Uz poruku "bez pravde nema slobode", predstavnici novinarskih udruženja položili su 11. aprila vence na mestu gde je pre 27 godina ubijen novinar Slavko Ćuruvija. Ćuruvija je ubijen u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo 1999. godine, u vreme autokratskog režima Slobodna Miloševića čiji je bio kritičar. Njegovo ubistvo ni posle skoro tri decenije nije razrešeno. "Ubice nisu kažnjene, ni 27 godina od zločina. Okrivljeni su oslobođeni uz bitnu povredu postupka, u njihovu korist, oni tuže Fondaciju Slavka Ćuruvije zbog saopštenja o toj sramnoj presudi", rekao je potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), karikaturista Marko Somborac. Četvorica okrivljenih bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB), prvostepeno osuđena na ukupno 100 godina zatvora, oslobođena su presudom Apelacionog suda. I pored toga što je Vrhovni sud utvrdio da u toj presudi nisu pravilno ocenjeni pojedini dokazi, to ne utiče na njenu pravosnažnost. U toku je i sudski postupak po tužbi trojice okrivljenih protiv Slavko Ćuruvija fondacije, jer im je, kako tvrde, ova Fondacija, saopštenjem kojim je izrazila nezadovoljstvo presudom, povredila čast i ugled. Novinari i drugi predstavnici medija su se na godišnjicu ubistva okupili na poziv Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS). "Ovu godišnjicu ubistva Slavka Ćuruvije obeležavamo, po oceni mnogih, u atmosferi sličnoj atmosferi u kojoj je on stradao", poručila je potpredsednica UNS-a Olivera Milošević. Šef Delegacije EU: Pravda još nije zadovoljenaNa to da 27 godina nakon ubistva Ćuruvije "pravda još nije zadovoljena", ukazao je i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat ukazao je "U svakom slučaju zločina i napada na novinare, pravda mora biti zadovoljena - nekažnjivost je pogubna za demokratije", napisao je Bekerat na Iksu (X) 11. aprila. Dodao je i da "mediji imaju suštinsku ulogu u svakom demokratskom društvu i mora im biti obezbeđeno bezbedno okruženje za rad". Ko je bio Slavko Ćuruvija?Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin". Mediji koje je vodio kritikovali su politiku tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića. Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača. U optužnici je dat detaljan opis ekonomskog uništavanja Ćuruvijinih novina, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem zakonu o informisanju. U to vreme ministar informisanja bio je sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić. Godine suđenjaSuđenje je počelo tek 17 godina od zločina, u junu 2015. i trajalo je gotovo čitavu deceniju. Tužilaštvo je tvrdilo da je to učinjeno po nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti, zbog Ćuruvijinog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu u kojima je kritikovao nosioce političke vlasti. Prvostepeni sud je dva puta doneo istu presudu. Proglasio je krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Na po 30 godina zatvora osuđeni su šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina. Poslednjom odlukom, Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine presudio da "nema neposrednih i posrednih dokaza" i oslobodio je četvoricu nekadašnjih pripadnika DB-a optužbi. Presuda je izazvala ogorčenje u delu javnosti i među medijskim radnicima. Kritikovali su je i predstavnici Evropske unije, Stejt departmenta i više evropskih udruženja novinara. Tokom nedavne međunarodne misije za slobodu medija u Srbiji organizovane od strane Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i Media Freedom Rapid Response (MFRR), vlastima Srbije upućen je poziv da se nakon 27 godina obezbedi pravda u ovom slučaju. Tada je ocenjeno i da je sloboda medija u Srbiji trenutno na "najnižem istorijskom nivou", uz učestale napade na novinare i neadekvatne reakcije policije i nadležnih institucija. Decenije nerešenih ubistava novinaraPrema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. U poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijen i novinar Milan Pantić, dok je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima preminula novinarka Radosava Dada Vujasinović. Četvrt veka od ubistva Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine, optužnica još uvek nije podignuta. Do danas nije otkriveno ni ko je 2007. godine postavio bombe pod prozor novinara nedeljnika "Vreme" Dejana Anastasijevića.

Sjedinjene Države osudile su najnovije poteze Rusije protiv nezavisnih medija, nakon izvještaja o novim hapšenjima novinara i policijskoj raciji u jednoj redakciji u Moskvi. "Vidjeli smo nedavne izvještaje o pritvaranju još dvoje novinara u Rusiji. Sjedinjene Države osuđuju svaki pokušaj zastrašivanja, uznemiravanja i kažnjavanja novinara i nezavisnih glasova zbog korištenja osnovnih prava na slobodu govora i slobodu medija", rekao je portparol State Departmenta za RSE 10. aprila, odgovarajući na upit o tim dešavanjima. "Sjedinjene Države smatraju slobodu izražavanja temeljnim elementom funkcionalne demokratije, što je stav koji je sadržan i u samom Ustavu Rusije", rekao je portparol, pozivajući se posebno na član 29, koji garantuje "slobodu misli i govora", kao i zaštitu medija od cenzure. "Pozivamo rusku vladu i sudove da ispune ovu obavezu poštivanja osnovne slobode izražavanja, uz priznanje da su društva snažnija kada pojedinci mogu slobodno izražavati svoje stavove bez odmazde ili cenzure od strane vlasti", dodao je portparol. Racija, hapšenja i pojačani pritisakOve izjave dolaze nakon što su ruske sigurnosne snage 9. aprila izvršile raciju u moskovskoj redakciji nezavisnog lista Novaya Gazeta, privodeći novinara Olega Roldugina te zaplijenivši opremu i dokumenta tokom pretresa koji je trajao više od 13 sati. Vlasti su saopštile da se slučaj odnosi na navodnu "nezakonitu upotrebu, prenos ili skladištenje informacija koje sadrže lične podatke", krivična djela za koja je predviđena kazna zatvora do šest godina. Sud u Moskvi je potom odredio da Oleg Roldugin ostane u pritvoru do 10. maja. Roldugin je izjavio da nije kriv. Novaya Gazeta, koju je ranije vodio dobitnik Nobelove nagrade za mir Dmitry Muratov, poznata je po razotkrivanju kršenja ljudskih prava i korupcije u Rusiji, zbog čega je često bila na meti državnih vlasti. Racija se poklopila s odlukom Vrhovnog suda Rusije da uglednu organizaciju za ljudska prava Memorial proglasi ekstremističkom, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog sve šireg obračuna s civilnim društvom. Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara, više od 10 zaposlenih bilo je zadržano u prostorijama Novaya Gazeta tokom pretresa te nisu mogli satima komunicirati s vanjskim svijetom. Ta organizacija pozvala je na hitno oslobađanje Roldugina i slučaj opisala kao dio šireg obrasca pritisaka na ovaj medij. Odvojeno, ruska Federalna služba bezbjednosti (FSB) privela je bivšeg povremenog saradnika RSE-a u sibirskoj oblasti Čita pod optužbom za izdaju, tvrdeći da je komunicirao s ukrajinskom obavještajnom službom. Riječ je o muškarcu koga su pojedini mediji identifikovali kao Aleksandra Andrejeva, a koji je posljednji put sarađivao s RSE-om prije više od deset godina. Dugogodišnji obračun se pojačavaNajnoviji potezi dio su šireg obračuna koji se intenzivirao nakon što je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu. Vlasti su oduzimale dozvole za rad medijima, označavale redakcije kao "strane agente" ili "nepoželjne", te pokretale krivične postupke protiv novinara. Optužbe za izdaju, poput onih koje su podignute protiv bivšeg saradnika RSE-a, nose naročito teške kazne. Predsjednik Vladimir Putin je 2023. godine potpisao zakon kojim je maksimalna kazna za izdaju povećana na doživotni zatvor. Analitičari i zagovornici slobode medija kažu da najnoviji događaji istovremeno predstavljaju kontinuitet i eskalaciju pritisaka. "Zabranom Memoriala i racijom u Novaya Gazeta, Kremlj ubrzava svoj rat protiv istine i istorije", rekla je Natalia Arno, direktorica organizacije Free Russia Foundation sa sjedištem u Sjedinjenim Državama. "Ovo nisu izolovani incidenti, već dio sistematske razgradnje ruskog civilnog društva, procesa koji traje više od dvije decenije vladavine Vladimira Putina i koji se dramatično intenzivirao nakon invazije punog obima na Ukrajinu", rekla je Arno za RSE 10. aprila. Arno je dodala da vlasti dodatno pooštravaju kontrolu nad internetom, društvenim mrežama i pristupom VPN servisima, tvrdeći da su te mjere usmjerene na sprečavanje ljudi da se "povezuju, organizuju i zahtijevaju promjene". Za Claytona Weimersa, izvršnog direktora američkog ogranka organizacije Reporteri bez granica, najnovija hapšenja i racija ukazuju na širu realnost. "Sloboda medija u Rusiji je stvar prošlosti", rekao je Weimers za RSE 10. aprila. "Ova hapšenja samo su još jedan podsjetnik da se u toj zemlji više ne može slobodno baviti novinarstvom." On je naveo da, iako nezavisno novinarstvo i dalje postoji, veliki dio tog rada danas se odvija iz egzila ili uz značajan lični rizik unutar Rusije. Zajedno, racija, hapšenja i pravne mjere ukazuju na to da kampanja Kremlja protiv nezavisnih medija ne predstavlja odstupanje od ranije prakse, već njen nastavak - i moguće dodatno pojačavanje - dugogodišnjih nastojanja da se kontrolišu informacije i uguši neslaganje.

