Američki zvaničnici su predložili da Litvanija, Poljska i Ukrajina ukinu sankcije na beloruska kalijumska đubriva kako bi omogućile tranzit preko njihovih teritorija tog poljoprivrednog proizvoda – glavnog izvora prihoda u čvrstoj valuti za Minsk, saznaje RSE. Nedatirani, nepotpisani dokument na jednoj stranici, do kojeg je došao RSE, poslat je trima zemljama koje se graniče s Belorusijom i navodi martovsku odluku administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) da ukine finansijska ograničenja državnom gigantu za đubriva Belaruskaliju. "Sada kada su Sjedinjene Države ukinule američke sankcije Belaruskaliju, američke firme su zainteresovane za nabavku i transport beloruskog kalijumskog đubriva", navodi se u dokumentu. "To bi zahtevalo tranzit kroz zemlje EU koje se graniče s Belorusijom ili kroz Ukrajinu kako bi se izbegao transport kroz Rusiju." "Sjedinjene Države su zainteresovane za istraživanje potencijalnih ruta za tranzit beloruskog kalijumskog đubriva, kako bi se ublažile globalne nestašice, preko Poljske, Litvanije ili Ukrajine i očekuju buduće razgovore s vama na ovu temu", navodi se u dokumentu. Belaruskali je jedna od najvećih kompanija za kalijumovska đubriva na svetu i najveći je pojedinačni izvor prihoda za vladu čvrsorukaškog lidera Aleksandra Lukašenka. Visoki zvaničnik Evropske unije rekao je da je predlog – poznat kao "non-pejper" ili diskusioni dokument u diplomatskom žargonu – poslao američki Stejt department trima zemljama. Zvaničnik je govorio pod uslovom da mu se ne navodi ime kako bi mogao da govori o privatnim razgovorima. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine potvrdilo je da je primilo dokument, ali nije imalo daljih komentara. Ministarstva spoljnih poslova Poljske i Litvanije nisu odgovorila na upite RSE za komentar, ali je ministar spoljnih poslova Litvanije prošle nedelje rekao da Vašington vrši pritisak da se dozvoli tranzit beloruskog đubriva. Poljska i Litvanija – članice EU i NATO – imaju hladne odnose s Lukašenkom, delom zbog njegovih bliskih veza s Kremljem. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su uvele velike sankcije protiv Lukašenka i njegove vlade posle predsedničkih izbora 2020. godine na kojima je Lukašenko, na vlasti od 1994. godine, proglasio pobedu. Beloruska opozicija i veći deo Zapada navode da su izbori pokradeni, dok su stotine hiljada Belorusa protestovale nedeljama. Lukašenkova vlada je sprovela brutalnu represiju, zatvorivši hiljade ljudi. Od povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine, Tramp je nastojao da obnovi veze s Lukašenkovom vladom. Njegov glavni izaslanik po tom pitanju Džon Koul (John Coale) sastao se s Lukašenkom u Minsku i pregovarao o oslobađanju brojnih političkih zatvorenika. Zauzvrat, Trampova administracija je ublažila sankcije protiv Belaruskalija, državne avio-kompanije Belavija i drugih velikih kompanija. Koul nije odgovorio na imejl s upitom za komentar. EU je dotle jednoglasno produžila sankcije protiv Belorusije ranije ove godine. Te mere uključuju zabranu uvoza beloruskih đubriva na bazi kalijuma i ciljane sankcije protiv kompanija kao što je Belaruskali. Prema pravilima EU, uvoz đubriva na bazi azota – kakve proizvodi Belaruskaliji – već je postepeno ukidan. Dokument spominje sankcije EU koje su još na snazi za beloruska kalijumska đubriva. Tranzit kroz zemlje EU zahtevao bi od Unije da ukine sankcije ili od tranzitnih zemalja da naprave izuzeća "kroz odgovarajući pravni mehanizam", navodi se u dokumentu. Dozvoljavanjem kupovine beloruskog proizvoda, navodi se, EU bi takođe ruskim proizvođačima uzela deo udela u tržištu, kao i Rusiji prihode od tranzita. Pre sankcija EU, najveći deo beloruskih kalijumskih đubriva se isporučivao preko baltičkih luka, uglavnom Klajpede u Litvaniji. Poslednjih godina, taj izvoz se usmerava ruskim železnicama, uglavnom ka Sankt Peterburgu. U pismu je takođe predložen neobičan aranžman finansiranja: usmeravanje prihoda koje zemlje EU zarađuju od dozvoljavanja tranzita beloruskog kalijuma na odbranu Ukrajine od invazije Rusije. Zahtev SAD se poklopio s upozorenjima da su rat SAD i Izraela protiv Irana – i iranska odmazda i blokada Ormuskog moreuza – doveli do skoka globalnih cena đubriva i drugih poljoprivrednih proizvoda. Kroz taj uski vodeni put obično prolazi do 30 odsto globalnog izvoza đubriva, uključujući oko 20 procenata globalnog tečnog prirodnog gasa – ključne komponente u sintetičkim đubrivima. Zvaničnici UN upozorili su da će se povećanje cena odraziti na tržišta hrane i poljoprivrede, uključujući i u SAD, gde potrošačke cene rastu usled visokih globalnih cena nafte, a Trampova administracija traži načine da ublaži inflaciju. U prošlosti je Belorusija pokrivala oko 15 odsto globalne proizvodnje đubriva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da Srbija razume viziju američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), te dodao da su prvi čovek SAD i njegovi saradnici spremi da "saslušaju stav Srbije". Vučić je u autorskom tekstu za američki Foks Njuz (Fox News) 22. maja napisao i da Srbija SAD-u nudi "stratešku dubinu, političku stabilnost i vladu usmerenu na izvršenje, a ne na ideologiju". Presednik Srbije, države koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a koja održava i bliske veze sa Rusijom i Kinom, naveo je da "jedinstveni odnos Srbije i Sjedinjenih Država može poslužiti kao ključna prednost za stabilnost i rast celog kontinenta". Vučić je dodao da se Srbija nalazi na raskrsnici "kritičnih energetskih, transportnih i digitalnih koridora koji povezuju jugoistočnu Evropu sa širim kontinentom". Vučić je ukazao i na, kako je naveo, spremnost Trampa i njegovih najbližih saradnika da "ozbiljno i bez predrasuda saslušaju stav Srbije". "Sećam se sastanaka u Beloj kući s njegovim najužem krugom koji su trajali satima nakon teških pregovora, a ipak ni u jednom trenutku nisam osetio da su moje brige odbačene ili da sam bio drugačije tretiran", istakao je. Vučić je za vreme prvog mandata Donalda Trampa u septembru 2020. u prisustvu američkog predsednika u Beloj kući sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom Hotijem potpisao takozvani Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova. Vučić je naveo i da je naklonost Srbije prema SAD-u porasla, za razliku od, kako je napisao, velikog dela evropskog establišmenta "koji gleda na filozofiju Amerika na prvom mestu s mešavinom zbunjenosti i neprijateljstva". "Tokom svojih putovanja po zemlji primetio sam nešto što je na našem kontinentu gotovo retko: neiskrivljeni entuzijazam za vođstvo Donalda Trampa", napisao je Vučić. Naveo je i da je Srbija dugo gajila "duboko ukorenjene sumnje" prema SAD, a posebno zbog sećanja na NATO bombardovanje. NATO je 1999. pokrenuo bombardovanje tadašnje Jugoslavije kako bi sprečio zločine srpskih snaga nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu. Vučić je napisao i da građani Srbije u Trampu vide mirotvorca i da Srbija u Trampu vidi "lidera koji ceni nacionalni suverenitet u odnosu na bezličnu birokratiju". "Ako Donald Trump poseti Beograd, imaće doček kakav nije viđen u Evropi", napisao je. Podsetimo, Vučić je krajem decembra izjavio da je Beograd od administracije predsednika SAD očekivao velike pomake napred, ali da se zasad to nije osetilo. On je tada naveo sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) koje su SAD u januaru 2025. uvele toj kompaniji zbog većinskog ruskog udela, kao i uvođenje tarifa SAD na uvoz stranih proizvoda, a od država Zapadnog Balkana najteže je pogođena Srbija. Iako više puta najavljivan, strateški dijalog Srbije i SAD nije uspostaljen. Vučić je u januaru izjavio da su za početak dijaloga SAD postavile jedan "politički" i jedan zahtev vezan za energetiku, ne precizirajući detalje. Više informacija nije dao ni Vašington, koji kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. Sjedinjene Države nemaju ambasadora u Srbiji više od godinu dana. Iako je Tramp u martu 2025. za to mesto nominovao republikanca Marka Brnoviča, početkom oktobra je administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni.

