Oko 50 tražilaca azila, uglavnom iz ruskih severnokavkaskih republika koji se nalaze u imigracionom zatvoru u Hrvatskoj, ove nedelje je stupilo u štrajk glađu protestujući zbog, kako navode, grubog kršenja njihovih prava, saopštili su aktivisti i organizacije za ljudska prava. Aktivistkinja za ljudska prava Roza Dunajeva da su ljudi iz migranti, većinom iz republika Dagestan, Čečenija i Ingušetija u Prihvatnom centru za strance Ježevo " izloženi pritisku, zastrašivanju i ucenama", prenele su Kavkaske realnosti Ruskog servisa RSE. Dunajeva je rekla da su oni "primorani da sarađuju sa službama bezbednosti pod pretnjom ekstradicije u Rusiju". Prema njenim rečima, već su izdate naredbe o deportaciji za nekoliko zatvorenika, iako se u Rusiji suočavaju s mučenjem i smrću. Ona je navela da su njeni apeli hrvatskom ombudsmanu za ljudska prava i organizacijama za ljudska prava ostali bez odgovora. Kao odgovor na upit Balkanskog servisa RSE, uprava Ježeva je negirala i optužbe Dunajeve i upotrebu reči "zatvorenici" za one koji se tamo nalaze u tom centru, nazivajući ih "štićenicima". Prema nevladinoj organizaciji Global Detention Project koja dokumentuje upotrebu pritvora kao odgovor na priliv imigranata i izbeglica, Ježevo je centar za pritvor imigranata. Ta ustanova je navela da među ljudima u tom centru nema štrajka glađu niti odbijanja hrane. Dodala je da se zakon i ljudska prava utvrđena Evropskom konvencijom strogo poštuju, uključujući i u pogledu proterivanja stranaca iz Hrvatske. Predstavnik tog centra je naveo da "od početka rata u Ukrajini, nijedan stanovnik Centra – državljanin Ruske Federacije – nije prisilno vraćen u Rusku Federaciju". Ruska organizacija za ljudska prava Memorijal navela da pritvoreni migranti u Ježevu sa Severnog Kavkaza štrajk glađu Ježevu. Prema toj organizaciji, štrajk glađu je počeo ne u sredu, već u ponedeljak, iz solidarnosti s Magomedom-Aminom Gatagaževim, rodom iz Ingušetije, koji je suočen s ekstradicijom u Rusiju, kao i iz protesta zbog uslova u zatvoru u Ježevu. Prema navodima Memorijala, zatvorenici u centru su rekli da tri meseca nisu izvedeni na svež vazduh, da ne dobijaju večeru, a da za ostale obroke dobijaju pokvarenu hranu, kao i da im uprava preti da će "dovesti specijalne snage, pretući sve i razbacati po drugim zatvorima". Međunarodna organizacija Amnesti internešenel (Amnesty International) je pozvala članice Evropske unije da ne izručuju izbeglice sa Severnog Kavkaza Rusiji. Branitelji ljudskih prava kažu da tim imigrantima u slučaju ekstradicije preti mučenje, zlostavljanje ili slanje u rat protiv Ukrajine. Prema navodima Kavkaskih realnosti, ovo nije prvi put da se imigranti žale na uslove u Ježevu. Šest čečenskih državljana je u Ježevu 2023. štrajkovalo glađu iz protesta protiv neosnovanih optužbi za ekstremizam. Pre dve godine je ruski aktivista Vladislav Ariničev bio zatočen u Ježevu tri meseca posle protesta solidarnosti s čečenskim državljaninom koji je pobegao od regrutacije. Posle izlaska, Ariničev je za portal Vot Tak govorio o izuzetno lošim uslovima pritvora, uključujući odsustvo lekara, nedostatak toplih napitaka i druge probleme. Prema portalu Doksa, 2023. godine je 52 od više od 68.000 podnosilaca zahteva dobilo neki oblik zaštite u Hrvatskoj, uključujući 24 od približno 8.500 Rusa.

U Beogradu se 24. januara u centru grada održava skup podrške studentskom pokretu u organizaciji formalnih i neformalnih organizacija koje podržavaju studentski pokret. Kako su ranije najavili, skup je u "formatu otvorenog sajma" i na njemu nisu predviđeni govori. Povod za održavanje skupa je obeležavanje prve godišnjice organizovane podrške srpske IT zajednice studentskom pokretu. U okviru skupa organizovanim pod nazivom "Zajedno uz studente", postavljeni su štandovi zborovi građana, aktivista, a svoj štand postavili su i studenti koji su prevodili antivladine proteste u Srbiji u poslednjih više od godinu dana. Okupljeni su u 11.52 održali akciju 16-minutne tišine za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Na svom štandu, studenti su organizovali prikupljanje potpisa za zahtev da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentarni izbori. Sa tim zahtevom, studenti koji su više meseci blokirali fakultete u gradovima širom Srbije, insistirajući na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, izašli su u maju 2025. Izbori bi, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo da budu održani tokom ove godine. On je tokom prethodnih nekoliko meseci više puta menjao stav o održavanju vanrednih izbora i pomerao mogući rok kada bi oni mogli biti raspisani. Skup podrške studentima u Beogradu održava se u vreme kada je jedan broj studenata u Novom Sadu ušao u bojkot nastave zbog dešavanja na Filozofskom fakultetu u tom gradu, nakon što je vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa čime je i formalno ostala bez posla. Tome je prethodila odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ona ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke. Kleut se žalila tu na odluku, ali je prošireni sastav Senata odbio njen prigovor. Policija je 21. januara izbacila studente sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su se tamo okupili protestujući protiv odluke Senata Univerziteta da Jelena Kleut ne bude izabrana u zvanje redovnog profesora. Studenti i građani su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile, što policija negira.

