Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će biti predložen amandman na Predlog zakona o budžetu, koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS). "Videćete da će, posle razgovora koje je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić imao sa raznim stranama, jedan od amandmana koji će biti predložen biti i onaj koji će predvideti okolnost da ćemo mi u jednom trenutku morati da preuzmemo NIS", rekla je ona za Juronjuz. NIS je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva zbog čega je NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, ostala bez sirove nafte za preradu. Ona je, međutim, dodala da ne bi podržala nacionalizaciju NIS-a navodeći da nacionalizacija otvara Pandorinu kutiju. Brnabić je rekla i da je Srbija kao manjinski vlasnik NIS-a ponudila Rusiji da prva učestvuje u razgovorima o eventualnim promenama u vlasničkoj strukturi. Poručila je da se nada da će ruski partneri imati u vidu da ništa ne sme da ugrozi životni standard građana i privrede. "Da li su do sada imali? Rekla bih da nisu", dodala je. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Vlada Srbije NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", dodao je. Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo. Vlasnička struktira NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto nacionalne naftne kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.

Poslovne banke u Srbiji obustaviće promet sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ukoliko kompanija ne dobije licencu Sjedinjenih Država za poslovanje do predviđenog roka, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Povodom najava mogućeg uvođenja "sekundarnih" američkih sankcija Narodnoj banci Srbije (NBS) i poslovnim bankama zbog poslovanja sa NIS-om, navedeno je da će banke ostati posvećene očuvanju stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Američke sankcije NIS-u na snazi su od 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji u cilju američke administracije da spreči Rusiju da prihode koristi za rat u Ukrajini. Prethodno je Narodna banka Srbije objavila da će, ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za poslovanje, obustaviti platni promet sa tom kompanijom, kako "ne bi na bilo koji način bila dovedena u pitanje stabilnost domaćeg finansijskog sistema". Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, od ponedeljka nijedna banka neće raditi sa NIS-om, ukoliko ta kompanija ne dobije operativnu licencu za rad. Centralna banka Srbije već je dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog Naftne industrije Srbije (NIS). "Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković 19. novembra. Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile. Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao te informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred". NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture.

Agencija za sprečavanje korupcije je utvrdila 25. novembra da bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović nije prijavio dio pokretne imovine - kolekciju ručnih satova koje posjeduje, a čija je vrijednost oko 200.000 eura. Kako se navodi u izvještaju, Agencija je vještačila fotografije dijela crnogorskih medija nastale tokom višegodišnjih Đukanovićevih javnih nastupa dok je obavljao funkcije predsjednika ili premijera Crne Gore. Fotografijama su obuhvaćeni i ručni satovi sedam brendova od kojih svaki, prema nalazu vještaka digitalne struke, vrijedi između 8000 i 59.000 eura. Tako vještaci za digitalne dokaze i ekonomsko finansijske struke analizirali fotografije na kojima Đukanović nosi satove 'Franck Muller", "Cartier Pasha", "Brequet Tourbilion", "Roger Dubius Excalibur", "Rolex", "Patek Philippe" i "Cartier Moonphase". "Agencija je u dokaznom postupku ustanovila da su autentične fotografije na kojima je prikazan bivši javni funkcioner Milo Đukanović dok na ruci nosi predmetne satove, te da isti nijesu prijavljeni ni u jednom od navedenih izvještaja o prihodima i imovini kao svojina nad pokretnom imovinom", navodi se u obrazloženju. U odgovoru agenciji iz 2021. Đukanović je saopštio da su tvrdnje o "basnoslovno vrijednim satovima izraz zlonamjernog senzacionalizma". Takođe je naveo da dio satova nikada nije posjedovao, a da sat marke "Brequet Tourbilion" posjeduje "još od devedesetih godina prošlog vijeka kao poklon njemu bliske osobe prije njegovog stupanja na javnu funkciju". Agencija je u Odluci navela da ne prihvata Đukanovićevo obrazloženje: "Agencija nije prihvatila proizvoljne tvrdnje da je jedan od satova poklon iz ranijeg perioda, jer ista niti jednim dokazom nije potkrijepljena, niti taj model ručnog sata postoji, prema nalazu i mišljenju vještaka za digitalne dokaze." Milo Đukanović je obavljao najviše državne funkcije od početka devedesetih godina. Njegova stranka Demokratska partija socijalista je prevodila sve Vlade do 2020. godine kada je izgubila vlast od trojne koalicije proruskog Demokratskog fronta, Demokrata i Pokreta Ura. A Đukanović je okončao svoj predsjednički mandat 2023. kada ga je pobijedio aktuelni predsjednik Jakov Milatović. Radio Slobodna Evropa je poslao upit Kancelariji bivšeg predsjednika tražeći komentar na odluku Agencije za sprečavanje korupcije. Odgovor nije stigao. Đukanović može protiv Odluke Agencije za pokrene upravni spor u roku od 20 dana.

Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) izneo je tvrdnju da su njihovi tužioci poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. "Predsednik Srbije i izvršna i zakonodavna vlast na sve moguće načine pokušavaju da potčine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, jer javni tužioci ovog tužilaštva nisu i neće podleći pritiscima", navedeno je. Dodaje se da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu. "Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana" navedeno je. TOK je naveo da su i u prethodnom periodu postojali pokušaji predstavnika izvršne vlasti da direktno utiču na postupanje tog tužilaštva u predmetima "Jovanjica", "Šarić", "Ćuruvija", "Dijana Hrkalović" i drugim. To su činili, kako je navedeno, javnim komentarisanjem kojim se relativizuje ozbiljnost počinjenih krivičnih dela i krivične odgovornosti počinilaca i stvara lažna slika da javni tužioci zloupotrebljavaju svoja zakonska ovlašćenja. "Neutemeljene izjave predsednika Srbije i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, se od strane okrivljenih i njihovih branilaca koriste kao argumentacija za podnošenje zahteva za izuzeće postupajućih tužilaca", dodaje se u saopštenju TOK-a. Kolegijum TOK-a je ocenio i da su pojedine izjave predstavnika vlasti o ukidanju tog tužilaštva usmerene na diskreditaciju TOK-a i pripremu terena za njegovu potpunu kontrolu integracijom u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 3. novembra na TV Prva tužioce koji rade u odeljenju za organizovani kriminal nazvao "korumpiranom bandom". Tada se konkretno osvrnuo na istragu koju TOK vodi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba. Na toj lokaciji u centru Beograda je Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) najavio da će izgraditi luksuzni hotel, čemu se protivi stručna javnost i većina opozicionih partija. Tužilaštvo za organizovani kriminal je reagujući tada na ocene predsednika Srbije navelo da je izneo "besramne tvrdnje". Polovinom aprila je više od 250 sudija i tužilaca potpisalo saopštenje u kojem se navodi da izjave predsednika Republike "prevazilaze dosadašnje zadiranje u nadležnosti pravosudnih organa", te da "poprimaju obeležja krivičnih dela". Bila je to reakcija na Vučićevu izjavu iz aprila kada je na prorežimskoj televiziji Pink najavio da će "lično podneti" krivičnu prijavu protiv tužioca koji je "odbio da hapsi" novinare nezavisnih medija.

