Ustavni sud Republike Srpske odbio je zahtjev Kluba Bošnjaka i Kluba Hrvata u Vijeću naroda RS-a kojim su tražili da se utvrdi povreda vitalnog nacionalnog interesa u vezi s Rezolucijom o osudi i zabrani veličanja ideologije i simbola NDH, te ustaške, nacističke i fašističke ideologije. Radi se o rezoluciji koju je entitetska Narodna skupština usvojila polovinom marta, kao reakciju na najavljeno okupljanje bivših pripadnika Hrvatskog vijeća obrane, jedne od tri vojske u ratu 90-ih godina prošlog vijeka, u Modranu kod Dervente, 21. marta, gdje se svake godine obilježava godišnjica te jedinice, kao i pomen stradalima u Bosanskoj Posavini. Na katoličkom groblju u tom selu, na sjeveru Bosne i Hercegovine, nalazi se i spomenik u obliku slova "U" i s hrvatskom šahovnicom sa početnim bijelim poljem, za kojeg u RS tvrde da "nedvosmisleno" predstavlja ustaško obilježje. Iz Ustavnog suda RS saopšteno je 4. maja da je Vijeće tog Suda za zaštitu vitalnog interesa zaključilo da zahtjevi kojim se spori usvojena Rezolucija i zaključci nisu prihvatljivi, jer "ni po sadržini, ni po formi, nemaju karakter opštih pravnih akata". Kako se dodaje, osporenim aktima ukazuje se na konkretno stanje i probleme u društvu, utvrđuje se politika koja se treba sprovoditi u određenoj oblasti, daju se smjernice i predviđaju mjere za njihovu realizaciju. "Zbog toga je zaključeno da Ustavni sud nije nadležan da ocjenjuje njihovu saglasnost s ustavnim odredbama koje se odnose na zaštitu vitalnih nacionalnih interesa konstitutivnih naroda u Republici Srpskoj", istakli su u Ustavnom sudu RS. Uz Rezoluciju, koja je usvojena na prijedlog vladajuće koalicije RS predvođene Savezom nezavisnih socijaldemokrata na čelu s Miloradom Dodikom, usvojeni su i zaključci svih parlamentarnih stranaka u tom entitetu, koje predviđaju i izmjene pojedinih entitetskih zakona. U rezoluciji se osuđuje veličanje zločinačkih ideja iz Drugog svjetskog rata, genocida počinjenog nad Srbima u NDH, te Holokausta. Pozivaju se nadležne institucije da preduzmu mjere protiv finansiranja organizacija koje promovišu sporne ideologije, te da sankcionišu javno podsticanje na rasnu, etničku i vjersku mržnju. Istovremeno, tada su odbijeni amandmani da se u Rezoluciju uvrste i zločini četničkih jedinica, te četnička ideologija. Rezolucijom nisu obuhvaćeni ni zločini iz rata u Bosni i Hercegovini 90-ih godina prošlog vijeka. Bosna i Hercegovina do sada nije uspjela usvojiti zakon o zabrani fašističkih i nacističkih ideologija na državnom nivou, iako su takve inicijative više puta bile u proceduri Parlamentarne skupštine BiH.

Nema formalne odluke o zamrzavanju evropskih finansijskih sredstava Srbiji potvrdila je Evropska komisija. "Nije bilo odluke o zamrzavanju sredstava ili nečeg sličnog", potvrdio je portparol Komisije Markus Lamer. "Evropska komisija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU. Ovo je deo uobičajene implementacije ovih instrumenata i primenjuje se tokom celog procesa, uključujući i kada je u pitanju Plan rasta u fazi svakog zahteva za plaćanje", dodao je briselski portparol. On je ponovio zabrinutost evropskih institucija zbog usvajanja pravosudnih zakona, te je naveo da se očekuje od Srbije da u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije o ovom zakonodavstvu. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je 30. aprila izjavila da je Komisija stopirala isplatu finansijskih sredstava zbog spornih pravosudnih zakona. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", izjavila je komesarka Kos govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u procesu integracija Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra.

Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine usvojio je na sjednici 4. maja Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom, s ciljem sprečavanja terorizma, financiranja terorizma i financiranja širenja oružja za masovno uništenje. Ovaj zakon je jedan od uvjeta koje BiH treba ispuniti da izbjegne moguće stavljanje na "sivu listu" međunarodnih financijskih nadzornih tijela. Usvajanje zakona dio je šireg paketa mjera kojima vlasti u Bosni i Hercegovini nastoje izbjeći negativnu ocjenu Komiteta eksperata za procjenu mjera protiv pranja novca i financiranja terorizma (Moneyval) i Radne grupe za financijsku akciju (FATF) koju je uspostavilo sedam najrazvijenijih zemalja svijeta (G7). Osim zakona koji je usvojen 4. maja, BiH mora usvojiti i zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u kaznenim stvarima, te zakon o oduzimanju i upravljanju imovinom stečenom kaznenim djelom. Ove zakone treba usuglasiti i predložiti Vijeće ministara BiH, a potom usvojiti dvodomna Parlamentarna skupština BiH. Konačna odluka hoće li BiH biti na "sivoj listi" očekuje se 5. maja na sastanku FATF-a u Helsinkiju. Stavljanje na tu listu značilo bi pojačan nadzor nad novčanim transakcijama iz Bosne i Hercegovine i prema njoj, što bi moglo usporiti međunarodna plaćanja i povećati administrativno opterećenje za banke i druge financijske institucije. Osim što bi to moglo dovesti do duljeg trajanja slanja novca za građane i poduzeća u BiH, može utjecati i na uvjete financiranja, uključujući više kamatne stope na kredite. Bosna i Hercegovina je u februaru 2025. ušla u jednogodišnje razdoblje pojačanog praćenja FATF-a. Europska unija od tad je više puta upozoravala da bi to imalo šire ekonomske posljedice, uključujući otežan pristup međunarodnim financijskim tržištima i moguće usporavanje investicija, kao i na pristupanje zemlje Jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA) kojem su pristupile sve zemlje Zapadnog Balkana, osim BiH i Kosova.

