treba podeliti na dva dela: istragu o poreklu imovine i blokadu transakcije investitora. "Pozitivan deo je istraga o poreklu imovine, s obzirom na to da je reč o pitanju koje je pokrenuto, s pravom ili ne, i o kome se mnogo priča", rekao je Rama. Prema njegovim rečima, "ružan" deo se odnosi na, kako je rekao, "samozvane portparole", koji šire "poluistine". "Investitori koji su danas vlasnici imovine prema albanskom zakonodavstvu su investitori s neupitnom reputacijom. Finansijska sredstva za prenos uplate vlasnicima imovine pokazala su se kao potpuno legalni", rekao je Rama. On je dodao da je blokiranje prenosa novca osobi oko koje postoje sumnje stvar koja pripada istražnom organu, ali je rekao da investitori "imaju svoja prava". Blokiranje transakcije s njihove strane je potpuno arbitrarno i negativno. Blokiranje prenosa novca vlasniku, oko koga postoje sumnje, stvar je na koju istražni organ ima pravo", rekao je Rama. SPAK nije izdao saopštenje o istrazi, niti je potvrdio da li je blokirao transakciju povezanu s imovinom na kojoj se očekuje realizacija projekta u Zvernecu. Pres služba SPAK-a je za Radio Slobodna Evropa navela da nema komentar na Raminu izjavu. Rama je rekao da istragu smatra pozitivnom jer, prema njegovim rečima, investicija može da se nastavi s novim zakonskim vlasnicima, dok svako za koga se eventualno dokaže da polaže prava na imovinu može da dobije novac. "Smatram to pozitivnim jer se investicija nastavlja s novim i zakonskim vlasnicima, a u slučaju da se utvrdi drugo poreklo imovine, oni koji imaju pravo na tu imovinu mogu da dobiju novac", rekao je Rama. Stanovnici sela Zvernec rekli su za RSE da su uključeni u sudski spor s biznismenom iz Valone u vezi s vlasništvom nad zemljištem, za koje tvrde da im je nepravedno oduzeto. Ko su kupci?Prema zvaničnim podacima, kao vlasnik područja okruženog metalnom ogradom u Zvernecu je kompanija "Albania Land Development", koja je registrovana u albanskoj Državnoj katastarskoj agenciji 27. maja 2025. Podaci Nacionalnog biznis centra pokazuju da su vlasnici ove kompanije braća iz Katara, Mohamadmoataz Mhd Ruslan Alhajat i Ramez Mhd Ruslan Alhajat. Nacionalni savet za teritoriju je 29. maja izdao dozvolu za "izvođenje radova na ograđivanju i pripremnih radova u funkciji izgradnje pristupnih puteva unutar imanja, koje se nalazi u Zvernecu". Dozvola je izdata kompaniji "Zvërnec South Adriatic Development", u svojstvu investitora pripremnih radova za pristupne puteve. Meštani Zverneca, građani i predstavnici civilnog društva u Albaniji protive se projektu, navodeći da postoje nejasnoće u vezi s imovinom, investicijom i uključenim licima. Poslednjih dana održano je nekoliko protesta na kojima je traženo otkazivanje projekta i Ramina ostavka. Premijer Albanije je branio projekat i rekao da neće biti otkazan dok je on na čelu Vlade. Organizacije za zaštitu životne sredine su počele da prikupljaju potpise za otkazivanje projekta putem onlajn peticije. Područje na kojem su počeli radovi deo je zaštićenog pejzaža od nacionalnog i međunarodnog značaja. Ekološke organizacije smatraju ga jednim od najvažnijih staništa u Albaniji za ptice močvarice i selice, uključujući flamingose. Projekat je takođe privukao pažnju zbog prethodnih izjava Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Kušner je u martu 2024. rekao da namerava da izgradi hotele i stotine vila u oblasti Zverneca. U to vreme, Rama je rekao da je Vlada dobila zahtev za investicije samo na ostrvu Sazan, a ne i u Zvernecu. Međutim, ove nedelje je rekao da je zahtev za Zvernec podnet još 2023. Kušnerova kompanija je u decembru 2024. dobila status strateškog investitora za izgradnju luksuznog rizorta na ostrvu Sazan. Tu odluku je doneo Strateški investicioni komitet, kojim predsedava Rama. Prema izveštaju Njujork tajmsa (The New York Times), Kušnerovo učešće u projektu išlo bi preko njegove investicione firme Afiniti partners (Affinity Partners), koja ima dve milijarde dolara finansijske podrške Javnog investicionog fonda Saudijske Arabije, kao i od drugih stranih investitora. Što se tiče Zverneca, Rama je u utorak rekao da Kušner "nije podneo zahtev da bude strateški investitor". "To nije strateška investicija. Još nije podneo zahtev za stratešku investiciju, ali bi mogao to da uradi. Nije podneo nikakav zahtev za stratešku investiciju. Znate li zašto? Zato što im možda uopšte nisu potrebni ovi naši podsticaji, pošto će u Albaniju doneti četiri milijarde evra", rekao je Rama.

Kantonalni sud u Sarajevu oslobodio je bivšeg načelnika Općine Ilidža Senaida Memića optužbi za zlouporaba položaja ili ovlasti. Osim Memića, za to kazneno djelo bili su optuženi zaposlenici Općine, Ljiljana Eterović, Azra Mulaosmanović, Amir Arnautović i Sanja Čizmedžić, koji su, također, oslobođeni optužbi, saopćio je Sud 2. juna. Memić je jedan od osnivača Stranke demokratske akcije (SDA), političke partije ispred koje je izabran za načelnika u dva mandata od 2011. do 2020. godine. Suđenje mu je počelo u martu 2024., a tereti se da je koristio položaj općinskog načelnika kako bi pribavio korist investitorima "Panamera" i "Malak Group" iz Sarajeva. U optužnici se navodi da su dvojici različitih investitora u stambenu zgradu i hotel omogućili da, nakon izgradnje prizemlja i četiri sprata, izgrade još dodatna tri sprata. Vijeće nije bilo jednoglasnoSudsko vijeće nije bilo jednoglasno u donošenju presude, saopćio je sud u Sarajevu. U obrazloženju presude, predsjednica Vijeća Adisa Zahiragić navela je da nije dokazana namjera pribavljanja imovinske koristi. Navela je da nije dokazano da su optuženi poznavali bilo koga iz firmi "Panamera" i "Malak Group", te da sumnja u namjeru optuženika nije potvrđena. Memiću je ukinuta zabrana napuštanja mjesta prebivališta i putovanja izvan Bosne i Hercegovine, kao i dodatna mjera privremenog oduzimanja putovnice i osobne iskaznice. Radi se o prvostepenoj presudi protiv koje postoji mogućnost žalbe. Memić je uhapšen u maju 2023. po nalogu Tužilaštva Kantona Sarajevo, dok je bio na funkciji ambasadora u Maleziji, nakon čega ga je Predsjedništvo BiH smijenilo s te pozicije. Protiv njega su podignute i druge optužnice, za zloupotrebu položaja ili ovlaštenja i za nezakonita zapošljavanja u Općini Ilidža.