Američki predsjednik Donald Trump rekao je da šalje specijalnog izaslanika Stevea Witkoffa u Moskvu na sastanak s predsjednikom Vladimirom Putinom u vezi s mirovnim sporazumom o Ukrajini za kojeg u Kijevu kažu da su spremni da "nastave" dok se posljednje "osjetljive" tačke još usaglašavaju. Nakon dana intenzivne diplomatije, tokom kojeg su delegacije održale sastanke u nekoliko zemalja širom Bliskog istoka i Evrope, čini se da je postignut zamah ka sporazumu koji bi okončao najveći i najkrvaviji sukob u Evropi od Drugog svjetskog rata. "Originalni mirovni plan od 28 tačaka, koji su izradile Sjedinjene Države, dorađen je uz dodatni doprinos obje strane, a ostalo je samo nekoliko preostalih tačaka oko kojih postoji neslaganje", napisao je Trump na društvenim mrežama. "S nadom da ćemo finalizirati ovaj mirovni plan, uputio sam specijalnog izaslanika Stevea Witkoffa da se sastane s predsjednikom Putinom u Moskvi, a istovremeno će se sekretar vojske Dan Driscoll sastati s Ukrajincima", dodao je. Driscoll se ranije tokom dana u Abu Dabiju sastao s ruskom delegacijom, prema navodima portparola američke vojske, u pokušaju da se suze razlike u mirovnom prijedlogu koji je Trumpova administracija sastavila nakon razgovora američkih i ukrajinskih zvaničnika u Ženevi. Ukrajinski zvaničnici su otputovali u Abu Dabi na nove razgovore s Driscollem i drugim američkim zvaničnicima, izvijestili su CBS News i Financial Times. Razgovori dolaze u momentu kada je Rusija ponovo bombardovala Kijev pri čemu je poginulo najmanje šest osoba, a 13 ranjeno. "Amerika je vrlo aktivna i Evropa je vrlo aktivna, kao i naši drugi partneri. Svi imaju isti program, a samo u Moskvi rat protiv Ukrajine ostaje njihov prvi prioritet", rekao je Zelenski u obraćanju naciji 25. novembra. Mnogi su inicijalni američki prijedlog mirovnog sporazuma sa 28 tačaka vidjeli kao izrazito povoljan za Moskvu. Ukrajinski zvaničnici boravili su ranije u Ženevi kako bi se sastali s američkim predstavnicima, uključujući državnog sekretara Marca Rubija, u pokušaju postizanja nacrta koji bi od Ukrajine zahtijevao manje ustupaka i ne bi rezultirao onim što su pojedini u Kijevu vidjeli kao gotovo kapitulaciju. Tokom ženevskih razgovora, nacrt je smanjen na 19 tačaka, a ukrajinski zvaničnici su naveli da su neka od najosjetljivijih pitanja, uključujući sigurnosne garancije za Kijev, i dalje na stolu. Rustem Umerov, bivši ministar odbrane koji je sada sekretar Vijeća za nacionalnu sigurnost i odbranu Ukrajine i član pregovaračkog tima Kijeva, rekao je u objavi na Facebooku da su "najvažnije tačke u mirovnom planu dogovorene". "Naše delegacije su postigle zajedničko razumijevanje o ključnim elementima sporazuma o kojem se pregovaralo u Ženevi. Sada računamo na podršku naših evropskih partnera u narednim koracima", naveo je Umerov. "Radujemo se organizaciji posjete predsjednika Ukrajine SAD-u u što skorijem terminu u novembru, kako bismo završili finalne korake i postigli dogovor s predsjednikom Trumpom." Starmer je rekao da će se sastanak takozvane "Koalicije voljnih", grupe od više od 20 država koje podržavaju Ukrajinu, održati kasnije 25. novembra kako bi se razmotrili prijedlozi, ali je dodao da su pregovori osjetljivi. "Još je dug put pred nama i težak zadatak, ali smo više nego ikada posvećeni ovom cilju i nastavku napredovanja u procesu“, rekao je. Glasnogovornik Kremlja Dmitri Peskov rekao je 25. novembra da "nema ništa da kaže" o sastancima koji su održani ranije tog dana, ali je dodao da Rusija smatra kako bi američki prijedlog "mogao postati veoma dobra osnova za pregovore". Kremlj nije odmah komentarisao najnovije Trumpove izjave. Trump nije naveo kada će Witkoff otputovati u Moskvu, niti kada će Driscoll otići u Ukrajinu. "Radujem se mogućem sastanku s predsjednikom Zelenskym i predsjednikom Putinom uskoro, ali samo kada sporazum o okončanju ovog rata bude finaliziran ili u završnoj fazi", napisao je Trump.

Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, počinje sa pripremama za obustavu rada, saopštila je Naftna industrija Srbije (NIS). Usled američkih sankcija NIS-u, uvedenih zbog ruskog vlasništva u kompaniji, Rafinerija je ostala bez sirove nafte za preradu. SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra u pokušaju da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS, u čijem sastavu posluje Rafinerija Pančevo, saopštio je da su u prvoj fazi postrojenja Rafinerije uvedena u toplu cirkulaciju. U saopštenju se dodaje da kompanija NIS nastavlja snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima bez zastoja, zahvaljujući ranije obezbeđenim zalihama. NIS je saopštio i da je Rafinerija nafte Pančevo ključna za rad HIP Petrohemije, navoveći da će i Petrohemija takođe početi pripreme za obustavu rada u narednom periodu. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Vlada Srbije NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", dodao je. Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo. Vlasnička struktira NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu. Prethodne nedelje Vučić je rekao da mu je poznato da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u NIS- sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Iako je zemlja kandidat za pridruživanje EU, Srbija je nastavila da održava dobre odnose sa zvaničnom Moskvom od koje u dobroj meri zavisi i u snabdevanju gasom.

Nemački i rumunski borbeni avioni poleteli su u utorak kako bi pratili poslednji u nizu upada dronova u vazdušni prostor Rumunije, dok Rusija nastavlja da napada ciljeve u susednoj Ukrajini s druge strane Dunava. Dva drona su ušla u vazdušni prostor članice NATO-a Rumunije, dok je šest prijavljeno u Moldaviji, gde je jedan pao na krov zgrade, ali nije eksplodirao. To se dogodilo posle incidenta prošle nedelje kada je ruski dron udario u turski tanker za tečni naftni gas usidren na ukrajinskoj strani reke. "Mi na neki način sebe smatramo delom rata", rekao je za Rumunski servis RSE Tudor Černega, načelnik sela Čatalkioj. "Da je brod eksplodirao, celo selo bi nestalo." Stanovnici sela i obližnjeg naselja Plauru, koje je takođe pod njegovom upravom, privremeno su evakuisani posle eksplozije i potonjeg požara. "Ljudi više ne dolaze u posetu svojim rođacima. Previše su uplašeni. Ljudi su shvatili opasnost: da je dron pao na kuću – ne daj Bože – ubio bi jednu ili dve osobe", rekao je Černega. Vreme je za evakuaciju?Jedna stanovnica je rekla da bi njena porodica razmotrila trajno preseljenje ako bi se situacija pogoršala. "Ako bombardovanja eskaliraju, mislim da bismo mogli da odemo", rekla je 48-godišnja Danijela Tanase. "Čuli su se bučni udari ovde, ispred naše kuće", dodala je ona. Tanase je rekla da je najgore noću, opisujući kako bi gledali ukrajinske reflektore kako pretražuju nebo tražeći dronove tokom uzbune. Još jedan stanovnik sela, 73-godišnji penzionisani mehaničar George Puflea, rekao je da nije mogao da spava pošto su ga probudili dronovi. "Mogao bih da odem u svakom trenutku, ali šta bih radio sa životinjama? Da li da ih ostavim ovde", pitao je on, dok je rasipao hranu za svoje piliće. Takođe ima svinje, konja, bika i psa. "Na kraju krajeva, životinje su se navikle na dronove", rekao je Puflea, dodajući da su u početku paničili zbog eksplozija u Ukrajini. Što se njega tiče, rekao je da se nije plašio. "Za sada smo dobro. Još uvek imamo vojsku NATO-a koja nas brani." Plauru se nalazi samo 300 metara s druge strane reke u odnosu na ukrajinsku luku Izmail, gde je napadnut turski tanker. Rumunska vojska je 2023. izgradila skloništa od vazdušnih napadi u selu. Samo u poslednjoj nedelji tri puta je bilo upada dronova u to područje. Stanovnici su u utorak upozoreni da se sklone jer je rat ponovo zapretio da se proširi na teritoriju NATO-a. Rumunija ima zakon koji joj omogućava da obara dronove tokom mirnodopskog vremena ako su životi ili imovina ugroženi, ali ga još nije iskoristila. Ministar odbrane Jonut Mosteanu (Ionut) rekao je da su nemački piloti takođe dobili dozvolu za pucanje. "Veoma je verovatno, analizirajući potencijalnu kolateralnu štetu koju bi mogli da izazovu pucanjem iz oružja iznad rumunske teritorije, da su odlučili da se ne uključe. To je moja pretpostavka", dodao je Mosteanu. U Moldaviji je policija objavila fotografiju drona koji je pao na krov zgrade u voćnjaku. Dron podseća na tip Šahed koji Rusija široko koristi i na repu mu je ispisano slovo "Z", simbol koji ruska vojska često koristi u svojoj skoro četvorogodišnjoj invaziji na Ukrajinu. Policija je saopštila da nije jasno da li je dron imao eksplozivno punjenje i da je lokalno stanovništvo evakuisano. Moldavsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će pozvati ruskog ambasadora radi objašnjenja. Kasnije je objavljeno da je fragment drona pao u dvorište stambene zgrade u Puještiju, gradu na istoku Rumunije koji je udaljen više od 100 kilometara od Ukrajine. Niko nije povređen, a Ministarstvo odbrane te zemlje je izvestilo da dron nije imao teret. Upadi ruskih dronova iznad Rumunije i Poljske, zajedno s ulaskom ruskih vojnih aviona u estonski vazdušni prostor, naveli su NATO da pokrene inicijativu Istočna straža kako bi se ojačala protivvazdušna odbrana. S druge strane, Evropska komisija je prošlog meseca odobrila petogodišnju mapu puta za odbranu koja sadrži planove za "zid protiv dronova" koji bi bio potpuno funkcionalan do kraja 2027. godine. Poslednji incidenti s dronovima u Moldaviji i Rumuniji dogodili su se usred novog velikog ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu. Najmanje šest ljudi je poginulo u Kijevu, a 13 je ranjeno.