Dron je pogodio neboder nekoliko kilometara od Kremlja rekao je gradonačelnik Moskve, dok je guverner ukrajinske oblasti Harkiv izjavio da je ruski raketni napad ubio tri osobe i ranio još osam. Napadi su uslijedili dan nakon što je Kijev objavio da su pogodili ključni izvozni naftni čvor na Baltičkom moru i dva plovila za koja je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao da su dio ruske "flote iz sjene" tankera za naftu koji izbjegavaju sankcije. Niko nije povrijeđen u napadu dronom na moskovski toranj 4. maja, rekao je gradonačelnik Sergej Sobjanin. Na snimcima se vide jedan ili dva uništena stana na visokom spratu, te krhotine na tlu ispred zgrade. Još uvijek nema komentara iz Ukrajine o pogotku zgrade koja se nalazi oko šest kilometara od Kremlja. Ovo je bio najbliži udar sjedištu ruske vlasti otkako je u napadu dronom zapaljen krov zgrade unutar Kremlja prije tačno tri godine. Moskva je tada rekla da se radi o ukrajinskom napadu. Incident se dogodio pet dana prije nego što ruski predsjednik Vladimir Putin treba da bude domaćin godišnje vojne parade povodom Dana pobjede, kojom se na Crvenom trgu ispred Kremlja obilježava poraz Njemačke u Drugom svjetskom ratu. Obim ceremonije je smanjen ove godine, navodeći ukrajinske napade, a nije planirano ni prikazivanje teškog naoružanja. Moskva je snažno zaštićena sistemima protivzračne odbrane. Sobjanin je rekao da su odbijena još dva drona koja su ciljala prijestonicu. Većina ukrajinskih napada dronovima bila je usmjerena na energetsku infrastrukturu i u nekim slučajevima na vojne ciljeve. Zelenski je 3. maja rekao da su udari Kijeva prouzrokovali značajnu štetu u baltičkoj luci Primorsk te da su pogodili i naftni tanker, mali ruski raketni brod i patrolni čamac u Baltičkom moru. U istočnoj Ukrajini, ruski raketni napad ubio je tri osobe i ranio osam u gradu Merefa u Harkivskoj oblasti rekao je regionalni guverner Oleh Sinjehubov. Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, osam godina nakon što je zauzela Krimsko poluostrvo i podstakla rat u istočnom području poznatom kao Donbas, i sada kontroliše gotovo petinu Ukrajine. Ali snage Moskve ostvarile su samo ograničene dobitke tokom protekle godine uz velike gubitke. Nekoliko rundi razgovora u posljednjim mjesecima ostavilo je Kijev i Moskvu duboko podijeljene oko ključnih pitanja, uključujući teritoriju i sigurnost, a mirovni napori predvođeni SAD-om su zastali usljed američko-izraelskog sukoba s Iranom, pri čemu je susret uživo u februaru završen bez napretka.

Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini upozorile su da je nužno hitno djelovanje na zaštititi žena i djece te sprječavanju nasilja, nakon što je u Sarajevu ubijena 41-godišnja žena. Elma Godinjak-Prusac ubijena je 1. maja hicem iz pištolja u sarajevskom naselju Dobrinja, zbog čega je uhapšen njen bivši partner, 49-godišnji Tarik Prusac. U BiH nema zvaničnih podataka o broju žrtava femicida u posljednjih nekoliko godina. Organizacije civilnog društva procjenjuju da godišnje u prosjeku bude ubijeno oko 11 žena, najčešće od partnera ili drugih muških članova porodice. UN naglašava važnost brze, temeljite i nepristrasne istrage, kao i pune odgovornosti u skladu sa zakonom, kao i potrebe sveobuhvatne zaštite i podrške članovima porodice ubijene žene. Ističu i da je ovaj slučaj podsjetnik da nasilje nad ženama i dalje predstavlja ozbiljno i trajno kršenje ljudskih prava u BiH. "Femicidi nisu izolirani činovi, već najekstremniji oblik kontinuiranog i često eskalirajućeg rodno zasnovanog nasilja, s razornim posljedicama po porodice, zajednice i djecu. Izloženost takvom nasilju, bilo direktna ili indirektna, može imati duboke i dugoročne posljedice po sigurnost, dobrobit i razvoj djece", naveo je UN. Istaknuto je da i posljednji slučaj femicida naglašava potrebu za punom primjenom postojećih zakona i politika usmjerenih na prevenciju i odgovor na nasilje nad ženama, kao i na osiguravanje zaštite žena izloženih riziku. To uključuje i nedavne izmjene i dopune Zakona o zaštiti od nasilja u porodici i nasilja nad ženama u Federaciji BiH, kao i djelotvornu primjenu relevantnih odredbi Krivičnog zakona BiH, radi osiguranja pravovremenog procesuiranja i odgovornosti počinilaca. "Prevencija mora ići dalje od institucionalnih odgovora i uključivati ranu intervenciju, djelotvornu procjenu rizika te dostupne i kvalitetne usluge podrške", naveli su iz UN-a. Suočena s protestima zbog rasta broja ubistava žena, vlast u Federaciji BiH donijela je prošle goidne zakon kojim je najavila efikasniju zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Izmijenjeni Zakon o zaštiti od nasilja u porodici stupio je na snagu u martu prošle godine, a uslijedile su izmjene Krivičnog zakona u koji je uvršten femicid, kao zasebno kazneno djelo. Izmjene Zakona o zaštiti od nasilja u porodici, uz ostalo, proširile su ovlasti policije, koja ima obavezu da, nakon prijavljenog nasilja, uradi procjenu rizika od smrtnosti i ponavljanja nasilja. RSE Specijal: Šta se desilo nakon ubistva Nizame Hećimović?Učinkovitije postupanje institucija u zaštiti žena i procesuiranju odgovornih za nasilje zatraženo je na protestima građana širom zemlje, nakon što je u augustu 2023. bivši partner ubio Nizamu Hećimović iz Gradačca. Bio je to jedan od najbrutalnijih slučajeva ubistava žena u BiH, nakon koga su entitetske vlasti, pod pritiskom protesta, usvojile zakonske izmjene obećavajući bolju zaštitu žena od nasilnika.

