Ministri inostranih poslova država članica Evropske unije (EU) postigli su politički dogovor o proširenju režima sankcija protiv Irana, koji obuhvata i sankcije protiv lica i subjekata uključenih u ograničavanje slobode plovidbe u Hormuškom moreuzu. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas potvrdila je postizanje političkog dogovora, ali je najavila uvođenje sankcija u maju, nakon što budu sprovedene sve odgovarajuće procedure za njihovo usvajanje. "Ministri (EU) su jasno stavili do znanja da je sloboda plovidbe neosporna. Svakodnevni poremećaji, bez obzira da li je Hormuški moreuz otvoren ili zatvoren, su nepromišljeni. Tranzit kroz moreuz mora ostati slobodan. Evropa će odigrati svoju ulogu u obnavljanju slobodnog protoka energije i trgovine kada uslovi to dozvole", izjavila je Kallas. Osvrćući se na bezbednosnu situaciju u regionu, šefica evropske diplomatije je naglasila da iranski dronovi korišćeni protiv partnera u Persijskom zalivu "verovatno uključuju ruske tehnološke nadogradnje". Potvrdila je i blisku saradnju sa partnerima u Persijskom zalivu kako bi se to ograničilo, uključujući i kroz moguću koordinaciju u vezi sa sankcijama. "Niko od nas ne želi da vidi Iran sa nuklearnim oružjem. Slažemo se sa našim regionalnim partnerima da svako trajno rešenje mora da obuhvati i druga pitanja pored nuklearnog, uključujući iranski raketni program i njegovu kontinuiranu podršku terorističkim grupama", navela je visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kallas izjavila je da bi u narednim satima moglo doći do deblokade zajma za Ukrajinu. "Postoji novi zamah nakon mađarskih izbora i očekujem pozitivnu odluku o zajmu od 90 milijardi evra u naredna 24 sata", izjavila je Kallas nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU u Luksemburgu. Riječ je o zajmu Ukrajini koji je potreban kako bi zemlja nastavila odbranu od ruske agresije. Zajam su prvobitno odobrile sve države članice Evropske unije, ali ga je kasnije blokirao odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban, iako je ranije Mađarska glasala za njegovo usvajanje. Popravka naftovoda "Družba" otvara put usvajanju kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu i novoj rundi sankcija protiv Rusije, na koje je Mađarska trenutno stavila veto. Kamen spoticanja bio je naftovod "Družba", kojim se transportuje ruska nafta kroz Ukrajinu ka Mađarskoj i Slovačkoj. Naftovod nije u funkciji od ruskog napada dronom na zapadnu Ukrajinu krajem januara. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je u utorak, 21. aprila, da je naftovod popravljen i da može nastaviti sa radom. "Ukrajina je završila popravke na delu naftovoda Družba koji je oštećen ruskim napadom", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. Ova objava otvara put Mađarskoj da ukine veto na kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu. U svetlu političkih promena u Mađarskoj nakon izbora održanih 12. aprila na kojima je ubedljivu pobedu odneo opozicioni lider Peter Mađar, čime je okončana 16-godišnja vlast Viktora Orbana, Evropska unija smatra da postoji novi trenutak za donošenje odluka. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas navela je da EU takođe treba da razmotri i druge odluke koje su već duže vreme blokirane, poput otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom, kao i 20-og paketa sankcija, koji je takođe blokirala Mađarska.

Evropska unija (EU) planira ukidanje finansiranja Venecijanskog bijenala zbog odluke da se u okviru izložbe vrati Rusija, saopštila je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. "Dok Rusija bombarduje crkve i muzeje u Ukrajini i nastoji da izbriše ukrajinsku kulturu, ne bi joj trebalo dozvoliti da izlaže svoju kulturu", poručila je Kallas, dodajući da je odluka o povratku Rusije moralno pogrešna. Svake godine EU obezbeđuje Venecijanskom bijenalu grant od 2 miliona evra. Festival godišnje dobija finansiranje, uglavnom od italijanske države i opštine Venecije, koje se procenjuje na oko 19 miliona evra. Organizatori Venecijanskog bijenala objavili su listu učesnika, gde je i Rusija uključena među zemljama učesnicama. Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, ruski umetnici i kustosi su se povukli, a ruski paviljon je zatvoren. Organizator Bijenala formalno ne poziva države, jer nacionalni paviljoni funkcionišu autonomno. U maju, kada se otvara izložba, ruski paviljon će ponovo biti otvoren. Ovo pitanje je pokrenuto na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU. Zbog učešća Rusije, neke evropske države najavile su mogućnost bojkota izložbe. Finska je preko Ministarstva kulture već potvrdila da neće učestvovati na Venecijanskom bijenalu ako Rusija bude učestvovala na izložbi. Letonija je u utorak saopštila da je pozvala na izuzeće Rusije sa Venecijanskog bijenala 2026. godine, navodeći da njenu inicijativu podržava još 20 zemalja, kao i Ukrajina. Letonski ministar je pred evropskim kolegama izneo pismo u kojem se navodi da dopuštanje Rusiji da učestvuje na bijenalu rizikuje "normalizaciju agresije protiv Kijeva" i slabljenje pritiska na Moskvu. "Letonija je, zajedno sa još 20 zemalja i Ukrajinom, već pozvala organizatore da preispitaju učešće Rusije", navodi se u pismu.

Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta proglasili su 21. aprila blokadu zgrade Dekanata tog fakulteta u Beogradu nakon što im je odbijena žalba na preliminarne rezultate izbora za Studentski parlament. "Naši zahtevi nisu ispunjeni tako da ovog trenutka stupa na snagu blokada Dekanata do daljnjeg", naveli su 21. aprila na Instagramu. U večernjim satima studenti Medicinskog fakulteta izašli su iz zgrade Dekanata jer im je, kako kažu, zaprećeno policijom i krivičnim prijavama. Potom su blokirali Bulevar oslobođenja i blokirali saobraćaj prema Slaviji i Autokomandi. Studenti u blokadi okupljeni oko liste "Sinapsa" protestovali su u utorak kod Dekanata zahtevajući da se jedan broj glasačkih listića proglasi nelegalnim, jer su bili drugačije boje od regularnih, i da se proglasi pobeda njihove liste. Sinapsa tvrdi da je pobeda liste "Medicinski krug" proglašena uz 200 neregularnih listića. "Zahtevamo da izborna komisija tužilaštvu podnese krivičnu prijavu protiv odgovornih za učinjene malverzacije", saopštila je Sinapsa. Jedan od studenata rekao je nakon sastanka sa v.d. dekana Medicinskog da dekan nije mogao da im ispuni nijedan od zahteva i da će studenti podneti inicijativu za preispitivanje statusa organizacije "Medicinski krug". "Izborni materijal stavljen je na sigurno mesto kako bi se kasnije koristio prilikom krivičnih postupaka. Imali smo zahtev da u okviru izborne komisije pri ponovnom raspisivanju izbora učestvuju studenti drugih organizacija, obzirom da u trenutnom sastavu tog tela učestvuju isključivo studenti jedne organizacije", rekao je student, a preneo portal Mašina. Prošle nedelje, nakon održavanja izbora za studentski parlament Medicinskog