Evropska komisija potvrdila je da su primili pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca u kojem predlaže dodeljivanje statusa "pridružene članice" Ukrajini, kao i statusa posmatrača državama Zapadnog Balkana. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije izjavio je da institucija koju predstavlja pozdravlja činjenicu da se ova diskusija vodi među državama članicama i ohrabruje nastavak rasprave na nivou lidera EU. "Ovo pokazuje da postoji snažna posvećenost država članica da proširenje što pre postane stvarnost. Sve je jasnije da je proširenje geostrateška investicija u naš prosperitet, mir i bezbednost. Pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji takođe je fundamentalno povezano sa bezbednošću naše Unije", izjavio je Mersije na konferenciji za novinare. On je dodao da je podjednako važno ostvarivanje cilja dovršetka Unije sa svim zemljama kandidatima koje već dugi niz godina rade na pristupanju. "Sva inovativna rešenja treba da budu vođena procesom zasnovanim na zaslugama. Gledajući unapred, moramo osigurati da je naš pristup proširenju primeren svojoj svrsi", naveo je portparol Mersije. Zato će, kako je rekao, Evropska komisija nastaviti aktivno da sarađuje sa državama članicama i zemljama kandidatima kako bi pronašla najbolja rešenja koja bi nas učinila jačima i sigurnijima kao Uniju. U pismu koje je obelodanjeno 21. maja, nemački kancelar Fridrih Merc predlaže za Zapadni Balkan i Moldaviju privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka. Sa druge strane, za Ukrajinu predlaže znatno približavanje Evropskoj uniji i njenim ključnim institucijama, "bez uticaja na tekuće pregovore o pristupanju, već podsticanjem i podrškom tom procesu". Bosna i Hercegovina, Srbija, Sjeverna Makedonija i Crna Gora imaju statuse kandidata, dok Kosovo ima status potencijalnog kandidata. Također Ukrajina i Moldavija imaju statuse kandidata.

U Srbiji se beleži porast nasilja nad novinarima i kritičarima vlasti, ocenio je u petak komesar Saveta Evrope Majkl O’Flerti (Michael O’Flaherty) nakon posete Srbiji. U pisanoj izjavi komesar navodi da je njegova poseta od 18. do 21. maja bila usmerena na pitanja koja se odnose na pravo na slobodu izražavanja, uključujući slobodu medija, i pravo na mirno okupljanje, kao i na zaštitu građanskog prostora. O'Flerti je dobio izveštaje i o nasilnoj reakciji vlasti na javna okupljanja i studentske proteste koji su izbili zbog smrti 16 osoba u tragediji u Novom Sadu u novembru 2024. godine. "Postoje brojni izveštaji o prekomernoj upotrebi sile od strane policije, kao i o hapšenjima mirnih demonstranata i ponižavajućem postupanju u pritvoru. Takođe postoje izveštaji o tome da policija štiti neidentifikovane, često maskirane napadače na novinare i demonstrante", navodi komesar u izjavi. O'Flerti je izrazio zabrinutost zbog toga što još uvek nije pokrenuta zvanična istraga o navodnom napadu zvučnim oružjem tokom antivladinog protesta 15. marta 2025. godine. "Komesar smatra da je aktuelna klima nekažnjivosti za neprofesionalno postupanje policije narušila društveno poverenje u organe reda i druge javne vlasti", navodi se u izjavi. On je ocenio da se "opšta situacija za građanski prostor u Srbiji naglo pogoršala od njegove poslednje posete". "Organizacije civilnog društva, posebno one koje se bave ljudskim pravima, borbom protiv korupcije i praćenjem izbora, redovno se u provladinim medijima, ali i od strane pojedinih visokih zvaničnika, predstavljaju kao 'izdajnici' ili 'strani agenti'", stoji u izjavi Majkla O'Flerija. Zvaničnik Saveta Evrope je ukazao da "sa zabrinutošću beleži izveštaje da javno odavanje pošte žrtvama tragedije u Novom Sadu može dovesti do gubitka posla u javnom sektoru, kao i do zastrašivanja i uznemiravanja". O'Flerti je izrazio zabrinutost zbog fizičkih napada i pretnji po bezbednost novinara i njihovih porodica, kao i zbog izostanka reakcije policije. On podseća da je svega pet od oko 200 evidentiranih napada na novinare tokom 2024. i 2025. godine procesuirano pravosnažnim sudskim presudama. "Medijsko okruženje dodatno je ugroženo velikim brojem SLAPP tužbi (zloupotreba sudskih postupaka) usmerenih protiv novinara, posebno onih koji izveštavaju o studentskim protestima i tekućim istragama o korupciji", naveo je komesar Saveta Evrope. Majkl O'Fleri je apelovao da se preporuke Venecijanske komisije u vezi sa izmenama pet pravosudnih zakona u potpunosti i dosledno sprovedu, naročito u pogledu očuvanja autonomije tužilaštva. Reč je o zakonskim izmenama koje je su kritikovali opozicija, stručna javnost i Evropska unija, a Venecijanska komisija je krajem aprila objavila sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. U opštim zapažanjima, komesar je izrazio zabrinutost zbog polarizacije u Srbiji i poziva vlast da stvori povoljan ambijent za slobodnu debatu i učešće javnosti. Tokom posete od 18. do 21. maja, O'Flerti se sastao sa republičkom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, Zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti Milanom Antonijevićem. Takođe je održao sastanke sa brojnim predstavnika civilnog društva, medija i akademske zajednice. Kako se navodi u izjavi komesara Saveta Evrope, sastanak su otkazali ministar pravde i ministar za ljudska i manjinska prava, kao i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova.

Jedna osoba je poginula, a više je teško ranjeno u eksploziji u petrohemijskom postrojenju MOL-a u Mađarskoj, saopšteno je iz ove kompanije prenosi Reuters. Eksplozija se dogodila oko devet časova u postrojenju "Mol Petrohemija" u Tisaujvarošu na istoku Mađarske. Mađarski premijer Peter Mađar rekao je u objavi na Facebooku da su ministar ekonomije Istvan Kapitany i izvršni predsjedavajući MOL-a Zsolt Hernadi na putu ka postrojenju. Mađar je također objavio fotografiju koja prikazuje gust crni dim kako se diže iz postrojenja. "Eksplozija se dogodila na lokaciji MOL Petrochemicals u Tisaujvarošu tokom ponovnog pokretanja postrojenja Olefin 1. Požar su lokalizirali vatrogasci, a intervencija je u toku", saopćio je MOL. "Okolnosti nesreće istražuju stručnjaci", dodala je kompanija, bez daljnjih detalja. Mađarski ministar ekonomije Kapitany je u objavi na Facebooku rekao da je, prema trenutnim informacijama, eksplodirao kompresor tokom ponovnog pokretanja postrojenja Olefin 1 i da se požar i dalje gasi. Postrojenje Olefin 1 je jedinica za parno krekiranje u petrohemijskom postrojenju MOL-a u Tisaujvarošu. Proizvodni kapacitet MOL-ovog postrojenja Olefin-1 iznosi približno 370.000 metričkih tona etilena godišnje. U Tisaujvarošu postoje dva postrojenja za parno krekiranje s kapacitetom od 660 kt/g etilena, navodi se na web stranici MOL-a. MOL većinu etilena koristi interno za proizvodnju polietilenske plastike, koja se prodaje industriji plastike i ambalaže. U oktobru prošle godine u rafineriji MOL-a u Sažalombati izbio je požar zahvativši postrojenje za destilaciju nafte. Inače MOL se nalazi u pregovorima sa Srbijom oko preuzimanja ruskog udjela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Mađarski MOL i ruska državna kompanija Gaspromnjeft dogovorili su sredinom januara okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Pregovori ne idu dobro, kažu u Beogradu, a rok za prodaju ruskog udela u NIS-u ističe. Mađarski MOL je već bio viđen kao novi vlasnik NIS-a, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Ali uoči isteka roka za prodaju 22. maja, koji su američke vlasti dale, u Beogradu nema optimizma. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. maja. MOL Grupa nije odgovorila na upit RSE šta su prepreke u dogovoru i da li ih ima i sa ruskom državnom naftnom kompanijom Gaspromnjeft. Izvor: Reuters, Beta

