Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je 8. februara više lokacija u Novom Sadu. To je njegova prva poseta tom gradu nakon 15 meseci masovnih antivladinih protesta, koje je pokrenula nesreća na novosadskoj Železničkoj stanici. Poseta nije bila zvanično najavljena medijima. Vučić je o njoj izvestio na svojim nalozima na društvenoj mreži Instagram. Na objavljenim fotografijama i video snimcima vidi se kako jede sendvič sa predsednikom Srpske napredne stranke Milošem Vučevićem i njegovim sinovima, ispred kioska brze hrane u blizini Novosadskog sajma. Potom je Vučić posetio Sajam zavičaja, gde je održao govor. Zatim je, kako se vidi na fotografijama na Instagramu, u pratnji Miloša Vučevića, gradonačelinka Novog Sada Žarka Mićina, predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković i ministarke privrede Adrijane Mesarović, sedeo u jednom lokalu na Petrovaradinskoj tvrđavi. "Na Petrovaradinskoj tvrđavi sa Majom, Adrijanom, Žarkom i Milošem, uz čašu domaćeg sivog pinoa, bistrimo svetsku politiku i kujemo planove za ubrzani razvoj Novog Sada", naveo je u opisu fotografije. Vučić je poslednji put u Novom Sadu bio 5. novembra 2024, u večeri prvog masovnog antivladinog protesta u tom gradu, kada su demonstranti zatražili ostavke vlasti zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Te večeri je došlo do incidenata i sukoba policije sa delom demonstranata, a oštećena je i Gradska kuća. Talas protesta se u narednih 15 meseci širio Srbijom, sa stotinama hiljada ljudi na ulicama. Demonstranti, predvođeni studentima u blokadi, tražili su vanredne izbore i uvrđivanje odgovornosti za nesreću, dok su u fokusu protesta optužbe da je do nesreće dovela korupcija. Vučić je odbacivao krivicu vlasti, odbijao da ispuni studentske zahteve i više puta najavljivao kontramiting naprednjaka u Novom Sadu. On, međutim, do danas nije održan. U blizini Novog Sada Vučić je bio 12. jula, kada je posetio gradilište mosta preko Dunava kod Petrovaradina, gde su ga sačekale pristalice Srpske napredne stranke. Demonstrantima, međutim, policija tada dozvolila da se približe lokaciji na kojoj je bio Vučić. Vučić je tom prilikom ponovio da će organizovati "veliki skup" u Novom Sadu. Rekao je da će "uskoro otići na centralni gradski trg", kao odgovor "blokaderima" - kako naziva demonstrante. "Doći ću ja uskoro da ih vidim. Ne mogu da me zaplaše", rekao je tada. Tokom protesta u Novom Sadu je proteklih meseci više puta dolazilo do sukoba pristalica naprednjaka sa antivladinim demonstrantima, a stranačke prostorije SNS-a su nekoliko puta demolirane. Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu reagovali su na Vučićevu posetu. "Vučić došao u Novi Sad prvi put posle pada nadstrešnice. Ne zbog istine, nego zbog sendviča. Jedini pravi indeksi koji naprednjaci drže su sendviči", naveli su studenti, u objavi na društvenoj mreži X. Na Vučićevu posetu 8. februara, stigle su i prve reakcije opozicije. Predsednik novosadskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Vladimir Vrsajkov izjavio je da je Aleksandar Vučić "kratkom i nenajavljenom posetom Novom Sadu još jednom uvredio žrtve i sve građane". "Umesto da najzad prihvati odgovornost - ode na Železničku stanicu, klekne i zamoli za oproštaj zbog laži i naprednjačkih koruptivnih šema koje su ubile 16 ljudi, a jedna je ostala teški doživotni invalid – eno ga sa predsednikom svoje stranke, Milošem Vučevićem, jede sendvič i izvrgava ruglu sav naš bol", naveo je Vrsajkov u pisanoj izjavi. Dodao je i da se poseta gradu odvijala uz najviši stepen zaštite. "Ako nema kontrolisane publike i njegovih lojalista, Novosađani bi mogli da pitaju: ko je odgovoran, ko je dvaput otvarao stanicu, ko je požurivao projekat, ko je dozvolio da građani koriste gradilište kao železničku stanicu", napisao je Vrsajkov. Opozicioni odbornik Građanskog pokreta "Bravo" u Skupštini Novog Sada Miran Pogačar napisao je na društvenim mrežama je da je "nenajavljeni i tajni dolazak" Vučića u Novi Sad "dokaz poraza njegove politike". "Jutros, u nedelju, nakon što je cela ulica ispražnjena, oko 10 sati se Vučić tajno sastao sa svojim pristalicama. Umesto da poseti Železničku stanicu i oda počast stradalima, makar i kradom, on je održao skup ispred brze hrane", naveo je Pogačar. Na godišnjicu nesreće u Novom Sadu, 1. novembra 2025, desetine hiljada ljudi okupile su se ispred Železničke stanice, na poziv studenata u blokadi, kako bi odale počast žrtvama. Sa skupa je poručeno da do danas niko nije odgovarao za urušavanje nadstrešnice na rekonstruisanoj staničnoj zgradi, koju su predstavnici vlasti svečano otvorili nekoliko meseci pre nesreće. Vlast je, sa druge strane, godišnjicu nesreće obeležila pomenom u crkvi u Beogradu. Predsednik Srbije je demonstrantima tada ponudio dijalog, što su oni odbili, navodeći da je poziv "neiskren i zakasneo".

Ukrajinski zvaničnici saopštili su u nedelju da su najmanje tri osobe poginule u noćnim ruskim napadima u kojima su pogođene stambene zgrade u gradu Kramatorsku na istoku zemlje. U napadima su korišćene teške "klizeće" bombe, rekli su zvaničnici. To oružje je Rusija koristila za uništavanje i ukrajinskih položaja na frontu, kao i stambenih područja. Skoro 20 ljudi je povređeno u napadima rano ujutro, saopštila je Nacionalna policija. Rusija je ukupno ispalila više od 400 dronova i raketa na lokacije širom zemlje, rekao je predsednik Volodimir Zelenski. On je na Telegramu naveo da je rusko oružje i dalje opremljeno uvezenim stranim delovima i komponentama, dok je najavio nove mere usmerene na prekid isporuke delova. Zajedno sa Slavjanskom, Kramatorsk je jedan od dva veća grada koje Ukrajina i dalje kontroliše u istočnoj Donjeckoj oblasti. Oni se smatraju "uporištima" koja su neophodna za odbranu Ukrajine u tom regionu. Rusija je kao strateški prioritet postavila osvajanje cele Donjecke oblasti, što je više puta istakla u mirovnim pregovorima kojima posreduju SAD. Tokom ove zime, Rusija je neumoljivo napadala stambene zone širom Ukrajine, kao i elektroenergetsku mrežu i postrojenja za grejanje. Milioni ljudi u glavnom gradu, Kijevu, i drugim gradovima suočeni su s nestancima struje ili grejanja u vreme neuobičajeno hladne zime. Ukrajinska državna naftna i gasna kompanija Naftogas saopštila je da je Rusija tokom noći napala njena postrojenja u istočnoj Poltavskoj oblasti. "Ovaj napad je bio 19. ciljani ruski napad na postrojenja (Naftogasa) od početka godine", saopštila je kompanija. I druge lokacije širom Ukrajine su pogođene vazdušnim napadima tokom noći između subote i nedelje, uključujući lučke gradove Herson i Odesu. Ukrajinska Vlada je u subotu naložila vanredno isključivanje struje širom zemlje, posle ruskih udara u kojima pogođena postrojenja za proizvodnju i distribuciju električne energije. Ukrajina je, sa svoje strane, takođe pojačala tempo napada dronovima na naftna i gasna postrojenja i energetsku infrastrukturu unutar Rusije. Napadi nisu izazvali veće posledice po većinu Rusa, mada je pograničnim regionima poput Belgoroda redovno dolazilo do nestanaka struje. Zelenski je branio pravo Ukrajine da napada ruske energetske ciljeve, rekavši da je to pomoglo da se Moskva liši prihoda od izvoza. "Ne moramo da biramo, da li ćemo napasti vojni cilj ili energiju. (Putin) prodaje tu energiju. On prodaje naftu. Dakle, da li je to energija ili je to vojni cilj? Iskreno, to je ista stvar", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. "On prodaje naftu, uzima novac, ulaže u oružje. Ubija Ukrajince tim oružjem". "Ili pravimo oružje i napadamo njihovo oružje. Ili napadamo izvor gde se njihov novac generiše i umnožava. A taj izvor je njihov energetski sektor... Sve je to legitimna meta za nas", napisao je Zelenski. Prošle nedelje, Kijev i Moskva su završili dvodnevne pregovore uz posredovanje SAD u Abu Dabiju. Međutim, nije bilo većih pomaka, što je još jedan pokazatelj koliko su teški napori da se okonča skoro četvorogodišnji rat. Ukrajinski i ruski pregovarači bi trebalo da se sastanu na novoj razgovora sledeće nedelje u SAD.