Bivši američki kongresmen Eliot Engel, jedan od najvećih zagovornika Kosova u Sjedinjenim Američkim Državama, preminuo je u 79. godini. Povukao se iz američkog Kongresa u januaru 2021. godine, nakon više od tri decenije službe. Nakon vijesti o njegovoj smrti, vršiteljica dužnosti predsjednice Kosova Albulena Haxhiu izjavila je da je zemlja izgubila dokazanog prijatelja i nepokolebljivog podržavaoca slobode i državnosti Kosova. "Više od tri decenije u američkom Kongresu stajao je na pravoj strani historije. Od poziva na intervenciju NATO-a 1999. godine protiv režima Slobodana Miloševića, do podrške nezavisnosti 2008. i konsolidacije naše države, Engel je bio čvrst saveznik Kosova u svakoj fazi", napisala je ona na društvenim mrežama. Reakcije su stigle i od kosovskih političkih lidera. Predsjednik Demokratske partije Kosova Bedri Hamza rekao je da je Engel bio uz Kosovo u vrijeme kada se "pisala historija". "Bio je glas pravde za nas u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegovo prijateljstvo i doprinos nikada neće biti zaboravljeni." Predsjednik Alijanse za budućnost Kosova Ramush Haradinaj kazao je da je Engel bio "istinski prijatelj Albanaca" koji je stajao uz Kosovo "u najtežim i najboljim danima". "Njegov glas je pomogao u oblikovanju našeg puta ka slobodi", napisao je on na mreži X. Kongresmen demokrata Ritchie Torres rekao je da je Engel bio "glasni zagovornik Kosova i albanske zajednice, u vrijeme kada su im rijetki posvećivali pažnju". Podrška Engela KosovuEngel, demokrata, predstavljao je dijelove Bronksa, četvrti New Yorka sa velikom i politički aktivnom albanskom populacijom, od 1989. godine. Bio je ključna figura za prikupljanje podrške Kongresa za priznavanje nezavisnosti Kosova od Srbije 2008. godine. Njegova dugogodišnja i dosljedna podrška Kosovu učinila ga je poznatim u ovoj zemlji. Kosovo je po njemu nazvalo ulicu i autoput, a izdata je i poštanska marka s njegovim likom. U Srbiji je, pak, bio kontroverzna ličnost, s obzirom na to da ta zemlja ne priznaje nezavisnost Kosova i aktivno lobira protiv njenog međunarodnog priznanja. U decembru 2020. Engel je u Predstavničkom domu govorio o Zapadnom Balkanu, posebno o Kosovu. "Nisam znao kakvu ću strast razviti prema jednom malom dijelu Evrope zvanom Balkan", rekao je tada. "Putovao sam više puta u svaku zemlju Zapadnog Balkana, upoznao mnoge lidere iz različitih stranaka i zavolio bogatstvo kultura, etničkih i vjerskih raznolikosti. Ali nijedna zemlja me nije dirnula više od Kosova", istakao je. Engel je u Kongres ušao u vrijeme kada se Jugoslavija raspadala po etničkim linijama. Kao član Odbora za vanjske poslove bio je uključen u brojne regionalne sporove i stekao reputaciju stručnjaka za Balkan. Bio je među prvim američkim zakonodavcima koji su 1998. godine pozvali administraciju Billa Clintona da interveniše i zaustavi djelovanje jugoslovenskih i srpskih snaga na Kosovu. Deceniju kasnije, bio je jedan od najglasnijih zagovornika u Kongresu za priznanje nezavisnosti Kosova od strane Sjedinjenih Država.

Fakultet srpskih studija u Nišu saopštio je da prebacivanje tri departmana sa niškog Filozofskog fakulteta na ovaj novoosnovani fakultet "ne dovodi u pitanje profesionalni status ili egzistencijalnu sigurnost zaposlenih". "Postupak statusne promene sprovodi se u skladu sa važećim propisima i uz njihovu punu primenu", navodi se u saopštenju 10. aprila koje potpisuje v.d. uprava novog fakulteta u Nišu, na jugu Srbije. Ministarstvo prosvete oduzelo je 8. aprila dozvolu za rad Filozofskom fakultetu za istoriju, srbistiku i ruski, a Fakultetu srpskih studija odobrilo da nastavi izvođenje tih studijskih programa. Na Filozofskom fakultetu kažu da je odluka nezakonita, a većina profesora odbila je da pređe na novi fakultet. Odluci se protivi i deo studenata. Sa novoosnovanog fakulteta navode i da je njihova "osnovna misija" obrazovanje stručnjaka u oblastima "od posebnog nacionalnog značaja", da je sproveden postupak početne akreditacije, kao i da su dobili dozvolu za rad. Nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata tih departmana. Ta odluka doneta je uoči aprilskog ispitnog roka. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv toga jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Najavljuju pravnu bitku pred Upravnim sudom. Dozvola za rad može se izmeniti ili oduzeti kada se u postupku spoljašnje kontrole kvaliteta utvrdi da ustanova ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti. Prema Zakonu o visokom obrazovanju tu kontrolu sprovodi Komisija za akreditaciju Nacionalnog akreditacionog tela. Zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu kažu da takva zakonska procedura nije sprovedena. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na raniji upit RSE na osnovu kojih zakonskih odredbi je oduzelo dozvolu za rad za tri studijska programa na Filozofskom fakultetu. Niški Filozofski fakultet je prvi fakultet u tom gradu koji je podržao studentske proteste i blokade zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu u novembru 2024.

