Iran je nagovijestio da je spreman na ustupke po pitanju svoga nuklearnog programa u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama u zamjenu za ukidanje sankcija i prepoznavanje iranskog prava na obogaćeni uranijum, dok zemlja nastoji da odvrati američki napad, prenosi Reuters. Obje strane i dalje su duboko podijeljene, čak i po pitanju opsega i mehanizma razornih američkih sankcija, nakon dvije runde pregovora, rekao je viši iranski zvaničnik Reutersu. Ovo je prvi put, prenosi ova agencija, da Iran nudi nove ustupke od kada su njihovi pregovori okončani prošle sedmice, kada je izgledalo da se dvije strane udaljuju i da je vojni sukob sve izvjesniji. Analitičari kažu da ovaj potez nagovještava da Teheran pokušava da održi diplomatiju živom te odbije američki napad. Zvaničnik je rekao da će Teheran ozbiljno da razmotri kombinaciju slanja polovine svoga najobogaćenijeg uranijuma u inostranstvo, ostatak da razrijedi, te će da učestvuje u osnivanju regionalnog konzorcijuma za obogaćenje, što je ideja koja se povremeno pojavljivala u iranskoj diplomatiji. Iran bi to učinio u zamjenu za američko priznanje da Iran ima pravo na "miroljubivo nuklearno obogaćenje" prema sporazumu koji bi uključivao i ukidanje ekonomskih sankcija, rekao je zvaničnik. Dodatno, Iran je ponudio američkim kompanijama da učestvuju kao izvođači radova u velikim iranskim naftnim i gasnim industrijama, rekao je zvaničnik, u pregovorima koji nastoje da razriješe dugogodišnje sporove u vezi s nuklearnim aktivnostima Teherana. "Unutar ekonomskog paketa prema pregovorima, SAD su takođe ponuđene mogućnosti za ozbiljno ulaganje i opipljive ekonomske interese u iranskoj naftnoj industriji", rekao je zvaničnik. Washington na obogaćenje unutar Irana gleda kao na potencijalni put prema nuklearnom oružju. Iran opovrgava da nastoji razviti nuklearno oružje i želi da njegovo pravo na obogaćeni uranijum bude prepoznato, podsjeća Reuters. Iran i SAD nastavili su pregovore ranije ovaj mjesec dok SAD gomila vojsku na Bliskom istoku. Iran prijeti da će napasti američke baze u regionu ako bude prvi napadnut. "Posljednja runda pregovora pokazala je da se američke ideje u vezi s opsegom i mehanizmom ukidanja sankcija razlikuju od iranskih zahtjeva. Obje strane moraju da postignu razuman vremenski okvir za ukidanje sankcija", rekao je zvaničnik. Iranski ministar inostranih poslova Abas Arakči rekao je u nedjelju da očekuje da će se sastati s posebnim izaslanikom predsjednika Donalda Trumpa Steveom Witkoffom u Ženevi u četvrtak, dodavši da i dalje postoje "dobre mogućnosti" diplomatskog rješenja. Arakči je u petak rekao da očekuje da će da ima nacrt kontraprijedloga spreman za nekoliko dana, dok je Trump rekao da razmatra ograničene vojne napade. U nedjelju, Witkoff je rekao da je predsjednik bio znatiželjan zašto Iran još nije "kapitulirao" i pristao da ograniči svoj nuklearni program. Među američkim zahtjevima su uvođenje ograničenja iranskih balističkih projektila dugog dometa, te okončanje podrške regionalnim proksi grupama. Iran je odbacio raspravu o svojim projektilima te je rekao, kako su izvori prenijeli Reutersu, da "problem regionalnih proksija nije crvena linija za Teheran". Iranske vlasti rekle su da bi diplomatsko rješenje donijelo ekonomske dobrobiti i za Teheran i Washington. Iranski zvaničnik je rekao da Teheran neće da preda kontrolu nad svojim naftnim i mineralnim izvorima. "SAD može biti ekonomski partner Iranu, ništa više. Američke kompanije uvijek mogu da učestvuju kao izvođači radova na iranskim naftnim i gasnim poljima", istakao je zvaničnik.

U centru Novog Sada ponovo su se 22. februara uveče okupili jedni naspram drugih pristalice i protivnici vlasti, a razdvajao ih je kordon policije u opremi za razbijanje demonstracija. Okupljanje je prošlo mirno uz jake policijske snage. Studenti u blokadi Novosadskog univerziteta pozvali su na protest "Dalje ruke od Miletića" zbog najave prisustva državnih funkcionera na obeležavanju 200 godina od rođenja Svetozara Miletića, političara i gradonačelnika Novog Sada u 19. veku. Svečana akademija povodom dva veka od rođenja Miletića održana je u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) uz učešće predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković, gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina i ministarke za rad, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski. Ispred pozorišta su za to vreme bile okupljene pristalice vlasti, a bio je raspoređen i policijski kordon u opremi za razbijanje demonstracija. Nešto dalje, kod spomenika Svetozaru Miletiću, nalazili su se protivnici vlasti koji su došli na poziv studenata u blokadi. Nakon završetka akademije, policijski kordoni su obezbeđivali izlazak gostiju. Za vreme održavanja akademije, u jednom trenutku, antivladini demonstranti blokirali su raskrsnicu oko SNP-a. "Ne mogu da nam uzmu ono što su simboli svih građana", rekao je za RSE Boris Kojčinović, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. On je poručio da pristalice vlasti ne mogu da šetaju slobodno Novim Sadom i da se prave kao da se ništa nije desilo pre nešto više od godinu dana i kao da se nije desio prošli ponedeljak. "Samo jedna osoba je privedena, a oni dolaze ovde i prikazuju neku svoju moć. Mi to ne želimo da dozvolimo zato što su Miletić i Matica srpska i svi ostali simboli - simboli svih ovih građana a ne Srpske napredne stranke", dodao je Kojčinović. Svetozar Miletić bio je vođa srpskog narodnog pokreta u tadašnjoj Ugarskoj i poslanik u ugarskom saboru. Protest se održava nedelju dana nakon što je nekoliko novinara i studenata napadnuto 16. februara kada su u Novom Sadu istovremeno održani skupovi pristalica i protivnika vlasti. Tenzije u Srbiji se ne smiruju poslednjih godinu dana od kada je u novembru 2024. u obrušavanju betonske nadstrešnice Železničke stanice stradalo 16 osoba a jedna teško povređena. Pre šest dana su se ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta dogodili incidenti dok se u pozorištu, za to vreme, uz prisustvo predstavnika vlasti, održavala svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske. Viši sud u Novom Sadu je 19. februara odredio pritvor do 30 dana osumnjičenom za nasilničko ponašanje tokom tog protesta kada je nekoliko novinara i studenata napadnuto. Studenti u blokadi fakulteta, koji su organizovali antivladin skup, optužili su pristalice vlasti za napad na njih. Tvrde da su ih vređali, udarali i šutirali, dok policija, u prvi mah, nije reagovala. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je optužio antivladine demonstrante da su došli da bi "izazvali incidente". Jedan od zahteva studenata u blokadi, koji predvode antivladine proteste je i raspisivanje vanrednih parlamentarnih protesta. Vlast već mesecima ne prihvata taj zahtev, a predsednik Srbije je najavio mogućnost održavanja izbora između oktobra i decembra 2026.

