Sudije, tužioci i advokati protestovali su u nedelju u Beogradu ispred Ustavnog suda Srbije i Pravnog fakulteta zbog, kako navode, političkih pritisaka na pravosuđe. Protest je organizovan zbog najava mogućih izmena zakona o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) i zbog toga što tužiteljki iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu nije dozvoljeno da izvrši uviđaj u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije u kome borave pristalice vlasti. "Pravda je slepa, pravosuđe nije", piše na centralnom transparentu učesnika protesta kojih je više stotina. Sudija Apelacionog suda Milimir Lukić izjavio je da bi najavljenom izmenom zakona Tužilaštvo za organizovani kriminal definitivno izgubilo svoju autonomiju i samostalnost. On je ocenio da će kada TOK postane deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, rezultat biti prvo slabljenje, a potom i nestanak sudskih organa nadležnih za organizovani kriminal. "Ono što je za najveću brigu je da država ovom izmenom zakona nedvosmisleno odustaje od institucionalne borbe protiv organizovanog kriminala", poručio je. Sudija Aleksandar Trešnjev izjavio je da se Tužilaštva za organizovani kriminal plaše oni koji su počinili krivična dela. "Ali oni neće reći da ga se plaše, reći će da su u tom tužilaštvu kriminalci. Nismo došli ovde nikoga da branimo po imenu i prezimenu, došli smo da branimo pravo i obavezu tužioca da piše optužnicu kada za to postoje dokazi", poručio je. Protest je završen kod Pravnog fakulteta odavanjem 16-minutne pošte stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. što je pokrenulo masovne antivladine proteste širom Srbije. Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) je u novembru najavio izmene seta pravosudnih zakona navodeći da očekuje da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal pređe pod ingerencije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kritike vlasti na račun rada TOK-a kulminirale su zbog slučaja "Generalštab". Ministar kulture Srbije Nikola Selaković označio je TOK kao "blokadersko-tužilačku bandu koja se odmetnula i od države i od naroda.“ Selakovića je prethodno TOK pozvao na saslušanje u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab" u istrazi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu. "To je jedna kriminalna banda koja pokušava da uzurpira državu. Hoće da spreče parlament da donosi zakone, da zabrane predsedniku da komentraiše njihova dela", rekao je Selaković 2. decembra ne navodeći dokaze za svoje tvrdnje. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao 3. novembra tužioce u TOK-u "kriminalnom bandom". Kolegijum TOK-a je u par navrata saopštio da su poslednjih meseci tužioci tog tela izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija. Predstavnici vlasti takve optužbe odbacuju.

Više stotina građana, predvođenih studentima Fakulteta za pravne i poslovne studije, učestvovalo je u protestnoj šetnji centralnim ulicama Novog Sada zbog toga što je pokrajinskom opozicionom poslaniku Pokreta slobodnih građana (PSG) i docentu Radivoju Jovoviću produžen kućni pritvor uz pooštravanje mera. Okupljeni su otišli i do zgrade u kojoj Jovović živi i gde je u kućnom pritvoru. Poručili su da niko nije slobodan dok svi nisu slobodni. Protest je organizovan nakon što je Jovoviću kućni pritvor ponovo produžen na još tri meseca, uz pooštravanje mera. Jovoviću je rešenjem Osnovnog suda 20. avgusta određen pritvor koji je izdržavao u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora na Klisi do 27. avgusta, kada je mera pritvora zamenjena zabranom napuštanja stana. Potom je 25. novembra rešenjem novosadskog Višeg suda kućni pritvor produžen na još tri meseca i pooštren zabranom korišćenja interneta i kontakta sa drugima. Radivoje Jovović uhapšen je tokom blokade zgrade Osnovnog Suda u Novom Sadu 19. avgusta i sumnjiči se da je sprečavao tužioca da uđe u zgradu suda. U Srbiji se od novembra 2024. održavaju antivladini protesti i blokade čiji učesnici zahtevaju odgovornost zbog pada betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 osoba a jedna teško povređena. U međuvremenu su studenti u blokadi, koji su predvodili proteste, ispostavili kao zahtev i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast odbacuje zahteve demonstranata i osuđuje proteste i blokade.

Posle trodnevnih razgovora ukrajinskih i američkih zvaničnika u Majamiju koji su završeni u pozitivnom tonu, premda nisu doveli do jasnog pomaka, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sprema da se sastane u ponedeljak s evropskim liderima radi daljih razgovora o miru. Nekoliko sati pošto je Zelenski rekao da je imao "veoma konstruktivan“ telefonski razgovor s američkim pregovaračkim timom – koji predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner) – Rusija je nastavila noćne vazdušne napade na ključnu ukrajinsku infrastrukturu dok temperature nastavljaju da padaju s dolaskom zime. Gradonačelnik centralnog ukrajinskog grada Kremenčuka, koji je ključno industrijsko čvorište u kojem se nalazi jedna od najvećih rafinerija nafte u Ukrajini, rekao je da je njegov grad pretrpeo "masivan" napad koji je izazvao štetu na infrastrukturi za struju i vodu. Zasad nema izveštaja o smrtnim slučajevima. U ruskim napadima pogođen je istočni ukrajinski grad Slovjansk, gde je ranjeno sedam ljudi i oštećeno više zgrada. Noćni napadi su nastavljeni i dok se intenziviraju napori da se pregovara o okončanju rata. Rusija je saopštila da je oborila 77 ukrajinska drona na nekoliko lokacija tokom noći. Posle razgovora na Floridi, Zelenski je na Telegramu naveo da je "Ukrajina posvećena nastavku iskrene saradnje sa američkom stranom kako bi se postigao pravi mir", dodajući da su se dve strane saglasile o sledećim koracima i formatu razgovora, ne navodeći druge detalje. Zelenski će se razgovarati s evropskim saveznicima kada poseti London u ponedeljak kako bi razgovarao o mirovnom procesu s britanskim premijerom Kirom Starmerom (Keir), francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrich Merz). "Ukrajina može računati na našu nepokolebljivu podršku. To je cela poenta napora koje smo preduzeli kao deo Koalicije voljnih", naveo je Makron na X u subotu. Nastavak razgovora o naporima koje predvode SAD za okončanje rataFrancuski predsednik je rekao da će grupa "razmotriti" mirovne pregovore. Evropa se suprotstavila ranim verzijama mirovnog plana koji iznele SAD i nastojala je da dobije podršku Vašingtona za svoje predloge. Makron, Merc, Starmer i Zelenski su učestvovali na virtuelnom sastanku "koalicije voljnih" pre oko dve nedelje, gde su razgovarali o planovima za slanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajinu u slučaju prekida vatre. Nedavna užurbana diplomatska aktivnost za okončanje rata pokrenuta je kada je američki mirovni plan od 28 tačaka procurio u medije u novembru. Taj prvobitni predlog je izgleda u velikoj meri bio naklonjen Rusiji, iako je od tada pretrpeo nekoliko izmena kako bi se više uzele u obzir zabrinutosti Kijeva. Poslednja verzija predloga nije objavljena. Bela kuća je vršila pritisak na Kijev i Moskvu da se dogovore o planu za okončanje rata, ali zasad nema puno naznaka napretka, uprkos tome što su obe strane uključene u proces koji predvode SAD. "Nastavićemo ove napore zajedno sa Amerikancima kako bismo Ukrajini pružili bezbednosne garancije, bez kojih ne može biti čvrstog i trajnog mira", nastavio je Makron u svom postu. "Rusija je zarobljena u eskalatornom pristupu i ne traži mir", napisao je Makron, dodajući: "Moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju da je primoramo da sklopi mir." U američkom sažetku razgovora Ukrajine i SAD u Majamiju objavljenom kasno u petak navedeno je da su se "obe strane složile da pravi napredak ka bilo kakvom sporazumu zavisi od spremnosti Rusije da pokaže ozbiljnu posvećenost dugoročnom miru, uključujući korake ka deeskalaciji i prestanku ubijanja". Teritorijalne i bezbednosne garancije su već dugo spore tačke u razgovorima o dogovoru za okončanje rata. Ukrajina tvrdi da bi pravedan kraj rata uključivao pouzdane bezbednosne garancije i da je ne bi primorao da preda više teritorije Rusiji. Razgovorima u Majamiju prethodila je poseta Kušnera i Vitkofa Moskvi. Tramp je 3. decembra rekao da je američka delegacija imala "veoma dobar sastanak" s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da veruju da bi on "voleo da vidi kraj rata", mada razgovori nisu doveli do nekog proboja.