Ukrajina je osudila veliki masovni ruski napad u noći između petka i subote kao pokušaj da se poremete mirovni pregovori u Ujedinjenim Arapskim Emiratima o okončanju skoro četvorogodišnjeg rata. Dok su se pregovarači iz SAD, Rusije i Ukrajine sastajali u subotu drugog dana razgovora u glavnom gradu UAE, Abu Dabiju, najmanje jedna osoba je poginula, dok su desetine povređeno u ukrajinskoj prestonici, Kijevu, kao i Harkivu na prvoj liniji fronta. Oba grada su pogođena u napadima raketama i dronovima u ranim jutarnjim satima, saopštile su ukrajinske vlasti. "Cinično, Putin je naredio brutalan, masovni raketni napad na Ukrajinu baš dok se delegacije sastaju u Abu Dabiju kako bi unapredile mirovni proces koji predvode Amerika", napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na X. "Njegove rakete nisu pogodile samo naš narod, već i pregovarački sto", dodao je on. Ukrajinske vlasti saopštile su da su ruske snage ispalile više od 370 dronova i 21 raketu različitih tipova. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je više od 6.000 stambenih zgrada ostalo bez grejanja posle napada i da se vatrogasne ekipe muče da obuzdaju nekoliko požara. On je rekao da je u kućama koje su ostale bez struje nedavno vraćeno centralno grejanje posle velikih vazdušnih napada 9. i 20. januara. Temperature u Kijevu su se 24. januara kretale oko minus 10 stepeni Celzijusa, dok su hiljade domaćinstava bile bez grejanja. U Harkivu je u noćnom napadu dronom povređeno 27 ljudi, rekao je regionalni guverner Oleh Sinjegubov. Gradonačelnik Igor Terehov rekao je da je napad trajao skoro dva i po sata, pri čemu je jedan od dronova pogodio izbeglički dom, dok su u drugim udarima oštećeni bolnica i porodilišta. Usled ruskih udara bez struje je ostalo od 1,2 miliona objekata širom zemlje. "Svaki takav ruski udar na našu energetsku infrastrukturu dokazuje da ne sme biti kašnjenja u snabdevanju protivvazdušnom odbranom", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle napada. U prvom direktnom kontaktu između Rusije i Ukrajine u poslednjih nekoliko meseci, očekivalo se da će se pregovori u Abu Dabiju nastaviti u subotu. Nijedna strana dosad nije objavila nikakve konkretne rezultate. Pre početka pregovora, pomoćnici u Kremlju rekli su da je ruski predsednik Vladimir Putin zadovoljan gotovo četvoročasovnim razgovorima održanim tokom noći s izaslanikom Bele kuće Stivom Vitkofom (Steve Witkoff), zetom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), i američkim zvaničnicima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je dugogodišnji zahtev Rusije da ukrajinske snage napuste deo Donbasa koji još drže. Donbas je širok pojas teritorije na istoku Ukrajine i Rusija kontroliše oko 90 odsto te oblasti. "Dobro poznat stav Rusije je da (ukrajinske oružane snage) moraju da napuste teritoriju Donbasa, moraju biti povučene odatle", rekao je Peskov novinarima. "To je veoma važan preduslov". Zelenski, koji se dan ranije sastao s Trampom u Švajcarskoj, rekao je novinarima da će razgovori uključivati i pitanje teritorije u Donbasu. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Članovi Misije Evropskog parlamenta trodnevnu posetu Srbiji nastavili su 24. januara u Novom Sadu, gde se sastaju sa aktivistima i studentima. U ime delegacije Vladimir Prebilič, predstavnik Zelenih iz Slovenije u Evropskom parlamentu, položio je cveće kod Železničke stanice u tom gradu, odajući počast stradalima u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. godine. Prebilič je u razgovoru s aktivistima koji su nekoliko meseci proveli u zatvoru ocenio da je apsurdna situacija da ljudi koji traže pravdu budu u pritvoru, dok se osobe odgovorne za tragediju "slobodno šetaju". Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), Prebilič je razgovarao sa šestoro novosadskih aktivista, koji su nakon hapšenja u martu nekoliko meseci proveli u zatvoru i kućnom pritvoru u Novom Sadu. Oni čekaju početak glavnog pretresa u postupku koji se protiv njih vodi pred Višim sudom u Novom Sadu. Njima se, uz još šestoro njihovih kolega koji se nalaze u inostranstvu, sudi po optužbi za rušenje ustavnog poretka. Aktivisti su upoznali Prebiliča sa postupkom koji se vodi protiv njih. "Mi ne tražimo političku podršku, tražimo vladavinu prava. Ovi naši primeri su kršenje ljudskih prava. Mi ćemo biti pokusni kunići, na kojima će se videti kako će se ovaj proces završiti. Još uvek nije bilo ovakvih postupaka u zemlji", rekla je Marija Vasić. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić iznela je kritike na račun Prebiliča zbog susreta sa novosadskim aktivistima koji su optuženi za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Brnabić je u objavi na društvenoj mreži X napisala da Prebilič "podržava i uvažava ljude optužene za terorizam". Predstavnici vlasti u Srbiji u više navrata su iznosili kritike i uvrede na račun pojedinih evropskih poslanika zbog njihove podrške slobodnom, mirnom okupljanju građana. Poruke nakon sastanka sa predstavnicima novosadskog univerzitetaPrebilič se tokom dana sastao i sa predstavnicima Univerziteta u Novom Sadu. Sastanak je, kako je prenela agencija Beta, održan na Prirodno-matematičkom fakultetu, pošto je zgrada Filozofskog fakulteta bila zaključana. Prebiliča je u kampusu dočekala delegacija osoblja Univerziteta, predvođena profesorkom Jelenom Kleut, koja je nedavno dobila otkaz. Tokom sastanka sa Prebiličem, na parkingu u kampusu, nadomak zgrade Filozofskog fakulteta bile su četiri policijske marice. U izjavi medijim posle razgovora s predstavnicima akademske zajednice u Novom Sadu, Prebilič je rekao da vlast "treba da prekine napade" na fakultetske profesore. "Govorimo o studentima, o profesorima, o proceduri. Mi smo juče od rektora Beogradskog Univerziteta (Vladana Đokića) dobili dobar sažetak: finansijski pritisci, politički pritisci, socijalni pritisci, puno toga što nismo znali. To će sigurno biti deo našeg izveštaja koji će doći do Evropskog parlamenta", rekao je Prebilič. Evroparlamentarci su se dan ranije u Beogradu sastali sa predstavnicima vlasti, dela opozicije, medija, civilnog sektora i akademske zajednice. Na konferencij za medije, 23. januara, šefica delegacije Evropskog parlamenta Marta Temido izjavila je da su evroparlamentarci dobili "zabrinjavajuće izveštaje" o represiji nad demonstrantima u Srbiji. "Mi pozivamo na hitnu i nepristrasnu istragu svih optužbi. Takođe smo dobili zabrinjavajuće izveštaje o finansijskim, administrativnim i fizičkim pritiscima na zaposlene u akademskoj zajednici i ograničenje medijskih sloboda", rekla je Temido. Evropska delegacija u posetu Srbiji došla je tri meseca nakon što je u Evropskom parlamentu predsetavljena Rezolucija u kojoj se govori o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. U prethodnoj Rezoluciji, iz maja 2025, konstatuje se određeni napredak, ali se navodi da Srbija i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU. To su unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema - građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti. U Srbiji više od godinu dana traju antivladini protesti, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Učesnici protesta i deo opozicije optužuju vlast za represiju, što vlast negira.

Opozicioni poslanik u Skupštini Srbije Radomir Lazović izjavio je da ga je u petak fizički napao nepoznati muškarac na ulici u Beogradu. Član Zeleno-levog fronta (ZLF) napisao je na društvenoj mreži Facebook da se napad dogodio u blizini Narodne skupštine. "Fizički je nasrnuo na mene, telom se zaleteo i udario me ramenom dok sam hodao ulicom. Delovalo mi je kao da je poslat da time prenese neku poruku, ne znam da li da me zastraši ili samo uznemiri", saopštio je Lazović. Lazović je dodao da situacija nije eskalirala, te da je policija reagovala profesionalno. "Pokušao je da pobegne, ali sam uspeo da ga pratim i obavestim policiju koja je reagovala profesionalno", rekao je Lazović. On je uz objavu postavio i fotografiju navodnog napadača u trenutku dok sa njim razgovara pripadnik policije. Lazović je podsetio da je ovaj napad samo jedan u nizu napada i pretnji koje dobijaju članovi Zeleno-levog fronta. Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor na hitan upit upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova da li je policija identifikovala napadača. Incident se dogodio u danu kada je delegacija Evropskog parlamenta u zvaničnoj poseti Srbiji. Evroparlamentarci su imali niz sastanaka, između ostalih, sa predstavnicima opozicije u parlamentu, među kojima je bio i Lazović. Režim u Srbiji optužio je evropsku delegaciju da su došli kako bi "podržali blokadere", aludirajući na studentske blokade fakulteta koje su mesecima trajale kao odgovor na tragediju u Novom Sadu krajem 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba. Zvaničnici Srbije takođe su optužili predstavnike opozicije da su od evroparlamentaraca tražili "međunarodnu izolaciju" zemlje.

