Ustavni sud je uveo privremenu mjeru do 31. marta na dekret predsjednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine Kosova. Sud je naveo da je odluka donesena po službenoj dužnosti i da njome zabranjuje predsjednici Osmani bilo kakvo djelovanje u vezi s dekretom od 6. marta, kao i Skupštini Kosova bilo kakvo postupanje sve dok je privremena mjera na snazi. Sud je saopštio da mjera ostaje na snazi do donošenja konačne odluke u ovom predmetu i da je uvedena "radi sprječavanja nanošenja nepopravljive štete ustavnom poretku Kosova i demokratskom funkcionisanju ključnih institucija u zemlji". To znači da Osmani ne može raspisati datum novih izbora dok je mjera na snazi, budući da je ona raspustila Skupštinu dekretom koji je vladajuća stranka premijera Albina Kurtija, pokret Samoopredjeljenje, osporila pred Ustavnim sudom. Na sjednici održanoj 5. marta, vladajuća stranka predstavila je dva kandidata za predsjednika: Glauka Konjufcu i Fatmire Kollčaku‑Muljaža, nakon što prethodni razgovori između Kurtija i dvije glavne opozicione partije – Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova – o zajedničkom, konsenzualnom kandidatu nisu dali rezultat. Sjednica je prekinuta zbog nedostatka kvoruma, jer su je opozicione partije napustile. Neki pravnici tumače da Skupština mora izabrati predsjednika u roku od 60 dana od početka sjednice namijenjene izboru predsjednika. Bivši predsjednik Ustavnog suda, Enver Hasani, rekao je za Radio Slobodna Evropa 6. marta da je dekret predsjednice Kosova bio "neustavan". Prema njegovim riječima, Osmani nije imala pravo raspustiti Skupštinu, a poslanici imaju rok od 60 dana, počevši od 5. marta, da izaberu predsjednika. Predsjednik Kosova bira se dvotrećinskom većinom u prva dva kruga ili sa 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da u sali bude prisutno 80 poslanika kako bi se sjednica mogla održati. Za opozicione partije, dvije ličnosti koje je predstavila vladajuća stranka bile su neprihvatljive, pa su insistirale na političkom sporazumu ili na kandidatu oko kojeg bi se postigao konsenzus. Sama Osmani je ciljala i drugi mandat, ali je niko nije predložio. Za vladajuću stranku, ona nije imala potrebnu podršku, dok su druge partije smatrale da ona ne predstavlja jedinstvo koje se očekuje od predsjednika države.

Saudijska Arabija odobrila je vize državljanima Bosne i Hercegovine koji žele da se iz Kuvajta vrate u Bosnu i Hercegovinu, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz Ambasade BiH u Kuvajtu, u ponedjeljak, 9. marta. Zbog obustave aviosaobraćaja jedina opcija izlaska iz Kuvajta je kopnenim putem prema Saudijskoj Arabiji, gdje su državljanima Bosne i Hercegovine potrebne vize. Prema informacijama ambasade, tranzitne vize Saudijske Arabije odobrene su za 82 građanina Bosne i Hercegovine. Prethodno je iz Ministarstva sigurnosti BiH saopšteno kako su prvi državljani Bosne i Hercegovine evakuisani sa Bliskog istoka putem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije (UCPM). Tokom 8. marta je evakuisano 13 državljana Bosne i Hercegovine iz Omana (Muskat) za Rumuniju (Bukurešt). Pratite blog uživo RSE o ratu na Bliskom istoku.Vijeće ministara BiH je ranije usvojilo Odluku o traženju međunarodne pomoći putem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije za evakuaciju državljana BiH iz država Bliskog istoka, nakon čega je Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine aktiviralo ovaj mehanizam i dostavilo zahtjev za podršku Koordinacionom centru za odgovor na vanredne situacije Evropske komisije (ERCC). Jedan od repatrijacijskih letova iz Rijada za Varšavu planiran je 11. marta, za što se do sada se prijavilo 11 državljana Bosne i Hercegovine. Paralelno sa međunarodnom koordinacijom, Operativno-komunikacijski centar BiH-112 nalazi se u stalnoj komunikaciji sa Ministarstvom vanjskih poslova BiH i Kriznim timom MVP-a radi razmjene informacija o broju državljana Bosne i Hercegovine koji su se putem diplomatsko-konzularnih predstavništava prijavili za repatrijaciju. Prema podacima Ministarstva vanjskih poslova BiH, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je oko više od hiljadu državljana BiH. Još oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj bosanskohercegovačkih državljana obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a šef diplomatije BiH Elmedin Konaković je ranije kazao da su neki od njih ranije evakuisani. Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim državama Zaljeva. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom prometu od pandemije korona virusa.

Članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine- Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović susreli su se u ponedjeljak, 9. marta sa papom Lavom XIV u Vatikanu. Kako se navodi u saopštenju Predsjedništva BiH, tokom sastanka su potvrđeni prijateljski odnosi Bosne i Hercegovine i Svete stolice. "Članovi Predsjedništva BiH izrazili su zahvalnost papi Lavu XIV i Svetoj stolici na podršci koju su do sada pružali Bosni i Hercegovini, na njegovim porukama mira, solidarnosti i nade koje imaju poseban odjek u društvu", navodi se u saopštenju. Dodaje se da su Komšić, Bećirović i Cvijanović izrazili spremnost Bosne i Hercegovine da doprinosi jačanju multilateralizma i očuvanju univerzalnih vrijednosti. Predsjedništvo BiH je pozvalo papu Lava XIV da posjeti Bosnu i Hercegovinu. Pored susreta sa papom, članovi Predsjedništva BiH su razgovarali sa sekretarom za odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama Državnog sekretarijata Svete stolice nadbiskupom Paulom Richardom Gallagherom. "Razmijenjena su mišljenja o aktuelnoj političkoj i društvenoj situaciji u BiH, kao i o regionalnim i globalnim izazovima. Posebno je naglašena važnost očuvanja stabilnosti i institucionalne funkcionalnosti, političkog dijaloga, jačanje vladavine prava i unapređenje međusobnog povjerenja", ističe se u saopštenju iz Predsjedništva BiH.

Visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) ocenila je u ponedeljak da su dve najistaknutije globalne krize današnjice – na Bliskom istoku i ruska agresija protiv Ukrajine – "direktno povezane", jer dele isti temelj: eroziju međunarodnog prava. Prema njenim rečima, situacija se dodatno pogoršala kada je Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, nekažnjeno izvršila invaziju na susednu državu. "To nije prošlo nezapaženo. Naprotiv, poslalo je signal širom sveta da više nema odgovornosti za sopstvene postupke – pravila su izbačena kroz prozor", rekla je Kalas na godišnjoj konferenciji ambasadora EU koja se ove nedelje održava u Briselu. Ona je upozorila da bez povratka međunarodnog prava, zajedno sa principom odgovornosti, svet rizikuje ponovljena kršenja pravila, nestabilnost i haos. Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Kalas je navela da je region poslednjih deset dana suočen sa potpuno novom bezbednosnom realnošću i još jednim ratom koji donosi neizvesnost i nestabilnost. Ona je ocenila je da je Iran odgovoran za decenije nasilja u regionu i dodala da je, kako je rekla, bolje što su njegove mogućnosti da destabilizuje region ograničenije nego ranije. Ipak, upozorila je da još nema jasnog odgovora kako bi taj sukob mogao da se završi. Kalas je ukazala i na povezanost globalnih bezbednosnih izazova, navodeći izveštaje o saradnji između Moskve i Teherana u napadima na američke snage u regionu. Istovremeno je naglasila da Ukrajina nudi pomoć partnerima u Persijskom zalivu u oblasti odbrane. "To jasno pokazuje ko su pravi partneri", rekla je visoka predstavnica EU. Ona je upozorila da se svet suočava sa nizom istovremenih kriza koje imaju globalne posledice. Prema njenim rečima, ne nazire se kraj ratu Rusije protiv Ukrajine, dok Kina, kako je navela, godinama priprema teren da preoblikuje međunarodni poredak u skladu sa sopstvenim interesima. Istovremeno, sukobi u Africi ne pokazuju znake smirivanja, a dolazi i do, kako je rekla, "fundamentalne preorijentacije preko Atlantika". Proširenje EU je 'geopolitički izbor'Govoreći o proširenju EU, Kalas je taj proces opisala kao najuspešniju spoljnopolitičku strategiju Unije, koja proširuje prostor stabilnosti, mira i prosperiteta. Ona je pozvala na ubrzanje tog procesa. "Proširenje mora ostati zasnovano na zaslugama, ali u trenutnom geopolitičkom kontekstu moramo ubrzati tempo. Proširenje je geopolitički izbor", poručila je Kalas pred evropskim ambasadorima. Dodala je i da sve veći broj evropskih građana podržava proširenje. "Proširenje je protivteža ruskom imperijalizmu i dokaz da je najambiciozniji multilateralni projekat u istoriji – Evropska unija – tu da ostane", rekla je ona. Kalas je zaključila da EU mora delovati jedinstveno i odlučno jer su ulozi veći od regionalne bezbednosti. "Ako ne branimo međunarodno pravo i principe na kojima počiva evropska bezbednost, rizikujemo svet u kojem sila ponovo postaje glavno sredstvo politike", upozorila je ona. Konferencija ambasadora EU u Briselu okuplja šefove delegacija i diplomatske predstavnike Evropske unije iz celog sveta i služi za definisanje glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Unije za naredni period. Ovogodišnji skup traje tokom cele sedmice i okuplja gotovo 150 diplomatskih predstavnika EU iz različitih delova sveta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila je u ponedeljak da Evropska unija (EU) mora postati snažniji i odlučniji geopolitički akter kako bi odgovorila na sve nestabilniji globalni poredak. Obraćajući se učesnicima godišnje konferencije ambasadora EU, koja se ove nedelje održava u Briselu, Fon der Lajen je istakla da se međunarodni sistem zasnovan na pravilima nalazi pod sve većim pritiskom i da Evropa više ne može računati isključivo na njega. "U svim našim resursima i politikama moramo uključiti bezbednosna razmatranja. To mora postati uobičajen način razmišljanja – od odbrane do podataka, od industrije do infrastrukture, od tehnologije do trgovine", rekla je ona. "Pretnje sa kojima se suočavamo dolaze iz svih pravaca", upozorila je ona, dodajući da se svet menja neverovatnom brzinom, a da se sada menja i Evropa. Iako nije direktno pomenula mađarsku blokadu kredita od 90 milijardi evra namenjenog Ukrajina, predsednica Evropske komisije poručila je da će Ukrajina na kraju dobiti taj novac, jer se, prema njenim rečima, radi o evropskoj bezbednosti, ali i kredibilitetu EU. Ista logika, naglasila je Fon der Lajen, važi i za proces proširenja. "Bilo je mnogo rasprava o tome kako da blagovremeno ispunimo obećanja u ovom procesu zasnovanom na zaslugama. Ali od najveće je važnosti da se pripremimo – tako što ćemo Zapadni Balkan, Moldaviju i Ukrajinu već sada približiti našoj Uniji. Proširenje nije stvar ideologije – to je pitanje zajedničkog evropskog interesa i bezbednosti. Moramo biti spremni da ispunimo obećanja čim za to dođe vreme", rekla je Fon der Lajen. Ona je istakla da rat u Ukrajini ostaje ključni prioritet evropske politike i naglasila da će EU nastaviti da pruža političku, finansijsku i vojnu podršku Kijevu kako bi se postigao pravedan i trajan mir. Fon der Lajen je upozorila i na šire posledice globalnih sukoba, posebno na Bliski istok, koji se već odražavaju na Evropu kroz energetsku bezbednost, trgovinu, migracije i regionalnu stabilnost. Govoreći o situaciji u Iranu, ona je ocenila da rasprava o tome da li je rat bio neophodan ili pitanje izbora "delimično promašuje poentu". Prema njenim rečima, Evropa mora da se fokusira na realnost situacije i da vidi svet onakav kakav danas jeste. "Želim da budem jasna: ne treba prolivati suze za iranskim režimom koji je doneo smrt i represiju sopstvenom narodu. Ovaj režim je izazvao razaranje i destabilizaciju širom regiona putem svojih posrednika naoružanih raketama i dronovima", rekla je Fon der Lajen. Konferencija ambasadora EU je godišnji skup na kojem se okupljaju šefovi delegacija Evropske unije i ambasadori država članica koji predstavljaju EU širom sveta. Skup organizuju Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove. Cilj je koordinacija spoljne politike, procena globalnih političkih trendova i definisanje prioriteta evropske diplomatije. Ove godine konferencija je okupila gotovo 150 diplomatskih predstavnika EU iz celog sveta.

Poslanik opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Ivan Vuković izjavio je u ponedeljak da je podneo ostavku na mesto predsednika Odbora za evropske integracije crnogorske Skupštine zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Vuković je rekao prošle nedelje usvojeni zakoni "nisu u skladu sa elementarnim ljudskim pravima" i da su u suprotnosti s Ustavom, preneli su crnogorski mediji. Zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini – Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Vuković je na konferenciji za novinare rekao da je srušen deklarativni konsenzus o evropskim integracijama, prenele su Vijesti. "Meni je posebno žao jer je ovom prethodila Rezolucija o evropskim integracijama. Njom smo kazali da je evropski cilj najvažniji. Pokazalo se da su za parlamentarnu većinu bitniji partikularni interesi", rekao je on. On je, prenela Radio-televizija Crne Gore, rekao da su "usvojene izmjene zakona o unutrašnjim poslovima i o ANB su u suprotnosti s Ustavom". DPS je ranije najavio je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe je najavio pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom. Vuković je kazao i da je rad Odbora za evropske integracije izgubio smisao. "Umjesto da smo se svi skupa zajednički potrudili i posvetili tome da Crna Gora zatvori poglavlja i stvori pretpostavke da bude prva sljedeća članica EU, naše kolege iz većine su više vođene željom za osvetom. Ne samo političare, već i novinara, akademske zajednice", rekao je Vuković. Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom. Ipak, opozicija i civilno društvo su kritikovali izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima uz ocenu da se njima olakšava političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić povukao je svoju izjavu da je premijer Aljbin (Albin) Kurti u martu 2024. zbog njega zatražio od Katastarske agencije Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani. Rašić je u intervjuu za lokalni Radio Goraždevac rekao kako mu je premijer Kurti tada rekao: "Ovo smo uradili zbog tebe". "Ova moja izjava nije bila u potpunosti tačna, jer sam tu rečenicu permutovao sa razgovorom koji se desio pre toga, prilikom odobravanja posete srpskog patrijarha. Moja greška je bila nenamerna, a do permutacije događaja došlo je zato što je nekoliko godina prošlo od tada", saopštio je Rašić. Rašićeva izjava da je zbog njega manastiru Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani vraćeno 24 hektara zemljišta izazvala je brojne reakcije a portparol Vlade Arlind Mandžuka (Manxhuka) ju je odmah demantovao. On je naveo da je pitanje sprovođenja odluke Ustavnog suda iz 2016. godine jasno razjašnjeno na sastanku Vlade Kosova i na konferenciji za novinare nakon toga, te da je ono bilo uslov Saveta Evrope kada je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u tu organizaciju. "Ono što je zbunilo ministra Nenada Rašića jeste prihvatanje njegovog zahteva za posetu patrijarhu Porfiriju za pravoslavni Božić 2023. godine", napisao je Mandžuka na Fejsbuku (Facebook). S druge strane, poslanik opozicionog Demokratskog saveza Kosova Driton Seljmanaj (Selmanaj) ocenio je da je Rašićeva izjava "uznemirujuća", jer pokazuje da aktuelna Vlada državnu imovinu tretira kao ličnu svojinu. "Javna imovina se ne sme tretirati kroz lične usluge političara”, naveo je Seljmanaj. Enver Hodžaj (Hoxhaj) iz opozicione Demokratske partije Kosova je ocenio da Rašićeva izjava pokazuje da Kurtijeva Vlada vodi politiku sa "feudalnom logikom" jer se teritorija države tretira kao imovina koja se poklanja "zbog nekoga". Lokalne vlasti u Dečanima odbijale su godinama da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume jer su smatrale da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru. Smatralo se da je Ustavni sud "legalizovao" odluku bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani. Premijer Kurti je nakon odluke da se Visokim Dečanima ipak vrati zemljište rekao da se stav o "ovoj nikad štetnijoj odluci" neće promeniti, ali da, s druge strane, nema sumnje da članstvo Kosova u Savetu Evrope "ne bi bila samo istorijska pobeda već i gigantski korak" da Kosovo prizna pet članica Evropske unije koje to nisu uradile.

