Rektorski kolegijum Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koji radi po srpskom sistemu, saopštio je da se akademska zajednica ne sme pretvarati u prostor "političkih nadmetanja", te da rektor, prorektor i uprava fakulteta svoje funkcije obavljaju savesno i odgovorno. Ovaj univerzitet je tako reagovao na zahtev 24 nastavnika, među kojima su i kandidati na Studentskoj listi koja je pobedila na izborima u Srbiji, da rektor i prorektor podnesu ostavke zbog "narušavanja autonomije Univerziteta, političkih pritisaka na zaposlene i dopuštanja stranačkog uticaja". "Smatramo da je rukovodstvo Univerziteta svojim postupcima ugrozilo akademske slobode, dostojanstvo nastavničke profesije i budućnost institucije od neprocenjivog značaja za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navodi se, između ostalog, u obrazloženju zahteva grupe nastavnika Univerziteta. S druge strane, Rektorski kolegijum navodi da univerzitetske funkcije "nisu predmet političke raspodele, već akademske i institucionalne odgovornosti". "Ukoliko se svi zalažemo za očuvanje autonomije Univerziteta, onda ga moramo odbraniti od različitih političkih uticaja doslednim poštovanjem zakona, akademskih kriterijuma i institucionalnih procedura, a ne od njega stvarati poligon za politička nadmetanja", navedeno je u reakciji. Na optužbe da je podržavao stavove i odluke Srpske liste, vršio pritisak na zaposlene radi obezbeđivanja podrške Srpskoj naprednoj stranci i bivšem predsedniku Aleksandru Vučiću, Univerzitet u Severnoj Mitrovici odgovara da je jedno poštovati državnu politiku i institucionalni okvir Srbije, a drugo stranačko delovanje. "Postupanje u skladu sa državnom politikom i važećim pravnim okvirom ne može se samo po sebi tumačiti kao političko angažovanje ili zloupotreba akademske funkcije." Visoki funkcioneri Srpske liste deo su Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koji je nakon izmeštanja iz Prištine 1999. godine nastavio da funkcioniše u sistemu Srbije. Tako je Tanja Vujović, inače potpredsednica Skupštine Kosova ispred Srpske liste, dekan Ekonomskog fakulteta, dok je predsednik Srpske liste Zlatan Elek prodekan Medicinskog fakulteta. Sada kandidati na Studentskoj listi i grupa nastavnika koja ih podržava smatraju da su rezultati izbora u Srbiji pokazali da su građani glasali za promene, a da je Univerzitet u Severnoj Mitrovici, umesto studenata koji su pokrenuli antivladine proteste, podržavao vlast. Rektorski kolegijum Univerziteta, pak, zaključuje da političko opredeljenje pojedinca nije bilo ni privilegija ni prepreka u sprovođenju akademskih procedura. Podseća da predstavnike osnivača u Savetu Univerziteta imenuje Vlada Republike Srbije i da Univerzitet ne učestvuje u procesu predlaganja i izbora tih članova. Prema podacima koji se mogu videti na sajtu Univerziteta u Severnoj Mitrovici, najmanje pet članova Srpske liste, uključujući predsednika te stranke Zlatana Eleka, članovi su Saveta Univerziteta kao predstavnici Republike Srbije. Jedan od članova ovog saveta je i Goran Rakić, bivši predsednik Srpske liste, koji je potom bio poslanik u Skupštini Srbije ispred Srpske napredne stranke. Savet Univerziteta je organ upravljanja i čini ga 19 članova, od kojih je 10 predstavnika fakulteta, šest predstavnika osnivača, odnosno Vlade Srbije, i tri predstavnika iz reda studenata.

Crna Gora će u petak na Međuvladinoj konferenciji sa Evropskom unijom privremeno zatvoriti još dva pregovaračka poglavlja, saopštila je u četvrtak ministarka evropskih poslova Maida Gorčević. Gorčević je u Skupštini Crne Gore kazala da je dobila potvrdu iz Brisela da će biti zatvorena poglavlja 1, koje se odnosi na slobodu kretanja robe, i 12, koje obuhvata bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku. "Verujem da, kada govorimo o uspesima ove Vlade i cele Crne Gore, možemo reći da se oni samo nižu", rekla je Gorčević, odgovarajući na poslanička pitanja. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 pregovaračko poglavlje, a zatvaranjem još dva njihov broj će se povećati na 23. Ministarka je ocenila da je aktuelna Vlada za nepune tri godine promenila tok evropskih integracija, od višegodišnjeg zastoja do završne faze pregovora i pripreme Ugovora o pristupanju EU. Prema njenim rečima, Crna Gora je do kraja oktobra ispunila obaveze potrebne za privremeno zatvaranje preostalih pregovaračkih poglavlja i dostavila pregovaračke pozicije Evropskoj komisiji i Savetu EU. Gorčević je navela da je cilj da pregovori budu završeni do kraja ove godine, Ugovor o pristupanju potpisan tokom 2027, a da Crna Gora postane članica EU 2028. godine. Evropska komisija predstavila je u sredu godišnji izveštaj o napretku Crne Gore, u kojem je ocenila da je država ostvarila izuzetan napredak u pristupnom procesu i da bi, uz saglasnost država članica EU, mogla da završi pregovore do kraja godine. Šef Delegacije EU u Crnoj Gori Johan Satler (Johann Sattler) izjavio je u sredu, predstavljajući izveštaj u Podgorici, da je članstvo Crne Gore u Uniji nadohvat ruke i da je Evropska komisija prvi put konstatovala da je jedna država kandidatkinja spremna da završi pristupne pregovore. Satler je ocenio da je reč o danu za pamćenje za politiku proširenja EU i istakao da je Crna Gora ostvarila značajan napredak u svim pregovaračkim poglavljima. On je, međutim, upozorio da u završnici evropskih integracija država mora zadržati fokus na reformama, uključujući ustavne promene, neophodna imenovanja u pravosuđu i rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja sa Hrvatskom. Satler je posebno ukazao na potrebu postizanja boljih rezultata u borbi protiv korupcije na visokom nivou, navodeći da EU očekuje više pravosnažnih presuda i efikasnije sudske postupke. Prema njegovim rečima, iako je ostvaren veliki napredak u oblasti vladavine prava, dugotrajni sudski postupci i dalje predstavljaju problem, zbog čega će EU nastaviti da prati sprovođenje reformi do samog pristupanja. Premijer Milojko Spajić ocenio je u sredu da je izveštaj Evropske komisije najpozitivniji do sada i izrazio uverenje da je to poslednji godišnji izveštaj koji će Crna Gora dobiti kao država kandidatkinja. On je kazao da je Evropska komisija podržala nameru Vlade da do kraja 2026. zatvori sva pregovaračka poglavlja i da je time potvrđena saglasnost Podgorice i Brisela o rokovima za završetak pregovora. Spajić je istakao da postignuti napredak nije rezultat rada pojedinca, već zajedničkog angažmana institucija, i ocenio da Crna Gora svojim rezultatima vraća poverenje u politiku proširenja EU. Premijer je kazao da je potrebno nastaviti reforme, dosledno primenjivati zakone i obezbediti trajne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Evropska komisija je u izveštaju ocenila da je Crna Gora ostvarila značajan napredak u pristupnom procesu, ali i naglasila da su nastavak reformi, politički konsenzus i jačanje vladavine prava neophodni za uspešan završetak pregovora. Komisija je potvrdila i da je već počela priprema Ugovora o pristupanju Crne Gore EU, koji bi, prema najavljenoj dinamici, mogao biti potpisan najranije u junu 2027. godine. Crna Gora pregovara o članstvu u EU od juna 2012. godine, a cilj Vlade je da 2028. postane 28. članica Unije. Za pristupanje je, nakon završetka pregovora, neophodna ratifikacija pristupnog ugovora u svim državama članicama EU.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija Sjedinjenih Država izdala je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu dozvolu u vezi s potencijalnim sticanjem vlasničkog udjela u društvu NIS a.d. Novi Sad (NIS). Iz MOL-a je 5. novembra saopšteno da dozvola odobrava određene transakcije nužne za prenos vrijednosnih papira ruskog porijekla na društvo MOL Serbia Investment Kft., te prateće aktivnosti, uključujući pribavljanje određenih neophodnih odobrenja ruskih državnih institucija. Dozvola vrijedi do 28. februara 2027. godine. "Dozvola ne obuhvata okončanje transakcije koja bi rezultirala prestankom ruskog vlasništva i kontrole u kompaniji NIS. Za svako takvo okončanje transakcije bilo bi potrebno posebno odobrenje OFAC", navedeno je iz MOL-a. Inače, početkom oktobra je iz MOL-a za Radio Slobodna Evropa rečeno da je nastavljen proces o kupovini većinskog ruskog udjela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, zbog većinskog ruskog vlasništva, kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Dok traju pregovori sa MOL-om, OFAC produžava licence za rad NIS-a, kao i za pregovore o promjeni vlasništva. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se struktura i način odlučivanja upravljačkih tijela, kao i strateški ciljevi kompanije. Ugovor će, međutim, početi da se primjenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Po drugi put ove sedmice prijetnje bombama prisilile su avione na neplanirana slijetanja širom Evrope. Najmanje deset letova pogođeno je zbog prijetnji bombama širom Evrope, dok su neki preusmjereni. Avion koji je letio iz Dablina za Rim je sletio na aerodrom oko stotinu kilometara zapadno od Pariza nakon što je preusmjeren iz sigurnosnih razloga. Bugarski zvaničnici izvijestili su o tri aviona koja su izvršila prinudno slijetanje zbog prijetnji bombom. Skoro 200 putnika evakuisano je sa leta Wizz Aira koji je putovao iz Milana za Bukurešt nakon prijetnje bombom Avioni koji su letjeli iz Kopenhagena i Madrida sletjeli su u Sofiju, rekao je ministar unutrašnjih poslova, prenosi bugarska bTV. Treći avion, iz Londona, sletio je u Plovdiv, javili su lokalni mediji. Finska aviokompanija Finnair saopštila je da je u jednom od njenih aviona koji je letio iz Helsinkija za Rim također dojavljena bomba. Avion je sletio po planu, a pratili su ga avioni zračnih snaga. Policija u Češkoj Republici je saopštila da se "priprema za slijetanje" četiri leta koja su upućena ka Pragu, nakon što je "zaprimljena prijetnja o postavljanju improvizirane eksplozivne naprave". "Procjenjujemo da je vjerodostojnost prijetnji mala", objavila je češka policija na platformi X, dodajući da će nakon slijetanja "na svim letjelicama biti provedeni pirotehnički pregledi". U utorak je najmanje sedam letova i jedan kruzer primio prijetnje bombama, što je uzrokovalo poremećaje na aerodromima širom Evrope, iako nisu otkrivene nikakve naprave. Iako nijedna zemlja nije pripisala odgovornost za prijetnje, one dolaze u vrijeme kada evropski zvaničnici krive i Rusiju i Iran za kako kažu "hibridne napade" i sabotaže. Moskva i Teheran poriču. Ranije ove sedmice neidentifikovani hakeri su zatvorili frižidere u supermarketima u nekoliko evropskih zemalja. Pojedini stručnjaci kaži da bi lažne prijetnje bombama mogle biti dio sličnog obrasca jeftinih pokušaja ometanja rada sistema. Od februara 2022. kada je Rusija počela invaziju na Ukrajinu, pa do početka 2026. godine GLOBSEC-ovi istraživači su zabilježili više od 150 incidenata u Evropi koji se dovodi u vezu sa Rusijom. Sabotaže najčešće izvode osobe koje nazivaju "jednokratni ruski agenti" i koji su plaćeni za to. Iako jednokratni agenti djeluju širom Evrope, većina napada zabilježena je u Poljskoj. Slijede Francuska, Litvanija, Njemačka, Velika Britanija. Istraživanje holandskog Leiden univerziteta iz aprila ove godine navodi da otkako je započela invaziju na Ukrajinu 2022. Rusija vodi kampanju "tajnih akcija" osmišljenih da podrže njene napore na prvoj liniji "slabeći evropsku podršku Ukrajini". U tome Kremlju pomažu "operativci nižeg ranga", navodi istraživanje, obično državljani drugih zemalja, koji nisu Rusi i "nemaju zvanične veze s obavještajnim službama". Izvor: Reuters, BBC

Sve je duži spisak zemalja koje se protive odluci suda kojom je Rusiji omogućen povratak na međunarodna hokejaška takmičenja, uz najavu da će bojkotovati svaki tim koji Moskva pošalje, čime je ugroženo i Svetsko prvenstvo sledeće godine. Međunarodna hokejaška federacija (IIHF) zabranila je Rusiji, velikoj hokejaškoj sili, učešće na globalnim takmičenjima pošto je Moskva 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu. Međutim, Sud za arbitražu u sportu (CAS) 30. oktobra je presudio da federacija mora da vrati ruske timove, počevši od Svetskog juniorskog prvenstva u Kanadi, koje počinje sledećeg meseca. IIHF je saopštila da se ne slaže s presudom, ali da će je poštovati. Odluka je naišla na oštre kritike Ukrajine i mnogih hokejaških sila koje podržavaju Kijev. Ukrajina tvrdi da presuda "prlja led ukrajinskom krvlju" i poziva partnere da zauzmu "čvrst stav" po pitanju povratka Rusije. "Rusija i Belorusija podržavaju ovaj nezakoniti, neopravdani, strašni rat u Ukrajini. Dok to traje, nijedan od tih sportista neće nastupati za svoje zemlje u Kanadi", rekao je 3. novembra kanadski premijer Mark Karni (Carney). Karnijeva najava je posebno značajna pošto će Kanada za manje od dva meseca biti domaćin Svetskog juniorskog prvenstva, što bi bio prvi veliki turnir s ruskim učešćem od Olimpijskih igara u Pekingu 2022. Kremlj je pokrenuo invaziju na Ukrajinu samo nekoliko dana posle završetka tih Igara. Najmanje šest evropskih zemalja, među njima i značajne hokejaške nacije Švedska, Češka, Norveška, Danska, Letonija i Finska, aktuelni svetski prvak kod muškaraca, saopštilo je da će odbiti da igra protiv Rusije uprkos presudi. Nemački hokejaški savez, koji će u maju biti domaćin Svetskog prvenstva 2027, saopštio je da presuda "iz osnova menja situaciju" za njega kao domaćina. "Dozvoliti Rusiji da učestvuje imalo bi ozbiljne posledice za nas kao zemlju domaćina u pogledu bezbednosti, ali i politički i ekonomski", rekao je predsednik nemačkog hokejaškog saveza (DEB) Frank Luc (Lutz), dodajući da DEB analizira kako će postupiti. "Naš stav je nepromenjen: odbacujemo povratak ruskih reprezentacija na međunarodne hokejaške turnire", rekao je Luc. Brojni dugogodišnji sponzori svetskog prvenstva za muškarce, među njima švedska kompanija za nameštaje AJ Products, nemački proizvođač radne odeće STRAUSS i češki proizvođač automobila Škoda, već su najavili da će preispitati svoje učešće na turniru ako se ruski tim vrati. Presuda CAS-a izazvala je potres i u Ukrajini kada je donesena. Ukrajinske vlasti su često isticale da su stotine sportista te zemlje poginule u ratu s Rusijom i da su stotine sportskih objekata oštećene ili uništene u neprekidnim ruskim vazdušnim napadima. Ukrajinski hokejaški savez nije odmah odgovorio na upit za komentar, ali je ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha 4. novembra na društvenim mrežama naveo da "nema nekažnjivosti (za Rusiju) na ledu". "Moskva i dalje veruje da može da sakrije svoje zločine iza hokejaškog dresa i da klizalište može da obnovi njenu poljuljanu reputaciju", rekao je Sibiha, pozdravljajući potez Kanade i pozivajući druge zemlje da se pridruže bojkotu. Moskva je izgleda nastojala da umanji talas protivljenja njenom povratku na međunarodnu hokejašku scenu i ministar sporta Mihail Degtjarjov rekao je da je "svet mnogo veći od Skandinavije ili baltičkih država". CAS je u presudi naveo da opravdanja IIHF-a za zadržavanje zabrane ruskim timovima, među kojima su bezbednosni razlozi, "nisu potkrepljena dovoljnim dokazima". Istovremeno, federaciji nije pružio nikakve smernice o tome kako da reintegriše Rusiju posle godina odsustva, tokom kojih se sportski pejzaž značajno promenio. Uprkos izraženom "razočaranju" odlukom, IIHF je 30. oktobra saopštila da će "postupiti u skladu" s njom. Kasnije je dodala da je "globalni uticaj" presude CAS-a bio "značajno potcenjen". „Trenutna reintegracija ruskih timova nosi značajne praktične i sportske izazove", saopštila je IIHF 4. novembra, navodeći "vizne i ulazne zahteve, bezbednosne odredbe, logističke prepreke i posledice po formate takmičenja, a sve to otežano ograničenim vremenom, jer su neki događaji tek za nekoliko nedelja". Presuda CAS-a ne odnosi se na Svetsko prvenstvo za žene, koje počinje 6. novembra u Danskoj. Rusija neće igrati na tom turniru. Ruska muška reprezentacija je osvojila pet svetskih prvenstava i jedno olimpijsko zlato otkako je zemlja 1992. nasledila Sovjetski Savez. Sovjetski timovi osvojili su 22 titule i sedam zlatnih medalja pre raspada zemlje.

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu formiraće predmet radi provjere svih okolnosti događaja na Aerodromu "Nikola Tesla", kada je avion kompanije "Air Serbia", na letu za Moskvu, 3. novembra, vraćen na aerodrom zbog dodatnih sigurnosnih provjera. U saopštenju ovog tužilaštva 4. movembra se navodi da će naložiti policijskim službenicima da pribave svu relevantnu dokumentaciju, snimke video-nadzora i obavještenja od lica koja imaju saznanja o događaju, radi potpunog i objektivnog utvrđivanja činjeničnog stanja. Avion Air Serbia vraćen je u utorak uveče u Beograd nakon što je ta kompanija, kako je saopštila, primila od nadležnih aerodromskih službi informaciju koja je zahtijevala sprovođenje dodatnih bezbjednosnih provjera u vezi sa jednim putnikom. Aleksandar Vulin, političar koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, negirao je nezvanične informacije da nije prošao neophodnu bezbjednosnu kontrolu na Aerodromu "Nikola Tesla". Prema saopštenju Tužilaštva, dežurni javni tužilac obaviješten je o događaju iste večeri, u 20.26 sati kada mu je policija prenijela da je zahtjev za vraćanje aviona upućen nakon pregleda snimaka video-nadzora. Na njima je uočeno da je jedan od putnika prošao kroz prostor bezbjednosne kontrole u pratnji službenika BIA, bez propisanog bezbjednosnog pregleda. Međutim, naknadno dostavljena službena bilješka policije otkrila je dodatne okolnosti koje nisu bile predočene tužiocu prilikom prvog obavještavanja. Kako je navedeno, prilikom prolaska jednog od putnika kroz bezbjednosnu kontrolu aktiviran je alarm, ali putnik nije podvrgnut dodatnom bezbjednosnom pregledu. Tužilaštvo navodi da su upravo ove informacije bile razlog za nalaganje dodatnih provjera kako bi se utvrdile sve relevantne okolnosti događaja. "Pitanja eventualnih nepravilnosti u sprovođenju propisanih aerodromskih bezbjednosnih procedura, kao i odgovornosti lica zaduženih za njihovo sprovođenje, predmet su postupanja nadležnih organa i službi, u skladu sa njihovim zakonskim ovlašćenjima", navodi se u saopštenju. U međuvremenu, Vulin je na Instagram profilu objavio da se nalazi u Moskvi, da "nije pobjegao", te da će u u glavnom gradu Rusije imati sastanke na kojima će "moliti da se produži gasni aranžman". Nije, međutim, jasno u kom svojstvu je Vulin trebao imati sastanke u Moskvi o gasnom aranžmanu. Vulin važi za jednog od najjačih pristalica Kremlja u Srbiji. Od početka invazije na Ukrajinu u više navrata je bio u zvaničnim posjetama Rusiji.