Iranski ministar spoljnih poslova u nedelju je insistirao na pravu svoje zemlje da obogaćuje uranijum, izražavajući prkosni ton nakon što je američka pomorska udarna snaga stigla u regionalne vode posle nedelja nezabeleženih previranja u Iranu. Izjava ministra Abasa Arakčija usledili su posle razgovora američkih i iranskih zvaničnika u Omanu o sudbini iranskog nuklearnog programa. Teheran kaže da njegov atomski program ima mirnodopske svrhe i da je usmeren na proizvodnju električne energije; Vašington i druge zemlje sumnjaju da Teheran nastoji da razvije nuklearno oružje. "Nulto obogaćivanje nikada ne možemo prihvatiti", rekao je Arakči u nedelju. "Stoga moramo da se fokusiramo na razgovore koji prihvataju obogaćivanje unutar Irana, uz izgradnju poverenja da obogaćivanje jeste i da će ostati u mirnodopske svrhe." "Insistiranje Irana na obogaćivanju nije samo tehničko ili ekonomsko..., ono je ukorenjeno u želji za nezavisnošću i dostojanstvom", rekao je on. "Niko nema pravo da govori iranskoj naciji šta treba, a šta ne treba da ima." Razgovori američkih i iranskih pregovarača u Omanu održani su dok SAD jačaju vojno prisustvo na Bliskom istoku. Tenzije su porasle poslednjih nedelja, pošto su Iran potresli nezabeleženi protesti u Teheranu i drugim gradovima. Vlasti su brutalno ugušile demonstracije – najveće od Islamske revolucije 1979. godine – i organizacija za ljudska prava kažu da su hiljade civila ubijene u represiji. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je pretio napadom, navodeći moguće pogubljenja demonstranata i rekavši da je "pomoć na putu". On je naredio je da nosač aviona USS "Abraham Linkoln" i flotila pratećih brodova dođu u region. U junu su SAD napale iranska nuklearna postrojenja na kraju 12-dnevne izraelske kampanje bombardovanja. Predsednik Irana Masud Pezeškijan naveo je na društvenim mrežama u subotu da su pregovori u Omanu "korak napred" i da Teheran želi da se poštuju njegova prava prema međunarodnim sporazumima. Tramp je takođe pohvalio pregovore, rekavši da "Iran izgleda kao da jako želi da postigne dogovor". Ali Vaez, direktor projekta za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je da izgleda da pregovori u Omanu nisu propali i da nijedna strana nije odustala od pregovora. "Možda su osetili dovoljno zajedničkog jezika ili su obe strane stavile neke ustupke na sto koji su bili dovoljno privlačni za obe strane da nastave pregovore", rekao je Vaez za Radio Farda (Iranski servis RSE). Posle pregovora u Omanu, Stejt department SAD je najavio nove sankcije na izvoz iranske nafte, usmerene na 15 entiteta i 14 brodova takozvane flote u senci. Najava sastanka Netanjahua i TrampaIzraelski premijer Benjamin Netanjahu će se, prema najavi njegove kancelarije, sastati s Trampom u Vašingtonu 11. februara kako bi razgovarali o "pregovorima s Iranom". Netanjahu je uporno pozivao Trampa, kao što je pozivao i prethodne američke predsednike, da zauzme čvrst stav prema Iranu. On je prošlog meseca rekao da će u slučaju iranskog napada Izrael uzvratiti "silom koju Iran nikada nije video". Izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof (Steve Witkoff), koji je predvodio američku delegaciju u Omanu, posetio je u subotu nosač aviona "Abraham Linkoln" zajedno sa šefom Centralne komande SAD, admiralom Bredom Kuperom (Brad Cooper). "Danas smo se sastali s hrabrim mornarima i marincima na brodu USS 'Abraham Linkoln', njegovoj udarnoj grupi i 9. vazdušnom krilu nosača aviona koji nas čuvaju i podržavaju poruku predsednika Trampa o miru kroz snagu", naveo je Vitkof na društvenim mrežama. S njim je bio Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner), koji je takođe imao centralnu ulogu u pregovorima. Poseta zvaničnika nosaču aviona dolazi usledila je pošto su u petak u uz posredovanje Omana delegacije Teherana i Vašingtona održale razgovore, za koje je Tramp rekao da su bili "veoma dobri". Mada nijedna od strana nije objavila konkretne ishode, obe su sugerisale da bi se pregovori o iranskom nuklearnom programu mogli nastaviti u bliskoj budućnosti. "Iran izgleda kao da jako želi da postigne dogovor. Moramo da vidimo kakav će biti taj dogovor", rekao je Tramp novinarima. Ali Vaez, direktor iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da "činjenica da razgovori nisu propali i da dve strane nisu napustile pregovarački sto pokazuje da su možda osećale dovoljno zajedničkog jezika ili da su obe strane stavile neke ustupke na sto koji su dovoljno privlačni da obe strane nastave razgovore". Ipak, razgovori su održani u vreme kada su SAD povećale svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku. Tenzije su pojačane nedeljama nemira u Iranu, tokom kojih su vlasti pokrenule represiju u kojoj su, prema navodima organizacija za ljudska prava, ubijene hiljade civila. Tramp upozorava iranske vlastiKad su izveštaji o stradanjima procurili iz Irana, Tramp je zapretio da će napasti Iran ako bilo ko od desetina hiljada uhapšenih demonstranata bude pogubljen. Američki predsednik je nastavio da razmatra vojne opcije, dok je istovremeno naglašavao napore da se obuzda iranski nuklearni program, za koji zapadne sile strahuju da je usmeren na pravljenju bombe uprkos insistiranju Teherana da je program ima civilne svrhe. Posle razgovora u Omanu, Stejt department SAD je najavio nove sankcije na iranski izvoz nafte, usmerene na 15 entiteta i 14 brodova flote u senci. Admiral Bred Kuper (drugi s leva), komandant Centralne komande SAD, pridružio se američkom timu tokom pregovora u Omanu. Posle pregovora u Omanu, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je rekao da i Teheran i Vašington veruju da bi nuklearni pregovori trebalo uskoro da se nastave, iako je Iran isključio razgovore o svom raketnom programu i obogaćivanju uranijuma. Arakči je u subotu rekao katarskoj televiziji Al Džazira da su se obe strane saglasile da bi razgovori trebalo uskoro da se nastave, dodajući da nije dogovoren vremenski okvir za sledeći sastanak. "Spremni smo da postignemo umirujući sporazum o obogaćivanju (uranijuma)", rekao je on. "Iranski nuklearni slučaj biće rešen samo pregovorima." Netanjahu najavljuje sastanak s TrampomDrugde na diplomatskom frontu, kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopštila je da će se on sastati s Trampom u Vašingtonu 11. februara kako bi razgovarali o "pregovorima s Iranom". Netanjahu je uporno poziva Trampa, kao što je pozivao i prethodne američke predsednike, da zauzmu čvrst stav prema Iranu. On je prošlog meseca rekao da će u slučaju iranskog napada Izrael uzvratiti "silom koju Iran nikada nije video". SAD su bombardovale ključna podzemna postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Fordovu i Natanzu tokom 12-dnevnog rata između Irana i Izraela u junu. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Ruske vlasti saopštile su u nedelju da su uhapsile treću osobu u vezi s napadom iz vatrenog oružja na visokog generala vojne obaveštajne službe u stambenoj zgradi u Moskvi. Federalna služba bezbednosti (FSB) je u saopštenju navela da je ta osoba – ruski državljanin – uhapšena u Dubaiju i prebačena avionom u Moskvu. FSB je navela da je identifikovala još dva ruska državljanina koja se učestvovala u napadu: jedan je uhapšen u Moskvi; drugi je navodno otputovao u Ukrajinu. General-potpukovnik Vladimir Aleksejev – drugi čovek vojne obaveštajne agencije GRU – navodno je tri puta pogođen na stepeništu svoje stambene zgrade u Moskvi u petak. Zvaničnici kažu da je uspeo da se odbrani od napadača. Kasnije je podvrgnut hitnoj operaciji zbog prostrelne rasne vitalnog organa. Zvaničnici su rekli da se očekuje da će se oporaviti. FSB je takođe objavio snimak s nadzornih kamera za koji tvrdi da prikazuje osobu koja je pucala; raniji izveštaji medija su navodili da je osoba možda ušla u zgradu i napala Aleksejeva predstavljajući se kao kurir za dostavu hrane. Aleksejev je najmanje četvrti general koji je napadnut ili ubijen od početka ruske invazije na Ukrajinu četiri godine. Istražitelji su objavili malo detalja o prirodi plana napada, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je otvoreno okrivio Kijev za napad na Aleksejeva, bez pružanja dokaza. Zvaničnici su krivili Ukrajinu i za ranije napade. Kao zamenik komandanta GRU-a, Aleksejev je nadgledao – ili je bio uključen u – višestruke, često smele sabotaže ili atentate širom sveta. Između ostalog, on je optužen za umešanost u skoro fatalno trovanje bivšeg špijuna Sergeja Skripalja nervnim agensom novičok 2018. godine u Britaniji i hakovanje američkih partija dve godine ranije. Takođe je povezivan sa Jevgenijem Prigožinom, ugostiteljem iz Sankt Peterburga koji je suosnivač najozloglašenije ruske plaćeničke kompanije, Vagner grupe. Prigožin je poginuo u avionskoj nesreći u avgustu 2023. godine, za šta su zapadni obaveštajni zvaničnici kasnije zaključili da je bio atentat.