Pripadnici policije Srbije uhapsili su osobu pod inicijalima A. Q. zbog sumnje da je tokom rata na Kosovu kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinio krivično delo organizovanje grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina, saopštilo je u utorak Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. U saopštenju se navodi da je osumnjičeni u aprilu 1998. pristupio lokalnom štabu OVK za selo Romaja u opštini Prizren i da je kao pripadnik 138. brigade Agim Ramadani učestvovao u napadu na karaulu Košare 1999. godine. Osumnjičenom A. Q. (1973) je po nalogu dežurnog javnog tužioca za ratne zločine, određeno zadržavanje do 48 časova posle čega će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden u nadležno tužilaštvo. Potpredsednik Organizacije veterana OVK, Gazmend Sulja (Syla), potvrdio je za RSE navode Srbije da je uhapšen bivšeg pripadnik OVK-a, te dodao da se radi o Avni Ćenaju (Qenaj). "On je uhapšen i prema informacijama koje imamo, verovatno su mu pronašli člansku karticu veterana u džepu kada su ga kontrolisali. Takođe, prema informacijama koje smo dobili, Ćenaj je dva-tri puta ranije prolazio tuda (kroz Srbiju) i nije imao nikakvih problema", rekao je Sulja. Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova saopštilo je da se obratilo Kancelariji za vezu Kosova sa Srbijom radi potvrde hapšenja. Napominje se da je Ministarstvo o ovom slučaju obavestilo i Delegaciju Evropske unije u Srbiji, "tražeći da nadgleda transparentnost srpskih vlasti u vezi sa preduzetim procedurama". "Takođe je već upućena verbalna nota diplomatskim misijama zemalja KVINTE akreditovanim u Srbiji, sa ciljem da se obezbedi angažman međunarodnih partnera u zaštiti prava i bezbednosti državljanina Republike Kosovo", saopšteno je. Ministarstvo je pozvalo međunarodnu zajednicu da poveća "pritisak na vlasti Srbije, koja nastavlja praksu maltretiranja i zastrašivanja državljana Republike Kosovo, čime krši međunarodne norme i standarde ljudskih prava". Košare su bila karaula Vojske Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) na granici Albanije i Kosova na obroncima Prokletija na kojoj su se od 9. aprila 1999. tokom NATO bombardovanja SRJ 67 dana vodile borbe jugoslovenske vojske sa OVK. Ministarstvo odbrane Srbije kasnije je objavilo da je u bici na Košarama poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Zvaničnici iz Prištine naveli se da je ubijeno 114 članova OVK. Jugoslovenske vlasti objavile su da je NATO bombardovao Košare u maju 1999. Bitka na tom graničnom objektu između SRJ i Albanije završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije povukla s Kosova na osnovu sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje SRJ. Vojna operacija Severnoatlantskog saveza u SRJ, bombardovanje Srbije i Crne Gore koje su bile njene federalne jedinice, počela je 24. marta 1999. godine zbog, kako je saopštio NATO, progona Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije. Od sukoba na Kosovu 9. april se u Srbiji slavi kao herojska bitka vojnih snaga Jugoslavije, čija je tada autonomna pokrajina bilo Kosovo, dok se na Kosovu proslavlja kao pobeda OVK. Srbija je devedesetih godina OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je OVK za Kosovo organizacija koja je lokalno stanovništvo odbranila od represije jugoslovenskih oružanih snaga i izvojevala nezavisnost Kosova koje bili pokrajina u Srbiji.

Novinar Slobodan Arežina preminuo je u Beogradu u 71. godini posle duže bolesti. Slobodan Arežina bio je i urednik i šef Dopisništva Radija Slobodna Evropa (RSE) u Beogradu, gde je radio od 1999. godine. Kolege ga pamte kao stručnog i objektivnog novinara koji se zalagao za slobodu javne reči i demokratiju i kao čoveka sa izraženim integritetom i ljudskim kvalitetima. "Otišao je još jedan profesionalac. Sa njim sam radila u državnoj Televiziji Beograd devedesetih godina i, naravno, tada je svako ko je bio profesionalac morao da ode odatle. Tako je i Arežina otišao iz te televizije. Posle toga nas dvoje smo se profesionalno sreli u Radiju Slobodna Evropa. On je bio šef beogradskog dopisništva, a ja sam tada radila u Pragu. Bilo je uživanje raditi sa njim. Prosto je bio visoki profesionalac", rekla je Branka Mihajlović, dugogodišnja novinarka i urednica RSE. Igor Božić, programski direktor regionalne Televizije N1, rekao je za RSE da je otišao jedan od najvećih profesionalaca sa kojima je imao prilike da radi. "Slobodan Arežina nije uradio ništa što bi ostavilo ljagu na njegovoj profesionalnoj karijeri. Bio je dosledan i uspeo da odoli svim pritiscima", naveo je je Božić. Na Radio-televiziji Vojvodina (RTV) Slobodan Arežina radio je od septembra 2011. godine. Za direktora programa RTV-a imenovan je 2015. ali ga je nakon izbora na kojima je vlast u pokrajini preuzela Srpska napredna stranka (SNS) 2016. smenio televizijski Upravni odbor. "Slobodan Arežina izabran je na javnom konkursu, dosledno se držao zakona i na kraju je svojom upornošću pokazao da se vlast ne drži zakona. On se zapravo nije borio za poziciju već za doslednost pridržavanja osnovnih pravila u jednoj demokratskoj zemlji. Zapravo je na neki način svojom žrtvom pokazao i dokazao da vlast kada nameri da nekoga politički pomeri sa novinarskih funkcija, de će ona to i uraditi", rekao je Božić. Sud je dva puta donosio odluke kojima je Slobodan Arežina trebalo da bude vraćen na posao. Nadležni to nisu sproveli nakon čega je krajem 2018. Arežina podneo ostavku na funkciju direktora programa RTV-a. Slobodan Arežina je na mesto direktora programa RTV imenovan 26. maja 2015. na period od četiri godine ali ga je 5. maja 2016. po dolasku SNS-a na vlast u Vojvodini smenio Upravni odbor tog javnog servisa. Osim Arežine tada su smenjeni i drugi urednici, dok je jedan broj novinara sklanjan sa programa i raspoređivan na druge poslove. Smene su pokrenule lavinu nezadovoljstva nakon čega je više od 100 novinara i urednika RTV potpisalo protestno pismo. Zbog ovih političkih smena u RTV formiran je Pokret Podrži RTV koji je organizovao proteste. Pokret je apelovao na građane da stanu u odbranu RTV-a zbog političkih odluka koje su usledile nakon što je na pokrajinskim izborima Srpska napredna stranka (SNS) preuzela vlast u Skupštini Vojvodine. Na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Studio B bio je od 2001. Početkom 2007. godine imenovan je na funkciju glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Avala. Direktor Televizije Mladenovac bio je tokom 1996. i 1997. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Odsek međunarodnih odnosa, diplomirao je 1979. Pred završetak studija, 1978. godine, počeo je da radi kao reporter Beogradskog programa Radio-televizije Srbije (RTS). Šef dopisničke mreže i lokalnih programa ovog javnog medijskog servisa bio je od 1986. godine. Posle otkaza na RTS-u radio je kao slobodni novinar. Slobodan Arežina rođen je 1955. u Brčkom. Gimnaziju je završio u Kraljevu 1974.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 25. novembra da Srbija ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja rafinerije ako Sjedinjene Države ne odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS). "Rafinerija NIS-a se nalazi u tihom hodu, još nije ugašena", rekao je Vučić. NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Licenca podrazumeva da Naftna industrija Srbije nastavi da dobija naftu dok traju pregovori o vlasničkoj strukturi u NIS-u. Vučić je rekao da je bilo očekivano da će Srbiji dobiti tu licencu, "ali postoji još stvari koje oni (SAD) moraju da čuju, vide" da bi odobrili licencu. On kaže da je u slučaju gašenja rafinerije potrebno 20 dana da se rafinerija ponovo pokrene. "Radili smo sve što su nam rekli ruski prijatelji i dovedeni smo u veoma tešku situaciju", rekao je Vučić. "Nama je ostalo još danas i sutra da dobijemo licencu", dodao je. On je reklao da bi gašenjem rafinerije bilo "ugroženo funkcionisanje zdravstvenog sistema, hitne pomoći", kao i snabdevanje trgovinskih lanaca, funkcionisanje transportnog sistema. Vučić je rekao da je bilo glasova u Vladi da treba da nacionalizovati NIS, ali da je njegov predlog, koji je usvojen u Vladi, bio da se da još 50 dana vremena da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić dodajući da su SAD tražile njegovu reč da će doći do transakcije udela u NIS-u "i u pisanoj i u usmenoj formi". Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo, a vlasništvo u NIS-u je do sada menjano više puta. "Pustili smo Rusima da prodaju Rusima (udeo), time smo hteli da pokažemo poštovanje prema ruskoj strani", rekao je Vučić dodajući da je Srbija "sve vreme smo potpisivala šta su Rusi tražili". Vučić je rekao i da je Narodna banka Srbije dobila upozorenje, kao i poslovne banke u Srbiji, na sekundarne sankcije zbog saradnje sa NIS-om. "Mi stavljamo u opasnost i poslovne banke i Narodnu banku. Lično sam dobio usmene garancije od Amerikanaca da neće biti takvih sankcija za banke", rekao je on. Vučić je ranije u novembru izjavio da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.