Dva organizatora maratona održanog u Iranu uhapšena su pošto neke od trkačica nisu nosile obavezan hidžab, islamsku maramu koja pokriva glavu i vrat, saopštilo je u subotu iransko pravosuđe. "Uprkos prethodnim upozorenjima u vezi s potrebom da se poštuju važeći zakoni i propisi zemlje, kao i verski, običajni i profesionalni principi... događaj je održan na način koji je kršio javni red i pristojnost", preneo je navode lokalnog tužilaštva medij Mizan. "Uzimajući u obzir prekršaje koji su se dogodili i na osnovu zakona i propisa, podneta je krivična prijava protiv zvaničnika i agenata koji su organizovali ovaj događaj", dodaje se u izveštaju. Mizan je naveo da su "dva glavna organizatora takmičenja uhapšena po nalozima". "Jedan od uhapšenih je zvaničnik u slobodnoj zoni Kiš, a drugi radi za privatnu kompaniju koja je organizovala trku", dodaje taj mediji. U izveštaju nije jasno navedeno da li su oni u zatvoru, mada je navedeno da je nad njima određen "sudski nadzor". Takođe, zasad nije poznato koliko je žena prekršilo zakone o hidžabu. Maraton je održan dan ranije na jugozapadnom iranskom ostrvu Kiš, privukavši oko 5.000 učesnika u odvojenim muškim i ženskim trkama. Kiš se nalazi u zoni slobodne trgovine u Persijskom zalivu. U nastojanju da se privuku turisti u trgovačke zone i na plaže, u toj zonu se zakoni o pokrivanju glave sprovode manje strogo. Nošenje hidžaba je u Iranu zakonska obaveza još od vremena posle Islamske revolucije 1979. godine i za kršenje tih zakona su predviđene duge zatvorske kazne, novčane kazne i zabrane putovanja. Zakone često sprovodi takozvana policija za moral. Smrt Mahse AminiMeđutim, poslednjih godina, sve veći broj žena i devojaka prestaje da se pokriva u javnosti, posebno u velikim gradovima, direktno prkoseći klerikalnim vladarima konzervativne islamske zemlje. Do preokreta je došlo 2022. posle smrti u pritvoru Mahse Amini, mlade žene koja je uhapšena zbog kršenja zakona o hidžabu, što je izazvalo proteste protiv establišmenta koje su predvodile žene i koji su potresli zemlju. Poslanici s tvrde linije reagovali su jačanjem mera za sprovođenje Zakona o hidžabu i čednosti. Ipak, u oprezu da ne izazove nemire, Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana kasnije je obustavio sprovođenje najoštrijih elemenata zakona. Član iranskog Saveta za svrsishodnost, koji služi kao savetodavno telo vrhovnom vođi zemlje, rekao je da pojačani zakoni o hidžabu nisu primenljivi. Mohamed Reza Bahonar je u oktobru rekao novinarima da u suštini "ne postoji obavezni zakon o hidžabu na snazi", što je izazvalo negodovanje među tvrdokornim pristalicama, ali je odražavalo situaciju na terenu u većini većih gradova. To pitanje je stvorilo podelu između poslanika s tvrde linije i onih umerenijih. Predsednik Masud Pezeškijan – koga mnogi smatraju umerenim – odbio je da ratifikuje zakon usvojen u parlamentu kojim bi se uvele strože kazne za žene koje ignorišu kodeks oblačenja. Izvori: Radio Farda, AFP

