Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se nada da će se u narednim nedeljama rešiti problem u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Nadamo se da ćemo u nedeljama koje su pred nama to moći da završimo", rekao je Vučić u Putincima, kod Rume, u Vojvodini. On je naveo da postoje problemi sa uvozom pojedinih derivata, ali da "imamo ogromne rezerve i to je ono što nas u ovom trenutku spasava". Predsednik Srbije je 20. decembra objavio na Instagramu da su vođeni važni razgovori sa strancima i da se ove nedelje očekuju različite inicijative, molbe i zahtevi upućeni američkom OFAK-u, u nadi da će se dobiti operativna licenca za NIS. NIS, najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra nakon više odlaganja. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Zbog sankcija je ugašena NIS-ova Rafinerija za preradu sirove nafte u Pančevu, nadomak Beograda. Predsednik Srbije je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu.

Krivični postupci u Rusiji zbog donacija Fondaciji za borbu protiv korupcije (FBK), koji je osnovao pokojni opozicioni lider Aleksej Navaljni, porasli su otprilike 60 puta od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Samo ove godine sudovi su razmatrali najmanje 90 takvih slučajeva, prema analizi servisa North Realities Radija Slobodna Evropa(RSE). Ruske vlasti su 2021. godine proglasile Fondaciju za borbu protiv korupcije "ekstremističkom organizacijom", čime je svaka finansijska podrška toj grupi postala krivično djelo. Fondacija je istraživao korupciju među visokim ruskim zvaničnicima i poslovnim elitama bliskim predsjedniku Vladimiru Putinu, a nastavlja da djeluje iz inostranstva uprkos Navaljnijevoj smrti u pritvoru prošle godine. Prema istraživačkom portalu Mediazona, ruski sudovi su 2022. godine razmatrali dva slučaja povezana s donacijama, četiri u 2023. i 27 u 2024. Podaci koje je prikupio RSE pokazuju da je broj naglo porastao u 2025, čime je ukupan broj slučajeva od početka rata dostigao najmanje 123. Sudovi su najčešće izricali novčane kazne u rasponu od 120.000 do 500.000 rubalja (1.522–6.340 dolara) ili uslovne zatvorske kazne od tri do četiri godine. Donacije koje se navode u slučajevima obično su bile skromne – između 100 i 14.000 rubalja (1,20–178 dolara). U jednom slučaju, tužioci su tražili kaznu od 12 miliona rubalja (152.000 dolara) za 69-godišnjeg penzionera Andreja Kuzheleva, koji je donirao 13.000 rubalja (164 dolara) fondu. Sud je odbio taj zahtjev, ali je ipak izrekao kaznu od 500.000 rubalja (6.340 dolara). Jedna od najstrožih kazni izrečena je poštaru Vladimiru Skvorcovu, koji je osuđen na 12 godina zatvora zbog doniranja FBK-u i navodne saradnje s Legijom slobode Rusije, grupom ruskih dobrovoljaca koji se bore na strani Ukrajine. Novinar Karen Šainian i civilni aktivista Konstantin Kotov osuđeni su u odsustvu zbog optužbi povezanih s donacijama FBK-u. Navaljni – najistaknutiji ruski opozicionar – preminuo je u februaru 2024. u arktičkom zatvoru pod misterioznim okolnostima. Zvanični izvještaj obdukcije navodi da su hipertenzija i druge bolesti izazvale poremećaj srčanog ritma koji je doveo do Navaljnijeve smrti. Međutim, njegova supruga Julija Navaljnaja odbacila je te nalaze, tvrdeći da laboratorijski testovi obavljeni izvan Rusije na biološkim uzorcima koji su prokrijumčareni iz zemlje pokazuju da je njen muž otrovan dok je bio u pritvoru. Ranije ove godine, Fondacija za borbu protiv korupcije izdao je saopštenje u kojem osuđuje krivične postupke, naglašavajući da FBK "ne učestvuje ni u kakvoj ekstremističkoj aktivnosti" i nazivajući osobe koje su meta ruskih vlasti "žrtvama otvorene samovolje i političke represije".

Tužilački savet Kosova razrešio je u ponedeljak Besima Keljmendija (Kelmendi) dužnosti vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca posle njegovog pisanog zahteva, nedelju dana pošto je Viši sud poništio njegovo razrešenje koje je izazvalo kontroverze i kritike. Na vanrednoj sednici Tužilačkog saveta, Keljmendijev zahtev za razrešenje dužnosti odobren je sa šest glasova za, bez glasova protiv i bez uzdržanih. Na toj funkciji ga je nasledio Agron Ćalaj (Qalaj), koji je ponovo imenovan za vršioca dužnosti glavnog tužioca na istoj sednici u ponedeljak. S pet glasova za i jednim protiv, Ćalaj je ponovo imenovan do naredne odluke Tužilačkog saveta. U pismu dostavljenom Tužilačkom savetu, Keljmendi je naglasio da je zahtev za razrešenje dužnosti "odraz moje volje da podržim reformu u tužilačkom sistemu i da doprinesem poboljšanju situacije nastale u Savetu", preneo je u ponedeljak portal Zakletva za pravdu u ponedeljak. Keljmendi je naveo da želi da se povuče s funkciju koju je obavljao od aprila 2022. godine, posle sudskih odluka o njegovom slučaju i situacije koja je nastala u Tužilačkom savetu. Njegov zahtev usledio je pet dana pošto je Vrhovni sud poništio odluku Tužilačkog saveta o njegovom razrešenju, uz ocenu da je nezakonita. Keljmendi je prvo smenjen prošlog meseca posle izveštaja da je navodno 1999. sarađivao sa srpskom sutkinjom u slučaju masakra u Račku, za koji je ona smatrala da je izmišljen događaj. On je negirao te navode. Njegovo razrešenje izazvalo je reakcije međunarodne zajednice i pokrenulo polemike oko zakonitosti odluke, pošto je za nju glasalo samo pet članova Tužilačkog saveta. Ostali članovi su smatrali da nije bilo kvoruma i nazvali su odluku "institucionalnim pučem". Keljmendi se žalio Vrhovnom sudu pošto Osnovni sud nije prihvatio njegovu žalbu na razrešenje. Vrhovni sud je utvrdio da je odluka Tužilačkog saveta "nezakonita, proizvoljna i neosnovana". U dopisu, Keljmendi je naveo da želi da nastavi karijeru kao tužilac i obavezao se da će raditi "posvećeno za dobrobit tužilačkog sistema". "I na samom kraju, ja, kao tužilac u Kancelariji glavnog državnog tužioca, radiću s najvećom posvećenošću za dobrobit tužilačkog sistema, nezavisno, nepristrasno i profesionalno, kako me je i ocenio Tužilački savet", zaključio je on.

Sadržaj emaila kojim su lažno dojavljene bombe u više škola u Tuzli istraživat će Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine, jer sadrži moguće terorističke prijetnje, saznaje Radio Slobodna Evropa. U email poruci koja je poslana više škola, koja izgleda kao prijevod sa stranog jezika, s adrese registrirane na ruskom email servisu Yandex napisano je: "Eksploziv je postavljen na školskom terenu. Prenesite 10 BTC na ovu adresu ako želite izbjeći eksploziju. Mi smo pravi muslimani, ratnici Islamske države. I ne odobravamo utjecaj i pritisak evropskih država na Muslimane u Bosni. Želimo da svi europski lideri imaju grkljane i njihove porodice spaljene. Nas cilj je uspostaviti kalifat u Evropi. Naši zahtjevi su iseljenje kršćana sa teritorija Bosne i prenos navedenog iznosa na naš račun. Borite se protiv nevjernika gdje god ih sretnete, istjerajte ih iz mjesta odakle su vas protjerali." Poruka je došla s adrese: kunkunteynir@yandex.com (Vlad Tsamulen), a email adresa na koju pošiljatelj traži uplatu u iznosu od 10 bitcoina je tsamulen@gmail.com. Jedan bitcoin vrijedi oko 76.000 eura, odnosno 152.000 konvertibilnih maraka. Informaciju o emailu s ovakvim sadržajem uputilo je Kantonalno tužiteljstvo iz Tuzle državnom tužiteljstvu, koje je nadležno za krivična djela u vezi s terorizmom na teritoriji cijele BiH. Sve dojave koje su primile škole u petak, 19. decembra, bile su lažne, utvrđeno je nakon evakuacije i pregleda objekata. Iste poruke istog dana primile su pojedine škole u entitetu Republika Srpska, najviše u Banjoj Luci. Pregledano je više od 340 objekata, a Republičko javno tužiteljstvo je ovaj događaj kvalificiralo kao terorizam. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a za RSE su rekli da će dalji koraci u istrazi uključivati i međunarodnu pravnu pomoć u otkrivanju počinitelja. Slične lažne prijetnje u istom periodu primile su škole u Indiji, u gradu Ahmedabad, kao i SAD-u, u Kansasu i Michiganu. Prema dostupnim informacijama s medija, sve su bile lažne. Česte lažne dojave o bombama zabilježene su i tokom 2024. godine u Sarajevu, kada je u dužem periodu bilo onemogućeno održavanje nastave u kontinuitetu zbog pregleda i evakuacije, koje su zakonska obaveza u slučaju dojave o bombi. Ove lažne prijetnje nisu sadržavale poruke poput posljednjih u Tuzli i RS-u. Osumnjičeni su, uglavnom, bili maloljetnici.

