Učenici Pete beogradske gimnazije saopštili su 19. novembra da su izglasali povratak na nastavu. Oni su na društvenoj mreži Instagram naveli da im je obećano da će konkurs za novog direktora jedne od najprestižnijih škola u Beogradu biti raspisan kada blokada bude završena. Učenici Pete beogradske gimnazije blokirali su nastavu u toj srednjoj školi od 13. oktobra, tražeći smenu vršiteljke dužnosti direktorke Danke Nešović, izbor novog direktora, kao i vraćanje na posao profesora kojima nisu produženi ugovori na početku školske godine. Nešović je na tu funkciju postavljena u februaru 2025. godine, u jeku antivladinih protesta i blokada fakulteta i škola nakon pada nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. Blokadama su se tada priključili i učenici Pete beogradske. U mesecima nakon što je Danka Nešović postavljena na čelo škole, jedan broj nastavnika je morao da napusti Petu beogradsku gimnaziju, jer im nije produžen ugovor na određeno vreme, a neki su suspendovani uz disciplinski postupak. Zbog toga su ispred škole organizovani su protesti učenika, roditelja i profesora Pete gimnazije. Danka Nešović je u ranije za Radio Slobodna Evropa rekla da je blokada nastave nedopustiva, te da ne mogu nastavnici, roditelji i učenici da odlučuju ko će voditi školu. Zbog velikog broja pritužbi koji je stigao na rad v. d. direktorke Zaštitnik građana pokrenuo je postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva prosvete.

Potpredsjednik Vlade Crne Gore Nik Đeljošaj saopštio je u srijedu da će predložiti Vladi da obaveže telekomunikacionu kompaniju One da ukloni iz upotrebe opremu Huawei i ZTE. Poručio je i da novi državni Data centar ne smje biti opremljen tehnologijom ova dva kineska proizvođača. "U potpunosti podržavam stav Sjedinjenih Američkih Država o ozbiljnim bezbjednosnim rizicima koje predstavlja oprema kineskih proizvođača u ključnim komunikacionim sistemima. Kao NATO saveznik, Crna Gora mora slijediti najviše evroatlantske bezbjednosne standarde", naveo je Đeljošaj. Radio Slobodna Evropa prethodno je u utorak objavio – pozivajući se na studiju Digitalnog forenzičkog centra – da jedna od tri telekomunikacione kompanije u Crnoj Gori koristi bazne stanice za 5G kineske kompanije Huawei. Iz Stejt departmenta su potom za RSE kazali da prisustvo opreme nepouzdanih dobavljača u kritičnoj infrastrukturi širom svijeta predstavlja ozbiljan rizik za bezbjednost Crne Gore, SAD i NATO-a. "I dalje smo veoma zabrinuti zbog ranjivosti u našoj kolektivnoj bezbjednosti kada NATO saveznici povjeravaju kritičnu infrastrukturu nepouzdanim dobavljačima usluga - time rizikujući naše interese, bezbjednost i vrijednosti." Iz Stejt departmena su pozvali zemlje da daju prioritet nacionalnoj bezbjednosti i privatnosti u odnosu na "jeftiniju opremu i usluge" u svim nabavkama kritične infrastrukture. Oni su naveli i da su sajber akteri sa sjedištem u Kini više puta kompromitovali mreže glavnih američkih i globalnih telekomunikacionih provajdera kako bi sprovodili široke kampanje sajber špijunaže. A iz Evropske komisije su za RSE kazali da Huawei predstavlja "značajno veći rizik" od drugih dobavljača 5G tehnologije. Zabrinutost zbog moguće špijunaže i sabotažeDa Crna Gora - kao članica NATO i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji - mora biti oprezna u korišćenju kineskih tehnologija, upozorio je DFC, osnovan od strane Atlantskog saveza Crne Gore. "Iako su rješenja kineskih kompanija tehnološki napredna i cjenovno konkurentna, njihove veze sa kineskim državnim i obavještajnim strukturama izazivaju zabrinutost u pogledu bezbjednosti, uključujući mogućnosti špijunaže, sabotaže i kontrole ključne infrastrukture." Iz DFC-a ističu da su zabrinutost i strahovi zapadnih zemalja pojačani zbog kineskog zakona o nacionalnoj bezbjednosti, koji njihove kompanije obavezuje da sarađuju sa državnim obavještajnim službama. SAD predvode globalnu kampanju protiv korišćenja kineske 5G opreme, posebno kompanija Huawei i ZTE. Tako iz DFC-a navode da je istraga Federalnog istražnog biroa (FBI) iz 2022. otkrila da se oprema Huaweija može koristiti za ometanje vojnih komunikacija SAD, uključujući one koje se odnose na njen nuklearni arsenal. Više zemalja se u međuvremenu pridružilo SAD u zabrani korištenja 5G opreme određenih kineskih kompanija. One: Institucije nisu izražavale zabrinutostCrna Gora je prošle godine donijela novi Zakon o elektronskim komunikacijama, koji omogućava Vladi da ograničava nabavke i upotrebu opreme određenog proizvođača, ukoliko procijeni da bi ona mogla imati štetne posljedice po nacionalnu bezbjednost. U tom duhu, potpredsjednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja je kazao da će predložiti Vladi da obaveže kompaniju One da ukloni Huawei i ZTE opremu iz upotrebe. "Kao i da novi državni Data centar ne smije biti opremljen tehnologijom navedenih proizvođača ili drugih dobavljača visokog rizika. Crna Gora mora graditi sigurne, moderne i pouzdane digitalne sisteme u potpunoj saradnji sa svojim ključnim partnerima - SAD i NATO savezom", zaključo je Đeljošaj. Kompanija One je za RSE kazala da do sada nijedna nadležna institucija nije izrazila zabrinutost u vezi sa tehnologijama koje se koriste u njihovoj mreži. Iz kompanije dodaju da sprovode redovne tehničke i bezbjednosne provjere, kako bi se obezbijedilo da se mreža ne zloupotrijebi na bilo koji način koji bi ugrozio korisnike ili bezbjednost države. Predlogom budžeta Vlade za 2026. predviđeno je zaduženje od 300 miliona eura za izgradnju Administrativnog i državnog Data centra u Podgorici. U Predlogu se navodi da se ulaganje u ovakve projekte direktno uklapa u strateške obaveze Crne Gore kao članice NATO-a. "Projekat izgradnje Državnog Data Centra i podmorskog internet kabla predstavlja konkretan doprinos kolektivnoj bezbjednosti, u skladu sa članom 3. Vašingtonskog ugovora, koji obavezuje članice da razvijaju vlastite kapacitete za odbranu i otpornost", piše u dokumentu. Crna Gora je članica NATO od 2017. a plan Vlade je da 2028. uvede zemlju i u Evropsku uniju.