Zvaničnici SAD i Ukrajine razgovarali su u subotu treći dan zaredom, ali nisu objavili da je došlo do pomaka, dok su Rusija i Ukrajina nastavile uzajamne vazdušne napade dok se rat približava svojoj četvorogodišnjici. Do kasnog popodneva po lokalnom vremenu u subotu, nisu objavljena zvanična saopštenja sa sastanka u Majamiju, mada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da se pridružio svom pregovaračkom timu na "konstruktivnom" telefonskom razgovoru s predstavnicima SAD koji su učestvovali u razgovorima. "Upravo sam imao dug i sadržajan telefonski razgovor s (predstavnicima SAD) Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zajedno sa (ukrajinskim pregovaračima) Andrijem Hnatovim i Rustemom Umerovim", napisao je Zelenski na X. On je rekao da je zahvalan "na veoma fokusiranoj, konstruktivnoj diskusiji". "Obradili smo mnoge aspekte i prošli kroz ključne tačke koje bi mogle da obezbede kraj krvoprolića i eliminišu pretnju od nove ruske invazije punih razmera, kao i rizik da Rusija ne ispuni svoja obećanja, kao što se više puta dešavalo u prošlosti", dodao je on, ne navodeći vreme razgovora. Zelenski je rekao da je Kijev "posvećen nastavku iskrene saradnje sa američkom stranom kako bi se postigao pravi mir" i da su usaglašeni "sledeći koraci i format za razgovore sa SAD". On je, međutim, upozorio da se "ne može o svemu razgovarati telefonom" i da čeka lični brifing od svog tima, potencijalno pre planiranog odlaska u London u ponedeljak kako bi se sastao s liderima evropskih zemalja koje podržavaju Ukrajinu. U američkom sažetku razgovora objavljenom kasno u petak navedeno je da su se "obe strane složile da pravi napredak ka bilo kakvom sporazumu zavisi od spremnosti Rusije da pokaže ozbiljnu posvećenost dugoročnom miru, uključujući korake ka deeskalaciji i prestanku ubijanja". Ukrajinci obavešteni o razgovorima u MoskviVitkof i Kušner su tokom tri dana razgovora obavestili Hnatova, načelnika Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga, i Umerova, sekretara ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i glavni pregovarač, o razgovorima koji su vodili u Moskvi s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Vitkof je navodno razgovarao sa Putinom skoro pet sati 2. decembra u Kremlju, ali su ruski zvaničnici rekli da u razgovorima "nije postignut nikakav kompromis". Nedavna užurbana diplomatska aktivnost oko okončanja rata pokrenuta je kada je američki mirovni plan od 28 tačaka procurio u medije u novembru. Taj prvobitni predlog je izgleda u velikoj meri bio naklonjen Rusiji, iako je od tada pretrpeo nekoliko izmena kako bi se više uzele u obzir zabrinutosti Kijeva. Poslednja verzija predloga nije javno objavljena. Posle razgovora u Rusiji, Putin je rekao da je spreman da nastavi da se sastaje s Amerikancima "koliko god puta bude potrebno". Kasnije je ruski predsednik zauzeo prkosniji ton, rekavši za indijske medije u petak tokom posete Nju Delhiju da ukrajinske trupe treba da u potpunosti napuste područje Donbasa na istoku Ukrajine ove nedelje ili će Rusija "osloboditi te teritorije silom". Zelenski ide u LondonLideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke trebalo bi da se sastanu sa Zelenskim u Londonu u ponedeljak kako bi razgovarali o mirovnom procesu. "Ukrajina može računati na našu nepokolebljivu podršku. To je cela poenta napora koje smo preduzeli kao deo Koalicije voljnih", naveo je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) na X uoči sastanka, koji organizuje britanski premijer Kir Starmer (Keir). "Nastavićemo ove napore zajedno s Amerikancima kako bismo Ukrajini pružili bezbednosne garancije, bez kojih ne može biti čvrstog i trajnog mira", napisao je Makron. "Rusija je zarobljena u eskalatornom pristupu i ne traži mir", napisao je Makron, dodajući: "Moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju da je primoramo da sklopi mir." Glavne tačke sporenja ostaju između dve strane, uključujući i one oko pružanja bezbednosnih garancija Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma i teritorijalnih ustupaka. Rusija trenutno kontroliše oko petinu teritorije Ukrajine, uključujući velike delove Donbasa koji se sastoji od Donjecke i Luganske oblasti. Rusija je poslednjih nedelja intenzivirala napade na energetski sektor i infrastrukturu Ukrajine, gađajući elektrane i železnička čvorišta dok s približavanjem zime padaju temperature. Ukrajinska vojska je u subotu saopštila da je Rusija tokom noći lansirala 653 drona i 51 raketu, od čega je oboreno 585 dronova i 30 raketa. Postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote u Černigovskoj, Zaporiškoj, Lavovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti bila su glavne mete, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo za razvoj zajednica i teritorija, dodajući da je 9.500 potrošača bilo bez grejanja, a 34.000 bez vodosnabdevanja u južnoj Odeskoj oblasti u subotu ujutru. Dotle su neprovereni snimci kružili ruskim Telegram kanalima koji su izgleda prikazivali ukrajinski napad na rusku rafineriju nafte u Rjazanju. Ukrajinska vojska je saopštila da je gađala rafineriju kako bi smanjila "sposobnosti ruskih oružanih snaga", navodeći da je taj objekat "jedna od najvećih rafinerija nafte u Rusiji". Ukrajinska vojska je takođe saopštila da je pogodila metalurški kombinat Alčevsk u Luganskoj oblasti koju je okupirala Rusija. Navela je da se postrojenje koristi za proizvodnju komponenti koje se koriste u granatama koje se ispaljuju na ukrajinske gradove.

Šefica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je u subotu da SAD ostaju najveći saveznik Evrope, nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) u važnom strateškom dokumentu navela da se Evropa suočava s "civilizacijskim brisanjem" i da bi jednog dana mogla da izgubi status pouzdanog saveznika. Nova Nacionalna bezbednosna strategija SAD, objavljena na sajtu Bele kuće rano u petak, kritikuje Evropsku uniju kao antidemokratsku, navodeći da Evropi nedostaje samopouzdanja, kao i da cilj SAD treba da bude da "pomognu Evropi da ispravi svoju trenutnu putanju". "Ima mnogo kritika, ali mislim da su neke od njih i tačne, ako pogledate Evropu, ona je potcenjivala sopstvenu moć prema Rusiji", rekla je Kalas na panelu na Doha forumu u Kataru. Navodeći da bi Evropa trebalo da bude samouverenije, ona je rekla da su "SAD i dalje naš najveći saveznik". "Mislim da se nismo uvek slagali po različitim temama, ali mislim da je opšti princip i dalje tu. Mi smo najveći saveznici i trebalo bi da se držimo zajedno", rekla je Kalas. Nova Nacionalna bezbednosna strategija Vašingtona kritikuje Evropu uz ocenu da je previše regulisana i da se suočava s "civilizacijskim brisanjem" zbog imigracije. U dokumentu je praktično stavljen na papir zaokret Trampove administracije u odnosu na Evropu, koju su SAD optužile da zloupotrebljava američku velikodušnost, u radikalnom odstupanju od prethodne politike SAD. Izvori: Reuters, AFP