Predsjedništvo Bosne i Hercegovine nije usvojilo budžet za ovu godinu na sjednici 2. juna, saznaje Radio Slobodna Evropa iz ove institucije. Nacrt budžeta za 2026. godinu je utvrdilo Vijeće ministara BiH 21. maja u iznosu od 1,58 milijardi maraka (oko 808 miliona eura). Predviđao je povećanja za više državnih sigurnosnih i pravosudnih institucija. Najveći rast bio je planiran za Ministarstvo obrane BiH, kojem je predviđeno povećanje od oko 22 miliona eura. Granična policija BiH trebala je dobiti dodatnih 6,6 miliona eura, Agencija za istrage i zaštitu (SIPA) oko 8,6 miliona i Obavještajno-sigurnosna agencija BiH oko 4,6 miliona eura). Sud BiH, prema nacrtu, trebao je dobiti oko 2,55 miliona eura, a Tužilaštvo BiH četiri, oko dva miliona eura više u odnosu na budžet za 2025. godinu. Trenutno je na snazi tzv. privremeno finansiranje državnih institucija, gdje se sredstva isplaćuju na osnovu budžeta i potrošnje po tromjesečjima u prethodnoj godini.

Država Srbija je povredila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, odlukom da zabrani protest srpsko-kineskom udruženju tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga 2016. godine, presudio je Evropski sud za ljudska prava. U odluci, objavljenoj 2. juna, Sud je ocenio da je Srbija povredila slobodu okupljanja i udruživanja zabranom okupljanja koje je Srpsko-kinesko društvo prijateljstva FDH pokušalo da organizuje protiv progona pripadnika pokreta Falun Gong u Kini. Falun Gong, grupa koja promoviše budističku školu meditacije, na meti je progona vlasti u Kini u poslednjih 25 godina. Prema oceni Evropskog suda za ljudska prava, Srbija je povredila Član 11 (sloboda okupljanja i udruživanja) i 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Srpsko-kinesko društvo prijateljstva FDH podnelo je policiji prijave za tri skupa, koja su planirali da održe u Beogradu 17. i 18. juna tokom posete kineskog predsednika. U sva tri slučaja vlasti su primenile član Zakona o javnom okupljanju, koji predviđa da javni skup nije dozvoljen kada postoji pretnja po javnu bezbednost ili nacionalnu bezbednost. Vlasti su obrazložile da se tokom posete predsednika Kine očekuje prisustvo "značajnog broja kineskih državljana" koji podržavaju kinesko rukovodstvo, te da takva situacija nosi rizik od sukoba koji bi mogao ugroziti javnu bezbednost i imovinu. Pozivajući se na Član 11. (sloboda okupljanja i udruživanja) Evropske konvencije, podnosilac predstavke posebno tvrdi da je zvanična procena pretnje javnoj bezbednosti bila zasnovana isključivo na pretpostavkama, te da čak i u slučaju postojanja rizika od kontrademonstracija to nije predstavljalo dovoljan razlog za zabranu mirnog protesta. Pozivajući se na Član 13. (pravo na delotvoran pravni lek) Konvencije, podnosilac predstavke navodi da postupci sudske kontrole pred upravnim sudovima, kao i postupak po ustavnoj žalbi, nisu predstavljali delotvorna pravna sredstva za zaštitu njegovih prava. U saopštenju se kaže da Evropski sud za ljudska prava nije odredio naknadu štete jer "podnosilac predstavke nije podneo zahtev za pravično zadovoljenje (naknadu štete)". Presuda kao satisfakcijaDejan Marković, iz Društva srpsko-kineskog prijateljstva – FDH, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da presuda Evropskog suda predstavlja značajnu satisfakciju za aktiviste Falun Gonga u Srbiji. "Mi nismo podneli zahtev za odštetu, jer je naš cilj bio da se ovom presudom u Srbiji ubuduće dopuste aktivnosti i skupovi koji se tiču ljudskih prava u Kini. Ostaje da se vidi hoće li se to desiti i kako će Ministarstvo unutrašnjih poslova ubuduće reagovati", kaže Marković. Prema njegovim rečima, nadležni organi zabranjuju okupljanja aktivistima njegovog udruženja od 2014. godine. Dodaje da su u poslednjih 12 godina aktivisti podneli petnaestak zahteva za dozvolu javnog okupljanja i da su svi odbijeni. "Automatski se zabranjuje sve što je u vezi sa skupovima koji se tiču ljudskih prava u Kini. Obrazloženja su uvek ista - ugrožavanje bezbednosti, jer na drugoj strani mogu da se okupe podržavaoci Komunističke partije Kine", kaže Dejan Marković. Hapšenja aktivistaOsim zabrane okupljanja, srpske vlasti su u nekoliko navrata pritvarale aktiviste Falun Gonga tokom poseta kineskog predsednika. U maju 2024, kada je Si Đinping bio u Srbiji, uhapšeno je šestoro aktivista i još dve osobe koje su u njihovom srodstvu. Kako piše u rešenju koje je izdala Služba za borbu protiv terorizma Uprave kriminalističke policije, a u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, razlog zadržavanja je postojanje sumnje "da će ugroziti sigurnost lica pod međunarodnom zaštitom ozbiljnom pretnjom". Drugi slučaj dogodio se deceniju ranije. Jedanaest aktivista grupe Falun Gong uhapšeno je u Beogradu 2014. godine, uoči početka Samita sa Kinom, a potom deportovano iz zemlje. Tada su aktivisti Falung Gonga, kako su rekli, privedeni zbog namere da "mirno protestuju u cilju podizanja svesti o stanju ljudskih prava u Kini" i "protivzakonitog hapšenja" njihovih pristalica. Taj slučaj je došao je i do najviše pravne instance – Ustavnog suda Srbije, koji je u avgustu 2021. godine presudio u korist aktivista Falun Gonga. Ustavni sud je ocenio je da je policija nezakonito zadržala mirne demonstrante. U odluci u koju je RSE imao uvid, Ustavni sud je utvrdio da je došlo do povrede prava na slobodu i bezbednost.