Novi predlog koji su sastavile SAD za zaustavljanje rata u Ukrajini poziva Kijev da se odrekne dela svoje teritorije i dela svog oružja, navode medijski izveštaji, dok je predsednik Volodimir Zelenski boravio u Tursku u nastojanju da podstakne zastale mirovne pregovore. Američki predlog takođe navodno uključuje smanjenje veličine ukrajinskih oružanih snaga i prihvatanje smanjenja američke vojne pomoći koja je bila neophodna za borbu Ukrajine protiv ruskih snaga. Pored toga, nijednoj strani vojsci ne bi bilo dozvoljeno da uđe na ukrajinsko tlo i Kijev više ne bi dobijao oružje dugog dometa. Predlog, čije su detalje izneli Fajnenšel tajms (The Financial Times) i Rojters (Reuters), uglavnom prati tvrde zahteve koje je Rusija postavila početkom godine, kada je predsednik Donald Tramp (Trump) pokušao da otvori direktne pregovore s Moskvom o ratu u Ukrajini. Zasad nije bilo javnog odgovora ukrajinskih zvaničnika na izveštaje. Ukrajinski zvaničnik koji je direktno upoznat s predlogom potvrdio je njegov sadržaj, ali nije imao daljih komentara. Ubrzo pošto se pojavila vest o predlogu, Zelenski je objavio poruku na Telegramu u kojoj je zahvalio turskom predsedniku na njihovim razgovorima. Takođe je pohvalio "odlučne korake i vođstvo predsednika Trampa i svaki snažan i pravedan predlog za okončanje ovog rata". "I samo predsednik Tramp i Sjedinjene Američke Države imaju dovoljno snage da se rat konačno završi", naveo je Zelenski. Ukrajinski predsednik bi u četvrtak trebalo da se sastane s visokim zvaničnicima Ministarstva odbrane SAD u Kijevu. Američki predlog bi mogao da stavi Zelenskog u težak položaj. Ukrajinske snage se na bojnom polju muče da zadrže veću i bolje opremljenu rusku vojsku, čak i dok snage Moskve trpe izuzetne gubitke. Rusija se približava ključnom gradu Pokrovsku ka ostvarivanju proklamovanog cilja ruskog predsednika Vladimira Putina cilja da kontroliše ceo istočni region Donbasa u Ukrajini. Rusija takođe napada ukrajinske gradove i njenu energetsku infrastrukturu pred zimu, nastojeći da demoralizuje već iscrpljene Ukrajince. Tokom noći, ruski napad krstarećim raketama pogodio je dve stambene zgrade u zapadnom gradu Ternopolu, usmrtivši najmanje 25 ljudi i ranivši desetine. Zelenski je odbio prethodne zahteve Moskve da Ukrajina ustupi teritoriju ili smanji svoje oružane snage, navodeći da bi to samo oslabilo Ukrajinu i izložilo je potencijalnoj novoj invaziji. Na unutrašnjem planu, Zelenski je politički oslabljen velikim korupcijskim skandalom koji je dotakao neke od njegovih ministara i dugogodišnje poslovne partnere. Ukrajinski poslanici su pozvali Zelenskog da otpusti šefa svog kabineta Andrija Jermaka. Jermak, koji putuje sa Zelenskim, objavio je na društvenim mrežama da se "svi planirani sastanci održavaju po planu" i da je "u stalnom kontaktu s predstavnicima administracije Donalda Trampa". Istraga o korupciji odnosi se na navode da su sredstva namenjena izgradnji odbrambenih sistema za zaštitu ranjive energetske infrastrukture Ukrajine od ruskih vazdušnih napada preusmerena preko provizija političkim insajderima. Najbliži saveznik ZelenskogJermak je imao istaknutu ulogu u prethodnim diplomatskim sastancima usmerenim na pronalaženje puta ka prekidu vatre ili mirovnom sporazumu usred ruske invazije na Ukrajinu, koja traje skoro četiri godine. Jermak je možda osoba koja uživa najveće poverenje ukrajinskog predsednika. Njihovo poznanstvo je počelo oko 2010. godine i učvršćeno je bliskim poslovnim odnosom pre nego što je Zelenski ušao u politiku. Poslednjih godina, Jermak je akumulirao značajan politički uticaj iza kulisa. "Jermak je njegov glavni pomoćnik, njegov glavni administrator, glavno dugme na kontrolnom panelu Zelenskog. Stopili su se kao sijamski blizanci", rekao je u sredu za RSE Volodimir Fesenko, šef Centra za političke studije Penta u Kijevu. On se sada suočava sa sve većim pritiskom da bude smenjen ili da podnese ostavku, dok istraga o korupciji na visokom nivou dobija na zamahu. "Ako Jermak ne bude smenjen u narednih nekoliko dana, bojim se da bismo mogli ući u punu političku krizu unutar zemlje", rekla je za RSE Olena Prokopenko, viša saradnica Nemačkog Maršalovog fonda. "Parlament će postati nefunkcionalan; ministri neće biti operativni. A to je vrsta krize koju Ukrajina ne može sebi da priušti usred sveobuhvatnog rata i napredovanja Rusije na frontu", dodala je ona. Optužbe o korupciji su proključale prošle nedelje kada su dve vodeće ukrajinske agencije za borbu protiv korupcije objavile dokaze s detaljima o svojim nalazima. To pitanje je dodatno problematično pošto je Zelenski tokom leta pokušao da ukine autonomiju agencija, da bi odustao od toga nakon što su izbili najveći ulični proteste od početka napada Rusije u februaru 2022. godine. Otkrića su već dovela do ostavki ministra energetike i ministra pravde, dok je bliski saradnik Zelenskog, Timur Mindič, pobegao iz zemlje. Ali BabaTajni snimci koje su objavili istražitelji pokazali su da su osumnjičeni delovali pod kodnim imenima. Ukrajinski poslanik Jaroslav Železnjak u utorak je izneo tvrdnju da je jedno od tih imena, Ali Baba, zapravo Jermak. Železnjak je rekao da snimci pokazuju da je Jermak navodno usmeravao neimenovane zvaničnike da istraže zvaničnike Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU). Jermak, koji 21. novembra puni 54 godine, nije odgovorio na upit Ukrajinskog servisa RSE za komentar. Zelenski je najavio da će se u četvrtak sastati s poslanicima svoje partije Sluga naroda, što je izazvalo spekulacije da li će Jermak biti smenjen. Jedan od poslanika stranke Fedir Venislavski rekao je u utorak za Ukrajinski servis RSE da bi Jermak trebalo da podnese ostavku. "Jermakova ostavka u ovom slučaju bi definitivno ublažila ovo uzbuđenje oko vlade", rekao je on, dodajući da je među njegovim stranačkim kolegama "danas bilo mnogo razgovora da gospodin Jermak treba da ode". Porastu političke temperature u Kijevu doprinosi to što su poslanici pozvali ukrajinsku premijerku Juliju Sviridenko u parlament. Dve opozicione partije su tražile ostavku celog kabineta. "Zasad se čini da Zelenski propušta priliku da pruži snažan i odlučan odgovor na događaje od prošle nedelje i na obim istrage koju smo videli i na to kako se smatra da je njegovo uže okruženje umešano", rekla je Prokopenko. Ona je dodala da bi mogao biti potreban pritisak iz inostranstva da bi se Zelenski naterao da otpusti svog saveznika. "Izgleda da administracija, vlada, i dalje pokušava da preduzme postepene mere za kontrolu štete." Fesenko je rekao da bi za Zelenskog otpuštanje Jermaka bilo "kao odsecanje sopstvene desne ruke" i sugerisao da to neće odmah desiti. On je, međutim, dodao da bi "Jermakova ostavka takođe mogla postati neizbežna u slučaju masovnih protesta".

Kantonalni sud u Mostaru odredio je jednomjesečni pritvor Anisu Kalajdžiću koji se sumnjiči da je počinio krivično djelo "Teško ubistvo ženske osobe" i "Neovlašteno posjedovanje oružja, saopšteno je 19. novembra iz ove pravosudne institucije. Kalajdžić je 16. novembra ubio bivšu djevojku Aldinu Jahić iz vatrenog oružja. "Osumnjičenom je pritvor određen zbog opasnosti da bi mogao ponovo izvršiti krivično djelo, izvršiti krivično djelo kojim prijeti i što se radi o krivičnom djelu za koje se može izreći kazna zatvora 10 godina ili teža", navodi se u saopštenju suda. Ubistvu 32-godišnje Jahić su prethodile Kalajdžićeve prijetnje. Kada je 16. novembra naveče krenula na fitnes, Kalajdžić ju je dočekao i potegao pištolj, navedeno je iz Tužilaštva nakon uviđaja. "Trčala je do hotela pokušavajući da se spasi, ali tu je ušao i ubio je", rekla je dežurna tužiteljka Vesna Pranjić novinarima nakon završenog uviđaja 17. novembra. Navodi se, takođe, da je Kalajdžić početkom godine bio prijavljen zbog prijetnji, ali po prijavi druge ženske osobe, te je protiv njega već bila podignuta optužnica i čekalo se ročište pred mostarskim Opštinskim sudom. To je posljednji u nizu slučajeva femicida u Bosni i Hercegovini posljednjih godina, za koje nema preciznih zvaničnih podataka. Organizacije civilnog društva procjenjuju da se radi o oko 11 ubistava godišnje.