fakulteta, policija je došla ispred zgrade te ustanove, a dan kasnije, inspekcija Ministarstva prosvete došla je na taj Fakultet zbog brojnih neregularnosti. Tokom policijske intervencie razbijeno je staklo na zgradi, a članovi izborne komisije napustili su Dekanat kroz razbijeni prozor uz pratnju policije, naveli su tada studenti koji su blokirali fakultete. Policija je saopštila da je postupala po prijavi zaposlenih koji su naveli da im grupa ljudi ispred fakulteta ne dozvoljava izlaz i pokušava nasilno da uđe. Policija je više puta od kraja 2024, kada su počele masovne studentske blokade u Srbiji, ulazila na fakultete. Blokade na više od 80 fakulteta na šest državnih univeziteta širom zemlje studenti su tada započeli zbog fizičkog napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu za koji su optuženi funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke predsednika države Aleksandra Vučića. Blokade su se potom proširile na ulice širom zemlje i kontinuirane građanske proteste predvođene studentima sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2014. Za tu pogibiju vode se dva sudska postupka, do sada niko nije odgovarao. Od tada je sve veći pritisak vlasti na fakultete. Najdrastičniji upadi policije obeležili početak 2026; Pripadnici Uprave kriminalističke policije masovno su 31. marta ušli u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i detaljno je pretresli u sklopu, kako je obrazložila policija, istrage smrti studentkinje na Filozofskom faklultetu. Nakon upada u Rektorat, policija je sprovodila hapšenja studenata na kućnim adresama, što je studentska zajednica opisala kao represiju i nezabeležen pritisak na fakultete i univerzitet. Rektor Vladan Đokić i studentska zajednica taj postupak okarakterisali su kao pritisak na univerzitet i drastično kršenje njegove autonomije. Đokić se u medijima pominje kao mogući nosilac studentske liste na narednim izborima čije raspisivanje studenti traže od maja 2025. Vlast ne raspisuje izbore i na optužbe odgovara da univerzitet „ne može biti izvan zakona”. U zgradu Dekanata Medicinskog fakulteta u Beogradu policija je upala 17. aprila u dva sata posle ponoći, razbijajući prozore i vrata tokom blokade studenata nezadovoljnih izborima za Studentski parlament. Policijska brigada intervenisala je 21. januara u zgradi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zbog zbog blokade koju su sproveli studenti i profesori. Na Filozofskom fakultetu u Nišu u martu prošle godine zabeleženi su incidenti i napadi tokom protesta, policija je bila prisutna radi uklanjanja blokada u više univerzitetskih centara u junu 2025. Akademska zajednica ocenila je da upadima policije na fakultete vlast nastoji da, usled straha od poraza na izborima, demonstracijom sile suzbije studentski otpor i uguši akademsku autonomiju kao okosnicu građanskog bunta protiv korupcije širom zemlje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je pozvao Petera Mađara, pobednika na nedavnim parlamentarnim izborima u Mađarskoj, da poseti Srbiju. Vučić je objavio da je sa Mađarom razgovarao telefonom 21. aprila i čestitao mu na izbornoj pobedi. "Imali smo važan, dobar i sadržajan razgovor o ključnim temama za dalje unapređenje sveukupnih srpsko-mađarskih odnosa", napisao je Vučić na Instagramu. Dodao je da su razmotrili "neka od ključnih energetskih i drugih pitanja od značaja za dalji razvoj odnosa između dve zemlje, stabilan razvoj, sigurnije snabdevanje i snažnije regionalno povezivanje". Razmenili su i mišljenja o položaju srpske i mađarske manjine u dve zemlje, kao i o putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Partija Tisa (Tisza), koju predvodi Peter Mađar, pobedila je na parlamentarnim izborima 12. aprila u Mađarskoj i sa vlasti smenila Viktora Orbana i njegov Fides posle 16 godina vladavine. Tokom vladavine Orbana vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu. Obe vlade nastavile su da održavaju kontakte sa Moskvom, nakon što je Evropska unija uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Srbija od kraja 2021. ne napreduje u evropskim integracijama, čime je izgubila status predvodnika na tom putu na Zapadnom Balkanu. Jedan od razloga je i neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, odnosno odbijanje uvođenja sankcija Rusiji.

Mađarska naftna i gasna kompanija MOL navela je za Radio Slobodna Evropa da nastavljaju pregovore o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u u skladu sa potpisanim okvirnim sporazumom. MOL je tako odgovorio na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li promena vlasti u Mađarskoj može uticati na spremnost te kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u. Kako je navedeno pregovori se nastavljaju i u skladu sa propisima o sankcijama Sjedinjenih Država i Evropske unije. Završetak transakcije zahteva odobrenje američkog OFAC-a. MOL Grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 19. aprila posle sastanka sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da postoje crvene linije koje Srbija ne može da pređe. "Naš cilj je da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu, ali i da MOL preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS obavezao u prošlosti, a koje su od važnosti za Srbiju", napisala je ministarka na Instagramu. NIS je pod američkim sankcijama od oktobra 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. Rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. NIS pored rafinerije nafte u Pančevu, poseduje i maloprodajnu mrežu, kao i portfolio u oblasti istraživanja i proizvodnje.

Uprava policije Crne Gore saopštila je da intenzivno traga za Vehidom Murićem (25) iz Rožaja, koji se sumnjiči za izvršenje trostrukog ubistva u Podgorici. Tri tijela pronađena su rano 21. aprila u jednoj kući u podgoričkom naselju Stari aerodrom, saopšteno je iz Uprave policije. Kako je navedeno, službenici policije u koordinaciji sa Višim državnim tužilaštvom u Podgorici preduzimaju hitne mjere i radnje na njegovom lociranju i lišenju slobode, a svi raspoloživi kapaciteti policije stavljeni su na raspolaganje. "Prema dosadašnjim saznanjima, ovaj događaj nije povezan sa djelovanjem kriminalnih struktura, dok policija raspolaže informacijama o identitetu osumnjičenog za izvršenje ovog krivičnog djela i za njim se intenzivno traga", stoji u saopštenju policije. Policija sumnja da su krivičnom djelu prethodile lične razmirice između osumnjičenog i lica lišenih života. Uprava policije apelovala je na građane da, ukoliko imaju informacije koje mogu pomoći u pronalasku osumnjičenog, to prijave najbližoj policijskoj stanici ili pozivom na broj 122, uz upozorenje da budu oprezni. "Sva lica su porijeklom iz Rožaja. Na licu mjesta se vrši uviđaj. Prema preliminarnim informacijama sa lica mjesta, krivično djelo je najvjerovatnije izvršeno upotrebom hladnog oružja", dodaje se u saopštenju. Zločin se dogodio tokom prethodne noći, pokazuju prve informacije iz istrage.