Državljanin Bosne i Hercegovine Selver Hrustić, kojeg je kao ruskog dobrovoljca zarobila Ukrajina, mogao bi biti zadržan do okončanja vojne agresije protiv Ukrajine, saznaje Radio Slobodna Evropa iz Službe sigurnosti Ukrajine. Za RSE su iz ove institucije rekli da, osim ove mogućnosti, Hrustić može biti prebačen i u Rusiju. "Može biti prebačen u državu agresora na njen odgovarajući zahtjev, u okviru mjera usmjerenih na oslobađanje ukrajinskih branitelja koji se nalaze u zarobljeništvu", rečeno je u odgovoru za RSE. RSE je zatražio odgovor i na pitanje o mogućnosti suradnje s BiH, gdje bi Hrustić bio procesuiran zbog sudjelovanja na stranom ratištu, na što su iz Službe rekli da "informacije koje se odnose na suradnju Ukrajine sa stranim tijelima za provođenje zakona i specijalnim službama vezanim za operativne i službene aktivnosti predstavljaju informacije s ograničenim pristupom i ne podliježu objavljivanju". Iz Ministarstva pravde BiH su za RSE rekli da nisu zaprimili nikakvu oficijalnu informaciju o Hrustiću, niti raspolažu informacijom da je predmet potrage od strane nekog pravosudnog tijela u Bosni i Hercegovini. Tužiteljstvo BiH je ranije za RSE reklo da nemaju informacije o Hrustiću, kao i da će službeno zatražiti provjeru ove osobe. Informaciju o bh. državljaninu koji je zarobljen u Ukrajini objavio je United24 Media, medijski projekt ukrajinske vlade, u januaru 2026. godine. U videu objavljenom na društvenim mrežama Hrustić je rekao da je potpisao ugovor s Ministarstvom odbrane u Moskvi u septembru 2025. godine. "Oni to predstavljaju kao da mi nekoga branimo u Ukrajini. To je propaganda", govori Hrustić u videu. Prema United24 Media, Hrustića su ukrajinske snage zarobile u januaru 2026. u smjeru Harkiva. Muškarac u videu, prema United24 Media, imao je probleme sa zakonom u nekoj od EU zemalja i rekao je da mu je obećano da će nakon šestomjesečnog ugovora s ruskom vojskom dobiti odvjetnika koji će mu pomoći s njegovim problemima. Radio Slobodna Evropa je saznao da je Hrustić, porijeklom iz Zenice, studirao historiju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a potom neko vrijeme boravio i radio u Njemačkoj. Ovaj 35-godišnjak u videu govori da osobe poput njega dolaze i budu poslane da ubijaju ljude za novac. "Savjetujem svima da ne potpisuju ugovore s ruskom vojskom, jer oni drukčije gledaju na takve ljude. Jedan oficir mi je rekao da nas ne zovu vojnicima. On je rekao da smo mi plaćenici koji ubijaju druge ljude za novac. Jedan Rus je na to rekao – ali ja sam patriota, a on mu je rekao – ti ubijaš ljude za novac. To je sve." Kaže i da mu je obećano da neće biti poslan u napade u Ukrajinu, ali da se desilo upravo to – naređeno mu je da pokušava proboj kroz ukrajinska sela, povremeno se skrivajući u podrumima. Hrustić je u kratkom videu rekao i da plaćenike šalju na bojišnicu s pola litre vode i jednom ili dvije male kutije mesa. "Dva čovjeka, ja i kolega, moramo podijeliti pola litre vode i malo hrane. Nekad neki izađu da nešto nađu i poginu. Mnogi griješe. Izađu i ubije ih dron. Dronovi su užasni", kaže ovaj državljanin BiH u videu. On tvrdi da je smrtnost među ruskim plaćenicima visoka i da su šanse za preživljavanje jako male. Rekao je i da je imao plaću 210.000 rubalja (oko 2.300 eura). Pridruživanje stranim vojskama je krivično djelo prema Krivičnom zakonu BiH. Ranije je zbog odlaska na ratište u Ukrajinu, odnosno zbog pridruživanja ruskoj vojsci, procesiran jedan bh. državljanin Gavrilo Stević, koji je pravomoćno oslobođen optužbi da je ratovao 2015. godine zbog nedostatka dokaza. Drugi slučaj Darija Ristića, koji je po povratku u BiH u septembru 2025. uhapšen, je u toku. Kako RSE saznaje, očekuje se podizanje optužnice i sporazumno priznanje krivice. Među onima koji su se pridružili ruskoj vojsci je i Mario Kuzmanović iz Modriče, koji je nestao krajem 2024. godine na ratištu. RSE je krajem prošle godine pisao i o slučaju Petra Popovića, još jednog bh. državljanina koji se pridružio ruskoj vojsci, za kojeg je BiH zatražila raspisivanje potjernice, što je INTERPOL odbio. Dosad je poznato da se nešto više od 20 osoba iz BiH priključilo ruskoj vojsci.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) produžila je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. februara, saopštila je ova kompanija na svom sajtu 23. januara. "Nova licenca omogućava održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje, kao i finansijska poravnanja", saopštio je NIS. NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 20. januara da je NIS podneo zahtev američkoj administraciji za produženje licence za rad, dok traju dogovori o tome. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). Prethodna licenca za nastavak rada, koju je NIS dobio pre tri sedmice, ističe u ponoć.

Glavni tužitelj Osnovnog tužilaštva u Prizrenu Petrit Kryeziu izjavio je u petak da je 109 osoba pritvoreno na 48 sati, a sumnjiče se za zloupotrebu glasova na prijevremenim izborima 28. decembra. Vlasti su potvrdile da su pritvorenici članovi izbornih komisija, a među njima su i članovi porodica kandidata za parlament. Kryeziu je na konferenciji za novinare rekao da su se sve manipulacije dogodile u opštinskom centru za brojanje glasova i da su utjecale na glasove za kandidate. Po njegovim riječima, to se nije moglo dogoditi bez dogovora između članova opštinskih izbornih komisija četiri najveće političke stranke. "Govorimo o opštini Prizren, gdje je dodano čak 40.497 glasova, a uklonjeno čak 27.520. Dakle, ukupna razlika u zloupotrebama je 68.017 glasova", rekao je Kryeziu. Istkanuo je da je utvrđeno da samo na jednom biračkom mjestu nije bilo zloupotrijebe glasova, dok je broj krivotvorenih glasova za jednog kandidata premašio 6000. Pritvor više od stotinu osoba određen je nakon sumnji da je došlo do velikih manipulacija glasovima, posebno unutar političkih subjekata na prijevremenim izborima 28. decembra. To je prisililo Centralnu izbornu komisiju na ponovno prebrojavanje glasova koje traje već nekoliko dana. Komisija je, ranije ovog mjeseca, nakon početne istrage utvrdila razlike u glasovima za kandidate za zastupnike u parlamentu. Potom je, tokom djelomičnog ponovnog prebrojavanja glasova, otkrila velike razlike. Nakon toga su tužitelji su počeli prikupljati podatke o sumnjama na moguću manipulaciju, dok je izborna komisija otpustila političke predstavnike u opštinskoj komisiji u Prizrenu. Na Kosovu je manipulacija glasovima kazneno djelo za koje su predviđene zatvroske kazne. Međutim, nevladina organizacija ÇOHU objavila je nedavno istraživanje koje je pokazalo da više od 90 posto slučajeva izborne manipulacije završava uvjetnim ili novčanim kaznama. Većina parlamentarnih kandidata, kojima je tokom ponovnog prebrojavanja oduzeto najviše glasov,a negirala je bilo kakvu umiješanost u zloupotrebe i osudila ih je. Vladajuća stranka, Pokret Samoopredjeljenje, vršitelja dužnosti premijera Albina Kurtija, pobijedila je na izborima 28. decembra, s više od 51 posto osvojenih glasova. Očekuje se da će imati 57 mjesta u desetom sazivu i formirati novu vladu. No, ponovno prebrojavanje, za koje se ne očekuje da će utjecati na konačan ishod, moglo bi odugovlačiti proces.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je odlučio da Vlada Republike Srpske, imenovana 2. septembra prošle godine, nije ustavna, a na osnovu zahtjeva koji je 9. septembra podnijela grupa poslanika u Parlamentu BiH. Za njih je sporno što je mandatara za sastav nove Vlade ovog bh. entiteta, dotadašnjeg ministra poljoprivrede Savu Minića, predložio Milorad Dodik, koji se tada predstavljao kao predsjednik Republike Srpske (RS). Ustavni sud ističe da su odluke koje je ta Vlada donijela od 2. septembra do 18. januara, kada je Savo Minić podnio ostavku, u suprotnosti sa Ustavom BiH. Dodiku je početkom avgusta potvrđena presuda Suda BiH za nepoštovanje odluka visokog predstavnika, kojom je osuđen na godinu dana zatvora – što je on ubrzo otkupio, u skladu sa zakonom – i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija. Ovo znači da u trenutku predlaganja Minića za mandatara, Dodik više formalno-pravno nije bio na funkciji predsjednika. Prema Ustavu RS-a, entitetski predsjednik predlaže mandatara za sastav nove Vlade. Iako je Dodik prvobitno tvrdio da je on i dalje predsjednik RS-a, kasnije se predomislio, te je Narodna skupština RS-a kao v.d. ove funkcije imenovala njegovu dugogodišnju savjetnicu, Anu Trišić Babić. Vlasti u RS-u su pokušale da preduhitre odluku Ustavnog suda BiH, jer je 19. januara Narodna skupština RS-a usvojila ostavku Save Minića, te ga nešto kasnije na istoj sjednici ponovo imenovala za premijera. Ovaj put, kao mandatara ga je imenovala Ana Trišić Babić. Ustavni sud BiH je već u novembru prošle godine raspravljao o ustavnosti nove Vlade RS-a, ali su odluku odgodili za ovu sjednicu.

Tužiteljstvo Tuzlanskog kantona podiglo je optužnicu protiv osam osoba osumnjičenih za iskorištavanje dvije maloljetne djevojčice za prostituciju i seksualno iskorištavanje. Optuženi su Besim Kopić, Miralem Halilović, Jasmin Modrić i Dževad Požegić, koji su u vrijeme počinjenja krivičnog djela bili policajci. Među optuženima su i Šemsudin Kadrić, Sulejman Šehić i Nedim Avdić, te bivši parlamentarac i univerzitetski profesor Zijad Jagodić. Prema optužnici, Kopiću, Kadriću, Haliloviću, Modriću i Šehiću se stavlja na teret da su od aprila 2024. do jula 2025. godine vrbovali, navodili, prevozili na različite lokacije, predavali drugim licima i skrivali dvije, tada 15-godišnje djevojčice u svrhu seksualnog iskorištavanja i prostitucije, te ih osobno seksualno iskorištavali i primali novac za to. Jagodiću, Požegiću i Avdiću se na teret stavlja da su seksualno iskorištavali djevojčice i plaćali im za to, svjesni da su maloljetne i da su žrtve trgovine ljudima, saopćili su iz Tužiteljstva Tuzlanskog kantona. Svi su uhapšeni 29. oktobra prošle godine i nalaze se u pritvoru. Optužnica je dostavljena Kantonalnom sudu u Tuzli na potvrđivanje, a nadležni sud odlučit će o eventualnom produženju mjere pritvora. Za krivično djelo za koje se terete predviđena je kazna zatvora od najmanje deset godina. Tužiteljstvo je navelo da su djevojčice trenutno smještene i zbrinute u ustanovama socijalne zaštite, gdje im se pruža sva potrebna zdravstvena i psihosocijalna zaštita te da je sudski postupak, zbog zaštite maloljetnica, zatvoren za javnost.

Predsednik Nadzornog saveta državnog preduzeća "Srbijagas" Aleksandar Vulin sastao se u Moskvi sa potpredsednikom Vlade Rusije Aleksandrom Novakom. Iz ruske vlade je saopšteno da su razgovarali o perspektivama bilateralne saradnje u energetskom sektoru. Srbija dominantno zavisi od ruskog gasa, a nije se pridružila sankcijama Evropske unije uvedenim Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Zvaničnici Srbije, koja je kandidat za članstvo u EU, nastavili su da održavaju kontake sa Moskvom. Prema saopštenju ruske vlade, Novak je naveo da se Srbija tradicionalno smatra glavnim partnerom Rusije. "Realizacija obostrano korisnih projekata u energetici, transportu, infrastrukturi i informacionim tehnologijama daje značajan zamah održavanju i produbljivanju bilateralnih odnosa", rekao je. Kako je navedeno Novak je dodao da u složenoj međunarodnoj situaciji trgovinski i ekonomski odnosi između Rusije i Srbije nastavljaju da se brzo razvijaju. Vulin je, kako su preneli srpski mediji, izrazio očekivanje da će u februaru biti nastavljeni razgovori o dugoročnom gasnom aranžmanu sa Rusijom. Srbija je u decembru dobila kratkoročni ugovor sa Rusijom za nabavku gasa do 31. marta. Aleksandar Vulin, koji je na čelu Ruskog istorijskog društva u Srbiji sreo se u Moskvi i sa Aleksandrom Duginom, jednim od vodećih ideologa Kremlja i bliskim prijateljem Vladimira Putina. Vulin je od sredine 2023. pod američkim sankcijama, između ostalog, i zbog saradnje sa Rusijom. U vreme kada je sankcionisan bio je na čelu Bezbednosno-informativne agencije Srbije, a ostavku je podneo nekoliko meseci kasnije. Vulin je prethodnu deceniju bio na političkim funkcijama - od direktora Vladine kancelarije za Kosovo, preko resora odbrane i unutrašnjih poslova koje je vodio, do pozicije prvog čoveka srpske bezbednosne službe. Direktne kontakte sa ruskim zvaničnicima Vulin je nastavio da održava i nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Koalicioni partner je predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Predsjednik Sjedinjenih Država Donald Trump izazvao je ogorčenost među britanskim poslanicima i veteranima nakon što je naveo da su snage NATO-a ostale podalje od prve linije fronta u Afganistanu. Trump je komentare iznio u intervjuu za Fox News u kojem je ponovio svoju sugestiju da NATO ne bi podržao Sjedinjene Države kad bi se to od njega zatražilo. "Nikada nam nisu trebali. Reći će da su poslali neke trupe u Afganistan... i jesu, ostali su malo postrani, malo dalje od prve linije fronta", kazao je Trump. Njegove izjave su izazvale osude cijelog političkog spektra, a kritičari su podsjetili na to da je 457 Britanaca izgubilo život u Afganistanu te isticali Trumpovo izbjegavanje vojne službe u Vijetnamu, piše DPA. Calvin Bailey, laburistički poslanik u parlamentu i bivši oficir RAF-a koji je služio uz američke specijalne jedinice u Afganistanu, rekao je za Press Association datvrdnja Trumpa "nimalo ne odgovara stvarnosti koju smo iskusili mi koji smo ondje služili". Konzervativni poslanik Ben Obese-Jecty, koji je služio u Afganistanu kao kapetan u Kraljevskom jorkširskom puku, rekao je da je "tužno vidjeti kako predsjednik Sjedinjenih Država tako obezvređuje žrtvu naše nacije i naših NATO partnera". Predsjednica Odbora za spoljne poslove Emily Thornberry opisala je to kao "mnogo više od greške" i "uvredu" za porodice poginulih. Trump je prethodno kritikovan zbog izbjegavanja regrutacije za borbu u Vijetnamu zbog dijagnoze koštane izrasline na petnoj kosti, tvrdnja koja je bila predmet značajnih sumnji, podsjeća DPA. Ujedinjeno Kraljevstvo pretrpjelo je drugi najveći broj vojnih žrtava u sukobu u Afganistanu, iza Sjedinjenih Država, koje su izgubile 2.461 vojnika. Američki saveznici ukupno su izgubili 1.160 ljudi u sukobu, što je oko trećine ukupnog broja žrtava koalicije. Bailey je naveo i veliki broj poginulih po glavi stanovnika koji je pretrpjela Danska, koja je poslala vojnike da se bore uz Britance u pokrajini Helmandu, a sada je morala da se odupre Trumpovom pokušaju aneksije Grenlanda.

Trupe koje je Kopenhagen poslao na Grenland dobile su naređenje da budu borbeno spremne u slučaju da Sjedinjene Američke Države napadnu ovu autonomnu dansku teritoriju, javio je u petak danski javni servis DR, prenio je AFP. Američki predsjednik Donald Trump odustao je od prijetnji da silom preuzme Grenland nakon sastanka s generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutteom u srijedu, navodeći da je postignut "okvir" sporazuma o arktičkom ostrvu. Prije toga, Trump nije isključivao upotrebu sile, insistirajući da je SAD-u Grenland potreban zbog "nacionalne sigurnosti". DR navodi da se u vojnom naređenju danske vojske izdatom prošle sedmice ističe da vojnici na Grenlandu trebaju biti opremljeni bojevom municijom. U dokumentu je opisana i operacija u više faza koja je uključivala mogućnost slanja dodatnih snaga i sredstava kasnije, ako bude potrebno. Prema pisanju DR-a, civilni i vojni avioni potom su počeli prevoziti vojnike i opremu na Grenland. Raspoređivanje snaga zvanično je bilo dio vojne vježbe pod vodstvom Danske, Arctic Endurance, za koju je Kopenhagen izvijestio da će se nastaviti "tokom velikog dijela naredne godine". Nekoliko dana nakon što je Trump izjavio da će Sjedinjene Američke Države dobiti Grenland "na ovaj ili onaj način", osam evropskih zemalja poslalo je nekoliko desetina vojnika na Grenland, zvanično radi priprema za vježbu. Neki su, u međuvremenu otišli, uključujući grupu od oko 15 njemačkih vojnika i neke Šveđane, dok drugi i dalje pristižu. DR je javio i o širokoj političkoj podršci, kako iz danske vlade tako i iz opozicije, za pružanje otpora u slučaju američkog napada. Govoreći novinarima u petak, danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen odbio je komentarisati ovaj izvještaj.

Glavni pregovarači Kosova i Srbije, zajedno sa specijalnim predstavnikom Evropske unije, 22. januara su prvi put u trilateralnom formatu sazvali Zajedničku komisiju za nestale osobe, potvrdio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen. Cilj Zajedničke komisije, prema njegovim rečima, jeste nadgledanje sprovođenja Deklaracije o nestalim osobama, koja ima za cilj da doprinese rasvetljavanju sudbine preostalih nestalih, uključujući i osobe koje su prisilno nestale, da obezbedi smirenje i zatvaranje tog pitanja za njihove porodice, kao i da podstakne trajno pomirenje i mir. O osnivanju ove komisije u maju 2023. godine dogovorili su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti, tokom jedne od rundi dijaloga održanih na najvišem političkom nivou. "EU ima velika očekivanja od Zajedničke komisije da će dati značajan doprinos rasvetljavanju sudbine nestalih i pomoći u zatvaranju bolnog poglavlja za porodice koje su predugo čekale na odgovore", naveo je Sorensen u saopštenju. Kako je objasnio, u skladu sa dogovorenim mandatom, Zajednička komisija će podržati napore Radne grupe za nestale osobe, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), kroz olakšavanje aktivnosti strana u sprovođenju dogovora, rešavanje svih nesuglasica i praćenje ostvarenog napretka. Prema njegovim rečima, posrednik EU, Kosovo, Srbija ili Međunarodni komitet Crvenog krsta mogu Zajedničkoj komisiji uputiti svako pitanje koje se odnosi na sprovođenje, primenu i tumačenje Deklaracije o nestalim osobama, kao i svako sporno pitanje koje se pojavi u okviru Radne grupe za nestale osobe, uključujući razmatranje i ažuriranje mandata i opšteg okvira rada Radne grupe, ukoliko se o tim pitanjima ne postigne konsenzus. O formiranju Zajedničke komisije za nestale osobe glavni pregovarači Srbije i Kosova dogovorili su se u decembru 2024. godine. Prvi sastanak bio je planiran za januar 2025. godine, ali je srpska strana u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju, navodeći kao razlog zatvaranje kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Glavni pregovarači Srbije i Kosova ujedno su i predsedavajući ove komisije. Na narednim sastancima u okviru Komisije, države će predstavljati zamenici glavnih pregovarača.

Američki državni tajnik Marco Rubio izjavio je u četvrtak da Washington pozdravlja inicijativu Iraka da pripadnike "Islamske države" zadrži u sigurnim pritvorskim objektima u toj zemlji, te je istovremeno pozvao države da repatriraju svoje državljane iz tih objekata kako bi se suočili s pravdom. "Sjedinjene Američke Države pozdravljaju inicijativu Vlade Iraka da pritvori teroriste ISIL-a u sigurnim objektima u Iraku, nakon nedavne nestabilnosti na sjeveroistoku Sirije", naveo je Rubio u saopćenju. "Strani teroristi bit će u Iraku privremeno; Sjedinjene Američke Države pozivaju države da preuzmu odgovornost i repatriraju svoje državljane iz ovih objekata kako bi se suočili s pravdom." Vrhovno pravosudno vijeće Iraka saopćilo je u četvrtak da će pokrenuti pravne postupke protiv pritvorenika "Islamske države" prebačenih iz Sirije, dan nakon što je američka vojska objavila da je prebacila 150 osumnjičenih militanata iz Sirije u Irak. Američka vojska je navela da bi u okviru ove operacije iz Sirije moglo biti prebačeno ukupno do 7.000 pritvorenika. Irak je počeo prihvatati pritvorenike prebačene iz zatvora u Siriji, dok se Kurdi povlače, te je pozvao i druge zemlje da pomognu u njihovom preuzimanju. "Ovo je ključni dio dugoročnog okvira za sprečavanje ponovnog jačanja ISIL-a, u skladu s principom pravedne podjele tereta među članicama Koalicije", rekao je Rubio u četvrtak. UN će upravljati kampovimaUjedinjeni narodi su saopćili da preuzimaju upravljanje velikim kampovima u Siriji u kojima su smješteni deseci hiljada žena i djece povezanih s "Islamskom državom", nakon brzog sloma kurdskih snaga koje su ih godinama čuvale. Ujedinjeni narodi navode da se SDF povukao iz kampa Al-Hol, koji zajedno s još jednim kampom, Roj, zbrinjava oko 28.000 civila, uglavnom žena i djece koji su pobjegli iz uporišta "Islamske države" nakon sloma njenog samoproglašenog kalifata. Među njima su državljani Sirije i Iraka, ali i oko 8.500 državljana drugih zemalja. Sirijske vladine snage uspostavile su sigurnosni prsten oko kampa, a timovi UN-ove agencije za izbjeglice (UNHCR) i UNICEF-a stigli su u kamp u srijedu, saopćili su zvaničnici. "UNHCR, koji je preuzeo odgovornost za upravljanje kampom, aktivno koordinira sa sirijskom vladom kako bi se hitno nastavila sigurna isporuka životno važne humanitarne pomoći", rekla je visoka zvaničnica UN-a za humanitarnu pomoć Edem Wosornu obraćajući se Vijeću sigurnosti UN-a. Zvaničnici UN-a, međutim, još nisu uspjeli ući u kamp jer je, kako je rekao glasnogovornik UN-a Stephane Dujarric, "situacija u kampu i dalje prilično napeta i nestabilna, uz izvještaje o pljačkama i paljevinama". Dodao je da je sirijska vlada izrazila spremnost da osigura sigurnost i pruži podršku UNHCR-u i humanitarnim organizacijama. Više od 10.000 pripadnika Islamske države, kao i deseci hiljada žena i djece povezanih s tom grupom, godinama su u oko desetak zatvora i pritvornih kampova koje su na sjeveroistoku Sirije čuvale Sirijske demokratske snage (SDF), predvođene Kurdima. SDF se ove sedmice brzo povukao nakon sukoba sa sirijskim vladinim snagama, što je izazvalo zabrinutost za sigurnost zatvora i ionako teške uvjete u kampovima.

Šefica delegacije Evropskog parlamenta Marta Temido izjavila je da su evroparlamentarci dobili "zabrinjavajuće izveštaje" o represiji nad demonstrantima u Srbiji. Ona je to rekla na konferenciji za medije u Beogradu u petak, nakon niza sastanaka koje je petočlana delegacija imala sa predstavnicima vlasti, dela opozicije, medija, civilnog sektora i akademske zajednice. Proevropska opozicija je od evroparlamentaraca zatražila presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan civilnom društvu i nezavisnim medijima, dok je vlast optužila delegaciju EP da nije želela da čuje "činjenice". Fokus razgovora bio je na temama istaknutum u dve prošlogodišnje rezolucije EP o Srbiji, poput polarizacije i povećane represije nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. Na sastancima je, prema rečima Marte Temido, bilo reči o slobodi medija, izbornom procesu i implementaciji svih preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). "Dobili smo zabrinjavajuće izveštaje o represiji nad demonstrantima, uključujući njihovo praćenje. Mi pozivamo na hitnu i nepristrasnu istragu svih optužbi. Takođe smo dobili zabrinjavajuće izveštaje o finansijskim, administrativnim i fizičkim pritiscima na zaposlene u akademskoj zajednici i ograničenje medijskih sloboda", rekla je Temido. Ona je rekla da poseta delegacije Evropskog parlamenta pokazuje "da je Srbija prioritet za nas". Prema rečima šefice delegacije, zemlja beleži dobre rezultate u ekonomiji, ali su zajedničke vrednosti i vladavina prava ono što je važno. "Ekonomija može da nekad doživi neuspeh, ali naše vrednosti ne smeju", kazala je Temido. Temido je demantovala navode provladinih medija da su članovi delegacije Evropskog parlamenta tražili da ne posete izložbu o ustaškom logoru Jasenovcu, koja je postavljena uoči njihovog dolaska u holu parlamenta Srbije. "Mi to nismo tražili, već smo posetili tu izložbu. To pokazuje jedan mračan trenutak u istoriji. Svi imamo mračne trenutke u svojoj istoriji, ali je važnije da gledamo u budućnost", rekla je Temido. Izložbe o Jasenovcu i 'Oluji'Delegaciju EP su u institucijama Srbije dočekale dve izložbe. U holu Narodne skupštine izložena je postavka "Jasenovac – trajna opomena", o logoru u kojem je kvislinški režim u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata ubijao Srbe, Jevreje, Rome i antifašiste. Predstavnici vlasti Srbije tvrdili da je delegacija EP "tražila da u Skupštini Srbije ne prođe kroz centralni hol, što su evroparlamentarci demantovali i ranije tokom dana. "Temelji Evropske unije zasnovani su na antifašizmu i nemam nikakav problem da pogledam izložbu o Jasenovcu", rekao je novinarima član Evropskog parlamenta Tonino Picula nakon obilaska izložbe. U Ministarstvu za evropske integracije Piculu je dočekala izložba fotografija iz akcije "Oluja" kojom je Hrvatska 1995. povratila deo svoje teritorije, koja je bila pod kontrolom takozvane "Republike Srpske Krajine". Picula je povodom obeležavanja godišnjice "Oluje" u avgustu 2025. objavio svoju fotografiju iz rata na kojoj je u uniformi i sa oružjem, što je izazvalo kritike Beograda. Ko se (ni)je sastao sa delegacijomDelegaciju EP, koju predvodi portugalska evroposlanica Marta Temido, nije primio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao ni predsednica parlamenta Ana Brnabić koji su bili van zemlje. Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima tvrdeći da ih nisu ni obavestili ni pitali o dolasku, što je EP demantovao. Devet članova delegacije Odbora za spoljne poslove (AFET) razgovaralo je sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studenata. Evroposlanici će nakon posete Beogradu, koja traje od 22. do 24. januara, podneti izveštaj odboru u Evropskom parlamentu. Vlast: Delegacija nije bila spremna da čuje činjenicePotpredsednica Skupštine Srbije iz vladajuće SNS Marina Raguš izjavila je da misija EP "nije bila spremna da čuje činjenice". Ocenila je da su evroparlamentarci došli u Beograd sa "presudom", nazivajući tako Rezoluciju EP. "Neće nama nijedna strana misija određivati ko će biti vlast ovde ili pokušati da obara Ustavom garantovani pravni poredak", poručila je Raguš. Ona je ocenila da vladajuća većina "ne odgovara" misiji EP jer ne želi da prizna nezavisnost Kosova ili uvede sankcije Rusiji. Brnabić optužila misiju EP za 'podršku blokadama'Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić optužila je u petak članove delegacije Evropskog parlamenta u Srbiji da su u "političkoj misiji podrške blokaderima", aludirajući na studentske blokade koje su trajale mesecima nakon tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Ona je na konferenciji za medije u parlamentu kritikovala i predstavnike opozicije u Srbiji koji su se sastali sa članovima EP, te ih optužila da su "ponovo zahtevali sankcije za Srbiju i njenu međunarodnu izloaciju". "Oni su se pohvalili da su tražili sankcije za ljude koji obavljaju najvažnije državne funkcije, ali i za ljude koji nisu funkcioneri, već im iz bilo kog razloga smetaju", rekla je Brnabić. Ranije u petak Brnabić je na društvenoj mreži X napisala da misija EP koja boravi u Beogradu "ne predstavlja duh Evropskog parlamenta, niti evropske vrednosti". Šta je zahtevala opozicija?Proevropska opozicija tražila je od delegacije EP presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan organizacijama civilnog društva i medijima koji doprinose očuvanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. Lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović rekao je da vlast zloupotrebljava evropska sredstva. "Da bi kupovali softefere kojima prate novinare i aktiviste", naveo je. Zahtevali su i personalizovane sankcije za ljude iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i druge, među kojima su naveli novog načelniku Uprave kriminalističke policije Marka Krička. Takođe su tražili da Evropska narodna partija (EPP) razmotri pridruženo članstvo SNS u toj političkoj grupi u EP. Grbović je rekao da su od evroparlamentaraca dobili poruku da Srbija ima evropsku budućnost, a da su oni preneli da u Srbiji postoji evropska aleternativa. "Vučić je najveća prepreka za evropsku budućnost i mir u regionu", ocenio je Grbović govoreći o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. EP već ukazao na povećanu represiju u SrbijiEvropska delegacija dolazi u Srbiju tri meseca nakon što je u Evropskom parlamentu predsetavljena Rezolucija u kojoj se govori o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. U prethodnoj Rezoluciji, iz maja 2025, konstatuje se određeni napredak, ali se navodi da Srbija i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU. To su unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema - građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti. Sastav delegacije EPU delegaciji su tri člana konzervativne Evropske narodne partije (EPP), najveća grupa u EP, dva člana grupe Socijalisti i demokrate, a po jednog imaju Zeleni, liberalna grupa Obnovimo Evropu, desna grupa Evropski konzervativci i reformisti, i krajnje desna grupa Evropa suverenih nacija. Članovi delegacije iz EPP su Rajnhold Lopatka (Reinhold) iz Austrije, Davor Ivo Štir (Stier) iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje (Juknevičiene) iz Litvanije. Socijaliste i demokrate predstavljaju šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske. U ime Zelenih u delegaciji je Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavlja Helmut Brandšteter (Brandstätter) iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza (Serban-Dimitrie Sturdza) iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron (Bystron) iz Nemačke.

Evropska unija zatražila je od Sjedinjenih Država da prema njoj postupaju s poštovanjem. Na kraju vanrednog samita lidera država članica, predsednik Evropskog saveta Antonio Costa podsetio je da je transatlantska zajednica izgrađena kroz istoriju, utemeljena na zajedničkim vrednostima i posvećena prosperitetu i bezbednosti naših naroda. "Verujemo da odnosi između partnera i saveznika treba da budu uspostavljeni na srdačan i uzajamno uvažavajući način", rekao je Antonio Costa na kraju samita. Vanredni samit sazvan je nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trumpa da uvede tarife pojedinim evropskim državama. I nakon što je američki predsednik 21. januara saopštio da odustaje od tarifa, EU nije otkazala samit, smatrajući da je neophodno razgovarati o stanju i budućnosti transatlantskih odnosa. "Evropska unija će nastaviti da se zalaže za svoje interese i da brani sebe, svoje države članice, svoje građane i svoje kompanije od bilo kog oblika prisile. Ima snagu i instrumente za to i učiniće to ako i kada bude potrebno", poručio je Costa. Poštovanje teritorijalnog integriteta Grenlanda i Danske"Kraljevina Danska i Grenland imaju punu podršku Evropske unije. Samo Kraljevina Danska i Grenland mogu odlučivati o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", poručio je predsednik Evropskog saveta. "Ovo je odraz naše čvrste posvećenosti principima međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, koji su ključni za Evropu i za međunarodnu zajednicu u celini. Ti principi će i dalje voditi naše delovanje", dodao je. Costa je naglasio da EU i SAD imaju zajednički interes kada je reč o bezbednosti arktičkog regiona, kroz saradnju u okviru NATO saveza. Lideri evropskih država potvrdili su da će Evropa igrati snažniju ulogu u ovoj regiji. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen priznala je da su evropske institucije do sada posvećivale nedovoljno pažnje potrebama Arktika. "Kolektivno smo nedovoljno investirali u Arktik i arktičku bezbednost. Moramo se snažnije angažovati. Za sledeći dugoročni budžet predložili smo udvostručavanje sredstava za Grenland. Komisija će uskoro predložiti značajan investicioni paket", potvrdila je predsednica Evropske komisije. EU rezervisana prema Trumpovom 'Odboru za mir'Predsednik Evropskog saveta potvrdio je da su države članice rezervisane kada je reč o učešću u novoformiranom "Odboru za mir". "Imamo ozbiljne sumnje u vezi sa nizom elemenata u povelji "Odbora za mir", koji se odnose na njegov opseg, način upravljanja i kompatibilnost sa Poveljom Ujedinjenih nacija", rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Costa. On je potvrdio spremnost evropskih institucija da sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama na implementaciji sveobuhvatnog mirovnog plana za Gazu, ali je naglasio da bi Odbor za mir svoju misiju trebalo da obavlja kao prelazna administracija, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a.

Ukrajinski i ruski pregovarači sastali su se 23. januara u Abu Dhabiju, sa američkim dužnosnicima, kako bi razgovarali o okončanju ruske invazije na Ukrajinu, dok Kremlj signalizira da ne ublažava teritorijalne zahtjeve. Ovo je prvi put da su se ukrajinski i ruski dužnosnici sastali za istim stolom, zajedno s američkim pregovaračima, od početak rata u Ukrajini 2022. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je teritorijalni spor centralno pitanje razgovora, a koji su trebali biti zaključeni u subotu, 24. januara. "Najvažnije je da Rusija bude spremna okončati ovaj rat koji je sama započela", naveo je na aplikaciji Telegram, dodajući da je u redovnom kontaktu s ukrajinskim pregovaračima, ali da je još rano za zaključke nakon današnjih razgovora. "Vidjet ćemo kako će se razgovor odvijati sutra i kakav će biti ishod", naveo je Zelenski. Rustem Umerov, sekretar ukrajinskog Vijeća za nacionalnu sigurnost i odbranu i šef ukrajinske delegacije, izjavio je da su razgovori obuhvatili parametre za okončanje rata i dalju logiku pregovaračkog procesa. Pregovori su održani dan nakon što se Zelenski sastao s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu. Zelenski je u petak rekao da je sporazum o američkim sigurnosnim garancijama za Ukrajinu spreman, te da sada samo čeka od Trumpa konkretan datum i mjesto za potpisivanje. Ukrajina je tražila snažne sigurnosne garancije od zapadnih saveznika u slučaju postizanja mirovnog sporazuma, kako bi spriječila Rusiju, koja je pokazala malo interesa za okončanje rata, da ponovi invaziju. Uoči sastanaka u Abu Dhabiju, zvaničnici Kremlja poručili su da je ruski predsjednik Vladimir Putin zadovoljan razgovorima sa izaslanikom Bijele kuće Steveom Witkoffom te drugim američkim dužnosnicima. Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je dugogodišnji zahtjev Rusije da ukrajinske snage napuste dio Donbasa koji još drže. Donbas je široki pojas teritorija u istočnoj Ukrajini, koji je gotovo 90 posto pod ruskom kotnrolom. "Dobro poznati stav Rusije je da [ukrajinske oružane snage] moraju napustiti teritorij Donbasa. Ovo je vrlo važan preduvjet", rekao je Peskov novinarima. Putin i drugi ruski zvaničnici nekoliko su puta poručili da će njihove snage silom zauzeti preostali teritorij Donbasa, ukoliko ga Moskva ne osvoji diplomatskim putem. Ruski zahtjeviUkrajina je izjavila da bi odricanje od dijela Donbasa, koji drže njene snage, nagradilo Rusiju za agresiju i ostavilo Ukrajinu ranjivom na nove napade. Prema Zelenskom, Ukrajina i Sjedinjene Države razgovarale su o potencijalnom kompromisu gdje bi dio Donbasa postao demilitarizirana zona ili slobodna ekonomska zona, s povlačenjem ukrajinskih snaga i zabranom ulaska ruskim trupama. Zelenski je rekao da je otvoren za takav plan, ali da ako Ukrajina povuče trupe, isto treba učiniti i Rusija. Kremlj je signalizirao da neće pristati na povlačenje snaga i na scenarij koji ne priznaje cijeli Donbas kao ruski. Također je inzistirao da se ruskoj policiji i jedinicama nacionalne garde dopusti patroliranje tim područjem. S druge strane, Zelenski je predložio da bi demilitarizirana područja mogla nadzirati Ukrajina, uz sudjelovanje međunarodnih snaga. Ruski dužnosnici naveli su da će se trilateralni pregovori u Abu Dhabiju usredotočiti na sigurnost, dok će Sjedinjene Države i Rusija voditi odvojene ekonomske razgovore. Zelenski, koji je ponekad imao hladan odnos s Bijelom kućom, pohvalio je sastanak s Trumpom u Davosu, iako nema informacija šta je dogovoreno. Američki i ukrajinski dužnosnici pokušavaju finalizirati plan koji bi američkim kompanijama dao povlašteni pristup ukrajinskim mineralima i nekim industrijama. Trump pokušava posredovati u okončanju ruskog rata protiv Ukrajine otkako je prije godinu preuzeo predsjednički mandat. "Sastanak s predsjednikom Zelenskim bio je dobar. Vidjet ćemo kako će se završiti", rekao je Trump novinarima 22. januara dodajući da je njegova poruka Putinu bila da rat mora završiti. Pregovori u Abu Dhabiju održavaju se dok se stanovnici Ukrajine bore sa hladnoćom, zbog ruskih napada na energetsku infrastrukturu. Najveća ukrajinska privatna energetska kompanija upozorila je da je situacija značajno pogoršana nakon nedavnih ruskih napada.