Ruske službe za sprovođenje zakona uhapsile su osumnjičenog za pokušaj atentata na zamenika šefa ruske vojnoobaveštajne službe GRU Vladimira Aleksejeva, kao i njegovog navodnog saučesnika, objavili su u subotu mediji u toj zemlji. Ročište o ispitivanju se očekuje u nedelju, pošto je osumnjičeni već doveden na ispitivanje, naveo je list Komersant, dodajući da je krivični postupak pokrenut po optužbama za pokušaj ubistva i ilegalnu trgovinu oružjem. Posle ispitivanja, osumnjičeni će biti optuženi, objavio je list, bez zvanične potvrde da li su osumnjičeni pritvoreni. Rusija nije zvanično izvestila o pritvaranju osumnjičenih. Prema Komersantu, Aleksejev je uspešno operisan i vratio se svesti u subotu, ali je ostao pod lekarskim nadzorom. Nije dato zvanično saopštenje o njegovom statusu. Prema ruskim Telegram kanalima Maš i Baza, čovek koji je pucao na Aleksejeva "transportuje se iz Dubaija" i s njim je pritvoren i navodni saučesnik. Još nema informacija o identitetu osumnjičenog ili navodnih izvršilaca napada. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Ukrajinu da stoji iza pokušaja atentata, za koji je rekao – bez navođenja dokaza – da je osmišljen da sabotira mirovne pregovore. Drugi po rangu GRU je ranjen u Moskvi u petak u, kako su naveli istražitelji, pokušaju atentata. Komersant je izvestio da istražitelji veruju da je Aleksejeva upucala osoba koja se predstavljala kao kurir za dostavu hrane koja je ušla u njegovu zgradu. List je naveo da je Aleksejev, koji je bio na putu do posla, dva puta pogođen na stepeništu zgrade, a zatim i treći put dok se branio od napada, posle čega je napadač pobegao s mesta događaja. Aleksejev je drugi u komandom lancu u GRU, obaveštajnoj agenciji Ministarstva odbrane poznatoj po smelim operacijama, od sabotaže, atentata, špijunaže i sajber napada. On je, prema navodima Velike Britanije, umešan u trovanje bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja novičokom 2018. u toj zemlji. Jedna Britanka je preminula pošto je nenamerno bila izložena otrovu. Takođe je povezivan s Jevgenijem Prigožinom, suosnivačem najozloglašenije ruske plaćeničke kompanije Vagner grupe. Prigožin je poginuo u avionskoj nesreći u avgustu 2023. godine, za šta su zapadni obaveštajni zvaničnici kasnije zaključili da je bio atentat. Ministarstvo finansija SAD uvelo je protiv Aleksejeva i drugih oficira GRU finansijske sankcije zbog hakovanja američkih partija i drugih sajber špijunski operacija. Ako se potvrdi da je Aleksejev bio meta pokušaja atentata, to bi bio poslednji u nizu napada na visoke ruske vojne zvaničnike, pri čemu su mnogi izvedeni u Moskvi. Sumnja za napade je u velikoj meri pala na ukrajinske obaveštajne agencije, koje su poslednjih godina izvodile smele sabotaže i atentate unutar Rusije. U decembru je načelnik uprave za operativnu obuku Generalštaba, general-potpukovnik Fanil Sarvarov, preminuo pošto je bomba eksplodirala ispod njegovog automobila na periferiji Moskve. Osam meseci ranije, general-potpukovnik Jaroslav Moskalik, zamenik načelnika uprave za operacije Generalštaba, poginuo je u eksploziji automobila bombe u blizini Moskve. Oficir zadužen za ruske snage za zaštitu od nuklearnog i hemijskog oružja poginuo je 2024. kada je električni trotinet eksplodirao na trotoaru ispred njegove stambene zgrade u Moskvi.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči izjavio je u subotu da Teheran i Vašington veruju da bi trebalo uskoro da nastave nuklearne pregovore, pošto su održani indirektni razgovori u Omanu, mada je isključio mogućnost razgovora o iranskom raketnom programu i obogaćivanju uranijuma. Arakči je rekao za katarsku televiziju Al Džazira da su se dve strane saglasile da bi razgovori trebalo uskoro da se nastave, dodajući da nema dogovorenog vremenskog okvira za sledeći sastanak. Mada je rekao da je Teheran otvoren za postizanje dogovora, Arakči je dodao da se o iranskom raketnom programu i obogaćivanju uranijuma u startu ne može razgovarati. "Ni sada niti u budućnosti ne mogu se voditi pregovori o raketama jer je to odbrambeno pitanje", rekao je on. "Pitanje zabrane obogaćivanja nije predmet pregovora sa stanovišta Irana." Arakči je dodao da će Iran odgovoriti na svaki potencijalni napad SAD: "Ako Iran bude napadnut, ciljaćemo američke baze u regionu." Delegacije iz Teherana i Vašingtona održale su u petak razgovore uz posredovanje Omana, za koje je američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao da su bili "veoma dobri". Iako nijedna strana nije objavila konkretan ishod, obe su nagovestile da bi se pregovori o iranskom nuklearnom programu mogli nastaviti u bliskoj budućnosti. "Iran deluje kao da jako želi da postigne dogovor. Moramo da vidimo kakav će biti taj dogovor", rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu. "Činjenica da razgovori nisu propali i da dve strane nisu napustile pregovarački sto pokazuje da su možda osetile dovoljno zajedničkog jezika ili da su obe strane stavile neke ustupke na sto koji su dovoljno privlačni da obe strane da nastave razgovore", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Ali Vaez, direktor iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi. Razgovori su održani dok SAD na Bliskom istoku gomilaju svoje snage. Tenzije su pojačane zbog više od dve nedelje nemira u Iranu, tokom kojih su vlasti pokrenule represiju u kojoj su, prema navodima organizacija ta ljudska prava, ubijene hiljade civila. Kad su izveštaji o stradanjima procurili iz Irana, Tramp je pretio da će napasti Iran ako bilo ko od desetina hiljada uhapšenih demonstranata bude pogubljen. Američki predsednik je nastavio da razmatra vojne opcije, dok je istovremeno naglašavao napore da se obuzda iranski nuklearni program, za koji zapadne sile strahuju da je usmeren na pravljenju bombe uprkos insistiranju Teherana da je program ima civilne svrhe. Posle razgovora u Omanu, Stejt department SAD je najavio nove sankcije na iranski izvoz nafte, usmerene na 15 entiteta i 14 brodova flote u senci. "SAD će nastaviti da deluju protiv mreže brodara i trgovaca koji su uključeni u transport i nabavku iranske sirove nafte, naftnih derivata i petrohemijskih proizvoda", naveo je u saopštenju portparol Stejt departmenta Tomi Pigot (Tommy Pigott). Tramp je, prema Beloj kući, potpisao izvršnu naredbu kojom bi se mogle uvesti sekundarne carine zemljama koje uvoze robu iz Irana. U uredbi je potez opisan kao "neophodan i prikladan" pošto su dobijeni dodatni podaci od visokih zvaničnika u vezi sa "delovanjem i merama" iranske vlade. Tramp nije direktno komentarisao uredbu, ali je u razgovoru s novinarima u predsedničkom avionu ponovo rekao da "nema nuklearnog oružja" za Iran. U uredbi se ne navodi carinska stopa, ali se kao primer navodi 25 odsto. U njoj se navodi da bi se carina mogla primeniti na robu uvezenu u SAD iz bilo koje zemlje koja "direktno ili indirektno kupuje, uvozi ili na drugi način stiče bilo koju robu ili usluge iz Irana". Bela kuća je saopštila da je ta izvršna uredba potvrdila "nacionalnu vanrednu situaciju u vezi s Iranom" i napomenula da je predsednik može izmeniti ako se okolnosti promene. "Predsednik drži Iran odgovornim zbog njegove težnje ka nuklearnim kapacitetima, podršku terorizmu, razvoja balističkih raketa i regionalnu destabilizaciju koja ugrožava američku bezbednost, saveznike i interese", navodi se u uredbi.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da SAD žele da izvrše pritisak na Kijev i Moskvu da okončaju rat pre početka leta, dok je Rusija novim napadom raketama i dronovima tokom noći između petka i subote nastavila udare na energetsku infrastrukturu Ukrajine. Zelenski je u izjavi koje je objavila njegova kancelarija u subotu naveo da je Vašington predložio novu rundu razgovora između Ukrajine i Rusije koja bi se održala u Majamiju za nedelju dana, dodajući da je Kijev pristao da učestvuje. Moskva i Vašington nisu komentarisali razgovore zakazane u Majamiju. "Amerikanci predlažu da strane okončaju rat pre početka ovog leta i verovatno će vršiti pritisak na strane da se pridržavaju ovog rasporeda", rekao je Zelenski. "Izbori (za Kongres SAD) su im definitivno važniji. Ne budimo naivni. I kažu da žele da sve završe do juna." Ruske rakete i dronovi pogodili su ukrajinske elektrane i električnu mrežu tokom noći, izazvavši povremene nestanke struje i ponovo opteretivši mrežu koja je nedeljama meta napada, saopštile su ukrajinske vlasti. Ministar energetike Denis Šmihalj rekao je da je vlada uvela vanredne isključenja struje posle napada u kojima su pogođena postrojenja za proizvodnju i distribuciju električne energije širom zemlje. Kijev je takođe zatražio hitnu pomoć od Poljske nakon što je Rusija napala elektrane Burštinska i Dobrotvirska na zapadu Ukrajine. "Ruski kriminalci su izvršili još jedan masovni napad na energetska postrojenja Ukrajine. Napad se nastavlja", rekao je Šmihalj u saopštenju na Telegramu. "Radnici u energetskom sektoru su spremni da započnu popravke čim bezbednosna situacija dozvoli." Napadi na energetsku infrastrukturuUkrajinske nuklearne elektrane smanjile su proizvodnju posle noćnih napada, što je uticalo na trafostanice i dovelo do prekida u nekim vodocima, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) na X. Prema podacima Ukrajinskih vazduhoplovnih snaga, u poslednjem ruskom napadu su korišćene rakete i dronovi koji su bili usmereni na ključne populacione centre širom centralne i zapadne Ukrajine. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je u saopštenju navelo da su udari na energetski sektor deo šire kampanje Moskve da se civilima onemogući grejanje u vreme ledenih zimskih temperatura. Rusija nedeljama već izvodi napade na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu koji su već ostavili delove zemlje, posebno glavni grad Kijev, bez struje, grejanja, a u nekim slučajevima i tekuće vode, dok temperature padaju i na ispod minus 20 stepeni Celzijusa. Kijev je posebno teško pogođen kontinuiranim ruskim udarima na energetsku infrastrukturu. Više od 1.110 stambenih zgrada ostalo je bez grejanja posle napada na ukrajinsku prestonicu prošle nedelje. Ruski napadi su nastavljeni uprkos oživljenim diplomatskim aktivnostima. Kijev i Moskva su ove nedelje održali dva dana razgovora u Abu Dabiju uz posredovanje SAD mada nije ostvaren veći napredak, iako su dogovorili veliku razmenu zarobljenika. Zelenski je u subotu rekao da su vojni timovi razgovarali o tehničkim aspektima praćenja potencijalnog prekida vatre, kao i o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i sporazumima o posleratnoj ekonomskoj saradnji, koje zvaničnici nazivaju "planom prosperiteta". On je takođe rekao da su ukrajinske obaveštajne službe izvestile o razgovorima u kojima je ruski specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev predložio sporazume o saradnji između Rusije i SAD vredne 12 hiljada milijardi dolara, dodajući da takvi sporazumi ne mogu kršiti ukrajinski ustav. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je u petak novinarima rekao da bi aktuelni razgovori mogli dovesti do napretka. "Veoma, veoma dobri razgovori danas, u vezi s Rusija-Ukrajina", rekao je Tramp. "Nešto bi se moglo dogoditi." Kremlj je naveo da će treća runda mirovnih pregovora "uskoro" biti održana, premda datum još nije objavljen. Zelenski se dotle založio za brže delovanje za jačanje protivvazdušne odbrane i sanaciju štete, navodeći da će se izvršiti kadrovske promene u oblastima gde protivvazdušna odbrana nije efikasno funkcionisala. "Mala komponenta protivvazdušne odbrane, posebno suzbijanje dronova, mora da radi efikasnije i da spreči postojeće probleme", rekao je Zelenski u večernjem video obraćanju u petak.

Holandsko-belgijski trgovinski lanac Ahold Delez (Delhaize) podneo je zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u vezi sa ograničenjem marži na 20 odsto koje je Vlada Srbije uvela prošlog septembra. "Arbitraža je zatražena radi zaštite svojih prava, prema Sporazumu o bilateralnim investicijama između Holandije i SrbijeQ, navodi se u saopštenju Ahold Deleza koje je 6. februara prosleđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE). Sedište arbitraže ICSID (International Centre for Settlement of Investment Disputes) je u Vašingtonu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Ahold Delhaize u Srbiji posluje preko svoje lokalne kompanije Delhaize Serbia i najveći je privatni poslodavac u zemlji sa više od 11.000 zaposlenih gde ima više od 500 prodavnica. Globalno je jedna od najvećih maloprodajnih grupacija u svetu, nastala 2016. spajanjem belgijskog Delhaize-a i holandskog Ahold-a. Vlada Srbije 1. septembra uvela je ograničenje marži na 20 odsto u okviru paketa ekonomskih mera "za unapređenje standarda građana" kojima su obuhvaćena četiri najveća trgovinska lanca – Delez, Merkator, Lidl i Univereksport. Po definiciji, marža je razlika između nabavne i prodajne cene nekog proizvoda. Delez je u petak podsetio da te regulatorne mere u Srbiji obuhvataju zakonsko ograničenje maloprodajnih marži, otkupnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na izlistavanje proizvoda i smanjenje narudžbina. "Ova iznenadna i nezapamćena intervencija države u maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delez Srbija. Naša kompanija ostvarila je neto profitnu maržu od 4,4 odsto u 2024, a samo četiri meseca primene Uredbe tokom 2025. dovela su do značajnih gubitaka", saopštio je Ahold Delez. Kompanija je dodala da je, kako bi nastavila sa poslovanjem, do sada morala da zatvori 25 prodavnica u Srbiji i obustavi investicije planirane za 2026. Navodi da je to dovelo dovelo do gubitka stotina radnih mesta. Delez saopštava i da je pokretanje arbitraže usledilo posle meseci dijaloga sa srpskim vlastima u cilju pronalaženja rešenja u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta. "Uprkos tim naporima, do rešenja nije došlo", naveo je Ahold Delez. Kompanija je objavila i da lokalni brend Delhaize Srbija nastavlja da posluje pod uslovima gubitaka koji materijalno utiču na mogućnost održivog poslovanja i na vrednost investicije. Dodaje se da nastavlja da posluje u Srbiji sa 11.000 zaposlenih i više od 500 prodavnica. Ahol Delhaize radi na na tri kontinenta, upravlja sa oko 9.400 prodavnica i zapošljava skoro 400.000 ljudi širom sveta. Ahold Delhaize je u Srbiju ušao 2011. godine, kada je Delhaize Group kupio domaći lanac Delta Maxi Group. Transakcija je vredela 932,5 miliona evra, uključujući oko 300 miliona evra duga. Na pitanja RSE u vezi sa zahtevom kompanije Ahold Delez za arbitražu nisu odmah odgovorili Vlada Srbije, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo finansija.

U jednom od najsmrtonosnijih napada u posljednjih nekoliko godina, bombaš samoubica ubio je najmanje 31 osobu tokom napada na šiitsku džamiju u pakistanskoj prijestolnici Islamabadu, dok se u njoj obavljala džuma‑namaz (molitva petkom). Zvaničnici su saopštili da je u bombaškom napadu 6. februara ranjeno oko 170 vjernika u naselju Tarlai, predgrađu Islamabada. Džamije širom muslimanskog svijeta posebno su pune tokom molitve petkom. Video‑snimci nastali neposredno nakon napada prikazuju tijela koja leže na podu džamije, među ruševinama. Desetine ranjenih ležale su na travnjacima ispred džamije Khadija Tul Kubra Imambargah. "Ukupno 31 osoba je izgubila život. Broj ranjenih koji su prebačeni u bolnice porastao je na 169", naveo je u saopštenju Irfan Memon, zamjenik komesara i visoki civilni zvaničnik. Očevidac Aun Shah izjavio je da su dvojica napadača prvo ubila zaštitare džamije. Rekao je da su neki vjernici pokušali da ih zaustave trčeći prema njima. "Čim su stigli do kapije, jedan od njih je aktivirao eksplozivni pojas", rekao je za Radio Mashaal Radija Slobodna Evropa. Neki vjernici su kasnije protestovali ispred džamije, dovodeći u pitanje sposobnost vlasti da spriječe porast terorističkih napada. "Osiguranje je trebalo biti prisutno prije molitve petkom", rekao je jedan od vjernika."Tokom molitve nije bilo nikakvog osiguranja." Napadi u strogo čuvanom Islamabadu rijetki su, ali su sjeverozapadna provincija Khyber Pakhtunkhwa i jugozapadna provincija Balochistan pogođene sve nasilnijim islamističkim i nacionalističkim pobunama, u kojima se pakistanski talibani i sekularni balučki separatisti sukobljavaju s pakistanskim sigurnosnim snagama. Napad se dogodio nakon najvećeg napada u Balochistanu u više od dvije decenije, koji se desio prošle sedmice. Iako niko nije preuzeo odgovornost za napad, organizacija za praćenje sukoba ACLED saopštila je da napad "nosi obilježja terorističke grupe Islamska država". ACLED je naveo da je ovo najsmrtonosniji napad u Islamabadu u posljednjih deset godina. U većinski sunitskoj zemlji sa 240 miliona stanovnika, šiiti čine do 15 posto populacije. Od 1980‑ih godina, hiljade ljudi ubijene su u sektaškom nasilju, pri čemu su šiiti često bili meta sunitskih ekstremista.

Kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore pozvalo je na međunarodno angažovanje nakon što je Srbija dan ranije uhapsila veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zbog optužbi za zločine protiv civila. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 6. januara da je dobilo informacije o hapšenju kosovskog državljanina Mitehata Ložanija prilikom ulaska u Srbiju na graničnom prelazu Batrovci sa Hrvatskom. Ministarstvo je saopštilo da je Kancelarija za vezu sa Kosovom podnela zvaničan zahtev Kancelariji za vezu sa Srbijom tražeći potvrdu hapšenja, razjašnjenje razloga za pritvor i druge relevantne informacije o slučaju. "Takođe, Kancelarija za vezu Republike Kosovo u Srbiji obavestila je Delegaciju Evropske unije u Srbiji o slučaju i poslala je verbalne note diplomatskim predstavništvima zemalja Kvinte akreditovanim u Srbiji sa ciljem da se obezbedi angažovanje međunarodnih partnera u zaštiti prava i bezbednosti građana Republike Kosovo", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova. Ministarstvo je takođe saopštilo da je šef Kancelarije za vezu Kosova u Srbiji Jetiš Jašari u kontaktu sa porodicom pritvorenog i da će podneti zvaničan zahtev da ga poseti. Vlasti u Srbiji su potvrdile hapšenje veterana OVK uveče 5. februara i saopštile da mu je određen pritvor od 48 sati. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da je M.L. (1980) uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, i da će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine. Prema navodima Srbije, sumnja se da je prošao obuku kao pripadnik OVK operativne zone Dukađini 1998. i 1999. godine "nakon čega je učestvovao u terorističkim napadima na pripadnike MUP-a Srbije i vojske Jugoslavije". U saopštenju se takođe navodi da je "kao član grupe kojom je komandovao Ramuš Haradinaj, učestvovao u otmici i masakru policajaca". Međutim, Organizacija ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopštila da je uhapšeni muškarac učestvovao u nekoliko vežbi u Albaniji, ali nema informacija da je bio na frontu na Kosovu. Potpredsednik ove organizacije Gazmend Sulja rekao je za RSE da je Ljožanijeva veteranska kartica pronađena u njegovom džepu tokom pretresa koji su izvršile srpske vlasti. Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju, kao ni Ministarstvo spoljnih poslova na upit za komentar. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga.

Sud u Kišinjevu osudio je tri osobe zbog sudjelovanja u organiziranoj kriminalnoj grupi koja je tokom 2024. pripremala nasilne masovne nerede u Moldaviji i organizirala obuke u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Obuke su, prema optužnici, organizirale i vodile osobe iz Rusije u suradnji s moldavskim državljanima, a cilj je bio izazivanje nereda u Moldaviji, pred predsjedničke izbore i referendum o pristupanju Europskoj uniji 2024. godine. Informacije u "ruskim kampovima" u BiH pojavile su se u oktobru 2024. godine. Tada su sigurnosne agencije Moldavije navele da su identificirale više od stotinu mladih ljudi koji su navodno obučavani u Rusiji, Bosni i Hercegovini i Srbiji, za destabilizaciju u zemlji. Sud u glavnom gradu Moldavije, 6. februara, osudio je Alionu Gotco i Ludmilu Costenco na po četiri godine i jedan mjesec zatvora, dok je Vladimir Harcevnicov osuđen na pet godina i četiri mjeseca zatvora. Presuda je donesena u prvostepenom postupku, a optuženi nisu prisustvovali izricanju kazne. Sud je naredio njihovo privođenje radi izvršenja kazne, a presuda može biti predmet žalbe. U presudi se navodi da su optuženi djelovali kao dio stabilne kriminalne strukture, uz koordinaciju iz Rusije, s jasno podijeljenim ulogama. Njihove aktivnosti, prema sudu, obuhvatale su regrutaciju novih članova, logističku podršku, pribavljanje opreme, kao i obuke za nasilne i destabilizirajuće akcije. Poseban dio presude odnosi se na obuke koje su, prema sudskim nalazima, održavane van teritorije Moldavije, prvenstveno u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Sud navodi da su optuženi više puta boravili u Bosni i Hercegovini, uključujući područje Glamočana, gdje su sudjelovali u teorijskim i praktičnim obukama. Te obuke su, prema presudi, uključivale upravljanje i naprednu upotrebu FPV dronova, njihovo povezivanje s komandnim centrima, zračno izviđanje u okviru jurišnih grupa, kao i simulacije bacanja eksplozivnih naprava pomoću dronova. Osim toga, u presudi se navodi da su obuke obuhvatale i taktike izazivanja panike i haosa, metode probijanja policijskih kordona, diverzantsko-subverzivne aktivnosti, kao i pripremu zapaljivih i eksplozivnih sredstava. Sud konstatira da su ove aktivnosti bile direktno povezane s planovima za organiziranje nasilnih nereda u Moldaviji. Srbija se u sudskom dokumentu navodi kao jedna od lokacija boravka i obuke, ali i kao tranzitna zemlja na putu optuženih prema Bosni i Hercegovini. U presudi se navodi da je koordinator grupe boravio u Rusiji, odakle je davao upute članovima, dok su se obuke i praktične aktivnosti odvijale u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Prema nalazima suda, optuženi su putovali rutom Moldavija – Srbija – Bosna i Hercegovina, a tokom istrage su pronađeni materijalni dokazi koji upućuju na boravak u obje zemlje. Među njima su novčanice iz Srbije i Bosne i Hercegovine, SIM kartice, telekomunikaciona oprema, kao i digitalni zapisi nastali tokom boravka u kampovima za obuku. Sud je u presudi naveo i da su tokom pretresa kod optuženih pronađeni dijelovi za dronove, VR naočale, daljinski upravljači, baterije, memorijski uređaji i digitalni materijali koji, prema sudu, dokumentiraju obuke i planirane aktivnosti. Digitalni zapisi uključuju fotografije i videosnimke nastale tokom obuka, kao i upute za rukovanje dronovima i pripremu zapaljivih i eksplozivnih sredstava. Optuženi su tokom suđenja negirali krivicu, tvrdeći da nisu bili svjesni kriminalnog karaktera aktivnosti u kojima su sudjelovali i da su boravke u inozemstvu smatrali privatnim ili profesionalnim angažmanima. Sud, međutim, takve navode nije prihvatio, zaključivši da prikupljeni dokazi ukazuju na postojanje jasne namjere i koordinacije unutar kriminalne grupe. Podignute nove optužniceDok je trajalo suđenje, moldavsko tužiteljstvo je podignulo optužnicu za još nekoliko osoba povezanih s obukama za izazivanje nereda. Također, policija u Srbiji uhapsila je 26. septembra prošle godine dvije osobe koje se terete da su organizirale borbeno-taktičke obuke državljana Moldavije i Rumunije, koje su za cilj imale izazivanje nereda u Moldaviji. Hapšenja su uslijedila nakon što su vlasti u Kišinjevu javno upozorile na postojanje borbenih kampova u Srbiji, navodeći da ih je organizirala ruska tajna služba sa ciljem destabilizacije Moldavije. Početkom decembra 2025. godine, Moldavija je izvršila oko 50 pretresa na više lokacija u toj zemlji i pronašla dokaze da je organizirana grupa, koja je prethodno trenirana u kampu u Srbiji, osumnjičena da je planirala da izazove nerede u Moldaviji.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 6. februara da je privelo muškarca Vladana S. zbog napada na ekipu regionalne televizije N1 u novembru. Kako je N1 saopštio 20. novembra, muškarac je napao ekipu TV N1 koja je tog dana snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kom su se nalazile pristalice vlasti, poznat kao "Ćacilend". Iz te televizije su naveli da je napadač prvo tražio od njih da ne snimaju, a nakon toga uzeo kameru i više puta je bacio na asfalt. Više stotina ljudi okupilo se nekoliko dana kasnije na protestu podrške televiziji N1 zbog ovog napada. Na skup podrške pozvala su novinarska udruženja. Iz tužilaštva je navedeno da je privedeni osumnjičen za krivično delo "sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa". Tužilac je saslušao osumnjičenog i određeno mu je zadržavanje od 48 sati. RSE je objavio u novembru da alatke za prepoznavanje lica pokazuju da se na snimcima napada na ekipu televizije N1 nalazi Vladan Sretenović. Vladan Sretenović, koji je bio u bekstvu i na poternici Srbije zbog osuđujuće presude za nanošenja teških telesnih povreda, bio je i jedan od redara na ulazu u kamp pristalica vlasti, pokazuju snimci RSE od 2. novembra 2025. Sretenović je u zatvoru proveo 15 godina zbog ubistva koje je počinio 1997. godine. On je u izjavi za TV Happy 2021. svedočio da je ubio čoveka zbog novčanog duga i psovke. Teško krivično delo je ponovio 2016. godine kada je prebio jednu osobu u Arilju na zapadu Srbije. Za to delo pravosnažno je 2023. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana i šest meseci. Nakon izricanja kazne pobegao je u Hrvatsku, a uhapšen je i po poternici isporučen Srbiji tek krajem 2024, pokazuju podaci koje je RSE dobio od zagrebačkog suda. Na osnovu odgovora srpske Uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija, koja je za RSE navela da je Sretenović odslužio kaznu, nije jasno kada je ponovo izašao iz zatvora i da li mu je i na osnovu čega kazna umanjena. Mediji u Srbiji izveštavali su o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja "Ćacilend" navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente.