Rusija će braniti interese Republike Srpske i Dejtonski sporazum, poručio je zamjenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško koji se u Banjaluci susreo sa zvaničnicima ovog bh. entiteta, 21. aprila. On je optužio zapadne zemlje, "naročito Berlin i London, da žele oduzeti Srbima ustavne nadležnosti i preuzmu kontrolu". "Sankcije ne mogu uticati na naše bilateralne odnose i mi ćemo ići u realizaciju naše saradnje kroz usaglašenu agendu", kazao je Gruško na konferenciji za novinare, kritizirajući i instituciju visokog predstavnika u BiH. Bosna i Hercegovina se pridružila sankcijama EU prema Rusiji, ali njihovom provođenju se protive predstavnici vlasti RS, predvođeni Miloradom Dodikom, predsjednikom Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Gruško je prvi ruski zvaničnik tog ranga koji dolazi u RS od početka ruske invazije na Ukrajinu. EU i Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u BiH nisu odgovorili na upite RSE za komentar najavljene posjete. Milorad Dodik je kazao kako "podržava rusku Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, te da RS neće dozvoliti uvođenje sankcija Rusiji". Rusija je napad na Ukrajinu počela 2022. godine, pod izgovorom da vodi "specijalnu vojnu operaciju", a ne rat protiv nezavisne susjedne zemlje, čiji je dio teritorije prisvojila. Dodik se osvrnuo i na pitanje države imovine. "Ukoliko se bude nametalo pitanje imovine, RS će morati donijeti vlastitu odluku o tome, a ona će biti da to ne prihvatamo i da smo spremni na samostalni razvoj", rekao je Dodik. Visoki predstavnik u BiH je 2006. godine iz odluke o zabrani raspolaganja državnom imovinom izuzeo perspektivnu vojnu imovinu, kako bi se ona odmah mogla knjižiti na državu. Zakon o odbrani BiH predvidio je da državno Ministarstvo odbrane od 1. januara 2006. preuzme pravo posjeda nad imovinom potrebnom za funkcionisanje Oružanih snaga. Predsjedništvo BiH, kao vrhovni komandant Oružanih snaga, kroz nekoliko odluka je utvrdilo raspored, strukturu i lokacije Oružanih snaga, te sastavilo spisak od 63 lokacije perspektivne vojne imovine. Kasnije je taj broj smanjen na 57. Posjete najviših zvaničnikaNajviši ruski zvaničnici rijetko posjećuju Banjaluku, najveći grad i administrativni centar RS. Obilasci su, uglavnom, na nivou gradova, poput posjete predstavnika Glavne uprave MUP-a Ruske Federacije za grad Moskvu, entitetskom MUP-u u novembru prošle godine. Banjaluku često posjećuju i predstavnici obrazovnog i zdravstvenog sektora Rusije, koji borave u banjalučkom Univerzitetu ili Univerzitetskom kliničkom centru. U posljednjih 10 godina, visoki ruski zvaničnici su tri puta dolazili u RS. Sergej Lavrov, šef diplomatije Rusije, posljednji put je u BiH boravio u decembru 2020. godine. Tada je bio u zvaničnoj posjeti Sarajevu, ali je posjetio i Istočno Sarajevo. Dvije godine ranije, Lavrov je nakon posjete Sarajevu boravio u Banjaluci i obišao mjesto izgradnje srpsko-ruskog hrama i kulturnog centra. Nekoliko mjeseci prije njega, u Banjaluci je bila Valentina Matvijenko, predsjednica ruskog Savjeta Federacije, gornjeg doma državnog parlamenta. Ona je tada izjavila da je ovaj entitet "bratska zemlja Rusije", te da je Moskva protiv proširenja NATO u Evropi.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova Federacije BiH se provode pretresi, u okviru kojih su obuhvaćene i službene prostorije ministra Rame Isaka, navodi se u saopštenju Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBIH u utorak, 21. aprila. "Naredbama je obuhvaćen pretres federalnog ministra unutrašnjih poslova Rame Isaka, službenih prostorija, kao i službenih računara koje koristi, uključujući i računare njegovih savjetnika i sekretara Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova, te izuzimanje materijalne dokumentacije i mobilnog uređaja", navodi se u saoopštenju. Pretresi su dio istrage koja se vodi protiv šefa Federalne uprave policije (FUP) Vahidina Munjića, šefice kabineta premijera FBiH Arijane Huseinović-Ajanović, policijskog službenika Muhameda Ohranovića i direktora Policijske akademije BiH Ervina Mušinovića. Munjić, Huseinović-Ajanović, Ohranović i Mušinović sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja, davanje i primanje nagrade ili drugih oblika koristi za trgovinu utjecajem, te posredovanje ili pogodovanje pri zapošljavanju i napredovanjima na pozicijama. Munjić se, pored ostalog, tereti i da je kao direktor FUP-a otkrivao informacije iz krivičnih postupaka. Još u decembru prošle godine policija je pretresla kancelarije premijera Federacije Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Ministarstva prometa i komunikacija ovog entiteta u Mostaru, te jedan privatni stambeni objekt. Tada su privremeno oduzeti službeni laptopi i dokumentacija u cilju prikupljanja dodatnih dokaza za daljnji rad na predmetu "Munjić i drugi", saopštio je tada Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organiziranog i međukantonalnog kriminala Vrhovnog suda Federacije BiH (POSKOK). "Predmet Munjić i dr. je u međuvremenu proširen na način da su mu pridružena još četiri predmeta formirana na osnovu krivičnih prijava protiv više lica, te se u okviru trenutnog stanja u predmetu vrše određene radnje i aktivnosti", navodi se u saopštenju Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBiH 21. aprila. Inače, pretresi u Ministarstvu unutrašnjih poslova FBiH se rade po naredbi Posebnog odjela Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine, a uz nadzor postupajućeg federalnog tužioca Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBiH.

Novinari, aktivisti i branitelji ljudskih prava nastavljaju da se suočavaju s nepogodnom situacijom u Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok u obe zemlje diskriminacija ostaje problem, ocenio je Amnesti internšnal (Amnesty International) u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu u 2026. Međunarodna organizacija za ljudska prava ocenila je da su se širom sveta tokom prošle godine proširile autoritativne prakse, kao i da su vlade koristile tehnologiju da omoguće i ojačaju takve prakse. Generalna sekretarka Amnesti internešnala Anjes Kalamar (Agnes Callamard) ocenila je da su u 2025. "napravljeni oštri zaokreti od međunarodnog poretka koji je zamišljen iz pepela Holokausta i potpunog uništenja svetskih ratova, i koji je građen sporo i bolno, mada nedovoljno, tokom proteklih 80 godina". Bosna i HercegovinaU BiH, navodi Amnesti, branioci ljudskih prava, aktivisti civilnog društva i nezavisni novinari, posebno u RS, često su bili izloženi verbalnim pretnjama, zlostavljanju na internetu i van interneta, kao i agresivnim i kontinuiranim kampanjama blaćenja, uključujući i od visokih javnih zvaničnika. Amnesti ističe da je u martu Narodna Skupština RS usvojila Zakon o posebnom registru i javnosti rada nevladinih organizacija, kojim se od neprofitnih organizacija zahtevalo da se upišu u poseban registar, što ih je izložilo povećanom pravnom nadzoru i potencijalno ih klasifikovao kao "agente stranog uticaja". Entitetska skupština je takođe usvojila izmene Krivičnog zakona RS, uvodeći novo krivično delo "nepoštovanja ili nesprovođenja odluka institucija i organa" RS, za šta grupe civilnog društva ukazuju da predstavlja veliku pretnju slobodi izražavanja, navodi Amnesti dodajući da je Ustavni sud BiH poništio oba zakona kao neustavna. Romi i "nekonstitutivni" narodi nastavili su da doživljavaju diskriminaciju u BiH, ističe Amnesti. U septembru je delegacija Saveta Evrope posetila BiH kako bi razgovarala o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio da su aranžmani za raspodelu vlasti u zemlji diskriminatorni, pošto je ljudima koji se nisu identifikovali kao pripadnici nekog od "konstitutivnih naroda" – Bošnjaka, Hrvata ili Srba – i dalje uskraćena adekvatna politička zastupljenost. Pored toga, u aprilu 2025. su vlasti i grupe civilnog društva započele konsultacije o Akcionom planu za socijalno uključivanje Roma 2026-2030, ali do kraja godine nije postignut konkretan napredak. Po pitanju diskriminacije, Amnesti ističe da je Skupština RS usvojila izmene Krivičnog zakona RS kojima se uklanja termin "rodni identitet" kao zaštićena karakteristika iz članova koji kriminalizuju zločine iz mržnje i govor mržnje, posle čega su grupe civilnog društva upozorile da će erodirati postojeću zakonsku zaštitu. Amnesti navodi da je Federacija