Gradonačelnik Srbice (Skenderaj) Sami Ljuštaku (Lushtaku) saopštio je da su dve ambulante u selima Banje i Suvo Grlo zatvorene jer rade nezakonito "pod upravom paralelnih srpskih struktura, van pravnog ustavnog poretka Republike Kosovo". On je u objavi na svom Facebook nalogu naveo da je "neprihvatljivo" ono što je zatečeno u ovim ambulantama, da su pronađeni lekovi sa isteklim rokom trajanja, da su korišćeni lekarski recepti bez prisustva lekara, te "mnogi drugi prekršaji koji krše zdravstvene zakone i protokole". "Nećemo dozvoliti nikome da ugrožava živote i zdravlje građana delujući van sistema i zakona Republike Kosovo. Preduzeli smo sve neophodne zakonske mere i obavestili nadležne organe, uključujući i Kosovsku agenciju za medicinske proizvode i opremu", naveo je Ljuštaku i dodao da će ove ambulante moći ponovo da rade kada se u potpunosti integrišu u zdravstveni sistem Kosova. S druge strane, Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, saopštila da je po nalogu Ministarstva zdravlja Vlade premijera Aljbina (Abin) Kurtija i opštine Srbica zaustavljen rad ambulanti u selima Banje i Suvo Grlo. Ove ambulante rade u sistemu Srbije a iz Srpske liste su naveli da zaustavljanje rada "direktno ugrožava pravo na zdravstvenu zaštitu srpskog naroda i svih građana koji su koristili usluge ovih zdravstvenih ustanova". Radio Slobodna Evropa se obratio i Ministarstvu zdravlja Vlade Kosova sa upitom oko ovog pitanja i odgovor se čeka. Kosovo je inače sa zatvaranje institucija Srbije započelo 2024. godine jer ih smatra paralelnim i ilegalnim. U poslednjih nekoliko meseci sve glasnije se pominje i integracija zdravstvenih i obrazovnih institucija koje u srpskim sredinama rade u sistemu Srbije. Iz Evropske unije su krajem marta za Radio Slobodna Evropa naveli da je namera kosovskih vlasti da integrišu ove dve oblasti primljena k znanju, ali da se tako nešto mora uraditi u konsultaciji sa srpskom zajednicom. Iz Srpske liste su 19. aprila naveli da su o zaustavljanju rada zdravstvenih ustanova u selu Banje i Suvo Grlo u opštini Srbica, obavestili predstavnike Evropske unije, SAD, i zemalja Kvinte kao i misije OEBS, Euleks, KFOR i UNMIK, te zahtevali hitnu reakciju. "Podsećamo da su međunarodni predstavnici, a pre svih specijalni predstavnik Evropske unije Peter Sorensen i ambasada SAD u Prištini jasno ukazali da ne sme doći do prekida pružanja usluga građanima u oblasti zdravstva i prosvete, te da će se pitanje funkcionisanja institucija u oblasti zdravstva i prosvete rešavati isključivo kroz dijalog, na osnovu postignutih sporazuma i u dogovoru sa srpskim narodom", navedemo je u saopštenju. Zatvaranje ambulanti osudila je i stranka Srpska demokratija, te Građanska inicijativa Sever za sve, koje imaju odbornike u pojedinim opštinama sa srpskom većinom. U međuvremenu je reagovala i Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije uz navode da je zatvaranjem dveju ambulanta više od 250 Srba u selima Suvo Grlo i Banje direktno ostalo bez zdravstvene zaštite i medicinskih usluga. Iz Kancelarije su ustvrdili i da je prilikom akcije zatvaranja ambulanti "iščupana" i tabla sa imenima dve osnovne škole u ovim mestima, kao i sa Srednje tehničke škole u Suvom Grlu. Direktor Kancelarije za Kosovo, Petar Petković, naveo je i da je o ovim dešavanjima obavestio EU i sve relevantne predstavnike međunarodne zajednice.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska komisija i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za "isplate na osnovu finansijskih instrumenata EU". "Sve više smo zabrinuti oko toga šta se dešava u Srbiji. Od zakona koji podrivaju nezavisnost susdstva do suzbijanja demonstranata i ponovljenog mešanja u nezavisne medije", istakla je za briselski portal Politiko (Politico). Taj portal piše da se Srbija se suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra finansijskih sredstava Evropske unije, te da Evropska komisija razmatra da ih ukine zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom. Podsećaju da Srbija nije članica EU, ali kako je počela pregovore o pridruživanju 2014. godine, ima prava na sredstva i grantove da joj pomogne u sprovođenju pravnih reformi. Poslednjih nedelja unutar EK postoji inicijativa da se uskrati taj novac, rekla su za Politiko četiri zvaničnika EU koji rade sa zemljama u procesu proširenja, a čija imena nisu objavljena. Navode i da je Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač za članstvo, rekao da je uveren da neće doći do suspenzije finansiranja, da Srbija ne odustaje od nastojanja da postane punopravni član Evropske Unije. Sporne izmene pravosudnih zakonaEU je javno kritikovala pravne reforme koje je progurao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podseća portal. Kada su u januaru usvojene sporne izmene pravosudnih zakona, Kos je upozorila da to predstavlja "ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način". Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa". Venecijanska komisija, pravno savetodavno telo Saveta Evrope, treba da donese stručno mišljenje o tim zakonskim izmenama krajem aprila. To mišljene bi moglo da bude podsticaj za Evropsku komisiju da zamrzne finansiranje za Srbiju, rekla su dva EU zvaničnika za Politiko. Ističu i da je Kos rekla da će tražiti da Srbija uskladi svoje pravne zakone sa preproukama Venecijanske komisije. Politko prenosi i navod Apostolovića da je Beograd jasno rekao da će slediti preporuke Venecijanske komisije čim one stigle. Zabrinutost i zbog odnosa Beograda i MoskveEU je za Srbiju je izdvojila više od 586 miliona evra u nepovratnim grantovima od 2021. do 2024. godine, kao dodatnih 1,5 milijardi evra koji zavise od reformi. Prema podacima Vlade Srbije, zemlja je dobila više od 70 milijardi evra sredstava i investicija od EU od 2000. godine, prenosi Politiko dodajući da Srbija "dugo hoda po žici u odnosima sa EU, održavajući bliže veze sa Moskvom u isto vreme dok dobija novac iz Brisela". "Kao zemlja kandidat mi takođe očekujemo da Srbija bude uz nas oko spoljne politike i da se bliskije uskladi sa našim stavovima", rekla je Kos za taj portal bez eksplicitno pominjanja Rusije. Politiko dodaje da se Vučić, koji je održavao bliske veze sa Moskvom tokom celog rata sa Ukrajinom, žalio zbog sporog tempa pregovora za članstvo u EU. "Strpljenje EU sa Beogradom se istanjilo poslednjih meseci sa kritičkim izveštajem o procesu proširenja zemlje u novembru u kome se upozoarava na nazadovanje i anti -EU narative na 'najvišem nivou' srpske politike", piše portal. Tenzije su se dodatno rasplamsale u decembru kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izostao sa samita EU-Zapadni Balkan, navodi Politiko. Portal dodaje da je u martu Srbija bila na meti kritika zbog izveštaja o nasilju i neregularnostima tokom lokalnih izbora u deset opština, zajedno sa upadom policije na Rektorat beogradskog Univerziteta kada je došlo do sukoba demonstranara i policije. Plan rasta EU za Zapadni Balkan je krajem 2023 usvojila Evropska komisija, sa ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i jačanja reformi i regionalne saradnje. Zbog neispunjenih obaveza, koje taj plan predviđa, Srbija je već dobila oko 50 mliona evra manje. Četiri godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu.

Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) u Strazburu potvrdio je za Radio Slobodna Evropa 10. aprila da je odbio zahtjev pravnog tima Milorada Dodika za uvođenje privremene mjere. Tom mjerom se tražilo zaustavljanje primjene sudskih odluka u Bosni i Hercegovini, na osnovu kojih mu je oduzet mandat predsjednika entiteta Republike Srpske. U odgovoru za RSE se navodi da je zahtjev za privremenu mjeru, u skladu sa Pravilom 39 Suda, razmotren i odbijen, bez dodatnog izjašnjavanja o njegovom sadržaju. Milorad Dodik je polovinom prošle godine pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija presudom Suda Bosne i Hercegovine zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Sud je utvrdio da je Dodik, kao tadašnji predsjednik RS, svjesno potpisivao i primjenjivao zakone koje je visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt prethodno poništio. Apelacija Milorada Dodika protiv Bosne i Hercegovine podnesena je u januaru 2026. godine, nakon čega je zatraženo i izricanje privremene mjere. Dodikov pravni zastupnik Goran Bubić nije želio da komentariše odluku Evropskog suda za ljudska prava za Radio Slobodna Evropa. Istovremeno, vršiteljica dužnosti agentice Bosne i Hercegovine pred Evropskim sudom za ljudska prava Monika Mijić potvrdila je za RSE da Bosna i Hercegovina u ovom trenutku još nije zaprimila predmet od Suda u Strazburu. Odluka o privremenoj mjeri ne prejudicira ishod Dodikove apelacije, o kojoj će Sud u Starzburu eventualno odlučivati u narednim fazama postupka, nakon što predmet bude dostavljen i BiH, te se izjasne sve strane u postupku. Iz Evropskog suda za ljudska prava nisu za RSE pojasnili u kojoj je trenutno fazi Dodikova apelacija. Šta je Pravilo 39 Evropskog suda za ljudska prava?Privremene mjere se pred Evropskim sudom za ljudska prava mogu zatražiti na osnovu Pravila 39 Poslovnika Suda. Riječ je o vanrednom mehanizmu koji se primjenjuje isključivo u izuzetnim okolnostima, kada postoji neposredan i ozbiljan rizik od nenadoknadive štete po neko od prava zaštićenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Prema službenim pojašnjenjima Suda dostavljenim RSE, privremene mjere se najčešće izriču u predmetima koji se odnose na deportacije, izručenja ili druge situacije u kojima bi podnosilac zahtjeva mogao biti izložen opasnosti po život ili nečovječnom i ponižavajućem postupanju. Sud veoma rijetko primjenjuje Pravilo 39, a odluke o privremenim mjerama donose se bez prejudiciranja kasnije odluke o prihvatljivosti ili meritumu predmeta. U dosadašnjoj praksi, Evropski sud je više puta naglašavao da Pravilo 39 nije namijenjeno za zaustavljanje izvršenja redovnih sudskih presuda ili političko-institucionalnih odluka, osim u izuzetnim situacijama. Za šta je Milorad Dodik pravosnažno osuđen?Milorad Dodik je polovinom prošle godine pravosnažno osuđen presudom Suda Bosne i Hercegovine zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Na osnovu pravosnažne presude, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine 6. augusta 2025. godine donijela je odluku o prestanku mandata Dodiku na funkciji predsjednika Republike Srpske. Sud BiH je 18. augusta 2025. godine odbio žalbu njegovih advokata, čime je odluka CIK-a postala konačna i izvršna. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u novembru odbio apelaciju Dodika na izrečenu presudu, te dodatno pojasnio da je Dodiku mandat predsjednika Republike Srpske prestao 12. juna 2025. godine, odnosno danom nastupanja pravosnažnosti presude Suda BiH. Dodatno je pojasnio i da nakon tog datuma nije imao ustavno ovlaštenje da obavlja predsjedničku funkciju.

