Ambasada SAD u Tirani upozorila je u sredu da bi grupe povezane s Iranom mogle ciljati entitete povezane sa SAD ili iranske opozicione elemente u Albaniji, što su odbacile albanske, navodeći da su to "spekulacije". Ambasada je pozvala američke građane u Albaniji da "povećaju oprez". U saopštenju, ambasada je navela da grupe povezane sa Iranom "mogu takođe ciljati uobičajena mesta, kao što su turističke destinacije, tržni centri, hoteli, klubovi i restorani". S druge strane, Agencija za medije i informisanje albanske Vlade navela je za RSE da albanske agencije za sprovođenje zakona "nemaju zabrinjavajuće informacije u vezi s tim spekulacijama američke ambasade". Dodala je da ambasada SAD "redovno izdaje takva upozorenja, čak i kada opozicione grupe protestuju, pale kante za smeće ili bacaju molotovljeve koktele da bi se pojavile u stranim novinama". "Stoga pozivamo američke građane da ne propuste nijednu od divnih prilika koje Albanija nudi, sa svojim bezbrojnim turističkim lokacijama, neprevaziđenim gostoprimstvom i besprekornom hranom", navodi se u odgovoru agencije. Američka ambasada izdala je upozorenje nekoliko nedelja nakon što su hakeri povezani s Iranom izveli sajber napade na državne institucije u Albaniji i nakon što je albanski parlament proglasio Iran državom sponzorom terorizma. Odnosi između Irana i Albanije su napeti i praktično zamrznuti otkako je Albanija pružila sigurno utočište članovima iranske opozicione grupe MEK pre više od decenije. Albanija takođe podržava rat SAD i Izraela protiv Irana, koji je počeo 28. februara. Iran je odgovorio napadima na Izrael i američke baze na Bliskom istoku. Albanski premijer Edi Rama rekao je da Albanija podržava američko-izraelske napade jer se direktno suočila s "varvarskim licem teheranskog režima kroz njegovu sajber agresiju". Prošlog meseca, albanski parlament i albanska pošta bili su na udaru sajber napada. Za oba napada odgovornost je preuzela grupa Homeland Justice. Homeland Justice je, prema analizi američkog tehnološkog giganta Majkrosofta (Microsoft), povezana s iranskom vladom. U svojim objavama na Telegramu, hakerska grupa je navela da su izvedeni napadi na institucije u Albaniji kako bi se kaznila odluka o pružanju utočišta opozicionoj grupi MEK, poznatoj i kao Narodna mudžahedinska organizacija Irana. "Kada podržavate teroriste, morate znati da ćete za to platiti cenu, u svakom pogledu", pisalo je u jednoj od objava grupe 10. marta. U drugim objavama, grupa optužuje albanske političare da slušaju "naređenja Amerikanaca" i upozorava da je taj napad "samo vrh ledenog brega". Stručnjaci za bezbednost su podeljeni oko toga da li prisustvo MEK-a u Albaniji povećava rizik ili nema uticaja na moguće napade iz Irana, posle početka rata sa SAD. Posle početka rata u Iranu, međunarodni stručnjaci za bezbednost upozorili su da eskalacija tenzija između SAD i Irana povećava rizik od potencijalnih terorističkih napada ili tajnih operacija van tradicionalnih zona sukoba. Prema analizi koju je objavio američki časopis Atlantik (The Atlantic), Iran je kroz istoriju koristio različite mreže i metode za osvetu protivnicima, posebno kada se suočava s velikim političkim ili vojnim pritiskom, uključujući napade koji potiču izvan teritorije Irana. Izveštaji lista Njujork tajms (The New York Times) naglašavaju da američke obaveštajne agencije prate mogućnost da Teheran aktivira savezničke grupe u različitim regionima kako bi udario na američke interese ili saveznike.

Projekat Južna interkonekcija je prilika za dugoročno partnerstvo Bosne i Hercegovine i Sjedinjenih Američkih Država, kao investitora, te za jačanje privrede i ekonomije, rečeno je na sastanku Predsjedništva BiH sa otpravnikom poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u BiH Johnom Ginkelom i rukovodstvom kompanije AAFS Infrastructure and Energy LLC, Joe Flynnom i Jesse Binnallom. Ova kompanija, koja je registrovana u Sarajevu i u potpunom je vlasništvu američkog društva AAFS Infrastructure and Energy LLC, uvrštena je u izmjene Zakona o gasovodu "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska", koje je Vlada Federacije BIH usvojila 25. marta i poslala parlamentu, uz prijedlog da se razmatra i usvoji po hitnom postupku. Direktor ove firme je Jesse Binnall, bivši član pravnog tima predsjednika SAD-a Donalda Trumpa, a potpredsjednik Joseph Flynn, čiji brat Michael je bio Trumpov savjetnik za nacionalnu sigurnost. Oni su sredinom januara razgovarali s vlastima u BiH. U saopštenju za javnost iz Predsjedništva BiH se navodi kako je istaknuto da je Južna interkonekcija strateški infrastrukturni projekt za Bosnu i Hercegovinu koji omogućava energetsku diverzifikaciju i doprinosi energetskoj stabilnosti, kao i povezivanje s evropskim energetskim tržištem. Članovi Predsjedništva BiH potvrdili su da postoji politički konsenzus za projekat Južne interkonekcije. Šta je do sada urađeno?Kompanija AAFS Infrastructure and Energy LLC je poslala Pismo namjere i ponudu za realizaciju projekta izgradnje gasovoda "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska". "Pismo namjere i ponuda od strane AAFS potvrđuju ozbiljan interes za ulaganje u ovaj strateški projekt, koji ima za cilj dodatno unaprijediti energetsku sigurnost Federacije BiH i omogućiti privlačenje stranih investicija, uz diversifikaciju izvora snabdijevanja gasom", navedeno j eranije iz Federalne vlade. Američka ambasada u Sarajevu pozdravila je naknadno odluku Vlade Federacije BiH da ova američka kompanija bude uvrštena u izmjene Zakona o gasovodu "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska". U objavi na platformi X poručili su da je riječ o "velikom koraku ka diverzifikaciji snabdijevanja energijom i jačanju ekonomskih veza sa Sjedinjenim Državama", te izrazili očekivanje da će Parlament FBiH uskoro usvojiti izmjene zakona i omogućiti pokretanje projekta. Šta je Južna interkonekcija?Južna interkonekcija je planirani plinovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskim plinskim sistemom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku. Trasa bi počinjala u Travniku u srednjoj Bosni, vodila kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom plinskom mrežom na području Makarske, s nastavkom prema Splitu. BiH nema vlastitu proizvodnju plina i snabdijeva se isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije jedinim plinovodom od Zvornika prema Sarajevu koji je izgrađen prije 40 godina. Kako se navodi u saopštenju za javnost iz Vlade Federacije BiH, Južna interkonekcija je "jedan od od najvažnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i Bosnu i Hercegovinu, koji direktno utiče na sigurnost snabdijevanja gasom, stabilnost energetskog sistema i ukupni ekonomski razvoj". "Projekat Južne interkonekcije dio je šire strateške inicijative energetske diverzifikacije u Bosni i Hercegovini, koja je pokrenuta uz snažnu podršku međunarodnih partnera, prije svega Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, još ranije su vođeni razgovori sa političkim liderima u Federaciji BiH o potrebi izgradnje novog gasnog pravca koji bi smanjio zavisnost od jednog izvora snabdijevanja i ojačao energetsku sigurnost zemlje", navodi se. Ističe se i kako "Južna interkonekcija nije političko pitanje, već pitanje sigurnosti građana i privrede". "Federacija BiH više ne može sebi priuštiti zavisnost od jednog pravca i jednog dobavljača. Predloženim izmjenama uklanjaju se administrativne prepreke, precizira se institucionalni okvir i ubrzavaju procedure, kako bi se omogućila brža i efikasnija realizacija projekta", dodaje se u u saopštenju za javnost. Inače, dionica na teritoriji Bosne i Hercegovine bila bi duga približno 170 kilometara. Procijenjeni trošak izgradnje iznosi između 405 miliona i 810 miliona eura, ovisno o konfiguraciji terena, materijalima i drugim troškovima. Što je potrebno da bi radovi počeli?Federacija BiH prvo mora dodijeliti koncesiju da bi radovi počeli. Mora se izmijeniti poseban zakon (lex specialis) usvojen početkom 2025. godine, koji izričito navodi BH-Gas kao investitora i oslobađa ga troškova eksproprijacije zemljišta. Bosna i Hercegovina i Hrvatska morale bi potpisati međunarodni sporazum o ovom projektu koji bi morali ratificirati Predsjedništvo BiH i oba doma državnog Parlamenta BiH, te Vlada i Sabor Republike Hrvatske. BiH je tokom 2024. godine uvezla oko 225 miliona kubnih metara plina, prema podacima Agencije za statistiku BiH. Gledano po entitetima, Republika Srpska potroši oko 30 miliona kubnih metara, a ostatak Federacija BiH.

