Hiljade avfganistanskih porodica, plašeći se neizvjesne budućnosti, počele su da se slivaju u Afganistan. Razlog je nov pritisk Pakistana protiv onoga što zvaničnici opisuju kao "obračun" sa nedokumentovanim strancima. Islamabad je postavio rok 10. jul za, kako ih vlasti nazivaju, "nedokumentovane" Afganistance da napuste zemlju. Ovaj potez dolazi usred šireg pritiska vlasti širom svijeta koje su primoravale Afganistance koji su pobjegli iz svoje zemlje da se vrate kući. Samo u Pakistanu, više od 2,5 miliona Afganistanaca je deportovano od oktobra 2023., godine kada je Islamabad objavio politiku deportacije. "U prosjeku 400 do 600 porodica dnevno prelazi granicu Torkam", rekao je Islam Badšah, volonter iz regiona Džamrud u pakistanskom plemenskom okrugu Hajber, koji obezbjeđuje besplatnu hranu, lijekove i druge osnovne potrepštine porodicama koje odlaze. Torkam je glavni prelaz između Afganistana i Pakistana. Badšah, koji prikuplja donacije od lokalnog stanovništva kako bi nastavio svoj humanitarni rad, kaže da većina porodica posjeduje registracione kartice izdate od strane UN, ali pakistanske vlasti kažu da će samo Afganistancima sa važećim vizama za boravak, kao što su studentske, poslovne ili posjete u pasošima, biti dozvoljen boravak. Afganistanci se vraćaju kućiZija Rahman je bio među stotinama porodica koje su stigle u Tranzitni centar Hamza Baba za afganistanske izbjeglice blizu granice 13. jula. Dok njegova porodica čeka dozvolu vlasti za prelazak granice, Rahman je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da su on i njegova starija braća rođeni u Pakistanu i da su primorani da odu u zemlju koju ne poznaju. "Ni moja djeca, ni djeca moje braće nikada nisu posjetila Afganistan", rekao je. "Idemo ka neizvjesnoj budućnosti, kako da se zaposlimo i da li će naša djeca moći da pohađaju škole?", rekao je 36-godišnjak. Milioni Afganistanaca širom svijeta su ili direktno primorani da se vrate od strane država u kojima su boravili, ili su se osjećali primoranim da to učine zbog prijetnji, uznemiravanja i zastrašivanja. Ali situacija je najoštrija u Pakistanu. Decenije sukoba u Afganistanu primorale su milione Afganistanaca da potraže utočište u Pakistanu. Islamabad je procijenio da je 1,5 miliona registrovanih Afganistanaca živjelo u Pakistanu prije 2021. godine. Još pola miliona je pobjeglo iz zemlje da potraži utočište u Pakistanu nakon što su talibani preuzeli Kabul u avgustu 2021. godine. Pakistan i talibani su decenijama bili neprijavljeni saveznici, ali odnosi su počeli da se pogoršavaju 2021. godine, kada je Islamabad optužio Kabul da je domaćin pakistanskim talibanima, koji izvode napade unutar Pakistana. Afganistanski talibani poriču pakistanske optužbe rekavši da neće dozvoliti nikome da koristi afganistanskom teritoriju protiv bilo koje druge zemlje. U oktobru 2025. godine, Pakistan je izveo vazdušne napade unutar Afganistana, što je izazvalo krvave granične sukobe koji su rezultirali brojnim žrtvama i štetom na infrastrukturi na obje strane. Pakistan je zatvorio sve granice sa Afganistanom, pored toga što je intenzivirao deportaciju Afganistanaca. Nedavno je Pakistan poništio afganistanske građanske karte i karte sa dokazom o registraciji. Ranije su ova dva dokumenta bila priznata kao dozvola za legalan boravak Afganistanaca u Pakistanu. Međutim, pakistanske vlasti su nedavno poništile sva ostala dokumenta osim važeće vize za boravak u Pakistanu. Humanitarna krizaMasovne deportacije su takođe stvorile humanitarnu krizu u dijelovima Afganistana, preopteretivši lokalnu infrastrukturu i ostavivši povratnike ranjivim. Većina Afganistanaca koji odlaze kaže da su zatvorili svoje poslove i jeftino prodali imovinu kako bi izbjegli hapšenja tokom policijskih racija, koje su postale češće od 10. jula. U tržnom centru Board Bazaar u Pešavaru, jednom od najvećih centara za afganistanske izbjeglice u Pakistanu, oko 5.000 preduzeća kao što su pekare, prodavnice sušenog voća, odjeće i obuće, prepuno je kupaca. Ali ovih dana, policijske patrole se takmiče sa kupcima, primoravajući trgovce da pronađu nove načine da izbjegnu hapšenje. "Angažovali smo lokalno stanovništvo kako bismo izbjegli hapšenja tokom policijskih racija", rekao je jedan vlasnik prodavnice koji je želio da ostane anoniman iz straha od akcije vlasti. "Kad god dođe do policijske racije, mi izbjegavamo i predajemo posao lokalnom stanovništvu. Ovo nas spašava, kao i naš posao... ali ovo se možda neće nastaviti duže vrijeme". Još jedan preduzetnik, Zakir Ajaz, čija porodica vodi dobro uspostavljen posao u Pešavaru, kaže da su policijske racije postale rutinske od 10. jula. "Moja porodica je emigrirala u Pakistan na početku afganistanskog džihada prije 40 godina. Osnovali smo naš posao prije više od 25 godina", rekao je Ajaz, koji povremeno posjećuje Afganistan, ali želi da ostane u Pakistanu. "Sada moramo da završimo sa tim bez budućnosti na vidiku".

Evropska unija (EU) ukinula je finansiranje Venecijanskog bijenala zbog prisustva ruskog paviljona na ovogodišnjoj izložbi, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. "Evropska komisija obustavlja finansiranje Venecijanskog bijenala. Kultura i javna podrška ne smeju postati sredstvo za prikrivanje i ulepšavanje agresije", izjavila je Kalas u Briselu. Reč je o bespovratnim sredstvima u iznosu od dva miliona evra za trogodišnji period od 2025. do 2028. godine. Evropska komesarka za demokratiju Hena Virkunen objavila je 12. jula na društvenoj mreži X odluku o ukidanju finansiranja namenjenog Venecijanskom bijenalu, navodeći da kultura u Evropi, koja se finansira novcem poreskih obveznika, "treba da promoviše i štiti demokratske vrednosti, a te vrednosti se danas ne poštuju u Rusiji". Venecijansko bijenale jedan je od najvećih i najstarijih kulturnih festivala na svetu i često se smatra "Olimpijskim igrama umetnosti". Održava se svake druge godine, od maja do novembra. Njegov budžet procenjuje se na oko 19 miliona evra, a finansira se delom iz sredstava Evropske unije, dok najveći deo obezbeđuju italijanska država i grad Venecija. Organizatori Venecijanskog bijenala objavili su listu učesnika na kojoj se nalazi i Rusija. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ruski umetnici i kustosi povukli su se sa manifestacije, a ruski paviljon je zatvoren. Organizatori Bijenala formalno ne pozivaju države, budući da nacionalni paviljoni funkcionišu autonomno. Evropska unija je u maju zatražila dodatna zvanična pojašnjenja o stvarnoj prirodi učešća Rusije na ovogodišnjem Bijenalu. Prema navodima evropskih zvaničnika, objašnjenja koja je dostavila Fondacija Venecijanskog bijenala ocenjena su kao nedovoljna, zbog čega je Evropska komisija odlučila da povuče finansijsku podršku.