Bosne i Hercegovine usvojila zakone koji priznaju femicid i pooštravaju kazne za počinioce porodičnog nasilja, ali da je pravna zaštita žrtava i dalje nedosledna širom zemlje, dok organizacije za prava žena upozoravaju da sveobuhvatna implementacija zahteva dodatnu edukaciju i obuku službenika za sprovođenje zakona. KosovoRodno zasnovano nasilje, rasistički uzvici, napadi na novinare i nedostatak zakona o građanskoj zajednici osoba istog pola ocenjeni su Amnestijevom izveštaju kao zastoji za Kosovo. Što se tiče rodno zasnovanog nasilja na Kosovu, Amnesti ukazuje na izveštaj Evropske komisije objavljen u novembru, u kojem se navodi da je rodno zasnovano nasilje na visokom nivou, posebno nasilje u porodici, kao i da napori da se podigne svest o tom pitanju i da se reše zastoji u pogledu institucionalne i pravne zaštite žena, nisu bili dovoljni za efikasnu borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. U odeljku o pravima žena i diskriminaciji Amensti pominje odluku Vrhovnog suda Kosova da zadrži na snazi administrativno uputstvo iz 2014. kojim se zabranjuje verska odeća u školama, što prema toj organizaciji, "ograničava pristup obrazovanju devojčicama koje nose maramu". Po pitanju medija, Amnesti navodi da je Udruženje novinara Kosova do novembra 2025. izvestilo o 63 slučaja pretnji i napada na novinare. Kao pozitivan pomak na Kosovu, Amnesti ukazuje na odluku Ustavnog suda iz maja 2025. kojom je ukinut zakon o proširenju ovlašćenja Nezavisne komisije za medije, koji su takođe osudile organizacije civilnog društva. U izveštaju se navodi da tokom političke krize nije bilo napretka u usvajanju zakona koji bi omogućio registraciju građanskih zajednica između osoba istog pola, kao i da za pripadnike LGBT još nije otvoreno specijalizovano sklonište, gde bi boravili članovi zajednice koji se suočavaju sa nasiljem. Amnesti navodi i da je Vlada Kosova pristala da prihvati zahteve za kompenzaciju žrtvama bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su proglašeni krivim pred Specijalizovanim većima u Hagu. SrbijaU Srbiji, kako navodi međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva nastavili su da se suočavaju sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom dok su vlasti pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. S druge strane, diskriminacija ostaje značajan problem koji u Srbiji pogađa žene i devojčice, Rome, LGBTI osobe i osobe s invaliditetom. Amnesti internešnal ističe da je Vlada Srbije pojačala transfer oružja Izraelu, dok su gonjenje ratnih zločina i regionalna pravosudna saradnja gurnuti u stranu. Dok su zemlju potresale demonstracije na kojima su traženi vanredni izbori i odgovornost vlasti predsednika Aleksandra Vučića posle pogibije 16 ljudi u urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu krajem 2024, demonstranti su bili izloženi prekomernoj upotrebi sile u više slučajeva širom zemlje, a policija je reagovala na uglavnom mirne demonstracije. Posmatrači ljudskih prava i novinari zabeležili su slučajeve zastrašivanja, batinanja i zlostavljanja od strane policije u civilu i uniformisanih policajaca, ukazuje Amnesti i navodi da su student demonstrante takođe nasilno napadale pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, čije je postupke Vučić kasnije odobrio i pomilovao. Amnesti podvlači i da je u martu 2025. policija upotrebila nešto je izgledalo kao zvučno oružje – poznato i kao akustični uređaj – protiv demonstranata u Beogradu, izazvavši stampedo. Neki demonstranti su prijavili dugoročne posledice oružja, uključujući probleme sa sluhom, mučninu i vrtoglavicu. Krajem aprila, Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom se navodi da vlada mora sprečiti upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja za kontrolu mase. U izveštaju Amnestija se takođe navodi da je policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, a da su desetine bile izložene šamaranju i udaranju nogama dok su bili vezani, kao i da je nekim pritvorenicima prećeno silovanjem, nasiljem i smrću. Novinari su bili mete dok su izveštavali o protestima i drugim pitanjima od javnog interesa, sa preko 160 slučajeva zastrašivanja i napada zabeleženih do sredine godine. Povodom slobode udruživanja Amnesti ukazuje da je Evropska komisija izvestila da visoki zvaničnici i tabloidi naklonjeni Vladi intenziviraju verbalne napade i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva i aktivista koji se zalažu za vladavinu prava, što je uključivalo otkrivanje ličnih podataka. Vlasti Srbije su takođe nastavile nezakonitu upotrebu špijunskog softvera i drugih invazivnih digitalnih forenzičkih alata protiv aktivista i novinara. Po pitanju diskriminacije, Amensti navodi da je Visoki komesar UN za ljudska prava izrazio zabrinutost zbog porasta govora mržnje usmerenog na žene, Rome i druge zajednice, kao i na LGBTI osobe i novinare. U septembru je nezavisna Grupa stručnjaka Saveta Evrope za akciju protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (GREVIO) izvestila o kontinuiranoj rasprostranjenoj diskriminaciji žena i devojčica u vezi s porođajem, majčinstvom i brigom o deci. Romske zajednice se i dalje, kako navodi Amnesti, suočavaju s visokim stopama siromaštva, isključenosti i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i drugim osnovnim uslugama. Amnesti ističe i da je Vlada Srbije blokirala efikasnu pravosudnu saradnju s drugim zemljama u regionu, kao i da nije ispunila svoju obavezu da promoviše odgovornost za ratne zločine u regionu. Takođe, Amnesti je naveo da je Srbija među zemljama koje su nastavile transfer naoružanja u Izrael uprkos pozivu stručnjaka EU da se to odmah prekine. Srbija je, kako se navodi, izvezla municiju u Izrael u vrednosti od više od 55 miliona evra, kršeći svoje obaveze prema Sporazumu o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu. Srbija je takođe odbila zahteve za pristup informacijama od javnog značaja o detaljima transfera između dve zemlje. 'Predatorski poredak'Generalna sekretarka Amnestija je u izveštaju ukazala da je u proteklih 80 godina je do dubokih transformacija sveta na bolje, kroz ostvarivanje veće pravde, rešavanju neravnoteže moći između država, priznavanja i zaštite prava autohtonih naroda, žena, LGBT osoba, i utvrđivanjem univerzalnih obaveza o suštinskoj jednakosti, seksualnim i reproduktivnim pravima i radnim pravima, ali da je takav poredak sada ugrožen zbog predatorskih praksi. Kalamar je kririkovala lidere kao što su predsednik SAD Donald Tramp (Trump), predsednik Rusije Vladimir Putin ili premijer Izraela Benjamin Netanjahu, navodeći su oni, među mnogim drugim, "sprovodili svoja osvajanja za ekonomsku i političku dominaciju kroz uništavanje, suzbijanje i nasilje u masovnim razmerama". "Nakon što su paralisali Savet bezbednosti UN kroz beskrupuloznu zloupotrebu prava veta, predatori sada tvrde da mehanizmi mira i bezbednosti ne funkcionišu i nastoje da ih zamene sebičnim alternativama", navela je Kalamar. "Predatorski svetski poredak odbacuje rasnu i rodnu pravdu, ismeva prava žena, proglašava civilno društvo zajedničkim neprijateljem i odbacuje međunarodnu solidarnost", istakla je generalna sekretarka Amnesti internešnala. Ona navodi da "predatorski svetski poredak" usmerava neviđeno povećanje vojnih investicija, omogućava ilegalni transfer oružja i nameće velika smanjenja budžeta za međunarodnu pomoć, rizikujući milione smrtnih slučajeva koji su se mogli izbeći i desetkujući hiljade organizacija koje rade za ljudska prava, seksualna i reproduktivna prava ili slobodu štampe. "Ovaj predatorski alternativni svetski poredak ućutkuje neslaganje i suzbija proteste, koristi dehumanizujuću retoriku i olakšava zločine iz mržnje i pretvaranje zakona u oružje", navela je Kalamar. Međutim, ističe ona, "izveštaji o smrti međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima su uveliko preuveličani". "Umrlice se objavljuju ne zato što je sistem neefektivan, neefikasan ili prespor, već zato što ne služi interesima politički i ekonomski moćnih i njihovih pomiritelja. Sada žele da verujemo da je sve to bila samo himera, prijatna fikcija koja je nadživela svoju svrhu"", istakla je Kalamar. Generalna sekretarka Amnesti internešanala je poručila da se toma mora pružiti otpor odbranom zaštitnih ograda i "ometanjem najgorih napada na poredak zasnovan na pravilima iz 1948. godine".

Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske, izjavio je da Republici Srpskoj "ne trebaju krediti Evropske unije", komentarišući najavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos koja je potvrdila da Zapadni Balkan rizikuje do juna da izgubi više stotina miliona eura zbog nedovoljne primjene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. Mogući gubici za Bosnu i Hercegovinu u slučaju da se ne preduzmu sve reforme su 373,9 miliona eura. "Nećemo podržati ništa gdje postoji centralizacija. Ta sredstva Plana rasta su donacija, a u značajnom dijelu su krediti, njihovi krediti nam ne trebaju", kazao je Dodik nakon sastanka sa liderom Hrvatske demokratske zajednice Draganom Čovićem u Banjaluci, 21. aprila. Za razliku od Dodika, Čović je rekao kako je "šteta propustiti bilo kakva sredstva iz Evropske unije". "Treba biti evropski put. Trebaju svi prioritetni projekti prema EU biti ispunjeni", kazao je Čović. Plan rasta je paket EU za region od šest milijardi eura. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina. BiH je nacrt reformske agende usvojila i poslala 30. septembra prošle godine u Brisel, godinu iza Albanije, Crne Gore, Kosova, Srbije i Sjeverne Makedonije. Prije toga je Evropska komisija za 108,5 miliona eura umanjila fond za BiH, vrijedan oko milijardu eura, te zaprijetila novim smanjenjem za deset posto. U izradu plana reformi koji još čeka odobrenje iz Brisela bile su uključena tri nivoa vlasti – državna, entitetske i deset kantonalnih – i 22 predstavnika su imala 772 primjedbe koje je Vijeće ministara BiH na kraju bez konsultacija s njima prihvatilo ili odbacilo. Koje su bile teme sastanka Dodika i Čovića?Dodik je na konferenciji za novinare najavio i kako će do izbora i nakon opštih izbora u oktobru ove godine, SNSD i HDZ ostati politički partneri. Prema riječima Čovića, primarna tema sastanka je bila Južna interkonekcija, te budžet institucija BiH, kojeg ova država nije usvojila u ovoj godini i nalazi se na privremenom finansiranju. "Treba završtiti priču i o Južnoj interkonekciji. Nakon što je Vlada RS dala saglasnost na telefonskoj sjednici za ovaj projekat, vjerujem da će to učiniti i Vijeće ministara BiH", kazao je Čović. Južna plinska interkonekcija je planirani gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskom plinskom mrežom i LNG terminalom na otoku Krku, čime bi se omogućila diversifikacija izvora snabdijevanja plinom. Prošle sedmice je Dom naroda Parlamenta FBiH usvojio izmjene i dopune zakona kojim se omogućava uključivanje američkog investitora u realizaciju projekta Južna interkonekcija. Riječ je o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., registrovanoj u Sarajevu, koja je u potpunom vlasništvu američke firme AAFS Infrastructure and Energy LLC. Izmjene zakona dolaze u trenutku kada se Federacija BiH suočava s pritiskom rokova koje je postavila Evropska unija u vezi s potpunom obustavom uvoza ruskog plina od januara 2028. godine. Prema obrazloženju Vlade Federacije BiH, osnovna trasa gasovoda ostaje nepromijenjena, ali su predviđeni dodatni odvojci, uključujući i novi krak prema Tuzli. Bosna i Hercegovina se trenutno snabdijeva isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije, jednim gasovodom od Zvornika do Sarajeva, izgrađenim prije oko četiri decenije. Istovremeno, u Banjaluci je 17. aprila potpisan ugovor o izgradnji gasovoda kroz Republiku Srpsku. Prethodno je Vlada tog bh. entiteta dala 1. aprila saglasnost da se za gradnju gasovoda kroz taj bosanskohercegovački entitet u budžetu obezbijedi nešto više od milijarde maraka (500 miliona eura). Radi se o novom gasovodu koji bi se trebao spojiti na gasni priključak Bosne i Hercegovine sa Srbijom kod Zvornika u BiH, a kroz koji trenutno stiže isključivo ruski gas. Evropska komisija je ranije, na upit Radija Slobodna Evropa, upozorila da planirani gasovod ne doprinosi smanjenju zavisnosti Bosne i Hercegovine od ruskog gasa, već bi je dodatno produbio, podsjećajući da EU od BiH očekuje usklađivanje s energetskim i vanjskopolitičkim ciljevima Unije. Kompanije koje će graditi gasovod su iz konzorcija koji predvodi Konvar iz Srbije, a u kome su još Jokić-invest iz Zvornika, Radis iz Istočnog Sarajeva, Zavod za zavarivanje iz Beograda i GasTeh iz Inđije.

Tri glavna politička subjekta na Kosovu izgleda da su daleko od postizanja dogovora o pitanju predsednika, što dovodi do toga da zemlja ide ka novim parlamentarnim izborima. Vladajući Pokret Samoopredeljenje i opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) u ponedeljak nisu uspeli da postignu dogovor, dok je nekoliko sati kasnije najveća opoziciona stranka, Demokratska partija Kosova (DPK), saopštila da smatra da je njen doprinos u vezi s pitanjem izbora predsednika "završen". DPK je saopštio da je tokom dana primio ponudu Pokreta Samoopredeljenje za predsednika, ali je lider ove stranke Bedri Hamza ocenio da je ponuda "neozbiljna". Ustavni rok za izbor predsednika ističe 28. aprila i ako do tada predsednik ne bude izabran u Skupštini, Kosovo ide na nove izbore. Dok se rok bliži kraju, politički analitičari kažu da vladajuća partija ne želi rešenje, dok opozicione stranke ne žele izbore, ali ne žele ni da se "potčine" Samoopredeljenju premijera Aljbina Kurtija (Albin). Sastanak Kurti-Abdidžiku bez dogovoraPosle sastanka u ponedeljak, Kurti je rekao novinarima da lider DSK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) nije prihvatio njegove ponude za sporazum i naznačio da je tad već pisao DPK-a Hamzi o mogućem sastanku. "Moram da kažem da su razgovori bili neuspešni jer lider DSK nije prihvatio nijednu od naših ponuda", rekao je Kurti, upozoravajući da je zemlja u riziku da ponovo izađe na prevremene izbore. On je rekao da je ponudio DSK-u da u zajedničkoj vladi s drugim partnerima ima mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i još tri ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. "Pre bih da upravo Abdidžiku bude moj zamenik i da na taj način započnemo novo poglavlje saradnje između DSK i Pokreta Samoopredeljenje", naglasio je Kurti. Abdidžiku je s druge strane rekao da se neće ponovo sastati s Kurtijem posle neuspeha razgovora. "Trudio sam se, pokušavao sam, nažalost, nisam uspeo. Sada ću se vratiti u DSK i velikoj misiji ujedinjenja desnice unutar DSK-a", rekao je Abdidžiku posle sastanka, ponavljajući stav svoje partije da jedna stranka ne može da vodi tri glavne institucije u zemlji: Skupštinu, Vladu i Predsedništvo. Prema njegovim rečima, Kurti je insistirao da mesto predsednika treba da ostane njegovoj partiji. Kurti je, s druge strane, insistirao da ne želi da njegova partija vodi tri glavne institucije u zemlji. Abdžiku je na pitanje da li postoji približavanje između DSK i bivše predsednice zemlje Vjose Osmani, čiji je mandat istekao 4. aprila, rekao da bi tako nešto bila dobra vest i za Kosovo i za DSK. "To je moj cilj i radiću na tom cilju do poslednjeg dana", rekao je on. 