Kijev i Moskva obećali su da će zaustaviti borbe na 32 sata kako bi obilježili pravoslavni Uskrs, dok mirovni pregovori koje podržavaju Sjedinjene Države o okončanju četverogodišnjeg rata Rusije posrću, a Vašington se fokusira na vlastiti rat s Iranom. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je Kijev više puta predložio praznično primirje i da će "djelovati u skladu s tim" nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin također naredio svojim trupama da prekinu vatru tokom praznika. Primirje bi trebalo početi u 15 sati po srednjoevropskom vremenu 11. aprila i trajati do kraja dana 12. aprila, kada pravoslavni hrišćani slave Uskrs, prenosi Radio Slobodna Evropa. "Ljudima je potreban Uskrs bez prijetnji i istinski potez ka miru, a Rusija nema šanse da se vrati napadima čak ni nakon Uskrsa", rekao je Zelenski na Telegramu. Kremlj je rekao da je Putin naredio ruskoj vojnoj komandi "da prekine borbene operacije u svim smjerovima za ovaj period". Ruske snage su bile spremne da "suprotstave se svim mogućim provokacijama neprijatelja", navodi se u saopštenju. Rusija je više puta odbacila dugoročne ili neograničene prekide vatre, rekavši da je potreban sveobuhvatni sporazum za okončanje sukoba - koji je u februaru 2022. godine prerastao u sveopšti rat. Tokom ranijih primirja, obje strane su optuživale drugu da koristi vrijeme za snabdijevanje i preraspoređivanje trupa. Napori da se pregovara o okončanju rata su zaustavljeni jer administracija američkog predsjednika Donalda Trumpa prebacuje fokus na sukob s Iranom. Uprkos višestrukim sastancima između ukrajinskih, ruskih i američkih pregovarača, nije postignut definitivan napredak, a pregovori su zastali oko tvrdokornih teritorijalnih zahtjeva Moskve i međunarodnih sigurnosnih garancija za Kijev. Glavni izaslanik Kremlja, Kiril Dmitriev, otputovao je u Sjedinjene Američke Države 9. aprila na razgovore s američkim kolegama, izvijestio je Reuters. Bijela kuća ili Kremlj su odmah potvrdili razgovore. Borbe na terenu u Ukrajini su skoro u potpunosti stale; Rusija povremeno osvaja dodatnu ukrajinsku teritoriju, ali u tom procesu trpi ogromne gubitke. Ukrajina je takođe pretrpjela velike gubitke, iako nijedna strana redovno ne objavljuje broj žrtava. Zapadne procjene kažu da bi ukupan broj mrtvih i ranjenih na obje strane mogao premašiti 2 miliona do ljeta. Rusija kontroliše procijenjenih 19 posto ukrajinske teritorije, a većina je zauzeta rano nakon invazije u februaru 2022. godine. Njeni zahtjevi uključuju povlačenje svih ukrajinskih snaga s dijela teritorije Donjecka koji je i dalje pod ukrajinskom kontrolom. Ta teritorija sadrži ključnu liniju odbrane za Ukrajinu - takozvani "pojas tvrđava". "Mislim da Putin razumije da ne može u potpunosti okupirati Ukrajinu. Samo ponekad dijeli poruke s našim partnerima koje nisu ono što on zaista misli", rekao je Zelenski u objavi za X.

Kina "apsolutno neće tolerisati" nezavisnost Tajvana, koji je glavni krivac za potkopavanje mira u Tajvanskom moreuzu, rekao je kineski predsjednik Si Đinping (Xi Jinping) u petak lideru opozicije na tom ostrvu, pozivajući na napore za "ponovnim ujedinjenjem". Čeng Li-vun (Cheng Li-wun), predsjednica najveće tajvanske opozicione stranke, Kuomintanga (KMT), nalazi se u Kini u, kako je ona navela, mirovnom misijom kako bi se smanjile tenzije u vrijeme kada je Peking pojačao vojni pritisak na ostrvo koje smatra svojom teritorijom. Na sastanku u Velikoj sali naroda, Si je rekao Čeng da današnji svijet nije u potpunosti u miru i da je mir dragocjen. "Sunarodnici sa obe strane moreuza su svi Kinezi - ljudi jedne porodice koji žele mir, razvoj, razmjenu i saradnju", rekao je on u komentarima koje su prenijele tajvanske televizijske stanice. Obe strane moreuza pripadaju "jednoj Kini", dodao je Si, prema saopštenju državnih medija. "Kada je porodica harmonična, sve će napredovati", rekao je. "Nezavisnost Tajvana je glavni krivac za potkopavanje mira u Tajvanskom moreuzu - mi to apsolutno nećemo tolerisati niti odobriti." Si je takođe pomenuo sporno pitanje unije između Kine i Tajvana, što je dugo bio cilj Pekinga, ali što vlada Tajvana odbacuje. "KMT i Komunistička partija moraju da konsoliduju političko međusobno povjerenje, održe pozitivnu interakciju, ujedine sunarodnike sa obe strane moreuza i udruže se kako bi stvorili svijetlu budućnost ponovnog ujedinjenja domovine i nacionalnog podmlađivanja", rekao je. Kina odbija da razgovara sa predsednikom Tajvana Lai Čing-teom (Ching-te), tvrdeći da je on "separatista". Laijeva administracija je pozvala Čeng da kaže Kini da prestane sa svojim prijetnjama i kaže da Peking treba da komunicira sa demokratski izabranom vladom u Tajpeju. Obraćajući se novinarima u Tajpeju u petak, Hsu Kuo-jung (Kuo-yung), generalni sekretar vladajuće Demokratske progresivne partije Tajvana, kritikovao je KMT zbog kontinuiranog odugovlačenja parlamentarnog odobrenja za odbrambene troškove dok je Čeng u Kini. "Da li pokušavate da date neku vrstu velikog poklona Si Đinpingu?", rekao je Hsu. Šahovska tablaKMT je od 1928. do 1949. godine bio na vlasti u cijeloj Kini, dok vlada Republike Kine koju je predvodio nije pobjegla na Tajvan 1949. godine nakon što je izgubila građanski rat sa komunistima Mao Cedunga, koji su osnovali Narodnu Republiku Kinu. Nikada nije potpisan mirovni sporazum ili primirje i do danas nijedna vlada formalno ne priznaje drugu. Čeng je rekla Siju da su obostrano korisni odnosi Kine i Tajvana ono za čime javnost sa obje strane žudi i da interakcije i razmjene treba da budu recipročne. "Ja, Li-vun, iskreno se nadam da ću jednog dana u budućnosti imati priliku da budem domaćin i poželim dobrodošlicu generalnom sekretaru Siju i svima vama ovdje prisutnima na Tajvanu", dodala je, koristeći Sijevu titulu šefa Komunističke partije. Čeng je rekla da se nada da će, zahvaljujući naporima obje strane, Tajvanski moreuz prestati da bude žarište potencijalnog sukoba i da sigurno neće postati "šahovska tabla za intervenciju spoljnih sila". Obje strane moreuza trebalo bi dalje da planiraju i grade institucionalizovane i održive mehanizme za dijalog i saradnju, dodala je. SAD su najvažniji međunarodni pokrovitelj i dobavljač oružja Tajvana, uprkos nedostatku formalnih diplomatskih veza. Peking je više puta zahtjevao od Vašingtona da prestane sa naoružavanjem Tajpeja. SAD su podržale planove tajvanske vlade da poveća izdatke za odbranu. Izvor: Reuters

