Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv Dragana Jevtića, Slavka Bogićevića i Damjana Lazarevića, koji se tereta da su sudjelovali u genocidu u Srebrenici u ljeto 1995. godine. Jevtić, Bogićević i Lazarević su optuženi da su tokom široko rasprostranjenog i sistematičnog napada od 11. jula do 1. novembra 1995. godine, usmjerenog na bošnjačko stanovništvo u zaštićenoj zoni Ujedinjenim naroda Srebrenica, svjesno pružali pomoć sudionicima udruženog zločinačkog pothvata. Kako je saopćeno iz Suda BiH, Dragan Jevtić se tereti da je, u svojstvu vršioca dužnosti komandira Inženjerijske čete 1. zvorničke pješadijske brigade Vojske Republike Srpske, izdavao i prenosio naređenja o pripremama lokacija za ukop ubijenih zatočenika, uključujući dopremu teške mehanizacije, osiguranje goriva i organizaciju ljudstva za kopanje jama za masovne grobnice prije i tokom egzekucija. Optužnicom je obuhvaćeno i da su Slavko Bogićević, kao pomoćnik komandira i zamjenik komandira Inženjerijske čete, te Damjan Lazarević, kao komandir voda iste čete, provodili naređenja na terenu, određivali lokacije za kopanje primarnih masovnih grobnica, davali uputstva mašinistima i neposredno rukovodili procesom ukopa tijela ubijenih radi prikrivanja tragova zločina. U drugoj tački optužnice, Bogićević i Lazarević se terete i da su tokom septembra i oktobra 1995. godine sudjelovali u organiziranom premještanju posmrtnih ostataka iz primarnih u sekundarne masovne grobnice, po naređenjima viših starješina Zvorničke brigade i Glavnog štaba VRS. Navodi se da su koordinirali radove na terenu, organizirali angažiranje ljudstva i nadzirali upotrebu teške mehanizacije prilikom formiranja sekundarnih grobnica, s ciljem prikrivanja tragova masovnih ubistava bošnjačkih muškaraca i dječaka iz srebreničke enklave. Genocid u Srebrenici, počinjen u julu 1995. godine, odnio je živote više od 8.000 Bošnjaka. Haški tribunal je za zločine u zaštićenoj zoni UN-a osudio 16 osoba, od kojih sedam za genocid, dok su posmrtni ostaci žrtava pronađeni u više od 80 masovnih grobnica na području Srebrenice, Bratunca i Zvornika. Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba na ukupno više od 700 godina zatvora, uključujući bivšeg predsjednika RS-a Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na doživotni zatvor.

Centralna izborna komisija BiH potvrdila je i objavila rezultat prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske prema kojima je Siniša Karan izabran za tu poziciju. Karan, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata-SNSD-Milorad Dodik, obavljaće ovu funkciju do novih opštih izbora, koji bi trebalo da budu održani u oktobru ove godine. Ponovljeni prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske su održani 8. februara u 16 gradova u ovom entitetu i Brčko Distriktu. Na izborima je glasalo 41.826 birača, odnosno 49,51 posto. Pravo glasa je imalo 84.474 birača. Izbori su se održavali na 136 biračkih mjesta u 17 lokalnih zajednica, u RS i Brčko Distriktu. Ponovljeni su nakon što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine otkrila zloupotrebe tokom glasanja 23. novembra 2025. Izbori su raspisani nakon što je Miloradu Dodiku u augustu 2025. oduzet mandat predsjednika RS-a, zbog presude za nepoštovanje odluka visokog predstavnika.

Gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom na Kosovu sastali su se u Prištini sa ministrom lokalne samouprave u Vladi Kosova, Eljbertom Krasnićijem (Elbert Krasniqi) uz tvrdnje da "nije bilo reči o integraciji zdravstvenih i obrazovnih institucije Srbije u kosovski sistem". Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević je naveo kako oni nisu nadležni za pitanje integracije, već da se o tome treba pregovarati u okviru dijaloga Kosova i Srbije. "Mi kao gradonačelnici smatramo da to nije nešto čime mi treba da se bavimo, to je isključivo tema za pregovore i glavne pregovarače", rekao je on. Prethodno je sastanak gradonačelnika deset opština sa srpskom većinom i ministra loklane samouprave najavio bivši zamenik premijera Kosova, Besnik Bisljimi, uz napomenu da su narednih pet do šest nedelja veoma važne za integraciju srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, te naveo da svi moraju biti konstruktivni po ovom pitanju. "Bilo bi dobro da gradonačelnici u ovoj fazi pokažu što veću odgovornost, jer dobrobit njihovih građana u velikoj meri zavisi od pristupa koji će imati u narednim nedeljama", rekao je Bisljimi. Ipak, Radojević tvrdi kako je na ovom sastanku reči o komunalni, administrativnim ili tehničkim problemima sa kojima se suočavaju opštine. "Imamo i kadrovskih i institucionalnih problema, menjanje granica opština…“, rekao je on i dodao da za sada nema povratnu informaciju ministra Krasnićija o problemima koje su izneli ali da je očekuje u narednom periodu. Ministar administracije lokalne samouprave Eljbert Krasnići naveo je da je Vlada Kosova spremna da pruži neophodnu pomoć i podršku opštinama sa srpskom većinom kako bi se rešili problemi od interesa za građane. Nije precizirao da li je bilo reči o integraciji srpskog zdravstva i obrazovanja već naveo da je sastanak način za bolju komunikaciju i koordinaciju između centralnog i lokalnog nivoa. "Naredni sastanci sa konkretnim i detaljnim dnevnim redom biće nastavljeni, u najboljem interesu građana Republike, kroz saradnju na centralnom i lokalnom nivou", napisao je Krasnići u objavi na Facebook nalogu. Dan ranije, 12. februara, gradonačelnici opština sa srpskom većinom na Kosovu su usvojili deklaraciju prema kojoj se odbacuje i osuđuje svako postupanje ili delovanje koje bi moglo ugroziti rad i usluge zdravstvenih i obrazovnih institucija koje u srpskim sredinama rade u sistemu Srbije. U deklaraciji, koja je jednoglasno usvojena u Severnoj Mitrovici, navodi se da bi "jednostrani potezi protiv obrazovnih i zdravstvenih institucija, mimo pregovora u Briselu i Zajednice srpskih opština", primena zakona o strancima i zakona o vozilima, "predstavljala administrativno etničko čišćenje srpskog naroda". Drugi srpski politički subjekti su optužili Srpsku listu da su već dogovorili integraciju, te da samo "simuliraju otpor i pokušaj da se naknadno prikrije višegodišnje ćutanje i politička odgovornost". Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer oni koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim.