Francuski i njemački ministri za Evropu Benjamin Haddad i Gunther Krichbaum razgovarali su u Sarajevu sa članovima Predsjedništva Bosne i Hercegovine- Željkom Cvijanović, Denisom Bećirovićem i Željkom Komšićem, 2. juna. Oni su u glavni grad Bosne i Hercegovine stigli uoči sjednice Vijeća za provedbu mira u BiH (PIC) na kojoj bi trebao biti izabran novi visoki predstavnik u BiH. Tokom dana susreli su se i sa ministrom vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedinom Konakovićem. Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, ministri Haddad i Krichbaum potvrdili su podršku Francuske i Njemačke suverenitetu, teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku Bosne i Hercegovine, kao i njenoj evropskoj perspektivi. Istaknuli su značaj kontinuiranog međunarodnog angažmana u Bosni i Hercegovini, te važnost uloge Kancelarije visokog predstavnika do ispunjavanja ciljeva i uslova iz Agende 5+2, naglašavajući njegov doprinos provedbi Dejtonskog mirovnog sporazuma, očuvanju institucionalne funkcionalnosti i stabilnosti zemlje. Konaković je podsjetio da je djelovanje visokog predstavnika u ključnim trenucima doprinosilo zaštiti suvereniteta države, očuvanju vladavine prava i sprečavanju destabilizirajućih i secesionističkih djelovanja. Upozorio je i da bi svako prerano slabljenje uloge OHR-a, prije ispunjavanja uslova 5+2, predstavljalo rizik za političku stabilnost i evropsku perspektivu zemlje. U Sarajevu je došao 1. juna i Stephen Doughty, britanski ministar za Evropu, Sjevernu Ameriku i prekomorske teritorije Velike Britanije, koji se 1. juna susreo sa ministrom vanjskih poslova BiH Elmedinom Konakovićem. Prema saopštenju Ministarstva vanjskih poslova BiH, "ponovio je snažnu podršku Velike Britanije punom mandatu i ovlastima OHR-a". Dio evropskih država predvođenih Njemačkom, Francuskom i Velikom Britanijom želi zadržati postojeći model koji visokom predstavniku omogućuje nametanje zakona i smjenu izabranih dužnosnika u slučaju političkih ili institucionalnih blokada ili narušavanja Daytonskog mirovnog sporazuma. Istovremeno, administracija u Washingtonu zagovara postupno smanjenje intervencionističke uloge OHR-a i veće oslanjanje na domaće institucije i političare. Sadašnji visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt je u aprilu najavio povlačenje s funkcije koju je obavljao pet godina, ali tek nakon što se izabere njegov nasljednik "zbog potrebe očuvanja institucionalnog kontinuiteta" uoči općih izbora u BiH koji su zakazani za oktobar. Koja je uloga PIC-a?Zadaća PIC-a je "davanje političkih smjernica visokom predstavniku", što znači da će članice, osim o imenu novog čelnika OHR-a, na sjednici 3. i 4. juna u Sarajevu morati postići dogovor i o ulozi te institucije. PIC čine SAD, EU, UK, Njemačka, Francuska, Italija, Kanada, Japan, Rusija i Turska, koja predstavlja interese Organizacija islamske suradnje, uz još nekoliko zemalja. Rusija je suspendovala učešće u radu PIC-a početkom 2022. godine, a godinama zagovara zatvaranje OHR-a. Ruski stav se podudara sa zahtjevima vlasti u entitetu Republici Srpskoj koje često podržava Kina u raspravama pred Vijećem sigurnosti UN-a. Istovremeno, zapadne članice PIC-a i dalje insistiraju na ispunjavanju uslova"Programa 5+2" prije zatvaranja OHR-a. Među neriješenim pitanjima ostaju raspodjela državne i vojne imovine, uz "pozitivnu procjenu političke situacije". Evropska komisija u svom je mišljenju o članstvu (avis) BiH navela da BiH ne može postati članica Evropske unije dok postoji međunarodni protektorat u sadašnjem obliku.

Ukazom od 1. juna nominovani su ambasadori Sjedinjenih Država za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru. Ova nominovanja treba da prođu potvrdu Senata. Kako je objavila Bijela kuća za BiH je nominovan Ronald Johnson iz savezne države Massachusetts za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SAD. Ronald J. Johnson je penzionisani brigadni general američkih marinaca. Trenutnu dužnost ambasadora od septembra 2025. u BiH obnaša John Ginkel kao otpravnik poslova. Za Srbiju je nominovan Michael Young iz države Utah. Michael K. Young je tokom administracije predsjednika Georgea Busha starijeg radio u Ministarstvu inostranih poslova SAD kao ambasador za trgovinu i ekološka pitanja, te kao zamjenik podsekretara za ekonomska i poljoprivredna pitanja i zamjenik pravnog savjetnika. Takođe je bio predsjednik Utah Univerziteta od 2004-2011. SAD nemaju ambasadora u Srbiji od januara 2025. kada je tu poziciju napustio Christopher Hill. Predsjednik SAD Donald Trump nominovao je za to mjesto Marka Brnoviča u martu 2025., ali je šest mjeseci kasnije administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni. Brnovič je preminuo u januaru 2026. Za Crnu Goru je nominovan Peter McCoy iz Južne Caroline. Nominovani ambasador za Crnu Goru Peter McCoy tokom pravne karijere služio je kao državni tužilac iz okruga Južna Carolina 2020. do 2021., a prethodno je radio kao krivični tužilac. SAD ambasadu u Podgorici trenutno vodi kao otpravnik poslova karijerni diplomata Michael C. Keays. Istaknute su i nominacije za ambasadore u Republici Salvador, Azerbejdžanu, Kraljevini Kambodži, Ekvatorijalna Gvineja, Moldaviji, Indoneziji, Bugarskoj, Republici Trinidad i Tobago, Paragvaju, Kolumbiji, Litvanija, Egipat, Brazil, Ekvador, Gambija, Dijera Leone, Keniji. SAD su ranije nominovale i svog ambasadora u Albaniji. Krajem maja ove godine, kandidat za američkog ambasadora u Albaniji, Eric Wendt, pojavio se pred Odborom za inostrane poslove američkog Senata. U vezi s Kosovom, Washington još nije dao nikakvu izjavu, budući da američku ambasadu u Prištini trenutno vodi otpravnica poslova Anu Prattipati, nakon što je prethodni ambasador Jeff Hovenier završio svoj trogodišnji mandat krajem decembra 2024. Inače, procedura imenovanja ambasadora SAD bazira se na ustavnom principu "savjeta i saglasnosti" Senata. Predsjednik prvo nominuje kandidata za ambasadora, koji može biti karijerni diplomata ili politički imenovana osoba. Nakon toga nominacija ide u Senatski odbor za inostrane poslove, koji razmatra kandidata. Odbor često organizuje saslušanje na kojem kandidat odgovara na pitanja senatora o politici SAD, zemlji u koju ide kao ambasador i drugim relevantnim temama. Odbor glasa o nominaciji i šalje preporuku punom sastavu Senata. Ako se nominacija odobri bude upićena na glasanje u Senatu. Tek nakon što Senat potvrdi kandidata većinom glasova, predsjednik formalno imenuje ambasadora. Novi ambasador potom odlazi u zemlju domaćina i predaje akreditive šefu države, čime službeno preuzima dužnost. Za razliku od mnogih država, ambasadori SAD ne stupaju na funkciju odmah nakon predsjedničke nominacije. Potvrda Senata predstavlja važan mehanizam kontrole izvršne vlasti i često može potrajati sedmicama ili mjesecima, posebno ako postoje političke kontroverze oko kandidata.

U velikom ruskom napadu raketama i dronovima na Kijev, koji je uslijedio tokom noći, ubijene su najmanje četiri osobe, a desetine su ozlijeđeni, uključujući djecu, rekli su ukrajinski zvaničnici.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je u ponedeljak navode da će Srbija uvesti vize za ruske državljane. Vučić je za TV prva rekao da se nije ni razmišljalo o uvođenju viza za državljane Rusije, nakon izveštaja ruskog lista Izvestija da u Srbiji jačaju rasprave o antiruskim inicijativama, uključujući i moguće ukidanje bezviznog režima s Rusijom do kraja godine, radi pristupanja Evropskoj uniji. Vučić je rekao da pozvao predsednicu Narodne skupštine Srbije Anu Brnabić da proveri da vidi da "nešto u parlamentu nisu izglasali". "Takva odluka neće biti doneta, čak i da je neko donese, biće sklonjena odmah, stornirana odmah", rekao je Vučić. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u ponedeljak da odluka Srbije o ukidanju bezviznog režima s Rusijom ne bi mogla biti jednostrana, bez recipročnih mera, prenela je agencija Beta. "Po pravilu, takve su odluke simetrične. Donose se na osnovu reciprociteta", rekao je Peskov novinarima u Kremlju, povodom navoda da bi Srbija mogla ukinuti bezvizni režim s Rusijom. Ruski list Izvestija citirao je predsednika skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu Dragana Stanojevića da u Srbiji jačaju antiruske inicijative, uključujući i razmatranje mogućeg ukidanja bezviznog režima s Rusijom radi ispunjavanja uslova za ulazak u EU. On je, međutim, za Izvestija rekao da je Srbija još daleko od ulaska u EU i ukidanja viznog režima sa zemljama Šengena, zbog čega bi ubrzano ispunjavanje tih zahteva predstavljalo "kapitulaciju" i moglo dovesti do gubitka podrške među građanima. Prema njegovim rečima, pitanje viznog režima s Rusijom razmatra se kao deo ispunjavanja uslova iz Brisela, ali da je Srbija "daleko" od članstva u EU, "pa je i realizacija tih obaveza takođe daleka".