Visoki ruski general ubijen je u ponedeljak u eksploziji automobila bombe u Moskvi, u poslednjem u nizu napada na vojne zvaničnike i zagovornike rata od početka opšte invazije Rusije na Ukrajinu pre skoro četiri godine. Ruski Istražni komitet je u saopštenju naveo da je eksplozivna naprava postavljena ispod automobila detonirala na ulici na obodu ruske prestonice. General-potpukovnik Fanil Sarvarov, načelnik Uprave za operativnu obuku ruskog Generalštaba, preminuo je usled povreda zadobijenih u eksploziji, dodaje se u saopštenju. Ukrajinska vojna obaveštajna služba, koja je preuzela odgovornost za niz sličnih napada u kojima su ubijene istaknute ličnosti na ruskom tlu, nije zasad odgovorila na pitanja RSE o incidentu. Telegram kanal na ruskom jeziku Baza je izvestio da je automobil koji je prevozio Savarova prešao kratku razdaljinu pre eksplozije. Video snimak s mesta događaja koji je objavio Istražni komitet prikazuje teško oštećeni beli automobil okružen drugim vozilima na parkingu. Komitet je saopštio da je jedan od potencijalnih scenarija koji se razmatraju da su ukrajinske specijalne službe postavile bombu. Pedesetšestogodišnji Sarvarov se borio protiv pobunjenika u Čečeniji i u ruskim vojnim operacijama u Siriji 2015-16. godine. Ruski predsednik Vladimir Putin ga je 2024. unapredio u čin general-potpukovnika. Prema istraživačkoj grupi Projekt, Sarvarov je takođe učestvovao u ratu protiv Ukrajine. Smrt Sarvarova predstavlja još jedno ubistvo visokog ruskog vojnog oficira u poslednjih nekoliko meseci. U aprilu, general-potpukovnik Jaroslav Moskalik je poginuo kada je automobil eksplodirao na ulici u moskovskom predgrađu dok je hodao u blizini. Ruski tužioci su podigli optužnicu protiv čoveka u vezi s eksplozijom u kojoj je poginuo Moskalik, tvrdeći da su ga platile ukrajinske obaveštajne službe. U decembru 2024. godine, general-potpukovnik Igor Kirilov je poginuo kada je bomba postavljena u električni trotinet na trotoaru detonirala dok je izlazio iz njegove zgrade u Moskvi. Kirilov je predvodio rusku vojnu jedinicu koja je nadgledala odbranu od nuklearnih, hemijskih i bioloških napada. Ruski zvaničnici su takođe tvrdili da je Ukrajina stajala iza tog napada.

Udruženje žrtava i svjedoka genocida podnijelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu Bosne i Hercegovine protiv nepoznatih lica – autora, urednika i odgovornih osoba Radio-televizije Republike Srpske (RTRS), zbog emitovanja priloga koji, kako navode, "etnički targetira grupu Bošnjaka i stvara narativ koji može proizvesti nacionalnu netrpeljivost i razdor", potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa. Radi se o prilogu u emisiji "Pečat" javnog emitera bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska koji je emitovan 18. decembra ove godine. U prilogu se etnički "problematizira kupovina oko 800 nekretnina u Istočnom Sarajevu, u kojem većinski žive Srbi", te navodi kako to predstavlja "dobro osmišljen plan da se kupovinom nekretnina ovlada ovim dijelom RS-a". U izjavi, gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić, naveo je da je trend kupovine stanova "opasan i da će dovesti do situacije da opet možemo potencijalno imati problem", te i kako bi trebalo da se poštuje "prefiks srpski". Ustavni sud Bosne i Hercegovine proglasio je u februaru 2004. godine neustavnim nazive 13 gradova i opština u Republici Srpskoj koji su nosili prefiks srpski u nazivu. Nakon toga Ustavni Sud BiH stavio je van snage nazive 12 općina i Grada Srpsko Sarajevo, jer Narodna skupština Republike Srpske nije u roku od tri mjeseca promijenila nazive. Udruženje žrtava i svjedoka genocida u prijavi navodi kako tema o Srbima spornoj kupovini stanova i njen plasman, "imaju obilježja krivičnog djela izazivanja nacionalne, rasne ili vjerske mržnje, razdora ili netrpeljivosti". Navode i kako se zakonito i ustavno zagarantovano pravo etnički problematizira, "pri čemu se Bošnjaci ne prikazuju kao pojedinci – građani sa jednakim pravima, već kao homogena grupa sa navodnim zajedničkim, prikrivenim ili neprijateljskim namjerama". Etničko targetiranje i kolektivna krivica ne uživaju zaštitu slobode izražavanja, smatraju u Udruženju, te traže sankcionisanje. I Regulatorna agencija za komunikacije, nadležno regulatorno državno tijelo, nakon objave priloga najavila je da će postupiti po službenoj dužnosti i ispitati navode u vezi s emitovanim prilogom. "Emitovanjem predmetnog priloga, medijski prostor je iskorišten za etničko targetiranje jedne grupe Bošnjaka i za stvaranje narativa koji može proizvesti nacionalnu netrpeljivost i razdor, što predstavlja ozbiljno zadiranje u temeljne vrijednosti ustavnog poretka Bosne i Hercegovine. Etničko targetiranje i kolektivna krivica ne uživajuzaštitu slobode izražavanja", navode u Udruženju. U prijavi su naveli i presude i praksu Evropskog suda za ljudska prava, te traže i reakciju države. "U skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, država ima pozitivnu obavezu da reaguje kada javni diskurs prelazi u sferu etničke netrpeljivosti, naročito kada dolazi iz medija sa širokim društvenim uticajem. Nečinjenje u takvim slučajevima može predstavljati propust u zaštiti prava na jednakost i dostojanstvo pripadnika ciljanih grupa", stoji u saopštenju. RTRS je, podsjećaju u Udruženju, javni emiter sa značajnim društvenim uticajem, te da prilog ne sadrži balansirane stavove niti jasno razgraničenje između činjenica i insinuacija. Također smatraju da se time normalizira ideja da pripadnost određenoj naciji sama po sebi predstavlja problem ili prijetnju. RTRS se nije oglašavao u vezi sa reakcijama o navedenom prilogu.

Kina će uvesti provizorne carine do 42,7 odsto na određene mlečne proizvode uvezene iz Evropske unije, pošto je završena prve faze istrage o subvencijama koja se naširoko smatra odgovorom na carine EU na električna vozila. Carine će se kretati od 21,9 odsto do 42,7 odsto, mada će većina kompanija plaćati oko 30 odsto. Usmerene su na proizvode poput mleka i sira, uključujući i kultni francuski plavi sir Rokfor. Carine će početi da se naplaćuju u utorak. Odluka od ponedeljka je provizorna i mogla bi biti revidirana kada se donese konačna presuda. Kina je značajno smanjila provizorne carine na svinjetinu u svojoj konačnoj odluci prošle nedelje. EU je za carinske mere Kine u ponedeljak navela da su "neopravdane". "Naša procena je da je istraga zasnovana na sumnjivim tvrdnjama i nedovoljnim dokazima i da su mere stoga neopravdane i nepotrebne", rekao je portparol Evropske komisije za trgovinu, dodajući da Komisija ispituje preliminarnu odluku i da će kineskim vlastima dati komentare. Trgovinske tenzije sa EU izbile su 2023. godine kada je Evropska komisija pokrenula istragu o subvencijama za električna vozila proizvedena u Kini. Peking je pokrenuo istrage i uveo carine na uvoz žestokih alkoholnih pića, svinjetine, a sada i mlečnih proizvoda iz EU, što se smatra odmazdom na potez EU. Ipak, kao i u slučaju sa svinjetinom, Peking je nekoliko puta smanjio ili ograničio uticaj svojih carina, uključujući delimičnu poštedu velikih proizvođača konjaka Perno Rikar (Pernod Ricard), LVMH i Remi Kontro (Remy Cointreau) posle istrage o alkoholnim pićima. Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo je da su pregovori o carinama EU na električna vozila nastavljeni ovog meseca. Međutim, trebalo je da razgovori budu završeni prošle nedelje a od tada nije bilo nikakvih objava. Visoki evropski diplomata u Pekingu rekao je prošle nedelje da između dve strane ostaju velika pitanja. Kina je 2024. godine uvezla mlečne proizvode obuhvaćene trenutnom istragom u vrednosti od 589 miliona dolara, slično vrednostima iz 2023. godine. Ministarstvo trgovine je u saopštenju navelo da preliminarni nalazi pokazuju vezu između subvencija EU i "značajne štete" po domaću kinesku mlečnu industriju. Oko 60 firmi, uključujući Arla fuds (⁠Arla Foods), vlasnika brendova poput Lurpak i Kostelo (Castello), platiće carine između 28,6 odsto i 29,7 odsto. Italijanska Sterilgarda Alimenti SpA plaćaće najnižu stopu od 21,9 odsto, dok će Frislandkampuna (FrieslandCampina) Belgija N.V. i Frieslandkampina Holandija B.V. plaćati najvišu stopu od 42,7 odsto. Ovu odluku će verovatno pozdraviti kineski proizvođači koji se muče s viškom mleka i padom cena, pošto pad stope rađanja i potrošači koji vode računa o troškovima opterećuju potražnju. Kina, treći najveći proizvođač mleka na svetu, pozvala je proizvođače prošle godine da obuzdaju proizvodnju i ukinu starije i manje produktivne krave. Izvori: Reuters, AFP

