Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u nedelju u Zagrebu na antifašističkom maršu kojim se protestovalo protiv porasta revizionizma Drugog svetskog rata i desničarskih stavova u Hrvatskoj. Tokom proteklih meseci, u toj zemlji se primećuje da desničarski nacionalisti sve više pokušavaju da nametnu svoju agendu, uz učestale incidente usmerene protiv pripadnika srpske manjine i javnu upotrebu pozdrava proustaškog režima iz vremena Drugog svetskog rata. Početkom novembra, maskirani muškarci su prekinuli srpski kulturni događaj u Splitu, drugom najvećem gradu u Hrvatskoj, imitirajući ustaški pozdrav. Odnosi s etničkim Srbima ostaju krhki još od rata 1990-ih između Hrvatske i pobunjenih Srba koje je podržavalo Beograd, a koji su se protivili njenoj nezavisnosti. Stotine hiljada ljudi okupile su se u Zagrebu na koncertu ultranacionalističkog pevača Marka Perkovića Tompsona u julu. Jedna od Tompsonovih najpopularnijih pesama počinje ustaškim pozdravom, a njegovi fanovi često nose s tim povezane simbole. U danima nakon koncerta, dvojica poslanika su uputila taj pozdrav sa skupštinske govornice, dok je u oktobru u saboru održan okrugli sto na kojem se umanjivao broj žrtava hrvatskih logora smrti iz Drugog svetskog rata. "Fašisti se više ne stide, niti se kriju", saopštili su organizatori nedeljnog marša u pozivu na otpor "nasilju, istorijskom revizionizmu i zastrašivanju". "Trenutno imamo problem sa široko rasprostranjenim oživljavanjem ustaške ideologije", rekao je demonstrant Kristijan Kralj, student elektrotehnike. Ustaška organizacija je progonila i ubila stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i antifašističkih Hrvata. Iako je njihova Nezavisna Država Hrvatska (NDH) bila nacistička marionetska država, njihovi savremeni simpatizeri vide ih kao "očeve nacije". Dado Gazda došao je iz Bjelovara, oko 85 kilometara istočno od Zagreba, da "podrži sve ove ljude u njihovoj borbi protiv krajnje desnice"."Došlo je vreme da kažemo šta nas muči, zašto smo zabrinuti za našu zemlju", rekao je za AFP. Uzvikujući "Svi smo mi antifašisti", učesnici marša su prošli kroz centar Zagreba sunčanog i hladnog dana, noseći na čelu kolone veliki transparent na kojem je pisalo "Ujedinjeni protiv fašizma". Slični marševi održani su i u još tri hrvatska grada — Rijeci, Puli i Zadru — sva tri na jadranskoj obali. Izvor: AFP

Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore potvrdilo je da su 30. novembra ujutru srpske vlasti uhapsile i nakon nekoliko sati pustile na slobodu bivšeg pripadnika Kosovske policije. Prema izveštaju, Nedžat Pireva koji je služio u Kosovskoj policiji oko 14 godina, uhapšen je u 30. novembra ujutru na graničnom prelazu Bela zemlja. Putovao je u Bujanovac sa suprugom i decom, saopštilo je Ministarstvo. "Nakon što je ispitivan oko četiri sata, gospodin Pireva je pušten na slobodu i trenutno je na slobodi", navodi se u saopštenju. Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da osuđuje "kontinuirane akcije srpskih vlasti, koje predstavljaju zlostavljanje građana Republike Kosovo i suprotne su sporazumima potpisanim između dve države". Ovo ministarstvo je ponovilo poziv građanima Kosova da izbegavaju prelazak preko teritorije Srbije. Hapšenje i naknadno puštanje na slobodu Nedžata Pireve dolazi samo nekoliko dana nakon što su vlasti u Srbiji uhapsile državljanina Kosova, bivšeg vojnika Oslobodilačke vojske Kosova. Ministarstvo spoljnih poslova je zatražilo informacije od Srbije o Avniju Ćenaju iz sela Romaja u Prizrenu, koji je bio borac u 138. brigadi Agima Ramadanija na Košarama. Srbija ga optužuje za "ratne zločine" na Košarama. Poslednjih godina u Srbiji je uhapšeno nekoliko državljana Kosova, za koje Beograd tvrdi da su počinili ratne zločine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio 30. novembra da od utorka neće raditi rafinerija Naftne industrije Srbije (NIS) u Pančevu i da će Srbija morati da se "snalazi na različite načine", prenosi Beta. Vučić je poručio da građani treba da budu mirni jer će država imati "dovoljno rešenja i dovoljno novca". Najavio je da će večeras pokušati da ima dodatne razgovore sa Amerikancima, ali da ne veruje da će oni promeniti odluku. Rekao je da sada više i ne očekuje da će dobiti licencu od SAD-a i da rafinerija mora da se zatvori u utorak. Takođe, rekao je sutra ima važan sastanak na kom treba da se rešavaju ovi problemi i da Srbiji ostaje "teška borba". Vučić je kazao za TV Informer da "ne razume logiku i taktiku" SAD u vezi s NIS-om, ni zašto toj kompaniji ne produže dozvolu za rad, iako je država Srbija dala garancije da će do roka koji su dale SAD biti promenjeno vlasništvo u toj firmi koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. Srbija je prethodno tražila da Sjedinjene Države odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS), dok traju pregovori o promeni vlasništva u ovom preduzeću pod sankcijama SAD-a. Ukazao je da su preneli SAD-u da poštuju njihove sankcije i da su razumeli da je potrebno da se promeni vlasništvo u NIS-u, kao i da će se to dogoditi za pedeset dana, i da im država Srbija daje garancije da će se to dogoditi po isteku tog roka. Rekao je da im iz SAD govore da su sankcije najavili pre osam-devet meseci. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. Vučić je ponovio da Srbija nije većinski vlasnik te kompanije i da ona ne može da u ime Rusa odlučuje šta će raditi s njom. Podsetio je da je Srbija imala samo pravo preče kupovine kao manjinski vlasnik NIS-a i da se tog prava odrekla da bi ostavili Rusima mogućnost da to urade "kako oni žele" jer je to "fer" kada neko mora da prodaje pod prinudom, a sankcije su nametnute spolja. NIS je većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela, ostatak udela je u rukama manjinskih akcionara. Vučić je rekao da je gotovo siguran da predsednik SAD Donald Tramp nije upoznat s detaljima, ali da o ovome jesu upoznati veoma visoki funkcioneri u Stejt departmentu (State Department) i da je to očigledno politika koju oni podržavaju. Vučić je kazao da se trudio i da je bio siguran da će Amerikanci doneti pozitivnu odluku posle Dana zahvalnosti koji je bio u četvrtak, ali se to nije desilo i da sada više to ne očekuje. "Sada moramo da se pripremimo i radimo naš posao, da obezbedimo zemlju. Ovde će da nas razvlače svi i da traže da budemo u njihovom kampusu, niko nam neće dozvoliti da budemo neutralni i da se bavimo sobom", rekao je Vučić. Vučić je rekao i da kod Rusa "baš nema previše žurbe - za njih je najvažnije da njihovo vlasništvo ostane najduže moguće" i dodao da je Srbija u "veoma teškoj situaciji ali da će "rešiti problem". Spomenuo je i to da Srbija ima gasni aranžman s Rusijom do 1. januara i da će probati da o njegovom produžetku još jednom da razgovara s Rusima, "a ako to ne bude išlo, ići će sa drugima". "Mi ćemo se izboriti i truditi se da čuvamo gde možemo prijateljske odnose, a gde možemo partnerske odnose", rekao je Vučić. Srbija je decenijama zavisna od ruskog gasa odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom, a nema dugoročni ugovor sa Rusijom o isporuci gasa.