Pred Višim sudom u Beogradu 19. novembra je nastavljeno suđenje Krunoslavu Fehiru, bivšem pripadniku jedinice Branimira Glavaša i ključnom svedoku u postupku koji se pred hrvatskim pravosuđem vodi protiv Glavaša za ratne zločine u Osijeku 1991. godine. Tužilaštvo za ratne zločine je prethodno prošle sedmice izmenilo optužnicu protiv Fehira, koga sada tereti za pripadništvo oružanoj formaciji "Branimirova osječka bojna" (BOB), koja je protivpravno lišavala slobode, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti. U prvobitnoj optužnici tužilaštvo je fokus stavilo na ubistvo srpskog civila Čedomira Vučkovića u slučaju poznatom kao "Garaža", ali je na prethodnom ročištu 12. novembra odbrana dostavila spise od pravosudnih organa Hrvatske koji pokazuju da je protiv Krunoslava Fehira u Hrvatskoj vođen i obustavljen postupak za isto krivično delo. Ta optužnica je izmenjena, s obzirom da se osobi ne može dva puta suditi za isto krivično delo. Za šta je optužen?U izmenjenoj optužnici tužilaštvo navodi da je Fehir kao član BOB-a, koja je brojala oko 60 pripadnika, kršio pravila međunarodnog prava Ženevske konvencije o zaštiti građanskih osoba za vreme rata. Tu grupu je, prema optužnici, organizovao Branimir Glavaš – jedan od osnivača Hrvatske demokratske zajednice – "radi počinjenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva na području Osijeka". Među onima koji su bili žrtve delovanja "Branimirove osječke bojne", prema navodima tužilaštva, bili su Čedomir Vučković i Đorđe Petković, civili srpske nacionalnosti, koji su prethodno protivpravno lišeni slobode, te su zatim bili mučeni i do smrti zlostavljani. Šta je rekao Fehir?Krunoslav Fehir je na suđenju u sredu odbacio optužbe koje mu se stavljaju na teret. On je rekao da ga je otac Josip Fehir u junu 1991. godine mimo njegove volje odveo u Osnovnu školu "Ivan Goran Kovačić" u Osijeku, gde je kao 16-godišnji mladić postao deo Glavaševe grupe. "Ja sam u to vreme bio drugi razred srednje škole. Moj razred je nastavio školovanje u Mađarskoj. To je bila i moja želja, ali moj otac Josip Fehir me je odveo u BOB. Ja sam tamo prisilno doveden", rekao je Fehir. On je kazao da je član BOB bio do kraja avgusta 1992. godine. "Bio sam zadužen za logističku podršku i zaštitu štićenih objekata. Kada sam došao, struktura zapovednog lanca je već bila formirana", rekao je Fehir. On je rekao da su u to vreme sve strukture u Osijeku su bile pod Glavaševom kontrolom, te da je to došlo do izražaja naročito nakon ubistva načelnika osječke policije Josipa Rajl-Kira početkom jula 1991. godine, čija pozadina je ostala nerasvetljena do danas. "Branimir Glavaš je više puta izjavljivao u to vreme da je u Osijeku on zakonodavna, izvršna i sudska vlast. On je zagovarao kontrapolitiku u odnosu na Rajl Kira koji je zagovarao mir i dijalog", kazao je Fehir. Govoreći o ubistvu Čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića – čije telo nikada nije pronađeno – u garaži Saveznog sekretarijata za odbranu Osijeka, Fehir je rekao da je tog 31. avgusta 1991. video kako u prepodnevnim časovima pripadnici BOB dovoze dvojicu civila, te da mu je član BOB Zoran Brekalo rekao da "se radi o ljudima koji se protive nezavisnoj Hrvatskoj". Istog dana u večernjim satima Fehir je, kako kaže, zamenio na straži kolegu kojem je pozlilo. Fehir kaže da je u jednom trenutku Brekalo izašao iz garaže, a posle nekog vremena je Čedomir Vučković razvalio vrata garaže i istrčao. "Ja sam pucao u vazduh, on je brzo otrčao iz mog vidokruga, a potom sam čuo pucnje", rekao je Fehir. Iskaz koji je dao odstupa od izjava koje je optuženi iznosio u medijima u Hrvatskoj, da je on pucao u Vučkovića, a Krunoslav Fehir je kazao da on nije autorizovao te intervjue. U zvaničnim sudskim spisima hrvatskih pravosudnih organa se navodi da je obdukcija Čedomira Vučkovića, koja je urađena dan nakon njegovog ubistva utvrdila da je uzrok smrti trovanje sumpornom kiselinom, koju su Vučkovića pripadnici BOB primoravali da pije u garaži. "O tome gde je telo Đorđa Petrovića saznanja imaju moj otac Josip Fehir i Branimir Glavaš. Ja o tome ne znam ništa", rekao je Fehir. Saslušan sin Čedomira VučkovićaNa ročištu 19. novembra saslušan je Bogdan Vučković, sin Čedomira Vučkovića. On je kazao da je u vreme kada je njegov otac ubijen bio u Beogradu, te da je o okolnostima njegove smrti saznao 2005. godine, kada je splitski nedeljnik "Feral tribjun" objavio tekst u kojem je govorio Krunoslav Fehir. Bogdan Vučković se pridružio krivičnom gonjenju Fehira i istakao je imovinsko-pravni zahtev. "Moj otac je kidnapovan i odveden u zgradu opštine, gde je ubijen. Postoje različiti stavovi o uzroku njegove smrti, ali on je odveden tamo da ne izađe živ", rekao je Vučković. Optuženi ostaje u pritvoruSudsko veće odbilo je predlog odbrane da se Krunoslavu Fehiru ukine pritvor, u kojem se nalazi od polovine juna, kada je uhapšen na granici Hrvatske i Srbije. Sud nije uvažio argumente odbrane da je Fehir slabog zdravstvenog stanja, te da je izneo odbranu i da neće biti izvođenja novih dokaza, te da prestaje potreba za merom pritvora. Advokat Krunoslava Fehira Bojan Stanojlović rekao je novinarima nakon ročišta da je tužilaštvo izmenilo optužnicu, jer je ona bila zasnovana na ranijim napisima u hrvatskoj novinskoj štampi i delovima presuda koje su bile dostupne na internetu. "Ali tužilaštvo zvanično nije dobilo nijedan dokaz, jer to nije bilo dostavljeno posredstvom međunarodne pravne pomoći. Kada su stigli dokazi koji se odnose na obustavljanje postupka protiv Krunoslava Fehira, on više ne može biti terećen za isti događaj. Čak se i u novoj optužnici navodi kršenje Ženevske konvencije, a on je za to već pravosnažno oslobođen", rekao je Stanojlović. Naredno ročište zakazano je za 2. decembar, kada bi trebalo da bude pročitan iskaz svedoka i iznesene završne reči. Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o slučaju "Garaža". Iskaz koji je dao medijima pokrenuo je sudski postupak protiv Branimira Glavaša, koji nije završen ni posle dve decenije.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine odbio je apelaciju zastupnika u Narodnoj skupštini Republike Srpske Nebojše Vukanovića, koji je tražio zabranu Miloradu Dodiku da obavlja funkciju predsjednika vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). "Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu apelaciju političke organizacije 'Za pravdu i red – Lista Nebojše Vukanovića' podnesenu protiv Rješenja Suda Bosne i Hercegovine od 10. oktobra 2025. godine", saopćio je Ustavni sud BiH. Ustavni sud BiH je u odluci naglasio da apelant nije naveo niti pružio dokaze kako su povrijeđeni neko njegovo pravo ili sloboda, zagarantirani Ustavom BiH i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Lider opozicijske Liste za pravdu i red" Vukanović obratio se Ustavnom sudu BiH što je Sud BiH naložio Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH da provede presudu kojom je Dodiku "zabranjeno obavljanje javnih funkcija". Vukanović se žalio na odluku Suda BiH kojom je odbijena njegova žalba nakon što je CIK BiH ovjerio kandidaturu SNSD-a za prijevremene izbore za predsjednika RS-a koju je potpisao Dodik. Vukanović je naveo da Dodik, zbog kazne izrečene zbog nepoštivanje odluka visokog predstavnika Christiana Schmidta, ne može biti ni predsjednik SNSD-a. Sud BiH je 16. oktobra uputio dopis CIK-u, obrazlažući da Dodik ne može obavljati nijednu dužnost u "organima koji se financiraju iz javnih sredstava". U dopisu se citiraju relevantni zakoni i Statut SNSD-a, ali se ne navodi izričita zabrana vođenja političke stranke. CIK je potvrdio da je primio dopis, ali je poručio da nije nadležan za pitanje upisa i vođenja političkih subjekata te je dokumentaciju proslijedio Osnovnom sudu u Banjoj Luci, koji vodi upis političkih subjekata u sudski registar. Banjalučki sud je potom od CIK-u BiH CIK tražio da precizira da li predlaže upis promjene podataka u registru političkih organizacija koji se odnose na SNSD-a s rokom od osam dana uz napomenu da, ako zahtjev ne bude vraćen ili bude nepotpun, da će biti odbačen. CIK BiH je taj zahtjev proslijedio Sudu BiH 5. novembra da bi Sud BiH istog dana odgovorio CIK-u da Sud BiH ne provodi takvu vrstu sankcije, ali da "postoji osnov da Osnovni sud u Banja Luci to može uraditi po službenoj dužnosti". CIK BiH je dopis Suda BiH proslijedio banjalučkom sudu. Dodik je u augustu ostao bez mandata predsjednika RS nakon pravosnažne presude Suda BiH, ali je zadržao poziciju predsjednika SNSD-a. Visoki predstavnik ranije je zabranio financiranje SNSD-a i Ujedinjene Srpske iz svih budžeta u BiH. Prijevremeni izbori za predsjednika RS zakazani su za 23. novembra, a Dodik je, uime stranke, potpisao kandidaturu Siniše Karana za tu funkciju. Ustavni sud BiH 4. novembra odbio je Dodikovu apelaciju protiv presude kojom je 1. augusta osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija. Njegov advokat Goran Bubić izjavio je da je apelacija Ustavnom sudu formalni korak ka podnošenju predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strasbourgu.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka Srbije dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija, zbog Naftne industrije Srbije (NIS) i naglasila da je to upozorenje ozbiljno shvaćeno, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). "Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji 19. novembra. Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile. "Sam pojam sankcija ne zvuči dobro. Nadam se da tih sankcija neće biti jer bi to značilo blokadu svih plaćanja", navela je guvernerka. Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao ove informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre mesec dana rekao da je iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije zbog korišćenja "dina“ kartice za plaćanje na pumpama NIS-a, koji se od 10. januara nalazi na listi sankcija SAD-a zbog većinskog ruskog vlasništva. Primena sankcija prema NIS-u je, nakon višemesečnog odlaganja, počela 9. oktobra. Sankcije SAD za cilj imaju da onemoguće Rusiji da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. U međuvremenu, Vlada Srbije pregovara sa ruskom i američkom stranom oko rešavanja sudbine NIS-a. U saopštenju 19. novembra u NIS-u su naveli da su tražili od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Vlasti Srbije saopštile su 16. novembra da ruski vlasnici pregovaraju sa azijskim i evropskim partnerima o vlasništvu, bez navođenja detalja o kojim partnerima je reč. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 16. novembra na sednici Vlade da želi po svaku cenu da izbegne nacionalizaciju NIS-a i da želi da prvo budu iscrpljene sve mogućnosti.

