Dvanaestog dana antivladinih protesta u Tirani zabilježeni su sukobi sa policijom, ali i upotreba suzavaca i vodenih topova. Već skoro dvije sedmice demonstranti na protestima koje održavaju studenti i mladi na ulicama traže ostavku premijera Edija Rame i njegove vlade. Rama je odbacio ovaj zahtjev i pozvao ih na dijalog. Protest je počeo u 14:00 sati ispred Ministarstva obrazovanja, a manje od 30 minuta nakon početka, demonstranti su počeli bacati kamenje na zgradu ministarstva i policijske službenike. Zatim su upotrijebili pirotehnička sredstva protiv policijskih snaga. Policija je reagovala vodenim topovima i suzavcem, potisnuvši demonstrante u druge dijelove albanske prijestolnice. Sukobi su nastavljeni u blizini ureda premijera, Ministarstva unutrašnjih poslova i parka Rinia, pri čemu je policija protiv demonstranata upotrijebila i gumene metke. Demonstranti su bacali Molotovljeve koktele na zgradu jednog od ministarstava, čija su vrata bila zahvaćena plamenom. U međuvremenu, opoziciona Demokratska stranka u podne je započela marš prema uredu premijera, dok su protest koji predvode studenti, uz podršku univerzitetskih profesora, započeli u 14 sati. Neposredno prije 14 sati, pristalice Demokratske stranke krenule su u marš prema Ministarstvu obrazovanja, gdje su se pridružile protestu koji predvode studenti. Tokom dana pristalice Demokratske stranke zapalile su "sto za dijalog" ispred ureda premijera, koji je premijer Edi Rama postavio pozivajući studente na dijalog. Albanska policija saopćila je da je za subotnje proteste pojačala sigurnosne mjere. U međuvremenu, Rama je 24. oktobra ponovo pozvao demonstrante na dijalog. Međutim, rekao je da se demonstranti "plaše" razgovarati s njim jer bi ih drugi demonstranti mogli proglasiti "izdajnicima". Demonstranti su, međutim, tvrdili da je Rama mogao odgovoriti na njihove pozive na dijalog tokom mirnih protesta, nazvanih "Revolucija flamingosa", ali da oni sada više ne žele dijalog, već isključivo njegovu ostavku. Od 13. oktobra proteste u Albaniji prate nasilni sukobi između demonstranata i policijskih snaga, pri čemu demonstranti optužuju policiju za nesrazmjernu upotrebu sile. Demonstranti su također napadali privatne poslovne objekte u centru Tirane. Albanski premijer Edi Rama ponovio je tokom konferencije za novinare 24. oktobra svoj stav da je cilj protesta destabilizacija Albanije i vraćanje zemlje unazad. Mladi koji protestuju zahtijevaju Raminu ostavku, formiranje tehničke vlade i reformu Izbornog zakonika, za koju smatraju da bi omogućila ravnopravniju izbornu utrku. Rama je na vlasti od 2013. godine, a na parlamentarnim izborima održanim 2025. osvojio je četvrti mandat.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da je satelitski komunikacijski sistem Starshield ponovo uspostavio svoju prethodnu brzinu rada, nakon ograničenja koja su ometala ukrajinske vojne operacije. "Ovo je veoma važno i značajno za našu logistiku na prvoj liniji fronta, kao i za zaštitu Ukrajine od dronova na mlazni pogon tipa Shahed", napisao je Zelenski na Telegramu 24. oktobra. Starshield, koji je razvila kompanija SpaceX Elona Muska, predstavlja uslugu namijenjenu vojnim potrebama i služi kao dopuna komercijalnoj mreži Starlink iste kompanije. Ukrajina uveliko zavisi od oba sistema. Nedavni prekidi u radu učinili su Ukrajinu ranjivijom na ruske zračne napade, koje Moskva sve češće izvodi posljednjih mjeseci, nanoseći pritom znatnu štetu ukrajinskoj logističkoj, energetskoj i civilnoj infrastrukturi. "Brzina je sada na nivou na kojem nam je potrebna", rekao je Zelenski, dok je ukrajinski ministar odbrane Jevhenij Hmara ranije izjavio za ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa da su ukrajinski sistemi za nadzor zabilježili ponovnu uspostavu veze na opremi koja se kretala brzinom većom od 400 kilometara na sat. Objava od 24. oktobra uslijedila je nakon gotovo dvije sedmice prijavljenih ograničenja koja su pojedinim ukrajinskim dronovima i drugoj opremi onemogućavala održavanje satelitske veze pri većim brzinama kretanja. Još 23. oktobra izvori u ukrajinskom Ministarstvu odbrane rekli su za Radio Slobodna Evropa da se veza i dalje gubila pri brzinama od oko 161 kilometar na sat. Izvori, koji su bili upoznati sa situacijom, ali nisu bili ovlašteni da javno govore, rekli su da u tom trenutku nije bilo potvrde da su ograničenja ukinuta. Prekidi, prvi put prijavljeni oko 13. i 14. oktobra, pogodili su sistem na koji se ukrajinske snage oslanjaju za upravljanje dronovima u napadima na ruske ciljeve i presretanje ruskih napadnih dronova koji nadolaze. I dalje ostaje nejasno ko je uveo ograničenja. Musk je izjavio da su sistemi Starshield pod kontrolom američke vlade te da odluke o ograničenjima njihove brzine ili upotrebe donosi vojska, a u konačnici predsjednik. Serhij Beskrestnov, savjetnik Zelenskog za odbrambene tehnologije, sugerirao je da su ograničenja povezana s nedavnim tenzijama između Kijeva i Washingtona, iako ta veza nije potvrđena. Trump i njegova administracija negirali su da su naredili uvođenje ograničenja. Govoreći 23. oktobra, Trump je rekao da će "ako postoji problem, riješiti ga". Wall Street Journal je 22. oktobra, pozivajući se na američke zvaničnike, izvijestio da je Trump nazvao Muska i pozvao ga da ukine ograničenja brzine sistema Starshield. Prema izvještaju, satelitske komunikacije počele su funkcionirati pouzdanije nakon njihovog razgovora, iako puna funkcionalnost još nije bila obnovljena. Ograničenja su izazvala i pažnju američkog Kongresa, gdje su demokratski i pojedini republikanski zastupnici zatražili odgovore o tome ko je odobrio promjene te pozvali na garancije da će Ukrajina zadržati pouzdan pristup ovim sistemima. Izvještaji o ograničenjima pojavili su se otprilike u vrijeme kada je Trump objavio da je postigao dogovor s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom o privremenom ublažavanju sankcija na isporuke ruskog dizela na svjetska tržišta. Trump je također pozvao Ukrajinu da obustavi napade na ruske rafinerije nafte.

Američko ministarstvo odbrane označilo je kulturne centre na univerzitetskim kampusima, koje finansira Kina kao prijetnju po nacionalnu sigurnost SAD-a izjavio je 23. oktobra ministar odbrane Pete Hegseth, prenosi Reuters.Centri su poznati pod imenom Konfučijevi instituti. Washington već dugo optužuje Konfučijeve institute da služe kao oruđe kineske propagande, te su poduzeli korake kako bi suzbili njihovo djelovanje. Konfučijevi instituti nalaze se i u svim zemljama Zapadnog Balkana, osim Kosova, čiju nezavisnost Kina ne priznaje i kao rezultat toga nema formalno zastupništvo iz Pekinga. U videu objavljenom na društvenim mrežama, Hegseth tvrdi da su Konfučijevi instituti na američkim univerzitetima djelovali pod krinkom, te da ih je Pentagon uvrstio na listu institucija koje predstavljaju prijetnju po nacionalnu sigurnost SAD-a. "Ispostavilo se da je niklo 80 novih propagandnih ćelija na 30 univerziteta, koje su koristile različita imena i različite osnivačke akte, ali su imale istu misiju: krađu intelektualnog vlasništva i infiltriranje u umove američkih studenata", rekao je Hegseth. Ministarstvo odbrane je tokom protekla dva mjeseca "sistematski razmontiralo svaku od tih organizacija", dodao je on. Na teritoriji Evropske unije trenutno su aktivna 123 Konfučijeva Instituta. Najviše ih ima u Njemačkoj (21) i Francuskoj (19). Konfučijevi instituti su pod sve većim nadzorom širom Evrope i drugdje, a nekoliko vlada ih je zatvorilo zbog zabrinutosti oko akademskih sloboda i političkog uticaja. Američki State Department je još u avgustu 2020. Institute označio kao "strane misije". Gdje su Konfučijevi instituti na Zapadnom Balkanu?Crna Gora ima Konfučijev institut od 2015. godine i poslala je više od 100 studenata u Kinu tokom tog perioda, prema izvještaju Centra za analizu evropske politike. U Bosni i Hercegovini postoji formalni sporazum o razmjeni obrazovnih programa sa Kinom i programi koje finansira Kina nastavljaju da rastu, posebno preko Univerziteta u Istočnom Sarajevu, gdje je više od 170 studenata učestvovalo u programima razmjene sa sjedištem u Kini. U zemlji se nalaze i dva Konfučijeva instituta, povezani sa univerzitetom u Sarajevu u Banja Luci. U Srbiji se nalaze tri Konfučijeva Instituta i smatra se najnaprednijim obrazovnim partnerom Kine u regionu. Učenje kineskog jezika podržao je u desetinama škola. Konfučijev institut ima i Sjeverna Makedonija. Konfučijev institut u Albaniji jedan je od najvidljivijih kanala za obrazovnu razmjenu unutar Univerziteta u Tirani. Opisuje se kao "nevladin, neprofitni obrazovni institut" koji je zajednički domaćin sa Pekinškim univerzitetom za strane studije, nudi nastavu kineskog jezika i kulturne programe. Takođe nudi stipendije i pomaže studentima da se prijave na različitim nivoima, uključujući pojedinačne univerzitete ili na saveznom i nacionalnom nivou unutar Kine.

Evropska unija pozdravila je odluku predsednice Kosova Justine Široke Pulje (Shiroka Pula) da zakon o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima Kosova vrati Skupštini na ponovno razmatranje. "EU je u više navrata izrazila duboku zabrinutost zbog inicijative za izmenu Zakona o Specijalizovanim većima Kosova, kako pre tako i nakon što ga je Skupština Kosova usvojila 6. oktobra 2026", navodi se u saopštenju EU u petak uveče. U saopštenju se naglašava da Evropska unija očekuje da bude konsultovana ako se rasprava u Skupštini nastavi. Taj zahtev je u duhu razmene pisama iz 2014. između tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage. Tom razmenom pisama utvrđeni su modaliteti konsultovanja EU pre izmena zakonodavstva. "Vladavina prava i zaštita osnovnih prava, uključujući prava žrtava i svedoka, i dalje su od najveće važnosti", poručuje se u saopštenju. EU je ponovila da su Specijalizovana veća Kosova nezavisna pravosudna institucija, koja deluje u okviru pravnog sistema Kosova i utvrđena je Ustavom Kosova. "Njihov sadašnji mandat i nezavisnost moraju se u potpunosti i bezrezervno poštovati. EU izražava solidarnost sa svim žrtvama, preživelima i njihovim porodicama iz svih zajednica pogođenih ratnim zločinima", poručuju iz Brisela. Predsednica Široka Pulja vratila je u četvrta Skupštini na ponovno razmatranje izmene Zakona o Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. To je učinila na zahtev Demokratske partije Kosova (DPK), koja je zakon i predložila. Zakon je usvojen po hitnom postupku 5. i 6. oktobra, uz podršku Alijanse i Pokreta Samoopredeljenje. Njegovo usvajanje bilo je uslov da se istovremeno glasa i za predsednicu. Iste noći je istekao ustavni rok, posle kojeg bi Kosovo moralo da ide na nove izbore. Tokom rasprave o zakonu početkom oktobra ispred Skupštine je protestovalo više hiljada ljudi nezadovoljnih presudom od 16. septembra. Tom presudom su bivše vođe Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Veseli), Jakup Krasnići (Krasniqi) i Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) u prvom stepenu osuđeni za ratne zločine. Izmene ne ukidaju sud, ali mu znatno sužavaju nadležnost. Sud bi se bavio samo delima koja su direktno povezana sa navodima o trgovini organima iz izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2011. godine. Vremenski okvir bi se sa perioda od januara 1998. do decembra 2000. suzio na period od 1. jula 1999. do kraja 2000. godine. Teritorijalno, nadležnost bi obuhvatala samo Kosovo, bez severa Albanije. Ostali predmeti, uključujući one pred Vrhovnim većem, prešli bi u nadležnost pravosuđa na Kosovu. Najveća kazna bila bi ograničena na 15 godina i osuđeni bi mogli da budu pomilovani, što je u suprotnosti s važećim zakonom o pomilovanju. DPK traži konačnu stručnu proveru zakona i otklanjanje odredbi koje bi mogle da onemoguće njegovu primenu, posebno onih o nadležnosti i mandatu suda. Ova stranka očekuje da zakon bude ponovo usvojen za četiri nedelje. Predsednica je u obrazloženju poručila da se protivi svakom osporavanju oslobodilačkog karaktera rata OVK. Specijalizovana veća navode da nisu konsultovana o izmenama. Prema Ustavu, nadležni skupštinski odbor ima četiri nedelje da pripremi izveštaj. Za ponovno usvajanje potrebno je najmanje 61 glas, odnosno većina svih poslanika.

Prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump) posredovala je u postizanju lokalnog prekida vatre između Rusije i Ukrajine za grad Oleški na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom, saopštila je u petak Bela kuća. Kijev je potvrdio da su u toku pripreme za operaciju uspostavljanja humanitarnih koridora i evakuacije civila. Bela kuća je navela da će privremeni prekid vojnih dejstava stupiti na snagu 29. oktobra, što će omogućiti dopremanje humanitarne pomoći u grad, kao i izlazak stanovnika kroz predviđeni bezbedni prolaz. U saopštenju se navodi da je Melanija Tramp direktno sarađivala s ruskim i ukrajinskim rukovodstvom na dogovaranju aranžmana, što je neuobičajena diplomatska uloga za prvu damu SAD. David Arahamija, šef poslaničke grupe Sluga naroda u ukrajinskom parlamentu, potvrdio je planiranu operaciju u objavi na društvenim mrežama, zahvalivši Melaniji Tramp i papi Lavu XIV na njihovom doprinosu. "Operacija deblokade naselja Oleški i okolnih područja počeće u bliskoj budućnosti", napisao je Arahamija. "Cilj je uspostavljanje stalnih humanitarnih koridora radi bezbedne evakuacije civila i dopremanja pomoći". On je rekao da će uskoro biti postignut prekid vatre kako bi se omogućila operacija, pozivajući se pritom na saopštenje prve dame SAD. Dmitro Lubinec, ukrajinski ombudsman za ljudska prava koji je predvodio pregovore s ukrajinske strane, potvrdio je na Telegramu pokretanje humanitarne misije za spasavanje civila u Oleškiju i zahvalio "Melaniji Tramp i njenom timu na njihovom vođstvu i naporima u koordinaciji pregovaračkih timova Ukrajine i Ruske Federacije". "Prema našem dogovoru, prvo će biti uspostavljen prekid vatre. Drugo, humanitarna pomoć biće dopremljena u Olešku. Treće, biće osigurano slobodno kretanje civila iz Oleškija", naveo je Lubinec. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio je angažovanje Melanije Tramp u koordinaciji humanitarne operacije u Oleški, ističući saradnju ruskih i ukrajinskih zvaničnika. "Nadovezujući se na dogovore postignute između predsednika (Vladimira) Putina i (Donalda) Trampa, i uz direktno angažovanje gospođe Tramp, Jana Lantratova – zvaničnica koju je predsednik Ruske Federacije imenovao za pitanja ljudskih prava – sprovela je, zajedno sa svojom koleginicom s ukrajinske strane, opsežne aktivnosti", izjavio je Peskov. Stanovnici Oleškija suočeni s teškim uslovimaOleški se nalazi na obali reke Dnjepar koju su okupirale ruske snage, preko puta regionalnog centra, grada Hersona. Pre početka ruske invazije u februaru 2022. godine, grad je imao oko 24.000 stanovnika. Prema procenama kabineta Melanije Tramp, u gradu je ostalo između 1.700 i 2.000 ljudi, uključujući oko 50 dece. Veruje se da su većina njih starije osobe koje nisu mogle ili nisu želele da odu. Od 2022. nije sproveden zvaničan popis stanovništva. Grad je prošao kroz godine borbi, raseljavanja i izolacije. Uništenje obližnje brane Kahovka u junu 2023. godine dodatno je pogoršalo situaciju, pri čemu je, prema procenama, 90 odsto teritorije Oleškija bilo poplavljeno. Stanovnici se suočavaju s ozbiljnim nestašicama hrane, čiste vode, električne energije i medicinske nege. Melanija Tramp je opisala ovaj grad kao zajednicu na liniji fronta koja se nalazi na ivici katastrofe, navodeći da su putevi minirani, a da se vojni napadi redovno nastavljaju. Ruske vlasti ne dozvoljavaju nezavisnim medijima ulazak u Oleški, što otežava nezavisnu procenu punih razmera humanitarne krize. Ukrajinski zvaničnici i volonteri rekli su za RSE da su civili u gradu zapravo taoci ruskih vojnih ciljeva na okupiranom jugu zemlje. Oni navode da prisustvo civila otežava ukrajinske vojne operacije usmerene protiv ruskih položaja u tom području. Evakuacije iz OleškijaMelanija Tramp je navela da će predstavnici civilnog sektora iz Rusije i Ukrajine obilaziti stanovnike u njihovim domovima kako bi procenili njihove potrebe. Oni koji žele da odu dobiće koordinisanu pomoć i prevoz do odredišta po svom izboru. "Predviđam da će neki želeti da odu u Rusiju, a neki u Ukrajinu", rekla je ona. Njena kancelarija je saopštila da su strane radile na tehničkim aranžmanima, uključujući razminiranje, ali nisu otkrivene planirane rute, broj osoba čija se evakuacija očekuje, niti mehanizmi za praćenje poštovanja prekida vatre. Prva dama je navela da je takođe obezbedila učešće jedne američke medijske kuće koja će pratiti ruske i ukrajinske timove tokom operacije i dokumentovati njihov rad, ističući da će nezavisno dokumentovanje pomoći da se osigura poštovanje želja porodica. Konzervativni američki medij Njuzmaks (Newsmax) potvrdio je da će učestvovati. Melanija Tramp je navela da je za ovu krizu saznala tokom privatnog razgovora na događaju "Negovanje budućnosti zajedno" (Fostering the Future Together), održanom u Njujorku tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Ona je navela da je njen predstavnik koristio kanale komunikacije uspostavljene tokom prethodnih napora da se deca ponovo spoje sa svojim porodicama od kojih su razdvojena zbog rata. Prema podacima njene kancelarije, ti napori su pomogli da se 34 dece ponovo spoji sa svojim porodicama. Predsednik Tramp je pohvalio ovu inicijativu, navodeći da obe strane sarađuju s njegovom suprugom. "Ona želi da vidi kako se mališani vraćaju svojim porodicama i to je stvar između Rusije i Ukrajine", rekao je Tramp novinarima. On je rekao da je prekid vatre dogovoren u posebno teškom području, opisujući rad svoje supruge kao "sjajan". Zelenski traži bezbednosne garancijeOvo saopštenje usledilo je dok se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obraćao u Institutu Hadson u Vašingtonu, gde je pozvao na obnovu diplomatskih napora za okončanje rata, uz upozorenje da sporazum mora sprečiti Rusiju da ponovo napadne Ukrajinu. Zelenski je rekao da je, neposredno pre događaja, razgovarao s izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), o nedavnim sastancima i načinima za unapređenje pregovora. On je rekao da se za prvu polovinu novembra planira trilateralni sastanak Ukrajine, SAD i Rusije koji bi se, potencijalno, održao na tehničkom nivou, s dugoročnijim ciljem organizovanja razgovora između lidera tih zemalja. "Potrebni su nam ovi sastanci i potrebna nam je diplomatija kako bismo napredovali", rekao je Zelenski, dodajući da će napredak zavisiti od spremnosti Rusije da učestvuje. On je rekao da je Ukrajina spremna za sastanak u svakom trenutku, ali je optužio Moskvu da neprestano pronalazi razloge za odlaganje pregovora. Zelenski je takođe naglasio potrebu za nastavkom američkog pritiska na Rusiju i dodao da bi Evropa trebalo da bude uključena u šire razgovore. Zelenski je rekao da će Ukrajini biti potrebna finansijska podrška za održavanje snažne vojske u trajanju od najmanje 10 godina, kao i pomoć u obnovi i pristup naprednim sistemima naoružanja. On je takođe rekao da Ukrajina još uvek čeka na ranije dogovorene isporuke presretača za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, za koje je naveo da su neophodni s obzirom na to da Rusija nastavlja napade velikih razmera koristeći dronove i rakete. "Najvažnije nije samo pregovaranje", rekao je on. "Potrebni su nam rezultati". I dalje ograničenja StarlinkaZelenski je izjavio da i dalje postoje ograničenja koja utiču na pristup Ukrajine satelitskim komunikacijama Starlink, uprkos izveštajima da je taj problem rešen. Upitan o tom pitanju ispred Bele kuće, Tramp je rekao da nije razgovarao s Ilonom Maskom (Elon Musk) čija kompanija SpaceX upravlja sistemom Starlink, ali da bi mogao da ga kontaktira ako ograničenja potraju. "Čuo sam da je to rešeno, ali ako nije, razgovaraću s njim", rekao je Tramp. Zelenski je na Hadson institutu rekao da ograničenja u vezi sa Starlinkom, kao i kašnjenja u isporuci presretača, otežavaju odbranu Ukrajine, mada je naveo da ukrajinske snage i dalje drže svoje položaje i održavaju vojnu logistiku.

Osumnjičeni za antisemitsko skandiranje uoči nedavne nogometne utakmice u Splitu uhapšen je u Livnu na jugozpadu BiH, na temelju međunarodne potjernice INTERPOL-a Zagreb, saopćila je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) 23. oktobra. Tereti se da je zajedno s drugim osobama sudjelovao u skandiranju poruka koje sadrže antisemitske i prijeteće izraze, kaže se u saopćenju. Osumnjičen je i za vandalizam, huliganstvo te oštećenje i krađu imovine te će nakon kriminalističke obrade biti predan u nadležnost Suda Bosne i Hercegovine. Uoči utakmice nogometnih klubova Hajduk i Ajax u Splitu 15. oktobra, dio navijača splitskog kluba uzvikivao je u povorci prema stadionu antisemitske i nacističke parole. Hrvatska policija pokrenula je istragu zbog javnog poticanja na nasilje i mržnju, a do 19. oktobra identificirana su 23 osumnjičena. Policija je 23. oktobra objavila fotografije još četvorice muškaraca za kojima traga.

EU je poručila da izbori koji će se u nedelju održati u Srbiji moraju biti organizovani u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, koji podrazumevaju poštovanje osnovnih sloboda. "Mora se poštovati pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednaki uslovi za sve učesnike u izborima, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i partije i izbegavanje nepravednih prednosti za one koji su već na vlasti", rekao je portparol Evropske komisije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). On je poručio da Brisel pažljivo prati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar, te da su slobodni, pošteni i transparentni izbori u srži evropske demokratije. Evropske institucije, prema rečima portparola, pozdravljaju to što izbore posmatra OEBS/ODIHR, uključujući i delegaciju poslanika Evropskog parlamenta. "Pravilno funkcionisanje demokratskih institucija, a naročito prilikom sprovođenja izbora, takođe je u srži procesa pristupanja EU", dodao je. Srbija je zvanično kandidat za članstvo u EU, ali su pregovori o pristupanju u zastoju gotovo pet godina. Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. U Srbiji je od ponoći na snazi izborna tišina.

Evropska komisija stala je u odbranu delegacije Evropskog parlamenta koja će posmatrati izbore u Srbiji, nakon što je zvanični Beograd osporio njen sastav. "Kada je reč konkretno o misijama za posmatranje izbora, želim da budem jasan: veoma ozbiljno shvatamo svaki pokušaj diskreditovanja poslanika Evropskog parlamenta koji učestvuju u posmatranju izbora", izjavio je na konferenciji za novinare portparol Evropske komisije Kristijan Vigand (Christian Wiegand). On je naglasio da se rad delegacije zasniva na jasnim standardima, nepristrasnosti i dugogodišnjoj stručnosti. "Zato očekujemo od svih zemalja, uključujući, naravno, zemlje kandidate i potencijalne kandidate, da konstruktivno i transparentno sarađuju sa priznatim međunarodnim naporima u posmatranju izbora", poručio je briselski portparol. "Raspoređivanje dugoročne misije OEBS-a za posmatranje izbora, uzgred budi rečeno, na zahtev srpskih vlasti, kao i poziv upućen Evropskom parlamentu, predstavljaju važne korake ka obezbeđivanju kredibilnog posmatranja izbora i podršci doprinosu domaćih posmatrača integritetu izbornog procesa", dodao je Vigand. Ova reakcija usledila je nakon što je predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, u kojem protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja evropskog poslanika Andreasa Šidera (Andreas Schieder) za njenog šefa. Prema rečima Brnabić, dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". Evropski parlament je nakon prijema pisma saopštio da nema nameru da menja sastav delegacije koja će posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. Na pismo je 22. oktobra reagovao i austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker), koji je poručio da Beč ne smatra dobrim znakom kritiku upućenu Šideru, koji je takođe iz Austrije. Osvrćući se na izbore koji će u Srbiji biti održani u nedelju, 25. oktobra, portparol Vigand je rekao da Evropska unija (EU) pažljivo prati predstojeće glasanje. "Slobodni, pošteni i transparentni izbori su u srži evropske demokratije. Oni moraju biti organizovani u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima", rekao je on. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) angažovala je više stotina posmatrača za praćenje vanrednih parlamentarnih izbora. U Srbiji je od ponoći na snazi izborna tišina.

U Srbiji u ponoć u četvrtak počela je izborna tišina uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra. Birališta se u nedelju otvaraju u sedam ujutru, a zatvaraju u osam sati uveče, kada se izborna tišina i završava. Do tada su zabranjene bilo kakve aktivnosti izborne kampanje, kao i uticanje na volju birača. U medijima i na javnim skupovima u tom periodu nije dozvoljeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati i njihovi izborni programi, te pozivaju birači da glasaju ili ne glasaju za određene izborne liste. Kazne za kršenje ovih pravila su od deset hiljada dinara (85 evra), do 600 hiljada (5.100 evra). Ovo će biti 15. po redu izbori od uvođenja višestranačja, a 11. vanredni. Pravo glasa ima 6.450.523 birača. Glasaće se na 8.392 biračkih mesta, od čega su 93 u inostranstvu. Za mesta u republičkom parlamentu i priliku da formiraju vlast boriće se 18 lista. Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova. Izuzetak su devet manjinskih lista. Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu.

Američki zvaničnici javno su optužili Rusiju da je ugrozila komercijalni satelit pod kontrolom FInske, koji Ukrajini i drugim državama obezbeđuje snimke i obaveštajne podatke, nazvavši taj potez "namerno nepromišljenim". Kao odgovor na optužbe iznete tokom debate u Ujedinjenim nacijama u sredu, Rusija je američke tvrdnje odbacila kao "apsurdne", a Vašington optužila za sopstvene "agresivne vojne ambicije u svemiru". Razmene optužbi usledila se nekoliko dana pošto je ruski vojni satelit, poznat kao Kosmos-2612, "opasno" približio satelitu ICEYE-X36, registrovanom u SAD a kojim upravlja finska kompanija ICEYE. Ruski satelit se približio "izuzetno blizu" – prema nekim procenama, na svega 200 metara – što su stručnjaci za svemir i amateri koji prate satelite ocenili kao krajnje neuobičajen događaj. "Ovo nije rutinsko približavanje ili prolazak", navela je za RSE kompanija LeoLabs, koja se bavi obaveštajnim podacima u oblasti vazduhoplovstva i svemira. "To ponašanje je u skladu sa složenim operacijama susreta i koje se odvijaju u blizini (drugog objekta)". Satelit ICEYE-X36 opremljen je radarskom tehnologijom koja omogućava prikupljanje detaljnih snimaka Zemljine površine, čak i kroz oblake. Finska kompanija je u januaru potpisala ugovor s Ministarstvom odbrane Ukrajine o pružanju obaveštajnih podataka. Kosmos-2612 je "pokazao preteće ponašanje tako što je namerno izveo manevar kojim se opasno približio komercijalnom satelitu", izjavio je Brajan Hardesti (Brian Hardesty), savetnik američke delegacije na Konferenciji o razoružanju, tokom sastanka Prvog komiteta UN u Njujorku – tela koje se bavi pitanjima kontrole naoružanja i razoružanja. "Takvo ponašanje ukazuje na operacije koje bi mogle biti povezane s upotrebom oružja u orbiti". "Odluka da se sprovedu ove aktivnosti bila je namerno nepromišljena", rekao je on. Ruski predstavnik, čiji identitet nije odmah utvrđen, nije se direktno odgovorio na tu tvrdnju. "Pozivamo države članice da adekvatno odgovore na agresivne vojne ambicije Sjedinjenih Država u svemiru", rekao je on. Takođe se osvrnuo na komentare koje je prošlog meseca izneo sekretar Ratnog vazduhoplovstva SAD, najviši civilni zvaničnik te grane oružanih snaga. Govoreći na konferenciji nedaleko od Vašingtona, izjava Troja Minka (Troy Meink) da je Vašington zapravo rasporedio stvarno oružje u svemiru, "svemirsko oružje za kontrolu u orbiti, sposobno da brani Združene snage od neprijateljskih akcija protivnika", što je izazvalo uznemirenost među stručnjacima za politiku. Drugi dugogodišnji posmatrači prilika u svemiru ističu, međutim, da je ta izjava samo javno potvrdila ono što je već neko vreme bilo očigledno. "Sjedinjene Države nisu iznenada militarizovale svemir time što su priznale da poseduju ove kapacitete", napisala je Malori Stjuart (Mallory Stewart), bivša visoka zvaničnica zadužena za kontrolu naoružanja u Stejt departmentu. "Trka u naoružanju u svemiru traje već godinama".

Austrija je izrazila nezadovoljstvo time što je Srbija uložila primedbu na sastav delegacije Evropskog parlamenta koja će posmatrati predstojeće izbore u Srbiji. Austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker) poručio je da Beč ne smatra dobrim znakom kritiku upućenu Andreasu Šideru (Andreas Schieder), evropskom poslaniku iz Austrije koji će predvoditi delegaciju Evropskog parlamenta. "To nije signal u pravcu Evropske unije. Kao što sam ranije rekao, smatram da je i na samim zemljama, a pre svega na Zapadnom Balkanu, da ovde rešavaju probleme, a ne da stvaraju nove. Zato smo veoma kritični prema ovoj meri", rekao je Štoker u Miločeru na konferenciji za novinare na kraju samita u okviru Berlinskog procesa. Predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila je pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli. U njemu protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja Andreasa Šidera za njenog šefa. Brnabić je u pismu navela da dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". "Izbor lica koja kontinuirano iznose izrazito negativne sudove o vlastima u Srbiji, a pojedina i javno iskazuju očekivanje njihove smene i podršku drugim učesnicima na izborima, jasno ukazuje na to da u Srbiju dolaze s već formiranim zaključcima", ocenila je Brnabić. Evropski parlament je nakon prijema pisma saopštio da nema nameru da menja sastav delegacije koja će posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. "Nadamo se da ćemo videti nezavisne i slobodne izbore i da će Srbija tada biti svesna odgovornosti koju sama snosi za ovo članstvo i za zemlje Zapadnog Balkana", izjavio je austrijski kancelar. Pristupni pregovori Srbije sa EU su u zastoju gotovo pet godina. Srbija je poslednji klaster u pristupnim pregovorima otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. Samo lista Evropska Srbija gradi kampanju na članstvu u EU i sankcijama Rusiji, dok vladajuća Ujedinjena Srbija i Studentska lista tu temu uglavnom zaobilaze. Evroskeptične desničarske liste otvoreno se protive članstvu, a većina lista, uključujući i studente u blokadi, protivi se sankcijama Rusiji.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) ocenio je da su rezerve koje Hrvatska ima prema daljem napretku Crne Gore ka Evropskoj uniji premostive. "Ne mislim da su one toliko suštinske da bi mogle da ometu članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji. U svakom slučaju, to su informacije kojima raspolažem, a potvrdila su ih oba premijera", izjavio je Merc na konferenciji za novinare na kraju samita Berlinskog procesa, misleći na Milojka Spajića i Andreja Plenkovića. Merc je potvrdio da između Crne Gore i Hrvatske traje veoma intenzivan i konstruktivan razgovor o preostalim pitanjima. Hrvatska je prošle nedelje potvrdila rezerve prema napretku Crne Gore u pristupnim pregovorima sa Briselom zbog nerešenih bilateralnih pitanja. Da bi napredovala, Crna Gora mora da reši ukupno osam pitanja. Spor je dobio novu dimenziju na samitu Evropske unije u noći između 15. i 16. oktobra. Hrvatska je tada uticala na ublažavanje formulacija o napretku Crne Gore i na uklanjanje rečenice koja je predviđala završetak pristupnih pregovora s Podgoricom do kraja ove godine. Neposredno nakon toga, Vlada Crne Gore donela je dve odluke koje se tiču otvorenih pitanja s Hrvatskom. Gradski bazen u Kotoru više ne nosi ime vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, bivšeg čuvara u logoru Morinj, već se zove "Petar II Petrović Njegoš". Vlada je naknadno odobrila i spomen-ploču hrvatskim zatočenicima u Morinju, uz obrazloženje da za to postoji poseban javni interes povezan s pristupanjem Crne Gore EU. Odluke su donete 19. oktobra i odnose se na dva od osam pitanja koja je Zagreb naveo u dokumentu upućenom državama članicama EU. Andrej Plenković koji je takođe učestvovao na samitu u Miločeru, pozdravio je ove dve odluke, ocenivši ih kao "korak u dobrom smeru". Za popodne je najavljen bilateralni sastanak Plenkovića i Spajića. Crnogorski premijer smatra da su izazovi koje njegova zemlja ima s Hrvatskom "premostivi". O sporu Hrvatske i Crne Gore govorio je i austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker). On je naveo da bilateralna pitanja ne smeju uticati na proces pristupanja EU niti usporavati proširenje, koje ima izuzetan geopolitički značaj. Austrija će inače predsedavati Berlinskim procesom u narednom jednogodišnjem mandatu. "Prvi put od 2013. godine nova članica EU je na pomolu", ocenio je austrijski kancelar. "Skori ulazak Crne Gore u EU bio bi više nego zaslužen. Istovremeno, to bi bio podsticaj za čitav region i važan dokaz kredibiliteta Evropske unije", dodao je. Crna Gora je najnaprednija država u procesu evropskih integracija i smatra se najizvesnijom budućom članicom EU. Članstvo cilja 2028. godine, a obavezala se da pregovore okonča do kraja tekuće godine. Ipak, sa čak 12 nezatvorenih poglavlja, završetak pregovora do decembra deluje teško ostvarljivo, iako nije nemoguć. Hrvatske rezerve, formalno potvrđene sredinom oktobra na samitu EU, takođe će uticati na tempo kojim će se Crna Gora približavati članstvu u Uniji.

U okviru zajedničke akcije pravosudnih i bezbednosnih institucija protiv krijumčarenja robe, na severu Kosova uhapšeno je deset osoba, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa zamenik direktora policije Kosova za region sever Veton Eljšani (Elshani). Svi su pušteni nakon saslušanja, a protiv njih će se voditi postupak u redovnoj proceduri. U međuvremenu je Osnovno tužilaštvo u Mitrovici saopštilo da je istraga trajala šest meseci a da je do sada zaplenjeno više od 22 automobila, kao i roba u vrednosti od preko 200.000 evra. Dodaje se da je istraga, koja je sprovedena u saradnji sa policijom Kosova, Obaveštajnom agencijom Kosova i Carinom Kosova "otkrila i prekinula sumnjivu aktivnost unošenja robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju Republike Kosova ilegalnim putevima". Policija Kosova je i ranije sprovodila akcije protiv krijumčarenja robe iz Srbije preko "alternativnih" puteva na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. U jednoj takvoj akciji 2021. godine došlo je i do sukoba nakon protivljenja lokalnog stanovništva, a policija je upotrebila i suzavac kako bi rasterala demonstrante. "Alternativni putevi" na severu Kosova uglavnom podrazumevaju ilegalan prelaz granice sa Srbijom, koje je policija u međuvremenu uglavnom stavila pod svoju kontrolu. U saopštenju Tužilaštva iz Mitrovice se precizira da su u istrazi od aprila meseca ponovo identifikovane lokacije i ilegalni putevi kojima je roba unošena na teritoriju Kosova. "Od maja do septembra 2026. godine sprovedeno je više od 20 akcija u pograničnim područjima i naseljima opština Zubin Potok, Zvečan, Leposavić i Severna Mitrovica", navodi se i dodaje da je među krijumčarenom robom bilo prehrambenih proizvoda, lekova bez akciznih markica, pića, higijenskih proizvoda i tekstila. "Za takvu robu nisu poznati poreklo, način skladištenja i transporta, niti rok upotrebe, zbog čega predstavlja neposredan rizik po zdravlje građana. Istovremeno, takve aktivnosti nanose štetu državnom budžetu i preduzećima koja posluju u skladu sa zakonom", dodaje se u saopštenju. Nakon oružanog napada u Banjskoj 2023. godine kosovske institucije su zatvorile više od 20 alternativnih puteva za koje se smatra da vode ka Srbiji.

Studentu Andreju Premoviću iz Raške, na jugu Srbije, policija je 22. oktobra pretresla stan zbog sumnje na "neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka", saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu. U izjavi za lokalni portal Razglas, Premović kaže da je razlog pretresa akcije to što policija sumnja da je on kreirao platformu "ocisti.net", na kojoj su objavljeni podaci osoba iz mreže botova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Premović je negirao da je na bilo koji način u to umešan. "Uzeli su računare i mobilne telefone na forenzičko ispitivanje, ali tu neće naći ništa", kazao je, uz ocenu da je reč o pokušaju "zastrašivanja". Do ovog poteza Tužilaštva dolazi tri dana uoči izbora u Srbiji. Tužilaštvo je saopštilo i da će javnost "blagovremeno biti obaveštena o ishodu postupanja" u ovom predmetu. Inače, Premović je student prve godine Računarskog fakulteta u Beogradu. Osvojio je 2025. zlatnu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz sajber bezbednosti u Singapuru. Dobitnik je i priznanja Srpske akademije nauka i umetnosti zbog svojih postignuća tokom školovanja. Šta je platforma 'očisti.net'?Stan studenta Premovića pretresan je nekoliko dana nakon što je objavljena baza "očisti.net". Ta baza, kako se tvrdi, sadrži podatke o preko 32.000 naloga na mreži Iks koji su korišćeni u cilju promocije vlasti Srpske napredne stranke i diskreditacije političkih protivnika. Kako piše nedeljnik Vreme, platforma ima više od 7.300 registrovanih korisnika (botovi) koji su delom zaposleni u javnim preduzećima. "Prema grubim procenama, pošto botuju u radno vreme, koštaju građane Srbije oko 21 milion evra mesečno", navodi nedeljnik. Vreme piše i da su ljudima koji stoje iza bot naloga izdavane "smernice" koju objavu da lajkuju ili podele, a na koju da odgovore i šta i kako treba da napišu. Od februara 2023. do decembra 2024. izdato je više od 394 hiljade takvih "zadatka". Hapšenja i pretresanja stanova uoči izboraPrethodnog dana, 21. oktobra policija je po nalogu VJT u Beogradu, uhapsila pet osoba u Novom Sadu pod sumnjom da su planirali nerede na dan parlamentarnih izbora 25. oktobra. Prema navodima Tužilaštva, uhapšeni u Novom Sadu sumnjiče da su "u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije" planirali "nasilje, nerede, kao i napade na neistomišljenike i policijske službenike". VJT kaže i kako je navodna namera osumnjičenih bila "nasilna promena ustavnog uređenja i svrgavanje najviših državnih organa". Oni su 22. oktobra saslušani u Tužilaštvu koje je zatražilo njihov pritvor. Većina osumnjičenih se na saslušanju branila ćutanjem, dok su ostali kratko negirali izvršenje krivičnog dela, navelo je VJT. Uhapšen i aktivista udruženja 'Beograd ostaje'Nešto kasnije, istog dana, Tužilaštvo je saopštilo i da je uhapšen S.I. (29) iz Zemuna zbog sumnje da je "dogovarao, planirao i druge obučavao za realizaciju različitih nasilnih aktivnosti" na dan održavanja izbora. Na teret mu se stavlja "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Određeno mu je zadržavanje do 48 sati. Udruženja "Beograd ostaje", koje je ranije organizovalo niz akcija i protesta zbog rušenja Starog savskog mosta u Beogradu, saopštilo je da je reč o njihovom aktivisti Srđanu Iliću. Udruženje je odbacilo "svaku tvrdnju o organizovanju nasilja". "Čovek koji je uvek bio na prvoj liniji odbrane, naš mostobran, drugar, roditelj i pre svega veliki borac za prava svih ugroženih, preko noći se lažno proglašava 'teroristom', naveli su na Instagramu. Ilića je i veb administrator međunarodnog Projekta zajedničke istorije (JHP). JHP je zatražio od vlasti u Srbiji da ga pusti na slobodu, te da objave pravni osnov za njegovo privođenje. Zahteva se i da vlasti Srbije prestanu da, kako se navodi, koriste policijske i tužilačke akcije, praćene medijskim kampanjama, kako bi zaplašile aktiviste uoči parlamentarnih izbora. Odbor je takođe pozvao Delegaciju Evropske unije u Srbiji, Misiju za posmatranje izbora OEBS/ODIHR, ambasade država članica EU i druge međunarodne činioci da usredsrede pažnju na taj incident. Projekt zajedničke istorije obuhvata istoričare i druge naučnike iz svih delova Jugoistočne Evrope. Publikacije Projekta objavljene su na desetak jezika. 'Pokušaj ometanja i zastrašivanja'Nakon hapšenja više osoba reagovali su i predstavnici studentskog pokreta sa više fakuleta. "Svedočimo privođenjima ljudi koji su aktivno uključeni u organizaciju i pripremu izbornog dana. Posebno nas zabrinjava činjenica da to nije izolovan slučaj". Postupanje policije i tužilaštva u proteklim danima opisali su kao "direktan pokušaj ometanja i zastrašivanja studentske strukture koja je uspostavljena radi praćenja izbornog procesa i zaštite izborne volje građana". Poručili su i da ne žele nikakvo nasilje, sukobe, niti izazivanje nereda, već da su njihov cilj "mirni, slobodni, demokratski i fer izbori". Provladini mediji preneli su i da je u Kraljevu uhapšena jedna osoba iz Vrnjačke Banje, ali zvanične institucije nisu potvrdile tu informaciju. Inače, vesti i snimke hapšenja objavili su nekoliko sati pre nego što su se o svemu oglasile zvanične institucije. Studenti upozorili na hapšenjaUoči ovih policijskih akcija, studentski pokret upozorio je da se "spremaju hapšenja" kritičara vlasti. Naveli su da "znaju" da im vlast snima sastanke. "Znamo i šta nam spremaju za poslednju nedelju izborne kampanje. Najprljavije laži, najveće podmetačine i još jaču represiju nad onima koji su dve godine na ulici. Pa da im odmah kažemo: snimajte. Slušajte. Preslušavajte. Nećete naći ništa protivzakonito", saopštili su studenti na društvenoj mreži Iks. Studentski pokret, nastao na talasu protesta protiv korupcije, smatra se najvećim rivalom Srpskoj naprednoj stranci na ovim izborima. SNS sa svojim koalicionim partnerima je na vlasti u Srbiji poslednjih 14 godina.

Protesti širom Zapadnog Balkana, ali i u zemljama Evropske unije šalju jasnu poruku da se proces proširenja mora nastaviti i da građani od njega moraju imati koristi poručio je sa samita Berlinskog procesa nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz). Rekao je i da nasilje nikada ne sme biti opcija, ni za jednu stranu, ali je priznao da je to posebno teško ostvariti "ako nas potpuno sputava prošlost". "Retorika podela i rastuća polarizacija neće dovesti do sigurnije, slobodnije i prosperitetnije Evrope. Istorija neće blagonaklono gledati na one koji dele u ovim složenim vremenima", rekao je nemački kancelar u uvodnom izlaganju. Domaćin lidera zemalja Berlinskog procesa je Crna Gora, a samit se održava u Miločeru kod Budve. Godišnji samit, koji se održava 22. oktobra, zaokružuje i jednogodišnje predsedavanje Crne Gore ovim procesom. Merc, čija je zemlja "kum" Berlinskog procesa, podsetio je da su lideri zemalja Berlinskog procesa 2018. godine, na samitu u Londonu, zajednički odbacili govor mržnje i veličanje ratnih zločinaca. "Ako želimo da stvorimo bolju budućnost za našu decu, ne smemo da dolivamo ulje na vatru, već moramo da idemo napred na temelju evropskih vrednosti", poručio je nemački kancelar, naglasivši da isto važi i za dijalog o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda. "On trenutno sve koči, pa hitno pozivamo na odgovornost i napredak", rekao je Merc. Domaćin skupa, crnogorski premijer Milojko Spajić, istakao je da je Crna Gora zadatku predsedavajućeg pristupila odgovorno, stavljajući zajedničke interese regiona ispred uskih nacionalnih prioriteta. Naglasio je da Crna Gora veruje da uspeh susednih država otvara dodatne mogućnosti i za njen razvoj, zbog čega regionalna saradnja mora da donosi konkretne koristi građanima i privredi. Pozvao je Evropsku uniju da pokaže jasnoću i odlučnost kada je reč o politici proširenja, ocenjujući da je to istorijski proces koji prevazilazi puko institucionalno povezivanje država. "Proširenje je ponovno ujedinjenje našeg kontinenta. To je širenje obećanja slobode, bezbednosti i mogućnosti na Evropljane čije mesto u našem zajedničkom domu još nije ostvareno. U vremenu promena, Evropa ima samopouzdanja da donosi istorijske odluke. Njena snaga leži u kvalitetu života koji su omogućili demokratija, vladavina prava i solidarnost", rekao je crnogorski premijer. Dodao je da evropske vrednosti i dostignuća moraju biti sačuvani, ali i dostupni većem broju građana kontinenta. Samit lidera je poslednji događaj koji Crna Gora organizuje kao predsedavajuća Berlinskim procesom. "Napustimo Kraljičinu plažu sa obavezama koje će trajati, saradnjom koja će se produbljivati i uverenjem da naredno poglavlje Evrope možemo da napišemo zajedno", poručio je Spajić. Na samitu u Miločeru u fokusu su ekonomski rast, konkurentnost i bezbednost, naveli su iz nemačke vlade. Crna Gora je kao četvrti prioritet svog predsedavanja dodala zelenu i održivu tranziciju. Cilj je jače ekonomsko povezivanje regiona kroz Zajedničko regionalno tržište i njegovo približavanje jedinstvenom tržištu EU, kao i ubrzanje evropskih integracija Zapadnog Balkana. Na crnogorskom primorju okupili su se svi lideri zemalja regiona, kao i predstavnici ostalih evropskih država koje učestvuju u procesu: Nemačke, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Grčke, Italije, Poljske, Slovenije i Velike Britanije. Na samitu su i predstavnici institucija EU, međunarodnih finansijskih institucija i regionalnih organizacija. Ovo je prvi skup na kojem su se crnogorski premijer Milojko Spajić, kao domaćin, i njegov hrvatski kolega Andrej Plenković, kao učesnik, sreli i rukovali otkako je postalo jasno da Hrvatska neće dozvoliti članstvo Crne Gore u EU pre rešavanja bilateralnih sporova. Berlinski proces je međuvladina inicijativa koja okuplja šest zemalja Zapadnog Balkana, grupu članica EU, Veliku Britaniju i Evropsku komisiju. Pokrenula ga je 2014. godine tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, a prvi samit održan je u Berlinu 28. avgusta te godine. Cilj Berlinskog procesa je jačanje regionalne saradnje, ekonomskog povezivanja i dobrosusedskih odnosa, kao i ubrzavanje evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. U fokusu je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta od oko 18 miliona ljudi. Među rezultatima ove inicijative su ukidanje rominga u regionu, Ugovor o osnivanju transportne zajednice, sporazumi o putovanju s ličnom kartom, kao i sporazumi o priznavanju visokoškolskih diploma i profesionalnih kvalifikacija lekara, stomatologa i arhitekata. Ipak, nisu svi sporazumi adekvatno primenjeni, uglavnom zbog odnosa Srbije i Kosova, koji su često prepreka regionalnim dogovorima. Crna Gora je tokom jednogodišnjeg predsedavanja Berlinskim procesom organizovala 25 događaja, uključujući 12 ministarskih sastanaka. Merc je ocenio da je to najveći broj ministarskih sastanaka u istoriji Berlinskog procesa. Samit u Miločeru je završnica crnogorskog predsedavanja. Proces nema centralni koordinacioni mehanizam. Naredni predsedavajući po pravilu se objavljuje na samitu lidera, a potvrda ide u završnu deklaraciju. Ne postoji formalna rotacija niti glasanje. Neka od zemalja učesnica, iz regiona, iz EU ili Velika Britanija, iskaže spremnost da preuzme predsedavanje, a dogovor se postiže s Nemačkom kao inicijatorom procesa i ostalim učesnicima.

Napori autoritarnih vlasti da izoluju stanovništvo od interneta, kao i zloupotrebe zakona koji regulišu upotrebu interneta i sadržaje generisane veštačkom inteligencijom, stvorili su nove prepreke slobodi izražavanja i pristupu informacijama u digitalnom prostoru. Ovo je zaključak novog izveštaja organizacije Freedom House u kojem se konstatuje da su internet slobode u svetu u padu 16. godinu zaredom. U tom kontekstu pominje se i Srbija. Podsećaju da na antivladine proteste predvođene studentima, koji su izbili nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. "Vlast je oštro suzbijala proteste, od kojih su mnogi organizovani uz pomoć digitalnih alata", piše u izveštaju. "Autoritarni režimi preoblikuju internet u sistem kontrole, odlučujući ko može da se poveže, šta može da vidi i da li njegov glas može da se čuje", rekao je Kian Vesteinsson, autor izveštaja i zamenik direktora Freedom Housea za istraživanja. "Diktatori ulažu u to da ljude drže van mreže. Mi moramo da ulažemo u to da cenzura ne uspe", istakao je. Izvršni direktor Freedom House-a Jamie Fly ukazao je da "autoritarni akteri već koriste veštačku inteligenciju kao oružje". "Moramo da obezbedimo da aktivisti na prvoj liniji i borci za slobodu imaju pristup najsavremenijim tehnologijama kako bi mogli da se suprotstave tim pretnjama i ubrzaju širenje slobode u represivnim društvima", dodao je. Freedom House konstatuje u svom izveštaju i da su širom sveta ljudi tokom prethodne koristili digitalne alate za mobilizaciju i organizovanje antivladinih protesta. U izveštaju se ne pominju druge zemlje Zapadnog Balkana osim Srbije koja je zadržala status "delimično slobodne" države po pitanju internet sloboda. Tako je kategorisana od 2024. Do tada je bila ocenjena kao "slobodna". Sve manje sloboda u skoro pola analiziranih zemaljaStanje sloboda u digitalnom prostoru se pogoršalo u 16 od 38 zemalja koje su analizirane u izveštaju. Iran je zabeležio najveći pad. Tako se pridružio Kini i Mjanmaru kao zemljama sa najgorim uslovima za slobode na internetu. Značajan pad zabeležili su i Jordan i Nigerija, dok je Gruzija iz kategorije "slobodnih" prešla u "delimično slobodne". Freedom House to objašnjava time što su vlasti nastavile da suzbijaju onlajn aktivizam i izražavanje koje smatraju da su kritički nastrojeni prema vladajućoj partiji Gruzijski san. Poboljšanje je zabeleženo u osam država. Bangladeš je drugu godinu zaredom zabeležio najveći napredak, s obzirom na to da je zemlja sprovela reforme nakon svrgavanja Šeik Hasine, čiju je desetogodišnju vladavinu obeležila široko rasprostranjena cenzura i nadzor. Gambija je nastavila da beleži postepen napredak u oblasti slobode interneta, nakon što je pre gotovo deset godina sa vlasti smenjen represivni lider Jahja Džame. Slobodnim se smatra tek devet zemalja. Estonija je u analiziranom periodu bila država sa najslobodnijim internet okruženjem. Iran: 'Ekstremna cenzura na internetu'U izveštaju se apostrofira da su iranske vlasti u januaru "brutalno ugušile antivladin protesni pokret", koji je delom organizovan i preko društvenih mreža. Podseća se da su kao odgovor na proteste iranske vlasti "ubile hiljade ljudi". "Oko 50.000 ljudi je zatvoreno, uključujući i one koji su na društvenim mrežama samo kritikovali vlasti ili pružali podršku demonstrantima", stoji u izveštaju. Dalje ističu da su vlasti u Iranu nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u februaru, uvele "ekstremnu cenzuru na internetu". "Iranske vlasti uvele su prekid interneta na celoj teritoriji zemlje koji je trajao oko 88 dana, što je najduži takav prekid zabeležen u istoriji ovih izveštaja Freedom House-a". Dodaje se i da je "reorganizovan" pristup internetu tako da je samo "privilegovana manjina mogla da pristupa globalnim platformama". "Ovakav sistem omogućio je iranskim vlastima da zadrže čvrstu kontrolu nad informacijama na internetu tokom niza uzastopnih kriza, ali i da istovremeno izađu u susret elitama u zemlji, koje i dalje uživaju prednosti pristupa globalnom internetu", navodi Freedom House. 'Rusija ubrzala napore da prekine internet veze'Rusija je tokom protekle godine ubrzala napore da prekine veze sa globalnim internetom, razvijajući represivne modele kojim bi izolovale svoje stanovništvo u digitalnom dobu, navodi se u izveštaju. Ističe se i da su ruske vlasti proširile prekide i ograničenja korišćenja virtuelnih privatnih mreža (VPN), istovremeno nastojeći da zadrže pristup servisima koje je država odobrila. U septembru 2025. godine, vlasti su uvele "registar društveno značajnih servisa", kojima bi internet provajderi trebalo da obezbede pristup tokom prekida internet veze. Na spisku su se našli državni mediji, platforme bliske vlastima, kao i državna aplikacija za dopisivanje Max. Vlada je u novembru usvojila nova pravila kojima su "spoljni uticaji na informacije" definisani kao pretnja ruskom internetu. Tim pravilima regulatoru za komunikacije Roskomnadzoru dato je ovlašćenje da, kao odgovor na takve pretnje, primenjuje različite mere cenzure. U februaru je vlada usvojila zakon kojim se Federalnoj službi bezbednosti (FSB) omogućava da uvede prekid internet veze na osnovu predsedničkog ukaza, čime je Vladimiru Putinu praktično dato ovlašćenje da isključi internet iz bilo kog razloga. "Vlasti su u maju 2026. godine, uoči obeležavanja Dana pobede, uvele opsežne kratkotrajne prekide mobilnog interneta širom zemlje. Korisnici su prijavljivali da tokom tih ograničenja nisu mogli da pristupe čak ni veb-sajtovima sa spiska "društveno značajnih servisa", piše u izveštaju. Zakoni o proveri uzrastaGlobalno gledano, Freedom House navodi da su zakoni o proveri uzrasta stvorili nove prepreke pristupu internetu i rizike po privatnost i bezbednost. Do juna 2026. godine, donosioci odluka u deset od 38 analiziranih zemalja predložili su, usvojili ili počeli da primenjuju zakone o proveri uzrasta za društvene mreže ili druge onlajn sadržaje koji nisu pornografski, stoji u izveštaju. Australija i Indonezija uvele su zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, dok bi, prema predloženom okviru, u Turskoj nalozi na društvenim mrežama trebalo da budu povezani sa stvarnim imenima korisnika preko državnog sistema digitalnog identiteta. Ističu i da represivni lideri širom sveta već nastoje da iskoriste "takozvane obaveze provere starosti za sopstvene ciljeve, poput nametanja invazivnog nadzora na internetu". Zaključak je da bi trebalo više da se ulaže u istraživanja kako bi se razvile metode za utvrđivanje uzrasta koje zaista štite privatnost i smanjuju rizike po sajber bezbednost. Takođe, smarta Freedom House, donosioci odluka trebalo bi da izdvoje dodatna sredstva za borbu protiv zlostavljanja dece na internetu. Zloupotreba zakona o veštačkoj inteligencijiMere usmerene na sadržaje proizvedene veštačkom inteligencijom bavile su se stvarnim štetnim pojavama, piše u izveštaju. Podvlači se, međutim, da su istovremeno izazvale zabrinutost zbog cenzure i mogućeg prekoračenja ovlašćenja. "Vlade su uvodile pravila koja se odnose na lažno predstavljanje, uznemiravanje i zaštitu dece, ali su vlasti neke od tih zakona zloupotrebljavale kako bi ograničile slobodu izražavanja na internetu", navodi Freedom House. U izveštaju se napominje i sloboda interneta treba da bude vodeće načelo u eri veštačke inteligencije. "Brzo širenje primene agentske veštačke inteligencije, odnosno alata koji samostalno izvršavaju zadatke, već menja internet". "Društva širom sveta suočiće se sa pitanjem kako da prilagode funkcionisanje interneta ovim promenama. U tim nastojanjima trebalo bi očuvati otvorenu razmenu informacija i slobodu izražavanja kao temeljne vrednosti", zaključuje Freedom House. Suprotstaviti se prekidima interneta i cenzuriNalazi Freedom House-a ukazuju na potrebu za ulaganjima i u pristup internetu i u zaštitu korisnika. "Alati za zaobilaženje cenzure moraju da stignu do ljudi kojima su potrebni, a ti ljudi moraju biti u mogućnosti da se povežu na internet bez izlaganja nadzoru ili napadima", ističe organizacija. Smatraju i da bi pružaoci internet usluga trebalo javno da objavljuju naloge za prekid interneta koje dobijaju od pojedinih vlasti, te da se obavežu da će osporavati naloge koje smatraju nesrazmernim ili nezakonitim. Freedom House je u ovogodišnjem izveštaju privremeno obustavio praćenje 34 zemlje. "Slobode na internetu" (Freedom on the Net) je godišnje istraživanje ove organizacije o ljudskim pravima u digitalnom prostoru. Ovo izdanje obuhvata period od juna 2025. do maja 2026. godine.

Evropska unija poziva vlasti u Srbiji da okončaju praksu dodeljivanja državljanstva po ubrzanom ili pojednostavljenom postupku državljanima zemalja koje predstavljaju rizik od nezakonitih migracija ili bezbednosni rizik za EU, uključujući Rusiju. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio portparol Evropske komisije, komentarišući nedavnu posetu ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića Rusiji. Kako je podsetio, pitanje dodeljivanja državljanstva spada u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema rečima ovog zvaničnika, EU je upoznata sa prošlonedeljnom zvaničnom posetom Dačića Moskvi, tokom koje je on najavio nastavak intenzivne saradnje ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje. Poseta je usledila samo nedelju dana pred vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Dačić je naglasio da je bila planirana za mart, ali je odložena zbog njegove bolesti. Portparol Evropske komisije je istakao da je stav Brisela prema partnerima, uključujući i zemlje kandidate poput Srbije, oduvek bio jasan. "Odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni, ni s Putinovim režimom, ni u senci ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", rekao je on za RSE. Naveo je da Brisel želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog evropskog partnera kada je reč o zajedničkim principima, vrednostima, bezbednosti i prosperitetu. Dodao je i da je potrebno da Srbija uveri EU u svoje strateško opredeljenje. "Srbija bi stoga, kao prioritet, trebalo da pojača napore ka postepenom usklađivanju sa stavovima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, uključujući i sankcije Rusiji", poručio je portparol Evropske komisije. Prema njegovim rečima, Srbija bi takođe trebalo da se uzdrži od postupaka i izjava koji su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Ranije tog dana o odnosima EU i Srbije govorio je i portparol Evropske komisije zadužen za proširenje Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Mersije je na redovnoj konferenciji za novinare istakao da rad na evropskom putu zahteva "zaista kredibilnu posvećenost, dokazanu konkretnim delima", kao i da Brisel mora da vidi napredak u reformama. "Ono što mogu da kažem jeste da smo i dalje u potpunosti posvećeni napretku Srbije na njenom evropskom putu. Zato moramo da nastavimo ovaj konstruktivni angažman, i učinićemo sve da Srbija ide napred. Kao što sam rekao, važno je da Srbija preduzme korake u nizu oblasti kako bi ubrzala svoj evropski put", izjavio je Mersije. Pristupni pregovori Srbije su u zastoju gotovo pet godina. Srbija je poslednji klaster u pristupnim pregovorima otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Poslednji ozbiljniji pokušaj da se Srbija pokrene s mrtve tačke zabeležen je u julu. Tada je deo članica EU smatrao da bi Srbiji trebalo omogućiti otvaranje Klastera 3, ali potreban konsenzus nije postignut. Prema saznanjima RSE iz diplomatskih izvora, države koje su podržavale nastavak evropskog puta Beograda odustale su u septembru, za sada, od tih pokušaja. To se dogodilo posle događaja povezanih sa smrću i sahranom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. U Srbiji se u nedelju, 25. oktobra, održavaju vanredni parlamentarni izbori. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. Samo lista Evropska Srbija gradi kampanju na članstvu u EU i sankcijama Rusiji, dok vladajuća Ujedinjena Srbija i Studentska lista tu temu uglavnom zaobilaze. Evroskeptične desničarske liste otvoreno se protive članstvu, a većina lista, uključujući i studente u blokadi, protivi se sankcijama Rusiji.

Dosadašnji lider Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza saopštio je da je podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika stranke, manje od godinu dana pošto je došao na njeno čelo. Hamza je na konferenciji za novinare medije rekao da je odluka dobro promišljena i da veruje da će unutarpartijski izbori pružiti prostor da mladi doprinesu DPK-u, drugoj političkoj snazi na Kosovu. "Ne napuštam DPK. Napuštam samo poziciju predsednika, ali ne i veru u naše političke vrednosti. Od danas, pa dokle god budem živ, biću lojalan glasač DPK i član ove velike političke porodice, spreman da doprinesem", rekao je Hamza. On je rekao da veruje da će DPK iz unutrašnjeg izbornog procesa izaći "jača i konsolidovanija". Hamza nije naveo detalje o tome kada se očekuje održavanje tog procesa. Hamza je rekao da je očekivao da će posle 16. septembra vođstvo stranke preuzeti bivši lideri DPK i Oslobodilačke vojske Kosova, koji su sada prvostepeno osuđeni za ratne zločine pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. Hamza je izjavio da je osuđujuća presuda od 16. septembra bivšem predsedniku Hašimu Tačiju (Hashim Thaci), bivšim predsednicima Skupštine Kadriju Veseljiju (Veseli) i Jakupu Krasničiju (Krasniqi), kao i bivšem poslaniku Redžepu Seljimiju (Rexhep Selimi) bila "velika nepravda prema narodu Kosova". On je 16. septembar takođe opisao kao "jedan od najtežih dana mog života, jedan od najtežih dana za Kosovo", ali je dodao da će se napori za pravdu nastaviti. Hamza je došao na čelo DPK-a 17. novembra 2025, nekoliko dana nakon što je Memli Krasnići (Krasniqi) podneo ostavku na mesto predsednika. Na dan kada je izabran za lidera stranke, Hamza je obećao da će održati političku partiju na okupu i da će DPK biti otvorena za nove ljude. Izabran je na partijskoj konvenciji bez protivkandidata, mada je Enver Hodžaj (Hoxhaj) iskazao ambicije da se kandiduje za šefa partije. Međutim, Hodžaj je tražio da se konvencija održi nedelju dana kasnije i nije učestvovao u trci, pozivajući se na "neravnopravne uslove". Hamza je bio kandidat DPK za premijera na izborima u februaru i decembru 2025. i u junu ove godine. Na sva tri izbora, Hamzina partija je završila na drugom mestu. Na poslednjim izborima, u junu, pod Hamzinim vođstvom DPK je osvojila 19,44 odsto glasova. Na izborima u decembru prethodne godine osvojila je 20,19 odsto glasova, dok je u februaru 2025. osvojila 20,95 odsto. Na svih tih tri glasanja pobedio je Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin). Govoreći o uzastopnim izbornim ciklusima, Hamza je rekao da njegov mandat na čelu DPK nije bio uobičajen i da česti izbori nisu ostavili dovoljno prostora za unutrašnju konsolidaciju partije. Hamza je ranije bio ministar finansija Kosova, kao gradonačelnik opštine Južna Mitrovica. Na poslednjim parlamentarnim izborima održanim 9. februara, bio je kandidat DPK za premijera. Posle stranačke Konvencije, Hamza je na konferenciju za novinare upitan da li ima crvene linije za saradnju s Pokretom Samoopredeljenje. "Što se tiče saradnje, ja nikada nisam postavljao crvene linije i naravno da sarađujemo sa svim partijama za dobrobit zemlje, u okviru pravila i političkih dogovora", rekao je on. Kada je ponovo upitan da li isključuje mogućnost saradnje sa Samoopredeljenjem, rekao je da nikada nije postavljao crvene linije. "Nikada nisam postavljao crvene linije i, kao što smo videli u drugom krugu, oni koji su imali crvene linije, sve su im pale. Mislim da moramo biti odgovorni prema interesu zemlje i uvek preduzimati prave korake u korist i interesu zemlje", rekao je on.

Osnovni sud u Prištini osudio je Milorada Đokovića na deset godina zatvora za ratne zločine u Ozrimu i okolnim selima u regionu Peći. Đoković je uhapšen u junu 2022. godine. Tada su vlasti saopštile da je on državljanin Kosova iz sela Vitomirica kod Peći. Sudsko veće je odlučilo da će se Đokoviću u kaznu uračunati vreme provedeno u pritvoru, prenosi Zakletva za pravdu (Betimi për Drejtësi). Specijalno tužilaštvo Kosova u junu 2023. godine podiglo je optužnicu protiv Đokovića, u kojoj se navodi da je optuženi 7. maja 1999. zajedno s drugim pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga, prvo opkolio selo Ozrim u opštini Peć, a zatim pokrenuo vojno-policijsku ofanzivu, "pucajući u pravcu civilnog stanovništva, pri čemu je ubijeno 19 civila albanske nacionalnosti". "Istraga je obezbedila dovoljno pravno relevantnih dokaza koji potvrđuju osnovanu sumnju da je optuženi, u saizvršilaštvu s drugim licima iz srpskih policijskih i vojnih snaga, učestvovao i doprineo izvršenju krivičnog dela za koje se tereti", navedeno je u saopštenju Specijalnog tužilaštva u junu 2023. Od završetka rata na Kosovu, desetine osoba osuđene su za ratne zločine pred lokalnim i međunarodnim pravosudnim institucijama. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu istraživala je Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), a od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila je nadležna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). Ta misija je 2018. godine predala dokumentaciju Tužilaštvu Kosova i lokalnim sudovima. Specijalno tužilaštvo je nedavno podiglo niz optužnica za ratne zločine na Kosovu, uključujući i optužnice u odsustvu. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, ukupno je dokumentovano 12.230 žrtava rata 1998–1999. Više od 1.500 osoba i dalje se vodi kao nestalo tokom tog rata.

Pet osoba je uhapšeno u Novom Sadu i jedna u Beogradu pod sumnjom da su planirali nerede na dan parlamentarnih izbora 25. oktobra, saopštilo je beogradsko Više javno tužilaštvo. Tužilaštvo nije preciziralo da li su hapšenja u ta dva grada međusobno povezani slučajevi. Vest i snimke hapšenja objavili su provladini mediji, nekoliko sati pre nego što su se zvanične institucije oglasile. Hapšenja u Novom SaduTužilaštvo je u saopštenju 21. oktobra navelo da se uhapšeni u Novom Sadu sumnjiče da su "u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije planirali vršenje nasilja, nereda, kao i napada na neistomišljenike i policijske službenike". Uhapšeni su M.V. (28), D.J. (28), D.S. (27), D.L. (28) i M.I. (28). "Postoje osnovi sumnje da su navedeni osumnjičeni pozivali i podsticali da se silom svrgnu najviši državni organi, pripremali izvršenje krivičnog dela, nabavljali sredstva za njegovo izvršenje, te da su dogovarali, planirali i organizovali i stvarali uslove za neposredno izvršenje krivičnog dela", saopštilo je Tužilaštvo. Dodaje se da su osumnjičeni u svom neposrednom okruženju, kako se sumnja, "regrutovali ljude za fizičke obračune" na dan izbora. "Namera osumnjičenih na čelu sa M.V. je da sa mobilnim timovima, koji se prave na osnovu 'Bezbednosnog protokola za mobilne timove' čiju izradu je organizovala takozvana 'Grupa za bezbednost', svi dođu u Beograd radi nasilne promene ustavnog uređenja i svrgavanja najviših državnih organa", piše u saopštenju. "Sredstva za izvršenje krivičnih dela – fantomke, motke, baklje, noževe i oružje, obezbedila bi ova grupa na čelu sa M.V", dodaje se. Tužilaštvo kaže i da bi "prema planu ove grupe", M.V. "komandovao nad oko 40 ljudi", kao i da bi mu se priključile i druge grupe ljudi, tako da bi prema proceni osumnjičenog "raspolagao sa oko 80 do 90 lica". Navode i da je policija hapšenja sprovela po njihovom nalogu, a u koordinaciji sa Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu i pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije. Uhapšen muškarac iz ZemunaNešto kasnije, istog dana, VJT je saopštilo i da je uhapšen S.I. (29) iz Zemuna zbog sumnje da je "dogovarao, planirao i druge obučavao za realizaciju različitih nasilnih aktivnosti" na dan održavanja izbora. "On je, kako se sumnja, bio zadužen za obuku većeg broja tzv. mobilnih timova za fizičke obračune i vršenje nasilnih aktivnosti koje on izjednačava sa 'pripremanjem rata'", navodi Tužilaštvo. Na teret mu se stavlja "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Osumnjičenom S.I. je određeno zadržavanje do 48 sati, a u tom roku će biti priveden na saslušanje u Tužilaštvo. Udruženja "Beograd ostaje", koje je ranije organizovalo niz akcija i protesta zbog rušenja Starog savskog mosta u Beogradu sruši, saopštilo je prethodno da je policija izvršila pretres stana njihovog aktiviste Srđana Ilića iz Zemuna. Naveli su da je on priveden zbog sumnje da je navodno izvršio krivično delo "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja". Udruženje je odbacilo "svaku tvrdnju o organizovanju nasilja". Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, kao ni Tužilaštvo, nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa ovim hapšenjima.