Kremlj je zadržao čvrst stav po pitanju sporazuma o miru u Ukrajini, odbacujući izmene koje su predložili Kijev i njegovi evropski saveznici, pošto su u nedelju na Floridi završeni zasebni razgovori koje su SAD vodile s Rusijom i Ukrajinom. Ukrajina je u nedelju takođe optužila Rusiju da je otela civile iz sela u Sumskoj oblasti u Ukrajini i odvela oko 50 njih preko granice u Rusiju. Situacija u Sumskoj oblasti ostala je nejasna i detalji nisu mogli biti odmah potvrđeni. Na Floridi su sve strane okarakterisale različite pregovaračke sesije kao "konstruktivne", ali nije bilo očiglednih znakova napretka ni u razgovorima SAD-Rusija ni SAD-Ukrajina. Nije bilo saopštenja o mogućim budućim sastancima. Raport PutinuDok je glavni ruski pregovarač Kiril Dmitrijev završavao drugi dan razgovora s američkim kolegama, Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina za spoljnu politiku, rekao je novinarima u Moskvi da ne očekuju nikakav proboj. Dmitrijev će se, rekao je, jednostavno vratiti u Moskvu i podneti izveštaj Putinu u ponedeljak. "Amerikanci ovih dana slave Božić. Neće mnogo ljudi raditi", rekao je Ušakov. "On (Dmitrijev) će doneti neke signale koje su Amerikanci dobili od Evropljana i Ukrajinaca", rekao je Ušakov, prema navodima ruskih medija. Nakon što Dmitrijev izvesti rusko rukovodstvo, "formulisaćemo stav s kojim ćemo nastaviti, uključujući i naše kontakte s Amerikancima", rekao je Ušakov. Ušakov je rekao da promene koje predlažu Kijev i njegovi evropski saveznici neće poboljšati šanse za mir, iako je naveo da još nije video tačne predloge. "Siguran sam da predlozi koje su Evropljani i Ukrajinci izneli ili pokušavaju da iznesu definitivno ne poboljšavaju dokument i ne poboljšavaju mogućnost postizanja dugoročnog mira", rekao je on. Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff) kasno u nedelju je objavio na X da su razgovori s Rusijom bili "produktivni i konstruktivni". "Rusija ostaje potpuno posvećena postizanju mira u Ukrajini. Rusija visoko ceni napore i podršku SAD u rešavanju ukrajinskog sukoba i ponovnom uspostavljanju globalne bezbednosti", naveo je on. 'Produktivno i konstruktivno'Rustem Umerov, koji je predvodio ukrajinske diplomate na Floridi, sastao se s američkim timom – koji su takođe predvodili Vitkof i zet predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (JAred Kushner). Umerov je takođe razgovarao s ključnim evropskim saveznicima tokom svoje posete SAD. "Tokom protekla tri dana na Floridi, ukrajinska delegacija je održala niz produktivnih i konstruktivnih sastanaka s američkim i evropskim partnerima", napisao je Umerov na društvenim mrežama. On je dodao da su se ključni savetnici za nacionalnu bezbednost iz evropskih zemalja se pridružili razgovorima kako bi se dogovorio zajednički strateški pristup Ukrajine, SAD i Evrope. "Odvojeno, održan je konstruktivan sastanak u formatu SAD-Ukrajina", rekao je on, navodeći razgovore o mirovnom planu od 20 tačaka, bezbednosnim garancijama, uključujući i garancije SAD i pitanjima ekonomskog razvoja. "Mir ne bi trebalo da bude samo prekid neprijateljstava, već i dostojna osnova za stabilnu budućnost", dodao je Umerov. Tramp je u novembru počeo da vrši pritisak na Kijev da prihvati predlog od 28 tačaka za koji su kritičari rekli da je u velikoj meri naklonjen Rusiji. Ukrajina i njeni evropski pristalice su nastojali da unesu amandmane kako bi zaštitili interese Kijeva po pitanju teritorija, bezbednosnih garancija i drugih pitanja, a izveštaji sugerišu da plan sada sadrži 20 tačaka i da više uzima u obzir zabrinutosti Kijeva. Američki republikanski senator Lindzi Grem (Lindsey Graham), bliski Trampov saveznik koji je zauzeo oštriji stav prema Rusiji, rekao je za televiziju NBC u nedelju da je i dalje nejasno da li će Putin prihvatiti trenutni sporazum. On je do dodao da bi, ako Putin to ne učini, američka administracija trebalo da zauzme pristup sličan nedavnim akcijama s naftnim tankerima u blizini Venecuele i "zapleni brodove koji prevoze sankcionisanu rusku naftu". Navodi o otmici ukrajinskih civilaNa terenu u Ukrajini, ruski vojni napadi na civilna područja i infrastrukturu nisu pokazali znake popuštanja. Vlasti su evakuisale ljude iz dela Sumske oblasti Ukrajine koja se graniči s Rusijom, u jeku izveštaja da su ruske snage otele civile i odvele ih u Rusiju. "Nije jasno šta se tamo dešava. Stalno napadaju", rekla je za Ukrajinski servis RSE u nedelju evakuisana osoba, koja se predstavila kao Tetjana. Ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinec rekao je da je pisao ruskoj koleginic, Tatjani Moskaljkovoj, tražeći informacije o tome gde se nalaze kidnapovani ukrajinski državljani. Takođe je apelovao na Međunarodni crveni krst za pomoć. "Pozivam međunarodnu zajednicu... da zaustavi ilegalne deportacije civilnog stanovništva Ukrajine", rekao je on. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da su većinom odvedene "starije žene". "Ruski okupatori su ukrali pedesetak civila, uglavnom starijih žena, iz malog ukrajinskog sela, Hrabovske, odmah preko državne granice u Sumskoj oblasti", napisao je na društvenim mrežama. "Taj konkretan ratni zločin se već procesuira u Ukrajini i trebalo bi da dobije odgovarajući odgovor i na međunarodnom nivou", dodao je on. "To takođe naglašava stalnu pretnju života pored Rusije. Zato je Ukrajini potreban pravi, trajni mir. Život pored terorista zahteva snagu i čvrste bezbednosne garancije", dodao je on. Rusija i Ukrajina razmenile udare na energetske objekteRuske trupe su tokom noći napale energetske objekte u Odeskoj, Zaporiškoj, Donjeckoj, Dnjepropetrovskoj i Žitomirskoj oblasti, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo energetike. "Od jutros, potrošači su delimično ponovo povezani. Hitni radovi na popravci su u toku", saopštilo je Ministarstvo energetike. Prema rečima zamenika ministra energetike Romana Andaraka, situacija je i dalje posebno teška u regionima na frontu, gde se svakodnevno granatiranje nastavlja, a energetika je i dalje "jedan od glavnih ciljeva neprijatelja". "Energetski sistem je jedan od temelja normalnog života. Svetlost i toplota su stvari bez kojih je nemoguće živeti. I već skoro četiri godine Rusija namerno pokušava da uništi ovaj temelj za milione Ukrajinaca", napisao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u objavi u ponedeljak. Vlasti u ruskom Krasnodarskom kraju saopštile su rano u ponedeljak da je ukrajinski napad dronom oštetio najmanje dva plovila i pristaništa u selu na obali Crnog mora. Nije bilo povređenih, ali je požar izbio na terminalu Volna rano ujutru, rekli su zvaničnici. Ukrajina redovno napada Krasnodarski kraj, ciljajući energetska sredstva za koja Kijev tvrdi da finansiraju i podstiču ratne napore Kremlja. Uz izveštaje Reutersa i dpa

Kabinet sigurnosti Izraela odobrio je izgradnju 19 novih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, potez koji, prema riječima izraelskog ministra finansija, ima za cilj spriječiti formiranje palestinske države. Odlukom se ukupan broj naselja odobrenih u posljednje tri godine povećava na 69, prema riječima krajnje desnog ministra koji vodi Ministarstvo finansija Izraela, Bezalela Smotricha. Ova odluka dolazi nekoliko dana nakon što su Ujedinjene nacije saopštile da je širenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali – koja se smatraju nezakonitim prema međunarodnom pravu – dostiglo rekordni nivo od 2017. godine. "Prijedlog ministra finansija Bezalela Smotricha i ministra odbrane Israela Katza da se proglasi i formalizuje 19 novih naselja u Judeji i Samariji odobren je od strane kabineta", navodi se u saopštenju, bez preciziranja kada je odluka donesena. Smotrich je glasni zagovornik širenja naselja i sam je doseljenik. "Na terenu sprječavamo stvaranje palestinske terorističke države", rekao je u izjavi. "Nastavit ćemo razvijati, graditi i naseljavati se na zemlji naših predaka, s vjerom u pravednost našeg puta", dodao je. Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres nedavno je osudio ono što je opisao kao "neprekidno" širenje izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. Prema njegovim riječima, to "nastavlja poticati tenzije, onemogućava pristup Palestincima njihovoj zemlji i ugrožava održivost potpuno nezavisne, demokratske, nedjeljive i suverene palestinske države", rekao je ranije ovog mjeseca. Od početka rata u Gazi 2023. godine, pozivi za formiranje palestinske države su se pojačali, a nekoliko evropskih zemalja, Kanada i Australija nedavno su krenule ka formalnom priznanju takve države, što je izazvalo reakcije i osude Izraela. Prema izvještaju UN-a o širenju naselja, rečeno je da je njihovo širenje dostiglo najviši nivo od 2017. godine, kada je UN počeo prikupljati podatke o ovom pitanju. "Ovi razvojni događaji dodatno učvršćuju nezakonitu izraelsku okupaciju, krše međunarodno pravo i potkopavaju pravo palestinskog naroda na samoopredjeljenje." Isključujući Istočni Jerusalem, koji je Izrael okupirao i anektirao 1967. godine, više od 500.000 Izraelaca živi na Zapadnoj obali, zajedno s oko 3 miliona palestinskih stanovnika. Smotrichov ured je naveo da se 19 novoodobrenih naselja nalazi u područjima koja je opisao kao "izuzetno strateška", dodajući da će dva od njih – Ganim i Kadim na sjeveru Zapadne obale – biti ponovo uspostavljena nakon što su ukinuta prije dvije decenije. Pet od 19 naselja već postoji, ali do sada nisu imala pravni status prema izraelskom zakonu, navodi se u saopštenju. Dok se sva izraelska naselja na palestinskoj teritoriji smatraju nezakonitim prema međunarodnom pravu, neka ilegalno podignuta mjesta su nezakonita i prema izraelskom zakonu. Međutim, mnoga od njih kasnije budu legalizirana od strane izraelskih vlasti, što izaziva strah od mogućeg aneksiranja teritorije. Američki predsjednik Donald Trump upozorio je Izrael protiv aneksije Zapadne obale. "Izrael bi izgubio svu podršku SAD-a ako se to dogodi", rekao je Trump u nedavnom intervjuu za časopis Time. Izrael je okupirao Zapadnu obalu 1967. godine, a nasilje tamo se značajno povećalo od izbijanja rata u Gazi u oktobru 2023. godine, nakon napada Hamasa – palestinske grupe koju su SAD i EU proglasile terorističkom organizacijom – na Izrael.

Hiljade studenata i građana Srbije protestovalo je 21. decembra u Novom Pazaru, na jugozapadu zemlje, u znak podrške akademcima koji skoro godinu dana blokiraju univerzitet u tom gradu. Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) zahtevaju smenu aktuelnog rukovodstva te visokoobrazovne ustanove i uvođenje prinudne uprave. Pojedini profesori DUNP-a tvrde da su zbog podrške studentima ostali bez posla. Studentkinja DUNP-a Dina Mehović saopštila je da akademci neće odustati od zahteva. "Država nam vene. E pa, ne damo. Ne damo da nam domovina vene", rekla je Dina Mehović u obraćanju sa prozora zgrade DUNP-a. U Novom Pazaru bili su i biciklisti koji su na protest pošli iz nekoliko gradova u Srbiji. Grupa koja je stigla iz Novog Sada prešla je 400 kilometara i putovala četiri dana. Biciklisti su dočekani ovacijama. Studenti iz Novog Pazara uručili su im medalje za njihovu istrajnost i solidarnost. Student iz Novog Pazara Enes Džogović rekao je u govoru na protestu da je novopazarski Državni univerzitet važan za budućnost visokog obrazovanja u Srbiji. "Ovde je uvek bio probni teren za represalije režima, ovde su prvi put proterani profesori i studenti sa univerziteta. Ali postoje crvene linije koje se ne smeju prelaziti. Ne sme se ugroziti kolevka znanja”, rekao je Džogović. Deo akademaca optužio je upravu Državnog univerziteta u Novom Pazaru da im je onemogućila upis godine. Studenti su ocenili da je univerzitetska uprava to učinila kao akt revanšizma prema njima zbog blokada fakulteta kojima studenti u Srbiji godinu dana traže odgovornost vlasti koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS) zbog pogibije 16 ljudi u padu nastrešnice glavne železničke stanice 1. novembra 2024. u Novom Sadu. Senad Ganić, profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), rekao je u obraćanju okupljenima da studenti i profesori DUNP-a nastavljaju otpor. „Uništavanje ovog univerziteta bio bi početak gašenja kvalitetnog visokog obrazovanja u celoj zemlji. Istovremeno bi to značilo i uništavanje uzvišene studentske ideje o slobodi, solidarnosati i dobroti", rekao je profesor Ganić. Miloš Pavlović, bivši dekan Fakulteta fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, rekao je na protestu u Novom Pazaru da su studenti simbol hrabrosti i tolerancije. "Studenti DUNP-a pokazali su kojim putem bi Srbija trebalo da ide. Njihova borba nije samo borba za univerzitet, to je borba za istinu, pravdu i mudrost”, rekao je Pavlović. Predrag Cvetičanin, professor Fakulteta umetnosti u Nišu, rekao je na protestu da se novopazarski univerzitet mora sačuvati. "Morao bi i grad Novi Pazar da razmisli, i njegovo rukovodstvo. Žele li oni da njihova deca ovde studiraju ili da odu u Beograd, Novi Sad, Niš, i nikada se ovde ne vrate", rekao je Cvetičanin. „Studenti i profesori trpe posledice jer su digli glas za pravdu i istinu. Građani iz cele Srbije su na protestu. Novi Pazar danas je svet“, rekao je student iz Ćuprije Sava Nikolić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Student Sava Nikolić i njegova koleginica Nadija Delimeđac iz Novog Pazara nedavno su bili izloženi govoru mržnje na društvenim mrežama zbog njihovog zagrljaja tokom pešačenja na komemorativni skup u Novom Sadu gde je 1. novembra obeležena prva godišnjica pogibije 16 ljudi na želetničkoj stanici. Dok je najveći broj građana u tome video prijateljsku poruku zajedništva Srba i Bošnjaka na antivladinim protestima, osudu studentkinje pokrenuo je islamski propovednik iz Bosne i Hercegovine Elvedin Pezić navodeći da je "devojku islamske veroispovesti, koja nosi hidžab, zagrlio muškarac pravoslavne vere koji nosi kapu šajkaču”. Sava Nikolić osudio je negativne komentare i javno stao u zaštitu koleginice Delimeđac. Njen otac Muamer osudio je pretnje i uvrede i za RSE rekao da je dobila brojne poruke podrške. Podršku koleginici pružili su i studenti u blokadi DUNP-a gde Nadija studira arhitekturu. Okupljeni na protestu su sa 17 minuta tišine odali poštu za 16 poginulih u Novom Sadu pre više od godinu i za studenta Ernada Bakana iz Novog Pazara koji je u martu 2019. poginuo u Beogradu kada ga automobil udario na pešačkom prelazu. Posle skupa pred zgradom novopazarskog Državnog univerziteta održali su protestnu šetnju ulicama grada. „Podržavamo studente u svim zahtevima. Naša borba se nastavlja, svom snagom protiv korupcije“, rekao je za RSE na protestu u Novom Pazaru Ernan Šaćirović iz Tutina. „Želim da podržim autonomiju univerziteta. Svako naše okupljanje je stepenik više ka tom cilju“, rekla je za RSE na novopazarskom skupu Olivera Biga iz Čačka. Novopazarci koji podržavaju proteste u nedelju su u znak dobrodošlice postavili štandove na kojima su studentima delili hranu i piće. Od 1. novembra 2024. u Srbiji traju masovni protesti predvođeni studentima sa zahtevom za krivičnu odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS) zbog pogibije 16 ljudi na glavnoj novosadskoj železničkoj stanici. Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. Rektorat Univerziteta je u saopštenju za RSE odbacio navode da studenti nisu imali prilike za upis i da je nastavno osoblje otpuštano zbog političkih neslaganja. Studenti iz Novog Pazara postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Muftija sandžački Muhamed Demirović u nedelju je pozvao građane da pokažu poštovanje, brigu, solidarnost i otvore svoja vrata svima koji iz različitih krajeva Srbije dolaze na protest. Informativna služba Mešihata Islamske zajednice Sandžaka je prenela da je Demirović naglasio da je DUNP "nadstranačko i nadnacionalno pitanje". "To je pitanje znanja, dostojanstva i budućnosti; pitanje koje se tiče svakog građanina Sandžaka, bez obzira na ime, porijeklo ili političko opredjeljenje. Oko njega trebamo biti jedinstveni i odgovorni", rekao je Demirović. Univerzitet u Novom Pazaru jedini je u Srbiji koji je i dalje u fizičkoj blokadi. Studenti drugih univerziteta prekinuli su blokade fakulteta početkom jeseni. Veliki deo studenata na svim državnim univerzitetima u Srbiji duže od godinu dana traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Pre godinu dana postavili su četiri zahteva; da vlast objavi celokupnu dokumentaciju o rekonstrukciji železničke stanice na kojoj se pogibija dogodila, da se prekinu pravosudni procesi protiv uhapšenih na protestima, da nadležne institucije identifikuju i kazne ljude koji su fizički napadali studente, kao i da država poveća budžet za fakultete za 20 odsto. Organizacije studenata koje vode proteste u maju su saopštile da vlast nije ispunila nijedan od tih zahteva. Tada su postavile i peti zahtev - da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentrani izbori. Šef države Aleksandar Vučić tada je odbio da raspiše izbore. Mesec dana posle Vučić je ličnom predsedničkom odlukom pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke (SNS) koji su optuženi da su bejzbol palicama pretukli studentkinju u Novom Sadu. Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić je do polovine 2023. bio i predsednik SNS-a.

Policija Kosova saopštila je da je tokom pretresa kuće i pratećih objekata uhapšenog, osumnjičenog za ranjavanje i navodnu otmicu državljanina Kosova, Milana Vukašinovića, pronašla oružje i nekoliko metaka. "Tokom pretresa pronađeni su i zaplijenjeni kao materijalni dokazi: devet mobilnih telefona, jedan laptop, tri dokumenta formata A4, jedna lovačka puška sa 39 metaka, jedan prsluk za metke za lovačko oružje, kao i jedna cijev oružja. Osumnjičeni je nakon ispitivanja, po odluci tužioca, upućen u pritvor", navodi se u izvještaju Policije. Uveče 20. decembra, ministar unutrašnjih poslova u ostavci, Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla), rekao je da je uhapšeni, V.M., bio pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a zatim integrisan u Policiju Kosova. Prema Svečlji, kasnije je podnio ostavku u Policiji Kosova. "Postoje osnovane sumnje da je uhapšena osoba sarađivala i kontinuirano podržavala bezbjednosne strukture Srbije, uključujući i otmicu Milana Vukašinovića, koji je tokom otmice teško ranjen i trenutno se liječi u bolnici u Srbiji", napisao je Svečlja na Facebooku uveče 20. decembra. Prema vlastima Kosova, sumnja se da je Vukašinović ranjen, a zatim otet u selu Jelakce, blizu Leposavića, 1. novembra, prije nego što je odveden u bolnicu u Prokuplju, a potom u Klinički centar u Nišu. Porodica Vukašinovića podnijela je tužbu u Srbiji protiv pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva unutarnjih poslova Srbije ili Milana Radojića, bivšeg potpredsjednika Srpske liste, koji je preuzeo odgovornost za smrtonosni napad na Policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana 2023. godine. Vukašinović je bio zaposlen u Birou osiguranja Kosova na graničnom prelazu Jarinje, na sjeveru Kosova. Premijer Kosova u ostavci, Albin Kurti, ranije je izjavio da je Vukašinović napadnut jer se protivio "politikama režima predsjednika Srbije, Aleksandra Vučića". Nakon objave o navodnoj otmici, Radio Slobodna Evropa je koristeći forenzičke metode za identifikaciju lica potvrdila da je Vukašinović ista osoba koja je 28. juna ove godine javno govorila o pritiscima kojima je bio izložen, u intervjuu s novinarom i bivšim srpskim poslanikom Nemanjom Šarovićem za televiziju KTV iz Srbije. Tokom tog intervjua, izjavio je da su Srbi bili primorani da napuste institucije Kosova u novembru 2022. pod pritiskom Srpske liste, te da je i sam bio žrtva pritisaka, dodajući da se ne osjeća sigurnim da putuje u Srbiju jer je odbio da podnese ostavku. "Izmišljali su mnogo toga, povezivali su me s Albancima, ne osjećam se sigurno da putujem u Srbiju. Ovdje sam na Kosovu i izbjegavam Srbiju", rekao je.

Visoki zvaničnik Kremlja umanjio je šanse za brzi napredak u mirovnim pregovorima o Ukrajini usred dvodnevnih sastanaka na Floridi između američkih i ruskih izaslanika. Jurij Ušakov, savjetnik za vanjsku politiku ruskog predsjednika Vladimira Putina, rekao je novinarima u Moskvi 21. decembra da će glavni pregovarač Kiril Dmitriev jednostavno doći kući i podnijeti izvještaj. "Amerikanci ovih dana slave Božić. Neće mnogo ljudi raditi", rekao je. Ušakov je također odbacio izjavu ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da je Washington predložio trostrane pregovore. "Do sada niko ozbiljno nije razgovarao o ovoj inicijativi i na njoj se ne radi, koliko ja znam", rekao je, dodajući da Dmitriev vodi razgovore samo s američkim zvaničnicima. Nema planiranog razgovora Putina i TrumpaPregovori na Floridi uslijedili su nakon sedmice intenzivne diplomatske aktivnosti, tokom koje su američki izaslanici održali sastanke s evropskim i ukrajinskim zvaničnicima. Trump je u novembru počeo pritiskati Kijev da prihvati prijedlog od 28 tačaka, za koji su kritičari rekli da je snažno naklonjen Rusiji. Ukrajina i njeni evropski saveznici užurbano su radili na izmjenama kako bi zaštitili interese Ukrajine u vezi s teritorijom, sigurnosnim garancijama za Kijev i drugim pitanjima, a izvještaji sugeriraju da plan sada sadrži 20 tačaka i uključuje više ukrajinskih interesa. "Siguran sam da prijedlozi koje su Evropljani i Ukrajinci dali ili pokušavaju dati sigurno ne poboljšavaju dokument i ne povećavaju mogućnost postizanja dugoročnog mira", rekao je Ušakov. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je 21. decembra da nema planova za telefonski razgovor između Putina i američkog predsjednika Donalda Trampa, "ali se može brzo organizovati ako bude potrebno". Dodao je da će se Putin sastati s liderom Bjelorusije Aleksandrom Lukašenkom, ključnim saveznikom koji se smatra mogućim posrednikom prema Vašingtonu, tokom diplomatskih sastanaka u Sankt Peterburgu 21. i 22. decembra. Također će održati sastanke s liderima Armenije, Azerbejdžana, Kirgistana, Turkmenistana i Uzbekistana tokom tih događaja, dodao je Peskov. Borbe kod Pokrovska se nastavljajuDok se diplomatija nastavlja, ruski vojni napadi na Ukrajinu se ne smanjuju. Ukrajinsko ratno zrakoplovstvo izvijestilo je o 97 ruskih dronova širom zemlje, od kojih je 19 uspjelo proći protivzračnu odbranu. Nije bilo neposrednih izvještaja o žrtvama. Prethodnog dana sedam osoba je poginulo u ruskom raketnom napadu na oblast Odesa. Ukrajinski Generalštab izvijestio je o kontinuiranim borbama na linijama fronta 21. decembra. U saopštenju se navodi da je u posljednja 24 sata bilo 235 borbenih sukoba na frontu, od kojih mnogi oko Pokrovska u istočnom Donbasu. Tokom godišnje konferencije za novinare 19. decembra, Putin je istakao ruski napredak u Pokrovsku, gradu u Donjeckoj oblasti koji Moskva prioritetno napada gotovo godinu dana i koji je u opasnosti da padne pod rusku kontrolu. Ukrajina tvrdi da njene snage i dalje kontrolišu centar grada i sjeverne četvrti. Nije bilo moguće potvrditi izvještaje s bojišta. Dana 20. decembra, nakon prvog dana pregovora na Floridi, Dmitriev je izjavio da Rusija i Sjedinjene Države razgovaraju "konstruktivno". Sve strane uključene u mirovni proces kojim posreduju SAD redovno navode "napredak" ili daju slične izjave bez pružanja detalja. Bijela kuća se nije odmah oglasila o pregovorima. Američki izaslanik Steve Witkoff i zet predsjednika Donalda Trumpa, Jared Kushner, smatra se da predstavljaju Washington. Državni sekretar Marco Rubio ranije je rekao da bi mogao prisustvovati pregovorima tokom vikenda, ali detalji nisu objavljeni. Trump je vikend provodio u svom odmaralištu Mar-a-Lago u Palm Beachu na Floridi, oko 110 kilometara sjeverno od Miamija, ali se nije očekivalo da će prisustvovati pregovorima.

Rusija je u subotu napala južnu ukrajinsku luku Pivdeni, saopštili su ukrajinski zvaničnici, dok Moskva pojačava udare u oblasti Odese duž Crnog mora, gađajući energetske objekte i ključni put koji vodi ka granici s Moldavijom. Rusija vodi gotovo neprekidnu kampanju napada dronovima i raketama na ovaj region, gdje se nalaze vitalni ukrajinski trgovački portovi i snabdijevanje gorivom, dok Moskva prijeti da će "odsjeći Ukrajinu od mora". Zračni napadi su se intenzivirali iako Sjedinjene Američke Države predvode diplomatske napore koji imaju za cilj okončanje rata, koji se približava četvrtoj godišnjici. U subotu se očekuje da se američki pregovarači sastanu na Floridi s ruskim zvaničnicima, u još jednom diplomatskom pokušaju da se okonča rat. Subotnji napad na luku Pivdeni pogodio je rezervoare, saopštio je zamjenik premijera Ukrajine Oleksij Kuleba putem Telegrama, dan nakon što je raketni napad na ovu luku usmrtio osam osoba i ranio najmanje 30 drugih. U četvrtak i petak ruske snage su gađale most preko ušća rijeke Dnjestar, u blizini sela Majaki, sjeveroistočno od Pivdenija, rekli su ukrajinski zvaničnici. Taj most povezuje razdvojene dijelove regiona i predstavlja jedini put koji vodi prema Moldaviji. "Bez vidljivog uspjeha na frontu, neprijatelj pokušava terorizirati civile kako bi izazvao unutrašnju destabilizaciju. Ti planovi su jasni i mi im se efikasno suprotstavljamo, zajedno s građanima Odese", poručio je na Telegramu zamjenik šefa predsjedničke administracije Viktor Mikita. Ruski zvaničnici još nisu komentarisali ove napade. Zbog napada, ukrajinske vlasti su upozorile građane da izbjegavaju ovo područje za kopnena, ali i vodena putovanja prema Moldaviji. Prošle sedmice, jedan od najvećih ruskih zračnih napada na strateški region Crnog mora oštetio je energetske objekte i izazvao prekide u snabdijevanju električnom energijom u Odesi, ostavljajući stotine hiljada civila u mraku nekoliko dana. Napadi na luke oštetili su tri broda registrovana u Turskoj tokom decembra. Ruski predsjednik Vladimir Putin obećao je da će Ukrajini uskratiti pristup Crnom moru, kao znak odmazde za napade ukrajinskih dronova na tankere koji su dio ruske "flote u sjeni", a koja se koristi za izbjegavanje zapadnih sankcija. Ukrajina tvrdi da se ti brodovi koriste za transport nafte, koja je glavni izvor prihoda Rusije za finansiranje rata protiv Ukrajine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 20. decembra na Instagramu da su vođeni "dugi i važni razgovori u vezi sa energetskom stabilnošću Srbije" i da veruje da su "korak bliže rešenju izuzetno komplikovane situacije". On je rekao i da je obezbeđeno dovoljno dizela, kerozina, mazuta i benzina najmanje do 15. januara. "Imali smo važne razgovore sa strancima i naredne nedelje očekujemo različite inicijative, molbe i zahteve upućene (američkom) OFAK-u, (koji je uveo snakcije NIS-u) u nadi da ćemo dobiti operativnu licencu", naveo je Vučić. Naveo je, u video poruci, i da se razgovori nastavljaju, a da se ubrzano uvoze i naftni derivati. Naftna industrija Srbije (NIS), najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra, zbog većinskog ruskog vlasništva. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Rafinerija u Pančevu ugašena je početkom decembra, dok Beograd tvrdi da traju razgovori sa Moskvom o promeni vlasništa. Vučić je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Institut za pravdu Kosova (IKD) saopštio je da je 28 kandidata za poslanike na izborima 28. decembra povezano s krivičnim djelima, a najveći broj njih dolazi iz Pokreta Samoopredjeljenje. Izvještaj IKD-a, koji je analizirao liste kandidata za poslanike, pokazao je da od ukupno 1.179 kandidata, osim 28 uključenih u krivična djela, još 19 kandidata ima aktivne optužnice. Takođe, 12 kandidata je u prošlosti bilo osuđeno pravosnažnim presudama. Na listi Pokreta Samoopredjeljenje, prema IKD-u, nalazi se 13 kandidata povezanih s krivičnim slučajevima, što čini 11,81 odsto. Alijansa za budućnost Kosova ima šest kandidata (5,45 odsto), slijedi Socijaldemokratska inicijativa s tri kandidata (2,72 odsto), Demokratska partija Kosova s dva kandidata (1,81 odsto), isto koliko i Srpska lista (6,06 odsto), dok po jednog kandidata imaju Demokratski savez Kosova (0,9 odsto) i turska stranka KDTP (6,25 odsto). "Što se tiče krivičnih djela u koja su kandidati uključeni, dominiraju djela iz oblasti službene korupcije, krivična djela protiv službene dužnosti i krivično djelo 'Upotreba oružja ili opasnog sredstva'", navodi IKD. Prema Zakonu o izborima, osobi se ograničava pravo kandidature za poslanika samo ako je osuđena pravosnažnom presudom na godinu ili više zatvora u posljednje tri godine. "Uprkos tome, IKD s ciljem jačanja institucionalnog integriteta Skupštine Kosova i ličnog integriteta predstavnika naroda kontinuirano lobira da političke partije očiste liste kandidata i od osoba koje potencijalno imaju probleme sa zakonom – u smislu sumnji na umiješanost u krivična djela, optužnica ili presuda izrečenih od strane sudova, ali koje ne potpadaju pod zakonska ograničenja", navodi IKD. Za prijevremene parlamentarne izbore 28. decembra certifikovano je 24 politička subjekta. IKD je dodao da, prema nalazima istraživanja o kandidatima uključenim u krivična djela, u poređenju s redovnim parlamentarnim izborima 9. februara, postoji nazadovanje u pogledu broja kandidata za poslanike koji su uključeni u krivične slučajeve, broja kandidata s krivičnim presudama i broja političkih subjekata koji na svojim listama imaju osobe povezane s krivičnim djelima.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Vašington predložio direktne pregovore u kojima bi učestvovali američki, ruski i ukrajinski pregovarači – potez koji bi mogao označiti novu fazu u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini. Zelenski je govorio na konferenciji za novinare u Kijevu 20. decembra, dok se glavni pregovarač Kremlja, Kiril Dmitrijev, spremao za nove sastanke sa američkim zvaničnicima na Floridi. Do sada su američki zvaničnici uglavnom održavali odvojene sastanke sa ruskim i ukrajinskim predstavnicima, umjesto da sve tri strane budu zajedno za stolom. Dva kruga direktnih pregovora u Turskoj, u maju i junu, rezultirala su dogovorima o razmjeni zarobljenika, ali bez suštinskog napretka ka rješenju sukoba. "Sjedinjene Države su nam rekle da će imati poseban sastanak s ruskim predstavnicima. Predložili su format Ukrajina – Sjedinjene Države – Rusija, a pošto su prisutni i predstavnici Evrope, moguće je i uključivanje Evrope", rekao je Zelenski. Nije bilo neposredne potvrde iz Sjedinjenih Država, Rusije ili evropskih zemalja o promjeni formata pregovora. Izjava Zelenskog dolazi nakon još jedne sedmice intenzivne diplomatske i vojne aktivnosti, dok se ruska invazija u punom obimu približava kraju četvrte godine. Američki izaslanici održali su razgovore s evropskim i ukrajinskim zvaničnicima, na samitu Evropske unije odobren je zajam od 106 milijardi dolara za Kijev, a ruski predsjednik Vladimir Putin održao je beskompromisnu konferenciju za novinare u trajanju od četiri i po sata, ponovivši ranije iznesene zahtjeve uz sporne tvrdnje o napretku na frontu. Američki državni sekretar Marco Rubio naznačio je 19. decembra da bi mogao učestvovati u pregovorima na Floridi, dodajući da Vašington neće prisiliti nijednu stranu na dogovor. "Ne možemo natjerati Ukrajinu da postigne dogovor. Ne možemo natjerati Rusiju da postigne dogovor. Oni sami moraju željeti dogovor", rekao je. Detalji planova koji se razrađuju ostaju nejasni, ali okvirno se predviđa da Ukrajina napravi teritorijalne ustupke u zamjenu za sigurnosne garancije. Dmitrijev, koji kao šef ruskog državnog investicionog fonda podliježe američkim sankcijama od februara 2022. godine, tvrdio je da "ratni huškači" pokušavaju potkopati mirovne napore Vašingtona. Njegove riječi uslijedile su nakon ruskog raketnog napada na Odesu i njena predgrađa prethodne večeri, u kojem je poginulo sedam osoba, a ranjeno 25. Ukrajinske hitne službe podijelile su fotografije autobusa za koji su rekle da je bio "epicentar udara". Ruske snage gotovo svakodnevno napadaju oblast Odese od početka decembra. Desetine hiljada ljudi ostalo je bez struje usred hladnog zimskog vremena. Snabdijevanje vodom je takođe pogođeno. Rusija negira da cilja civile od početka invazije u punom obimu u februaru 2022, ali je više puta gađala nemilitarne objekte, uključujući škole, bolnice, energetske pogone i stambene zgrade. Putin je 19. decembra ponovo naglasio da će Rusija ostvariti svoje ciljeve vojnim putem ako Ukrajina ne pristane na njegove zahtjeve. Zelenski je istakao sigurnosne garancije kao glavnu tačku neslaganja u mirovnim pregovorima. "Šta će Sjedinjene Američke Države učiniti ako Rusija ponovo krene s agresijom? Šta će značiti te sigurnosne garancije? Kako će funkcionisati?", upitao je 18. decembra. U međuvremenu, Ukrajina je preuzela odgovornost za dva napada koja proširuju bojište izvan uobičajenih zona sukoba. Dana 19. decembra tvrdili su da su pogodili ruski tanker iz "flote u sjeni" kod obale Libije, što bi bio prvi takav napad u Sredozemlju. Dana 20. decembra tvrdili su da su pogodili rusku naftnu platformu i mornarički brod u Kaspijskom moru – područje za koje Ukrajina tvrdi da je ranije napadala. "Kamera na dronu snimila je uspješan pogodak u području gasne turbine na platformi. Ranije su dronovi SBU-a već pogodili ledeno otporne platforme za proizvodnju nafte na poljima Filanovski i Korchagin u Kaspijskom moru, što je dovelo do obustave proizvodnih procesa", rekao je izvor iz ukrajinske sigurnosne službe za ukrajinski servis RSE-a. Napadi od 19. i 20. decembra nisu mogli biti nezavisno potvrđeni. Oni slijede nakon dva druga nedavna napada na tankere iz "flote u sjeni" u Crnom moru. "Svjedočimo rađanju novog Tankerskog rata. Kao u sukobu Irana i Iraka 1980-ih, trgovački brodovi sada su ekonomsko oružje", napisala je pomorska obavještajna agencija Windward u objavi na društvenim mrežama. "Poruka za 1.300 ruskih brodova iz 'flote u sjeni': Nema utočišta."

Snage Sjedinjenih Američkih Država izvele su veliku operaciju protiv ekstremističke grupe Islamska država (IS) u Siriji, operaciju koju je američki predsjednik Donald Trump opisao kao "vrlo ozbiljnu osvetu" za napad u kojem su ubijena tri Amerikanca – dva vojnika i jedan civil. Vašington je saopštio da je napadač IS-a izveo napad 13. decembra u Palmiri, kada su ranjena i tri američka vojnika. "Američke snage izvele su zračne napade u Siriji kako bi eliminisale borce IS-a, infrastrukturu i skladišta oružja, kao direktan odgovor na napad na američke snage koji se dogodio 13. decembra u Palmiri u Siriji", rekao je američki sekretar odbrane Pete Hegseth putem objave na X-u. "Ovo nije početak rata, ovo je objava osvete", napisao je on, dodajući: "Danas smo pratili i ubili naše neprijatelje. Mnoge od njih, i nastavit ćemo." Trump je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da američke snage "provode vrlo ozbiljnu osvetu, kao što sam obećao, protiv ubilačkih terorista koji su odgovorni", te da oni koji napadaju Amerikance "BIĆE POGOĐENI JAČE NEGO IKADA PRIJE". Centralna komanda SAD-a saopštila je da su američke snage "pokrenule napad velikih razmjera protiv infrastrukture i objekata za oružje IS-a u Siriji". Centralna komanda je također navela da je "više od 70 ciljeva na nekoliko lokacija u Siriji" pogođeno. U subotu, Sirijski opservatorij za ljudska prava rekao je AFP-u da je najmanje pet članova IS-a, uključujući vođu jedne ćelije, ubijeno tokom napada koje su američke snage izvele tokom noći. Sirijsko ministarstvo vanjskih poslova, iako nije direktno komentiralo američki napad, objavilo je na X-u da je država posvećena borbi protiv IS-a "kako bi se osiguralo da nema sigurnih utočišta na sirijskoj teritoriji". Amerikanci ubijeni u napadu u Palmiri prošlog vikenda bili su narednici Nacionalne garde Ajove, William Howard i Edgar Torres Tovar, kao i Ayad Mansoor Sakat, civil iz Mičigena koji je radio kao prevodilac. Napad u Palmiri bio je prvi incident ovog tipa od svrgavanja dugogodišnjeg sirijskog vladara Bashara al-Assada u decembru prošle godine, a portparol sirijskog Ministarstva unutrašnjih poslova, Noureddine al-Baba, rekao je da je počinilac napada bio član sigurnosnih snaga koji je trebao biti otpušten zbog "svojih ekstremističkih islamističkih ideja". Godine 2014. IS je zauzeo velike dijelove sirijske i iračke teritorije. Američko osoblje bilo je meta napada jer je podržavalo međunarodne napore da se IS porazi. IS je poražen, ali i dalje ima prisustvo u Siriji. Napomena: Američki predsjednik Donald Trump potpisao je izvršnu naredbu u septembru 2025. godine, kojom je promijenio naziv Ministarstva odbrane u Ministarstvo rata, kao drugi naziv.

Bahami, zemlja u Karibima, priznali su nezavisnost Kosova u petak, saopštila je predsjednica Vjosa Osmani. U objavi na Facebooku, Osmani je rekla da je sporazum o priznanju Kosova od strane Bahama postignut u glavnom gradu te zemlje, Nasau. "Još jedna istorijska odluka za našu zemlju", napisala je Osmani. Bahami su sada postali 121. država koja priznaje Kosovo, odluka za koju se očekuje da će izazvati nezadovoljstvo Srbije, koja se stalno protivi nezavisnosti svog susjeda. Sporazum o priznanju Kosova od strane ove otočne zemlje Atlantskog okeana i uspostavljanje diplomatskih odnosa između dvije zemlje potpisali su predsjednica Osmani i premijer Bahama, Philip Davis. U zajedničkoj izjavi, Kosovo i Bahami su rekli da su posvećeni ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih nacija, uključujući poštivanje suvereniteta, jednakosti država i mirno rješavanje sporova. Dogovorili su se da razvijaju svoje odnose na osnovu međusobnog poštovanja, reciprociteta i konstruktivnog angažmana. "Bahami i Kosovo izražavaju svoju namjeru da prodube saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, uključujući političke konsultacije, trgovinu i investicije, turizam, obrazovanje i kulturu, tehnologiju i inovacije, saradnju u javnom sektoru, kao i razmjenu među ljudima, u skladu sa zakonima i procedurama svake od država", navodi se u saopštenju. Kasnije, na konferenciji za medije, premijer Davis je rekao da se Kosovo može osloniti na Bahame kao pouzdanog i stabilnog partnera. "Ovo je, bez ikakve sumnje, istorijski trenutak za obje naše zemlje i naše narode", rekao je Davis. "Nema sumnje da je ovo početak odnosa koje ćemo nastojati da ojačamo. Postoji mnogo oblasti u kojima možemo razvijati saradnju, posebno u svijetu u kojem postoje geopolitički izazovi koji nas sve pogađaju", dodao je on. U međuvremenu, premijer u ostavci Kosova, Albin Kurti, ocijenio je 2025. godinu kao "godinu novih priznanja, nakon dugog vremena", dok je izrazio "posebnu" zahvalnost predsjednici Osmani. "Kosovu se pridružuju nova prijateljstva i, zajedno s njima, i mogućnosti za saradnju. Jedva čekamo da međusobno priznanje pretvorimo u iskreno partnerstvo sa državom i narodom Bahama", dodao je on. U međuvremenu, ministarka vanjskih poslova u ostavci, Donika Gërvalla, zahvalila je Osmani i ministru vanjskih poslova Bahama, Fredericku A. Mitchellu, na njihovom radu u postizanju sporazuma. "Kosovo svakodnevno jača svoj međunarodni subjektivitet i državni suverenitet, radom, dostojanstvom i stabilnim savezništvima", napisala je Gërvalla na Facebooku nakon objave predsjednice. Koliko država priznaje Kosovo?Priznanje od strane Bahama četvrto je ove godine za Kosovo, nakon što su ranije dvije afričke države, Sudan i Kenija, kao i Sirija s Bliskog istoka, priznale Kosovo. Ova priznanja dolaze nakon pada ritma priznanja Kosova u posljednjim godinama. Prije njih, posljednja država koja je priznala Kosovo bila je Izrael 2021. godine. Ova nova priznanja izazvala su nezadovoljstvo Srbije, koja se stalno protivi nezavisnosti Kosova, jer ga i dalje smatra dijelom svoje teritorije.

Evropska unija sa žaljenjem konstatuje da Srbija i dalje nema funkcionalan Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), posle ostavki više izabranih članova koji su kao razlog naveli nepravilnosti u izbornom procesu, saopštila je Delegacija EU u Srbiji. Četvoro izabranih članova Saveta REM-a u petak je zvanično podnelo ostavke na članstvo u tom telu jer nije ponovljeno glasanje o kandidatu koga su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina. Članovi Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Mališić i Ira Prodanov Krajišnik najavili su sredinom novembra da će podneti ostavke, navodeći da je vladajuća većina obesmisla izbor članova tog regulatornog tela za medije sa širokim ovlašćenjima. U saopštenju Delegacije EU u Srbiji na X ističe se značaj "funkcionalnog Saveta REM-a za sprovođenje reformi u oblasti medija" i poziva da se Savet tog tela konstituiše "na transparentan i inkluzivan način, u skladu sa pravnim okvirom i kako je definisano Reformskom agendom". "EU će nastaviti da podržava Srbiju u napredovanju na njenom evropskom putu, uključujući kontinuiranu primenu ključnih reformi radi jačanja vladavine prava, slobode medija i izbornog okvira", navela je Delegacija EU. Zašto su podnete ostavke?Advokat Rodoljub Šabić kazao je da su nezavisni kandidati podneli ostavke jer nije poštovan zakon pri izboru članova tog regulatornog tela, prenela je agencija Beta. "Očigledno nije primenjen zakon u kom piše da ovlašćeni predlagači usaglašavaju stavove. Kad je došlo vreme da se usaglase stavovi, vlast je shvatila da će njihov kandidat biti preglasan pa su doveli na glasanje ljude koji nisu učestvovali u postupku, predstavnike saveta koji nisu podneli nikakav predlog. Zato smo bili protiv toga", kazao je Šabić novinarima ispred Narodne skupštine. On je kazao da svaki nacionalni savet po zakonu ima pravo da predloži kandidata ali da su to pravo iskoristila samo tri saveta. "Tražimo da se primeni zakon a oni su s ulice doveli ljude da bi izgurali svog kandidata. Birate na odboru, u skladu s zakonom kandidujete čoveka, podnesete formalan predlog s dokumentacijom koju predviđa zakon a to nije urađeno. Morate poštovati zakon i procedure, da su kandidovali ja ne bih mogao da imam ništa protiv", naveo je Šabić. Novi izbor članova REM-a?Upitan da li njihove ostavke znače da će proces formiranja Saveta REM krenuti ispočetka, Šabić je rekao da postoji opcija da se "na brzinu sprovede novi postupak". "Vlast će lako uz pomoć GONGO udruženja (lažne nevladine organizacije koje zastupaju interese vlasti) da napravi svoj REM", dodao je Šabić. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je da će posle ostavki biti ponovljen proces izbora članova Saveta REM u četiri kategorije, kao i da ostaje da se izabere kandidat nacionalnih manjina u tom regulatornom telu. Ona je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da odluka četvoro izabranih članova Saveta REM-a da podnesu ostavke pokazuje "nedostatak želje i kapaciteta za dijalog i pronalaženje zajedničkih rešenja". "Institucije Srbije neće biti blokirane, nastavićemo sa procesom izbora svih preostalih članova Saveta REM. To je sada petoro članova. Rešićemo to, izabraćemo Savet REM i rad će se nastaviti. Biće ponovljen postupak u kategorijama u kojima trenutno nemamo članove Saveta REM a oni koji su izabrani i nisu podneli ostavke ostaju članovi i tu nećemo ponavljati izbor", kazala je Brnabić. Dodala je da će nove kandidate u četiri upražnjenje kategorije predložiti ovlašćene organizacije. Članovi Saveta REM-a koji su podneli ostavke, to su najavili u novembru navodeći da je proces izbora članova Saveta REM "suštinski obesmišljen" posle odluke većine u Skupštini Srbiji da ne izabere svih devet članova tog regulatornog tela. Poslanici Skupštine Srbije su 12. novembra većinom glasova izabrali osam od devet članova za novi saziv Saveta REM-a. Parlament nije izabrao kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina jer se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, deo vladajuće koalicije, koji tvrdi da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta. U nadležnosti Saveta REM-a je, između ostalog, da reguliše, kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. REM takođe ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja, u kojima mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima. Zbog širokih nadležnosti tog regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom.

Četvorica osumnjičenih za pokušaj ubistva vođe Kavačkog kriminalnog klana Radoja Zvicera u Ukrajini pre pet godina i dalje su u pritvoru dok sud u Kijevu razmatra optužnicu u krivičnom postupku protiv njih, saopštila je kancelarija Generalnog ukrajinskog tužioca. Prema odluci Evropskog suda za ljudska prava, Ukrajina je povredila ljudska prava osumnjičenima za pokušaj ubistva Zvicera u Kijevu 2020. - dvojici državljana Crne Gore i dvojici državljana Srbije - pošto su u pritvoru duže od pet godina. Policija je posle pokušaja ubistva kriminalnog klana iz Crne Gore tada uhapsila Stefana Đukića i Emila Tuzovića iz Crne Gore, kao i Petra Jovanovića i Milana Brankovića iz Srbije. Ukrajinsko tužilaštvo je u odgovoru za RSE 19. decembra navelo da okružni sud u Kijevu razmatra optužnicu protiv dvojice državljana Crne Gore i dvojice državljana Srbije koji se terete za pokušaj teškog ubistva. Tužilaštvo je bez navođenja imena navelo da se jedan državljanin Crne Gore tereti za pokušaj teškog ubistva, učešće u grupi koja je planirala izvršenje dela, nedozvoljeno držanje oružja i korišćenje ili falsifikovanje dokumenata. Ostala trojica, jedan državljanin Crne Gore i dva državljana Srbije, terete se za pokušaj teškog ubistva, učešće u grupi koja je planirala izvršenje dela i nedozvoljeno držanje oružja. Tužilaštvo je navelo da se oni u skladu s rešenjem Podolskog okružnog suda u Kijevu nalaze u pritvoru i da je sudski postupak u toku. Šta je prethodilo?Oni su 26. maja 2020, kako je saopštila ukrajinska policija, u elitnom kvartu u Kijevu "u sačekuši" pokušali da ubiju Zvicera, koji je tom prilikom teško ranjen. Nakon što su 2020. zbog pokušaja ubistva Zvicera, uhapšeni Đukić i Tuzović iz Crne Gore, kao i Jovanović i Branković iz Srbije, njihov ukrajinski advokat se krajem novembra 2024, zbog dužine pritvora, žalio Evropskom sudu za ljudska prava. Evropski sud u Strazburu je u predmetu "Jovanović i drugi protiv Ukrajine" jednoglasno utvrdio povredu člana 5, Evropske konvencije o ljudskim pravima i naložio Ukrajini da trojici napadača isplati po 3.900 evra odštete. U presudi od 25. septembra Sud je naveo i da su Đukić, Jovanović i Branković u pritvoru pet godina, jedan mesec i osam dana. Četvrti napadač, Podgoričanin Emil Tuzović se u presudi ne pominje. Teško ranjeni Zvicer je nakon lečenja u Kijevu napustio Ukrajinu, i za njim i dalje tragaju policije nekoliko država.