U selima kod Mladenovca u blizini Beograda obeležava se tri godine od ubistva devetoro i ranjavanja 12 ljudi. U školskom dvorištu u Duboni, vence i cveće polažili su članovi porodica stradalih, meštani i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović. Na maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina osuđen je tada dvadesetjedogodišnji meštanin Uroš Blažić koji je, prema presudi, 4. maja pucao iz automatskog oružja na tri različite lokacije u selima Malo Orašje i Dubona. Na kaznu od 20 godina osuđen je i njegov otac Radiša Blažić zbog posedovanja nelegalnog oružja koje je njegov sin koristio za izvršenje zločina. U Malom Orašju ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21) i Petar Mitrović (25) koji je preminuo u bolnici skoro dva meseca nakon zločina. U Duboni su ubijeni brat i sestra Milan (22) i Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović (24). Zločin je počinjen dan nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u centru Beograda kada je maloletni učenik očevim pištoljem ubio devetoro vršnjaka i školskog čuvara. Vlast je nakon masovnih ubistava pojačala prisustvo policije u školama i pozvala građane da predaju oružje. Na poziv dela opozicionih stranaka, širom zemlje održavani su protesti pod nazivom "Srbija protiv nasilja", zbog nezadovoljstva reakcijom države nakon dva masovna ubistva.

Ruski dron je udario blizu autobusa s 40 dece u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine, dok su deca išla ka odmaralištu na zapadu Ukrajine u jeku vazdušnih napada između Moskve i Kijeva. Guverner Aleksandar Hanža rekao je u nedelju da je jutarnji napad bio usmeren na benzinsku pumpu blizu mesta gde je autobus bio parkiran. Većina dece evakuisana je iz vozila pre napada, ali jedan desetogodišnji dečak nije izašao na vreme i povređen je. Stojeći ispred autobusa s razbijenim prozorima, vozač Serhij je rekao za Ukrajinski servis RSE da je komad stakla "probio pravo kroz" ruku dečaka. "(Deca) su bila tako srećna što imaju odmor i što će pobeći od svega ovoga. Ali nismo uspeli", rekao je on. "(Jedan dečak) nije uspeo da izađe na vreme. Njegovu ruku je pogodio šrapnel i probio je pravo kroz nju." Serhij je dodao da je vozio grupu dece iz grada Zaporožja koji je redovno pod granatama do popularnog karpatskog odmarališta Bukovel u zapadnoj ukrajinskoj Ivano-Frankivskoj oblasti, daleko od linije fronta. Hanža je na Telegramu naveo da je u napadu povređeno i najmanje pet odraslih, uključujući 21-godišnju trudnicu. On je kasnije dodao da je u još jednom napadu na regionalnu prestonicu, Dnjepar, pogođen internat, gde je ubijena najmanje jedna osoba, a ranjeno 11 ljudi. Fotografije koje je Hanža objavio na mreži pokazuju da je krov zgrade srušen posle napada. Na drugim mestima u Ukrajini, lokalne vlasti su izvestile o smrtonosnim napadima u Odeskoj i Hersonskoj oblasti na jugu zemlje. Više od deset ljudi je povređeno u najmanje tri druga regiona. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je stigao u Jerevan na samit Evropske političke zajednice, rekao je da je Kijev gađao dva broda ruske flote u blizini glavnog lučkog grada Novorosijska. "Ti tankeri su aktivno korišćeni za transport nafte – više ne", napisao je na X. "Ukrajinski dugometni kapaciteti nastaviće da se sveobuhvatno razvijaju – na moru, u vazduhu i na kopnu". U kasnijoj objavi, Zelenski je naveo da su ukrajinske snage takođe pogodile ruski nosač raketa, "zajedno s patrolnim čamcem i još jednim tankerom iz naftne flote u senci", u ruskom lučkom gradu Primorsku – oko 1.000 kilometara od linije fronta. Iako Moskva zasad nije komentarisala nijedan od napada, ukrajinski i ruski Telegram kanali objavili su snimke koje su napravili korisnici, a koji izgleda prikazuju poslednji napad Kijeva na Primorsk. Kako rat, koji je sada u petoj godini, ne pokazuje znake popuštanja, Ukrajina je poslednjih meseci pojačala napade dronovima na ruska energetska postrojenja. Ukrajinska vojska je nastojala da ograniči izvoz Rusije i omete njenu sposobnost da iskoristi skok globalnih cena energije izazvan ratom u Iranu i praktičnim iranskim zatvaranjem Ormuskog moreuza.