Policija je saslušala Vladu Đajića u vezi sa spornim snimkom objavljenim na društvenim mrežama, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Prethodno je Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci formiralo predmet po službenoj dužnosti nakon što je 19. novembra na društvenim mrežama objavljen snimak u kojem se vidi direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Vlado Đajić u razgovoru sa nepoznatim muškarcem uz kesu bijele praškaste materije. "Utvrdiće se sve okolnosti vezano za objavljeni snimak", naveli su za Radio Slobodna Evropa u banjalučkom Tužilaštvu . Snimak, koji se od srijede širi internetom, prikazuje Đajića i drugog muškarca dok spominju iznose od 30.000 i 40.000 evra, interventnu policiju i osobu označenu kao „mala“. Video je izazvao burne reakcije u javnosti i političkim krugovima. Đajić je nedugo nakon objave snimka hitno smijenjen na sjednici Vlade RS održanoj u srijedu, 19. novembra. Na njegovo mjesto je, prema saopštenju iz Vlade RS, imenovan Nikola Šobot, dosadašnji načelnik Klinike za kardiohirurgiju UKC-a RS. Đajić je smijenjen i sa mjesta šefa banjalučkog ogranka Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) čiji je lider Milorad Dodik. Inače je i poslanik te stranke u Narodnoj skupštini RS. Lider SNSD-a Milorad Dodik je izjavio da je upoznat sa snimkom nakon čega je donio odluku o razrješenju Vlade Đajića sa dužnosti predsjednika Gradskog odbora SNSD-a Banjaluka zbog narušavanja ugleda stranke, te za privremenog predsjednika ovog odbora imenovao Gorana Maričića. "Takvo ponašanje je apsolutno neprihvatljivo za mene kao predsjednika SNSD-a. SNSD ne može i neće tolerisati bilo kakvu povezanost s kriminalom, a posebno ne sa narkoticima", istakao je Dodik. Đajić je izjavio da je montiran video-snimak koji ga dovodi u situaciju u kojoj su uključeni narkotici. "Želim da se uradi poligraf i druga testiranja da nikada nisam vidio niti koristio kokain, da nikada nisam učestvovao u dijeljenju kokaina. To odgovorno tvrdim", rekao je Đajić novinarima u Banjaluci. Za sada nema zvaničnih informacija o tome da li je snimak predmet istrage nadležnih organa.

Mandatar Glauk Konjufca nije uspio formirati novu vladu Kosova, jer je izvršna vlast koju je on predstavio dobila samo 56 glasova za, 53 glasa protiv i četiri suzdržana. S drugim neuspjehom u formiranju izvršne vlasti, otvoren je put za raspuštanje Skupštine i raspisivanje novih izbora, kako predviđa Ustav. Nova Vlada nije izabrana jer nije dobila potrebnu podršku od najmanje 61 poslanika. Poslanik Demokratske partije Kosova, Memlji Krasnići (Memli Krasniqi) zatražio je od predsednice Kosova Vjose Osmani da što pre raspiše nove izbore kako se ne bi "gubilo dragoceno vreme". RSE se obratio Predsedništvu sa upitom oko datuma novih izbora i čeka na odgovor. Do sada se u javnosti pominjao 28. decembar zbog prisustva dijaspore na Kosovu. Međutim, postoji bojazan da u tom periodu međunarodna zajednica zbog novogodišnjih praznika neće moći da prati izborni proces. Konjufca je za novog mandatara imenovan nakon što Vlada na čelu sa liderom Samoopredeljenja, Aljbinom Kurtijem, nije izabrana. Konjufca je predstavio sastav Vlade a, pored ostalih, Aljbina Kurtija je predložio za prvog zamenika premijera i ministra spoljnih poslova, Dželjalja Svečlju (Xhelal Svecla) za ministra unutrašnjih poslova, za ministarku pravde Doniku Grvalu (Donika Gervala), a za ministra finansija Hekurana Muratija. Predstavljajući program, Konjufca je rekao da će se kriza produbiti ukoliko se ne izabere nova Vlada. Ocenio je da bi u suprotnom, Kosovo dva puta moglo da ide na izbore, sada i u martu uoči isteka mandata predsednici Kosova. Lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdižiku (Lumir Abdixhiku) je rekao da je sednica za izbor nove Vlade "pozorišna predstava", te da je Samoopredeljenje uzaludno potrošilo 15 dana jer nema neophodne glasove. Poslanik Srpske liste, Igor Simić, rekao je kako je predloženi sastav Vlade gotovo identičan kao aktuelna Vlada na dužnosti, te da neće glasati za njen izbor jer ova najveća stranka Srba na Kosovu smatra Kurtija odgovornim za loš položaj srpske zajednice. Uoči početka sednice za izbor nove Vlade, zamenica predsednika Skupštine Kosova Aljbulena Hadžiu (Albulena Haxhiu) iz Pokreta Samoopredeljenje, pozvala je parlamentrane stranke da glasaju za Vladu Gljauka Konjufce. Ona je ukazala da je bivša opozicija Konjufcu uvek smatrala figurom koja može sve da ujedini, te da je danas "vreme da mu se pruži podrška". Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš (Ramush) Haradinaj rekao je da je njegova stranka protiv izbora Vlade na čelu sa Konjufcom, te istakao da su novi izbori rešenje. Lider Socijaldemokratske inicijative, Fatmir Ljimaj (Limaj) je rekao da je današnja sednica o izboru Vlade "izborna računica", te da Samoopredeljenje ne brine o potrebama Kosova. Na izborima 9. februara, Pokret Samoopredeljenje je pobedio ali nije osvojio dovoljan broj poslaničkih mesta da bi samostalno formirao Vladu. Na tim izborima Demokratska partija Kosova je osvojila 24 mesta, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova pet, a Socijaldemokratska incijativa tri poslanika. Srpska lista ima devet od deset mesta zagarantovanih za srpsku manjinu, stranka Nenada Rašića ima jedno, a ostalih deset mesta osvojili su predstavnici drugih manjina. Kosovo ima tehničku Vladu od marta, dok se proces konstituisanja Skupštine odugovlačio oko šest meseci, završavajući više puta na Ustavnom sudu. Evropska unija je izrazila nadu da će Kosovo što pre formirati funkcionalnu Vladu, kako bi počela sprovođenje preporuka iz Izveštaja Evropske komisije o napretku kandidata za članstvo, u kojem je ocenjeno da je Kosovo ostvarilo ograničen napredak zbog političke blokade. Skupština Kosova i o drugim pitanjimaSkupština Kosova je u sredu najpre održala sednicu sa nekoliko tačaka dnevnog reda, kao što su formiranje skupštinskih odbora, razmatranje nacrta zakona o budžetskim izdvajanjima, usvajanje budžeta za tri opštine na Kosovu — Prištinu, Gnjilane i Zubin Potok — pitanje finansiranja Radio Televizije Kosova i ratifikaciji nekoliko međunarodnih sporazuma. Međutim, neke od najvećih partija - Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, kao i Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska inicijativa – su je bojkotovale. Na sednici su prisutni samo poslanici Pokreta Samoopredeljenje, kao i neki od nesrpskih manjina, zbog čega je prva sednica bila neuspešna. Predsednik Skupštine Kosova, Dimalj Baša (Dimal Basha), rekao je da je spreman da što pre sazove sastanak Predsedništva Skupštine sa predstavnicima svih političkih subjekata. "Hajde da nastavimo sa formiranjem najmanje četiri stalna odbora i na taj način omogućimo glasanje o međunarodnim sporazumima, godišnjem budžetu, budžetu tri opštine i izveštaju RTK-a za raspodelu sredstava javnom servisu", rekao je Baša. On je insistirao na stavu da tačke dnevnog reda ove sednice "nemaju nikakve veze sa političkim delovanjem". U međuvremenu, poslanica Mimoza Kusari-Ljila je rekla da će Kosovo "zauvek izgubiti 10 odsto" iz Plana rasta Evropske unije ukoliko sporazum ne bude odobren do decembra 2025. godine. "Deset odsto od 880 miliona evra biće izgubljeno. Oni su nepovratni, ne mogu se vratiti čak ni ako se izbori održe u decembru", rekla je Kusari. Premijer na dužnosti Aljbin Kurti pozvao je poslanike svih stranaka da prisustvuju sednici kako bi glasali o međunarodnim sporazumima i godišnjem budžetu. Prethodno je u supštinsku salu ušao poslanik Demokratske partije Kosova, Prparim Gruda, kako bi rekao da je za tu partiju ova sednica neustavna. "Nigde Skupština ne može da održi sednicu, a da ne izabere Vladu", dodao je. Predsednik Skupštine Baša, zatvorio je raspravu o tačkama dnevnog reda za prvu sednicu u sredu, ali nije zaključio samu sednicu. "U slučaju da dođe do promene stava, pozivam sve političke subjekte i poslanike da se udruže i usvoje ove zakone koji su od vitalnog značaja za Kosovo", rekao je.