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u ponedeljak da je razgovarala s izvršnim direktorom Nacionalnog saveta Bele kuće za energetsku dominaciju Džerodom Ejdženom (Jarred Agen) o jačanju saradnje Srbije i SAD u energetskom sektoru, kao i o američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS). Đedović Handanović je na Instagramu navela je fokus razgovora bio na novim projektima koji mogu doprineti jačanju energetske sigurnosti, diversifikaciji izvora snabdevanja i razvoju moderne energetske infrastrukture. Stejt department je krajem maja u izveštaju Kongresu, uz ocenu da energetska zavisnost od Rusije predstavlja stratešku ranjivost Zapadnog Balkana, naveo da diversifikacija isporuka energenata jača regionalnu stabilnost i prosperitet, pri čemu američki tečni prirodni gas, nuklearna tehnologija i obnovljivi izvori energije nude komercijalno atraktivne i geopolitički pouzdane alternative. "Sa Sjedinjenim Američkim Državama imamo sporazum o strateškoj saradnji u energetici, što je ujedno i prvi strateški sporazum između naše dve zemlje koji je odličan okvir za saradnju, posebno u gasnom, hidro i sektoru obnovljivih izvora energije", navela je Đedović Handanović. Ona je dodala da je sa zvaničnikom Bele kuće razgovarala i o sankcijama koje je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine OFAC uvela NIS-u i da je zahvalila na odlaganjima koje je Srbija dosad dobila da reši pitanje naftne kompanije koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. "Srbija je otvorena za razgovore i svakodnevno radimo na iznalaženju dugoročnog rešenja, dok se NIS ne ukloni sa liste sankcija", navela je Đedović Handanović. SAD su više puta produžavale rok za prodaju NIS-a i mađarska naftna kompanija MOL je krajem maja dobila novi rok do 6. juna da završi pregovore s Gaspromnjeftom o kupovini ruskog udela u NIS-u. Pregovori između MOL-a i Srbije navodno su zapeli u vezi s radom NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima.

Predsjednik Evropskog vijeća Antonio Costa izjavio je u Sarajevu 1. juna kako je "važno da novi visoki predstavnik odražava težnje Bosne i Hercegovine za pristupanje Evropskoj uniji". Costa je ovo rekao uoči sjednice Vijeća za provedbu mira u BiH (PIC) koje će ove sedmice raspravljati o izboru novog visokog predstavnika u ovoj zemlji. "BiH više nije na mjestu gdje je bila 1995. godine. Napravljen je veliki napredak. Ako je budućnost ove zemlje u Evropskoj uniji, mi ćemo to ostvariti. Nastavićemo raditi zajedno za evropsku budućnost", poručio je Costa nakon sastanka s članovima Predsjedništva Bosne i Hercegovine u okviru njegove posjete BiH. On je pozvao vlasti u BiH da ne propuste priliku da dobiju novac iz Plana rasta, odnosno da imenuju glavnog pregovarača sa EU i odobre dvije reforme koje se odnose na pravosudni sistem. "BiH je već izgubila 108 miliona eura, a dodatnih 373 miliona su u riziku. Ako ispunite uslove usklađivanja sa zakonodavstvom EU, postepena integracija u jedinstveno evropsko tržište će koristiti vašim građanima i preduzećima već prije pristupanja", rekao je on. Plan rasta je paket EU za region od šest milijardi eura. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina. BiH je nacrt reformske agende usvojila i poslala 30. septembra prošle godine u Brisel, godinu iza Albanije, Crne Gore, Kosova, Srbije i Sjeverne Makedonije. Prije toga je Evropska komisija za 108,5 miliona eura umanjila fond za BiH, vrijedan oko milijardu eura, te zaprijetila novim smanjenjem za deset posto. Costa je naveo i da je proširenje EU geostrateški interes za Evropu. "Članstvo u Evropskoj uniji je je slobodan i suveren izbor za BiH. U ovom vremenu globalne geopolitičke neizvjesnosti i ekonomske nestabilnosti, više od prilike, proširenje je geostrateški interes za Evropu. To je investicija za mir, stabilnost i sigurnost našeg kontinenta", poručio je Costa. Predsjednik Evropskog vijeća Antonio Costa nakon Bosne i Hercegovine će u utorak, 2. juna posjetiti Albaniju i Sjevernoj Makedoniju. Za 3. juni planirana je posjeta Kosovu, a posljednjeg dana njegove turneje zemljama Zapadnog Balkana, 4. juna, boraviće u Srbiji i Crnoj Gori. Posjeta ovim zemljama se dešava uoči samita između Evropske unije (EU) i regiona, koji će biti održan 5. juna u Tivtu. Ovo je druga Costina turneja regionom Zapadnog Balkana za manje od dvije godine, otkako je 1. decembra 2024. preuzeo vodstvo nad najvažnijom političkom institucijom Evropske unije.