Azerbejdžanske vlasti su pritvorile vođu glavne opozicione stranke u zemlji nakon što su izvršile raciju u njegovom stanu, rekli su stranački zvaničnici. Ne zna se gdje se 30. novembra nalazi Ali Karimli, dan nakon racije u njegovom domu u Bakuu, prema podacima Azerbejdžanske stranke narodne fronte (AXCP). Drugi zvaničnici te partije takođe su prijavili pretrese njihovih domova i nestanak. Turan Ibrahim, čiji je otac Mammad član stranačkog predsjedništva, rekao je u objavi na Facebooku da je više od desetak agenata sigurnosti pretražilo kuću njegovog oca, oduzelo mu telefon i računar i odvelo ga na nepoznatu lokaciju. Nekoliko drugih članova stranke objavilo je tvrdnje o uznemiravanju i nadzoru na društvenim mrežama. Služba državne sigurnosti i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na upite Azerbejdžanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE). Provladini mediji su takođe izvijestili o hapšenju Karimlija, tvrdeći da je pretres njegovog stana povezan s neodređenim krivičnim slučajem. Reuters, pozivajući se na neimenovanog azerbejdžanskog vladinog zvaničnika, rekao je da je pritvaranje Karimlija povezano s krivičnim postupkom koji je u toku protiv Ramiza Mehdijeva. Mehdijev je bio dugogodišnji saveznik pokojnog predsjednika Hejdara Alijeva, koji je vodio Azerbejdžan do neposredno prije svoje smrti 2003. godine. Hejdarov sin, Ilham, preuzeo je predsjedništvo neposredno prije očeve smrti. Od tada je sistematski suzbijao neslaganje pritvarajući nezavisne novinare, opozicione ličnosti i aktiviste civilnog društva. Vlasti konstantno tvrde da su temeljne slobode u zemlji zaštićene i da se ljudi ne progone zbog svojih kritičkih stavova i političkih aktivnosti. AXCP je objavio saopštenje u kojem se tvrdi da su intervjui Karimlija stranim medijima "uzbunili režim Ilhama Alijeva", navodi se. "U situaciji u kojoj je politička aktivnost gotovo potpuno zabranjena u zemlji, a građanske slobode ozbiljno ograničene, ova operacija je sljedeći korak ka daljem intenziviranju političke represije", navodi se u saopštenju. Azerbejdžanski servis Radija Slobodna Evopa, korišteni i izvještaji Reutersa

Glavni ruski lansirni centar za slanje kosmonauta u svemir oštećen je tokom posljednjeg lansiranja kapsule Sojuz, što je izazvalo hitne popravke. Nesreća na kosmodromu Bajkonur rezultiraće obustavom svih lansiranja s ljudskom posadom iz objekta do daljnjeg, rekli su zvaničnici. Ubrzo nakon što je kapsula Sojuz s tročlanom posadom - Rusima Sergejem Kud-Sverčkovom i Sergejem Mikajevom, te Amerikancem Christopherom Williamsom - lansirana 27. novembra na putu do Međunarodne svemirske stanice, zvaničnici su izvijestili o oštećenju lansirne rampe. Ruska svemirska agencija Roscosmos umanjila je ozbiljnost štete. "Tokom rutinske inspekcije lansirne rampe nakon lansiranja, utvrđeno je da je nekoliko elemenata oštećeno", izvijestila je agencija. Problem će "biti popravljen u bliskoj budućnosti". Posada Sojuza kasnije je stigla na stanicu bez incidenata. Smješten u vjetrovitim stepama zapadnog Kazahstana i iznajmljen dugoročnim ugovorom, časni kompleks Bajkonur je jedini ruski objekt za slanje ljudi u orbitu. Služio je osnovnoj svrsi kao primarni objekt za lansiranje ljudi i opreme oko deset godina nakon što su Sjedinjene Države obustavile svoj svemirski šatl. Njegov značaj je smanjen posljednjih godina jer su privatne svemirske kompanije poput SpaceX-a i Blue Origina povećale kapacitete i potpisale ugovore s američkom agencijom NASA za snabdijevanje stanice. Rusija ima nekoliko drugih lansirnih objekata koji se uglavnom koriste za slanje satelita u svemir. Prije više od deset godina, Kremlj je odobrio izgradnju alternativnog lansirnog kompleksa u dalekoistočnoj regiji Amur. Međutim, taj kompleks, nazvan Vostočni, pogođen je prekoračenjem troškova i korupcijskim skandalima, te nije jasno kada će tamo početi lansiranja s ljudskom posadom. NASA nije imala komentara na incident u Bajkonuru. Kazahstanski zvaničnici su, u međuvremenu, izvijestili da je dio rakete kojom je lansirana kapsula Sojuz pao u udaljenu regiju nedaleko od Bajkonura, što je izazvalo uzbunu kod lokalnog stanovništva. Ruski svemirski program je decenijama bio tačka trenja u Kazahstanu. Sovjetski nuklearni program - i atomsko oružje i interkontinentalne rakete - rutinski su testirani u dijelu sjevernog Kazahstana, šireći otrovna goriva i radioaktivne materijale na širokim područjima. Godine 2013, nakon što je raketa nosač Proton-M eksplodirala ubrzo nakon polijetanja iz Bajkonura, Kazahstan je od Rusije tražio skoro 90 miliona dolara odštete. Izvještava Kazahstanski servis Radija Slobodna Evropa