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković izjavio je da je "vraćanje srpskih opština na severu Kosova narodu" od velikog značaja za "budućnost i opstanak srpskog naroda". Petković je to saopštio posle sastanka sa predstavnicima Srpske liste koji su 5. decembra preuzeli mandate odbornika i funkcije gradonačlenika u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Sastanak je održan u Raški na jugu Srbije. "Dolaze bolja vremena i na Kosovu i Metohiji", napisao je Petković na Instagramu. On je naveo i da je "Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem uvek tu da podrži svoj narod" i "osigura očuvanje mira i stabilnosti". Predstavnici Srpske liste, koja ima podršku zvaničnog Beograda, lokalnu vlast preuzimaju tri godine nakon kolektivnog istupanja Srba iz institucija Kosova kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Novi gradonačelnici su 5. decembra preuzeli dužnost u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Oni su položili zakletvu uz kosovske simbole i zakone. Prethodno je zakletvu položilo i 14 od 15 odbornika. Nije bio prisutan jedino Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije koji se ne nalazi na Kosovu jer je tražena osoba zbog pronađenog oružja na njegovom imanju, što je on negirao. Srpska lista je tokom predizborne kampanje za lokalne izbore priznala da je pogrešila što je napustila institucije, te navela kako je ta odluka bila doneta da bi se skrenula pažnja međunarodne zajednice na "težak položaj" Srba. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao je 3. decembra da će novi gradonačelnici, Milan Radojević u Severnoj Mitrovici, Zoran Todić u Leposaviću, Dragiša Milović u Zvečanu i Miloš Perović u Zubinom Potoku, po preuzimanju dužnosti tražiti uvid u kompletnu dokumentaciju. Srpska lista je ranije najavljivala da će poništiti "nelegalne" odluke albanskih gradonačelnika, koji su od maja 2023. vodili ove opštine. Iz EU su nakon oktobarskih izbora za Radio Slobodna Evropa izrazili očekivanje da će novoizabrane opštinske vlasti na severu Kosova, u saradnji sa centralnim institucijama, u narednom periodu "konstruktivno pristupiti rešavanju potreba i zahteva stanovništva kroz institucije i u skladu sa zakonima".

Francuski tužioci pokrenuli su istragu nakon sumnji da su dronovi letjeli iznad baze nuklearnih podmornica na atlantskoj obali u četvrtak kasno uveče, izjavio je u petak tužilac nadležan za vojne poslove u gradu Ren. Jean-Marie Blin rekao je da su letovi dronova prijavljeni od oko 19:00 u četvrtak do 1:00 ujutro u petak. On je negirao medijske navode da je žandarmerija pucala na sumnjive dronove, ali je potvrdio da su preduzete "preventivne mjere". Letovi dronova, uglavnom nepoznatog porijekla, zabilježeni su u evropskom vazdušnom prostoru posljednjih mjeseci. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nazvala je ova kršenja vazdušnog prostora "hibridnim ratom". Rusija redovno negira optužbe da stoji iza ovih upada. Baza Ile Longue na sjeverozapadu Francuske je mjesto gdje su raspoređene podmornice na nuklearni pogon, prema web-stranici francuske mornarice. Svaka podmornica opremljena je sa 16 balističkih raketa koje nose više nuklearnih bojevih glava. Blin je rekao da je istraga trenutno fokusirana na to da li su dronovi zaista bili na nebu. "Neki od izvještaja mogu biti potpuno izmišljeni, dok su drugi mnogo ozbiljniji." Dodao je da su prijave stigle od različitih osoba koje su bile na mjestu događaja, uključujući žandarme i vojne oficire.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država(SAD)Donald Trump postao je prvi čovjek koji je primio novu nagradu za mir koju dodjeljuje FIFA tokom izvlačenja žrijeba za Svjetsko prvenstvo 2026. Prilikom predstavljanja nagrade za mir, FIFA je navela da je Trump "donio mir u mnoge zemlje svijeta, postigao primirja i pokrenuo diplomatske procese". Američki lider, kako je rečeno, "zaustavio je osam ratova, uključujući jedan sukob između Kosova i Srbije". Gianni Infantino, predsjednik Svjetske fudbalske organizacije, uručio je nagradu Trumpu na ceremoniji u Kennedy Centru u Vašingtonu. "Ovo je zaista jedna od najvećih počasti u mom životu. Spasili smo milione života. Na primjer, u Kongu – više od 10 miliona je poginulo, a išli su ka još 10 miliona vrlo brzo. Takođe sa Indijom i Pakistanom, zaustavili smo ratove, u nekim slučajevima neposredno prije nego što su počeli. Svijet je sada sigurnije mjesto. SAD prije godinu dana nisu bile u tako dobroj situaciji", rekao je Trump nakon što je primio nagradu. Infantino je rekao da je Trump osvojio ovu nagradu zbog "izuzetnih poteza" u promociji mira i jedinstva širom svijeta. FIFA je u novembru najavila da će dodjeljivati ovu godišnju nagradu kako bi odala priznanje ljudima koji donose "nadu za nove generacije". Američki predsjednik je više puta izjavio da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir zbog svoje uloge u zaustavljanju osam sukoba tokom ove godine, uključujući i postizanje primirja u Gazi. Ipak, Nobelovu nagradu za mir ove godine osvojila je opoziciona liderka iz Venecuele, Marina Corina Machado. Američki lider je organizaciju Svjetskog prvenstva postavio u središte svog drugog predsjedničkog mandata. Svjetsko prvenstvo će se održati narednog ljeta u SAD-u, Kanadi i Meksiku.

Policija u Kragujevcu saopštila je da je podnela krivičnu prijavu protiv R.P. zbog sumnje da je bez građevinske dozvole gradio stambeno-poslovni objekat u ovom gradu u centralnoj Srbiji. Na ovom gradilištu se 28. novembra urušio potporni zid, zbog čega je i deo pristupne saobraćajnice susednog naučnog kompleksa pao u više metara duboku rupu. Policija je saopštila da se sumnja da je R.P. kao odgovorno lice privrednog društva "RP Invest 1980" izvodio nelegalne građevinske radove na izgradnji objekta. Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pisao, reč je biznismenu sa severa Kosova Radošu Petroviću. On je nakon urušavanja pristupnog puta za RSE izjavio da su problemi sa dokumentacijom "samo tehnički". "Ne mogu sad ja da okrivljujem ni sebe, a ni nekog drugog. To bi bilo mnogo glupo. Meni je najvažnije je da nema nastradilih", rekao je Petrović. Prema zvaničnom registru, "RP Invest 1980" je zahtev za dobijanjem građevinske dozvole podneo 17. novembra 2025. a taj zahtev mu je odbijen samo dan pre urušavanja puta pored gradilišta. U dokumentu o odbijanju dozvole navodi se, između ostalog, da gabariti podzemnih etaža nisu u skladu sa prikazanim gabaritima u lokacijskim uslovima i urbanističkim projektom. Navodi se i da "temeljna ploča i zidovi sa svim slojevima ne mogu prelaziti granice susednih parcela". Zgrada je imala gotovo šest spratova kada je građevinska inspekcija prvi put posetila gradilište 21. novembra, nedelju dana pre incidenta. Tek tada je naređeno zaustavljanje radova. Firma "RP Invest 1980", čiji je zvanični vlasnik Jelena Petrović, supruga Radoša Petrovića, registrovana je u Kragujevcu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, i prema podacima registra ima samo dva zaposlena. U prethodnoj godini, prema podacima iz finansijskih izveštaja, ostvarila je prihod od 15 miliona evra. Na istoj adresi na kojoj je registrovana firma, nalaze se "Green Park Building" i "RP euro Invest" čiji je Pretović suvlasnik. Prema podacima sa zvaničnog sajta "RP Invest 1980", preko ovih kompanija izgrađeno je 100.000 metara kvadratnih stambenih i stambeno-poslovnih zgrada, samo u Kragujevcu. Radoš Petrović suvlasnik je i kompanije "RP Gradnja KM DOO Kosovska Mitrovica". Preko njegove kragujevačke kompanije bio je izvođeč radova na poslovima koje je finasirala Vlada Srbije na severu Kosova.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je pritvor opozicionom odborniku iz Novog Sada Miši Bačulovu. Bačulov se krivičnom prijavom sumnjiči za pripremu dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. On je prvo bio uhapšen 31. oktobra u Novom Sadu, nakon objavljivanja snimka njegovog razgovora sa "medicinskim radnikom" sa kojim je navodno dogovarao da bude otrovan kako bi za to mogao da optuži predsednika Srbije. Bačulov se sumnjiči i da je 2. novembra, dok je bio u bolnici, preko telefona "koordinirao nasilje" na javnim skupovima. On je negirao takve optužbe. Opozicioni odbornik grupe građana "Budi heroj" u Skupštini Novog Sada je više puta hapšen od početka antivladinih protesta u Srbiji. Demonstranti, predvođeni studentima, traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih izbora.