Albanski premijer Edi Rama stao je odbranu projekta turističkog kompleksa na obali te zemlje posle protesta zbog radova u zaštićenoj oblasti, dok je antikorupcijsko telo potvrdilo da je pokrenulo istragu o tom slučaju. Meštani Zverneca blizu Valone protestuju od subote zbog radova na izgradnji rizorta u zaštićenom području Piše Poro–Narta, usled zabrinutosti zbog uticaja na životnu sredinu i sporova oko vlasništva nad zemljištem. Radovi su povezani s ranije objavljenim planovima Džareda Kušnera (Jared Kusner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji je u martu 2024. izjavio da namerava da izgradi hotele i stotine vila na području Zverneca. Protest se u međuvremenu preselio i u glavni grad Tiranu, gde je u ponedeljak nekoliko desetina građana i pripadnika civilnog društva protestovalo ispred zgrade Vlade, tražeći Raminu ostavku. Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) potvrdila je da je pokrenula istragu u vezi sa Zvrrnecom, ali nije iznela detalje o tome šta se tačno istražuje. Na pitanje novinara da li postoji istraga i šta ona obuhvata, portparolka SPAK-a Ada Hećimi (Heqimi) izjavila je: "U odgovoru na vaše pitanje, predmet je pod istragom i nemamo drugih informacija koje bismo mogli da podelimo". Tokom protesta u području Piše Poro-Narte povređen je demonstrant s albanskim i grčkim državljanstvom, što izazvalo reakciju Atine. Rama, koji je bio u gradu Berat na sastanku svoje Socijalističke partije, rekao je da je protest kao besmislen, dok su organizatori upozorili da će se nastaviti i sutradan. Područje gde su počeli radovi na izgradnji rizorta deo je zaštićene oblasti od nacionalnog i međunarodnog značaja. Smatra se da se u toj oblasti na obali nalazi jedno od najvažnijih staništa u za ptice močvarice i selice, među kojima su i flamingosi. RSE je poslao upit Kušnerovoj kompaniji povodom poslednjih dešavanja u Albaniji. Rama je rekao da je projekat započet kao interesovanje investitora 2023. godine i da je uključivalo ostrvo Sazan. "Naš stav je bio da je Sazan državno zemljište i da smo spremni da sarađujemo s vama, ali to zemljište nije na prodaju, albanska država će biti strana u postupku, odnosno partner. Što se tiče projekta u Zvernecu, jasno smo stavili do znanja da to moraju rešiti s vlasnicima. To je početak", rekao je Rama tokom sastanka parlamentarne grupe njegove Socijalističke partije. On je dodao da svi znaju ko su zainteresovane strane u ovom projektu. "Čitav svet priča o ovom projektu zbog čoveka koji ga je promovisao Džareda Kušnera, ali svet ima svoje neraščišćene i svoje ratove koje vodi, pa je zato projekat privukao interesovanje američkih i evropskih medija, ali s agendom, ne da bi informisali o razvoju Albanije, već da bi tražili iglu u plastu sena. Zbog toga su investitori angažovali svetski vrh u arhitekturi, inženjerstvu, životnoj sredini, pravnim aspektima itd.", rekao je Rama. Prema njegovim rečima, albanska Vlada je zaštitila interese zemlje, ističući da su vlasti odbile jedan ranije projekat jer su "zahtevale visoke standarde". Rama je rekao da su napadi na projekat političke prirode. On je dodao da je izdržao sve napade zbog vizije koju ima za Albaniju i da mu, prema njegovim rečima, bez te vizije ne treba fotelja u vlasti. On je rekao da je projekat u Zvernecu, vredan četiri milijarde evra, jedna od investicija koja ima za cilj da Albaniju postavi na "listu šampiona" u turizmu i da se zato našao na meti napada. Prema njegovim rečima, brojne reakcije građana u vezi s projektom posledica su "manipulacija i neistina" o toj investiciji. Rama je rekao da su investitori za ovaj projekat angažovali pet svetski poznatih arhitektonskih studija, kao i najbolje stručnjake za zaštitu životne sredine. "Videli ste da su investitori došli i da ona gospođa... (Ivanka Tramp) nije došla na odmor, već su pola dana proveli na javnoj raspravi s profesorima istorije i geodezije iz Albanije koji su govorili o svim aspektima, dok je velika grupa ljudi slušala i hvatala beleške", rekao je Rama, misleći na ćerku američkog predsednika, koja je u januaru boravila u Albaniji. Prema Raminim rečima, u martu je predstavljen "drugi rekonceptualizovani projekat, s drugačijim projektantskim i razvojnim pristupom", dodajući da Nacionalni savet za teritoriju, kojim predsedava albanski premijer, "nije odobrio projekat onako kako je predstavljen, već je postavio uslove". "Projekat će se razvijati isključivo na privatnoj imovini registrovanoj na državnom zemljištu, laguna se ne diram i razvoj ne može da uključuje marinu, pošto je ona bila predviđena u dve verzije, pa smo je uklonili. Za marinu je traženo da se naknadno uradi projekat kasnije u konsultaciji s ekspertima i nakon što se projekat u celini sagleda. Američki investitori su mi rekli da će sve uraditi po zakonu", rekao je Rama. On je rekao da će postojati zaštitni pojas kako bi se očuvali prirodni pejzaži, kvalitet staništa i ekološki procesi u tom području. Posle protesta 30. maja u Zvernecu, reagovala je Grčka tražeći da se rasvetli incidenta, pošto je jedan demonstrant povređen. Povređeni demonstrant ima i albansko i grčko državljanstvo. Rama je odgovorio na tvrdnje Atine, naglašavajući da su čin izveli pripadnici privatnog obezbeđenja, a ne država, što se, kako je rekao, dešavalo Albancima u Grčkoj. Ponašanje kompanije za obezbeđenje, ali i policije u Valoni "bilo je odvratno", rekao je Rama. On je, međutim, pohvalio mere koje su preduzele albanske vlasti povodom tog slučaja. Reakcija GrčkePosle protesta tokom vikenda, Grčka je reagovala tražeći objašnjenje od Albanije, pošto je povređen jedan grčki državljanin. "Ministarstvo spoljnih poslova izražava snažnu zabrinutost zbog incidenata u Zvernecu u Albaniji, tokom protesta meštana za njihova imovinska prava, među kojima je povređen i jedan grčki državljanin", saopštilo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova. Prema navodima Ministarstva, grčka ambasada u Tirani preduzima "neophodne korake kod albanske strane", zahtevajući potpuno rasvetljavanje incidenta i "utvrđivanje odgovornosti". Grčka je u reakciji istakla potrebu za poštovanjem i zaštitom prava i imovine pripadnika grčke nacionalne manjine, kao i važnost efikasne zaštite ekološki zaštićenih područja, u okviru usklađivanja zakona s Evropskom unijom. Albansko Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove u odgovoru je saopštilo da žali zbog situacije koja se dogodila u Zvernecu i dodalo da su vlasti dve zemlje u stalnom kontaktu na različitim nivoima. Na društvenim mrežama objavljen je video snimak na kojem se vidi kako radnik privatne kompanije za obezbeđenje udara demonstranta, dok ga druga dvojica vukla po zemlji nekoliko metara. Policija Valone, oblasti u kojoj se nalazi Zvernec, saopštila je da je demonstrant na silu ušao u područje gde se izvode radovi, premda su snimci na društvenim mrežama pokazali suprotno. Generalni direktor Državne policije Skender Hita naredio je suspenziju direktora policije u Valoni, kao i pokretanje disciplinske istrage protiv drugih policijskih rukovodilaca u tom okrugu. Albansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je uhapšen radnik obezbeđenja koji je primenio nasilje nad demonstrantom s albanskim i grčkim državljanstvom uhapšen, dok je protiv još dva zaposlena pokrenut krivični postupak. "Albanija ostaje potpuno posvećena daljem jačanju odnosa s Grčkom, zasnovanih na uzajamnom poštovanju, otvorenom dijalogu i zajedničkim evropskim vrednostima", navodi se u reakciji albanskog Ministarstvo spoljnih poslova. Protest u Zvernecu izazvao je reakciju civilnog društva i ekoloških aktivista. Oni navode da se radovi izvode suprotno javnom interesu i da se njima uništava zaštićeno područje. U nedelju popodne održan je protest ispred generalnog direktorata policije. Posle toga su učesnici protesta otišli do Ministarstva. Demonstranti su zahtevali odgovore od institucija u vezi s postupcima policije i radnika privatnog obezbeđenja. Takođe su tražili obustavu gradnje u zaštićenim područjima.