Evropski sistem ulaska/izlaska (EES) zvanično je funkcionalan od 10. aprila. Odnosi se na građane koji nisu državljani Evropske unije. Radi se o automatizovanom sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane takozvanih trećih zemalja koji ulaze u šengenski prostor. Ovaj sistem beleži biometrijske podatke – otiske prstiju i snimke lica – kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. EES sistem će se primenjivati na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Delimična primena ovog sistema počela je u oktobru 2025. godine. Za zvaničnike Evropske komisije radi se o najsavremenijem sistemu na svetu koji je već pokazao konkretne rezultate. "Sa sistemom ulaska i izlaska gradimo najmoderniji IT granični sistem na svetu. I već vidimo rezultate u proteklih pet meseci. Registrovano je više od 45 miliona ulazaka i izlazaka. Bilo je više od 24.000 odbijanja ulazaka, od kojih je preko 600 osoba identifikovano kao bezbednosna pretnja našoj uniji. Dakle, to zaista pokazuje da funkcioniše za cilj zbog kojeg je prvobitno usvojen", izjavila je Ariana (Arianna) Podesta, portparolka Evropske komisije. Međutim, neke države članice se već suočavaju sa tehničkim problemima. Belgija, pored Francuske i Holandije, na primer, već je obavestila Evropsku komisiju da sistem neće biti potpuno operativan na svim graničnim prelazima u zakonskom roku, odnosno 10. aprila. Ove zemlje su se u proteklim mesecima suočile sa redovima putnika na aerodromima, što je u nekim slučajevima rezultiralo višesatnim čekanjima na graničnim prelazima. Portparolka Podesta je potvrdila da je Evropska komisija bila u kontaktu sa državama koje se suočavaju sa problemima, deleći najbolje prakse iz onih država članica u kojima sistem funkcioniše vrlo dobro. Nadležni zvaničnici Evropske komisije tvrde da je u proseku potrebno 70 sekundi da se registruje ulazak ili izlazak. Međutim, dozvoljava se fleksibilnost kako bi se osigurala protočnost granica, posebno s obzirom na letnju sezonu kada se očekuje povećan broj kretanja. Ta fleksibilnost će biti moguća samo tokom meseci letnjih odmora. "Pravila omogućavaju državama članicama da obustave registraciju biometrijskih podataka, dakle na neki način delimično obustave rad EES-a, u slučaju predugog vremena čekanja. Ova mogućnost postoji do septembra, dakle pokriva letnji period kada se može očekivati povećan broj prometa", izjavila je Podesta. Sistem EES se smatra načinom da se obezbedi sigurnost granica EU. Putnici koji prekorače dozvoljeni boravak u EU (90 dana u periodu od 180 dana) smatraju se osobama koje nezakonito borave u šengenskom prostoru i biće podvrgnuti postupku povratka. Prema uredbi Evropske komisije, odluke o povratku u pojedinim slučajevima biće praćene zabranom ulaska (kada nije odobren rok za dobrovoljni odlazak ili kada obaveza povratka nije ispunjena), dok se u drugim slučajevima takođe može izreći zabrana ulaska. I zabrane ulaska i odluke o povratku biće evidentirane u sistemu EES. Trajanje zabrane ulaska određivaće se uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti pojedinačnog slučaja i, po pravilu, neće biti duže od pet godina. Ukoliko osoba na koju se zabrana odnosi pokuša ponovo da pređe šengensku granicu, ulazak će joj biti odbijen na granici, a podaci o odbijanju biće registrovani u sistemu. U određenim slučajevima predviđena je i mogućnost poništavanja pasoša prilikom pokušaja ulaska.

Kosovo i Srbija nastavili su da upućuju optužbe jedno protiv drugog na redovnoj sjednici Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, održanoj u četvrtak u New Yorku, dok su Sjedinjene Države bile jasne u svom stavu da je normalizacija odnosa jedini put naprijed za dvije zemlje. "Predsjednik [američki, Donald] Trump i Amerikanci pažljivo slušaju vaše jasno obećanje da ćete raditi i prosperirati zajedno. Nadamo se da će obje strane smanjiti tenzije i sjesti za stol. Radit ćemo blisko s liderima koji gledaju u budućnost, a ne u prošlost. Uz pravi dijalog, a ne teatar", izjavila je zamjenica američkog predstavnika pri UN-u, Tammy Bruce, ponovivši da SAD ostaju posvećene podršci stabilnosti na Kosovu i u Srbiji kako bi se očuvala stabilnost na Balkanu. Tim Kosova je poručio da ne očekuje normalizaciju odnosa sa Srbijom bez jasne odgovornosti za napade u selu Banjska i na kanal Ibar-Lepenac i garancija za zaustavljanje agresije, dok je tim Srbije optužio Vladu premijera Kosova Albina Kurtija za suzbijanje glasova lokalnih Srba. Kosovo optužuje Srbiju za izvođenje oba napada. Beograd sve negira. U napadu u Banjskoj ubijen je jedan službenik Policije Kosova, dok je na Ibar-Lepencu došlo do eksplozije koja je rezultirala oštećenjem kritične infrastrukture za vodosnabdijevanje i električnu energiju. Stav KosovaMinistar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Glauk Konjufca rekao je na sastanku da Kosovo nastavlja da garantuje stabilnost putem svojih demokratskih institucija, iako, prema njegovim riječima, Beograd nastavlja da igra svoju destruktivnu ulogu, spomenuvši pokušaje Beograda da interveniše u izbornom procesu na Kosovu kako bi podržao Srpsku listu, te na taj način preslikao "svoj režim putem jedne partije na vlasti". Srpska lista je najveća partija Srba na Kosovu i na posljednjim parlamentarnim izborima 28. decembra osigurala je devet mjesta u Skupštini Kosova. Ustav ovoj zajednici garantuje deset mjesta u zakonodavnoj instituciji. "Pozivamo Srbiju da se suoči sa svojom realnošću i prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, ne držeći cijeli region kao taoca takve hegemonije", rekao je Konjufca. "Srbija i drugi zlonamjerni akteri nastavljaju da pretvaraju prava manjina u oružje i eksploatišu multietničku prirodu Kosova kako bi promovisali podjele i nered, podrivajući naše institucije, ali i miran suživot", dodao je on. Stav SrbijeSrbiju je predstavljao šef diplomatije Marko Đurić, koji je počeo svoj govor rekavši da Srbija "nije dio problema, već dio rješenja". Kasnije je Đurić kazao da govori "u ime onih koji se drže pod pritiskom na Kosovu", te je naveo da je za lokalne Srbe na Kosovu identitet postao izvor nesigurnosti, jer se "pod režimom" premijera Kosova Albina Kurtija, Srbi identifikuju kao "drugi", te da se hapšenja, proizvoljni napadi i "egzodus Srba" ne mogu ignorisati. On ove tvrdnje nije potkrijepio konkretnim dokazima. Prema Đurićevim riječima, Zakon o strancima izazvao je veliku zabrinutost kod Srba na Kosovu. "Postojao je stvarni rizik da se ljudi koji su radili decenijama tretiraju kao stranci, gubeći pravo na boravak ili život u svojim domovima. Njihove mjere ne samo da su pravno nejasne, već ukazuju na kontinuitet reformatiranja situacije. Srbi se suočavaju s brojnim administrativnim i pravnim preprekama koje im otežavaju život, od pristupa javnim uslugama do ostvarivanja osnovnih prava", kazao je. Vlada Kosova se 14. marta složila da ponudi privremene dozvole boravka i prizna lične karte pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, kao što predviđaju Zakon o strancima i Zakon o vozilima. Ovu odluku su pozdravili međunarodna zajednica i Srbija. Između ostalog, srpski ministar je zatražio formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, jer su, prema njegovim riječima, Srbi "ostali bez pravnog okvira koji im je obećan". Ipak, u jednom dijelu govora je rekao da su Srbi spremni pružiti ruku saradnje, jer dva naroda "nisu sudbinski određena da ostanu u sukobu". "Postoji prostor, posebno u ekonomskoj saradnji, za izgradnju povjerenja i stvaranje zajedničke budućnosti, gdje se region približava Evropskoj uniji, postaje dio zajedničkog tržišta i koristi razvojne mogućnosti", istakao je. Pod posredovanjem Evropske unije, Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine, međutim svi postignuti sporazumi nisu sprovedeni. Šef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Peter Nicolaisen Due spomenuo je niz procesa koji su privukli pažnju na Kosovu u posljednjim mjesecima, počevši od konstituisanja Skupštine, formiranja Vlade i pitanja predsjednika, pozivajući da ovo potonje brzo dobije epilog kako bi se izbjegli novi izbori. Rekao je kako se nada da će se premijer Kosova Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastati u bliskoj budućnosti u Briselu. Kako Sjedinjene Države, tako i Kosovo, insistirali su na tome da je rad misije UNMIK-a na Kosovu završen, dok je Srbija insistirala na nastavku njegovog rada. Misija UNMIK-a djeluje prema Rezoluciji 1244 Organizacije ujedinjenih nacija, koja je bila kompromis između zapadnih zemalja i Rusije radi okončanja sukoba na Kosovu. Ova misija je neutralna prema statusu Kosova, dok je nakon proglašenja nezavisnosti zemlje u februaru 2008. godine, UNMIK prenio sve nadležnosti na lokalne institucije.

Više javno tužilaštvo u Subotici ne raspolaže informacijama o tome ko je doneo predmete podobne za pravljenje eksplozivne naprave, koji su 5. aprila pronađeni na severu Srbije, saopštilo je ovo tužilaštvo za Radio Slobodna Evropa (RSE). Navodi se da je sumnjive materije vojska pronašla u dva ranca u ataru između sela Trešnjevac i Vojvoda Zimonjić. "Njihov sadržaj biće predmet veštačenja koje će usmeriti dalji tok istrage", saopštilo je subotičko Više javno tužilaštvo, po čijem nalogu je u nedelju izvršena pretraga terena. Dodaje se da je rezultat uviđaja tužioca na licu mesta postojanje osnovane sumnje da se u ruksacima nalaze predmeti podobni da od njih stručno lice napravi eksplozivnu napravu. Saopšteno je da je događaj kvalifikovan kao nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija u vezi sa krivičnim delom diverzija. "Tužilaštvo u Subotici preduzima radnje u cilju obezbeđivanja dokaza za vođenje postupka protiv izvršioca, ukoliko bude otkriven", saopštilo je tužilaštvo za RSE. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je 5. aprila da su kod vojvođanskog sela Velebit, dvadesetak kilometara od severne granice, u blizini cevovoda Balkanski tok kojim se transportuje prirodni gas iz Rusije, pronađen "eksploziv razorne moći". Naveo je da je o tome obavestio mađarskog premijera Viktora Orbana. Orban je u nedelju nakon sednice državnog Saveta za odbranu rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". Direktor Vojnobezbednosne agencije Srbije Đuro Jovanić prethodno je demantovao, kako je rekao, dezinformacije da je Ukrajina pokušala da organizuje diverziju. Dodao je da na pronađenom eksplozivu stoji da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je optužbe. "Najverovatnije je reč o operaciji Rusije u sklopu njenog mešanja u mađarske izbore", naveo je portparol Ministarstva spoljnih poslova Heorhij Tihi. Objava vlasti Srbije da je nekoliko stotina metara od magistralnog gasovoda pronađen eksploziv došla je sedam dana uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj, gde ankete pokazuju prednost opozicije. Oko 60 odsto snabdevanja Mađarske prirodnim gasom obavlja se 400 kilometara dugim cevovodom kroz Srbiju, koji je pušten u rad 2021, a koji je deo međunarodnog plinovoda Turski tok. Njim se prirodni gas od Rusije transportuje ispod Crnog mora, dalje preko teritorije Turske, Bugarske, Srbije, Mađarske i drugih zemalja Srednje Evrope.

Viši privredni sud u Banjaluci donio je drugostepenu presudu u korist Radiotelevizije Bosne i Hercegovine (BHRT) protiv Radiotelevizije Republike Srpske (RTRS), prema kojoj entitetski emiter mora isplatiti državnom 5,4 miliona maraka (oko 2,76 miliona evra), saopšteno je 9. aprila iz BHRT-a. Presudom se žalbe odbijaju i potvrđuje prvostepena presuda. BHRT se u ovom predmetu žalio na troškove postupka, te kako iz ove medijske kuće podsjećaju, prvostepenom presudom je odlučeno da je RTRS obavezan da BHRT-u isplati pomenutih 5,4 miliona maraka, te troškove postupka u iznosu većem od 35 hiljada maraka (oko 18 hiljada evra). "Ukoliko u roku od 30 dana RTRS ne ispuni obaveze, pokrenuće se izvršni postupak", zaključuje se u saopštenju. Radi se o sporu koji je BHRT pokrenuo zato što nisu dobili sredstva od RTV takse. Po ovom osnovu, ukupan dug RTRS-a prema BHT-u je veći od 100 miliona maraka (oko 51 milion evra). U martu prošle godine Ustavni sud BiH potvrdio je zakonsko pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, poništivši ranije presude nižih sudova u RS koje su bile u korist RTRS-a, i naložio ponavljanje sudskih postupaka pred sudovima u Banjaluci. Nakon toga, u julu, Vrhovni sud RS donio je rješenja u dva postupka koja potvrđuju pravo BHRT-a na sredstva od RTV takse, stavljajući tačku na spor sa RTRS-om po pitanju naplate i raspodjele sredstava.

Vrhovni sud Rusije dozvolio je da se Memorijal, organizacija za ljudska prava koja je dobila Nobelovu nagrade za mir, označi kao "ekstremistička" organizacija, što će omogućiti ruskim vlastima da progone svakoga ko doprinosi radu grupe ili deli njene materijale. Presuda doneta u četvrtak na zatvorenom saslušanju je novi pokušaj ruskih zvaničnika u okviru dugotrajnog suzbijanja slobode govora u toj zemlji. Kampanja je dobila na zamahu otkako je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. u nastojanju vlasti da ograniče kritike vojne operacije. Norveški Nobelov komitet saopštio je uoči presude da je "duboko uznemiren najnovijim pokušajem ruskih vlasti da unište Memorijal". "Memorijal je dobio Nobelovu nagradu za mir za svoj višedecenijski rad na dokumentovanju ratnih zločina, kršenja ljudskih prava i žrtava represije iz sovjetskog doba. Označiti takvu organizaciju ekstremističkom je uvreda za fundamentalne vrednosti ljudskog dostojanstva i slobode izražavanja", navodi se u saopštenju. Razotkrivanje zločina sovjetskih vlastiPresuda je deo napada Kremlja na Memorijal, koji je decenijama razotkrivao zločine sovjetskih vlasti – posebno tokom ere diktatora Josifa Staljina – protiv sopstvenog naroda. Organizacija je zabranjena u Rusiji u decembru 2021. godine zbog navodnog kršenja drakonskih zakona o takozvanim stranim agentima. Memorijal je 2022. dobio Nobelovu nagradu za mir zajedno s ukrajinskim Centrom za građanske slobode i Alesom Bjaljatskim, zatvorenim osnivačem beloruske grupe za ljudska prava Vjasna. "Slučaj protiv Memorijala je još jedan pokušaj zastrašivanja svih neistomišljenika u zemlji i prisiljavanja civilnog društva na tišinu", naveo je Memorijal u saopštenju pre objavljivanja presude. Od zabrane u Rusiji, Memorijal deluje uglavnom iz inostranstva kako bi podržao stotine političkih zatvorenika koji su još uvek u toj zemlji. Presuda u četvrtak je usmerena na "međunarodni javni pokret Memorijal", za koji grupa tvrdi da formalno ne postoji. Nejasna oznaka, navodi Memorijal, namerni je potez ruskih vlasti da se omogući krivično gonjenje svakoga ko govori o ljudskim pravima ili zločinima u prošlosti.