Sajber akteri sa sjedištem u Kini su više puta kompromitovali mreže glavnih američkih i globalnih telekomunikacionih provajdera kako bi sprovodili široke kampanje sajber špijunaže, kazali su iz američkog Stejt departmenta za Radio Slobodna Evropa. "S obzirom na značajnu veličinu i obim zlonamjernih sajber aktivnosti Kine, Vlada Sjedinjenih Američkih Država sarađuje sa saveznicima i drugima na proširenju kapaciteta za sajber bezbjednost kako bi se suprotstavila prijetnjama koje predstavljaju zlonamjerni sajber akteri koje sponzoriše Komunistička partija Kine", piše u odgovoru koji je RSE dobio od Ambasade SAD u Podgorici. Jedna od tri telekomunikacione kompanije u Crnoj Gori koristi bazne stanice 5G kineske kompanije Huawei. A da upravo Huawei predstavlja "značajno veći rizik" od drugih dobavljača 5G tehnologije, saopštio je zvaničnik Evropske komisije za RSE. A zvaničnik NATO je za RSE kazao da su njene članice "dužne da sprovedu temeljne procjene rizika i ranjivosti" u ovoj oblasti. Prisustvo opreme nepouzdanih dobavljača u kritičnoj infrastrukturi širom svijeta predstavlja ozbiljan rizik za bezbjednost Crne Gore, SAD i NATO-a, saopšteno je iz američkog Stejt departmenta RSE-u. "I dalje smo veoma zabrinuti zbog ranjivosti u našoj kolektivnoj bezbjednosti kada NATO saveznici povjeravaju kritičnu infrastrukturu nepouzdanim dobavljačima usluga - time rizikujući naše interese, bezbjednost i vrijednosti." Iz Stejt departmena su pozvali zemlje da daju prioritet nacionalnoj bezbjednosti i privatnosti u odnosu na "jeftiniju opremu i usluge" u svim nabavkama kritične infrastrukture. Iz Vlade nisu odgovorili na upit RSE šta preduzimaju u cilju zaštite crnogorskih interesa na ovom polju. Crna Gora je prošle godine donijela novi Zakon o elektronskim komunikacijama. On propisuje da Vlada može ograničiti nabavke i upotrebu opreme određenog proizvođača, ukoliko procijeni da bi ona mogla imati štetne posljedice po nacionalnu bezbjednost. Iz Huaweija nisu odgovorili na upit RSE. Iz Ambasade Kine su za RSE kazali da "politizacija trgovinskih pitanja samo će poremetiti normalnu tehnološku razmjenu i saradnju i ne služi interesima nijedne strane". Zabrinutost zbog moguće špijunaže i sabotažeDa Crna Gora - kao članica NATO i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji - mora biti oprezna u korišćenju kineskih tehnologija, upozorio je i Digitalni forenzički centar (DFC), osnovan od strane Atlantskog saveza Crne Gore. Oni ističu da su zabrinutost i strahovi zapadnih zemalja pojačani zbog kineskog zakona o nacionalnoj bezbjednosti, koji njihove kompanije obavezuje da sarađuju sa državnim obavještajnim službama. "Iako su rješenja kineskih kompanija tehnološki napredna i cjenovno konkurentna, njihove veze sa kineskim državnim i obavještajnim strukturama izazivaju zabrinutost u pogledu bezbjednosti, uključujući mogućnosti špijunaže, sabotaže i kontrole ključne infrastrukture", upozorava se u studiji DFC-a. SAD predvode globalnu kampanju protiv korišćenja kineske 5G opreme, posebno kompanija Huawei i ZTE. Tako iz DFC-a navode da je istraga Federalnog istražnog biroa (FBI) iz 2022. otkrila da se oprema Huaweija može koristiti za ometanje vojnih komunikacija SAD, uključujući one koje se odnose na njen nuklearni arsenal. Više zemalja se u međuvremenu pridružilo SAD u zabrani korištenja 5G opreme određenih kineskih kompanija.

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad NIS-a dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. NIS je pod američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu, dok Sjedinjene Države žele da onemoguće Rusiji da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Kompanija je saopštila da je poslala zahtev Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD za dobijanje nove licence koja bi omogućila poslovanje dok traju pregovori o održivom rešenju za NIS. "U skladu sa statusom pregovora između akcionara i zainteresovanih strana, poslat je zahtev OFAC za dobijanje nove licence koja bi omogućila poslovanje dok traju pregovori o održivom rešenju za NIS", navedeno je. Kako je saopšteno prethodnom licencom od 14. novembra sa rokom važenja do 13. februara odobreni su pregovori akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture NIS-a. Ministarstvo finansija SAD stavilo je NIS na spisak kompanija pod sankcijama u januaru, a nakon više odlaganja sankcije su stupile na snagu 9. oktobra. Vlasti Srbije saopštile su 16. novembra da ruski vlasnici pregovaraju sa azijskim i evropskim partnerima o vlasništvu, bez navođenja detalja o kojim partnerima je reč. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 16. novembra na sednici Vlade da želi po svaku cenu da izbegne nacionalizaciju NIS-a i da želi da prvo budu iscrpljene sve mogućnosti. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.