Svaki privremeni mirovni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana morao bi da bude praćen dubljim pregovorima o nuklearnim zalihama Teherana, raketama i drugim ključnim pitanjima, izjavila je šefica spoljne politike Evropske unije (EU) Kaja Kalas (Kallas). Govoreći na konferenciji za novinare u Islamabadu 1. juna, Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, rekla je da vidi "krhko diplomatsko otvaranje" za produženje postojećeg privremenog primirja i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, uprkos razmeni napada između Irana i Sjedinjenih Država tokom noći. "Svako privremeno razumevanje između SAD i Irana mora da bude praćeno dubljim razgovorima o teheranskim nuklearnim zalihama i drugim ključnim pitanjima", poručila je najviša diplomatkinja EU na zajedničkoj konferenciji za novinare sa pakistanskim zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Išakom Darom. Kalas je pohvalila ulogu Pakistana kao posrednika u krizi u Zalivu i izrazila spremnost EU da doprinese mirnom rešavanju spora između SAD i Irana, navodeći "ekonomsku moć Unije, teško stečeno iskustvo u nuklearnoj oblasti, dugogodišnje odnose sa partnerima širom Zaliva i direktan dijalog sa samim Iranom". "Vidim konkretnu ulogu EU u tome da se svaki budući sporazum učini održivim – bilo kroz pomorske operacije ili ekonomske podsticaje koji podržavaju dugoročnu stabilnost", rekla je, uz napomenu da bi put ka ublažavanju sankcija za Iran morao da bude "pažljivo kalibrisan" i uz "stroge uslove". SAD i Izrael su 28. februara pokrenuli vazdušne napade na Iran, nakon kontinuiranih nesuglasica u vezi sa iranskim nuklearnim kapacitetima. Pakistan posreduje između Sjedinjenih Država i Irana u cilju postizanja trajnog primirja, nakon što je 8. aprila postignuto krhko zatišje. Nacrt sporazuma, uz posredovanje Pakistana, neprestano se razmenjuje između dve strane, dok je američki predsednik Donald Tramp 31. maja izjavio da je fokus na iranskom nuklearnom programu. U objavi na društvenim mrežama poručio je da njegov sporazum "vrlo jasno predviđa da Iran neće imati nuklearno oružje". Tokom rata, Teheran i Vašington su preduzeli mere koje su faktički dovele do zatvaranja Ormuskog moreuza, uskog ali strateški ključnog pomorskog prolaza kroz koji se gotovo 20 odsto svetskih zaliha nafte transportuje iz Zaliva ka međunarodnim tržištima. Ovaj poremećaj izazvao je nagli skok globalnih cena nafte i podstakao zabrinutost zbog inflacije, prekida u lancima snabdevanja i šire ekonomske nestabilnosti širom sveta. Partnerstvo Pakistan–EUKalas je rekla da njena prva poseta Islamabadu "naglašava kontinuirani zamah u političkim kontaktima na visokom nivou između Pakistana i EU i odražava zajedničku posvećenost daljem jačanju partnerstva". Osvrćući se na nedavne granične sukobe Pakistana sa talibanskim režimom u susednom Avganistanu, rekla je da su borbe imale "teške humanitarne posledice" i da nose rizik od dodatne "nestabilnosti i radikalizacije". "Pakistan ima pravo da brani sebe i svoje građane u skladu sa međunarodnim pravom. Ali dijalog, a ne vazdušni napadi, predstavlja najbolji izlaz iz ove situacije", dodala je. Nekada višedecenijski saveznici, Pakistan i talibani su u oktobru prošle godine ušli u krvave pogranične sukobe, u kojima je poginuo velik broj vojnika i civila, dok je civilno stanovništvo sa obe strane granice raseljeno. Pakistan optužuje talibane da na svojoj teritoriji pružaju utočište pakistanskim talibanima, odakle oni izvode napade unutar Pakistana. Avganistanski talibani, međutim, tvrde da neće dozvoliti da se avganistanska teritorija koristi protiv bilo koje druge zemlje. Pakistan je prošle godine izveo vazdušne napade unutar Avganistana, ciljajući više gradova, uključujući i prestonicu Kabul. Avganistanski talibani su uzvratili minobacačkom i artiljerijskom vatrom na pakistanske pogranične položaje duž 2.600 kilometara duge Durandove linije, uspostavljene još u vreme britanske vladavine.

Teheran je optužio Sjedinjene Države da iznose "kontradiktorne zahtjeve" u mirovnim pregovorima dok prekid vatre visi o koncu usred novog kruga napada. Američka vojska saopštila je da je 1. juna izvela još jedan talas napada u samoodbrani na iranske lokacije, dok je Iran uzvratio raketnim i napadima dronovima na Kuvajt, američkog saveznika u Perzijskom zaljevu. Američka centralna komanda (CENTCOM) navela je u saopštenju da su "izveli samoodbrambene napade na iranske radarske i komandno-kontrolne lokacije za dronove u Goruku, Iran, i na ostrvu Qeshm tokom ovog vikenda." Korpus islamske revolucionarne garde saopštio je da su američke snage napale telekomunikacijski toranj na ostrvu Sirik, primoravši Iran da "gađa zračnu bazu s koje je napad pokrenut," što je implicitna referenca na Kuvajt. Ovo je najmanje treći javno objavljeni američki napad na iranske ciljeve "u samoodbrani" otkako je počelo primirje početkom aprila. Američke snage izvele su udare 7. maja nakon napada koji su uključivali iranske rakete, dronove i čamce usmjerene na američke pomorske brodove. Dodatne napade su izveli i 25. maja, te 27-28. maja na raketne lokacije, čamce za polaganje mina i druge vojne ciljeve za koje Washington kaže da prijete američkim snagama i komercijalnom pomorstvu u Hormuškom moreuzu. Uprkos razmjeni vatre, čini se da primirje od 8. aprila i dalje traje, iako je Teheran optužio Washington za kršenje primirja. Tokom sedmičnog brifinga za medije 1. juna, portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baqaei rekao je da Sjedinjene Države "takođe krše primirje, uključujući i jutros." Dodao je da će Teheran "preduzeti sve mjere koje smatra potrebnim da odbrani nacionalnu sigurnost Irana." Baqaei je rekao da se komunikacija sa Sjedinjenim Državama nastavlja "uz ekstremni skepticizam i pesimizam" jer "druga strana stalno mijenja svoje stavove i iznosi nove ili kontradiktorne zahtjeve." Najnoviji nacrt sporazuma produžio bi primirje za 60 dana, kako je izvjestio Axios, te bi pozvao na ponovno otvaranje Hormuškog moreuza i uspostavio okvir za obnovljene nuklearne pregovore. Sporazum bi također potencijalno omogućio Iranu pristup milijardama dolara zamrznutih sredstava kroz ublažavanje sankcija ako se diplomatski napredak nastavi. Ali američki mediji izvijestili su 31. maja da je predsjednik Donald Trump zatražio izmjene predloženog sporazuma s Iranom. Navodi se da se izmjene odnose na status Hormuškog moreuza i raspolaganje iranskim zalihama visoko obogaćenog uranijuma. U objavi na društvenim mrežama 1. juna, Trump je rekao da "Iran zaista želi postići sporazum, i to će biti dobar sporazum za SAD i one koji su s nama." Nije dodatno pojasnio. Baqaei je na konferenciji za novinare rekao da je prekid vatre u Libanu "suštinski uslov za bilo kakav sporazum" sa Sjedinjenim Državama, dok Izrael širi ofanzivu za koju kaže da unutar Libana cilja članove Hezbolaha, organizacije koju Washington označava kao terorističku grupu. Mohammad Baqer Qalibaf, predsjednik iranskog parlamenta i glavni nuklearni pregovarač, ponovio je stav Teherana u objavi na mreži X, optužujući da američka pomorska blokada iranskih luka i izraelska "eskalacija ratnih zločina u Libanu" predstavljaju "nepoštivanje prekida vatre Sjedinjenih Država."