Glavna ruska bezbednosna agencija privela je bivšeg ruskog frilensera Radija Slobodna Evropa, optužujući ga za izdaju i tvrdeći da je navodno komunicirao sa ukrajinskim obaveštajnim službama. Federalna služba bezbednosti (FSB) nije identifikovala optuženog. Navela je samo da je rođen 1960. i da je pritvoren u sibirskom regionu Čita. FSB je naveo da je optuženi "prenosio informacije neprijatelju u vezi s informativnim resursima lokalne štampane publikacije specijalizovane za izveštavanje o napredovanju specijalne vojne operacije", što je eufemizam ruskih vlasti za rat u Ukrajini. Nije precizirano kada su se navodne kriminalne aktivnosti dogodile. Prošle nedelje, informativni portal Chita.ru citirao je neimenovane izvore koji su rekli da je čovek po imenu Aleksandar A. pritvoren. Portal je identifikovao Aleksandra kao šefa lokalne partije. Još dve osobe su takođe pritvorene otprilike u isto vreme, navodi se u saopštenju. Telegram kanal Sibirski ekspres identifikovao je optuženog kao Aleksandra Andrejeva, koji je radio za mediji koji je osnovao prognani naftni tajkun Mihail Hodorkovski. Ruska državna novinska agencija TASS je izvestila da je privedeni bivši frilens novinar RSE. Andrejev je radio kao frilenser za Ruski servis RSE početkom 2010-ih. RSE zasad nije komentarisao izveštaje. Više od jedne decenije, ruske vlasti su pojačale represiju nad nezavisnim medijima, kao i nad organizacijama civilnog društva, aktivistima za ljudska prava i drugim nevladinim grupama. Tužioci koriste takozvani zakon o "stranim agentima" kao opravdanje da nametnu teške zahteve za izveštavanje novinarima koji rade za medije izvan Rusije. Optužbe za izdaju su znatno ozbiljnije prema ruskom zakonu u poređenju s prekršajima koji se odnose na "strane agente". Predsednik Vladimir Putin je 2023. potpisao zakon kojim se maksimalna kazna za osobe osuđene za izdaju povećava sa 20 godina zatvora na doživotnu.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen izjavio je da je 9. aprila s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i glavnim pregovaračem Beograda u dijalogu s Prištinom razgovarao o unapređenju diskusija o ključnim pitanjima dijaloga o normalizaciji odnosa. Sorensen je na X naveo da je imao "dobre sastanke" s Vučićem i Petrom Petkovićem koji je šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. "Dogovorena je neophodnost daljeg angažmana i zajedničkog rada na konkretnim koristima za sve", dodao je Sorensen. Predsednik Srbije je posle sastanka izjavio da "jednosmerne mere" vlasti na Kosovu stvaraju ozbiljan pritisak na tamošnju srpsku zajednicu, Vučić je na Instagramu napisao da je jedna od tema sastanka bila "bezbednost srpskog naroda" na Kosovu, kao i "neizvesnost" u kojoj žive pripadnici srpske zajednice. "Naglasio sam da jednostrane mere Prištine, kao i primena propisa bez uvažavanja realnih okolnosti na terenu i bez dogovora u Briselu, stvaraju ozbiljan pritisak na srpski narod i vitalne srpske institucije na Kosovu i Metohiji", napisao je Vučić. Vučić je dodao da je Peteru Sorensenu ukazao "na činjenicu da jednostrani potezi Prištine nastavljaju da dodatno podižu tenzije i ugrožavaju krhku stabilnost na terenu". Vlada Kosova počela je da primenjuje Zakon o strancima i vozilima 15. marta, ali uz olakšice prema pripadnicima srpske zajednice. Politički predstavnici srpske zajednice na Kosovu i civilni sektor protivili su se punoj primeni zakona, uz obrazloženje da će negativno uticati na pripadnike manjinskih zajednica, ali i sektor zdravstva i obrazovanja koji u srpskim sredinama funkcioniše u sistemu Srbije. Primera radi, na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici – koji funkcioniše po srpskom sistemu – građani Srbije koji rade ili studiraju moraće da imaju dozvolu za rad ili dozvolu za boravak. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Nakon sastanka Petera Sorensena sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem 14. marta, zvanična Priština je odlučila da uvede olakšice, izdavanjem privremenih boravišnih dozvola na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i priznavanjem lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice primene zakona. Ove olakšice su pozdravile Srbija, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija.

Policija entiteta Republika Srpska pronašla je 38 migranata tokom kontrole i pretresa kamiona u mjestu Draksenić kod Kozarske Dubice, u neposrednoj blizini graničnog prelaza sa Hrvatskom. U kamionu se nalazilo 25 državljana Kine, 12 državljana Turske i jedan državljanin Iraka, saopšteno je iz entitetske policije. U akciji je uhapšen državljanin Crne Gore koji je osumnjičen za krivično djelo krijumčarenje ljudi. "Lice lišeno slobode će uz izvještaj o počinjenom krivičnom djelu biti predato Tužilaštvu BiH na dalje postupanje, a o svemu navedenom je obavještena i Služba za poslove sa strancima BiH", naveli su iz policije. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u BiH je u prošloj godini registrovano oko 11.000 migranata.

Neslaganje između Vašingtona i Teherana oko toga da li privremeni prekid vatre obuhvata i Liban uzdrmalo je sporazum postignut ove nedelje, dok Izrael poručuje da će nastaviti da napada libanski Hezbolah, koji ima podršku Irana, "gde god je potrebno". Izrael i Sjedinjene Američke Države smatraju Hezbolah terorističkom organizacijom. Iranski pregovarači trebalo bi da se sastanu s delegacijom SAD koju predvodi potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) kasnije ove nedelje na prvim mirovnim pregovorima u ratu. Međutim, privremeno primirje najavljeno u ponedeljak kako bi se omogućili pregovori izgleda da je pod pritiskom, bez naznaka da je Iran u potpunosti ukinuo blokadu Ormuskog moreuza, što je izazvalo najgori poremećaj globalnog snabdevanja energentima u istoriji. Teheran je saopštio da neće biti sporazuma sve dok Izrael napada Liban. "Ko god deluje protiv izraelskih civila – biće napadnut. Nastavićemo da napadamo Hezbolah gde god je potrebno, dok ne vratimo punu bezbednost stanovnicima severa (Izraela)", naveo je u četvrtak izraelski premijer Benjamin Netanjahu na društvenim mrežama. Iranska državna novinska agencija Fars izvestila je da Teheran razmatra povlačenje iz sporazuma o prekidu vatre zbog kontinuiranih napada Izraela na Hezbolah. Bela kuća je saopštila da Liban nije deo primirja, dok je nekoliko zemalja izrazilo zabrinutost da to pitanje preti da potopi sporazum kojim je rat obustavljen posle više od pet nedelja borbi. "Izraelske akcije stavljaju pod veliki pritisak primirje između SAD i Irana. Primirje u Iranu trebalo bi da se proširi na Liban", rekla je u četvrtak šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas (Kallas). "Hezbolah je uvukao Liban u rat, ali pravo Izraela da se brani ne opravdava nanošenje tako masovnog razaranja", rekla je ona. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) rekao je da izraelski napadi "podrivaju" sporazum između SAD i Irana, dok je britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper (Yvette Cooper) pozvala na proširenje prekida vatre na Liban. Izrael je u sredu, nakon što je objavljen prekid vatre, izveo svoje najveće napade u Libanu u okviru trenutnog sukoba. Vens je tokom posete Mađarskoj u sredu je rekao da veruje da postoji "legitiman nesporazum" oko uslova primirja. "Mislim da su Iranci mislili da prekid vatre uključuje Liban, a jednostavno nije", rekao je on, dodajući da "ni mi ni Izraelci nismo rekli da će to biti deo prekida vatre". "Ako Iran želi da dozvoli da se ovi pregovori raspadu... oko Libana... to je na kraju njihov izbor", rekao je Vens novinarima, dodajući da je Izrael spreman da pokaže uzdržanost u svojim napadima u Libanu. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) izjavio je da će američke snage ostati na svojim mestima "u i oko Irana" dok se ne postigne "pravi sporazum". "Uprkos svoj lažnoj retorici koja govori suprotno – nema nuklearnog oružja i Ormuski moreuz će biti otvoren i bezbedan", dodao je on. Brodski saobraćaj kroz moreuz, jednu od najvažnijih arterija za prevoz nafte, gasa i druge ključne robe, zasad je i dalje gotovo paralizovan. Žalost u Iranu i LibanuU Teheranu, vlasti su naizgled iskoristile zatišje u borbama da organizuju zvanične ceremonije žalosti povodom smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u vazdušnom napadu 28. februara. Državna televizija je prikazala masovna okupljanja na ulicama, s iranskim zastavama i velikim portretima Hamneija. Zbog rata, državna sahrana još nije održana. Hamneijev sin, Modžtaba, imenovan je za njegovog naslednika 8. marta, ali još nije viđen u javnosti. To može biti iz bezbednosnih razloga, posle niza pogibija visokih zvaničnika, ali je takođe izazvalo spekulacije o njegovom zdravlju usled izveštaja da je i sam teško povređen. Najistaknutiji iranski lider poslednjih nedelja bio je predsednik parlamenta Mohamed Baker Kalibaf. On je na društvenim mrežama izneo tvrdnje da izraelski napadi u Libanu krše sporazum o prekidu vatre. Očekuje se da će Kalibaf zajedno sa ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem predvoditi delegaciju Teherana na pregovorima u Islamabadu koji počinju u subotu uz posredovanje Pakistana. Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je prekid vatre u Libanu suštinski uslov sporazuma njegove zemlje s Vašingtonom. Liban obeležava zvanični Dan žalosti posle izraelskih napada prethodnog dana. Pre sastanka vlade, libanski ministar zdravlja Rakan Naseredin rekao je da su 203 osobe poginule u vazdušnim napadima u sredu, dok je više od 1.000 ljudi ranjeno. Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk (Volker Turk) rekao je da su "razmere ubijanja i razaranja u Libanu danas ništa manje nego užasni". Crveni krst je saopštio da je "zgrožen razornom smrću i uništenjem" širom Libana. Minimalni saobraćaj OrmuzomRano u četvrtak, iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) je objavio alternativne rute za brodove koji plove kroz moreuz, navodeći rizik od morskih mina u glavnoj zoni plovnog puta. "Svi brodovi koji nameravaju da prođu kroz Ormuski moreuz se ovim obaveštavaju da, kako bi se poštovali principi pomorske bezbednosti i bili zaštićeni od mogućih sudara s morskim minama... treba da izaberu alternativne rute za saobraćaj", preneli su državni mediji saopštenje IRGC-a, uz davanje instrukcija za alternativne rute ulaska i izlaska. Viši iranski zvaničnik je rekao da će svim brodovima za prolaz Ormuskim moreuzom biti potrebna dozvola IRCG-a. Pre rata koji je počeo 28. februara napadima SAD i Izraela na Iran, brodovi su se slobodno kretali kroz moreuz bez potrebe za koordinacijom s Iranom. Prema podacima organizacije Marin trefik (Marine Traffic), koja prati pomorski saobraćaj, četiri broda su u utorak prošla kroz taj plovni put. Izveštaji medija sugerišu da brodarske kompanije čekaju više pojašnjenja pre nego što nastave tranzit.

Predstavnički dom Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) prihvatio je većinom glasova na vanrednoj sjednici Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o gasovodu "Južna plinska interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska". U tajnom elektronskom glasanju, podršku je dalo 79 zastupnika, dva su bila protiv i jedan suzdržan. Nakon glasanja, vanredna sjednica je završena. Da bi ovaj zakon stupio na snagu, potrebno je da ga u istom tekstu odobri i Dom naroda, čija je sjednica sazvana za 15. april. Južna plinska interkonekcija je planirani gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskom plinskom mrežom i LNG terminalom na otoku Krku, čime bi se omogućila diversifikacija izvora snabdijevanja plinom. Izmjene i dopune zakona dolaze u trenutku kada se Federacija BiH suočava s pritiskom rokova koje je postavila Evropska unija u vezi s potpunom obustavom uvoza ruskog plina od januara 2028. godine. Ministar energije, rudarstva i industrije FBiH Vedran Lakić ranije je upozorio da BiH, koja nema vlastitu proizvodnju plina, mora ubrzati realizaciju alternativnih pravaca snabdijevanja kako bi izbjegla ozbiljne poremećaje u energetskom sektoru. Predloženim izmjenama zakona omogućava se uključivanje američkog investitora u realizaciju projekta Južna interkonekcija. Riječ je o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., registrovanoj u Sarajevu, koja je u potpunom vlasništvu američke firme AAFS Infrastructure and Energy LLC. Prema obrazloženju Vlade Federacije BiH, osnovna trasa gasovoda ostaje nepromijenjena, ali su predviđeni dodatni odvojci, uključujući i novi krak prema Tuzli. Planirano je da trasa počinje u Travniku, prolazi kroz Tomislavgrad i Posušje, prelazi granicu s Hrvatskom kod Imotskog te se spaja s hrvatskim plinskim sistemom na području Makarske, uz nastavak prema Splitu. Izmjenama zakona izbrisana je ranija odredba prema kojoj je domaća kompanija BH Gas trebala biti nosilac projekta. Iz Vlade FBiH navode da BH Gas i dalje ostaje bitan dio sistema te da ima obavezu razvoja drugih interkonekcija, uključujući sjevernu i zapadnu. Bosna i Hercegovina se trenutno snabdijeva isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije, jednim gasovodom od Zvornika do Sarajeva, izgrađenim prije oko četiri decenije. Iz Vlade FBiH ranije su poručili da je Južna interkonekcija jedan od najznačajnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i državu BiH, jer direktno utiče na sigurnost snabdijevanja, stabilnost energetskog sistema i ekonomski razvoj. Procijenjena vrijednost izgradnje projekta kreće se između 405 miliona i 810 miliona eura, u zavisnosti od konfiguracije terena, materijala i tehničkih rješenja.

Vlada Crne Gore utvrdila je u sredu predlog odluke o davanju koncesije za aerodrome u Podgorici i Tivtu, kojim je predviđeno da koncesija bude dodeljena prvorangiranom ponuđaču Incheon Airport Consortium (IAC) iz Južne Koreje na period od 30 godina, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Rukovodilac radom Ministarstva saobraćaja Filip Radulović rekao je na konferenciji za novinare da konačnu odluku o davanju koncesije ima Skupština Crne Gore. "Koncesije ne predstavljaju prodaju ni privatizaciju Aerodroma. To je dugoročno upravljanje imovinom, u ovom konkretnom slučaju na 30 godina. Imovina je naša i ostaje naša svo ovo vrijeme", rekao je on. Radulović je rekao da će posle isteka koncesionog perioda sve novoizgrađeno na području aerodroma, kao i imovina aerodroma ostati u vlasništvu države. Savetnica premijera za ekonomsku politiku Milena Milović je rekla da je koncesionar dužan da u Podgorici i Tivtu rekonstruiše terminale koji postoje, ali i da izgradi nove. "Od ovih 300 miliona najveći dio investicije se dešava u prvih šest godina, 132 miliona eura se ulaže u prve tri godine", rekla je Milović. Milović je rekla da se koncesionar takođe obavezao da uplati godišnje 35 odsto bruto prihoda, što je, prema njenim rečima, najmanje 600 miliona u periodu od 30 godina. "Benefiti za našu državu se procjenjuju na najmanje milijardu eura u periodu trajanja 30 godina", dodala je ona. Milović je rekla da su zaposleni zaštićeni jer je obaveza koncesionara da preuzme kolektivni ugovor i da preuzme sve zaposlene koji imaju ugovor o radu na pet godina trajanja koncesije. Kada je tenderska procedura za zakup Aerodroma Crne Gore, posle sedam godina, 2025. ušla u završnu fazu, ministar finansija Srbije Siniša Mali je rekao da je Srbija, koja nije učestvovala na tenderu, zainteresovana za koncesiju aerodroma u Podgorici i Tivtu. Vlada Crne Gore je prošle godine saopštila da su u predviđenom roku do 9. maja ponude dostavile dve međunarodne kompanije: Incheon koji je u vlasništvu južnokorejske Vlade i privatna kompanija iz Luksemburga Corporacion America Airports S.A.