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) proglasila je pobedu u sve tri opštine u Srbiji, u kojima su u nedelju održani lokalni izbori. Izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju su, prema rečima nezavisnih posmatrača i predstavnika opozicije, obeležile brojne nepravilnosti, pretnje i fizički sukobi. Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da je SNS u Negotinu osvojio 69,3 odsto, da je drugoplasirana sa 26,7 odsto glasova osvojila opoziciona, lista "Ujedinjeni za Negotin", što bi pretočeno u mandatima bilo 33 prema 12. Na konferenciji za medije iz beogradskog sedišta naprednjaka, Vučević je rekao i da preostale dve liste nisu prošle cenzus. U Sečnju su stranke koju čine vlast izašle odvojeno, Vučević je rekao da je na osnovu podataka sa 16 od 17 biračkih mesta, SNS osvojila 60,9 odsto, Socijalistička partija Srbija (SPS) 4,7 odsto, a opoziciona lista 30,4 odsto. U Mionici je SNS osvojio 52,6 odsto glasova, a opoziciona lista 38,5 odsto glasova, rekao je Vučević. On je kazao da su izbori održani "u ne lakoj atmosferi" i optužio pristalice opozicije da su došli u ove opštine kako bi pravili haos. Šta kažu posmatrači i opozicijaSa druge strane, nezavisni posmatrači i poslanici pojedinih opozicionih stranaka saopštili su da su tokom izbornog dana u Mionici, na zapadu Srbije, bili izloženi pretnjama i fizičkim napadima od strane pristalica vlasti. U Mionici, na zapadu Srbije, dogodilo se nekoliko incidenata. U selu Rajković u ovoj opštini, došlo je do ozbiljnih incidenata u jednom ugostiteljskom objektu, javio je portal Insajder. Kako se vidi na snimcima na društvenim mrežama ljudi su se tukli stolicama i razbijali stakla na prozorima. Na lice mesta došla je i policija, a na snimcima iz unutrašnjosti objekta vide se pripadnici policije kako stoje i ljudi koji čuče ispred preokrenutih stolova. Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je da je poslanik te opozicione stranke napadnut u nedelju popodne u Mionici. "Radovanović je udaren u glavu više puta metalnom šipkom i otet mu je mobilni telefon", soapštio je ZLF. Kako navode, događaj su prijavili policiji koja nije reagovala. Iz ove stranke kažu da su nezavisne izborne posmatračne i narodne poslanike iz redova opozicije tokom čitavog izbornog dana u Mionici pratila maskirana lica koja su im i pretila. Prethodno je posmatračka misija Crta objavila je 30. novembra da obustavlja praćenje lokalnih izbora u Mionici, jer je "ozbiljno ugrožena bezbednost" njihovih posmatrača. "Odluku smo doneli nakon što je mobilni tim Crtinih posmatračica u Mionici napala grupa nepoznatih muškaraca. Blokirali su prolaz i pokušali da polome stakla automobila u kojem su se dve devojke nalazile, i to pred očima policije koja nije reagovala", naveli su u saopštenju. Iz Crte navode i da su policijski službenici u stanici odbili "izričit zahtev našeg advokata da sačine službenu belešku o događaju". "Mionica je, inače, od ranog jutra puna muškaraca s kačketima, gotovo 'uniformisanih' u crno, koji se kreću u većim grupama i naše posmatračice nisu jedine žrtve napada i pretnji", navodi Crta. Iz Crte su takođe saopštili da "napetost i pritisci" obeležavaju današnji izborni dan u opštini Sečanj. Crta je na Fejsbuku objavila da su njihovi posmatrači "na više lokacija primetili grupe 'crnokapuljaša' sa belim bedževima s ćiriličnim slovom 'Ć'" i da neke situacije "ukazuju na kupovinu glasova". "Zabeležena su sumnjiva okupljanja i delovanje organizovanih grupa: ljudi sa spiskovima u blizini biračkih mesta, podela paketa, organizovani prevoz starijih osoba pod pratnjom aktivista", navodi Crta u objavi na Fejsbuku. Programska direktorka Crte Vukosava Crnjanski izjavila je da su posmatrači te misije, tokom izbornog dana u Negotinu zabeležili niz incidenata i nepravilnosti koji bacaju ozbiljnu senku na demokratski duh izbora. Ona je za agenciju Beta kazala da je među ozbiljnim nepravilnostima zabeleženo vođenje paralelnih evidencija birača. Prema njenim rečima, tu je i ugrožavanje tajnosti glasanja i to uz javne prozivke imena od strane članova biračkih odbora. "To je često rađeno u saradnji sa predstavnicima pojedinih posmatračkih misija", rekla je Crnjanski. Zabeležene su, kako je navela i sumnje na kupovinu glasova i to na više lokacija širom Negotina. Šta kažu predstavnici vlastiMinistar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u nedelju uveče da je tokom lokalnih izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju zabeleženo više slučajeva narušavanja javnog reda i mira, naročito u Mionici, kao i da je tokom dana više ljudi privedeno. On je gostujući na televiziji Pink dodao da su privođeni "ljudi sa palicama, koji su dolazili iz drugih gradova". Predsednica parlamenta Ana Brnabić je, gostujući u istoj televiziji, ocenila da su incidenti pokazali da opozicija traži izbore "ne da bi učestvovala na njima, već da provociraju, napadaju i da prave haos", što ona očekuje i tokom noći. "Oni izbore traže da bi se kriza produbljivala, i da bi pozivali na ulice", navela je ona. U Sečnju, na lokalim izbrima do 18.00 je glasalo 64,4 odsto upisanih birača, u Negotinu 52,6 odsto, a u Mionici njih 74,1 odsto. U Negotinu i Mionici su 30. novembra održani redovni lokalni izbori, dok su u Sečnju održani prevremeni izbori posle ostavke predsednika opštine Nebojše Meljevca iz Srpske napredne stranke (SNS). U sve tri opštine aktuelnu vlast čini koalicija čiji stožer je SNS, koji drži vlast i na republičkom nivou. Od početka antivladinih protesta u Srbiji, u ovim opštinama se održava "drugo odmeravanje snaga" vlasti i njenih oponenata. Negotin je najveća od tri opštine u kojima su raspisani izbori. Prema popisu iz 2022. godine, u njoj živi oko 43.500 stanovnika. Lokalni parlament broji 45 odbornika, a građani će birati između četiri izborne liste. U Mionici učestvuje šest izbornih lista sa kojih će biti izabrano 39 odbornika. U Sečnju se bira 23 odbornika u lokalnom parlamentu sa pet izbornih lista. Pet meseci ranije, u jeku studentskih protesta, održani su lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Pobedu u oba mesta na kraju je odnela vladajuća koalicija, ali su te izbore obeležile visoke tenzije. Nezavisni posmatrači su izvestili da ti izbori nisu bili "ni slobodni ni pošteni", što je navedeno i u rezoluciji Evropskog parlamenta usvojenoj u oktobru.