'Završen' doprinos DPK-aPosle sastanka Upravnog odbora DPK-a, lider te stranke Hamza rekao je novinar da mu je Kurti poslao ponudu putem Vocapa (WhatsApp)i dodao da nije dobio zvaničan poziv za sastanak. "Ponuda je sledeća, da poslanici DPK-a ostanu u sali, glasaju i da se rezultat toga DPK-u ponudi mesto predsednika Skupštine uz određenu izmenu – da Samoopredeljenju pripadne mesto potpredsednika Skupštine koju trenutno ima DPK. Kao prvo, ovo nije ozbiljno, jer je predsedništvo Skupštine konstituisano", rekao je Hamza, dodajući da pored toga što takva ponuda nije ozbiljna, ona nije "ni ustavna“. Hamza je rekao da je stav stranke da ona predloži predsednika, ali ne nužno nekoga ko bi bio deo stranačkih struktura. S druge strane, Kurti je, posle sastanka s Abdidžikuom, izjavio da je poslao poziv DPK-u za sastanak. Na pitanje da li bi sličnu ponudu koju je izneo DSK-u dao DPK-u, Kurti nije želeo da otkrije detalje, ali je dodao da je "ponuda za zajedničku vladu koja je data DSK-u bila isključivo za DSK". Kurti je kritikovao DPK navodeći da je u prethodnim razgovorima ta opoziciona partija tražila da neko iz njenih redova bude izabran za predsednika, a da nije imenovala mogućeg kandidata. On je to ponovio u ponedeljak, rekavši: "DPK je od mene tražila da napravim blanko politički dogovr gde oni predlažu dva kandidata, a mi glasamo za njih." DPK je u saopštenju naveo da je pokazao "spremnost" da doprinese izboru novog predsednika, pošto je petogodišnji mandat bivše predsednice Kosova Vjose Osmani istekao 4. aprila. Ta partija je navela da podržava mogućnost konsenzualnog kandidata, "bez ikakvog uslovljavanja" ili učešća u vlasti. "Međutim, uprkos ovom konstruktivnom pristupu, nedostatak političke volje i institucionalna ozbiljnost aktuelne vlasti ponovo onemogućava izbor novog predsednika. Shodno tome, DPK smatra svoj doprinos ovom procesu završenim", navodi se u saopštenju. Na sastanku u ponedeljak, DPK je usvojio političku izjavu u kojoj se navodi da se zemlja suočava s uzastopnim političkim i institucionalnim krizama koje "direktno izaziva parlamentarna većina, koja kroz kontinuirane blokade i nedostatak državne odgovornosti parališe normalno funkcionisanje institucija, politizuje ih i šteti interesima građana i države". Ko je kriv?Za neuspeh razgovora Samoopredeljenja i DSK-a o pitanju predsednika, politikolog Driteo Arifi krivi vladajuću partiju. Prema njegovim rečima, problemima treba dati dati rešenja i pravac. "U ovom slučaju, naročito vladajuća partija ne želi pravi pravac, već želi način da sebe predstavi kao žrtvu, kao da su drugi ti koji joj ne ostavljaju prostor za rad. Već godinu i po dana smo manje-više u ovoj krizi, gde prvoplasirana partija ne želi rešenje, već na neki način želi uzurpaciju i potčinjavanje svega što postoji na Kosovu", rekao je on za Radio Slobodna Evropa. Prema njegovim rečima, takav pristup šteti svima, posebno Samoopredeljenju, upozoravajući da Kurtijeva partija može da izgubi poverenje građana "ako nastavi da se redovno, neprestano i za sve žali“. Na pitanje da li misli da postoji šansa za dogovor između Samoopredeljenja i DPK, Arifi je skeptičan, ali dodaje kaže da bi se stvari mogle pomeriti u poslednjem trenutku. "Mislim da opozicione stranke ne žele da idu na izbore, ali ne žele ni da budu brutalno potčinjene. Na neki način, ne vidim normalan dogovor", rekao je Arifi. Prema Ustavu, predsednik Kosova se bira sa dve trećine glasova u prva dva kruga ili 61 glasom u trećem krugu glasanja, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zbog toga je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju, s obzirom na to da nijedna partija, pa ni Kurtijeva vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. Hadžiju je u nedelju pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine. Prethodni pokušaji da se izabere novi predsednik nisu uspeli jer nijedna strana nije izgledala spremna na ustupke. Vladajuća partija je na sednici 5. marta predstavila dva imena za predsednika: Glauka Konjufcu, ministra spoljnih poslova i dijaspore, i poslanicu Fatmire Muladžu-Kolčaku (Mullhaxha -Kollcaku), ali sednica nije održana zbog nedostatka kvoruma, pošto je opozicija napustila salu. Sledećeg dana, bivša predsednica Osmani izdala je ukaz o raspuštanju parlamenta i otvaranju puta za nove izbore. Sama Osmani je želela drugi mandat, ali nije obezbedila potrebnu podršku. Njen ukaz je poništio Ustavni sud nakon žalbe Vlade. Sud je saopštio da ukaz nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok za izbor predsednika.

Studenti i građani održali su u ponedeljak protest podrške autoprevozniku Milomiru Jaćimoviću, poznatom po podršci studentima u blokadi, kom je prošle nedelje zapaljen autobus. Kolona je nakon okupljanja u kampusu Univerziteta u Novom Sadu krenula ka Međumesnoj autobuskoj stanici, a tokom šetnje okupljeni su pravili buku i nosili transparente sa porukom "Jaćimović uz narod, narod uz Jaćimovića". Protest su podržali i poljoprivrednici iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije. Okupljeni su pozvali sve koji su u mogućnosti da doniraju sredstva Jaćimoviću kako bi nadoknadio štetu koja je nastala kada je njegovo vozilo izgorelo. Jaćimoviću je 16. aprila u ranim jutarnjim satima zapaljen autobus u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio da se na nadzornim kamerama vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. Zbog sumnje da je sam izazvao požar, Jaćimović je išao i na poligraf koji je, kako je naveo u objavi na društvenim mrežama, prošao. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). U martu ove godine policija je Jaćimoviću oduzela vozačku dozvolu, po presudi Prekršajnog suda u Beogradu. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila - bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos nije do kraja pojasnila svoju ulogu u tajnoj službi bivše Jugoslavije, međutim nije ni negirala da je bila deo državne bezbednosti, kako se aludira. Na saslušanju koje je održano na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), evropska komesarka Kos izbegavala je direktne odgovore na pitanja pojedinih evropskih poslanika. U više navrata podsetila je poslanike da je prošla proces vetinga pre njenog imenovanja za evropsku komesarku. "Prošla sam kroz proces provere, kroz proces JURI (komiteta EP za pravna pitanja), prošla sam kroz saslušanje i potvrđena sam", izjavila je Marta Kos na AFET-u. Međutim, Marta Kos ni u jednom trenutku nije direktno odgovorila na pitanje da li je bila saradnik ili doušnik Uprave državne bezbednosti (UDB). U martu ove godine evropska komesarka se ponovo našla pod optužbama da je bila saradnica jugoslovenske tajne policije, kolokvijalno poznate kao Udba. Do ovih navoda došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igor Omerza, u kojoj su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Slovenka Marta Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Autor ove knjige, između ostalog, navodi da je Kos u početku sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom UDBA tokom osamdesetih, te da je ova saradnja nastavljena i kada je prešla u Keln da radi kao novinarka u sedištu Radija Dojče Vele u Nemačkoj tokom devedesetih. U knjizi su takođe objavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da to dokazuju. Optužbe da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije prvi put su se pojavile 2024. godine tokom saslušanja za potvrdu njenog imenovanja kao slovenačke kandidatkinje za evropsku komesarku. Tada je Kos negirala bilo kakvu vezu i navode nazvala dezinformacijama. Međutim, tokom rasprave na AFET-u 20. aprila, Marta Kos nije ponovila tvrdnju da su ovi navodi netačni. Ona je samo ponovila da sebe smatra pogodnom za funkciju koju obavlja, odgovarajući na direktna pitanja nekih poslanika koji su je optužili da je "lagala o svojoj prošlosti", tokom saslušanja za potvrđivanje na funkciju komesarke. Rasprava je bila posvećena proširenju Evropske unije, ali je ovo bila prva prilika da Marta Kos odgovori na optužbe pred evropskim poslanicima. Predsedavajući Evropske narodne partije - najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu - Manfred Veber uoči rasprave izjavio je da je neophodno da Marta Kos odgovori na pitanja o svom integritetu na saslušanju AFET-a. EPP je ranije tražio da se održi vanredna rasprava isključivo o ovom pitanju. Prema Weberu, "sve optužbe moraju biti temeljno razjašnjene".