Pregovori Crne Gore i Sjedinjenih Američkih Država o mogućem bilateralnom sporazumu su u toku sapošteno je iz State Departmenta za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Kao što je saopšteno u decembru s našim crnogorskim kolegama razgovaramo o potencijalnom bilateralnom sporazumu koji bi ojačao investicijsku, trgovinsku i sigurnosnu saradnju između Sjedinjenih Država i Crne Gore," rečeno je za RSE u State Departmentu. Krajem prošle godine je iz ambasade SAD-a u Podgorici saopšteno da Sjedinjene Američke Države i Crna Gora počinju pregovore o postizanju bilateralnog sporazuma i da će se pregovori voditi u okviru Američko-crnogorskog ekonomskog dijaloga 2025. "SAD je globalno prepoznat po ekonomskoj inventivnosti, inovacijama i pouzdanosti, a američke kompanije pokazuju sve veće interesovanje za poslovne prilike u rastućoj crnogorskoj ekonomiji", saopšteno je tada iz ambasade. Navodi se i da je cilj ovih pregovora da podstaknu veća ulaganja američkog privatnog sektora kako bi se kreirala nova radna mjesta u SAD i Crnoj Gori, ojačala uloga Crne Gore kao NATO saveznika i otvorile nove mogućnosti za prosperitet SAD, Crne Gore i šireg regiona. U posljednjih godinu dana Crna Gora je potpisala četiri međudržavna sporazuma – sa Francuskom, Mađarskom i dva sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sjedinjene Države su 13. februara postigle okvirni sporazum o pravednoj i recipročnoj trgovini i sa Sjevernom Makedonijom, čime se otvaraju nove mogućnosti za izvoznike i produbljuje bilateralna ekonomska saradnja. Prema sporazumu, Skoplje će ukinuti carinske dažbine na sve industrijske i poljoprivredne proizvode iz Sjedinjenih Država, dok će Sjedinjene Države zadržati carine od 15 posto na neke makedonske proizvode, uz mogućnost da određeni proizvodi dobiju stopu od nula posto.

Sjedinjene Američke Države i Sjeverna Makedonija postigle su okvirni sporazum o pravednoj i recipročnoj trgovini, čime se otvaraju nove mogućnosti za izvoznike i produbljuje bilateralna ekonomska saradnja. Prema sporazumu, Skoplje će ukinuti carinske dažbine na sve industrijske i poljoprivredne proizvode iz Sjedinjenih Država, dok će Sjedinjene Države zadržati carine od 15 posto na neke makedonske proizvode, uz mogućnost da određeni proizvodi dobiju stopu od nula posto. U objavi na Facebooku ministar vanjskih poslova Timčo Mucunski ocijenio je sporazum kao važan i značajan korak naprijed u ekonomskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama, koji je od velikog značaja za makedonsku ekonomiju i od kojeg će makedonske kompanije imati koristi. "Važno je biti precizan: SAD će zadržati recipročnu carinu od 15 posto za proizvode porijeklom iz naše zemlje, dok će paralelno, i to je suština uspjeha, biti identifikovani proizvodi koji će imati do nula posto recipročnu carinu. Drugim riječima, za neke ključne industrije i proizvode carine će biti smanjene na nulu. Dogovorili smo zajedničku izjavu i okvir za Sporazum o recipročnoj, pravednoj i uravnoteženoj trgovini, čime jačamo bilateralnu ekonomsku saradnju i otvaramo veći pristup američkom tržištu za makedonske kompanije", rekao je Mucunski. Zajednička izjava obuhvata više oblasti, uključujući carine, jačanje ekonomske i nacionalne sigurnosne saradnje, digitalnu trgovinu, energetski sektor, zaštitu okoliša, necarinske barijere i zaštitu prava intelektualnog vlasništva. U zvaničnom saopćenju Ureda trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Država (USTR) navodi se da se time postavlja temelj za Sporazum o recipročnoj trgovini radi unapređenja ekonomskog partnerstva. Sporazum sa SAD-om dan ranije je najavio premijer Hristijan Mickoski, navodeći da će šezdeset tri do šezdeset četiri proizvoda, koji su strateški za zemlju, biti izvezeni u SAD uz jednocifrenu carinu od nula do šest i po posto. On je rekao da su u proteklim mjesecima vođeni veoma aktivni i žestoki pregovori te da su ovako povoljne stope rezultat toga.

Američki državni sekretar Marco Rubio stigao je u Njemačku kako bi prisustvovao Minhenskој sigurnosnoj konferenciji, uz poruku da se svijet nalazi u "odlučujućem momentu." "Svijet se mijenja veoma brzo pred našim očima. Stari svijet je nestao – iskreno, svijet u kojem sam odrastao – i živimo u novoj eri geopolitike, i to će od svih nas zahtijevati da na neki način preispitamo kako to izgleda i kakva će biti naša uloga", rekao je Rubio prije samog odlaska u Njemačku. Rubio je rekao da će se vjerovatno sastati s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim 14. februara, kada Zelenski stigne u Minhen, iako nije bio "100 posto" siguran da će do susreta doći. Upitan o tekućim ruskim napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, koji su ostavili stotine hiljada ljudi u hladnoći i mraku, Rubio je rekao da je to razlog zašto Washington nastavlja sa mirovnim naporima. "Ljudi pate. Ovo je najhladnije doba godine. To je nezamisliva patnja", dodao je. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha rekao je za Radio Slobodna Evropa da očekuje da će također razgovarati sa Rubiom. "Bit ćemo zainteresovani [za nastavak] naših redovnih kontakata na najvišim nivoima", rekao je Sibiha. "Samo [američki predsjednik Donald] Trump može okončati rat, samo američka strana," rekao je Sibiha za RSE. Organizatori Minhenske sigurnosne konferencije saopćili su da je ovogodišnji događaj najveći do sada, s više od 1.000 delegata, uključujući oko 50 šefova vlada i vodećih diplomata. Održava se u momentu globalnih previranja, uz mogućnost američkih zračnih udara na Iran, približavanje četvrte godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, te tenzija oko budućnosti NATO transatlantskog saveza. Ove posljednje zabrinutosti bile su vidljive na događaju uoči konferencije, gdje je bivši predsjednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso rekao: "trebamo… ostati atlantski, ali evropeizirati NATO." Barroso je pozvao na veću evropsku odbrambenu nezavisnost usred strahova da se Washington povlači, dodajući da bi proširenje Evropske unije na Ukrajinu također ojačalo sigurnost. "Budimo iskreni, oni neće biti članovi NATO-a", rekao je Barroso za Radio Slobodna Evropa. "Ali članovi Evropske unije, mislim da to mogu biti. Dakle, pronađimo način." Njemački kancelar Friedrich Merz će zvanično otvoriti konferenciju, a u nedavnim govorima, on je naglasio da Evropa mora ojačati vojnu moć suočena s ruskom agresijom i neizvjesnošću u vezi s posvećenošću Washingtona NATO-u. Minhenska konferencija počinje molitvenim doručkom pod nazivom "Izgradnja mostova u napetom svijetu”, nakon čega slijedi panel diskusija pod nazivom “Pravila bez moći? Razvijanje geostrateških kapaciteta Evrope.” Popodnevna diskusija na glavnoj pozornici nosi naziv “Tačka pucanja: Međunarodni poredak između reforme i razaranja.”