Prema Paketu proširenja koji je Evropska komisija usvojila 4. novembra, u pristupnom procesu najviše su napredovale Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina. Komisija je za te zemlje prvi put predložila indikativne mape puta sa konkretnim ciljevima za narednu godinu. "Značajan napredak koji su neki kandidati postigli tokom protekle godine omogućava nam da obećanje o proširenju pretvorimo u stvarnost. Sada predlažemo indikativne mape puta za zemlje koje su najdalje odmakle u pregovorima, a to su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija. One daju jasan put za narednu godinu i čvrsto uporište za predstojeće pregovore. Korak po korak, gradimo potpuniju i jaču Uniju", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Prema Paketu proširenja, Komisija će mape puta ažurirati jednom godišnje, a one ne određuju unapred ishod pregovora. Slične mape mogle bi da dobiju i druge zemlje kada dostignu sličan nivo napretka. Komisija proširenje opisuje kao "investiciju u kolektivnu bezbednost, konkurentnost i otpornost Evrope". Ocenjuje da su dosledne reforme dovele do konkretnog napretka, pre svega kod četiri predvodnice. Crna Gora je na pragu članstva. Prema mapi puta, ugovor o pristupanju mogla bi da potpiše u junu 2027. Bilo bi to prvo proširenje Unije posle Hrvatske 2013. godine, a to je najduži period bez novih članica u istoriji EU. U Paketu proširenja Komisija poručuje da do članstva nema prečica, ali da dosledne reforme donose konkretne rezultate. Ciljni datumi za završetak pregovora mogu da pomognu u održavanju političkog zamaha, ali ne mogu da zamene ispunjavanje uslova. Brzinu pregovora, kaže se u dokumentu, i dalje određuje napredak u vladavini prava, demokratiji i osnovnim pravima. Usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije, Komisija vidi kao jedan od ključnih uslova i kao pokazatelj strateškog opredeljenja zemalja kandidata. Komisija najavljuje i da će početkom 2027. sa zemljama kandidatima otvoriti razgovore o postepenoj integraciji. Pristup delovima jedinstvenog tržišta pre članstva zavisiće od napretka svake zemlje i biće uslovljen, a može biti i povučen. Među uslovima bi mogli da budu usklađenost sa spoljnom politikom EU i poštovanje vladavine prava. Komisija smatra i da bilateralni sporovi koji nisu deo kriterijuma za pristupanje ne bi trebalo da budu deo pregovora. Crna Gora: Na pragu članstvaCrna Gora je najdalje odmakla na putu ka EU. U oblasti vladavine prava usvojeni su ustavni amandmani koji jačaju nezavisnost sudskog i tužilačkog saveta, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. Popunjena su upražnjena mesta sudija Ustavnog suda. Prema izveštaju, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala daje sve bolje rezultate. Između vlasti i opozicije bilo je tenzija, ali je konsenzus o evropskim reformama očuvan. Usvojene su izborne reforme i Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Napredak je zabeležen i u oblasti medija, a vlasti sprovode politiku nulte tolerancije prema napadima na novinare. Crna Gora je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Od 31. oktobra usklađena je i sa viznom politikom Unije, a pristupila je i Jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA). Komisija procenjuje da bi pristupni pregovori mogli da budu okončani do kraja ove godine. U Savetu EU već se radi na ugovoru o pristupanju, koji će prvi put sadržati nove, pojačane zaštitne klauzule. Ovo je verovatno poslednji godišnji izveštaj o Crnoj Gori. Od sledeće godine zameniće ga izveštaji o praćenju. Albanija: 2027. - ambiciozan ciljAlbanija je za nešto više od godinu dana otvorila sve klastere i zatvorila četiri poglavlja. Komisija ocenjuje da je cilj da pregovori budu okončani do kraja 2027. "ambiciozan, ali ostvariv". U oblasti vladavine prava okončana je provera (vetting) sudija i tužilaca, a privremena merila u Klasteru 1 su ispunjena. Specijalno tužilaštvo postiže rezultate u borbi protiv kriminalnih mreža. Komisija posebno ističe ulogu Ustavnog suda. Kada je reč o demokratiji, izveštaj poziva na međustranačku saradnju i dijalog sa civilnim društvom. To je naročito važno zbog najvećih protesta od početka demokratske tranzicije. Izveštaj upozorava i da civilno društvo nije dovoljno uključeno u donošenje zakona. Albanija je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU i dobro sprovodi Reformsku agendu. Pristupila je i SEPA zoni. Severna Makedonija: Pravosuđe zaostajeProces pristupanja i dalje je blokiran jer Severna Makedonija nije izmenila ustav. Komisija u izveštaju konstatuje političko uplitanje i uticaj interesnih grupa na sudove i tužilaštvo. Od vlasti traži da zaštite nezavisnost pravosuđa i da se odlučnije bore protiv korupcije. Prema oceni Komisije, reforme u oblasti osnovnih prava još nisu dale opipljive rezultate. Severna Makedonija je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU, a gotovo potpuno sa viznom politikom Unije. Komisija ipak traži da se "bez odlaganja" ukine program sticanja državljanstva kroz investicije. Zemlja je među najuspešnijima u sprovođenju Plana rasta i jedina je u regionu u kojoj se privredni rast ubrzao. Srbija: NazadovanjeIzbori održani 25. oktobra dali su novoj vladi "snažan mandat za reforme", navodi se u Paketu proširenja. Ta ocena je naknadno dodata, jer se izveštajni period završio pre izbora. Istovremeno, konstatuje se da u pristupnim pregovorima nije bilo nikakvog napretka. Komisija ukazuje na sve dublju polarizaciju društva i opadanje poverenja između vlasti i civilnog društva. Antievropska retorika i glorifikacija Ratka Mladića, kako se navodi, potkopavaju proklamovani cilj članstva u EU. U oblasti vladavine prava pritisak na pravosuđe znatno je porastao, a rizik od zarobljavanja države i dalje postoji. Organizacije civilnog društva izložene su pritiscima, napadima i zastrašivanju. Akademske slobode slabe, a studenti su pod pritiskom. Bezbednost novinara dodatno se pogoršala. Usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU je niska. Komisija traži i usklađivanje vizne politike i prestanak ubrzanog davanja državljanstva. Klaster 3 je tehnički spreman za otvaranje. Dalji napredak, međutim, zavisi od toga da li će se nova vlada vratiti vladavini prava, demokratskim standardima i normalizaciji odnosa sa Kosovom. BiH: Sve dalje od evropskog putaKomisija ocenjuje da se Bosna i Hercegovina sve više udaljava od evropskog puta. Bez funkcionalne koalicije vlast je blokirana, a reforme stoje. Uoči izbora održanih 4. oktobra pojačali su se retorika podela i antievropski narativi. U oblasti vladavine prava izveštaj traži jačanje nezavisnosti pravosuđa i uvođenje provera integriteta. Komisija ocenjuje i da je rizik od zarobljavanja države izražen. BiH je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU, ali zaostaje u usklađivanju vizne politike i ispunjavanju uslova za SEPA. Komisija navodi četiri uslova za napredak: formiranje vlasti, usvajanje zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu, izmene Zakona o Sudu BiH i imenovanje glavnog pregovarača. Kosovo: Kriza koči reformePolitička fragmentacija i institucionalna kriza zaustavile su reforme na Kosovu, ocenjuje se u izveštaju. U borbi protiv organizovanog kriminala postignut je izvestan napredak. U pravosuđu napretka nema, a izveštaj beleži "zabrinjavajuće događaje" i političko uplitanje. Komisija traži nezavisno pravosuđe, očuvanje multietničkog karaktera i poštovanje obaveza prema Specijalizovanim većima. Kosovo je potpuno usklađeno sa spoljnom politikom EU, što je prvi put prikazano u posebnom poglavlju 31. Ipak, zaostaje u usklađivanju vizne politike i ispunjavanju uslova za SEPA. Dijalog sa Srbijom je zastao, a postignuti dogovori se sprovode u ograničenoj meri. Normalizacija odnosa ostaje uslov za napredak obe strane.