Vlada Republike Srpske dala je 1. aprila saglasnost da se za gradnju gasovoda kroz taj bosanskohercegovački entitet u budžetu obezbijedi nešto više od milijarde maraka (500 miliona evra). Radi se o novom gasovodu koji bi se trebao spojiti na gasni priključak Bosne i Hercegovine sa Srbijom kod Zvornika u BiH, a kroz koji trenutno stiže isključivo ruski gas. BiH je trenutno u potpunosti oslonjena na ruski gas koji preko Srbije stiže Turskim tokom, a u zemlju ulazi na području Zvornika. Evropska komisija je ranije, na upit Radija Slobodna Evropa, upozorila da planirani gasovod ne doprinosi smanjenju zavisnosti Bosne i Hercegovine od ruskog gasa, već bi je dodatno produbio, podsjećajući da EU od BiH očekuje usklađivanje s energetskim i vanjskopolitičkim ciljevima Unije. Planirana trasa prolazila bi kroz nekoliko gradova, preko Banjaluke do Novog Grada na sjeverozapadu zemlje. Kako je saopšteno nakon sjednice Vlade RS, iznos koji je predviđen iz entitetskog budžeta ne uključuje troškove rješavanja imovinsko‑pravnih odnosa, koji će biti utvrđivani naknadno tokom postupka eksproprijacije. Za sprovođenje odluke zaduženi su Ministarstvo finansija RS i Ministarstvo energetike i rudarstva RS, dok će izvođenje projekta sprovoditi kompanija Sarajevo-gas a.d. Istočno Sarajevo. U saopštenju se ističe kako će gasovod biti izgrađen u tri faze. Prva obuhvata magistralnu dionicu od Šepka kod Zvornika na granici BiH i Srbije do Banjaluke, druga izgradnju priključnih gasovoda za 18 opština duž trase, dok treća faza predviđa spajanje Banjaluke sa Novim Gradom, na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Iz Vlade RS ističu da će projekat omogućiti gasifikaciju širokog područja, razvoj industrijskih zona i otvaranje novih proizvodnih pogona koji bi koristili prirodni gas kao energent. Šta je prethodilo odluci Vlade RS?Vlada RS je u novembru prošle godine dala saglasnost za izgradnju gasovoda koji bi entitet direktno povezao s gasnom mrežom Srbije, preko koje se trenutno doprema ruski gas. Sarajevo‑gas je početkom januara raspisao tender za projektovanje i izgradnju gasovoda, a prijavile su se dvije kompanije – "Konvar" iz Srbije i turska "Vemak". Vlasti u RS godinama su isticale partnerstvo sa Srbijom i Rusijom u oblasti gasne infrastrukture, međutim nikada za projekat, poznatiji pod nazivom "Nova istočna interkonekcija" nisu dobili saglasnost državnih institucija BiH. Sada tvrde da će novi gasovod biti "domaći projekat" i da će omogućiti pristup različitim izvorima snabdijevanja. Kao moguća alternativa ruskom gasu spominje se i azerbejdžanski gas, koji u Srbiju stiže preko interkonektora s Bugarskom, iako je taj pravac ograničenog kapaciteta.

"Sarajevska Hagada je preživjela inkviziciju, Holokaust i najdužu opsadu grada u modernoj historiji. To je 700 godina star testament solidarnosti." Ovo se navodi u objavi Ambasade Sjedinjenih Američkih Država 1. aprila na mreži "X", u povodu jevrejskog praznika Pesah. Naglašava se da je njena istorija ispisana hrabrošću ljudi različitih vjera koji su je vijekovima čuvali od progona, okupacija i ratova. U objavi se podsjeća da je Hagada nastala oko 1350. godine u srednjovjekovnoj Barceloni, odakle je pratila Jevreje protjerane iz Španije 1492. Potom je preživjela Inkviziciju, prelazak preko granica, a krajem 19. stoljeća pronašla je trajno utočište u Sarajevu, gdje ju je Zemaljski muzej BiH otkupio 1894. godine. "Njena dramatična istorija posebno je obilježena događajima iz 1941., kada su direktor muzeja Jozo Petrović i kustos Derviš Korkut sakrili Hagadu u džamiju na Bjelašnici kako bi je zaštitili od nacista, čin koji danas predstavlja jedan od najpoznatijih primjera međureligijske solidarnosti u BiH", navodi se u objavi Ambasade SAD. Poruka Ambasade SAD dolazi nekoliko dana nakon što je Sarajevska Hagada predstavljena u Washingtonu, na Capitol Hillu, sjedištu Kongresa, tokom tradicionalne jevrejske Seder večere, 24. marta. Događaju su prisustvovali predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović i ministar vanjskih poslova Elmedin Konaković, uz članove američkog Kongresa, Senata i diplomatskog kruga, čime je ovaj rukopis predstavljen kao simbol zajedničkih vrijednosti i kulturnog naslijeđa koje povezuje. Kako je tada istaknuto, Sarajevska Hagada služi kao primjer naslijeđa koje nadilazi nacionalne, etničke i vjerske podjele te podsjeća na istoriju suživota u Bosni i Hercegovini. Šta je Sarajevska Hagada i zašto je važna?Sarajevska Hagada jedna je od najstarijih i najljepše iluminiranih jevrejskih obrednih knjiga na svijetu. Riječ je o rukopisu napisanom na bogato obrađenoj pergamenti, koji sadrži biblijske priče, molitve i psalme čitane tokom Pesaha praznika koji obilježava izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva. U Bosni i Hercegovini je dokaz viševjekovnog suživota i međusobnog povjerenja među njegovim stanovnicima. Danas se čuva u posebno prilagođenim uslovima Zemaljskog muzeja BiH, gdje je postala jedan od najvažnijih simbola kulturne baštine zemlje.

Sjedinjene Američke Države ukinule su sankcije za tri komercijalna broda pod ruskom zastavom, što je izazvalo raspravu o tome da li ovaj potez signalizuje promjenu u američkoj politici prema Rusiji. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija objavila je 31. marta da je uklonila nekoliko subjekata sa svoje liste posebno označenih državljana (SDN lista), uključujući brodove Sv Nikolay, Fesco Moneron i Fesco Magadan. Brodovi su prethodno bili pod sankcijama zbog povezanosti sa sankcionisanim ruskim finansijskim institucijama i učešća u aktivnostima vezanim za ruski rat u Ukrajini. Iako je portparol Ministarstva izjavio da "uklanjanja sa SDN liste nisu pokazatelj šire promjene u politici SAD-a prema Rusiji", kritičari su doveli u pitanje nedostatak javnog objašnjenja za takav potez. Objava 31. marta dolazi usred sve intenzivnijih kritika na Capitol Hillu zbog nedavnih odluka SAD-a da ublaže određene sankcije na izvoz ruske i iranske nafte – korake koje je administracija branila kao neophodne za stabilizaciju globalnih energetskih tržišta usred poremećaja povezanih s sukobom u Iranu. "Bez objašnjenja. Bez konteksta. Loše izgleda, u najmanju ruku", rekao je iskusni američki diplomata Daniel Fried, koji je služio na visokim pozicijama u nacionalnoj bezbjednosti tokom sedam američkih administracija, a sada je istaknuti saradnik u Atlantskom vijeću. Otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje sprovele su širok spektar ekonomskih i diplomatskih sankcija prema Rusiji, s ciljem da je izoluju iz globalnih finansijskih, energetskih i ekonomskih sistema kako bi oslabili sposobnost Moskve da finansira svoju ratnu mašineriju. Ukidanje sankcija omogućava brodovima pristup lukama i pomorskim uslugama koje su prethodno bile ograničene. Sv Nikolay je bio umiješan u transport žita s okupiranih ukrajinskih teritorija, dok su Fesco Moneron i Fesco Magadan bili povezani s pošiljkama vojne robe ili robe dvostruke namjene. Prema navodima Ministarstva, brodovi su uklonjeni s liste nakon "temeljne revizije" provedene u sklopu standardnih procedura provođenja sankcija. "Snaga i integritet sankcija OFAC-a ne proizlaze samo iz sposobnosti OFAC-a da označava i dodaje osobe na SDN listu, već i iz njegove spremnosti da ukloni osobe s liste u skladu sa zakonom", rekao je portparol Ministarstva. Jim Mullinax, penzionisani iskusni službenik State Departmenta koji je vodio Kancelariju za politiku i implementaciju sankcija, izjavio je za RSE da potez uklanjanja s liste vjerovatno odražava tehnička ili pravna pitanja, a ne strateški preokret. "Ovo su kontejnerski brodovi, tako da njihovo uklanjanje s liste nema nikakve veze s naporima Trumpove administracije da olakša globalnu trgovinu naftom", rekao je Mullinax, dodajući da širi spektar sankcija ostaje netaknut. "Moguće je da su ovi brodovi promijenili vlasništvo i da je ova akcija Ministarstva finansija priznanje te činjenice." Zabrinutost parlamentaracaParlamentarci iz obje stranke upozorili su da bi mjere za ublažavanje sankcija mogle potkopati godine ekonomskog pritiska na Moskvu. Senator Chuck Grassley, republikanac iz Iowe, nedavno je ukidanje restrikcija na rusku naftu nazvao "pogrešnim potezom", upozorivši da svaki dobijeni dolar "finansira Putinov rat" i produžava patnju u Ukrajini. Senator Jerry Moran, republikanac iz Kansasa, izjavio je da privremena izuzeća nose rizik "obogaćivanja upravo onih zemalja kojima želimo naštetiti", tvrdeći da bi to moglo poništiti efekat ranijih sankcija koje su počele ozbiljno da pritišću ruske finansije. Demokrate su bile još oštrije. Senator Ruben Gallego iz Arizone izjavio je 31. marta da je odgovor administracije na rast cijena nafte "ublažavanje sankcija Rusiji kako bi mogli da prodaju više nafte", dodajući da ovaj zaokret dolazi u trenutku kada je Moskva optužena za podršku Iranu. U dvostranačkom pismu upućenom Bijeloj kući prošle sedmice, republikanski poslanik Don Bacon iz Nebraske i demokrata Gregory Meeks iz New Yorka upozorili su da ublažavanje pritiska na Rusiju u kritičnom trenutku "rizikuje podsticanje ruske agresije i podrivanje napretka" u slabljenju njene pozicije na svjetskom energetskom tržištu.