Iran je prve sate imenovanja Modžtabe Hamneija za vrhovnog vođu obeležio lansiranjem raketa i dronova na Izrael i države Persijskog zaliva, koje su počele da izražavaju sve veći gnev zbog iranskih udara iz odmazde. "Iran ispaljuje prvi talas raketa pod vođstvom ajatolaha Sejeda Modžtabe Hamneija prema okupiranim teritorijama", objavila je iranska državna televizija IRIB na Telegramu rano u ponedeljak. Objava je sadržala fotografiju projektila s natpisom: "Na vašu komandu, Sajide Modžtaba". IRIB je naveo da su se "čule masovne eksplozije u centru okupiranih teritorija". Izrael je saopštio da je jedna žena lakše povređena u napadima pre nego što je proglašen prestanak opasnosti. Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Irak su izvestili o naletu raketa i dronova tokom noći dok američko-izraelski rat protiv Irana nastavlja da se širi regionom. Ponoćna objavaUbrzo posle ponoći između nedelje i ponedeljka, Iran je imenovao pristalicu tvrde linije Hamneija da zameni svog oca, pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, na mestu vrhovnog vođe, verovatno ga stavljajući direktno na nišan američke i izraelske vojske. Stariji Hamnei, 86, ubijen je 28. februara kada su američke i izraelske snage pokrenule rat protiv Irana. Američki i izraelski zvaničnici, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), sugerisali su da bi svaki novi lider mogao da doživi istu sudbinu kao i prethodni. 'Neprihvatljiv izbor'Tramp je ranije za Modžtabu Hamneija – tada viđenog kao favorita za naslednika svog oca – rekao da je "neprihvatljiv izbor" i "nevažan", insistirajući da svako ko bude izabran u Teheranu mora biti prihvatljiv Vašingtonu. Tramp je za Ej-Bi-Si njuz (ABC News) rekao da "ako on (sledeći vrhovni vođa) ne dobije naše odobrenje, neće dugo trajati", dodajući da postoje "brojni ljudi koji bi se mogli kvalifikovati" za tu ulogu. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) odmah je obećao podršku Hamneiju, za koga se veruje da ima bliske veze s tom vojnom organizacijom na tvrdoj liniji. Šef redovnih oružanih snaga takođe je pozdravio izbor, koji se smatra pobedom tvrde linije. Šef iranskog pravosuđa Golamhosein Mohseni Edžei nazvao je Hamneijev izbor "izvorom radosti i nade". Kao vrhovni vođa, 56-godišnji Hamnei će imati poslednju reč u svim političkim i vojnim pitanjima i, praktično, imati diktatorska ovlašćenja nad zemljom. Tramp je, u intervjuu za Tajms of Izrael (Times of Israel) ubrzo objave o imenovanju Hamneija, odbio da direktno komentariše taj potez, rekavši samo: "Videćemo šta će se desiti". Iran gađa države Persijskog zalivaPrvo što se dogodilo posle imenovanja novog vrhovnog vođe bio je baraž iranskih raketa i dronova koji su lansirani na mete širom regiona. Jedan od napada s najvećom napravljenom štetom izgleda da se dogodio u maloj ostrvskoj zalivskoj državi Bahrein, gde je Ministarstvo zdravlja u ponedeljak saopštilo da je u napadu iranskog drona ranjeno 32 civila. Četiri povređena su "teški slučajevi" i među njima ima dece, saopštilo je ministarstvo. Očevici su kasnije izvestili da su videli gust dim koji se diže iz pravca bahreinske rafinerije nafte Bapko, naveo je Rojters. Ta rafinerija je takođe pogođena iranskim raketama pre četiri dana, pretrpevši ograničenu štetu. Eksplozije u ponedeljak takođe su potresla katarsku prestonicu, Dohu, koja je meta talasa iranskih dronova i raketa otkako je Iran pokrenuo svoju široku kampanju odmazde širom Zaliva. Saudijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će kontinuirani napadi Irana dovesti do dalje eskalacije i imati "ozbiljan uticaj" na odnose „sada i u budućnosti". Ministarstvo je osudilo "flagrantne iranske napade na niz arapskih zemalja i rezultirajuće gađanje civila, vitalnih objekata i diplomatskih misija". Američki Stejt department naredio je diplomatskom osoblju koje nije od suštinskog značaja i porodicama u ambasadi u Rijadu da odu iz Saudijske Arabije iz bezbednosnih razloga. Pogođena teritorija iračkog KurdistanaDronovi su udarili blizu američke vojne baze blizu Irbila u iračkom Kurdistanu, rekli su bezbednosni izvori, dok su bezbednosne snage navele da su presrele plotun dronova i raketa koje su bile usmerene na američko diplomatsko predstavništvo u blizini aerodroma u Bagdadu. Hiljade samoprognanih iranskih Kurda osnovale su baze u poluautonomnom regionu iračkog Kurdistana. Iranski Kurdi, iako održavaju veze, imaju odvojene milicije od iračkih Kurda u regionu. Izveštaji sugerišu da bi iranski Kurdi – i unutar i izvan Irana – mogli da pokrenu ofanzivu protiv režima u Teheranu. Ipak, Tramp je rekao da ne želi da se Kurdi pridruže američko-izraelskim naporima, jer, kako je rekao, ne želi da vidi da budu "povređeni ili ubijeni" ili da se dodatno zakomplikuje situacija. Izrael je saopštio da je pokrenuo talas udara na "režimsku infrastrukturu" u centralnom Iranu u svojoj prvoj reakciji posle objave o imenovanju novog iranskog vrhovnog vođe. Izraelske snage su "započele dodatni talas udara na infrastrukturu iranskog terorističkog režima u centralnom Iranu", saopštile su Izraelske odbrambene snage (IDF). Poremećaji u naftnom sektoru i brodskim linijama na Bliskom istoku u nedelju su doveli do skoka cena nafte za više od 25 odsto, što može negativno delovati na svetsku ekonomiju. Tramp je rekao da je rast cena sirove nafte "mala cena koju treba platiti" za eliminaciju nuklearne pretnje iz Irana. Tramp i Izrael optužuju Iran da pokušava da napravi nuklearno oružje, dok Teheran navodi da njegov atomski program ima isključivo civilne svrhe. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Izbor Modžtabe Hamneija za novog lidera od strane Iranske skupštine stručnjaka 8. marta, nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneija u američko-izraelskom napadu, označava prvi put da sin vrhovnog vođe nasleđuje svog oca u Islamskoj republici. Modžtaba Hamnei se retko pojavljivao u javnosti i nikada se nije obraćao javnosti van učionica, ali se na njega gleda kao na tajanstvenu silu iza kulisa sa uticajem na one koji su najbliži kancelariji vrhovnog vođe i iranskim bezbednosnim institucijama. Ali ko je Modžtaba Hamnei i kako je njegovo ime postalo jedna od najkontroverznijih opcija za očevo nasleđe? 'Gospodar' ModžtabaPedesetšestogodišnji drugi sin pokojnog vrhovnog vođe dugo je opisivan kao "čuvar kapije". Uprkos tome što nikada nije obavljao formalnu vladinu funkciju, mlađi Hamnei je proveo dve decenije u centru očeve kancelarije, Bejta, koordinirajući između kleričkog establišmenta i Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Ali Hamnei je jednom upozorio domaće kritičare da njegovog sina zovu samo "Aga" ili "Gospodar". Godine 2005, Mehdi Karubi, poraženi predsednički kandidat, optužio je Alija Hamneija da podržava njegovog sina Modžtabu tokom predizborne kampanje za Mohameda Bakera Kalibafa. Karubi je kasnije otkrio da je, kada je jedan od starešina rekao Aliju Hamneiju: "Sin Vašeg Visočanstva podržava tog i tog na izborima", Hamnei odgovorio: "On je gospodar, ne samo dete gospodara". Ovo je bila rečenica koja je prvi put uvela ime Modžtabe Hamneija u iransku politiku – ne samo kao jednog od sinova vrhovnog vođe, već i kao političke figure sa sopstvenim pravima. Sada, nakon što ga je Skupština stručnjaka izabrala za vrhovnog vođu Islamske republike, on je zvanično postao centar nestabilne strukture moći Islamske republike. Veruje se da Modžtabu Hamneija podržava IRGC, a njegov izbor predstavlja kontinuitet. Pristalice tvrde da ga njegova duboka bliskost sa bezbednosnim aparatom čini najsposobnijim za održavanje reda tokom aktivnog sukoba. Kritičari upozoravaju na 'naslednu vladavinu'Međutim, njegovo unapređenje nosi rizik od domaćeg besa, posebno među ključnim pristalicama Islamske republike Kritičari tvrde da kretanje ka "naslednoj vladavini" je izdaja samih antimonarhističkih korena Islamske revolucije iz 1979. godine. "Optika da sin nasledi svog oca možda podseća na optiku monarhije", rekao je za RSE 2024. godine Farzan Sabet, viši naučni saradnik na postdiplomskim studijama u Ženevi. Član Skupštine stručnjaka 2024. godine insistirao je da se stariji Hamnei protivio ideji da njegov sin preuzme vlast u razgovorima sa predstavnicima skupštine. Štaviše, relativno nizak sveštenički čin Hamneija mlađeg, Hodžatoleslam, ostaje tačka spora. Novinska agencija povezana sa verskim seminarima od 2022. godine naziva ga ajatolahom, počasnom titulom rezervisanom za visokorangirane sveštenike. Godine 2022, bivši premijer Mir Hosein Musavi, koji je u kućnom pritvoru od 2011. godine, upozorio je da Ali Hamnei priprema svog sina da preuzme vlast, efikasno oživljavajući naslednu sukcesiju koju je revolucija iz 1979. trebalo da okonča. "Da li su se dinastije od 2.500 godina vratile tako da sin nasleđuje svog oca na vlasti?", napisao je. Kao odgovor na ove kritike, Skupština stručnjaka je naglasila da se imenovanje vrhovnog vođe zasniva na zaslugama. Nedavne istrage, uključujući izveštaj Blumberga objavljen krajem januara, detaljno su opisale prostran i tajni portfolio nekretnina povezan sa mlađim Hamneijem, koji je pod sankcijama SAD od 2019. godine. Izveštaji sugerišu da je uspešno održavao i proširivao globalnu mrežu luksuzne imovine putem posrednika i fiktivnih kompanija. Supruga Modžtabe Hamneija, Zahra Hadad Adel, takođe je ubijena u istom američkom i izraelskom napadu kao i njen tast, vrhovni vođa.