U Sarajevu je završen protest nekoliko stotina građana, koji su se okupili u blizini tramvajske stanice, 13. februara, dan nakon nesreće u kojoj je smrtno stradao dvadesettrogodišnji mladić, kada je tramvaj koji je iskočio iz šina udario u njega. Četiri osobe su povrijeđene. Na ovom mjestu je bila blokirana i glavna saobraćajnica. Vozač tramvaja je uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično djelo protiv sigurnosti javnog prometa. Vozač inicijala A.K. (1978) se nalazi u prostorijama policije Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, saopšteno je iz ove institucije. Zbog ove nesreće, Vlada Kantona Sarajevo proglasila je Dan žalosti na području ovog kantona u subotu, 14. februara. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo (MUP KS) su na konferenciji za novinare, 13. februara, rekli da je do nesreće došlo kada je tramvaj iskočio iz šina prilikom skretanja lijevo, nakon čega je došlo do udara u putničko vozilo, metalni stub i zaštitnu ogradu na tramvajskoj stanici. Navedeno je i da je 23-godišnji mladić, koji je smrtno stradao, stajao na tramvajskoj stanici u momentu nesreće, te da je njegova smrt konstatovana na licu mjesta. "Teške tjelesne povrede, opasne po život, zadobila je maloljetna učenica koja je stajala na tramvajskoj stanici u trenutku nesreće. Lake tjelesne povrede zadobila je 24-godišnja pješakinja iz Sarajeva koja je otpuštena na kućno liječenje. Lake tjelesne povrede zadobio je i putnik u tramvaju, muškarac (60) iz Konjica koji je otpušten na liječenje. Lakše tjelesne povrede su utvrđene i 48-godišnjem vozaču tramvaja", kazala je Mersiha Novalić, portparolka MUP-a Kantona Sarajevo, dodajući da je uviđaj nastavljen i u petak, 13. februara na području Opštine Novi Grad. Inače, zbog iskakanja tramvaja iz šina, srušena je i tramvajska stanica. Čelnici Skupštine i Vlade KS izrazili su saučešće porodici i najbližima osobe koja je tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći.

Američka administracija je jako nezadovoljna onim što Milorad Dodik radi i on sigurno nema podršku nikoga iz administracije istakao zamjenik državnog sekretara SAD Christopher Landau tokom sastanka sa predsjedavajućim Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željkom Komšićem. "Njegovo djelovanje narušava političku stabilnost i buduće planove, kao i ekonomske projekte za koje je američka strana pokazala snažan interes i spremnost za saradnju," rečeno je tokom sastanka u Washingtonu, saopšteno je iz Komšićeve kancelarije. Predsjedavajući Komšić je spomenuo i nedavne izjave Milorada Dodika, koje je okarakterizirao kao šovinističke i islamofobične. Dodik je početkom sedmice rekao da je politički cilj njegove partije "pravo naroda na samoopredjeljenje do samostalnosti" i dodao da Republika Srpska ima prijatelje među koje je ubrojao novu američku administraciju. On je dan nakon što je kandidat SNSD Siniša Karan pobijedio na ponovljenom glasanju za predsjednika Republike Srpske, rekao kako je "Bosna i Hercegovina srušena", te da "želi dio onoga koji nam pripada". "Pravo naroda na samoopredjeljenje do samostalnosti je naš politički cilj. I nećemo odustati. Vjerujemo da, ukoliko dođe do vraćanja ovih nadležnosti RS, mi smo spremni da ostanemo u dejtonskoj arhitekturi. U ovome nećemo ostati sigurno", rekao je on na konferenciji za novinare. No, iz američkog State Departmenta su za Radio Slobodna Evropa rekli da SAD nastavljaju da podržavaju Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i suprotstaviće se svim postupcima koji prijete destabilizacijom. I iz Evropske komisije su povodom Dodikovih izjava rekli da "svi politički akteri, bez obzira na to da li su na funkciji ili ne, treba da se uzdrže i odreknu provokativne retorike i postupaka koji podstiču razdor." Predsjedavajući Komšić informirao je zamjenika državnog sekretara i da je ministar vanjskih poslova naše zemlje uputio pismo državnom sekretaru Marku Rubiju, kao i svim članicama Vijeća sigurnosti UN-a, upozoravajući na posljedice odredbe ugovora o lobiranju sa kanadskom kompanijom koje se tiču ultimativnog krajnjeg cilja – nezavisnosti RS-a od Bosne i Hercegovine. Tokom sastanka u Washingtonu Landau i Komšić su, osim aktuelne političke situacije, razgovarali i o jačanju ekonomske saradnje i energetske sigurnosti. Landau je na samom početku sastanka uputio saučešće povodom tragične nesreće koja se dogodila u Sarajevu u kojoj je poginula jedna, a četiri osobe povrijeđene kada je tramvaj iskočio iz šina.

