Platforma Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara zabeležila je ove godine niz incidenata na Zapadnom Balkanu, od kojih je ubedljivo najveći broj iz Srbije. Prema podacima sa sajta Platforme, ove godine je zabeleženo 59 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara u zemljama Zapadnog Balkana, od kojih su čak 33 iz Srbije, navodi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). To je 56 odsto od ukupnog broja prijavljenih incidenata. U Hrvatskoj je zabeleženo sedam takvih slučajeva, u Bosni i Hercegovini šest, u Crnoj Gori i Albaniji po pet, a u Severnoj Makedoniji tri. NUNS navodi da su čak 344 slučaja zabeležena ove godine u bazi tog udruženja, u kojoj se evidentiraju napadi, pritisci i pretnje novinarima u Srbiji, što je najveći broj otkako vodi tu evidenciju. Veliki deo incidenata povezan je sa izveštavanjem o antivladinim građanskim i studentskim protestima koji traju duže od godinu dana, otkako je 16 osoba poginulo u padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, navodi NUNS. Mreža Bezbedni novinari (SafeJournalists) navodi da međunarodna vidljivost slučajeva pretnji i nasilja prema novinarima i novinarkama na Zapadnom Balkanu pojačava pritisak na institucije da reaguju. Platforma Saveta Evrope, kada zabeleži ozbiljna kršenja slobode medija, preko svojih mehanizama zvanično poziva nadležne institucije države članice da dostave odgovor i informacije o tome koje su korake preduzele u konkretnom slučaju. Platforma pomaže u prikupljanju, obradi i deljenju informacija o ozbiljnim zabrinutostima u vezi sa slobodom medija i bezbednošću novinara u državama članicama Saveta Evrope. Cilj joj je da unapredi zaštitu novinara, da efikasnije odgovori na pretnje i nasilje prema medijskim profesionalcima i da podstakne mehanizme ranog upozoravanja i kapacitete za reagovanje u okviru Saveta Evrope.

Dva američka kongresmena su rekli da podrška Sjedinjenih Američkih Država Kosovu ostaje "snažna i dvostranačka" u američkom Kongresu, u odvojenim pismima upućenim premijeru u ostavci, Albinu Kurtiju. Republikanski kongresmen Mike Lawler je u pismu, koje je u petak objavila Vlada u ostavci, naveo: "Nedavne zakonodavne aktivnosti, uključujući usvajanje Zakona o ovlaštenju nacionalne odbrane za fiskalnu 2026. godinu, naglašavaju kontinuiranu posvećenost Amerike euroatlantskoj budućnosti Kosova." Takvi napori, stoji dalje u pismu, neophodni su za promociju dugoročne stabilnosti, sigurnosti i vladavine prava širom Zapadnog Balkana. Demokratski kongresmen George Latimer je u svom pismu, koje je također objavila Vlada u ostavci u petak, napisao da želi naglasiti "snažnu podršku" SAD-a Kosovu. "Kako izričito navodi Zakon o ovlaštenju nacionalne sigurnosti, koji je nedavno usvojen, Sjedinjene Američke Države u potpunosti stoje iza napora Kosova da se pridruži NATO-u i Evropskoj uniji, kao i podržavaju napore ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, ciljeve koji bi značajno unaprijedili i sigurnost i vladavinu prava širom Zapadnog Balkana", stoji u pismu. Obojica su se pozvala na Akt o ovlaštenju nacionalne odbrane, koji je prošle sedmice potpisao predsjednik Donald Trump, a kojim se od Kosova i Srbije također traži sprovođenje sporazuma o normalizaciji odnosa iz 2023. godine. Ovo pismo dolazi nakon što su Lawler i Latimer u septembru tokom posjete Vašingtonu imali susret s Kurtijem. Komentari kongresmena stižu u trenutku kada su odnosi između Kosova i SAD-a pretrpjeli udar tokom 2025. godine, uglavnom zbog Kurtijevih odluka da proširi suverenitet na sjever naseljen većinski Srbima bez koordinacije s međunarodnom zajednicom. Štaviše, ova postupanja dovela su do neograničenog odlaganja planiranog strateškog dijaloga između dvije zemlje. Kurti je opravdao ove poteze kao usklađene s Ustavom i zakonima Kosova, a nedavno je rekao da su odnosi sa SAD-om "vrlo dobri" i da su glavna neslaganja uvijek bila vezana za Srbiju i njene strukture, a nikada za bilateralna pitanja. Dana 11. decembra, Kurti je također izjavio da, kada je riječ o odbrani i sigurnosti, odnosi "nikada nisu bili bolji". Strateški dijalog je proces koji američki State Department u većini slučajeva vodi s različitim zemljama svijeta s ciljem unapređenja bilateralnih odnosa. Ovaj proces uključuje razgovore na visokom nivou između dvije zemlje, koji se održavaju ili u Vašingtonu, ili u zemlji partneru, o širokom spektru tema kao što su odbrana, sigurnost, okoliš, energija, ekonomska saradnja itd. Kurti nastoji da osvoji treći mandat na čelu zemlje na prijevremenim parlamentarnim izborima 28. decembra. U međuvremenu, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu saopštila je prije nekoliko dana za Radio Slobodna Evropa (RSE) da nakon izbora u Kosovu namjerava blisko sarađivati s novom izabranom vladom "kako bi unaprijedili zajedničke prioritete". Portparol američke ambasade u Prištini rekao je u nekoliko pisanih odgovora za RSE da se nada kako će se "naše partnerstvo produbiti s Vladom Kosova", uključujući i ponovno pokretanje planiranog Strateškog dijaloga. Sjedinjene Američke Države su od 1998. godine izdvojile više od 2 milijarde dolara za Kosovo. Kosovski državni lideri su godinama ponavljali da je Amerika najvažniji partner Kosova i da je njena podrška od vitalnog značaja.

Viši sud u Beogradu osudio je na tri godine zatvora vozača koji je automobilom pregazio grupu članova Beogradske filharmonije tokom odavanja pošte stradalima u novosadskoj tragediji u centru glavnog grada Srbije krajem 2024. godine. Kako je potvrđeno Radiju Slobodna Evropa u Višem sudu, okrivljeni Radojko Stanić je prvostepenom presudom u petak oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti. U kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru. "Navedenom presudom, okrivljeni je ujedno osuđen na kaznu oduzimanja vozačke dozvole, kao sporednu kaznu, u trajanju od tri godine računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove kazne", navode u Višem sudu. Četvoro muzičara Beogradske filharmonije, koji su se priključili jednoj od protestnih akcija "Zastani Srbijo", povređeno je kada je automobil uleteo u grupu građana koja je stajala u centru Beograda, odajući poštu stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Vozač je kasnije uhapšen, a Više javno tužilaštvo je optužnicu podiglo krajem februara 2025. godine. Betonska nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. i usmrtila 16 ljudi, a jedna osoba je teško povređena. To je širom Srbije pokrenulo talas protesta i studentskih blokada.

Vlada Republike Srpske odustala je od kupovine hotela Monument u Nacionalnom parku Kozara kod Prijedora, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz entitetske Vlade. Razlog odustajanja nije jasno naveden, ali ističu da su i dalje uvjereni u potrebe da se prošire smještajni kapaciteti u ovom Nacionalnom parku. "Utvrđeno je da u ovom trenutku ne postoje uslovi da Ugostiteljska služba, koja je inicirala preuzimanje ovog objekta, postane novi vlasnik hotela", navodi se u odgovoru Vlade RS za RSE. Iz Vlade navode da hotel treba staviti u funkciju, jer "ova lokacija iz godine u godinu bilježi sve veći broj posjetilaca". Hotel "Monument" izgrađen 1970. godine, u vlasništvu je privatne kompanije iz Bijeljine. Kupljen je na licitaciji prije tri godine, kada je kompanija prethodnog vlasnika otišla u stečaj. Okružno javno tužilaštvo u Prijedoru otvorilo je istragu protiv firme koja je vlasnik hotela, zbog sumnji da je hotel kupljen novcem sumnjivog porijekla. Vlasnik je za ovaj hotel koji je godinama zatvoren tražio 16,5 miliona maraka (oko 8,4 miliona evra). Hotel je prije tri godine plaćen oko tri miliona maraka [milion i po evra], a tadašnja procijenjena vrijednost je bila oko šest miliona (tri miliona evra). Vlada Republike Srpske, putem Ugostiteljskog servisa do sada je kupila šest hotela širom ovog entiteta, za šta je izdvojila oko 140 miliona maraka (71 milion evra). Skoro polovina ugostiteljskih objekata kupljena je bez jasnog objašnjenja namjene. Sve objekte vlada je kupila od privatnika, a većina ne radi. Tako je entitet postao jedan od najvećih investitora u ugostiteljstvu i hotelijerstvu u Bosni i Hercegovini.

Palestinac sa Zapadne obale pod izraelskom okupacijom ubio je muškarca i ženu u napadu nožem i udarcem automobilom na sjeveru Izraela prije nego što je u petak ranjen i upucan, saopštila je policija i spasioci. "Preliminarna istraga ukazuje na to da se radilo o terorističkom napadu koji je započeo u gradu Beit Shean, gdje je pregažen pješak", saopštila je policija, dodajući da je žrtva 68-godišnji muškarac. "Kasnije je mlada žena izbodena u blizini puta 71, a osumnjičeni je na kraju otvorena vatra u blizini raskrsnice Maonot u Afuli nakon intervencije civilnog prolaznika", navodi se u saopštenju, dodajući da je napadač prevezen u bolnicu. Obje žrtve su podlegle povredama, saopštila je izraelska hitna služba Magen David Adom (MDA). MDA je također izvijestila da je 16-godišnji tinejdžer lakše povrijeđen kada ga je "udarilo vozilo". Izraelska vojska saopštila je da se napadač "infiltrirao na izraelsku teritoriju prije nekoliko dana". Napad se dogodio dan nakon što je izraelski vojni rezervista, obučen u civilnu odjeću, svojim vozilom udario u Palestinca na Zapadnoj obali. Izvor: AFP

Smrtonosna eksplozija pogodila je džamiju u pretežno alavitskom području sirijskog Homsa u petak, saopštile su vlasti koje su prijavile najmanje šest poginulih. "Teroristička eksplozija ciljala je džamiju Ali Bin Abi Talib tokom molitve petkom u ulici Al-Khadri u naselju Wadi al-Dahab u Homsu", saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova, dodajući da je šest osoba poginulo, a 21 ranjena. Homs je bio poprište teškog sektaškog nasilja tokom građanskog rata u Siriji. Sirijska državna novinska agencija SANA, koja je također izvijestila o eksploziji, saopštila je da se njen uzrok i priroda istražuju. Prema britanskoj Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava, nije odmah jasno da li je eksploziju "izazvao samoubilački napad ili eksplozivna naprava". Lokalni sigurnosni izvor u Homsu rekao je za AFP pod uslovom anonimnosti da je eksploziju možda izazvala "eksplozivna naprava postavljena unutar džamije". Stanovnik tog područja, koji je tražio da ostane anoniman iz straha za svoju sigurnost, rekao je za AFP da su ljudi "čuli glasnu eksploziju, nakon čega je uslijedio haos i panika u naselju". "Niko se ne usuđuje izaći iz kuće, a čujemo sirene hitne pomoći", dodao je. SANA je objavila fotografije iz unutrašnjosti džamije, od kojih je jedna prikazivala rupu u zidu. Crni dim prekrio je dio džamije, a u blizini su bili razbacani tepisi i knjige. Grad Homs dom je sunitske muslimanske većine, ali ima i nekoliko pretežno alavitskih područja. Dok je većina Sirijaca sunitska, svrgnuti vladar Bashar al-Assad pripada alavitskoj zajednici, čija vjera potiče iz šiitskog islama. Od Asadovog svrgavanja 2024. godine, Opservatorija i obični Sirijci u Homsu izvještavaju o otmicama i ubistvima usmjerenim na pripadnike manjinske zajednice. U sirijskim obalnim područjima u martu se dogodio masakr alavitskih civila, a vlasti optužuju naoružane Asadove pristalice da su izazvali nasilje napadom na sigurnosne snage. Nacionalna istražna komisija saopštila je da je u tom napadu ubijeno najmanje 1.426 pripadnika manjinske zajednice, dok Sirijska opservatorija za ljudska prava procijenila je broj žrtava na više od 1.700. Izvor: AFP

Osnovni sud u Prištini osudio je Slađana Trajkovića na deset godina zatvora za ratne zločine u opštini Vučitrn. Trajković je osuđen samo po jednoj tački optužnice, a za tri druge, sudsko vijeće je navelo da nije dokazano da je počinio ta djela, prenosi kosovski servis Radija Slobodna Evropa izvještavanje portala koji prati suđenja, Betimi për Drejtësi (Zakletva za pravdu). Prema odluci, Trajkoviću će biti uračunato vrijeme provedeno u pritvoru. Optužnicu protiv njega podiglo je 12. jula 2023. godine Specijalno tužilaštvo, nakon što je uhapšen 15. decembra 2022. godine. Nakon hapšenja, zvaničnici u Srbiji su izjavili da je Trajković bivši pripadnik Policije Kosova. Zločini za koje je Trajković optužen, prema Specijalnom tužilaštvu, počinjeni su tokom 1998. i 1999. godine u selu Reznik u Vučitrnu i okolnim selima ove opštine. Prema optužnici, Trajković je bio pripadnik srbijanskih policijskih i vojnih snaga i "doprinio je ubistvima, racijama, premlaćivanjima, zlostavljanju, hapšenjima, mučenju, okrutnom i nehumanom postupanju, držanju u ropskim uslovima, protjerivanju hiljada albanskih civila, kao i pljački, paljenju i uništavanju domova civilnog stanovništva albanske nacionalnosti". Posljednjih godina na Kosovu se povećao broj optužnica u odsustvu za ratne zločine tokom posljednjeg rata, ali i broj izrečenih presuda. U avgustu ove godine, Specijalno tužilaštvo podnijelo je sudu optužnicu u odsustvu protiv 21 osumnjičenog za prisilno protjerivanje više od 800.000 albanskih civila sa Kosova tokom rata. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je preko 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Gotovo 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većina njih Albanaca. Od završetka rata, desetine ljudi je osuđeno za ratne zločine pred lokalnim i međunarodnim institucijama.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je 26. decembra da je pristao održati sastanak s američkim predsjednikom Donaldom Trampom (Tramp) "u bliskoj budućnosti", dok Vašington ubrzava napore za posredovanje u postizanju mirovnog sporazuma između Kijeva i Moskve. Zelenski je najavio planirani sastanak na društvenim mrežama, rekavši da je primio izvještaj od sekretara Savjeta za nacionalnu bezbjednost i odbranu Rustema Umerova o novim kontaktima s američkim zvaničnicima, prenosi Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku. "Ne gubimo ni jedan dan. Dogovorili smo se o sastanku na najvišem nivou - s predsjednikom Trampom u bliskoj budućnosti", rekao je Zelenski, dodajući da bi se "mnogo toga moglo odlučiti prije Nove godine". Tramp nije javno potvrdio planove za takav sastanak. Očekuje se da će Zelenski otputovati na Floridu već 28. decembra na razgovore u Mar-a-Lago, rekli su izvori za Kyiv Post. Objava je uslijedila dan nakon što je Zelenski rekao da je obavio telefonski razgovor s Trampovim izaslanicima Steveom Vitkofom (Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner) kako bi razgovarali o "dobrim idejama za trajni mir". Prema Zelenskom, pozivu su prisustvovali i Umerov, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Andrij Hnatov i ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha. "Razgovarali smo o nekim ključnim detaljima rada. Postoje dobre ideje koje bi mogle pomoći u postizanju zajedničkog rezultata i trajnog mira. Prava sigurnost, pravi oporavak, pravi mir - to je ono što nam je svima potrebno", napisao je Zelenski. Ovo se dešava dok američki, ukrajinski i evropski pregovarači rade na mirovnom okviru od 20 tačaka čiji je cilj okončanje rata s Rusijom. Plan, koji je Zelenski predstavio ranije ove sedmice, uključuje odredbe o bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu, rekonstrukciji i mapi puta za prekid neprijateljstava. Predstavnici Rusije takođe su učestvovali u diskusijama koje su SAD organizovale u Majamiju 20. i 21. decembra, iako je Kremlj kasnije upozorio da razgovore ne treba posmatrati kao proboj Bloomberg, pozivajući se na izvor blizak Kremlju, izvijestio je da Moskva namjerava tražiti izmjene trenutnog plana od 20 tačaka kako bi osigurala garancije protiv daljnjeg širenja NATO-a na istok i osigurala da će Ukrajina zadržati neutralni status ako se pridruži Evropskoj uniji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da je predsjednik Vladimir Putin obaviješten o pregovorima u Majamiju i da Rusija planira nastaviti kontakte s Vašingtonom o svom stavu u narednim danima. U međuvremenu, prema ukrajinskim zvaničnicima, Rusija je nastavila napadati Ukrajinu posljednjih dana, eskalirajući napade na južnu regiju, u okolini grada Odese. Ruske snage su preko noći lansirale raketu Iskander-M i 99 jurišnih dronova na Ukrajinu, izvijestile su ukrajinske zračne snage. "Danas je neprijatelj ponovo napao naš grad", rekao je 26. decembra Serhij Lisak, načelnik vojne uprave Odese, dodajući da je napad dronom pogodio infrastrukturni objekat u gradu, uzrokujući požar. Ruski noćni napadi oštetili su plovila pod zastavama Slovačke, Palaua i Liberije u lukama u Odeskoj i Mikolajivskoj oblasti Ukrajine, izvijestio je na Telegramu zamjenik ukrajinskog premijera Oleksij Kuleba. Dvostranačka grupa američkih senatora osudila je ruske napade na ukrajinske civile tokom božićnih praznika. "Osuđujemo brutalne napade Rusije na Herson, Černihiv, Harkiv, Odesu, Sumi, Donjeck i Krivi Rih, izvršene nad nevinim Ukrajincima", navodi se u saopštenju objavljenom 25. decembra. "Čak i za zemlje u ratu, postoji duga istorija božićnih prekida vatre, uključujući i posebno tokom Prvog svjetskog rata. Današnja Putinova odluka da pokrene napade umjesto da obustavi vatru je otrežnjujući podsjetnik za sve nas: Putin je nemilosrdni ubica koji nema interesa za mir i ne može mu se vjerovati", dodaje se u saopštenju.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp (Trump) rekao je da su američke snage u četvrtak, 25. decembra izvele "snažne i smrtonosne" napade na militante grupe Islamska država (ISIS) u sjeverozapadnoj Nigeriji, nekoliko sedmica nakon što je upozorio na bilo kakve sistematske napade na hrišćane u zemlji. Nigerijsko ministarstvo spoljnih poslova rano u petak potvrdilo je vazdušne napade, opisujući ih kao "precizne pogotke na terorističke ciljeve" u zemlji. Afrička komanda Ministarstva odbrane SAD-a izjavila je da je "više terorista ISIS-a" - ekstremističke grupe koju UN opisuje kao terorističku - ubijeno u napadu u državi Sokoto, izvedenom na zahtjev nigerijskih vlasti. Objavljeno je malo detalja i nije bilo jasno koliko je ljudi ubijeno. Tramp je rekao da je "prethodno upozorio ove teroriste da ako ne zaustave pokolj hrišćana, biće pakao, i večeras se dogodio". "SRETAN BOŽIĆ svima, uključujući mrtve teroriste, kojih će biti mnogo više ako se nastavi njihov pokolj hrišćana", napisao je na svojoj platformi Truth Social. Američki odbrambeni zvaničnici kasnije su objavili video onoga što se činilo kao noćno lansiranje rakete s palube bojnog broda koji je plovio pod američkom zastavom. Ovaj napad je prvi koji su američke snage izvele u Nigeriji pod Trampom, a dolazi nakon što je on neočekivano kritikovao zapadnoafričku naciju u oktobru i novembru, rekavši da se tamošnji hrišćani suočavaju s "egzistencijalnom prijetnjom" koja se svodi na "genocid" usred brojnih oružanih sukoba u Nigeriji. Tu diplomatsku ofenzivu neki su pozdravili, ali su je drugi protumačili kao rasplamsavanje vjerskih napetosti u najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji, koja je u prošlosti svjedočila izljevima nasilja sa vjerskom pozadinom. Nigerijska vlada i nezavisni analitičari odbacuju stavljanje nasilja u zemlji u kontekst vjerskog progona – što je narativ koji hrišćanska desnica u Sjedinjenim Državama i Evropi dugo koristi. Ipak, ističući ono što njegova administracija naziva globalnim progonom hrišćana, Tramp je prošli mjesec naglasio da je Vašington spreman poduzeti vojnu akciju u Nigeriji kako bi se suprotstavio takvim ubistvima. 'Zahvalan' na saradnjiNigerijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je zemlja angažovana s međunarodnim partnerima. "Nigerijske vlasti i dalje su angažovane u strukturiranoj bezbjednosnoj saradnji s međunarodnim partnerima, uključujući Sjedinjene Američke Države, u rješavanju stalne prijetnje terorizma i nasilnog ekstremizma", saopštilo je ministarstvo. Šef Pentagona, Pit Hegset (Pete Hegseth) rekao je da je "zahvalan na podršci i saradnji nigerijske vlade" u objavi na mreži X. Sjedinjene Države ove su godine vratile Nigeriju na popis zemalja "od posebne zabrinutosti" u pogledu vjerskih sloboda i ograničile su izdavanje viza Nigerijcima. Tramp je prošlog mjeseca također zaprijetio da će zaustaviti svu pomoć Abudži ako "nastavi dopuštati ubijanje hrišćana". Nigerija je gotovo podjednako podijeljena na sjever s muslimanskom većinom i jug s većinskim hrišćanskim stanovništvom. Sjeveroistok države već više od 15 godina ima problema sa nasiljem koje provodi islamistička grupa Boko Haram, u čemu se stradalo više od 40 hiljada ljudi, dok su dva miliona raseljena. Istovremeno, velike dijelove sjeverozapadnog, sjevernog i centralnog dijela zemlje pogodile su kriminalne bande poznate kao "banditi" koje napadaju sela, ubijajući i otimajući stanovnike. U srijedu je eksplozija odjeknula u džamiji u sjeveroistočnom gradu Maiduguriju, usmrtivši najmanje sedam vjernika. Nijedna naoružana skupina nije odmah preuzela odgovornost. Izvor: AFP

Turske vlasti saopštile su da su spriječile nekoliko planiranih napada za dane Božića i Nove godine, uhapsivši više od 100 osumnjičenih članova ekstremističke grupe Islamska država (IS). Masovne racije izvedene su na 124 adrese širom Istanbula, saopštio je glavni tužilac grada. Tokom akcije zaplijenjeno je vatreno oružje, municija i "organizacijska dokumentacija". Zvaničnici su naveli da su pristalice IS-a aktivno planirale napade širom Turske ove sedmice, posebno protiv onih koji ne pripadaju islamskoj vjeri. Policija je uhapsila 115 osumnjičenih, dok se potraga za još 22 osobe nastavlja, stoji u saopštenju. Tužilaštvo je dodalo da su osumnjičeni bili u kontaktu s operativcima IS-a izvan Turske. Ova vijest dolazi dva dana nakon što su turski obavještajci izveli racije protiv grupe na afganistansko-pakistanskoj granici. Jedan turski državljanin, za kojeg se sumnja da je imao važnu ulogu u jednom ogranku IS-a u regionu, priveden je i optužen za planiranje napada na civile. Turske sigurnosne službe redovno prate osumnjičene za veze s IS-om. Turska dijeli granicu dugu 900 kilometara sa Sirijom, gdje grupa i dalje djeluje u pojedinim oblastima. Predsjednik Sirije, Ahmed al-Sharaa, koji ima bliske veze s turskom vladom, obećao je saradnju sa Sjedinjenim Državama i Evropom na iskorjenjivanju preostalih elemenata IS-a. SAD su prije nekoliko dana pokrenule talas napada na položaje grupe u Siriji, kao odgovor na ubistvo trojice Amerikanaca. Dva američka vojnika i jedan civilni prevodilac ubijeni su ranije ovog mjeseca od strane naoružanih napadača IS-a.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 25. decembra da su u toku pregovori ruskih akcionara u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa mađarskim MOL-om o prodaji njihovog većinskog udela toj kompaniji. O tome su, kako je rekla, NIS i MOL obavestili Kancelariju za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD). "Vlada Mađarske je podržala te razgovore, a mi ćemo kao Vlada Srbije pružiti podršku, a sve kako bi se pronašlo rešenje za ukidanje sankcija i stvaranje uslova za dodelu licence NIS-u za operativni rad", izjavila je Đedović Handanović, saopštio je njen kabinet. Ruska Vlada je, kako je rekla, obavestila Vladu Srbije da podržava pregovore o izlasku ruskog kapitala iz NIS-a, a Srbija će podržati te razgovore kod OFAC-a. Prema njenim rečima, nema logističkih kapaciteta za uvoz naftnih derivata koliko je potrebno i zato će se nastaviti razgovori da NIS počne da radi, bez obzira na vreme koje je potrebno da se transakcija MOL-a i ruskih akcionara završi. Američke vlasti dan ranije su izdale licencu NIS-u, kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. Kako je 24. decembra objavila Radio-televizija Srbije (RTS), OFAC tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije, fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u počele su 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije, kako je saopštio Vašington, da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov američke administracije za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vašington je do oktobra više puta NIS-u odlagao primenu embarga. Predsednik Ruske Federacije (RF) Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom njeft (Gazprom Neft) u NIS investirao više od tri milijarde dolara i da je sa Srbijom u toku dijalog o rešavanju pitanja te kompanije.

Ikramudin Sari, bivši policijski komandant u avganistanskim provincijama Tahar i Baglan tokom perioda republike pre dolaska Talibana na vlast, ubijen je iz vatrenog oružja uveče 24. decembra ispred svoje kancelarije u Teheranu. Izvori bliski njemu i antitalibanskom Nacionalnom frontu otpora Avganistana potvrdili su ubistvo, navodeći da su Sari i jedan njegov pratilac poginuli, dok je treća osoba ranjena. Ali Majsam Nazari, portparol opozicione grupe, optužio je Talibane da stoje iza atentata. Talibani se za sada nisu oglasili. Bivši zvaničnici republike i antitalibanske grupe osudili su napad i pozvali Iran da sprovede istragu i identifikuje počinioce. Teheran se još uvek nije zvanično oglasio povodom ubistva. Sari je druga istaknuta antitalibanska figura ubijena u Iranu u poslednjih nekoliko meseci. U septembru je Maruf Golami, komandant blizak Ismailu Kanu koji je živeo u Mašhadu, ubijen iz vatrenog oružja. Kan, bivši ratni zapovednik i guverner provincije Herat, koji je nakon talibanskog preuzimanja vlasti pobegao u Iran, tada je zatražio pravdu od Teherana. Sari je obavljao funkciju načelnika policije u Baglanu od 2017. do 2019. godine, a potom i u Taharu, za vreme tadašnjeg predsednika Avganistana Ašrafa Ganija. Nakon talibanskog preuzimanja vlasti 2021. godine, pobegao je u Iran, gde se zalagao da se bivši pripadnici avganistanskih bezbednosnih snaga koji traže boravak ne deportuju. Hiljade bivših avganistanskih vojnika i policajaca potražile su utočište u Iranu od 2021. godine, iz straha od talibanske odmazde, uprkos tvrdnjama te grupe da je proglašena amnestija. Talibani negiraju bilo kakve prekogranične operacije. Iran do sada nije zvanično priznao talibansku vladu od njenog povratka na vlast, ali zvanični Teheran održava diplomatske, bezbednosne i ekonomske odnose s Kabulom.

Papa Lav XIV je u svojoj prvoj božićnoj poruci u četvrtak pozvao Rusiju i Ukrajinu da pronađu "hrabrost" za direktne razgovore i govorio o teškoj humanitarnoj situaciji u Gazi. Američki papa, koga su u maju izabrali kardinali nakon smrti njegovog prethodnika, pape Franje, takođe je osudio "besmislenost" rata i "ruševine i otvorene rane" koje on ostavlja za sobom. Obraćajući se pred oko 26.000 ljudi okupljenih na Trgu Svetog Petra papa je pozvao na "solidarnost sa onima kojima je pomoć potrebna i njihovo prihvatanje" u Evropi, što je moguća aluzija na rastuće antiimigrantsko raspoloženje na kontinentu. "Pomolimo se na poseban način za napaćeni narod Ukrajine", rekao je. "Neka uključene strane, uz podršku i angažman međunarodne zajednice, pronađu hrabrost da se upuste u iskren, direktan i uzajamno poštovan dijalog", dodao je. Ruski i ukrajinski zvaničnici su poslednjih nedelja odvojeno razgovarali sa američkim pregovaračima o predlozima za okončanje rata koji je započeo ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Desetine hiljada ljudi su ubijene, istočna Ukrajina je opustošena, a milioni su bili primorani da napuste svoje domove. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ove nedelje izneo ključne tačke plana za okončanje sukoba nakon razgovora sa Sjedinjenim Državama. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin do sada nije pokazao spremnost na kompromis, već je dodatno zaoštrio svoje tvrde zahteve. U svojoj prvoj božićnoj propovedi kao poglavar Rimokatoličke crkve, Lav se osvrnuo na sumorne uslove u Gazi, gde stotine hiljada ljudi i dalje žive u privremenim skloništima, u zimskim uslovima, nekoliko nedelja nakon što je krhki prekid vatre stupio na snagu. "Reč je među nama razapela svoj krhki šator. Kako onda da ne pomislimo na šatore u Gazi, koji su sedmicama izloženi kiši, vetru i hladnoći, te na šatore tolikih drugih izbeglica i raseljenih osoba na svakom kontinentu; ili na improvizirana skloništa hiljada beskućnika u našim vlastitim gradovima?", rekao je papa. Ujedinjene nacije su saopštile da se procenjuje da je oko 1,3 miliona ljudi u Gazi trenutno potrebna pomoć u obezbeđivanju skloništa i upozorile na sve veći rizik od hipotermije usled pada temperatura. Božić širom svetaU Vitlejemu je hrišćanska zajednica proslavila prvi svečani Božić posle više od dve godine, dok se ovaj grad na okupiranoj Zapadnoj obali izvlači iz senke rata u Gazi. Stotine vernika okupile su se u sredu uveče na misi u Crkvi Hristovog rođenja u Vitlejemu, biblijskom mestu rođenja Isusa Hrista. Stotine ljudi su takođe učestvovale u paradi niz usku Zvezdanu ulicu u Vitlejemu, dok se velika masa okupila na trgu. U Siriji su božićna svetla obasjala stari deo Damaska uprkos strahovima hrišćanske zajednice od nasilja nakon smrtonosnog napada u junu. U tom kraju, u kome se nalazi nekoliko važnih crkava, crvene kugle visile su sa drveća, trgovci su postavljali božićne ukrase. U Sjedinjenim Državama, predsednik Donald Tramp uputio je znatno drugačiju poruku od verskih lidera. Poželeo je srećan Božić "svima, uključujući i radikalni levičarski ološ", aludirajući na demokrate. Teški vremenski uslovi poremetili su prazničnu sezonu u Kaliforniji, gde su vlasti, strahujući od poplava, proglasile vanredno stanje u Los Anđelesu i naredile evakuacije. U Australiji je premijer Entoni Albaneze imao sumornu poruku nakon smrtonosnog napada tokom proslave Hanuke na plaži Bondi 14. decembra. "Nakon terora nanetog jevrejskoj zajednici u Australiji tokom proslave Hanuke na plaži Bondi, osećamo težinu tuge u svojim srcima", rekao je. U terorističkom napadu na popularnoj sidnejskoj plaži Bondi ubijeno je 15 osoba na jevrejskoj proslavi praznika Hanuke. Od dvojice napadača, 50-godišnjak je ubijen na mestu napada, dok je njegov 24-godišnji sin ranjen. Izvor: AFP

Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rekao je u četvrtak direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović. "Redovno snabdevanje gasom obezbeđeno je preko Turskog, odnosno Balkanskog toka, uz zadržane uslove isporuke", kazao je Bajatović za Radio-televiziju Srbije (RTS). Prema njegovoj računici, Srbija dnevno raspolaže sa ukupno 22,6 miliona kubnih metara gasa. "To je 10 miliona metara kubnih dnevno snabdevanja za Srbiju, s nekim fleksibilnostima. Kupili smo i već platili šest miliona kubika dnevno od mađarskog MVM-a. Ima 1,1 milion kubika iz Azerbejdžana. Možemo da računamo na 2,5 miliona iz Banatskog Dvora i dodatna tri miliona iz Mađarske, iz skladišta gasa koje je 'Srbijagas' kupio i platio", rekao je Bajatović. Kada je reč o domaćinstvima, precizirao je da promene cene neće biti. Dodao je da cene na evropskim berzama padaju i da to ublažava dodatne troškove. "To će delom 'peglati' eventualne troškove za skladištenje i povišene troškove za transport", rekao je Bajatović. Govoreći o dugoročnim ugovorima o isporukama gasa i sankcijama EU prema Rusiji naveo je da Srbija do 1. januara 2028. nema pravnih prepreka za kupovinu ruskog gasa. "Do 1. januara 2028. godine nema nikakvog problema da Srbija kupuje ruski gas, da ga transportuje i da ga koristi u Srbiji. To je ubedljivo najjeftiniji gas", naglasio je Bajatović. Istovremeno, kako je potvrdio, Srbija razgovara i sa drugim potencijalnim dobavljačima, ali su alternative skuplje. Srbija je zavisna od ruskog prirodnog gasa. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 80 odsto uvoza tog energenta je iz Rusije. Dugoročni ugovor o snabdevaju Srbije ruskim gasom ističe krajem ove godine, a predsednik države Aleksandar Vučić je 23. decembra izjavio da je Srbija postigla dogovor s Rusijom o produženju snabdevanja gasom do 31. marta 2026. Nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Beograd se okrenuo energetskoj saradnji sa Azerbejdžanom. Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske koji je u rad pušten u decembru 2023.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo uhapsili su 25. decembra dekana Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu Muhameda Ajanovića i glavnu prosvjetnu inspektoricu Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Dalilu Hakalović. Uhapšeni su zbog sumnji na zloupotrebu položaja ili ovlaštenja, a po nalogu Kantonalnog tužilaštva Sarajevo, Muhamed Ajanović, kako se navodi u saopštenju Tužilaštva Kantona Sarajevo, se tereti da je počinio krivično djelo zloupotreba položaja ili ovlaštenja, primanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem, dok se Dalila Hakalović tereti da je počinila krivično djelo zloupotreba položaja ili ovlaštenja koje su oboje osumnjičeni poduzimali kao saizvršioci. Također, istragom su obuhvaćene i ministrica Ministarstva za nauku, visoko obrazovanje i mlade KS Adna Mesihović i pomoćnica ministrice Dženita Viteškić koje se terete za krivično djelo zloupotreba položaja ili ovlaštenja. Tužilaštvo Mesihović i Viteškić sumnjiči za zloupotrebu položaja ili ovlaštenja, odnosno nezakonito zapošljavanje u tom ministarstvu. Nakon hapšenja u aprilu ove godine i boravka u pritvoru obje su u junu puštene da se brane sa slobode, uz mjere zabrane sastajanja sa svjedocima. Prethodno je policija pretresla njihove kancelarije i stanove, po nalogu Tužilaštva Kantona Sarajevo i naredbi Općinskog suda u Sarajevu. "Predmet istrage Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo se odnosi na više radnji koje je poduzimao Muhamed Ajanović zajedno sa Dalilom Hakalović, Adnom Mesihović i Dženitom Viteškić, kako bi sebi osigurao nezakonito produženje mandata", saopšteno je iz Tužilaštva Kantona Sarajevo. Ajanović je, kako navodi Tužilaštvo, koristio svoje prijateljske veze sa Mesihović, Viteškić i Hakalović, kako bi preko njih osigurao donošenje potrebnih mišljenja i instrukcija od Ministarstva, a koje su mu omogućavale neraspisivanje konkursa za izbor dekana i ostajanje na funkciji. Skupština Kantona Sarajevo (KS) je u oktobru razriješila Adnu Mesihović s mjesta ministrice za nauku, visoko obrazovanje i mlade.

Više dronova pogodilo je tokom noći između srede i četvrtka ruski crnomorski lučki grad Temrjuk u Krasnodarskom kraju. U napadu su zapaljeni veliki rezervoari za skladištenje goriva i oštećeni industrijski objekti, saopštile su regionalne vlasti i ruski mediji rano ujutro 25. decembra. Napad je usledio u trenutku kada su ruske snage pokrenule masovni talas noćnih napada dronovima širom Ukrajine, targetirajući energetsku infrastrukturu i stambena područja u više regiona, naveli su ukrajinski zvaničnici. Prema saopštenju operativnog štaba Krasnodarskog kraja, dva rezervoara naftnih derivata zapalila su se nakon napada na luku na Azovskom moru, na jugu Rusije. Požar se proširio na oko 2.000 kvadratnih metara, a prema preliminarnim informacijama nije bilo žrtava. Snimci koje su objavili lokalni mediji prikazuju plamen koji izbija iz, kako se čini, rafinerijskog područja u blizini obale. U razgovoru za Rojters, jedan zvaničnik ukrajinske Službe bezbednosti (SBU) pripisao je požar ukrajinskom napadu dronom dugog dometa, iako Kijev zvanično nije preuzeo odgovornost za napad. Zvaničnici su takođe prijavili oštećenja proizvodnih objekata i poljoprivredne mehanizacije u obližnjem preduzeću u selu Nikolajevka, u Ščerbinovskom okrugu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 25. decembra da je tokom noći oborilo između 141 i 170 ukrajinskih dronova, uključujući sedam iznad Krasnodarskog kraja, kao i nekoliko iznad Moskovske i Brjanske oblasti. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao je da je presretnuto osam dronova koji su se kretali ka prestonici. Međutim, ukrajinske snage su poslednjih meseci izvele više napada dronovima dugog dometa, usmerenih na rusku energetsku i transportnu infrastrukturu. Ranije ovog meseca, jedinice povezane sa Kijevom pogodile su naftni terminal Tamanneftegaz u Krasnodarskom kraju, a 9. decembra terminal za tečni gas u Temrjuku pretrpeo je oštećenja u napadu koji je pripisan SBU. U međuvremenu, na drugoj strani linije fronta, ruske snage su tokom noći pokrenule masovni talas napada dronovima na Ukrajinu. "Rusija nije zaustavila svoje brutalno bombardovanje civila u Ukrajini čak ni u svetoj božićnoj noći", napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na mreži Iks 25. decembra. "Rusija namerno uništava energetsku i civilnu infrastrukturu, ostavljajući ljude bez struje, vode i grejanja na temperaturama ispod nule", dodao je. U Černjigovu je ruski dron pogodio stambenu višespratnicu, saopštila je ukrajinska Služba za vanredne situacije. Požari su izbili i kao posledica udara na više objekata energetske infrastrukture u gradu, navela je hitna služba. U Odeskoj oblasti, ruski napad dronom usmrtio je jednu osobu i ranio dve, izazvavši požare u lučkim i industrijskim postrojenjima i oštetivši administrativne zgrade, saopštila je Služba za vanredne situacije 25. decembra. U Harkivu je u ruskom napadu poginuo 51-godišnji muškarac, dok je više osoba povređeno, saopštile su regionalne vlasti u objavi na Telegramu. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je iz Rusije lansiran 131 napadački dron — uključujući iranske "šahed" i ruske varijante "geran" iz oblasti Kursk, Orjol i Primorsko-Ahtarsk, kao i sa okupiranog Krima i delova Donjecke oblasti. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili onesposobila 106 dronova, navela je vojska, dok su 22 drona pogodila ciljeve na 15 lokacija u severnoj, južnoj i istočnoj Ukrajini.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država (SAD) saopštilo je u sredu da je pronašlo više od milion dodatnih dokumenata koji su potencijalno povezani sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom (Jeffrey Epstein), što će odložiti potpuno objavljivanje na nekoliko nedelja dok zvaničnici rediguju detalje kako bi zaštitili žrtve. Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) započela je objavljivanje fajlova povezanih sa krivičnim istragama protiv Epstina, preminulog američkog finansijera koji je bio prijatelj sa Trampom tokom 1990-ih, kako bi ispunila zahteve zakona koji je Kongres usvojio prošlog meseca. Republikanci i demokrate u Kongresu usvojili su zakon uprkos Trampovim prigovorima, kojim se zahteva da svi dokumenti budu objavljeni do 19. decembra, uz mogućnost delimičnih redakcija radi zaštite žrtava. Dosadašnja objavljivanja sadržala su opsežne redakcije, što je razljutilo neke republikance i učinilo malo da se ublaži skandal koji preti stranci uoči kongresnih izbora 2026. godine. U poruci podeljenoj na društvenim mrežama u sredu, Ministarstvo pravde navelo je da je FBI, zajedno sa Kancelarijom američkog tužioca u Menhetnu, otkrio više od milion dodatnih dokumenata koji su potencijalno povezani sa Epstinom, bez navođenja kada ili kako su dokumenti pronađeni. "Naši advokati rade danonoćno kako bi pregledali materijal i izvršili zakonom propisane redakcije radi zaštite žrtava, i dokumente ćemo objaviti što je pre moguće", navodi se u saopštenju ministarstva. Dodali su da bi "zbog ogromne količine materijala, ovaj proces može potrajati još nekoliko nedelja". Tramp je vodio predizbornu kampanju za drugi mandat 2024. obećavajući da će objaviti dosijee vezane za Epstina i optuživao demokrate da prikrivaju istinu. Međutim, Ministarstvo pravde u julu je odbilo da objavi dodatni materijal iz svoje istrage slučaja i navelo da ranije sporna lista Epstinovih klijenata ne postoji, što je razljutilo Trampove pristalice. Tramp je u julu naložio državnoj tužiteljki Pam Bondi da traži odobrenje suda za objavljivanje materijala velike porote iz Epstinovog slučaja. Velika porota koja je optužila Epstina saslušala je samo jednog svedoka, agenta Federalnog istražnog biroa (FBI), navelo je Ministarstvo pravde u sudskom podnesku u julu. Epstin je umro samoubistvom 2019. godine dok je čekao suđenje po optužbama za seks trefiking. Izjasnio se da nije kriv. Njegova smrt u zatvoru i prijateljstva s bogatim i moćnim izazvali su teorije zavere da su i druge istaknute ličnosti bile umešane u njegove navodne zločine i da je ubijen. Glavni medicinski istražitelj grada Njujorka utvrdio je da je Epstinova smrt bila samoubistvo vešanjem.

Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izdala je licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. Kako je 24. decembra objavila Radio-televizija Srbije (RTS), OFAC tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Komentarišući tu vest, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da Srbiji, kako je rekao, ništa ne znači što je ruskom vlasniku dat novi rok. "Nama su važni derivati", rekao je Vučić. Naglasio je da je Srbija zbog američkih sankcija NIS-u prinuđena da svakodnevno uvozi velike količine goriva i da problem snabdevanja energentima mora da bude brzo rešen. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu Naftne industrije Srbije. Vlada Srbije, koja u NIS-u ima nešto manje od trećine akcija, nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar u vezi sa dozvolom američkog OFAC-a Naftnoj industriji Srbije da u naredna tri meseca pregovara o prodaji ruskog većinskog udela. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije, fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u počele su 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije, kako je saopštio Vašington, da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov američke administracije za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vašington je do oktobra više puta NIS-u odlagao primenu embarga. Predsednik Ruske Federacije (RF) Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom Njeft (Gazprom Neft) u NIS investirao više od tri milijarde dolara i da je sa Srbijom u toku dijalog o rešavanju pitanja te kompanije. Zvaničnici Mađarske i Srbije proteklih meseci govorili su da su mađarski MOL i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zainteresovani za kupovinu Naftne industrije Srbije. MOL Grupa i ADNOC nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa potencijalnom akvizicijom u NIS-u. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Ministarstvo zdravlja Vlade Srbije objavilo je konkurs za 300 novih radnih mesta u svojim zdravstvenim ustanovama u srpskim sredinama na Kosovu. Ovi konkursi su ponovo otvoreni u jeku predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu koji se održavaju 28. decembra, na kojima učestvuje i Srpska lista, vodeća partija Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda. Inače, visoki funkcioneri Srpske liste su na čelu mnogih zdravstvenih institucija. Primera radi, predsednik Srpske liste Zlatan Elek je direktor Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, dok je kandidatkinja za poslanicu Mirjana Dimitrijević na čelu Doma zdravlja u Gračanici kod Prištine. Kako se može videti na sajtu Ministarstva zdravlja, novi konkursi se odnose na prijem u radni odnos u zdravstvenim ustanovama u Gračanici, Štrpcu, Severnoj Mitrovici, Gnjilanu, Obiliću, Kosovu Polju i Zubinom Potoku, na određeno vreme u trajanju od šest meseci. Iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije saopštili su da su u toku i konkursi za dodatnih 50 radnih mesta u zdravstvenim ustanovama na Kosovu, koji su raspisani 22. decembra. "Novim zapošljavanjem dodatno će se unaprediti nivo zdravstvene zaštite u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, što pokazuje jasnu brigu države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića o svom narodu na KiM", navedeno je u saopštenju. Prethodno je Ministarstvo zdravlja Srbije krajem novembra produžilo rok do 15. januara 2026. za izbor novih radnika u svojim institucijama koje funkcionišu u srpskim sredinama. Radi se o konkursu za 400 radnih mesta, koje je, pre svih, a uoči lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra, najavio sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da država Srbija brine o srpskoj zajednici na Kosovu. Produžetak roka za izbor novih radnika obrazložen je velikim brojem prijavljenih kandidata. Nekoliko srpskih političkih stranaka na Kosovu kritikovalo je ovu odluku Ministarstva zdravlja uoči održavanja lokalnih izbora, ocenjujući da ovo nije prvi put da su građani "izigrani kako bi podržali čelnike Srpske liste". Uoči parlamentarnih izbora u februaru ove godine Srbija je takođe imala otvoren konkurs za zdravstvene institucije na Kosovu, ali je on poništen nakon protesta zbog "netransparentnog" i "stranačkog zapošljavanja podobnih ljudi". Premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti optužio je u oktobru Srbiju da se meša u lokalne izbore na Kosovu tako što obećava radna mesta i finansijske beneficije. Na predstojećim izborima u nedelju, od srpskih političkih subjekata u izbornu trku idu Srpska lista, Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića i Kosovski savez Gorana Marinkovića. U međuvremenu je Srpska lista optužila Rašića i njegovu stranku za "zloupotrebu kosovskih institucija i kupovinu glasova", jer se uz dodelu subvencija Ministarstva za zajednice i povratak deli i izborni materijal. Za zloupotrebu kosovskih institucija i resursa tokom predizborne kampanje Rašića su ranije optuživale i druge političke stranke, poput Srpske demokratije, jer je tokom predizborne kampanje kao ministar u Vladi Kosova delio belu tehniku i poljoprivredne subvencije. Krivični zakonik Kosova predviđa kaznu od godinu do pet godina zatvora za svako lice koje traži ili primi bilo kakvu nezasluženu korist sa ciljem da glasa za određeno lice.

Vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu obustavilo je krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. "Veće je našlo da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su imenovani okrivljeni izvršili krivična dela koja su predmet optužbe", navodi se u saopštenju suda od 24. decembra. Postupak se obustavlja i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića kojima se na teret stvavljalo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. U padu betonske nadstrešnice tek renovinare stanične zgrade, 1. novembra prošle godine poginulo je 16 ljudi a teško povređena jedna osoba. Sud je ukinuo kućni pritvor za Tanasković, Spremića, Gavrilovića i Todorovića, dok Vesić i Dimoski ostaju u kućnom pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu pred kojim se vodi odvojen postupak u slučaju pada nadstrešnice. Optužnica je potvrđena protiv Nebojše Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljane Milić Marković, Jasne Stojiljković Milić, Zorice Slavković Marjanović i Dušana Jankovića, naveo je sud. "Zajedničko gotovo svim odgovorima na optužnicu je konstatacija da je tužilaštvo samo tehnički sprovelo dopunu istrage, prikupljajući dokaze i ispitujući svedoke i veštake na koje im je sud u naredbi za dopunu istražnog postupka ukazao, bez da je nakon toga analiziralo rezultate dobijene u dopuni istrage i primenilo to u novoj optužnici", piše u saopštenju Višeg suda u Novom Sadu. Dodali su da je zbog toga sud doneo odluku, jer u slučaju odbacivanja optužnice protiv navedenih, tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni učinili krivična dela koja su predmet optužbe. Sud je naveo da je nakon iscrpne analize sadržaja optužnice došao do zaključka da je korozija kablova na nadstrešnici prvi i najvažniji faktor po intenzitetu uticaja na pad nadstrešnice, kao i da bi i bez dodatnog opterećenja nadstrešnice koje je nastalo izvođenjem radova verovatno došlo do njenog pada. Sud je utvrdio da povećanje opterećenja, samo po sebi, ne bi dovelo do pada nadstrešnice ukoliko bi nadstrešnica, odnosno konstrukcija bili u ispravnom stanju. "Da nije došlo do korozije, dodatno opterećenje ne bi dovelo do pada", naveo je sud. Kao obrazloženje za produženje kućnog pritvora za deo okrivljenih sud je naveo da je stanje konstrukcije trebalo utvrditi pre izvođenja radova što bi u potpunosti sprečilo pad nadstrešnice. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu najavilo je 24. decembra da će podneti žalbu na odluku novosadskog Višeg suda. "Više javno tužilaštvo smatra da je na osnovu svih prikupljenih dokaza u sprovedenoj, i po nalogu suda, detaljno dopunjenoj istrazi, nesumnjivo dokazano postojanje opravdane sumnje svih okrivljenih, iz kog razloga će u delu odluke Višeg suda u Novom Sadu kojom je obustavljen krivični postupak u zakonskom roku od tri dana izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu", stoji u saopštenju. Tužilaštvo je najavilo žalbu i na ukidanje mere zabrane napuštanja stana osobama protiv kojih je obustavljen krivični postupak. U 11.52 minuta 1. novembra 2024. nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila se i tom prilikom poginulo je 16 ljudi. Optužnicu u tom slučaju podiglo jeViše javno tužilaštvo u Novom Sadu 30. decembra 2024. a među optuženima su, pored Vesića bili i njegova bivša pomoćnica Anita Dimoski, dotadašnja direktorka Infrastrukture železnice Srbije, Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan. Vesić je, uz još jednog bivšeg ministra infrastrukture, Tomislava Momirovića, obuhvaćen i istragom moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tu istragu protiv 14 osoba od avgusta vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je zahtev RSE za slobodan pristup informacijama od javnog značaja - da li su u bilo kom svojstvu saslušani predstavnici kineskih kompanija u istrazi moguće korupcije. Tužilaštvo je u obrazloženju navelo da bi se time "ugrozile" sama istraga i eventualno vođenje postupka. Vlast u Beogradu odbacuje odgovornost za pad rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice kada je 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je iznosio kritike na rad tužilaštava, ocenjujući da je on "meta" istraga. Pogibija 16 ljudi u Novom Sadu dovela je do masovnih građanskih protesta predvođenih studentima koji traju duže od godinu dana i sa kojih se zahteva krivična odgovornosti vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS). Studentske organizacije prošlog novembra zatražile su od vlasti da objave celokupnu dokumentaciju o rekonstrukciji glavne novosadske železničke stanice, na kojoj se 1. novembra 2024. dogodila pogibija, da institucije sankcionišu napadače iz redova vlasti na učesnike protesta i obustave krivične postupke protiv uhapšenih demonstranata. U maju su saopštile da nijedan od zahteva nije ispunjen i zatražile raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Šef države Aleksandar Vučić, do maja 2023. predsednik Srpske napredne stranke (SNS), odbio je da raspiše izbore. Vučić je potom ličnom odlukom sa mesta predsednika Srbije pomilovao četvoricu aktivista SNS-a optuženih da su u januaru u Novom Sadu bejzbol palicama pretukli studentkinju i polomili joj vilicu. Sud je nakon njegovog akta obustavio postupak protiv optužene četvorice. Aleksandar Vučić je mesec dana kasnije, takođe sa mesta šefa države, pomilovao devojku optuženu da je u Novom Beogradu automobilom udarila studentkinju na protestu.