Katastrofu koja se dogodila u diskoteci Pulse, u kojoj je poginulo 63 ljudi, a preko 200 ozlijeđeno, nije uzrokovala samo jedna ljudska ruka, već cijeli sistem, splet niza propusta i zatvaranja očiju, rekao je tužitelj Borče Janev u uvodnoj riječi na prvom ročištu suđenja za tragediju u Kočanima. Diskoteka je, kako je rekao, oduvijek bila smrtonosna zamka i bure baruta. Vlasnik Pulsa, koji je među optuženicima, prema riječima tužitelja, nikada nije bio zainteresiran za sigurnost i godinama je zaobilazio institucionalne prepreke. "Sjeme ove neviđene katastrofe odavno je proklijalo. Nitko od optuženika nije vidio opasnost koja je vrebala godinama, a trebali su je spriječiti", rekao je, između ostalog, tužitelj Janev. Suđenje će se nastaviti u utorak, 25. novembra, izjašnjavanjem o krivici optuženih i uvodnim riječima odbrane. Optuženi, advokati, tužioci, rodbina preminulih i novinari ispunili su sudnicu u Idrizovu ujutro 19. novembra na prvom ročištu suđenja za požar u diskoteci Puls u Kočanima. Nakon što je prošlo više od sat vremena da sud zabilježi i potpiše punomoć svih prisutnih u sudnici u Idrizovu, gotovo svi advokati optuženih zatražili su odgodu današnjeg ročišta. Kao razlog naveli su spajanje dva sudska postupka, odnosno činjenicu da je slučaj koji uključuje agenciju Rubicon, odgovornu za sigurnost Pulsa, dodat prvobitnom slučaju koji uključuje 34 optužena i tri osobe. Time se ukupan broj optuženih u ovom slučaju povećava na 35 osoba i tri kompanije. Kao drugi argument, advokati su naveli činjenicu da su tužioci isključili neke od svjedoka koje su prvobitno predstavili. Tužioci su se, s druge strane, protivili odgodi jer su tvrdili da nije došlo do suštinske promjene. Takvi zahtjevi, pak, izazvali su skepticizam među roditeljima preminulih. "Na samom početku sudskog ročišta nailazimo na veliki skepticizam i vidimo razrađenu igru, šemu predstavnika advokata i optuženih koji manipulišu na razne moguće načine kako bi produbili našu bol", rekao je Toma Stojanov, otac preminulog Andreja Stojanova. Dodao je da se osjećaju manipulisano i da se boje da će doživjeti istu sudbinu kao i porodice u drugim sudskim slučajevima, ukazujući na slučajeve nesreća autobusa Durmo Tursa u blizini Laskarca i Besa Transa u Bugarskoj, kao i požar u modularnoj bolnici u Tetovu. Ovo je veliki slučaj, ne samo po broju optuženih, već i po vremenskom periodu koji obuhvata – posljednjih 13 godina. Na početku suđenja, sutkinja Gruevska-Ilievska, koja će voditi proces, rekla je da sudsko vijeće može garantirati transparentnost i profesionalnost. "Znam za bol, svi smo mi ovdje roditelji, imaćemo poštovanja prema boli i tuzi, ali mi smo profesionalci i moramo poštovati prava svih", rekla je sutkinja obraćajući se prisutnim strankama i roditeljima. Od 15 tužitelja koji su najavljeni da će zastupati optužbu i koji će se izmjenjivati tijekom suđenja, na današnjem prvom ročištu pojavilo se njih 10. Sudski proces počeo je oko osam mjeseci nakon tragedije u kojoj je poginulo 63 ljudi, a preko 200 je povrijeđeno. Porodice žrtava su svake subote kroz Kočane organizovale "Marš za anđele" zahtijevajući pravdu. Uoči suđenja, marširali su i u Skoplju, gdje su dobili podršku hiljada građana. Tragedija u Kočanima dogodila se u noći između 15. i 16. marta, tokom nastupa muzičke grupe DNA - iskre od pirotehnike zapalile su plafon diskoteke, požar se brzo proširio, a panika i uzak izlaz iz objekta izazvali su stampedo. Prema optužbi, objekat nije ispunjavao ni minimalne tehničke uslove za obavljanje ugostiteljske djelatnosti, nije imao odobrenje za rekonstrukciju, nije imao osnovni projekat za rekonstrukciju i elaborat kao ni poseban elaborat za zaštitu od požara, eksplozija i opasnih materija, te nije izradio plan i procjenu zaštite i spašavanja. Među 34 optuženih, troje su odgovorne osobe, vlasnici i menadžeri firme "Klasik DM" - Kočani sa podružnicom Kabare Puls i firme MMM Kafe – Kočani, koje su obavljale ugostiteljsku djelatnost u kobnom objektu od decembra 2012. godine. Među optuženima je i brat vlasnika diskoteke, koji je, prema navodima tužilaštva, bio odgovoran za prodaju karata i kontrolu broja gostiju i njihove dobi. Prema navodima tužilaštva, u "Pulsu" je u noći požara bilo više od 500 ljudi. Optužena su i tri bivša gradonačelnika Kočana. Ljupčo Papazov (VMRO-DPMNE), koji je bio na funkciji u vrijeme tragedije, kao i njegovi prethodnici Nikolčo Iliev (SDSM) i Ratko Dimitrovski (VMRO-DPMNE). Prema navodima tužilaštva, oni su znali da u gradu postoji noćni klub "Puls", ali nisu ništa poduzeli, odnosno da lokal nije bio registrovan u registru općine u skladu sa Zakonom o ugostiteljskim djelatnostima. Oni su, kako tvrdi tužilaštvo, omogućili rad lokala i plaćanje naknade vlasniku za obavljanje ugostiteljske djelatnosti - kabarea. Krešnik Bekteši i Valjon Saračini, kao bivši ministri ekonomije, takođe su obuhvaćeni optužnicom. Na listi se nalaze i državni sekretar i pet službenika Ministarstva ekonomije, koje je nadležno za izdavanje dozvola za noćne klubove. Optužen je i sadašnji ministar bez portfelja u Vladi Šaban Saliu, koji se procesuira kao bivši direktor Direkcije za zaštitu i spašavanje, zajedno s još trojicom bivših direktora, kao i generalnim inspektorom koji je bio šef inspekcijske službe u Službi državne sigurnosti. Sudski se gone i lokalni inspektori, poput tri građevinska inspektora iz Općine Kočani, te pripadnici osiguranja. Suđenje u slučaju Kočani vodi sutkinja Dijana Gruevska-Ilievska iz Krivičnog suda u Skoplju, koja je među svojim posljednjim poznatim slučajevima imala slučaj nesreće autobusa Durmo Tursa u Laskarcima 2019. godine, kada je poginulo 16 osoba. Slučaj je, prema odluci Vrhovnog suda, dodijeljen Osnovnom krivičnom sudu u Skoplju jer sudovi u Štipu i Strumici nemaju dovoljan broj sudija u krivičnim stvarima. Ali i zato što je Vrhovni sud smatrao da bi slučaj trebali rješavati "sudije sa stečenim iskustvom i znanjem o krivičnim stvarima koje će omogućiti efikasan, profesionalan i zakonit postupak, a istovremeno doprinijeti podizanju javne svijesti".

Najmanje 25 ljudi je poginulo, a deseci su ozlijeđeni u Ukrajini u masovnom valu ruskih napada dronovima i raketama koje je predsjednik Volodimir Zelenski nazvao "drskim napadom na običan život". Ukrajinski mediji izvijestili su da su se eksplozije čule rano 19. studenog u regijama Ternopil, Hmeljnic, Ivano-Frankivsk, Rivne, Lviv i Dnjepropetrovsk, a napadi su bili usmjereni na istočnu i zapadnu Ukrajinu. Najnoviji napadi dogodili su se usred niza napora za ponovno pokretanje zaustavljenih mirovnih pregovora. Ukrajinski predsjednik trebao se sastati u Ankari s turskim liderom i američkim zvaničnicima. Visoki zvaničnik Pentagona i dva generala također su navodno otputovali u Kijev na razgovore o toj temi. Ukrajinske hitne službe izjavile su da su u gradu Ternopilu pogođene dvije visoke stambene zgrade, pri čemu je najmanje 25 mrtvih i 73 ozlijeđenih - uključujući 15 djece. "Svaki drzak napad na običan život dokazuje da pritisak na Rusiju još uvijek nije dovoljan", rekao je Zelenski u objavi na mreži X. "Efikasne sankcije i pomoć Ukrajini mogu to promijeniti. Glavni prioritet su rakete protuzračne odbrane, dodatni sustavi, proširene mogućnosti našeg borbenog zrakoplovstva i proizvodnja dronova za zaštitu života. Rusija mora biti odgovorna za svoje postupke, a mi moramo ostati usredotočeni na sve što nas jača i omogućuje nam da oborimo ruske rakete, neutraliziramo ruske dronove i zaustavimo napade", napisao je. Gradonačelnik zapadnoukrajinskog grada Lviva Andrij Sadovij pozvao je stanovnike da potraže sklonište u svojoj objavi na Telegramu, upozoravajući: "Neprijatelj napada zapadnu Ukrajinu dronovima. Ne ignorišite upozorenje!" Ukrajinsko Ministarstvo energetike saopštilo je da su napadi izazvali hitne nestanke struje u nekoliko regija, a ekipe za popravke rade na obnavljanju električne energije gdje je to moguće. Rusija je intenzivirala svoje napade na ukrajinske energetske objekte kako se približavaju zimski mjeseci, što je dovelo do straha od nestašice struje usred vjerovatnog ledenog vremena. Moskva je takođe redovno napadala ukrajinska civilna područja, iako poriče da cilja takva mjesta. Protuzračna odbrana aktivirana u Poljskoj i RumunijiRuski napad na zapadne regije Ukrajine izazvao je brz odgovor susjedne Poljske. Operativna komanda Poljskih oružanih snaga potvrdila je da su borbeni avioni i avioni za rano upozoravanje podignuti zbog ruskih napada u blizini poljske granice. Poljska agencija za usluge zračne navigacije izvijestila je o kratkom zatvaranju aerodroma u Rzeszowu i Lublinu na jugoistoku Poljske "kako bi se osigurala sloboda operacija vojnog zrakoplovstva". Rumunija je takođe nakratko pojačala svoju protivvazdušnu odbranu nakon što je radar detektovao dron koji je prodro oko 8 kilometara u nacionalni zračni prostor, što je izazvalo javne uzbune u okruzima Tulcea i Galati u istočnom dijelu zemlje. Avioni Eurofighter i F-16 su podignuti, iako nisu pronađeni ostaci ili mjesta udara, prema saopštenju rumunskog Ministarstva odbrane. Ruski dronovi napali HarkivU ukrajinskoj regiji Harkiv, desetine ljudi je ranjeno tokom noći kada su ruski dronovi napali treći put u tri dana, saopštili su zvaničnici 19. novembra. Harkivska policija saopštila je da je najmanje 36 ljudi povrijeđeno u posljednjem noćnom napadu, u kojem je oštećeno više od 10 stambenih zgrada, škola, supermarket i stanica hitne pomoći. Među povrijeđenima je dvoje djece uzrasta devet i 13 godina, saopštila je policija, dodajući da su "doktori dijagnosticirali djeci akutne reakcije na stres". Generalni štab Oružanih snaga Ukrajine potvrdio je 18. novembra da je izveo napade dugog dometa unutar Rusije, koristeći rakete kratkog dometa ATACMS. Ukrajinska vojska opisala je akciju kao "značajan razvoj događaja" i saopštila da će se operacije udara dugog dometa nastaviti. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ukrajinske snage ispalile četiri rakete ATACMS na grad Voronjež, koji se nalazi na jugu Rusije.