Jair Lapid (Yair Lapid), lider opozicije u Izraelu, kaže da su vazdušni napadi na iranska naftna polja, koji su zasuli Teheran crnom kišom, bili neophodni da bi se presekla "žila kucavica režima" u Iranu. Govoreći za RSE na lokaciji u centru grada koju su 8. marta pogodili delovi iranskog projektila presretnutog u letu, Lapid je takođe naglasio da Izrael zadržava pravo da izvrši napad na svakog novog vrhovnog vođu koji dođe na vlast nakon smrti ajatolaha Alija Hameneija prošlog vikenda. "Zavisi ko je lider", rekao je. "Ovo je naš način da se zaštitimo od smrti i razaranja. Jer, znate, to je ono što je ovaj režim". Lapid, koji je bio premijer Izraela nekoliko meseci 2022. godine pre nego što se Benjamin Netanjahu vratio na funkciju, snažno je podržao odluku izraelske vlade da pokrene vazdušne napade na Iran 28. februara, uključujući i one u kojima je ubijen Hamnei. Telo zaduženo za izbor novog vrhovnog vođe Irana saopštilo je 8. marta da je donelo odluku o novom vođi, ali nije odmah otkrilo ime izabranog. Predsednik SAD Donald Tramp je ranije 8. marta rekao da bilo koji novi vrhovni vođa "neće dugo opstati" bez odobrenja Bele kuće. Lapidova podrška dolazi uprkos gorkim bitkama koje je vodio protiv Netanjahua po pitanju domaće politike i Pojasa Gaze. "Ne sećam se vremena kada smo bili tako ujedinjeni i tako odlučni", rekao je hvaleći "duh izraelskog naroda". RSE je kontaktirao Netanjahuovu stranku Likud za komentar. Poslednjih dana, poslanici i ministri Likuda retko su davali intervjue za medije. Netanjahuovo televizijsko obraćanjeU televizijskom obraćanju 7. marta, Netanjahu je rekao da Izrael ima "organizovani plan sa mnogo iznenađenja". Netanjahu je Izraelcima rekao da će kampanja "destabilizovati režim" i da se "trenutak istine približava". U svojoj ulozi zvaničnog lidera opozicije, Lapid dobija bezbednosne brifinge direktno od Netanjahua. Na pitanje da li Netanjahuove izjave znače da je promena režima neizbežna u Iranu, Lapid je rekao: "Teško mi je da poverujem da postoji realna mogućnost za promenu režima vazdušnim napadima". "Mislim da 'čizme na terenu' nisu neizbežne, a možda to nije ni najbolja ideja. Ono što sada radimo jeste stvaranje uslova ili omogućavanje narodu Irana da promeni svoju sudbinu", dodao je šezdesetdvogodišnji lider opozicije. Deo ovoga, rekao je, bili su udari na iransku naftnu industriju. Izrael je izvršio ono što je izgleda bio njegov prvi napad na naftna postrojenja 7. marta. Sledećeg jutra, tamni, zagađeni oblaci su prekrili nebo i crna kiša je pala na Teheran. "Odatle dolazi novac. Proveli su poslednjih.. 40 godina gradeći nuklearne objekte umesto da grade ekonomiju za sebe. Dakle, ono što imaju su ta naftna postrojenja. Dakle, njihovo uklanjanje će pomoći u presecanju 'žile kucavice' režima", rekao je Lapid. 'Potresne' smrti civila u IranuTrenutni vazdušni napadi SAD i Izraela na Iran obezglavili su klerikalno rukovodstvo zemlje i značajno oslabili njenu vojsku. Takođe su prouzrokovali civilne žrtve. Američka novinska agencija za ljudska prava (HRANA) saopštila je da je ubijeno više od 1.200 civila, uključujući skoro 200 dece. U Izraelu, koji ima najsavremeniju protivvazdušnu odbranu, bilo je 12 žrtava među civilima. Upitan o broju žrtava među civilima, Lapid je pokazao na oštećenu zgradu iza sebe. "Pogledajte oko sebe. Gde smo? Ovo nije vojni lokalitet, zar ne? Dakle, Iranci namerno pokušavaju da ubiju civile", rekao je. "Ponekad se ubijaju prolaznici i nevini, posebno kada su u pitanju deca. To je potresno. Deca ne bi trebalo da ginu u ratovima odraslih. Pa ipak, to je greška. Ovde to rade namerno".

Povodom Međunarodnog dana žena u Sarajevu je u nedjelju održan protestni marš pod sloganom "Sigurnost žena je javna obaveza", u organizaciji neformalne grupe aktivistica i aktivista iz Bosne i Hercegovine. Učesnici okupljanja ukazali su na problem rodno zasnovanog nasilja i poručili da su potrebne snažnije i efikasnije reakcije institucija, kao i dugoročan rad na zaštiti i unapređenju prava žena. Političarka i aktivistica Besima Borić kazala je da je u Bosni i Hercegovini ostvaren određeni napredak u zakonodavstvu koje se odnosi na borbu protiv nasilja nad ženama, ali da primjena tih propisa i dalje ide sporo. Istaknula je da je potrebno kontinuirano podsjećati na izvorno značenje 8. marta, naglašavajući da taj datum predstavlja podsjetnik na borbu žena za radna i socijalna prava, kao i na potrebu da se ta prava stalno štite. Novinarka Rubina Čengić upozorila je da u Bosni i Hercegovini i dalje ne postoji sistemski pristup prevenciji nasilja nad ženama. Prema njenim riječima, na različitim nivoima vlasti ne postoje sveobuhvatne evidencije o slučajevima nasilja, femicida ili pokušaja femicida. Ukazala je i na nedovoljno finansiranje sigurnih kuća, naglašavajući da bi zaštita žena trebala počinjati mnogo ranije, kroz prevenciju, edukaciju, rad s počiniocima nasilja i savjetodavnu podršku žrtvama. Organizatori marša poručili su da je cilj skupa podsjetiti javnost i institucije da je sigurnost žena pitanje društvene odgovornosti te da je nužno sistemski raditi na prevenciji nasilja i zaštiti žrtava. Protestni skupovi u Beogradu i Novom SaduNekoliko hiljada ljudi okupilo se u centru Beograda na protestnom skupu na koji su pozvale feminističke organizacije povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta. "Mi koje radimo kod kuće, na polju i na poslu, u učionicama i za katedrama obrazujemo mlade, u sudnicama tražimo pravdu za sve koje je ovaj sistem oštetio, na prvim smo linijama odbrane dostojanstvenog života", navele su feminističke organizacije u zajedničkoj objavi na Instagramu. Zatražile su slobodu izbora za slobodno i pravedno društvo. Protestna povorka sa porukom "Hrabrost je ženskog roda" prošetala je 8. marta i Novim Sadom. Na skup u tom gradu pozvali su studenti, a pozivu su se pridružili i neformalni novosadski zborovi.