Ambasada SAD u Prištini pozvala je sve strane na Kosovu da poštuju zakone zemlje i slede propisane zakonske procedure, rekao je portparol ambasade za RSE upitan da prokomentariše nedavna dešavanja u Tužilačkom savetu Kosova (TSK), koja su kulminirala smenom vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca Besima Keljmendija (Kelmendi). Članica TSK-a Jehona Grantoli 20. novembra predložila je smenu Keljmendija, posle izveštaja u kosovskim medijima da je 1999. u slučaju masakra u Račku sa srpskom sutkinjom koja je smatrala da je to izmišljen događaj. Keljmendi je negirao da je sarađivao u tom slučaju, dok je odluku o njegovom smenjivanju smatrao nezakonitom, rekavši da je doneta bez kvoruma i da će stoga nastaviti da radi u ovoj instituciji. Nekoliko članova TSK-a se složilo sa njegovim stavom, uključujući Visara Krasnićija (Krasniqi), koji je rekao da je svaka odluka doneta bez kvoruma "nepostojeća" i da je predlog za smenu Keljmendija zasnovan na "jasnoj energiji institucionalnog puča". TSK ima 13 članova, od kojih je pet glasalo za smenu Keljmendija. Prema propisima, kvorum je obezbeđen sa šest članova. Istog dana, Agron Ćalaj (Qalaj) je imenovan da zameni Keljmendija. Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je dan ranije da analizira proces s pravnog gledišta i da je u saradnji sa zemljama KVINT-e (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) u vezi s dešavanjima u TSK-u, koja je nazvala "izuzetno ozbiljnim". "Pravosudni sistem u zemlji se dugo suočava s izazovima u pogledu profesionalizma, integriteta, nezavisnosti i nepristrasnosti. Veoma je važno da, kako se moje izjave ne bi smatrale mešanjem, jer sam politička osoba koja se nikada u svojoj karijeri nije mešala u pravosudni sistem, ostavimo prostora i za zajedničku analizu koju imamo s našim partnerima u vezi s procesom koji se dogodio u pogledu smene ili pokušaja smen", rekla je Osmani novinarima. Na dan smene, član TSK-a optužio je glavnog tužioca Specijalnog tužilaštva Bljerima Isufaja (Blerim) da stoji iza pokušaja smene Keljmendija. Međutim, Specijalno tužilaštvo je negiralo da se Isufaj mešao u odluke TSK-a. Osmani je u oktrbru 2023. odbila da dekretom odredi Isufaja za glavnog državnog tužioca, uz obrazloženje da je došlo do kršenja u procesu njegovog izbora od strane TSK-a. Mesec dana kasnije, TSK je ponovo poslao Isufajevo ime, ali od tada predsednica nije donela nikakvu odluku. Keljmendi je nastavio da obavlja funkciju glavnog državnog tužioca, otkako je mandat Aleksandra Lumezija istekao 2022. godine. Ostale reakcije na dešavanja u TSK-uKancelarija Evropske unije je takođe reagovala na dešavanja, navodeći da je smena Keljmendija "ometa neophodne reforme u TSK-u i zanemaruje principe prava", kao i da potkopava napredak Kosova na putu ka EU. Organizacije civilnog društva na Kosovu, uključujući Kosovski pravni institut, Grupu za pravne i političke studije (GLPS) i Pokret FOL, takođe su se izjasnile protiv odluke u TSK-u. Šta je objavljeno o Keljmendiju?Keljmendi je 19. na vanrednoj konferenciji za novinare demantovao izveštaje da je 1999. sarađivao sa srpskom sutkinjom Danicom Marinković, koja je bila zadužena za slučaj masakra u Račku. U to vreme, Marinković je radila kao sutkinja u Okružnom sudu u Prištini i opisala je masakr u Račku kao "izmišljeni događaj". U tom masakru je ubijeno 45 albanskih civila. Keljmendi je potvrdio da se pojavio kao svedok u Specijalnom tužilaštvu Kosova u vezi sa svojim radom u sudu u vreme kada se masakr dogodio. Prema njegovim rečima, u to vreme je bio zaposlen u Okružnom sudu u Prištini kao stručni saradnik, ističući da je obavljao posao službenika i negirao je optužbe da je bio pomoćnik Marinković. Prema njegovim rečima, Marinković je bila sutkinja koja je "uklonila dokaze o masakr u Račku". On je tao tu izjavu posle navoda kosovskog medija Paparaci da je Keljmendi bio uključen u vođenje slučaja Račak 1999. godine. Radio Slobodna Evropa nije bio u mogućnosti da potvrdi navode tog medija. Kelmendi je na konferencije za novinare 19. novembra upitan zašto je pozvan kao svedok u Specijalno tužilaštvo u vezi s tim slučajem. "Pozvan sam kao svedok zato što je jedna osoba koja je u to vreme bila tužilac, po imenu Ismet Šufta (Shufta), kada su ga pitali ko je radio u Sudu, pomenuo imena ljudi koji su mu pali na pamet. Setio se i mog imena, verovatno zato što sam danas vršilac dužnosti glavnog tužioca. Ne znam zašto, jer nisam dobio nikakvo obrazloženje", rekao je Keljmendi. O RačakuTvrdnje sutkinje Marinkovića o masakru u Račaku u skladu su s današnjim narativom koji vlasti u Srbiji imaju o tom događaju. Vilijam Voker (William Waker), koji je 1999. bio šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), dokumentovao je zločine počinjene u tom selu. Posle masakra u Račaku, u martu 1999. godine, NATO je napao vojne i policijske ciljeve u bivšoj Jugoslaviji. Posle 78 dana napada, bombardovanja su zaustavljena 10. juna 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Intervencija NATO-a na Kosovu je omogućila povratak domovima više od 800.000 izbeglica, interno raseljenih lica unutar i van Kosova. U ratu na Kosovu 1998/99. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Skoro 1.600 ljudi se još uvek vodi kao nestalo – većina njih su Albanci.