Američka tajna služba saopštila je u nedjelju da je ubila naoružanog muškarca koji je ušao u obezbijeđeni prostor Mar-a-Laga, odmarališta predsjednika Sjedinjenih Država Donalda Trumpa na Floridi. Trump često provodi vikende u svom odmaralištu, ali je u vrijeme ovog incidenta bio u Bijeloj kući sa prvom damom Melanijom Trump. Riječ je o 21-godišnjem Austinu T. Martinu iz Camerona u Sjevernoj Karolini, prenio je BBC. Vlasti navode da je nosio sačmaricu i kanister goriva kada je ušao u Mar-a-Lago, pri čemu je ušao u kompleks u trenutku kada je jedan gost izlazio. Iz Tajne službe navode da je u svom vozilu "primijećen kod sjeverne kapije imanja Mar-a-Lago dok je nosio ono što je izgledalo kao sačmara i kanister za gorivo". Direktor američkog FBI-ja Kash Patel je naveo da se ulažu "svi potrebni resurse u istragu jutrošnjeg incidenta u Mar-a-Lagu predsjednika Trumpa". Iako se oglasila portparolka Bijele kuće, predsjednik Trump zasad se nije oglasio na svojoj društvenoj mreži Truth Social o ovom incidentu.

Organizovane kriminalne grupe, uključujući one povezane sa glavnim fudbalskim klubovima i regionalnim mrežama za trgovinu narkoticima, predstavljaju primarnu kriminalnu pretnju u Srbiji. To je navedeno u izveštaju američkog Saveta za prekograničnu bezbednost (OSAC), kojim su dopunjena upozorenja Stejt departmenta za putovanja u Srbiju. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije bilo dostupno za hitan komentar na upit RSE povodom navoda iznetih u izveštaju OSAC-a. OSAC je javno-privatno partnerstvo koje omogućava razmenu bezbednosnih informacija i kriznu podršku između globalnih američkih organizacija i Diplomatske bezbednosne službe. Stejt department je procenio da putnici treba da budu oprezniji u Srbiji zbog kriminala. U Savetodavnom upozorenju Stejt departmenta za Srbiju naveden je indikator C što ukazuje da u zemlji može biti široko rasprostranjen nasilni i/ili organizovani kriminal i/ili da lokalne snage mogu imati ograničene mogućnosti da reaguju na teška krivična dela. Beograd je procenjen kao lokacija sa visokim rizikom pretnje od kriminala usmerenog ka interesima vlade SAD. U izveštaju OSAC-a, objavljenom 12. februara, navodi se da se Srbija nalazi na značajnoj ruti trgovine ilegalnom robom, uključujući narkotike, u Evropsku uniju. Dodaje se da narko-karteli u Srbiji i na Zapadnom Balkanu igraju sve veću ulogu u koordinaciji većih, svetskih mreža za distribuciju narkotika, uključujući i one sa Zapada. "Nasilni kriminal u Srbiji je obično povezan sa rivalskim organizovanim kriminalnim grupama koje se međusobno ciljaju zbog plena, uključujući kontrolu mreža narkotika", konstatuje se u izveštaju. Takođe se kaže da su istraživački novinarski mediji objavljivali da navodno postoje veze između organizovanih kriminalnih grupa i vladinih zvaničnika, što omogućava tim grupama da deluju sa izvesnim stepenom nekažnjivosti u Srbiji. Konstatuje se i da Evropska komisija, u svojim izveštajima, često poziva Srbiju da učini više u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Izveštaj OSAC-a navodi i da u Srbiji postoji veliki broj "sportskih navijačkih grupa", poznatih kao "fudbalski huligani." Navodi se da više tih grupa ima "veoma jake veze sa kriminalnim, desničarskim i ultranacionalističkim organizacijama." Konstatuje se i da su "ti huligani često uključeni u ratove za teritoriju između kriminalnih organizacija i da navodno imaju jake veze sa političkim strukturama u Srbiji". Savetuje se oprez tokom prisustvovanja lokalnim fudbalskim utakmicama, čak i u blizini stadiona na dan utakmice. "Vlasti ponekad mogu imati poteškoća da suzbiju nasilje unutar posebno rizičnih sportskih događaja. Ovaj rizik se proteže i na sportske pabove, gde su huligani napadali posetioce ili prolaznike zbog nošenja dresa protivničkog tima", dodaje se. U izveštaju se navodi da je antiameričko raspoloženje široko rasprostranjeno i da može biti prisutnije oko određenih godišnjica i nekih nacionalnih praznika. Kao mogući datumi pominju se 17. februar, godišnjica proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, zatim 24. mart kada je godišnjica početka NATO bombardovanja Jugoslavije 1999, kao odgovor na događaje na Kosovu, i potencijalno 28. jun kada se obeležava Vidovdan. Dodaje se da nekoliko nacionalističkih organizacija sa različitim nivoima ksenofobije usmerava napore protiv američkih državljana i drugih stranaca. Konstatuje se da su antiamerički i antiNATO grafiti vidljivi širom Beograda. "Mnogi Srbi krive Sjedinjene Države i američke državljane za NATO bombardovanje 1999. godine i za nezavisnost Kosova 2008. godine", stoji u izveštaju OSAC-a. Beograd je procenjen i kao lokacija sa "srednjim" nivoom pretnje od političkog nasilja, uz napomenu da građanski nemiri mogu izbiti brzo i bez najave. Savetuje se izbegavanje demonstracija, jer čak i one koje su planirane da ostanu mirne imaju potencijal da postanu nasilne. Objašnjava se da je veliki studentski antikorupcijski pokret pokrenut nakon urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, a da su se protesti nastavili tokom cele 2025. godine.

Jedna osoba je poginula, a desetine su ranjene u dvije eksplozije u Lavovu, na zapadu Ukrajine, u napadu za koji su vlasti rekle da je "teroristički čin". Nacionalna policija Ukrajine je u nedjelju u ranim jutarnjim satima izvijestila je da je iza ponoći zaprimljen hitan poziv o provali u lokalnu prodavnicu. Navodi se da je, nakon dolaska patrolne jedinice na mjesto događaja, došlo do eksplozije, a potom i do druge eksplozije kada je stigla druga patrola. "Preliminarno je utvrđeno da su detonirane improvizovane eksplozivne naprave", saopštila je policija na Telegramu. Policija je navela da je u eksplozijama poginula 23-godišnja policajka Viktorija Špilka. Najmanje 25 drugih osoba je povrijeđeno u incidentu. Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Ihor Klimenko rekao je da su tri osobe u "kritičnom stanju". Olha Pidcerkovna, doktorica u lokalnoj bolnici, izjavila je za Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa da su te tri osobe priključene na respiratore. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski nazvao je incident "terorističkim napadom" i rekao da je policija privela osumnjičenog. Nije iznio dodatne detalje. Klimenko je dodao da su u toku daljnje "operativne mjere i istražne radnje". U kasnijim komentarima je istakao da postoji "svaki razlog da se vjeruje da je zločin izvršen po nalogu Rusije". U međuvremenu, ruska vojska je tokom noći lansirala 50 raketa i 297 dronova na Ukrajinu, navele su nadležne vlasti u nedjelju. Zelenski je rekao da je pogođeno sedam oblasti, dodajući da je u napadima na Kijevsku oblast jedna osoba poginula, a osam drugih je povrijeđeno, uključujući i dijete. Prema navodima spasilačkih službi, povrijeđeni su izvučeni ispod ruševina nakon napada, dok je jedan muškarac preminuo od zadobijenih povreda na putu do bolnice. "Glavna meta napada bio je energetski sektor. Oštećene su i obične stambene zgrade, a zabilježena su i oštećenja na željeznici", napisao je Zelenski na platformi X. Operator ukrajinske elektroenergetske mreže Ukrenergo saopštio je da su ruski napadi ponovo izazvali nestanke struje u više oblasti, uključujući i glavni grad. Usred neuobičajeno niskih zimskih temperatura, Rusija je više puta gađala energetske objekte i toplane u Kijevu i širom zemlje, ostavljajući milione Ukrajinaca da se bore kako bi se ugrijali i nastavili svakodnevni život. Napadi su uslijedili nekoliko dana nakon što je najnovija runda mirovnih pregovora, posredovanih od strane SAD-a u Ženevi, završena bez pomaka ka okončanju ruske invazije, koja nakon 24. februara ulazi u petu godinu. Iako bi nova runda pregovora mogla uskoro biti održana, Zelenski je rekao da Moskva velikim napadima na Ukrajinu nastavlja "ulagati više u udare nego u diplomatiju".

Iranski studenti drugi dan zaredom sukobili su se sa sigurnosnim snagama ispred univerziteta u Teheranu, a prema snimcima objavljenim na internetu riječ je o najvećem iskazu protivljenja u glavnom gradu od smrtonosnog obračuna prošlog mjeseca. Najnoviji protest izbio je u nedjelju ispred Tehnološkog univerziteta Amir Kabir, kada su se studenti suočili s pripadnicima Basija, dobrovoljne paravojne formacije koja je imala istaknutu ulogu u gušenju ranijih antivladinih protesta. Prema videosnimcima objavljenim na društvenim mrežama, moglo se čuti kako studenti uzvikuju antivladine slogane. Na nekim snimcima vidi se i kako demonstranti mašu iranskom zastavom. Slični skupovi ranije su zabilježeni na još najmanje pet univerziteta širom zemlje, uključujući i teheranski Univerzitet Sharif. Univerziteti u Teheranu često su bili poprište studentskih protesta još od revolucije 1979. godine, koji su završavali sukobima sa sigurnosnim snagama. Demonstracije su se poklopile sa stotinama komemoracija koje su ove sedmice održane širom zemlje u znak sjećanja na žrtve ubijene u velikim sukobima sa sigurnosnim snagama u januaru. Prema podacima organizacija za ljudska prava, najmanje 7.000 ljudi je ubijeno u protestima širom zemlje koji su izbili krajem decembra, iako se vjeruje da je stvarni broj žrtava znatno veći. Većina ubistava navodno se dogodila između 8. i 10. januara, u jeku represije. Protesti, koji su se u međuvremenu smirili, bili su među najvećim u Iranu od Islamske revolucije 1979. godine. Historijski gledano, komemoracije u Iranu često su poprimale politički značaj u periodima nemira. Protesti su privukli globalnu pažnju i osude represije vladinih snaga. Amnesty International je naveo da se najmanje 30 Iranaca suočava sa smrtnom kaznom u vezi s protestima. Američki predsjednik Donald Trump upozorio je Teheran da se suzdrži od daljeg nasilja nad demonstrantima i zaprijetio vojnim akcijama protiv režima. Trump je u region uputio dvije udarne grupe nosača aviona, s desetinama borbenih aviona i bombardera, a drugi vojni avioni i prateće snage primijećeni su kako pristižu u zračne baze na Bliskom istoku. Trumpova administracija takođe vrši pritisak na Iran da pristane na ograničavanje svog nuklearnog programa, za koji Teheran tvrdi da je namijenjen mirnodopskim, civilnim svrhama, poput proizvodnje električne energije. Washington, zajedno s Izraelom, optužuje Teheran da namjerava razviti nuklearno oružje. U govoru koji je uživo prenosila državna televizija, iranski predsjednik Masud Pezeškijan rekao je da njegova zemlja neće popustiti pod pritiscima svjetskih sila. "Svjetske sile se postrojavaju kako bi nas natjerale da pognemo glave... ali mi nećemo pognuti glavu uprkos svim problemima koje nam stvaraju", rekao je on. Američke i izraelske snage bombardovale su nekoliko iranskih objekata za koje se vjeruje da sadrže ključne komponente nuklearne infrastrukture. Međutim, nije jasno u kojoj mjeri su napadi unazadili te programe. Trump je rekao da razmatra ograničeni vojni udar. "Pretpostavljam da mogu reći da to razmatram", izjavio je u Bijeloj kući 20. februara. Srbija i Švedska su među posljednjima zemljama koje su pozvale svoje građane da napuste Iran usred velikog gomilanja američkih snaga u regionu.

Šef misije Srbije pri Evropskoj uniji i rukovodilac Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović izjavio je u nedelju da je "Brisel i dalje kritičan kad je reč o usvojenom setu pravosudnih zakona", poznatih kao Mrdićevi zakoni, navodeći da odatle poručuju da je neophodno da se to pitanje što pre reši. "Čuli ste to i od predsednika Vučića [Aleksandar] koji je u Minhenu imao sastanke sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom i komesarkom Martom Kos. Jedna od ključnih zamerki, ne ulazeći u suštinu, jeste i procedura. Kao država u procesu pristupnih pregovora bili smo u obavezi najpre da zatražimo mišljenje Venecijanske komisije, a potom da sve zakone pošaljemo Evropskoj komisiji na konačno 'zeleno svetlo'", rekao je Apostolović za Radio-televiziju Srbije, prenela je Beta. Dodao je da je "predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić uputila zahtev za urgentnim mišljenjem Venecijanske komisije i čim budemo dobili to mišljenje postupićemo po njemu". "Važno je da se ovo pitanje reši što pre, jer nam je kamen spoticanja u procesu pristupnih pregovora. Priča oko otvaranja klastera tri se neće vratiti na dnevni red dok se ovo pitanje ne reši", naveo je Apostolovć, koji je u petak u Vladi Srbije predsedavao sastankom sa predstavnicima Evropske komisije. Venecijanska komisija je saopštila da će hitno mišljenje o nedavnim izmenama pravosudnih zakona u Srbiji, koje je zatražila Brnabić, biti podneto na usvajanje na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu. Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Izmene zakona je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić. Uprkos upozorenjima iz EU, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije i niz strukovnih organizacija i upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Povlačenje spomenutih izmena zakona zatražili su sudije, tužioci, advokati i građani na protestnom skupu "Marš za pravosuđe" održanog u subotu u Beogradu. Organizatori skupa bili su Sindikat sudske vlasti, Udruženje tužilaca Srbije, Odbrana struke i Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS. I advokati u Vojvodini bili su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja ovog seta zakona, a prethodno je 2. februara održano niz protesta širom Srbije istim povodom. Sa druge strane, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

Sudije, tužioci, advokati i građani okupili su se u subotu na protestnom skupu "Marš za pravosuđe" u Beogradu zbog nedavno donetih pravosudnih zakona kojim se, prema tvrdnjama organizatora, ugrožava nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Organizatori protesta su Sindikat sudske vlasti, Udruženje tužilaca Srbije, Odbrana struke i Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS. Okupljanje je počelo ispred zgrade Generalštaba u Beogradu, a nakon toga kolona je stigla ispred zgrade Tužilaštva za organizovani kriminal. Ispred tužilaštva je održano 16 minuta tišine za 16 žrtava pada nadstrešnice u nesreći u Novom Sadu. Na protestu su se mogle videti zastave Srbije i Evropske unije. Sa govornice se okupljenima obratilo više sudija i tužilaca. Aleksandar Jovanović iz Osnovnog suda u Novom Pazaru kazao je da su novi zakoni doneti bez javne rasprave i uz kršenje drugih zakona. Pozvao je sve sudije da se pobune i ne ćute, prenosi Beta. Radovan Lazić iz Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu je poručio da se pravosuđe tek delimično otrglo od "zagrljaja izvršne vlasti", ali još uvek nije slobodno. Predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Prijović rekao je na skupu da je ovo bitka koju sudije i tužioci "moraju da dobiju", a da će advokati pružiti podršku. On je dodao da se nada da vlast neće uspeti od sudije i tužilaca da napravi "lojaliste"(vlasti). Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Izmene zakona je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije i niz strukovnih organizacija i upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Advokati u Vojvodini bili su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja ovog seta zakona, a prethodno je 2. februara održano niz protesta širom Srbije istim povodom. Povlačenje spomenutih izmena zakona zatraženo je i sa protesta u Beogradu 9. februara. Na ovaj protest su pozvali studenti koji su mesecima blokirali fakultete tražeći odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Sa druge strane, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

S masovnog protesta u Sarajevu u subotu demonstranti su poručili da se objave sve informacije o istrazi tramvajske nesreće i utvrdi da li je nakon tragedije bilo nedozvoljenih intervencija na tramvaju. Više hiljada ljudi, mahom mladih, protestovalo je po sedmi put nakon što je 12. februara tramvaj iskočio iz šina i srušio stajalište u Sarajevu. Tada je poginuo 23-godišnji Erdoan Morankić, dok je više osoba povrijeđeno. Demonstranti su se u subotu okupili ispred kantonalnog Tužilaštva, nakon šetnje glavnom saobraćajnicom i prethodnog okupljanja ispred Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, u čijoj se neposrednoj blizini dogodila nesreća. Protest je bio ispunjen brojnim transparentima, dok su demonstranti uzvikivali: "Hoćemo istinu i pravdu". Prisutnima su se obratiti i roditelji koji su u proteklim godinama doživjeli bol gubitka djeteta, a za čiju odgovornost, kako tvrde, još nije utvrđeno ko je kriv. Građani već danima na protestima traže odgovornost za tramvajsku nesreću. Iz Tužilaštva Kantona Sarajevo za Radio Slobodna Evropa je potvrđeno da ne postoji snimak iz tramvaja koji je iskočio iz šina. "Forenzičkom obradom hard diska koji je izuzet iz kabine vozača, utvrđeno je da snimljenog materijala nije bilo od 29. 11. 2025. godine. Tužilaštvo, između ostalog, utvrđuje zašto nije funkcionirao sistem video nadzora", potvrđeno je iz kantonalnog Tužilaštva. Ranije je iz kantonalnog Tužilaštva navedeno da istražioci Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo izuzimaju dokumentaciju iz Gradskog saobraćajnog preduzeća (GRAS) koja se odnosi na upotrebu tramvaja broj 516 koji je učestvovao u nesreći, tehničku dokumentaciju svih čeških tramvaja i određene personalne dosijee zaposlenih. Prethodno je Tužilaštvo izvijestilo da je u okviru istrage saslušano 30 svjedoka i izuzeto 10 snimaka video-nadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. Tužilaštvo je navelo i da je utvrdilo da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuje odluku Kantonalnog suda u Sarajevu koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv i da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što su tvrdili i u Sindikatu GRAS-a. U danima nakon nesreće ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo Nihad Uk, kao i direktor GRAS-a Senad Mujakić.

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da je potpisao izvršno naređenje prema kome može da zaobiđe Kongres i uvede porez od 10 odsto na uvoz iz celog sveta, posle odluke američkog Vrhovnog suda kojim je poništen široki spektar carina koje je on uveo prošle godine za veliki broj zemalja. Tramp je bio ogorčen zbog odluke Vrhovnog suda koji je žestoko kritikovao, prenela je Beta. Rekao je da ga je "sramota" zbog sudija koje su izglasale da se ponište njegove sveobuhvatne carine i nazvao tu odluku "duboko razočaravajućom". "Velika mi je čast što sam upravo potpisao, u Ovalnom kabinetu, globalne carine od 10 odsto za sve zemlje, koje će stupiti na snagu gotovo odmah", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut soušal. Tramp je nove carine uveo pozivajući se na Zakon o trgovini iz 1974. godine. Te mere delimično zamenjuju carine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim hitnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) iz 1977. godine, na osnovu koga je uveo prethodne carine a koje je Vrhovni sud proglasio nezakonitim zato što nisu odobrene u Kongresu. Vrhovni sud je ocenio da je Tramp tim carinama prekoračio svoja predsednička ovlašćenja.. Tramp je naložio i istraživanje mogućnosti ponovnog uvođenja carina u okviru drugih zakona. Bela kuća je saopštila da će administracija ukinuti određene carinske mere. U izvršnoj naredbi navodi se da dodatne carine, uvedene u skladu sa Zakonom o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) prethodnim izvršnim naredbama, "više neće biti na snazi i, čim to bude praktično, više se neće naplaćivati", preneo je Rojters. Prvobitna reakcija na odluku o ukidanju Trampovih carina u Evropi usmerena je bila na konfuziju i poremećaje oko troškova sa kojima se suočavaju firme koje izvoze u SAD. Evropska komisija je postigla dogovor sa Trampovom administracijom kojom se carine za evropski uvoz ograničavaju na 15 odsto, a taj dogovor je dao kompanijama sigurnost kojim su mogle da planiraju, i smatralo se da je pomoglo da 21 zemlja u evrozoni izbegne recesiju prošle godine.

Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se glavnoj domaćoj obavještajnoj agenciji daje nova ovlaštenja da isključi internet unutar zemlje. Zakon, potpisan 20. februara, posljednji je u nizu propisa koji pooštravaju mogućnost vlasti da ograniče vijesti i informacije unutar Rusije. Nova mjera, koju su parlamentarci usvojili ranije ove sedmice, daje Federalnoj službi bezbjednosti (FSB) ovlaštenje da zahtijeva od pružalaca internet usluga, mobilnih ili fiksnih, da isključe ili ograniče pristup u slučajevima "utvrđenim regulatornim pravnim aktima predsjednika Ruske Federacije". Ovaj potez omogućava Putinu da lično odluči kada online komunikacije u zemlji ili u određenom regionu treba isključiti, bez obaveze da navede razlog. Takođe, uklanja se svaka odgovornost pružalaca usluga za postupanje po takvom nalogu. "Samo predsjednik može uvesti ograničenja", citiran je advokat i dugogodišnji internet aktivista Sarkis Darbinjan. Predsjednički ukazi su, kako je naveo, "čak jednostavniji od vladinih uredbi". Ruske vlasti posljednjih mjeseci pokušavaju pronaći načine da spriječe ukrajinske dronove da ulaze u ruski vazdušni prostor. U mnogim slučajevima dronovi koriste ruske podatkovne signale za let prema ciljevima, ponekad na velikim udaljenostima. Vlasti su pojačale i pritisak na popularne internet alate, posebno aplikacije za razmjenu poruka poput WhatsApp i Telegram. Obje aplikacije su znatno usporene u okviru nastojanja vlade da potakne Ruse da koriste aplikaciju Max, koju podržava država. Prema jednom izvještaju, Telegram bi mogao biti u potpunosti blokiran od 1. aprila. Ograničenja vezana za Telegram izazvala su negodovanje blogera koji pomno prate kretanja na ratištu u Ukrajini i prikupljaju sredstva za ruske jedinice. Telegram uveliko koriste i ruski vojnici raspoređeni na terenu. Tehnološki regulator Roskomnadzor optužio je Telegram, koji je osnovao preduzetnik u egzilu Pavel Durov, za stvaranje tržišta za procurjele lične podatke ruskih građana.

Policija u Tirani upotrijebila je suzavac i vodene topove tokom sukoba s opozicionim demonstrantima, koji traže ostavku albanske Vlade nakon optužbi za korupciju protiv zamjenice premijera, Belinde Balluku. Protest 20. februara organizovala je opoziciona Demokratska partija. Demonstranti su bacali Molotovljeve koktele i vatromet prema zgradi Vlade, a policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima. I na prethodnim protestima bilo je nasilja i povrijeđenih, kako među demonstrantima, tako i među policijom. Političke tenzije eskalirale su od prošlog decembra, nakon što je Specijalno tužilaštvo protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) podiglo optužnicu protiv ministrice u Vladi Edija Rame, Balluku. SPAK optužuje Balluku za miješanje u javne tendere povezane s velikim infrastrukturnim projektima i za favoriziranje određenih kompanija. Balluku je odbacila optužbe. Hiljade pristalica Demokratske partije uzvikivale su "Rama odlazi" i "Rama u zatvor" tokom protesta. "Dani Edija Rame su odbrojani", rekao je lider DP-a, Sali Berisha. Sud u Albaniji je suspendovao Balluku sa dužnosti, ali je SPAK zatražio od Parlamenta da joj ukine imunitet kako bi mogla biti uhapšena. Socijalistička partija premijera Edija Rame, koja je prošle godine osvojila četvrti uzastopni mandat, ima većinu u Parlamentu i nejasno je da li će Skupština ukinuti imunitet Balluku, koja je ujedno i ministrica infrastrukture i smatra se bliskom saveznicom premijera. Rama se žalio na prekoračenje ovlasti od strane pravosuđa, posebno zbog hapšenja prije održavanja suđenja. Albanija nastoji postati članica Evropske unije do 2030. godine, ali je Brisel zatražio od Tirane da učini više u borbi protiv kriminala i korupcije.