Deo opozicije u Skupštini Crne Gore, predvođen Demokratskom partijom socijalista (DPS) predstavio je zajedničku platformu za prevazilaženje institucionalne i političke krize, prenosi RTCG. Kao ključne elemente platforme predstavnici opozicije navode izmene Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i Upravi policije, politički konsenzus o imenovanjima u pravosuđu i državnim institucijama, kao i obavezu da se bez saglasnosti opozicije ne menjaju važni zakoni iz oblasti izbornog sistema i državnog uređenja. Na to su odgovorili iz Pokreta Evropa Sad (PES) i njihovih koalicionih partnera, navodeći da "parlamentarna većina prima k znanju činjenicu da opozicione parlamentarne partije, i nakon više probijenih rokova koje su same postavile tokom razgovora u Delegaciji Evropske unije, nijesu uspjele da usaglase jedinstvenu platformu, pa samim tim ni jedinstven politički stav." Predsednik DPS-a Danijel Živković, koji je predstavio platformu opozicije, poručuje da opozicija želi da doprinese ubrzanju evropskog puta Crne Gore, ali da neće biti „nijemi posmatrač“ kršenja Ustava, ljudskih prava i demokratskih procedura. Živković navodi i da je Crna Gora upala u krizu nakon što su početkom marta u Skupštini usvojene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakon o ANB, čemu se opozicija oštro protivila. Ove zakone je predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio na ponovno odlučivanje, uz objašnjenje da to čini jer ovi zakoni nisu usklađeni sa pravnim principima Evropske unije (EU), ali i zakonodavstvom Crne Gore. Skupština Crne Gore je, međutim, 19. marta ponovo izglasala ova dva zakona. Kritike na ovaj zakon došle su i iz nevladinog sektora, ali i Evropske komisije iz koje je pre usvajanja zakona saopšteno da oni nisu u skladu sa pravnom tekovinom Evropske Unije, te da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. „Potrebno je izmijeniti dva zakona o ANB-u i unutrašnjim poslovima. Ova dva zakonska rješenja nijesu usaglašena sa Ustavom i nijesu ispoštovala osnovna ljudska prava i slobode i deklaracije i povelje na međunarodnom nivou“, rekao je Danijel Živković iz DPS-a, predstavljajući jedinstvenu platformu opozicije, prenosi RTCG. Kao drugi segment platforme naveo je potrebu postizanja političkog konsenzusa oko imenovanja u pravosuđu i drugim važnim institucijama, poput Sudskog saveta, Fiskalnog saveta i RTCG-a. Treći segment platforme odnosi se na to da, kako je naveo Živković, izborni zakoni ne bi trebalo da se menjaju bez saglasnosti opozicije, odnosno šireg konsenzusa. Predstavnici opozicije poručili su da je proces evropskih integracija nešto što je u temelju svim potpisnicama platforme. Crna Gora smatra se liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, a vlada najavljuje zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 14.

Skup predstavnika ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja organizovan je u Beogradu u nedelju, 31. maja. Na skupu u Medija centru Udruženja novinara Srbije (UNS) predstavljene su proruske, antimigrantske, anti-LGBT i rasističke ideje. Izneto je više uvreda na račun Roma, crnaca, LGBT+ populacije. Učesnici su negirali nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine. Poslate su poruke protiv Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a. Konferencija pod nazivom "Budućnost za evropske nacije" predstavljena je kao sastanak Alijanse za mir i slobodu (Alliance for peace and freedom – APF). To je koalicija koju su 2015. oformile stranke krajnje desnice iz više evropskih zemalja, između ostalih Velike Britanije, Nemačke i Španije. Ko su bili gosti na konferenciji?Na konferenciji je, pored ostalih, govorio predsedavajući APF-a Roberto Fiore, inače prvi čovek italijanske neofašističke stranke "Nova snaga" (Forza Nuova). Ta stranka osnovana je sredinom devedesetih i poznata je po anti-LGBT i antimigrantskoj retorici, a nakon ruske agresije na Ukrajinu podržali su Rusiju. Prema pisanju italijanskih medija članovi "Nove snage" borili su se na ruskoj strani u Donbasu na istoku Ukrajine. Na konferenciji se obratila i generalna sekretarka te stranke Gloria Kallareli. Među govornicima su bili i potpredsednik španske ultradesničarske partije "Democracia Nacional" Gonzalo Martin, te Janis Zografos iz "Grčkog patriotskog pokreta-K21". Pokret iz Grčke nastao je nakon raspada neonacističke "Zlatne zore". Njen osnivač Nikolaos Mihaloliakos poznat je kao obožavalac nacizma, a na skupovima je okupljene pozdravljao podignutom rukom poput vođe nacističke Nemačke Adolfa Hitlera. U jednom trenutku "Zlatna zora" bila je treća stranka po snazi. Međutim, oktobra 2020. godine sud u Grčkoj proglasio je tu stranku kriminalnom organizacijom. Osuđeno je blizu 70 pripadnika ove organizacije, na čelu sa vođom i osnivačem Nikolaosom Mihaloliakosom. Među zločinima za koje su osuđeni su ubistvo grčkog muzičara Pavlosa Fisasa, napadi na migrante i političke protivnike. Ko su bili domaćini u Beogradu?Konferenciju u Beogradu organizovao je srpski ultradesničar Miša Vacić koji se predstavlja kao lider vanparlamentarne stranke Srpska desnica. Vacić se od 2023. nalazi na listi sankcija Ministarstva finansija SAD zbog "zlonamernih aktivnosti u korist Rusije". Na konferenciji je izneo stav da su "srpskim nacionalistima" trenutno najveća pretnja studentski pokret i antivladini demonstranti u Srbiji. Optužio ih je da su "domaći izdajnici", dok je za vlast Srpske napredne stranke kazao da bi bila "apsolutno savršena" ukoliko bi im se njegova stranka pridružila. Među "domaćinima" skupa bio i vođa zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj Goran Davidović poznat pod nadimkom "Firer". Ovu grupu je Ustavni sud zabranio 2011. godine zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Davidović je u Srbiji osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora, zbog upada na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine. Tom prilikom su on i grupa neonacista verbalno i fizički napali prisutne. On je 2007. ponovo optužen za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje – ovoga puta zbog napada na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 2007. godine. I taj sudski proces je trajao godinama, a Davidović je bio u Italiji i nedostupan pravosudnim organima Srbije i sudilo mu se u odsustvu. U Srbiju se vratio 2019. godine, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu protiv njega. Među govornicima je bio i Pavle Bihali vođa ultradesničarskog pokreta "Levijatan", čiji su članovi hapšeni zbog napada na migrante i niza drugih incidenata. Davidović, Vacić i Bihali predstavili su se na konferenciji i kao osnivači Partije srpskih nacionalista. Formiranje te stranke najavili su krajem 2024. godine kao "političku borbenu formaciju koja će legalnim sredstvima da se bori za učešće u vlasti". RSE nije pronašao ovu stranku u Registru političkih partija Srbije. Miša Vacić je i u julu 2023. godine u Beogradu organizovao skup na kojem su učestvovali predstavnici ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja. U martu je učestvovao na skupu evropskih partija krajnje desnice u Rimu, na kojem je salutirao fašističkim pozdravom. To je uradio i u Rimu 2021. godine na skupu koji su takođe organizovali italijanski krajnji desničari.