Rusija je u utorak ponovo napala Kijev, ubivši najmanje šest ljudi, dok su američki zvaničnici navodno bili u Abu Dabiju na odvojenim sastancima s ruskim i ukrajinskim zvaničnicima kako bi pokušali da postignu dogovor o predloženom mirovnom sporazumu SAD, čiji je početni nacrt smatran izuzetno povoljnim po Moskvu. Napadi na Kijev, u kojima je prema navodima zvaničnika za vanredne situacije takođe povređeno najmanje 13 ljudi, poslednji su u nizu gotovo svakodnevnih napada na civile u ukrajinskim gradovima i mestima – što pokazuje da je, uprkos obnovljenim naporima za postizanje prekida vatre ili potpunog mirovnog sporazuma, Moskva uverena da ima prednost. Ukrajinske hitne službe borile su se sa požarima u nekoliko okruga u ukrajinskoj prestonici, spasavajući ljude i tražeći tela posle napada pre zore. Gradonačelnik Vitalij Kličko rekao je da je najmanje šest ljudi prijavljeno poginulo. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je na Telegramu naveo da su ruske snage koristile 22 rakete različitih tipova, uključujući balističke rakete lansirane iz vazduha, kao i više od 460 dronova. Dodao je da su četiri ruska drona uletela u vazdušni prostor Moldavije i Rumunije "s poznatim tačnim vremenom njihovih leta". "Zato svi partneri ne smeju zaboraviti da svakog dana moramo da spasavamo živote. Oružje i protivvazdušna odbrana su važni, kao i snažan pritisak sankcijama na agresora. Ne sme biti pauza u pomoći. Ključ je sada da svi partneri zajedno, kroz zajedničke napore, krenu ka diplomatiji. Pritisak na Rusiju definitvno mora da funkcioniše", rekao je Zelenski. Zelenski je naveo da su ruski vazdušni napadi takođe bili usmereni na regione Odese, Dnjepra, Harkiva, Černigova i Čerkasa. "Glavne mete su energetski objekti i sve što obezbeđuje normalan život", dodao je predsednik Ukrajine. Rumunsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su rano u utorak dva drona narušila vazdušni prostor zemlje. Jedan se kasnije vratio u Ukrajinu, dok je drugi ostao iznad rumunske teritorije. Rumunska vojska je držala avione u vazduhu kako bi pratila situaciju. Ministarstvo odbrane Moldavije saopštilo je da je otkrilo šest dronova u moldavskom vazdušnom prostoru bez ovlašćenja, od kojih je jedan sa slovom "Z" na repu pao netaknut u severnom gradu Kuhurešti de Žos. Slovo "Z" postalo je znak Rusa za podršku invaziji na Ukrajinu. Ministarstvo je dodalo da su drugi dronovi leteli iznad drugih regiona zemlje, a neki su nastavili da lete ka susednoj Rumuniji. Ruski zvaničnici su u utorak saopštili da su ukrajinski dronovi napali rusku oblast Rostov i Krasnodar. Guverner oblasti Rostov Jurij Sljusar rekao je da su tri osobe poginule u noćnom napadu. Vlasti u Krasnodarskom kraju saopštile su da su u napadima dronova na grad Novorosijsk povređene četiri osobe, kao i da je oštećeno pet stambenih zgrada i dve privatne kuće. Iscrpljeni Ukrajinci već se suočavaju s teškom zimom, pošto su meseci ruskih napada na električnu mrežu i energetsku infrastrukturu opteretili službe koje užurbano rade na da izvrše popravkama i jačanju odbrane. Na bojnom polju, ukrajinske snage su rastegnute, pokušavajući da spreče ruske snage da zauzmu ključne istočne gradove, uključujući Pokrovsk, Kostjantinovku i Kupjansk. Prošle nedelje, Ukrajinci i njihovi evropski saveznici bili su iznenađeni novim američkim mirovnim planom od 28 tačaka, čiji je procureli nacrt sadržao nekoliko tačaka za koje je Rusija zalagala od početka invazije u februaru 2022. Plan je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i njegovim savetnicima u Kijevu predstavio američki sekretar vojske Danijel Driskol (Daniel Driscoll). Ukrajinski zvaničnici su potom tokom vikenda otišli u Ženevu kako bi se sastali s predstavnicima SAD, uključujući državnog sekretara Marka Rubija (Marco), kako bi pokušali da osmisle nacrt koji bi zahtevao manje ustupaka od Ukrajine i ne bi rezultirao onim što su neki u Kijevu videli skoro kao kapitulaciju. U zajedničkom saopštenju 23. novembra, Bela kuća i kabinet Zelenskog su naveli da su razgovori u švajcarskom gradu pokazali "značajan napredak" ka okončanju rata i doveli do "ažuriranog i poboljšanog" okvira koji bi "u potpunosti potvrdio" suverenitet Ukrajine i doneo pravedan mir. "Za sada, posle Ženeve, ima manje tačaka – više ih nema 28 – i mnogi pravi elementi su uzeti u obzir u ovom okviru", naveo je Zelenski na društvenim mrežama u ponedeljak. On je rekao da će "razgovarati o osetljivim pitanjima" s Trampom. Više ukrajinskih zvaničnika je u utorak otišlo u Abu Dabi na dalje razgovore s Driskolom i drugim američkim zvaničnicima, objavili su CBS njuz (CBS News) i list Fajnenšl tajms (The Financial Times). Mediji, uključujući Fajnešl tajms, Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), Politiko (Politico) i CNN, izvestili su da se Driskol takođe sastaje s ruskim zvaničnicima u Abu Dabiju. Svi izveštaji su navodili neimenovane zvaničnike. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak da "nema ništa da kaže" o tim sastancima, ali da Rusija veruje da bi američki predlog "mogao postati veoma dobra osnova za pregovore". Izvor: Reuters

U Bosni i Hercegovini se 25. novembra obilježava Dan državnosti u znak sjećanja na zasjedanje Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja BiH (ZAVNOBiH) tokom Drugog svjetskog rata, 1943. godine u Mrkonjić Gradu. Tada je, između ostalog, u rezoluciji izrečena poznata krilatica da BiH "nije ni srpska, ni hrvatska ni muslimanska nego i srpska, i muslimanska i hrvatska". U entitetu Federacija BiH je to neradni dan, a u entitetu Republika Srpska radni. Bosna i Hercegovina nema jedinstven zakon o praznicima na državnom nivou. Na snazi su dva entitetska zakona, te zakon o praznicima u Brčko distriktu BiH, kao posebnoj teritorijalnoj jedinici, koji se međusobno razlikuju. Samo Nova godina i Međunarodni praznik rada (1. maj) se, po tri važeća zakona, praznuju u cijeloj zemlji. Zakon o praznicima entiteta Republike Srpske, pored ostalog, ne prepoznaje Dan državnosti BiH i vlasti tog entiteta ga ne obilježavaju 25. novembra. Predstavnici vlasti u tom entitetu smatraju da BiH nije nastala 25. novembra 1943. godine, već 21. novembra 1995. godine, na dan parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma što je praznik u Republici Srpskoj.