Visoki američki i ukrajinski zvaničnici završili su razgovore na Floridi, a državni sekretar Marko Rubio ocenio je sesiju kao "veoma produktivnu", ali je naglasio da je potrebno još rada kako bi se izradio plan za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine. "Imali smo još jednu veoma produktivnu sesiju, nadovezujući se na [razgovore u] Ženevi i događaje ove nedelje, ali ima još posla", rekao je Rubio novinarima 30. novembra nakon sastanka, bez ulaska u detalje. "Postoji mnogo nerešenih pitanja i, naravno, postoji još jedna strana ovde koja mora biti deo jednačine", dodao je, misleći na Rusiju. "A to će se nastaviti kasnije ove sedmice, kada [specijalni izaslanik Bele kuće Stiv] Vitkof otputuje u Moskvu… Mi smo takođe, u različitoj meri, u kontaktu sa ruskom stranom, i imamo prilično dobro razumevanje njihovih stavova", rekao je Rubio. Rustem Umerov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i šef delegacije iz Kijeva, ocenio je pregovore kao "značajne i uspešne", ali ni on nije ulazio u detalje. "Završili smo tešku, ali produktivnu rundu pregovora na Floridi. Imamo opipljiv napredak ka uspostavljanju pravednog mira", napisao je na Telegramu. Dodao je da je sastanak j bio "značajan i uspešan". "I dalje je mnogo posla pred nama — nastavljamo konsultacije i usaglašavanje daljih koraka radi mira za Ukrajinu", napisao je. AFP je citirao neimenovani izvor blizak ukrajinskom timu, koji je rekao da razgovori "nisu bili laki" i da se "potraga za formulacijama i rešenjima nastavlja". Pregovarački timovi sastali su se u Halendejlu, na Floridi, severno od Majamija, usred ubrzanih napora da se utvrde uslovi plana koji bi bio prihvatljiv i Kijevu i Moskvi. Ove nedelje Vitkof bi trebalo da otputuje u Moskvu na sastanke sa visokim ruskim zvaničnicima, uključujući predsednika Vladimira Putina. To će biti njegov šesti susret sa Putinom od januara. Rano 30. novembra ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napisao je na društvenim mrežama da "američka strana pokazuje konstruktivan pristup i da je u narednim danima moguće razraditi korake kako bi se utvrdilo kako da se rat dovede do dostojanstvenog kraja". Kasnije je Zelenski rekao da je razgovarao sa čelnicima Evropske komisije i NATO-a kako bi pomogao da se "uskorde pozicije" tokom mirovnih pregovora. "Razgovarao sam sa [šefom NATO-a] Markom Ruteom, i nastavićemo razgovor u narednim danima", rekao je Zelenski. Nakon razgovora sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, ukrajinski predsednik je dodao: "Održavamo punu koordinaciju sa Evropskom komisijom i zahvalan sam na podršci." Kijev i evropski saveznici užurbano rade na alternativnom predlogu nakon što su zvaničnici Trampove administracije objavili plan od 28 tačaka, koji je uglavnom uključio tvrde zahteve Moskve prisutne još od početka njene invazije u februaru 2022. Za neke Ukrajince, taj plan predstavljao je kapitulaciju posle gotovo četiri godine rata u kojem je na obe strane poginulo ili ranjeno više od milion ljudi. Francuske vlasti najavile su da će predsednik Emanuel Makron ugostiti Zelenskog u Parizu 1. decembra kako bi razgovarali o "uslovima za pravedan i trajan mir". Makron je jedan od najjačih saveznika zvaničnog Kijeva. Početni američki predlog od 28 tačaka, objavljen prošle nedelje, zabrinuo je ukrajinske zvaničnike — i navodno razgnevio Zelenskog — koji su zatim održali sopstvene razgovore sa Rubiom i drugim američkim zvaničnicima u Ženevi. Ti razgovori rezultirali su planom od 19 tačaka, koji ostavlja nekoliko velikih pitanja otvorenim, uključujući sudbinu dela Donbasa, sudbinu ukrajinskih težnji ka NATO i potencijalno ograničenje veličine ukrajinskih oružanih snaga. Načelnik štaba podneo ostavkuDiplomatska aktivnost dolazi nakon dramatične sedmice koja je kulminirala ostavkom Jermaka, Zelenskog veoma uticajnog šefa kabineta. Jermak je podneo ostavku 28. novembra, nekoliko sati nakon što su istražitelji za borbu protiv korupcije pretresli njegov ured. Racije su proizašle iz rastućeg skandala koji uključuje mito u vezi sa sredstvima za odbranu ranjive energetske infrastrukture Ukrajine. Dva ministra su već otpuštena. Jermak nije direktno optužen za prekršaje i rekao je da su tokom racija istražitelji dobili "pun pristup" njegovom stanu i da pruža "punu saradnju". Sam Zelenski nije direktno umešan, iako se skandal pretvorio u najgoru političku krizu u njegovom više od šest godina mandata. Nastavak ruskih napada dronomU noći između subote i nedelje ruski dron je udario u stambenu zgradu u gradu Višgorodu u Kijevskoj oblasti, ubivši najmanje jednu osobu i ranivši više od desetak drugih. Regionalni guverner Mikola Kalašnjik rekao je da spasioci evakuišu stanovnike nebodera i traže preživele. Dan ranije, Rusija je bombardovala Kijev i druge delove zemlje, ostavljajući bez struje stotine hiljada ljudi širom zemlje dok temperature počinju padati. U tim napadima ubijene su najmanje tri osobe i ranjene desetine drugih. Dok se na ratištu bori da obuzda veću i bolje opremljenu rusku vojsku, Ukrajina sve češće napada ciljeve unutar Rusije, ciljajući na naftna i energetska postrojenja. Ukrajinska vojska saopštila je da je pogodila Rafinerija nafte Afipsky u ruskom Krasnodarskom kraju rano 29. novembra, kao i postrojenje za vojnu avijaciju u Rostovskoj oblasti. Glavna ukrajinska obaveštajna agencija objavila je video koji navodno prikazuje pomorske dronove kako ciljaju dva tankera "flote senki" u Crnom moru. Rusija je koristila globalnu flotu brodova s mutnim registracijskim i vlasničkim evidencijama za izvoz nafte, izbegavajući zapadne sankcije. S druge strane, Moldavija je 29. novembra saopštila da su ruski dronovi ušli u vazdušni prostor zemlje pre nego što su uleteli na susednu ukrajinsku teritoriju. To je bio treći takav incident u devet dana. Korišteni izvještaji Ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa, Reutersa i AFP-a

Predsjednik Francuske, Emanuel Makron (Emmanuel Macron) će u ponedjeljak, 1. decembra, ugostiti svog ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog na razgovorima u Parizu, saopšteno je iz kabineta francuskog lidera, dok Vašington nastoji da progura plan usmjeren na okončanje rata između Kijeva i Moskve. Dvojica lidera će razgovarati o "uslovima za pravedan i trajan mir", rekao je zvaničnik u subotu, dok se visoka ukrajinska delegacija uputila u Vašington, a Zelenski se suočava s političkim turbulencijama kod kuće nakon što je smijenio svog glavnog pomoćnika Andrija Jermaka. "Dočekaćemo predsjednika Zelenskog u Parizu u ponedjeljak kako bismo pokrenuli pregovore naprijed", rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) za novine La Tribune Dimanche koje će biti objavljene u nedjelju. "Mir je nadohvat ruke, ako (ruski predsjednik) Vladimir Putin napusti svoje zablude o rekonstrukciji Sovjetskog carstva, prvo podjarmljujući Ukrajinu", dodao je. U upozorenju Moskvi, Baro je dodao: "Vladimir Putin mora prihvatiti prekid vatre ili prihvatiti izlaganje Rusije novim sankcijama koje će iscrpiti njenu ekonomiju, kao i intenziviranu evropsku podršku Ukrajini." Makron i Zelenski su u intenzivnom kontaktu tokom ove faze rata, koji je izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Ukrajinski lider je posljednji put posjetio Jelisejsku palatu prije dvije sedmice, 17. novembra. Baro je dodao da uprkos političkim turbulencijama u Kijevu, Zelenski ima "puni legitimitet da vodi Ukrajinu ka miru". Izvor: AFP