Panel za žalbe i prigovore (PZAP) odlučio je da ovjeri Srpsku listu za prijevremene parlamentarne izbore 28. decembra. U odluci objavljenoj 5. decembra, PZAP je naveo da Centralna izborna komisija nije pružila "nijedno obrazloženje" za odbijanje preporuke o ovjeri Srpske liste za učešće na izborima. "… Prihvata se preporuka Kancelarije za certifikaciju i finansijsku kontrolu u CIK-u, od 2. decembra, ovjerava se politički subjekt Srpska lista za učešće na prijevremenim izborima", stoji u odluci objavljenoj 5. decembra. Prema PZAP-u, odluka CIK-a je "nedovoljna, nepotpuna i ne razmatra ključna pitanja i činjenice koje se odnose na procjenu zakonskih uslova za ovjeru političkog subjekta". Navedeno je i da je Srpska lista ispunila uslove predviđene zakonom za učešće na izborima. Srpska lista je putem saopštenja rekla da je zvanično obaviještena od PZAP-a da je prihvaćena žalba ovog subjekta protiv "nezakonite" odluke CIK-a. "Ovo je mala, ali važna pobjeda srpskog naroda", navela je Srpska lista. Na sjednici 2. decembra, preporuka za ovjeru Srpske liste – glavne partije Srba na Kosovu koja uživa podršku Beograda – dobila je samo dva glasa za, dva protiv, dok je sedam članova bilo uzdržano. Članovi pokreta Samoopredjeljenje u CIK-u, Sami Kurteši i Alban Krasnići, bili su jedini koji su glasali protiv. Kurteši je tokom sjednice rekao: "Uvijek sam govorio da ova partija radi protiv interesa Kosova". Odluka je kritikovana od strane Srbije i osuđena od međunarodne zajednice. Ovo je treći put ove godine da se Srpska lista suočila s pokušajima da joj se onemogući učešće na izborima, bilo parlamentarnim ili lokalnim. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini objavila je u srijedu na Facebooku da su pokušaji pokreta Samoopredjeljenje da blokira ovjeru Srpske liste "kratkovidni i razdorni". Kancelarija Evropske unije u Prištini naglasila je da je "politizacija CIK-a od strane pokreta Samoopredjeljenje i drugih političkih partija štetna za inkluzivan izborni proces". Jonathan Hargreaves, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva, izjavio je da je "zabrinut" zbog posljednjeg pokušaja političkih aktera da onemoguće Srpskoj listi učešće u izbornim procesima. "Takvi postupci rizikuju da naruše teško stečeni ugled Kosova kao multietničke demokratije i da oštete odnose sa njegovim bliskim partnerima", napisao je Hargreaves na Facebooku. Ambasada Njemačke izrazila je "žaljenje zbog opstruktivnog ponašanja nekih članova" CIK-a. "Izborni proces i tehničke pripreme za izbore moraju biti oslobođeni političkih manipulacija političkih aktera", objavila je ambasada na Facebooku. Ni za parlamentarne izbore 9. februara, niti za lokalne izbore 12. oktobra, CIK nije ovjerio Srpsku listu. Odluku je kasnije poništio PZAP.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu bivšoj državnoj sekretarki Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Dijani Hrkalović i naložio da se suđenje ponovi. Hrkalović je u januaru prvostepeno osuđena na godinu i četiri meseca zatvora jer je iskorišćavanjem položaja u MUP-u kočila istrage i procesuiranje kriminala. Sud je ukinuo i deo presude kojom je krivice oslobođen njen saradnik, bivši načelnik Službe za specijalne istražne metode MUP-a Dejan Milenković, pa će i njemu suđenje biti ponovljeno. Miloradu Šušnjiću, bivšem načelniku Policijske uprave Novi Sad je potvrđena osuđujuća presuda, ali mu je kazna povećana sa jedne na četiri godine zatvora. Apelacioni sud je kao obrazloženje odluke naveo bitne povrede postupaka. Dijana Hrkalović je u prvostepenom postupku osuđena za krivično delo trgovina uticajem. Ona je optužena da je u tri različita slučaja uticala na saradnike Milenkovića i Šušnjića da postupe suprotno službenom položaju. U jednom od njih, od Milenkovića je tražila da Višem sudu i tužilaštvu ne dostavlja izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka kojem se tada sudilo za ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića. Belivuk je kasnije uhapšen i optužen za organizovani kriminal, više ubistava, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja. Suđenje Dijani Hrkalović za trgovinu uticajem trajalo je skoro tri godine tokom kojih su ispitani brojni svedoci, izvedeni pisani dokazi i emitovano više dokaznih video snimaka.

Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Tjurdenjev izjavio je da i dalje postoji mogućnost da ta kompanija od Sjedinjenih Američkih Država dobije licencu za nesmetan rad, dok traju pregovori o promeni vlasničke strukture. "Spremni smo da, u tom slučaju, u što kraćem roku startujemo Rafineriju. Po svim aktuelnim pitanjima sarađujemo sa državnim organima Srbije i imamo njihovu podršku", naveo je Tjurdenjev u internom saopštenju zaposlenima koje su preneli beogradski mediji. NIS je za Radio Slobodna Evropa potvrdio autentičnost saopštenja. Ova kompanija je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog udela u vlasništvu. Tjurdenjev je naveo i da je poslednjom licencom SAD kompaniji dat rok za promenu vlasničke strukture do februara 2026. godine. "Ovaj proces vode akcionari, odnosno vlasnici kompanije, a prema informacijama kojima raspolažemo akcionari aktivno pregovaraju sa nekoliko zainteresovanih strana", rekao je on. Usled nedostatka sirove nafte, što je posledica sankcija, NIS-ova Rafinerija u Pančevu je 2. decembra obustavila rad. Tjurdenjev je rekao da je u ovom trenutku glavni zadatak kompanije da održava stabilnost poslovanja, "koliko je moguće u postojećim okolnostima". "Rad naše rafinerije, a posledično i HIP Petrohemije, trenutno je obustavljen zbog nedostatka sirove nafte. Tržište snabdevamo derivatima iz unapred spremljenih rezervi", rekao je Tjurdenjev. Ministarka energetike: Radimo na mehanizmu snabdevanjaMinistarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je 5. decembra da veruje da ruski većinski vlasnici "u dobroj volji vode pregovore o prodaji svog udela sa zainteresovanim stranama". Ona navela da država radi na "uspostavljanju efikasnog mehanizma snabdevanja tržišta naftnim derivatima" u uslovima sankcija NIS-u, u koji će biti uključene i male privatne benzinske stanice. "Ukoliko bi NIS-ove benzinske stanice prestale sa radom, očekujemo izazove i male privatne benzinske stanice su značajne za ravnomerno snabdevanje tržišta i biće uključene u ovaj mehanizam, kada i ako do toga dođe", rekla je Handanović. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Sankcije NIS-u su prethodno odlagane osam puta.

Netflix kupuje televizijske i filmske studije, kao i odjeljenje za striming kompanije Warner Bros Discovery za 72 milijarde dolara, objavile su kompanije. Sporazum je postignut nakon što su se "Netflix" i "Paramount Skydance" sedmicama nadmetali za kupovinu. Na kraju je "Netflix" dao bolju ponudu od 28 dolara po akciji. Kupovina vlasnika poznatih franšiza, uključujući "Igre prijestolja", "DC Comics i "Harry Potter", dodatno će pomjeriti ravnotežu moći u Holivudu u korist striming giganta, prenosi BBC. Analitičari smatraju da se "Netflix" odlučio na kupovinu jer želi da osigura dugoročna prava na hit serije i filmove i da se manje oslanja na spoljne studije. Kompanija se širi i na segment igara i traži nove načine za rast nakon uspjeha akcije protiv dijeljenja lozinki. Sporazum će se vjerovatno suočiti sa snažnom antimonopolskom provjerom u Evropi i SAD, jer bi najvećem svjetskom striming servisu dao vlasništvo nad rivalom koji je dom "HBO Max" i može da se pohvali sa gotovo 130 miliona pretplatnika. Suizvršni direktor Netflixa Ted Sarandos rekao je da se sada kombinovanjem biblioteke serija i filmova Warner Brosa sa platformom za streaming, "može publici pružiti više onoga što vole". Drugi suizvršni direktor Netflixa Greg Peters rekao je da dogovor znači da Netflix može predstaviti proizvode Warner Brosa široj publici. David Zaslav, predsjednik i izvršni direktor Warner Brosa, rekao je da ova objava "kombinuje dvije najveće kompanije za pripovijedanje na svijetu".

Vlada, sindikati i organizacije poslodavaca postigli su dogovor o glavnim tačkama nacrta državnog budžeta Bugarske za 2026. godinu, koji je bio povod da hiljade ljudi izađe na proteste širom zemlje ove sedmice. Ministrica finansija Temenužka Petkova na brifingu za medije 5. decembra rekla je da su se dogovorili da vlast odustane od spornih budžetskih tačaka koje su bile povod za proteste, a to su povećanje plata u javnom sektoru na štetu većih poreza i doprinosa za osiguranje za privatni sektor. Vijest dolazi nakon što je Petkova ranije 5. decembra održala još jedan sastanak sa predstavnicima velikih poslovnih organizacija i sindikata. Nakon toga, objavila je da su se dogovorili nekoliko stavki. Dogovoreno je da porez na dividendu ostane 5 posto umjesto 10 posto u prethodnom nacrtu, da se ukine povećanje doprinosa za socijalno osiguranje za 2 procentna poena, te da se ukine obaveza preduzeća da u maloprodaji koriste softver za upravljanje prodajom koji odobre institucije. Usaglasili su se i da se ukine automatski mehanizam za određivanje visine naknada u sektorima kao što su "Odbrana" i "Sigurnost", što bi ih još jednom povećalo. Ovaj automatski mehanizam fiksirao je plate u nekoliko oblasti sa prosječnom platom u zemlji. Petkova je prvobitno rekla da će ovo odnositi samo na plate u sektorima "Sigurnosti" i "Odbrane", ali je kasnije spomenula "sve" sektore u kojima se formula primjenjuje. Osim toga, sindikati i poslodavci su se takođe dogovorili o maksimalnom prihodu socijalnog osiguranja, pto je nešto niže od početnog prijedloga. Novi nacrt budžeta trebao bi biti podnesen na razmatranje Narodnoj skupštini 8. novembra. Ovo se dogodilo nakon što je zemlju zahvatili rekordni protesti koji su počeli zbog budžeta, ali su se pretvorili u demonstracije protiv vlade stranaka GERB, DPS, BSP i ITN-a u cjelini. Vlada je povukla prethodnu verziju budžeta za 2026. godinu i saopštila da će pripremiti novi. Međutim, odbija da podnese ostavku, kako su zahtijevali demonstranti, predsjednik Rumen Radev i opozicija. Stoga je 5. decembra opoziciona koalicija PP-DB, uz pomoć stranaka APS i MECH, podnijela zahtjev za izglasavanje nepovjerenja kabinetu.