Više stotina ljudi okupilo se u ponedeljak na protestu podrške televiziji N1 kod šatorskog naselja u centru Beograda, takozvanom "Ćacilendu" gde je ekipa tog regionalnog medija napadnuta prošle nedelje. Na skup podrške pozvala su novinarska udruženja na mestu gde se desio napad, nedaleko od Narodne skupštine Srbije. Tokom skupa je došlo i do tenzija kada je došla grupa koja je nosila transparente sa porukama podrške provladinim medijima. Oni su s parolama poput "Hvala na podršci, novinarke Informera" prošetali kroz učesnike protesta i dočekani su zvižducima. Transparente su nosili predsednica novoosnovanog medijskog udruženja Asocijacija novinara Srbije Ivana Vučićević, direktor Srpskog telegrafa Saša Milovanović i drugi. Oni se povukli posle oko pola sata. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal Pres, Slavko Ćuruvija fondacija i GS KUM Nezavisnost, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pozvali su na skup podrške N1, kao i sa svim novinarima koji su u proteklom periodu bili meta napada dok su izveštavali u javnom interesu. Televizija N1 prošle nedelje je saopštila da je jedan muškarac napao njenu ekipu koja je snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kom se nalaze pristalice vlasti. "Prišao je našoj ekipi i tražio da ne snimaju. Nakon toga uzeo je kameru i više puta je bacio na asfalt", objavio je N1, navodeći da pripadnici policije koji su stajali u blizini nisu reagovali na incident, već da su prišli tek na poziv novinarke televizije. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji hitno preduzimanje radnji u cilju utvrđivanja identiteta napadača na ekipu televizije N1 koji se dogodio kod "Ćacilenda". Programski direktor N1 Igor Božić izjavio je nakon incidenta da "postoje indicije" da je u pitanju osoba koja je osuđena na petnaest godina zatvora zbog ubistva. Podaci koje je Božić naveo i izveštaji televizije N1 sugerišu da je reč je o Vladanu Sretenoviću koga je Radio Slobodna Evropa (RSE) 2. novembra identifikovao kao jednog od redara na ulazu u "Ćacilend". Od početka godine do kraja oktobra, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je više od 280 incidenata usmerenih protiv novinara u Srbiji. Broj napada na novinare poklopio se masovnim protestima koje predvode studenti u blokadi zahtevajući odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom sadu 1. novembra prošle godine kada je poginulo 16 ljudi. Novinari su suočeni i s napadima predstavnika vlasti i provladinih medija, ali i s policijskim pendrecima i suzavcem. Uprkos prijavama policiji, za sada nije poznato da je rasvetljen ijedan od slučajeva policijske sile protiv novinara, niti da su napadači kažnjeni.

Ukrajinski pregovarači su otišli Ženeve posle razgovora s predstavnicima SAD o predlozima za okončanje rata s Rusijom, izjavio je u ponedeljak predsednik Volodimir Zelenski, dok se i dalje postavljaju pitanja o tome da li bi sporazum mogao biti postignut Dana zahvalnosti, roka koji je postavio američki predsednik Donald Tramp (Trump). "Očekujem večeras puni izveštaj o napretku razgovora u Ženevi i glavnim naglascima naših partnera", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. "Na osnovu tih izveštaja, odredićemo sledeće korake i vremenski okvir. Nastavićemo koordinaciju s Evropom i drugim partnerima širom sveta", dodao je on, ne iznoseći detalje. Dve strane su navele da su razgovori u švajcarskom gradu pokazali "značajan napredak" ka okončanju rata i doveli do "ažuriranog i poboljšanog" okvira koji bi "u potpunosti potvrdio“ suverenitet ratom razorene zemlje i doneo pravedan mir. Saopštenje iz Vašingtona u nedelju nije pružilo konkretne informacije niti detalje o tome koje su izmene napravljene u mirovnom planu od 28 tačaka koji je predložio Tramp, a koji su pristalice Kijeva kritikovale kao previše naklonjen Rusiji. "Razgovori su bili konstruktivni, fokusirani i puni poštovanja, podvlačeći zajedničku posvećenost postizanju pravednog i trajnog mira", navodi se u zajedničkom saopštenju SAD i Ukrajine. "Potvrdili su da svaki budući sporazum mora u potpunosti podržati suverenitet Ukrajine i doneti održivi i pravedan mir. Kao rezultat diskusija, strane su sastavile ažurirani i poboljšani mirovni okvir", dodaje se, bez navođenja detalja. Sam Tramp zasad se nije oglasio, dok je nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Mertz), posle konsultacija s liderima Evropske unije, izgleda naznačio da je malo verovatno da će biti ispunjen rok do 27. novembra koji je Tramp postavio da Ukrajina prihvati plan. "To je naporan proces", rekao je Merc posle diskusija na marginama samita Evropske unije i Afričke unije u glavnom gradu Angole, Luandi, dodajući da će "u najboljem slučaju ove nedelje biti manjih koraka napred". "Sledeći korak mora biti: Rusija mora sesti za pregovarački sto... I ako je to moguće, onda će se svaki trud isplatiti", dodao je on. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak novinarima u Moskvi 24. novembra da Rusija još nije dobila nikakve informacije od Vašingtona o razgovorima. "Još nismo videli nikakav plan. Pročitali smo saopštenje izdato posle razgovora u Ženevi. Uneti su određeni amandmani na tekst koji smo ranije videli. Čekamo. Čini se da se dijalog tamo nastavlja, neki kontakti će se nastaviti. Još jednom, zasad nismo dobili ništa zvanično", rekao je Peskov. Zajedno s evropskim saveznicima Ukrajine, mnogi američki kongresmeni – uključujući i neke republikance – napali su prvobitni predlog, uz ocene nekih da je to "lista želja" Kremlja. U saopštenju Bele kuće se navodi da je „ukrajinska delegacija potvrdila da su sve njihove glavne brige – bezbednosne garancije, dugoročni ekonomski razvoj, zaštita infrastrukture, sloboda plovidbe i politički suverenitet – temeljno razmotrene tokom sastanka". Sastanak Zelenskog i Trampa?Više zapadnih novinskih agencija pozivalo se na neimenovane izvore koji kažu da su američki i ukrajinski zvaničnici razgovarali o potencijalnoj poseti Zelenskog Vašingtonu – već ove nedelje – kako bi razgovarao s Trampom. Rojters (Reuters) je citirao jedan izvor koji je rekao da će se razgovori fokusirati na najosetljivija pitanja u mirovnom planu od 28 tačaka koji je predložio Tramp – kao što je mogućnost ukrajinskih teritorijalnih ustupaka Rusiji. Originalni plan nije zvanično objavljen, ali je procureo i mediji su ga objavili. Uslovi plan zahtevaju velike ustupke od Kijeva i izgleda da odražavaju mnoge zahteve Kremlja – uključujući predaju ukrajinske Donjecke i Luganske oblasti – poznate kao Donbas – i Krima, zajedno s ograničavanjem veličine ukrajinske vojske. Od Kijeva bi se takođe zahtevalo da uspostavi ustavnu zabranu pridruživanja NATO-u, dok bi se ograničenja postavila samom zapadnom vojnom savezu u vezi sa stacioniranjem njegovih trupa. Finansijske sankcije Moskvi bi takođe bile ublažene prema planu. Zauzvrat, Ukrajina bi dobila neki oblik "bezbednosnih garancija", pre svega od SAD, bilo bi joj dozvoljeno da uđe u Evropsku uniju i dobila bi neke finansijske beneficije. Rusija bi takođe morala da se povuče s nekih ukrajinskih područja koja trenutno okupira. Posle otpora američkih kongresmena i saveznika iz inostranstva, Tramp je ostavio otvorenu mogućnost za izmenu plana. Detalji evropskog planaNemačka novinska agencija DPA prenela je da alternativni evropski plan ne bi zahtevao od Ukrajine da ustupi teritoriju koju još kontroliše i da bi postavio veći limit na veličinu njenih oružanih snaga – na 800.000 vojnika, umesto ograničenja od 600.000 u američkom predlogu. Ukrajina bi takođe dobila snažne bezbednosne garancije. Takođe, članstvo Ukrajine u NATO-u ne bi bilo eksplicitno isključeno, a Rusiji ne bi bila data opšta amnestija za ratne zločine, objavila je DPA, ne navodeći svoje izvore. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdogan) rekao je da će u ponedeljak telefonom razgovarati s ruskim kolegom Vladimirom Putinom o mirovnim naporima u Ukrajini. Višestruke žrtve u HarkivuU međuvremenu, dok su pregovori bili u toku u Ženevi, ubijanje se nastavilo u ratu koji se približava svojoj četvorogodišnjoj granici. Ukrajinski zvaničnici saopštili su da je Rusija u nedelju izvela "masovni" napad dronovima na Harkiv, u kojem su poginule najmanje četiri osobe, dok je 17 drugih povređeno. Rusija skoro svake noći izvodi napade raketama i dronovima na ukrajinske stambene, komercijalne i infrastrukturne objekte. Kremlj negira da napada civilna područja uprkos široko rasprostranjenim napadima na takva područja. Ruski napadi na energetsku infrastrukturu ostavili su milione ljudi bez grejanja ili struje satima svakog dana. Kopnena ofanziva na istoku Ukrajine takođe je povećala pritisak na Kijev dok pokušava da pregovara o mirovnim uslovima. Ukrajina je odgovorila lansiranjem dronova na energetske i druge objekte unutar Rusije za koje Kijev tvrdi da se koriste za pokretanje napada na ukrajinske gradove. U Rusiji su takođe zabeleženi nestanci struje, dok je njena ekonomija teško oštećena zbog ratnih izdataka i zapadnih sankcija. Izvori: Reuters, dpa