Evropska unija (EU) očekuje da vlasti Srbije brzo reaguju na verbalne i fizičke pretnje i napade na novinare i da javno osude sve takve slučajeve, izjavio je u četvrtak šef Delegacije EU u Beogradu Andreas fon Bekerat. Posle sastanka ambasadora članica EU u Beogradu sa predstavnicima medijske zajednice, Fon Bekerat je na društvenoj mreži X napisao i da su nezavisni mediji čuvari javnog interesa, koji osiguravaju da pripadnici vlasti preuzimaju odgovornost za svoje postupke. "Bio sam domaćin sastanka o bezbednosti novinara sa kolegama (ambasadorima) i medijskim udruženjima. Očekujemo da vlasti Srbije brzo reaguju na verbalne i fizičke pretnje i napade i da javno osude sve takve slučajeve", naveo je Fon Bekerat. Sastanak je organizovan nakon što je na provladinim televizijama i portalima bliskim vlasti emitovan propagandni film koji targetira Veran Matića, člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara. U njemu je Matić je označen kao čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca. Iza filma je stala nevladina organizacija Centar za društvenu stabilnost, koji je prošle godine organizovao proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Takođe, Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine. Najavljene nove emisije o novinarimaOva organizacija je na svom Instagram profilu 12. februara objavila spisak sa više od 40 imena novinara i urednika, o kojima navodno planira da objavi emisije. U Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) su ovu objavu ocenili kao "spisak za odstrel" kritički nastrojenih novinara i urednika i "direktno ugrožavanje njihovih života". "Ovakve prakse predstavljaju direktno targetiranje ljudi koji rade u javnom interesu i dodatno produbljuju već postojeću atmosferu pritiska, mržnje i stigmatizacije nezavisnih medija u Srbiji", navodi, između ostalog, NDNV. Šta je rekao resorni ministar?Oglasio se i ministar informisanja Boris Bratina koji je rekao da "ne vidi ništa strašno" u spisku Centra za društvenu stabilnost. On je u telefonskoj izjavi za televiziju Insajder rekao da ne može unapred da osuđuje ono što nije prikazano. "I ja ne mogu prosto pre nego što se te emisije prikažu, a video sam samo ovu o Veranu Matiću da osuđujem unapred nešto što se nije prikazalo", kazao je. U četvrtak je redakcija beogradskog nedeljnika "Radar" dobila pretnje ostavljene u sekciji komentara na njihovom portalu. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je krajem oktobra saopštilo da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede. Prema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

U Ubu, opštini na zapadu Srbije, u četvratk su organizovana dva skupa – lokalni aktivisti su dočekali studente u blokadi, dok su na drugom pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), javlja Beta. Prema izveštajima Televizije Insajder, angažovan je veliki broj pripadnika policije – u uniformi i u civilu, a prisutni su i pripadnici interventne jedinice u opremi za razbijanje demonstracija. Grupa studenata iz Obrenovca, 40 km jugozapadno od Beograda, krenula je u šetnju do Valjeva gde će se u subotu 14. februara održati protest "povodom šest meseci od policijske brutalnosti" u tom gradu, a u četvrtak uveče stigli su u Ub. U isto vreme zakazan je i kontra skup pristalica SNS, zbog čega su, kako su kazali aktivisti iz tog mesta, podignute tenzije u Ubu. Skup pristalica vlasti se održava u centru Uba na poziv ministra za javna ulaganja Darka Glišića, koji je iz tog mesta, piše Insajder. Postavljeni su i bina i štandovi sa hranom, a pristalice SNS-a počele su da se okupljaju. Kako je naveo reporter Insajdera, deo njih u Ub dolazi organizovano autobusima iz različitih gradova Srbije, dok pojedini stižu i privatnim vozilima. Ovo okupljanje najavljeno je odmah nakon što je objavljena informacija da će studenti i aktivisti iz Uba organizovati doček kolega koji pešače iz Obrenovca ka Valjevu. Aktivista iz Uba Nemanja Ranković izjavio je da je cilj aktivista i građana da doček studenata protekne mirno i bez sukoba sa drugim okupljanjima. On je naveo da je razlog studentskog skupa u Valjevu obeležavanje šest meseci od incidenta u kojem su mladi pretučeni, dok je okupljanje u Ubu organizovano kako bi se studenti dočekali i pružila im podrška. U Valjevu, na zapadu Srbije, su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante. Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima". Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.

Sjedinjene Američke Države nastavljaju da podržavaju Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i suprotstaviće se svim postupcima koji prete destabilizacijom, izjavio je u četvrtak portparol američkog Stejt departmenta za RSE povodom izjava predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika. Dodik je početkom sedmice rekao da je politički cilj njegove partije "pravo naroda na samoopredjeljenje do samostalnosti" i dodao da Republika Srpska ima prijatelje među koje je ubrojao novu američku administraciju. Na upit RSE o Dodikovoj izjavi, portparol Stejt departmenta je izjavio da "SAD nastavljaju da podržavaju Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine". "Sjedinjene Države će nastaviti da koriste svoje diplomatske alate kako bi podržale stabilnost BiH i suprotstavile se postupcima koje uvode pretnje nestabilnosti. Budućnost Bosne i Hercegovine je na njenim građanima. Podstičemo sve lidere da se fokusiraju na obezbeđivanje stabilnosti i prosperiteta koji njihovi građani zaslužuju", rekao je portparol Stejt departmenta. Zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau (Christopher Landau) takođe je na sastanku s predsedavajućim Predsedništva BiH Željkom Komšićem "potvrdio podršku SAD političkoj stabilnosti i ekonomskom prosperitetu BiH", izjavio je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot (Tommy Pigott) Pigot je rekao da su Landu i Komšić takođe razgovarali o unapređenju zajedničkih ekonomskih prioriteta, uključujući projekat gasovoda Južna interkonekcija koji će ojačati energetsku bezbednost BiH i obezbediti pristup američkom prirodnom gasu. SNSD: 'Niko se tu ne obraća Miloradu Dodiku'Portparol SNSD-a Radovan Kovačević na upit RSE za komentar o izjavi State departmenta rekao je da se "niko se tu ne obraća Miloradu Dodiku". "Obraćaju se onima koji 'uvode prijetnje nestabilnosti', a čini mi se da prijetnje izazivanja nestabilnosti stižu isključivo iz Sarajeva. Dodik je ponudio rješenje – ono što piše u Dejtonskom sporazumu i u Ustavu BiH. Vjerujem da to može naići isključivo na podršku i odobravanje", rekao je Kovačević. Dodik je u ponedeljak, dan pošto je kandidat SNSD Siniša Karan pobedio na ponovljenom glasanju za predsednika RS, rekao kako je "Bosna i Hercegovina srušena", te da "želi dio onoga koji nam pripada". "Pravo naroda na samoopredjeljenje do samostalnosti je naš politički cilj. I nećemo odustati. Vjerujemo da, ukoliko dođe do vraćanja ovih nadležnosti RS, mi smo spremni da ostanemo u dejtonskoj arhitekturi. U ovome nećemo ostati sigurno", rekao je on na konferenciji za novinare. Dodik je rekao da Republika Srpska ima "prijatelje i neprijatelje". "Naši prijatelji su Ruska Federacija, nova američka administracija, Izrael, Mađarska, Srbija, dio Crne Gore. Hoćemo da kažemo da smo svjesni naših neprijatelja. Muslimani, političko Sarajevo, muslimansko Sarajevo je naš neprijatelj", rekao je Dodik. On je najavio da će SNSD "vrlo brzo" u Skupštini RS izneti predlog u kome se traži povrat prenesenih ovlašćenja iz Dejtonskog sporazuma, kao "uslov za bilo kakav razgovor o Bosni i Hercegovini". "To se odnosi na vojsku, graničnu policiju, obavještajnu službu, da se ukinu Sud i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, da se model fiskalnog sistema vrati u nadležnost RS, da se budžet BiH kreira na bazi rotacija iz budžeta entiteta i da nema izvorne prihode", kazao je Dodik. Skupština RS usvojila je u oktobru prošle godine zakon o prestanku važenja spornih zakona zbog čijeg je potpisivanja, između ostalog, Dodik je osuđen na godinu dana zatvora i zabranu obavljanja javnih funkcija na šest godina. Reč je o Zakonu o neprimenjivanju Odluka Ustavnog suda BiH, Izbornom zakon RS, Zakonu o zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, Zakona o dopuni Krivičnog zakonika RS, te Zakona o visokom sudskom i tužilačkom veću RS. Prethodno je ove zakone nevažećim proglasio Ustavni sud BiH. Povodom poslednjih Dodikovih izjava, zvaničnici Evropske komisije su naveli da "svi politički akteri, bez obzira na to da li su na funkciji ili ne, treba da se uzdrže i odreknu provokativne retorike i postupaka koji podstiču razdor, uključujući i dovođenje u pitanje suvereniteta, jedinstva i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine."

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u četvrtak da Evropska komisija u svetlu usvajanja pravosudnih zakona trenutno preispituje da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć. "To se odnosi na pretpristupnu pomoć, ili sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji je Srbiji dodelio 1,6 milijardi evra u grantovima i kreditima. Ovi instrumenti sadrže preduslove povezane sa vladavinom prava", rekla je evropska komesarka u izjavi za predstavnike medija iz regiona. Ona je ponovila ocenu da Srbija, sa nedavnim izmenama i dopunama zakona o pravosuđu i tužilaštvu, čini "jasan korak unazad". Usvojeni zakoni, prema njenim rečima, potkopavaju nezavisnost pravosuđa i tužilaštva, što je u samoj srži procesa pristupanja. "Ovi amandmani narušavaju poverenje. Sve je teže onima u Briselu koji su spremni da napreduju sa Srbijom da iznesu svoje argumente", podvukla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Ona je izrazila očekivanje da će srpske vlasti zaustaviti primenu ovih zakona. Osvrćući se na zahtev srpske vlade za mišljenje stručnjaka Venecijanske komisije, Kos je navela da očekuje da će, nakon što to mišljenje bude objavljeno, zakoni biti revidirani u skladu sa preporukama i na inkluzivan način, uz učešće svih zainteresovanih strana. Srbija je prošlog meseca dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava iz evropskog Plana rasta, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zvaničnici Evropske komisije su naglasili da četiri preostala reformska koraka ulaze u period odlaganja i mogu biti ispunjeni do decembra ove godine. Naime, prema usvojenom okviru Plana rasta, države korisnice koje ne ispune reforme predviđene do decembra 2024. godine imaju mogućnost da ih ispune u okviru takozvanog grejs perioda. Taj grejs period iznosi dve godine za reforme koje je trebalo primeniti do decembra 2024. godine i jednu godinu za sve reforme čiji je krajnji rok jun 2025. godine. Prema usvojenom okviru Plana rasta, ako se određeni korak ne ispuni do kraja grejs perioda (odnosno do kraja 2026. godine za sve reforme), država korisnica gubi sredstva dodeljena za tu konkretnu reformu. Plan rasta predviđa i da se finansijska sredstva koja eventualno jedna država izgubi preraspodele ostalim zemljama korisnicama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u četvrtak u Ankari sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom o turskim investicijama i infrastrukturnim projektima. Erdogan je na zajedničkoj konferenciji za novinare najavio da će u maju ili junu posetiti Beograd i Novi Pazar sa velikom delegacijom. "Razgovarali smo o tome šta može da se uradi na razvoju teritorije Sandžaka koji vidimo kao most prijateljstva između Srbije i Turske", rekao je Erdogan. U Novom Pazaru, na zapadu Srbije, živi većinsko bošnjačko stanovništvo. Turski predsednik je poručio da Ankara "nikada nije zanemarila Balkan". Erdogan je rekao da su razgovarali o tome šta može da se uradi da se održi stabilnost i da se ojača ekonomski razvoj na Balkanu. "Naša trgovina i investicije koje se iz dana u dan povećavaju su pokretačka snaga naših odnosa. Ukupna razmena je dostigla tri ipo milijarde dolara prošle godine, a mi se postepeno približavamo našem cilju od pet milijardi trgovinske razmene", rekao je Erdogan. Vučić je izjavio da Beograd Ankaru smatra za jednog od najbitnijih partnera. "Mi dobro razumemo i politički znacaj Turske, i ulogu u ekonomiji, ulogu u vojnoj industriji i svakom drugom segmentu u društvu", rekao je Vučić. Vučić je izjavio i da se nada potpisivanju ugovora o izgradnji brze saobraćajnice između Kraljeva i Novog Pazara. Predsednik Srbije je podržao Erdoganovu takozvanu "Balkansku mirovnu platformu" ocenjujući je veoma važnom. "I ukoliko dobijem poziv i sam ću se odazvati", poručio je Vučić. On je srpskim novinarima, nakon sastanka sa Erdoganom, rekao da su odnosi Srbije i Turske "vraćeni na najbolje puteve". Srbija i Turska imaju dobre bilateralne odnose. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama unazad gradi dobre odnose sa turskim liderom Redžepom Taipom Erdoganom govoreći da Srbija gaji iskreno prijateljstvo prema turskom narodu i da su turski privrednici uvek dobrodošli u Srbiju. Srbija ima sa Turskom potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2009. godine, dok je 2017. potpisana Zajednička politička deklaracija o uspostavljanju Visokog saveta za saradnju. Beograd i Ankara se, međutim, razilaze oko Kosova, budući da je Turska priznala Kosovo dok Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše južne pokrajine. Upravo su zbog turske isporuke dronova kamikaza u oktobru 2025. izbile varnice na relaciji Beograd – Ankara. Beograd je tada čak je optužio Tursku, jednu od NATO članica, da "ponovo sanja obnovu Otomanske imperije". Paralelu sa nekadašnjim Otomanskim carstvom, koje se prostiralo na tri kontinenta i zahvatalo značajne delove Balkana, povukao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u međuvremenu priznao da je snažno reagovao i pozvao Tursku kao partnera i prijatelja da uvaži i interese Srbije i srpskog naroda na Kosovu. I prethodnih godina je u par navrata dolazilo do tenzija između dve zemlje zbog odnosa Turske prema Kosovu.

Redakcija beogradskog nedeljnika "Radar" dobila je pretnje ostavljene u sekciji komentara na njihovom portalu, saopštila je u četvrtak Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Kako se navodi, pretnje su prijavljene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. U saopštenju ANEM-a stoji da je čitalac sa nadimkom "tajfun" ostavio poruku ispod teksta Milana Ćulibrka "Za rafale šest puta više para nego za sve kapitalne investicije". U rečenici koja obiluje pravopisnim i slovnim greškama iznosi se niz uvreda na račun novinara ovog magazina, koje autor naziva "ustašama" i "gamadima", uz pretnje: "zatrećemo vas da takva gamad nikada više ne nikne" i "neće mnogo vremena proći da se to dogodi". "ANEM zahteva od nadležnih organa da hitno reaguju u slučaju ove pretnje i da zaštite redakciju 'Radara' i zaposlene novinare i novinarke koji su u poslednjih nekoliko meseci izloženi sve češćim pretnjama smrću", saopštila je Asocijacija. ANEM navodi da je novinar ovog nedeljnika Vuk Cvijić "među najugroženijim kolegama, odnosno da je više puta fizički napadan i od strane policije, a potpuno je nezaštićen, kao i redakcija". "Uprkos većem broj prijavljenih pretnji s kojima se suočava ova redakcija, nijedan slučaj još nije rešen", saopštio je ANEM. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) traži da vlasti hitno reaguju, identifikuju i procesuiraju osobu koja je uputila pretnje i da efikasno postupanje u tom slučaju bude "jasna poruka da su nedopustive pretnje i nasilje prema novinarima". Podsetimo, novinar "Radara" Vuk Cvijić je u decembru 2025. dobio telefonsku pretnju sa nepoznatog broja iz inostranstva. NUNS je saopštio krajem oktobra da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede. Huškačkoj kampanji prethodnih dana izložen je i Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara. U filmu emitovanom na provladinim televizijama, Matić je označen kao čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca.

Srbija se uskladila sa četiri nove odluke Evropske unije o restriktivnim merama koje se odnose na druge zemlje i aktere pod sankcijama EU, a odluke nisu povezane sa Rusijom. Reč je o restriktivnim merama uvedenim zbog aktivnosti koje potkopavaju stabilnost i političku tranziciju u Sudanu, zbog situacije u Tunisu i Gvatemali, kao i o merama protiv onih koji podržavaju, olakšavaju ili omogućavaju nasilne akcije Hamasa i palestinskog Islamskog džihada. Sa ovim odlukama uskladile su se i ostale države Zapadnog Balkana sa statusom kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu s ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. Srbija se, međutim, do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, niti sa merama koje se odnose na Belorusiju. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja Uniji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u procesu pristupanja. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.

Dvadesetdvogodišnji muškarac je smrtno stradao nakon što je tramvaj iskočio iz šina na tramvajskom stajalištu kod Zemaljskog muzeja u Sarajevu, saopćeno iz MUP-a Kantona Sarajevo 12. februara. "Prema posljednjim informacijama, zbrinute su ukupno četiri osobe. Dvije osobe odmah odvezene u bolnicu, dvije su obrađene na mjestu nesreće", kazala je glasnogovornica MUP-a Kantona Sarajevo Mersiha Novalić. Nesreća se dogodila u prijepodnevnim satima. Iz Tužilaštva Kantona Sarajevo je saopšteno kako će uviđaj biti nastavljen i sutra. "Uviđaj se radi pod nadzorom dva tužioca, uz prisustvo vještaka mašinske i saobraćajne struke. Biće provedena potrebna vještačenja s ciljem utvrđivanja svih okolnosti i načina nastanka nesreće, nakon čega će biti donesena odluka o daljim procesnim radnjama", navodi se u saopštenju. Prema fotografijama, zbog iskakanja tramvaja iz šina, srušena je tramvajska stanica. Tramvajski saobraćaj je potpuno obustavljen prema centru grada. Policija je blokirala mjesto nesreće i nije moguće pristupiti lokaciji. Čelnici Skupštine i Vlade KS izrazili su najdublje saučešće porodici i najbližima osobe koja je tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći. "Ova tragedija duboko nas je potresla i s iskrenim suosjećanjem dijelimo bol s porodicom stradale osobe. Povrijeđenima upućujemo želje za što brži i uspješniji oporavak", navodi se u zajedničkom saopćenju. Iz policije je saopšteno da će saobraćaj biti pušten kada se steknu uslovi. Šta kažu Sarajlije?"Ovo je katastrofa, Ne osjećam se sigurno poslije ove nesreće", kaže za Radio Slobodna Evropa Senad Bajrović. "Ovo su stari tramvaji. Trebali bi ih promijeniti zbog sigurnosti", kaže student koji se nije želio predstaviti. "Ovo je strašna tragedija. Grozna je tragedija", ističe Amir Džeko.

Predstavnici opština sa srpskom većinom na Kosovu u četvrtak su usvojili deklaraciju prema kojoj se odbacuje i osuđuje svako postupanje ili delovanje koje bi moglo ugroziti rad i usluge zdravstvenih i obrazovnih institucija koje u svim srpskim sredinama u zemlji rade u sistemu Srbije. U deklaraciji, koja je jednoglasno usvojena u Severnoj Mitrovici, navodi se da bi "jednostrani potezi protiv obrazovnih i zdravstvenih institucija, mimo pregovora u Briselu i Zajednice srpskih opština", primena zakona o strancima i zakona o vozilima, "predstavljala administrativno etničko čišćenje srpskog naroda". Poziva se i da se "sva otvorena pitanja pa i položaji ovih institucija, moraju rešavati isključivo putem dijaloga Beograda i Prištine". Takođe, pozdravljaju se napori zemalja Kvinte za pronalaženju "održivog i pravično zasnovanog rešenja". Funkcioner Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, i poslanik u Skupštini Kosova Igor Simić je rekao da će Zakonom o strancima biti ugroženi studenti, zaposleni u institucijama Srbije, privrednici, raseljeni Srbi koji umaju imovinu na Kosovu, kao i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, te da je i svemu tome obaveštena međunarodna zajednica. "Ugroženi su temelji našeg opstanka i mi moramo učiniti sve što je u našoj moći da zaštitimo naš narod. U ovoj situaciji u kojoj se nalazimo doveo nas je režim u Prištini jednostarnim potezima umazad nekoliko godina, sa ciljem da srpski narod ne može da opstane", rekao je on. Podvukao je da Srpska lista nije učestvovala u nikakvim pregovorima kako ih druge političke opcije optužuju. Radni deo sastanka je zatvoren za javnost, nakon čega bi javno trebali da se pročitaju zaključci. Građanska inicijativa "Sever za sve" Marka Jakšića, Građanska inicijativa "Koreni" Ivana Vučkovića i Srpski narodni pokret Milije Biševca su naveli da njihovi odbornici neće učestvovati na "konsultativnoj sednici" koju organizuje Srpska lista. U zajedničkom saopštenju su ocenili da ovakvi skupovi ne predstavljaju stvarnu borbu za interese srpskog naroda, već "simulaciju otpora i pokušaj da se naknadno prikrije višegodišnje ćutanje i politička odgovornost". Ova tri politička subjekta su ranije predložili usvajanje deklaracije o Zakonu o strancima i vozilima, ali ju je Srpska lista odbila. "Zato postavljamo pitanje koje građani imaju pravo da čuju: Da li su štetni procesi i zakoni čije pogubne posledice slede deo sporazuma koje je Srpska lista ranije prihvatila i sprovodila, a koje je na štetu naroda zaključivao i dogovarao njihov ideološki i politički tvorac Aleksandar Vučić?", navodi se u saopštenju. Ranije je i Stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića, koji je i ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, pozvala je Srpsku listu da se izjasni i kaže šta je konkretno dogovoreno u vezi sa integracijom obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu koje rade u sistemu Srbije, kao i ko je i u čije ime vodio pregovore. "Ako dogovora nema, onda je krajnje neodgovorno, pa i obmanjujuće, predstavljati se kao politički zaštitnik srpskog naroda, dok se istovremeno ne nudi nijedno konkretno rešenje", navedeno je u saopštenju, uz ocenu da ćutanje Srpske liste "nije slučajno". Prethodno je ministar administracije lokalne samouprave Vlade Kosova, Eljbert Krasnići, pozvao gradonačelnike opština sa srpskom većinom na sastanak u petak, kako bi razgovarali o integraciji srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija. Deset opština sa srpskom većinom na Kosovu – Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Gračanica, Štrpce, Klokot, Ranilug, Parteš i Novo Brdo – vode gradonačelnici Srpske liste, i za sada se ne zna da li će se odazvati ovom pozivu. Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer oni koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Takođe, zaposleni i studenti Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi da imaju privremenu dozvolu boravka i ispune druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je saopštila da su srpske obrazovne i zdravstvene institucije "sama srž" Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena u Briselu u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. godine, a pominje se i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine. Prema statutu koji je izradila EU, ova Zajednica trebalo bi da reguliše i primanja, odnosno finansiranje iz budžeta Srbije.

Ministar u Vladi Srbije bez portfelja Nenad Popović rekao je 12. februara za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je tokom posete Rusiji prošle nedelje dobio potvrdu da će Srbija do kraja godine imati najpovoljniju cenu gasa i dovoljne količine gasa. Popović je rekao daje potvrdu dobio u razgovoru sa ruskim ministrom ekonomije Maksimom Rešetnjikovim. "To su tehnički dosta složeni uslovi, ali Srbija i tu ima najpovoljnije uslove i obezbeđeni smo i za ovu godinu, a siguran sam i u narednom periodu, odnosno u sledećim godinama", kaže Popović. On navodi da Srbija dobija takve uslove zbog "izvanrednih odnosa naše dve zemlje, predsednika dvaju zemalja". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Rojters ranije u februaru da će Srbija i dalje imati velike količine gasa iz Rusije, ali i da planira da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje (što je petina njenih potreba) kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa Evropske unije. Srbija se priključila tom mehanizmu prošle godine. Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa, a do sada nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju prošle godine. Kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Deo količine gasa Srbija kupuje od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Popović o ruskoj vakcini protiv rakaPopović je za RTS rekao i da se u Rusiji sastao sa ključnim ljudima u procesu stvaranja inovativne mRNK vakcine protiv raka. Kaže da je razgovarao o tome da onkološki pacijenti u Srbiji prime tu vakcinu, a da će je ruski pacijenti primiti u maju. Navodi da bi sporazum o tome trebalo da bude potpisan u narednih nekoliko meseci. "Razgovarali smo o mogućnosti da srpski pacijenti budu prvi posle ruskih koji će primiti tu vakcinu i o tome smo se i dogovorili", dodaje Popović. Prema njegovim rečima, prilikom posete Rusiji razgovaralo se i o proizvodnji vakcine u Srbiji. "Ideja je da u prvom periodu, krajem ove godine dobijamo direktno vakcinu iz Rusije, a da u drugoj polovini 2027. godine Institut Torlak počne sa proizvodnjom", rekao je on. Popović kaže da će komisija koju je oformio ministar Zlatibor Lončar po nalogu predsednika Vučića u martu otići u Rusku Federaciju i posetiti naučno-istraživačke institute Gercen i Gamaleja, gde će se, kako kaže, izučavati proces dijagnostike i proizvodnje vakcine.

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je u četvrtak, govoreći od smrti dva pacijenta u čačanskoj bolnici nakon operacije krajnika, da država mora da proveri ceo sistem u toj bolnici i da će pod nadzorom biti sve što se radi u bolnici "dok ne budemo 100 odsto sigurni da je sve u redu". "To je naša obaveza. To je prvo što moramo da uradimo. Da bi građani bili sigurni, 24 časa u bolnici u Čačku, posebno na ORL odeljenju, su ljudi iz kliničkog centra Kragujevac. Zaustavili smo hladne operacije, a sve hitne operacije radiće ljudi iz Kragujevca", rekao je Lončar za Radio-televiziju Srbije (RTS). Ministarstvo zdravlja saopštilo je 12. februara da je jedan muškarac preminuo nakon operacije krajnika u Opštoj bolnici u Čačku. Nekoliko dana ranije u istoj ustanovi preminula je četvorogodišnja devojčica takođe nakon operacije krajnika. Prema rečima ministra zdravlja, u ovom trenutku ne može da se utvrdi da li je bilo lekarske greške ili ne, ali je dodao da niko neće biti zaštićen. "Ali ono što smo utvrdili je da ne može i ne sme da se desi da se otpusna lista šalje Vajber porukom, da se nema komunikacije sa porodicom. Pričam o nekim ljudskim stvarima", kazao je ministar. Upitan o drugom slučaju, da li je trebalo operisati mladića koji nije bio osiguranik RFZO i koji je imao pridružene faktore rizika, Lončar je kazao da će sve utvrditi sve inspekcije i tužilaštvo. Prema njegovim rečima, potrebno je da se sačeka nalaz obdukcije, ukrste izveštaji, kako bi se doneo zaključak na osnovu kog bi moglo da se kaže ko je bio kriv i ko će biti kažnjen. "Ne želim unapred da prejudiciram kakva će biti odluka – ko bude odgovoran, biće sankcionisan, kažnjen i građani ne treba da imaju dilemu", kazao je Lončar. Inspekcija u čačanskoj bolniciMuškarac koji je preminuo nakon operacije krajnika u čačanskoj bolnici imao je 38 godina i samostalno se prijavio za intervenicju, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. "Pacijent se, iako nije naš osiguranik, samostalno prijavio na navedenu hiruršku intervenciju zbog disajnih problema od kojih je godinama imao tegobe, svestan rizika same intervencije zbog ostalih pridruženih bolesti od kojih je bolovao", saopštili su. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je uputilo svoje inspektore u Čačak kako bi ispitali slučaj. Pored toga, ministar zdravlja je ranije u četvrtak dao nalog o uvođenju privremenih mera u OB Čačak, koja podrazumeva preuzimanje rukovođenja ovom zdravstvenom ustanovom u narednom periodu Rukovođenje Otorinolaringološkim odeljenjem u toj bolnici preuzeli su lekari Kliničkog centra Srbija i Kliničkog centra Kragujevac "dok se ne utvrde sve okolnosti koje su dovele do dva smrtna ishoda na ovom odeljenju u kratkom vremenskom roku". Nekoliko dana ranije, četvorogodišnja E.M. preminula je na Institutu za majku i dete u Beogradu, nakon što je iz Opšte bolnice u Čačku transportovana u usled komplikacija nakon operacije krajnika. Vučić: Nadležni će utvrditi detaljePredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da će zdravstvena inspekcija uraditi svoj posao kako bi utvrdila detalje u vezi sa ova dva smrtna slučaja. "Ja nisam lekar i ja ne mogu da vam kažem šta se dogodilo. Ali bih zamolio sve da se bave svojim poslom, da se koncentrišu na svoj posao, a ne na tuđi", rekao je Vučić novinarima tokom zvanične posete Ankari. Nakon smrti devojčice, vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku 11. februara, a Ministarstvo zdravlja pokrenulo spoljašnji nadzor rada bolnice kako bi proverili kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Više javno tužilaštvo u Čačku navelo je 10. februara da je naložena obdukcija i da će nakon toga odlučiti o daljem toku postupka. Građani u Čačku su dve večeri protestovali zbog smrti devojčice, tražeći odgovornost za ishod operacije.

Visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas pozdravila je formiranje novih institucija na Kosovu i najavila da će uskoro biti održan susret lidera Srbije i Kosova u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. "Ovo je novi zamah za napredak u odnosima EU i Kosova i u dijalogu Beograda i Prištine. Spremna sam da uskoro budem domaćin sastanka na visokom nivou", poručila je Kallas na X-u. Kallas je preuzela dužnost šefice evropske diplomatije u decembru 2024. godine, nasledivši Josepa Borrella. Tokom njenog mandata nije organizovan nijedan susret lidera Kosova i Srbije u okviru dijaloga. Poslednji susret na najvišem političkom nivou održan je u septembru 2023. Kallas je pozvala kosovske vlasti da brzo napreduju u reformskom procesu, ocenivši da je to najbrži način da se deblokira podrška EU vredna stotine miliona evra i ostvari napredak na putu ka Uniji. Konstituisanje Skupštine i formiranje vlade pozdravila je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je najavila skoru posetu Kosovu. Navela je da fokus novih vlasti treba da bude na ubrzanju reformi vezanih za EU i punom korišćenju prednosti iz Plana rasta. Kosovo i dalje nije dobilo sredstva iz evropskog Plana rasta jer sporazumi moraju biti odobreni u Skupštini. To prošle godine nije bilo moguće zbog političke blokade i nefunkcionalnih institucija koje su obeležile celu 2025. godinu. Prema preliminarnom planu, Kosovo bi iz Plana rasta trebalo da dobije više od 880 miliona evra, koje će Evropska komisija isplaćivati nakon usvajanja sporazuma i sprovođenja potrebnih reformi. Poslanici Skupštine Kosova su 11. februara konstituisali novi saziv Skupštine i izabrali novu Vladu koju će ponovo voditi premijer Albin Kurti, samo dva dana pošto su potvrđeni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra.