Iranski parlamentarci izradili su novi nacrt zakona kojim se nastoji pojačati cenzura na internetu i dodatno ograničiti pristup internetu u zemlji. Plan regulacije cyber prostora revidirana je verzija ranijeg prijedloga zakona koji je odbačen nakon što je izazvao kritike u zemlji od oko 90 miliona stanovnika. Novi prijedlog izostavlja neke od najspornijih odredbi prethodnog zakona o zaštiti cyber prostora, ali kritičari tvrde da je cilj ostao isti. Nacrt je predstavljen parlamentarcima 26. avgusta, iako još nije poznato kada će se o njemu glasati. Koncentracija ovlaštenjaNovi zakon dodatno bi učvrstio državnu kontrolu nad internetom, a upravljanje pristupnim tačkama interneta povjerio Vrhovnom vijeću za cyber prostor, tijelu zaduženom za nadzor i filtriranje interneta u Iranu, čije članove bira vrhovni vođa zemlje. "Vrhovno vijeće za cyber prostor istovremeno je kreator pravila, zakonodavac, regulator i na neki način sudija", rekao je za Radio Farda, iranski servis RSE, iranski stručnjak za cyber sigurnost Puješ Azizedin, koji živi u Sloveniji. "Ovim planom sva ta ovlaštenja koncentrisana su u rukama Vijeća.“ Azizedin smatra da bi predloženi zakon prenio nadležnosti s vlade, prije svega Ministarstva informacionih i komunikacionih tehnologija, te smanjio mogućnost građana da pozivaju donosioce odluka na odgovornost. Zakon bi obavezao i pružaoce internet usluga da utvrđuju identitet korisnika, čime bi se dodatno ugrozila anonimnost na internetu. Internet platforme mogle bi biti kažnjene novčano ili izgubiti dozvolu za rad zbog kršenja propisa. "Iranskom korisniku ostaje internet koji je veoma ograničen i pod snažnim nadzorom", rekao je on. Neke odredbe iz odbačenog Zakona o zaštiti cyber prostora izostavljene su iz novog prijedloga, uključujući kriminalizaciju korištenja virtualnih privatnih mreža (VPN), koje skrivaju lokaciju korisnika i omogućavaju pristup blokiranim internet stranicama. Međutim, druge odredbe ostale su na snazi. Strane internet platforme morale bi uspostaviti fizičko prisustvo u Iranu, dok bi domaće platforme rizikovale visoke novčane kazne i gubitak licence za rad zbog bilo kakvih prekršaja. "Ovo nije novi plan", rekao je Azizedin. "Svaki put kada bude odbačen, vrati se pod novim imenom i u izmijenjenom obliku." Hoće li zakon 'proći'?Zakon je izrađen usred rata između Irana i Sjedinjenih Američkih Država koji je počeo u februaru. Sukob je odnio živote desetina visokih iranskih zvaničnika i dodatno učvrstio pozicije tvrdolinijaša. Rat je stvorio snažno sigurnosno okruženje u Iranu, gdje su sigurnosne snage raspoređene u većim gradovima, a kritičari vlasti hapšeni. Vlasti su gotovo tri mjeseca isključile internet, što predstavlja jedan od najdužih prekida internet veze u modernoj historiji. Posmatrači smatraju da tvrdolinijaši koriste ratne okolnosti kako bi uveli strožu kontrolu nad internetom. Ipak, novi nacrt zakona izazvao je ozbiljne primjedbe dijela vlade, uključujući Ministarstvo informacionih i komunikacionih tehnologija. Administracija reformističkog predsjednika Masuda Pezeškijana više puta se predstavljala kao naklonjena zahtjevima građana za ublažavanje internet ograničenja, iako konačnu odluku donosi vrhovni vođa.

Vršiteljica dužnosti predsjednice Kosova Albulena Haxhiu navela je da je razriješila dužnosti 18 srpskih sudija koji su podnijeli ostavke 2022. godine. Ovu odluku donijela je na prijedlog Sudskog vijeća Kosova, koje je 27. avgusta odlučivalo o zahtjevu srpskih sudija koji su tražili da povuku svoje ostavke. Odluka o razrješenju srpskih sudija uslijedila je nakon što je Haxhiu u julu razriješila dužnosti sedam srpskih tužilaca koji su podnijeli ostavke 2022. godine. Oko 130 sudija, tužilaca i administrativnih radnika u pravosudnom sistemu podnijelo je ostavke krajem novembra 2022. godine, u sklopu kolektivnog povlačenja Srba iz kosovskih institucija u četiri opštine sa srpskom većinom na sjeveru zemlje: Sjeverna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok. Taj potez, koji je potaknula Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koju podržava Beograd, uslijedio je kao znak protesta protiv odluke Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje izdaje Srbija i zamijeni ih kosovskim tablicama. Evropska unija zatražila je da se pitanje reintegracije srpskih sudija i tužilaca koji su podnijeli ostavke riješi u okviru dijaloga između dvije susjedne države. Međutim, Kosovo želi da ih razriješi dužnosti i njihova mjesta popuni kroz nove konkurse za srpske sudije i tužioce. Nakon odluke Sudskog vijeća Kosova da odbije zahtjev za povlačenje ostavki, Evropska unija reagovala je izrazivši "duboko žaljenje". "Ove odluke, čini se, nisu u skladu sa zakonima na Kosovu, redovnim procedurama i opštim zahtjevima vladavine prava na Kosovu", rekao je portparol EU, misleći na odluke Sudskog vijeća Kosova i Tužilačkog vijeća Kosova, tijela koja su odbila zahtjeve za povlačenje ostavki. Kosovske vlasti insistiraju da povratak Srba u kosovske institucije ne može biti političko pitanje, već da se mora tretirati kao pravno i ustavno pitanje. "Na prijedlog Sudskog vijeća Kosova, u skladu sa ustavnim i zakonskim nadležnostima, danas sam razriješila dužnosti 18 srpskih sudija koji su podnijeli ostavke 2022. godine", navela je Haxhiu.

Nakon objave predsednika opštine Pljevlja Darija Vraneša, u kojoj veliča osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, Više državno tužilaštvo u Podgorici prati da li ima elemenata krivičnog dela. Crnogorski mediji preneli su da je Vraneš objavio čitulju posvećenu preminulom haškom osuđeniku Ratku Mladiću, uz reči: "Hvala ti za sve što si učinio za srpski narod i pozdrav. Hristos Vaskrse Generale". Kako se navodi u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Tužilaštvo prati i ocenjuje da li u izjavama i radnjama "bilo kojih lica" postoje obeležja krivičnog dela iz njihove nadležnosti. "Ukoliko (Tužilaštvo) ocijeni da je potrebno formirati predmet povodom bilo kojeg slučaja, javnost će biti blagovremeno obaviještena", zaključuje se u odgovoru. Ratko Mladić, bivši general Vojske Republike Srpske, pred sudom u Hagu je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Umro je u bolnici u Hagu 27. avgusta. Skupština Crne Gore je u junu 2021. usvojila Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. "Zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici. Potvrđuje se riješenost države Crne Gore da u budućnosti spriječi genocid i druge ozbiljne zločine", stoji u Rezoluciji. Prema Krivičnom zakoniku Crne Gore, onaj ko javno odobrava, negira ili umanjuje težinu genocida može biti kažnjen zatvorskom kaznom. Na Mladićevu smrt je od predstavnika vlasti u Crnoj Gori prvi reagovao predsednik Skupštine Andrija Mandić, rekavši da je uputio reči saučešća porodici Ratka Mladića. Na to je reagovao i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, rekavši da odnos prema porodici preminulog Ratka Mladića ne može biti izgovor za relativizaciju ratnih zločina.

Državljanin Bosne i Hercegovine kažnjen je u Hrvatskoj uslovnom kaznom od 15 dana zatvora zbog veličanja na društvenoj mreži Ratka Mladića, osuđenog za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini, navodi se u saopštenju za javnost iz Policijske uprave ličko-senjske. Isti izvor navodi kako su muškarca istražili granični policajci iz Korenice, naselja u Lici, zbog sumnje da je "putem društvene mreže isticao slike, simbole, pjesme i tekstove kojima je javno odavao počast i iskazivao zahvalnost osobi osuđenoj za ratne zločine čime je izazvao uznemirenost, nelagodu i osjećaj povrijeđenosti kod građana". Navodi se da se radi o prekršaju iz Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira. Ističe se i da je nakon kriminalističkog istraživanja 43-godišnjak doveden pred nadležni sud, koji ga je kaznio kaznom zatvora od 15 dana uz primjenu uslovne osude. Dodaje se i da se kazna neće izvršiti ako u roku od godinu dana ne počini jedan ili više prekršaja. Iz policije nije odgovoreno na upit Radija Slobodna Evropa o identitetu uhapšenog bh. državljanina, na koji je način policija došla do spornih objava, odnosno da li je riječ o javno dostupnom profilu, prijavi građana ili drugom izvoru. Ratko Mladić je pred Haškim tribunalom osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progon i prisilno premještanje stanovništva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Krivične prijave i u BIHKrivičnim zakonom BiH kažnjivo je javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina zatvora. Iz Tužilaštva BiH su za Radio Slobodna Evropa 1. septembra naveli da u proteklom periodu nisu zaprimili nijedan izvještaj o počinjenom krivičnom djelu izazivanja nacionalne, rasne ili vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti iz člana 145a. od nadležnih policijskih agencija, na svim nivoima u BiH. "Zaprimljeno je nekoliko hiljada e-mailova građana, u kojima su prijavljene određene objave ili komentari na društvenim mrežama ili u medijskom prostoru, koje ti građani smatraju spornim. Zaprimljeno je i nekoliko prijava fizičkih lica ili predstavnika političkih stranaka ili političkih subjekata. Sve zaprimljene prijave biće analizirane od strane postupajućih tužilaca i policijskih agencija, te će o rezultatima javnost biti obaviještena naknadno", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa iz ove pravosudne institucije.

Ministra unutrašnjih poslova Kosova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) proglašen je u sredu krivim za bacanje suzavca u parlamentu 2018, na dan ratifikacije sporazuma o demarkaciji granice s Crnom Gorom. Sudija u ovom slučaju u Osnovnom sudu u Prištini Sabit Sadikaj rekao je da će odluka o krivičnom delu "upotreba oružja ili opasnog sredstva" biti objavljena 8. septembra, prenosi portal Zakletva za pravdu (Betimi për Drejtësi), koji prati suđenja na Kosovu. Na ročištu 8. septembra, strane će izneti olakšavajuće i otežavajuće okolnosti u ovom slučaju. Svečlja se 10. aprila pred sudom izjasnio da nije kriv. On nije bio prisutan na ročištu u sredu. Svečlja je proglašen krivim nekoliko dana pošto je Osnovni sud u Prištini oslobodio ministra spoljnih poslova i dijaspore u tehničkom mandatu Glauka Konjufcu, optužbi za bacanje suzavca u parlamentu. Prema izmenjenoj optužnici, Svečlja se tereti da je 21. marta 2018. upotrebio suzavac u plenarnoj sali Skupštine tokom vanredne sednice. Prema navodima Tužilaštva, on je aktivirao bocu s gasom i bacio je u salu nekoliko puta bez upozorenja, ne dajući prisutnima priliku da izađu iz sale. Tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja za krivično delo "Ometanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti", zbog nastupanja zastarelosti tog krivičnog dela. Pored Svečlje, optuženi su i ministarka životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture u tehničkom mandatu Fitore Pacoli-Dalipi (Pacolli-Dalipi), bivši poslanik Pokreta Samoopredeljenje Salih Ziba (Zyba) i bivša poslanica Demokratskog saveza Kosova Drita Milaku (Millaku). Poslanici Skupštine Kosova koristili su suzavac zbog protivljenja nizu političkih dešavanja. Poslanici Samoopredeljenja, koji su se protivili sporazumu o normalizaciji odnosa sa Srbijom, 2015. su bacili suzavac u plenarnoj sali Skupštine. Posle toga su i poslanici Alijanse i Socijaldemokratske inicijative pridružili su se protivljenju sporazumu o demarkaciji granice s Crnom Gorom, bacajući suzavac u prostorije Skupštine. Tri godine kasnije, kada se glasalo o tom sporazumu, u Skupštinu je ponovo bačen suzavac i došlo je do tenzija i protesta unutar i van prostorija zakonodavnog tela.

U Sarajevu je u 100. godini života preminuo Raif Dizdarević, bosanskohercegovački političar i nekadašnji predsjednik Predsjedništva bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Ovo je 2. septembra za Radio Slobodna Evropa potvrdio Nijaz Skenderagić, nekadašnji potpredsjednik Saveza antifašista i boraca narodnooslobodilačkog rata u Bosni i Hercegovini (SABNOR). Raif Dizdarević je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe tokom Drugog svjetskog rata (1941.-1945.) Nakon završetka rata radio je u sigurnosnim službama Bosne i Hercegovine. Početkom 50-tih godina počeo je raditi u tadašnjem ministarstvu inostranih poslova Federativne Narodne Republike Jugoslavije, kada počinje i njegova diplomatska karijera. Za predsjednika tadašnjeg Predsjedništva Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine je izabran 1978. godine. Od 1984. do 1987. godine obavljao je funkciju saveznog sekretara za inostrane poslove. Krajem 1987. godine izabran je za člana tadašnjeg Predsjedništva SFRJ, a godinu kasnije je postao predsjednik Predsjedništva SFRJ, sve do 1989. godine. Autor je i nekoliko knjiga: "Od smrti Tita do smrti Jugoslavije", "Vrijeme koje se pamti", "Put u raspad" i "Sudbonosni podvig Jugoslavije".

Sud Bosne i Hercegovine produžio je za još dva mjeseca pritvor Bartlomieju Wlodzimierzu Krakowiaku, osumnjičenom da je krajem jula zapalio vanjski oltar Crkve svetog Jakova i oštetio kip Gospe u Međugorju. Prema ovoj sudskoj odluci, pritvor za 31-godišnjeg Poljaka koji je uhapšen krajem jula, može trajati do 27. oktobra, potvrdio je u srijedu Sud BiH za Radio Slobodna Evropa (RSE). Tužiteljstvo BiH ga sumnjiči za oštećenje ili rušenje vjerskih objekata, izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje te izazivanje opće opasnosti. Incidenti za koje je 31-godišnjak osumnjičen dogodili su se 28. jula u Međugorju, mjestu na jugu BiH koje godišnje privlači hiljade katoličkih hodočasnika iz cijelog svijeta. Policija u Čitluku najprije je zaprimila prijavu da je na kipu Gospe na lokalitetu Podbrdo ispisan uvredljivi natpis "Đavao u suknji". Nakon toga je prijavljen požar na vanjskom oltaru Crkve svetog Jakova u Međugorju. Nadzorne kamere zabilježile su osobu kako polijeva oltar zapaljivom tekućinom, nakon čega ga pali. Krakowiak je uhapšen nekoliko sati poslije na području Zapadne Hercegovine i od tada se nalazi u pritvoru. Za djela za koja se tereti predviđene su zatvorske kazne u rasponu od tri mjeseca do osam godina.