Najmanje 10 ljudi je poginulo kada je Rusija balističkom raketom pogodila petospratnicu u severoistočnom ukrajinskom gradu Harkivu, saopštili su u nedelju lokalni zvaničnici, posle čega je predsednik Volodimir Zelenski ljutito pozvao zapadne partnere da deluju. "Od mraka, (spasilačke ekipe) raščišćavaju ruševine stambene zgrade u Harkivu posle udara ruske balističke rakete", naveo je Zelenski na Telegramu. "Ulaz je uništen, gornji spratovi susedne zgrade su oštećeni... Možda još ima ljudi ispod ruševina. Sve potrebne službe rade na licu mesta radi spasavanja", dodao je on. Zvaničnici su rekli da je dvoje dece među poginulima u napadu. AFP je naveo da su njegovi reporteri videli spasioce kako pretražuju ruševine, gde se veruje da je nekoliko ljudi zarobljeno. Guverner Harkivske oblasti Oleh Sinjegubov rekao je da je 15 ljudi povređeno i da je 19 stambenih zgrada oštećeno u ruskim napadima tokom noći. "Trebalo bi da postoji odgovor partnera na ove divljačke napade na živote. Rusija nije odustala od pokušaja da uništi stambenu i kritičnu infrastrukturu Ukrajine i stoga bi podrška trebalo da se nastavi“, rekao je Zelenski, pozivajući zapadne partnere da povećaju isporuku oružja za protivvazdušnu odbranu. Rusija negira da gađa civilna područja, uprkos brojnim dokazima o takvim napadima. Ministarstvo odbrane u Moskvi saopštilo je da su njegove snage izvele masovne noćne napade na ukrajinske vojno-industrijske komplekse, vojne aerodrome i energetska postrojenja, javio je Interfaks. Ukrajinski zvaničnici rekli su da je Rusija takođe napala četiri železničke stanice i drugu železničku infrastrukturu u centralnoj Ukrajini i lučke objekte u Odeskoj oblasti na jugu zemlje. Regionalne vlasti u ruskom Krasnodarskom kraju saopštile su u nedelju da je tokom noći izbio požar u skladištu nafte u južnom ruskom gradu Armaviru posle napada dronom. Prema rečima regionalnih vojnih zvaničnika, požar se dogodio na teritoriji skladišta nafte nakon što su bespilotne letelice gađale to područje tokom noći. Do nedelju ujutro, zvaničnici su rekli da su vatrogasci uspeli da lokalizuju požar, koji je zahvatio površinu od oko 700 kvadratnih metara. Službe za vanredne situacije rasporedile su značajne resurse na lice mesta, uključujući oko 120 ljudi, kako bi obuzdale požar. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je njegova protivvazdušna odbrana presrela 72 ukrajinska drona tokom noći u nekoliko regiona zemlje. Prema navodima ministarstva, četiri od tih drona su navodno oborena iznad Krasnodarskog kraja, gde se nalazi Armavir. Ukrajinski vojni zvaničnici nisu javno komentarisali taj napad. Moskva, Kijev i Vašington su vodili trilateralne pregovore u pokušaju da se okonča sukob Rusije s Ukrajinom, koji je prerastao u pravi rat posle ruske invazije u februaru 2022. godine. Međutim, čini se da su ti razgovori na čekanju otkako su SAD zajedno s Izraelom pokrenule masovnu vazdušnu kampanju protiv Irana, što je dovelo do uzvratnih iranskih napada protiv mnogih arapskih zemalja Persijskog zaliva. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Lideri Islamske Republike Iran glasali su ko će zameniti pokojnog ajatolaha Alija Hamneija na mestu vrhovnog vođe i trebalo bi da objave naslednika, rekao je jedan zvaničnik. Ajatolah Alam el-Hoda, visoki sveštenik u iranskoj Skupštini stručnjaka, rekao je da su "izbori za vođstvo su održani i vođa je imenovan", prenela je u nedelju poluzvanična novinska agencija Mehr. Hamnei je ubijen u američko-izraelskom vazdušnom napadu 28. februara, prvog dana rata koji se proširio regionom tokom protekle nedelje. Predsednik SAD-a Donald Tramp, koji je prethodno pozvao Teheran da prekine otpor i preda se, rekao je američkoj televizijskoj mreži ABC da bez odobrenja SAD novi iranski lider "neće dugo opstati". U svojim ranijim komentarima, Tramp je naznačio da Sjedinjene Države nisu zainteresovane za dalje pregovore sa Iranom nakon nekoliko rundi razgovora koje nisu dovele do napretka. "U nekom trenutku, ne mislim da će ostati neko ko će možda reći: 'Predajemo se'", rekao je Tramp obraćajući se novinarima u avionu Er Fors Van 7. marta, dok je upozoravao da bi još iranskih zvaničnika moglo postati mete u ratu. "Pod ozbiljnim razmatranjem za potpuno uništenje i sigurnu smrt, zbog lošeg ponašanja Irana, nalaze se područja i grupe ljudi koje nisu bile razmatrane za ciljanje do ovog trenutka", napisao je istog dana na mreži Truth Social. SAD i Izrael pokreću nove vazdušne napade na IranSAD i Izrael su u nedelju izveli nove vazdušne napade na stratešku infrastrukturu u Teheranu i okolini, uključujući skladišta nafte i postrojenja za rafiniranje, dok su izraelske snage proširile svoje operacije i van Irana. Veliki požari su prijavljeni na nekoliko lokacija za skladištenje goriva u Teheranu, zbog čega se gust dim nadvio nad iranskom prestonicom. Zvaničnici su potvrdili da je više naftnih postrojenja oštećeno, iako su timovi za vanredne situacije uspeli da stave neke požare pod kontrolu. Pratite blog uživo RSE o ratu na Bliskom istoku.Prijavljeni su izraelski napadi na mete povezane sa iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) u Bejrutu i južnom Libanu, gde je nekoliko ljudi poginulo. Izraelski zvaničnici su rekli da će se vojna kampanja nastaviti i upozorili su da bi oni koji su učestvovali u izboru budućeg iranskog rukovodstva takođe mogli biti mete. Nakon što je iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao da želi da se "lično izvini susednim zemljama" koje su pogođene iranskim raketama i dronovima, moćni šef nacionalne bezbednosti Ali Laridžani i drugi su u subotu prkosno uzvratili i Teheran je ponovo udario na arapske saveznike SAD u regionu. Šef pravosuđa Golamhosein Mohseni-Edžei odbacio je Pezeškijanovu izjavu, rekavši da će se "intenzivni napadi na ove (regionalne) mere nastaviti". Nekoliko zemalja Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Kuvajt i Bahrein, izvestilo je o novim napadima ili presretnutim iranskim dronovima i raketama u subotu i nedelju. Sistemi protivvazdušne odbrane širom regiona su aktivirani da presretnu projektile, a prijavljeno je više eksplozija dok su odbrambeni sistemi napadali iranske dronove i rakete. Među najznačajnijim incidentima u nedelju bili su napadi na kritičnu infrastrukturu u Kuvajtu i Bahreinu. U Kuvajtu, iranski napadi su bili usmereni na rezervoare za skladištenje goriva na međunarodnom aerodromu u Kuvajtu, uzrokujući požare i oštećenja aerodromskih objekata. U Bahreinu je napad dronom izazvao materijalnu štetu na postrojenju za desalinizaciju, ključnom izvoru vode za piće u toj zemlji. Bahreinske vlasti su saopštile da su ostaci raketa od presretanja takođe povredili civile i oštetili obližnje zgrade. Napad na postrojenje za desalinizaciju izazvao je zabrinutost da bi civilna vodna infrastruktura mogla biti meta u sukobu, pojačavajući strahove širom regiona Persijskog zaliva. Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed Al Nahjan rekao je u televizijskom obraćanju u subotu da su UAE u "periodu rata", ali da će "iz krize izaći jači". Mnoge arapske države Persijskog zaliva imaju američke vojne baze i druge objekte koji su postali meta iranskih napada raketama i dronovima. Takođe, rakete Kaćuša pale su blizu američke ambasade u Bagdadu – verovatno su ih ispalile savezničke milicije Irana u Iraku. Nije zasad poznato da li je bilo žrtava ili štete. Rojters je citirao visokog iračkog bezbednosnog zvaničnika koji je rekao da je odbrambeni sistem C-RAM oborio jednu od raketa i da nijedna nije pala unutar ambasade. Zvaničnik je rekao da nije bilo žrtava među Amerikancima. Tramp: SAD ne žele da Kurdi uđuTramp je takođe rekao da ne želi da etnički Kurdi pokrenu napad na iranski režim. Ta izjava je usledila posle oprečnih izveštaja o tome da li Tramp podstiče kopnenu ofanzivu iranskih Kurda u egzilu u Iraku. "Ne očekujemo da Kurdi uđu", rekao je novinarima u predsedničkom avionu (Air Force One). "Veoma smo prijateljski s Kurdima, kao što znate, ali ne želimo da rat učinimo još složenijim nego što već jeste." "Ne želim da vidim da Kurdi budu povređeni i ubijeni. Voljni su da uđu, ali sam im rekao da ne želim da uđu. Rat je dovoljno komplikovan i bez uvlačenja Kurda", rekao je Tramp. Predsednik SAD je prošle nedelje rekao za Rojters (Reuters) da bi bio "potpuno za" ofanzivu iranskih kurdskih boraca u znak podrške američko-izraelskim naporima. Zvaničnici jedne grupe u egzili su u subotu rekli da je baza iranskih Kurda u poluautonomnom kurdskom regionu Iraka pogođena u vazdušnim napadima, verovatno dronovima. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da gađao "separatističke grupe" u regionu. Izveštaji zasad nisu mogli biti potvrđeni. Iranski šef bezbednosti Ali Laridžani je dotle rekao da SAD i Izrael žele raspad zemlje. "Njihova stvar je... fundamentalni raspad Irana", rekao je Laridžani u snimljenom intervjuu na državnoj televiziji. "Mislim da je najvažniji problem koji Amerikanci imaju to što ne razumeju kontekst Zapadne Azije, posebno Irana", rekao je Laridžani. "Njihova percepcija je bila da će biti kao Venecuela – udariće, preuzeti kontrolu i biće gotovo – ali sada su u klopci", rekao je on. Uz izveštaje Radija Farda (Iranski servis RSE), Reutersa, dpa, AP-a, lista The Guardian i AFP-a

Iranska Skupština stručnjaka sastaće se kako bi izabrala novog vrhovnog vođu, rekao je jedan od njenih članova 7. marta, dok je Bijela kuća saopštila da traži "prihvatljivog" kandidata za vođenje zemlje. S obzirom na to da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei ubijen prvog dana zajedničke američko-izraelske vojne kampanje protiv Irana 28. februara, ovo je prvi put u 36 godina da se Teheran nalazi u situaciji da mora birati novog vrhovnog vođu. Prema Farsu, poluzvaničnoj novinskoj agenciji bliskoj iranskom Korpusu islamske revolucionarne garde, Hosein Mozafari, član 88-člane Skupštine stručnjaka, rekao je da ima "snažnu nadu" da će odluka biti donesena u naredna 24 sata, prenosi RFE/RL. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države su izrazile interes za učešće u izboru, a predsjednik Donald Tramp (Trump) je rekao da bi sljedeći lider trebao biti "ODLIČAN I PRIHVATLJIV". "Znam da postoji niz ljudi koje naše obavještajne agencije i vlada Sjedinjenih Američkih Država razmatraju, ali neću ići dalje od toga", rekla je portparolka Bijele kuće Karolin Livit (Karoline Leavitt) novinarima u Vašingtonu 6. marta. Njeni komentari uslijedili su nakon što je Tramp isključio Hameneijevog sina, Modžtabu (Mojtaba) Hameneija - tvrdolinijaša koji se smatra favoritom za nasljednika svog oca - kao nasljednika i sugerisao da bi jedini prihvatljiv ishod američke vojne kampanje u Iranu bila njena "BEZUSLOVNA PREDAJA". "Ono što predsjednik misli jeste da kada on, kao vrhovni komandant Oružanih snaga SAD-a, utvrdi da Iran više ne predstavlja prijetnju Sjedinjenim Američkim Državama i da su ciljevi Operacije Epski bijes u potpunosti ostvareni, Iran će u suštini biti u stanju bezuslovne predaje, bez obzira da li to sami kažu ili ne", rekla je Livit. "Iskreno, nemaju mnogo ljudi koji bi to rekli za njih", dodala je, rekavši da su Sjedinjene Države i Izrael ubili najmanje 50 vođa iranskog režima od početka zajedničke vojne kampanje prije sedmicu dana. Dana 7. marta, iranski predsjednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) odbacio je Trampov zahtjev rekavši da "Amerikanci mogu odnijeti svoj zahtjev za predaju iranskog naroda u grob". Ubrzo nakon toga, Tramp je objavio da Sjedinjene Države razmatraju proširenje spektra ciljeva unutar Irana, uključujući područja i pojedince. "Pod ozbiljnim razmatranjem za potpuno uništenje i sigurnu smrt, zbog lošeg ponašanja Irana, nalaze se područja i grupe ljudi koji nisu bili razmatrani za ciljanje do ovog trenutka", napisao je na društvenim mrežama. U informaciji objavljenoj 6. marta, američka vojska je saopštila da je tokom prve sedmice rata pogodila preko 3.000 iranskih ciljeva, uključujući teheranske centre za komandovanje i kontrolu, sisteme protivvazdušne odbrane, raketne lokacije, brodove i podmornice. Sada Vašington očekuje da će njegovi ostvarivi ciljevi u Iranu biti završeni za četiri do šest sedmica, rekla je Livit, dodajući da su Sjedinjene Države na dobrom putu ka kontroli iranskog vazdušnog prostora.

NATO je saopštio da će obaviti zajedničku obuku sa Vojskom Srbije. Komanda združenih savezničkih snaga u Napulju, koja u okviru Severnoatlantske alijanse priprema, planira i sprovodi vojne operacije, najavila je da će vojne vežbe biti održane u maju na srpskom poligonu za obuku Borovac. Taj poligon Oružane snage Srbije intenzivno koriste za pripremu jedinica za međunarodne misije, uključujući mirovne operacije Ujedinjenih nacija. Srbija je članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali nema nameru da traži članstvo u toj vojnoj alijansi. "Ova aktivnost će se sprovoditi na poziv Srbije i uz puno poštovanje njene deklarisane politike vojne neutralnosti", navodi se u saopštenju komande združenih savezničkih snaga u Napulju. Kako je navedeno, zajednička obuka unapređuje interoperabilnost, jača praktičnu saradnju i doprinosi stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Od država regiona, članice NATO-a su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija. NATO je 1999. godine bombardovao teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Akcija NATO snaga počela je nakon neuspešnih pregovora o rešavanju kosovske krize, vođenih u Rambujeu i Parizu u februaru i martu 1999. godine. Operacija je, prema tadašnjim objašnjenjima NATO-a, pokrenuta sa ciljem sprečavanja humanitarne katastrofe i egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu tokom sukoba sa srpskim snagama bezbednosti. Vazdušni napadi okončani su nakon 78 dana, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999, nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije sa Kosova, gde je raspoređena NATO mirovna misija KFOR.

Rat u Iranu se širi na Bliskom istoku i šire, s incidentima koji se protežu od Persijskog zaliva do Južnog Kavkaza i izazivaju strahove da bi sukob mogao eskalirati u širu regionalnu konfrontaciju. Saudijska Arabija je saopštila da je 7. marta presrela balističku raketu ispaljenu prema bazi u kojoj su smještene američke snage, dok je Azerbejdžan optužio operativce povezane s Iranom za planiranje sabotaže usmjerene na značajan naftovod i mjesta gdje obitavaju Jevreji. Teški vazdušni napadi prijavljeni su u Iranu tokom noći i rano 7. marta, a pogođeni su, između ostalih ciljeva, teheranski aerodrom Mehrabad i obližnji grad Ekbatan. Istovremeno, nastavljeni su prekogranični napadi između Izraela i grupa koje podržava Iran u Libanu, a Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je napao naftni tanker pod malteškom zastavom u Ormuskom moreuzu koristeći "eksplozivni dron" dok Teheran nastoji proširiti svoj odgovor na američko-izraelsku vojnu kampanju. Ovaj razvoj događaja indicira da se rat koji je započeo koordinisanim američko-izraelskim zračnim napadima na Iran 28. februara širi susjednim regijama, prijeteći energetskoj infrastrukturi i povećavajući mogućnost novih frontova dok rat ulazi u drugu sedmicu, prenosi RFE/RL. Analitičari kažu da strategija Teherana ima za cilj povećanje cijene sukoba za Vašington. "Regija će vjerovatno iskusiti kontinuiranu iransku kampanju odmazde sve dok tamo postoje rakete i lanseri", rekao je za RFE/RL Saša Bruhman (Sascha Bruchmann), analitičar za vojna i sigurnosna pitanja u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije. Ali čini se da Iran takođe nastoji ublažiti svaku regionalnu reakciju. U rijetkom izvinjenju 7. marta, iranski predsjednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) je u video poruci rekao da bi se želio "lično izviniti susjednim zemljama koje su pogođene iranskim postupcima" pozivajući ih da se ne pridruže američko-izraelskim napadima na Iran. Rekao je da se privremeno iransko rukovodstvo složilo da obustavi napade na obližnje države osim ako napadi na Iran ne dolaze s njihove teritorije, ali je nekoliko sati kasnije mornarica IRGC-a pokrenula napad dronom na američku zračnu bazu Al-Dafra u UAE, prema novinskoj agenciji Tasnim, poluzvaničnoj novinskoj agenciji povezanoj s IRGC-om. Izvještaj navodi da su pogođeni američki satelitski komunikacijski centar i radari za rano upozoravanje i kontrolu vatre, ali RFE/RL nije bio u mogućnosti nezavisno potvrditi napad. Ministarstvo odbrane UAE-a saopštilo je da je odgovorilo na dolazne prijetnje raketama i dronovima iz Irana, ali nije potvrdilo napad na američku zračnu bazu. Pezeškijan je takođe odbacio zahtjev američkog predsjednika Donalda Trampa (Trump) za "bezuslovnu predaju", rekavši da "Amerikanci mogu odnijeti svoj zahtjev za predajom iranskog naroda u grob". Ubrzo nakon toga, Tramp je u poruci na svojim društvenim mrežama objavio da američka vojska razmatra proširenje spektra ciljeva unutar Irana, uključujući područja i pojedince, ili "potpuno uništenje i smrt". Navodni iranski plan napada na naftovodAzerbejdžan je saopštio da je osujetio plan povezan s IRGC-om za napad na nekoliko ciljeva unutar zemlje. Prema saopštenju Službe državne sigurnosti Azerbejdžana objavljenom kasno 6. marta, navodni plan uključivao je napade na naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan (BTC), izraelsku ambasadu u Bakuu, aškenasku sinagogu i istaknutog člana planinske jevrejske zajednice Azerbejdžana. Vlasti su saopštile da su dva iranska državljanina i jedan državljanin Azerbejdžana bili umiješani u krijumčarenje više od 7 kilograma eksploziva C-4 u zemlju prema uputama IRGC-a. Istražitelji su rekli da su izdate međunarodne potjernice za četiri osumnjičenika. Iran nije javno odgovorio na optužbe, ali je ranije ove sedmice, nakon incidenta s dronom, rekao da ne želi ciljati Azerbejdžan. Svaki poremećaj u radu naftovoda mogao bi dodatno zakomplikovati globalno snabdijevanje energijom, koje je već narušeno širenjem rata. Teheran je zaprijetio da će "zapaliti" svaki zapadni tanker koji pokuša proći kroz Ormuski moreuz, koji predstavlja vitalnu trgovinsku rutu za oko petinu svjetske nafte i tečnog prirodnog plina. Najmanje devet plovila je napadnuto od početka američko-izraelskih napada, prema podacima pomorske obavještajne firme "Lloyd's List". Naftovod BTC prolazi kroz Gruziju i Tursku i transportuje kaspijsku sirovu naftu do mediteranskih izvoznih terminala, snabdijevajući evropska tržišta. Ruta takođe čini otprilike trećinu uvoza nafte u Izrael. Plan je uslijedio nakon još jednog incidenta ranije ove sedmice koji je pojačao tenzije između Bakua i Teherana. Azerbejdžanski zvaničnici rekli su da su iranski dronovi 5. marta pogodili infrastrukturu u enklavi Nahičevan, ranivši civile i oštetivši aerodrom. Teheran je negirao odgovornost za napad. Uticaj napada širom Bliskog istokaSaudijska Arabija je 7. marta saopštila da je presrela balističku raketu ispaljenu prema vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan jugoistočno od Rijada, u kojoj se nalazi američko vojno osoblje. Saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je raketa uništena prije nego što je dostigla cilj. U odvojenom napadu, saudijska protivvazdušna odbrana oborila je šest dronova koji su ciljali naftno polje Šajbah u blizini granice sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prema državnoj Saudijskoj novinskoj agenciji. Zvaničnici su rekli da su dronovi presretnuti iznad pustinje Prazna četvrt na jugu zemlje. Napadi slijede nakon nekoliko ranijih napada dronova na saudijsku energetsku infrastrukturu ove sedmice, uključujući pokušaje napada na rafineriju Ras Tanura na istočnoj obali kraljevstva. Saudijski ministar odbrane, princ Kalid bin Salman, upozorio je Iran na daljnje "pogrešne procjene", rekavši da takve akcije ugrožavaju regionalnu sigurnost i stabilnost. Sve veći broj napada potresao je globalna energetska tržišta. Cijene sirove nafte porasle su za više od 8 posto u jednom danu ove sedmice i porasle su za skoro 30 posto od intenziviranja sukoba. Drugdje, Izrael je nastavio razmjenu vatre s grupama koje podržava Iran u Libanu, dok Teheranova mreža regionalnih saveznika - često nazivana "osovinom otpora" - vaga koliko daleko eskalirati sukob. Sam Iran je odgovorio na američko-izraelske napade lansiranjem talasa dronova i raketa na izraelske ciljeve i napadima na američke vojne objekte širom regije, uključujući Bahrein i Ujedinjene Arapske Emirate. UAE, Kuvajt, Katar, Bahrein i Saudijska Arabija prijavili su napade dronovima i raketama tokom protekle sedmice.

Izaslanik američkog predsednika za specijalne misije Ričard Grenel (Richard Grenell) sugerisao je da bi bivši kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) mogao da se vratiti u politiku, navodeći da bi u budućnosti mogao da preuzme i funkciju premijera, dok se Kosovo suočava s mogućnošću novih izbora posle ukaza predsednice Vjose Osmani o raspuštanju parlamenta. Tači je trenutno u pritvoru u Hagu, gde se suočava s optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred Specijalizovanim većem za Kosovo, za koje se izjasnio da nije kriv. U objavi na X, Grenel je napisao: "Odlične vesti. Bog nas sve priprema za povratak Hašima Tačija! Tači za premijera." Suđenje Tačiju i drugim bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) pred Specijalizovanim većem u Hagu bliži se kraju. Tači i drugi optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – bivši predsednici kosovske Skupštine Kadri Veselji (Veseli) i Jakup Krasnići (Krasniqi), kao i bivši poslanik Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) – ponovo su se 18. februara izjasnili da nisu krivi u završnim rečima pred sudom. Tužilaštvo je tražilo da budu proglašeni krivima i osuđeni na po 45 godina zatvora, dok su odbrane tražile njihovo puštanje na slobodu, tvrdeći da nema dokaza o navodnim zločinima. Sudije sada imaju do tri meseca da donesu odluku ili traže produženje tog roka. Grenelovi je post na X objavio u vreme političkih tenzija na Kosovu, dok se zemlja suočava sa institucionalnom krizom oko izbora predsednika. Kosovska predsednica Vjosa Osmani izdala je ukaz o raspuštanju Skupštine pošto u parlamentu nije izabran novi predsednik do 5. marta. Vladajuća partija Pokret Samoopredeljenje žalila se na tu odluku Ustavnom sudu. Osmani je pozvala partije na razgovore o novim izborima, ali Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin) nije prisustvovalo sastanku. Kurti je rekao da je ukaz "neustavan", navodeći da Ustav predviđa rok od 60 dana za izbor predsednika i da izbori nisu opcija. Sednica Skupštine u četvrtak je propala zbog nedostatka kvoruma, pošto poslanici opozicionih partija nisu učestvovali u glasanju. Grenel je ranije bio uključen u politička dešavanja vezana za Kosovo. U novembru 2019. godine, predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u svom prvom mandatu ga je imenovao za specijalnog izaslanika za pregovore između Kosova i Srbije. Tokom tog mandata 2020, Kosovo i Srbija su u Beloj kući potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa – poznat kao Vašingtonski sporazum – koji nikada nije u potpunosti sproveden.

Azerbejdžan je saopštio da je razotkrio iranski plan za sabotažu nekoliko važnih meta, uključujući značajan naftovod koji prenosi sirovu naftu iz Kaspijskog mora do Turske i dalje do svetskih tržišta. Azerbejdžanske vlasti su saopštile da su plan organizovali operativci povezani s iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) i opisale navodnu šemu kao niz "terorističkih" napada usmerenih na kritičnu infrastrukturu i jevrejske lokacije širom te zemlje na Južnom Kavkazu. Prema saopštenju Službe državne bezbednosti Azerbejdžana, koje je prenela državna novinska agencija Azertag kasno u petak, među navodnim metama bili su naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan (BTC), izraelska ambasada u Azerbejdžanu, aškenaska sinagoga i istaknuti član zajednice Gorskih Jevreja u toj zemlji. Navodni plan podvlači eskalaciju tenzija između Bakua i Teherana dok se rat u Iranu širi po Bliskom istoku i širem regionu. Poslednjih dana, Azerbejdžan i Iran razmenili su oštre optužbe zbog napada dronovima, bezbednosnih pretnji i navodnih planova za sabotaže, što je već zategnute odnose između susednih zemalja dovelo do jedne od najnižih tačaka u poslednjih nekoliko godina. Iran nije javno odgovorio na optužbe. Prekid rada naftovoda mogao bi dodatno da pogorša smanji snabdevanje energentima dok se sukob nastavlja. Teheran je pretio da će "zapaliti" svaki zapadni tanker koji pokuša da prođe kroz Ormuski moreuz, koji predstavlja vitalnu trgovinsku rutu za oko petinu svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Najmanje devet brodova je napadnuto od početka američko-izraelskih udara, pokazuju podacima Lojds List (LLoyd's List), kompanije za pomorske obaveštajne podatke. Naftovod BTC, koji prolazi kroz Gruziju i Tursku, transportuje kaspijsku sirovu naftu do mediteranskih izvoznih terminala, snabdevajući evropska tržišta. Preko te ruta ide otprilike trećina nafte koju uvozi Izrael. Baku je u četvrtak optužio Iran da je lansirao dronove na njegovu zapadnu eksklavu Nahčivan. Zvaničnici su rekli da su u incidentu povređene četiri osobe i oštećena infrastruktura na lokalnom aerodromu. Teheran je negirao odgovornost za dronove. Istražitelji su rekli da su dva iranska državljanina i jedan državljanin Azerbejdžana zajedno radili na krijumčarenju više od sedam kilograma eksploziva C-4 u zemlju, po uputstvima IRGC-a. Azerbejdžanske vlasti su saopštile da su izdale međunarodne poternice za četvoricom osumnjičenih povezanih s navodnom operacijom.

Skupština Crne Gore je u petak uveče, nakon rasprave koju su obeležile tenzije, usvojila predloge zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije. Zbog usvajanja ovih izmena zakona, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini - Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) najavila je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe su najavili pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom i moguće povlačenje iz radnih tela parlamenta. Predsednik Skupštine Andrija Mandić pozvao ih je da razmisle i ne donose odluke "zbog kojih će se kajati". "Mislim da ste pokazali lice veoma konstruktivne opozicije i da je to slalo dobru poruku o Crnoj Gori kao narednoj članici EU. Zamolio bih vas, kao neko za koga kažete da brine o nacionalnim temama, a jedna od važnih nacionalnih tema jeste da svi radimo zajedno na putu ove zemlje ka EU", kazao je Mandić. Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom. Međutim, opozicija je kritikovala izmene u zakonima. Predsednik DPS-a Danijel Živković optužio je skupštinsku većinu da sprovodi "obračun sa neistomišljenicima" i da retroaktivne odredbe krše pretpostavku nevinosti i osnovna prava građana. Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od opozicije, ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se, kako navode, na olakšavanje političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije.

Američki zvaničnici su petak izjavili za RSE da Rusija dostavlja Iranu informacije o metama za napade na američke trupe i vojna sredstva na Bliskom istoku, potvrđujući izveštaj Vašington posta (The Washington Post) u kojem je sugerisano da Moskva igra značajnu, mada indirektnu, ulogu u širenju regionalnog sukoba. Navodna saradnja odvija se u veoma osetljivom trenutku za odnose SAD i Rusije, dok se nuklearno naoružani rivali sukobljavaju oko invazije Moskve na Ukrajinu i napora Vašingtona da okonča taj rat, uz odbijanje Kremlja da napravi ustupke po pitanju teritorije i drugih pitanja. Izveštaj Vašington posta, koji se pozvao na tri zvaničnika upoznata s obaveštajnim pitanjima, navodi da je Moskva Teheranu pružila lokacije američkih vojnih resursa – uključujući vojne brodove i avione – od početka sukoba 28. februara kada su počeli američki i izraelski vazdušni napadi na Iran. Jedan je rekao novinama da se čini da je to bio "prilično sveobuhvatan napor" Moskve. Američki zvaničnici, govoreći pod uslovom da im se ne navodi ime, nisu pružili dodatne detalje za RSE o obimu ili mehanizmima razmene obaveštajnih podataka. Rusija i Iran imaju dugogodišnje vojne, političke i diplomatske veze. Iran je Rusiji isporučio veliki broj dronova tipa Šahed koji se koriste za napade na ukrajinske gradove i infrastrukturu, iako Rusija sada uglavnom koristi tu tehnologiju za proizvodnju dronova na svom tlu. Ruska ambasada u Vašingtonu nije zasad odgovorila na upit za komentar. Ruski zvaničnici su javno pozvali na prekid napada na Iran, opisujući ga kao "neizazvani čin oružane agresije". Ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru u u petak s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom ponovio je poziv Moskve na "trenutni prekid vojne akcije", saopštio je Kremlj. Bela kuća odbacuje uticajAmeričke obaveštajne agencije su odbile da javno komentarišu izveštaje. Bela kuća je odbacila ideju da je ruska pomoć imala veliki efekat. Portparolka Bele kuće Ana Keli (Anna Kelly) u saopštenju je navela da je "iranski režim apsolutno slomljen". "Njihova odmazda balističkim raketama slabi svakog dana, njihova mornarica se uništava, njihovi proizvodni kapaciteti se demoliraju, a proksiji jedva da pružaju otpor", rekla je ona. Obraćajući se novinarima u Beloj kući, portparolka Karolajn Livit (Karoline Leavitt) takođe je odbacila uticaj navodne obaveštajne podrške Moskve. "To očigledno ne pravi razliku u pogledu vojnih operacija u Iranu, jer ih potpuno desetkujemo", rekla je Livit, dodajući da je iranska mornarica postala "borbeno neefikasna". Takođe je rekla da su iranski napadi balističkim raketama smanjeni za oko 90 odsto i insistirala da SAD nastavljaju da ispunjavaju svoje vojne ciljeve. Livit je dodala da je Vašington "na dobrom putu" da preuzme kontrolu nad iranskim vazdušnim prostorom i rekla da će Iran doći do "bezuslovne predaje" kada predsednik utvrdi da zemlja više ne predstavlja pretnju SAD i da su ciljevi "Operacije Epski bes" ostvareni. U objavi na društvenim mrežama u petak, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao da "neće biti sporazuma sa Iranom osim bezuslovne predaje!" Reakcije u KongresuUprkos navodima Bele kuće, izveštaji su izazvali oštre kritike članova Kongresa SAD. Demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) je rekla da navodno rusko učešće podvlači sve veću pretnju koju predstavlja Moskva. "Nemojte se zavaravati: Rusija targetira Amerikance na Bliskom istoku, u Ukrajini i širom sveta", navela je ona u saopštenju. "Umesto da preduzme akciju, predsednik ublažava sankcije Rusiji i odbija da podrži Ukrajinu. To je neprihvatljivo i poziva na dalju agresiju protiv Amerikanaca." Republikanski kongresmen Don Bejkon (Bacon), glasni pristalica Ukrajine, ponovio je kritike. "Rusija i Iran su usko povezani... Ne bi trebalo da nas iznenadi što Rusija dostavlja Iranu informacije za gađanje kako bi pomogla Iranu da ubija pripadnike američke i izraelske vojske", rekao je za RSE u petak. "Trebalo bi da nas iznenadi što Trampova administracija izgleda nije svesna ovoga." Bejkon je rekao da je širi strateški cilj Moskve slabljenje SAD. "Kao odgovor, trebalo bi da pošaljemo Ukrajini precizno oružje dugog dometa, protivvazdušnu odbranu i nadograđene F-16 avione", rekao je on. "Takođe bi trebalo da uvedemo stroge sankcije ruskoj ekonomiji. To je trebalo da se uradi pre godinu dana." Uloga MoskveAnalitičari kažu da razmena obaveštajnih podataka može biti najpraktičniji oblik podrške koju Moskva trenutno može da pruži Teheranu. Glen Hauard (Howard), predsednik Fondacije Saratoga i dugogodišnji strateg za Rusiju, rekao je za RSE da ruski vojni gubici u Ukrajini ograničavaju njenu mogućnost da pošalje glavne oružane sisteme Iranu. "Zbog gubitaka teške opreme u ratu u Ukrajini, Moskva se trenutno suočava sa svojom nestašicom opreme i ne može popuniti prazninu u potrebama Irana prebacivanjem radara ili aviona", rekao je Hauard. "To znači da je najneposrednija i najvrednija prednost koju Moskva trenutno može da ponudi Iranu deljenje blagovremenih, primenljivih obaveštajnih podataka." Hauard je dodao da bi Rusija takođe mogla da pomogne u održavanju iranske kampanje dronova kroz proizvodni pogon u regionu Tatarstan. Dronovi Šahed, koji su konstruisani u Iranu, u postrojenju Alabuga – poznatom u Rusiji kao Geran-2 – trenutno se prave brzinom od oko 3.000 mesečno, rekao je Hauard, što daleko premašuje iranski domaći proizvodni kapacitet između 200 i 500 dronova mesečno. S obzirom na to da se iranske zalihe raketa i dronova smanjuju zbog nastavka napada, Hauard je rekao da bi Rusija potencijalno mogla da pomogne u popunjavanju praznine. Hauard je takođe ukazao na koridor snabdevanja koji ide kroz reku Volgu i preko Kaspijskog mora, za koji je rekao da pruža relativno bezbednu rutu za pošiljke između dve zemlje. Za razliku od vazdušnog transporta, koji se može presresti, kaspijska ruta funkcioniše kao "unutrašnja linija snabdevanja" uglavnom zaštićena od američkih ili savezničkih zabrana, omogućavajući Rusiji da premešta dronove, komponente raketa i elektroniku u Iran. Ruska obaveštajna podrška i logističke veze preko Kaspijskog mora mogle bi biti "neophodni za opstanak iranskog režima" kako se sukob produžava.