Moldavske vlasti su u subotu, 29. novembra saopštile da su ruski dronovi ušli u vazdušni prostor zemlje, predstavljajući prijetnju avijaciji, u trećem takvom incidentu u posljednjih devet dana. Predsjednica Maja (Maia) Sandu, koja želi uvesti Moldaviju u Evropsku uniju do 2030. godine, osudila je ruski rat u Ukrajini i optužila Moskvu za pokušaj destabilizacije ove bivše sovjetske republike, koja se nalazi između Ukrajine i članice EU, Rumunije. Posljednji incident se poklopio s velikim ruskim napadom na Kijev i druge ukrajinske ciljeve, u kojem su ubijene tri osobe i ranjeno skoro 30. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija lansirala oko 36 raketa i skoro 600 dronova. Moldavsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je identifikovalo dva drona kao ruska i da su preletjela preko moldavske teritorije, što je dovelo do zatvaranja njenog vazdušnog prostora. Kasnije su uletjeli na ukrajinsku teritoriju, dodaje se. "Tokom ovog incidenta, koji je predstavljao ozbiljnu prijetnju sigurnosti letova, moldavski zračni prostor bio je zatvoren sat i 10 minuta od 22:43 do 23:53 (po lokalnom vremenu, prim. prev) po naređenju uprave civilnog vazduhoplovstva", navodi se. Sandu je, pišući na platformi X, rekla: "Na putu da ubiju civile, ruski dronovi su ponovo narušili moldavski vazdušni prostor, prisiljavajući njegovo privremeno zatvaranje. Osuđujemo ove napade i stojimo uz Ukrajinu." Moldavija, koja se žalila na sličan upad 20. novembra i ponovo ranije ove sedmice, opisala je posljednji incident kao zastrašivanje u kontekstu sukoba u Ukrajini i osudila "nezakonite i opasne radnje koje predstavljaju prijetnju civilnim letovima i životima ljudi". Ruski ambasador u Moldaviji, Oleg Ozerov, više puta je pozvan u tamošnje ministarstvo spoljnih poslova zbog incidenata. Ozerov je sugerisao da su incidenti imali za cilj pogoršanje već loših odnosa između Moskve i Kišinjeva. Otkako je Sandu prvi put izabrana 2020. godine, Moskva optužuje Moldaviju da stoji iza neprijateljskih akcija i podsticanja antiruskog raspoloženja. Izvor: Reuters

Broj potvrđeno ubijenih u izraelskoj ofanzivi u Pojasu Gaze prešao je 70.000, saopštilo je u subotu, 29. novembra ministarstvo zdravstva te enklave. Ukupno 301 osoba je dodana na broj žrtava od četvrtka, čime je ukupan broj porastao na 70.100, dodalo je ministarstvo. Dvije osobe su poginule u nedavnim izraelskim napadima, a ostale su identificirane na osnovu posmrtnih ostataka koji su neko vrijeme bili zakopani u ruševinama, navodi se u saopštenju. Nije bilo trenutnog komentara izraelske vojske, koja negira napade na civile od početka sukoba prije više od dvije godine. Izraelski zvaničnici dovode u pitanje tačnost podataka iz Gaze, optužujući vladajući Hamas da pretjeruje s podacima, što poriče ova militantna grupa, koju Sjedinjene Države i Evropska unija smatraju za terorističku. Izraelsko bombardovanje Gaze - izazvano smrtonosnim napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. - ostavilo je veći dio Gaze u ruševinama, što otežava prikupljanje tačnih informacija o žrtvama. U prvim mjesecima rata, zvaničnici su prebrojavali tijela koja su stigla u bolnice i registrovali imena i identifikacione brojeve. U kasnijim fazama, zdravstvene vlasti Gaze su saopštile da su odložile uključivanje hiljada prijavljenih smrtnih slučajeva u zvanični broj dok se ne izvrše forenzičke, medicinske i pravne provjere. Od stupanja na snagu krhkog primirja 10. oktobra, prijavljeni broj poginulih stalno raste, jer tamošnje vlasti koriste relativni mir da traže tijela u ruševinama. Stručnjaci za javno zdravstvo rekli su za Reuters da je Gaza prije rata imala kvalitetan sistem vođenja statistike o stanovništvu, i bolje zdravstvene informacione sisteme nego većina zemalja Bliskog istoka. UN često citira podatke ministarstva zdravstva o smrtnim slučajevima i kaže da su oni vjerodostojni. Izvor: Reuters

Američki predsjednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u subotu da se vazdušni prostor iznad i oko Venecuele treba smatrati "u cijelosti zatvorenim", ali nije dao dalje detalje, dok Vašington pojačava pritisak na vladu predsjednika Nikolasa (Nicolas) Madura. "Svim aviokompanijama, pilotima, dilerima droge i trgovcima ljudima, molimo vas da smatrate VAZDUŠNI PROSTOR IZNAD I OKO VENECUELE U POTPUNOSTI ZATVORENIM", rekao je Trump u objavi na mreži Truth Social. Ministarstvo komunikacija Venecuele, koje se bavi svim medijskim upitima za vladu, nije odmah odgovorilo na zahtjev za komentar o Trampovoj objavi. Venecuela je osudila Trampovu izjavu, rekavši u vladinom saopštenju da se radi o "kolonijalističkoj prijetnji" suverenitetu zemlje, te da je nekompatibilna s međunarodnim pravom. Ministarstvo odbrane SAD-a nije odmah odgovorilo na zahtjev za komentar. Američki napadi na brodove na Karibima, koji navodno sadrže drogu, traju već mjesecima, uz gomilanje američke vojske u regiji, a Tramp je odobrio tajne operacije CIA-e u Venecueli. Predsjednik je ove sedmice rekao pripadnicima vojske da će SAD "vrlo brzo" započeti kopnene operacije kako bi zaustavile osumnjičene venecuelanske trgovce drogom. Prošle sedmice, američki regulator za avijaciju upozorio je glavne aviokompanije na "potencijalno opasnu situaciju" prilikom letenja iznad Venecuele zbog "pogoršanja sigurnosne situacije i pojačane vojne aktivnosti u ili oko" te južnoameričke zemlje. Venecuela je oduzela operativna prava za šest velikih međunarodnih aviokompanija koje su obustavile letove prema toj zemlji nakon upozorenja američke Federalne uprave za avijaciju. Trumpova administracija optužila je Madura za umiješanost u trgovinu drogom, što je on negirao. Maduro, na vlasti od 2013. godine, rekao je da Tramp pokušava da ga svrgne i da će se građani Venecuele i vojska oduprijeti svakom takvom pokušaju. Američke snage u regiji do sada su se fokusirale na operacije protiv narkotika, iako okupljena vatrena moć daleko nadmašuje sve što im je potrebno. Od septembra su izveli najmanje 21 napad na navodne brodove s drogom na Karibima i Pacifiku, ubivši najmanje 83 osobe. Izvor: Reuters

Ministar kulture Srbije Nikola Selaković nije se pojavio u petak u zakazanom terminu na saslušanju u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab", potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u tom tužilaštvu. Kako su naveli, Selaković se nije pojavio u prostorijama TOK-a "iako je uredno primio poziv, niti je obavestio TOK o razlozima nedolaženja". Javno Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) od maja vodi istragu zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu. Kako su tada saopštili u tužilaštvu, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao je falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu te dokumentacije Ministarstvu kulture, na čijem je čelu Nikola Selaković iz redova Srpske napredne stranke (SNS), podneta je inicijativa za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab. Vlada Srbije tu odluku donela je u novembru 2024. Posebnim zakonom (lex specialis), usvojenim u Skupštini Srbije 7. novembra, vlast SNS-a i njihovih koalicionih partnera omogućila je izgradnju na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine. Nameru da na tom mestu izgradi luksuzni hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Zgrada takozvanog Starog Generalštaba u Beogradu, arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena koja je sagrađena između 1924. i 1928. godine, proglašena je za kulturno dobro 1984. i predstavlja spomenik kulture od velikog značaja.