Ono za šta se sumnja da je napad ukrajinskog drona potresao je čečensku prijestonicu Grozni rano 5. decembra, samo nekoliko sati nakon što su se ukrajinski pregovarači sastali s američkim zvaničnicima na Floridi. Korisnici društvenih mreža objavili su na internetu video snimke koje je potvrdio Radio Slobodna Evropa, a koji prikazuju ogromnu rupu u neboderu u Groznom, u napadu koji je izveden na manje od kilometra od rezidencije čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Regionalni zvaničnici još nisu javno komentarisali napad, ali su izvori za RSE program Caucasus.Realities rekli da su se u glavnom gradu Čečenije dogodile najmanje još četiri eksplozije nakon što je napad dronom pogodio kompleks nebodera u kojem se nalaze vladine kancelarije. Izvori su rekli da su u eksplozijama oštećene prazna policijska stanica u Gudermesu i zgrada Federalne službe sigurnosti (FSB) u Ačhoj-Martanu. Ni u jednom od incidenata niko nije poginuo, prema dostupnim podacima. Bez detalja o sastanku na FloridiKasno 4. decembra, ukrajinski pregovarači sastali su se sa američkim specijalnim izaslanikom Steveom Witkoffom kako bi razgovarali o njegovoj posjeti Kremlju ranije ove sedmice, gdje je razgovarao skoro pet sati sa Vladimirom Putinom, gdje je ruski lider udvostručio svoje tvrdokorne uslove za okončanje rata protiv Ukrajine. Ni američki ni ruski zvaničnici nisu javno iznijeli detalje razgovora. "Naš zadatak sada je da dobijemo potpune informacije o tome šta je rečeno u Moskvi i koje je druge izgovore Putin smislio da produži rat i izvrši pritisak na Ukrajinu", rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski na društvenim mrežama kasno 4. decembra. "Ukrajina je spremna za svaki mogući razvoj događaja i naravno da ćemo sarađivati što konstruktivnije sa svim partnerima kako bismo osigurali da se postigne mir - i da to, na kraju krajeva, bude dostojanstven mir", dodao je. Putin je 4. decembra ponovio svoje dugogodišnje i nepopustljive zahtjeve za suverenitet i vojnu silu Ukrajine u intervjuu za India Today. "Sve se svodi na ovo: Ili ćemo silom osloboditi ove teritorije ili će ukrajinske trupe napustiti ove teritorije i prestati se boriti tamo", rekao je Putin za kanal u unaprijed snimljenom intervjuu objavljenom uoči njegovog putovanja u Indiju. Posjeta Moskvi američke delegacije, u kojoj je bio i Jared Kushner, zet predsjednika Donalda Trumpa, uslijedila je gotovo dvije sedmice nakon što je objavljen mirovni plan koji su sastavile SAD, a koji se smatra izrazito povoljnim za Rusiju. Plan je odražavao većinu, ako ne i sve nefleksibilne zahtjeve koje je Moskva postavila Ukrajini od prije potpune invazije u februaru 2022. godine. Ukrajinski zvaničnici i evropski saveznici Kijeva od tada pokušavaju pronaći prihvatljivu alternativu. Ukrajinski zvaničnici sastali su se i s američkim državnim sekretarom Marcom Rubiom. Witkoff, investitor u nekretnine bez prethodnog diplomatskog iskustva, nije dao nikakav komentar medijima prije odlaska iz Moskve. To je bilo Witkoffovo šesto putovanje u rusku prijestolnicu od januara - jedan od pokazatelja koliko je teško bilo okončati borbe, uprkos Trumpovom insistiranju da ih može okončati u roku od 24 sata od stupanja na dužnost. Potpredsjednik SAD-a JD Vance priznao je te poteškoće, u intervjuu koji je kasno 4. decembra emitirala NBC News. "Mislim da smo zaista mislili - a čuli ste predsjednika kako to govori milion puta - da bi to bio najlakši rat za riješiti. A ako biste rekli da je mir na Bliskom istoku lakše postići nego mir u Istočnoj Evropi, rekao bih vam da ste ludi", rekao je Vance. "Mislim, ako vam išta znači, da smo postigli veliki napredak, ali još nismo sasvim prešli ciljnu liniju", dodao je.

Komisija za nestala lica Vlade Crne Gore saopštila je, da je nakon rezultata DNK analize Međunarodne komisije u Hagu i antropološkog pregleda, preliminarno potvrđen identitet dva člana porodice Klapuh, Feride i Sene. Njihova tijela pronađena su 4. juna ove godine na starom muslimanskom groblju u Nikšiću. Tročlanu porodicu Klapuh iz Foče, u Bosni i Hercegovini, pripadnici Vojske Republike Srpske ubili su 1992. godine na teritoriji opštine Plužine, oko 60 kilometara udaljenom od Nikšića. Tijelo trećeg člana, Hasana Klapuha nije nađeno, pa je Komisija najavila novi pregled i proširenje zone ekshumacije na istom lokalitetu, kako bi se pronašlo, a onda i identifikovalo na isti način. "Posmrtni ostaci preliminarno identifikovanih lica biće predati Institutu za nestale osobe Bosne i Hercegovine, koji će u saradnji sa Tužilaštvom i vještakom sudske medicine sprovesti postupak konačne identifikacije. Nakon toga ostaci će biti predati porodici radi dostojanstvenog ispraćaja i ukopa", saopšteno je iz Komisije. Kako je ubijena porodica Klapuh?U julu 1992. članovi porodice Klapuh, piše u sudskim spisima, odlučili su da napuste ratnu BiH i izbjegnu u Crnu Goru, u kojoj nije bilo sukoba. Oni su zamolili pripadnike Vojske Republike Srpske, među njima i jednog komšiju, da im pomognu i platili uslugu. "Oni su nam prijatelji, u Foči se puca, pa radi bezbjednosti hoće da nas prevezu", kazao je Hasan Klapuh na granici 6. jula 1992. godine, piše u sudskim dokumentima. Porodica je granicu prešla automobilom koje je vozio Zoran Vuković. Zaustavili su se na mostu iznad kanjona Piva, koji se nalazi blizu Plužina. Vidoje Golubović jedini koji je prisustvovao suđenju, ispričao je da je prvo iz vatrenog oružja ubijen Hasan, potom njegova supruga Ferida i na kraju njihova ćerka Sena. Nakon toga su njihova tijela bacili s mosta visine oko 100 metara. Obdukcija je pokazala, piše u sudskim spisima, da su obje žene u tom trenutku bile još žive. Tri dana kasnije, po prijavi putara crnogorska policija je otkrila i identifikovala tijela i optužene, koji su bili u bjekstvu. Podgorički Viši sud je u decembru 1996. u presudi ubistva članova porodice Klapuh okarakterisao kao ratni zločin. U odsustvu je na 20 godina osudio Zorana Vukovića, Radomira Kovača, Zorana Simovića i Janka Janjića. Istovremeno je zbog neprijavljivanja krivičnog djela i počinilaca na osam mjeseci osuđen Vidoje Golubović. On je jedini koji je prisustvovao suđenju, a ostali osuđeni nisu bili dostupni pravosuđu, pa je Crna Gora za njima raspisala međunarodne potjernice. Bila je to prva presuda za ratne zločine iz 1990-ih na području Crne Gore. Šta je sa osuđenima u slučaju Klapuh?Osuđeni Zoran Simović je preminuo 2020, pokazuju podaci koje je Osnovni sud u Foči prošle godine dostavio RSE. A Osuđeni Janjić je 2020. počinio samoubistvo. Po crnogorskoj potjernici, Srbija je decembra 2015. uhapsila Zorana Vukovića, ali ga je u decembru 2016. oslobodila, nakon što su srbijanski ministri pravde Nikola Selaković i Nela Kuburović ignorisali da u zakonskom roku potpišu rešenje o njegovom izručenju Crnoj Gori. Međunarona policijska organizacija INTERPOL je jula 2021. godine obavijestila crnogorske vlasti da Vuković boravi u Foči, u kojoj je, prema presudi Haškog tribunala, počinio mučenja i silovanja. RSE je utvrdio da su se i Vuković i Kovač nalazili u biračkom spisku u Foči za izbore 2020. Vuković je prošle godine odbio da za RSE govori o slučaju Klapuh. Kovač i Vuković, koji su u Crnoj Gori osuđeni za ratne zločine, u slučaju Klapuh su osuđeni i u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu, kome su izručeni 1999. Njih je Tribunal osudio zbog ratnih zločina počinjenih na teritoriji Foče tokom ratnih devedesetih. Kovač je osuđen na 20 godina zbog za silovanja i prodavanja djevojaka. Vuković na 12 godina zbog počinjenih zločina protiv čovječnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Vuković je 2008. pušten iz zatvora u Norveškoj gdje je izdržavao kaznu, a Kovač 2013. godine. Oni su pod američkim sankcijama.