U Evropskoj komisiji je za RSE rečeno da pažljivo prate razvoj događaja, kao i proteste na Univerzitetu u Beogradu. Navedeno je da nadležni organi u policijskoj istrazi moraju strogo da poštuju pravo na pravičan postupak, vladavinu prava i osnovna prava uz podsećanje da su to principi u procesu pristupanja Srbije EU. "Od suštinskog je značaja da se sve aktivnosti sprovode u potpunom skladu sa zakonom, bez ikakvog političkog uticaja ili percepcije političkog uticaja, kao i uz puno poštovanje akademskih sloboda", naveo je Gijom Mersije portparol EK. Policija je 31. marta ušla u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu u okviru, kako je saopšteno, istrage o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta čije je telo 26. marta pronađeno na platou tog fakulteta. Nakon toga je ispred Rektorata došlo do incidenata i sukoba policije i demonstranata. Ispred Rektorata su se u utorak uveče okupili građani, studenti, dekani i profesori. Direktor policije Dragan Vasiljević saopštio je da se Rektorat pretresa po nalogu suda i tužilaštva, i da je tokom protesta "uz minimalnu upotrebu sile" uspostavljen javni red i mir. Rektor Vladan Đokić je u obraćanju okupljenima poručio da univerzitet podržava svaku zakonitu istragu, ali da "ovo nema veze sa istragom, već sa zastrašivanjem". "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", rekao je. On je zatražio nezavisnu istragu o smrti studentkinje, dodajući da može da bude, ukoliko je potrebno, i međunarodno nadgledana. Rektor je pozvao univerzitete širom Evrope, Evropsku komisiju, Evropski parlament da se oglase. Dan kasnije je Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da su pored servera sa video-zapisima iz Rektorata oduzeti i pirotehnika, infuzije, megafoni, radio-stanice, voki tokiji, vojne gas maske, zavoji. Na drugoj strani, pravni zastupnik rektora, advokat Jugoslav Tintor, kaže da policija nije pronašla ništa što je predmet krivičnog dela, niti on vidi bilo kakav osnov za pokretanje bilo kakvog krivičnog postupka protiv rektora, preneo je Fonet. Profesori smatraju da je pretres Rektorata politička odmazda vlasti zbog podrške uprave beogradskog Univerziteta studentskim protestima, te da se time narušava autonomija univerziteta.

Na poziv medijskih udruženja u Srbiji, ispred zgrade Predsedništva u Beogradu održan je protest zbog napada na novinare tokom izveštavanja sa nedavno održanih lokalnih izbora. "Želimo da pokažemo solidarnost sa kolegama koji su napadnuti tog dana, ali i da ukažemo na sve teži i opasniji položaj novinara na terenu", poručila su novinarska udruženja koja su pozvala na okupljanje. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić ocenio je tokom protesta da su "novinari u Srbiji najugroženiji u Evropi". "To su pokazala i teška prebijanja novinara na poslednjim lokalnim izborima", kazao je. U nedelju, 29. marta u Srbiji su održani lokalni izbori u deset opština i gradova Srbije. Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara evidentirali su više slučajeva ugrožavanja bezbednosti i ometanja novinara. Iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija ukazali su da su izbore obeležila "ometanja i fizički napadi na novinare", te da su "nasilje i zastrašivanje novinara dostigli nazabeležen nivo". Novinarka Jovana Gligorijević rekla je da se protest održava ispred Predsedništva Srbije jer predsednika države Aleksandra Vučića smatraju odgovornim za nasilje nad novinarima. "Njegova retorika je generator napada na novinare", dodala je. Skup u znak solidarnosti sa napadnutim novinarima održan je i ispred zgrade Radio-televizije Vojovdine gde se okupio deo zaposlenih na tom pokrajinskom javnom servisu. Misija evropskih udruženja za slobodu medija koja je nedavno posetila Srbiju ocenila je da je sloboda medija u toj zemlji trenutno na "najnižem istorijskom nivou". Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Nalazi se među zemljama u kojima je Fridom Haus zabeležio najveći pad sloboda u toku prethodne godine. Okupljanje pristalica vlasti u Pionirskom parkuZa vreme protesta novinarskih udruženja ispred zgrade Predsedništva, veliki broj ljudi okupio se nedaleko odatle u šatorskom naselju u Pionirskom parku gde borave pristalice vlasti. Jedan od prisutnih rekao je za RSE da su se "spontano okupili", kako bi reagovali i osudili proteste studenata, profesora i građana ispred Rektorata beogradskog Univerziteta 31. marta. Na pitanje koliko će ostati u parku ispred zgrade Predsedništva, rekao je da ne zna. Prvi šatori u Pionirskom parku, ispred kancelarije predsednika države, postavljeni su u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Tokom 2025. u "Ćacilendu" je zabeležen niz incidenata. Ljudi iz tog prostora bacali su pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare na građane koji su demonstrirali u blizini. Kako je RSE ranije pisao, u šatorskom naselju, među pristalicama vlasti, bili su i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da bi SAD uskoro mogle okončati rat s Iranom, ali da zadržavaju opciju za ograničene buduće napade. Govoreći nekoliko sati prije nego što bi se trebao obratiti naciji u udarnom terminu 1. aprila, Trump je za Reuters rekao da "ćemo izaći prilično brzo" nakon što je upitan kada će SAD smatrati sukob završenim. Iako je rekao da ne može "tačno reći" kada će rat završiti, on je naveo da je primarni cilj već postignut jer je američka vojna akcija neutralizirala iranski nuklearni kapacitet. "Neće imati nuklearno oružje jer sada nisu sposobni za to, a onda ću otići i povest ću sve sa sobom", rekao je on. "A ako budemo morali, vratit ćemo se da izvršimo precizne udare." Trump je odvojeno na društvenim mrežama rekao da je Iran tražio primirje, ali da ga neće razmatrati dok Teheran ne prestane blokirati Hormuški moreuz, glavnu rutu za isporuku goriva. U objavi na svojoj platformi Truth Social, Trump je rekao da je "novi iranski predsjednik", za kojeg je rekao da je manje radikalizovan, "upravo zatražio primirje od Sjedinjenih Američkih Država!" "Razmotrit ćemo kada Hormuški moreuz bude otvoren, slobodan i čist", dodao je on. "Do tada, Iran guramo u zaborav ili, kako kažu, nazad u kameno doba!!!" Iran je potom negirao Trumpovu tvrdnju, izvijestila je državna televizija, pozivajući se na Ministarstvo vanjskih poslova. "Trumpove izjave o iranskom zahtjevu za prekid vatre su lažne i neosnovane", rekao je glasnogovornik Ministarstva vanjskih poslova Esmaeil Bakaei. Iranski predsjednik Masud Pezeškijan je ubrzo nakon toga u otvorenom pismu američkom narodu naveo da Iran "ne gaji neprijateljstvo prema običnim Amerikancima" i odbacio prikaz svoje zemlje kao prijetnje, navodeći da te tvrdnje nisu "ni u skladu s istorijskom stvarnošću, niti sa trenutačno vidljivim činjenicama". Vašington dugo zastupa stav da iranske nuklearne ambicije i regionalne aktivnosti predstavljaju ozbiljnu bezbjednosnu prijetnju i nastavlja da vrši pritisak na Teheran kako bi ograničio oboje kao uslov za mirovni sporazum. Trump je također za Reuters rekao da će iskoristiti svoj nacionalni govor 1. aprila da kaže da "apsolutno" razmatra povlačenje Sjedinjenih Država iz NATO-a zbog, kako smatra, nedostatkom podrške saveza američkim ciljevima u Iranu. Ta njegove izjava odražava komentar koje je prethodno iznio u intervjuu za britanski list The Telegraph, gdje je vojni savez nazvao "papirnim tigrom" i rekao da je napuštanje NATO-a "više od pukog razmatranja". Intervju, objavljen 1. aprila, uslijedio je nekoliko sati nakon što je državni sekretar Marco Rubio rekao da će administracija predsjednika Trumpa, "nažalost", morati "ponovo preispitati vrijednost NATO‑a i tog saveza za našu zemlju" nakon što se rat s Iranom završi. "NATO me nikada nije impresionirao. Oduvijek sam znao da su papirni tigar, a to zna i (ruski predsjednik Vladimir) Putin, usput rečeno", rekao je Trump za The Telegraph. Trump i drugi američki zvaničnici više puta su dovodili u pitanje vrijednost saveza ako Sjedinjene Države ne mogu slobodno koristiti baze u savezničkim zemljama za odbranu svojih interesa. Medijski izvještaji