Predsjednica Kosova, Vjosa Osmani, sastala se sa američkim državnim sekretarom, Marco Rubiom, u američkom Stejt departmentu. Osmani je rekla da je sa američkim državnim sekretarom razgovarala o mogućnostima jačanja "našeg savezništva, kao i o konkretnim koracima u tom pravcu koji su od vitalnog značaja za naš narod". "Posebno sam mu zahvalila na uključivanju Kosova u Odbor za mir, na odlučujućoj američkoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova, kao i na američkom vojnom prisustvu u Kosovu kao ključnom faktoru mira i stabilnosti u regionu. Razgovarali smo o velikoj važnosti članstva Kosova u NATO‑u, kao i o otvaranju novih poglavlja saradnje u ekonomiji i odbrani, kao dijelu našeg strateškog partnerstva", napisala je Osmani u objavi na Facebooku. Osmani je dodala da su Kosovo i SAD ujedinjeni u namjeri da zaštite mir i "garantuju sigurniju budućnost za nove generacije". Prema saopštenju, sastanak u Stejt departmentu održan je na 18. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa između dvije države. Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, a Sjedinjene Države bile su među prvim zemljama koje su ga priznale. Priština smatra savez sa SAD-om ključnim, jer je ova zemlja značajno doprinijela nezavisnosti i izgradnji kosovskih institucija. SAD takođe pružaju sigurnost na Kosovu, budući da imaju oko 600 mirovnih vojnika u okviru NATO misije KFOR. Posljednjih godina, Kosovo – koje je u procesu transformacije Kosovskih snaga bezbjednosti u vojsku – intenziviralo je nabavke u sektoru odbrane. Naoružanje koje je Kosovo u skorije vrijeme nabavilo dolazi uglavnom iz SAD‑a, Turske, Njemačke i drugih država članica NATO‑a, vojnog saveza kojem Kosovo nastoji jednoga dana pristupiti. Predsjednica Osmani boravi u Sjedinjenim Državama već dva dana, gdje je 19. februara učestvovala na inauguracionom sastanku Odbora za mir – inicijative američkog predsjednika Donalda Trumpa usmjerene na okončanje sukoba širom svijeta. Kosovo je jedna od osnivačica ovog odbora, čije je formiranje predviđeno u Trumpovom mirovnom planu za gazu koji sadrži 20 tačaka. Kosovo se obavezalo da će kroz ovaj odbor pružiti pomoć slanjem vojnih trupa.

Evropska komisija očekuje da je Kosovo zvanično obavijesti o stupanju na snagu međunarodnih sporazuma koji su ratifikovani, kako bi mogla da započne isplatu predfinansiranja iz Plana rasta. Portparol Evropske komisije rekao je za Radio Slobodna Evropa da je Kosovo podnijelo zahtjev za oslobađanje do 7 posto ukupnog iznosa predfinansiranja iz Instrumenta za reforme na Zapadnom Balkanu, dodajući da se, budući da je kosovski parlament ratifikovao sporazume koji su povezani s reformama iz Plana rasta, zemlja kvalifikuje za dobijanje predfinansiranja. "Čim zakoni budu zvanično objavljeni i Kosovo o tome zvanično obavijesti Komisiju, i pod uslovom da su ispunjeni opšti uslovi [makroekonomska stabilnost, upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta] i prethodni uslovi [poštovanje demokratskih mehanizama, konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije], može se izvršiti isplata sredstava u okviru Plana rasta", rekao je portparol EK za RSE. Prema uredbi Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan, prethodni i opšti uslovi moraju se procjenjivati pri svakoj isplati. To znači da, čim sporazumi o kreditu i instrumentu reformi stupe na snagu, Evropska unija će osloboditi sredstva predfinansiranja, uz obaveznu provjeru ispunjenja uslova. Ova procjena se vrši prije svake isplate, i važi jednako za sve zemlje obuhvaćene Planom rasta. Skupština Kosova ratifikovala je međunarodne sporazume s Evropskom unijom 13. februara, a njihova vrijednost iznosi ukupno 882 miliona eura. Paket EU za Zapadni Balkan za period 2024–2027. vrijedi 6 milijardi eura. Prema budžetskim raspodjelama, Kosovu pripada oko 882 miliona eura – 253 miliona u grantovima i 629 miliona kroz kredite – što znači da Kosovo dobija najviše sredstava po glavi stanovnika u regionu. Takođe su ratifikovana i dva dodatna sporazuma potrebna za dobijanje sredstava: onaj koji omogućava paket i plan reformi, te sporazum o kreditu. Tokom prošle godine, kada se Kosovo suočilo s političkom krizom i izostankom novih institucija, postojala je zabrinutost da bi ova sredstva mogla biti izgubljena, jer sporazumi nisu bili ratifikovani. Ipak, dva dana nakon formiranja nove Skupštine i Vlade, poslanici desetog saziva glasali su za ratifikaciju sporazuma s EU i Svjetskom bankom. Međutim, Kosovo ima vrlo malo vremena da ispuni jedan dio reformi, ukoliko želi iskoristiti sredstva iz Plana rasta. Finansijski paket za cijeli region planiran je za period 2024–2027. Dio reformi imao je krajnji rok u decembru 2024. godine, a preostale u decembru 2025. Evropska komisija dopušta takozvani "sivi period", prema kojem se krajnji rok produžava za dvije godine za korake čija je isplata bila predviđena za decembar 2024, te za godinu dana za sve korake čija je isplata bila planirana za jun 2025. i dalje. Prema pojašnjenjima zvaničnika EK, ako određeni korak ne bude ispunjen do isteka "sivog perioda", zemlja gubi sredstva namijenjena za taj korak. Prije svake isplate vrši se procjena provedenih reformi. Srbija je u januaru dobila nešto više od polovine planiranih sredstava, jer nije ispunila sve reforme. Umjesto planiranih 112 miliona eura, zemlja je dobila oko 61 milion, jer je ispunila samo tri od sedam predviđenih reformi. Kosovo je bilo među prvim zemljama Zapadnog Balkana koje su usvojile Agendu reformi traženu u okviru Plana rasta EU, koju je Evropska komisija usvojila u oktobru 2024.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. februara da će zamoliti kineskog predsednika Si Đinpinga da rudarska kompanija Ziđin (Zijin) u Boru "obrati pažnju na zagađenje vazduha" u tom gradu. Vučić je u razgovoru sa građanima u Boru, izjavio da smatra "da je problem sa zagađenjem u tom gradu manji nego pre", ali da i dalje postoji problem sa "koncentratom sa visokim primesama i prisustvom arsena". "Nama je potreban čist vazduh u Boru, zdrava deca i život ovde stotinama godina unapred. Verujemo da ćemo to u potpunosti uspeti da obezbedimo", rekao je Vučić. U Boru se inače ove godine održavaju redovni lokalni izbori, ali tačan datum održavanja izbora još nije poznat. Kineska kompanija Ziđin kroz dve kompanije rukovodi rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, na istoku Srbije od 2018. kada je preuzela deo u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor. Dok je kineski rudarski gigant u vrhu liste najvećih izvoznika iz Srbije, lokalni ekološki aktivisti iz grada Bora i okolnih sela ukazuju na zagađenje ključnih životnih resursa - vazduha, vode i zemljišta, što Ziđin odbacuje.

Kancelarija za kontrolu strane imovine Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) donela je odluku da produži licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. marta, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). NIS je novo produženje dozvole za rad od američke administracije zatražio prošle nedelje, dok je u januaru predat preliminarni kupoprodajni ugovor između ruske kompanije "Gaspromnjeft" i mađarske MOL Grupe. Odgovor OFAC-a na taj ugovor još se čeka. Odobrenje Vašingtona je ključno kako bi NIS bio skinut sa liste sankcija, koje su počele sa primenom početkom oktobra. Najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji sankcije su uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Grupa je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. I za to će biti potrebno odobrenje američkih vlasti. NIS ima licencu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije do 24. marta.

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da je američki predsjednik Donald Trump prekoračio svoja ovlaštenja kada je uveo niz carina koje su potresle globalnu trgovinu, čime je blokiran jedan od ključnih instrumenata koje je koristio kako bi sproveo svoju ekonomsku agendu. Vrhovni sud, u kojem većinu čine konzervativne sudije, donio je odluku rezultatom šest prema tri, naglasivši u presudi da Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlaštenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) "ne daje predsjedniku ovlaštenje da uvodi carine". Trump je počeo uvoditi široke carine nakon povratka u Bijelu kuću prošle godine, uvodeći nove carinske obaveze gotovo svim trgovinskim partnerima SAD‑a. Ove mjere uključivale su "reciprocitetne" carine za trgovinske prakse koje Vašington smatra nepravednim. Takvom recipročnom carinom od 10 posto bilo je pogođeno i Kosovo, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana — neke čak i višim carinama. Kosovo je 1. avgusta ukinulo ovu carinu od 10 posto na američku robu. SAD su takođe uvele posebne carine protiv svojih ključnih partnera, uključujući Meksiko, Kanadu i Kinu, zbog trgovine drogom i migracionih pitanja. U presudi se navodi da bi "da je Kongres namjeravao predsjedniku dati posebno ovlaštenje za uvođenje carina" kroz IEEPA‑u, "to i učinio, kao što je to činio i u drugim zakonima vezanim za carine". Ova presuda ne utiče na posebne carinske mjere koje je Trump odvojeno uveo za određene sektore, uključujući čelik, aluminij i drugu robu. Tri liberalne sudije pridružile su se trojici konzervativnih kako bi potvrdile odluke nižih sudova, koji su ranije presudili da su carine uvedene prema IEEPA‑i nezakonite. Predsjednik Vrhovnog suda, John Roberts, rekao je prilikom objave presude da "IEEPA ne sadrži nijednu odredbu koja se odnosi na carine ili carinske obaveze". U maju prošle godine, niži trgovinski sud presudio je da je Tramp prekoračio svoja ovlaštenja kada je uveo široke carine, ali presuda nije sprovedena jer je Vlada najavila žalbu.

Apelacioni sud Crne Gore potvrdio je u ponovljenom postupku oslobađajuću presudu za lidere bivšeg Demokratskog fronta (DF) Andriju Mandića i Milana Kneževića, te odbio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u predmetu navodnog pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine. U saopštenju se navodi da je sud utvrdio kako tužilaštvo nije dokazalo da su optuženi izvršili krivična djela stvaranja kriminalne organizacije i terorizma u pokušaju, zbog čega su potvrđene oslobađajuće odluke Višeg suda u Podgorici. Mandić i Knežević su organizovali konferenciju za medije nakon objave presude. Mandić je poručio da je današnjom odlukom "pobijedila pravda", ističući da je sada "sasvim jasno da se radilo o lažnim optužbama" i da su on i Knežević bili "proganjani deset godina". Zahvalio je svima koji su, kako je rekao, bili uz njih tokom tog perioda. "Progoniteljima, kao hrišćanin i pravoslavac, opraštam sve. Vjerujemo da svaki čovjek može da se popravi i bude bolji", kazao je Mandić. Knežević je rekao da se svi sjećaju kako su "lažne optužbe godinama plasirane preko režimskih medija", te da je laži iznosio i "svjedok saradnik". Optužio je postupajuću sudiju za nepotizam, navodeći da je "zaposlila sina u policiji bez konkursa". "Naša borba traje deset godina. Dokazali smo da oni koji su nas proganjali treba da budu u zatvoru", rekao je Knežević, dodajući da i on, poput Mandića, želi da oprosti "svim progoniteljima". Zahvalio je pristalicama DF-a "na hiljadama i hiljadama poruka podrške koje su pristizale godinama". Mandić je ocijenio da je ova presuda "najbolja presuda onima koji su htjeli da nas utamniče". Presuda nakon višegodišnjeg sudskog procesaMandić i Knežević su prvobitnom presudom iz 2019. godine bili osuđeni na po pet godina zatvora, zajedno sa grupom koju su činili ruski i srpski državljani. Međutim, presuda je ukinuta nakon promjene vlasti 2020. godine, poslije čega je uslijedio ponovljeni postupak. U međuvremenu je promijenjeno rukovodstvo Specijalnog državnog tužilaštva, a tadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić završio u pritvoru zbog sumnje da je u drugim predmetima zloupotrijebio službeni položaj. Iako je novo tužilaštvo ostalo pri optužnici i ponovo tražilo zatvorske kazne, Viši sud je optužene oslobodio. Oslobođeni svi optuženi u predmetuPotvrđenom presudom, pored Mandića i Kneževića, oslobođeni su i ruski državljani Eduard Shishmakov Vadimovič i Vladimir Popov Nikolajevič, kao i državljani Srbije i Crne Gore obuhvaćeni optužnicom – među njima Bratislav Dikić, Predrag Bogićević, Nemanja Ristić, Srboljub Đorđević, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Mihailo Čađenović. Prema odluci Apelacionog suda, niti za jednog od optuženih nije dokazano da su učestvovali u planiranju ili izvršenju krivičnih djela za koja su tereteni.