Pripadnici Sektora unutrašnje kontrole u Nišu uhapsili su dvojicu vatrogasaca-spasilaca zbog sumnje da su ukrali veću količinu vatrenog oružja iz policijske stanice Doljevac, saopštilo je 29. novembra Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. Kako je navela policija, oni su u periodu od marta 2024. do septembra ove godine neovlašćeno ušli u magacinske prostorije Policijske stanice Doljevac (na oko 13 kilometara od Niša) i iz njih ukrali veću količinu vatrenog oružja koje je prešlo u vlasništvo Srbije, a koje je prethodno u magacinu dopremljeno iz Policijske uprave Niš i Policijske stanice Aleksinac. Kako je saopštio MUP, sumnja se da su uhapšeni ukradeno oružje mehaničkim putem prepravljali, nakon čega su ga prodavali drugim osobama. Njima se na teret stavlja izvršenje krivičnih dela krađa i nedozvoljena proizvodnja i promet oružja. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Početkom oktobra, zbog nestanka oružja, suspendovana su četvorica policijskih rukovodilaca u Nišu i Doljevcu. MUP do sada nije naveo detalje o tome koliko je i kojeg oružja nestalo. Više javno tužilaštvo u Nišu koje vodi istragu nije odgovorilo na raniji upit Radija Slobodna Evropa (RSE) koliko je i kog oružja nestalo. Mediji su prethodno objavili da je krajem septembra nestalo više od 500 komada oružja koje su građani predavali policiji, te da je reč o pištoljima, puškama, municiji.

Američka Služba za državljanstvo i imigraciju (USCIS) objavila je da će zaustaviti sve odluke o azilu, dva dana nakon pucnjave na pripadnike Nacionalne garde u Washingtonu, od kojih je jedna vojnikinja preminula. "USCIS je zaustavio sve odluke o azilu dok ne osiguramo da se svaki stranac provjeri i pregleda u najvećoj mogućoj mjeri", napisao je direktor USCIS-a Joseph Edlow 29. novembra na mreži X. Dan ranije, američki predsjednik Donald Trump najavio je potpunu obustavu prijema u SAD za sve ljude iz "zemalja trećeg svijeta", bez preciziranja kojih se zemalja radi ili kako će se mjera provoditi. Prethodno je njegova administracija saopštila da će preispitati zelene karte izdate svim strancima iz "zemalja koje izazivaju zabrinutost". Među onima na koje se mjera odnosi su Afganistanci, kao i ljudi iz 18 drugih zemalja, poput Irana, Libije, Somalije, Jemena, Kube i Venecuele. Zelena karta omogućava stranim državljanima da trajno žive i rade u Sjedinjenim Državama. U srijedu, 26. novembra, je dvoje pripadnika Nacionalne garde upucano samo nekoliko blokova od Bijele kuće. Trump je rekao da je vojnikinja preminula od zadobijenih povreda, dok je drugi vojnik i dalje u kritičnom stanju. Osumnjičeni napadač, Afganistanac koji je u SAD ušao 2021. godine, priveden je. Motiv napada ostaje nepoznat. Nakon incidenta, Trump je za socijalne probleme u zemlji okrivio izbjeglice. Grupe za ljudska prava upozorile su da se napad ne treba iskorištavati u političke svrhe.

U noći 29. novembra, Rusija je lansirala oko 36 raketa i skoro 600 dronova u Ukrajinu, troje je mrtvih i desetine ranjenih, naveo je predsjednik Volodimir Zelenski na Telegramu. "Glavne mete napada su energetski i civilni objekti, bilo je mnogo štete i požara u stambenim zgradama. Do sada su desetine ljudi povrijeđene, a troje ljudi je poginulo. Moje saučešće njihovim porodicama i voljenima", objavio je predsjednik. Zelenski je naglasio da se isplati raditi, "ne gubeći nijedan dan, kako bi bilo dovoljno raketa za sisteme protivvazdušne odbrane, kako bi bilo osigurano sve što je potrebno za odbranu i za pritisak na Rusiju." "Vrijeme je da Evropa donese odluku o zamrznutoj imovini ako Moskva ne želi odustati od napada dronovima i raketama. I svakako moramo razgovarati sa svim partnerima o koracima za okončanje ovog rata. Hvala svima koji pomažu", zaključio je šef države. U masovnom ruskom napadu dronovima "šahed" i raketama na Kijev u noći 29. novembra poginulo je dvoje ljudi, prema onom što je objavio gradonačelnik glavnog grada Vitalij Kličko. On je naveo da je 27 osoba povrijeđeno, od kojih je 17 hospitalizirano, uključujući jedno dijete. U noći 29. novembra, Rusija je izvela masovni raketni i napad dronovima na objekte energetske infrastrukture u gradu Kijevu, kao i u Kijevskoj, Černihivskoj, Sumskoj, Poltavskoj i Harkivskoj oblasti, objavilo je Ministarstvo energetike. Prema navodima Ministastva, kao rezultat napada, u subotu je više od 500.000 potrošača u Kijevu, više od 100.000 u Kijevskoj oblasti i skoro 8.000 u Harkivskoj oblasti ostalo bez struje. Ruske snage redovno napadaju ukrajinske regije raznim vrstama oružja – jurišnim bespilotnim letjelicama, raketama, raketnim sistemima za borbu protiv terorizma (KAB), raketnim sistemima za višestruko raketno lansiranje (MLRS). Rusko rukovodstvo negira da ruska vojska, tokom rata velikih razmjera u Ukrajini, izvodi ciljane napade na civilnu infrastrukturu ukrajinskih gradova i sela, ubijajući civile i uništavajući bolnice, škole, vrtiće, energetske i vodovodne objekte. Ukrajinske vlasti i međunarodne organizacije ove napade kvalificiraju kao ratne zločine Rusije i naglašavaju da su oni ciljane prirode. U međuvremenu, novi prijedlog koji su sastavile SAD za zaustavljanje rata u Ukrajini poziva Kijev da se odrekne dijela teritorije i dijela oružja, navode medijski izvještaji. Američki prijedlog takođe navodno uključuje smanjenje veličine ukrajinskih oružanih snaga i prihvatanje smanjenja američke vojne pomoći koja je bila neophodna za borbu Ukrajine protiv ruskih snaga. Pored toga, nijednoj strani vojsci ne bi bilo dozvoljeno da uđe na ukrajinsko tlo i Kijev više ne bi dobijao oružje dugog dometa. Prijedlog, čije su detalje izneli Fajnenšel tajms (The Financial Times) i Rojters (Reuters), uglavnom prati tvrde zahtjeve koje je Rusija postavila početkom godine, kada je predsjednik Donald Tramp (Trump) pokušao da otvori direktne pregovore s Moskvom o ratu u Ukrajini. Zasad nije bilo javnog odgovora ukrajinskih zvaničnika na izvještaje. Ukrajinski zvaničnik koji je direktno upoznat s prijedlogom potvrdio je njegov sadržaj, ali nije imao daljih komentara.