U izmenama četiri izborna zakona Srbija je u "potpunosti ili delimično" rešila niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene, navodi Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako navodi ovo telo Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ODIHR je svoje mišljenje na nacrt izmena zakona dao nadležnima početkom marta, a potom i polovinom aprila u naknadnom dodatku (Addendum). "U svojim ocenama ODIHR je naveo da određene predložene izmene u potpunosti ili delimično rešavaju niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene", navodi Kancelarija. Kako kažu, sve preporuke su zasnovane na međunarodnim standardima i obavezama preuzetim u okviru OEBS-a. Skupština Srbije usvojila je 20. maja izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Među ključnim novinama je dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojoj "birač može potpisom podržati više izbornih lista", dok je do sada mogao da podrži samo jednu. Uvođenje ovog pravila nalazi se na spisku preporuka ODIHR-a. Opozicija i civilni sektor kritikovali su ovu izmenu, uz ocenu da postoji velika verovatnoća da će se time legalizovati "fantomske liste", koje su bile prisutne i tokom dosadašnjih izbornih procesa. Iz ODIHR-a kažu da ova izmena predstavlja ispunjenje preporuke koje je Kancelarija uputila srpskoj vlasti nakon decembarskih izbora 2023. godine. U tom telu dodaju da uvažavaju zabrinutost koje su pojedini akteri izrazili u vezi sa mogućim zloupotrebama u procesu prikupljanja potpisa. "U tom smislu ODIHR je naglasio da svaki pritisak, manipulacija ili falsifikovanje potpisa treba rešavati kroz efikasnu primenu zakona i sprovođenje istraga, a ne ograničavanjem izbornih prava, te da treba razmotriti alternativna rešenja za sprečavanje neprimerenog uticaja na izborne komisije", navodi ODIHR. Kako kažu u Kancelariji, u svim mišljenjima koja se odnose na Srbiju ODIHR je naglašavao potrebu "za sveobuhvatnom izbornom reformom" koja treba da bude sprovođena kroz konsultaciju sa "organizacijama civilnog društva i opozicionim političkim partijama, i dovoljno unapred u odnosu na buduće izbore". Evropska komisija pozdravlja usvajanje izmjena četiri zakona u SrbijiO zakonskim izmenama oglasila se i Evropska komisija koja je ocenila da to "predstavlja dobrodošao korak napred" ka implementaciji preporuka ODIHR za unapređenje izbornog okvira Srbije radi podrške slobodnim i poštenim izborima, ali poručuje da to mora biti praćeno primenom usvojenih amandmana. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije naglasio je da nekoliko ključnih preporuka tek treba rešiti. On je u ime evropskih institucija pozvao na inkluzivan i transparentan proces koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane kako bi se unapredio rad na punoj implementaciji preporuka OEBS/ODIHR i Saveta Evrope. "One se posebno odnose na potrebu preduzimanja mera za sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, zaštitu bezbednosti medijskog osoblja i efikasno garantovanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije, između ostalog", naveo je briselski portparol u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima. Izmene su usvojene na predlog poslanika vladajuće Srpska napredna stranka, koji navode da se time ispunjavaju preporuke Kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za poboljšanje izbornih uslova. Usvajanje ovih izmena neposredno nakon odluke pozdravila je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, ocenivši da je reč o "prvom koraku ka slobodnim i poštenim izborima". Međutim, opozicija i posmatrači u Srbiji navode da je to tek petina od 25 preporuka ODIHR-a i da ključni problemi izbornog procesa ostaju netaknuti. Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava objavila je u februaru 2024. dokument sa 25 preporuka nadležnima za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji. Na listi se nalazi sedam prioritetnih i 18 "ostalih preporuka". Među prioritetnim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, kao i sprečavanje zastrašivanja i pritisaka na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima. Te preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena.

Stanje pregovora između SAD-a i Irana bilo je neizvjesno rano 22. maja. Između ostalih pitanja, uključene strane i dalje se ne slažu oko buduće kontrole nad Hormuškim moreuzom i prava Irana na obogaćivanje uranija, dok se pakistanski posrednik nalazi na putu za Teheran u najnovijem pokušaju postizanja mira. Uprkos tvrdnjama Teherana da to neće dopustiti, američki predsjednik Donald Trump insistirao je da će Washington na kraju preuzeti kontrolu nad iranskim zalihama visoko obogaćenog uranija koji se može koristiti za razvoj nuklearnog oružja. "Mi ćemo ga dobiti. Ne treba nam. Ne želimo ga", rekao je Trump novinarima u Bijeloj kući. "Vjerovatno ćemo ga uništiti nakon što ga dobijemo, ali im nećemo dozvoliti da ga imaju." U međuvremenu, državni sekretar Marco Rubio rekao je novinarima da bi diplomatski sporazum bio "neizvodiv" ako Teheran nastavi s provođenjem sistema naplate u Hormuškom moreuzu, međunarodnom plovnom putu kroz koji je prije rata prolazilo oko 20 posto globalnih zaliha nafte i gasa. "Niko u svijetu ne podržava sistem naplate. To se ne može desiti. Bilo bi neprihvatljivo", rekao je Rubio. "Ako to pokušaju uraditi to je prijetnja svijetu i potpuno je ilegalno." Trump je također odbacio bilo kakvu vrstu naplate za prolazak kroz Hormuz. "Želimo da bude otvoren. Želimo da bude slobodan. Ne želimo naplate", rekao je Trump. "To je međunarodni plovni put." Uprkos oštroj retorici, i Trump i Rubio insistirali su da je diplomatski sporazum i dalje moguć. "Postoje neki dobri znakovi", rekao je Rubio. "Ne želim biti previše optimističan... Dakle, vidjet ćemo šta će se desiti u narednih nekoliko dana." "Vjerujem da će Pakistanci danas putovati u Teheran. Nadamo se da će to dodatno unaprijediti proces", rekao je Rubio novinarima. Američki zvaničnici su često tvrdili da je dogovor o miru blizu, da bi se potom pregovori raspali bez vidljivog napretka. 'Smanjene razlike'Iran je saopćio da je najnoviji američki prijedlog za okončanje rata "u određenoj mjeri smanjio razlike", a u međuvremenu je načelnik pakistanske vojske Asif Munir otputovao u Teheran s ciljem da dodatno smanji te razlike, prenose iranski državni mediji. Iranska novinska agencija ISNA navela je da je razmjena poruka između Irana i SAD-a "u toku", s ciljem postizanja okvira za sporazum. Pakistanski ministar unutrašnjih poslova Mohsin Naqvi već se nalazi u Teheranu gdje održava sastanke s iranskim zvaničnicima. Pakistan je bio domaćin jedine formalne runde razgovora između Irana i SAD-a otkako su SAD i Izrael pokrenuli zračne napade 28. februara i od tada služi kao ključni kanal komunikacije između dvije strane. Reuters je 21. maja citirao visokog iranskog zvaničnika koji je rekao da obogaćivanje uranija i kontrola nad Hormuškim moreuzom ostaju među ključnim tačkama spora. Iran je također navodno insistirao na reparacijama za štetu uzrokovanu američko-izraelskim zračnim napadima, povlačenju svih američkih trupa iz zemalja koje graniče s Iranom, ukidanju američke blokade iranskih luka i prestanku svih borbi, uključujući izraelske napade na borce Hezbollaha u Libanu. Te uslove je Washington ranije odbacivao. Hezbollah, militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki dio južnog Libana, smatra se terorističkom organizacijom u SAD-u, dok je Evropska unija na crnu listu stavila njihovo oružano krilo, ali ne i politički ogranak. Obnovljeni napadi?Predsjednik SAD-a rekao je da je spreman nastaviti napade na Iran ako ne dobije "prave odgovore" od iranskog rukovodstva. Kao dio svojih deklariranih ratnih ciljeva od početka napada, Trump i izraelski premijer Benjamin Netanyahu navodili su demontiranje iranskog nuklearnog programa, okončanje podrške Teherana regionalnim ekstremistima i uništavanje raketnih kapaciteta Irana. Trump je izgleda ublažio zahtjeve kako bi se fokusirao na sprječavanje Irana da razvije nuklearno oružje. Teheran insistira da je njihov nuklearni program isključivo u civilne svrhe. Izvor: Reuters, Radio Farda

Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu saopštio je u četvrtak da Ministarstvo pravde Srbije mesecima nije odgovorilo na upite u vezi sa statusom postupka protiv ultradesničarskog lidera Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. Slučaj u kome su oni optuženi za nepoštovanje Haškog tribunala, Mehanizam je prepustio Srbiji pre dve godine. Monitorka u postupku Dagmara Albreht (Albrecht) navela je u izveštaju predsedniku Međunarodnog rezidualnog mehanizma da se u novembru 2025. pomoćnik ministra obavezao da će dostaviti informacije o statusu postupka protiv Šešelja i drugih, ali da nije primila "nikakve odgovore". Albreht je navela da je obavestila Ministarstvo pravde i Tužilaštvo u Srbiji o nameri da sprovode monitoring misiju u Srbiji i zahtevala sastanke s predstavnicima tih institucija kako bi razgovarala o statusu slučaja. "Ponovo sam pisala Ministarstvu pravde 29. aprila 2026, naglašavajući da od njih nisam primila nikakve informacije od novembra 2025, kao i da ni na jedan od mojih upita elektronskom poštom nije odgovoreno", navela je Albreht. Ona je dodala da je 29. aprila uputila imejl Tužilaštvu za ratne zločine, tražeći potvrdu o tome da li se u predmetu Šešelj i drugi još uvek čeka prethodno mišljenje Ministarstva pravde, kao i informacije o tome da li to Tužilaštvo namerava da preduzme dalje korake u vezi s pomenutim predmetom. Mehanizam u Hagu 2024. odlučio je da predmet protiv lidera ultradesne Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, Ljiljane Mihajlović, Ognjena Mihajlović, Miroljuba Ignjatović i Miljana Damnjanović prepusti pravosuđu u Srbiji. Šešelja i njegove saradnike optužnica iz avgusta 2023. tereti za nepoštovanje suda, odnosno kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. Reč je o dokumentima iz procesa u kojem je Šešelj 2018. godine u Hagu osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci. Šešelj ne krije da je u 56 knjiga objavljivao dokumente sa svog suđenja u Hagu, među kojima su i izjave zaštićenih svedoka. Sudija Mehanizma Liu Dakun (Daqun) je u odluci od 29. Februara 2024, koja je objavljena i na sajtu suda, naveo da je prosleđivanje ovog predmeta Srbiji "u interesu celishodnosti". U obrazloženju se navodi da su zločini navedeni u optužnici počinjeni na teritoriji Srbije i da su optuženi, koji borave u Srbiji, voljni da im se tamo sudi, te da su potvrdili da će se odazvati pozivu srpskih vlasti. "Stav Srbije je da je spremna da vodi postupak protiv optuženih, uključujući obezbeđivanje bezbednosti svedoka u ovom predmetu i uverenje da će moći da goni po svom zakonodavstvu ponašanje optuženog u vezi sa obelodanjivanjem zaštićenih informacija o svedocima", navodi se pored ostalog u odluci. Dodaje se da će Mehanizam pratiti slučaj u Srbiji i uz pomoć nacionalnih i regionalnih organizacija.

Osnovni sud u Prištini odredio je u četvrtak mesec dana pritvora za sedam direktora obrazovnih i zdravstvenih institucija koje na Kosovu rade u sistemu Srbije, zbog sumnje da su uticali na slobodnu volju birača. Kako se navodi u saopštenju, pritvor je određen jer postoji realna opasnost da bi okrivljeni, ukoliko budu pušteni na slobodu, mogli pobeći sa ciljem skrivanja i izbegavanja krivične odgovornosti. Sud je takođe ocenio da bi okrivljeni mogli ponoviti krivična dela, ako budu pušteni na slobodu. Tužilaštvo je saopštilo da sumnja da su privedena lica bila uključena u nezakonite aktivnosti u vezi s krivičnim delom "Povreda slobodnog opredeljenja birača". Osumnjičeni za uticaj na slobodnu volju birača privedeni su 19. maja po nalogu Osnovnog tužilaštva koje je, kako je saopšteno, reagovalo po službenoj dužnosti nakon medijskih izveštaja o navodima lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića, da Srpska lista vrši pritisak i ucenjuje njegove pristalice. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući hapšenja direktora institucija koje na Kosovu rade u sistemu Srbije, ocenio je da je kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) "krenuo u lov" na Srbe. "Krenuo je da hapsi najuglednije Srbe po nalogu Nenada Rašića", rekao je za Radio-televiziju Srbije. Upitan za predstojeće izbore na Kosovu, Vučić je najavio da će zvanični Beograd podržati Srpsku listu "svom snagom". Srpska lista, vodeća stranka kosovskih Srba koja deluje uz podršku vlasti u Srbiji, osudila je određivanje pritvora direktorima srpskih institucija, te navela da se radi o "progonu i zastrašivanju časnih Srba i Srpkinja". U saopštenju se navodi da je pritvor je određen: Ljubiši Karadžiću, direktoru osnovne škole "Miladin Mitić" Laplje Selo; Bobanu Petroviću, direktoru Srednje elektrotehničke škole u Sušici; Milici Dimić, direktorki OŠ "Braća Aksić" Lipljan; Nebojši Rašiću, direktoru Srednje mašinske škole u Preocu; Bratislavu Laziću, direktoru Kliničko bolničkog centra u Gračanici; Mirjani Dimitrijević, direktorki Doma zdravlja Gračanica; Saši Mladenoviću, direktoru Doma zdravlja u Donjoj Gušterici. "U ovim teškim vremenima moramo pokazati dostojanstvo, otpor i jedinstvo protiv onih kojima ništa nije sveto, a koji su spremni da zbog ličnih interesa i političkih privilegija udare i na sopstveni narod", navodi se u saopštenju. Na meru pritvora reagovao je ministar zdravlja Vlade Srbije Zlatibor Lončar, uz ocenu da je ona politički motivisana, te da su među sedmoro privedenih troje čelnici zdravstvenih ustanova na centralnom Kosovu. "Ističem da će Ministarstvo zdravlja zajedno sa državom Srbijom nastaviti da pomaže srpskim zdravstvenim ustanovama na prostoru Kosova i Metohije još odlučnije i da će posebno tražiti način da pomogne pogođenim zdravstvenim institucijama", navedeno je u saopštenju. Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije ocenila je da je pritvor od mesec dana određen "po direktnom političkom nalogu" vršioca dužnopsti premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin), uz pomoć Nenada Rašića. U saopštenju je navedeno da se time ciljalo na srpske institucije zdravstva i školstva, slabljenje Srpske liste i zastrašivanje srpskog naroda pred početak izborne kampanje. Ocenjeno je da je "nedopustivo mešanje" Prištine u srpsko školstvo i zdravstvo na Kosovu nad kojim "Kurti nema nikakve ingerencije i direktna je odgovornost Nenada Rašića hapšenje sedmoro srpskih direktora". Kancelarija je navela i da je Beograd u stalnoj komunikaciji sa međunarodnim predstavnicima, zahtevajući puštanje sedmoro Srba. Rašić, koji je i vršilac dužnosti ministra u Vladi Kosova, najpre je 14. maja rekao da je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Srpska lista demantovala je sve optužbe Rašića, te ocenila da on pokušava da "opravda" poraz na predstojećim izborima. Hapšenja direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija 20. maja okarakterisali su kao "politički motivisana" i "u režiji režima u Prištini". U međuvremenu se u Gračanici kod Prištine od 20. maja održavaju protesti u znak podrške privedenim direktorima. Na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna, od srpskih političkih subjekata učestvuju samo Srpska lista i stranka Nenada Rašića – Za slobodu, pravdu i opstanak. Kurti je prethodno ocenio "alarmantnim" navode o pritiscima na birače iz srpske zajednice, te dodao da se radi o fenomenu koji je poprimio velike razmere kao nikada ranije. Radio Slobodna Evropa je takođe preneo svedočenja nekoliko osoba koje su rekle da su dobile otkaz jer ne podržavaju Srpsku listu već stranku Nenada Rašića. Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina kontroliše Srpska lista. Ove srpske institucije su gotovo jedine preostale, nakon što su kosovske vlasti ostale zatvorile uz obrazloženje da su ilegalne i paralelne.

Predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u četvrtak da se u parlamentu radi na izmenama spornih pravosudnih "Mrdićevih zakona" zbog kojih su zabrinutost izrazili i zvaničnici u Evropskoj uniji. Brnabić je u Pragu na skup o bezbednosti rekla da se "nada da će situacija uskoro biti raščišćena", pošto je Venecijanska komisija uputila preporuke povodom spornih zakona. Odgovarajući na pitanje o tome kako će se Srbija postaviti prema upozorenju Evropske komesarske za proširenje Marte Kos da bi mogla ostati bez finansijskih sredstava iz Plana rasta, Brnabić je rekla da je ta najava usledila nakon usvajanja seta pravosudnih zakona u Srbiji. Predsednica Skupštine je tokom izlaganja na konferenciji u okviru međunarodnog skupa o srednjoevropskoj bezbednosti GLOBSEC koja se održava u Pragu, nekoliko puta ponovila je da je pridruživanje Evropskoj uniji strateški prioritet Srbije. Predsednica Skupštine je rekla je da će 12. juna učestvovati na plenarnoj sednici Venecijanske komisije gde će se raspravljati o spornim pravosudnim zakonima koji su nedavno usvojeni u srpskom parlamentu. Sporne zakonske izmene koje će biti predmet diskusije na plenarnoj sednici Venecijanske komisije 12-13. juna tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Skupština Srbije ih je usvojila na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, pa su kolokvijalno nazvani "Mrdićevi zakoni". Opozicija i deo stručne javnosti i nevladinih organizacija bili su izričito protiv tih zakona. Potom je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić od Venecijanske komisija, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja, zatražila mišljenje o tim zakonima. Venecijanska komisija je 24. aprila objavila hitno mišljenje u kom je dala sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Hitno mišljenje biće predstavljeno Venecijanskoj komisiji na potvrđivanje na njenoj plenarnoj sednici u Veneciji 12–13. juna. Usvajanje "Mrdićevih zakona" je kritikovala i Evropska unija, iz koje je stiglo upozorenje da bi Srbiji mogla biti uskraćeno 1,5 milijardi evra sredstava iz Plana rasta. Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. Briselski zvaničnici više puta su istakli zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u četvrtak da je pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da pripada muškarcu u istrazi ubistva, zbog koje je uhapšen i načelnik beogradske policije. "U jednom buretu, koje je otkopano na teritoriji opštine Inđija, pronađeno je telo za koje se veruje da bi moglo da pripada oštećenom A.N, za kojim se tragalo", navedelo je Tužilaštvo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak uveče na Radio-televiziji Srbije da sa "99,9 posto možemo da potvrdimo da je reč o Nešoviću". On je dodao da se ta procena zasniva na odeći koju je žrtva nosila, ali da se čeka potvrda DNK analize. Tužilaštvo je prethodno navelo da je izdalo nalog za obavljanje obdukcije na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, kao i DNK veštačenje. Istraga se vodi protiv 10 lica zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Srbija i Ukrajina nastavljaju pregovore o slobodnoj trgovini, dogovoreno je nakon sastanaka potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke sa državnim vrhom u Beogradu 21. maja. Kačka se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom, a sa ministrima trgovine i evrointegracija potpisao je zajednička dokumenta. Sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević potpisao je dokumenta koja garantuju nastavak pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini između Ukrajine i Srbije. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema ovakav sporazum. Sporazum bi, kako su ocenili zvaničnici Srbije i Ukrajine, mogao značajno da poveća robnu razmenu dve zemlje i otvori novu fazu ekonomske saradnje. Podrazumevao bi umanjenje, odnosno ukidanje carina na uvoz i izvoz robe. Kačka je sa ministrom za evrointegracije Nemanjom Starovićem potpisao i Memorandum o razumevanju u oblasti evropskih integracija. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Memorandum potvrđuje opredeljenost dveju država za unapređenje bilateralne saradnje i razmenu iskustava u procesu evropskih integracija, uključujući jačanje institucionalnih kapaciteta, obuku državnih službenika, saradnju u oblasti usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i razmenu znanja o korišćenju EU fondova. Ministar Starović je, kako je preneto u saopštenju, izjavio da Srbija od početka sukoba u Ukrajini dosledno zastupa stav da se rešenje mora tražiti u skladu sa međunarodnim pravom i osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija. Naglasio da Srbija od početka sukoba pruža humanitarnu pomoć Ukrajini i njenim građanima kroz više vidova i mera podrške. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Kačka: Povoljni uslovi za razvoj bilateralnih odnosaPotpredsednik Vlade Ukrajine Taras Kačka ocenio je da postoje povoljni uslovi za intenzivniji razvoj bilateralnih odnosa i realizaciju zajedničkih projekata, saopštila je Vlada Srbije nakon sastanka sa premijerom Đurom Macutom. Premijer Macut je istakao da je Srbija opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti, kao i za nastavak razvoja konstruktivnog dijaloga i saradnje sa svim partnerima. U razgovoru je, kako je saopšteno iz Macutovog kabineta, bilo reči i o značaju nastavka humanitarne i institucionalne saradnje, kao i o potrebi očuvanja stabilnosti i jačanja dijaloga "u složenim međunarodnim okolnostima". Tokom posete Tarasa Kačke Beogradu, 20. maja je otvoren poslovni forum koji je okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Sa Vučićem o ekonomiji i energeticiJačanje ekonomske saradnje i nastavak pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini, bili su i u fokusu razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Tarasom Kačkom. Predsednik Srbije je sastanak nazvao "otvorenim i sadržajnim", dodajući da se razgovaralo o unapređenju bilateralnih odnosa, evropskom putu Beograda i Kijeva i daljem razvoju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa - kao što su trgovina, energetika, infrastruktura. "Saglasili smo se da Srbija i Ukrajina imaju prostor da značajno prošire partnerstvo, naročito kroz konkretnije povezivanje privreda i bolju iskorišćenost postojećih potencijala", dodao je. U oblasti energetike se, kako je naglasio Vučić, razgovaralo o regionalnoj energetskoj bezbednosti, diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja, kao i o značaju Vertikalnog gasnog koridora za šire povezivanje sa evropskim energetskim tokovima. Vertikalni gasni koridor razvija se uz podršku Evropske komisije, kako bi se tečni prirodni gas, preko terminala u Grčkoj, dopremio ka centralnoj i istočnoj Evropi. Cilj je smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, nakon agresije na Ukrajinu. Vučić je, dan pre sastanka sa Kačkom, telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a nakon razgovora poručio da su Srbija i Ukrajina "opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog". Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije.