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron izrazio je nadu da će izbor nove predsjednice Kosova, Justine Shiroke Pule, dati novi zamah napretku zemlje ka Evropskoj uniji, te je naglasio važnost normalizacije odnosa sa Srbijom. U čestitki upućenoj novoj šefici države povodom preuzimanja dužnosti, Macron je istakao partnerstvo između Francuske i Kosova, kao i podršku Pariza dijalogu između Kosova i Srbije pod pokroviteljstvom Evropske unije. Prema saopštenju Predsjedništva Kosova, francuski predsjednik izrazio je nadu da će izbor Shiroke Pule omogućiti nastavak napretka u oblastima koje doprinose evropskoj perspektivi Kosova. Macronova poruka dolazi u trenutku kada se Kosovo suočava sa zastojem u procesu evropskih integracija, dok sporazumi postignuti sa Srbijom o normalizaciji odnosa uglavnom ostaju neprovedeni. Kosovo je podnijelo zahtjev za članstvo u EU u decembru 2022. godine, ali države članice još nisu razmatrale njegovu kandidaturu i zemlja i dalje ima status potencijalnog kandidata. Pet država članica EU, Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar, ne priznaju nezavisnost Kosova, što predstavlja dodatnu političku prepreku njegovom napretku u procesu integracija. Francuska, koja je priznala nezavisnost Kosova 2008. godine, podržava njegovu evropsku perspektivu, ali insistira da napredak bude praćen reformama i provođenjem obaveza iz dijaloga sa Srbijom. U izvještaju za 2026. godinu, objavljenom 4. novembra, Evropska komisija je ocijenila da su politička kriza i institucionalna blokada usporile provođenje reformi na Kosovu. Ipak, Kosovo sada ima nove institucije. Shiroka Pula izabrana je za predsjednicu 7. oktobra, dok je Vlada koju predvodi Albin Kurti novi četverogodišnji mandat započela u septembru. Normalizacija sa Srbijom, stalni zahtjev ParizaU pismu upućenom Shiroki Puli, Macron je ponovo potvrdio podršku Francuske dijalogu koji posreduje EU, ističući normalizaciju odnosa sa Srbijom kao jedno od ključnih pitanja za evropsku budućnost Kosova. Kosovo i Srbija su u februaru 2023. godine u Briselu postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, a mjesec dana kasnije u Ohridu usaglasili aneks za njegovu provedbu. Sporazum predviđa i razvoj dobrosusjedskih odnosa, međusobno priznavanje dokumenata i simbola, kao i obavezu Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Takođe, uključuje obavezu Kosova da obezbijedi odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu. Ipak, provedba sporazuma je u zastoju, a Kosovo i Srbija nastavljaju međusobno optuživati jedna drugu za neispunjavanje obaveza. Evropska unija više puta je naglasila da je provođenje sporazuma iz dijaloga sastavni dio evropskog puta obje zemlje. Sličan stav zauzima i Francuska. Tokom posjete Kosovu u julu, francuski ministar za Evropu Benjamin Haddad povezao je napredak Kosova ka EU s ispunjavanjem obaveza iz sporazuma postignutih u dijalogu. Saradnja Kosova i FrancuskeOsim političkih pitanja, Macron je u svom pismu podsjetio i na nedavni razvoj bilateralnih odnosa. Osvrnuo se na sastanak s premijerom Albinom Kurtijem u Parizu u martu ove godine. Tokom susreta u Jelisejskoj palati, Kurti i Macron razgovarali su o evropskim integracijama Kosova, regionalnoj sigurnosti i jačanju odnosa između dvije zemlje. Ta saradnja dodatno je konkretizovana u julu, kada je posjeta francuskog ministra za Evropu Benjamina Haddada Prištini rezultirala potpisivanjem četiri sporazuma i jedne izjave o namjerama u oblastima pravosuđa, obrazovanja i sporta. Dva sporazuma odnose se na izručenje i uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim predmetima, s ciljem jačanja saradnje između pravosudnih institucija. Drugi sporazum predviđa kredit od 60 miliona eura koji Francuska agencija za razvoj odobrava za infrastrukturne investicije u okviru priprema za Mediteranske igre Priština 2030. Strane su potpisale i izjavu o namjerama za organizaciju tih igara, kao i sporazum o proširenju nastave francuskog jezika na Kosovu. Sporazumi iz jula bili su tema i sastanka Kurtija i Haddada 22. oktobra, održanog na marginama samita Berlinskog procesa u Crnoj Gori.

Demokrate su preuzele kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom uz pobjede u tradicionalno republikanskim uporištima na izborima održanim na sredini predsjedničkog mandata. Ovim su preuzeli kontrolu nad Kongresom do kraja mandata predsjednika Donalda Trumpa. U utrci za Senat demokrate su ostvarile niz pobjeda u inače republikanskim saveznim državama poput Teksasa, Ohaja i Kansasa u kojem je demokrata posljednji put izabran za senatora 1932. godine. U Teksasu, najvećoj republikanskoj državi, demokrate su na dramatičan način prekinule višedecenijski niz poraza. James Talarico postao je prvi demokrata na senatorskom mjestu u Teksasu od 1988. godine. Pobijedio je guvernera Grega Abbotta, koji je na toj funkciji proveo tri mandata. Historijska pobjeda zabilježena je i u Michiganu gdje je Abdul El-Sayed osvojio senatorsko mjesto kao prvi musliman koji će služiti u američkom Senatu. Demokratkinja Kiesha Lance Bottoms postala je prva žena afroameričkog porijekla izabrana za guvernerku nakon što je u saveznoj Džordžiji pobjedila nad Rickom Jacksonom. Također po prvi put u Senatu će da služi prvi LGBT senator, demokrata Chris Pappas iz New Hampshirea, dok je Deb Haaland prva žena starosjedilac koja će biti guvernerka u New Mexico. Glasači u konzervativnim uporištima koji su prije samo dvije godine osigurali Trumpov drugi mandat, drastično su se okrenuli demokratama, piše Reuters, potaknuti dubokom frustracijom zbog rata sa Iranom, zabrinuti zbog visokih troškova života i gnjeva zbog načina na koji je Trump vodio zemlju. Uprkos zabrinutosti demokrata da bi Trump mogao pokušati poništiti rezultate izbora, američki predsjednik je prihvatio ishod, čestitajući demokratama u intervjuu za Fox News. Demokrate su ostvarile napredak kako u najbogatijim, tako i u najsiromašnijim okruzima, kao i u onima s većim, tako i u onima s manjim udjelom stanovništva s fakultetskom diplomom. Taj napredak bio je posebno izražen u okruzima s velikim brojem Latinoamerikanaca, uključujući pogranične okruge u Teksasu. Prema izlaznim anketama koje je za konzorcij američkih medijskih kuća proveo institut SSRS, polovina birača širom zemlje izjavila je da međuizbore vidi kao priliku da uputi kritiku predsjedniku, dok je tri četvrtine ispitanika navelo da su "ljuti" ili "nezadovoljni" smjerom u kojem se zemlja kreće. Osim toga, 70 posto anketiranih birača izrazilo je želju da Kongres uspostavi snažniju kontrolu i ravnotežu u odnosu na predsjednika. Prema posljednjim informacijama američke CNN televizije u Senatu će sada biti 54 demokrate i 44 republikanca, dok će u Predstavničkom domu biti 213 demokrata i 139 republikanaca. Izabrano je i 28 demokratskih guvernera, te 20 republikanskih. Izvor: Reuters, BBC, CNN

Avion Air Serbia, koji je u utorak uveče vraćen sa leta ka Moskvi u Beograd zbog ponovne bezbednosne provere putnika, među kojima je bio proruski političar i bivši visoki državni funkcioner Aleksandar Vulin, sleteo je rano u sredu u rusku prestonicu. Nije poznato da li je Vulin bio na ponovljenom letu. Urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović objavio je na mreži X da je let JU134 kompanije Air Serbia sleteo rutinski u sredu ujutro u Moskvu, sa promenjenom posadom - zbog regulative o radnom vremenu, ali "istim, ispostavilo se, više nego interesantnim putnicima nakon sedam sati zakašnjenja", javila je Radio-televizija Srbije. Avion Air Serbia vraćen je u utorak uveče u Beograd nakon što je ta kompanija, kako je saopštila, primila od nadležnih aerodromskih službi informaciju koja je zahtevala sprovođenje dodatnih bezbednosnih provera u vezi sa jednim putnikom. Aleksandar Vulin, političar koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, negirao je nezvanične informacije da nije prošao neophodnu bezbednosnu kontrolu na Aerodromu "Nikola Tesla". Vulin je nakon vraćanja aviona u Beograd rekao u telefonskom razgovoru za tabloid Informer da je reč o pokušaju političkog obračuna sa njim, te da je išao službeno u Moskvu da bi razgovarao o gasnom aranžmanu za Srbiju. "Naravno da je sve laž. To je samo iživljavanje i pokušaj da novim vlastima dokažu koliko su na braniku njihove ideologije, pa čak i ovde na našem aerodromu", rekao je Vulin. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, koji je bio u istom avionu, rekao je za N1 da je, nakon neplaniranog povratka aviona za Moskvu na beogradski aerodrom, sprovedena detaljna bezbednosna kontrola svih putnika i prtljaga. Iako su se u avionu nalazili i Vulin i Nenad Popović, proruski ministar bez portfelja u tehničkoj Vladi Srbije zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i društveni položaj crkve, Bajatović je rekao da ne zna razloge njihovog putovanja, dok je njegov odlazak u Rusiju u vezi sa problemima u snabdevanju gasom i u platnom prometu nakon slučaja Alta banke, koja je 3. novembra otišla u stečaj, dan nakon što je njen vlasnik Davor Macura uhapšen pod sumnjom da je iz trezora izneo stotine miliona evra u kešu.