ove sedmice naveli su da su Španija i Italija, obje članice NATO-a, odbile da odobre američkim vojnim avionima korištenje svojih baza za vojne operacije u Iranu. Američka administracija takođe je kritikovala odbijanje članica NATO-a da pošalju ratne brodove kako bi razbile de facto iransku blokadu Hormuškog moreuza, ključne pomorske rute kojom prolazi oko 20 posto svjetske nafte i gasa. Nekoliko evropskih saveznica odbilo je direktno učestvovati u američko‑izraelskom ratu s Iranom, tokom kojeg SAD i Izrael svakodnevno izvode zračne napade na tu zemlju. Tehran je odgovorio ispaljivanjem raketa i lansiranjem dronova na mete širom Bliskog istoka, povećavajući strahove od širenja sukoba. Neke od ključnih članica NATO-a oštro su reagovale na Trumpove izjave, braneći savez i njegove aktivnosti. Na pitanje o Trumpovom intervjuu, britanski premijer Keir Starmer rekao je: "Prvo, NATO je najefikasniji vojni savez koji je svijet ikada vidio i koji nas je držao sigurnim decenijama, i mi smo u potpunosti posvećeni NATO‑u." "Drugo, bez obzira na pritiske na mene i druge, bez obzira na buku, ja ću djelovati u britanskom nacionalnom interesu u svim odlukama koje donosim… I zato sam bio potpuno jasan da ovo nije naš rat i da nećemo biti uvučeni u njega", rekao je Starmer. Portparol njemačke vlade takođe je ponovo potvrdio posvećenost Berlina savezu, dok je Alice Rufo, državna sekretarka u francuskom Ministarstvu odbrane, izjavila na konferenciji 1. aprila da je NATO "vojni savez koji se bavi sigurnošću euroatlantskog regiona. On nije dizajniran za operacije u Hormuškom moreuzu, što bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava". Starmer je najavio da će Ujedinjeno Kraljevstvo ove sedmice sazvati razgovore s oko 35 zemalja o ponovnom otvaranju Hormuškog moreuza i da će se na sastanku "razmotriti sve izvedive diplomatske i političke mjere kako bi se obnovila sloboda plovidbe, osigurala sigurnost zarobljenih brodova i pomoraca, te ponovo pokrenulo kretanje ključne robe". On je dodao da će biti uključeni i vojni planeri kako bi "moreuz bio dostupan i siguran nakon završetka borbi". Rubio je u vezi s ratom bio optimističniji ton, rekavši da se nazire "ciljna linija". U intervjuu za Fox News 31. marta on je rekao da "pregovori traju" o okončanju rata, uz mogućnost "direktnog sastanka u nekom trenutku". "Vidimo ciljnu liniju. To nije danas, nije sutra, ali dolazi", rekao je on, ali nije iznio dodatne detalje. Izgledi za dogovor o okončanju rata, koji je počeo 28. februara, porasli su posljednjih dana. Iranski predsjednik Masud Pezeshkian rekao je kasno 31. marta da njegova zemlja ima "neophodnu volju" da okonča sukob sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, u zavisnosti od uslova kao što su sigurnosne garancije. Sjedinjene Države su prošle sedmice saopštile da su iznijele plan od 15 tačaka, koji uključuje da Iran demontira svoje nuklearne objekte, ograniči svoje raketne kapacitete i obustavi podršku regionalnim proksi grupama. Trump je 31. marta rekao da bi se borbe mogle okončati za "dvije, možda tri sedmice", dodatno pojačavajući uvjerenje da je dogovor na vidiku. "Razmjenjuju se poruke, traju razgovori. Postoji mogućnost direktnog sastanka u nekom trenutku", rekao je Rubio za Fox News.

Sud Bosne i Hercegovine odbio je optužnicu protiv Darija Ristića, jer je dobio rusko državljanstvo tokom boravka u toj zemlji, saznaje Radio Slobodna Evropa 1. aprila. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podignulo je optužnicu protiv Ristića zbog pridruživanja ruskoj vojsci i učešća u ratu u Ukrajini, nakon čega je optužnica poslana Sudu BiH na potvrđivanje. Ristića Tužilaštvo tereti da se pridružio ruskoj vojsci u novembru 2023. godine, što je krivično djelo prema zakonima u BiH. On je na ratištu u Ukrajini izgubio nogu, a u međuvremenu je dobio državljanstvo Rusije. Međutim, Sud BiH zatražio je dopunu optužnice. Razlog je, kako je rekao glavni tužilac Milanko Kajganić, polovinom marta, činjenica da je Ristić dobio rusko državljanstvo. Kajganić je tada kazao da tu postoji problem, ističući da za djela pridruživanja stranim vojnim ili paravojnim formacijama, Zakon ne predviđa procesuiranje osoba koje su na zakonit način dobila državljanstvo te zemlje. "Imamo situaciju gdje naši državljani dobivaju državljanstva Rusije ili Ukrajine. Vidjet ćemo kako će Sud BiH tretirati našu optužnicu. Za nas su te osobe izuzetna sigurnosna prijetnja. Mi ne želimo da idu ratovati u druge zemlje", rekao je Kajganić. Na pitanje RSE o tome je li poznato da su neki od bh. državljana najprije ratovali, a potom dobili državljanstva, Kajganić kaže da tužitelji nemaju te informacije i ne mogu to potvrditi. "Imamo dokaze da su se naši državljani priključili, odnosno da su mogli potpisati ugovor sa stranom vojnom silom, tek nakon što su postali državljani Rusije", kazao je. Kajganić je najavio i mogućnost da prema Ministarstvu pravde BiH bude inicirana zakonska izmjena, u dijelu koji se odnose na dobivanje državljanstva "kako bi spriječili osobe da se pridružuju ratištima i kako bi mogle biti procesuirane u slučaju da to ipak urade". Ovaj bh. državljanin iz Modriče uhapšen je po povratku u BiH na Aerodromu u Sarajevu, u septembru 2025. On je rekao da se dobrovoljno vratio, svjestan da može biti uhapšen, jer je BiH već tragala za njim. Tada mu je izrečen jednomjesečni pritvor, iz kojeg je izašao 15. oktobra, kada mu je određen kućni pritvor. Ristićeva odbrana je za Radio Slobodna Evropa ranije više puta rekla da planira sporazumno priznati krivnju za krivično djelo pridruživanje stranim vojnim formacijama. Za krivično djelo pridruživanje stranim paravojnim i vojnim jedinicama Krivični zakon BiH predviđa kazne, u ovisnosti o kvalifikacijama, od tri mjeseca do deset godina zatvora. Ristić je na ruskoj društvenoj mreži VKontakte objavljivao informacije o svom učešću na ratištu u Ukrajini, što je nastavio i nakon povratka u BiH na svome TikTok profilu. Ranije je Gavrilo Stević pred Sudom BiH pravomoćno oslobođen optužbi da je ratovao u Ukrajini 2015. godine na strani ruskih formacija, jer nije bilo dovoljno dokaza. Prema informacijama sigurnosnih izvora, zna se za oko 20 bh. državljana koji su se pridružili ruskoj vojsci od početka invazije 2022. godine.

Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine plasirala se 31. marta na Svjetsko prvenstveno, nakon što je u posljednjoj utakmici na kvalifikacijama pobijedila reprezentaciju Italije u Zenici. Građani su izašli na ulice da slave uspjeh bosanskohercegovačke reprezentacije koja je pobijedila nakon izvođenja penala rezultatom 4:1. Regularni dio utakmice završen je rezultatom 1:1. Italija, četverostruki svjetski prvak, povela je golom Moisea Keana u 15. minuti, ali je potom više od pola utakmice igrala s 10 igrača, nakon što je Alessandro Bastoni isključen zbog rušenja Amara Memića četiri minute prije poluvremena. Haris Tabaković je postigao izjednačujući gol za BiH u 79. minuti i odveo utakmicu u produžetke. U penalima su za BiH golove postigli Benjamin Tahirović, Haris Tabaković, Kerim Alajbegović i Esmir Bajraktarević. Za Italiju je jedini go u penalima postigao Sandro Tonali, dok su udarce s 11 metara promašili Bryan Cristante i Francesco Pio Esposito. Na svom drugom Svjetskom prvenstvu BiH će igrati u grupi B sa selekcijama Kanade, Katara i Švicarske. Kosovo, s druge strane, nije uspjelo da ostvari svoj san o učešću na Svjetskom prvenstvu – što bi mu bilo prvo – nakon što je poraženo od Turske 1:0 u finalu kvalifikacionog plej-ofa u Prištini. Kerem Akturkoglu postigao je jedini gol za trijumf Turske na stadionu "Fadilj Vokri", čime je Tursku odveo na Svjetsko prvenstvo prvi put od 2002. godine. U kišnoj noći u glavnom gradu Kosova i u uglavnom izjednačenoj utakmici, gol napadača Fenerbahčea u 53. minutu napravio je razliku, kada je postigao gol iz neposredne blizine iz kontranapada na asistenciju Orkuna Kokdžua. Svjetsko fudbalsko prvenstveno održat će se u 16 gradova u tri sjevernoameričke države - Kanadi, Meksiku i SAD-u. Počinje 11. juna, a traje do 19. jula.