U općini Kalesija, u kojoj je rođena i živjela Aldina Jahić ubijena u Mostaru, 19. novembar je dan žalosti, na dan kada će djevojka biti sahranjena. Dženaza, odnosno ukop tijela i vjerska molitva, biće održana u Miljanovcima, naselju u općini Kalesija odakle je porijeklom ova djevojka koju je u Mostaru, gdje je živjela, ubio njen bivši momak. Načelnik Općine Kalesija Nermin Mujkanović proglasio je 19. novembar Danom žalosti na području te općine zbog dženaze Aldine Jahić iz Miljanovaca, koja je ubijena 16. novembra u Mostaru. Dan žalosti biće obilježen spuštanjem zastave na pola koplja na općinskim institucijama, te zabranom programa javnog, kulturnog i zabavnog karaktera i emitovanja muzike u ugostiteljskim objektima, dok će elektronski mediji prilagoditi program Danu žalosti. Tridesetdvogodišnja Aldina Jahić ubijena je u Mostaru 16. novembra uveče, čemu su prethodile prijetnje njenog bivšeg momka Anisa Kalajdžića. Kada je tog dana krenula na fitnes, Kalajdžić ju je dočekao i potegao pištolj, iznijeli detalje iz Tužilaštva nakon uviđaja. "Trčala je do hotela pokušavajući da se spasi, ali tu je ušao i ubio je", rekla je dežurna tužiteljica Vesna Pranjić novinarima po završenom uviđaju 17. novembra. Dan nakon ubistva Anis Kalajdžić je osumnjičen za teško ubistvo žene i nedozvoljeno držanje oružja. Načelnik Kalesije Nermin Mujkanović ukazao je da ubistvo Aldine Jahić "još jednom suočava s bolnom činjenicom da se femicidi ponavljaju, uprkos brojnim apelima, upozorenjima i obećanjima". "Kao društvo, moramo zahtijevati sistemske promjene i stvarnu zaštitu žena, a ne samo deklarativne istupe nakon što je već prekasno", napisao je Mujkanović na Facebooku, jutro nakon ubistva Aldine Jahić. Ovo je još jedan u nizu slučajeva femicida u BiH posljednjih nekoliko godina, za šta nema zvaničnih i tačnih podataka dok iz organizacija civilnog društva procjenjuju da se radi o oko 11 ubistava godišnje. Ovo je prvo ubistvo žene nakon što su usvojene izmjene Krivičnog zakona Federaciji BiH, kojim je femicid okarakterisan kao krivično djelo teškog ubistva koje povlači strože sankcije. Nakon ubistva Aldine Jahić u Mostaru se nekoliko stotina građana i građanki 18. novembra okupilo na protestnoj šetnji, da skrenu pažnju na problem femicida i nasilja nad ženama. Mostarci i Mostarke su nosili transparente na kojima je, između ostalog, pisalo da "Žena nije meta", i da "Šutnja štiti nasilnika, a ne žrtvu". Organizatori su poručili da je ubistvo Aldine Jahić poraz cjelokupnog društva, da predstavlja posljednji alarm, te da ne smije ostati nekažnjeno. U Mostaru su se mogli vidjeti i transparenti sa imenima žena ubijenih u Bosni i Hercegovini u prethodnim godinama.

Autoprevoznik Milomir Jaćimović prekinuo je 18. novembra uveče štrajk glađu nakon devet dana i najavio da će do 21. novembra ostati pred zgradom Pokrajinske vlade u Novom Sadu. Kako je naveo u obraćanju okupljenima, tu će biti do petka u očekivanju da mu se obrate nadležni u vezi sa njegovim zahtevima da mu se vrate autobusi koji su mu oduzeti i ponište saobraćajne kazne za koje tvrdi da su nezakonite. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović u proteklih godinu dana prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Jaćimović je rekao da će, ako mu se u Novom Sadu nadležni ne obrate, pozvati na protest u Beogradu. "Ne pozivam na nasilje i neće biti nasilja ali ćemo Skupštinu opsesti i zatvoriti", rekao je Jaćimović. Građani su na poziv studenata, koji vode proteste proteklih godinu dana, od prvog dana štrajka 10. novembra podržali Jaćimovića i blokirali novosadski Bulevar Mihajla Pupina ispred Banovine. Dan pre nego što je prekinuo štrajk glađu, 17. novembra, policija je odgurala okupljene kod zgrade Pokrajinske vlade u pokušaju da odatle odveze Jaćimovićev autobus. U toku večeri vozilo je odšlepano uz podršku kordona Žandarmerije koja je primenom sile intervenisala prema demonstrantima. U medijima su se pojavili video snimci sa te intervencije na kojima policajac u opremi za razbijanje demonstracija udara pesnicama i čupa za kosu mlađu ženu. Jedan od studenata izjavio je da mu je policajac bez razloga štitom razbio nos, kao i da su policajci u civilu koji su stajali iza kordona bez povoda pendrecima batinali građane. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je polcija postupila po pravilima službe i zakonu. Više od godinu dana u Srbiji traju protesti sa kojih se traži krivična odgovornosti vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U tom slučaju podignuta je optužnica i vodi se istraga o potencijalnoj korupciji. Među osumnjičenima su bivši ministri u Vladi Srbije Goran Vesić i Tomislav Momirović.

Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Tjurdenjev naveo je u pismu zaposlenima da je 13. februar rok za rešavanje situacije u toj kompaniji, prenela je 18. novembra Radio-televizija Srbije (RTS). Navodi se da je potvrdio da je NIS 14. novembra dobio zvanično odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC (Office of Foreign Assets Control) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za otvaranje pregovora akcionara i drugih zainteresovanih strana. "Očekuje se da će na osnovu tih razgovora u narednim danima biti upućen argumentovan zahtev SAD za dobijanje nove licence", dodaje se u internom pismu u koje je RTS imao uvid. Licenca bi omogućila da NIS nastavi normalno da posluje dok traju razgovori o trajnom i održivom rešenju za ovu kompaniju sa većinskim ruskim vlasništvom. U praksi bi to značilo da NIS do 13. februara treba da nađe validnog kupca. U obraćanju zaposlenima naglašeno je da je NIS uprkos embargu uspeo da očuva sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta naftnim derivatima i pritom ostvari solidne poslovne rezultate. SAD su 9. oktobra uvele sankcije NIS-u u u cilju, kako je saopštio Vašington, "sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini". Kao opcija za dalje poslovanje od tada se pominjala da NIS kupi neka naftna kompanija čije poslovanje bi Vašington odobrio. Imena zvanično nisu saopštena, osim što je ministar trgovine i spoljnih poslova Mađarske 17. novembra rekao da bi "teoretski, mađarski MOL mogao da odigra ulogu u tome". Kao prihvatljivo rešenje za američku stranu nezvanično je pominjana mogućnost da kupac bude neka od kompanija sa Bliskog istoka ali to nije potvrđeno. Rešenje bi moglo da bude i da ga Srbija kupi, kao i nacionalizacija ali je zvanični Beograd saopštio da nije za tu opciju. Gasprom njeft (Gazprom Neft) u NIS-u ima 44,85 odsto akcija, JSC Intelligence iz Sankt Peterburga 11,3 odsto, Republika Srbija 29,87, OTP banka Srbija 1,68, dok ostalo pripada malim akcionarima. Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija uvozi 80 odsto potrebnih količina sirove nafte, a NIS je pre američkih sankcija snabdevao 80 odsto domaćeg tržišta. Ova ruska firma ima benzinske stanice i u Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Bugarskoj. Poslednjih godinu dana SAD su osam puta odlagale embargo NIS-u, dajući mu kratkoročne licence do eventualnog izlaska iz vlasništva u toj kompaniji. Rukovodstvo Srbije saopštilo je 17. novembra da se u narednih sedam dana mora pronaći rešenje za NIS kako bi ta firma od strateške važnosti nastavila da radi.

Katastar je ukinuo svojstvo zaštićenog kulturnog dobra za oštećene zgrade Generalštaba, Starog Generalštaba i obližnje kasarne u Beogradu gde bi zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) trebalo da gradi stambeno-poslovni kompleks, prenela je 18. novembra agencija Beta. Republički geodetski zavod - Služba za katastar nepokretnosti Savski Venac 14. novembra je doneo rešenje u kom se navodi da se "na osnovu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Republičkom geodetskom zavodu, rešavajući po zahtevu za provođenje promena u katastru nepokretnosti koji je podnelo Ministarstvo odbrane, dozvolio ispis zabeležbe o svojstvu kulturnog dobra". Pomenuti objekti nalaze se na teritoriji beogradske opštine Savski Venac. Realizaciju tog projekta na mestu istorijskih građevina koje su srušene u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine u maju je zaustavila istraga Tužilaštva Srbije za organizovani kriminal o falsifikovanju dokumenata na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Tužilaštvo za organizovani kriminal tada je saopštilo da je direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu nje je Ministarstvu kulture podneta inicijativa za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab, koju je Vlada Srbije usvojila u novembru 2024. U cilju izgradnje na mestu Generalštaba, poslanici vladajuće većine koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS), čiji predsednik je do polovine 2023. bio aktuelni šef države Vučić, usvojili su 7. novembra leks specijalis, poseban zakon kojim se propisuje se da su postupci za realizaciju projekta hitni i da su državni organi dužni da odmah izdaju akte iz svoje nadležnosti. Vlada Srbije 15. maja 2024. potpisala je ugovor o "revitalizaciji kompleksa Generalštaba" sa kompanijom Džareda Kušnera (Jared Kushner) kojim mu se zemljište na tom mestu iznajmljuje na 99 godina. Zgrada Starog Generalštaba u Beogradu, arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena koja je sagrađena između 1924. i 1928. godine, proglašena je za kulturno dobro 1984. i predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Služila je kao sedište Generalštaba Vojske Kraljevine Jugoslavije i nakon Drugog svetskog rata kao sedište Generalštaba Jugoslovenske narodne armije (JNA). Nova zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića, građena od 1955. do 1965, bila je simbol tadašnje Jugoslavije, potom sedište Vojske Srbije, a status kulturnog dobra dodeljen joj je 2005. Kompleks arhitekte Nikole Dobrovića bio je jedan od najznamenitijih objekata jugoslovenske i srpske arhitekture u modernističkom stilu.

Poljska sumnja da ruske obaveštajne službe stoje iza eksplozije na železničkoj pruzi u toj zemlji koja se koristi za transport vojne robe i pomoći Ukrajini, i za šta je premijer Donald Tusk rekao da je "neviđen čin sabotaže". U prvim komentarima u kojima je poljski zvaničnik sugerisao da Moskva stoji iza napada tokom vikenda, portparol poljskog ministra za specijalne službe Jacek Dobržinski (Dobrzynski) rekao je u utorak da je eksplozija pokušaj "destabilizacije" i "širenja straha". U obraćanju poljskim poslanicima, Tusk je rekao da je Poljska identifikovala dve osobe odgovorne za sabotažu na železničkoj pruzi. On je dodao da su osumnjičeni ukrajinski državljani koji su sarađivali s ruskim obaveštajnim službama i koji su pobegli u Belorusiju. "Najvažnija informacija je da... smo identifikovali ljude odgovorne za sabotažu", rekao je Tusk poslanicima u Varšavi. "U oba slučaja smo sigurni da su pokušaj dizanja šina u vazduh i narušavanje železničke infrastrukture bili namerni i da im je cilj bio da izazovu katastrofu u železničkom saobraćaju", rekao je on. Tusk je dodao da Poljska podiže nivo bezbednosne uzbune u nekim delovima zemlje, kao i da radi na planovima da vojska štiti ključnu infrastrukturu, uključujući železnicu. Eksplozija u ponedeljak dogodila se na pruzi koja ide od Varšave do grada Lublina na istoku Poljske, oko 100 kilometara od granice s Ukrajinom. Poljski tužioci su kvalifikovali sabotažu kao terorizam, navodeći da je mogla biti izvršena po nalogu strane sile. Kremlj je u utorak saopštio da Poljska zahvata talas "rusofobije" koja "buja" širom Evrope. "Rusija je optužena za sve manifestacije hibridnog i direktnog rata koji se vodi", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za rusku državnu televiziju. "U Poljskoj, recimo, svi pokušavaju da budu ispred evropske lokomotive u tom pogledu. I rusofobija, naravno, tamo buja", dodao je on. Poljski ministar odbrane Vladislav Kosiniak-Kamiš (Wladyslaw Kosiniak-Kamiysz) objavio je da bezbednosne snage pojačavaju patrole kako bi nadgledale kritična područja železničke mreže na istoku zemlje, kao što su mostovi, vijadukti, tuneli, stanice i kontrolni sistemi. Zvaničnici u Poljskoj i drugim evropskim zemljama dugo optužuju Moskvu da vodi "hibridnu" kampanju sabotaže i špijuniranja protiv država koje pomažu Ukrajinu otkako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine. Prošlog meseca, poljske vlasti su uhapsile osam osoba osumnjičenih da špijuniraju ili planiraju napade u ime Rusije. U januaru je Tusk optužio Rusiju da je planirala terorističke napade na neodređene mete koristeći avione, pošto je povećan broj sumnjivih, alarmantnih i neobjašnjenih incidenata. Neki su uključivali međunarodne avio-kompanije i navode da je Rusija pokušavala da postavi eksploziv na letove teretnih aviona, dok su drugi uključivali brodove koji su poremetili podmorske kablove. Moskva je negira zapadne optužbe o terorističkim napadima, uključujući podmetanje požara, provale, trovanje i napade na pojedince na Zapadu.

"Znate li koliko je mala Crna Gora? Kao trećina Beča, kao Tuluz ili Štutgart. Naravno da možemo da integrišemo Crnu Goru", rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos na Forumu o proširenju u Briselu ocjenjujući da prijem Crne Gore ne bi zahtijevao velike reforme unutar Evropske unije. Podsjetila je da je proširenjem iz 2004. godine u EU ušlo 70 miliona stanovnika koje je Unija, kako je navela, uspjela da integriše. Kos je naglasila da ne može biti prečica u procesu pristupanja bilo koje zemlje, ali da je na Briselu da podrži najnaprednije. Ponovila je raniju ocjenu da je ove godine Crna Gora ostvarila značajan napredak ka EU. Na istom Forumu, premijer Milojko Spajić je rekao da je sada "pravi momenat" za proširenje EU i da Podgorica želi da to iskoristi. Od 33 pregovaračka poglavlja, Crna Gora je zatvorila sedam. Spajić je rekao da će sva pregovaračka poglavlja biti zatvorena do kraja naredne godine, a da kvalitet reformi neće biti upitan. "Nećemo dozvoliti da zbog brzine kojom napredujemo podbacimo u kvalitetu reformi. Želimo da zatvorimo sva poglavlja u rekordnom roku. I to ne bi bio presedan, jer su i druge države to radile i sada su članice". Spajić je zaključio da politika proširenja Uniju čini uticajnijim globalnim akterom. Na Forumu u Briselu učestvovali su, između ostalog, komesar za odbranu Andrijus Kubilijus, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas i premijer Moldavije Aleksandru Munteanu. Evropska komisija je 4. novembra usvojila paket proširenja za 2025. godinu, koji potvrđuje da je zamah za proširenje visoko na listi prioriteta EU. Među naprednijim kandidatima, pored Crne Gore je i Albanija. Moldavija i Ukrajina koje imaju cilj da do kraja 2028. zatvore pregovore, od strane Brisela su pohvaljene za napredak u procesu integracija. Ovogodišnji izvještaj Evropske komisije, iako je pokazao da je Crna Gora najbolji kandidat, ukazao je i na više oblasti u kojima su postignuti ograničeni rezultati, kao što su vladavina prava, borba protiv korupcije, sloboda medija i efikasnost pravosuđa.

Naftne kompanije tri puta su u prethodnom periodu povećale uvoz naftnih derivata kako bi tržište Srbije bilo snabdeveno u uslovima smanjene proizvodnje u Rafineriji Pančevo, saopštila je 18. novembra ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Sjedinjene Američke Države (SAD) 9. oktobra su uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) u u cilju, kako je saopštio Vašington, "sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini". "Država radi na dopremanju 38.000 tona benzina, 66.000 tona dizela i 86.000 tona sirove nafte za potrebe državnih rezervi", saopštila je Vlada Srbije nakon sastanka Đedović Handanović i premijera Đura Macuta. Navodi se da nadležni analiziraju dostupnost logističkih kapaciteta i mogućnosti za dodatni uvoz. Kako su saopštili zvaničnici u Beogradu, Rafinerija u Pančevu prestaće sa radom 25. novembra jer je zbog embarga onemogućen transport sirove nafte za to postrojenje Jadranskim naftovodom (Janaf) koji do Srbije vodi iz mesta Omišalj u Hrvatskoj. Pančevačka rafinerija jedina je u zemlji i posluje u okviru Naftne industrije Srbije (NIS) koja je u većinskom vlasništvu ruske državne firme Gazprom (Gasprom). Gasprom njeft u NIS-u ima 44,85 odsto akcija, JSC Intelligence iz Sankt Peterburga 11,3 odsto, Republika Srbija 29,87, OTP banka Srbija 1,68, dok ostalo pripada malim akcionarima. Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija uvozi 80 odsto potrebnih količina sirove nafte, a NIS je pre američkih sankcija snabdevao 80 odsto domaćeg tržišta. Ova ruska firma ima benzinske stanice i u Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Bugarskoj. Poslednjih godinu dana SAD su osam puta odlagale embargo NIS-u dajući mu kratkoročne licence do eventualnog izlaska iz vlasništva u toj kompaniji. Rukovodstvo Srbije saopštilo je 17. novembra da se u narednih sedam dana mora pronaći rešenje za NIS kako bi ta firma od strateške važnosti nastavila da radi. Saopšteno je da su njene trenutne operativne rezerve 7.200 tona benzina, 33.000 tona dizela i 3.800 tona kerozina; vanoperativne rezerve 50.340 tona benzina, 92.654 tone dizela i 84.000 tona sirove nafte. Navedeno je da je u robnim rezervama Srbije 19.145 tona benzina, 188.000 tona dizela, 68.000 tona mazuta, kao i da Vojska Srbije ima 25.000 tona dizela i 15.000 tona kerozina.