Avion Air Serbia koji je u utorak poleteo iz Beograda za Moskvu vraćen je na pola leta. Air Serbia je saopštila da je avion vraćen pošto je ta kompanija od nadležnih aerodromskih službi primila informaciju koja je zahtevala sprovođenje dodatnih bezbednosnih provera u vezi sa jednim putnikom, prenela je Radio-televizija Srbija. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je za N1 da je nakon neplaniranog povratka aviona za Moskvu na beogradski aerodrom sprovedena detaljna bezbednosna kontrola svih putnika i prtljaga. Iako su se u avionu nalazili i Aleksandar Vulin, političar koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, te proruski političar i biznismen koji u Rusiji ima mrežu firmi - Nenad Popović, Bajatović kaže da ne zna razloge njihovog putovanja, dok je, kako ističe, njegov odlazak u Rusiju u vezi sa problemima u snabdevanju gasom i u platnom prometu nakon slučaja Alta banke, prenosi N1. "Naravno da je sve laž. To je samo iživljavanje i pokušaj da novim vlastima dokažu koliko su na braniku njihove ideologije, pa čak i ovde na našem aerodromu", rekao je Vulin za Informer, tabloid blizak doskorašnjoj vlasti u Srbiji. Prema podacima sajta Flightradar24, avion na letu ASL340 (JU340) je poleteo oko 18.25, došao do Litvanije kada je krenuo nazad za Beograd gde je sleteo nešto pre 22 časa. Taj let je bio najpraćeniji let u celom svetu na sajtu Flightradar24. Air Serbia navodi da je nakon što je naknadno primila informaciju koja je zahtevala dodatne aerodromske bezbednosne provere, kompanija postupila u skladu s instrukcijama nadležnih organa i svim važećim procedurama. Kontrola putnika i prtljaga sprovodi se u nadležnosti aerodromskog sistema bezbednosti i odgovarajućih službi, navela je Air Serbia.

DNK analize potvrdile su identitet tri osobe nestale tokom rata na Kosovu, čiji su posmrtni ostaci pronađeni prilikom iskopavanja u Kaludri i Jabuci, na severu zemlje. Reč je o Ademu Ademiju, Fatmiru Fazljiuu (Fazliu) i Aljiju Haljitiju (Ali Haliti), pripadnicima takozvane "Grupe intelektualaca", koji su nestali u aprilu 1999. na području Zubinog Potoka. Identifikaciju njihovih ostataka objavio je premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin), koji je rekao da ga je o rezultatima obavestila Vladina komisija za nestala lica. Ljutfije Ademi Vokši (Luftije Ademi Vokshi), sestra hirurga Adema Ademija, rekla je za Radio Slobodna Evropa da je vest o identifikaciji posmrtnih ostataka njenog brata bila teška za porodicu, koja je više od 27 godina čuvala nadu da je on možda još živ. "Za mene se od danas završava pitanje 'Gde je?'. Sada znam gde mi je brat. Želim da se i za sve članove porodica nestalih osoba završi ovo pitanje: 'Gde mi je član porodice?'", kaže ona. Posle 27 godina čekanja, mesto gde se može odneti cvećeAdem Ademi bio je jedan od 23 albanska intelektualca koja su nestala u aprilu 1999. tokom rata na Kosovu, na području Zubinog Potoka. Među njima su bili aktivisti, stručnjaci i druge javne ličnosti iz mitrovičkog regiona. Dvadeset sedam godina je njegova sestra Ljutfije Ademi Vokši čekala je da sazna sudbinu svog brata. Ona kaže da je identifikacija posmrtnih ostataka okončala višegodišnju neizvesnost, ali da će olakšanje bola doći tek posle sahrane. "Verujem da će olakšanje doći posle ovoga, kada se obavi ceremonija, kada ćemo znati gde mu je grob, kada mu odnesemo buket cveća. Verujem da će drugi deo olakšanja bola doći posle njegove sahrane", kaže ona. Ljutfije Ademi Vokši se nada da će što pre biti razjašnjena i sudbina ostalih nestalih osoba, kako bi njihove porodice našle makar malo mira. "Rana ostaje otvorena, bol ostaje isti zbog odsustva člana porodice. Međutim, dovoljno je da znaju gde im je, i da više ne pitaju 'gde je?'", rekla je ona. I Ademov sin, Erbljin Ademi (Erblin), napisao je na društvenim mrežama da porodica sada ima mogućnost da ocu uputi oproštaj i poštovanje koje zaslužuje. Iskopavanja i istrage o nestanku 23 intelektualcaIskopavanja na tri lokacije u Jabuci i Kaludri, na severu Kosova, počela su krajem jula. Tom prilikom pronađeni su posmrtni ostaci za koje se sumnja da pripadaju najmanje 23 osobe, uključujući članove "Grupe intelektualaca". Prema rečima Ljutfije Ademi Vokši, posmrtni ostaci njenog brata pronađeni su u Jabuci. "U svoj toj nesreći, najbolje je to što su Adema pronašli kompletnog, ima celo telo", kaže ona. Ranije, u septembru, potvrđena je i identifikacija posmrtnih ostataka političkog aktiviste Idriza Recaja (Rrecaj), takođe pripadnika "Grupe intelektualaca". Povodom nestanka 23 intelektualca dosad je uhapšeno 13 osoba. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da je otkrivanje masovnih grobnica na tri lokacije na severu usledilo posle dvogodišnje istrage o osumnjičenim ratnim zločinima. Posle završetka iskopavanja, posmrtni ostaci poslati su u Hag radi identifikacije putem DNK analiza. Prema Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, više od 1.500 osoba i dalje se vodi kao nestalo iz rata 1998–1999. godine. Institut je dokumentovao ukupno 12.230 žrtava rata. Vlasti Kosova uporno traže od Srbije saradnju na rasvetljavanju sudbine nestalih osoba, uključujući pristup vojnim arhivama, koje bi, prema njihovim navodima, mogle pomoći u utvrđivanju lokacija drugih grobnica.

Osnovno tužilaštvo u Prištini podiglo je optužnicu protiv A.J., osumnjičenog za ubistvo Diane Kastrati, 15 godina nakon što je ubijena vatrenim oružjem u glavnom gradu Kosova. Vest je za RSE potvrdilo Osnovno tužilaštvo u Prištini, koje je saopštilo da je optužnica podignuta u odsustvu 22. oktobra 2026. Pored krivičnog dela ubistva, A.J. se tereti i za "neovlašćeno držanje, kontrolu ili posedovanje oružja". Ipak, ostaje nejasno šta se promenilo u ovom slučaju posle decenije i po i šta je omogućilo podizanje optužnice upravo sada. Prema ranijim izveštajima, optuženi se nalazio u Španiji, a kosovske vlasti su nailazile na prepreke u vezi s njegovim izručenjem. RSE je pitao Tužilaštvo o razlozima kašnjenja optužnice, eventualnim pomacima u istrazi i mestu boravka optuženog, ali do objavljivanja ove vesti nije dobio odgovor. Osnovni sud u Prištini još nije potvrdio da li je primio optužnicu i u kojoj se fazi nalazi sudski postupak. Slučaj Diane Kastrati postao je primer neuspeha institucija u zaštiti žena od nasilja na Kosovu. Kastrati je ubijena 22 dana nakon što je od suda tražila hitnu zaštitu, a sud nije postupio po njenom zahtevu, za šta je Ustavni sud Kosova kasnije ocenio da je povreda prava na život. Ubistvo i zahtev za zaštitu koji je ostao bez odgovoraDiana Kastrati imala je 27 godina kada je ubijena 18. maja 2011. u Prištini. Prema sudskim dokumentima, hitac iz vatrenog oružja pogodio ju je u vrat, a osumnjičeni za ubistvo je njen bivši partner A.J., s kojim je više od deset godina živela u vanbračnoj zajednici i s kojim je imala ćerku. Diana je 17. januara 2011. podnela tužbu za prekid vanbračne zajednice sa A.J. zbog pogoršanja njihovih odnosa, navodi se u presudi Ustavnog suda Kosova iz 2013. Posle podnošenja tužbe, ona se s ćerkom preselila kod svojih roditelja. Kastrati se 26. aprila te godine, zbog navodnih pretnji upućenih njoj i ćerki, obratila Opštinskom sudu u Prištini, tražeći nalog za hitnu zaštitu. Prema zakonu, sud je o zahtevu morao da odluči u roku od 24 sata. Međutim, zahtev je ostao bez odgovora. Samo 22 dana kasnije, Diana je ubijena. Propust suda postao je kasnije predmet duge pravne borbe koju su pokrenuli njeni roditelji, Gezim i Makfire Kastrati. Ustavni sud utvrdio povredu prava na životU aprilu 2012. godine, roditelji Diane Kastrati su se obratili Ustavnom sudu, tvrdeći da je nečinjenje Opštinskog suda u Prištini povredilo osnovna prava njihove ćerke. U februaru 2013. godine, Ustavni sud im je dao za pravo. Taj sud je presudi naveo da Opštinski sud nije ispunio zakonske obaveze u vezi s razmatranjem zahteva za hitnu zaštitu. Prema oceni Ustavnog