Republikanski kongresmen Mike Turner i demokrata Donald Norcross održali su 24. novembra u Prištini odvojene sastanke s predsjednicom Kosova Vjosom Osmani i vršiteljem dužnosti premijera Albinom Kurtijem (Aljbin Kurti), te razgovarali o produbljivanju saradnje dvije zemlje u raznim oblastima. Osmani je u izjavi za medije rekla da oba kongresmena već dugo podržavaju Kosovo. "Kao doprinos miru u regiji imamo ovu posjetu koja uključuje gotovo cijelu regiju, kako bismo vidjeli kako možemo nastaviti saradnju u korist mira i stabilnosti. Stoga su to bila pitanja o kojima smo razgovarali, bilateralna saradnja Kosova i SAD-a, razvoj događaja u sektoru sigurnosti i odbrane, naše usklađivanje s NATO-om, sigurnosni izazovi s kojima se suočavamo i kako možemo još više koordinirati sa SAD-om kako bismo imali što uspješniju integraciju srpske zajednice unutar Kosova", rekla je predsjednica Kosova. Osmani je zamoljena da prokomentariše izjavu koju je lokalnim medijima na Kosovu dao bivši američki izaslanik za Zapadni Balkan Philip Reeker, koji je pozvao da zemlja ima vladu koja sarađuje sa SAD-om. "Nikada nije bilo i nikada neće biti antiameričke vlade na Kosovu", rekla je Osmani, naglašavajući da Kosovo ima najviše proameričkog naroda na svijetu i "svaka kosovska vlada dolazi od istog ovog naroda". "Dakle, ne može biti razlika između ljudi koji stvaraju Vladu i Vlade, sve dok svaka Vlada ima svoje metode, strategije, način na koji radi sa partnerima i kako su radili i kako će raditi u budućnosti. Predlažem da pitanja uputite Vladi", rekla je Osmani. Dodala je da SAD vidi kao egzistencijalnog partnera u razvoju Kosova, u zaštiti slobode i nezavisnosti i u prevazilaženju sigurnosnih izazova. "Oni su nezamjenjivi partneri za našu sigurnost, naš napredak u evroatlantskim integracijama, stoga je neophodno da imamo punu koordinaciju", kazala je Osmani. U međuvremenu, nakon sastanka kongresmena s Kurtijem, njegov ured je saopštio da se razgovor s američkom delegacijom fokusirao na saradnju u oblasti odbrane. Nedavno je Kosovo primilo određenu vojnu opremu koju je kupilo od SAD-a, uključujući dronove i oklopna vozila. Država je takođe naručila protivtenkovske sisteme Javelin, a potpisala je i Sporazum o komunikacijskoj interoperabilnosti i sigurnosti (CISMOA), ključni dokument koji omogućava sigurnu razmjenu informacija i povećanu interoperabilnost između dvije snage. "Pored ulaganja u odbranu, (vršilac dužnosti) premijera izjavio je da Kosovo ostaje čvrsto u svojoj evroatlantskoj orijentaciji i svom cilju članstva u NATO-u i EU, ne samo kao korisnik sigurnosnog kišobrana, već i kao doprinos miru i sigurnosti na evropskom kontinentu", navodi se u saopštenju Kurtijevog ureda. Kurti je s američkom delegacijom razgovarao i o mogućnostima saradnje u oblasti energetike i tehnologije te u drugim projektima koji se očekuju da će biti provedeni, poput onih u željezničkom transportu. Dvojica američkih kongresmena posjetila su Kosovo u okviru regionalne turneje. Dan ranije posjetili su Srbiju, gdje su se sastali sa srbijanskim predsjednikom Aleksandrom Vučićem.

Osnovno tužilaštvo u Prištini saopštilo je da je uhapšena osoba osumnjičena za napad sjekirom na svoju suprugu u Donjem Gadimlju, Lipljan, 24. novembra. "Incident je klasifikovan kao 'pokušaj teškog ubistva'. Nakon intenzivne istrage, osumnjičeni K.E. je uhapšen oko 12.30", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kaltrina Šalja (Shala), portparolka Osnovnog tužilaštva u Prištini. Policija je prethodno potvrdila slučaj, rekavši da traga za osumnjičenim, dok je za žrtvu navedeno da je poslana u Hitnu pomoć. Žrtva je zbrinuta na Hitnoj pomoći Univerzitetskog kliničkog centra Kosova, a zvaničnici su lokalnim medijima rekli da je njeno stanje stabilno. Kako prijaviti nasilje na Kosovu?Mreža žena Kosova izrazila je zabrinutost zbog slučaja, rekavši da je ženu "brutalno napadao sjekirom bivši suprug, uprkos činjenici da je protiv njega imala aktivnu zaštitnu naredbu". "Ovaj slučaj još jednom pokazuje da nedostatak pune provedbe zaštitnih naredbi i dalje ugrožava živote žena na Kosovu, ne pružajući im zaštitu na koju imaju zakonsko pravo", saopštila je Mreža žena Kosova. Ova mreža je zatražila od suda da donese odluku o postavljanju elektronske narukvice za praćenje, izricanju zasluženih kazni i ubrzanju postupaka u slučajevima nasilja u porodici "i da ne dozvoli toleranciju prema počiniocima". "Nasilje nad ženama je zločin i mora se tretirati kao nacionalna vanredna situacija. Nijedna žena ne bi trebala živjeti u strahu, a nijedna zaštitna naredba ne bi trebala ostati na papiru", saopštila je Mreža žena Kosova, organizacija koja pruža besplatne pravne savjete i pomoć svim žrtvama nasilja zasnovanog na spolu. Organizacije i institucije za ljudska prava često su izražavale zabrinutost zbog nasilja nad ženama, jer je Kosovo posljednjih godina zabilježilo porast slučajeva nasilja u porodici. Prema podacima Policije Kosova, u 2024. godini prijavljeno je 2.959 slučajeva nasilja u porodici, u poređenju sa 2.460 slučajeva u 2023. godini. U velikoj većini njih, žrtve su žene. Žene su nekoliko puta protestovale na Kosovu tražeći veću sigurnost za sebe. Od 2010. do marta 2025. godine, na Kosovu je ubijeno 59 žena. U većini slučajeva, počinioci ovih zločina bili su njihovi muževi ili bivši muževi. U septembru 2020. godine, Kosovo je usvojilo Istanbulsku konvenciju, koju je sastavilo Vijeće Evrope kao instrument koji obavezuje države da se bore protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Međutim, organizacije koje se bave pravima žena često su kritikovale pravosudne institucije, rekavši da "blage kazne" "ohrabruju" počinitelje ovih zločina.