Nemački kancelar Friedrich Merz predložio je da se zemljama Zapadnog Balkana dodeli status posmatrača u Evropskoj uniji (EU), a Ukrajini status takozvane pridružene članice bez prava glasa. U pismu koje je Merc poslao čelnicima Evropske unije, predsednici Evropske komisije Ursuli fan der Leyen (Ursula von der Leyen), predsedniku Evropskog saveta Antoniu Košti (António Costa), kao i predsedavajućem Evropskom unijom, kiparskom predsedniku Nikos Hristodulidesu (Nikos Christodoulides), ocenjuje se da je potrebna nova dinamika za Ukrajinu, kao i za Zapadni Balkan i Moldaviju. U pismu u koje Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, nemački kancelar navodi da proces proširenja EU traje predugo i da to, prema njegovom mišljenju, razumljivo stvara frustracije među zemljama kandidatima, ali i među državama članicama. Zapadni Balkan - posmatrač u institucijama EUZa države Zapadnog Balkana i Moldaviju, Fridrih Merc predlaže razmatranje "inovativnih rešenja" kako bi se ubrzao njihov proces pristupanja. Između ostalog, nemački kancelar predlaže privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka. On u pismu govori o dodeljivanju statusa posmatrača zemljama Zapadnog Balkana u svim relevantnim institucijama Evropske unije i održavanju zajedničkih sednica Evropske komisije ili Evropskog parlamenta sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana o pitanjima koja se direktno odnose na region. Pet članica EU traži integrisanje zemalja kandidata u zajedničko evropsko tržište"Postepena integracija mogla bi da se uspostavi kroz izgradnju blokova koji bi mogli da budu osnova za punu primenu odgovarajućih oblasti politika, a zatim bi bila praćena povećanom podrškom u procesu sprovođenja pravne tekovine Evropske unije. Osim toga, mogli bismo da unapredimo pomenutu institucionalnu integraciju na osnovu suštinskog napretka. Sve ovo moglo bi značajno da približi zemlje kandidate nama i time podstakne novu ambiciju za dalje reforme potrebne za postizanje punopravnog članstva", navodi u pismu nemački kancelar Fridrih Merc. "Trebalo bi čvrsto da ostanemo pri svom obećanju da zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija mogu da se pridruže Evropskoj uniji, kako je utvrđeno Kopenhaškim kriterijumima i predviđeno Solunskom agendom iz 2003. godine. Naš cilj se nije promenio: završetak Evropske unije uključivanjem svih zemalja kandidata u Uniju", dodao je nemački kancelar. Ukrajina kao pridružena članicaŠef nemačke vlade predlaže da se Ukrajini odmah omogući znatno približavanje Evropskoj uniji i njenim ključnim institucijama, "bez uticaja na tekuće pregovore o pristupanju, već podsticanjem i podrškom tom procesu". Prema njegovom mišljenju, status "pridružene države članice" mogao bi, između ostalog, da uključuje učešće na sastancima lidera ili ministara Evropske unije bez prava glasa, status pridruženog člana Evropske komisije i Evropskog parlamenta, takođe bez prava glasa, kao i postepenu primenu pravne tekovine Evropske unije u skladu sa napretkom Ukrajine u pregovorima o pristupanju - kako tvrdi, "ne automatski, već nakon odobrenja Saveta Evropske unije i uz odgovarajuće zaštitne klauzule". Fridrih Merc takođe predlaže mehanizam automatskog vraćanja u slučaju nazadovanja u temeljnim vrednostima Evropske unije, posebno kada je reč o vladavini prava ili strukturnim koracima unazad u pregovorima o pristupanju. "Ukrajina je član evropske porodice i nastavićemo da podržavamo Ukrajinu u izgradnji mirne i prosperitetne budućnosti unutar Evropske unije. Ovim pristupom Ukrajina bi napravila ogroman korak napred, odmah se približavajući punopravnom članstvu. Već sada bismo Ukrajini ponudili značajan ekvivalent članstva koji daleko prevazilazi ono što bismo mogli da ostvarimo u srednjoročnom periodu putem naše metodologije pristupanja, posebno imajući u vidu proces ratifikacije", navodi nemački kancelar u pismu. On podvlači da predlog za Ukrajinu odražava specifičnu situaciju te zemlje. Paralelno s tim, kaže Merc u pismu, Evropska unija bi nastavila sa redovnom procedurom pristupanja kako bi se osiguralo da i formalno pristupanje bude ostvareno što je pre moguće. Šef nemačke vlade smatra da ovi predlozi ne zahtevaju izmene institucionalnog i pravnog okvira Evropske unije, već samo "snažan politički sporazum". Dodaje da se ova pitanja mogu rešiti ukoliko Evropljani zauzmu konstruktivan pristup prema ovom posebnom statusu, jer bi to bio snažan politički signal koji je Ukrajini i njenim građanima potreban u kontinuiranoj borbi protiv ruske agresije.

Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. "Što se tiče Srbije, možemo da potvrdimo da su drugi i treći zahtev za plaćanje iz Srbije u fazi procene", potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije (EK). U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta. Prema podacima Evropske komisije, Evropska unija (EU) je do sada Srbiji isplatila 172,1 milion evra. To uključuje predfinansiranje od 111 miliona evra u junu 2025. godine i prvu isplatu od 61,1 milion evra u januaru 2026. godine. Međutim, prva isplata predstavljala je nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je januarskom tranšom bilo planirano da se raspodeli 112 miliona evra. Smanjenje sredstava odnosilo se na nedovoljnu primenu reformskih koraka. Komisija je procenila da je od predviđenih sedam koraka Srbija ispunila samo tri. Srbija ima na raspolaganju više od 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za period između 2024. i 2027. godine. Zvaničnici Evropske komisije navode da ta institucija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU, te da je reč o uobičajenoj praksi koja se primenjuje tokom celog procesa, u fazi svakog zahteva za plaćanje. Međutim, briselski zvaničnici ponovili su zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU. Istovremeno, očekujemo da će vlasti podržavati i poštovati efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU, posebno kroz brzu implementaciju preporuka iz mišljenja Venecijanske komisije o nedavno usvojenim amandmanima, kao i kroz zaustavljanje nazadovanja u oblasti slobode medija", navodi se u odgovoru Evropske komisije. Iako ne postoji formalna odluka o zamrzavanju evropskih fondova, takozvani "Mrdićevi zakoni" glavni su razlog što Srbija od januara nije dobila nikakva sredstva iz EU. Evropska komisija je u više navrata izrazila zabrinutost zbog usvajanja tih zakona, ocenjujući da oni "ograničavaju nezavisnost pravosuđa". Inače, za svaku isplatu sredstava iz Plana rasta zemlja korisnik mora da sprovede konkretne reforme u unapred definisanim rokovima. Međutim, Evropska komisija predviđa određenu fleksibilnost kroz takozvani sivi period. Pre svake isplate Evropska komisija dodatno procenjuje stanje vladavine prava u zemlji, koje predstavlja osnovni, nadređeni uslov za odobravanje finansijske podrške. Za reforme koje su morale da budu ispunjene do decembra 2024. godine ostavljen je dodatni rok od 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine, da se obaveze ispune bez automatskog gubitka sredstava. Za reforme čiji je krajnji rok decembar 2025. godine „sivi period“ traje kraće — 12 meseci, što znači da i one moraju da budu završene najkasnije do decembra 2026. godine. U slučaju Srbije, ključni datum je 31. decembar 2026. godine, kada zemlja ulazi u takozvanu tačku trajnog finansijskog gubitka. To znači da sredstva za reforme koje do tada ne budu ispunjene postaju trajno nedostupna. Evropska komisija ima ovlašćenje da ta izgubljena sredstva preraspodeli drugim zemljama Zapadnog Balkana koje su uspešno sprovele svoje reforme. Srbija treba da sprovede ukupno 98 reformskih koraka u periodu od 2024. do 2027. godine u okviru Plana rasta Evropske unije kako bi dobila sva finansijska sredstva koja su joj dodeljena. Do sada je Srbija sredstva dobila samo za tri ispunjena reformska koraka.

Uz brojne svečanosti, koncerte i poruke zvaničnika da evropski put, građansko jedinstvo i jačanje institucija ostaju ključni prioriteti države, Crna Gora 21. maja obilježava 20 godina od referenduma 2006. godine kada je obnovila državnu nezavisnost. Time je nakon 88 godina, obnovljena crnogorska nezavisnost. Na referendumu je glasalo 86,5 odsto od ukupnog broja birača. Nezavisnost je podržalo 55,5 odsto, dok je za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom bilo 44,5 odsto građana. A danas, 20 godina kasnije, prema istraživanjima javnog mnjenja, ideju nezavisne Crne Gore podržalo bi oko 70 odsto građana. Kampanju za nezavisnost predvodio je lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović. Referendumsko pitanje je glasilo: "Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodnopravnim subjektivitetom?" Referendumska kampanja protekla je u atmosferi tenzija između pristalica Bloka za nezavisnu Crnu Goru i prosrpskih partija okupljenih u Bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Manjinski narodi bili su dio bloka za nezavisnost. Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je u srijedu da dvije decenije od obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi – "evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope". Na svečanosti u Vinogradu "13. jul Plantaže" povodom obilježavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore, Spajić je rekao da da je referendum 2006. o statusu Crne Gore bio veliki, ali tek prvi korak u izgradnji države, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Dvadeset godina nakon referenduma, Crna Gora je međunarodno priznata država, članica NATO-a i "prva naredna" kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, ali i država dubokih podjela i snažnog uticaja Srpske pravoslavne crkve. Za 20 godina, Crna Gora je stigla na korak do članstva u Evropskoj uniji, a u NATO je ušla 2017. Prošla je i kroz brojna politička previranja, ali i doživjela mirnu smjenu vlasti 2020., kada su pobjednici sa referenduma svoje mjesto ustupili najvećim dijelom onima koji su 2006. bili za zajednicu sa Srbijom. Broj stanovnika Crne Gore jeste porastao u posljednje dvije decenije, ali samo neznatno, između ostalog i zbog toga što su brojni mladi ljudi otišli u inostranstvo. Ono što je ostalo isto, iako u manjem obimu, jesu referendumske podjele iz 2006. koje su uglavnom političke prirode. Vlada Crne Gore planira trodnevni program u Podgorici uz koncerte svjetskih i domaćih muzičkih zvijezda, a nasuprot tome dio crnogorskih opština najavljuje da neće obilježavati Dan nezavisnosti.

Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je u sredu da dve decenije od obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi – "evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope". Na svečanosti u Vinogradu "13. jul Plantaže" povodom obeležavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore, Spajić je rekao da da je referendum 2006. o statusu Crne Gore bio veliki, ali tek prvi korak u izgradnji države, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Svečanosti prisustvuje predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović, drugi raniji i sadašnji funkcioneri predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, diplomatskog kora, medija, nevladinog sektora, kao zvanice iz javnog i kulturnog života. Među zvanicama je i evropska komesarka Marta Kos. "Dvije decenije nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi. Ideju čijem ostvarenju nikada nijesmo bili bliži, a to je evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope možda i posljednji pravi mirovni projekat na svijetu", rekao je Spajić koji je domaćin svečanosti. On je rekao da Evropa nije politički cilj niti željena destinacija, već da je ona "ogledalo u kojem vidimo kakvi želimo biti", odnosno država koja štiti građane, čuva vladavinu prava i poštuje svačije dostojanstvo. "Ovaj put nije jednosmjerna ulica i nije želja Brisela, već njime želimo da idemo zbog Podgorice, Cetinja, Nikšića, Pljevalja, Bara, Ulcinja, Plava, Berana i svih naših gradova, u kojima ljudi žele da žive bolje, pravednije i sigurnije", rekao je Spajić. 'Uskoro ćete doprinositi istoriji EU'Evrokomesarka Kos je u obraćanju na svečanosti čestitala Dan nezavisnosti, navodeći da je Crna Gora pre 20 godina odlučila da ispiše novo poglavlje u dugoj istoriji crnogorske državnosti. "Evropa vidi šta ste izgradili. Evropa vidi vaša postignuća. Uskoro ćete doprinositi istoriji EU. Naredna poglavlja naše zajedničke istorije pisaćemo zajedno", rekla je Kos. Ona je navela da mesto Crne Gore u EU sada dobija svoj oblik i da je već počela izrada Ugovora o pristupanju Crne Gore, što je priznanje za postignuto i podsticaj da se ubrzaju preostale reforme na putu evrointegracija. "Ne samo zato što će to koristiti Crnoj Gori, već zato što će prisustvo Crne Gore ojačati Evropu. Time ćemo biti korak bliže zaokruživanju naše Unije", rekla je Kos. Prema planu, ceremonijalni deo programa povodom 20 godina od obnove nezavisnosti održava se na lokaciji "Plantaže 13. jul", a kulturno-zabavni program za građane biće održan 20, 21. i 22. maja u Podgorici. Crnogorski mediji su aprilu preneli rezultate istraživanja agencije Spektrum analitika, prema kojima bi, da je referendum za nezavisnost Crne Gore održan u novembru prošle godine, više od 60 odsto građana glasalo za nezavisnost, a oko 15 odsto za zajedničku državu sa Srbijom, ali s nekom vrstom nezavisnosti. Na referendum 2006. za nezavisnost je glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, dok su protiv bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Nakon što je nezavisnost zvanično proglašena 3. juna, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada koju vodi Spajić najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom ove godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Federalno tužilaštvo Belgije saopštilo je u sredu da je otvorilo istragu o potencijalnoj umešanosti belgijskih državljana u takozvani "snajper safari" tokom opsade Sarajeva za vreme rata 90-ih. Prema saopštenju ove institucije, istraga je pokrenuta "na osnovu informacija objavljenih u štampi". Tužilaštvo je dodalo da, u interesu istrage, ne želi dodatno da komentariše ovaj slučaj. Postupak u Belgiji usledio je nakon što je Javno tužilaštvo u Milanu pokrenulo istragu o takozvanim "vikend snajperistima" koji su, prema prijavi pisca i novinara Ezija Gavacenija, plaćali velike iznose novca kako bi dolazili na položaje Vojske Republike Srpske oko Sarajeva i snajperima, uglavnom "iz zabave", ubijali građane u opkoljenom gradu. Gradsko veće Sarajeva krajem januara dalo je saglasnost da se Grad pridruži postupku u Milanu protiv osumnjičenih. Pod istragom je trenutno osamdesetogodišnji državljanin Italije, bivši kamiondžija iz provincije Pordenone, koji je saslušan 9. februara. Tokom gotovo četvorogodišnje opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto ubijeno dete stradalo je od snajperskog hica, dok je više od 14.000 dece ranjeno. Ipak, do danas nijedan pojedinačni snajperista nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio je da je snajperska kampanja imala za cilj terorisanje civila u Sarajevu.

Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija zalažu se za postepenu integraciju zemalja kandidata u evropsko jedinstveno tržište, smatrajući da bi se time zadržao zamah u procesu proširenja Evropske unije (EU) i podstakle države aspiranti da ubrzaju reformski proces. "Pristup jedinstvenom evropskom tržištu zasnovan na zaslugama – ako je potrebno, korak po korak – predstavlja takav podsticaj, ubrzavajući ekonomsku integraciju i regulatornu konvergenciju, a istovremeno čuvajući dugoročnu perspektivu punopravnog članstva u EU", navodi se u non-pejperu ovih pet država članica EU. Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u ovaj dokument, koji je prosleđen svim članicama EU. U Evropskoj uniji, takozvani non-pejper predstavlja neformalni dokument čiji je cilj predlaganje ideja, testiranje reakcija ili pokretanje diskusija o određenim pitanjima bez obavezivanja na formalni stav. Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija u ovom nezvaničnom dokumentu navode da postepena integracija u ključne sektore jedinstvenog tržišta – kao međukorak ka punoj evropskoj integraciji – treba aktivno i sistematski da se sprovodi kada država kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru, kao i snažnu i kredibilnu primenu vladavine prava. Pominju se oblasti poput implementacije "zelenih traka", ubrzane integracije u tržišta energije i električne energije, integracije u jedinstveno digitalno tržište, kao i u sektore transporta i logistike, uključivanja u strategije konkurentnosti i industrijske politike EU, integracije u politike EU o kritičnim sirovinama, primene sporazuma o ocenjivanju usklađenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda, proširenja pristupa statusu ovlašćenih ekonomskih subjekata (AEO) za zemlje kandidate, kao i omogućavanja mobilnosti mladih. "Ovaj pristup bi proširio i ojačao jedinstveno tržište, doprinoseći geoekonomskom značaju i strateškoj autonomiji EU, istovremeno približavajući kandidate i pomažući u suzbijanju uticaja trećih zemalja", navodi se u dokumentu. Ove države pozivaju Evropsku komisiju da predstavi predloge za konkretnu sektorsku integraciju u jedinstveno evropsko tržište, uključujući jasne procedure za procenu da li je država kandidat dostigla visok nivo pripremljenosti u relevantnim poglavljima, kao i zaštitne mere u slučaju ozbiljnijih zastoja. Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija smatraju da, iako se njihov dokument fokusira na sektorsku integraciju u jedinstveno tržište, postepena integracija treba aktivno da se promoviše i u drugim oblastima politika EU, posebno u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, kao i kroz postepeno institucionalno uključivanje kandidata. Grupi zemalja u procesu proširenja trenutno pripada deset država: šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i Ukrajina, Moldavija i Gruzija. Turska, iako je deo procesa proširenja više od decenije, ima zamrznute pregovore o članstvu. Crna Gora za sada jedina ima kredibilnu perspektivu prijema u EU i smatra se najizglednijom budućom članicom evropskog bloka. Nalazi se u završnoj fazi pristupnih pregovora sa Briselom. Do sada je privremeno zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a EU je već odobrila rad ad hok grupe koja će raditi na nacrtu pristupnog sporazuma. Ideju o integraciji zemalja Zapadnog Balkana u evropsko jedinstveno tržište u februaru su izneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. U zajedničkom autorskom tekstu za nemački list Frankfurter ajgemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) naveli su da zemlje regiona ne moraju odmah dobiti puno političko članstvo u EU, već da bi najpre trebalo da budu integrisane u jedinstveno evropsko tržište i Šengen zonu. Predlog o integraciji zemalja regiona u Šengen zonu predstavio je i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić na zajedničkom sastanku šefova evropskih diplomatija i ministara iz Zapadnog Balkana, održanom 11. maja u Briselu.