suda, ovaj propust predstavljao je povredu prava na život, zagarantovanog članom Ustavom Kosova i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Sud je utvrdio i povredu prava na pravni lek, zagarantovanog Ustavom Kosova i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. U presudi se pominje i disciplinska mera protiv sudije koji je razmatrao zahtev Diane Kastrati. Od utvrđivanja povrede do naknade štetePosle odluke Ustavnog suda, roditelji Diane Kastrati nastavili su da traže odgovornost države – u novembru 2013. su podneli tužbu protiv odgovornih institucija, tražeći naknadu nematerijalne štete prouzrokovane ubistvom njihove ćerke i propustom vlasti da je zaštite. Osnovni sud u Prizrenu 2019. je odlučio da Republika Kosovo isplati roditeljima Diane Kastrati 95.000 evra naknade za pretrpljene duševne bolove. Međutim, posle žalbe Državnog pravobranilaštva, Apelacioni sud je u februaru 2023. smanjio iznos naknade na 30.000 evra. Prema odluci Apelacionog suda, Sudski savet Kosova i Vlada Kosova dužni su da ovaj iznos isplate solidarno. Zašto osumnjičeni nije izveden pred pravdu?Godinama je nemogućnost izručenja osumnjičenog iz Španije bila jedna od glavnih prepreka za vođenje postupka u slučaju ubistva Diane Kastrati. U maju 2022. godine, organizacija QIKA izvestila je da su Ministarstvo pravde i Osnovno tužilaštvo u Prištini potvrdili da je Španija odbila izručenje osumnjičenog Kosovu. Prema navodima QIKA-e, Tužilaštvo je obustavilo istragu u ovom slučaju. Španija je jedna od pet članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Podizanje optužnice sada predstavlja novi razvoj u slučaju koji 15 godina nije imao sudski epilog. To, međutim, ne znači da je optuženi proglašen krivim, jer se smatra nevinim sve dok njegova krivica ne bude utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom. Optužnica u vreme još jednog slučaja koji je potresao KosovoOptužnica za ubistvo Diane Kastrati podignuta je u vreme kada se Kosovo suočava s brojnim reakcijama posle ubistva Arljinde Zekaj (Arlinda) 25. oktobra u Peći, za koje se sumnjiči brat njenog bivšeg supruga. Zekaj je takođe tražila zaštitu od institucija, upozoravajući da joj je život u opasnosti. Preliminarni nalazi Policijskog inspektorata Kosova (PIK) ukazali su na niz propusta u postupanju u ovom slučaju. Prema navodima PIK-a, Policija nije dokumentovala izvršenje zaštitnog naloga izdatog 7. septembra, dok je drugi nalog, od 16. oktobra, sproveden sa šestodnevnim zakašnjenjem. Takođe, čelnici policije u Peći nisu postupili po zahtevu istražitelja za ponovnu procenu rizika i pojačavanje bezbednosnih mera za Zekaj. Posle ubistva, niz policijskih službenika i tužilaca suspendovan je sa dužnosti, dok je generalni direktor Kosovske policije Gazmend Hodža (Hoxha) podneo ostavku 30. oktobra, nazvavši tu odluku činom moralne odgovornosti. Skupština Kosova osnovala je i parlamentarnu istražnu komisiju koja će ispitati radnje i propuste institucija u ovom slučaju. Iako se okolnosti dva ubistva razlikuju, oba slučaja otvorila su pitanja o efikasnosti institucija u zaštiti žena koje prijavljuju nasilje i traže pomoć.

Neka od državnih preduzeća iz Srbije, koja su imala račune u Alta banci, navode za Radio Slobodna Evropa (RSE) da njihovo poslovanje nije ugroženo nakon što je ta banka otišla u stečaj. To su saopštili Telekom, Pošta, EXPO 2027, dok RSE nezvanično saznaje da ni poslovanje Naftne industrije Srbije nije ugroženo. RSE je utvrdio da je u Alta banci račune imalo više od 40 javnih preduzeća i još desetine firmi u državnom vlasništvu. Na listi klijenata našli su se i Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za finansije, kao i gradovi - Beograd, Leskovac, Vranje, Prokuplje i Bor, kao i nekoliko gradskih opština. Na spisku je i Srpska pravoslavna crkva. Alta banka je 3. novembra otišla u stečaj nakon što je dan ranije priveden njen vlasnik Davor Macura koji se sumnjiči da je iz trezora u kešu izneo stotine miliona evra. Macura je u javnosti predstavljan kao biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci koja je poražena na izborima 25. oktobra, a naglom uzletu Alta banke doprinela je i saradnja sa državnim preduzećima. Narodna banka Srbije saopštila je nakon oduzimanja dozvole Alta banci da se njeno finansijsko stanje znatno pogoršalo i da su ugroženi interesi deponenata. Šta kažu u državnim preduzećima?Među više desetina dinarskih i deviznih računa, koje državna telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija ima u različitim bankama, dva su bila u Alti. Za RSE kažu da su u, u momentu gašenja banke, u Alti imali jedan dinarski i jedan devizni račun. "Kompanija preko tih računa nije obavljala redovan platni promet, uključujući naplatu potraživanja od korisnika naših usluga kao i redovne isplate", navodi se u odgovoru Telekoma Srbija. Depoziti koje je Telekom imao u Alti su, kako dodaju, nematerijalni i iznosili su ispod 50 hiljada evra. "Tako da kompanija nije izložena potencijalnim efektima ovog događaja", zaključuju u odgovoru, referišući na gašenje banke. RSE nezvanično saznaje da Naftna industrija Srbije nije ugrožena gašenjem Alte, te na računima u toj banci nije bilo značajnih suma novca. NIS, koji je pod sankcijama Sjedinjenih Država zbog većinskog ruskog vlasništva, imao je u Alta banci dva računa - jedan dinarski i jedan devizni. Kao i Telekom, i Naftna industrija ima desetine račune u drugim bankama u Srbiji, preko kojih vrši transakcije. A da na njihovo poslovanje ne utiče to što je Alta otišla u stečaj, poručuje za RSE i Pošta Srbije. "Pošta Srbije je likvidno i solventno preduzeće koje redovno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa rokovima njihovog dospeća. Aktuelna situacija na bankarskom tržištu nije otežala i ne utiče na njeno tekuće poslovanje i realizaciju planiranih aktivnosti", navode u odgovoru. Nema, međutim, odgovora na pitanje da li su i koliko novca imali u Alta banci u momentu gašenja banke i čemu su služili računi. Kompanija EXPO 2027, koja upravlja organizacijom međunarodne izložbe čiji će Beograd biti domaćin naredne godine, poručuje za RSE da se najveći deo njihovog novca nalazi na računima kod druge banke. "U trenutku otvaranja stečajnog postupka nad Alta bankom, na računima kompanije u toj banci nalazilo se oko četiri odsto ukupnih novčanih sredstava", dodaju u odgovoru. Ističu da takva raspodela sredstava omogućava da stečaj nad Alta bankom ne utiče na stabilnost i likvidnost kompanije EXPO 2027, kao ni na njeno poslovanje i izmirivanje obaveza. Od državnih institucija Srbije, račun u Alta banci je imalo Ministarstvo poljoprivrede, koje do objave vesti nije odgovorilo na pitanja RSE. Na listi klijenata banke našao se i Sekretarijat za finansije pokrajine Vojvodine, koji navodi da nije imao sredstva u Alti u momentu gašenja banke, te da budžet nije ugrožen. Do objave vesti nisu odgovorili gradovi Beograd, Bor, Leskovac i Vranje, koji su takođe, kako je utvrdio RSE, imali račune u Alta banci. A iz sedišta grada Prokuplja navode da u Alti nisu imali račun u momentu kad je banci oduzeta dozvola za rad. Državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), kojem su građani Beograda račune za struju plaćali preko Alta banke, saopštilo je ranije da taj novac nisu čuvali u ovoj banci. Naveli su da se, u trenutku oduzimanja dozvole, u Alti nalazilo manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate struje. "EPS će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku", navodi se u saopštenju od 3. novembra i dodaje da poslovanje preduzeća nije ugroženo. EPS ima račune u još devet banaka u Srbiji, a dominantan deo platnog prometa odvija preko se državne Poštanske štedionice, dodaje se. Sredstva u stečajnom postupku potraživaće i svi klijenti koji su u Alta banci imali više od osiguranih 50.000 evra. Vlasnicima depozita do iznosa od 50.000 evra, novac će se isplaćivati preko Poštanske štedionice.

U predgrađu Kijeva došlo je do sukoba između okupljenih ljudi i pripadnika policije i Nacionalne garde, u poslednjem u nizu incidenata koji ukazuju na poteškoće s kojima se Ukrajina suočava u pogledu vojne regrutacije i morala u jedinicama. Sukobi u ponedeljak usledili su pošto su meštani čuli glasine da se u podrumu jedne privatne kuće drži nekoliko desetina muškaraca, među kojima ima i pripadnika Nacionalne garde. Ispred kuće se okupila masa ljudi, a tenzije su porasle kada su neki od okupljenih zahtevali da uđu u objekat, uzvikujući: "Ljude muče!" U jednom trenutku, okupljeni su uzvikivali "Kopilad", gađali policijski autobus kamenjem i jajima, i pokušali da prevrnu vozilo. Drugi su se popeli na policijske automobile i počeli da razbijaju rotaciona svetla, dok je policija za razbijanje demonstracija upotrebila suzavac. Kijevska policija je kasnije saopštila da je poziv uputila ekipa privatne hitne pomoći, navodeći da je bila sprečena da pruži pomoć jednoj osobi. Međutim, pojedini ukrajinski mediji doveli su ove navode u pitanje. Kirilo Budanov, visoki savetnik predsednika i bivši šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, u izjavi za ukrajinsku televiziju sugerisao je da postoji šira zavere, mada nije izneo detalje. "Ne znam tačno koji je bio motiv", rekao je on. "Ali postavlja se pitanje ko ovo plaća i zašto. Ili je možda motiv bio sasvim drugačiji – nešto što je usmereno protiv interesa države". Kasnije u ponedeljak uveče, komandant Nacionalne garde general-major Oleksandr Pivnenko rekao je okupljenima da su neki od ljudi koji se nalaze u kući pripadnici Garde koji su samovoljno napustili službu. Četvorica vojnika prijavila su zdravstvene probleme, ali nije precizirano o kakvim je problemima reč. Druga gardijska jedinica, poznata kao Azov, takođe je izdala saopštenje u kojem se navodi da se u zgradi nalaze mobilisana lica i vojnici koji su "zadržani pošto su neovlašćeno napustili svoju jedinicu". Nacionalna garda je kasnije najavila sprovođenje interne istrage, kao i Državni istražni biro koji je glavna istražna agencija u zemlji. Incident se dogodio dok se ukrajinski vojni i civilni zvaničnici suočavaju s poteškoćama u obezbeđivanju priliva novih regruta za rat protiv Rusije, koja je u februaru 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu. Tokom celog rata, Ukrajina se suočava s problemima s ljudstvom, zbog čega je sprovela nekoliko značajnih reformi s ciljem da pojednostavi procedure i učini potpisivanje vojnih ugovora privlačnijim i isplativijim za muškarce. Trenutni sistem za održavanje stalnog priliva ljudi oslanja se na takozvane Teritorijalne centre za regrutaciju i socijalnu podršku. Ti centri nisu zaduženi samo za regrutovanje, već i za pronalaženje osoba koje izbegavaju vojnu obavezu. Regruteri često pribegavaju praksi omraženoj u javnosti – "busifikacija". Zvaničnici se voze gradovima u minibusevima, tražeći muškarce za koje se sumnja da izbegavaju vojnu službu, a zatim ih prisilno privode i odvoze u regrutne centre. Ta praksa izaziva velike kontroverze. U jednom ozloglašenom slučaju, regruteri su se pojavili na koncertu najpopularnijeg ukrajinskog rok benda u Kijevu i prisutnima delili pozive za vojnu službu. Prema proceni parlamenta iz 2024. godine, u Ukrajini ima 4,35 miliona muškaraca starosti između 25 i 60 godina koji ispunjavaju uslove za služenje vojnog roka – što znači da nisu oslobođeni službe po porodičnom ili profesionalnom osnovu, a da još ne služe vojsku, nemaju invaliditet, kao i da ne žive na teritoriji pod ruskom okupacijom niti u inostranstvu. Druge procene navode nešto veći broj – oko pet miliona. Veruje se da broj ukrajinskih žrtava – poginulih i ranjenih – premašuje 500.000. Nasuprot tome, prema procenama zapadnih obaveštajnih službi i stručnjaka, broj ruskih žrtava – poginulih i ranjenih – premašuje 1,5 miliona. To je više nego što je Moskva ukupno pretrpela u svim ratovima koje je vodila od 1945.

Bosna i Hercegovina pridružila se odluci Vijeća Europske unije kojom su uvedene restriktivne mjere protiv 826 kompanija i 743 osobe povezane s ruskim vojno-industrijskim kompleksom, saopćeno je 3. novembra iz Vijeća EU. Uz BiH, odluci su se pridružili Albanija, Island, Lihtenštajn, Moldavija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Norveška i Ukrajina. Te zemlje obavezale su se da će svoje nacionalne politike uskladiti s odlukom Vijeća EU, a Europska unija pozdravila je njihovo opredjeljenje. Riječ je o odluci koju je Vijeće EU usvojilo 12. oktobra 2026. godine, kada je na listu sankcioniranih uvršteno ukupno 1.569 osoba i pravnih subjekata. Prema navodima Vijeća, riječ je o najvećem pojedinačnom proširenju liste sankcioniranih osoba i kompanija povezanih s ruskom vojnom industrijom od početka ruske invazije na Ukrajinu. Oktobarski paket obuhvata 826 ruskih kompanija i 743 osobe koje upravljaju tim kompanijama. Prema obrazloženju Vijeća EU, kompanije su dio ruskog vojno-industrijskog kompleksa, dok su osobe na listi sankcionirane zbog podrške tom sektoru. Među kompanijama su dobavljači komponenti za neke od najnaprednijih ruskih vojnih sistema, uključujući rakete, bespilotne letjelice i avione. Riječ je, između ostalog, o proizvođačima elektronskih komponenti, poluprovodnika, mikročipova, komunikacijske i radarske opreme, navigacijskih sistema, eksploziva i municije. Prema procjeni Vijeća EU, kompanije obuhvaćene ovim paketom ostvaruju godišnji promet od najmanje 20 milijardi eura i zapošljavaju više od 250.000 ljudi. Sankcije podrazumijevaju zamrzavanje imovine sankcioniranih osoba i pravnih subjekata, zabranu stavljanja sredstava i ekonomskih resursa na raspolaganje tim osobama i kompanijama, kao i zabranu putovanja u EU za sankcionirane fizičke osobe. EU je nove mjere obrazložila nastavkom ruske agresije na Ukrajinu i napadima na civilnu infrastrukturu. Cilj je, između ostalog, ograničiti pristup ruske vojne industrije dobavljačima i komponentama potrebnim za proizvodnju oružja. Odluka od 12. oktobra dio je šireg režima europskih sankcija uvedenih nakon ruske aneksije Krima 2014. godine i dodatno proširenih nakon početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Usklađivanje BiH s ovom odlukom dio je njene suradnje sa zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine potvrdila je 3. novembra konačne rezultate opštih izbora održanih prije mjesec dana. Time je i formalno okončan izborni proces nakon kojeg slijedi formiranje vlasti na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou. Izborni rezultati pokazali su povratak dominantne uloge nacionalnih stranaka, te se očekuje da bi Savez nezavisnih socijaldemokrata, Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska zajednica BiH ponovo mogli imati ključnu riječ u uspostavljanju vlasti na nivou države. Iste stranke su i ranijih godina učestvovale u vlasti bez rješavanja ključnih reformskih pitanja, a među njima postoje duboke razlike o odnosu prema EU, NATO-u i Rusiji. Na izborima su za članove Predsjedništva Bosne i Hercegovine izabrani su Denis Bećirović, Darijana Filipović i Željka Cvijanović. Šta slijedi nakon potvrđivanja rezultata?Potvrđivanjem konačnih rezultata počinje procedura konstituisanja novoizabranih zakonodavnih tijela. Prvi korak je dodjela mandata izabranim kandidatima i sazivanje konstitutivnih sjednica parlamenta na državnom i entitetskim nivoima. Nakon toga slijedi izbor rukovodstava parlamenta, formiranje poslaničkih klubova i pregovori o parlamentarnim većinama. Posebno važna faza biće popunjavanje domova naroda, jer bez njih nije moguće kompletirati zakonodavnu vlast niti imenovati izvršne organe. Na državnom nivou, nakon konstituisanja Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, potrebno je imenovati predsjedavajućeg i ministre u Savjetu ministara Bosne i Hercegovine. Taj proces zavisi od dogovora stranaka koje budu činile parlamentarnu većinu. Istovremeno će se formirati i vlasti u oba entiteta. U Federaciji BiH nakon izbora delegata u Dom naroda slijedi izbor predsjednika i potpredsjednika entiteta, te imenovanje nove Vlade Federacije BiH. U Republici Srpskoj potrebno je konstituisati Narodnu skupštinu Republike Srpske, potvrditi izbor predsjednika Republike i formirati novu entitetsku vladu. Proces formiranja vlasti mogao bi trajati mjesecima, kao što je bio slučaj i nakon prethodnih izbornih ciklusa, posebno ukoliko pregovori budu opterećeni neslaganjima o raspodjeli funkcija i ključnim političkim pitanjima. Izbori uz nove tehnologijeOpšti izbori 2026. godine ostali su upamćeni kao prvi izbori u Bosni i Hercegovini održani uz biometrijsku identifikaciju birača, skeniranje glasačkih listića i videonadzor na biračkim mjestima. Cilj novih tehnologija bio je smanjenje mogućnosti manipulacija i ubrzavanje objavljivanja rezultata. Iako su tokom izbornog dana zabilježeni pojedini tehnički problemi sa skenerima i identifikacijom birača, iz Centralne izborne komisije BiH ranije su ocijenili da digitalizacija predstavlja najveću reformu izbornog procesa u zemlji u posljednjim godinama.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) čestitao je u ponedeljak pobedu Studentskoj listi i poručio da Francuska nastavlja da pruža podršku Srbiji u evropskim integracijama. Makron je na X naveo da je razgovarao s prvim na Studentskoj listi Ilijom Srdanovićem. "Čestitao sam mu na velikoj izbornoj pobedi na parlamentarnim izborima, koje je obeležila istorijski visoka izlaznost", naveo je Makron. Studentska lista je na izborima 25. oktobra ubedljivo pobedila Srpsku naprednu stranaku bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, osvojivši 140 od ukupno 250 poslanika. "Ponovo sam mu poručio da Francuska ostaje prijatelj Srbije i da je odlučna da je i dalje pruža podršku na njenom evropskom putu", naveo je Makron. Srdanović je u intervjuu za RSE rekao da će vlast Studentske liste nastaviti evrointegracije Srbije. I drugi kandidati Studentske liste su najavili nastavak reformi na evropskom putu, navodeći da je na kraju na građanima Srbije da na referendumu odluče da li žele da zemlja uđe u EU. "Mi ćemo svakako, na temeljima istih civilizacijskih vrednosti, poštovanja prava i jednakosti, antikoruptivnih radnji, funkcionisanja institucija i slobode medija, potpuno usaglasiti našu državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24, koja su osnovna prepreka za dalje pristupanje evropskim integracijama", rekao je on.

