Srbija se nije uskladila sa poslednjom odlukom Evropske unije kojom se iranski Korpus islamske revolucionarne garde stavlja na listu osoba, grupa i subjekata uključenih u terorističke akte i podložnih restriktivnim merama prema Zajedničkom stavu o primeni specifičnih mera za borbu protiv terorizma. Ovo je objavljeno na web-stranici Saveta EU, gde se saopštava koje se treće zemlje usklađuju sa politikom sankcija Evropske unije. Reč je o odluci od 26. februara, kojom se ažurira lista osoba, grupa i entiteta obuhvaćenih restriktivnim merama EU u borbi protiv terorizma. Odluka predstavlja redovnu reviziju spiska koji se vodi u okviru okvira za borbu protiv terorizma, uspostavljenog 2001. godine. Prema Zajedničkom stavu EU, entiteti i pojedinci koji se nalaze na ovoj listi podložni su merama kao što su zamrzavanje imovine i zabrana da im se iz Evropske unije stavljaju na raspolaganje finansijska sredstva ili ekonomski resursi. Sa ovom odlukom uskladile su se sve ostale zemlje regiona koje imaju status kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je u saopštenju šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. U februaru je takođe saopšteno da se Srbija nije uskladila ni sa dve prethodne odluke Evropske unije o sankcijama Iranu, koje se odnose na situaciju unutar te zemlje, kao i na iransku vojnu podršku ruskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora.

U nacrtu godišnjeg izveštaja o Bosni i Hercegovini u Evropskom parlamentu izražava se žaljenje zbog kontinuirane rasprostranjenosti političkih podela, secesionističkih napora i "zarobljene države", koji, decenijama nakon rata, narušavaju poverenje javnosti i ubrzavaju odliv mozgova. "Odbacuje se svaki istorijski revizionizam, poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca, kao i osporavanje utvrđenih činjenica i nezavisnosti i nepristrasnosti domaćih i međunarodnih tribunala, posebno od strane političkih aktera", navodi se u nacrtu dokumenta o Bosni i Hercegovini. Autor nacrta, izvestilac za BiH u Evropskom parlamentu Ondrej Kolar, u pratećem obrazloženju ocenjuje da je politička kriza izazvana nedavnim događajima "uzdrmala stabilnost i prosperitet BiH, kao i njenu mogućnost da postane članica Evropske unije u bliskoj budućnosti". "Zemlja čiji državni predstavnici ne mogu postići dogovor među sobom i ostaju zapleteni u neslogu oko važnih unutrašnjih pitanja rizikuje da potkopa razvoj države i uskrati građanima šansu da žive u prosperitetu — što, između ostalog, dovodi do ozbiljnog odliva mozgova, pretnji secesijom i opšte nestabilnosti", ocenio je Kolar u obrazloženju. Bosna i Hercegovina je država kandidat za članstvo u EU od decembra 2022. godine. Otvaranje pristupnih pregovora očekuje se tek nakon što zemlja ispuni kriterijume koje je ranije postavila Evropska unija. Kolar se u obrazloženju osvrnuo i na aktivnosti koje potkopavaju funkcionalnost države. "Lideri poput Milorada Dodika, kao i oni koji osporavaju državne institucije i odluke Ureda visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, aktivno se angažuju sa ruskim predstavnicima i tim vezama potresaju zemlju i region iznutra. Time Bosnu i Hercegovinu predstavljaju kao državu koja se ni posle mnogo godina nije oporavila od Dejtonskog mirovnog sporazuma i koja se, nažalost, i dalje oslanja na produženje mandata EUFOR-a", naveo je Kolar. U nacrtu izveštaja sa zabrinutošću se konstatuje ograničen napredak u borbi protiv "široko rasprostranjene korupcije i rastućih znakova zarobljavanja države". Vlasti BiH se pozivaju da preduzmu hitne i konkretne mere na državnom i entitetskom nivou i da ojačaju saradnju između tela za borbu protiv korupcije, policije i tužilaštva. Bosna i Hercegovina se takođe poziva da reši sistemske nedostatke u borbi protiv organizovanog kriminala, unapređujući operativnu saradnju između organa za sprovođenje zakona na državnom i entitetskom nivou. U dokumentu se poziva BiH da otkloni nedostatke u okviru za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kako bi izbegla stavljanje na sivu listu, kao i da se uskladi sa viznom politikom EU i u međuvremenu primeni dodatne bezbednosne mere. Izražava se i zabrinutost zbog, kako se navodi, zlonamernih dezinformacija i pokušaja stranog mešanja aktera iz trećih zemalja u Bosni i Hercegovini. Zemlja se poziva da preduzme odlučne korake kako bi se suprotstavila tim pretnjama i ojačala društvenu otpornost. Vlasti BiH se takođe pozivaju da primene međunarodne preporuke za jačanje integriteta, kredibiliteta i transparentnosti izbornog procesa, uključujući finansiranje političkih stranaka i kampanja, političko oglašavanje i registraciju stranaka. U nacrtu godišnjeg izveštaja izražava se zabrinutost zbog nedostatka finansiranja javnog emitera u BiH i pozivaju se vlasti da obezbede njegovo održivo finansiranje. Dokument takođe oštro osuđuje napade, pretnje, zastrašivanje, politički pritisak i strateške tužbe protiv učešća novinara u javnom životu, posebno od strane visokih političkih zvaničnika. Pozdravlja se kontinuirano potpuno formalno usklađivanje BiH sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sankcije uvedene nakon ruske agresije na Ukrajine, uz poziv na njihovu efikasnu primenu. Dokument takođe pozdravlja odluke skupštine entiteta Republika Srpska da ukine zakone koje je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Međutim, istovremeno se osuđuje "kontinuirana zapaljiva i pogrdna retorika i secesionistička politika rukovodstva Republike Srpske", za koju se navodi da slabi Bosnu i Hercegovinu i potkopava njen put ka članstvu u EU. Naredne nedelje nacrt dokumenta biće predmet rasprave u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta. Kasnije tokom godine o njemu će se glasati na plenarnoj sednici, čime će dobiti formu rezolucije Evropskog parlamenta.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je na ponovno odlučivanje Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je Skupština Crne Gore usvojila 6. marta. Prethodno je isto učinio i za izmene Zakona o unutrašnjim poslovima koje su izglasane na istoj sednici. Kada je reč o ovom zakonu, crnogorski predsednik navodi da taj zakon nije usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije, ali i sa Ustavom Crne Gore i međunarodnim standardima. To se, pre svega, odnosi na odredbe vezane za prava na privatnost, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu predsednika. "Ključno sporno rješenje Zakona ogleda se u tome što se ukida prethodno sudsko odobrenje za primjenu mjera tajnog nadzora koje uključuju praćenje, osmatranje i elektronsku pretragu na javnom mjestu uz korišćenje tehničkih sredstava za dokumentovanje", kazao je Milatović. Reč je o meri, kako je ocenio, "koja omogućava tajno i sistematsko bilježenje kretanja, kontakata, ponašanja i navika pojedinca. Iako se ove mjere sprovode u javnom prostoru, njihova priroda i domet pokazuju da mogu omogućiti dubok i sistematičan uvid u privatni život pojedinca, a sve bez prethodnog odobrenja suda", saopštio je. Predsednik Crne Gore je 9. marta na ponovno izjašnjavanje vratio i drugi zakon usvojen tog dana, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o unutrašnjim poslovima. Istakao je da je taj zakon takođe neusklađen sa pravnim okvirima Evropske unije, ali i sa Ustavom u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti. Takođe, navodi da je sporan i način na koji se u zakonu predviđa prestanak radnog odnosa policajaca, jer takvo rešenje "direktno suspenduje ulogu suda jer Komisija formirana od strane ministra unutrašnjih poslova, svojim mišljenjem, 'presuđuje' policijskom službeniku prije nego to pravosnažnom presudom, nakon sprovedenog krivičnog postupka, učini sud". Usvajanje ova dva zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije kao i nevladinog sektora. Član opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević podneo je ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore, a još dva poslanika DPS-a podnela su ostavke na mesta predsednika skupštinskih odbora. Iz te partije najavili su da će to uraditi svi njihovi članovi koji se nalaze na predsedničkim i potpredsedničkim funkcijama skupštinskih tela. Kritike opozicije i civilnog društva nadovezuju se na mišljenje Evropske komisije, koja je uoči usvajanja ovih zakona saopštila da se pojedine odredbe koje se tiču privatnosti podataka ne poklapaju sa pravnim principima Evropske unije, pre svega sa Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Iz Vlade Crne Gore, koja je i predlagač ovih zakona, navode da su oni neophodni za zatvaranje poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, kao i da stav Evropske komisije ostavlja prostora da se sporne odredbe naknadno usaglase sa standardima Unije. Crna Gora se smatra liderom u pregovorima o pristupu sa EU, a vlada Crne Gore najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13. Zaštita podataka obuhvaćena je poglavljem 23 u pregovorima o pristupu EU. To poglavlje tiče se Pravosuđa i temeljnih prava, a uključuje i oblast fundamentalnih prava, među kojima je i pravo na zaštitu podataka.

Učešće Bosne i Hercegovine kao jednog od sponzora rezolucije Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija o agresiji Irana je bespotreban čin koji ne donosi nikakvu korist zemlji, ali može da nanese veliku štetu, ocijenio je Željko Komšić, član Predsjedništva BiH. Savjet bezbjednosti UN je 11. marta usvojio rezoluciju na prijedlog Bahreina, kojom se od Irana traži da odmah prekine napade na okolne zemlje, a u kojoj se osuđuju napadi Teherana na Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Jordan. BiH je bila jedan od kosponzora rezolucije. Dan ranije, članica Predsjedništva BiH, Željka Cvijanović, tražila je da se Predsjedništvo hitno izjasni o prijedlogu da BiH bude jedan od sponzora ove rezolucije. Kako je saopšteno iz Komšićevog kabineta u četvrtak, 12. marta, on navodi da je više puta rekao Zlatku Lagumdžiji, ambasadoru BiH u UN, da je on protiv pridruživanja rezoluciji. "Paralelno s tim, pojavila se priča o Rezoluciji Rusije kojom se osuđuje napad na Iran. Lagumdžiji sam, takođe, rekao da sam i protiv toga da se eventualno pridružujemo toj Rezoluciji, jer mislim da je sama Rezolucija licemjerna, nakon svega onoga što je Rusija uradila u Ukrajini", istakao je Komšić. Komšić tvrdi da niko zvanično nije tražio od BiH da se pridruži rezoluciji, osim, kako navodi, da je Cvijanović razgovarala sa predstavnikom ministarstva spoljnih poslova UAE, koji je od nje to tražio. "Niko od nas, pa čak i Sjedinjene Američke Države, nisu tražile da je ko-sponzoriramo. Prema tome nije bilo nikakvog razloga da ulijećemo ovakav geopolitički procijep, i da sad moramo da objašnjavamo i da se pravdavamo zašto smo to kao država uradili", rekao je član Predsjedništva iz reda hrvatskog naroda. On pojašnjava da je prema Poslovniku zakazao sjednicu čim je stigao zahtjev Željke Cvijanović, ali da nije bilo moguće da se sjednica održi prije sjednice Savjeta bezbjednosti UN na kojoj je rezolucija usvojena. "Zašto je došlo do pridruživanja toj Rezoluciji, to su pitanja koja treba uputiti nekim drugim ljudima i nekim drugim institucijama, a ne Predsjedništvu BiH", navodi Komšić. On takođe ističe da se u rezoluciji "osuđuje Iran zato što je dejstvovao po tim zemljama ali nigdje se ne govori o tome da Iran, koji je napadnut, ima pravo, po Povelji Ujedinjenih nacija, da se brani i da svaka zemlja sa čije teritorije dolazi napad na određenu zemlju se smatra agresorom". "Iran nije prvi započeo te aktivnosti, nego su te aktivnosti bile usmjerene prema Iranu. Sve akcije koje je Iran izvodio mogu se karakteristati kao odbrambene", ocijenio je Komšić. Dalje navodi da UAE, Bahrein i Oman, koji su među predlagačima rezolucije, nisu glasali za Rezoluciju o Srebrenici, koju je UN usvojio prije dvije godine. Članovi Predsjedništva BiH, državnog organa nadležnog za vođenje spoljne politike, do sada se nisu zajedno oglašavali o sukobu u Iranu, koji je počeo zajedničkim napadom SAD i Izraela 28. februara.

Konačna procena američkih vojnih zvaničnika o događajima oko smrtonosnog raketnog napada na iransku žensku školu biće dostavljena Kongresu SAD u narednim danima, rekli su izvori za RSE dok sve više izveštaja navodi da su napad verovatno izvele SAD. Sve je više pokazatelja da je napad možda rezultat oslanjanja američkih snaga na zastarele obaveštajne podatke, rekla su dva američka zvaničnika upoznata s tim pitanjem, mada su upozorila da je reč o preliminarnoj proceni. Zvaničnici, koji su govorili u sredu za RSE pod uslovom da im se ne navodi ime jer je istraga u toku, rekli su da ne mogu da potvrde niti da demantuju izveštaje – između ostalog pojavili u (The New York Times) i na Rojtersu (Reuters) – o pogrešnim obaveštajnim podacima, ali su dodali da rani nalazi ukazuju na sličan smer. U raketnom napadu 28. februara pogođena je osnovna školu za devojčice Šadžara Tajebeh u gradu Minab na jugu Irana, usmrtivši, prema lokalnim zvaničnicima, najmanje 175 ljudi, uključujući 168 dece. Pitanja o podacima o metiMinistar odbrane Pit Hegset (Pete Hegsetj) i drugi američki zvaničnici naglasili su da SAD ne bi namerno gađale civile. Predsednik Donald Tramp (Trump) je prvobitno sugerisao da je Iran možda odgovoran za napad. Kada je 11. marta ponovo upitan o izveštajima koji ukazuju na odgovornost SAD, Tramp je rekao da ne zna dovoljno o incidentu da bi komentarisao, ali da će prihvatiti nalaze istrage. Ako se potvrdi kao greška SAD, to bi bio jedan od incidenata s najvećim brojem fatalnih civilnih žrtvama u kojima su učestvovale američke snage u poslednjih nekoliko decenija. Dva izvora upoznata s preliminarnim nalazima rekla su za Rojters da se čini da su se podaci o metama koje su koristili oficiri Centralne komande SAD oslanjali na zastarele obaveštajne podatke. Ostaje nejasno kako su zastarele informacije uključene u proces gađanja ili zašto nisu proverene pre napada. Arhivirane verzije sajta škole ukazuju na to da se nalazila pored kompleksa povezanog s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), elitnim iranskim snagama koje direktno odgovaraju vrhovnom vođi zemlje. Istražitelji ispituju da li su raniji obaveštajni podaci s lokacije – kada su vojni objekti navodno bili bliže prostoru škole – mogli doprineti grešci oko mete. Portparol Pentagona je odbio da govori o preliminarnim nalazima, rekavši samo da je "incident pod istragom". Privatno, međutim, zvaničnici kažu da će članovi Kongresa uskoro dobiti inicijalni brifing. "Postoje indikacije koje ukazuju na potencijalnu grešku oko mete ", rekao je jedan američki zvaničnik za RSE pod uslovom da mu se ne navodi ime. "Međutim, revizija je u toku i bilo bi prerano donositi konačne zaključke dok istražitelji ne završe svoj posao", rekao je on. Raste pritisak u KongresuIzveštaji su izazvali oštre reakcije na Kapitol hilu, dok članovi Kongresa zahtevaju odgovornost. Grupa od 46 poslanika, predvođena demokratskim senatorima – Džin Šahin (Jeanne Shaheen), Krisom Van Holenom (Chris Van Hollen), Timom Kejnom (Kaine), Elizabet Voren (Elizabeth Warren) i Brajanom Šacom (Brian Schatz) – poslala je pismo Hegsetu sa zahtevom za brzu istragu. Senatori su rekli da nalazi – i koraci ka utvrđivanju odgovornosti – treba da budu objavljeni što je pre moguće, naglašavajući da međunarodno humanitarno pravo zahteva od SAD da minimiziraju štetu po civile. Govoreći u Senatu u sredu, Šac je upozorio da incident ističe opasnosti od olakog tretiranja rata. U govoru koji je odrazio širu zabrinutost među demokratama, on je rekao da preciznost i disciplina u vojnim operacijama nisu znaci slabosti već priznanje ljudske cene rata. On je rekao je da kada lideri pokažu nepažnju na vrhu lanca komandovanja, posledice mogu biti i moralne i strateške. Šac je rekao da SAD nikada ne bi trebalo da tretiraju upotrebu sile olako ili da prihvate smrt civila kao nešto što se jednostavno može odbaciti. Još jedan demokrata, Kris Marfi (Chris Murphy), izneo je kritikovao je širu strategiju administracije u sukobu s Iranom, nazivajući napad na školu tragičnim primerom, kako je rekao, nekoherentnog ratnog plana. Marfi je rekao kolegama da se greške neizbežno dešavaju u ratu, ali je naveo da takve tragedije ilustruju zašto velike kampanje bombardovanja retko postižu svoje političke ciljeve. Slike civilnih žrtava, upozorio je, imaju tendenciju da ojačaju javno mnjenje u napadnutoj zemlji, a ne da ga oslabe. Takođe je optužio administraciju da nije bila iskrena s američkom javnošću ni o uzroku napada ni o širim ciljevima rata. Pojedini republikanci pozivaju na odgovornostMali broj republikanaca je takođe javno priznao mogućnost odgovornosti SAD za napad. Član Predstavničkog doma Džon Kenedi (John Kennedy) izvinio se novinarima na Kapitol hilu zbog, kako je rekao, verovatne američke greške. "To je strašno", rekao je Kenedi, dodajući da SAD nikada ne bi namerno gađale civile. Naglašavajući da je istraga u toku, on je izrazio žaljenje zbog gubitka života i rekao da Ministarstvo odbrane mora tačno da utvrdi šta se dogodilo. Republikanski senator Tom Tilis (Thom Tillis) rekao da SAD ne bi trebalo da ignorišu incident ako se ispostavi da je rezultat američkog udara. "Najgore što bismo mogli da uradimo", rekao je Tilis novinarima, "jeste da se pravimo da se nije dogodilo". Ako istraga utvrdi da su američke snage odgovorne, rekao je on, zemlja bi trebalo otvoreno da prizna grešku. Istovremeno, napomenuo je da blizina škole iranskom vojnom objektu komplikuje okolnosti oko napada. Snimci sa mesta događaja i rani izveštaji istrage ukazuju da je krstareća raketa Tomahavk pogodila školu. To oružje koriste američke snage i korišćeno je tokom početne faze zajedničkih američko-izraelskih udara na Iran.

U makedonskom Sobranju u četvrtak je održana komemorativna sednica povodom godišnjice tragedije u diskoteci "Puls" u Kočanima kada su u požaru poginule 63 mlade osobe, dok je više od 200 ljudi povređeno. "Pravda ne bi trebalo da bude ni prebrza ni zakasnela. Samo pravda i istina mogu doneti malo spokoja porodicama i društvu", rekao je predsednik Sobranja u obraćanju i pozvao da se tačno utvrdi odgovornost za živote izgubljene zbog učinjenih grešaka. On je rekao da su te noći Kočani i Severna Makedonija "izgubili su deo svoje budućnosti". "Ta noć je, zajedno sa životima 63 mladih ljudi, sa sobom odnela i snove i planove koji su tek počeli da se grade. Čak i nakon godinu dana teško je odabrati, a još teže izgovoriti reči. One uvek deluju nedovoljno da izraze ono što čovek oseća", rekao je Gaši u obraćanju poslanicima i porodicama žrtava. On je istakao da komemorativna sednica nije samo institucionalni formalizam, već zajedničko poklonjenje pred onima koji nose težinu ovog događaja. Takođe je ukazao na humanizam i solidarnost koju su građani pokazali nakon događaja, kao i međunarodna zajednica. "Videli smo lekare i medicinske sestre kako rade danonoćno kako bi spasili život, videli smo vatrogasce koji se nisu štedeli da bi nekoga izvukli, i da ta solidarnost nije imala ni političke, ni etničke, ni verske boje", rekao je Gaši. U četvrtak je nastavljeno je suđenje za požar u "Pulsu" koje je počelo 19. novembra. Za požar u diskoteci "Puls" optuženo je 35 fizičkih i tri pravna lica. Među njima su vlasnik kluba, njegovi rođaci, inspektori državnih institucija, bivši ministri i članovi agencije koja je obezbeđivala klub i njen vlasnik. Na početku suđenja, svi su se izjasnili da nisu krivi i osporili tezu odbrane da postoji uzročno-posledična veza između njihovih postupaka i uzroka smrtonosnog požara.

Vlada Republike Srpske usvojila je 12. marta Odluku o ograničenju marže na naftu i naftne derivate. U odluci se, kako prenosi Javni servis RTRS, precizira način obračuna marži i utvrđivanja prodajne cijene naftnih derivata u slučajevima kada trgovci već imaju zalihe. "Trgovci, ukoliko imaju na zalihi naftne derivate, obavezni su da prodajnu cijenu formiraju uzimajući u obzir i cijenu tih zaliha, u skladu sa formulom utvrđenom u Odluci. Na ovaj način kupci će biti dodatno zaštićeni i osigurano poštovanje maksimalno propisanih marži", ističe se u odluci Vlade RS. Dodaje se i kako je definisano da se ograničenje marže neće primjenjivati na aditivirane naftne derivate, koji su višeg nivoa kvaliteta, osim u slučaju kada trgovci na svojim benzinskim pumpnim stanicama prometuju isključivo aditivirane derivate. Ovom odlukom veleprodajna marža ostaje 0,06 maraka po litru, a maksimalna maloprodajna marža 0,25 maraka po litru derivata. Odluka će važiti do 1. juna ove godine. Cijene nafte su porasle u svijetu zbog sukoba na Bliskom istoku. Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael započeli 28. februara vojnu akciju protiv Irana, u kojoj je ubijen iranski vrhovni vjerski vođa Ali Hamnei. Iran je uzvratio napade, ciljajući države, među kojima je i Kuvajt, u kojima SAD imaju vojne baze.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine donijelo je odluku o nepostupanju u slučaju procesuiranja visokopozicioniranih zvaničnika Republike Srpske u predmetima za napad na ustavni poredak, što se odnosi na tadašnje visoke entitetske zvaničnike Milorada Dodika, Radovana Viškovića i Nenada Stevandića. Ovo je na konferenciji za novinare u Sarajevu, 12. marta izjavio Milanko Kajganić, glavni tužilac Tužilaštva BiH. Predmet je formiran početkom 2025. godine nakon što je Narodna skupština RS usvojila zakone kojima se zabranjuje djelovanje državnih pravosudnih i policijskih institucija na teritoriji entiteta, što je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Tužilaštvo je tvrdilo da postoji osnov sumnje da su trojica tadašnjih najviših zvaničnika RS organizovano djelovali na rušenju ustavnog poretka države. Nakon nekoliko mjeseci izbjegavanja hapšenja, Dodik je u pratnji branioca početkom jula prošle godine dobrovoljno došao u Tužilaštvo BiH, gdje je ispitan u svojstvu osumnjičenog. O kupovini vile Dodika u BeograduKada je riječ o predmetu koji se odnosi na kupovinu vile Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, na Dedinju u Beogradu, Kajganić je kazao da tu od 2015. postoje određene opstrukcije. "Veliki broj tužilaca je za to bio zadužen. Svaki put kada sam pitan za to i kada sam tražio izjašnjenje, problem je bio isti, neustupanje dokaza po međunarodnoj pravnoj pomoći iz Srbije", kazao je Kajganić. Iz Ministarstva pravde Srbije nije odgovoreno na upit RSE da li se, kada i sa kojim zahtjevima BiH obratila Srbiji, da li je odgovoreno na eventualne zahtjeve, kao ni na to da li je Srbija spremna na saradnju u ovom predmetu, odnosno da li je u Beogradu istraživan ovaj slučaj. Tužilaštvo BiH otvorilo je 2016. godine istragu o tome kojim novcem ili kreditom je Dodik 2007. kupio vilu u naselju Dedinje u Beogradu. Polovinom aprila prošle godine Dodik je trebao biti pozvan da pred Tužilaštvom Bosne i Hercegovine da iskaz o spornoj kupovini vile u elitnom beogradskom naselju Dedinje, potvrdio je tada za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dodikov advokat Goran Bubić. Opoziciona Srpska demokratska stranka (SDS), podnijela je krivičnu prijavu protiv Dodika 2015. godine. U njoj SDS tvrdi da je Dodik kupio vilu na Dedinju 2007. godine za 750.000 eura u gotovini, a da je transakcija obavljena fiktivnim kreditom u nekadašnjoj Pavlović banci iz Bijeljine, čiji vlasnik je tada bio Slobodan Pavlović. Dodik je iskaz u ovom slučaju dao u Tužilaštvu BiH 2022. godine, kada je negirao sve optužbe. O procesuiranju bh. državljana koji ratuju u UkrajiniU Tužilaštvu je otvoreno 15 predmeta u vezi s bh. državljanima koji ratuju u Ukrajini, rekao je glavni tužilac Kajganić. Kad je riječ o optužnici za jednog od povratnika s ukrajinskog ratišta Darija Ristića, Kajganić je rekao da je Sud BiH vratio Tužiteljstvu na dopunu optužnicu. "Tu imamo ozbiljan problem, jer krivično djelo pridruživanje stranim vojnim ili paravojnim formacijama drugih država kaže da se neće procesuirati lica koja su na zakonit način dobila državljanstvo te zemlje. Mi imamo situaciju gdje naši državljani dobivaju državljanstva Rusije ili Ukrajine. Vidjet ćemo kako će Sud BiH tretirati našu optužnicu. Za nas su ta lica izuzetna bezbjednosna prijetnja. Mi ne želimo da idu ratovati u druge zemlje", rekao je Kajganić. Najavio je i mogućnost da se preko inicijative kod Ministarstva pravde BiH izmijeni dio o dobivanju državljanstva kako bi spriječili osobe da se pridružuju ratištima i kako bi mogle biti procesuirane u slučaju da to ipak urade. Kajganić je najavio i mogućnost da Tužilaštvo zatraži izručenje Selvera Hrustića, još jednog državljanina BiH koji je ratovao na strani Rusije, a potom zarobljen u Ukrajini. O curenju informacijaGlavni tužilac BIH je ocijenio i da postoji problem curenja informacija iz Tužilaštva BiH i policijskih agencija, te da se događa da kada se izda naredba o privođenju, osumnjičene osobe za to saznaju i bježe. Kao jedan od primjera je naveo Zorana Galića, zamjenika direktora Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA). Tužilaštvo BiH sumnjiči Galića za organizovani kriminal, zloupotrebu položaja i primanje dara, te krijumčarenje akciznih roba. On je 8. jula 2024. godine prešao granicu BiH i bijegom u Hrvatsku izbjegao hapšenje. Govoreći o premještanju tužilaca sa mjesta šefova odsjeka, Kajganić je objasnio da se to radi zbog nedostatka šest tužilaca koji bi trebalo da rade na predmetima. Nakon raspisivanja konkursa te pozicije će biti popunjene, što će omogućiti, kako je rekao, da se zadaci efikasno obavljaju. "Tužilac Džermin Pašić je prebačen, jer je formirano nekoliko predmeta u kojima je on učesnik u događaju, nakon što se pojavila informacija koja bi uticala na njegov integritet. Da izbjegnemo sumnju u pristrasno posmatranje, privremeno sam ga prebacio u Odjel za ratni zločin", rekao je Kajganić. Glavni tužilac BiH je rekao i da trenutno 245 osoba čeka na suđenje u predmetima ratnih zločina, te da je većina njih, kao i svjedoka u poodmakloj životnoj dobi. Istakao je i da su preostala 162 krivična predmeta protiv poznatih izvršilaca. Takođe je naglasio da je bh. tužilaštvo u situaciji da imaju više predmeta u kojima su osumnjičene osobe nedostupne bh. organima gonjenja, jer se nalaze u zemljama regiona. Jedan od ključnih zadataka, kako je rekao, u narednom periodu će biti podizanje optužnica u predmetima organizovanog kriminala i korupcije. Prema njegovim riječima, u posljednjih nekoliko godina fokus je bio na predmetima iz Sky i Anom aplikacija. "Podignuto je 20 optužnica protiv 105 osoba, a optuženi su i pripadnici raznih policijskih agencija, kao i dva advokata. Predloženo je i trajno oduzimanje imovine u vrijednosti od oko 15 miliona eura, što je četiri puta više nego godinu ranije", kazao je Kajganić. Inače, u Tužilaštvu BiH nema nijedan predmet visoke korupcije.

U Srbiji se obeležava 23 godine od ubistva prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića. Đinđić je ubijen u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine. Na mestu ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije gde je ubijen, venac je položio premijer Đuro Macut u pratnji ministara. Delegacija Đinđićeve Demokratske stranke, predvođena liderom ove danas opozicione partije Srđanom Milivojevićem, i građani položili su cveće na njegov grobu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Poštu je na groblju odala i delagacija opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), predvođena predsednikom te stranke Draganom Đilasom. "Zoran Đinđić je video ono što mnogi tada nisu hteli da vide - da je pravi put Srbije put ka Evropi. Danas, 23 godine kasnije, mi smo i dalje pred istim zadatkom", navela je ta stranka u saopštenju. Za atentat na Đinđića osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije - Zvezdan Jovanović kao neposredni izvršilac i Milorad Ulemek Legija za organizovanje ubistva. Njih dvojica su osuđena na po 40 godina zatvora. Međutim, nalogodavci i politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića do danas nisu otkriveni. Đinđić je bio prvi premijer Srbije nakon petoktobarskih promena 2000. kada je srušen režim Slobodana Miloševića.

Sednica Ustavnog suda Crne Gore na kojoj je planirano razmatranje inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona kojim je potvrđen Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata odložena je za ponedeljak 16. marta. Kako je saopšteno iz Ustavnog suda, sednica koja je trebalo da se održi u četvrtak odložena je zbog porodičnih razloga jednog od sudija, a predlog sudije izvestioca da sednica bude javna nije dobio potrebnu većinu od četiri glasa. Zakon kojim je potvrđen sporazum između Crne Gore i UAE ponovo je izglasan u Skupštini Crne Gore 3. juna 2025. godine. Taj zakon je prvi put usvojen 23. aprila iste godine, ali je crnogorski predsednik Jakov Milatović odbio da ga potpiše i vratio ga skupštini na ponovno izjašnjavanje, uz ocenu da taj sporazum nije u skladu sa zakonima i Ustavom. Inicijativu za ocenu ustavnosti ovog međunarodnog ugovora podneli su odbornik u Skupštini opštine Budva Đorđe Zenović i nevladina organizacija Centar za zaštitu i proučavanje ptica, uz tvrdnje da je usvojen suprotno Ustavu i da može proizvesti ozbiljne posledice po interese države, što Vlada Crne Gore kao potpisnica Sporazuma negira. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović tražio je uoči sednice Ustavnog suda o oceni ustavnosti ovog sporazuma da ona bude otvorena za javnost, jer, kako je naveo postoji visoka zainteresovanost stručne i ostale javnosti o toj temi i spornim pitanjima koja su pratila potpisivanje Sporazuma. Sporazum je prethodno izazvao burne reakcije crnogorske stručne javnosti i lokalnih političara, koji su organizovali i proteste protiv usvajanja Zakona kojim se potvrđuje Sporazum između dve zemlje. I iz Evropske unije je poručeno da svi sporazumi moraju biti u skladu sa domaćim zakonodavstvom i pravnom tekovinom EU koji se tiču jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti. Šta piše u Sporazumu?Sporazumom se omogućava megaprojekat arapskom biznismenu Mohamedu Alabaru koji je u startu bio zainteresovan za zakup Velike plaže u Ulcinju, gradu na jugu Crne Gore, na 99 godina i gradnju turističko stambenih kompleksa u njenom zaleđu. Tome su se oštro usprotivile lokalne vlasti Ulcinja i civilni sektor, koji smatraju da Sporazum nije u skladu sa Ustavom, zakonima i tenderskim procedurama. Alabar koji je vlasnik kompanije Eagle Hills, rekao je da ne želi da ulaže tamo gdje nije dobrodošao i da razmatra još dve opcije za ulaganje u Crnoj Gori. Kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je partner u projektu Beograd na vodi, koji su takođe pratile kritike zbog netransparentnosti i zaobilaženja domaćih propisa. Iz Vlade Crne Gore smatraju da su Sporazumi koje je Crna Gora potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima 28. marta prošle godine, među kojima i Sporazum o saradnji u oblastima turizma i razvoja nekretnina, u potpunosti usklađeni sa Ustavom i obavezama koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. "Svaki konkretan projekat koji bi proizašao iz ovih sporazuma proći će redovnu proceduru, bez mogućnosti izuzimanja od pravnih pravila i obaveza koje Crna Gora ima kao kandidat za članstvo u EU", navode iz Ministarstva za evropske poslove. Kritike sporazumaOsim predsednika Jakova Milatovića koji je prethodno odbio da potpiše Zakon koji potvrđuje Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata, mnogi drugi su se bunili protiv usvajanja takvog akta. Protiv sporazuma su se izjasnili poslanici Skupštine Ulcinja, dok je predsednik te opštine Genci Nimanbegu izjavio da će svi oni koji podrže ovaj Sporazum postati "neprijatelji Ulcinja". Ukupno 86 nevladinih organizacija u maju prošle godine pozvalo je poslanike crnogorske Skupštine da ne glasaju za potvrđivanje Sporazuma sa Emiratima, jer će, kako su naveli, on dovesti do stvaranja zatvorenih enklava za bogate, dok će ostatak stanovništva biti ekonomski i socijalno marginalizovan. Oglasile su se i ekološke organizacije sa upozorenjima da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi. Iz Delegacije Evropske Unije u Podgorici saopštili su da prirodno da Crna Gora razvija odnose sa zemljama izvan EU, ali da treba da se pridržava domaćih i evropskih propisa, odnosno principe jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti.

Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu formiralo je predmet nakon što je protiv Sebije Izetbegović, zastupnice u kantonalnoj Skupštini, podnesena kaznena prijava zbog otkrivanja podataka o maloljetnim žrtvama trgovine ljudima. Krivična prijava protiv Izetbegović podnesena je 10. marta, nakon čega je formiran predmet i dodijeljen u rad tužitelju, potvrdili su za RSE iz kantonalnog Tužilaštva u Sarajevu. Iz ove pravosudne institucije nisu odgovorili ko je podnio krivičnu prijavu. Tome je prethodila sjednica kantonalne Skupštine 6. marta, koja je bila posvećena ostavci premijera Kantona Sarajevo Nihada Uka i razrješenju kantonalne Vlade, nakon tramvajske nereće u Sarajevu u kojoj je 12. februara poginula jedna, a ozlijeđene četiri osobe. Tokom diskusije, pojedini zastupnici referirali su se na situaciju u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine, a spomenut je slučaj podvođenja maloljetnica u Tuzlanskom kantonu, zbog čega su podignute optužnice protiv osam osoba. Replicirajući tokom rasprave, Izetbegović je spomenula ustanovu u Sarajevu, navodeći da su u njoj smještene maloljetne žrtve, pri čemu je postavila pitanje "na koji način su je napuštale i odlazile u Tuzlanski kanton". Riječ je o slučaju kojim se bavi Tužilaštvo Tuzlanskog kantona koje je krajem januara podiglo optužnicu protiv osam osoba osumnjičenih za iskorištavanje dvije maloljetne djevojčice za prostituciju i seksualno iskorištavanje. Optuženi su Besim Kopić, Miralem Halilović, Jasmin Modrić i Dževad Požegić, koji su u vrijeme počinjenja krivičnog djela bili policajci. Među optuženima su i Šemsudin Kadrić, Sulejman Šehić i Nedim Avdić, te bivši parlamentarac i univerzitetski profesor Zijad Jagodić. Kopiću, Kadriću, Haliloviću, Modriću i Šehiću stavlja se na teret da su, od aprila 2024. do jula 2025., vrbovali 15-godišnje djevojčice, te ih prevozili na različite lokacije i predavali drugim osobama, s ciljem seksualnog iskorištavanja i prostitucije. Optužnica tereti Jagodića, Požegića i Avdića da su seksualno iskorištavali djevojčice i plaćali im za to, svjesni da su maloljetne i da su žrtve trgovine ljudima. Tužiteljstvo u Tuzli ranije je objavilo da su djevojčice trenutno smještene i zbrinute u ustanovama socijalne zaštite, dok je sudski postupak, zbog njihove zaštite, zatvoren za javnost.

Nacrt godišnjeg izveštaja o Srbiji u Evropskom parlamentu ocenjuje da je napredak zemlje ka Evropskoj uniji (EU) "zaustavljen" i da Srbija nije napredovala u ispunjavanju uslova za članstvo. "Poslednjih godina napredak Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji je zaustavljen, pri čemu su zabrinutosti uglavnom usmerene na stanje demokratije i vladavine prava", navodi se u nacrtu izveštaja, koji će biti predmet rasprave na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta naredne nedelje. "Žalimo zbog činjenice da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u mnogim drugim pregovaračkim poglavljima", kaže se u dokumentu u kojem se dodaje da pregovori o članstvu između Srbije i EU treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka. Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovaračkom procesu sa EU od decembra 2021. godine. Jedina je zemlja kandidat za punopravno članstvo koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije Ukrajine. Izgubila je drugo mesto na listi predvodnika u pristupnom procesu. U dokumentu, čiji je autor izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Tonino Picula, navodi se da postoji veliki broj hitnih pitanja koja treba rešiti, posebno pojačana politička polarizacija i tenzije, potreba za strukturnim reformama u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, kao i potreba da se postigne sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, uz potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, posebno u vezi sa sankcijama protiv Rusije. U dokumentu se podseća na proklamovanu obavezu Srbije da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali se napominje da se izrečene obaveze često ne odražavaju u praksi, što je, kako se navodi, bilo vidljivo i kada najviši predstavnici Srbije nisu prisustvovali samitu EU–Zapadni Balkan u decembru 2025. godine. Upućuje se poziv Srbiji da ostvari kredibilan napredak i poveća napore u suzbijanju manipulacije i stranog informativnog uplitanja, uključujući dezinformacije i retoriku protiv EU. U dokumentu se odbacuju navodi srpskih zvaničnika da su EU i neke od njenih država članica bile uključene u organizovanje studentskih protesta od novembra 2024. godine, s ciljem izazivanja "obojene revolucije". Evropski parlament takođe ponavlja svoju oštru osudu nezakonitog hapšenja i proterivanja građana EU koji su davali izjave u znak podrške studentima koji su protestovali. "Evropski parlament osuđuje neprihvatljivo ponašanje, uvrede i negativnu retoriku upućenu članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove u Srbiji u januaru 2026. godine", navodi se u nacrtu izveštaja o Srbiji. Izražava se i zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u zemlji u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine i koji "odražavaju reakciju građana Srbije na sistemsku korupciju i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti u zemlji". U dokumentu se izražava podrška pravu svih građana Srbije, uključujući studente, da mirno protestuju kako bi pozvali na odgovornost i demokratske reforme direktno povezane sa vladavinom prava. Osuđuje se činjenica da su tokom protekle godine mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi "širokom spektru represivnih mera, uključujući prekomernu upotrebu sile i policijsko nasilje, proizvoljna pritvaranja i hapšenja, politički progon i druge oblike zastrašivanja". Takođe se poziva na uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji. Evropski parlament u dokumentu izražava zabrinutost i zbog intenziviranja verbalnih napada, kampanja blaćenja i pritisaka na organizacije civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava, kao i zbog pogoršanja uslova rada za novinare i medije. Poziva se Srbija da preokrene nazadovanje u oblasti slobode izražavanja. Nakon rasprave u Odboru za spoljne poslove (AFET), koja je zakazana za 17. mart, ovaj izveštaj bi, uz dopune amandmanima, ovog proleća, trebalo da bude usvojen u tom telu Evropskog parlamenta. Kasnije tokom godine, glasanjem na jednoj od plenarnih sednica, dokument dobija verziju rezolucije Evropskog parlamenta.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je da su SAD "pobedile" u ratu protiv Irana, ali da će njihove snage nastaviti da napadaju dok se posao ne završi, dok je Teheran pogodio najmanje šest brodova u regionu i obećao dalje napade. "Nikada ne želite da prerano kažete da ste pobedili. Mi smo pobedili", rekao je Tramp na skupu u Kentakiju u sredu. "U prvom satu je bilo gotovo", rekao je on. Tramp i Bela kuća iznosili su različite izjave poslednjih dana, od spekulacija da bi rat mogao da traje četiri do šest nedelja ili duže do mogućnosti da bi mogao da se završi "uskoro". Predsednik SAD je rekao da je američko-izraelski napad na Iran, započet 28. februara, "praktično uništio" tu bliskoistočnu zemlju, zbrisavši veliki deo njenog rukovodstva, oružanih snaga i nuklearnog programa. Ipak, predsednik i drugi u njegovoj administraciji su naznačili da se napadi neće smanjiti. "Ne želimo da odemo rano, zar ne?", rekao je Tramp. "Moramo da završimo posao." Izrael je takođe jasno stavio do znanja da nije spreman da okonča svoju kampanju, uključujući napade u Libanu na snage Hezbolaha, saveznike Irana, rekavši da je ostao "širok spektar meta". "Proširićemo naše operacije", rekao je u sredu portparol vojske Efi Defrin. U ranim jutarnjim satima u četvrtak, izraelska vojska je objavila da je izvela "širok talas udara na Teheran". Napadnuti brodovi iranske mornariceTramp je rekao da su američke snage napale iranske brodove u Ormuskom moreuzu usred strahova od da bi Teheran mogao da postavi mine u jednom od ekonomski najvažnijih plovnih puteva na svetu. "Do sada smo pogodili 28 brodova za postavljanje mina", rekao je Tramp novinarima, dan nakon što je američka vojska saopštila da je uništeno 16 brodova minopolagača. Rojters i CNN, pozivajući se na američke izvore, naveli su da je Iran rasporedio oko desetak mina u moreuzu. Rojters je citirao izvor koji je rekao da su mine postavljene "u poslednjih nekoliko dana" i da je većina njihovih lokacija poznata. Suočeni sa strahovima od energetske krize usled poremećaja u proizvodnji i transportu nafte u regionu Zaliva, zapadni lideri su preduzeli korake da bi se sprečio skok cena. Tramp je u sredu rekao da će SAD "malo" iskoristiti svoje strateške rezerve nafte kako bi ublažile pritisak na cene. "Trenutno ćemo to malo smanjiti i to će spustiti cene", rekao je u TV intervjuu. Strateške rezerve nafte su najveće svetske rezerve naftnih proizvoda za vanredne situacije, osnovane 1975. godine u slučaju poremećaja u snabdevanju energijom. Ministarstvo energetike SAD je kasnije saopštilo da je puštanje 172 miliona barela deo šireg plana oslobađanja sirove nafte u 32 zemlje koje su u Međunarodnoj agenciji za energiju (IAE). IEA je ranije saopštila da su se članice jednoglasno složile da puste 400 miliona barela nafte iz svojih rezervi za vanredne situacije na tržište. Grupa sedam (G7) industrijskih zemalja saopštila je da su se njene članice saglasile da istraže mogućnost pratnje brodova kroz region Zaliva, uključujući ključni Ormuski moreuz. G7 čine SAD, Kanada, Japan, Italija, Velika Britanija, Nemačka i Francuska. Nepoznati projektiliTe izjave su usledile nakon što je u oštećeno najmanje šest brodova u incidentima u Ormoskom moreuzu – ključnoj arteriji Persijskog zaliva, kroz koji prolazi oko petina svetskih isporuka nafte i gasa. Komercijalni brodovi koji plove pod zastavama Tajlanda, Japana i Maršalskih Ostrva bili su meta nepoznatih projektila kod Ormuskog moreuza, saopštile su u sredu Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO), britanski koordinacioni centar koji prati bezbednosne pretnje komercijalnim brodovima. Tri člana posade broda "Mayuree Naree" pod tajlandskom zastavom, koji je isplovio iz UAE i krenuo ka Indiji, vode se kao nestala i veruje se da su zarobljeni u mašinskom prostoru zapaljenog broda, rekli su tajlandski pomorski zvaničnici. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je pogodio brod pod liberijskom zastavom u moreuzu za koji tvrdi da je u vlasništvu Izraela. U iračkim vodama, iranski brodovi natovareni eksplozivom izgleda da su napali dva tankera za gorivo, zapalivši ih i ubivši jednog člana posade, rekli su pomorski i lučki zvaničnici. Kontejnerski brod pod japanskom zastavom "ONE Majesty" pretrpeo je manju štetu od nepoznatog projektila 46 kilometara severozapadno od Ras al-Hajme u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopštile su dve firme za pomorsku bezbednost. Teheran je naznačio da brodove koji prevoze naftu SAD, Izraelu i "njihovim partnerima" smatra "legitimnim" metama. "Nećemo dozvoliti da nijedan litar nafte stigne do SAD, cionista i njihovih partnera. Bilo koji brod ili tanker koji je povezan sa njima biće legitimna meta", rekao je u sredu portparol iranske vojne komande Ebrahim Zolfakari. Sudbina novog vrhovnog vođeIranski zvaničnici su u sredu krenuli u ofanzivu kako bi opovrgnuli glasine o zdravstvenom stanju novoimenovanog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija, rekavši da je povređen u vazdušnim napadima u kojima su poginuli njegov otac i drugi članovi porodice, ali da je "bezbedan i zdrav". Modžtaba Hamnei (56) je proglašen za novog vrhovnog vođu zemlje 8. marta posle pogibije njegovog oca u bombardovanju 28. februara. On nije viđen otkako su SAD i Izrael pokrenule vazdušne napade na Iran, niti je dao bilo kakve javne izjave, što je dovelo do spekulacija da je i on možda poginuo ili je teško povređen u napadima. Savet bezbednosti UN je u sredu osudio napade Teherana na države Zaliva i druge zemlje u regionu, dok su Rusija i Kina bile uzdržane u glasanju. Rezolucija zahteva "trenutni prekid" svih napada Irana na Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jordan. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Rusija je saopštila da je broj poginulih u ukrajinskom zračnom napadu, za koji Kijev tvrdi da je prouzrokovao veliku štetu fabrici raketnih komponenti u ruskom pograničnom gradu Brjansku, porastao na sedam 11. marta, te je oštro napala Veliku Britaniju zbog ovog napada. U objavi na društvenim mrežama dan ranije, Generalštab Ukrajine rekao je da je vojska "uspješno pogodila fabriku mikroelektronike Kremnyj El" projektilima Storm Shadow, koje isporučuje Ujedinjeno Kraljevstvo. Generalštab je naveo da je napad nanio"značajnu štetu proizvodnim pogonima" u fabrici, za koju je saopštio da proizvodi elektroniku koja se koristi u oružju, uključujući rakete Iskander. Objavili su i video-snimak za koji tvrde da prikazuje pogodak fabrike. Ukrajina koristi projektile Storm Shadow kao dio kampanje usmjerene na ruske vojne i energetske infrastrukturne objekte, nastojeći smanjiti prihode Moskve i potkopati njenu sposobnost da vodi rat velikih razmjera protiv Ukrajine, koji sada ulazi u petu godinu. Civilne žrtve u ovakvim napadima su relativno rijetke, a rusku tvrdnju nije bilo moguće nezavisno potvrditi. Ruske vlasti nisu pomenule fabriku Kremny El u svojim izvještajima o napadu. Rusko Ministarstvo vanjskih poslova tvrdilo je bez ikakvih dokaza da je napad bio usmjeren na civile, a portparol predsjednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, ustvrdio je da napad nije mogao biti izveden uz pomoć "britanskih stručnjaka". Rekao je da će Rusija uzeti u obzir navodnu britansku ulogu, ali nije precizirao na koji način. Dana 10. marta, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski nazvao je napad "potpuno opravdanim odgovorom agresoru". Napad u Brjansku, kao i ono što je Kijev opisao kao višestruke ruske napade koji su 10. marta ubili najmanje šest ljudi u Ukrajini, dogodio se usred zastoja u pregovorima SAD‑Ukrajina‑Rusija čiji je cilj bio okončanje rata. Zelenski i specijalni američki izaslanik Steve Witkoff rekli su da bi sljedeća runda trilateralnih pregovora mogla biti održana sljedeće sedmice. Peskov je rekao da bi sljedeća runda mogla biti održana u Istanbulu, ali nije naveo vremenski okvir. Nekoliko rundi pregovora donijelo je malo vidljivog napretka u ključnim pitanjima, uključujući teritorij, pri čemu Rusija insistira da joj se preda dio ukrajinskog Donbasa koji nije uspjela zauzeti tokom godina žestokih borbi. Usred neprekidnih borbi duž linija fronta u Donbasu i drugim dijelovima Ukrajine, Rusija svakodnevno izvodi napade na gradove, mjesta i infrastrukturu širom zemlje, često pogađajući kuće i stambene zgrade i ubijajući ili ranjavajući civile.

Nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Kosovu ocenjuje da je 2025. godina bila "izgubljena godina" za Kosovo zbog paralizovanog političkog procesa. Nacrt izveštaja, čiji je autor evropski zastupnik Riho Teras (Terras), izvestilac za Kosovo, pozdravlja formiranje nove Skupštine i Vlade Kosova nakon izbora održanih 28. decembra, ali žali zbog neuspeha Skupštine da izabere novog predsednika u ustavnom roku, "čime je zemlja gurnuta ka novim izborima". U dokumentu se takođe prima na znanje raspuštanje Skupštine predsedničkim ukazom 6. marta 2026. godine. Autor izveštaja u pratećem obrazloženju ocenjuje da su neki od izazova za Kosovo nasleđeni problemi, čije rešavanje zahteva uključivanje celog regiona u širi proces integracije u Evropsku uniju. "Dijalog Prištine i Beograda, koji je pokrenut kako bi se pronašao kompromis prihvatljiv za strane, nažalost nije dao očekivane rezultate. Dijalog je u osnovi bio neaktivan 2025. To je takođe bilo zato što Kosovo nije imalo vladu s mandatom i ovlašćenjima, a pregovori u ovom obliku nemaju izgleda", naveo je Teras u obrazloženju. On je istakao da Evropska komisija i Evropski parlament te države članice EU, svakako moraju učiniti sve kako bi osigurali da se dijalog Prištine i Beograda nastavi obnovljenom snagom. U nacrtu dokumenta podseća se da normalizacija odnosa sa Srbijom i primena obaveza iz dijaloga o normalizaciji odnosa ostaju sastavni deo evropske perspektive Kosova. Ponavlja se važnost konstruktivnog angažmana vlasti Kosova i Srbije kako bi se postigao sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, "zasnovan na međusobnom priznavanju i u skladu s međunarodnim pravom". Pozivaju se i Kosovo i Srbija da primene Sporazum koji je postignut u Briselu u februaru 2023. godine, kao i aneks primene koji je usaglašen u martu iste godine u Ohridu. Među obavezama čiju primenu traži Evropski parlament obuhvaćeni su uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom i ukidanje protivljenja Srbije članstvu Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama. Od obe strane se ovim dokumentom traži da izbegavaju jednostrane akcije koje bi mogle potkopati proces dijaloga. Dokumentom se poziva pet država članica EU koje nisu priznale kosovsku nezavisnost da "krenu ka priznavanju, omogućavajući Kosovu da napreduje ravnopravno s drugim kandidatima". U izveštaju se pozdravlja postepeno ukidanje mera EU protiv Kosova od maja 2025. godine i poziva na hitno ukidanje preostalih mera, koje više nisu opravdane i nastavljaju negativno da utiču na kosovsko društvo; napominje se da je ovaj uticaj vidljiv u celom društvu i da je posebno pogodio lokalne zajednice, organizacije civilnog društva i mala i srednja preduzeća. Nacrt dokumenta biće predmet rasprave na spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) 17. marta. Istog dana raspravljaće se i o nacrtu izveštaja o Srbiji, kao i o izveštaju delegacije Evropskog parlamenta koja je u januaru posetila zemlju. Kasnije tokom godine oba dokumenta će glasanjem na plenarnoj sednici dobiti formu rezolucije Evropskog parlamenta.

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u sredu strategiju o proširenju Evropske unije (EU) u kojoj se ocenjuje da je proširenje strateški odgovor na promenljivu geopolitičku stvarnost i vitalna investicija u bezbednost i stabilnost EU. Prema usvojenom dokumentu, cena neproširenja premašila bi cenu pridruživanja novih članica EU, što bi rizikovalo stvaranje geopolitičkih sivih zona podložnih antagonističkom stranom uticaju. Za ovaj izveštaj glasalo je 385 evropskih poslanika, protiv je bilo 147, dok je 98 bilo uzdržano. Autor nacrta dokumenta, poslanik Petras Auštrevičius, ocenio je da u svetlu izazova današnjice mora doći do poboljšanja modela integracije u EU kako bi se bolje odražavali interesi Unije i očekivanja zemalja kandidata. "Proširenje EU mora ići ruku pod ruku sa unutrašnjim reformama kako bi se zaštitilo funkcionisanje EU i poboljšali procesi donošenja odluka, uključujući veću upotrebu glasanja kvalifikovanom većinom. EU mora završiti ove reforme do trenutka kada kandidati koji vode ka EU ispune kriterijume za članstvo i budu spremni za pristupanje EU", ocenio je Auštrevičius. U usvojenom dokumentu navodi se da su Crna Gora i Albanija već postavile ambiciozne ciljeve za završetak pregovora o pristupanju do kraja 2026, odnosno 2027. godine. Ističe se da bi EU trebalo da ohrabri ove zemlje kada njihove ambicije budu praćene opipljivim reformama, te se poziva Savet EU da prizna ovaj zamah i ukloni sve prepreke koje postoje na strani EU. Putem ovog izveštaja poziva se i na što brže otvaranje pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom. U dokumentu se ističe da članstvo u EU mora ostati zasnovano na zaslugama, a proces reverzibilan. Nijedna zemlja, kako stoji u dokumentu, ne sme se tretirati kao deo paketa. Evropski poslanici poručuju putem ovog izveštaja da ne može biti prečica u pogledu vrednosti i temeljnih principa EU. "Vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija, prava manjina, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije moraju ostati u prvom planu procesa proširenja, uz održivu podršku civilnom društvu", navodi se u dokumentu. Takođe se podvlači neophodnost usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što se ocenjuje kao "ključni pokazatelj geostrateške orijentacije zemlje kandidata". Poslanici Evropskog parlamenta primećuju da se najzabrinjavajuće demokratsko nazadovanje događa u zemljama proširenja sa najnižom usklađenošću sa zajedničkom evropskom politikom sankcija, kao i u onim zemljama gde je proces pristupanja efektivno zastao. Dan pre glasanja o ovom izveštaju održana je rasprava u Evropskom parlamentu kojoj je prisustvovala i evropska komesarka Marta Kos, koja je poručila da EU neće dozvoliti pridruživanje zemalja koje bi mogle tajno potkopavati njene vrednosti ili institucije. "Nema trojanskih konja. Zemlje koje bi nas potkopale iznutra ne mogu postati članice EU. Moramo biti apsolutno sigurni u to. Zemlje koje se pridružuju EU moraju biti jake i otporne demokratije sposobne da se odupru toksičnom uticaju Rusije i drugih", rekla je Marta Kos u Evropskom parlamentu u utorak.

"Zašto Beograd ćuti" i "Po kom sistemu da dišemo" neke su od poruka grupe studenata i profesora Univerziteta u Severnoj Mitrovici na protestu u sredu protiv integracije obrazovanja u kosovski sistem. Univerzitet u Severnoj Mitrovici radi u sistemu Srbije a student Filološkog fakulteta Luka Pečenković je rekao da su "prepušteni sami sebi", da nadležni ćute jer "im je tako naređeno". On je rekao i da je protest održan bez podrške rektorata, a da im je osnivač Univerziteta - Vlada Srbije, "okrenuo leđa". "Profesori, ostali koji se plaše, koji su ucenjeni, izgubićemo svakako. Oni koji vam prete gubitkom posla, neće moći da sprovedu tu pretnju. Borite se za vaš i naš interes, zajednički interes", rekao je Pečenković. Profesorka Mitra Reljić je kosovske vlasti pozvala da im izdaju "potvrdu za život", za obrazovanje i očuvanje identiteta, dok je zvanični Beograd pozvala da stane iza Univerziteta koji je osnovao. Pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kad je premijer Aljbin (Albin) Kurti poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija istih i ujedinjenje". Tada je rekao da će se na integraciji raditi zajedno sa političkim predstavnicima srpske zajednice, ali i međunarodnom zajednicom, što je ponovo preneo ambasadorima zemalja Kvinte (SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija) u dva navrata od početka godine. Ipak, do sada nije jasno precizirano koji modeli integracije se razmatraju. Evropska unija je ranije u odgovoru za RSE navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija, rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima. Na integraciji zdravstva i obrazovanja u skladu sa Briselskim sporazumom insistira i zvanični Beograd, kao i Srpska lista kao najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku aktuelnih vlasti u Srbiji. U međuvremenu je Univerzitet u Prištini 10. februara dao rok od 30 dana Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Severnoj Mitrovici da se iseli iz prostorija koje koristi ili da počne da plaća zakup. Rektor Univerziteta u Prištini Arben Hajrulahu (Hajrullahu) ranije je za Radio Slobodna Evropa naveo da je zahtev za oslobađanje “uzurpirane” imovine upućen na osnovu važećih zakona Kosova i procedura. Rekao je i da je Univerzitet u Prištini posvećen stavljanju u upotrebu "svih svojih objekata i prostora, za kojima postoji velika potreba, bez daljeg odlaganja”. S druge strane, rektor Univerziteta u Severnoj Mitrovici Nebojša Arsić ranije je u izjavi za portal Kossev rekao da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije".

Tri broda su oštećena u incidentima u ključnoj pomorskoj arteriji Persijskog zaliva, kroz koju prolazi oko petina globalnih isporuka nafte i gasa, dok je Iran nastavio da izvodi vazdušne napade po Bliskom istoku. Komercijalni brodovi koji plove pod zastavama Tajlanda, Japana i Maršalskih Ostrva bili su meta nepoznatih projektila kod Ormuskog moreuza, saopštile su u sredu Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO), britanski koordinacioni centar koji prati bezbednosne pretnje komercijalnim brodovima. Iako posle napada nije bilo izveštaja o pogibiji članova posade, UKMTO je savetovao brodovima u Ormuskom moreuzu da "plove s oprezom i prijave svaku sumnjivu aktivnost", dodajući da su istrage o incidentima u toku. Ovi napadi neposredno kod obale Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), gde se plovni put sužava na manje od četiri kilometra širine, poslednji su u nizu od najmanje desetak incidenata otkako su američke i izraelske snage započele vojnu kampanju protiv Irana 28. februara. Američki i izraelski napadi su izazvali udare Irana iz odmazde na mete u mnogim susednim državama Zaliva. Američke snage 'eliminisale' 16 iranskih minopolagačaNiz udara na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu usledio je posle upozorenja američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) Iranu, u kojem je zahtevao od Teherana da ukloni sve mine u tom području, ili će se u suprotnom suočiti s "vojnim posledicama" koje će biti na "nivou kakav nikada nije viđen". "Ako je Iran postavio bilo kakve mine u Ormuskom moreuzu... želimo da se one odmah uklone", napisao je Tramp na Truth Social u utorak, dodajući da će američke snage "trajno eliminisati svaki čamac ili brod koji pokuša da minira Ormuski moreuz". Kasnije tog dana je Centralna komanda SAD saopštila da je američka vojska "eliminisala više iranskih morskih brodova... uključujući 16 minopolagača u blizini Ormuskog moreuza". Dok Iran nastavlja svoje napade iz odmazde usmerene na susedne zemlje izvoznice nafte, poremećaji u brodskim linijama u regionu gurnuli su globalnu energetsku ekonomiju u krizu i cene nafte su u sredu porasle za više od pet odsto. Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) rekao je da iranski rat "mora biti zaustavljen pre nego što postane veći i region potpuno zahvati plamenom". "Biće još gubitaka života i imovine, a troškovi za globalnu ekonomiju će se još više povećati", dodao je Erdogan, dok su 12. dana rata prijavljeni novi iranski napadi širom Bliskog istoka. Emirat Dubai, koji je deo Ujedinjenih Arapskih Emirata, saopštio je u sredu da su se dva drona srušila u blizini gradskog aerodroma, kao i da su povređene četiri osobe – dva državljanina Gane, jedan iz Indije i jedan iz Bangladeša. Iran preti da će gađati američke i izraelske bankeU odvojenom razvoju, Iran je u sredu zapretio da će njegove snage gađati ekonomske centre i banke koje pripadaju SAD i Izraelu, navodeći da je odluka doneta kao odgovor na napad "neprijatelja" na banku u Iranu. Portparol zajednička operativna komanda iranske vojske Hatam al-Anbije rekao je da je navodni napad "nelegitiman i nekonvencionalan" čin u ratu koji je Teheranu dao "odrešene ruke da gađa ekonomske centre i banke koje pripadaju" SAD i Izraelu u regionu. U saopštenju su pozvani ljudi u zemljama u kojima se nalaze američke i izraelske banke da ne borave prečniku od jednog kilometra od njih. Mada u saopštenju nije navedeno ime banke niti njena lokacija, već samo da je napad izveden tokom noći, banka Sepah – jedna od najvećih iranskih državnih banaka – kasnije je saopštila da je jedna od njenih filijala u Teheranu pogođena projektilom u jedan sat u sredu ujutro. Iranski državna televizija IRINN navela je da su u pogođenoj banci u Teheranu zaposleni radili dodatnu smenu kako bi pripremili isplate plata za mart. Prema izveštaju, u napadu je poginuo "veliki" broj ljudi. Zasad se i tom napadu nisu oglasili SAD ili Izrael. Izraelske odbrambene snage (IDF) su najavile novi "široki talas udara usmerenih na infrastrukturu iranskog terorističkog režima širom Irana". "Istovremeno, IDF je počeo da napada infrastrukturu Hezbolaha u Bejrutu", dodala je izraelska vojska u saopštenju objavljenom na Telegramu. Uz izveštaj Reutersa

Poslanik opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević izjavio je u sredu da podnosi ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore zbog spornih zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). "Vlast je donošenjem zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u prešla crvene linije opozicije, ali i EU", rekao je Rakočević, najavljujući ostavku na mesto potpredsednika Skupštine. Zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene s pravnom tekovinom Evropske unije, poslanik DPS-a Ivan Vuković najavio je ostavku na mesto predsednika Odbora za evropske integracije, dok je vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini – Miodrag Laković je napustio klub PES-a i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je saopštio da je vratio na ponovno odlučivanje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o unutrašnjim poslovima ukazujući, kako je naveo, na " problematičnost pojedinih normi", među kojima su neusklađenost s pravnom tekovinom EU i neusklađenost s Ustavom. Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 s Evropskom unijom. S druge strane, Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe s pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Opozicija i civilno društvo su kritikovali izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima uz ocenu da se njima olakšava političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. S druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.

Kijev i Moskva iznijeli su različite navode o ukrajinskom napadu na rusku pograničnu oblast Brjansk, pri čemu je lokalni guverner rekao da je šest civila ubijeno, dok je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski naveo da je pogođena fabrika komponenti za rakete. U međuvremenu, ukrajinske vlasti su saopštile da je ukupno najmanje šest ljudi ubijeno u ruskim napadima 10. marta, uključujući četiri osobe koje su poginule u zračnom napadu na grad Slovjansk u Donjeckoj oblasti, gdje su naveli da je još 16 osoba ranjeno. Napadi su uslijedili dok su pregovori uz posredovanje SAD-a o okončanju ruske agresije na Ukrajinu, koja sada ulazi u petu godinu od početka invazije punog obima, u zastoju zbog američko-izraelske kampanje protiv Irana. U audio poruci, Zelenski je rekao novinarima da bi sastanak SAD–Ukrajina–Rusija mogao biti održan iduće sedmice, moguće u Švicarskoj ili Turskoj, gdje su se ranije odvijale neke runde pregovora. Specijalni izaslanik američkog predsjednika Donalda Trumpa, Steve Witkoff, rekao je za CNBC 10. marta da misli da će se "trilateralni sastanak pomjeriti za neko vrijeme iduće sedmice i… da ostajemo pozitivni po tom pitanju". Nekoliko rundi pregovora donijelo je malo vidljivog napretka o ključnim pitanjima, uključujući teritorij, pri čemu Rusija insistira da joj bude predata ona oblast Donjecke regije koju nije uspjela zauzeti uprkos godinama žestokih borbi. Tačnost navoda o napadu na Brjansk nije se mogla odmah potvrditi. Ruski regionalni guverner Aleksandar Bogomaz rekao je u objavi na Telegramu da je šest civila ubijeno, a 37 ranjeno. Zelenski nije spominjao žrtve u svojim javnim komentarima o napadu. "Naši vojnici pogodili su jednu od ključnih ruskih vojnih fabrika u Brjansku. Ova fabrika je proizvodila elektroniku i komponente za ruske rakete", rekao je on u svakodnevnom obraćanju, nazvavši napad "potpuno opravdanim odgovorom agresoru". Ukrajinske vlasti su navele da je, osim žrtava u Slovjansku, jedna osoba ubijena u oblasti Sumi i jedna u Dnjepropetrovskoj oblasti, gdje je u zasebnom napadu ranjeno devet ljudi, uključujući i dijete. Usred konstantnih borbi duž linija fronta na istoku i jugu Ukrajine, Rusija svakodnevno izvodi napade na gradove, mjesta i infrastrukturu širom zemlje, često pogađajući kuće i stambene zgrade i ubijajući ili ranjavajući civile.