Evropska komisija (EK) zvanično je predstavila novi paket sankcija protiv Rusije. Reč je o 20. paketu sankcija, koji ovog puta obuhvata energetiku, finansijske usluge i trgovinu. Kako je saopštila predsednica EK Ursula von der Leyen, Komisija predlaže uvođenje potpune zabrane pomorskih usluga za rusku sirovu naftu, u koordinaciji sa zemljama G7, kako bi se smanjili ruski prihodi i otežala prodaja nafte. Proširuje se i lista brodova tzv. "skrivene flote" (ukupno 640), a pooštravaju se i ograničenja za nabavku tankera, kao i za pružanje usluga LNG tankerima i ledolomcima. Kada je reč o finansijskom sektoru, prema rečima predsednice EK, sankcionisaće se još 20 regionalnih banaka, uvode se mere protiv kriptovaluta i platformi koje omogućavaju zaobilaženje sankcija, a ciljaju se i banke u trećim zemljama koje pomažu ilegalnu trgovinu. Treći blok mera dodatno pooštrava izvozne zabrane prema Rusiji, uključujući robu poput gume, traktora i opreme za kibernetičku bezbednost, u vrednosti većoj od 360 miliona evra, kao i nove zabrane uvoza metala, hemikalija i kritičnih minerala (preko 570 miliona evra). Uvode se i dodatna ograničenja za tehnologije koje se mogu koristiti u vojne svrhe, kao i kvote za uvoz amonijaka. Predsednica EK potvrdila je da evropske institucije, prvi put, aktiviraju instrument za sprečavanje zaobilaženja sankcija kroz zabranu izvoza određenih mašina i radio-opreme u rizične jurisdikcije. Takođe se predviđaju i jače pravne zaštite za kompanije iz EU od eksproprijacije i kršenja intelektualnog vlasništva u Rusiji. Von der Leyen je pozvala države članice Evropske unije da usvoje predloženi paket. "Sada pozivam države članice da brzo odobre ove nove sankcije. Time bismo poslali snažan signal uoči sumorne četvrte godišnjice ovog rata: naša posvećenost slobodnoj i suverenoj Ukrajini je nepokolebljiva. I ako ništa drugo, ona jača iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu", poručila je ona. Kako se Ukrajina približava četvrtoj godišnjici ruske invazije, predsednica EK je naglasila da Kremlj nastavlja sa ratnim zločinima i namernim napadima na stambene objekte i civilnu infrastrukturu. "Ovo nije ponašanje države koja traži mir. To je ponašanje države koja vodi rat iscrpljivanja protiv nevinog civilnog stanovništva. Dok su u Abu Dabiju u toku važni mirovni pregovori, moramo biti jasni: Rusija će doći za pregovarački sto sa istinskom namerom samo ako bude primorana. To je jedini jezik koji Rusija razume", izjavila je von der Leyen, dodajući da je to razlog zašto EK predlaže 20. paket sankcija. Potvrdila je i da se, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama i "koalicijom voljnih", unapređuje mirovni plan koji uključuje snažne bezbednosne garancije za Ukrajinu. Von der Leyen je navela da su fiskalni prihodi Rusije od nafte i gasa pali za 24 odsto u 2025. godini u poređenju sa prethodnom godinom, čime je povećan budžetski deficit. Prihodi od nafte i gasa u januaru, prema njenim rečima, biće najniži od početka rata. "Ovo potvrđuje ono što smo već znali – naše sankcije deluju i nastavićemo da ih koristimo sve dok Rusija ne započne ozbiljne pregovore sa Ukrajinom za pravedan i trajan mir", poručila je predsednica EK. Najnoviji predlog Evropske komisije treba da odobre sve države članice EU.

Evropska komisija preliminarno je utvrdila da dizajn društvene mreže TikTok podstiče zavisnost i time krši Akt o digitalnim uslugama. Prema nalazima Komisije, problematične funkcije uključuju beskonačno skrolovanje, automatsku reprodukciju sadržaja, "push" obaveštenja i visoko personalizovani sistem preporuka. "Istraga Komisije preliminarno ukazuje na to da TikTok nije adekvatno procenio kako bi ove funkcije koje izazivaju zavisnost mogle naštetiti fizičkom i mentalnom blagostanju njegovih korisnika, uključujući maloletnike i ranjive odrasle osobe. Na primer, stalnim 'nagrađivanjem' korisnika novim sadržajem, određene dizajnerske karakteristike TikToka podstiču potrebu za stalnim skrolovanjem i prebacuju mozak korisnika na režim autopilot. Naučna istraživanja pokazuju da to može dovesti do kompulzivnog ponašanja i smanjiti samokontrolu korisnika", navela je Evropska komisija. Eksperti ove institucije ističu da je TikTok u svojoj proceni zanemario važne pokazatelje kompulzivnog korišćenja aplikacije, kao što su vreme koje maloletnici provode na mreži tokom noći, učestalost otvaranja aplikacije i druge relevantne indikatore. Prema nalazima Komisije, TikTok nije uspeo da uvede razumne, proporcionalne i efikasne mere za ublažavanje rizika koji proizlaze iz dizajna koji podstiče zavisnost. Pominju se alati za upravljanje vremenom provedenim pred ekranom i roditeljski nadzor, koji, prema Komisiji, ne deluju dovoljno efikasno u smanjenju tih rizika. "Alati za upravljanje vremenom ne čine se efikasnim u omogućavanju korisnicima da smanje i kontrolišu svoju upotrebu TikToka jer ih je lako isključiti i uvode ograničeno 'trenje'. Slično tome, roditeljski nadzor možda neće biti efikasan jer zahteva dodatno vreme i veštine roditelja da bi se kontrole uspostavile", ističe se u dokumentu. Evropska komisija očekuje od TikToka da izmeni osnovni dizajn svoje usluge, na primer onemogućavanjem ključnih funkcija koje podstiču zavisnost, poput beskonačnog skrolovanja, uvođenjem efikasnih pauza u korišćenju aplikacije, uključujući noćne periode, i prilagođavanjem sistema preporuka. U skladu sa procedurama Akt o digitalnim uslugama (DSA), TikTok sada ima pravo na odbranu: može da izvrši uvid u dokumentaciju Komisije i pismeno odgovori na preliminarne nalaze. Ako se stavovi Komisije potvrde, može biti doneta odluka o neusklađenosti, što može dovesti do novčane kazne srazmerne prirodi, težini, učestalosti i trajanju kršenja, u iznosu do šest odsto ukupnog godišnjeg globalnog prometa kompanije. Preliminarni nalazi deo su formalnog postupka kojim Evropska komisija ispituje usklađenost TikToka sa Aktom o digitalnim uslugama. Pored dizajna koji podstiče zavisnost, istraga obuhvata i "efekat zečje rupe" u sistemu preporuka, rizik da maloletnici pristupaju sadržaju neprimerenom uzrastu zbog lažnog predstavljanja godina, kao i obaveze platforme da obezbedi visok nivo privatnosti, bezbednosti i zaštite maloletnika. Šta je Akt o digitalnim uslugama?Evropski Akt o digitalnim uslugama, koji je u potpunosti počeo da se primenjuje 2024. godine, uvodi pravila za internet platforme poput Facebooka, X-a, TikToka, online prodavnica i aplikacija, sa ciljem da digitalni prostor učini bezbednijim i transparentnijim. Njegov cilj je borba protiv ilegalnog sadržaja, dezinformacija i prevara na internetu, kao i jačanje zaštite korisnika. Najveće platforme imaju strože obaveze i mogu biti kažnjene novčano do oko šest odsto globalnog prometa ako prekrše pravila. Akt se primenjuje u celoj Evropskoj uniji i odnosi se na sve digitalne servise koji nude usluge korisnicima u EU, čak i ako im je sedište van Unije. Iako važi u svim državama članicama, primena ima i nacionalnu dimenziju: globalne platforme nadzire Evropska komisija, dok države članice mogu uvoditi dodatne mere, na primer za zaštitu maloletnika, ali ne smeju potkopavati osnovna pravila DSA. Francuska i Španija, na primer, već uvode dodatne nacionalne mere za zaštitu dece na društvenim mrežama.

Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine podignulo je optužnicu protiv Darija Ristića zbog pridruživanja ruskoj vojsci i sudjelovanja u ratu u Ukrajini, saznaje Radio Slobodna Evropa. Optužnica je poslana Sudu Bosne i Hercegovine na potvrđivanje. Ristića Tužiteljstvo tereti da se pridružio ruskoj vojsci u novembru 2023. godine, što je krivično djelo prema zakonima u BiH. On je na ratištu u Ukrajini izgubio nogu, a u međuvremenu je dobio državljanstvo Rusije. Ovaj bh. državljanin iz Modriče uhapšen je po povratku u BiH na Aerodromu u Sarajevu, u septembru 2025. On je rekao da se dobrovoljno vratio, svjestan da može biti uhapšen, jer je BiH već tragala za njim. Tada mu je izrečen jednomjesečni pritvor, iz kojeg je izašao 15. oktobra, kada mu je određen kućni pritvor. Ristićeva odbrana je za Radio Slobodna Evropa ranije više puta rekla da planira sporazumno priznati krivnju za krivično djelo pridruživanje stranim vojnim formacijama. Za krivično djelo pridruživanje stranim paravojnim i vojnim jedinicama Krivični zakon BiH predviđa kazne, u ovisnosti o kvalifikacijama, od tri mjeseca do deset godina zatvora. Ristić je na ruskoj društvenoj mreži VKontakte objavljivao informacije o svom učešću na ratištu u Ukrajini, što je nastavio i nakon povratka u BiH na svome TikTok profilu. Ako Sud potvrdi optužnicu, Ristićem slučaj će biti drugi slučaj procesuiranja bh. državljana zbog ratovanja u Ukrajini. Ranije je Gavrilo Stević pred Sudom BiH pravomoćno oslobođen optužbi da je ratovao u Ukrajini 2015. godine na strani ruskih formacija, jer nije bilo dovoljno dokaza. Prema informacijama sigurnosnih izvora, zna se za oko 20 bh. državljana koji su se pridružili ruskoj vojsci od početka invazije 2022. godine.

Ministar kulture Srbije Nikola Selaković izjavio je da u sudskom postupku u slučaju "Generalštab" u kojem je osumnjičen, "nema krivičnog dela" i da je to "politički montiran proces". "Ni ja ni moji saradnici nismo nikome pribavili nikakvu korist, a još manje smo učinili državi ili bilo kome štetu, niti ima štete niti ima koristi, tužilaštvo nije sprovelo nijedno stručno veštačenje finansijsko-ekonomske struke", rekao je Selaković 6. februara za televiziju Informer. Selaković se na početku suđenja 4. februara izjasnio da nije kriv. On se sa još troje predstavnika državnih institucija tereti da je falsifikovanjem dokumenata omogućio da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. Izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa na tom mestu u centru Beograda planirala je firma zeta američkog predstavnika, ali je u danu podizanja optužnice protiv ministra saopštila da odustuje od projekta. Vučić 'ne zna' za šta je Selaković optuženPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 6. februara da ministar kulture Nikola Selaković "nije ni za šta kriv", kao i da "niko ne zna" za šta je on optužen. Vučić je kazao da je sve oko obustavljenog projekta "Generalštab", koji je podrazumevao izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u tom delu centra Beograda, bila "najplemenitija i najbolja namera". "Kad pitate sve njih za šta je to Nikola Selaković optužen, pojma nemaju kao što ni ja pojma nemam, niko nema pojma" rekao je Vučić posle obilaska obnovljene zgrade Gimnazije u Mladenovcu. On je kazao da se taj "težak zločin" sastoji u tome što je želeo da od "jednog rugla i u umetničkom smislu i pre nego što je srušeno", bude napravljena "velika atrakcija" i investicija od 700 miliona najmanje". Za šta je Selaković optužen?Tužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Nikoli Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine. TOK navodi da je Selaković "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije". Ukidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra bio je prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Trebalo je da ga gradi privatna kompanija "Affinity Partners" u vlasništvu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, 15. decembra, u danu kada je podignut optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta. Nisu direktno naveli razloge zbog kojih odustaju od gradnje, već su saopštili da je odluka doneta "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Rušenju kompleksa Generalštaba i gradnji na tom mestu protive se studenti u blokadi, koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste u Srbiji, opozicija i stručna javnost koja se zalaže da ti objekti zadrže status kulturnog dobra i da budu obnovljeni. Sa druge strane, vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pružala je podršku planiranom projektu – uz tvrdnju da zgrade ne mogu da se obnove i da ih treba srušiti. Kompleks Generalštaba je modernistička građevina koju je projektovao srpski i jugoslovenski arhitekta Nikola Dobrović. Građena je između 1956. i 1963. Zgrada je u Beogradu jedini objekat Nikole Dobrovića, koji je poznat po svojim građevinama u Pragu i Dubrovniku.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske (RS) Petar Đokić i predstavnici Elektrogospodarstva Slovenije održali su sastanak o regulisanju duga RS prema ovoj slovenačkoj državnoj kompaniji 5. februara, dan uoči roka za isplatu duga. Ova kompanija je pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID) pokrenula arbitražni spor u kojoj traži odštetu, jer je termoelektrana Ugljevik, na sjeveroistoku Bosne i Hercegovine, prekinula isporuku struje. Tužba u kojoj se traži odšteta je formalno podnesena protiv Bosne i Hercegovine, jer ICSID vodi postupke isključivo protiv država. Rok koji je bio postavljen je 6. februar. Kako je rekao Đokić, "slovenačka strana još jednom treba da razmotri argumente Republike Srpske o mogućnosti i periodu izvršavanja ove obaveze tokom marta". "U dosadašnjim pregovorima uspjeli smo da se otpiše 30 miliona evra, a ostala je obaveza od 37 miliona evra o kojoj nekoliko mjeseci pregovaramo sa Slovencima", izjavio je Đokić novinskoj agenciji Srna, 6. februara. On je naveo i kako obavezu plaćanja ima RiTE Ugljevik, čiji je garant Elektroprivreda Republike Srpske kao matično preduzeće. "Ukoliko ne budu u stanju da izvrše ovu finansijsku obavezu, onda će tu obavezu preuzeti Vlada Republike Srpske", istakao je Đokić. Zbog čega je spor?Slovenačka državna kompanija Elektrogospodarstvo Slovenije ulagala je još u vrijeme bivše SFRJ u izgradnju Rudnika i Termoelektrane Ugljevik. Dogovor je bio jednostavan- Slovenci ulažu, a zauzvrat dobijaju dio proizvedene struje. Isporuke su prekinute početkom rata u BiH. Spor traje više od 30 godina. Slovenačka državna kompanija pokrenula je dva arbitražna procesa, u Beogradu i Vašingtonu, tražeći odštetu za ulaganja i neisporučenu struju. Prvi spor u Beogradu su dobili i na osnovu njega, termoelektrana, u većinskom vlasništvu Elektroprivrede RS, mora Slovencima isplatiti oko 190 miliona evra odštete za neisporučenu struju i zatezne kamate. Drugi postupak je pred ICSID.

Izbori za predsjednika Republike Srpske bit će ponovljeni 8. februara na biračkim mjestima u nekoliko gradova u tom bosanskohercegovačkom entitetu, nakon što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine otkrila zloupotrebe tokom glasanja 23. novembra 2025. Centralna izborna komisija BIH (CIK) poništila je rezultate prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske (RS), te naložila novo glasanje na 136 biračkih mjesta u 17 izbornih jedinica. Riječ je o biračkim mjestima u Prijedoru, Laktašima, Banjoj Luci, Doboju, Stanarima, Loparama, Ugljeviku, Osmacima, Zvorniku, Vlasenici, Bratuncu, Nevesinju, Gacku, Rudom, Bileći i Milićima, kao i jednom u Brčko Distriktu. Biračka mjesta, na kojim se izbori ponavljaju, bit će otvorena u nedjelju u 7 sati. Pravo glasa ima 84.474 birača. Izborna šutnja počinje 24 sata prije otvaranja biračkih mjesta, odnosno 7. februara u sedam sati, i trajat će do zatvaranja biračkih mjesta. Zajedno s nevladinim organizacijama koje nadgledaju izbore, CIK BiH je otkrio niz ozbiljnih propusta na prijevremenim izborima za predsjednika RS, 23. novembra. Nepravilnosti su toliko obimne da su mogle utjecati na krajnji rezultat. Razlika između kandidata bila je relativno mala, oko 9.500 glasova, dok je broj spornih glasova bio znatno veći, više 15.800. Utvrđeno je, među ostalim, glasanje bez važećih dokumenata, lažiranje potpisa i manipulacija biračkim spiskovima, dok su nekim kandidatima glasovi dodavani, a drugima oduzimani. Za prijevremene izbore za predsjednika RS, CIK je ovjerio kandidature Dragana Đokanovića, Branka Blanuše, Siniše Karana, Nikole Lazarevića, Igora Gaševića i Slavka Dragičevića. Ko su posmatrači?Ukupno 4.894 posmatrača ima pravo posmatranja ponovnih prijevremenih izbora za predsjednika RS, objavio je CIK. Među njima je i osmočlana delegacija čija imena je objavio Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Vijeća Evrope. Za izbore je akreditirano i devet posmatrača po zahtjevu Ambasade Rusije u BiH. Iz CIK-a BiH su ranije za Radio Slobodna Evropa dostavili njihove inicijali, uz obrazloženje da identitet nije moguće objaviti zbog zaštite ličnih podataka. Prijevremeni izbori u RS provode se, jer je Miloradu Dodiku oduzet mandat predsjednika, nakon što je postala pravosnažna presuda protiv njega zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Dodik je osuđen godinu zatvora, a taj dio kazne je otkupio za oko 18.000 eura, te na šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija.

Drugi po redu oficir ruske vojne obavještajne uprave (GRU) ranjen je u Moskvi, u onome što su istražitelji nazvali pokušajem atentata. General-pukovnik Vladimir Aleksejev hospitalizovan je u petak nakon što je nekoliko puta upucan, uključujući i u leđa, izvijestio je Istražni komitet. Njegovo zdravstveno stanje nije poznato. Naoružani napadači su pobjegli s mjesta događaja, naveo je Komitet. Prema nepotvrđenim medijskim izvještajima, Aleksejev je upucan na stepeništu zgrade u kojoj živi dok je izlazio. On je zamjenik komandanta GRU-a, glavne ruske obavještajne uprave Ministarstva odbrane koja je poznata po izvršavanju smjelih operacija, od sabotaže, atentata, špijunaže i cyber napada. Aleksejev je bio umiješan u trovanje bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja novičokom 2018. godine u Britaniji, incident koji je skoro završio smrću, a jedna Britanka je umrla nakon što je slučajno bila izložena ovim nervnim agensom. Potvrdi li se da je Aleksejev bio meta pokušaja atentata, to bi bio posljednji u nizu napada na visoke ruske vojne zvaničnike, do kojih su mnogi od njih u Moskvi. Sumnja za napade uglavnom je pala na ukrajinske obavještajne agencije, koje su posljednjih godina izvele smjele sabotaže i atentate unutar Rusije. Načelnik Uprave za operativnu obuku Generalštaba, general-pukovnik Fanil Sarvarov, poginuo nakon što je bomba eksplodirala ispod njegovog automobila u predgrađu Moskve. Osam mjeseci ranije, drugi general-pukovnik, Jaroslav Moskalik, zamjenik načelnika Uprave za operacije Generalštaba, poginuo je u eksploziji automobilske bombe u blizini Moskve. Oficir zadužen za ruske snage za zaštitu od nuklearnog i hemijskog oružja poginuo je 2024. kada je električni skuter eksplodirao na trotoaru ispred njegove zgrade u Moskvi.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da bi sljedeća runda mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, "vjerovatno" mogla biti održana u SAD-u, nakon što su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima okončana dva dana obnovljenih razgovora. Uoči sastanaka u Abu Dabiju, održanih 4. i 5. februara, i ruski i ukrajinski zvaničnici nagovijestili su tračke optimizma u vezi s okončanjem sveobuhvatne invazije, koju je Rusija pokrenula 24. februara 2022. godine i u kojoj je do sada gotovo dva miliona ljudi na obje strane ubijeno ili ranjeno. Bez drugih vidljivih pomaka u posrnulim naporima da se okonča sveobuhvatni rat Moskve protiv Ukrajine, dvije strane su se dogovorile o novoj razmjeni ratnih zarobljenika, što se povremeno dešavalo tokom rata. Steve Witkoff, izaslanik Bijele kuće koji predvodi razgovore pod okriljem SAD-a, najavio je sporazum koji je rezultirao oslobađanjem 314 zarobljenika 5. februara. "Iako predstoji još mnogo posla, ovakvi koraci pokazuju da kontinuirani diplomatski angažman donosi opipljive rezultate i unapređuje napore za okončanje rata u Ukrajini", naveo je Witkoff u objavi na mreži X. Ni ruski ni ukrajinski zvaničnici nisu dali izjave o ishodu razgovora. Kirilo Budanov, bivši šef ukrajinske vojne obavještajne službe, a sada visoki predsjednički savjetnik, rekao je za RBK-Ukraina da su razgovori bili "zaista konstruktivni". Kasnije tokom dana, Zelenski je rekao da je razmjena zarobljenika "najvažnija", dodajući da je prošlo mnogo vremena otkako je Kijev uspio da "odblokira" diplomatski proces povratka svojih građana. Uprkos nagovještajima napretka, Rusija je nastavila da zasipa Ukrajinu dronovima i projektilima. Uoči pregovora, Rusija je izvela jedan od najvećih zračnih napada od početka rata, ciljajući ukrajinsku energetsku infrastrukturu i dodatno pogoršavajući položaj civila koji se suočavaju s izuzetno hladnom zimom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da stav Rusije ostaje nepromijenjen te da je on "apsolutno jasan i dobro shvaćen i u Kijevu i među američkim pregovaračima". Markus Ziener, bivši dopisnik iz Moskve koji je danas saradnik Njemačkog maršalovog fonda, rekao je da razmjena zarobljenika predstavlja određeni napredak. "Ali prilično sam skeptičan kada je riječ o suštini samih pregovora", rekao je Ziener za RSE. "Za sada nema mnogo toga što bi nam davalo nadu da je rješenje za okončanje rata nadohvat ruke." Nakon što su u mjesecima neposredno nakon februara 2022. održani početni direktni razgovori, Moskva i Kijev nisu vodili neposredne pregovore sve do maja prošle godine. Američki predsjednik Donald Trump izražavao je frustraciju zbog nastavka rata, iako je njegovo rješavanje postavio kao jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta. Pored Witkoffa, koji se u protekloj godini sedam puta sastao s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, razgovorima je prisustvovao i zet američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jared Kushner. Sastanci uključuju sadašnje i bivše zvaničnike obavještajnih službi obje zemlje, a fokusirani su na uska, precizno definisana pitanja. Razlike u stavovima dvije strane donekle su se smanjile, pri čemu glavno sporno pitanje ostaje status teritorija u ukrajinskoj regiji Donbas koje kontroliše Kijev, ali na koje Moskva polaže pravo. Zelenski je predložio uspostavljanje demilitarizirane zone, moguće uz prisustvo evropskih mirovnih snaga. Rusija je tu opciju odlučno odbacila. Kijev također traži obavezujuće sigurnosne garancije od Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih saveznika, koje bi podrazumijevale obavezu pomoći Ukrajini u slučaju eventualnog budućeg ruskog napada. Ukrajinski politički analitičar Ihor Reiterovych pozvao je Zapad da ponudi snažnije garancije Ukrajini — i da izbjegne ponavljanje iskustva iz Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine. Tim sporazumom, koji su potpisale SAD, Rusija i Velika Britanija, garantovan je teritorijalni integritet Ukrajine u zamjenu za odustajanje Kijeva od nuklearnog arsenala. "Da sam na mjestu ruskog predsjednika, i ako bih želio pregovarati o mirovnom rješenju, ne bih napadao Ukrajinu i vršio pritisak na način na koji to sada rade", rekao je Ziner. "Pokušao bih stvoriti okolnosti u kojima je moguće postići dogovor." "S obzirom na sve žrtve koje je Ukrajina do sada podnijela, mislim da je izuzetno teško da Ukrajina kaže: u redu, pristajemo na ruske zahtjeve, a da onda ispadne da su toliki životi izgubljeni uzalud", rekao je. "Zato vjerujem da je trenutno vrlo teško pronaći rješenje koje bi od Ukrajinaca zahtijevalo velike ustupke."