Srbija i Kosovo saglasili su se na sastanku pregovarača u Briselu 22. januara o funkcionalizaciji Komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu. Glavni pregovarač Kosova Besnik Bislimi izjavio je da sada preostaje da se predstavnici kosovske i srpske delegacije sastanu "u narednim sedmicama i utvrde prve prioritete za rad zajedničke komisije". Pregovarač Srbije Petar Petković današnju rundu dijaloga ocenio je kao "prvi sastanak Zajedničke komisije za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama". "To je izuzetno važno i značajno i nadam se da će se nakon ovog prvog sastanka ubrzati svi procesi u pravcu pronalaženja svih nestalih lica", izjavio je Petković nakon runde dijaloga na nivou glavnih pregovarača. Glavni pregovarači ujedno su i predsedavajući ove Komisije. Današnja runda dijaloga predstavljala je inauguraciju Komisije za nestala lica. O daljim modalitetima rada Komisije naknadno će se baviti zamenici glavnih pregovarača, koji su nadležni za pitanja nestalih osoba. Dogovor je postignut nakon višesatnih razgovora koje je evropski posrednik u dijalogu Peter Sorensen vodio odvojeno sa glavnim pregovaračima Srbije i Kosova, Petrom Petkovićem i Besnikom Bislimijem. Na kraju ovih susreta, u večernjim satima održan je zajednički sastanak na kojem je dogovor formalizovan. Komisija za nestala lica je deo Zajedničke deklaracije o nestalim licima, koju su Kosovo i Srbija postigli 2023. godine, u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa. Kosovo i Srbija su se 17. decembra 2024. saglasili da sprovedu tu deklaraciju. Međutim, srpska strana je u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju zbog akcija zatvaranja kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Ovo je prvi susret u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u ovoj godini, a nakon što je Sorensen nedavno posetio Beograd i Prištinu. Srbija i Kosovo dijalog o normalizaciji odnosa u kojem posreduje Evropska unija vode od 2011. godine. Normalizacija odnosa jedan je od ključnih uslova za obe zemlje kako bi postale punopravne članice evropskog bloka.

Lideri država članica Evropske unije (EU) okupljaju se 22. januara uveče u Briselu na hitnom samitu, sazvanom nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina pojedinim državama evropskog kontinenta. Održavanje samita potvrđeno je i nakon što je američki predsednik 21. januara odustao od uvođenja carina, pošto je u Davosu postignut okvirni sporazum o Grenlandu na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Danska premijerka Mete Frederiksen je, uoči početka samita, ponovila novinarima stav da suverenitet Danske i Grenlanda predstavlja "crvenu liniju". "Od samog početka smo jasno rekli da se o našem statusu suverene države ne može raspravljati; to se ne može menjati", izjavila je Mete Frederiksen. "Spremni smo da sarađujemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao što smo to oduvek činili kada je reč o bezbednosti. Međutim, naše crvene linije su jasne – o našim demokratskim pravilima se ne može pregovarati", rekla je ona. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je, nakon što je predsednik Tramp odustao od uvođenja carina, situacija "prihvatljivija", ali je istakao da Evropska unija ostaje "izuzetno oprezna i spremna da upotrebi svoje instrumente ukoliko dođe do daljih pretnji". On je ocenio da su previranja tokom protekle sedmice pokazala da "kada Evropa deluje jedinstveno i koristi instrumente koji su joj na raspolaganju, može da zavredi poštovanje". Makron je potvrdio da je cilj samita da se pokaže evropsko jedinstvo u podršci Danskoj i njenom teritorijalnom integritetu, kao i da se potvrdi da je Evropa snažna kada je ujedinjena i kada brzo reaguje. Nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je odluku američkog predsednika da ne uvede carine evropskim državama, ističući da je od ključnog značaja očuvanje transatlantskog saveza. "Ovaj transatlantski savez nije nešto čega se može lako odreći. Gradili smo ga tokom 75 godina. To je najuspešniji politički savez koji je ikada postojao između Evrope i Amerike. To nije samo vojni, već i politički savez – veza između Evrope i Amerike. Iskreno se nadam da ćemo uspeti da ga očuvamo, ali istovremeno znam da mi, u evropskom delu NATO-a, moramo učiniti više kada je reč o našim odbrambenim sposobnostima", rekao je nemački kancelar uoči početka samita. Evropska unija je na samitu prvobitno planirala da raspravlja o zajedničkom odgovoru na američke pretnje tarifama. Očekuje se da će lideri razgovarati i o strategiji odgovora na eventualne buduće pretnje Donalda Trampa. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta u pozivu šefovima država i vlada zemalja EU naglasio je da želi razgovor o izazovima u transatlantskim odnosima, njihovim posledicama po Evropsku uniju, kao i koordinaciju budućih koraka. Evropski parlament je 21. januara zamrznuo proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, u svetlu tenzija u vezi sa Grenlandom. Kako navode evropske diplomate, EU želi jasno da utvrdi koliko je trenutno transatlantsko trgovinsko partnerstvo i vojno savezništvo čvrsto, stabilno i predvidljivo. Fokus rasprave nesumnjivo će biti Grenland, a očekuje se da lideri dobiju više informacija od Danske. Premijerka te zemlje je, nakon potvrde o postizanju okvirnog sporazuma, poručila da je njena zemlja spremna da razgovara o bezbednosti na Arktiku, ali insistira na poštovanju teritorijalnog integriteta. 'Odbor za mir' na agendi sastanka evropskih lideraEvropska unija u ovom trenutku okleva da formalno učestvuje u novoformiranom Odboru za mir čekajući dodatna objašnjenja sa američke strane, ali i analizirajući da li učešće u ovom forumu dozvoljavaju ustavi pojedinih država članica. Očekuje se da će ovaj odbor nadgledati upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa – palestinske grupe koju Vašington i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Evropska komisija je u početku pozdravila ideju o ovom odboru, ali će EU pokušati da i po ovom pitanju zauzme zajednički stav. Za pojedine evropske zemlje problematično je to što je Tramp među učesnike Odbora pozvao i predsednike Rusije i Belorusije, Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka. Međutim, jednoglasje po ovom pitanju više nije moguće, budući da su se ovom Odboru pridružile Bugarska i Mađarska.