Ukrajinski dronovi ciljali su rusku rafineriju nafte stotinama kilometara od ukrajinske granice, što je najnoviji u nizu kampanja dubokih udara čija meta je ruska naftna industrija. Napadi koji su se dogodili 31. maja noću na objekat u centralnoj Saratovskoj oblasti, drugi od marta, izgleda da nisu prouzrokovali žrtve. Međutim, veliki požar i gust crni dim su prijavljeni u postrojenju koje pripada državnoj naftnoj kompaniji Rosnjeft. Ukrajinska vojska je saopštila da su njihovi dronovi ciljali rafineriju u Saratovu, zajedno sa nekoliko drugih lokacija širom Rusije. Guverner Saratova Roman Busargin rekao je da je "civilna infrastruktura" pogođena, ali nije precizirao šta tačno. Od početka godine, Ukrajina je značajno pojačala svoju kampanju dronova na ruska naftna i gasna postrojenja širom zemlje. Čini se da je cilj na smanjenje mogućnosti Rusije da izvozi fosilna goriva i prikuplja prihode za finansiranje rata protiv Ukrajine. Rusija je profitirala od skoka globalnih cijena energenata izazvanog američko-izraelskim ratom protiv Irana. Napori Ukrajine, koji su takođe bili usmjereni na cjevovode i skladišta, primorali su na zaustavljanje ili smanjenje proizvodnje u praktično svim većim rafinerijama nafte u centralnoj Rusiji. Ovo je dramatično smanjilo proizvodnju nafte u Rusiji, prema procjenama agencije Reuters. Na Krimu, crnomorskom poluostrvu koji je Rusija prisilno anektirala od Ukrajine 2014. godine, lokalne vlasti su najavile štednju benzina, s ograničenjem vozača na dnevne količine i zabranom korištenja kanistera. Javnom prijevozu daće se prioritet, rekao je regionalni čelnik Sergej Aksjonov. Pored toga, šef ruske organizacije za nuklearnu energiju Rosatom, Aleksej Lihačov, izdao je 30. maja saopštenje u kojem tvrdi da je ukrajinski dron navodno detonirao u blizini zgrade turbina jednog od šest nuklearnih reaktora u elektrani Zaporožje u Ukrajini. Ukrajinske oružane snage odbacile su ovu tvrdnju kao dio ruske kampanje dezinformacija osmišljene da skrene pažnju sa sopstvenih ratnih zločina i gubitaka. Zaporožka nuklearna elektrana je najveće nuklearno postrojenje u Evropi, ali je hladno obustavljena od 2022. godine kada je ruska vojska okupirala dio regiona i elektranu, primoravajući lokalno osoblje da upravlja elektranom pod njihovom komandom. Kijev je od tada više puta optužio Rusiju za sabotiranje elektrane u pokušaju da Ukrajinu predstavi kao neodgovornog međunarodnog aktera. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) posredovala je između strana kako bi se osigurala bezbjednost elektrane. Agencija je saopštila da je primijetila prijavljeni napad dronom, ne pripisujući ga ni Ukrajini ni Rusiji, i istakla da bi "ovo bio prvi napad dronom unutar perimetra Zaporožke od aprila 2024. godine". Međunarodna agencija za atomsku energiju, nuklearno nadzorno tijelo Ujedinjenih nacija, izjavila je da je tim stručnjaka pregledao postrojenje nakon incidenta i da nije izvijestio o povišenim nivoima zračenja. Agencija nije identifikovala bespilotnu letjelicu.

Udruženje "Da se zna" saopštilo da su u noći između 28. i 29. maja, trans devojku i njenog partnera pretukla dvojica nepoznatih napadača u blizini Geneks kule, u Beogradu. Kako je saopšteno 31. maja, napadači su bili zajedno sa njima u gradskom prevozu. Napali su ih nakon što su izašli na istoj stanici. "Slučaj je prijavljen Policijskoj stanici Novi Beograd zajedno sa predatim lekarskim izveštajima o konstatovanim telesnim povredama". "Tokom davanja izjava u policiji, policijski službenici su izjavljivali homofobične komentare i negirali Matejin rodni identitet obraćajući joj se u muškom rodu, uključujući i u službenom zapisniku", istaklo je udruženje. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, do objavljivanja vesti, nisu odgovorili hitan upit Radija Slobodna Evropa u vezi sa navodima o napadu i postupanju policijskih službenika. Udruženje "Da se zna", koje evidentira transfobične i homofobične napade i pretnje, upozorilo je na "drastično pogoršanje bezbednosti LGBT+ osoba u Srbiji i potpuno odsustvo procesuiranja odgovornih za napade iz mržnje". "Ukoliko tužilaštvo nastavi da ignoriše zločine iz mržnje, to će biti dodatni motiv novim napadačima da sa napadima nastave, čime ulazimo u vreme potpune nesigurnosti za živote LGBT+ osoba u Srbiji", istakli su. "Da se zna" je ranije ukazalo da je u 2025. godini zabeleženo najmanje 110 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+, što je rekordan zabeležen broj u poslednjih devet godina, otkako ta organizacija vodi evidenciju.

Pretovaren kamion koji je prevozio afganistanske porodice koje su se vraćale iz Pakistana sudario se u istočnom Afganistanu 30. maja, usmrtivši najmanje 22 osobe i povrijedivši 36 drugih, saopštili su lokalni zvaničnici. Nesreća se dogodila u blizini raskrsnice Surkakan u okrugu Kargaji u provinciji Lagman na autoputu Kabul-Džalalabad, ključnoj ruti koja povezuje afganistansku prijestonicu sa graničnim prelazom Torkam u Pakistanu. Mavlavi Aminulah Šarif, direktor javnog zdravlja pokrajine Nangarhar, rekao je da je raniji broj poginulih od 18 porastao na 22 nakon što je nekoliko žrtava podleglo povredama u bolnici. Preliminarne istrage ukazuju da je vozač zaspao za volanom, što je dovelo do toga da pretovareno vozilo sleti sa puta i upadne u jarak, rekao je Šarif. Još jedan afganistanski zvaničnik rekao je novinskoj agenciji AFP da je među poginulima najmanje 12 djece. Hitne službe su prevezle ranjenike u obližnje medicinske ustanove u provinciji Nangarhar, gdje je nekoliko putnika i dalje u kritičnom stanju. Portparol talibanske vlade Zabihulah Mudžahid je u objavi na platformi X rekao da je "duboko ožalošćen" tragedijom i da se moli "za brz oporavak povrijeđenih". Žrtve su među sve većim brojem Afganistanaca koji se vraćaju iz Pakistana u okviru plana Islamabada za repatrijaciju ilegalnih stranaca, vladine kampanje pokrenute za uklanjanje stranih državljana bez dokumenata, većinom Afganistanaca. Prema podacima Agencije UN za izbjeglice (UNHCR) i Međunarodne organizacije za migracije, više od 447.000 Afganistanaca vratilo se iz Pakistana od početka 2026. godine. Humanitarne grupe kažu da mnogi povratnici stižu sa ograničenim resursima i često putuju u pretrpanim komercijalnim kamionima zbog nedostatka pristupačnih opcija prevoza. Smrtonosne saobraćajne nesreće su česte u Afganistanu, gdje su decenije sukoba ostavile veliki dio transportne infrastrukture u lošem stanju, dok opasne prakse vožnje i nedostatak regulative takođe doprinose čestim smrtnim slučajevima u saobraćaju.