Kosovska skupština u petak je usvojila zakon o državnom budžetu u vrednosti od oko četiri milijarde evra, uprkos protivljenju i prigovorima opozicije. Budžet za 2026. je usvojen sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, pošto je Kosovo bilo primorano da produži prošlogodišnji budžet, usled političke i institucionalne krize koja je dovela do vanrednih izbora u decembru na kojem je ubedljivo pobedio Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin). Nacrt zakona o budžetu prošao je drugo čitanje sa 62 glasa za, 36 protiv i bez uzdržanih, četiri dana pošto je usvojen u prvom čitanju. Zakon sada ide na potpis predsednici Kosova Vjosi Osmani pre nego što stupi na snagu. Glasanje je usledilo pošto je Odbor za budžet, radove i transfere usvojio amandmane na zakon o raspodeli budžetskih sredstava za 2026. Ministar finansija Hekuran Murati rekao je da je ovo "privremeni i hitni" budžet, dodajući da će biti revidiran. "Iz tog razloga, mi, kao Vlada, nismo dali prostor ministarstvima da naprave izmene, s obzirom na to da nemamo mnogo vremena da kvalitetno napravimo neophodne izmene, kako one kasnije ne bi izazvale probleme", rekao je Murati. Opozicione stranke su se žalile da je Odbor ignorisao njihove preporuke, pa su ih povukle uoči glasanja u Skupštini, zbog čega su i glasale protiv usvajanja budžeta. Pojedini opozicioni poslanici podneli su amandmane tokom sednice, ali oni nisu dobili podršku. Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova (DPK) Arijan Tahiri kritikovao je nacrt zakona o budžetu i najavio da će poslanici iz njegove stranke glasati protiv. "Povlačimo sve amandmane i ne podržavamo ovaj budžet koji ne odražava čak ni sastav vlade, nije profesionalan dokument, ima mnogo nedostataka za 2026. godinu, a biće štetan i za naredne godine", rekao je on na sednici. Šefica poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova (DSK) Jehona Lušaku (Lushaku) rekla je da njena partija nema glas "za" budžet, pošto Odbor za budžet nije uzeo u obzir amandmane koje je predložila. Kako će se trošiti budžet za 2026. godinu?Očekuje se da će budžet za 2026. godinu dostići oko četiri milijarde evra. Od tog iznosa, više od tri milijarde evra je dodeljeno centralnom nivou, dok je 867 miliona evra namenjeno lokalnom nivou. Za kapitalne investicije, koje se smatraju glavnim stubovima ekonomskog razvoja, planirano je 998 miliona evra, što je za 7,2 odsto više u poređenju sa 2025. godinom. Kapitalne investicije čine 25,2 odsto ukupnog budžeta. Analiza Instituta GAP navodi da je 81 odsto budžeta za kapitalne projekte u 2026. namenjeno projektima koji se nastavljaju iz prethodnih godina, dok su novi projekti ograničeni i po broju i po vrednosti, pa se uglavnom radi o malim projektima. Subvencije i transferiKategorija s najvećim rastom su subvencije i transferi, s povećanjem od 17,4 odsto. Ove godine je izdvojeno više od 1,3 milijarde evra, u poređenju s oko 1,1 milijardom evra prošle godine. To povećanje je rezultat rasta nekoliko kategorija penzija, naknada za porodiljsko odsustvo i povećanja socijalne pomoći. Plate i naknade za više od 91.000 zaposlenih u javnom sektoru koštaće više od 980 miliona evra, u odnosu na 916 miliona evra u 2025. godini. Dotle rashodi za robu i usluge iznose 509 miliona evra, odnosno oko sedam miliona evra više nego prošle godine. U budžetu je takođe izdvojeno 46 miliona evra kao državna rezerva za hitne slučajeve, što je isti iznos kao i prethodne godine, s ciljem očuvanja finansijske stabilnosti i likvidnosti. Prvi put, nacrt budžeta predviđa i 13. platu za zaposlene u javnom sektoru, za one koji su bili angažovani u budžetskim organizacijama najmanje 12 meseci pre donošenja odluke. Očekuje se da će glavni teret za punjenje državne kase snositi carina od koje se očekuje da će naplatiti više od dve milijarde evra i Poreska uprava Kosova s oko 1,2 milijarde evra planiranih prihoda.

Posebni odjel za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (POSKOK) Federacije BiH preuzeo je predmet koji se odnosi na okolnosti smrti 19 osoba u bujičnim poplavama u Donjoj Jablanici, u oktobru 2024. godine. Preuzet je od Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona, a iz POSKOKA-a ističu da je prostupajući tužilac zadužio predmet i da će on biti prioritet tog odjela. Nakon što su Donju Jablanicu, u noći 4. oktobra 2024., pogodile bujične poplave, predmet je otvorilo Tužilaštvo HNK. Iz te institucije su u ranijim saopćenjima naveli da je istragom obuhvaćena firma "Sani", koja je upravljala obližnjim kamenolomom, iz koga se kamenje sručilo na kuće, kao i da se ispituje uloga inspekcija i drugih nadležnih službi. Područje Jablanice na jugu Bosne i Hercegovine najviše je stradalo u bujičnim poplavama, koje su zemlju pogodile početkom oktobra 2024. i iza sebe ostavile 27 žrtava, te milionsku štetu.