Koalicija za slobodu medija u Srbiji, koju čini više novinarskih udruženja, pozvala je nadležne institucije da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare. Zahtev je upućen 3. maja, na Međunarodni dan slobode medija. Koalicija u saopštenju ocenjuje da Srbija ovaj dan dočekuje kao zemlja u kojoj je bavljenje novinarstvom sve opasnije, a institucije sve pasivnije. Ukazuju da posebno zabrinjava odnos policije prema novinarima i novinarkama. Koalicija podseća da je, od marta do kraja decembra 2025. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo 77 slučajeva napada od strane policije, neosnovanog privođenja i legitimisanja, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta. "Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. U više od 30 fizičkih napada bilo je uključeno postupanje policijskih službenika", navela je Koalicija. Ocenjuju i da su pretnje i nasilje prema novinarima postali gotovo svakodnevica. "Verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika vladajuće stranke na novinare i medije stvaraju atmosferu linča i podstiču nasilje kroz narative koji ih kriminalizuju", upozorava se u saopštenju. Na ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu, koju objavljuju Reporteri bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu - među najgore plasiranim evropskim državama. "Zahtevamo od nadležnih institucija da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare i medijske radnike, obezbede odgovornost policijskih službenika koji su napadali, privodili, legitimisali ili nisu zaštitili novinare na zadatku, da prestanu sa praksom targetiranja kritičkih medija i novinara, da obezbede transparentno postupanje tužilaštava i sudova u slučajevima napada", saopštila je Koalicija za slobodu novinara. Traže i da se hitno usvoje i sprovedu mere za poboljšanje ekonomskog položaja novinara, zaštitu radnih prava i jačanje lokalnih medija. "Niske zarade, izostanak naknade za prekovremeni rad, nepoštovanje radnog vremena, nesigurni ugovori i stalna neizvesnost u pogledu opstanka medijskih kuća dovode do iscrpljivanja profesije i odlaska sve većeg broja ljudi iz novinarstva", ocenjuju. Koalicija je ukazala da sloboda medija ne može postojati tamo gde su novinari fizički ugroženi, ekonomski iscrpljeni, institucionalno nezaštićeni i stalno izloženi pritiscima, kao i da napadi na novinare nisu samo napadi na pojedince i redakcije, već napadi na pravo građana da znaju. Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), NUNS, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres", Slavko Ćuruvija fondacija i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost".

Odavanjem pošte stradalima obeležava se treća godišnjica masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Devetoro đaka i školskog čuvara je 3. maja 2023, u vreme nastave, ubio maloletni učenik te škole - pucajući na njih iz očevog pištolja. Ranio je petoro đaka i nastavnicu. Ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović. Članovi porodica, prijatelji i drugi građani odaju poštu ubijenima - paljenjem sveća i polaganjem venaca i cveća. Kod škole je u 8.40, što je vreme kada je zločin počinjen, počelo i upisivanje u Knjigu sećanja. Poštu stradalima odao je i predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, zajedno sa ministrima. On je položio venac ispred škole i upisao se u Knjigu sećanja. A na poziv studenata u blokadi i zborova, građani su se okupili kod Pravnog fakulteta, gde su održali 16 minuta tišine, u znak sećanja na poginule u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici - nesreće koja je pokrenula talas masovnih antivladinih protesta. Potom su se uputili ka osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kako bi odali poštu žrtvama masovnog ubistva. Deo Ulice kralja Milutina, u kojoj je škola, zatvoren je za saobraćaj i pretvoren u "prostor tišine". Celodnevni komemorativni program organizuje se i u parku Tašmajdan. Maloletnom počiniocu masovnog ubistva ne može da se sudi, jer je u to vreme imao manje od 14 godina. Postupak se vodi protiv njegovih roditelja. U toku je ponovljeno suđenje pred Višim sudom u Beogradu, nakon što je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu kojom su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora. Dan posle masovnog ubistva u školi u Beogradu, 4. maja 2023, dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić ubio je devetoro i ranio trinaestoro, uglavnom mladih ljudi, u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca. U Srbiji se 3. i 4. maj obeležavaju se kao Dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat izrazio je solidarnost EU povodom godišnjice masovnih ubistava. "Danas i sutra nastavljamo da budemo solidarni sa porodicama, bližnjim i zajednicama žrtava tregedija u školi Ribnikar, Duboni i Malom Orašju", napisao je fon Bekerat na mreži Iks. On je rekao da "misle na izgubljene živote i na zauvek promenjene porodice tokom tih dana". "Sećanje na žrtve će zauvek ostati i biće poštovano", napisao je ambasador EU u Srbiji. Ministarstvo prosvete je ove godine preporučilo osnovnim i srednjim školama da se učenici ne ocenjuju od 4. do 8. maja, kada se obeležava Nedelja sećama i zajedništva. Tokom naredne sedmice, škole širom Srbije će organizovati aktivnosti kako bi se izrazilo poštovanje prema žrtvama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će prvu fazu brze saobraćajnice "Vožd Karađorđe", koja prolazi kroz Šumadiju, graditi kineska kompanija Šandong. "U narednih deset dana potpisaćemo komercijalni ugovor sa Šandongom", rekao je Vučić 2. maja za tabloidnu TV Informer. Kazao je i da je ugovor za izgradnju 90 kilometara puta u "najnaseljenijem delu Šumadije" vredan oko milijardu i trista miliona evra. "Kreće se se u radove i za najduže četiri godine imaćemo brzu saobraćajnicu", izjavio je Vučić. Reč je o saobraćajnici čija je gradnja najavljena još 2019. godine i koja bi trebalo da se proteže u pravcu istok-zapad U maju 2020, Vlada Srbije je ovaj projekat proglasila projektom od posebnog značaja za državu. Kompanija Šandong (China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group Ltd) je 2021. dobila posao u Srbiji na izgradnji saobraćajnici Požarevac–Golubac. Taj posao vredan 337 miliona evra ugovoren je bez tendera, direktnom pogodbom, na osnovu međudržavnog sporazuma. Rokovi su pomerani više puta. Poslednja najava je da će ta saobraćajnica biti gotova do kraja 2026. Među podizvođačima, koje kineski izvođač samostalno bira uz formalnu saglasnost države, bila je i firma Inkop iz Ćuprije u vlasništvu Milana Radoičića i braće Zvonka i Žarka Veselinovića. Sva trojica su od 2021. na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država, pod optužbama za organizovani kriminal i korupciju. Radoičić je u oktobru 2023, nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad grupe Srba u Banjskoj, na Kosovu, u kojem je ubijen kosovski policajac, izašao iz suvlasništva Inkopa i svoj deo preneo braći Veselinović. U njihovom vlasništvu je i firma Novi Pazar-put koja je bila podizvođač na brzoj saobraćajnici od Valjeva do Lajkovca, koju je takođe gradio Šandong. Posao je bio vredan 158 miliona evra, a većim delom je finansiran zajmom kineske Eksim banke. Zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i da ostavljaju prostor za korupciju, Srbija se više puta našla i na meti kritika Evropske unije, čija članica teži da postane.