Vojinu Pavloviću je izvršenje kazne zatvora odgođeno do sredine septembra, a Miodrag Malić je u postupku upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. Ovo se navodi 2. septembra u odgovoru Suda Bosne i Hercegovine na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) zbog čega Pavlović i Malić nisu na izdržavanju zatvorske kazne nakon što im je izrečena drugostepena presuda zbog negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca. Dan ranije iz ove pravosudne institucije je potvrđeno za RSE kako Pavlović i Malić nisu na izdržavanju zatvorske kazne. Pavlović i Malić jedine su dvije osobe kojima je Sud Bosne i Hercegovine izrekao kazne zatvora zbog kršenja Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine. Radi se o drugostepenim presudama koje su obavezujuće. Krivičnim zakonom BiH kažnjivo je javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina zatvora. Za šta su osuđeni Pavlović i Malić?Vojin Pavlović, predsjednik proruskog udruženja, osuđen je zbog negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca na tri i po godine zatvora. Suđeno mu je za grubo negiranje i veličanje genocida u Srebrenici i veličanje ratnog zločinca Ratka Mladića. Riječ je o prvom sudskom procesu ove vrste. Sudija je u prvostepenoj presudi rekao da je to prekretnica u sudskoj praksi u BiH i pozvao tužilaštva da procesuiraju takve slučajeve. Pavlović je osuđen, jer je 10. marta 2023. na raskrsnici iznad semafora u Bratuncu postavio transparent s likom Ratka Mladića na kojem je bila ispisana poruka "Srećan rođendan, živi i zdravi bili". Proglašen je krivim i da je odobrio i pokušao opravdati genocid u Srebrenici na način da je organizovao održavanje skupa u Bratuncu 11. jula 2023. za koji je izradio plakate na kojim je bilo ispisano "11. juli Dan oslobođenja Srebrenice. Hvala Vojsci Republike Srpske". Plakate je lijepio na području opštine Bratunac, udaljene nekoliko kilometara od Srebrenice. Miodrag Malić je u junu ove godine osuđen na tri godine zatvora zbog veličanja ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Malić je proglašen krivim da je 2. novembra 2022. godine ispred zgrade Radio-televizije Republike Srpske u Banjaluci, na protestu koji su organizovale opozicione političke stranke, istaknuo fotografije Radovana Karadžića, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS-a. Time je veličao osobe pravosnažno osuđene za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine pred Međunarodnom krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Sud je utvrdio da je takvim postupanjem izazvao uznemirenost kod jednog građanina bošnjačke nacionalnosti zbog saznanja o stradanju civila Bošnjaka tokom rata u Bosni i Hercegovini i uloge osuđenih osoba u tim zločinima.

Lider Pokreta Samoopredeljenje i kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti izjavio je u utorak kasno uveče da sporazum o predsedniku s Demokratskim savezom Kosova (DSK) ostaje na snazi, iako je šest poslanika te partije protiv nominacije Bekima Sejdiua za predsednika zemlje. Posle sastanka poslaničke grupe Samoopredeljenje, Kurti je rekao da su sva 53 poslanika podržala sporazum s DSK, koji je objavljen dan ranije. Međutim, saopštenje lidera DSK-a Ljumira Abdidžikua (Lumir Abdixhiku) da šest njegovih poslanika ne podržava Sejdiua, prema Kurtiju, zahteva održavanje novih sastanaka. "Moramo ponovo da se sastanemo s Abdidžikuom i s predsedništvom Samoopredeljenja jer se situacija promenila u odnosu na sastanak koji smo imali kada smo imali 80 poslanika", rekao je on novinarima. Komentarišući odluku šestoro poslanika DSK-a, Kurti ih je optužio da im je cilj izazivanje novih izbora – što bi bili četvrti parlamentarni izbori od februara 2025. "Prema mom čvrstom uverenju, kao i uverenju poslanika, smatramo neodgovornim, štetnim i apsurdnim ovakvo ponašanje ovih šestoro poslanika... čini se da postoji želja da se izađe na izbore", rekao je Kurti. On je rekao da se izbori ne mogu ponavljati unedogled, naglašavajući da se "rezultat neće promeniti". Prema Kurtijevim rečima, protivljenje poslanika DSK-a ima manje veze s kandidaturom Sejdiua, a više s Vladom koju on vodi. Sastanak poslaničke grupe Samoopredeljenja održan je ubrzo pošto je Abdidžiku završio sastanak poslaničke grupe DSK-a. "S velikim žaljenjem zbog naroda Kosova i sudbine Republike, šest poslanika DSK-a odlučilo je da ne poštuje odluku DSK-a, tačnije Avdulah Hoti (Avdullah), Hikmete Bajrami (Hykmete), Arben Gaši (Gashi), Armend Zemaj, Kujtim Šalja (Shala) i Janina Imeri (Ymeri) izjavili su da neće glasati za predloženog kandidata", rekao je Abdidžiku na konferenciji za novinare. On je dodao da time nanose "nepopravljivu štetu celom procesu" i "neizbežno i nepotrebno, gubeći izvanrednu priliku za Kosovo, šalju zemlju na izbore". Abdidžiku je rekao da na raspolaganju ima samo 12 poslanika i da će s njima ići u salu kada se bude glasalo o predsedniku, dodajući da će se do samog kraja napori ulagati napori da se obezbedi potreban broj glasova. On je rekao da se izvinjava narodu Kosova što "uprkos najboljoj volji ne uspevaju da obezbede stabilnost zbog izopačene politike". "Dao sam sve od sebe, ne mogu više s ovim raskolom, s ovom poslaničkom grupom", rekao je on, dodajući da ne razume toliku želju za izlazak na izbore. On je optužio je šest poslanika koji su se usprotivili nominaciji Sejdiua da deluju iz ličnih interesa. "Većina ovih ličnosti ima izuzetno političko iskustvo u DSK-u i trebalo bi da prevaziđu sebe. Ovo nije bila trka za mene, niti je bila borba sa mnom. Bitka sa mnom je završena na Skupštini DSK-a. Ovo je bila borba za Republiku Kosovo", rekao je on. Abdidžiku je rekao da će biti preduzete mere protiv šest poslanika, ali nije naveo koje će to mere biti. "Bavićemo se odlukama, ali to sada nije tema. Ali, u svakom slučaju, svako ko ne poštuje odluke predsedništva i organa, najmanje što bi trebalo jeste da se oseća kao predstavnik DSK-a. Ako ništa drugo, trebalo bi da vrati poslanički mandat", rekao je on. Abdidžiku je rekao da će Sejdiu ponuditi institucionalnu ravnotežu. On je naveo da će odbijanje podrške toj kandidaturi imati "posledice i po buduće izborne rezultate ". Na Abdidžikuove optužbe su uzvratili poslanici koji su se usprotivili odluci o nominaciji Sejdiua. Izabrana poslanica DSK-a Hikmete Bajrami izjavila je da nije izabrana da bi bila samo broj u Skupštini, "niti da bi produžavala vlast Aljbinu Kurtiju". "Za mene je neprihvatljivo da danas, u ime rešavanja institucionalne krize, postajemo deo sporazuma koji produžava koncentrisanu vlast Aljbina Kurtija", napisala je ona, dodajući da ne želi nove izbore, ali da ne može da glasa za sporazum koji se predstavlja kao "svršen čin". Dan ranije, poslanik DSK-a Avdulah Hoti takođe je izjavio da je protiv Sejdiua, navodeći da on ne odražava principijelne i političke interese DSK-a. Posle sastanka poslanika DSK-a, Hoti je jasno poručio da neće biti u sali kako bi obezbedio kvorum za glasanje o predsedniku. Poslanica Janina Imeri, koja se takođe usprotivila Sejdiuu, rekla je da je uprkos "posledicama" po njen položaj unutar stranke, odlučila da ne glasa za "produženje Kurtijeve vlasti". "Kandidat za predsednika, s druge strane, nije imao ni profil ni nezavisnost da doneo ravnotežu vlasti i pružio otpor preuzimanju od strane Samoopredeljenja", napisala je na društvenim mrežama. Kujtim Šalja je rekao da nema glas za Sejdiua jer je "uvek" bio "protiv saradnje s Aljbinom Kurtijem". Predsedništvo DSK-a se sastalo prethodno u utorak kada je odobren sporazum postignut s Pokretom Samoopredeljenje s pozivom poslanicima da glasaju za Sejdiua za predsednika Kosova. DSK je u saopštenju naveo da je nominacija Sejdia u predsedništvu stranke podržana "potpuno jednoglasno". "Predsedništvo poziva poslanike poslaničke grupe DSK-a da tokom procesa glasanja postupaju u skladu s ovlašćenjima skupštine stranke, odlukom predsedništva i odgovornošću koju nose kao predstavnici Demokratskog saveza Kosova", navedeno je u saopštenju posle sastanka predsedništva DSK-a. Prema odlukama skupštine stranke DSK-a održane krajem jula navedeno je da su svi članovi, funkcioneri i izabrana lica i predstavnici DSK-a "u obavezi da poštuju i sprovode odluke koje su odobrili nadležni organi" partije. Takođe je navedeno da partijski organi moraju da obezbede sprovođenje odluka i, kada je potrebno, "preduzmu statutarne mere protiv prekršilaca". DSK je saopštio da nominacija Sejdiua predstavlja "zvanični i institucionalni stav DSK-a" i da je o tome odlučeno u skladu s mandatom koji je dala skupština partije. Sejdiu je predstavljen kao kandidat Samoopredeljenja i DSK u ponedeljak, posle višenedeljnih pregovora dve partije. Za izbor predsednika u Skupštini Kosova potrebno je da glasanju prisustvuje najmanje 80 od ukupno 120 poslanika. Pokret Samoopredeljenje osvojio je 53 mandata na junskim izborima i, zajedno s poslanicima nevećinskih zajednica, ima najmanje 61 glas, što je dovoljno za konstituisanje Skupštine i formiranje nove Vlade. Sa 12 glasova – od 18 poslanika koje ima DSK – koliko je Abdidžiku rekao da ima, nije dostignut prag od 80 glasova za izbor predsednika. Druge dve albanske stranke, Demokratska partija Kosova i Alijansa, izjavile su da nemaju glasove za kandidaturu koju su predstavili Samoopredeljenje i DSK.