Svetska fudbalska federacija (FIFA) prema izveštajima planira da tokom Svetskog prvenstva ponovo zabrani navijačima da na stadionima nose iransku zastavu iz perioda pre revolucije, obnavljajući kontroverzu koja je bacila senku na turnir u Kataru pre četiri godine i izazvala reakciju iranske dijaspore i opozicionara. O zabrani je izvestio Atletik (The Athletic) u utorak nakon što je FIFA ukazala na svoj kodeks ponašanja na stadionima, koji zabranjuje "transparente, zastave, odeću i druge predmete političke, uvredljive i/ili diskriminatorne prirode" na utakmicama. Za razliku od Katara, gde zabrana nije sprovođena dosledno, očekuje se da će se zabrana na prvenstvu koje se ove godine održava u SAD, Kanadi i Meksiku primenjivati kao opšta politika. U izveštaju se navodi da je iranski fudbalski savez podneo FIFA-i listu zahteva u vezi s učešćem reprezentacije, uključujući "poštovanje iranske zastave", dok je FIFA opisala nedavne razgovore s iranskim fudbalskim zvaničnicima kao "odlične" i "konstruktivne". Belgijska poslanica iranskog porekla Darja Safai koja se godinama zalaže za pravo žena u Iranu da ulaze na stadione, rekla je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da zabrana neće zaustaviti navijače iz dijaspore. "Ako insistirate, ako sednete na svoje mesto i zauzmete ga, oni ne mogu ništa da urade. Uvek sam govorila: Ovo je moja prava zastava, ovo je moje mesto i ja ću sedeti ovde", rekla je ona. Safai je napravila direktno poređenje između zvanične zastave Islamske Republike i ikonografije iz sovjetskog doba. "Zastava Islamske Republike je ideološka zastava, uporediva sa srpom i čekićem komunizma. To nije prava zastava iranskog naroda", dodala je ona. Sporna zastava s grbom lava i sunca decenijama se koristila, a motiv lava i sunca ima korene u persijskoj heraldici još iz 12. veka, pre bilo koje moderne monarhije, i postao je zvanični nacionalni grb Irana nakon Ustavne revolucije 1906–1907. godine. Novouspostavljena Islamska Republika ga je 1980. zamenila novim grbom, pretvarajući oba simbola u snažne političke simbole. Novi grb je stilizovani kompozit dizajniran tako da istovremeno podseća na lale, mač i reč "Alah" na arapskom pismu, dok na ivicama zastave stoji natpis "Alahu Akbar" ponovljen 22 puta, što upućuje na datum revolucije po iranskom kalendaru. Od tada, simbol koji je predstavljao persijski nacionalni identitet kroz vekove i dinastije najistaknutije je preuzeo monarhistički pokret, mada su ga Iranci širom opozicionog spektra takođe isticali kao širi simbol otpora Islamskoj Republici. Iran igra u Grupi G sa Novim Zelandom, Belgijom i Egiptom. Turnir počinje u junu.

Srbija i Ukrajina opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog, saopšteno je iz Kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nakon što je srpski državnik telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u sredu. Istog dana u Beograd je stigao potpredsednik ukrajinske Vlade Taras Kačka, koji je sa privrednom delegacijom iz te zemlje otvorio Poslovni forum Srbija - Ukrajina. Sa tog događaja je poručeno da bi Srbija trebalo da postane "najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije". O čemu su Vučić i Zelenski razgovarali?Na Vučićevom zvaničnom Instagram profilu objavljeno je da su dvojica zvaničnika razgovarala o bilateralnim odnosima, mogućnostima za dodatno unapređenje ekonomske saradnje, kao i o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine. "U tom kontekstu, tema je bila i sutrašnja poseta Tarasa Kačke, potpredsednika Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije i trgovinskog predstavnika Ukrajine, koja će predstavljati važan korak u daljem jačanju saradnje između naših zemalja", saopštio je Vučićev kabinet 20. maja. Kako se navodi, predsednici Srbije i Ukrajine razgovarali su i o "značaju dijaloga, međusobnog razumevanja i odgovornog pristupa u rešavanju problema, uz saglasnost da su mir i očuvanje ljudskih života vrednosti koje moraju imati prioritet". U Beogradu Poslovni forum Srbija - UkrajinaU okviru posete potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke Beogradu, u sredu je otvoren poslovni forum koji j okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Predsednik Privredne komore Ukrajine Genadij Čižikov istakao je da je Srbija za ukrajinske kompanije jedno od najinteresantnijih tržišta u regionu. "Srbija bi trebalo da postane najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije", poručio je on. Potpredsednik Vlade Ukrajine Taras Кačka ocenio je da je sada "pravi trenutak" za intenzivniji razvoj bilateralne trgovine i zajedničkih projekata. Ministarka spoljne i unutrašnje trgovine Srbije Jagoda Lazarević najavila je potpisivanje zajedničke izjave o nastavku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema sporazum o slobodnoj trgovini. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije. Vučić na samitu EU - Zapadni Balkan u TivtuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije 20. maja najavio i da će prisustvovati Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu. "Posle razgovora sa predsednicom Evropske komisije doneo sam odluku da prisustvujem samitu u Tivtu", rekao je Vučić obraćajući se novinarima u Palati Srbija. Uoči priprema za samit, predsednica EK Ursula fon der Lajen razgovarala je sa Vučićem, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. Prema rečima portparolke Evropske komisije Paole Pinjo, predstojeći junski samit bio je u fokusu razgovora fon der Lajen sa predsednikom Srbije. Vučić je izostanak Srbije na prošlogodišnjem samitu objasnio time da veruje da tako "štiti Srbiju i njene interese, jer moramo da pokažemo šta smo uradili." Zvaničnici u Beogradu su tu odluku komentarisali u kontekstu zastoja u procesu pridruživanja Uniji. Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU od decembra 2021. Samit EU-Zapadni Balkan predstavlja najvažniji politički događaj na kojem se okupljaju lideri 27 država članica EU i šest zemalja regiona. O pregovorima sa MOL-omVučić je rekao i da ne idu dobro pregovori sa mađarskim MOL-om o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je pod američkim sankcijama. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", naveo je. Rok koji su američke vlasti postavile za prodaju ruskog udela u NIS-u ističe 22. maja, kada treba da se podnese dokumentacija o kupoprodajnom ugovoru. "Nadam se da će OFAC razumeti poziciju Srbije i da neće Srbija ni kriva ni dužna biti kažnjena", rekao je Vučić. Američke vlasti zahtevaju izlazak ruskog vlasništva kao uslov za povlačenje sankcija, a kompaniji su u više navrata produžavale licencu za rad dok traju pregovori o promeni vlasništva. Mađarska MOL grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom "Gaspromnjeft" o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS. Kupovinu mora da odobri američki OFAC. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je ranije rekla da Srbija, kao manjinski vlasnik, u pregovorima sa MOL-om nije zadovoljna detaljima o budućem radu Rafinerije i pokrivenosti tržišta Srbije. Takođe, kako je navela, i u vezi sa finansijskim obavezama koje je NIS preuzeo pre par godina.