Pred Osnovnim sudom u Prištini 24. aprila biće izrečena presuda protiv trojice optuženih za oružani napad na Policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana septembra 2023. godine. Specijalno tužilaštvo Kosova je tokom završnih reči zatražilo doživotni zatvor za trojicu optuženih u slučaju Banjska. Od 45 optuženih za oružani napad u Banjskoj, sudi se samo trojici: Vladimiru Toliću, Blagoju Spasojeviću i Dušanu Maksimoviću, dok su ostali u bekstvu. Prošle nedelje je na prelazu Merdare uhapšen i Stefan Radulović, koji se takođe sumnjiči da je učestvovao u napadu u Banjskoj. Inače, Tolić, Spasojević i Maksimović negiraju optužbe koje im se stavljaju na teret i tvrde da nisu imali nameru da ubiju bilo koga. Advokati odbrane su 20. aprila u završnoj reči ocenili da tužilaštvo nije dokazalo pojedinačnu krivicu, već da obuhvata sve optužene. Odgovornost za napad iz septembra 2023. godine, kada je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača, preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste - najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Tužilaštvo je zatražilo da se Radoičiću i ostalima koji su u bekstvu sudi u odsustvu, ali je Osnovni sud taj zahtev odbacio kao "neosnovani. Inače, 42 osumnjičenih tereti se za terorizam, teška krivična dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova, dok se Radoičić tereti i za omogućavanje i finansiranje izvršenja terorizma, kao i za pranje novca. Specijalni tužilac je u svom izlaganju naveo da je cilj naoružane grupe Srba, koja je prema njegovim rečima prethodno obučavana u Raški u Srbiji, bio da se sever sa većinskim srpskim stanovništvom pripoji Srbiji. Kosovo inače optužuje i Srbiju da je stajala iza napada u Banjskoj, što zvanični Beograd negira.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da Evropska komisija (EK) procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava iz evropskog budžeta, ali je istovremeno izrazila zabrinutost zbog stanja u zemlji. "Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije. Trenutno procenjujemo da li zemlja i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", rekla je Marta Kos, obraćajući se Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET). Marta Kos je istakla očekivanje da Srbija u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije. Upozorila je da, ukoliko se to ne dogodi i ako se stanje u oblasti medija ne poboljša, Evropska komisija neće moći da isplati finansijska sredstva. Naglasila je i da je Srbija obećala da će sprovesti sve što je neophodno. "Srbija mora ispuniti obećanja. U kontaktu smo i obećali su da će to učiniti. Vjerujem im, ali želim da vidim povučene amandmane, slobodu medija i slobodne i poštene izbore." Ona je potvrdila spremnost evropskih institucija da podrže Srbiju na putu ka Evropskoj uniji (EU), ali je upozorila da se od vlasti u Beogradu očekuje da u potpunosti usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije, uspostavi nezavisnost medija - uključujući reformu REM-a - i unaprede usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU. "Proces pristupanja zasniva se na obavezama. Te obaveze moraju se poštovati i pratiti konkretnim akcijama", poručila je Marta Kos. Kako je ranije objavio Radio Slobodna Evropa, Evropska komisija najverovatnije neće isplatiti nijednu tranšu iz Plana rasta dok god su na snazi pravosudni zakoni za koje smatra da ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Moguće uskraćivanje sredstava iz evropskog Plana rasta odnosi se na to da Srbija ne preduzme korake ka revidiranju spornih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje se očekuje do kraja aprila, objasnili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Evropske komisije. U okviru prve tranše, isplaćene u januaru, Srbija je dobila nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je od sedam planiranih reformi ispunila tri. Izvori Radija Slobodna Evropa upozoravaju da, čak i ako Srbija sprovede predviđene reforme, Evropska komisija neće odobravati nova sredstva dok se ne izmene sporni pravosudni zakoni. U međuvremenu, ceo Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više od 700 miliona evra iz Plana rasta EU zbog nedovoljne primene reformi. Od ove sume, Srbija bi prema preliminarnim podacima mogla izgubiti između 108,7 i 135,9 miliona evra. Srbija iz Plana rasta ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio je 20. aprila haškog osuđenika Ratka Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se bivši komandant Vojske Republike Srpske leči na slobodi. Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. U izjavi za medije nakon posete Mladiću, Nenad Vujić je rekao da je Mladićevo zdravstveno stanje "ozbiljno" i da "zahteva ozbiljan tretman". "Obavestio sam sve u Hagu i tražimo puštanje na lečenje iz humanih razloga. Postoje svi uslovi za to, a mi ćemo kao država dati i dodatne garancije ako treba", rekao je Vujić. On je dodao da će u vezi sa ovim slučajem komunicirati i sa Ujedinjenim nacijama. Mladić je u novembru 2025. godine podneo zahtev za privremeno puštanje na slobodu kako bi prisustvovao ceremoniji u čast bliskog člana porodice koji je nedavno preminuo. Taj zahtev je predsednica Mehanizma za međunarodne krivične sudove (IRMCT), sutkinja Graciela Gatti Santana, odbila pod obrazloženjem da Mladić nije dokazao da je njegov zahtev opravdan. Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila da njegovo privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio taj zahtev pod obrazloženjem da on prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu, što je jasno potkrepljeno medicinskim izveštajima. Ratko Mladić, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više stotina miliona evra zbog nedovoljne primene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. "Prošle sedmice sam pisala vlastima u regionu da ubrzaju reforme, ili će njihovi građani biti na gubitku. Plan rasta je strogo zasnovan na učinku i vremenski ograničen. Trenutno je više od 700 miliona evra u opasnosti da bude trajno izgubljeno u regionu ako se reforme ne završe do juna 2026. ili decembra 2026. godine", izjavila je Marta Kos na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je pismeno šest država Zapadnog Balkana da rizikuju da do polovine ove godine kolektivno izgube preko 700 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije zbog neispunjavanja reformi, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropska komisija. Kako se nezvanično saznaje, Kos je ovo pismo poslala 17. aprila u sve prestonice regiona. Izvori RSE su potvrdili da je ovim pismom Kos zatražila od svih da ubrzaju reforme predviđene Planom rasta kako bi iskoristili puni potencijal ovog finansijskog paketa. Naime, finansijska sredstva iz Plana rasta su vremenski ograničena. Za svaki reformski korak precizno je predviđen krajnji rok primene i alocirana određena suma novca. Evropska komisija je predvidela i takozvani "grejs period" koji omogućava odlaganje primene na određeno vreme. Za korake koji je trebalo da budu izvršeni sredinom 2025. godine, krajnji rok ističe 30. juna ove godine, dok za korake koji je trebalo da budu ispunjeni krajem 2024. godine ovaj rok ističe tokom 2026. "Ukoliko se ne ispuni, partneri rizikuju da kolektivno izgube preko 700 miliona evra", potvrdio je za RSE jedan zvaničnik Evropske komisije. Inače, prva ili više sredstva iz Plana rasta dobilo je pet država regiona, izuzev Bosna i Hercegovina, koja je kasnila sa usvajanjem reformske agende. Kraj juna ove godine predstavlja trenutak kada svaka zemlja ulazi u takozvani trenutak trajnog gubitka ako ne ispuni ranije usaglašene reforme. Kako se saznaje iz izvora u Briselu, mogući gubici u slučaju da se ne preduzmu sve reforme po državama su sledeći: Albanija: 67,7 miliona evraBosna i Hercegovina: 373,9 miliona evraCrna Gora: 15,1 miliona evraKosovo: 68,8 miliona evraSeverna Makedonija: 49,2 miliona evraSrbija: između 108,7 i 135,9 miliona evraNa osnovu maksimalnog iznosa, ukupno se može izgubiti 710,6 miliona evra, što predstavlja 11,84 odsto ukupnog finansiranja iz Plana rasta. Plan rasta je najambiciozniji paketu EU za region od šest milijardi evra. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina.