Iranski predsjednik Masud Pezeškijan zahvalio je ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu na stavu Moskve prema ratu na Bliskom istoku tokom njihovog prvog susreta otkako je sukob izbio u februaru. Prema izvještajima, Rusija je posljednjih mjeseci Iranu dostavljala satelitske snimke i druge obavještajne podatke, pomažući Teheranu u gađanju američkih objekata u Persijskom zalivu. Dvije saveznice su posljednjih godina takođe proširile vojnu i ekonomsku saradnju. "Cijenimo i zahvaljujemo vam na vašim stavovima u svakoj fazi, kako tokom perioda borbi i agresije, tako i u normalnim okolnostima, kada su nam SAD uvodile sankcije, i u UN i na međunarodnim forumima", rekao je Pezeškijan Putinu na sastanku održanom na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu 1. septembra. Pezeškijan je odnose Irana i Rusije opisao kao "strateške" i rekao da Teheran i Moskva mogu zajedno djelovati protiv, kako je naveo, američkog "unilateralizma". Sastanak je održan nakon novog zaoštravanja šestomjesečnog rata. SAD su navele da su 30. avgusta napale iranske raketne lansere na malom ostrvu u Hormuškom moreuzu, nakon čega je Teheran uzvratio napadima na američke vojne ciljeve u Jordanu. Teheran i Vašington su u junu potpisali memorandum o razumijevanju s ciljem okončanja rata, ali je sporazum ubrzo propao. Od tada je Vašington ponovo uveo pomorsku blokadu Iranu i pojačao ekonomski pritisak na Teheran. Iran je zadržao kontrolu nad Hormuškim moreuzom, jednom od najvažnijih ruta za globalne isporuke nafte i gasa, te je praktično zatvorio prolaz za međunarodni pomorski saobraćaj. Na samitu Šangajske organizacije za saradnju, Pezeškijan je rekao da je Teheran i dalje spreman za diplomatiju, ali samo ako se Vašington vrati obavezama preuzetim junskim sporazumom. "Ako se Sjedinjene Države vrate svojim obavezama iz navedenog memoranduma o razumijevanju, Islamska Republika Iran će odmah uzvratiti istom mjerom", rekao je Pezeškijan. Putin je, s druge strane, izjavio da Moskva stoji u solidarnosti s iranskim narodom u borbi za njegove interese. Ruski predsjednik je takođe rekao da će Moskva i Teheran održati ekonomske i trgovinske veze uprkos trenutnim vojnim i političkim okolnostima. "Pozdravili smo potpisivanje iransko-američkog memoranduma o prekidu vatre u junu ove godine, ali se, nažalost, pokazalo da je primirje nestabilno i previše krhko", rekao je Putin. "U ovom teškom periodu nastojimo vam pružiti potrebnu podršku. O tome smo razgovarali i nastavljamo vam isporučivati robu koja vam je potrebna." U sastavu ruske delegacije u glavnom gradu Kirgistana, Biškeku, bili su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, potpredsjednik vlade Aleksej Overčuk te visoki zvaničnici zaduženi za energetiku, transport, ekonomski razvoj, vojno-tehničku saradnju i nuklearnu energiju. Putin je u Biškeku održao niz bilateralnih sastanaka, uključujući razgovore s kineskim liderom Si Đinpingom, indijskim premijerom Narendrom Modijem i predsjednikom Kazahstana Kasim-Žomartom Tokajevom. Za 1. septembar bili su planirani i njegovi sastanci s liderima drugih zemalja, uključujući Tadžikistan, Tursku, Armeniju i Kirgistan.

Njemačka je optužila Rusiju da je izvela, kako je to opisao vodeći njemački policijski zvaničnik, "hibridni napad" koji je uključivao dron natovaren eksplozivom i koji je početkom avgusta poremetio letove na aerodromu u Leipzigu. Njemačke vlasti navode da je to dio dugoročne kampanje destabilizacionih operacija usmjerenih protiv Evrope. Njemačka je rekla da će zatvoriti ruski konzulat u Bonnu i raskinuti ugovor o najmu ruskog kulturnog centra u Berlinu kao odgovor na pokušaj napada dronom na aerodrom Leipzig/Halle. U saopštenju 1. septembra, njemački zvaničnici su takođe reagovali na, kako su naveli, sabotažni napad u kojem je dvocifren broj improvizovanih zapaljivih naprava pronađen u blizini trafostanice kod termoelektrane, oko 100 km jugoistočno od Berlina. Za taj incident još nije okrivljena nijedna država niti grupa, iako su zvaničnici naveli da je najmanje jedna improvizovana naprava eksplodirala. Ministar unutrašnjih poslova savezne pokrajine Brandenburg Jan Redmann nije isključio mogućnost da iza napada stoji strana sila ili ljevičarski aktivisti. U incidentu u Leipzigu, dron koji je nosio eksploziv pronađen je 4. avgusta u blizini ukrajinskog teretnog aviona na aerodromu u istočnoj Njemačkoj. "Policijske istrage, obrasci izvršenja krivičnih djela i obavještajni podaci zajedno potvrđuju rusku odgovornost za pokušaj napada na aerodrom u Leipzigu", izjavio je njemački ministar unutrašnjih poslova Alexander Dobrindt. "Ne posmatramo incident u Leipzigu izolovano, već ga vidimo u kontekstu drugih hibridnih aktivnosti. Pretpostavljamo da je Njemačka meta daljnjih hibridnih napada Rusije", rekao je. "To se uklapa u širi obrazac ruskih hibridnih operacija u Evropi", izjavio je ministar spoljnih poslova Johann Wadephul zajedno s Dobrindtom. Dodao je da će ruski konzulat u Bonnu biti zatvoren kasnije ovog mjeseca te da će biti raskinut zakup za kulturni centar "Ruska kuća" u Berlinu. "Pojačavamo kontrole ulaska za ruske državljane", rekao je Wadephul, dodajući da će Njemačka predložiti uvrštavanje dodatnih ruskih pojedinaca na liste osoba pogođenih sankcijama EU. Ruski ambasador u Njemačkoj Sergej Nečajev viđen je kako ulazi u Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu u vrijeme objave mjera. Ruska ambasada je kasnije saopštila da je odbacio optužbe o ruskoj umiješanosti u incident u Leipzigu kao "neosnovane, apsurdne i suprotne zdravom razumu". Portparol Kremlja Dmitrij Peskov sugerisao je da njemačke vlasti nisu ponudile dokaze te poručio da je "očigledno da Njemačka nastavlja putem daljnje eskalacije". Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ustvrdila je da je Njemačka "izmislila izgovor" za zatvaranje "Ruske kuće" te najavila da će "Moskva odgovoriti na sve antiruske odluke". Optužbe dolaze u trenutku dugotrajne zabrinutosti zbog ruskih hibridnih operacija i mogućnosti da predsjednik Vladimir Putin pokuša testirati odlučnost NATO-a i klasičnijim oblicima napada, potencijalno usmjerenim protiv baltičkih članica saveza. Izvori upoznati s posjetom direktora CIA-e Johna Ratcliffea Moskvi 25. avgusta rekli su za Radio Slobodna Evropa i druge medije, pod uslovom anonimnosti, da je jedan od ciljeva razgovora s ruskim obavještajnim zvaničnicima bio upozoriti Rusiju da ne napada države članice NATO-a. NATO i Evropska unija brzo su izrazili podršku Njemačkoj te poručili da ih ruski postupci neće natjerati da smanje podršku Ukrajini, koja se brani od ruske opšte invazije već petu godinu. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte obećao je "punu solidarnost" i poručio da će Alijansa "nastaviti jačati sposobnost odvraćanja i odbrane svih saveznika od svake prijetnje, uključujući zlonamjerne aktivnosti poput onih viđenih u Leipzigu i drugdje". "Ruski pokušaji da nas zastraši, naruši naše jedinstvo i oslabi spremnost da podržimo Ukrajinu uzaludni su i neće uspjeti", napisao je Rutte na mreži X. "Naša podrška Ukrajini je nepokolebljiva, kao i naša čvrsta posvećenost kolektivnoj odbrani NATO-a." Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen takođe je na mreži X izrazila "punu solidarnost" s Njemačkom i poručila da "hibridni napadi neće proći bez jasnog odgovora". "Rusija pokušava sijati nepovjerenje i strah u našim društvima. Ali neće uspjeti. I stajat ćemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno", rekla je Von der Leyen. Dodala je da će ministri spoljnih poslova EU na sastanku u Irskoj 1. i 2. septembra pripremiti "dodatne sankcije" protiv Moskve. Evropska unija je već pripremila novi paket sankcija koji obuhvata do 1.600 ruskih pojedinaca i organizacija, uglavnom iz ruskog odbrambenog sektora, uz prijedlog da države članice jednoglasno odobre ta proširenja crne liste u oktobru. Ambasadori EU trebali bi 2. septembra sankcionirati i 10 ruskih državljana te 17 organizacija povezanih s otmicom ukrajinske djece, te odlučiti o produženju zamrzavanja imovine i zabrana izdavanja viza za više od 3.000 pojedinaca i subjekata uvedenih od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Pokušaj napada dronom dodatno je pojačao zabrinutost nakon višemjesečnih prijava sumnjivih letova dronova iznad vojnih i industrijskih objekata u Njemačkoj. Policija je uz pomoć robota deaktivirala napravu pronađenu u blizini ukrajinskog teretnog aviona. Njemačka vojska i saveznici iz NATO-a preko tog aerodroma transportuju vojnu opremu, a on ujedno služi i kao baza ukrajinske aviokompanije Antonov Airlines.

Više od hiljadu ljudi se okupilo u centru Banjaluke u znak pomena na Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine, koji je preminuo u Hagu 27. avgusta. Demobilisani borci i drugi građani su od Trga Krajine, u centru grada, prošetali do spomen-obilježja borcima Vojske Republike Srpske udaljenog nekoliko stotina metara. Nosili su transparente i zastave sa likom Mladića. Među okupljenima je bio i ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS, Radan Ostojić. Skup je najavila Facebook stranica "Vojska Republike Srpske". Čitajte: Borci i predstavnici vlasti RS-a u Han Pijesku odali počast osuđeniku za ratne zločineOstojić je rekao da je Banjaluka jedan u nizu gradova koji različitim aktivnostima izražava zahvalnost Mladiću za stvaranje Republike Srpske i slobodu. "Ovdje ne vidite samo borce, ratne vojne invalide, porodice poginulih boraca, ovdje je ono što ostavlja emociju i najdublji utisak - a to su mladi ljudi koji su zahvalni Mladiću, ali i svim poginulim borcima", poručio je Ostojić. Istakao je da će biti nastavljene ovakve aktivnosti širom RS dok Mladić ne bude na dostojanstven način sahranjen. Čitajte: 'Opasna poruka' Bošnjacima u Srbiji zbog najave sahrane Ratka Mladića uz počastiOdavanje pošte Ratku Mladiću održano je u vrijeme kada je u Bosni i Hercegovini krivičnim zakonom kažnjivo javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina. Kancelarija visokog predstavnika navela je 29. avgusta da vlasti u BiH imaju obavezu da osiguraju vladavinu prava i sankcionišu negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. I Evropska komisija je upozorila da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrijednostima i da za njega nema mjesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo.

Bivši visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić izjavio je u utorak posle isključenja iz te stranke da je ona postala ispostava većeg koalicionog partnera, naprednjaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića. "Odnos sa Srpskom naprednom strankom (SNS) odavno više nije odnos ravnopravnih partnera", naveo je Ružić koji je među socijalistima proveo trideset godina, a u trenutku isključenja nalazio se na mestu potpredsednika Glavnog odbora SPS-a. Nekadašnji potpredsednik SPS-a je dodao da je ona pristala "na ulogu filijale SNS". Odluka o njegovom isključenju iz SPS doneta je na sednici Statutarne komisije socijalista dan ranije. Ta partija je saopštila da je Ružić "kontinuirano u dužem periodu svesno i namerno krši odredbe Statuta", zbog čega se svih jedanaest članova tog partijskog tela složilo o njegovom isključenju iz stranke. Ko je Branko Ružić?Ružić je jedan od retkih, ali i u javnosti najistureniji političar iz redova vlasti, koji je pozitivno govorio o studentskim protestima protiv korupcije, koji su prerasli u masovne građanske proteste, a nakon tragedije u Novom Sadu kada je u rušenju nadstrešnice na nešto ranije rekonstruisanoj Železničkoj stanici stradalo šesnaestoro ljudi. Zbog toga je došao u spor sa čelnicima stranke, koju od smrti Slobodana Miloševića 2006. godine vodi Ivica Dačić, aktuelni ministar unutrašnjih poslova. Kao kandidat socijalista obavljao je više funkcija u Vladi Srbije. Od 2013. do 2014. bio je ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije u Vladi premijera Ivice Dačića, a potom od 2020. do 2022. potpredsednik Vlade Srbije, a od 2020. do 2023. ministar obrazovanja, oba puna u kabinetu koji je vodila aktuelna predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Poziciju ministra obrazovanja napustio je maja 2023. godine, nakon masakra u beogradskoj školi "Ivan Ribnikar" kada je maloletnik ubio deset osoba. Šta je zamerano Ružiću?Njegovo pojavljivanje na protestu na koji su studenti pozvali 15. marta 2025. godine, izazvalo je negodovanje zbog čeka je pozvan i pred Statutarnu komisiju socijalista. Radnoj grupi Statutarne komisije Ružić je tada rekao "da ima pravo da šeta po Beogradu gde hoće i kada hoće", pravdajući to svojim "kardio programom", kao i da to nisu bili antivladini protesti. Tada mu je izrečena mera šestomesečne suspenzije vršenja funkcije u SPS. Mesecima kasnije, u obraćanju javnosti nakon isključenja iz stranke, naglašava važnost pravne države. "Srbiji su potrebne institucije koje rade svoj posao, a ne institucije koje čekaju političku dozvolu. Tužilac mora da može da tuži, sudija da sudi, policajac da primenjuje zakon, a građanin da dobije posao zato što zna i ume, a ne zato što poseduje odgovarajuću partijsku knjižicu", stoji u saopštenju koje Ružić podelio na društvenoj mreži Instagram 1. septembra, dodajući da "Srbija mora da čuje svoju mladost". Kao socijalista Ružić se javno zalagao da ta partija izađe iz "čvrstog zagrljaja" naprednjaka zbog čega ga je kritikovala vodeća ličnost u toj partiji i predsednik države Aleksandar Vučić. "U SPS ima mnogo časnih ljudi koji ne misle kao on, ali on odavno pripada možda nekoj laburističkoj partiji iz inostranstva, jer ni ideološki više ne pripada ni svojoj zemlji ni svojoj partiji", kazao je Vučić juna prošle godine. Socijalisti kao imaju 12 poslanika u Skupštini Srbije. Deo su vladajuće većine koja broji 150 od ukupno 250 narodnih poslanika. Ružić i SPS prošlostZa 30 godina koliko je bio na čelnim pozicijama u stranci i državi Ružić se nije distancirao od nasleđa partije na čijem čelu je do smrti bio za ratne zločine optuženi Slobodan Milošević, i koja je igrala vodeću ulogu u njegovoj ratnoj politici. U saopštenju povodom isključivanja iz SPS, Ružić je naveo da će nastaviti sa bavljenjem politikom, ali da će proceniti "s kim će nastaviti politički angažman".

Evropljani neće biti zastrašeni posle hibridnih napada koji se pripisuju Rusiji ovog leta i nastaviće da pomažu Ukrajini, izjavila je danas kod Dablina visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. "Rusija cilja Evropu talasom hibridnih napada koji imaju sve veći direktan uticaj. Rusija pokušava da nas odvrati od pomoći Ukrajini, ali neće uspeti", rekla je ona posle posle sastanka ministara odbrane EU u Irskoj, koja je trenutno predstavajuća EU. Kako je preneo pariski list Le Monde na svom sajtu, tu odlučnost, međutim, otežava teškoća u pronalaženju novih presretača balističkih raketa, posebno američkih raketa Patriot, koje Ukrajina uporno traži kako bi joj pomogla da se suprotstavi nedavnim smrtonosnim napadima ruske vojske. "Što se tiče raketa Patriot, danas nismo doneli nikakve konkretne odluke, ali je bilo poziva i razgovora o ovim raketama i oni će se nastaviti", rekla je Kaja Kallas. Ona je pre početka sastanka održanog kod Dublina - Wicklow, rekla da Rusija intenzivira svoje napade kako bi nanela što više štete ukrajinskom narodu, kako bi ga slomila. Najmanje 12 ljudi je ubijeno u utorak u Kijevu i okolnom regionu tokom ruskih napada tokom prethodne noći. Ruske vlasti su u ponedeljak saopštile da se spremaju za "masovne napade" na energetsku infrastrukturu u Ukrajini. Rusija je takođe povećala svoj pritisak u Evropi kroz takozvane hibridne napade, čija opasnost zabrinjava nekoliko evropskih zemalja. Početkom avgusta, dron koji je nosio eksploziv otkriven je u zoni za bezbedne teretne operacije aerodroma u Leipzigu, u blizini nekoliko ukrajinskih teretnih aviona. Taj aerodrom u Nemačkoj se smatra važnom tranzitnom tačkom za isporuke vojne pomoći Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije.

Vojin Pavlović i Miodrag Malić nisu na izdržavanju zatvorske kazne zbog negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca, potvrđeno je iz Suda Bosne i Hercegovine za Radio Slobodna Evropa. "Navedena lica nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora", navodi se u odgovoru za RSE. Na upit zbog čega nisu, nije odgovoreno iz ove pravosudne institucije. Pavlović i Malić jedine su dvije osobe kojima je Sud Bosne i Hercegovine izrekao kazne zatvora zbog kršenja Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine. Radi se o drugostepenim presudama koje su obavezujuće. Krivičnim zakonom BiH kažnjivo je javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina zatvora. Za šta su osuđeni Pavlović i Malić?Vojin Pavlović, predsjednik proruskog udruženja osuđen je zbog negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca na tri i po godine zatvora. Suđeno mu je za grubo negiranje i veličanje genocida u Srebrenici i veličanje ratnog zločinca Ratka Mladića. Riječ je o prvom sudskom procesu ove vrste. Sudija je u prvostepenoj presudi rekao da je to prekretnica u sudskoj praksi u BiH i pozvao tužilaštva da procesuiraju takve slučajeve. Pavlović je osuđen, jer je 10. marta 2023. na raskrsnici iznad semafora u Bratuncu postavio transparent s likom Ratka Mladića na kojem je bila ispisana poruka "Srećan rođendan, živi i zdravi bili". Proglašen je krivim i da je odobrio i pokušao opravdati genocid u Srebrenici na način da je organizovao održavanje skupa u Bratuncu 11. jula 2023. za koji je izradio plakate na kojim je bilo ispisano "11. juli Dan oslobođenja Srebrenice. Hvala Vojsci Republike Srpske". Plakate je lijepio na području opštine Bratunac, udaljene nekoliko kilometara od Srebrenice. Miodrag Malić je u junu ove godine osuđen na tri godine zatvora zbog veličanja ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Malić je proglašen krivim da je 2. novembra 2022. godine ispred zgrade Radio-televizije Republike Srpske u Banjaluci, na protestu koji su organizovale opozicione političke stranke, istaknuo fotografije Radovana Karadžića, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS-a. Time je veličao osobe pravosnažno osuđene za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine pred Međunarodnom krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Sud je utvrdio da je takvim postupanjem izazvao uznemirenost kod jednog građanina bošnjačke nacionalnosti zbog saznanja o stradanju civila Bošnjaka tokom rata u Bosni i Hercegovini i uloge osuđenih osoba u tim zločinima.

Evropska komisija je poručila u utorak da se šengenska pravila neće promeniti, iako su zvaničnici ove institucije svesni da se određene kategorije, uključujući kamiondžije, suočavaju sa problemima prilikom ulaska i izlaska iz evropskih država koje su deo zone slobodnog kretanja. "Svesni smo da je za određeni broj stručnjaka iz trećih zemalja koji nisu prekogranični radnici potrebno da imaju pristup šengenskom prostoru duže od 90 dana u periodu od 180 dana. To se odnosi na profesije koje zahtevaju visok stepen mobilnosti, kao što su vozači kamiona, ali i sportisti i umetnici na turnejama", izjavio je na redovnoj konferenciji za novinare Markus Lamert, portparol Evropske komisije. "Istovremeno, važno je naglasiti da sistem ulaska i izlaska ne uvodi nikakva nova pravila niti nove zahteve u pogledu dužine kratkotrajnog boravka u šengenskom prostoru. To se nije promenilo", dodao je on. Nekoliko stotina autoprevoznika protestovalo je u ponedeljak u Sarajevu, Beogradu, Podgorici i Skoplju, ispred zgrada delegacija Evropske unije u tim gradovima. Autoprevoznici traže rešavanje pitanja njihovog boravka i rada u EU, odnosno da profesionalni vozači dobiju uslove boravka prilagođene specifičnostima njihovog posla. Kamiondžije iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije u januaru ove godine blokirale su granične prelaze, izazvavši višemilionsku štetu. Problem sa autoprevoznicima počeo je početkom primene Sistema ulaska i izlaska (EES) u šengenskoj zoni. Reč je o automatizovanom IT sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van EU koji ulaze u šengenski prostor. Sistem je delimično uveden u oktobru 2025. godine, a potpuno je operativan od aprila ove godine. Glavni problem za kamiondžije nije samo uzimanje biometrijskih podataka na granici, već strogo kompjutersko praćenje pravila boravka od maksimalno 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana (pravilo 90/180). Budući da EES sistem automatski registruje prekoračenje dozvoljenog boravka, profesionalni vozači zbog prirode svog posla mogu da iskoriste ovih 90 dana za svega dva do tri meseca, nakon čega više ne mogu legalno da uđu u šengenski prostor, što ugrožava njihova radna mesta i čitavu logistiku. Evropska komisija samo potvrđuje da je u redovnom kontaktu sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, ali za sada nema naznaka da bi moglo biti pronađeno rešenje za problem sa kamiondžijama. "Ostajemo otvoreni za razgovor o tome šta se može učiniti u okviru naših pravila, ali mora biti jasno da će se šengenska pravila i dalje primenjivati. Nastavljamo da radimo sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana. Takođe smo se pre leta u više navrata sastajali sa predstavnicima industrije, kao i sa partnerima sa Zapadnog Balkana. To je situacija u kojoj se trenutno nalazimo", rekao je portparol Komisije Markus Lamert. Prevoznici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije predali su zvanične zahteve delegacijama EU. Ako evropske institucije u najkraćem roku ne ponude fleksibilnije rešenje ili suspenziju ovih ograničenja, udruženja su najavila da će 14. septembra otpočeti potpuni štrajk i blokadu svih graničnih prelaza prema EU.

Kantonalni tužilaštvo u Sarajevu podiglo je optužnicu protiv Adnana Kasapovića, vozača tramvaja koji je u februaru sudjelovao u nesreći u kojoj je poginula jedna osoba. Tužilaštvo je 1. septembra saopćilo da se vozač tereti za teško krivično djelo protiv sigurnosti javnog saobraćaja i ugrožavanja javnog prometa, a optužnica je proslijeđena Kantonalnom sudu u Sarajevu. Istaknuto je da je okončan rad na predmetu tramvajske nesreće, nakon opsežne istragem, timskih vještačenja, kao i velikog broj prikupljenih dokaza. Tužilaštvo je donijelo naredbu o neprovođenju istrage u odnosu na prijave i medijske napise o servisiranju magnetnih kočnica, sistemu video-nadzora i marketinške ugovore o zakupu oglasnog prostora u tramvajskim vozilima. Kako je saopćeno, u tim slučajevima tvrđeno je da nije riječ o krivičnim djelima, a nakon provedenih provjera i analize dokaza. U nesreći, koja se dogodila 12. februara u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište, poginuo je mladić Erdoan Morankić, dok je nekoliko osoba ozlijeđeno. Nakon nesreće, građani Sarajeva izlazili su nekoliko dana na proteste tražeću neovisna istraga i utvrđivanje odgovornosti. Istraga je, prema ranijim navodima iz Tužilaštva, bila fokusirana na ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost - od vozača, preko javnog prijevozničkog poduzeća GRAS do nadležnog Ministarstva saobraćaja Kantona Sarajevo. Vozač se ranije izjasnio da nije kriv i da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što su tvrdili i u Sindikatu poduzeća GRAS. U danima nakon nesreće ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo Nihad Uk, kao i direktor GRAS-a Senad Mujakić.

Najviši ukrajinski zvaničnik za sankcije stigao je u Vašington u nastojanju da podrži sveobuhvatni predlog zakon o sankcijama koji je Senat usvojio uz ogromnu dvostranačku podršku, ali se sada suočava s težim testom u Predstavničkom domu. Vladislav Vlasjuk, komesar ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za sankcije, trebalo bi da se sastane s članovima Predstavničkog doma dok Kijev vrši pritisak na Kongres da usvoji predlog zakon o sankcijama Rusiji i Iranu koji je nazvan po preminulom senatoru Lindziju Gremu (Lindsay Graham). Predlog je usvojen u Senatu 7. avgusta s 86 glasova za i 11 protiv, što odražava retko saglasje članova dve partije. Međutim, predlog još nije dobio glasove u Predstavničkom domu, gde su demokrate izrazile zabrinutost zbog odredbi koje bi predsedniku Donaldu Trampu (Trump) dale ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto zemljama koje kupuju rusku naftu i gas ili pomažu Moskvi da izbegne sankcije. Lider demokrata Hakim Džefris (Hakeem Jeffries) rekao je u ponedeljak da njegova poslanička grupa nije zauzela stav o predlogu zakona. Demokrate su zabrinute da bi zakon mogao dati Trampu dodatna ovlašćenja u vezi s carinama i sankcijama koja bi njegova administracija mogla da koristi preširoko. Od ubedljive podrške u Senatu do neizvesnosti u Predstavničkom domu Predlog zakon je rezultat više od godinu dana pregovora u kojima su učestvovali Kongres, Bela kuća i ukrajinski zvaničnici. Za njega se zalagao pokojni republikanski senator Grem iz Južne Karoline, koji je postigao dogovor sa Trampovom administracijom pre svoje smrti u julu. Dvostranačka grupa senatora je potom nastavila rad na usvajanju te mere. Senatska verzija bi uvela sankcije ruskim zvaničnicima, oligarsima i članovima njihovih porodica, kao i finansijskim institucijama i stranim entitetima koji podržavaju ratne napore Moskve. Takođe je usmerena na rusku takozvanu flotu u senci, brodove koja se koriste za transport nafte i zaobilaženje zapadnih ograničenja. Paket proširuje Zakon o sankcijama Iranu i uključuje mere usmerene na iranski energetski sektor i sektor naoružanja. Bela kuća je podržala zakon, predstavljajući ga kao još jedno sredstvo koje bi Tramp mogao da koristi da poveća pritisak na Moskvu i podstakne Rusiju na pregovore. Najspornija odredba tiče se carina. Ranije verzije zakona predviđale su carine i do 500 odsto. Verzija koju je usvojio Senat smanjila je maksimum na 100 odsto i suzila meru na glavne kupce ruske nafte ili gasa i zemlje umešane u izbegavanje sankcija. Kina i Indija bi mogle da se suoče s nekim od najvećih opasnosti zbog kupovine ruskih energenata. Pristalice predloga tvrde da je cilj odredbe da Beloj kući pruži prednost nad zemljama koje nastavljaju da kupuju ruske energente, a ne da automatski pokrene sveobuhvatni trgovinski rat. Kritičari dovode u pitanje koliko bi diskrecionih prava dobio Tramp u vezi s uvođenjem ili ukidanjem carina. Član Predstavničkog doma iz Republikanske partije Don Bejkon (Bacon) je među onima koji pozivaju donji dom da deluje uprkos neslaganjima. "Predlog zakon o sankcijama Rusiji usvojen je sa 86-11. Predstavnički dom bi trebalo da glasa o ovome što pre", rekao je Bejkon u ponedeljak. "Neki dozvoljavaju da savršenstvo bude neprijatelj dobrog u Predstavničkom domu. Kongres mora preduzeti jasne akcije u znak podrške Ukrajini i u suprotstavljanju Putinu, i to da učini sada". Demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) koja se zalaže za oštrije mere protiv Moskve, pozvala je u ponedeljak Kongres da deluje, kritikujući odnos Trampove administracije prema visokom ruskom zvaničniku. "Dok Rusija ubija civile u Ukrajini, Bela kuća ugošćava Putinovog sankcionisanog ministra finansija na tlu SAD", rekla je Šahin, govoreći o prisustvu ruskog ministra finansija Antona Siluanova na sastanku G20 u Severnoj Karolini. "Trampova administracija mora da izvrši pritisak na Putina i njegove saradnike, a ne da im ponudi platformu. S povratkom Predstavničkog doma u Vašington, vreme je da se usvoje sankcije Rusiji". Ukrajina iznosi svoje argumenteVlasjukova je došao u Vašington dok Ukrajina nastoji da zadrži pažnju kongresmena na mogućnost Rusije da finansira i održava svoj rat. Kijev već dugo tvrdi da ruski ratni napori u velikoj meri zavise od prihoda od izvoza energenata i od mreža kompanija, finansijskih institucija i posrednika koji pomažu Moskvi da zaobiđe sankcije. Ukrajinski zvaničnici sve više pozivaju zapadne vlade da se usmere na te mreže, umesto da jednostavno dodaju pojedinačne ruske zvaničnike na liste sankcija. Vlasjuk je takođe sarađivao s evropskim vladama na koordinaciji sankcija protiv ruskih proizvođača oružja i stranih dobavljača koji podržavaju rusku odbrambenu industriju. On je u avgustu za RSE rekao da je glasanje u Senatu poslalo "snažan signal američkog naroda" da Rusija mora da se suoči s višom cenom za svoju agresiju i da podrška Ukrajini ostaje snažna. "Sada se radujemo usvajanju zakona u Predstavničkom domu i njegovom konačnom odobrenju u Kongresu", rekao je Vlasjuk. Uloga ZelenskogTokom svoje posete Vašingtonu u julu, Zelenski se sastao sa senatorima i pozvao ih da usvoje paket sankcija posle višemesečne neizvesnosti u Kongresu. Njegova intervencija je pomogla da se postigne rezultat od 86-11 i pokazala da podrška dodatnom pritisku na Moskvu i dalje može da pređe stranačke linije. Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal), jedan od pristalica predloga zakona među demokratama, rekao je da bi mera mogla da poveća ekonomske troškove ruskog rata i ojača uticaj Vašingtona u pregovorima. Senat je odbacio amandman kojim bi se uklonila odredba o carinama za zemlje koje kupuju sirovu naftu ili prirodni gas ruskog porekla ili olakšavaju izbegavanje sankcija. Amandman je propao sa 32-64 pre nego što je konačni zakon usvojen sa 86-11. To glasanje je naglasilo značaj koji pristalice pridaju carinskom mehanizmu kao načinu da sankcije budu efikasnije. Blumental je rekao da je ponudio da se Zelenski vrati u Vašington da se lično obrati članovima Predstavničkog doma, kao što je to učinio sa senatorima. Međutim, do ponedeljka nije bilo jasno da li bi se takva poseta mogla dogoditi u narednim nedeljama. Politika odlaganjaPitanje zasad je da li lideri Predstavničkog doma mogu da sačuvaju dovoljan deo koalicije iz Senatu da iznesu zakon na razmatranje. Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson (Mike Johnson) se nije obavezao na glasanje, dok je pažnja članova donjeg doma posle povratka s letnje pauze, pored predloga tog zakona, usmerena na mere za finansiranje vlade i druge prioritete. Tesna republikanska većina u Predstavničkom domu čini dvostranačke pregovore posebno važnim. Za Ukrajinu, odlaganje nosi rizike. Kijev želi da fokus ostane na ruskoj ratnoj ekonomiji: prihodima od nafte, mrežama za izbegavanje sankcija i mogućnosti održavanja proizvodnje oružja. Glasanje u Senatu dalo je Kijevu dokaz da dvostranačka podrška za strože sankcije Rusiji ostaje snažna. Međutim, nastavka sporenja u Predstavničkom domu mogao bi da pretvori taj konsenzus u širi spor o Trampovim trgovinskim ovlašćenjima.

Ruski državljanin Mihail Nikolajevič Šabunjanin osumnjičen da je ubio tri muškarca u streljani kod Danilovgrada izvršio je samoubistvo kada ga je policija opkolila u šumi iznad Herceg Novog, izjavio je u utorak direktor Uprave policije Crne Gore Lazar Šćepanović. "Nakon što je osumnjičeni opkoljen i našao se u bezizlaznoj situaciji, otvorio je vatru u pravcu policijskih službenika, a potom izvršio samoubistvo upotrebom vatrenog oružja", rekao je Šćepanović. Potraga za Šabunjaninom (30) pokrenuta je u ponedeljak oko 17 časova kada su pronađena tri tela u streljani Češka zbrojevka u Danilovgradu. Šćepanović je rekao da je Šabunjanin, nakon što je vežbao gađanje na strelištu, ušao u objekat i ubio tri osobe. Sumnja se da je najpre pobegao automobilom jednog od ubijenih do Rogama, posle čega je iz Podgorice do Herceg Novog prevezen taksijem, prenosi Radio-televizija Crne Gore. Policija Crne Gore nastavlja istragu o okolnostima koje su dovele do ubistva. Šćepanović je u ponedeljak rekao da je osumnjičeni autobusom došao u Crnu Goru, u kojoj je boravio u više navrata. On je kazao da se osumnjičeni, prema informacijama od građana, u nedelju kretao na području reke Zete, kao i da je primećen u određenim objektima. Vlada Crne Gore zbog trostrukog ubistva u Danilovgradu proglasila je 1. i 2. septembar za dane žalosti.

Crnogorska policija traga za ruskim državljaninom Mihailom Nikolaevičem Šabunjinom (30) zbog sumnje da je ranije u ponedjeljak kod Danilovgrada, u streljačkom klubu ubio trojicu instruktora tog kluba. Upotrebom vatrenog oružja na strelištu "Češka zbrojevka" ubijeni su P.G (24) i N.K. (20) iz Podgorice, M.R (67) iz Danilovgrada, saopšteno je iz policije, javila je Beta. Policija poziva građane na oprez, da ostanu kod kuće, imajući u vidu da je osumnjičeni naoružan. "Na pronalasku počinioca angažovane su jake policijske snage – Specijalna jedinca policije i Posebne jedinice policije. Uspostavljena je blokada užeg i šireg područja u više gradova", navodi se u saopštenju. Mediji, pozivajući se na izvore iz policije navode da su ubijeni muškarci zaposleni instruktori kluba "Češka zbrojevka", te da je osumnjičeni iznajmio oružje na strelištu. Trostruko ubistvo policiji je ranije u ponedjeljak prijavio vlasnik kluba.