Trgovinski pregovori Evropske unije (EU) i SAD napreduju, ali predstoji još posla na aspektima kao što su tarife na čelik, izjavio je 24. novembra šef EU za trgovinu Maroš Šefčovič. Ministri trgovine EU u Briselu će sa američkim kolegama, ministrom trgovine Howardom Lutnickom i trgovinskim predstavnikom Jamiesonom Greerom razgovarati o spornim trgovinskim odnosima. Razgovori s američkim kolegama obuhvatiće i kritične materijale i sirovine, rekao je Šefčovič novinarima. U središtu razgovora je provedba sporazuma o carinama između SAD-a i EU postignutog u julu, kao i globalna pitanja poput prekomjernog kapaciteta i protekcionizma, prenosi Dpa. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i američki predsjednik Donald Trump složili su se ljetos da će se osnovna tarifa od 15 posto primjenjivati na većinu uvoza EU u SAD. Evropska unija (EU) i SAD su 20. avgusta objavile zajedničku izjavu u kojoj navode da će američka sveobuhvatna carinska stopa biti maksimalno 15 odsto za veliku većinu izvoza iz EU, uključujući strateške sektore kao što su automobili, farmaceutski proizvodi, poluprovodnici i drvo. Od 1. septembra za neke grupe proizvoda primenjuje se poseban režim, odnosno samo carine utvrđene prema načelu najpovlaštenije nacije. To uključuje nedostupne prirodne resurse, avione i dijelove aviona, generičke farmaceutske proizvode i njihove sastojke i kemijske prekursore. Vašington je prethodno prijetio uvođenjem mnogo većih tarifa. Zauzvrat, EU je dala nekoliko ustupaka, uključujući obećanje da će do kraja Trumpovog mandata kupiti američku energiju u vrijednosti od 750 milijardi dolara i druga velika ulaganja. Međutim, neki detalji sporazuma i njihova provedba još uvijek nisu jasni. EU je takođe zabrinuta zbog posljedica restriktivne trgovinske politike Vašingtona pod Trumpovom administracijom. Postoji zabrinutost da bi američke tarife na robu iz drugih regija mogle dovesti do toga da se globalni prekomjerni kapaciteti prodaju EU po dampinškim cijenama umjesto SAD-u, što bi dovelo do dodatnog pritiska na evropske ekonomije.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine ažurirala je u ponedjeljak ujutro, 24. novembra preliminarne rezultate izbora za predsjednika Republike Srpske, prema kojima se smanjila razlika između pobjednika Siniše Karana iz vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u odnosu na Branka Blanušu. Za Karana je glasalo 217.324 birača, što je 50,30 posto, dok je kandidat Branko Blanuša iz opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) dobio 208.955 glasova, odnosno 48,37 posto. Razlika između dva kanditata je trenutno tek 8.369 glasova. CIK BiH ove rezultate temelji na obrađenih 439.897, odnosno 99,72 posto obrađenih glasačkih listića. Od toga broja, nevažećih je 7.862 glasačka listića Opozicijska Srpska demokratska stranka (SDS) je odbacila brojke SNSD-a, tvrdeći da postoje odstupanja u "nekoliko stotina glasova" u korist svog kandidata. Vršitelj dužnosti predsjednika SDS-a Jovica Radulović rekao je da će pričekati službene rezultate na koje su najavili žalbu Centralnoj izbornoj komisiji i Sudu BiH. "Ovi izbori se ne završavaju večeras, nego tek nakon što se ponove u Doboju, Zvorniku i Laktašima", kazao je kandidat SDS-a Branko Blanuša, ponavljajući tvrdnju opozicije da su prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske "pokradeni". Branko Blanuša, kandidat Srpske demokratske stranke je u nedjelju navečer 23. novembra rekao da se glasanje mora ponoviti u Doboju, Zvorniku i Laktašima, navodeći navodne nepravilnosti. Novoizabrani predsjednik RS-a ostat će na funkciji do oktobra 2026., kada bi se u cijeloj Bosni i Hercegovini trebali održati opći izbori na državnoj, entitetskoj i kantonalnoj razini. Prijevremeni izbori u RS-u su raspisani nakon što je Miloradu Dodiku u avgustu oduzet mandat predsjednika Republike Srpske nakon što je pravosnažno osuđen zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Christiana Schmidta. Godinu zatvorske kazne je otkupio za oko 18.000 eura, ali mu je ostala šestogodišnja zabrana obavljanja javnih funkcija. Narodna skupština RS imenovala je Dodikovu dugogodišnju savjetnicu Anu Trišić Babić za vršiteljicu dužnosti predsjednice entiteta do izbora novog predsjednika. Iako je Dodik pozivao na bojkot izbora, na koncu je SNSD kandidirao Karana koji je dugogodišnji ministar u Vladi Republike Srpske i Dodikov pravni savjetnik. S Dodikom je donedavno bio i na američkoj "crnoj listi".

Siniša Karan, kandidat vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), pobjednik je prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske, prema prvim preliminarnim rezultatima koje je objavila Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Karan je osvojio 200.116 glasova, odnosno 50,89 posto, dok je opozicijski kandidat Branko Blanuša iz Srpske demokratske stranke (SDS) dobio 188.010 glasova, odnosno 47,81 posto, saopćio je CIK u nedjelju navečer. Ostali kandidati osvojili su otprilike po 1.000 glasova. CIK je saopćio da su rezultati temeljeni na 2.008 obrađenih biračkih mjesta ili 92,79 posto od ukupno 2.164, a konačno prebrojavanje očekuje se u roku od pet dana. Glasala su 443,472 birača ili 35,78 posto od 1.264.364 koliko je registrirano Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik, koji je smijenjen s dužnosti u avgustu nakon što je osuđen za neprovođenje odluka međunarodnog visokog predstavnika, rekao je da će Karan na kraju imati "12.000 do 13.000 glasova prednosti". "Karana će imati od 12.000 do 13.000 hiljada glasova više", kazao je predsjednik SNSD-a Milorad Dodik, koji je u avgustu smijenjen s pozicije predsjednika Republike Srpske nakon što je pravosnažno osuđen za nepoštivanje odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice. Dodik je ponovio svoje optužbe protiv visokog predstavnika Christiana Schmidta i zapadnih veleposlanstava, rekavši da birači "nisu željeli ove izbore". "Sada imaju dva Dodika", dodao je i najavio da će se "Republika Srpska sad baviti svojim repozicioniranjem i tražiti da joj se vrate sve njene nadležnosti koje smo dobili u Daytonskom mirovnom sporazumu". Karan je kazao da je "srpski narod dao odlučan odgovor stranom okupatoru, a institucijama Republike Srpske veliku moć". Opozicijska Srpska demokratska stranka (SDS) je odbacila brojke SNSD-a, tvrdeći da postoje odstupanja u "nekoliko stotina glasova" u korist svog kandidata. Vršitelj dužnosti predsjednika SDS-a Jovica Radulović rekao je da će pričekati službene rezultate na koje su najavili žalbu Centralnoj izbornoj komisiji i Sudu BiH. "Ovi izbori se ne završavaju večeras, nego tek nakon što se ponove u Doboju, Zvorniku i Laktašima", kazao je kandidat SDS-a Branko Blanuša, ponavljajući tvrdnju opozicije da su prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske "pokradeni". Blanuša je rekao da se glasanje mora ponoviti u Doboju, Zvorniku i Laktašima, navodeći navodne nepravilnosti. Novoizabrani predsjednik RS-a ostat će na funkciji do oktobra 2026., kada bi se u cijeloj Bosni i Hercegovini trebali održati opći izbori na državnoj, entitetskoj i kantonalnoj razini. Prijevremeni izbori u RS-u su raspisani nakon što je Miloradu Dodiku u avgustu oduzet mandat predsjednika Republike Srpske nakon što je pravosnažno osuđen zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Christiana Schmidta. Godinu zatvorske kazne je otkupio za oko 18.000 eura, ali mu je ostala šestogodišnja zabrana obavljanja javnih funkcija. Narodna skupština RS imenovala je Dodikovu dugogodišnju savjetnicu Anu Trišić Babić za vršiteljicu dužnosti predsjednice entiteta do izbora novog predsjednika. Iako je Dodik pozivao na bojkot izbora, na koncu je SNSD kandidirao Karana koji je dugogodišnji ministar u Vladi Republike Srpske i Dodikov pravni savjetnik. S Dodikom je donedavno bio i na američkoj "crnoj listi".