Zatvorena iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi prebačena je na intenzivnu negu i nalazi se "na ivici smrti", rekao je njen brat Hamidreza Mohamadi za Radio Farda (Iranski servis RSE). "Ona umire", rekao je Hamidreza. "Zbog teških uslova u zatvoru i štete koja joj je naneta, ona je na ivici smrti. Odgovornost za Nargesin život, i živote svih zatvorenika, direktno leži na sudskim vlastima i bezbednosnom aparatu." Aktivistkinja za ljudska prava Mohamadi (54) dobila je Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu zbog njene borbe za prava žena u Iranu. Veći deo poslednje decenije provela je iza rešetaka zbog svog rada, a u decembru 2025. ponovo je uhapšena tokom komemorativne ceremonije u gradu Mešhedu na severoistoku Irana. Posle hapšenja, osuđena je na novu zatvorsku kaznu od sedam i po godina i nalazi se u zatvoru Zandžan, na oko 330 kilometara zapadno od Teherana. Uskraćen pristup neziPogoršanje njenog zdravstvenog stanja predstavja naglu eskalaciju u odnosu na stanje prijavljeno pre samo nekoliko nedelja, kada je njen brat rekao da je imala srčani udar u zatvoru i da joj je uskraćen pristup specijalističkoj nezi. Od tada je kolabirala, bila bez svesti nekoliko sati i prebačena je na odeljenje za koronarnu negu pošto zatvorsko medicinsko osoblje nije moglo da je leči, rekao je njen brat. Diše uz pomoć dodatnog kiseonika i pati od kritično niskog krvnog pritiska i mučnine. Mohamadi ima hronično srčano oboljenje, pretrpela je plućnu emboliju, dobila je tromb u nozi i prošla je kroz višestruke operacije ugradnje stentova i angioplastike. Lekari su rekli da se dalja kardiološka procedura koja joj je hitno potrebna ne može izvršiti u Zandžanu i da se mora obaviti u Teheranu. Njen brat je rekao da su i sudske medicinske vlasti i teheranski sudski zvaničnik pozvali na njen premeštaj. Odgovornost se prebacuje između sudova u Teheranu i Zandžanu suda bez rešenja, dodao je on.

Ministar za evropske integracije u Vladi Srbije Nemanja Starović izjavio je da će preporuke Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona biti "u potpunosti primenjene", kao i da će se o tome raspravljati na sednici republičkog parlamenta do kraja maja. "Mi intenzivno radimo na tome, formirana je Radna grupa i tokom maja će biti u potpunosti primenjene sve preporuke Venecijanske komisije", rekao je Starović za Radio-televiziju Srbije (RTS) 2. maja. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. "Kolege iz Evropske komisije u ovom smislu kucaju na otvorena vrata", uverava Starović. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine. Za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u integracionom procesu Srbije ka EU, uz upozorenje da ograničavaju nezavisnost pravosuđa.

U Beogradu je u crkvi Svetog Marka održan parastos povodom 31 godine od vojno-policijske akcije hrvatskih snaga "Bljesak". Parastos su organizovali Udruženje porodica stradalih i nestalih "Suza" i Udruženje izbeglih, raseljenih i doseljenih lica "Zavičaj" iz Beograda, uz prisustvo članova porodica žrtava i predstavnika institucija. Nakon parastosa vence na Spomenik žrtvama rata 1990-1999 u Tašmajdanskom parku položili su ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Milica Đurđević Stamenkovski i komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević. Dan sećanja na stradale Srbe u operaciji "Bljesak" uvršten je sredinom 2025. u kalendar državnih obeležavanja. Akcijom "Bljesak" su hrvatske vojne i policijske snage 1. i 2. maja 1995. vratile u hrvatski ustavnopravni poredak Zapadnu Slavoniju, koju su do tada pod kontrolom držale snage samoproglašene Republike Srpske Krajine. Prema podacima iz Srbije, u akciji je ubijeno 283 Srba, od kojih 55 žena i 11 dece, te proterano oko 15.000. Sa druge strane, prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, u akciji "Bljesak" ubijena su 83 srpska civila. Prema tom izvoru njih 30 ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama. U akciji su poginula 42 pripadnika hrvatske vojske i policije, a 162 su ranjena. Hrvatske nevladine organizacije koje se bave ratnim zločinima upozorile su u više navrata da još nisu rasvetljeni i procesuirani svi zločini tokom "Bljeska", te ukazale na važnost pronalaska nestalih.