Incidenti i sukobi policije i demonstranata obeležili su 31. marta protest kod Rektorata beogradskog Univerziteta. Demonstranti, među kojima su bili i studenti, dekani i profesori, okupili su se ispred Rektorata nakon što je policija ušla u zgradu u okviru, kako je saopšteno, istrage o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta čije je telo 26. marta pronađeno na platou tog fakulteta. Nakon sukoba ispred zgrade Rektorata u centru Beograda, policija i Žandarmerija je potisnula demonstrante sa kolovoza, a sukobi su se nastavili duž ulice u kojoj se nalazi Rektorat. Nakon nešto više od sat vremena, policija se povukla, a okupljeni su se vratili ispred Rektorata gde im se sa terase obratio rektor Vladan Đokić. Poručio je da podržava svaku zakonitu istragu, ali da "ovo nema veze sa istragom, već sa zastrašivanjem". Direktor policije Dragan Vasiljević saopštio je da se Rektorat pretresa po nalogu suda i tužilaštva, i da je tokom protesta "uz minimalnu upotrebu sile" uspostavljen javni red i mir. Dekani i profesori beogradskih fakulteta su tokom protesta stajali u prvom redu - između okupljenih i kordona policije ispred Rektorata. Rektor zatražio nezavisnu istraguRektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji se od ulaska policije tokom prepodneva nalazio u zgradi Rektorata, obratio se uveče okupljenima sa balkona. Kazao je da su pripadnici Uprave kriminalističke policije ušli "bez prethodne najave i jasnog pravnog obrazloženja" da pretresaju kancelarije i traže dokumenta. "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", rekao je. "Kompjutere i resivere mogu da odnesu. Ali ono što čini ovaj Univerzitet - čast, znanje, istinu - to ne mogu da stave u kutiju i iznesu iz zgrade", dodao je Đokić. On je zatražio nezavisnu istragu o smrti studentkinje, dodajući da može da bude, ukoliko je potrebno, i međunarodno nadgledana. Studenti, profesori i građani ispred Rektorata su na Đokićev govor odgovorili skandiranjem "Ne damo rektora". Oni smatraju da je pretres Rektorata politička odmazda vlasti zbog podrške uprave beogradskog Univerziteta studentskim protestima, te da se time narušava autonomija univerziteta. Šta se dešavalo tokom protesta?Policija je u Rektorat stigla u ranim prepodnevnim satima nakon čega je ispred zgrade počelo okupljanje studenata, profesora i drugih građana. Tokom popodneva stigli su Žandarmerija i policija u opremi za razbijanje demonstracija. Rasporedili su se u blizini Rektorata, gde je povremeno dolazilo do fizičkih sukoba i naguravanja sa demonstrantima. Sukobi su se nastavili duž ulice u kojoj se nalazi Rektorat, do centralnog gradskog Trga Republike. Policija je demonstrante udarala pendrecima, a oni su ih gađali različitim predmetima. Nekoliko puta intervenisala je Hitna pomoć. Direktor policije Dragan Vasiljević rekao je na vanrednoj konferenciji za novinare da je policija "napadnuta zato što radi svoj posao". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, komentarišući incidente, da država svoj posao radi na odgovoran način, a da su protesti "postali zbog više faktora". "Jedan je da je to postizborna trauma zbog još jednog neuspeha koji nisu očekivali. Drugo je to što niko ne može da objasni šta rade pirotehnička sredstva, topovski udari, onolike braunile, špricevi u Rektoratu", rekao je Vučić za televiziju Informer. 'Zaplenjeno više predmeta sa Rektorata'Vasiljević je naveo da je tokom pretresa Rektorata pronađeno "više sredstava" koja će biti oduzeta i prosleđena tužilaštvu. "Pronađen je veći broj topovskih udara, petardi, sprejeva, veći broj toki-vokija, gas maske, veći broj transparenata, medicinskih sredstava", kazao je i dodao da je osnovni cilj policije da dođu do "svih činjenica i okolnosti" koje su dovele do smrti studentkinje. Policija i tužilaštvo su nakon pronalaska tela studentkinje 26. marta saopštili da su na petom spratu Filozofskog fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. Tužilaštvo je tokom dana saopštilo da je policiji naložilo da uđe u Rektorat i oduzme snimke sa sigurnosnih kamera, a posebno onih sa vrata na koja se iz Rektorata ulazi u Filozofski fakultet. Naveli su da bi na taj način moglo da se utvrdi kako je studentkinja ušla u zgradu fakulteta, da li je bila sama ili sa nekim. Policiji je, kako se navodi, naloženo da privremeno oduzme i sve druge predmete "koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku koji se vodi zbog sumnje na propuste dekana i drugih zaposlenih". Optužbe za narušavanje autonomije univerzitetaProfesor Filozofskog fakulteta Goran Vidović je za Radio Slobodna Evropa kazao da zbog prisustva policije tokom dana nije bilo nastave u zgradi Rektorata. On je naveo da je policija legitimisala i profesore i studente koji su se tu zatekli, te da je, prema njegovim sazanjima, pretresala profesorske kabinete. "Ne znam šta misle ovim perofrmansom. Mi nemamo šta da krijemo", rekao je Vidović. Među okupljenima na protestu ispred Rektorata bio je i Nikola Vranješ, student i Mašinskog i Pravnog fakulteta u Beogradu. Ulazak policije na Rektorat ocenio je kao "flagrantno kršenje autonomije univerziteta". "A ovaj strašan tragični događaj koriste kao izgovor. Mislim da nemaju nikakve dobre namere, nego da se trude da nanesu što više štete univerzitetu i studentskom pokretu", dodao je. Univerzitet u Beogradu saopštio je 31. marta da način postupanja policije na Rektoratu "otvara ozbiljna pitanja o proporcionalnosti, pravnoj utemeljenosti i granicama policijskih ovlašćenja u akademskom prostoru". U saopštenju se navodi da se "tragični događaj na Filozofskom fakultetu zlouptrebljava za političku manipulaciju". Najavili su da će preduzeti pravne i institucionalne korake kako bi zaštitili svoju autonomiju, akademske slobode i ljudska prava. Ulazak policije u Rektorat osudila je i grupa "Studenti u blokadi". U saopštenju su ocenili da je time Rektorat pretvoren u "prostor talačke krize" i dodali da ni Univerzitet, ni studenti nemaju šta da kriju. Ocenili su da se tragedija koristi kao pokriće da se uđe u prostorije u kojima su se studenti organizovali i da se "udari na studentsko delovanje". Dolazak policije u Rektorat osudio je i deo akademske zajednice i opozicinih stranaka. Protest ispred zgrade Rektorata u Novom SaduViše stotina profesora, studenata i građana okupilo se tokom večeri 31. marta i ispred zgrade Rektorata novosadskog Univerziteta, u znak podrške Univerzitetu u Beogradu. Na skup je pozvala akademska mreža Slobodan univerzitet, uz poruku da policiji nije mesto na Univerzitetu. Okupljeni su nosili transparente na kojima je, između ostalog, pisalo "Ne okupaciji univerziteta". Na skupu nisu bili prisutni pripadnici policije. U istrazi o smrti studentkinje ranije su saslušani dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni koje Tužilaštvo sumnjiči za krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet rekao da su nadležnima predata sva tražena dokumenta i informacije. Naveo je i da je, prema njegovim saznanjima, stradala studentkinja "bila sama u hodniku na petom spratu". Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je 30. marta da će prosvetna inspekcija, kada istražni ograni završe svoj posao, doći na Filozofski fakultet da utvrdi "kako je funkcionisao". Stanković je prethodno na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje 28. marta optužio rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića i dekana Filozofskog fakulteta da "nose odgovornost koja ne može biti izbegnuta". Vlast i opozicija su na sednici Odbora razmenili optužbe povodom reagovanja države na studentske blokade koje su na fakultetima širom Srbije počele nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu i trajale više meseci. Blokade su pratili masovni protesti sa kojih su demonstranti, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Kina i Pakistan su se založili da će "jačati stratešku komunikaciju i koordinaciju" dok nastoje da pomognu u postizanju sporazuma o okončanju rata u Iranu, koji je sada u petoj nedelji bez jasnog kraja na vidiku. Pakistanski ministar spoljnih poslova Išak Dar sastao se s kineskim kolegom Vang Jijem u Pekingu 31. marta i ponovio poziv Iranu i Sjedinjenim Američkim Državama da rade na okončanju rata, koji je odneo hiljade života u najmanje devet zemalja i nanosi dnevne u milijardama dolara. Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekla je da su dve strane saglasile da rade na deeskalaciji i da će se "zajednički zalagati za mir i pravdu i uložiti nove napore za promociju pomirenja i sprečavanje sukoba". Pakistan se pojavio kao ključni igrač u naporima za posredovanje u postizanju miru, koristeći svoje radne veze s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) i dugogodišnje veze s Iranom. Peking i Islamabad nastoje da se pozicioniraju kao stabilizujući akteri, izbegavajući direktno mešanje u sve širi sukob. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Šef pakistanske diplomatije je 29. marta u Islamabadu primio ministre spoljnih poslova Saudijske Arabije, Turske i Egipta u nastojanju da se postigne konsenzus oko prekida vatre i obnovi pregovora. Pakistanski zvaničnici kažu da se inicijativa zasniva na pet principa, uključujući zaštitu civila i pomorsku bezbednost. "Pakistan je veoma zadovoljan što su i Iran i SAD izrazili poverenje u Pakistan da će olakšati njihove razgovore", rekao je Dar posle razgovora. Pakistanski premijer Šehbaz Šarif je to nastojanje predstavio kao deo napora da se Pakistan pozicionira kao "kredibilan posrednik", koristeći veze s Vašingtonom i Teheranom. Kina je javno podržala inicijativu i portparolka kineskog Ministarstva je posle razgovora rekla da Peking "ceni napore Pakistana". Iranski je uzdržano odgovorio, mada izveštaji sugerišu da Teheran možda koristi pakistanske kanale za indirektnu komunikaciju s Vašingtonom. Dar je 26. marta, rekao da Islamabad služi kao kanal za razmenu poruka između Vašingtona i Teherana. Prekidi u brodskom saobraćaju intenziviraju diplomatijuPotreba za diplomatskim aktivnostima je sve urgentnija usled sve većih poremećaja u pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz, kritičnu tačku za globalne isporuke energije, posebno nafte i tečnog prirodnog gasa. Brodski saobraćaj je naglo usporio otkako su SAD i Izrael pokrenuli vojnu operaciju protiv Irana 28. februara, s kašnjenjima brodova i ograničenim izvozom proizvođača iz Zaliva. Kina je potvrdila da je nekoliko njenih brodova nedavno prošlo moreuz posle "koordinacije s relevantnim stranama". Podaci kompanije Marintrefik (MarineTraffic) pokazali su da su dva broda kineske državne brodarske kompanije COSCO prošla kroz moreuz 30. marta posle neuspelih ranijih pokušaja. Iran je naznačio da plovni put ostaje otvoren za "prijateljske zemlje", za šta se tumači da uključuje Kinu, njenog glavnog kupca nafte. Kina se u velikoj meri oslanja na energente s Bliskog istoka, posebno na isporuke kroz Ormuski moreuz. Kina je dosad prebrodila najgore šokove energetske krize zahvaljujući diverzifikovanoj ponudi, padu domaće potražnje i strateškim rezervama. Prema podacima Kplera, kompanije za robne obaveštajne podatke, kineske rafinerije su do kraja 2025. imale uskladišteno između 1,2 i 1,4 milijarde barela nafte, što bi moglo da traje i do tri meseca. Analitičari kažu da je odgovor Pekinga bio relativno uzdržan. "Peking preferira obnavljanje stabilnosti u odnosu na proširenu ulogu u turbulentnijem poretku. Želi pristup energemtima, tržištima i uticaju na Bliskom istoku – a ne teret regionalne stabilizacije ili balansiranja među konkurentskim silama", napisala je 30. marta Zongjuan Zoe Liu, viša saradnica Saveta za spoljne odnose, u časopisu Forin afers (Foreign Affairs). Tramp je poslao različite signale o sledećim koracima Vašingtona u ratu, navodeći da SAD već pregovaraju s Teheranom, ali i istovremeno sugerisao da bi se vojna kampanja mogla proširiti. Iran je više puta negirao da je u pregovorima sa SAD. Izvori: Sinhua, Global Times, Reuters, Al Jazeera, The News Pakistan i The Wall Street Journal.

Evropska unija (EU) izrazila je zabrinutost odlukom izraelskog parlamenta (Kneset) da uspostavi smrtnu kaznu. "Ovo je jasan korak unazad – uvođenje smrtne kazne, zajedno sa njenom diskriminatornom prirodom", izjavio je portparol EU Anuar El Anuni. "Ovo je jasan negativan trend u smislu obaveza Izraela u pogledu poštovanja ljudskih prava." Zakon o krivičnom postupku (Amandman: Smrtna kazna za teroriste) prošao je svoju završnu fazu u ponedeljak, 30. marta, u Knesetu, čime se omogućava sudovima da izreknu smrtnu kaznu za teroristička dela ili za "negiranje postojanja Države Izrael". Kritičari zakona napominju da bi se ovaj zakon primenjivao samo na Palestince. Portparol EU je podsetio da se Brisel protivi smrtnoj kazni u svim slučajevima i pod svim okolnostima, te da su izraelske vlasti upozoravane od samog početka kada je pokrenuta rasprava o dopunama zakona o krivičnom postupku u Izraelu. Izrael i Evropska unija imaju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2000. godine. Međutim, zvaničnici EU nisu odgovorili na pitanja da li će se pokrenuti proces suspenzije ovog sporazuma zbog smrtne kazne. Briselski zvaničnici jedino podsećaju da usvajanje ovog zakona predstavlja ozbiljan korak unazad u odnosu na ovu važnu praksu i stav koji je sam Izrael izrazio u prošlosti, te pozivaju izraelske vlasti da se pridržavaju svog prethodnog principijelnog stava, kao i svojih obaveza prema međunarodnom pravu i svoje posvećenosti demokratskim principima. Ministri inostranih poslova Nemačke, Francuske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva u zajedničkom saopštenju izrazili su duboku zabrinutost zbog ovog zakona, "posebno zbog de facto diskriminatornog karaktera". "Smrtna kazna je nehuman i ponižavajući oblik kažnjavanja bez ikakvog odvraćajućeg efekta. Zato se protivimo smrtnoj kazni, bez obzira na okolnosti širom sveta. Odbacivanje smrtne kazne je temeljna vrednost koja nas ujedinjuje", navodi se u zajedničkom saopštenju četiri države evropskog kontinenta. EU napominje da Izrael dugo održava de facto moratorijum na pogubljenja, "predvodeći primer u regionu". Izrael je od 1954. godine do sada održavao moratorijum na smrtnu kaznu. Jedina osoba pogubljena u Izraelu nakon moratorijuma, odnosno 1962. godine, bio je Adolf Ajhman (Eichmann), arhitekta nacističkog Holokausta. Reagovao je i Savet Evrope, napomenuvši da smrtna kazna nema mesta u modernom pravosuđu i nije kompatibilna sa poštovanjem temeljnih ljudskih prava. U skladu sa tim principima, smrtnu kaznu ne mogu primenjivati 46 država članica Saveta Evrope, što odražava jasan i dugogodišnji regionalni konsenzus utemeljen na poštovanju ljudskog dostojanstva i prava na život, navodi se u saopštenju Saveta Evrope. Izrael nije punopravni član ove organizacije, ali učestvuje u nizu konvencija i mehanizama saradnje Saveta Evrope. Izraelski Kneset ima status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope od 1957. godine. Predsednica Parlamentarne skupštine Petra Bajr upozorila je da glasanje u Knesetu "ozbiljno ugrožava" status posmatrača Izraela u Parlamentarnoj skupštini. "Ovo je ozbiljan korak unazad i udaljava Izrael od vrednosti Saveta Evrope."