Hiljade Airbusovih aviona prizemljeno je nakon što je otkriveno da intenzivno sunčevo zračenje može ometati rad računara za kontrolu leta u avionu, što dovodi do kašnjenja širom svijeta. Više aviokompanija širom svijeta objavilo je 29. novembra odgode ili otkazivanja letova nakon upozorenja Airbusa da bi softver oko 6.000 aviona A320 trebao nadogradnju. Airbus je u petak uputio svoje klijente da poduzmu "hitne mjere predostrožnosti" nakon procjene tehničkog kvara na letu JetBluea u oktobru. "Intenzivno sunčevo zračenje može oštetiti podatke ključne za funkcioniranje kontrola leta", saopćili su, dodajući da bi "značajan broj aviona porodice A320 koji su trenutno u upotrebi" mogao biti pogođen. Zamjena softvera će trajati "nekoliko sati" na većini aviona, ali za oko 1.000 aviona proces "će trajati sedmicama", rekao je izvor blizak problemu za AFP. Air France je rekao za AFP da izračunava koliko će još letova biti otkazano. "Kupci pogođeni otkazivanjima obavještavaju se pojedinačno putem SMS-a i e-pošte", rekao je portparol 28. novembra. U petak je otkazano 35 letova, dok je kolumbijska aviokompanija Avianca saopštila da je 70 posto njene flote pogođeno tehničkim problemom u softveru evropskog proizvođača aviona. Agencija za sigurnost zračnog prometa Evropske unije (EASA) saopštila je da ju je Airbus obavijestio o problemu. "Ove mjere mogu uzrokovati kratkoročne poremećaje u redovima letenja i stoga neugodnosti za putnike", saopštila je EASA, dodajući da je "sigurnost najvažnija". Prinudno slijetanjeGigant u avio-industriji i odbrani, Thales, rekao je za AFP da proizvodi računar za kontrolu leta, za koji je rekao da je "u potpunosti u skladu s tehničkim specifikacijama koje je izdao Airbus" i certificiran od strane EASA-e i njenog američkog ekvivalenta, FAA-e. "Funkcionalnost o kojoj je riječ podržana je softverom koji nije pod odgovornošću Thalesa", naveli su. U saopštenju Airbusa nije precizirano koja je kompanija dizajnirala softver. "Airbus priznaje da će ove preporuke dovesti do operativnih poremećaja za putnike i kupce", navodi se, izvinjavajući se zbog neugodnosti. Avion A320 kojim je upravljao JetBlue 30. oktobra naišao je na problem s kontrolom tokom leta zbog kvara računara. Avion se iznenada strmoglavio dok je putovao između Cancuna u Meksiku i Newarka u Sjedinjenim Američkim Državama, a piloti su morali sletjeti u Tampu na Floridi. Američki mediji citiraju lokalne vatrogasce koji kažu da je nekoliko putnika povrijeđeno. Nakon što ih je kontaktirao AFP, JetBlue nije komentarisao incident, ali je rekao da je već započeo potrebne promjene na nekim modelima A320 i A321. Njegov konkurent, American Airlines, rekao je da je već počeo ažurirati softver nakon upozorenja u petak i da očekuje da će "velika većina" od približno 340 pogođenih aviona biti servisirana do subote. Kao rezultat toga, došlo bi do "nekoliko kašnjenja", dodali su. Nakon što je prvobitno rekao da nije pogođen, njegov konkurent United Airlines rekao je da je identificirao šest pogođenih aviona i rekao da očekuje manje poremećaje na nekoliko letova. Delta Air Lines je saopštio da očekuje da će izvršiti potrebna ažuriranja do subote ujutro. Air India je u subotu upozorila na kašnjenja, dok je Avianca u saopštenju upozorila na "značajne poremećaje u narednih 10 dana". Na Filipinima, lokalni prijevoznici Philippine Airlines i Cebu Pacific nudili su povrat novca ili promjenu rezervacija karata nakon što su u subotu prizemljili najmanje 40 domaćih letova. Proizveden od 1988. godine, A320 je najprodavaniji avion na svijetu. Airbus je do kraja septembra prodao 12.257 aviona u poređenju s prodajom 12.254 Boeinga 737. Izvor AFP i BBC

Organizacija Ujedinjenih nacija (UN) saopštila je u petak da ubistvo dvojice palestinskih muškaraca na okupiranoj Zapadnoj obali od strane izraelskih snaga sigurnosti dan ranije izgleda kao "egzekucija bez suđenja", piše Reuters. Na snimcima koje je objavila Palestine TV, izraelske snage se vide kako otvaraju vatru na dvojicu muškaraca u gradu Dženinu, na sjevernom dijelu Zapadne obale, iako su se oni predali. Na snimku se vidi kako izlaze iz zgrade, podižu majice i ruke uvis prije nego što legnu na tlo da se predaju. Izraelske snage su im zatim, čini se, naredile da se vrate u zgradu prije nego što su ih upucale. "Zgroženi smo otvorenim i drskim ubistvom dvojice Palestinaca juče od strane izraelske granične policije u Dženinu, na okupiranoj Zapadnoj obali, u još jednoj očiglednoj "egzekuciji bez suđenja", rekao je portparol kancelarije UN-a za ljudska prava, Jeremy Laurence, u Ženevi. Izraelska vojska i policija saopštile su u četvrtak da su pokrenule istragu o pucnjavi, navodeći da su snage otvorile vatru na osumnjičene koji su izašli iz zgrade. Palestinska militantna grupa Islamski džihad u petak je rekla da je jedan od muškaraca bio njihov komandant, a drugi borac. Pucnjava se dogodila dok su izraelske snage izvodile operaciju u Dženinu, dan nakon početka vojne akcije u obližnjem gradu Tubas. "Svi su vidjeli da oni nisu predstavljali nikakvu prijetnju izraelskim snagama, ipak su vojnici odlučili da ih upucaju i ubiju na licu mjesta. To je bilo pogubljenje pred kamerama", rekao je Šai Parnes iz izraelske organizacije za ljudska prava B'Tselem. Vojska i policija Izraela u zajedničkom saopštenju naveli su da su dvojica muškaraca bili tražene osobe povezane s "terorističkom mrežom". Ministar nacionalne bezbjednosti Itamar Ben-Gvir javno je podržao vojnu i policijsku jedinicu uključenu u pucnjavu. "[Izraelski] borci postupili su tačno onako kako se od njih očekivalo, teroristi moraju da umru", napisao je Ben-Gvir na mreži X nakon incidenta. Laurence je rekao da su komentari Ben-Gvira "potpuno odvratni". Dodao je da je 21 Palestinac ubijen od strane izraelskih snaga samo tokom novembra, među njima devetoro djece. Ministarstvo spoljnih poslova Palestinske uprave, koje vrši ograničenu civilnu administraciju na Zapadnoj obali, osudilo je ubistvo kao "gnusnu egzekuciju bez suđenja" i ratni zločin.