Vladajući Pokret Samoopredeljenje i opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) nisu uspeli u ponedeljak na sastanku lidera partija da postignu dogovor o izboru novog predsednika Kosova tokom sastanka u ponedeljak, navodeći da je to bio njihov poslednji sastanak o toj temi. Lider Samoopredeljenja i premijer Albin Kurti (Albin) rekao je novinarima posle sastanka da lider DSK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) nije prihvatio njegove ponude za dogovor i naznačio da je već pisao lideru najveće opozicione stranke Bedriju Hamzi iz Demokratske partije Kosova (DPK) o mogućem sastanku. "Moram da kažem da su razgovori bili neuspešni jer lider DSK nije prihvatio nijednu od naših ponuda", rekao je Kurti, upozoravajući da je zemlja u riziku da ponovo izađe na prevremene izbore ako novi predsednik ne bude izabran do 28. aprila. On je rekao da je ponudio DSK-u da u zajedničkoj vladi s drugim partnerima, da ima mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i još tri ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. "Pre bih da upravo Abdidžiku bude moj zamenik i da na taj način započnemo novo poglavlje saradnje između DSK i Pokreta Samoopredeljenje", naglasio je Kurti. Abdidžiku je dotle istakao da se posle neuspelih pregovora više neće sastati s Kurtijem. "Trudio sam se, pokušavao sam, nažalost, nisam uspeo. Sada ću se vratiti u DSK i velikoj misiji ujedinjenja desnice unutar DSK-a", rekao je Abdidžiku posle sastanka, ponavljajući stav svoje partije da jedna stranka ne može da vodi tri glavne institucije u zemlji: Skupštinu, Vladu i Predsedništvo. Prema njegovim rečima, Kurti je insistirao da mesto predsednika treba da ostane njegovoj partiji. Kurti je, s druge strane, insistirao da ne želi da njegova partija vodi tri glavne institucije u zemlji. Abdžiku je na pitanje da li postoji približavanje između DSK i bivše predsednice zemlje Vjose Osmani, čiji je mandat istekao 4. aprila, rekao da bi tako nešto bila dobra vest i za Kosovo i za DSK. "To je moj cilj i radiću na tom cilju do poslednjeg dana", rekao je on. Kurti i Abdidžiku su se sastali dok se približava kraj rok za izbor predsednika na glasanju u Skupštini 28. aprila, i ako to ne bude urađeno, Kosovo će opet na parlamentarne izbore. Mogući sastanak Kurtija i HamzeKurti je rekao da je pisao lideru DPK da se vidi kako dalje. Na pitanje da li bi dao sličnu ponudu DPK-u, Kurti nije želeo da otkrije detalje, ali je dodao da je "ponuda za zajedničku vladu koja je data DSK-u bila isključivo za DSK". Zvaničnici PDK-a su nedavno izjavili da čekaju zvanično pismo premijera za sastanak. Kurti je kritikovao PDK zbog zahteva u prethodnim razgovorima da neko iz opozicione stranke bude izabran za predsednika bez navođenja mogućeg kandidata. On je to ponovio u ponedeljak, rekavši: "PDK me je zamolio da napravim blanko politički dogovor gde oni predlažu dva kandidata, a mi glasamo za njih." Predsednik Kosova se bira dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja ili 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zbog toga je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju, s obzirom na to da nijedna partija, pa ni Kurtijeva vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. I Hadžiju je u nedelju pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine.

Rektor Beogradskog univerziteta (BU) Vladan Đokić sastao se 20. aprila u Briselu sa komesarkom Evropske unije za proširenje Martom Kos. Đokić je u Briselu učestvovao na konferenciji o visokom obrazovanju, koja je okupila rektore, predstavnike ministarstava i druge zvaničnike iz Evropske unije. Kos je poručila da univerziteti moraju ostati mesta kritičkog mišljenja i otvorene debate, oslobođena bilo kakvih oblika zastrašivanja. "Veoma cenim njegovu (Đokićevu) posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva Univerziteta u Beogradu. To je važno za demokratsku i evropsku budućnost Srbije", navela je Marta Kos na društvenim mrežama nakon susreta sa Đokićem. Ovo je prva poseta rektora Univerziteta Briselu i susreta sa predstavnicom evropskih institucija. Kako je saopštio Univerzitet u Beogradu, rektor Vladan Đokić je u Briselu istakao značaj jačanja sinergije između "Erasmus plus" i drugih programa, pre svega onih koji podržavaju naučna istraživanja, radi boljeg povezivanja obrazovanja i istraživanja. U objavi na Instagramu Beogradski univerzitet navodi da je Đokić učestvovao na konferenciji "Povezivanje politike i prakse: Šta je sledeće za visoko obrazovanje u okviru Erazmus plus". Đokić naglasio "i potrebu za snažnijom i stabilnijom podrškom inicijativi evropskih univerziteta i univerzitetskim alijansama, posebno ukazujući na važnost unapređenja i stabilizacije finansiranja mobilnosti kako bi ona bila dostupna većem broju studenata". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se oglasio povodom susreta rektora Đokića s Kos, navodeći da je "malo tu EU narušila principe vladavine prava, zato što onaj ko i dalje nije podneo ostavku na mesto rektora nema pravo da se bavi politikom". "Siguran sam da će to biti sadržajni razgovori. Jedino mi je žao što se nije odazvao pozivu predsednika svoje zemlje. Plašim se šalje lošu poruku građanima Srbije", rekao je on tokom obilaska novog železničkog mosta na reci Tamiš na severu Srbije. Do susreta Đokića i Kos je došlo u trenutku krize na univerzitetima u Srbiji i nakon upada policije u Rektorat u Beogradu, te poruke Brisela da se zakoni i akademske slobode moraju poštovati. Dok vlasti policijski pretres Rektorata 31. marta objašnjavaju istragom smrti studentkinje koja je nekoliko dana ranije stradala nakon pada sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu, rektor Đokić je javno poručio da cilj bio pokušaj gušenja kritičke misli na Univerziteta. "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", poručio je Đokić okupljenima na protestu zbog upada policije u Retkorat 31. marta. Đokić je neretko na meti napada predstavnika vlasti zbog podrške studentskim protestima i blokadama fakulteta sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu krajem 2024. godine, ali i raspisivanje vanrednih izbora. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručio da čelnici univerziteta koriste blokade "za političke ambicije", a predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Đokića "za terorizam i učešće u pokušaju rušenja države". Sam Đokić nije isključio mogućnost da, ukoliko to od njega budu tražili, predstavlja studente na izborima koje vlast u Srbiji još nije raspisala. Vučić je 20. aprila rekao da će datum raspisivanja izbora biti poznat do 6. maja, ili koji dan posle. Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023, a većinu je osvojila Vučićeva Srpska napredna stranka. Mandat Skupštine traje četiri godine, pa bi sledeći redovni izbori trebalo da budu najkasnije do kraja 2027. godine.