Evropska unija žali zbog otkazivanja sastanka Procesa Brdo-Brioni. "Žalimo zbog ovakvog razvoja događaja. Dobrosusedski odnosi su u srži procesa evropskih integracija i suštinski deo puta Srbije ka EU. Oni doprinose stabilnosti, pomirenju i klimi koja pogoduje rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti“, kaže se u reakciji iz pres službe Evropske komisije. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je sastanak Procesa Brdo-Brioni, koji je trebalo da bude održan u maju, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. "Političke izjave i postupci predsednika Srbije, kojima svedočimo poslednjih dana i sedmica, u potpunoj su suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope", naveo je Milanović 30. marta u pisanoj izjavi. Vučić je, nakon lokalnih izbora u Srbiji 29. marta, izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja na izborni proces", navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "Udarali su nas iz regiona i danas. Mogli ste da vidite šta su sve radili iz Zagreba i koliki su im napori bili. U Kuli (opština na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Proces Brdo–Brioni je regionalna politička inicijativa koja okuplja lidere država Zapadnog Balkana, a pokrenuta je 2013. godine sa ciljem da podstakne saradnju i ubrza evropske integracije regiona. Iz Milanovićevog kabineta saopšteno je da su Hrvatska i Slovenija, kao članice EU, inicirale Proces Brdo-Brioni s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzavanja procesa evropskih integracija zemalja Jugoistočne Evrope. Kao kopredsedavajući Procesa Brdo-Brioni, Milanović je obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u Hrvatskoj. Uz predsednike Hrvatske, Slovenije i Srbije, u Procesu Brdo-Brioni učestvuju i lideri Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je u utorak da su neprihvatljivi incidenti koji su se desili tokom glasanja na lokalnim izborima u Srbiji. "Rasprostranjeni incidenti nasilja, pretnji i nepravilnosti na glasanju – ono što je posmatračka misija Saveta Evrope videla tokom lokalnih izbora u Srbiji je neprihvatljivo", poručila je evropska komesarka na mreži X. Ona je dodala da su slobodni i pošteni izbori fundamentalni u demokratijama, posebno za zemlje kandidate za članstvo u EU poput Srbije. Pozvala je nadležne nacionalne organe da osiguraju brzu i transparentnu istragu prijavljenih incidenata i da počinioce pozovu na odgovornost. Ranije se oglasila saopštenjem i Evropska unija (EU), izrazivši žaljenje zbog broja prijavljenih nepravilnosti i incidenata tokom izbora 29. marta u deset opština u Srbiji. "Žalimo zbog broja prijavljenih nepravilnosti i incidenata tokom izbora, nejednakih uslova, te sa zabrinutošću primećujemo izveštaje o aktima nasilja protiv nezavisnih posmatrača, građana, predstavnika političkih stranaka i medijskih radnika", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Istakao je da se pozivaju nadležni organi da osiguraju brzo i transparentno praćenje i da počinioce pozovu na odgovornost. Na lokalnim izborima glasalo se u Boru, Bajinoj Bašti, Kuli, Majdanpeku, Kladovu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Lučanima, Knjaževcu i Sevojnu. Predsednik Srbije i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da je u svih deset opština koalicija okupljena oko SNS-a odnela pobedu. Međutim, prema izveštajima nezavisnih posmatrača i opozicionih lista, izborni dan su obeležile brojne nepravilnosti i incidenti – praćeni fizičkim obračunima i povređenim građanima, aktivistima i novinarima. Sukobi su, pored ostalog, zabeleženi u Boru, na istoku Srbije, u Bajinoj Bašti na zapadu i u Kuli u Vojvodini. Evropska unija je takođe potvrdila da je primila k znanju saopštenje Saveta Evrope, gde je navedeno da su članovi posmatračke misije bili svedoci nasilja u skoro svim opštinama koje su posetili tokom održavanja lokalnih izbora u Srbiji. Šest kongresnih timova, koji su predstavljali 13 posmatrača, bili su raspoređeni u mobilne timove u sedam od deset opština u kojima su održani izbori, a posetili su više od 75 biračkih mesta. "Posmatrači su bili svedoci nasilja, posebno u Aranđelovcu, a u svim posećenim opštinama, osim jedne, videli su žestoke rasprave i preteće prisustvo velikih grupa ljudi, često neidentifikovanih, a ponekad i maskiranih", navodi se u izveštaju. Dodaje se da je više stranaka, uključujući vladajuću, iznelo navode o nasilju koje su pretrpeli i ponavlja se da su "nasilje i prinuda neprihvatljive prepreke slobodnom izražavanju volje svih birača". U izveštaju se ukazuje na niz nepravilnosti koje se odnose na kršenje tajnosti glasanja i fotografisanje glasačkih listića. Evropska unija pozdravlja visoku izlaznost birača i aktivno učešće građana. "Podsećamo da je dužnost države da zaštiti građane od nasilja, da garantuje adekvatne uslove za građanske posmatrače da obavljaju svoje aktivnosti u okruženju bez pritiska i zastrašivanja, te da osigura sigurnost novinara u kontekstu izbora", navodi se u saopštenju EU. Podseća se da izborni proces u Srbiji zahteva dalja opipljiva poboljšanja i reforme, te se u tom smislu upućuje poziv na inkluzivan proces koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane kako bi se unapredio rad na potpunoj implementaciji preporuka OEBS/ODIHR i Saveta Evrope, kako bi se poboljšao izborni okvir i njegova implementacija, "mnogo pre sledećih nacionalnih izbora". "Nastavićemo pažljivo da pratimo razvoj izbornih reformi, kao i buduće lokalne i nacionalne izbore, jer je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži njenog procesa pristupanja EU", poručuje se iz EU.

Pripadnici Uprave kriminalističke policije pretresaju zgradu Rektorata beogradskog Univerziteta. Više javno tužilaštvo saopštilo je 31. marta da je u okviru istrage o smrti studentkinje naložilo policiji da uđe u Rektorat i da oduzme snimke sa sigurnosnih kamera, a posebno kamera sa vrata na koja se iz Rektorata ulazi na Filozofski fakultet. Telo studentkinje Filozofskog fakulteta pronađeno je 26. marta uveče na platou tog fakulteta u centru Beograda. Policija i tužilaštvo saopštili su da su na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. Tužilaštvo je navelo da bi snimci sa sigurnosnih kamera mogli da utvrde kako je devojka ušla u zgradu fakulteta, da li je bila sama ili sa nekim, "imajući u vidu činjenicu da na samom fakultetu postoji više neobezbeđenih i nekontrolisanih ulaza". U saopštenju se dodaje da bi snimci mogli da ukažu i na koji način se kontrolišu ulasci na fakultet, "posebno u vremenu nakon 22 časa, do kada fakultet zvanično radi, te na mogućnosti za ulaz neovlašćenih lica". Policiji je, kako se navodi, naloženo da privremeno oduzme i sve druge predmete "koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku koji se vodi zbog sumnje na propuste dekana i drugih zaposlenih u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu". Studenti u blokadi osudili upad policijeGrupa "Studenti u blokadi" saopštila je da je Rektorat 31. marta pretvoren u "prostor talačke krize" i dodala da ni Univerzitet, ni studenti nemaju šta da kriju. Studenti su na Instagramu naveli da su se policajci "uputili pravo u prostorije koje su korišćene za aktivnosti plenuma (studenata u blokadi)". "Unutra su studenti koji imaju predavanja. Profesori su pušteni da izađu. Studenti nisu. Drže ih u zgradi, traže im indekse, ne puštaju ih napolje, ni u dvorište", naveli su studenti i dodali da je policija kroz zadnji ulaz prošla i ka Filozofskom fakultetu koji je, kako podsećaju, već ranije bio pretresen. Studenti su ocenili da se tragedija koristi kao pokriće da se uđe u prostorije u kojima su se studenti organizovali i da se "udari na studentsko delovanje". U istrazi o smrti studentkinje ranije su saslušani dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni koje Tužilaštvo sumnjiči za krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet izjavio da policija nije pronašla pirotehnički materijal na fakultetu i da su nadležnima predata sva tražena dokumenta i informacije. "Prema onome što su moja saznanja, koleginica koja je nastradala je bila sama u hodniku na petom spratu. Na istom spratu se održavala nastava koja je bila produžena zbog toga što ponekad nije moguće kontrolisati da li ćete imati dužu diskusiju i više pitanja", kazao je Sinani. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je 30. marta da će prosvetna inspekcija, kada istražni ograni završe svoj posao, doći na Filozofski fakultet da utvrdi "kako je funkcionisao". Stanković je prethodno na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje 28. marta optužio rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića i dekana Filozofskog fakulteta da "nose odgovornost koja ne može biti izbegnuta" u vezi smrti studentkinje te visokoškolske ustanove. Rektor Đokić pozvao je na objektivnu i profesionalu istragu, navodeći da je smrt studentkinje iskorišćena za "nastavak napada na Univerzitet". Tokom sednice Odbora, vlast i opozicija razmenili su optužbe povodom reagovanja države na studentske blokade koje su na fakultetima širom Srbije počele nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu i trajale više meseci. Blokade su pratili masovni protesti sa kojih su demonstranti, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Cijene naftnih derivata u Crnoj Gori od 31. marta su povećane od tri do 12 centi po litru, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva, prenosi RTCG. Prema novoj obračunskoj tabeli, cijene Eurosupera 98 i 95 porasle su na 1,59 odnosno 1,56 eura, eurodizel na 1,68 eura, a lož ulje na 1,84 eura, što predstavlja povećanje od 0,03 do 0,12 eura po litru. Iz ministarstva navode da su cijene i dalje znatno niže nego što bi bile bez smanjenja akcize, mjere koja, kako je saopšteno, ima za cilj "ublažiti finansijski pritisak na građane i privredu". U poređenju s cijenama prije smanjenja akcize, razlika je i dalje velika, pa je Eurosuper 98 sa 1,76 pao na 1,59 eura, Eurosuper 95 sa 1,72 na 1,56 eura, dok je eurodizel smanjen sa 1,94 na 1,68 eura. Naredni obračun biće obavljen 6. aprila, a eventualno izmijenjene cijene stupiće na snagu 7. aprila. Premijer Milojko Spajić izjavio je da je Vlada preduzela "apsolutno sve što je mogla" kako bi ublažila posljedice rasta cijena goriva i zaštitila standard građana, prenosi RTCG. Govoreći tokom Premijerskog sata u Skupštini, Spajić je ocijenio da je situacija sa cijenama naftnih derivata "izuzetno ozbiljna" i izrazio nadu da će se napetosti na Bliskom istoku smiriti. On je podsjetio da je Vlada ranije smanjila akcize, dodajući da će cijena dizela "od sjutra biti iznad 1,6 eura, ali i dalje najniža u regionu". Ukazao je i na upozorenja finansijskih institucija i energetskih kompanija da bi, uz eventualnu kopnenu invaziju, cijena Brent nafte mogla dostići 300 dolara po barelu, dok je trenutna 115 dolara. Spajić je naglasio da Crna Gora treba koristiti postojeće kapacitete kako bi zadržala konkurentne cijene električne energije. "Cijena struje je zahvaljujući pametnoj politici Vlade i EPCG jedna od najnižih u Evropi", rekao je, ocjenjujući to "važnom podsticajnom mjerom za građane i privredu". Kao prioritete je naveo dodatne investicije u energetiku, uz mogućnost saradnje sa međunarodnim partnerima poput EDF‑a i Masdara iz UAE. Spajić je kazao da je Vlada povećala minimalnu penziju na 450 eura "bez prodaje EPCG", te dodao da su rast cijena i inflacija praćeni i povećanjem životnog standarda. Govoreći o niskom prošlogodišnjem rastu BDP‑a, naveo je da je razlog višemjesečna ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, koja se sada vraća u rad i od koje se očekuje "veći rast i značajan prihod" u ovoj godini.