Vijeće Evropske unije imenovalo je njemačkog diplomatu Dirka Schubela za novog specijalnog izaslanika EU za Kosovo. Dužnost će preuzeti 1. septembra 2026., s početnim dvogodišnjim mandatom, naslijedivši Estonca Aiva Orava. Schubel je diplomata s bogatim iskustvom u Evropskoj službi za inostrano djelovanje (EEAS), Evropskoj komisiji i njemačkom Ministarstvu inosranih poslova. Trenutno vodi Odjel za Rusiju u EEAS-u. Prije toga bio je posebni izaslanik EU za Istočno partnerstvo (2022-2024.), a bio je i šef Delegacije EU u Bjelorusiji (2019-2022.) i Moldaviji (2009-2013.). Prema odluci Vijeća EU, Schubelov mandat bit će usmjeren na proociju stabilnog, demokratskog i multietničkog Kosova, kao i na podršku evropskoj perspektivi zemlje. Pratiće napredak u političkim, ekonomskim i sigurnosnim prioritetima, doprinositi jačanju ljudskih prava, vladavine prava i zaštite zajednica te promovisati političku koordinaciju Evropske unije na Kosovu. Njegov mandat takođe uključuje pružanje političkog vodstva Misiji EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i podršku dijalogu između Kosova i Srbije, s ciljem jačanja regionalne stabilnosti i dobrosusjedskih odnosa. U posljednje dvije godine, od 2024. do kraja marta, Aivo Orav bio je na toj poziciji. U jednoj od svojih nedavnih izjava medijima na Kosovu, Orav je rekao da pitanje uspostave Asocojacije opština sa srpskom većinom na Kosovu "neće nestati". "Dijalog takođe znači Asocijaciju", rekao je. Nakon njegovog odlaska, zadatak je preuzela zamjenica šefa EU na Kosovu, Eva Palatova. U članku objavljenom prošle sedmice, Palatova je rekla da Evropska unija ostaje najjači i najpouzdaniji partner Kosova, kao i najveći pružatelj finansijske pomoći, ali je naglasila da odgovornost za napredak evropske budućnosti Kosova leži na političkim liderima i institucijama Kosova. Tom prilikom pozvala je na formiranje novih kosovskih institucija, rekavši da pobjednička stranka, u ovom slučaju Pokret Samoopredeljenje, ima posebnu odgovornost sarađivati s drugim političkim strankama kako bi se postigao kompromis. Kosovo nema stabilne institucije već više od godinu i po, budući da su tri kruga izbora održana u tom periodu nisu uspjela da daju funkcionalnu većinu.

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i među optužene vratio bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije Jelenu Tanasković. Sud je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda, koji je izuzeo od krivičnog gonjenja Vesića, Dimoski i Tanasković. U potvrđenoj optužnici njih troje se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastruktura železnice. Pored njih još devet osoba se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbacio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane. U padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. stradalo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena.

Crna Gora obeležava Dan državnosti, kao znak sećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, kao i na 13. jul 1941. godine kada je počeo organizovani antifašistički ustanak nakon kojeg je usledila četvorogodišnja oslobodilačka borba tokom Drugog svetskog rata. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović položio je venac na Spomenik partizanu borcu povodom Dana državnosti. "Svaka generacija Crne Gore imala je svoj zadatak i svoju odgovornost. Ovo je zadatak naše generacije. Da slobodu koju smo naslijedili pretočimo u državu u kojoj čovjek živi dostojanstveno, u kojoj radi i u kojoj ostaje", poručio je Milatović. Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić je građankama i građanima uputio čestitku povodom Dana državnosti Crne Gore, uz poruku da nakon osam i po decenija iznova Crna Gora potvrđuje "da nacionalna snaga i kolektivni napredak dolaze iz sloge oko najvažnijih ciljeva". On je istakao da posebno raduje što je uprkos svim različitostima Crna Gora "potvrdila konsenzus oko prosperitetne budućnosti". Dan državnosti je predsedniku Crne Gore čestitato i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, kako je saopšteno iz crnogorskog predsedništva. Tramp je istakao da Dan državnosti predstavlja priliku za obeležavanje trajnog prijateljstva dve zemlje te da očekuje dalje širenje partnerstva.

Državljaninu Crne Gore Vuku Vuleviću određen je ekstradicioni pritvor nakon što je 11. jula uhapšen u Beogradu, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Višem sudu. Za Vulevićem je na zahtev Podgorice raspisana međunarodna poternica, a tereti se za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika. U Višem sudu u Beogradu je za RSE rečeno da je Crna Gora još ranije dostavila zamolnicu za njegovo izručenje. "Ekstradicioni pritvor mu je određen kako se ne bi sakrio ili pobegao u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenju izručenja", kažu u Višem sudu. Iz Ministarstva pravde Srbije, koje odlučuje o ekstradiciji, nisu odmah odgovorili na pitanje RSE da li i kada bi Vulević mogao biti izručen Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo pravde saopštilo je nakon hapšenja Vulovića da je još 2025. nadležnima u Srbiji uputilo zahtev za izručenje, a "nakon dobijanja podataka da se nalazi na teritoriji te države". "S tim u vezi, razumijevanje je da je pred nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije u toku ekstradicioni postupak po zahtjevu Crne Gore", objavilo je Ministarstvo na Facebook-u i dodalo da je posredstvom Interpola Podgorica obavešteno o hapšenju. Za Vulevićem je crnogorska policija tragala zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera, navodnog vođe kavačkog kriminalnog klana. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe uhapšeno u julu 2024, deo njih je u bekstvu. Među njima je bio i Beranac Vuk Vulević. Srpska policija saopštila je 12. jula da je uhapšen u jednom beogradskom restoranu i da je imao falsifikovana lična dokumenta "izdata na Kosovu". Kosovska policija nije odmah odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega nije pokrenut sudski postupak.

Predstavnici mađarske kompanije Viz er (Wizz Air) predali su danas više od 21.000 zahteva građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za očuvanje baze poslovanja u Beogradu. "Tražimo da se omogući neometano poslovanje Viz era u Beogradu, koje je nakon 15 godina poslovanja ugroženo", rekla je menadžerka baze kabinskog osoblja te kompanije u Beogradu Nevena Todorović za agenciju Beta. Dodala je da ta kompanija želi da nastavi poslovanje u Beogradu, ali da bi zbog promene pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevozniku za obavljanje međunarodnog avio-prevoza sa Srbijom 200 zaposlenih moglo da ostane bez posla. "Promenom pravilnika onemogućava se kompanijama koje su registrovane u Evropskoj uniji (EU) da započnu i završe svoje letenje u Beogradu, i dozvoljava se samo poletanje aviona iz zemalja EU i vraćanje u te zemlje", rekla je ona. Dodala je da je održan samo jedan sastanak sa mađarskim civilnim vazduhoplovstvom i Direktoratom za civilnim vazduhoplovstvom Srbije, te pozvala na nastavak dijaloga sa nadležnim državnim institucijama. Iz Viz era tvrde da je njhov rad u Beogradu ugrožen nakon što je u junu Srbija rešila da izmeni pravila poslovanja za strane avio kompanije i uvede stroža pravila za letove koji počinju iz Beograda. Viz er smatra da je izmenama propisa Srbija prekršila evropski Sporazum o otvorenom nebu potpisan 2006, na osnovu kog i posluje u Beogradu. Iz državnog Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji je pravila menjao, negirali su te tvrdnje navodeći da nijednoj kompaniji nije uskraćeno obavljanje letova između Srbije i država EU. Ceo slučaj došao je do Evropske komisije kojoj se Viz Er obratio za pomoć. Iz Komisije su za Radio Slobodna Evropa potvrdili ispitiuju da li je prekršen Sporazum o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru.

Na sjednici Vijeća za inostrane poslove Evropske unije od 13. jula, između ostalog se raspravljalo o Zapadnom Balkanu, a posebno o Bosni i Hercegovini, odnosno procesu izbora novog visokog predstavnika u ovoj zemlji. Visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kallas obavijestila je ministre inostranih poslova o svojoj posjeti Bosni i Hercegovini od 2. jula, kao i toku procesa imenovanja novog visokog predstavnika. "Odlučni smo da imamo evropskog kandidata koji može pomoći da se zemlja približi Evropskoj uniji. Na kraju, uspjeh visokog predstavnika mjeriće se danom kada ta funkcija više neće biti potrebna", rekla je Kalas po završetku sastanka ministara. Ona nije iznosila više detalja o sadržaju razgovora o Bosni i Hercegovini. Hrvatski ministar inostranih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da novi visoki predstavnik treba da bude osoba koja dobro poznaje prilike u regionu. Ocijenio je da ta osoba mora da posjeduje znanje, stručnost i vještine dijaloga, kao i da bude svjesna svoje uloge, budući da je, kako je rekao, visoki predstavnik garant rješenja i odluka koje doprinose funkcionalnosti Bosne i Hercegovine. "Kada se njegova uloga završi i kada budu ispunjeni uslovi, Kancelarija visokog predstavnika biće zatvorena. Evropska unija želi Bosnu i Hercegovinu u kojoj će domaći politički lideri sami donositi odluke. Danas imamo sui generis situaciju u kojoj visoki predstavnik već 30 godina donosi odluke umjesto političkih lidera. To je anahronizam za zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", ocijenio je šef hrvatske diplomatije. Visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas izjavila je u Sarajevu 2. jula kako EU radi na tome da predloži kandidata za novog visokog predstavnika. Vijeće za provođenje mira (PIC) 30. juna nije postiglo dogovor o imenovanju novog visokog predstavnika u ovoj zemlji, nakon što je Christian Schmidt u maju podnio ostavku. Iz PIC-a su se obavezali da će postići dogovor o novom visokom predstavniku "što je prije moguće", te je cilj najkasnije 14. juli. Sve se dešava u trenutku otvorenog spora između SAD-a i EU oko kandidata i buduće uloge OHR-a. Umjesto toga, PIC je imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Louisaa Chrishocka. Kallas je bila u posjeti Sarajevu 1. i 2. jula. "Ako želimo postepeno okončati međunarodni nadzor, najbolji način je da mandat visokog predstavnika bude vremenski ograničen i usmjeren samo na pitanja koja su zaista neophodna", kazala je Kallas na konferenciji za medije u Sarajevu, 2. jula. Kallas je podsjetila i da su stabilnost, teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine od strateškog značaja za Evropsku uniju. Upravni odbor PIC sastao se dva puta u junu u pokušaju da izabere novog visokog predstavnika, ali u tome nisu uspjeli. Na prvoj sjednici, održanoj 3. i 4. juna, države članice nisu uspjele doći do dogovora o nasljedniku visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je najavio svoj odlazak sa te funkcije nakon nešto manje od pet godina. Dok Sjedinjene Države podržavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija – koji ima i podršku svoje zemlje – druge članice EU u PIC-u predlažu francuskog diplomatu Renea Trokaza (Trocaz). U odgovoru iz State Departmenta za RSE ranije je rečeno da oni i dalje pokušavaju "doći do konsenzusa oko zajedničke vizije i kandidata Italije sa odličnim kvalifikacijama, Antonija Zanardija Landija". Istakli su da i dalje podržavaju teritorijalni integritet BiH i Dejtonski mirovni sporazum, te su dodali da se nadaju da će "Evropljani brzo doći do konsenzusa o sljedećem visokom predstavniku".

Vuk Vulević, državljanin Crne Gore za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uhapšen je 12. jula u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP). "Prilikom hapšenja kod njega su pronađena falsifikovana lična dokumenta izdata na Kosovu, zbog čega će protiv njega, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave", navodi se u saoštenju. MUP navodi da je za njim raspisana međunarodna poternica Interpola Podgorica za krivična dela organizovanje kriminalne grupe i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavlјanje u promet opojnih droga. Dodaje se da je za njim raspisana i poternica Višeg suda u Beogradu, Posebnog odelјenja za organizovani kriminal, zbog krivičnih dela za koja ga tereti crnogorsko pravosuđe. Policija je, kako je saopšteno, pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i o svemu obavestila Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a dodaje se i da će Vulević biti priveden Posebnom odelјenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Za Vulevićem crnogorska policija traga zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu kriminalnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe u julu 2024. uhapšeno, deo se nalazi u bekstvu. Crnogorskim pravosudnim organima su u ovoj akciji, nazvanoj "General", pomogli EUROPOL, američki FBI (Federalni istražni biro) i DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) i Australijska federalna policija. Kao vođe te kriminalne grupe Specijalno tužilaštvo je označilo navodnog vođu "kavačkog" kriminalnog klana Radoja Zvicera i Vasa Ulića. Beranac Vuk Vulević bio je među beguncima za kojima je tragala policija, pored Radoja Zvicera, koji je označen kao vođa ove kriminalne grupe. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega, po tom osnovu nije pokrenut sudski postupak.

Američki senator Lindsey Graham, jedan od najuticajnijih glasova Republikanske stranke u vanjskoj politici i među najsnažnijim pristalicama Ukrajine u Washingtonu, preminuo je 11. jula nakon "kraće i iznenadne bolesti", naveo je njegov kabinet. Imao je 71 godinu. Uzrok smrti nije saopšten. U posljednjim godinama svoje karijere, Graham se istakao kao jedan od najjačih republikanskih zagovornika vojne podrške Ukrajini nakon opšte ruske invazije, dok je istovremeno ostao među najčvršćim pristalicama Izraela u Senatu i jedan od najglasnijih zagovornika strože politike prema Iranu u Washingtonu. Čvrsti saveznik KijevaTokom ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022. godine, Graham je postao jedan od najbližih saveznika Kijeva u Washingtonu, vršeći pritisak da američke administracije pruže veću vojnu pomoć, pooštre sankcije Moskvi i nastave vršiti pritisak na ruskog predsjednika Vladimira Putina. Njegova smrt uslijedila je samo nekoliko sati nakon posjete Kijevu, gdje se sastao s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim i objavio da je dvostranački zakon o uvođenju strožih sankcija Rusiji dobio podršku Bijele kuće, što bi potencijalno otvorilo put da mjera napreduje. Zakon, čiji je jedan od predlagača bio demokratski senator Richard Blumenthal, nastojao je proširiti ekonomski pritisak na Moskvu ciljanjem zemalja koje su nastavile kupovati rusku naftu i gas, ključni izvor prihoda za ratne napore Kremlja. Graham je tvrdio da bi zakon Washingtonu dao dodatnu polugu za podsticanje Rusije prema pregovorima, istovremeno povećavajući cijenu nastavka rata. "Postigli smo dogovor s Bijelom kućom o verziji zakona o sankcijama Rusiji koju će oni podržati. To znači da će postati zakon", rekao je Graham novinarima u Kijevu 10. jula. Tokom rata, Graham je često posjećivao Ukrajinu. Više puta se sastajao sa Zelenskim i visokim ukrajinskim zvaničnicima, obilazio vojne i odbrambene objekte i tvrdio da je odbrana Ukrajine od ključnog značaja ne samo za evropsku sigurnost nego i za očuvanje kredibiliteta Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika. U objavi na mreži X, predsjedavajući ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk rekao je da je "duboko ožalošćen viješću o smrti senatora Lindseyja Grahama". "Lindsey Graham bio je nepokolebljiv prijatelj Ukrajine koji je jasno razumio da je naša borba borba za slobodu, demokratiju i pravedan međunarodni poredak. Njegov glas imao je težinu u američkom Senatu, a njegova podrška našoj zemlji bila je principijelna i odlučna", rekao je Stefančuk. Bivši ukrajinski predsjednik Petro Porošenko nazvao je Grahama "velikim prijateljem Ukrajine" i rekao da je podrška Kijevu za senatora bila više od političkog stava – bila je "lična misija". "Njegova nepokolebljiva posvećenost, hrabrost i liderstvo bit će zapamćeni s dubokom zahvalnošću ukrajinskog naroda", napisao je Porošenko na Facebooku. Njegov beskompromisan stav prema Kremlju učinio ga je čestom metom ruskih zvaničnika. Moskva je više puta osudila Grahamove izjave o ratu, a ruske vlasti su pokrenule krivični postupak protiv njega nakon komentara koje je iznio tokom posjete Ukrajini 2023. godine. Ruski zvaničnici su ga redovno predstavljali kao jednog od vodećih američkih zagovornika strože politike prema Moskvi. Tvrd stav prema IranuDecenijama je Graham bio među čvršćim podržavaocima Izraela u Senatu i jedan od najglasnijih zagovornika suprotstavljanja Iranu u Kongresu. Kao glasni protivnik nuklearnog sporazuma iz 2015. godinbive između Irana i svjetskih sila, Graham je podržavao kampanju administracije predsjednika Donalda Trumpa "maksimalnog pritiska" kroz ekonomske sankcije protiv Teherana. Više puta je tvrdio da Iranu nikada ne smije biti dopušteno da posjeduje nuklearno oružje. Graham je takođe smatrao da Sjedinjene Američke Države trebaju biti spremne upotrijebiti vojnu silu, ako bude potrebno, kako bi spriječile Iran da razvije nuklearno oružje. Jastreb vanjske politikeRođen 9. jula 1955. godine u Centralu, Južna Karolina, Graham je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta Južne Karoline nakon službe u Ratnom zrakoplovstvu Sjedinjenih Američkih Država. Kasnije je nastavio svoju vojnu karijeru u Rezervnom sastavu Ratnog zrakoplovstva, odakle se na kraju penzionisao u činu pukovnika. Nakon što je bio član Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država od 1995. do 2003. godine, izabran je u Senat, gdje je služio više od dvije decenije. Kao blizak saveznik pokojnog senatora Johna McCaina, Graham je stekao reputaciju jednog od vodećih "jastrebova" vanjske politike u Republikanskoj stranci. Podržavao je ratove u Afganistanu i Iraku, snažno podržavao NATO, zalagao se za održavanje snažnog vojnog prisustva Sjedinjenih Država u inostranstvu i dosljedno tvrdio da je američko liderstvo od suštinskog značaja za globalnu sigurnost. Jedan od njegovih najbližih saradnika rekao je za NBC News da nije bilo nikakvih naznaka da se senator osjećao loše neposredno prije smrti. Bilo je planirano da gostuje na emisiji Meet the Press na NBC Newsu 12. jula.

Ruske ultrabrze balističke rakete nastavile su da prave haos u ukrajinskim gradovima u kombinaciji s dronovima i kliznim bombama, ubivši u subotu najmanje šest ljudi u novi napadima, što je navelo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pozove zapadne saveznike da ubrzaju isporuku oružja za protivvazdušnu odbranu. "Civilna infrastruktura je pogođena čak i pre nego što je izdato upozorenje na vazdušni napad", naveo je Zelenski na Telegramu, dodajući da je Rusija lansirala više od 120 dronova i 12 raketa tokom noći. On je naveo da su ukrajinske snage uspele da obore većinu projektila, ali ne i balističke rakete. "Stambene zgrade, kancelarije i teološki seminar su oštećeni u prestonici", dodao je on. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je najmanje 12 ljudi, uključujući decu uzrasta od 10 do 11 godina, povređeno u glavnom gradu, dok su novinari AFP-a u gradu izvestile da su čule višestruke eksplozije u ranim jutarnjim satima, a sirena za uzbunu u vazduhu se oglasila nekoliko minuta posle prve eksplozije. Obećana licenca za PatriotZelenski je ponovio poziv zapadnim saveznicima da pošalju dodatnu vojnu pomoć i pozvao Vašington da ispuni svoje obećanje da će Ukrajini omogućiti licence za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane Patriot. Zelenski je u četvrtak rekao da su Kijev i Vašington postigli sporazum o licencama za proizvodnju presretača PAK-3 Patriot, dodajući da se očekuje da delovi za rakete stignu u narednih nekoliko dana. "Daćemo im pravo da prave Patriote", rekao je američki predsednik Donald Tramp (Trump), kada se sastao sa Zelenskim na marginama samita NATO-a u Turskoj. "Daćemo vam licencu da pravite Patriote", rekao je on. "Na ovaj način, ne možete se žaliti da im ne dajemo dovoljno. Reći ću: 'Pa, napravite ih sami'". Presretač PAC-3 sistema Patriot, koji su dizajnirale SAD, jedno je od retkih zapadnih oružja sposobnih da obore balističke rakete koje Rusija ispaljuje na ukrajinske gradove. Zelenski je takođe rekao da se nastavljaju razgovori s Vašingtonom o "sporazumu o dronovima" i mogućoj zajedničkoj proizvodnji. Ukrajinski predsednik je u noćnom video obraćanju rekao da se "sporazumi koje su postigli nacionalni lideri moraju sprovesti mnogo brže i potpunije", bez ulaženja u detalje. Kijev je redovno meta napada talasa ruskih dronova i krstarećih i balističkih raketa. U napadu na ukrajinsku prestonicu 2. jula poginulo je više od 30 ljudi, što je jedan od najsmrtonosnijih udara od početka invazije u februaru 2022. godine. Stopa presretanja samo 30 odstoCentar za informacionu otpornost sa sedištem u Londonu procenio je da je presretnuto 80-90 odsto ruskih dronova dugog dometa i krstarećih raketa. Međutim, navedeno je da je od 522 ruske balističke rakete ispaljene ove godine na Ukrajinu presretnuto samo 30 odsto. Ruska balistička raketa Iskander-M, lansirana sa zemlje – dometa oko 500 kilometara – može da putuje brzinom do sedam maha, što joj omogućava da pogodi mete u roku od nekoliko minuta. Agencija Rojters je citirala stručnjake koji kažu da Rusija godišnje pravi najmanje 700-800 hipersoničnih balističkih raketa Iskander i Kinžal. Ruske snage ispaljuju rakete i dronove na Kijev skoro svakodnevno otkako su pokrenule invaziju u februaru 2022. godine. Moskva negira da gađa stambene objekte uprkos široko rasprostranjenim dokazima o takvim napadima. Gradonačelnik Sumija Artem Kobzar rekao je u subotu da je u napadu navođenom bombom ubijeno četiri osobe, uključujući devojčicu. U raketnom napadu na Odesu na jugu zemlje ubijene su dve osobe, rekao je regionalni guverner Oleg Kiper. Rusija izvodi napade na Kijev i druge gradove dok Ukrajina intenzivirala kampanju razornih udara na energetska postrojenja duboko unutar ruske teritorije, pogoršavajući sve veću nestašicu goriva u toj zemlji. Kijev je takođe nastavio da napada ruske tankere "flote u senci" u Azovskom moru. Ukrajina je saopštila da je napala 21 tanker tokom noći između petka i subote u pokušaju da poremeti snabdevanje gorivom ruskim snagama koje se bore u Ukrajini. Uz korišćenje izveštaja Reutersa i AFP-a.

Paljenjem sveća i polaganjem cveća u centru Beograda u subotu je obeležena 31. godišnjica genocida u Srebrenici u Beogradu na poziv Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR Srbija). Na taj način u Srbiji je obeležen 11. jul kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Nekoliko osoba je govorima preko megafona ometalo skup, dok je policija obezbeđivala učesnike komemoracije. Branimir Đurović iz Inicijative mladih za ljudska prava rekao je u obraćanju novinarima rekao je da je skup na Trgu republike organizovan "da se setimo žrtava genocida i da pošaljemo poruku empatije i solidarnosti i saučešća porodicama koje su izgubile članove u genocidu". On je istakao da je pisca Vladimira Arsenijevića iz organizacije Krokodil u subotu prepodne pretukla grupa huligana uoči planiranog komemorativnog skupa za žrtve genocida u Srebrenici, dodajući da je to "jedna od najozbiljnijih posledica poricanja genocida što je vrlo rasprostranjeno u Srbiji". "Taj narativ koji se plasira u javnosti na kraju dovede do toga da neko bude i pretučen zbog toga što vrlo jasno i otvoreno kaže da je u Srebrenici počinjen genocid", rekao je Đurović. Arsenijević je pretučen na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" na tom mestu, gde su prepodne ispisani grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Organizatori su iz bezbednosnih razloga otkazali taj događaj kome je trebalo da prisustvuje i ambasador Holandije. Inicijativa mladih za ljudska prava je pozvala institucije Srbije da prihvate Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici i primene njene preporuke, uključujući i proglašenje 11. jula za dan sećanja na genocid u Srebrenici. U izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava "Stanje poricanja - Srbija 2025" genocid u Srebrenici ostaje pojedinačno najporicaniji zločin od strane predstavnika institucija tokom 2025. godine, sa najmanje 30 dokumentovanih slučajeva. Vlasti Srbije ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu da je danas vreme kada treba da se pokaže pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici. "Ja to činim i ovog puta. I uvek ćemo da činimo. Mi za razliku od drugih pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama, to je naša obaveza, time pokazujemo da smo ljudi", rekao je Vučić. U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. U Memorijalnom centru u Potočarima do sada su ukopane 6.772 žrtve, oko 250 ubijenih pokopano je na drugim lokacijama prema željama njihovih porodica, dok se za više od 1.000 nestalih još uvek traga. Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da su zločini u Srebrenici predstavljali genocid.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je u subotu presudu u Sloveniji protiv poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija kojom je osuđen na uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora. SPC je u petak ocenio da je odluka suda "skandalozna", bez navođenja za šta je patrijarh osuđen. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Vučić je rekao da je patrijarh Porfirije u Sloveniji osuđen "zbog nečeg što nikad nije uradio", ali da to "pokazuje odnos prema SPC kao stubu srpskog društva", prenela je agencija Beta. "Patrijarh Porfirije, po mom sudu, čak i ovom presudom, može da se ponosi jer to pokazuje koliko je značajan srpskom narodu, šta o njemu misli svi koji srpski narod ne vole", rekao je Vučić, prilikom obilaska radova na modernizaciji opštinskog puta na deonici između Gornjih i Donjih Sinkovaca, kod Leskovca. Vučić je rekao da to "patrijarhu srpskom može da donese oreol žrtve i mučenika, još veću snagu da mu da od njegovog naroda kojem verno služi". Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Četvoro izabranih kandidata za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) saopštilo je da su posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima u Skupštini Srbije odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, čije je formiranje uslov za dalje evropske integracije Srbije. To telo u čijoj nadležnosti je da kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija ne postoji godinu i po dana nakon što je prethodnom sazivu istekao mandat. Posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima koje se odnosi na ostavke članova Saveta, Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić saopštili su da su odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, prenela je televizija N1. Oni su nakon izbora u novembru 2025. podneli ostavke uz obrazloženje da vlast favorizuje jednog kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Sada su naveli da je tek poslednjih nekoliko sedmica, nakon višemesečnog ignorisanja problema, očigledno pod pritiskom Evropske unije, intenzivirano rešavanje tog problema. "U skladu sa tim, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 25. juna obustavio je postupak izbora člana Saveta REM iz kategorije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i pozvao nas da preuzmemo svoje funkcije u REM-u", navodi se u pismu nezavisnih kandidata. Skupština je u Autentičnom tumačenju konstatovala da ostavke članova Saveta REM-a važe od trenutka preuzimanja funkcija, a da njih četovoro koji su podneli ostavke nisu pre toga stupili na dužnost. Time je otvoren put za njihovo vraćanje u Savet regulatornog tela. Od devet članova Saveta REM-a izabrano je njih osam, dok će se za predlaganje devetog člana sačakati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, koji se očekuju uskoro. Evropska unija je upozorila da je formiranje Saveta REM-a jedan od uslova za nastavak evropskih integracija Srbije i pristup sredstvima iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Četvoro članova je pozdravilo, kako navode, "odustajanje od upornog, nezakonitog, pa i kriminalnog favorizovanja jednog kandidata koje je bilo neposredan povod za naše ostavke". Nakon što je prethodnim članovima Saveta REM-a istekao mandat u novembru 2024, izabrano je osam od devet članova tog tela, pošto je Savez vojvođanskih Mađara, koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke, bio protiv izbora tog člana tvrdeći da dva kandidata ne odražavaju volju većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Visoki američki zvaničnici rekli su da je Iran privatno priznao da je napravio grešku napadom na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu i da želi da nastavi pregovore s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump), dok Vašington zahteva od Teherana da se javno obaveže da će jedna od najprometnijih brodskih ruta na svetu biti otvorena. To je, međutim, pod znakom potanja pošto je Teheran u subotu objavio saopštenje pripisano vrhovnom vođi Modžtabi Hamneiju, zavetujući se na "osvetu" za smrt svog oca i prethodnika, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen na početku rata sa SAD i Izraelom. Iranski predstavnici su u međuvremenu stigli u Oman na razgovore koji će se, kako se očekuje, fokusirati i na bilateralne aranžmane za upravljanje Ormuskim moreuzom i na oživljavanje američko-iranskih pregovora. Američki zvaničnici su rekli da je sastanak u Omanu kritičan test da li diplomatija može da opstane posle konfrontacije u Persijskom zalivu ove nedelje. Prema rečima zvaničnika, iranski predstavnici su rekli američkim sagovornicima da su napadi na komercijalne brodove bili greška i rekli da žele da se pregovori nastave. "Vratili su se za pregovarački sto i rekli: 'Zabrljali smo. Napravili smo grešku. Hajde da nastavimo da razgovaramo'", rekao je jedan visoki američki zvaničnik. Tvrda linijaZvaničnici su rekli da je Teheran privatno pripisao napade "odmetnutoj" frakciji tvrde linije za koju tvrde da pokušava da omete pregovore s Vašingtonom. Bela kuća, rekli su oni, želi da Iran to javno prizna, tvrdeći da privatna uveravanja nisu dovoljna posle, kako to smatra Vašington, kršenja okvira za prekid vatre postignutog u junu. Visoki zvaničnici su rekli da je hitni prioritet Trampove administracije da se obezbedi da Iran izda javno saopštenje u kojem bi izjavio da su svi brodski putevi kroz Ormuski moreuz otvoreni i da komercijalni brodovi više neće biti meta. "Ono što zahtevamo jeste da Iranci objave saopštenje koje priznaje da su svi kanali Ormuskog moreuza otvoreni i da više ne pucaju na brodove", rekao je jedan zvaničnik. "Ili će nam dati to saopštenje ili nećemo imati dobar ishod". Vašington očekuje da će Teheran posle razgovora u Omanu saopštiti da će se pomorski saobraćaj kroz strateški plovni put vratiti na uslove pre sukoba. "Ako to nije njihov stav", rekao je drugi zvaničnik, "neće biti sjajan dan za njih". Zvaničnici su odbili da preciziraju koje će mere Vašington preduzeti, ali su naveli da je Tramp odobrio vojni i ekonomski pritisak ako Iran nastavi neprijateljske akcije. Odgovor TeheranaJavne poruke iz Teherana u subotu su, međutim, bile borbene. U zvaničnom saopštenju, koje se pripisuje Hamneiju, navodi se da je osveta za 28. februar, u kojem je ubijen njegov otac prve noći američkih i izraelskih napada koji su pokrenuli rat, "neizbežna". "Ova osveta je volja naše nacije i mora se neizbežno sprovesti", navodi se u saopštenju. "Ova stvar ne zavisi ni od mog ličnog postojanja ni od postojanja drugih zvaničnika. Bilo da smo prisutni ili ne, to će se dogoditi". Modžtaba Hamnei je, prema izveštajima, ranjen u istom izraelskom vazdušnom napadu u kojem je ubijen njegov otac i nije viđen u javnosti otkako je nasledio presto u martu. Saopštenje u subotu je prva izjava objavljena u njegovo ime od početka ekstravagantne, nedelju dana duge pogrebne povorke ove sedmice na kojoj je on upadljivo bio odsutan. "Zaklinjemo se da ćemo osvetiti krv mučenog vođe i svih mučenika ova dva rata od kriminalnih i osramoćenih ubica", navodi se u poruci. Zvaničnici kažu da Tramp daje diplomatiji ograničeno vremeZvaničnici su više puta rekli da se vreme za pregovore sužava. "Predsednik Tramp nam daje prostor da vidimo da li možemo to da zaključimo", rekao je jedan zvaničnik. "Ali ne mnogo prostora i ne mnogo vremena". Iako su naglašavali da diplomatija ostaje poželjni kurs administracije, zvaničnici su više puta rekli da se vreme za pregovore sužava. "Predsednik Tramp nam daje prostor da vidimo da li možemo to da zaključimo", rekao je jedan zvaničnik. "Ali ne mnogo prostora i ne mnogo vremena". Drugi zvaničnik je opisao trenutnu situaciju kao "definitivno trenutak čekanja i posmatranja". Vašington veruje da pregovara s predstavnicima Irana koji imaju ovlašćenja da postignu sporazum, ali su zvaničnici dodali da je kriza u Ormuskom moreuzu izazvala sumnje u mogućnost Teherana da sprovede ikakve obaveze. Zvaničnici navode moguće podele unutar IranaVisoki zvaničnici su takođe sugerisali da se unutar Irana možda odvija borba za moć oko sprovođenja memoranduma o razumevanju potpisanog u junu. Prema njihovim rečima, iranski predstavnici su rekli da je napade na komercijalne brodove izvela frakcija koja se protivi pregovorima s Vašingtonom. SAD su, međutim, osporile to objašnjenje. Jedan zvaničnik je rekao da Vašington veruje da je Iran bio zatečen obimom komercijalnog saobraćaja koji koristi južnu brodsku liniju duž obale Omana, za koju su američki zvaničnici verovali da će biti otvorena prema memorandumu o razumevanju. Prema njihovim rečima, Teheran je promenio kurs nakon što je shvatio koliko naftnog i gasnog saobraćaja nastavlja da ide kroz taj koridor. Zvaničnici su rekli da administracija smatra da je spremnost Irana da garantuje slobodu plovidbe prvi veliki test da li širi pregovori – uključujući i o iranskom nuklearnom programu – mogu uspeti. "Ako Iran nije u stanju da poštuje ono što smatramo najlakšim delom sporazuma – otvaranje moreuza za trgovinu – nikada nećemo doći do težeg pitanja iranskog nuklearnog programa", rekao je jedan zvaničnik. Čak i dok se pregovori nastavljaju, zvaničnici su rekli da vojne opcije ostaju otvorene. Oni su rekli da je Tramp jasno stavio do znanja da će SAD odgovoriti vojnim i ekonomskim merama ako Iran nastavi napade na komercijalne brodove ili se upusti u druga neprijateljska dela. Zvaničnici su takođe rekli da se pripremaju planovi za nepredviđene situacije ako diplomatija ne uspe. "Mnogo ljudi planira za slučaj da ne postignemo dogovor", rekao je jedan zvaničnik, dodajući da predsednik ima širok spektar opcija. Obnovljeni diplomatski napori usledili su nakon nekoliko dana povišenih tenzija nakon što su napadi na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu izazvali američke vojne udare i vraćanje sankcija pre nego što su se obe strane saglasile da se vrate pregovorima uz posredovanje Omana. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je u petak optužio Vašington za kršenje junskog memoranduma o razumevanju kroz nove američke sankcije. On je na X naveo da "može postojati samo međusobno poštovanje obaveza" i tvrdio da je Teheran poštovao svoje obaveze, a da SAD nisu.

Dvostranačka grupa američkih senatora saopštila je da je postigla dogovor s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump) o dugo odlaganom zakona čiji je cilj nametanje strožih ekonomskih kazni Rusiji i zemljama koje nastavljaju da podržavaju ratnu ekonomiju Moskve. Napredak po pitanju tog zakona objavljen u petak dok je republikanski senator Lindzi Grem (Lindsay Graham) bio u poseti Kijevu radi razgovora s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, mogao bi dati predsedniku Trampu moćno novo sredstvo za pritisak na predsedika Rusije Vladimira Putina dok Vašington nastoji da okonča rat koji je sada u petoj godini. Grem je rekao da sporazum s Belom kućom otvara put za napredovanju u procesu usvajanju zakona, navodeći da bi zakon omogućio SAD da kazne zemlje koje pomažu Rusiji da izbegne sankcije Zapada, istovremeno stvarajući prednost u pregovorima. "Postigli smo dogovor s Belom kućom o verziji zakona o sankcijama Rusiji koju će ona podržati. To znači da će postati zakon", rekao je Grem novinarima u Kijevu na kraju svoje 10. posete Ukrajini tokom rata. O predlogu Zakona o sankcionisanju Rusije, mesecima pregovaraju republikanski senatori Grem i Rodžer Viker (Roger Wicker) i demokratski senatori Ričard Blumental (Richatd Blumenthal) i Džin Šahin (Jeanne Shaheen). U zajedničkom saopštenju, četvoro senatora je navelo da očekuju da će uskoro objaviti predlog zakona, opisujući sporazum kao veliki korak ka jačanju pritiska na Moskvu. "Dok Rusija intenzivira pokolj civila, imperativ je da zakonodavna i izvršna vlast rade zajedno kako bi stvorile alate za nametanje visoke cene onima koji kupuju rusku naftu i prirodni gas, podstičući Putinovu ratnu mašineriju", naveli su senatori. Mere protiv zaobilaznih ruta za izbegavanje sankcijaU srži zakona je pokušaj da se zatvori, kako američki kongresmeni navode, glavnu slabost u postojećem režimu sankcija: mogućnost Rusije da nastavi da zarađuje milijarde dolara od izvoza energenata preko trećih zemalja. Dok su mnoge zapadne zemlje ograničile direktnu kupovinu ruske nafte i druge robe, Moskva je preusmerila izvoz preko posrednika, posebno velikih kupaca u Aziji. Grem je rekao da će revidirani predlog biti usmeren na zemlje koje nastavljaju da kupuju rusku naftu s popustom, a zatim pomažu Moskvi da održi tokove prihoda koji podržavaju njenu vojnu kampanju. Senator je rekao da se zakon posebno fokusira na pet zemalja koje su zaobilazile sankcije kupovinom ruskih energenata za preprodaju. "Ovaj zakon ima 85 predlagača", rekao je Grem, misleći na dvostranačku podršku koju je dobio u Senatu. "Sarađivali smo sa administracijom, senatorom Blumentalom i sa mnom, senatorkom Šahin, kako bismo se uverili da je prihvatljiv za administraciju – da je napisan na način koji može da podrži", dodao je on. Prvobitna verzija predloga predstavljena 2025. godine, uključivala je odredbe koje predsedniku omogućavaju da uvede sveobuhvatne carine, uključujući predloženu carinu od 500 odsto za zemlje koje kupuju naftu i uranijum ruskog porekla, kao i sličnu tarifu na preostali ruski uvoz u SAD. Nije poznato koje su izmene napravljene u predlogu zakona tokom pregovora s Belom kućom. Grem je rekao da cilj nije bio samo kažnjavanje pristalica Rusije, već i podsticanje zemalja da prekinu da se snabdevaju ruskim energentima. "Nikada nisam bio optimističniji nego danas", rekao je Grem. „"mamo formulu da okončamo ovaj rat. Pomozite Ukrajini da bude ubojitija. Obavestite one koji podržavaju Rusiju da će to biti cena koju treba platiti ako to nastavite da radite. I pokušajte da pronađete izlaz, ne da biste ponizili Putina, već da biste okončali ovaj rat kako bi Ukrajina napredovala i preživela". Od tenzija do saradnjeObnovljeni pritisak za sankcije Rusiji usledio je pošto su se, kako se čini, odnosi između Trampa i Zelenskog značajno promenili posle višemesečne neizvesnosti. Dva lidera su se sastala ranije ove nedelje na marginama samita NATO-a u Ankari, gde su razgovarali o vojnoj saradnji i naporima za okončanje rata. Sastanak je bio u oštrom kontrastu s njihovim sukobom u Ovalnom kabinetu u februaru 2025. kada je Tramp kritikovao Zelenskog i optužio ga da nije pokazao dovoljno zahvalnosti za podršku SAD. Govoreći pored Zelenskog u Ankari, Tramp je rekao da se odnos između dva lidera dramatično poboljšao. "Zapravo smo razvili dobar odnos", rekao je Tramp. "Teško je poverovati, zar ne? Od Ovalnog kabineta do sada, mislim da smo razvili veoma dobar odnos." Tramp je tokom sastanka izrazio političku podršku za dve inicijative koje Kijev dugo traži: omogućavanje Ukrajini da proizvoditi Patriot presretače raketa i rad na bilateralnom sporazumu o dronovima. Visoki američki zvaničnici rekli su u petak za RSE da je Tramp izrazio podršku novom predlogu zakon o sankcijama, iako Bela kuća nije javno objavila detalje sporazuma. Ova promena označava značajnu promenu nakon što je lider republikanske većine u Senatu Džon Tjun (John Thune) prethodno odložio pokretanje postupka po zakonu kako bi Trampu dao prostora za diplomatske razgovore s Putinom. Napori za pooštravanje sankcije takođe su naišli na otpor u Kongresu. Prethodni pokušaj da se radi dalje na zakonu u decembru zastao je pošto su demokrate izrazile zabrinutost zbog davanja predsedniku širokih ovlašćenja za carine dok je bio u toku povezani slučaj na Vrhovnom sudu. Predlog zakon je dobio novi zamah nakon što je jačanja frustracije zbog odbijanja Moskve da zaustavi ofanzivu i nakon što su se raniji mirovni predlozi suočili s kritikama nekih kongresmena koji su tvrdili da nude preterane ustupke Rusiji. Kijev pozdravlja novi pritisak na MoskvuUkrajinski zvaničnici su pozdravili proboj u Kongresu, tvrdeći da je ekonomski pritisak na Rusiju neophodan za slabljenje mogućnosti Moskve da održi vođenje rata. Vladislav Vlasjuk, komesar Zelenskog za politiku sankcija, rekao je za RSE da su ruski energetski prihodi i dalje jedan od glavnih stubova koji podržavaju njene vojne operacije. "Rusija je zaradila oko 58 milijardi dolara od izvoza nafte i naftnih derivata u Kinu i Indiju samo u prvoj polovini ove godine", rekao je Vlasjuk. "Ti prihodi finansiraju ruski rat protiv Ukrajine, plaćajući rakete, dronove i kontinuiranu agresiju. Ako Kremlj bude lišen ovih prihoda od nafte, imaće mnogo jači podsticaj da sedne za pregovarački sto, a ovaj zakon je jasno usmeren ka postizanju upravo toga", dodao je on. Posle sastanka sa Gremom u Kijevu, Zelenski je rekao da snaga na bojnom polju i ekonomski pritisak moraju da rade zajedno kako bi se postiglo diplomatsko rešenje. "Što je Ukrajina jača na bojnom polju, veće su šanse da će diplomatija na kraju uspeti", napisao je Zelenski na društvenim mrežama. On je takođe pozvao na brzu implementaciju sporazuma postignutih s Trampom o proizvodnji raketa Patriot i drugoj odbrambenoj saradnji. 'Važan signal' MoskviOrganizacije u SAD koje su se zalagale za strože sankcije protiv Rusije ocenile su da sporazum između Kongresa i Bele kuće šalje upozorenje Moskvi da će izbegavanje sankcija postajati sve skuplje. Direktor u neprofitnoj organizaciji Razom za Ukrajinu Danijel Balson (Daniel) rekao je za RSE da će zakon otežati Rusiji da održi svoju vojnu kampanju kroz prodaju energenata. "Ova dobrodošla objava šalje važan signal Kremlju: Nikakva količina kreativnih finansijskih mahinacija neće mu dozvoliti da zauvek finansira svoj ilegalni rat", rekao je Balson. "Ukrajina je promenila situaciju na bojnom polju. Sada ukrajinski partneri ekonomski pojačavaju pritisak. Pozivamo Senat da brzo deluje i usvoji ovaj važan zakon", dodao je on. Balson je rekao da pristalice Ukrajine veruju da bi kombinacija vojne pomoći i ekonomskog pritiska mogla da natera Moskvu da preispita svoju strategiju. "Rusija će izgubiti ovaj rat", rekao je on. "Ukrajinski narod to zna. Američki saveznici to znaju. Predsednik Tramp to zna. I Kongres SAD to zna. Krajnje je vreme da Vladimir Putin to shvati i da vrati kući ono što je ostalo od njegove okupacione vojske." Sledeći test za zakon biće u Kongresu, gde poslanici moraju da finalizuju tekst i utvrde koliko brzo mera može da dođe do glasanja.

Pisac i aktivista Vladimir Arsenijević, osnivač udruženja Krokodil, pretučen je u subotu ujutru u centru Beograda uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Arsenijević je u objavi na Instagramu rekao da ga je na tom mestu par sati pre komemoracije sačekala grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu. Ambasador EU u Srbiji, britanska ambasada, poverenik za zaštitu ravnopravnosti i više opozicionih partija su osudili incident i tražili istragu. Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Organizatori su iz bezbednosnih razloga otkazali događaj kome je trebalo da prisustvuje i ambasador Holandije. Policija je izvršila uviđaj, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome šta je do sada utvrđeno. Skup je najavila Koalicija "Ljudi pamte ljude", koju čine nevladine organizacije, fondacije, umetnice i umetnici okupljeni oko zajedničkog cilja čuvanja sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Bilo je planirano postavljanje platna sa porukom "Ljudi pamte ljude" i brojem "8372". U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici u 20 sati na Trgu republike u Beogradu paljenjem sveća. Na taj način će obeležiti 11. jul u Srbiji kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Vlasti Srbije ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Osude napad i pozivi na hitnu reakciju vlastiAmbasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat (Beckerath) izrazio je očekivanje da nadležni organi hitno reaguju kako bi počinioce priveli pravdi i osigurali da javni prostori budu bezbedni za sećanje i slobodno izražavanje. "Šokirani smo i zgroženi nasilnim napadom na pisca Vladimira Arsenijevića, upravo dok se pripremao za komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici", naveo je fon Bekerat na X. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji Milan Antonijević, najoštrije je osudio napad na Vladimira Arsenijevića. "U demokratskom društvu niko ne sme biti izložen nasilju ili zastrašivanju zbog svojih stavova, javnog angažovanja ili zalaganja za vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava, kao i za suočavanje sa ratnim zločinima", saopštio je na X-u. Dodao je da od nadležnih organa očekuje da hitno utvrde okolnosti ovog slučaja i preduzmu sve mere kako bi odgovorni bili procesuirani u skladu sa zakonom. "Društvo u kojem se ljudi plaše da javno iznesu svoje stavove nije društvo jednakih prava i ravnopravnosti. Zaštita bezbednosti svih građana, uključujući branioce ljudskih prava i aktiviste, predstavlja obavezu institucija i jedan od temelja demokratskog poretka", naglasio je Antonijević. Ambasada Velike Britanije u Srbiji takođe je izrazila nadu da će nadležni organi brzo reagovati, privesti pravdi napadače na Arsenijevića i ukloniti provokativne grafite koji su ispisani na mestu gde je trebalo da bude održan komemorativni skup za žrtve genocida u Srebrenici. "Duboko smo potreseni današnjim napadom na Vladimira Arsenijevića. Mirno obeležavanje sećanja na žrtve genocida u Srebrenica nikada ne bi smelo da bude izloženo nasilju", navela je britanska ambasada na X. Opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) osudio je napad na Arsenijevića. "Ovo nije izolovani incident, već posledica atmosfere koju godinama stvaraju poricanje genocida, istorijski revizionizam i nekažnjeno širenje nacionalističke mržnje", navedeno je. PSG je izrazio punu solidarnost sa Arsenijevićem i svima koji istrajavaju u očuvanju sećanja na žrtve. Predsednik opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine - Vojvođani (LSV) Bojan Kostreš osudio je "brutalni napad fašističkih huligana" na Arsenijevića, ocenjujući da "Srbija klizi u fašizam". On je naveo da je taj "kukavički čin" direktna posledica "atmosfere linča koju godinama kreira i održava režim Aleksandra Vučića". I opoziciona Demokratska stranka (DS) je osudila napad na Arsenijevića, optužujući vlast da snosi odgovornost. "Vladimir Arsenijević je napadnut zato što je pokušao da učini ono što istog dana, pred kamerama, čini i ministar u Vladi Srbije – da oda počast žrtvama Srebrenice", navedeno je. Usame Zukorlić, ministar bez portfelja zadužen za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost u Vladi Srbije, pešačio je u Maršu mira do Potočara gde je na godišnjicu genocida odata pošta žrtvama. Zukorlić je predsednik Stranke pravde i pomirenja iz Sandžaka, koja je deo vladajuće koalicije u Srbiji. I Srpski PEN centar osudio je fizički napad na Arsenijevića, navodeći da on predstavlja izraz "zlokobne atmosfere u podeljenom društvu u kojoj nekažnjivost nasilne retorike i političke prakse dovodi do otvorenog nasilja nad političkim neistomišljenicima". Poslanik opozicione Stranke slobode i pravde Branko Miljuš osudio je napad na Arsenijevića, navodeći da je to "proizvod višegodišnje kampanje mržnje i nasilja prema neistomišljenicima", saopštila je ta partija. "Kada je pre više od tri decenije pisao 'U potpalublju', Arsenijević nije ni slutio da će se Srbija zaista naći u sopstvenom potpalublju nasukana na Šešeljevu ideologiju i opasno udaljena od obala uređene i razvijene demokratije", kazao je Miljuš. Radikali lepe plakate kojima veličaju MladićaDesničarska Srpska radikalna stranka (SRS), čiji je lider Vojislav Šešelj osuđen pred Haškim tribunalom za progon Hrvata iz Vojvodine tokom 90-ih, saopštila je da obeležava "Dan oslobođenja srpske Srebrenice"." Radikali su objavili da su njihovi aktivisti širom Srbije lepili plakate "izražavajući zahvalnost" generalu Ratku Mladiću, nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske. Na tim plakatima se veliča Mladić, koga je Haški tribunal osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici 1995. U Memorijalnom centru u Potočarima do sada su ukopane 6.772 žrtve, oko 250 ubijenih pokopano je na drugim lokacijama prema željama njihovih porodica, dok se za više od 1.000 nestalih još uvek traga. Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da su zločini u Srebrenici predstavljali genocid.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Guterres poslao je poruku kojoj odaje počast sjećanju na više od 8.000 bosanskih muslimana, muškaraca i dječaka koji su izgubili živote u julu 1995. godine, kao i svim preživjelima i porodicama žrtava genocida u Srebrenici. Generalni sekretar je u svojoj poruci naglasio važnost očuvanja istine, suprotstavljanja negiranju genocida, te nastavka rada na pravdi, pomirenju i trajnom miru. "Namjera da se unište bosanski muslimani iz Srebrenice nije uspjela. Mi smo solidarni s preživjelima i porodicama žrtava, uključujući Majke Srebrenice, čija je hrabrost sačuvala ovu istinu pred svijetom", stoji u poruci Guterresa. Takođe se navodi da su "međunarodni sudovi su utvrdili da zločini počinjeni u Srebrenici predstavljaju genocide” te “potvrdili da je krivična odgovornost individualna i da se nikada ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, vjerskoj ili drugoj grupi". "Sjećanje na Srebrenicu znači zaštitu ovih istina od poricanja i revizionizma, traženje odgovornosti i prepoznavanje patnje svake žrtve. To također znači suočavanje s govorom mržnje i diskriminacijom, te obnavljanje naše odlučnosti da "nikad više" postane stvarnost za sve", navodi se. U zaključku poruke se kaže "neka sjećanje na Srebrenicu ojača našu posvećenost ljudskom dostojanstvu – danas i za generacije koje dolaze". U Srebrenici i okolnim mjestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.300 Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu donio je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid. Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Na doživotne zatvorske kazne osuđeni su, među ostalim, ratni predsjednik RS i komandant Vojske tog entiteta, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Sudija u Brazilu naložio je deportaciju Rusa koji je godinama gradio tajni "duboko prikriveni" identitet kako bi se infiltrirao u organizacije u Sjedinjenim Državama i Holandiji u ime ruske obavještajne službe. Nalog protiv Sergeja Čerkasova, objavljen 6. jula u službenom listu brazilske vlade, nije precizirao gdje će biti protjeran. Međutim, brazilski mediji su rekli da se očekuje da će biti vraćen u Rusiju. Američke vlasti, koje su 2023. godine podigle optužnicu protiv Čerkasova za špijunažu i prevaru, zatražile su njegovo izručenje Sjedinjenim Državama. Brazilski nalog za deportaciju izazvao je neuobičajeno oštre kritike američkog State Departmenta, koji je rekao da "potkopava našu zajedničku posvećenost borbi protiv stranog miješanja i zaštiti integriteta naših demokratskih institucija". Sudski nalog je prvi objavio BBC. Ova naredba je bila najnovija u zamršenom krivičnom slučaju koji je istakao problem, ali i uspjehe, ruskih obavještajnih agencija u pokušaju da ubace svoje operativce u zapadna društva. Čerkasov je prvobitno uhapšen u Holandiji 2022. godine, gdje se predstavljao kao brazilski postdiplomac po imenu Victor Muller Ferreira i tražio praksu u Međunarodnom krivičnom sudu. Brazil odbacuje zahtjev SAD za izručenje navodnog ruskog špijuna Sergeja ČerkasovaHolandske vlasti kažu da su spriječile infiltraciju ruskog špijuna u ICCNakon što se vratio u Brazil, američki istražitelji su otkrili da je Čerkasov takođe bio student na Školi za napredne međunarodne studije John Hopkins u Vašingtonu, školi poznatoj po obuci diplomata i obavještajnih oficira, kao i akademskog osoblja inostranih poslova. Brazilske vlasti su uhapsile Čerkasova, i pokrenule svoju istragu o prevari zbog kreiranja fiktivnog brazilskog identiteta. Kasnije je osuđen na pet godina zatvora. Vašington je zatražio njegovo izručenje na osnovu optužnice protiv njega u SAD. Rusija je takođe zahtijevala njegovo izručenje, navodeći neodređene optužbe za trgovinu drogom za koje su inostrani posmatrači sumnjali da su izmišljene kao pravni izgovor. U nalogu za deportaciju nije precizirano kada će Čerkasov biti izbačen iz zemlje, iako su brazilski mediji naveli da se očekuje da će se to dogoditi po završetku njegove kazne u Brazilu. Pitanje ruskih obavještajnih agenata koji godinama grade fiktivne identitete u zapadnim zemljama eksplodiralo je 2010. godine kada je FBI objavio hapšenje grupe od 10 ruskih agenata koji su živjeli mirnim, prigradskim životom u tajnosti, krijući svoje identitete, u nekim slučajevima, čak i od svoje djece. Slovenačke vlasti su 2022. godine uhapsile bračni par iz Rusije koji se predstavljao kao Argentinci nakon što su dobili dojavu od strane obavještajne agencije. Par, čija djeca nisu znala pravi identitet svojih roditelja, deportovan je u Rusiju 2024. godine u okviru velike razmjene zatvorenika o kojoj su pregovarali, a koja je uključivala i novinarku Radija Slobodna Evropa Alsu Kurmaševu, koja je bila zatvorena u svojoj zemlji, Rusiji.

Nekoliko hiljada učesnika "Marša mira" stiglo je u Potočare 10. jula predveče, nakon trodnevnog pješačenja. Oni su krenuli pješke iz Nezuka, pored Tuzle, na stotinu kilometara dug put kako bi odali počast žrtvama genocida počinjenog 1995. godine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN). Pješačili su istim stazama kojima su se Srebreničani u julu 1995. godine pokušavali probiti do slobodne teritorije u Tuzli ili Kladnju. Učesnici "Marša mira" 11. jula će prisustvovati obilježavanju godišnjice i kolektivnoj dženazi u mezarju Memorijalnog centra Srebrenica u Potočarima. "Marš mira" se održava od 2005. godine, a svake godine se broj učesnika povećava. Cilj manifestacije je izgradnja, unapređenje i njegovanje kulture sjećanja na genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. U Memorijalnom centru Potočari ove godine će biti ukopano 10 žrtava srebreničkog genocida. Najmlađa žrtva je Senad Jusić koji je rođen 1975. Nestao je u julu 1995. godine na području Bratunca, a njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 2022. godine. Najstarija žrtva je Ramo Dautović, rođen 1939. godine, a nestao je na području Zvornika. Do sada je u Memorijalnom centru ukopano 6.772 žrtava srebreničkog genocida, dok je oko 250 ubijenih sahranjeno na drugim lokacijama prema želji njihovih porodica. Za više od 1.000 ljudi iz Srebrenice i okolnih opština i dalje se traga. U Srebrenici i okolnim mjestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.300 Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu donio je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid. Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Na doživotne zatvorske kazne osuđeni su, među ostalim, ratni predsjednik RS i komandant Vojske tog entiteta, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.