Rusija je u petak saopštila da razmatra zabranu popularne aplikacije za razmjenu poruka WhatsApp, optužujući je da nije spriječila kriminal, piše AFP. Ova prijetnja dolazi dok Moskva nastoji da podstakne Ruse da pređu na digitalne usluge koje podržava država. Rusija je u augustu blokirala mogućnost poziva putem WhatsAppa, kao dio šire akcije protiv društvenih mreža u zapadnom vlasništvu. Prema kritikama, ove mjere imaju za cilj da natjeraju Ruse da koriste domaće platforme. U saopštenju, ruski regulator komunikacija Roskomnadzor naveo je da se WhatsApp koristi za "organizovanje i izvršavanje terorističkih akata u zemlji, za regrutovanje počinilaca, kao i za prevare i druge zločine protiv naših građana". "Ako se ne bude pridržavao ruskog zakonodavstva, biće potpuno blokiran", stoji u izjavi. Američki tehnološki gigant Meta, vlasnik WhatsAppa, još se nije oglasio. WhatsApp je jedna od dvije najpopularnije aplikacije za razmjenu poruka u Rusiji, uz Telegram. Moskva traži od ovih platformi da joj omoguće pristup podacima na zahtjev organa reda, radi istraga prevara i aktivnosti koje Rusija opisuje kao "terorističke". Zaštitnici ljudskih prava strahuju da bi to proširilo nadzor države u Rusiji i moglo biti iskorišteno za targetiranje kritičara Kremlja, predsjednika Vladimira Putina ili rata u Ukrajini.

Trinaest osoba je ubijeno u izraelskoj operaciji na jugu Sirije u petak, prema izvještajima sirijskih državnih medija. Damask je optužio Izrael da je izveo "kriminalni napad" u selu gdje je, prema tvrdnjama Izraela, njegova vojska bila napadnuta vatrenim oružjem tokom operacije hapšenja militanata. Izraelska vojska je saopštila da je šest vojnika ranjeno, od kojih trojica teško, u pucnjavi militanata tokom operacije u selu Beit Džin. Broj žrtava sugerira da se izraelska operacija pretvorila u jednu od najkrvavijih od rušenja predsjednika Bashara al-Assada prije godinu dana. Izrael je često bombardovao Siriju dok je njome upravljao Assad, a intenzitet svojih vojnih operacija u zemlji povećao je nakon njegovog svrgavanja, navodeći ciljeve koji uključuju držanje militanata podalje od granice. Izraelska vojska je saopštila da su njene trupe izvele operaciju s ciljem hapšenja osoba za koje se sumnja da su članovi Jama'a Islamiya – libanske islamističke grupe koja je ispaljivala rakete na Izrael iz Libana tokom rata u Gazi – optužujući ih za umiješanost u "terorističke zavjere". Vojska je opisala operaciju kao dio rutinskih akcija u ovom području posljednjih mjeseci. Žestoki sukobiSirijska državna novinska agencija SANA, koja je izvijestila o 13 poginulih i desetinama ranjenih, navela je da su izraelske snage bombardovale Beit Džin u 3:40 ujutro i da su trupe ušle u selo. Mještani su se sukobili s izraelskim snagama, koje su uzvratile, što je dovelo do "žestokih sukoba", dodala je agencija. Izraelska vojska je saopštila da su "naoružani teroristi" pucali na njihove trupe, a oni su uzvratili vatrom, uz podršku "iz zraka". "Eliminisan je određeni broj terorista", navela je vojska. Portparol izraelske vojske, Avichay Adraee, izjavio je da Izrael neće dozvoliti "terorizam i terorističke elemente da se ukorijene na našim granicama" te da su tri osobe osumnjičene za "umiješanost u terorističke zavjere" uhapšene u petak. Izraelska vojska ih je optužila za postavljanje eksplozivnih naprava i "planiranje napada na Izrael, uključujući raketne napade". Sirijsko ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je da je u izraelskom napadu ubijeno više od 10 civila, uključujući žene i djecu, oštećena imovina i prisiljeni stanovnici da napuste svoje domove, optužujući Izrael da je počinio "ratni zločin" i upozoravajući da napadi ugrožavaju sigurnost i stabilnost regije. Walid Akasha, lokalni zvaničnik u Beit Džinu, negirao je da tamo postoje terorističke frakcije. "Mi smo mirno, civilno, poljoprivredno stanovništvo. Imamo zakonsko pravo da se branimo. Mi nismo prvi napali, oni su došli na našu zemlju", rekao je za Reuters putem telefona. Sirijski i izraelski zvaničnici često su se sastajali na pregovorima o sigurnosnom sporazumu koji je vođen pod posredovanjem SAD-a, a čiji je cilj uspostavljanje stabilnosti u pograničnom području, ali su pregovori obustavljeni u septembru. Izrael je izrazio duboko nepovjerenje prema novoj sirijskoj vladi, koju predvodi predsjednik Ahmed al-Sharaa, bivši komandant Al-Kaide, i naveo da želi demilitarizovanu južnu Siriju. Sharaa je izjavio da Sirija ne predstavlja prijetnju nijednoj državi. Izrael je premjestio trupe i vojnu opremu izvan zone ograničenja iz 1974. godine i u južnu Siriju, uključujući stratešku tačku na planini Hermon.

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u petak da se tokom noći ili sledeće sedmice može očekivati odgovor Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD u vezi sa izdavanjem operativne licence Naftnoj industriji Srbije (NIS). "Nastavljaju se intenzivni diplomatski razgovori. U kontaktu sa američkom administracijom smo na dnevnom nivou", kazala je ona nakon sastanka Stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru 28. novembra. NIS je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog ruskog udela u vlasništvu. Kompanija je 19. novembra saopštila da je tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. NIS se već suočio sa nedostatkom sirove nafte za preradu zbog čega je Rafinerija u Pančevu, nadomak Beograda, počela pripreme za obustavu rada. Đedović Handanović je navela da će Rafinerija ostati u "režimu tople cirkulacije" do utorka, 2. decembra, čekajući odgovor administracije SAD, prenosi Beta. "Ukoliko on bude pozitivan, već 15. decembra će moći da prvi dizel izbaci iz svoje proizvodnje, što se uklapa u dosadašnje planove i NIS-ove rezerve", rekla je Đedović Handanović. Na sasatanku Stalnog radnog tela se, kao je rekla, razgovaralo i o planu uvoza za decembar drugih naftnih kompanija. "Plan je da se za sada uveze 133.000 tona naftnih derivata u decembru, od toga 103.000 tona dizela i 26.000 tona benzina", kazala je i ocenila je da je to znatno veći uvoz u odnosu na prošlu godinu i na ranije mesece. Đedović Handanović je kazala i da naftnih derivata ima dovoljno. "Ukoliko bude potrebno na tržištu će biti plasiran i deo obaveznih, državnih rezervi koje su pune i što se tiče dizela, benzina i mazuta", istakla je. Po njenim rečima, promet naftnim derivatima u maloprodaji je ostao isti, što je znak da građani ne prave zalihe i naglasila da ne treba da ih prave. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra nakon više odlaganja a za njihovo uklanjanje traži se izlazak ruskog vlasništva. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto. Vlasti Srbije, prema izjavama zvaničnika, žele po svaku cenu da izbegnu nacionalizaciju NIS-a, čiji je udeo od 51 posto država Srbija prodala 2008. ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju Ukrajine. Za stav da se ne pridruže sankcijama Zapada protiv Rusije, vlasti u Beogradu koristile su kao argument, između ostalog, i zavisnost Srbije od ruskih energenata.