Komemorativnom šetnjom i okupljanjem kod Železničke stanice u Novom Sadu obeleženo je godinu i po dana od stradanja 16 ljudi. Postavljena su nova crvena srca sa imenima stradalih u padu betonske nadstrešnice, umesto prethodnih koja su bila oštećena protokom vremena. Crvena srca od stiropora, sa imenima i godinama rođenja poginulih, izradili su studenti novosadske Akademije umetnosti. U 11.52 u vreme kada je pala nadstrešnica, održana je šesnaestominutna tišina u počast nastradalima. Betonska nadsrešnica rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. Poginulo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena. Novosadska tragedija je pokrenula talas masovnih protesta i blokada širom zemlje za zahtevima za krivičnu i političku odgovornost. Godinu i po dana od tragedije, još nije počelo nijedno suđenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se Srbija boriti protiv pokušaja integracije Kosova u NATO. ''Imaćemo uskoro važne vežbe sa NATO-om. Razgovaramo sa njima, nadamo se da se to neće dogoditi", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara o inicijativi trojice američkih kongresmena. Trojica američkih kongresmena, Kit (Keith) Self, Riči Tores (Ritchie Torres) i Majk Loler (Mike Lawler) podneli su rezoluciju Predstavničkom domu kojom se podržava članstvo Kosova u NATO-u. U toj rezoluciji tvrde da je prisustvo Kosova u alijansi neophodno za zaštitu nacionalnih bezbednosnih interesa SAD u jugoistočnoj Evropi. Odgovarajući na tu inicijativu predsednik Srbije kaže da ne veruje da će se to dogoditi, navodeći da četiri članice NATO-a, nisu priznale Kosovo. "Ne vidim kako bi to moglo lako da prođe, ali da sačekamo da vidimo'', rekao je Vučić novinarima u Pančevu, nadomak Beograda. Rezolucija, predstavljena 30. aprila uz dvostranačku podršku, podvlači da demokratska uprava Kosova, civilna kontrola nad bezbednosnim snagama i multietnički suživot čine ubedljiv argument za njegovo članstvo u NATO-u. "Štaviše, kako suprotstavljene snage nastavljaju da destabilizuju region, uključivanje Kosova u NATO poslužilo bi kao neophodna protivteža za obuzdavanje ovih neprijateljskih napora i sprečavanje još jedne globalne katastrofe na Balkanu", navodi se u rezoluciji. Članstvo u NATO-u je jedan od dugogodišnjih ciljeva Kosova od proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Međutim, članstvo zahteva jednoglasnost svih država članica, a četiri od njih ne priznaju Kosovo. Stoga je Self, kao inicijator rezolucije, pozvao Sjedinjene Države da pozovu Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju da priznaju nezavisnost Kosova. Ovu rezoluciju su pozdravili zvaničnici na Kosovu. Vršilac dužnosti predsednika Albulena Hadžiju (Haxhiu) izrazila je "zahvalnost Selfu, Toresu i Loleru za njihovu kontinuiranu podršku Kosovu da zauzme svoje pravo mesto u evroatlantskoj porodici". Ambasador Kosova u Vašingtonu, Ilir Dugoli, napisao je na mreži X da je zahvalan kongresmenima za njihovu "nepokolebljivu podršku Kosovu i njegovom članstvu u NATO-u". NATO je na Kosovu prisutan preko misije KFOR, koja je zadužena za bezbednost na terenu. Kosovo sada transformiše Bezbednosne snage u punopravnu vojsku, što se očekuje da će biti završeno 2028. godine.

Odbrana Ratka Mladića podnijela je 30. aprila hitan zahtjev Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove (MICT), tražeći njegovo privremeno ili uslovno prijevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga, zbog, kako se navodi, teškog i nepovratnog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ovo nije prvi put da odbrana traži takvu mjeru, ali se u najnovijem zahtjevu poziva na, kako navodi, dalje pogoršanje Mladićevog zdravstvenog stanja nakon nedavnog medicinskog incidenta, tvrdeći da mu u pritvorskim uslovima ne može biti obezbijeđena adekvatna medicinska njega. Ratko Mladić izdržava doživotnu kaznu zatvora po pravosnažnoj presudi iz 2021. godine za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja rata počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Mladić se od pravde skrivao skoro 16 godina. Uhapšen je u Srbiji u maju 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, tada zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u ljeto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti.

Sindikati, udruženja i zborovi obeležavaju u Beogradu 1. maj – Praznik rada. Položeni su venci pred spomenik Dimitriju Tucoviću, borcu za radnička i ljudska prava, na beogradskom trgu Slavija. Predstavnici Kvir zbora u saradnji sa drugim zborovima i udruženjima postavili su tkaninu preko postamenta, navodeći da na taj način simbolički vraćaju natpis spomeniku. "Ovim podsećamo da su nadležne institucije dužne da spomenik obnove", navela je Sanja iz Kvir zbora. Mermerna ploča na kojoj je bilo uklesano ime Dimitrija Tucovića i godina njegovog rođenja i smrti (1881-1914) obrušila se pre dve godine. Venac pred spomenik Dimitriju Tucoviću položila je i delegacija Udruženih sindikata Srbije "Sloga" i novoosnovane Radničke partije, poručivši da borba za radnička prava mora ponovo da postane zajednički društveni cilj. Predsednik USS "Sloga" i narodni poslanik Željko Veselinović rekao je da će prioriteti budućeg delovanja biti uvođenje neradne nedelje, skraćenje radne nedelje na 35 sati, novi Zakon o radu, veće zarade i dostojanstveniji uslovi rada. Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) poručio je da socijalni dijalog u Srbiji ne živi. Predsednik tog sindikata Zoran Mihajlović rekao je, sa skupa na Trgu Nikole Pašića, "oni nam kažu da svake godine sve više zarađujemo - zarađujemo sve više, a sve manje sa tim parama možemo da kupimo". SSSS je pozvao Vladu i Uniju poslodavaca na dijalog o poboljšanju materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, spašavanju radnih mesta i očuvanju privredne aktivnosti u zemlji. Okupljeni su uz transparent "Za dostojanstven život i sigurnu budućnost" na trgu Slavija položili cveće na bistu Dimitriju Tucoviću. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) navela je u prvomajskom proglasu da se ovogodišnji praznik dočekuje u uslovima ekonomske neizvesnosti, rasta troškova života i produbljivanja socijalnih razlika, uz ocenu da je veliki deo građana na ivici siromaštva. Zatražili su povećanje zaštite radnika, poštovanje minimalne cene rada, uvođenje neradne nedelje, izmene zakona o radu i štrajku. Predstavnici ASNS-a obeležili su Međunarodni praznik rada okupljanjem u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. U Prvomajskom proglasu UGS Nezavisnost poručeno je da društvo u Srbiji mora da se izbori sa široko rasprostranjenom i pogubnom korupcijom. "Hoćemo da zarada garantuje da radnik ne živi u siromaštvu. Hoćemo pravedniji sistem oporezivanja i raspodele prihoda", rekla je predsednica tog sindikata Čedanka Andrić. Okupljeni su minutom ćutanja odali poštu radnicima koji su izgubili život na radnim mestima. I delegacija UGS Nezavsnost je na kraju prvomajskog skupa položila cveće na spomen bistu Dimitrija Tucovića. Venac položio lider socijalista i ministar policijeVenac na grob Dimitrija Tucovića položio je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Dačić, koji je lider Socijalističke partije Srbijem napisao je na Instagramu da je radnički praznik rezultat višedecenijske borbe radnika za svoja prava. "Borba za prava onih koji žive od svog rada, za pravedne uslove rada, veće plate i bolju budućnost radničke klase je večni zadatak nas koji baštinimo tradiciju radničkog i socijalističkog pokreta", naveo je Dačić. Demokratska unija Roma: Obezbediti jednake šanse za pripadnike romske zajednicePredsednik Demokratske unije Roma Salih Saitović poručio je institucijama da je neophodno obezbediti jednake šanse za zapošljavanje, obrazovanje i dostojanstven rad za pripadnike romske zajednice. "Prestanite sa praksom sistemskog zanemarivanja i pokažite stvarnu političku volju kroz konkretne mere koje daju merljive rezultate", naveo je Saitović u saopštenju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: Oblast rada i zapošljavanja u vrhu po broju podnetih pritužbiPoverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ukazao je da je "i pored svih napora i dostignutih standarda, oblast rada i zapošljavanja već godinama u samom vrhu po broju podnetih pritužbi" toj instituciji. "Praksa institucije Poverenika pokazuje da je diskriminacija prisutna po osnovu svih ličnih svojstava, a u poslednje vreme je sve više pritužbi po osnovu političkog opredeljenja i članstva u sindikalnim organizacijama", naveo je Antonijević u pisanoj izjavi. Ukazujući na starosnu diskriminaciju kada su mladi u pitanju, Antonijević je naveo da je to "najčešće u kontekstu ugovora na određeno vreme ili ugovorima o radu van radnog odnosa". "S druge strane, praksa pokazuje da se 'stariji' radnici zbog godina starosti suočavaju sa problemima zapošljavanja, stručnog usavršavanja ili otpuštanja", naveo je Antonijević. On je dodao da se mora voditi mnogo više računa o potrebama svih generacija i pripadnika grupa u većem riziku od diskriminacije, poput osoba sa invaliditetom, trudnica i porodilja, Roma i Romkinja, starijih od 55 godina i mladih koji traže prvo zaposlenje.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su na snazi sporni pravosudni zakoni. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", poručila je komesarka Kos u petak, 30. aprila, govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u integracionom procesu Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Radio Slobodna Evropa (RSE) je i ranije izvestio da, sve dok su ovi zakoni na snazi, Srbija neće primati sredstva iz Plana rasta, čak i u slučaju da preduzme reforme koje su predviđene za dobijanje sredstava iz ovog finansijskog paketa. Radio Slobodna Evropa se obratio za komentar nadležnim ministarstvima, premijeru i predsedniku Srbije. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Plan rasta za Zapadni Balkan inicijativa je EU usvojena krajem 2023. godine s ciljem ubrzavanja ekonomskog približavanja regiona Uniji i omogućavanja postepenog pristupa dijelovima jedinstvenog tržišta prije punopravnog članstva. Evropske institucije su za ovaj program izdvojile ukupno šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Za Srbiju je u okviru Plana rasta predviđeno oko 1,5 milijardi evra, što je gotovo četvrtina ukupnih sredstava. Novac se sastoji od grantova i povoljnih kredita namijenjenih sprovođenju reformi i isplaćuje se u polugodišnjim tranšama, na osnovu procjene napretka u ispunjavanju preuzetih obaveza iz Reformske agende. Od predviđenog iznosa, gotovo 400 miliona evra odnosi se na direktnu budžetsku podršku, dok ostatak predstavljaju zajmovi za projekte u oblastima infrastrukture i javnih usluga. Evropska komisija je ranije naglasila da iznosi koji će biti isplaćeni nisu fiksni, već zavise od rezultata reformi, te da postoji mogućnost smanjenja ili obustave sredstava za države koje ne ispunjavaju uslove.

Uz zvuke pištaljki i sirena za uzbunu, u Zenici je održan protest podrške radnicima Nove Željezare Zenica, organizovan povodom 1. maja – Međunarodnog praznika rada, pod motom "140 godina borbe za radnička prava – spasimo Željezaru Zenica". U organizaciji Sindikata metalaca Federacije Bosne i Hercegovine, protest je okupio radnike i sindikalne predstavnike iz gradova širom Bosne i Hercegovine, kao i njihove porodice. Prema navodima sindikata, na protestima je bilo na hiljade ljudi, koji su izrazili zabrinutost i razočaranje zbog gašenja proizvodnje u Novoj Željezari Zenica. Na skupu, koji je održan ispred sjedišta kompanije, okupljeni su poslali poruke nadležnim institucijama, poručujući da njihova borba ne prestaje, već da tek počinje, te su iznijeli i jasne zahtjeve za očuvanje radnih mjesta i nastavak proizvodnje. Iz Sindikata metalaca FBiH ranije je saopšteno da se protesti održavaju bez političkih poruka i bez incidenata, s ciljem iskazivanja jedinstva i solidarnosti s radnicima i sindikatom Nove Željezare Zenica. Skup su podržale sve podružnice Sindikata metalaca Federacije BiH, kao i sindikati drugih grana. Predsjednik Sindikata Nove Željezare Zenica Rašid Fetić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da radnici ne prihvataju gašenje proizvodnje i stečaj. "Posljednji sastanak s Upravom imali smo 21. aprila, kada su nam rekli da je gašenje integralne proizvodnje jedina opcija. Za nas to nije opcija – ni gašenje, ni stečaj", dodao je Fetić. Integralna proizvodnja u Novoj Željezari Zenica ugašena je prošle sedmice, ali sindikati se nadaju da je riječ o privremenoj mjeri. Kao mogući izlaz iz krize istaknuta je namjera Vlade FBiH da, preko Energoinvesta Sarajevo, preuzme kompaniju. Vlada Federacije BiH trenutno ima nešto manje od osam posto vlasničkog udjela u Novoj Željezari. Federalni ministar energije, industrije i rudarstva Vedran Lakić, koji je prethodnih dana boravio u Zenici i razgovarao s menadžmentom kompanije, jasno je poručio da Vlada ima namjeru obeštetiti vlasnike iz grupacije Pavgord te preuzeti vlasništvo i odgovornost za firmu koju sindikati nazivaju kičmom industrije u Bosni i Hercegovini. Povodom Međunarodnog praznika rada oglasila se i Uprava Nove Željezare Zenica, navodeći da kompanija prolazi kroz izazovan period i fazu donošenja ključnih odluka za budućnost fabrike. Iz Uprave su poručili da razumiju zabrinutost i nepovjerenje među radnicima, naglašavajući da neće biti reorganizacije niti proglašenja tehnološkog viška dok se ne definiše jasan i održiv pravac razvoja kompanije, te da se sve zakonske obaveze prema zaposlenima uredno izvršavaju.

Vrhovni sud Republike Srpske donio je 30. aprila presudu da se postupak upisa zemljišta koje se nalazi u mjestu Podnovlje kod Doboja ponovi. Grad Doboj je ranije parcelu upisao na svoje ime i prodao privatnom investitoru koji na njoj gradi solarne elektrane. Riječ je o 180 hektara plodnog poljoprivrednog zemljišta na kojem banjalučka firma "Etmax" gradi kompleks sa više od 100 solarnih elektrana, čemu se mjesecima protive mještani Podnovlja, koji su tu zemlju obrađivali u okviru zadruge. Ovo je prva presuda u korist mještana i zadrugara, oko kojeg se angažovalo i Pravobranilaštvo Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da se poljoprivredno zemljište smatra državnom imovinom i ne može biti predmet prodaje. Šta je prethodilo presudi Vrhovnog suda RS?Grad Doboj upisao je na sebe zemljište koje je pripadalo Poljoprivrednoj zadruzi Podnovlje. Nakon toga Zadruga je tražila od Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske (RUGIPP) da postupak ponovi, jer nisu bili uključeni u proces. RUGIPP-a je dva puta odbio da ponovi postupak, zbog čega se Zadruga obratila Okružnom sudu u Doboju, koji je odbacio njihov tužbeni zahtjev. Vrhovni sud Republike Srpske odlukom od 30. aprila je ukinuo presudu Okružnog suda u Doboju i predmet vratio na početak. Advokat Zadruge Nebojša Milanović kaže za Radio Slobodna Evropa da je ova presuda prvi korak u dokazivanju da zemljište pripada Zadruzi i da je nezakonito oduzeto. "Suština cijele priče – čije je zemljište – još je daleko od završetka. Ovom presudom smo se, žargonski rečeno, vratili u igru i dobili priliku da zaštitimo svoja prava. Imamo dokumenta iz katastra u Doboju u kojima se Zadruga vodi kao posjednik tog zemljišta, a taj posjednik uopšte nije bio pozvan u postupak", rekao je Milanović za RSE 30. aprila. Šta su do sada uradile državne institucije u ovom slučaju?Iz Pravobranilaštva BiH su za Radio Slobodna Evropa 27. aprila saopštili da su formirali predmet radi zaštite državne imovine u Podnovlju kod Doboja. Istovremeno su naveli da iz entiteta Republika Srpska i dalje nije dostavljena "većina traženih podataka", iako je predmet formiran nakon prijave koju je 5. marta podnijela Mreža Aarhus centara za zelenu agendu i zaštitu životne sredine. Ranije je i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine za RSE potvrdilo da je formiralo predmet povodom navoda o uzurpaciji državnog zemljišta, te da se on "nalazi u fazi analize". Grad Doboj nije odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa o tome na koji način je zemljište prešlo u vlasništvo grada, a potom prodato privatnom investitoru. Odgovor nije stigao ni iz kompanije "Etmax" o uslovima pod kojima su stekli pravo korištenja zemljišta. Prema važećem zakonodavstvu i odlukama Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, poljoprivredno zemljište smatra se državnom imovinom, kojom gradovi i entiteti ne mogu raspolagati bez odluke države. Iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH ranije su za RSE upozorili da slučaj u Podnovlju "izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu raspolaganja poljoprivrednim zemljištem i mogućeg uticaja na zaštitu životne sredine". Aarhus centar iz Sarajeva u međuvremenu je podnio tužbu protiv lokalnih vlasti u Doboju zbog, kako navode, netransparentnosti čitavog projekta. Njihovi predstavnici upozoravaju da se projekti obnovljivih izvora energije ne mogu realizovati bez jasnog zakonskog okvira, posebno u naseljenim mjestima i na spornom zemljištu.