Viši sudovi u Beogradu i Novom Sadu saopštili su u ponedeljak imena osoba koje je pre više od mesec dana pomilovao bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, među kojima su bivša viša funkcionerka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović i optuženi za teško ubistvo u pokušaju pošto je udario automobilom u studentkinju tokom komemorativnog skupa. Među pomilovanima su i opozicioni aktivisti i studenti koji su optuženi za pripremanje napada na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, nakon što je njihov snimljen razgovor prvo pušten u provladine medije. Vučić od dana kada je podneo ostavku 27. septembra nije hteo da iznese imena osoba koje je pomilovao. Viši sud u Beogradu je saopštio u ponedeljak da su "sa adrese elektronske pošte Ministarstva pravde Republike Srbije dostavljene odluke predsednika Republike Srbije o pomilovanju". Slučaj Dijane HrkalovićPrema odluci bivšeg predsednika, od krivičnog gonjenja za krivično delo trgovina uticajem oslobođena je bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijanu Hrkalović, koja je u prethodnom periodu viđana na skupovima Vučićeve Srpske napredne stranke. Hrkalović, koja se u javnosti pominjala kao osoba koja gaji bliske veze s pripadnicima kriminalnih grupa, sud u Beogradu prvobitno je osudio na 16 meseci zatvora da bi Apelacioni sud u decembru 2025. tu presudu ukinuo i naložio novo suđenje. Postupak protiv Hrkalović krenuo je ispočetka u martu ove godine. U tri različita slučaja optužena je da je uticala na svoje saradnike da postupe suprotno službenom položaju. U jednom od njih, tražila je da se sudu i tužilaštvu ne dostavi izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka kojem se tada sudilo za ubistvo. Belivuk je kasnije uhapšen i optužen za organizovani kriminal, više ubistava, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja. Pomilovani optuženi za napade na studenteMarko Pavlović je oslobođen od krivičnog gonjenja za krivično delo teško ubistvo u pokušaju. On je okrivljen da je u januaru 2025. automobilom naleteo na studentkinju Sonju Ponjavić koja je u Ruzveltovoj ulici u Beogradu s drugim građanima učestovala u tišini za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Izricanje presude Pavloviću pred Višim sudom u Beogradu bilo je zakazano za 6. novembar. Viši sud u Novom Sadu je saopštio da je u dopisu Ministarstva pravde navedeno da se od krivičnog gonjenja oslobađaju Gorski Matović, Stevica Kiš i Aleksandar Kocić za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Ognjen Stanković je oslobođen gonjenja za krivična dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu i teška telesna povreda, a Nemanja Narači za krivična dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, teška telesna povreda i izazivanje opšte opasnosti. Matović, Kiš, Kocić, Stanković i Narači su, prema pisanju medija, među optuženima za napade na antivladine demonstrante tokom protesta u Novom Sadu u protekle dve godine zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u tom gradu. Narači je takođe među deportovanima iz Crne Gore, dan uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana na kojem je učestvovao i Vučić. Pomilovanje za aktiviste i studenteViši sud u Novom Sadu je saopštio da se oslobađaju krivičnog gonjenja za krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu u vezi s krivičnim delom napad na ustavno uređenje i krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja: Anja Pitulić, Jovan Dražić, Dejan Bagarić, Doroteja Antić, Branislav Đorđević, Mila Pajić, Davor Stefanović, Srđan Đurić, Mladen Cvijetić, Lado Jovović, Marija Vasić i Lazar Dinić. Marija Vasić, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić, Lado Jovović i Davor Stefanović su aktivisti opozicionog Pokreta slobodnih građana i neformalne grupe studenata STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) iz Novog Sada koji su uhapšeni dan pred veliki skup studenata u Beogradu 15. marta 2025. Njihovom hapšenju je prethodio "specijalni program" provladinih televizija i objavljivanje audio snimka njihovog prisluškivanog sastanka. U istoj grupi je još šest omladinskih aktivista koji nisu u Srbiji i za kojima je raspisana poternica: Mila Pajić, Dejan Bagarić, Doroteja Antić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić i Jovan Dražić. Ostali pomilovaniOd krivičnog gonjenja za krivično delo pranje novca oslobođen je Nebojša Đokić, a Dragana Živadinović od krivičnog gonjenja za krivično delo zloupotreba službenog položaja, naveo je Viši sud u Beogradu. Živadinović je kao tadašnja predsednica Višeg suda u Nišu uhapšena u oktobru 2023. pod sumnjom za za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje. Ona se teretila da je ubrzala postupak i odobrila uslovni otpust jednom osuđeniku, a da je zauzvrat od firme njegovog sina dobila vaučer u vrednosti od 112.700 dinara (oko 960 evra) za sedmodnevni boravak u hotelu na Zlatiboru. Živadinović je bila na čelu sudskog veća Apelacionog suda u Nišu, koje je donelo oslobađajuću presudu Zvonku Veselinoviću i potvrdilo oslobađajuću presudu Milanu Radoičiću u postupku koji se vodio zbog nelegalnog iskopavanja šljunka za Koridoru 10. Sud u Beogradu je naveo i da je usvojena molba za pomilovanje Miloša Dugalića, podneta u avgustu, pa je oslobođen od daljeg izdržavanja kazne zatvora. Prema saopštenju novosadskog suda, Igor Elez je oslobođen gonjenja za krivično delo primanje mita.

Davor Macura, vlasnik Alta banke i biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci lišen je slobode sa još dvojicom rukovodilaca te banke, pod sumnjom da je iz banke izneo oko 45 milijardi dinara (oko 383 miliona evra). Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da su uz Macuru slobode lišeni i direktor Odeljenja trezora i upravljanja gotovinom Alta banke G.M. i saradnik za trezorsko poslovanje I.P. Osumnjičenima je određeno zadržavanje od 48 sati i oni će biti saslušani u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Do hapšenja je došlo tri dana nakon što je Narodna banka Srbije (NBS) oduzela dozvolu za rad Alta banci. Vlasnik banke Davor Macura jedan je od četvorice srpskih biznismena za koje je zatraženo uvođenje američkih sankcija. Dozvola za rad Alta banci oduzeta je nepunih nedelju dana nakon što su u Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori, na kojima je Srpska napredna stranka poražena. Prema navodima Tužilaštva, Macura se kao odgovorno lice Alta banke sumnjiči da je iz trezora banke iznosio novac i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist. U saopštenju se navodi da su G. M. i I.P. pomagali Macuri tako što su mu predavali kartice za ulazak u trezor ili su mu svojim karticama i prisustvom omogućavali neovlašćene ulaske u trezor "Depo". Tužilaštvo Macuru sumnjiči za zloupotrebu položaja odgovornog lica, dok su G.M. i I.P. osumnjičeni da su pomogli u izvršenju navedenog krivičnog dela. Tužilaštvo je saopštilo da su 31. oktobra i 1. novembra izvršeni pretresi u prostorijama Alta banke i stanu osumnjičenog Macure, kao i da je pretresom prostorija banke izvršen popis gotovog novca u trezoru. Šta kaže advokat Davora Macure?Isa Spahović, advokat Davora Macure, izjavio je za Radio Slobodna Evropa kako je Macuri uručeno rešenje o zadržavanju. "On će sutra biti predat tužilaštvu, koje će da iznese detalje, između ostalog, koje mu se delo stavlja na teret i da traži od njega da se izjasni, na šta on ima svoja prava da se izjasni, a to ćemo videti kako će se izjasniti", rekao je Spahović. Na pitanje RSE šta se nalazi u krivičnoj prijavi, Spahović je rekao "zloupotreba položaja odgovornog lica je delo za koje se on tereti", dodajući da detalje "za koje se to događaje konkretno vezuje, ne znamo". "Istraga je takva po prirodi tužilačka i policijska da su one nejavne. One su javne samo u meri koje je to neophodno da se zaštite prava okrivljenog. Znate i onda i mi ne znamo o čemu se tačno radi", rekao je on. Spahović je naveo i da će se 3. novembra Macura izjasniti u Tužilaštvu za organizovani kriminal posle 12 sati. Zašto je Narodna banka oduzela dozvolu Alta banci?Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je 31. oktobra da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, kao i da će Agencija za osiguranje depozita rešenjem suda biti imenovana za stečajnog upravnika. Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke i s tim u vezi da su ugroženi interesi deponenata banke. NBS je navela da će štediše Alta banke biti blagovremeno, u što kraćem roku, obaveštene kod koje banke će moći da podignu svoje depozite do osiguranog iznosa od 50.000 evra, kao i o načinu prijave ostalih svojih potraživanja i o njihovoj isplati. "Navedeni postupak ni na koji način ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza, pri čemu ova lica mogu očekivati jasne instrukcije o načinu izmirenja svojih obaveza prema banci nakon pokretanja stečajnog postupka", navela je NBS. Nad Alta bankom a.d. Beograd pokrenut je stečajni postupak, izvestila je ova banka, navodeći da je odluka doneta u skladu sa važećim zakonskim propisima i odlukama nadležnih regulatornih organa. U saopštenju se ističe da nadležne institucije i stečajni organi preduzimaju neophodne korake radi zaštite interesa deponenata i poverilaca, kao i sprovođenja daljih zakonskih procedura predviđenih propisima Republike Srbije.