Novi gradonačelnici iz Srpske liste su 5. decembra preuzeli dužnost u četiri opštine na severu Kosova – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, što su pristalice te partije proslavile u centru Severne Mitrovice, uz zastave Srbije. Ove opštine sa srpskom većinom su od maja 2023. vodili albanski gradonačelnici jer su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavku u okviru kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Konstitutivne sednice održane su u sve četiri opštine 5. decembra, a ceremonija polaganja zakletve održana je uz državne simbole Kosova u salama. Vršilac dužnosti ministra za lokalnu samoupravu Elbert Krasnići (Elbert Krasniqi) rekao je na Fejsbuku da je "sve sprovedeno uredno i u skladu sa odredbama koje proizilaze iz Ustava Republike Kosovo" na konstitutivnim sednicama. "Želim novim gradonačelnicima uspešan mandat i dobar rad", napisao je Krasnići. Na konstitutivnoj sednici u Severnoj Mitrovici, gradonačelnik Milan Radojević je obraćajući se odbornicima rekao da su se u prethodnom periodu dešavale promene koje većinsko srpsko stanovništvo nije podržavalo. "Vreme je da zatvorimo jedno tamno vreme, vreme je da ponovo budemo ponosni na multietničnost i suživot", rekao je. Za zamenicu gradonačelnika u toj opštini izabrana je Adriana Hodžić. Prethodno je 14 od 15 odbornika položilo zakletvu. Nije bio prisutan jedino Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije koji se ne nalazi na Kosovu jer je tražena osoba zbog pronađenog oružja na njegovom imanju, što je on negirao. Inače Srpska lista je na lokalnim izborima osvojila deset odborničkih mandata, Građanska inicijativa Sever za sve dva, Srpska demokratija jedno, Demokratska partija jedno i Samoopredeljenje jedno. Srpska lista je tokom predizborne kampanje za lokalne izbore priznala da je pogrešila što je napustila institucije, te navela kako je ta odluka bila doneta da bi se skrenula pažnja međunarodne zajednice na "težak položaj" Srba. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao je 3. decembra da će novi gradonačelnici, Milan Radojević u Severnoj Mitrovici, Zoran Todić u Leposaviću, Dragiša Milović u Zvečanu i Miloš Perović u Zubinom Potoku, po preuzimanju dužnosti tražiti uvid u kompletnu dokumentaciju. Srpska lista je inače ranije najavljivala da će poništiti "nelegalne" odluke koje su donosili albanski gradonačelnici. Iz EU su nakon oktobarskih izbora za Radio Slobodna Evropa izrazili očekivanje da će novoizabrane opštinske vlasti na severu Kosova, u saradnji sa centralnim institucijama, u narednom periodu "konstruktivno pristupiti rešavanju potreba i zahteva stanovništva kroz institucije i u skladu sa zakonima".

Moldavska policija saopštila je 4. decembra da je izvršila oko 50 pretresa na više lokacija u toj zemlji i pronašla dokaze da je organizovana grupa, koja je prethodno trenirana u kampu u Srbiji, planirala da izazove nerede u Moldaviji. "Organizovana grupa je navodno delovala sa direktnom namerom da sprovodi velike nezakonite aktivnosti i u zamenu za finansijsku korist", navodi se u saopštenju moldavske policije. U saopštenju se navodi da je grupa prethodno obučena u kampu u Banji Koviljači, na zapadu Srbije, a da je cilj bio "stvaranje društvene tenzije, nakon čega bi usledilo pokretanje nasilnih protesta sa namerom da utiču na javni red i bezbednost građana Moldavije". Policija u Srbiji uhapsila je 26. septembra dve osobe koje se terete da su organizovale borbeno-taktičke obuke državljana Moldavije i Rumunije, koje su za cilj imale izazivanje nereda u Moldaviji. Hapšenja su usledila nakon što su vlasti u Kišinjevu javno upozorile na postojanje borbenih kampova u Srbiji navodeći da ih je organizovala ruska tajna služba sa ciljem destabilizacije Moldavije tokom nedavnih izbora u toj zemlji. Moskva je odbacila te optužbe. Policija u Srbiji saopštila je da je obuka sprovedena 16. jula do 12. septembra u jednom ugostiteljskom objektu u blizini Loznice na zapadu Srbije i da je kroz nju prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u oktobru da ne može da tvrdi da iza kampa stoji ruska služba, ali da je policija privela lica srpske nacionalnosti "koja su bila dostupna". Moldavska policija je 4. decembra navela da je tokom pretresa, između ostalog, zaplenila bankovne kartice, od kojih su neke su izdate od strane finansijskih institucija iz Ruske Federacije, preko 20 biometrijskih pasoša sa pečatima za prelazak granice sa Srbijom, radio stanice, dvogled, metke različitih kalibara za smrtonosno i nesmrtonosno oružje. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva spoljnih poslova Srbije nisu odmah odgovorili na upit RSE za više informacija o ovom slučaju.