Države članice Evropske unije moraju da provedu prekograničnu procjenu uticaja na životnu sredinu prema važećim konvencijama, navode iz Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa, na upit o obavezama Hrvatske vezano za izgradnju odlagališta nuklearnog otpada na Trgovskoj gori, uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom. Hrvatski sabor usvojio je na sjednici 15. decembra prošle godine Zakon o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, prema kojem je na toj lokaciji planirano skladištenje dijela otpada iz Nuklearne elektrane Krško u Sloveniji i Hrvatskoj. BiH se protivi izgradnji Centra, tvrdeći da bi skladištenjem radioaktivnog otpada na samoj granici sa Hrvatskom bilo ugroženo oko 250.000 stanovnika nekoliko opština koje žive uz granicu i rijeku Unu, koja dijeli dvije države. Zvaničnik Evropske komisije koji je govorio pod uslovom anonimnosti navodi da "države članice moraju osigurati da se javnosti pruže potrebne mogućnosti za efikasno učešće u procesu donošenja odluka u vezi s upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom u skladu, posebno, s međunarodnim obavezama". U tom kontekstu, posebno ističu konvencije o zaštiti životne sredine, usvojene u danskom Arhusu i finskom Espou. Dodaju da su upoznati sa hrvatskom namjerom da gradi Centar za upravljanje radioaktivnim otpadom u staroj kasarni u Čerkezovcu, na brdu Trgovska gora, ali da sama Komisija nema ulogu u odobravanju projekata ovog tipa. "Svaka država članica odgovorna je za sigurno upravljanje svojim radioaktivnim otpadom u skladu sa zakonodavstvom Euratoma", navode iz Evropske komisije, kao i da se članice moraju pridržavati "visokih standarda sigurnosti, transparentnog upravljanja radioaktivnim otpadom i učešća u smislenim javnim konsultacijama". Ubuduće, preporučuju da se proces odabira lokacije nastavi, "u skladu s postojećim regulatornim okvirom". Hrvatska, koja zajedno sa Slovenijom upravlja nuklearnom elektranom Krško, ima međunarodnu obavezu da dio otpada preuzme najkasnije do 2028. godine. U Čerkezovcu će biti smješten i institucionalni radioaktivni otpad iz Hrvatske, od medicinskih izvora do industrijskih materijala. Ekolozi ocjenjuju da je Hrvatska u ovom slučaju prekršila ovu međunarodnu konvenciju tijela Ujedinjenih nacija, koja garantuje ključna prava u pitanjima zaštite okoliša sa obje strane granice. Prije pet godina Savjet ministara Bosne i Hercegovine je donio Odluku o imenovanju Ekspertnog tima za praćenje stanja i aktivnosti u vezi sa problematikom odlaganja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva na lokaciji Trgovska gora. Njihov zadatak je bio da urade sveobuhvatnu stručnu analizu stanja i uticaja mogućeg odlagališta na Trgovskoj gori, te da izrade prijedlog mjera zaštite stanovništva u 13 opština u BiH u slivu rijeke Une i zaštite životne sredine. RSE se u decembru prošle godine obratio Savjetu ministara sa pitanjem o tome šta je do sada Ekspertski tim preduzeo, na šta nije odgovoreno. Predsjednik Vlade Hrvatske, Andrej Plenković, 12. decembra 2025. u Banjaluci je izjavio kako je odlagalište u Trgovskoj gori "bezopasno", te da tome u prilog idu stručne procjene. Hrvatska Vlada je još 2018. godine usvojila nacionalni program sprovođenja strategije zbrinjavanja radioaktivnog otpada, iskorištenih izvora i istrošenog nuklearnog goriva, jer su to morali zbog obaveza prema EU i potpisanim međunarodnim sporazumima. Tim programom je Trgovska gora bila označena kao lokacija za skladištenje radioaktivnog otpada, te je odluka o njegovom usvajanju donesena uprkos protivljenju lokalnih zajednica, sa obje strane rijeke Une.

Danska premijerka Mette Frederiksen poručila je da je NATO u potpunosti svestan stava Kraljevine Danske: da se može pregovarati o svim političkim pitanjima – bezbednosti, investicijama i ekonomiji – ali ne o "našem suverenitetu". "Obaveštena sam da ni to nije bio slučaj. I, naravno, samo Danska i Grenland mogu donositi odluke o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", istakla je danska premijerka u saopštenju objavljenom u četvrtak, nakon potvrde da su američki predsednik Donald Trump i generalni sekretar NATO-a Mark Rutte postigli okvirni sporazum o pitanju Grenlanda. Ona je u saopštenju naglasila da je bezbednost na Arktiku pitanje čitavog vojnog saveza, te da je, prema njenim rečima, "dobro i prirodno" da se o tome razgovara i između generalnog sekretara NATO-a i predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Potvrdila je da je danska vlada tokom celog procesa koordinirala svoje napore sa grenlandskom vladom Naalakkersuisut i da je bila u kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a, uključujući period pre i posle njegovog sastanka sa predsednikom Trumpom u Davosu. "Kraljevina Danska i dalje želi da vodi konstruktivan dijalog sa saveznicima o tome kako možemo ojačati bezbednost na Arktiku, uključujući i američku 'Zlatnu kupolu', pod uslovom da se to učini uz puno poštovanje našeg teritorijalnog integriteta", poručila je Mette Frederiksen. Trump je izjavio u sredu da neće uvesti carine evropskim zemljama, koje su bile planirane za 1. februar, nakon što je, kako je naveo, postignut dogovor o "okviru budućeg sporazuma" o budućnosti Grenlanda. On je ovu odluku saopštio nekoliko sati nakon obraćanja na Svetskom ekonomskom forumu, gde je rekao da ne planira da koristi silu kako bi SAD preuzele kontrolu nad Grenlandom, ali da i dalje insistira na razgovorima o američkoj ulozi na tom području. Elementi tog okvirnog sporazuma za sada nisu poznati. Američki predsednik je samo nagovestio da će se detalji tek razrađivati. Portparolka NATO-a Allison Hart izjavila je novinarima da će se razgovori među saveznicima Alijanse fokusirati na jačanje bezbednosti na Arktiku kroz kolektivne napore, posebno sedam arktičkih članica NATO-a. "Pregovori između Danske, Grenlanda i SAD nastaviće se s ciljem da se obezbedi da Rusija i Kina nikada ne steknu uporište – ni ekonomsko ni vojno – na Grenlandu", navela je ona u pisanoj izjavi.

U Briselu će u četvrtak biti održana nova runda dijaloga Kosova i Srbije na nivou glavnih pregovarača, uz posredovanje Evropske unije. Glavni pregovarač Srbije Petar Petković i glavni pregovarač Kosova Besnik Bislimi (Bisljimi), prema nezvaničnim informacijama, razgovaraće s evropskom stranom o primeni Deklaracije o nestalim licima, koju su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti postigli 2023. godine. Kako se nezvanično saznaje, glavni pregovarači bi trebalo da se usaglase o funkcionalizaciji Zajedničke komisije za nestala lica iz rata na Kosovu. O ovom pitanju su se 2024. godine dogovorili glavni pregovarači, a prvi sastanak je trebalo da bude održan u januaru. Međutim, srpska strana je u to vreme odbila učešće zbog akcija zatvaranja kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Ovo je prvi susret u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u ovoj godini. On dolazi neposredno nakon što je evropski posrednik za dijalog Peter Sorensen posetio Prištinu i Beograd. Sorensen će u Briselu obaviti odvojene razgovore sa glavnim pregovaračima, nakon čega bi trebalo da usledi zajednički sastanak glavnih pregovarača Kosova i Srbije.

Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u sredu za predlog zakona kojim bi se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Ovaj predlog zakona, koji je predložio republikanski kongresmen Kit Self (Keith), usvojen je sa 43 glasa "za", tri "protiv" i bez uzdržanih. Nakon što prođe punu proceduru u odboru, predlog zakona će Odbor uputiti na razmatranje Predstavničkom domu, gde će se o njemu glasati. Potom je potrebno da ga usvoji i Senat, kao i da ga potpiše američki predsednik Donald Trump (Tramp). Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, uključujući: pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku te drugo. Pitanje diploma regulisano je kroz više sporazuma postignutih u okviru dijaloga Kosova i Srbije u Briselu, kao i sporazumom između zemalja Zapadnog Balkana na samitu u okviru Berlinskog procesa. Kosovo je te sporazume poštovalo. 'Jasna poruka Beogradu'Iz Vlade Srbije i Ministarstva za ljudska i manjinska prava nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu ovaj predlog američkih zakonodavaca. Iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti su za RSE rekli da ova institucija "sa pažnjom prati sve inicijative i aktivnosti koje se odnose na položaj nacionalnih manjina u Srbiji". Kako kažu, Poverenik je u 2025. godini utvrdio diskriminaciju u jednom predmetu koji se odnosio na pripadnike albanske nacionalne manjine, dok je tokom ove godine do sada primljeno sedam pritužbi. "Ne ulazeći u komentarisanje poteza drugih država ili njihovih zakonodavnih tela, važno je istaći da Republika Srbija, kao i Poverenik u okviru svojih zakonskih nadležnosti, kontinuirano prisustvuje i prati stanje na terenu, i reaguje na svaku prijavu diskriminacije", navodi se u odgovoru. Albanski političari u Srbiji pozdravili su odluku Odbora da unapredi proceduru usvajanja nacrta zakona. Šaip Kamberi (Shaip), narodni poslanik u Skupštini Srbije, napisao je na Facebooku da je "duga i pravedna borba danas krunisana uspehom". "Sjedinjene Američke Države traže pravnu i političku odgovornost od Beograda za sistematsku diskriminaciju Albanaca u Preševskoj dolini", naveo je Kamberi. Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani opisala je odluku Odbora kao "jasnu poruku Beogradu". "Ovo je važan dan za Albance u Dolini [Preševskoj] i signal da nepravda nije večna. Duga borba, uz strpljenje, istrajnost i veru", napisala je na Facebooku. Šta kažu građani PreševaValjon Arifi ima 40 godina, rođen je u Preševu. Za Radio Slobodna Evropa kaže da se sa diskriminacijom susreo već u osnovnoj školi, pošto nije imao udžbenike na maternjem jeziku. "Hvatali smo beleške dok su nastavnici držali predavanje i iz njih učili. U mojoj generaciji nije bilo nijedne školske knjige na albanskom jeziku", kaže. Po struci je dizajner, ali se decenijama bavi aktivizmom u oblasti ljudskih prava. Arifi kaže da je predlog koji su usvojili američki zakonodavci važan čin, ali da nije siguran hoće li imati konkretne rezultate. "Hoće li to imati uticaja na vlast u Beogradu, zavisi od toga hoće li američka administracija imati želje da to izgura. Ali to je svakako važan čin", kaže Arifi. Prema njegovim rečima, Albanci u Srbiji se godinama suočavaju sa složenim problemima koje generiše sa jedne strane republička, a sa druge lokalna vlast. "Centralna vlast vrši institucionalnu diskriminaciju. Na primer, u lokalnoj policiji više je zaposlenih Srba nego Albanaca, a čak i ti Srbi nisu iz te Opštine Preševo, nego iz drugih gradova Srbije", kaže Arifi. Još jedan od gorućih problema je, kaže, pasivizacija adresa pripadnika albanske zajednice. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni. Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. "To je, po mom mišljenju, etničko čišćenje na miran način", kaže Valjon Arifi. Drugi izvor problema je, kaže, na lokalnom nivou, gde su u poslednje dve decenije na vlasti političari iz albanske zajednice. "Tu je prisutna diskriminacija po političkoj pripadnosti, jer ako ne pripadaš stranci koja u tom trenutku drži lokalnu vlast, ne možeš da se zaposliš u javnom sektoru", kaže Arifi. Prema njegovim rečima, zbog manjka perspektive veliki broj mladih je napustio Preševsku dolinu poslednjih godina. Na šta se Albanci žale?Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, termin koji se koristi za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često se žale na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali i ponavljali ove optužbe. Albanci u ovom delu Srbije žale se i na nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im vlada u Prištini često dodeljuje finansijsku pomoć. Kosovo im je pomagalo i u drugim oblastima, poput poljoprivrede, ali se žalilo da Srbija blokira te isplate. U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti. Krajem prošle godine, poslanik Šaip Kamberi podneo je zahtev za formiranje posebnog parlamentarnog odbora koji bi istražio slučajeve smrti albanskih vojnika u tadašnjoj jugoslovenskoj vojsci tokom 1980-ih godina. On je u zahtevu naveo da u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog mogućeg pozivanja mladih Albanaca na služenje vojnog roka, "jer prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca". U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da neće uvesti carine evropskim zemljama koje su bile planirane za 1. februar, nakon što je, kako je naveo, postignut dogovor o "okviru budućeg sporazuma" o budućnosti Grenlanda i šire arktičke regije, poslije razgovora s generalnim sekretarom NATO‑a Markom Rutteom u Davosu. Trump je ovu odluku saopštio nekoliko sati nakon obraćanja na Svjetskom ekonomskom forumu, gdje je rekao da ne planira koristiti silu kako bi Sjedinjene Američke Države preuzele kontrolu nad Grenlandom, ali da i dalje insistira na razgovorima o američkoj ulozi na tom području. "Izgradili smo okvir budućeg sporazuma u vezi s Grenlandom i, zapravo, cijelom arktičkom regijom. Ovo rješenje, ako bude finalizirano, bit će veoma dobro za Sjedinjene Američke Države i za sve zemlje članice NATO‑a", napisao je Trump na mreži Truth Social, dodajući da carine koje su bile najavljene više neće stupiti na snagu. On je naveo da će daljnje pregovore voditi potpredsjednik JD Vance, državni sekretar Marco Rubio i specijalni izaslanik Steve Witkoff, koji će mu direktno podnositi izvještaje o napretku razgovora. "To je dugoročni dogovor. To je krajnji, dugoročni dogovor. Stavlja sve u zaista dobru poziciju", izjavio je Tramp novinarima u Davosu, potvrdivši da je dogovor trajan. Dodao je da se sada radi na detaljima tog sporazuma. I dalje nisu poznati konkretni elementi sporazuma postignutog tokom razgovora između američkog predsjednika i generalnog sekretara NATO-a. Portparol NATO‑a potvrdio je, međutim, da će države članice Alijanse zajednički raditi na jačanju bezbjednosti Arktika. On je dodao da će se pregovori između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država nastaviti s ciljem da se osigura da Rusija i Kina nikada ne steknu uporište na Grenlandu – ni ekonomsko ni vojno. "Razgovori među saveznicima u NATO‑u o okviru na koji se predsjednik pozvao biće usmjereni na jačanje bezbjednosti Arktika kroz zajedničke napore saveznika, posebno sedam arktičkih članica NATO‑a", naveo je portparol Alijanse. Vanredni samit Evropske unije, koji je hitno sazvan za četvrtak, 22. januara, biće održan bez obzira na to što je Donald Tramp odustao od najave uvođenja carina, potvrdili su evropski zvaničnici. Ministar spoljnih poslova Danske Lars Leke Rasmusen izjavio je u srijedu da pozdravlja najavu predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da Vašington više ne planira da uvede carine evropskim zemljama zbog Grenlanda. U intervjuu za danski javni servis, danski minister je ponovio da je za njegovu zemlju ključno da se ovo pitanje okonča na način koji poštuje volju naroda Grenlanda. "Neće se dogoditi da Sjedinjene Američke Države posjeduju Grenland. To je crvena linija“, podvukao je on. Evropski zvaničnici ranije su oštro reagovali na Trumpove najave, upozoravajući da bi uvođenje carina zbog pitanja suvereniteta Grenlanda moglo ozbiljno narušiti odnose između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih evropskih saveznika. Grenland je poluautonomna teritorija koja pripada Kraljevini Danskoj i ima značajan geostrateški položaj u Arktiku. Američki predsjednik Donald Trump još je tokom prvih sedmica svog novog mandata ponovo otvorio pitanje američkog preuzimanja tog ostrva, tvrdeći da je ono ključno za sigurnost Sjedinjenih Američkih Država i NATO‑a, posebno u kontekstu ruskog i kineskog prisustva u arktičkom regionu. Sredinom januara Trump je zaprijetio uvođenjem carina od 10 posto na uvoz iz osam evropskih zemalja – među njima Danske, Njemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva – koje su odbile da podrže njegovu inicijativu o Grenlandu. Najavio je i mogućnost povećanja tih carina na 25 posto od juna, ukoliko se ne postigne dogovor. Prijetnje su izazvale snažne reakcije širom Evrope. Evropska komisija i vlade više država upozorile su da bi takav potez mogao dovesti do ozbiljne eskalacije trgovinskih sporova i narušiti transatlantske odnose. Pojedini evropski zvaničnici razmatrali su i mogućnost uzvratnih mjera, uključujući korištenje mehanizama za zaštitu EU od ekonomske prisile. Pitanje Grenlanda dominiralo je i raspravama na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, gdje je Trump po prvi put javno isključio vojnu opciju, ali istovremeno pozvao na "hitne pregovore" o budućnosti ostrva. Danska i Grenland više puta su poručili da nisu spremni razgovarati o promjeni suvereniteta, ali da ostaju otvoreni za saradnju u oblasti bezbjednosti na Arktiku u okviru NATO‑a. Preokret je uslijedio nakon Trumpovog sastanka s generalnim sekretarom NATO‑a Markom Rutteom 21. januara, kada je američki predsjednik objavio da je postignuta saglasnost o okviru budućeg sporazuma, te da se odustaje od uvođenja carina planiranih za početak februara.

Kosovski državljanin, Hazir Haziri, pušten je iz pritvora u Srbiji gde se nalazio oko četiri meseca, nakon što je uhapšen zbog sumnje da je počinio ratni zločin, saopštio je advokat Arianit Koci. Haziri je uhapšen 8. septembra 2025. na graničnom prelazu Merdare i od tada je bio u pritvoru u Srbiji. "Puštanje Hazirija potvrđuje da je hapšenje bilo neosnovano i zasnovano na tvrdnjama koje nisu potkrepljene činjenicama", poručio je Koci, advokat Hazirija. On je podvukao i da je neophodno da kosovski državljani dobiju pravnu podršku svaki put kada se suoče sa pritvaranjem u inostranstvu, te dodao da se njegov klijent Haziri nalazi u dobrom zdravstvenom stanju. Sedamdesetsedmogodišnji Haziri uhapšen je zbog sumnje da je juna 1999. godine u Podujevu počinio ratni zločin u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova vatrenim oružjem, te lišio života civila srpske nacionalnosti. Advokat Koci, koji sarađuje sa lokalnim advokatima u Srbiji jer kao advokat sa Kosova nema licencu da tamo zastupa državljane Kosova, rekao je decembra prošle godine za RSE da "ima mnogo ovakvih slučajeva". Govoreći o slučaju Hazirija, naveo je da su ga svedoci oslobodili krivice ali da je tužilaštvo tražilo da proveri njegov telefon 2025. godine zbog događaja iz 1999. Koci je rekao i da je Haziri ranije na desetine puta prolazio kroz teritoriju Srbije, te da nije bio zadržavan sve do septembra prošle godine. Ministarstvo spoljnih poslova Kosova ranije je pozvalo građane Kosova da "izbegavaju putovanja preko teritorije Srbije, kako bi se garantovala njihova bezbednost". S druge strane, srpski advokati na Kosovu navode kako se pred kosovskim pravosuđem optužuju pripadnici srpske zajednice za ratne zločine kada pokušaju da povrate svoju uzurpiranu imovinu. Fond za humanitarno pravo Kosovo je ukazao na nužnost uspostavljanja pravne saradnje sa Srbijom, potpisivanjem protokola o saradnji između specijalnih tužilaštava Kosova i Srbije. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je preko 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Gotovo 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većina njih Albanaca.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Steve Witkoff, govoreći u ime administracije predsjednika Donalda Trumpa, izjavio je da SAD trenutno ne pregovaraju s Iranom, iako je naveo da su "imali kontakte s njima". U intervjuu za CNBC, datom na marginama Svjetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švicarskoj, Witkoff je rekao da je "dogovor s Iranom nešto što bi trebalo da se desi". Na insistiranje novinara da iznese detalje, izbjegao je konkretne odgovore, ali je ponovio da postoji potencijal za postizanje dogovora. Protesti u Iranu počeli su 28. decembra 2025. godine na teheranskim pijacama, kada su trgovci izašli na ulice zbog teških ekonomskih prilika, uključujući vrtoglavi rast inflacije i nagli pad vrijednosti nacionalne valute. Nemiri su se brzo proširili i prerasli u masovne demonstracije protiv vlasti, izazvane pogoršanjem životnog standarda i gušenjem osnovnih sloboda. Napetosti između SAD-a i IranaDugotrajne tenzije između Washingtona i Teherana tokom krize su se približile tački ključanja. Američki predsjednik Donald Trump je u početku upozorio da su Sjedinjene Američke Države "spremne i naoružane" te da bi mogle djelovati ukoliko iranske sigurnosne snage ubijaju demonstrante. Kasnije je zaprijetio "vrlo snažnim mjerama" ako Iran provede bilo kakva pogubljenja. Trump je naknadno izjavio da je lično odlučio da ne naredi vojne napade na Iran, navodeći kao razlog informacije da je Teheran otkazao stotine planiranih pogubljenja. U drugom intervjuu u Davosu, Witkoff je za Arab News rekao da Iran mora sjesti za diplomatski sto. "To se mora dogoditi [da Iran pregovara]", rekao je. "To je važno. Ako Iran krene tim putem, ide i region, i zato to moramo jasno postaviti." Witkoff je insistirao da se Bliski istok kreće u pozitivnom smjeru. "Mislim da je nevjerovatno šta se dešava. Smatram da svi zajedno rade ka miru", rekao je izaslanik. "Svi su prihvatili ideje predsjednika Trumpa o miru na granicama i ja sam zbog toga vrlo optimističan."

Evropski parlament (EP) obustavio je proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) zbog situacije oko Grenlanda. "S obzirom na kontinuirane i eskalirajuće pretnje, uključujući carinske pretnje, protiv Grenlanda i Danske, kao i njihovih evropskih saveznika, nismo imali drugog izbora nego da obustavimo rad na dva zakonodavna predloga iz Turnberryja dok SAD ne odluče da se ponovo angažuju putem saradnje, a ne konfrontacije, i pre nego što se preduzmu bilo kakvi dalji koraci", navodi se u saopštenju Odbora za međunarodnu trgovinu EP. Trgovinski "Sporazum iz Turnberryja", koji je dobio ime po mestu gde je postignut između EU i SAD prošle godine, uspostavio je privremenu carinsku stopu od oko 15 odsto na većinu evropskih izvoza u SAD kako bi se izbegao trgovinski rat. Taj sporazum predviđa ukidanje carina na svu američku industrijsku robu i uspostavljanje sistema carinskih kvota za veliki broj američkih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji ulaze u EU. "Međutim, pretnje teritorijalnom integritetu i suverenitetu države članice EU, uz korišćenje carina kao prinudnog instrumenta, pokazuju da SAD potkopavaju stabilnost i predvidljivost trgovinskih odnosa između EU i SAD", navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta. Američki predsednik Donald Tramp je 17. januara najavio uvođenje carina pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Na meti američkog predsednika nalaze se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Evropska unija već ima pripremljen paket protivmera, koji bi stupio na snagu ukoliko bi Sjedinjene Američke Države uvele carine. U govoru u Davosu 20. januara, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da će evropski odgovor na eventualne carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sreo se američkim državnim sekretarom Markom Rubiom u Davosu gde se održava Svetski ekonomski forum. "Srdačan kratak susret sa sekretarom Rubiom sa kojim sam razmenio mišljenja o aktuelnim globalnim političkim kretanjima i izazovima, kao i o temama ovogodišnjeg foruma", naveo je Vučić na Instagramu. Vučić je dodao da je tokom susreta izrazio uverenje da će odnosi Srbije i SAD nastaviti da jačaju u oblastima od uzajamnog interesa. Vučić je najavio da će se na proširenoj, vanrednoj sednici Vlade Srbije 24. januara razgovarati o "dva formalna zahteva Sjedinjenih Američkih Država", ne navodeći detalje. "Verujem da ćemo ispuniti dva formalna zahteva SAD i moći da, konačno, pristupimo razgovoru o strateškom partnerstvu sa SAD, ali Srbija se nalazi na evropskom kontinentu", rekao je Vučić za RTS. Pre nekoliko meseci najavljen je strateški dijalog između SAD i Srbije. Strateški dijalog SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju i obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. Vučić je komentarisao i poruku specijalnog izaslanika SAD Ričarda Grenela upućenu evropskoj komesarki Marti Kos. Grenel je na objavu komesarke Kos posle susreta sa Vučićem u Davosu poručio da Srbija ne treba da sledi evropski, već američki put razvoja. "Imao sam dobar razgovor sa Martom Kos. Ako se nameću nove alternative – američka ekonomija je brža, jače raste. Mi se nalazimo na evropskom kontinentu i ne možete pri prvom problemu da pokažete da ste neko ko je slab i ko će da ide na drugu stranu", naveo je Vučić. Predsednik Srbije je nedavno rekao da su umesto očekivanih velikih pomaka od administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. Prethodno je američka administracija uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. Takođe su tarife za robu koja se uvozi u SAD najviše u regionu Zapadnog Balkana upravo za Srbiju i iznose 35 posto.

U više gradova Srbije održanu su protesti nakon što je policija u opremi za razbijanje demonstracija izbacila studente i građane sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su tu zgradu blokirali zbog toga što je profesorki Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. U Beogradu je protest održan ispred Skupštine Srbije gde je bio blokiran i saobraćaj. Kordon policije razdvajao je dve grupe, okupljene ispred parlamenta i pristalice vlasti u Pionirskom parku kod kancelarije predsednika Srbije. U Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, održana je protestna šetnja do Policijske uprave. Profesor Fakulteta medicinskih nauka Vladimir Zdravković rekao je da je ulaskom policije u kampus u Novom Sadu još jednom zgažena autonomija univerziteta. U Nišu, na jugu zemlje, bila je blokirana raskrsnica kod Osnovnog suda, a potom je organizovana protestna šetnja do zgrade Policijske uprave. Dačić: Policija postupala profesionalnoMinistar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je policija postupala na poziv dekana Milivoja Alanovića. Dačić tvrdi da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom prilikom potiskivanja građana koji su se oglušili o izdata upozorenja i naređenja". Naveo je da su policajci primenom fizičke snage potisnuli građane bez upotrebe drugih sredstava prinude. Kako je rekao, dekan Filozofskog fakulteta obavestio je policiju da se u zgradi nalazi oko 150 lica, koja ometaju rad fakulteta, zahtevajući postupanje policije. Šta se dogodilo u Novom Sadu?Oko podneva studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu okupili su se na tom fakultetu kako bi pružili podršku profesorki Jeleni Kleut zahtevajući da ona bude vraćena na posao. Smatraju da je odluka da se njoj ne produži ugovor o zaposlenju čin političke odmazde zbog njene podrške studentskim protestima. "Ako profesorka Kleut ne može da drži predavanja, neće moći niko", istakli su studenti tog fakulteta koji su se okupili. Dekan tog fakulteta Milivoj Alanović više puta je pozvao okupljene da napuste zgradu. Na sajtu te visokoškolske ustanove je u jednom trenutku objavljeno i da "Filozofski fakultet nije u blokadi". "Nastava i sve druge aktivnosti na Filozofskom fakultetu se održavaju redovno", pisalo je u saopštenju. Kako se okupljeni nisu razišli ni na poziv policije, koja je u međuvremenu došla na fakultet, policajci su upotrebljavajući fizičku silu izbacili iz zgrade studente, profesore i građane. Među izbačenima iz zgrade fakulteta bila je i profesorka Kleut. Protest koji je potom organizovan ispred zgrade fakulteta završen je dva sata kasnije. Okupljeni studenti, profesori i građani tokom su čitavog dana pravili buku, duvali u pištaljke i bili su raspoređeni po hodnicima zgrade fakulteta. Profesorka Kleut im je kratko rekla da je u toku borba za "odbranu univerziteta". "Znam da kad vičete 'Jelena!' mislite na ceo univerzitet, zato vičite, jer ga moramo odbraniti" rekla je Kleut. Dekan Filozofskog fakulteta rekao je okuplenima da ne postoji nikakav pravni osnov po kom bi Jelena Kleut mogla da zadrži radni odnos na fakultetu. "Ja bih zamolio koleginicu Kleut da vam saopšti da fakultet apsolutno nema nikakve pravne mogućnosti. Koleginica Kleut je upoznata sa svim pravnim postupcima", rekao je Alanović. Tokom njegovog obraćanja okupljeni su skandirali "Uprava napolje". Šta je prethodilo?Vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno je rešenje o prestanku radnog odnosa čime je i formalno ostala bez posla u toj visokoškolskoj ustanovi. U rešenju piše da je radni odnos prestao 20. januara "usled isteka roka na koji je zasnovan". Tome je prethodila odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ona ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke. Kleut se žalila tu na odluku, ali je prošireni sastav Senata je odbio njen prigovor. Blizu 1.200 profesora potpisalo je pismo podrške Jeleni Kleut, uz ocenu da je reč o "političkom revanšizmu", s obzirom na to da su stručna tela dala pozitivnu ocenu na njen referat za izbor u zvanje. Iz uprave Univerziteta tvrde da je postupak sproveden u skladu sa važećim pravilnicima i nadležnostima Senata. Profesorka je zbog ove odluke najavila tužbu. Deo novosadskih studenata i profesora organizovao je prethodnih nedelja skupove podrške Jeleni Kleut koja je dvadeset godina radila na Filozofskom fakultetu. Ona je od početka javno podržavala studente koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste širom Srbije. Akademci su i gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući ztvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti Fliozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su sutupili u blokadu. Ona je prekinuta je kada je dekan Milivoje Alanović, 26. avgusta prošle godine izbacio studente koji su blokirali taj fakultet i pozvao policiju koja je danima bila neprekidno bilo u zgradi. Zbog toga je održano više protesta ispred zgrade fakulteta, tokom kojih je dolazilo do sukoba policije i demonstranata. Najveći protest održan je 5. septembra, kada je policija intervenisala na više mesta u kapmusu novosadskog univerziteta. Demonstranti su tada optužili policiju za prekomernu upotrebu sile, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u sredu je izjavio da SAD neće upotrebiti silu da zauzmu Greland, ali je tražio hitne pregovore kako bi preuzele to dansko ostrvo. Tramp je u vreme kada tenzije oko Grenlanda postavljaju pitanje budućnosti NATO rekao da će SAD biti uz tu Alijansu 100 odsto, ali je izrazio sumnju da će i saveznici iz zapadnog vojnog saveza biti tu za SAD. Za Trampov govoru u Davosu je vladalo veliko iščekivanja usled tenzija koje su eskalirale između evropskih zemalja i SAD oko njegove namere o preuzimanju Grenlanda koji je više puta spomenuo tokom govora. "Imaju izbor: mogu reći 'da', i mi ćemo biti veoma zahvalni, ili mogu reći 'ne', i mi ćemo to zapamtiti", rekao je Tramp. Američki predsednik je ranije navodio da je Sjedinjenim Američkim Državama neophodan Grenland - autonomno dansko ostrvo - zbog nacionalne bezbednosti i pretnji iz Rusije i Kine. "Nećemo dobiti ništa osim ako ne bih odlučio da upotrebim prekomernu silu – tada bismo bili nezaustavljivi, ali to nećemo učiniti", rekao je Tramp. Kako je naglasio, "ne moram da koristim silu, ne želim da koristim silu i neću koristiti silu". "Sve što Sjedinjene Američke Države traže jeste Grenland. Tražim hitne pregovore kako bismo preuzeli Grenland", rekao je Tramp. On je naveo da ima "ogromno poštovanje prema narodima Grenlanda i Danske, ali svaki NATO saveznik ima obavezu da brani sopstvenu teritoriju, dodajući da "nijedna druga država osim Sjedinjenih Američkih Država nije u stanju da obezbedi Grenland". "Sve što želimo od Danske jeste ova zemlja (Grenland), na kojoj ćemo izgraditi najveću Zlatnu kupolu ikada izgrađenu", rekao je Tramp misleći na raketni odbrambeni sistem. Interesovanje učesnika foruma za Trampov je izuzetno, a sala u kojoj drži govor je prepuna. U Davosu se već nalazi većina evropskih lidera. Tramp je rekao da mu je drago što vidi salu punu prijatelja, uz opasku da u njoj ima "i nekoliko neprijatelja". Skup u Davosu je prilika da se neki od evropskih lidera prvi put sastanu s američkim predsednikom od izbijanja do sada najozbiljnijih tenzija između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, izazvanih Trampovim namerama da preuzme Grenland i njegovim pretnjama da će uvesti carine za osam evropskih država. Osvrćući se na istorijske odnose sa Danskom povodom Grenlanda, Tramp je rekao da je bila "glupa odluka" predati Grenland Danskoj, dodajući da ta zemlje nije pokazala zahvalnost. Podsetio je da su tokom prethodna dva veka različiti američki predsednici pokušavali da otkupe Grenland. Takođe je naveo da je Danska obećala da će potrošiti 200 miliona dolara na bezbednost Grenlanda, ali da je, prema njegovim rečima, ispunila svega jedan odsto tog obećanja. 'Uz NATO 100 odsto'Tramp je rekao da Sjedinjene Američke Države nisu pretnja NATO-u, već garancija bezbednosti Alijanse, ističući da "dajemo toliko mnogo, a dobijamo toliko malo zauzvrat". "Mi ćemo biti uz NATO 100 odsto, ali nisam siguran da li će oni biti uz nas. Ako ih pozovemo u slučaju da budemo napadnuti, ne znam da li će oni tada biti tu za nas", kazao je Tramp Kritikovao je što su Sjedinjene Američke Države trošile trilione dolara na NATO, a ništa nisu dobile zauzvrat, dok, s druge strane, Alijansa, kako kaže Tramp, traži pomoć SAD po pitanju Ukrajine. Govoreći o ratu u Ukrajini, Tramp je rekao da je to evropsko pitanje i da Sjedinjene Američke Države nemaju ništa s tim ratom, budući da ih od Evrope deli ceo okean. Ponovio je da je "rešio osam ratova" i da ga je ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio zbog njegovih sposobnosti. Predsednik SAD je rekao da je mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije veoma težak, ali i neophodan. Navodeći da postoji ogromna netrpeljivost između predsednika Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, on je za obojicu ocenio da su zahtevni u procesu pronalaženja rešenja, ali je rekao da veruje da je sporazum "razumno blizu". "Tamo je pravi krvavi rat. Hiljade ljudi nedeljno gubi život. Verujem da su sada na tački kada mogu da postignu dogovor. Ako ne postignu taj dogovor, to bi bilo glupo, a ja znam da oni nisu glupi", rekao je Tramp. Potvrdio je da će se u Davosu sastati sa Zelenskim, ali je dodao da je i ruski predsednik zainteresovan za okončanje rata u Ukrajini. Tramp je govor počeo hvaleći stanje američke ekonomije. "Nakon samo jedne godine mojih politika više nema inflacije, a zabeležen je izuzetno visok ekonomski rast kakav nijedna zemlja nije videla", rekao je Tramp. Američki predsednik je 17. januara najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo, u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Grenland, najveće ostrvo na svetu sa oko 57.000 stanovnika, nije samostalna članica NATO-a, ali je obuhvaćen članstvom Danske u tom vojnom savezu. Pokušaj preuzimanja Grenlanda označio bi prvi slučaj u istoriji NATO-a da jedan saveznik napada drugu članicu Alijanse. Evropska unija već ima na raspolaganju pripremljen paket protivmera koji bi stupio na snagu ukoliko bi Sjedinjene Američke Države uvele carine. U govoru u Davosu 20. januara, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila je da će evropski odgovor na carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan". "Guranje u opasnu silaznu spiralu pomoglo bi upravo onim protivnicima koje smo oboje toliko posvećeni da držimo podalje od našeg strateškog okruženja", poručila je predsednica Evropske komisije.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) izjavio je u sredu da je jedini način za rešenje krize oko Grenlanda "promišljena diplomatija" i naveo da radi "iza kulisa" po tom pitanju. Šef Severnoatlantskog saveza, koji učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, odbio je da komentariše namere američkog predsednika da preuzme ovo ostrvo, poručivši da je diplomatija važnija od javnih istupa. "Možete biti sigurni da na ovom pitanju radim iza kulisa", rekao je generalni sekretar NATO-a tokom panela u Davosu. Ponovio je da se neće javno izjašnjavati, jer je, prema njegovim rečima, "jedini način da se kriza reši – promišljena diplomatija". Mark Rute je ujedno jedini lider za koga postoji potvrda da će se sastati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) na marginama Foruma u Davosu. Govoreći na panelu, Rute je naglasio da Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene Alijansi, ali je dodao da je Americi potrebna "bezbedna Evropa i bezbedan Arktik". Dodao je da se po pitanju Arktika slaže sa američkim predsednikom. "Moramo zaštititi Arktik od ruskog i kineskog uticaja", rekao je Mark Rute. Grenland, najveće ostrvo na svetu sa oko 57.000 stanovnika, nije samostalna članica NATO-a, ali je obuhvaćen članstvom Danske u tom vojnom savezu. Pokušaj preuzimanja Grenlanda predstavljao bi prvi slučaj u istoriji NATO-a da jedan saveznik ugrožava teritoriju druge članice Alijanse.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) izjavio je da su članice Evropske unije (EU) ujedinjene oko principa međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, uključujući podršku i solidarnost sa Kraljevinom Danskom i Grenlandom. On je u govoru na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu poručio da samo Danska i Grenland mogu odlučivati o svojoj budućnosti. "Ne možemo prihvatiti da zakon najjačeg prevlada nad pravima najslabijih, jer međunarodna pravila nisu opciona, a savezi se ne mogu svesti samo na niz transakcija", rekao je predsednik Evropskog saveta. Dodao je da Evropska unija ne može prihvatiti kršenja međunarodnog prava, niti ljudskih prava, bilo gde u svetu. Priznao je da geopolitički izazovi sa kojima se Evropa suočava ponekad deluju zastrašujuće. Pritom je naveo agresiju Rusije na Ukrajinu, potkopavanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, kao i dovođenje u pitanje ključnih saveza. "Sve ove tri dimenzije trenutno su na testu u transatlantskim odnosima", istakao je Košta, dodajući da je to jedan od razloga zbog kojih je odlučio da sazove hitni samit lidera država članica EU. Osvrćući se na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da uvede carine pojedinim evropskim državama, Antonio Košta ocenio je da bi takve mere "potkopale transatlantske odnose i bile nespojive sa trgovinskim sporazumom između EU i SAD". "Spremni smo da branimo sebe, naše države članice, naše građane i naše kompanije od bilo kog oblika prisile. Evropska unija ima snagu i instrumente za to", poručio je predsednik Evropskog saveta. Američki predsednik je 17. januara najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo, u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Instrumenti koje je u svom govoru pomenuo Košta odnose se na paket kontramera kojima Evropska unija raspolaže i koje je spremna da aktivira ukoliko Sjedinjene Američke Države uvedu carine tim zemljama. EU bi mogla da oživi paket kontracarina u vrednosti od 93 milijarde evra, usmeren na listu američkih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda obuhvaćenih hitnim merama – od jahti do soje. Ovaj paket pripremljen je prošlog proleća, nakon što je američki predsednik u aprilu predstavio sveobuhvatne carine. Te mere su privremeno suspendovane nakon što su Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) postigli dogovor o trgovinskim odnosima. Suspenzija paketa automatski ističe 6. februara, što znači da bi kontracarine stupile na snagu narednog dana, ukoliko Evropska unija ne odluči da suspenziju produži. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) zatražio je pokretanje evropskog "instrumenta protiv prisile". Reč je o instrumentu Evropske unije u oblasti trgovinske i spoljne politike koji omogućava Uniji da odvraća, reaguje i suprotstavi se ekonomskoj prisili trećih zemalja prema celoj EU ili njenim državama članicama. Instrument je stupio na snagu u decembru 2023. godine, ali do sada nijednom nije aktiviran.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je u sredu da je primila lični poziv američkog lidera Donalda Trampa (Trump) da predstavlja zemlju u Odboru za mir, "kao osnivačka članica". Očekuje se da će ovaj odbor nadgledati upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa – palestinske grupe koju Vašington i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. "Hrabro liderstvo ne govori samo o miru, ono ga gradi. Upravo to predsednik Tramp radi kroz ovu istorijsku inicijativu", napisala je Osmani na društvenim mrežama, objavljujući poziv koji je poslao Tramp. Kosovska predsednica je rekla da su SAD donele mir na Kosovo i da Kosovo sada "stoji čvrsto kao američki saveznik, spremno da dalje unapređuje mir". "Istorija pamti one koji preduzimaju smele korake u izgradnji mira – a mi smo spremni", napisala je Osmani. U Trampovom pismu, datiranom na 20. januara, navodi se da je 29. septembra 2025. objavio Sveobuhvatni plan za okončanje sukoba u Gazi, krio plan od 20 tačaka "koji su brzo podržali svi svetski lideri". U pismu se takođe pominje rezolucija Ujedinjenih nacija koja podržava plan. "Sada je vreme da ove snove pretvorimo u stvarnost. U srži plana je Odbor za mir, najimpresivniji odbor ikada osnovan", navodi se u Trampovom pismu. Tramp je naveo da očekuje da dalju saradnju s Osmani "dugo u budućnost, ka ostvarivanju cilja trajnog svetskog mira, prosperiteta i veličine za sve". Nekoliko međunarodnih medija, pozivajući se na izvore, izvestilo je da Tramp želi da zemlje plate milijardu dolara da bi postale stalne članice. Prema CNN-u, one koje ne plate ovaj iznos imaće trogodišnji mandat. Medijski savetnik kosovske predsednice Bekim Kupina, rekao je za RSE da takva uplata nije tražena. "Dakle, nije tražena uplata od milijardu dolara. To možete videti u pozivu", rekao je on. Pored Kosova, i Albanija je primila Trampov poziv. Lideri Izraela, Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Bahreina, Kanade, Argentine, Paragvaja, Azerbejdžana i drugih zemalja takođe su primili takve pozive. Tramp je takođe pozvao Kinu i Rusiju. Međutim, nisu su se svi koji su dobili Trampov poziv obavezali da budu deo Odbora. Poziv za učešće su odbile Francuska i Švedska. Pre nekoliko dana objavljeno je još nekoliko imena koje su SAD imenovale za članove tog odbora. Među imenima su američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), specijalni izaslanik predsednika Trampa Stiv Vitkof (Steve Witkoff), bivši britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner). Tramp predsedava Odborom, prema planu koji je njegova Bela kuća objavila u oktobru. Izrael i Hamas odobrili su Trampov plan, koji predviđa da palestinsko tehnokratsko telo bude pod nadzorom međunarodnog odbora, koji će upravljati Gazom tokom prelaznog perioda. Mnogi stručnjaci i aktivisti za ljudska prava rekli su da Trampov nadzor nad odborom koji kontroliše vladu strane teritorije podseća na kolonijalnu strukturu, dok je Blerovo učešće kritikovano prošle godine zbog njegove uloge u ratu u Iraku i istorije britanskog imperijalizma na Bliskom istoku. Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojena sredinom novembra prošle godine, ovlastila je odbor i zemlje koje sarađuju s njim da uspostave to telo u Gazi. Bela kuća je takođe imenovala Izvršni odbor za Gazu od 11 članova, među kojima su turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, specijalna koordinatorka UN za bliskoistočni mirovni proces Sigrid Kag (Kaag), ministarka za međunarodnu saradnju Ujedinjenih Arapskih Emirata Rim el-Hašimija i izraelsko-kiparskog milijardera Jakira Gabaja, zajedno s nekoliko članova izvršnog odbora. Bela kuća je potvrdila da će bivši bugarski ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov voditi prelaznu administraciju u Gazi. Dodatni odbor će podržavati Mladenovljevu kancelariju i palestinsko tehnokratsko telo. Izrael i Hamas su se pre tri meseca dogovorili o prekidu vatre, ali su od tada strane razmenjivale optužbe za njegovo kršenje. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas napao jug Izraela, ubivši skoro 1.200 ljudi i otevši više od 250. U ratu su poginule desetine hiljada ljudi u Gazi, izazvana je kriza gladi i razaranje velikih razmera.

Srbija se nije uskladila ni sa jednom odlukom Evropske unije (EU) koja se odnosi na sankcije uvedene zbog rata u Ukrajini i delovanja Rusije. U deklaracijama koje je objavila visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) navodi se da se odluke odnose na četiri paketa restriktivnih mera: one koje se tiču delovanja Rusije koje destabilizuje situaciju u Ukrajini, situacije u Rusiji, ponovnog delovanja Rusije koje destabilizuje stanje u Ukrajini, kao i uključenosti Belorusije u rusku agresiju na Ukrajinu. Ove odluke donete su tokom decembra 2025. godin. Sve ostale zemlje regiona koje imaju status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uskladile su se sa poslednjim odlukama EU. "Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta (EU). Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", poručila je u saopštenju šefica evropske diplomatije Kaja Kalas. Srbija se, inače, do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Srbija ima status kandidata za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku članstva. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u pristupnom procesu. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. januara da u naredna tri dana očekuje odgovor američke administracije na zahtev za produženje licence za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS). On je novinarima u Davosu, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, kazao da veruje da je preliminarni ugovor između "Gaspromnjefta" i mađarske MOL Grupe o kupovini ruskog udela u NIS-u "dovoljan da Amerikanci popuste". "Svi glavni elementi ugovora su tu sadržani, nema tajni. Ono što su tražili od nas oko različitih opcija, oko čega ne bih pričao, mi smo poštovali do kraja, uradili sve kako je traženo. Ne vidim prepreku, ne vidim smetnju na tom putu da operativna licenca bude produžena do konačnog zaključenja ugovora", kazao je Vučić, prenela je Beta. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 20. januara da je NIS podneo zahtev američkoj administraciji za produženje licence za rad, dok traju dogovori o tome. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Sa Plenkovićem o NIS-uNa marginama foruma u Davosu, Vučić se, između ostalih, sastao se i sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Kako je objavio na Instagramu, razgovaralu su o pitanjima u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ukupnom energetskom situacijom i obezbeđivanjem stabilnog snabdevanja u složenim okolnostima. Transport sirove nafte za NIS-ovu Rafineriju u Pančevu ide preko hrvatskog Jadranskog naftovoda (JANAF). 'Očekujem uskoro dolazak Alijeva u Srbiju i dogovor oko gasne elektrane'Predsednik Srbije izjavio je da uskoro očekuje dolazak predsednika Azerbejdzana Ilhama Alijeva u Srbiju i dodao da veruje da će biti potpisan dogovor oko gasne elektrane. "Sa Azerbejdžanom potpisujemo ugovor da oni dostave gas preko bugarskog interkonektora koji smo izgradili zajedno sa Evropljanima. To će u okolini Niša biti gasna elektrana, novi poslovi na jugu Srbije", rekao je Vučić novinarima u Davosu, prenela je Radio-televizija Srbije. Sporazum sa Azerbejdžanom o isporukama prirodnog gasa Srbija je potpisala u septembru 2024. u okviru napora da diverzifikuje izvore snabdevanja i smanji zavisnost od ruskog gasa, na koji se dominantno oslanja više od četvrt veka. Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske, koji je delimično finansiran sredstvima Evropske unije. Gasovod je u probni rad pušten u decembru 2023. 'Očekujem poziv za zvaničnu posetu Kini'Vučić je izjavio i da veruje da će uskoro dobiti poziv za zvaničnu posetu Kini koja bi, kako je istakao, za Srbiju bila veoma važna. Vučić je prethodno, 12. decembra prošle godine, kazao da se priprema njegova zvanična poseta Kini, gde će ići "uskoro". On je tada izjavio da je razgovarao sa ambasadorom Kine u Beogradu Li Mingom o pripremama za tu posetu. Ni tada, ni sada nije precizirao kada bi to moglo biti. Zbog intenziviranja saradnje Srbije sa Kinom od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike iz Brisela i iz Vašingtona. Vučić o odnosima EU i SADVučić je tokom panela na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, ocenio da tenzije između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU) neće biti privremene. "Trajaće još dosta dugo i na kraju ćemo svi morati da platimo cenu", rekao je. "Nadam se da ćemo to moći da podnesemo bolje od nekih drugih. Ali hoćemo li biti pogođeni? Nema sumnje da ćemo biti pogođeni", dodao je. Do tenzija u odnosima između SAD i EU došlo je nakon što je američki predsednik Donalda Tramp (Trump) ponovo aktuelizovao namere Vašingtona da preuzme Grenland od Danske. Tramp tvrdi da je to ostrvo od ključnog značaja za bezbednost SAD-a zbog strateške lokacije i bogatstva mineralnih resursa, i nije isključio mogućnost upotrebe sile da ga preuzme. Ova najava naišla je na oštre osude evropskih država, nakon čega je američki predsednik najavio da će od februara uvesti tarife od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja zbog njihovog protivljenja postupanju Vašingtona prema Grenlandu. Iz EU su najavili da će odgovor na carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan". Obraćajući se novinarima na marginama Foruma u Davosu, Vučić je ocenio da tenzije između Vašingtona i Brisela dovode do toga da se politike primenjuju na dnevnom nivou. "Ta igra sa carinama i donošenje odluka na dnevnom nivou nije dobra (…) Polako, ali sigurno ulazimo u period dnevnog donošenja odluka, a u takvim okolnostima ne možete ništa ozbiljno da planirate", rekao je. U Davos dolazi i američki predsednik Donald Tramp (Trump). On je putem društvenih mreža ponovio nameru da preuzme Grenland, ali je najavio i da će se sastati sa "različitim stranama" na marginama Svetskog ekonomskog foruma. Osim najavljenog susreta sa generalnim sekretarom NATO-a, nema informacija s kim će se od evropskih zvaničnika sastati američki predsednik. Svetskom ekonomskom forumu prisustvuju brojni lideri država članica EU, koji će na marginama skupa pokušati da razgovaraju s američkim zvaničnicima kako bi pronašli rešenje za pretnje predsednika SAD o uvođenju dodatnih carina pojedinim evropskim državama.

Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ocenio je u utorak da "nema smisla pretiti saveznicima carinama", ali je istakao da Evropa ne bi trebalo da okleva da upotrebi svoj instrument protiv prisile. "Ludost je da se nađemo u situaciji u kojoj bismo morali da koristimo instrument protiv prisile prema Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je francuski predsednik u govoru na Svetskom ekonomskom forumu, koji se ove nedelje održava u Davosu. Makron je zatražio pokretanje evropskog instrumenta protiv prisile neposredno nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) najavio uvođenje carina pojedinim evropskim državama, jer su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. O zajedničkom odgovoru na pretnje carinama iz SAD lideri 27 država članica EU razgovaraće na hitnom samitu, koji je za 22. januar sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa). O carinama je ranije tokom dana govorila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen), koja je najavila "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan" odgovor na pretnje carinama. Međutim, već je jasno da će biti veoma teško postići konsenzus među članicama Evropske unije. Na to su već upozorili neki evropski lideri. Premijer Hrvatske Andrej Plenković, koji je učestvovao na jednom od brojnih panela Foruma u Davosu, naglasio je da je neophodno postići saglasnost na predstojećem samitu. On je priznao da su dešavanja u vezi sa Grenlandom donela "nove izazove" i da su države članice EU podeljene po tom pitanju. "Mislim da je jedini način da Evropska unija ostane snažna – da ostane što ujedinjenija. Ne razmišljaju sve vlade isto i to je naša slaba tačka. Zato bi sastanak u četvrtak trebalo da učvrsti naše veze. Moramo složno stati uz Dansku, ali istovremeno razumno i veoma oprezno pristupiti odnosima sa Sjedinjenim Državama", rekao je Plenković. Nedostatak jedinstva potvrdio je i belgijski premijer Bart de Vefer (Wever), koji je znatno manje diplomatski govorio o pretnjama carinama. "Prelazi se toliko crvenih linija da morate da birate između sopstvenog samopoštovanja. Biti srećan vazal je jedno. Biti bedan rob je nešto sasvim drugo", rekao je belgijski premijer, koji je bio panelista zajedno sa hrvatskim premijerom. Upozorio je da bi podele među saveznicima mogle značiti kraj transatlantskog saveza. "Ili ostajemo zajedno ili ćemo ostati podeljeni. A ako ostanemo podeljeni, kraj jedne ere — 80 godina atlantizma – zaista se približava", upozorio je Bart de Vefer.

Takozvana Islamska država-Provincija Horasan, regionalni ogranak ekstremističke grupe Islamska država, preuzela je odgovornost za eksploziju u restoranu hotela u centru Kabula, u kojoj je poginulo najmanje sedam ljudi, a ranjeno više od desetak. Portparol talibana Halid Zadran rekao je da se eksplozija u ponedeljak dogodila u kuhinji restorana koji posećuju kineski državljani. Zvaničnici nisu odmah izneli tačne podatke o broju povređenih. "Jedan kineski musliman... i šest Avganistanaca su poginuli. Nekoliko drugih je ranjeno", naveo je Zadran u saopštenju. Hitna bolnica u Kabulu navela je da je oko 20 ljudi prevezeno s mesta eksplozije, od kojih je sedam preminulo pre ili ubrzo posle dolaska. Trinaest je ranjeno, uključujući četiri žene i jedno dete. Eksplozija, za koju je Islamska država-Provincija Horasan preuzela odgovornost navodeći da je bila samoubilačka misija usmerena na kineske građane, poslednja je u nizu napada u Avganistanu i duž njegovih granica poslednjih meseci u kojima su ubijeni ili povređeni kineski državljani. "Islamska država u Avganistanu stavila je kineske državljane na svoju listu meta, posebno u svetlu eskalacije zločina koje je kineska vlada počinila protiv ugnjetavanih ujgurskih muslimana", navodi se u saopštenju islamske države. Otkad je Peking pojačao represiju u svojoj severozapadnoj provinciji Sinđang 2017. godine, više od milion Ujgura, Kazaha, Kirgiza i pripadnika drugih muslimanskih manjina je smešteno u masovne logore. Kina je optužena za sistemsko kršenje ljudskih prava u Sinđangu i izveštaj UN iz 2022. godine je utvrdio da Kina čini "ozbiljna kršenja ljudskih prava" u Sinđangu koja mogu predstavljati zločine protiv čovečnosti. Kina je negirala kršenja ljudskih prava u regionu i navodi da je njena politika u Sinđangu osmišljena da se suprotstavi ekstremizmu i terorizmu. Kao odgovor na napad u ponedeljak, kineska ambasada u Kabulu izdala je saopštenje u kojem poziva kineske građane da izbegavaju putovanja u Avganistan zbog bezbednosnih rizika. Ambasada je takođe naglasila da kineski građani treba da pojačaju mere lične bezbednosti i izbegavaju mesta sa puno ljudi, kao što su restorani, pijace i verski objekti. Upozorenje ambasade usledilo je dok vlada šira zabrinutost zbog bezbednosti u regionu. Porast tenzija i napadi duž severoistočne granice Avganistana s Tadžikistanom pogoršali su bezbednosnu situaciju. U novembru, u dva odvojena napada ubijeno je pet kineskih državljana koji su radili u rudarskom pogonu preko granice u Tadžikistanu. Kineski poslovni ljudi slili su se u Avganistan otkako je talibanska vlada preuzela vlast 2021. po drugi put, dok je Peking sklopio ponekad neugodno partnerstvo s Kabulom u pokušaju da stabilizuje situaciju u zemlji s kojom deli granicu od 92 kilometra. Sledeće godine, grupa Islamska država preuzela je odgovornost za smrtonosni napad na hotel u Kabulu, popularan među kineskim gostima. Preuzimanje odgovornosti Islamske države-Provincija Horasan usledilo je posle prethodnih napada ove grupe, uključujući smrtonosni napad na smeštaj koji su koristili kineski građani u Kabulu u decembru 2022. godine. Talibanski zvaničnici obećali su da će vratiti bezbednost zemlji i udvaraju se stranim investitorima kako bi obezbedili ključne tokove prihoda dok se finansiranje strane pomoći smanjuje.

Ruske snage izvele su novi masovni napad na Kijev i nekoliko regiona širom Ukrajine, pogodivši stambene zgrade i energetska postrojenja usred niskih temperatura, što je izazvalo negodovanje dok se svetski lideri okupljaju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je u utorak da su udari doveli do nestanka struje, vode i grejanja u ukrajinskoj prestonici, koja već trpi zbog velikih prekida u komunalnim uslugama. "Civili snose najveći teret ovih napada", naveo je u utorak šef UN za ljudska prava Folker Tirk (Volker Turk) u saopštenju iz Ženeve kao odgovor na vesti o udarima. "Oni se mogu opisati samo kao okrutni. Moraju prestati. Gađanje civila i civilne infrastrukture je jasno kršenje pravila ratovanja", dodao je on. Rano u utorak 5.635 stambenih zgrada bilo je bez grejanja, rekao je Kličko, dok su temperature pale na minus 15 stepeni Celzijusa. U skoro 80 odsto pogođenih zgrada je tek nedavno obnovljeno grejanje posle ruskog udara prošle nedelje. Kao rezultat noćnog napada na energetska postrojenja u prestonici, više od 335.000 stanovnika Kijeva ostalo je bez struje, saopštila je DTEK, najveća ukrajinska privatna komunalna kompanija. Rusija je optužena da koristi vremenske uslove kao oružja napadajući električne mreže i elektrane, s ciljem da se milionima ljudi prekine grejanje i struja dok se Ukrajina suočava s najhladnijom zimom u poslednjih nekoliko godina. Rusko Ministarstvo odbrane izdalo je saopštenje u utorak u kojem navodi da je noćni napad bio "odgovor na terorističke napade Ukrajine na civilne mete u Rusiji". Nije precizirano koje su ruske mete pogođene i dodaje se da su napadi u Ukrajini bili usmereni na preduzeća vojne industrije, kao i na objekte energetske i transportne infrastrukture koje koriste ukrajinske oružane snage. Rusija stalno tvrdi da ne napada civilnu infrastrukturu, uprkos sve većem broju dokaza o suprotnom. Moskva tvrdi da su napadi na komunalna preduzeća legitimni ciljevi jer ih koristi ukrajinska vojska. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su ruski napadi uključivali "značajan broj balističkih i krstarećih raketa", kao i više od 300 ofanzivnih dronova. Zelenski je rekao da je zasad najteža situacija u Kijevu, gde značajan broj stambenih zgrada nema grejanje. "Važno je da svet ne ćuti o ovome", napisao je Zelenski na X, dodajući da "Rusija ne može biti ravnopravna s drugim zemljama u svetu sve dok je fokusirana isključivo na ubijanje i mučenje ljudi". Prema izveštajima medija, Zelenski će ostati u Kijevu 20. januara zbog ruskih udara umesto da ode na Svetski ekonomski forum u Davosu, u Švajcarskoj, gde je trebalo da govori. Zelenski bi ipak mogao da ode u Davos da potpiše "sporazum o prosperitetu" ako se organizuje bilateralni sastanak s predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump), koji stiže u švajcarsko zimovalište kasnije u utorak, napisao je novinar Aksiosa (Axios) na X. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da bi ruski napadi na energetsku infrastrukturu trebalo da budu prioritet na dnevnom redu svetskih lidera koji se okupljaju na Svetskom ekonomskom forumu. "Putinov (Ruski predsednik Vladimir Putin) varvarski udar ovog jutra je poziv na buđenje svetskim liderima koji se okupljaju u Davosu: podrška ukrajinskom narodu je hitna; neće biti mira u Evropi bez trajnog mira za Ukrajinu", napisao je Sibiha u objavi na X. Ukrajinski zvaničnici upozorili su da bi se uticaj na energetski sistem mogao pogoršati u narednim nedeljama. Andrij Herus, šef Odbora za energetiku, stanovanje i komunalne usluge ukrajinskog parlamenta, priznao je da će naredne nedelje biti teške za sve, osim ako se duboki mraz ne prekine i duži dani i vedro nebo ne pomognu u proizvodnji više solarne energije. "Narednih 30 dana biće nam teško. Ponekad čujem da će od tog trenutka ili od nedelju dana posle tog trenutka biti bolje, ali onda na kraju takvih izjava dodaju malim slovima: 'pod uslovom da ne bude novog napada'. Ali sa velikom verovatnoćom će biti novog ruskog napada", rekao je Herus ukrajinskom servisu RSE u ponedeljak.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) izjavila je u utorak da će evropski odgovor na carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan". "Uguravanje u opasnu silaznu spiralu pomoglo bi upravo onim protivnicima koje smo oboje toliko posvećeni da držimo podalje od našeg strateškog pejzaža", poručila je predsednica Evropske komisije u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom gradu Davosu. Ona je podsetila da su se u julu 2025. godine Evropska unija i Sjedinjene Američke Države dogovorile o trgovinskom sporazumu. "I u politici, kao i u biznisu – sporazum je sporazum. A kada se prijatelji rukuju, to mora nešto da znači", poručila je fon der Lajen. Ona je naglasila i da se bezbednost Arktika može obezbediti samo zajedničkim delovanjem. "Zato su predložene dodatne carine greška, posebno između dugogodišnjih saveznika", rekla je predsednica Evropske komisije. U Davos dolazi i američki predsednik Donald Tramp (Trump). On je putem društvenih mreža ponovio nameru da preuzme Grenland, ali je najavio i da će se sastati sa "različitim stranama" na marginama Svetskog ekonomskog foruma. Osim najavljenog susreta sa generalnim sekretarom NATO-a, nema informacija s kim će se od evropskih zvaničnika sastati američki predsednik. Svetskom ekonomskom forumu prisustvuju brojni lideri država članica EU, koji će na marginama skupa pokušati da razgovaraju s američkim zvaničnicima kako bi pronašli rešenje za pretnje predsednika SAD o uvođenju dodatnih carina pojedinim evropskim državama. Te pretnje usledile su nakon što su se te zemlje javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Predsednica Evropske komisije sastala se u ponedeljak s dvostranačkom delegacijom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država. Potvrdila je da je tokom susreta naglasila neophodnost "nedvosmislenog poštovanja suvereniteta Grenlanda i Kraljevine Danske", ocenivši to ključnim za transatlantske odnose. Poručila je i da su carine u suprotnosti sa zajedničkim interesima. EU je potvrdila da ima na raspolaganju protivmere ako američka administracija ostvari pretnje i nametne dodatne carine pojedinim članicama Evropske unije,