Hrvatska ambasada u Bosni i Hercegovini je uputila protestnu notu vlastima BiH, nakon što je u Banjaluci fizički napadnut jedan od konzula Hrvatske u tom gradu. Kako je saopšteno iz Ambasade, diplomatu je fizički napala veća grupa nepoznatih osoba, te su mu upućene i uvrede na nacionalnoj osnovi, u nedjelju naveče, 29. marta u centru Banjaluke. Istakli su da očekuju hitnu i temeljitu istragu, identifikaciju počinilaca i njihovo adekvatno kažnjavanje, uz jasnu osudu krivičnog djela počinjenog iz mržnje nad hrvatskim diplomatskim službenikom. Generalni konzul Hrvatske u Banjaluci, Zoran Piličić, izjavio je za RTV Herceg-Bosne da su konzul prvog reda i njegov brat fizički napadnuti u ovom gradu, te da su ih napadači vrijeđali i nazivali ih ustašama. Takođe, naveo je da nije bilo težih fizičkih povreda, te da su oni prošli sa modricama i ogrebotinama. Potpredsjednik bh. entiteta Republika Srpska iz reda hrvatskog naroda, Davor Pranjić, objavio je na svom Facebook profilu da najoštrije osuđuje svaki oblik nasilja, "a osobito napade na diplomatske predstavnike". Naveo je da su o napadu upoznati predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova RS, te da očekuju da se u najkraćem roku rasvijetli događaj i pronađu počinitelji. Napade je osudio i banjalučki gradonačelnik Draško Stanivuković, rekavši da ovakvi incidenti nisu prihvatljivi i ne smiju biti dio svakodnevice. Stanivuković je pozvao nadležne da hitno istraže incident i sankcionišu počinioce.

Nevladina organizacija Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties) opisala je vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke kao "razarače" koji aktivno slabe vladavinu prava. Pozivajući se na dokaze više od 40 nevladinih organizacija u 22 zemlje, ova organizacija je u godišnjem izveštaju o vladavini prava ocenila da vlade ovih pet članica EU "dosledno i namerno" narušavaju vladavinu prava. Tih pet zemalja predstavljaju najozbiljniju zabrinutost, jer, kako se navodi u dokumentu, aktivno erodiraju institucije vladavine prava. U dokumentu Liberties se upozorava da se demokratski standardi pogoršavaju u još šest drugih evropskih država, uključujući i one koje istorijski imaju jake demokratije. U ovoj kategoriji obuhvaćene su Belgija, Danska, Francuska, Nemačka i Švedska. U ovim državama se smatra da dolazi do opadanja vladavine prava u nekim oblastima. U trećoj kategoriji, koja se u dokumentu naziva "stagnatori", gde nije bilo značajnijeg napretka u bilo kom smeru, navedene su Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Španija. Letonija je jedina zemlja koja je okarakterisana kao "vredan radnik". Unija za građanske slobode za Evropu je nevladina organizacija koja se bavi zaštitom građanskih sloboda, ljudskih prava i vladavine prava u Evropskoj uniji. Sa sedištem u Berlinu, ova NVO okuplja mrežu nacionalnih nevladinih organizacija i kroz istraživanja, kampanje i zagovaranje utiče na politiku i zakonodavstvo EU, posebno u oblastima slobode medija, digitalnih prava i nezavisnosti sudstva. U izveštaju koji je ova organizacija objavila navodi se da je vladavina prava u državama EU nazadovala u svim oblastima, uključujući pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija i kontrolu i ravnotežu civilnog društva. U godišnjem izveštaju Liberties se ocenjuje da kontrole i ravnoteže igraju ključnu ulogu u vladavini prava jer služe kao sistem ranog upozorenja kada vlade prekorače svoja ovlašćenja. "Međutim, ovo je bilo područje sa najvišim nivoom regresije, ali sa najmanjim brojem preporuka. Kada kršenja u ovom području ostanu nezapažena i nekontrolisana, to slabi sisteme osmišljene da obuzdaju prekoračenje vlasti i ugrožava moć i postepena ograničenja koja eskaliraju u sistemske probleme", navodi se u godišnjem izveštaju o vladavini prava. Liberties je utvrdio da je broj zemalja koje doživljavaju regresiju porastao za gotovo 50 odsto (sa prethodnih devet na trinaest država članica), jer su zaštitne mere koje ograničavaju izvršnu vlast i podržavaju demokratsku odgovornost bile pod pritiskom. Jedan od najraširenijih problema u evropskom bloku, kako stoji u ovom izveštaju, bio je korišćenje ubrzanih i netransparentnih zakonodavnih procesa, uključujući ozbiljne slučajeve namernog podrivanja procesa donošenja zakona, što je rezultiralo usvajanjem problematičnih zakona bez osporavanja. "Kada institucije ne uspeju dosledno primenjivati i braniti temeljna prava, one potkopavaju kredibilitet EU i njenih izveštaja o vladavini prava", navodi se u godišnjem izveštaju. Ocenjuje se da su mehanizmi EU za rešavanje erozije vladavine prava uglavnom neefikasni, pri čemu većina država članica nije uspela da pretvori smernice u opipljive akcije uprkos višegodišnjim preporukama Evropske komisije.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je sastanak Procesa Brdo-Brioni, koji je trebalo da bude održan u maju, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. "Političke izjave i postupci predsednika Srbije, kojima svedočimo poslednjih dana i sedmica, u potpunoj su suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope", naveo je Milanović 30. marta u pisanoj izjavi. Vučić je odgovorio da predsednik Hrvatske zbog njega nije morao da otkaže sastanak, već da je mogao da pozove "svoje prijatelje iz Prištine i Tirane". "Apsolutno je u pravu, meni tamo nije mesto", rekao je Vučić i dodao da mu niko iz Hrvatske neće određivati šta da govori, prenela je agencija Tanjug. Proces Brdo–Brioni je regionalna politička inicijativa koja okuplja lidere država Zapadnog Balkana, a pokrenuta je 2013. godine sa ciljem da podstakne saradnju i ubrza evropske integracije regiona. Šta je izjavljivao Vučić?Vučić je nakon lokalnih izbora u Srbiji 29. marta izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja na izborni proces", navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "Udarali su nas iz regiona i danas. Mogli ste da vidite šta su sve radili iz Zagreba i koliki su im napori bili. U Kuli (opština na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Iz Milanovićevog kabineta saopšteno je da su Hrvatska i Slovenija, kao članice Evropske unije, inicirale Proces Brdo-Broni s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzavanja procesa evropskih integracija zemalja Jugoistočne Evrope. Kao kopredsedavajući Procesu Brdo-Brioni, Milanović je obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u Hrvatskoj. Uz predsednike Hrvatske, Slovenije i Srbije, u Procesu Brdo-Brioni učestvuju i lideri Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da ne zna ništa o Milanovićevoj odluci da otkaže samit. Govoreći o Vučićevim izjavama, naveo je da je reč o "dva lažna koncepta". "Jedan (je) da se Hrvatska upliće u unutrašnje političke prilike Srbije i da je jedan od pokretača ili suorganizatora 'narandžaste revolucije'. Drugi, da (Hrvatska) pravi vojni savez s Albanijom i Kosovom protiv Srbije. Jedna i druga tema su potpuno netačne", rekao je Plenković novinarima. I hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman odbacio je tvrdnje srpskih zvaničnika o hrvatskom mešanju u lokalne izbore u toj zemlji, nazvavši ih "teorijama zavere". "Čini mi se da građani Srbije razumeju da to nema veze s Hrvatskom", rekao je Grlić Radman odgovarajući na pitanja novinara. Grlić Radman je kazao i da političari u Srbiji ne treba da se bave "konfabulacijama", već reformama i ispunjavanjem kriterijuma radi napretka u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Poslednju u nizu tenzija između Srbije i Hrvatske izazvala je srpska nabavka raketa iz Kine, zbog čega je hrvatski premijer Andrej Plenković 13. marta rekao da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte). Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je takođe Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a kao razlozi su navedeni "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč.