Plakati s fotografijom Alije Izetbegovića, prvog predsjednika Predsjedništva Republike Bosne i Hercegovine, te porukom kojom se on povezuje sa zločinima nad Srbima, postavljeni su 19. oktobra u Istočnom Sarajevu. Bilbordi su postavljeni na nekoliko lokacija u Istočnom Sarajevu, koji se nalazi na teritoriji entiteta Republika Srpska (RS), na 23. godišnjicu Izetbegovićeve smrti. Izetbegović tokom života nije imao sudske procese niti optužnicu koja ga je teretila zločine tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine. Za sada nema informacija o tome ko je postavio plakate u entitetu RS, a gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić nije odgovarao na pozive Radija Slobodna Evropa (RSE) za razgovor o ovoj temi. Na plakatima je na ćirilici, te na engleskom jeziku, ispisana poruka "23 godine kasnije – krvave ruke nisu oprane smrću, niti su odgovorni za zločine nad srpskim narodom zaboravljeni". Polaganjem cvijeća na mezar Izetbegovića, u Sarajevu je obilježena 23. godišnjica njegove smrti, a tom prilikom upućene su poruke o važnosti očuvanja državnosti, nezavisnosti i teritorijalne cjelovitosti BiH. Alija Izetbegović bio je osnivač Stranke demokratske akcije (SDA), najveće bošnjačke političke stranke u BiH, a tokom rata u BiH i prvi predsjednik Predsjedništva Republike BiH. Sudjelovao je u mirovnim pregovorima, uključujući one koji su prethodili potpisivanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je 1995. godine zaustavljen rat u BiH. Nakon prvih višestranačkih izbora izabran je za predsjednika Predsjedništva BiH, a preminuo je 19. oktobra 2003. u 79. godini.

Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv poljskog državljanina Bartlomieja Wlodzimierza Krakowiaka, kojeg tereti za izazivanje narodnosne, rasne i vjerske mržnje, oštećenje ili rušenje vjerskih objekata te izazivanje opće opasnosti zbog događaja u Međugorju krajem jula ove godine. Prema navodima optužnice, Krakowiak je u noći između 27. i 28. jula na više vjerskih simbola u Međugorju ispisivao uvredljive i pogrdne poruke na bosanskom, engleskom i poljskom jeziku, koristeći crnu boju i sprej. Tužiteljstvo BiH navodi da su njegove radnje izazvale uznemirenost među svećenicima, vjernicima i hodočasnicima te grubo narušile dostojanstvo tog katoličkog hodočasničkog mjesta. Optužnica ga također tereti da je 28. jula u ranim jutarnjim satima pokušao zapaliti platno na vanjskom oltaru Crkve svetog Jakova u Međugorju. Nakon što se platno nije zapalilo jer je bilo izrađeno od nezapaljivog materijala, navodi se da je benzinom polio inventar oltara i izazvao požar. Prema optužnici, pričinjena je materijalna šteta od 130.767 KM. Za djela za koja se tereti predviđene su zatvorske kazne u rasponu od tri mjeseca do osam godina. Krakowiak je javnosti u Poljskoj ranije bio poznat po svom hodočašću upravo u Međugorje. Katolički mediji u toj zemlji objavljivali su njegove ispovijesti o borbi s ovisnostima, depresijom i problemima sa zakonom, koje je povezivao s kasnijim vjerskim obraćenjem. Prema ranijim objavama i njegovim javnim istupima, 2017. godine prepješačio je oko 1.300 kilometara od Varšave do Međugorja, putovanje koje je opisivao kao prekretnicu u svom životu. Nakon dolaska u hercegovačko svetište gostovao je na brojnim vjerskim tribinama i susretima u Poljskoj, gdje je svjedočio o svom iskustvu i značaju Međugorja za njegovu promjenu života. Međugorje je jedno od najpoznatijih katoličkih hodočasničkih odredišta u Evropi. Međunarodnu prepoznatljivost steklo je nakon tvrdnji šestero djece iz 1981. godine da im se ukazala Djevica Marija. Vatikan je u septembru 2024. odobrio javno štovanje i organizirana hodočašća u Međugorje, ali se nije izjasnio o natprirodnom karakteru navodnih ukazanja.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić objavio je da je na njegovom telefonu pronađen špijunski softver. "Špijunski softver 'Pegasus' u mom telefonu još je jedan pokušaj zastrašivanja u nastojanju da se spreči svaki kritički stav i javno delovanje", naveo je Đokić u pisanoj izjavi i od nadležnih zatražio hitnu istragu. Prisusustvo špijunskog softvera u telefonu rektora, koji je podržao studentske proteste, a potom i izlazak studentskog pokreta na parlamenarne izbore 25. oktobra, potvrdila je zajednička forenzička analiza organizacije "Citizen Lab" iz Kanade i Share Fondacije iz Srbije. Portal BBC na srpskom preneo je 19. oktobra da je, uz Đokića, i viši tužilački saradnik Rade Bajić, koji je radio na slučaju "Generalštab", tokom avgusta od kompanije Epl primio obaveštenja o napadima. Forenzičke analize su u toku, a ova obaveštenja sa visokim stepenom pouzdanosti upućuju da je i njegov telefon bio zaražen šijunskim softverom, piše BBC. Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa (RSE) povodom navoda o nezakonitom prisluškivanju. Rektor Đokić je u pisanoj izjavi naveo da nije reč samo o napadu na njega, već i o ugrožavanju privatnosti podataka, te njegovih kontakata i komunikacije. "Time su svi oni takođe meta zloupotrebe nadzornih tehnologija", ocenio je Đokić. Ovo nije prvi slučaj u kojem opozicija, aktivisti, novinari i kritičari vlasti u Srbiji ukazuju da su žrtve nezakonitog nadzora. Nezavisna forenzička analiza domaćih i međunarodnih stručnjaka potvrdila je početkom septembra da su se na meti špijunskih softvera našli opozicioni političari i predstavnici studentskog pokreta. Tada je potvrđeno najmanje 14 slučajeva upotrebe nezakonitih softvera za prisluškivanje od početka 2026. Opozicija i studenti su tada za prisluškivanje optužili vlast, predvođenu bivšim predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok su državni funkcioneri odbacili optužbe da su oni špijunirali svoje oponente. Optužbe je tada odbacila i BIA, koja je navode o špijuniranju opisala kao "običan trivijalni senzacionalizam". Špijunski softver "Pegsus", izraelske kompanije NSO je napredni spajver koji ne zahteva nikakvu interakciju korisnika. Odnosno, korisnik ne mora ništa da klikne ili da uradi, kako bi se na njegovom telefonu instalirao špijunski softver. Spajver može da pristupi svim podacima na uređaju - porukama, kontaktima, fotografijama, sadržaju aplikacija. Može i da tajno snima ekran uređaja, kao i da sam aktivira mikrofon ili kameru. Upotreba takvih softvera je nezakonita. Prema navodima kompanije NSO, njegovi kupci ne mogu biti pojedinci, već samo države i njihovi bezbednosni aparati. Kompanija NSO se do sada nije oglašavala povodom poslednjih optužbi o nezakonitom prisluškivanju u Srbiji. Sredinom 2025. na upit organizacije Amnesty International, NSO nije potvrdio da je Srbija njegov klijent, niti da je Pegasus korišćen za nelegalno prisluškivanje. Kompanija je tada navela da ne komentariše konkretne ili bivše klijente, pozivajući se na obavezu čuvanja poverljivosti.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron izrazio je u obraćanju u nedelju, 18. oktobra "gnjev" i "stid" javnosti zbog nereda i pljački tokom protesta širom zemlje, organizovanih zbog rasta troškova života i loših uslova u školama. Uhapšeno je najmanje 2.400 ljudi. Macron se, poput drugih vladinih zvaničnika, osvrnuo na uzroke nasilja, pripisujući veliki dio odgovornosti aktivistima krajnje ljevice i optužujući ih za napade na policiju i javne objekte s ciljem izazivanja haosa. "Oni koji su pljačkali moraće da plate štetu, a oni koji su pokušali da sruše Republiku snosiće odgovornost", rekao je Macron u televizijskom obraćanju naciji. Francuski predsjednik je prethodno održao hitan sastanak sa visokim državnim zvaničnicima, dan nakon što su maskirane grupe podmetale požare i napadale zgrade gradskih uprava u nekoliko gradova. U nedelju su u Parizu izbile nove tenzije kada se uz veliko prisustvo policije na Trgu Republike ponovo okupio veliki broj demonstranata. Policija je upotrebila suzavac dok su u tom dijelu grada povremeno izbijale tenzije, a manje grupe ljudi pokušavale su da zapale bicikle i kante za smeće. Prema procjenama vlasti, u subotnjim protestnim šetnjama učestvovalo je oko 550.000 ljudi, dok organizatori navode brojku od 800.000. Demonstranti su se odazvali pozivu sindikata, studentskih organizacija i aktivista koji se nadaju oživljavanju pokreta "žutih prsluka", nastalog 2018. godine kao reakcija na socijalnu nepravdu. Vlada je za nasilje okrivila, kako je navela, ultralevičarske grupe, kao i kriminalce za koje tvrdi da su podstakli pljačke. Jedan demonstrant je preminuo u subotu nakon što je doživio srčani zastoj tokom demonstracija u Parizu. Policija je širom Francuske uhapsila 2.400 ljudi, dok je gotovo 1.000 policajaca povrijeđeno, izjavio je francuski ministar unutrašnjih poslova Laurent Nunez. Dok su stotine hiljada ljudi u subotu mirno protestovale širom Francuske, nasilne ekstremne grupe su napadale javne objekte, pljačkale luksuzne butike i supermarkete, kao i policijska vozila i službenike. Marine Le Pen, liderka krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje i vodeća kandidatkinja uoči predsjedničke kampanje sljedeće godine, takođe je pozvala na smirivanje situacije, ističući da Francuska ne smije da se navikne na prizore zemlje koja je uništavana, zlostavljana i pljačkana. "Nasilje nije mišljenje. Uništavanje nije vid izražavanja. A haos ne može biti program za Francusku", rekla je ona u video-obraćanju. Jean-Luc Melenchon, predsjednički kandidat krajnje ljevičarskog pokreta Nepokorena Francuska, izjavio je da Macron mora da odgovori na zahtjeve srednjoškolaca koji protestuju. Ministar ekonomije Roland Lescure obećao je u nedelju podršku vlasnicima preduzeća koji su pretrpjeli gubitke. "Oni koji uništavaju imovinu snosiće troškove, popraviti štetu i odgovarati za svoju namjeru da posiju haos", naveo je Lescure u saopštenju. Masovni protesti u Francuskoj često su praćeni nasiljem na marginama inače mirnih povorki, što dovodi do sukoba sa policijom. Broj uhapšenih, o kojem je saopšteno u nedelju, približio se cifri od gotovo 2.000 ljudi, koliko ih je širom zemlje bilo privedeno tokom jednog dana protesta "žutih prsluka" u decembru 2018. godine. Izvor: Reuters

Američki državni sekretar Marco Rubio izjavio je, tokom susreta sa zvaničnicima iz Centralne Azije u Uzbekistanu, da će Vašington nastaviti napore na okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, upozoravajući da postoji rizik od eskalacije sukoba izvan granica te dvije zemlje. Obraćajući se novinarima u Samarkandu 19. oktobra, Rubio je stao u odbranu zalaganja predsjednika Donalda Trumpa za pregovore sa Moskvom i Kijevom, priznao da je napredak ograničen i naveo da Vašington ostaje otvoren za svaku priliku koja bi mogla dovesti do postizanja sporazuma. "Niko ne pobjeđuje u tom ratu", rekao je Rubio. "Ljudi svakodnevno ginu. Svakodnevno dolazi do eksplozija. Svakodnevno se stvari uništavaju". Rubijeva posjeta, tokom koje je u Uzbekistan doputovalo gotovo 300 predstavnika američkih poslovnih krugova, takođe je ukazala na napore Vašingtona da proširi ekonomske veze sa Centralnom Azijom, regionom u kojem je Kina postala vodeći trgovinski partner, dok Rusija zadržava dugogodišnje bezbjednosne i ekonomske veze. Na sastanku sa ministrima inostranih poslova Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana u okviru formata "C5+1", Rubio je izjavio da SAD žele da ojačaju svoje prisustvo, a da pritom od vlada u regionu ne zahtijevaju da biraju stranu između suparničkih sila. Upitan o navodima da je ruski predsjednik Vladimir Putin predložio sastanak sa Trumpom i kineskim predsjednikom Si Đinpingom radi razgovora o okončanju rata, Rubio je rekao da je bilo razgovora o mogućem susretu, ali da, prema njegovom saznanju, još nisu utvrđeni svi detalji. Rubio je istakao da je Trump i dalje posvećen okončanju sukoba, dodajući da će Vašington nastaviti da ispituje mogućnosti za pregovore, uprkos tome što do sada nije bilo napretka. "Ovo nije krivični postupak", rekao je Rubio odgovarajući na pitanje kakve dokaze administracija posjeduje da je Putin ozbiljan u namjeri da vodi mirovne pregovore. "Ovdje je riječ o diplomatiji, a u diplomatiji se uvijek nastavlja sa pokušajima". Naglasio je da će konačan dogovor zavisiti od spremnosti obje strane na ustupke. Rubio: Opasnosti koje prevazilaze granice UkrajineRubio je takođe branio odluku administracije da na 60 dana suspenduje određene sankcije, objasnivši da je cilj bio da se pregovorima koji su u toku, sa Rusijom i Ukrajinom, pruži šansa za postizanje rezultata. Ukazao je na sve veće ljudske žrtve i ekonomske posljedice rata, pozivajući se na Trumpovu tvrdnju, koju je više puta iznosio, da u borbama svakog mjeseca strada čak 25.000 ljudi. Rubio je upozorio da ovaj sukob nosi opasnosti koje prevazilaze granice Ukrajine i Rusije, posebno kada je riječ o Istočnoj Evropi. Naveo je da bi incidenti poput ometanja dronova putem elektronskog ratovanja, neuspjelih sabotaža i drugih događaja mogli da prouzrokuju štetu u susjednim zemljama, pa čak i da dovedu do šireg sukoba. SAD žele da se rat okonča, kako zbog njegovih razornih posljedica, tako i zbog rizika od dalje eskalacije, dodao je Rubio. Upitan o tvrdnji ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da je Vašington privremeno obustavio dio razmjene obavještajnih podataka sa Kijevom, prije nego što ju je ponovo uspostavio, Rubio je rekao da nikakvog prekida nije bilo. "Ne znam odakle mu te informacije, niti zašto to govori medijima", rekao je Rubio. Takođe je odbio da komentariše navode da Ukrajina nije dobila upozorenje prije nego što su ruske balističke rakete pogodile Kijev, rekavši da nije upoznat sa detaljima tog incidenta. Potvrdio je da su američki zvaničnici ranije ispitivali softverski problem u sistemu za rano upozoravanje koji koristi Ukrajina. Rubio je naveo da Vašington nije promijenio svoje diplomatsko prisustvo u Kijevu, iako bezbjednost američkih diplomata i objekata ostaje predmet zabrinutosti. Na pitanje da li su odnosi između administracija Trumpa i Zelenskog suštinski narušeni, Rubio je odgovorio da je prioritet Vašingtona okončanje rata. Potvrdio je da Ukrajina želi da proširi upotrebu satelitskog komunikacionog sistema Starshield, kojim upravlja američko Ministarstvo odbrane, za izvođenje napada izvan ukrajinske teritorije. Odbio je da detaljnije govori o tim pregovorima. SAD teže nadmetanju sa KinomRubijeva posjeta takođe je istakla ambiciju Vašingtona da ojača svoje ekonomsko prisustvo u Centralnoj Aziji, gdje je Kina glavni trgovinski partner svih pet država regije. Kineske kompanije su sklopile poslove koji se tiču regionalnih energetskih resursa i mineralnih sirovina, dok Rusija ostaje povezana sa ovim regionom putem naftovoda i gasovoda, bezbjednosnih aranžmana i migracije radne snage. Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je vlade zemalja Centralne Azije da diverzifikuju svoje međunarodne odnose. Upitan na koji način SAD namjeravaju da se takmiče sa Kinom, Rubio je rekao da Vašington traži fer priliku za američke kompanije, a ne zahtijeva od vlada u regionu da prekinu postojeće veze. "Nije riječ o tome da dođemo ovdje i kažemo: 'Prestanite da razgovarate sa nekim drugim' ili 'Prestanite da sarađujete sa nekom drugom zemljom'", rekao je on. Rubio je naveo da je američka delegacija došla kako bi identifikovala mogućnosti za investicije i trgovinu, te da se očekuje objavljivanje sporazuma vrijednih više milijardi dolara. Uzbekistan, dodao je, želi da održi odnose sa više različitih sila. "Žele da budu prijatelji sa svima", rekao je Rubio o uzbekistanskoj vladi. "Žele da imaju odnose sa svima". Opisao je Uzbekistan kao ključnog regionalnog aktera, ukazujući na broj stanovnika, ekonomski razvoj i turistički potencijal te zemlje. Rubio je naveo da godišnji privredni rast od gotovo osam procenata, koji ova zemlja bilježi, pruža značajne mogućnosti za dalju saradnju. Takođe je pozvao na snažnije angažovanje SAD u Centralnoj Aziji, ističući da taj region tokom protekle dvije decenije nije dobio pažnju kakvu zaslužuje od strane američkih kreatora politika. Prema Rubijevim riječima, cilj posjete bio je postavljanje temelja za dugoročniju saradnju, a ne samo sklapanje niza trenutnih komercijalnih sporazuma. Ključne sirovine i energetska bezbjednostRubio je takođe naglasio važnost diversifikacije globalnih lanaca snabdijevanja, posebno kada je riječ o ključnim sirovinama koje se koriste u naprednim tehnologijama i industrijama. "Jednostavno nije pametno da cio svijet zavisi od jednog mjesta za 100 odsto bilo čega", rekao je on, ističući da prevelika zavisnost od jednog dobavljača čini zemlje ranjivim na političke tenzije i poremećaje. Zemlje koje posjeduju ključne sirovine i imaju kapacitete za njihovu preradu, dodao je, imaju ekonomski interes da te resurse razvijaju na odgovoran način. Vašington je zainteresovan za partnerstva koja bi mogla da donesu korist lokalnim ekonomijama, istovremeno diversifikujući izvore snabdijevanja za američku i globalnu industriju. Kada je riječ o energetici, Rubio je branio odluku administracije da odobri izuzeća od sankcija koja se tiču isporuka ruske nafte, odbacujući sugestiju da te mjere znače da je Vašington promijenio svoj stav o kupovini ruskih energenata. Rekao je da se prilikom donošenja odluka moraju uzeti u obzir globalne cijene, dostupnost energenata i ekonomske prilike u pojedinim zemljama, uključujući i njihovu sposobnost da pronađu alternativne dobavljače. "Američka inostrana politika nije određena isključivo ratom u Ukrajini", rekao je Rubio, dodajući da su važni i bilateralni odnosi, kao i širi ekonomski aspekti. Naveo je da je Vašington blizu postizanja trgovinskog sporazuma sa Indijom, što je još jedan faktor koji administracija uzima u obzir dok pokušava da pronađe ravnotežu između energetske politike i geopolitičkih prioriteta. Rubio podržava ukidanje amandmana Jackson-VanikRubio je takođe izrazio podršku ukidanju amandmana Jackson-Vanik, trgovinskog ograničenja iz doba Hladnog rata koje i dalje predstavlja dugotrajan problem u odnosima sa pojedinim bivšim sovjetskim republikama. Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto taj amandman još uvijek nije ukinut, Rubio je odgovorio da odluka o tome zavisi od Kongresa, iako administracija podržava uklanjanje tih ograničenja. "Mi smo za njegovo ukidanje", rekao je on, dodajući da je administracija pozvala zakonodavce da djeluju. Rubio je napomenuo da je podršku ukidanju izrazio još tokom saslušanja u Senatu, te dodao da se i neki članovi Kongresa zalažu za taj potez. "Kongres jednostavno još nije stigao time da se pozabavi, ali se nadamo da će to učiniti", rekao je on. Ovaj amandman, usvojen 1974. godine, uslovljavao je normalne trgovinske odnose sa određenim zemljama sa netržišnom ekonomijom pitanjima prava na emigraciju i drugim uslovima. Iako je prvobitno bio usmjeren protiv sovjetskih ograničenja na emigraciju Jevreja, on je nastavio da utiče na trgovinsku politiku SAD prema državama nastalim nakon raspada Sovjetskog Saveza. Ukidanje ovog amandmana uklonilo bi dugotrajnu prepreku za bliže ekonomske odnose i pomoglo naporima Vašingtona da proširi poslovne veze sa Centralnom Azijom. Rubiov raspored u Samarkandu obuhvatao je sastanke sa ministrima inostranih poslova pet zemalja Centralne Azije, razgovore sa predsjednikom Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevim, kao i susrete sa predstavnicima američke poslovne zajednice. Takođe je obišao trg Registan, istorijsko obilježje na Putu svile koje simbolizuje viševjekovnu ulogu Samarkanda kao trgovinskog raskršća. Posjeta je prethodila Rubijevom planiranom putovanju u Indiju, gdje su, prema riječima američkih zvaničnika, pregovori o bilateralnom trgovinskom sporazumu bili pri kraju.

Albanski premijer Edi Rama izjavio je da maskirane osobe koje su učestvovale u nasilnim sukobima tokom proteklih nekoliko dana ne predstavljaju studente niti njihove zahtjeve za boljim uslovima obrazovanja. Tokom sastanka sa zvaničnicima državne policije u ponedeljak, 19. oktobra, Rama je rekao da su se protesti pretvorili u talas nasilja koji, prema njegovim riječima, više nije povezan sa nezadovoljstvom vladom. "Ovo nije pobuna za obrazovanje", rekao je Rama, optužujući nasilne demonstrante za napade na policiju, institucije i privredne objekte. Isključio je mogućnost pregovora sa onima koji pribjegavaju nasilju, dok je dan ranije tvrdio da iza nemira stoje i strani uticaji. Pomenuo je Rusiju i Iran, ali nije iznio nikakve javne dokaze koji bi potkrijepili njihovu umiješanost. Protesti, koje su prvobitno pokrenuli studenti zbog nezadovoljstva obrazovnim sistemom, nedostatka prilika za zapošljavanje i korupcije, prerasli su u širi pokret protiv vlade. Šta se dogodilo u nedelju u Tirani?Protest održan 18. oktobra, šesti u nizu, počeo je oko podneva ispred Ministarstva prosvjete, gdje su studenti, srednjoškolci i drugi građani traže ostavku premijera. Dio demonstranata se potom uputio ka Trgu Skenderbeg i drugim institucijama u centru Tirane. Demonstranti su na policijske snage bacali kamenje, pirotehnička sredstva i molotovljeve koktele, na šta je policija odgovorila suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima. Sukobi su se proširili na nekoliko dijelova glavnog grada, a zabilježeni su požari i oštećenja na javnim objektima, uključujući Ministarstvo infrastrukture i energetike, kao i jednu policijsku stanicu. Napetosti su takođe izbile u blizini sjedišta dviju glavnih političkih stranaka: vladajuće Socijalističke partije i opozicione Demokratske partije. Prema izvještajima albanskih medija, Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je do nedelje u devet sati uveče 28 osoba, među kojima su bili policajci, demonstranti, slučajni prolaznici i jedan medijski radnik, zatražilo ljekarsku pomoć u dvije bolnice. Usljed nastalih tenzija, Rama je otkazao zvaničnu posjetu Beču, planiranu za 19. oktobar, tokom koje je trebalo da se sastane sa austrijskim kancelarom Christianom Stockerom. Kako su protesti počeli?Najnoviji talas protesta počeo je 13. oktobra, podstaknut nezadovoljstvom studenata troškovima obrazovanja, uslovima na univerzitetima i nedostatkom ekonomskih perspektiva. Međutim, zahtjevi su se ubrzo proširili daleko izvan pitanja vezanih za obrazovanje. I drugi građani su se pridružili protestima, izražavajući nezadovoljstvo zbog troškova života, korupcije i načina na koji se zemljom upravlja. Protesti su dobili na zamahu u atmosferi nezadovoljstva, koja je djelimično podstaknuta ranijim protivljenjem projektu luksuznog turizma povezanom sa Jaredom Kushnerom, zetom američkog predsjednika Donalda Trumpa. Tokom protekle nedelje, protesti su se proširili i na druge gradove u Albaniji, dok su se sukobi sa policijom intenzivirali. Prema navodima novinske agencije Reuters, do nedelje su vlasti podnijele krivične prijave protiv 388 osoba u vezi sa protestima. Stotine ljudi je privedeno, dok je sedam policajaca suspendovano sa dužnosti dok traje istraga o navodima o prekomjernoj upotrebi sile. Pokretu, međutim, nedostaje jedinstven politički predstavnik. Pojedini demonstranti izrazili su nezadovoljstvo ne samo vladom, već i tradicionalnom opozicijom. Međunarodne reakcijeEskalacija nasilja izazvala je reakcije Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Država. Evropska komisija osudila je napade na institucije i uništavanje imovine, istovremeno ističući pravo građana na mirne proteste. Predstavnici EU pozvali su vlasti da postupaju u skladu sa zakonom i da koriste srazmernu silu. Američka ambasada u Tirani pozvala je na uzdržanost i izbjegavanje nasilja, dok su pojedini američki zakonodavci, uključujući Joea Wilsona i Keitha Selfa, izrazili zabrinutost zbog situacije i zatražili da se poštuju prava demonstranata. Ovi događaji se odvijaju u trenutku kada Albanija nastoji da ubrza proces pristupanja EU, pri čemu je vlada postavila cilj da zemlja postane članica bloka do 2030. godine. Rama je iznio stav da bi nasilni protesti mogli da ugroze taj proces. Šta slijedi?Rama, koji je na vlasti od 2013. godine i koji je na parlamentarnim izborima 2025. osvojio četvrti mandat, nije dao nikakve naznake da će uvažiti pozive na svoju ostavku. U međuvremenu, demonstranti su nagovijestili da će nastaviti sa mobilizacijom, mada ostaje nejasno da li ovaj pokret može da održi brojnost učesnika i formuliše zajedničke zahtjeve koji prevazilaze samo odlazak premijera. Eskalacija nasilja takođe je pojačala pritisak za sprovođenje istrage o napadima na policiju i državne institucije, kao i o navodima da je protiv demonstranata upotrijebljena prekomjerna sila.

Predsjednik Donald Trump branio je svoju odluku da odustane od uvođenja sveobuhvatnih sankcija Rusiji, objašnjavajući to kao pokušaj da se Moskva zadrži za pregovaračkim stolom. Ova odluka naišla je na oštre kritike iz Kijeva, kao i od strane pojedinih američkih zakonodavca, koji smatraju da se time Kremlju šalje pogrešna poruka. Kasno uveče 16. oktobra, Trump je potpisao izvršnu uredbu kojom se obustavljaju nove sankcije, predviđene zakonom koji nosi ime pokojnog američkog senatora Lindseyja Grahamma, inače snažnog zagovornika Ukrajine. Ovaj potez uslijedio je samo nekoliko dana nakon što je Trump odobrio privremeno ublažavanje sankcija na ruski dizel. Trump je prošlog mjeseca potpisao taj zakon na insistiranje zakonodavca koji žele da izvrše pritisak na Moskvu zbog sveopšte invazije na Ukrajinu, započete u februaru 2022. godine. Međutim, nedavne mjere ublažavanja sankcija izazvale su oštre kritike sa raznih strana; pojedini tvrde da Trump time pruža priliku Kremlju da finansira svoju ratnu mašineriju – optužba koju je predsjednik odbacio. "U procesu sam pregovaranja o miru u ratu između Rusije i Ukrajine i ne želim da učinim ništa što bi, na nepromišljen način, udaljilo Rusiju od pregovaračkog stola", napisao je Trump 18. oktobra na društvenoj mreži Truth Social. Okončanje ruskog rata protiv Ukrajine postalo je prioritet za Trampa na početku njegovog aktuelnog mandata u januaru 2025. godine, ali stavovi Kijeva i Moskve u pregovorima ostaju veoma udaljeni, zbog čega su razgovori zapali u ćorsokak. Kremlj ne nudi nikakve ustupke, više puta odbija pozive na potpuni prekid vatre i ostaje pri svojim zahtjevima – koji, između ostalog, uključuju rusku kontrolu nad teritorijama koje Moskva nije uspjela da zauzme u borbama. Usljed ovog zastoja, obje strane su intenzivirale napade. Moskva žestoko granatira Kijev i druge velike gradove, gađajući energetsku infrastrukturu i nanoseći ozbiljna oštećenja komunalnim sistemima u trenutku kada se Ukrajina priprema za zimu. Prema riječima gradonačelnika Vitalija Klička, kasno uveče 18. oktobra na Kijev je ispaljeno nekoliko balističkih raketa, pri čemu je pogođena i zgrada jednog medicinskog centra; Kličko je naveo da je u napadu poginula najmanje jedna osoba. Kao odgovor, ukrajinske oružane snage gađale su ruska postrojenja za preradu nafte, nastojeći da tako ometaju ruske vojne operacije. Ti napadi su razbjesnili Trumpa, čija se Republikanska stranka nalazi u neizvjesnoj borbi za kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom, i to u trenutku kada rast cijena goriva izaziva nezadovoljstvo među mnogim glasačima. Trump je takođe okrivio svog ukrajinskog kolegu, Volodimira Zelenskog, za nedostatak spremnosti da se okonča ruski rat protiv njegove zemlje, tvrdeći da on "ne želi da okonča ovaj rat, a vjerovatno to nikada nije ni želio". Zelenski je upozorio na teške posljedice po Ukrajinu ukoliko izostane podrška SAD. "Ako Sjedinjene Države stanu na stranu Rusije, naravno da nećemo pobijediti", rekao je Zelenski 18. oktobra u emisiji Meet the Press na televiziji NBC. "Želimo da imamo povjerenja u njega i nadam se da će promijeniti svoje odluke... Jer smatram da su to sve greške koje nam neće pomoći. A neće pomoći ni Sjedinjenim Državama". Dodao je da je razmjena obavještajnih podataka, za koju je Ukrajina ranije ove nedelje navela da je bila prekinuta, sada, po svemu sudeći, ponovo uspostavljena. "Veoma smo zahvalni na tome", rekao je Zelenski. "Sada funkcioniše". Prije nedelju dana, kada je Trump na društvenim mrežama jednostrano najavio "energetsko primirje", činilo se da Zelenski podržava obustavu napada, ali je napomenuo da očekuje da isto učini i Moskva. Međutim, s obzirom na to da su ruski napadi na ukrajinske energetske objekte nastavljeni, ukrajinski predsjednik je izjavio da je Kijev "završio" sa jednostranim obustavljanjem dejstava. Nije bilo naznaka da je Moskva podržala primirje koje je najavio Trump. Putin, koji je, prema navodima ruskih medija, ranije tokom nedelje posjetio jedno komandno mjesto, naredio je ruskoj vojsci da nastavi sa "masovnim i koordinisanim" napadima na ciljeve u Ukrajini. Moskva je ranije pokušavala da izvrši pritisak na Kijev kako bi ga primorala da prihvati njene beskompromisne zahtjeve, napadajući energetsku infrastrukturu te zemlje i ostavljajući hiljade ljudi bez grijanja ili struje u uslovima ledenih temperatura. Trumpovo ublažavanje sankcija naišlo je na kritike mnogih zakonodavaca iz obe stranke u Sjedinjenim Državama, kao i međunarodnih partnera Ukrajine. Dok su zvaničnici Trumpove administracije, uključujući američkog ministra finansija Scotta Bessenta, branili poteze predsjednika, republikanski zakonodavac Don Bacon izjavio je da će odluke koje idu u prilog Kremlju "ostati zabilježene kao veoma sramotno poglavlje u istoriji SAD". Najnoviji Trumpovi komentari ukazali su na rastuće tenzije između Vašingtona i Kijeva povodom pristupa administracije prema Rusiji. Zelenski je prethodno saopštio da je razgovarao sa američkim izaslanicima Steveom Witkoffom i Jaredom Kushnerom. Dodao je da Ukrajina i Sjedinjene Države "pripremaju naredne korake u diplomatiji" i da njegova zemlja ostaje "spremna za konstruktivan i iskren rad, usmjeren ka postizanju stvarnog rezultata". "Mir se postiže samo snagom i saradnjom izgrađenom na povjerenju", naveo je Zelenski u objavi na društvenim mrežama povodom tih razgovora. "Činimo sve što je do nas da se to ostvari, kao i da osiguramo da pozicija Amerike bude snažna i da doprinese približavanju mira. Mira koji svi, osim Rusije, čekaju već četiri i po godine".

Ukrajinski zvaničnici oštro su kritikovali odluku američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o izuzećima na planirane sankcije Rusiji, navodeći da to "šalje pogrešnu poruku agresoru" i "pomaže samo Rusima". Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) rekao je da je administraciji potrebno do 60 dana da proceni potencijalni ekonomski uticaj sankcija i carina, dok je Bela kuća tvrdila da bi njihovo trenutno uvođenje moglo da ometa napore za pregovore o mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine. "Ako Rusi pozdravljaju jučerašnje odluke u SAD, one se sigurno ne radi o efikasnom pritisku da se okonča rat", napisao je u subotu na X ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha. "Neodlučnost šalje pogrešan signal agresoru. Ona samo produžava rat". On je dodao da je "Lindzi Grem (LIndsay Graham) to dobro razumeo", misleći na pokojnog republikanskog senatora po kome je nazvan zakon o sankcijama Rusiji i Iranu. Grem, koji je preminuo 11. jula, bio je istaknuti pristalica Ukrajine u američkom Kongresu. Zakon je usvojen u Kongresu uz ogromnu dvostranačku podršku i Tramp ga je potpisao u septembru. Međutim, u izvršnoj naredbi potpisanoj kasno u petak, Tramp je naveo da je izuzimanje tih mera u nacionalnom interesu SAD. Naredba je doneta samo dva dana pre nego što je paket sankcija trebalo da stupi na snagu u nedelju. Ovaj potez izazvao je oštre kritike pristalica Ukrajine i članova Kongresa iz obe partije koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da ukidanje sankcija "definitivno pomaže samo Rusima". "Odluka da se sve ovo poništi, da se sve to blokira, deluje mi pogrešno", napisao je u subotu na X Zelenski. Zakon je osmišljen da administraciji pruži dodatnu prednost nad ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tako što će odobriti carine do 100 odsto za glavne kupce ruske nafte i gasa, uključujući Kinu i Indiju, i predvideti sankcije za ruske zvaničnike, finansijske institucije i takozvanu flotu tankera u senci koja se koristi za zaobilaženje postojećih ograničenja. Rubio je u subotu branio odluku Bele kuće o izuzećima za nove sankcije Rusiji, rekavši da je Vašingtonu potrebno vreme da proceni ekonomske posledice dodatnih kazni, jer sukobi u nekoliko regiona opterećuju globalno snabdevanje energijom. U obraćanje novinarima u Bazi Endruz pre nego što je krenuo na seriju diplomatskih i trgovinskih razgovora u Centralnoj Aziji, Rubio je branio napore administracije da uravnoteži pritisak na Moskvu s brigama za ekonomiju. Izuzeća su usledila posle sporazuma o dizelu koji je Tramp objavio s Rusijom 9. oktobra, a koji je izazvao kritike da Vašington daje prioritet domaćim cenama goriva u odnosu na napore da zaustavi rat Kremlja protiv Ukrajine. Zelenski je rekao da su izuzeća nesrećna odluka o odustajanju od sankcija u vreme kada je "potreban pritisak". "U vreme kada su Rusi izvršili tako masovni napad na naš energetski sektor, u Americi je nažalost doneta odluka da se potpuno ignoriše Zakon Lindui Grem koji je trebalo da nametne istinski efikasan pritisak na Rusiju da okonča ovaj rat", napisao je Zelenski na X. "Rusija pokušava da izazove nestanak struje u Ukrajini – neposredno pre zime", rekao je on. "Rusija pokušava da ostavi milione naših ljudi bez struje i grejanja. Potreban je pritisak da se ovo zaustavi. Obustava sankcija SAD, ublažavanje pritiska na agresora, finansijske nagrade za Putina – sve ga to samo podstiče da nastavi da napada". Visoki izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina, s druge strane, pohvalio je izuzeća kao "zaista istorijski trenutak". Kiril Dmitrijev, koji je na čelu ruskog suverenog fonda bogatstva, napisao je na X kasno u petak da "ekonomska saradnja između Rusije i SAD služi interesu obe nacije". Energetski troškovi komplikuju sankcije RusijiRubio je rekao da je administraciji potrebno 60 dana da proceni efekte sankcija i carina, uključujući njihov potencijalni uticaj na zemlje poput Indije, koja se i dalje značajno oslanja na ruske energente uprkos naporima da diversifikuje svoje snabdevanje. Kao faktore koji vrše pritisak na globalna energetska tržišta, on je ukazao na poremećaje koji uključuju Iran, Ormuski moreuz, napade jemenskog pokreta Huti i rat između Rusije i Ukrajine. "Ovi sukobi širom sveta počinju da se sudaraju jedan s drugim", rekao je Rubio. SAD plaćaju veće cene nego što su želele, rekao je on, dok se neke druge zemlje približavaju krizi zbog cena i dostupnosti energenata. Rubio je takođe branio sporazum administracije s Rusijom o dizelu – koji je Zelenski nazvao "poklonom" Putinu – tvrdeći da bi gorivo stiglo na međunarodna tržišta bez obzira na to da li bi ga SAD kupile. "Jedina razlika je koliko bi ga Sjedinjene Države dobile", rekao je on. Energetski analitičari su doveli u pitanje da će sporazum značajno sniziti cene za američke potrošače, upozoravajući da bi ublažavanje ograničenja moglo da pruži Moskvi značajne ekonomske koristi. Izuzeće blokira dodatne sankcije i carine koje je Kongres odobrio kako bi obeshrabrio glavne kupce ruske nafte i gasa, iako postojeće sankcije ostaju na snazi. Odluka je naišla na oštre kritike obe partije. Republikanski senator Tom Tilis (Thom Tillis) rekao da je "više nego neodgovorna", dok je senator Džon Kornin (John Cornyn) naveo da bi pokojni senator Grem "bio užasnut". Članovi Kongresa iz Demokratske partije takođe su optužili Trampa da pomaže Rusiji u finansiranju njenog rata.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u nedelju da su ruski napadi bili usmereni na električne trafostanice u više regiona, zbog čega su desetine hiljada domaćinstava ostala bez struje, dok su ukrajinski i ruski zvaničnici prijavili smrti civila posle noćnih napada dronovima. Zelenski je rekao da je Rusija izvela 76 napada na energetski i naftno-gasni sektor Ukrajine u nedelji otkako je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio prekid vatre u energetskom sektoru. Tramp je 11. oktobra rekao da je tražio od ruskog predsednika Vladimira Putina da poštuje nedeljnu pauzu u napadima na energetsku infrastrukturu usred ledenog vremena u Ukrajini. "Tokom prošle nedelje, Rusija je lansirala skoro 2.700 dronova za napad, 1.700 navođenih avionskih bombi i 66 raketa na Ukrajinu, većinom balističkih raketa", napisao je Zelenski na društvenim mrežama u nedelju. Optužujući Moskvu da pokušava da cela Ukrajina ostane bez struje, Zelenski je na društvenim mrežama napisao: "Rusija ne preduzima korake ka miru". Zelenski je rekao da su u noćnim napadima ciljane elektrane u Viničkoj, Žitomirskoj, Hmeljnickoj i Odeskoj oblasti. U ruskim napadima ubijeno je najmanje dve osobe, dok je nekoliko povređeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici. U jugoistočnom gradu Zaporožje, ubijena je 27-godišnja žena, a dve osobe su povređene, uključujući šestogodišnju devojčicu, pokazuju podaci regionalne vojne administracije. U napadima su oštećene dve stambene zgrade, 18 automobila i jedna obrazovna ustanova, saopštila je administracija. U gradu Poltavi u centralnom delu Ukrajine, u napadu ruskog drona poginula je jedna žena, a četiri osobe su povređene, naveo je načelnik gradske vojne administracije Vitalij Djakivnič na Telegramu. Devet stambenih zgrada je oštećeno, neke od ostataka pogođenog drona. U zapadnoj Viničkoj oblasti, napadi ruskih dronova na kritičnu infrastrukturu izazvali su nestanak struje, saopštila je regionalna vojna administracija. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija lansirala 180 borbenih dronova tokom noćnih napada, od kojih je 152 presretnuto. Udari su zabeleženi na 20 lokacija, navodi se u saopštenju. Rusija prijavila žrtve i štetu na infrastrukturiU Rusiji je jedna osoba poginula, a pet povređeno u napadu ukrajinskog drona na Sankt Peterburg, rekao je u nedelju guverner grada Aleksandar Beglov. Požari su izbili na naftnom terminalu u Sankt Peterburgu, naftnom depou i industrijskim skladištima, rekao je Beglov. Dvanaest stambenih zgrada je takođe oštećeno. Ruska kompanija za elektronsku trgovinu Ozon saopštila je da je dron udario u jedan od njenih logističkih objekata u Sankt Peterburgu, izazvavši požar. Zaposleni su evakuisani i niko nije povređen u objektu, navela je kompanija. Internet kompanija VK saopštila je da je i njen data centar u Lenjingradskoj oblasti bio meta dronova, ali da su njene usluge dostupne korisnicima kao i obično. Dron je udario u most s kablovima koji je deo Zapadnog brzog autoputa u Sankt Peterburgu. Obim štete nije zasad poznat. Napadi su takođe izazvali prekide u snabdevanju strujom u delovima regiona. Dve transformatorske podstanice u Janinu su navodno isključene, dok je rad na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu bio poremećen. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su jedinice protivvazdušne odbrane oborile 1.015 ukrajinskih dronova iznad ruskih regiona tokom noći. Taj broj nije mogao biti nezavisno potvrđen. Napadi dronovima su takođe poremetili vazdušni saobraćaj širom Rusije. Više od 350 letova je odloženo ili otkazano na četiri moskovska aerodroma u subotu uveče i tokom noći, pošto su vlasti uvele ograničenja usled prijavljenih ukrajinskih napada dronova na Moskovsku oblast. Brojke su zasnovane na tablama za poletanje i dolazak na aerodromu koje je pregledao nezavisni ruski medij Meduza. Aerodrom Šeremetjevo je najteže pogođen, sa 143 otkazana i 53 odložena leta. Vnukovo je imao 55 otkazivanja i 113 odloženih letova, dok je Domodedovo prijavio 59 odloženih letova. Neki letovi za Moskvu su preusmereni u druge gradove, uključujući Sankt Peterburg i Nižnji Novgorod. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao je da je ruska protivvazdušna odbrana uništila 75 dronova koji su se kretale ka prestonici. Aerodromi u Penzi, Saratovu i Sočiju takođe su obustavili operacije. Kijev kaže da su veze Starshielda i dalje ograničeneNovi napad na Ukrajinu izveden je u vreme kada su poremećaji satelitskog sistema Starshield, vojne verzije usluge Starlink koju vodi Ilon Maskov (Elon Musk) SpaceX, učinili Ukrajinu posebno ranjivom ranije ove nedelje. Kijev je u subotu saopštio da je brzina veza sa Starshieldom preko ukrajinske teritorije i dalje značajno ograničena, što je izazvalo nestabilnost u komunikacijama na bojnom polju, napadima srednjeg dometa i operacijama dronova presretača. "Manjak sistema protivvazdušne odbrane, u kombinaciji s nedostatkom potvrde da su puni operativni kapaciteti Starshield vraćeni, stvara dodatne izazove za Ukrajinu u zaštiti kritične infrastrukture od ruskih vazdušnih napada", rekao je za RSE Denis Sijenik, otpravnik poslova u ambasadi Ukrajine u SAD. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) odbacio je u subotu tvrdnje da su SAD namerno ograničile pristup Ukrajine Starlinku. "Niko u Beloj kući nije nikome naredio da uspori internet ili smanji brzinu kako određeni dronovi ne bi mogli da ga koriste", rekao je novinarima Rubio dok se spremao da krene za Centralnu Aziju, nazivajući izveštaje o ulozi SAD "kategorički lažnim". Rubio je rekao da je, koliko on razume, performanse Starlinka vratile na prethodni nivo. Ukrajina je koristila komercijalnu uslugu za podršku operacijama dronova. Takođe je doveo u pitanje verziju incidenta koju je izneo ukrajinski predsednik, rekavši da "nije siguran da Zelenski zna o čemu priča". Rubio je razlikovao Starlink od Starshielda, posebnog satelitskog sistema orijentisanog na odbranu koji koristi američka vojska. Ukrajina trenutno nema pristup Starshieldu, rekao je on, iako je Kijev to tražio da izvodi napade duboke unutar Rusije. Pitanje kako bi se sistem mogao koristiti ostaje predmet diskusije, dodao je Rubio. Njegovi komentari su istakli ograničenja pristupa Ukrajine vojnoj tehnologiji povezanoj sa SAD, dok tenzije između Vašingtona i Kijeva rastu zbog pristupa administracije Rusiji.

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je u nedelju da su vlasti neutralisale "dron s eksplozivom" koji je, prema njegovim rečima, bio usmeren ka zgradi Vlade u Tirani. Rama je takođe optužio strane aktere da se mešaju u nasilne proteste protiv vlade, navodeći Iran kao izvor dezinformacija. Petodnevni nemiri u albanskoj prestonici eskalirali su u nasilje, pa je bilo povređenih među policajcima i demonstrantima, kao i materijalne štete. Nasilje na protestima podstaklo je pozive na uzdržanost. Rama je u javnom obraćanju rekao da je dron neutralisan pre dva dana i da je imao za cilj da zapali unutrašnje dvorište zgrade Vlade, s "potencijalno teškim posledicama". "Ovo je strana ruka", dodao je on, tvrdeći da takvu operaciju nisu mogli smisliti ni organizovati studenti i mladi Albanci koji protestuju. Rama nije identifikovao osobe ili grupe za koje se sumnja da stoje iza incidenta niti je izneo dokaze za svoje tvrdnje. Radio Slobodna Evropa kontaktirao je tužilaštvo i policiju u Albaniji radi komentara, ali još nije dobio odgovor. Albanski premijer je takođe tvrdio da postoje podaci o stranom mešanju na društvenim mrežama, koje je, prema njegovim rečima, usmereno na podsticanje destabilizacije zemlje. "Imamo mnogo podataka, nastavićemo da dopunjavamo ono što smo započeli još od samog početka u vezi s mešanjem na društvenim mrežama tih 'stranih ruku'", rekao je Rama. On je označio Iran kao jedan od izvora dezinformacija, rekavši da je "tu, naravno, još jedna ruka homeinistička Republika Iran, vrhunac dezinformisanja". Rama se osvrnuo i na objavu Aleksandra Dugina, jednog od glavnih ideologa Kremlja i bliskog prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina. Ne pominjući Dugina po imenu, Rama ga je nazvao Putinovim "ideološkim ocem" i "duhovnim vođom". Dugin je na X u subotu opisao Albance kao "veoma zanimljiv i hrabar narod" i napisao da se "sada bude". On se takođe osvrnuo se i na ulogu pravoslavnih hrišćana u izgradnji albanske države, kao i na sufijsku tradiciju islama u toj zemlji. Te navode je izneo dok Albanija potresaju antivladini protesti koji su praćene sukobima između demonstranata i snaga reda. Rama je tvrdio da grupa od 200 do 300 maskiranih osoba, koje, prema njegovim rečima, nemaju veze sa studentima, izaziva najveći deo nasilja. On je takođe optužio političke protivnike da podstiču i organizuju nerede, tvrdeći da napadi na banke i preduzeća imaju za cilj da šire paniku u zemlji. Premijer je priznao da su mladi nezadovoljni i da traže promene, ali je rekao da proteste koriste organizovane grupe i politički interesi. Rama ponovo odbacuje zahteve za ostavkuStudenti kažu da protestuju zbog visokih troškova obrazovanja i korupcije u vladi, a njihov glavni zahtev je ostavka vlade na čelu s Edijem Ramom. Rama je u nedelju ponovo odbio zahteve za ostavku, upozorivši da bi promena vlasti u ovim okolnostima mogla da omete proces evropskih integracija. "Ovde je na kocki pregovarački sto s EU", rekao je Rama. Prema njegovim rečima, kalendar pregovora predviđa njihovo okončanje do kraja 2027, dok Albanija nastoji da postane članica u Evropskoj uniji do 2030. On je izrazio spremnost na dijalog sa studentima i građanima, pozvavši ih da o njihovim zahtevima razgovaraju u zgradi Vlade, na fakultetima ili na drugim mestima. Rama je spomenuo predlog zakona o socijalnom i pristupačnom stanovanju, koji, prema njegovim rečima, predviđa 2.000 kredita s nultom kamatom za određene kategorije mladih i stručnjaka, još 2.000 kredita s kamatom od tri odsto, kao i podršku za plaćanje kirije za 3.000 stanova. On je rekao da su te mere deo vladinog programa, ali da je njihova primena ubrzana i zbog nezadovoljstva iskazanog tokom protesta. Rama je insistirao da se Vlada neće povući pred nasiljem, upozorivši na oštrije mere protiv maskiranih osoba koje napadaju policiju i institucije. Tokom pet dana nemira demonstranti su palili vladine institucije i banke i oštetili privatna preduzeća, uz pozive na Raminu ostavku. Takođe su bacali kamenje, molotovljeve koktele i pirotehnička sredstva na policiju, a snage reda su, da bi ih rasterale, koristile suzavac, vodene topove i gumene metke. Zbog toga je registrovano oko 120 povređenih policajaca i 45 povređenih demonstranata, mada je moguće da mnogi slučajevi povreda među demonstrantima nisu evidentirani. Policija je u subotu saopštila da je dosad uhapšeno 167 demonstranata, dok je krivično gonjeno još 388 zbog upotrebe nasilja. Sjedinjene Američke Države pozivaju na uzdržanostAmerička ambasada u Tirani pozvala je sve strane na uzdržanost i smirenost. "Nasilje, nemiri, fizičko povređivanje drugih i uništavanje imovine nisu građanski angažman. Pozivamo sve građane koji odluče da demonstriraju da svoje pravo na protest ostvaruju mirno, bez nasilnih akata", saopštila je ambasada na društvenim mrežama u subotu. Reakcije u subotu stigle su i od američkih kongresmena. Republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) izrazio je zabrinutost zbog eskalacije nasilja i pozvao vladu da se uzdrži od nasilja nad demonstrantima. "Albanski narod zaslužuje slobodu, vladavinu prava i institucionalnu odgovornost", napisao je on na X, dodavši da mladi zaslužuju da imaju glas o budućnosti svoje zemlje. Kit Self (Keith Self), takođe republikanski kongresmen, rekao je da su protesti u Albaniji "kulminacija nepoverenja građana u korumpirane političare i njihovog zamora od potpunog nepoštovanja vladavine prava". "Albanski lideri moraju da obrate pažnju na pozive za suštinske promene, koje će stvoriti ekonomske mogućnosti i podstaći regionalnu stabilnost", rekao je Self na X. Još jedan republikanski kongresmen Robert Aderholt rekao je da je "duboko zabrinut" zbog eskalacije nemira u Albaniji, savezniku SAD u NATO-u. "Sve strane moraju da odbace nasilje, a vlada mora da poštuje prava mirnih demonstranata. Mladi Albanci zaslužuju da imaju glas u oblikovanju budućnosti svoje zemlje", rekao je on.

Hiljade mladih Albanaca okupile su se u subotu ispred Ministarstva prosvete u centru Tirane, petog dana sve snažnijeg studentskog pokreta protiv vlade premijera Edija Rame. Protest je eskalirao u nasilje kada je grupa maskiranih mladića bacila kamenje na specijalnu policiju, koja je odgovorila šok bombama, suzavcem i vodenim topovima. Protest u subotu sazvan je kao svenarodni skup na kojem se, pored studenata i srednjoškolaca, očekivalo i učešće građana i predstavnika dijaspore. Protesti protiv korupcije i nedostatka radnih mesta počeli su da se šire Albanije, ali je Rama odbacio pozive na ostavku. Prema podacima policije, do sada je privedeno 500 demonstranata, od kojih je 330 pušteno. Oko 120 policajaca i 45 demonstranata registrovano je kao povređeno, mada je verovatno da mnogi slučajevi povređivanja demonstranata nisu zabeleženi. Zaštitnik građana Endrit Šabani (ShabanI) objavio je preliminarne nalaze monitoringa sprovedenog tokom četiri dana protesta u zemlji, pri čemu je utvrdio zabrinjavajuće okolnosti u vezi s uslovima pritvora, postupanjem prema maloletnicima i navodima o upotrebi nasilja nad osobama lišenim slobode. Prema rečima Šabanija, tokom poslednjih 72 sata kontaktirana su 214 zadržane osobe i obavljeni su i poverljivi razgovori s uhapšenima, privedenima, povređenima, lekarima i psiholozima. Šabani je takođe rekao da je samo 14. i 15. oktobra u Traumatološkoj bolnici pomoć dobilo 128 osoba, od čega 86 policijskih službenika, 38 demonstranata i pet maloletnika. Zaštitnik građana je osudio sve oblike nasilja koji su pratili proteste proteklih dana. "Osuđujemo nasilje nad policajcima. Osuđujemo nasilje nad demonstrantima. Osuđujemo oštećenje javne i privatne imovine, uključujući preduzeća", navodi se u saopštenju. Koji traže demonstranti?Studenti kažu da protestuju zbog visokih troškova obrazovanja i korupcije u vlasti, a njihov glavni zahtev je ostavka vlade na čelu sa Edijem Ramom. Njima su se pridružili i srednjoškolci. Nastava je bojkotovana na univerzitetima u Tirani i nekoliko drugih gradova, kao i u nekoliko gimnazija u prestonici. Oni kažu da su ogorčeni i zbog prodaje netaknutih delova albanske obale za izgradnju luksuznog turističkog kompleksa, koji podržava Džared Kušner (JAred Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Nemiri predstavljaju izazov za Ramu, koji je prošle godine osvojio četvrti mandat obećavši da će Albaniju voditi ka članstvu u Evropskoj uniji. On cilja na to da zemlja uđe u EU već 2028. godine. Rama je u petak pozvao na smirenost i okrivio "strane ruke" za višednevne nasilne nerede. On nije identifikovao odakle su te "strane ruke", ali je rekao da pokušavaju da osujete napore njegove zemlje da postane članica Evropske unije. "Ovo su strane ruke koje ne žele da Albanija bude mirna", rekao je on u videu objavljenom na Fejsbuku (Facebook). Rama je insistirao da protesti "nemaju nikakve veze s brigama, problemima i legitimnim težnjama svakoga ko želi bolji život". "Sve ovo je ista ona ruka, ista ona ruka koja je uhvatila za gušu albansku opoziciju, koja je Albaniju spaljivala i uništavala ne jednom, i koja je spremna da je ponovo spali i uništi, kako joj ne bi dozvolila da napreduje", rekao je Rama.

Rusija je u noći između petka i subote napala Ukrajinu balističkim i krstarećim raketama, kao i stotinama dronova, ubivši civile i oštetivši stambene zgrade, saopštile su ukrajinske vlasti. Napadi su takođe poremetili snabdevanje električnom energijom u nekoliko regiona, rekli su zvaničnici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je to bio "jedan od najvećih ruskih napada na energetski sektor Ukrajine", dodajući da je širom zemlje gađano više od 15 "kritičnih postrojenja za proizvodnju i prenos električne energije". On je na X naveo da su među najteže pogođenim područjima Luck, Rovno, Žitomir, Vinica, Šepetivka, Slavuta i Netišin, a da su "takođe pogođeni energetski objekti u Harkivu, Kijevu, Dnjepru i drugim regionima". "Rusi su pojačali svoju antienergetsku operaciju i pokušavaju da što više rastegnu naše rezerve i mogućnosti popravke", napisao je Zelenski. "Samo između 19 časova juče i sedam ujutru danas, više od 320 šaheda na mlazni i benzinski pogon, zajedno s lutajućom municijom, krstarećim raketama i balističkim raketama, iskorišćeno je protiv našeg energetskog sektora, naših gradova i naših zajednica". Rusija je lansirala četiri krstareće rakete Kalibar i 332 jurišna drona, uključujući 31 dron na mlazni pogon, kao i balističke rakete Iskander-M/KN-23 i krstareće rakete H-22/32, navele su ukrajinske vazdušne snage. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili potisnula 293 mete u vazduhu, uključujući sve četiri rakete Kalibar i 289 dronova, saopštilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Udari su zabeleženi na 22 lokacije, dok su ostaci presretnutih meta pali na još tri. U južnom gradu Hersonu, ruski vazdušni napad u okrugu Korabelni ubio je 64-godišnjeg vozača hitne medicinske pomoći, rekao je načelnik regionalne vojne administracije Jaroslav Šanko. U Slovjansk, u istočnom Donjeckom regionu, ruske snage su u ranim jutarnjim satima pogodile stambeni kvart avionskim bombama FAB-250, pogodivši dve stambene zgrade, navode lokalne vlasti. Jedna osoba je poginula, a 10 je ranjeno u napadu, od kojih su četiri hospitalizovane. U toku su operacije potrage i spasavanja, dok ispod ruševina obe zgrade možda ima ljudi. Osam stambenih zgrada je oštećeno, od kojih su dve delimično uništene. Ukupno 16 ljudi je ranjeno u Slovjansk u protekla 24 sata, uključujući 17-godišnju devojku. Vozila i komunalna oprema su takođe oštećeni. Udari su takođe dodatno opteretili elektroenergetski sistem Ukrajine. Nacionalni operater mreže Ukrenergo najavio je vanredna isključenja struje u nekoliko regiona, navodeći da se prethodno objavljeni rasporedi isključenja neće primenjivati u područjima pogođenim merama. U Vinici, glavnom gradu istoimene oblasti u centralnoj Ukrajini, ruski napadi su ostavili grad bez struje, rekao je gradonačelnik Serhij Morgunov. Zvaničnici su procenjivali obim štete, dok je kritična infrastruktura prebačena na rezervno napajanje. Poslednji napad se dogodio pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio da je odustao od skoro svih suštinskih sankcija, carina i ograničenja uključenih u dvostranački zakon čiji je cilj bio da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine, što je izazvalo oštre kritike pristalica Ukrajine i kongresmena iz obe stranke koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) dolazi u Uzbekistan ovog vikenda, dok se Vašington nada da će se diplomatski angažman na visokom nivou pretvoriti u konkretnu ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa zemljama Centralne Azije. Zvaničnik Stejt departmenta je u petak u razgovoru s novinarima povodom Rubijevog putovanja rekao je da će više od 200 američkih kompanija pratiti državnog sekretara u Samarkandu, gde se očekuje da će se sastati s ministrima spoljnih poslova svih pet zemalja Centralne Azije. Turneja odražava napore Trampove administracije da kombinuje diplomatiju s trgovinskom, investicionom i bezbednosnom saradnjom širom Južne i Centralne Azije, regiona koje Vašington smatra sve važnijim za svoje ekonomske i strateške interese. "Predugo su se Sjedinjene Države fokusirale na Bliski istok i Istok, a ovo područje u sredini, Centralna Azija, nije dobilo pažnju koju zaslužuje", rekao je visoki zvaničnik. Američka delegacija će uključivati predstavnike velikih kompanija kao što su Boing (Boeing), Sitibank (Citibank) i Frenklin Templton, kao i preduzeća koja posluju s kritičnim mineralima i u drugim strateškim sektorima. Zvaničnici Američke međunarodne korporacije za finansiranje razvoja, Izvozno-uvozne banke Sjedinjenih Država, Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt departmenta takođe će učestvovati na sastancima osmišljenim da povežu američka preduzeća s potencijalnim partnerima širom Centralne Azije. Visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je da su samo Kazahstan i Uzbekistan generisali više od 30 milijardi dolara novih investicija u SAD tokom prošle godine. Republikanski senator Džon Kertis (John Curtis), koji je podržao bliži angažman SAD s Centralnom Azijom, kaže da je stabilnost regiona neophodna za američke interese u vreme povećane neizvesnosti u drugim delovima sveta. "Stabilan region Centralne Azije, s toliko neizvesnosti u drugim delovima sveta, jednostavno je neophodan za nas", rekao je on za RSE. "Na njima je, ali partnerstvo s nama moglo bi biti neverovatno važan deo odnosa. Kao što svi znaju, kritični minerali su veoma važni, ne samo za SAD već i za svet. I mislim da je to velika prednost koju poseduju i koja bi mogla biti veoma važna", dodao je Kertis. Samarkand, istorijski trgovački centar na Putu svile, biće glavna centralnoazijska pozornica Rubiove turneje. Poseta će obuhvatiti bilateralne sastanke i sastanak u formatu C5+1, kao i direktno angažovanje američkih kompanija, regionalnih preduzeća i predstavnika vlade. Najavljena namera Kazahstana da se pridruži Abrahamskim sporazumima takođe je istaknuta tokom brifinga s novinarima. Visoki zvaničnik je rekao da Vašington radi na potencijalnoj ceremoniji potpisivanja, ali nije naveo datum. Abrahamski sporazumi su prvobitno uspostavljeni radi normalizacije odnosa između Izraela i nekoliko arapskih i muslimanskih zemalja. Potencijalno učešće Kazahstana bi proširilo domet okvira, iako zvaničnik nije pružio detalje o uslovima ili vremenskom okviru formalnog pristupanja zemlje. Zvaničnik je takođe rekao da su Kazahstan i Uzbekistan prvi put pozvani da prisustvuju samitu Grupe 20 kao posmatrači. Pozivi su upućeni u okviru širih napora Vašingtona da podigne međunarodni profil Centralne Azije i produbi veze s njenim vladama. Svih pet predsednika Centralne Azije javno je pozvalo američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da poseti njihove zemlje, rekao je zvaničnik, dodajući da su regionalne vlade pozdravile povećano angažovanje Vašingtona. Trgovina i investicije nisu jedini prioriteti. SAD takođe žele da ojačaju saradnju u borbi protiv terorizma s nekim zemljama Centralne Azije. Zvaničnik nije identifikovao zemlje koje su uključene niti je pružio detalje o inicijativama, ali je opisao bezbednosnu saradnju kao važan element rastućih regionalnih odnosa Vašingtona. Vlade Centralne Azije trenutno imaju složene odnose s Rusijom i Kinom, dok istovremeno nastoje da prošire svoja međunarodna partnerstva. Zvaničnik Stejt departmenta nije opisao inicijativu kao pokušaj da se zameni bilo koja od sila, već je umesto toga naglasio komercijalne mogućnosti, jače diplomatske kontakte i saradnju po pitanju zajedničkih bezbednosnih pitanja. Rubiova poseta ima za cilj da rezultate tog angažmana na visokom nivou pretvori u praktičnu saradnju. Posle posete Uzbekistanu, Rubio bi trebalo da otputuje u Mumbaj i Džamnagar, u Indiji, kako bi unapredio ekonomske i diplomatske veze s Nju Delhijem.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izuzeo je skoro sve suštinske sankcije, carine i ograničenja iz dvostranačkog zakona čiji je cilj da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine, što je izazvalo oštre kritike zagovornika Ukrajine i kongresmena iz obe stranke koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore. U izvršnoj naredbi potpisanoj kasno uveče u petak, Tramp je naveo da je izuzimanje tih mera u nacionalnom interesu SAD. Naredba je doneta samo dva dana pre nego što je paket sankcija trebalo da stupi na snagu 18. oktobra. Zakon Lindzi Grem (Lindsay O. Graham) o sankcijama Rusiji i Iranu iz 2026. godine Tramp je potpisao u septembru. Posthumno je imenovan po republikanskom senatoru Gremu iz Južne Karoline, istaknutom kongresnom i pristalici Ukrajine, koji je preminuo 11. jula. Zakon je osmišljen da administraciji pruži dodatnu prednost nad ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tako što će odobriti carine do 100 odsto za glavne kupce ruske nafte i gasa, uključujući Kinu i Indiju, i predviđa sankcije usmerene na ruske zvaničnike, finansijske institucije i takozvanu flotu iz senke tankera koji se koriste za zaobilaženje postojećih ograničenja. Trampova odluka da ukine mere pokrenula je pitanja o tome da li njegova administracija namerava da iskoristi ekonomski pritisak koji Kongres pokušava da izvrši na Moskvu da bi se primorala na okončanje rata. U naredbi, Tramp je naveo da ga zakon ovlašćuje da ukine primenu odredbi o sankcijama protiv stranih lica. On je naveo da je Kongresu podneo potvrdu da je izdavanje izuzeća u nacionalnom interesu. Zakon takođe zahteva od administracije da dostavi izveštaj u kojem se objašnjava osnova za tu potvrdu. Izveštaj mora biti podnet u obliku koji nije tajan, iako može da sadrži i aneks s tajnim sadržajem. Bela kuća nije javno detaljno objasnila, u materijalu dostavljenom za ovaj izveštaj, suštinsko opravdanje za odustajanje od glavnih odredbi zakona. 'Okrutan politički izbor'Mikola Murski, direktor za zastupanje u organizaciji Razom za Ukrajinu, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u SAD koja podržava Ukrajinu, rekao je za RSE da je Tramp propustio priliku da poveća pritisak na Putina. "Tramp je propustio zlatnu priliku da donese mir Ukrajini", rekao je Murski. On je rekao da su kongresmeni mesecima radili na dvostranačkoj podršci zakonu, koji je uključivao carine za zemlje koje kupuju rusku naftu, ograničenja kupovine ruskog suverenog duga i ograničenja novih investicija u Rusiji. "Sve je to izbrisano kasno uveče naredbom Bele kuće u petak", rekao je Murski. On je takođe doveo u pitanje trajanje izuzeća. "Šokantno, ova izuzimanja čak nemaju ni datum isteka", rekao je on. Razom je osudio odluku u zasebnom saopštenju, navodeći da je odbijanje korišćenja raspoloživih alata za pritisak na Rusiju bio namerni politički izbor. "Nedostatak alata za okončanje ovog rata bila bi tragedija. Imati ih i odbiti da ih upotrebimo je surov politički izbor", rekao je Danijel Balson, direktor za zastupanje u Razomu. Balson je rekao da je o zakonu mukotrpno pregovarala dvostranačka grupa senatora koji su sarađivali sa zvaničnicima Bele kuće tokom nekoliko meseci pre nego što je dobio značajnu podršku u oba doma Kongresa. U nedelji pre izuzeća, Rusija je lansirala više od 700 dronova, zajedno s balističkim i krstarećim raketama, na ukrajinske gradove i elektrane, naveo je Balson. "Današnja naredba o implementaciji signalizira Kremlju da može da nastavi svoju invaziju", rekao je on, dodajući da će Ukrajinci nastaviti da se bore uprkos sve većim humanitarnim i energetskim izazovima. Pitanja o opravdanosti, rokovimaOdluka je takođe pokrenula pitanja o tome kakvo je objašnjenje Trampova administracija pružila Kongresu za poništavanje odredbi o sankcijama i carinama. Maks Majzliš (Max Meizlish), bivši zvaničnik Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD, koji je sada zamenik direktora Centra za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratija, rekao je za RSE da je obrazloženje administracije sada centralno pitanje. "Pitanje je sada kakvo je suštinsko obrazloženje administracija pružila Kongresu za odustajanje od praktično svake glavne sankcione i carinske odredbe zakona koji je usvojen uz dvostranačku podršku", rekao je Majzliš. Prema zakonu, administracija mora da podnese pisanu potvrdu da je izuzimanje u nacionalnom interesu, zajedno s izveštajem koji objašnjava osnovu za tu odluku. Zahtevi za izveštavanje imaju za cilj da Kongresu pruže izveštaj o obrazloženju odluke administracije. Odvojeno, član 113 zakona utvrđuje zahteve za pružanje pisanog obrazloženja relevantnim kongresnim odborima u vezi s uvođenjem carina. Izvori upoznati s pitanjem rekli su za RSE da je administracija propustila rok od 8. oktobra u vezi s tim zahtevima. Izuzeća su takođe usledila posle Trampove odluke da dozvoli prodaju ruskog dizela u jeku zabrinutosti zbog rasta cena goriva i globalne nestašice ponude. Tramp je prošle nedelje rekao da bi Rusija mogla odmah da isporuči 300.000 tona dizela, zatim još 500.000 tona u novembru, a zatim milion tona "odmah posle toga". Ovaj potez su oštro kritikovali i demokrate i republikanci, kao i Ukrajina i njeni evropski saveznici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao ga je "poklonom" Putinu. Izuzeća su naložena takođe i trenutku kada administracija nastoji da snizi cene goriva u SAD pred novembarske izbore koji će odrediti kontrolu nad Kongresom. Na cene energije je takođe uticao rat SAD protiv Irana. Ta odluka je naišla na kritike kongresmena koji su podržali Gremov zakon i pozvali predsednika da ga u potpunosti sprovede. Koautor zakona, demokratski Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal), optužio je Trampa da je stao na stranu Putina i mreža koje održavaju ruske ratne napore. "Donald Tramp ponovo potvrđuje da stoji na strani krvožednog nasilnika i onih koji omogućavaju rusku ratnu mašineriju", napisao je Blumental na društvenim mrežama, tvrdeći da je odluka suprotna stavovima većine Amerikanaca, članova Kongresa i evropskih saveznika. "Ova izuzeća nemaju nikakve veze s našom nacionalnom bezbednošću, već imaju sve veze s ulizivanjem Vladimiru Putinu", dodao je on. Republikanski član Predstavničkog doma Don Bejkon (Bacon) takođe je kritikovao Trampov potez navodeći da "predsednik produžava rat". Kongresmen Gregori Miks (Gregory Meeks), vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, u petak je predstavio dvostranački predlog zakon kako bi blokirao Trampov predloženi sporazum o kupovini dizela od Rusije. Sporazum će "Putinu dati milione dolara da nastavi da nekažnjeno ubija ukrajinske civile", rekao je Miks, pozivajući Kongres da usvoji predlog zakona.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u petak da njegov ruski kolega Vladimir Putin nije zainteresovan za mirovne pregovore i kritikovao sporazum SAD s Moskvom o izvozu dizela, navodeći da će obezbediti dodatna sredstva Moskvi za finansiranje rata protiv Ukrajine. Zelenski je tokom samita Evropske unije u Briselu rekao da brzina satelitskih komunikacija kompanije SpaceX – koje su ključne za odbranu Ukrajine – još nije dostigla prethodni nivo, ali da se "postepeno obnavlja" pošto je prethodnih dana došlo do njenog pada. Lideri EU su na samitu pružili podršku Zelenskom i Ukrajini. Taj skup se održava posle novih tenzija između ukrajinskog lidera i američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji pojačava pritisak na Kijev da postigne sporazum o okončanju rata, koji je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022. "Putin trenutno ne želi mirovne pregovore, ni u kakvom obliku", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare. "On se igra rečima... Jednostavno rečeno, to deluje kao parodija iskrene želje da se rat okonča". Rusija je odbacila brojne pozive na potpuni prekid vatre i činilo se da ignoriše ono što je Tramp 11. oktobra nazvao "ograničenim primirjem" koje bi podrazumevalo obustavu napada na energetsku infrastrukturu, dok njene snage, uoči dolaska zime, žestoko napadaju ukrajinske gradove, elektrane i druge objekte. Poremećaji u radu satelitskog sistema Starshield – vojne verzije servisa Starlinka kompanije SpaceX Ilona Maska (Elon Musk) – učinili su Ukrajinu posebno ranjivom ranije ove nedelje. Sistem Starshield je pod nadzorom američke vlade i Ukrajina ga koristi za komunikaciju na bojnom polju, izvođenje udara srednjeg dometa i upravljanje dronovima presretačima. Zelenski je naveo da su tokom nekoliko noći ograničenja brzine u sistemu "bila na snazi, zbog čega nismo mogli da oborimo dronove Šahed na mlazni pogon", opisavši tu situaciju kao "veoma bolnu i veoma neprijatnu". Usled intenziviranja napada, u Kijevu i drugim delovima zemlje bilo je brojnih žrtava. "Da li je brzina u potpunosti vraćena na prethodni nivo? Ne. Da li se trenutno obnavlja? Da", rekao je Zelenski. Problem sa satelitima dodatno je pojačao zabrinutost u Ukrajini nakon što je Tramp 9. oktobra objavio da su se on i Putin u telefonskom razgovoru dogovorili o aranžmanu koji bi omogućio plasman ruskog dizela na svetska tržišta, uključujući i SAD, gde visoke cene goriva dodatno otežavaju položaj Trampove Republikanske partije uoči izbora za Kongres 3. novembra. Zelenski je na konferenciji za novinare rekao da će " novac ponovo početi da pritiče u Rusiju zahvaljujući ovom dogovoru o dizelu". On je dodao da to "nikada neće biti dovoljno da se nadoknadi uticaj situacije u Ormuskom moreuzu na globalna tržišta, ali će zato direktno napuniti Putinove džepove sredstvima za finansiranje ovog rata". Tramp je u više navrata pozivao Kijev da obustavi napade na ruske rafinerije, okrivljujući te napade – a ne smanjenje isporuka energenata s Bliskog istoka, izazvane ratom SAD i Izraela protiv Irana koji je počeo u februaru – za visoke cene dizela. On je 10. oktobra poručio da Kijev "bolje da dođavola prestane" s napadima na ruske rafinerije, dodajući da bi Ukrajina trebalo da "dobije novog predsednika" i okrivljujući Zelenskog za izostanak mirovnog sporazuma. Tramp, koji je okončanje rata Rusije protiv Ukrajine postavio kao prioritet na početku svog aktuelnog mandata u januaru 2025, izjavio je 15. oktobra za američki medij Newsmax da je mir između Rusije i Ukrajine moguć jedino ako Zelenski napusti funkciju. "Zelenski nije dobar tip da radimo s njim", rekao je on u intervjuu. "On ne želi dogovor. Tvrdi da želi, ali zapravo ne želi. Ne, nisam veliki ljubitelj Zelenskog", rekao je Tramp, dodajući da, iako veruje da oba lidera žele mir, smatra da je sa Zelenskim teže pregovarati nego s Putinom. Rusija, između ostalog, zahteva da Ukrajina preda deo istočne Donjecke oblasti koji ruske snage nisu uspele da zauzmu tokom godina izuzetno krvavih borbi. Ukrajina to odbacuje kao neprihvatljivo, uz nagoveštaj da bi mogla da pristane na prekid vatre koji bi zadržao linije fronta na trenutnim pozicijama u trenutku početka pregovora. Govoreći na mestu koje su ruski mediji opisali kao komandni punkt, Putin je u petak rekao da je naložio ruskim snagama da ne samo isteraju ukrajinske trupe iz regiona za koje Moskva neosnovano tvrdi da su ruska teritorija, već i da uspostave "zonu bezbednosti" izvan tih regiona. Dodao je da kontrola Rusije nad tom zonom neće biti predmet pregovora. Putin je posebno naložio ruskim snagama da nastave "masovne i koordinisane udare na neprijateljske ciljeve". U intervjuu koji je 15. oktobra objavio Financial Times, Zelenski je izjavio da će Ukrajina nastaviti da napada ruske energetske objekte, budući da Moskva nije obustavila udare na ukrajinska energetska postrojenja. "Gotovi smo s tim", rekao je on, pošto je naveo da je Ukrajina tokom tri dana bila obustavila napade na ruska postrojenja za preradu nafte. Zelenski je takođe rekao za britanski list da je usporavanje satelitske komunikacije Kijevu predstavljeno kao tehnički problem, iako ostaje nejasno ko je odobrio ta ograničenja, da li su se ona odnosila na komercijalni Starlink ili na sistem Starshield, kao i da li je Vašington takođe smanjio obaveštajnu podršku Kijevu. Američki portal Axios, pozivajući se na neimenovane izvore, preneo je da je Bela kuća poručila Ukrajini kako nema kontrolu nad kompanijom SpaceX koja je vlasnik Starlinka. Mask je na X, čiji je vlasnik, napisao da su "sistemi Starshield u vlasništvu i pod kontrolom vlade SAD", dodajući da bilo kakvim ograničenjima brzine ili upotrebe odlučuje američka vojska i na kraju predsednik SAD. Tramp je upitan o tome u petak novinarima rekao: "Nisam to bio ja. I ne mislim da je to bio Ilon". Prema Rojtersu, on je takođe rekao da ima dobar odnos sa Zelenskim. Zelenski je na konferenciji za novinare pazio da direktno ne kritikuje Trampa, navodeći da je imao "nekoliko sastanaka s američkim predsednikom i da uvek pronalazimo teme za razgovore i donošenje odluka". On je takođe rekao da Kijev nastavlja razgovore s američkim pregovaračkim timom i da će se sastati "na određenom nivou u narednim danima". Evropski lideri obećali su podršku Kijevu, iako nije bilo naznaka da će uslediti konkretnije mere. Govoreći uoči samita, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) izjavio je da je podrška EU Ukrajini snažnija nego ikada, ističući da sada nije trenutak za povlačenje pomoći ili ublažavanje sankcija Rusiji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) dodala je da je EU podržala Trampov predlog o "energetskom primirju", ali da ga Rusija nije poštovala "ni jedan jedini minut". Naglasila je da će sankcije EU ostati na snazi sve dok Rusija ne okonča rat i da Brisel priprema novi paket sankcija protiv Moskve. Zelenski je sastanak s evropskim liderima iskoristio da zatraži podršku u sferi protivvazdušne odbrane pred predstojeću zimu. Govoreći o američkim sistemima Patriot, ukrajinski lider je rekao: "Većina sistema PAC-2 i PAC-3 trenutno se šalje na Bliski istok. Javna je tajna da mi nismo prioritetna destinacija za ove sisteme". On je dodao da su njegovi sagovornici iz EU upoznati s "apsolutnim minimumom" potreba Kijeva za ovu zimu, napominjući da u Evropi postoji dovoljno ovih sistema da bi Ukrajina mogla da izdrži predstojeće zimske mesece. Na pitanje novinara u Briselu da li je Ukrajina ponovo počela da gađa ruske rafinerije, Zelenski je kratko odgovorio da "obično ne iznosi detalje o našim operacijama". Tokom noćnih ruskih napada u centralnoj ukrajinskoj Čerkaskoj oblasti povređeno je pet osoba, pošto je udar drona izazvao požar u stambenoj zgradi u gradu Umanu, saopštili su regionalni zvaničnici. Grad Luck, u ukrajinskoj Volinskoj oblasti, ostao je bez električne energije posle ruskog napada dronovima, navele su gradske vlasti. Ranije tog dana, ruske vlasti su saopštile da su njihove odbrambene snage odbile napad ukrajinskih dronova usmeren na infrastrukturu za grejanje u Vladimirskoj oblasti. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izvestio je da su 94 ukrajinska drona oborena u blizini glavnog grada tokom perioda od osam sati, dok su, prema rečima regionalnog guvernera, četiri drona oborena iznad Lenjingradske oblasti. Sva četiri moskovska aerodroma bila su privremeno zatvorena usled napada dronovima, a letovi su preusmereni ka drugim gradovima, saopštila je ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj. U Lenjingradskoj oblasti takođe je proglašena uzbuna za vazdušni napad. U Vašingtonu je u četvrtak grupa od devet američkih senatora iz obe stranke zatražila istragu o poremećajima u radu sistema Starshield. "Pišemo vam izražavajući ozbiljnu zabrinutost povodom prijavljenih poremećaja u kritičnim komunikacionim i obaveštajnim sistemima u Ukrajini, koje podržavaju SAD. Ti poremećaji su ugrozili američko osoblje i potencijalno narušili sposobnost Ukrajine da se brani od ruskih raketnih napada i napada dronovima", naveli su senatori u pismu upućenom generalnom inspektoru Ministarstva odbrane. Senatori su tražili hitnu istragu kako bi se utvrdilo da li su neki američki zvaničnici "naložili, odobrili, dali saglasnost ili unapred znali za promene u aranžmanima o razmeni obaveštajnih podataka, sistemima za upozoravanje, odnosno uslugama Starlink i Starshield koje se odnose na Ukrajinu".

Dvostranačka grupa od devet američkih senatora zatražila je istragu o poremećajima u satelitskim sistemima koji pružaju podršku ukrajinskoj vojsci, i to u trenutku kada su evropski zvaničnici pružili podršku Kijevu nakon što je predsjednik Donald Trump ponovno napao ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog. Senatori, među kojima su Jeanne Shaheen (demokratkinja), vodeća članica Odbora za inostrane odnose, Thom Tillis (republikanac), Dick Durbin (demokrata), Susan Collins (republikanka), Jack Reed (demokrata), John Cornyn (republikanac), Chris Coons (demokrata), Lisa Murkowski (republikanka) i Richard Blumenthal (demokrata) – uputili su pismo glavnom inspektoru Ministarstva odbrane, zahtijevajući istragu o smetnjama u satelitskom sistemu Starshield kompanije SpaceX, koji je pod nadzorom američke vlade. "Pišemo vam izražavajući duboku zabrinutost zbog prijavljenih poremećaja u ključnim komunikacijskim i obavještajnim kapacitetima u Ukrajini, koje podržavaju SAD. Ti su poremećaji ugrozili američko osoblje i potencijalno narušili sposobnost Ukrajine da se brani od ruskih napada projektilima i bespilotnim letjelicama", stoji u pismu. Senatori su zatražili hitnu istragu kako bi se utvrdilo jesu li američki zvaničnici "naložili, odobrili, potvrdili ili unaprijed znali za promjene u aranžmanima o razmjeni obavještajnih podataka, sistemima ranog upozoravanja ili uslugama Starlink i Starshield koje utiču na Ukrajinu". Sistem Starlink u vlasništvu je kompanije SpaceX, čiji je vlasnik Elon Musk. Musk je na platformi X, koja je takođe u njegovom vlasništvu, napisao da su "sistemi Starshield u vlasništvu i pod kontrolom američke vlade. O svim ograničenjima brzine ili korištenja odlučuje američka vojska, a konačno i predsjednik SAD (predsjednik Trump)". Zelenski je kritikovao ograničavanje rada sistema Starshield te je u intervjuu za Financial Times, objavljenom 15. oktobra, takav potez nazvao "opasnim". Takođe je izjavio da će Ukrajina odbaciti "energetsko primirje" – za koje nema službene potvrde ni s ruske ni s ukrajinske strane – te da će nastaviti s napadima na ruska energetska postrojenja, budući da Moskva nije obustavila udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. "Gotovo je", rekao je Zelenski za Financial Times, nakon što je naveo da je Ukrajina tokom tri dana bila obustavila napade na ruska postrojenja za preradu nafte. Kao odgovor na to, Trump, koji je nedavno ublažio sankcije na izvoz ruskog dizela u pokušaju da snizi cijene goriva, izjavio je 15. oktobra za konzervativni američki medij Newsmax kako bi mir između Rusije i Ukrajine bio moguć jedino ako Zelenski napusti dužnost. "Zelenski nije osoba s kojom bismo trebali imati posla", rekao je u intervjuu. "On ne želi postići dogovor. Govori da želi, ali zapravo ne želi. Ne, nisam baš ljubitelj Zelenskog", rekao je Trump, dodavši kako vjeruje da oba lidera žele mir, ali da je s ukrajinskim predsjednikom teže pregovarati nego s njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Alexander Gray, glavni izvršni direktor kompanije American Global Strategies, sugerisao je da je Zelenskij te poruke predsjedniku Trumpu trebao prenijeti nasamo. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 16. oktobra, Gray je rekao da bi Zelenskij to trebao učiniti na način "zbog kojeg predsjednik Trump neće osjetiti potrebu da javno uzvrati udarac, čime bi se stvorio ciklus koji ne služi interesima Ukrajine". Takođe je ustvrdio da odluka Zelenskija o nastavku napada na ruske rafinerije nafte nosi rizik od stvaranja dubljeg razdora između Kijeva i Trumpove administracije. Do ovog je razmimoilaženja došlo u trenutku kada je Zelenski stigao u Brisel na drugi dan samita lidera Evropske unije, na kojem bi se rasprave trebale fokusirati na nastavak podrške Ukrajini, uključujući zaštitu kritične infrastrukture uoči zime. Uoči razgovora, Zelenski je izjavio da je glavni prioritet Ukrajine zadovoljavanje energetskih potreba, napomenuvši pritom da su zemlji potrebni dodatni sistemi protivvazdušne odbrane te finansijska sredstva za ostatak ove godine i za razdoblje do 2027. godine. Obraćajući se novinarima zajedno sa Zelenskim u Briselu 16. oktobra, predsjednik Evropskog vijeća Antonio Costa ponovno je potvrdio da je podrška EU Ukrajini snažnija nego ikad, naglasivši kako sada nije vrijeme za povlačenje pomoći ili ublažavanje sankcija protiv Rusije. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen dodala je da je EU podržala Trumpov prijedlog o "energetskom primirju", ali da ga Rusija nije poštovala "niti jednu minutu". Takođe je istaknula da će sankcije EU ostati na snazi sve dok Rusija ne okonča rat. U međuvremenu, u ruskim napadima tokom noći povrijeđeno je pet osoba u centralnoh ukrajinskoj regiji Čerkasi, gdje je uslijed udara drona izbio požar u stambenoj zgradi u Umanu, izvijestili su regionalni zvaničnici 16. oktobra. Grad Luck, u ukrajinskoj regiji Volinj, ostao je bez električne energije nakon ruskog napada dronovima, navode gradske vlasti. Ruske vlasti su saopštile da su njihove odbrambene snage odbile ukrajinski napad dronovima usmjeren na infrastrukturu za grijanje u regiji Vladimir. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izvijestio je da su u razdoblju od osam sati u blizini glavnog grada oborena 94 ukrajinska drona, dok su četiri drona oborena iznad Lenjingradske oblasti, prema riječima tamošnjeg guvernera. Sva četiri moskovska aerodroma bila su privremeno zatvorene zbog napada dronovima, a letovi su preusmjereni u druge gradove, izvijestila je ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj. U Lenjingradskoj oblasti takođe je proglašena vazdušna uzbuna.

Ukrajinske snage napale su naftnu rafineriju u ruskoj Rjazanskoj oblasti, saopštili su ruski zvaničnici, nekoliko sati pošto je predsednik ukrajinski Volodimir Zelenski rekao da će Kijev nastaviti napade na ruska energetska postrojenja i izrazio ljutnju zbog "opasnog" prekida satelitskih obaveštajnih podataka iz SAD. Prkoseći "energetskom primirju" koje je prošle nedelje jednostrano proglasio američki predsednik Donald Tramp (Trump), Zelenski je u intervjuu za Fajnenšel tajms (The Financial Times) objavljenom u četvrtak rekao da je "gotovo" s uzdržavanjem od napada na ruske naftne objekte. Nekoliko sati kasnije, rjazanski guverner Pavel Malkov objavio je na Telegramu da je "naš region bio izložen masovnom napadu dronova", dodajući da je "izbio požar u rafineriji nafte". Rusko Ministarstvo odbrane kasnije je saopštilo da je Ukrajina pokušala masovni napad na rjazansku rafineriju i da je požar u postrojenju izazvao pad olupine drona. Ukrajinska vojska nije odmah potvrdila napad, koji bi bio prvi Kijeva otkako je Tramp 11. oktobra objavio primirje. Rjazanska rafinerija, u vlasništvu Rosnjefta, poslednjih meseci je nekoliko puta bila meta dronova i čini skoro pet odsto ukupnih ruskih kapaciteta za preradu nafte. Nijedna zaraćena strana nije zvanično potvrdila da je pristala na primirje koje je najavio Tramp, a dok je Ukrajina tri dana obustavila napade na ruske rafinerije, Rusija je nastavila da gađa ukrajinska energetska i druga postrojenja. "Blokada (napada na rafinerije) je ukinuta. Gotovi smo s tim", rekao je Zelenski za Fajnenšel tajms. Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna da obustavi napade na ruske rafinerije ako Moskva pristane da prestane da gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Ukrajinski lider zadržao je oštar ton i kada je govorio o nedavnoj krizi zbog prekida u dostavljanju američkih obaveštajnih podataka Kijevu. Zelenski je za Fajnenšl tajms rekao da je obustava Kijevu predstavljena kao tehnički kvar, što je odbacio, nazvavši poremećaj u radu Starshielda, vojne verzije satelitskog komunikacionog sistema Starlink, "opasnim". Pritisak na PentagonNa Pentagon raste pritisak da objasni prijavljena ograničenja satelitskih komunikacija koje koristi ukrajinska vojska i republikanski senator Tom Tilis (Thom Tillis) pozvao je na istragu generalnog inspektora i upozorio da su ukrajinski civili i američko osoblje možda bili nepotrebno izloženi riziku. Tilis je rekao u sredu da će zatražiti od generalnog inspektora Ministarstva odbrane da istraži, kako je rekao, potencijalno opasan kvar u vezi sa Starshieldom, koji kontroliše vlada SAD. "Poslednji izveštaji sugerišu da je ova strateška greška možda nastala na više lokalnom nivou unutar sistema Starshield Ministarstva odbrane, a ne u Starlinku ili SpaceX-u", napisao je Tilis na društvenim mrežama. On je rekao da su ukrajinski civili i američko diplomatsko i bezbednosno osoblje bez upozorenja bili izloženi nepotrebnom riziku. "U najboljem slučaju, ovo je bila neprihvatljiva greška ili propust, a u najgorem svesna odluka da se raščisti teren za ruski napad", dodao je Tilis. RSE je od izvora u Kongresu saznao da je među grupom kongresmena u sredu kružilo pismo kojim se od generalnog inspektora Ministarstva odbrane traži istraga ovog slučaja. Očekuje se da će pismo biti poslato narednih dana. Poziv na istragu poklapa se porastom zabrinutosti u obe partije u Kongresu zbog izveštaja da su ograničenja satelitske povezanosti poremetila operacije ukrajinske vojske. Neki su takođe spekulisali da bi to mogao biti potez administracije da pritisne Kijev da odustane od napada na ruske rafinerije. Ipak, ostaje nejasno ko je odobrio ograničenja, da li su pogođeni komercijalni Starlink ili Starshield, i da li je Vašington smanjio i obaveštajnu podršku Kijevu. Portal Aksios (Axios) je, pozivajući se na izvore, izvestio da je Bela kuća rekla Ukrajini da ne kontroliše Ilona Maska (elon Musk) i njegov SpaceX, vlasnika Starlinka. Mask je na mreži X, čiji je vlasnik, napisao da su "Starshield sistemi u vlasništvu i pod kontrolom vlade SAD. Sva ograničenja brzine ili korišćenja određuje američka vojska i, u krajnjoj liniji, predsednik SAD". Moskva je u četvrtak nastavila napade na Ukrajinu, dan nakon što su ruski raketni i napadi dronovima pogodili civilnu i energetsku infrastrukturu širom zemlje, ubivši najmanje devet ljudi i ostavivši stotine hiljada bez struje. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo izvestilo je ujutru da je Rusija tokom noći lansirala 580 dronova i dve rakete H-59 na Ukrajinu, dodajući da je napad u toku.

Evropski parlament imenovao je sedam članova delegacije koja će u ime ove institucije posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Kako je potvrđeno iz Parlamenta, u delegaciji će biti dva poslanika iz najveće grupe, Evropske narodne partije (EPP), čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka (SNS), i po jedan iz redova socijaldemokrata, liberala, zelenih, Evropskih konzervativaca i reformista, kao i krajnje desnih Patriota za Evropu. Prema saznanjima RSE, za šefa delegacije izabran je Andreas Šider iz grupe socijaldemokrata. On je i na izborima 2023. bio član delegacije. Ostali članovi delegacije su Sunčana Glavak i Gordan Bosanac iz Hrvatske, Ingeborg ter Lak iz Holandije, Tamaš Deč iz Mađarske, Kosma Zlotovski iz Poljske i Helmut Brandšteter iz Austrije. Šider je odbio da za RSE komentariše političku situaciju u Srbiji, navodeći da kao posmatrač mora da ostane nepristrasan do završne konferencije za medije posle izbora. Orbanov saveznik u delegacijiMeđu članovima delegacije je Tamaš Deč, jedan od osnivača Fidesa, stranke bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana koji je bio blizak bivšem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sada kandidatu za premijera. Deč predvodi delegaciju te stranke u Briselu. Smatra se jednom od najprepoznatljivijih i najdugovečnijih figura u stranci i veoma odanim Orbanovim saveznikom, koji odlučno zastupa njegovu politiku i brani stranku od kritika iz EU. Deč pripada grupi Patriote za Evropu, desničarskom populističkom i nacionalno-konzervativnom savezu koji se zalaže za zaštitu nacionalnog suvereniteta od centralizacije EU. Grupu su osnovali istaknuti evropski desničarski lideri poput Orbana i Andreja Babiša, a predvodi je Žordan Bardela iz Nacionalnog okupljanja (nekadašnjeg Nacionalnog fronta) Marin le Pen. Grupa zastupa evroskepticizam i dosledno antifederalistička načela. Poziv u poslednjem trenutkuEvropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti dobio poziv da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, zakazane za 25. oktobar. Poziv je 10. oktobra uputila vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić. Formalni rok za poziv istekao je 8. oktobra, kada je zasedala Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa. Parlament je ipak bio spreman da poziv sačeka najkasnije do 12. oktobra, a Konferencija je u međuvremenu odobrila da pripreme za misiju počnu paralelno. Kako funkcioniše posmatračka misijaDelegacija Evropskog parlamenta deo je Međunarodne posmatračke misije, koju predvodi OEBS-ova Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Nalazi misije predstavljaju se u zajedničkoj preliminarnoj izjavi na konferenciji za medije dan posle izbora. Članovi delegacije obavezuju se na nepristrasnost. Evropski parlament prihvatio je međunarodni Kodeks ponašanja za posmatrače izbora, prema kojem posmatrači u svakom trenutku moraju da budu politički nepristrasni i da poštuju integritet međunarodne misije. Članovi delegacija potpisuju i poseban Kodeks ponašanja za članove posmatračkih delegacija Evropskog parlamenta. U praksi se ipak dešavalo da pojedini članovi delegacije ne dele u potpunosti ocene misije. Evropski parlament je izbore u Srbiji poslednji put posmatrao u decembru 2023. godine, takođe na vanrednim parlamentarnim izborima. Tada je delegacija imala pet poslanika i takođe je delovala u okviru međunarodne posmatračke misije koju je predvodio OEBS/ODIHR. Delegacija se po pravilu u danima pred izbore sastaje s predstavnicima međunarodne posmatračke misije, izbornim vlastima, kandidatima, civilnim društvom i medijima. Na dan izbora poslanici prate otvaranje biračkih mesta, glasanje, zatvaranje i brojanje glasova, a mogu da prate i prenos glasačkih kutija do centara za obradu rezultata. Nakon toga iznose svoje nalaze i zaključke.

Studentski protest u Albaniji ušao je u četvrtak u treći dan, dok se veliki broj demonstranata okuplja i maršira ulicama Tirane. Prema navodima studenata, protest je usmeren protiv rasta troškova obrazovanja i protiv korupcije. Među zahtevima je i ostavka vlade koju predvodi Edi Rama. Rama je u odgovoru za Rojters (Reuters) odbacio mogućnost ostavke kao posledice protesta. Kako navodi Rojters, Rama je rekao da "neće dozvoliti da nasilje spreči Albaniju da ostvari cilj članstva u Evropskoj uniji". Na protestu u sredu povređene su desetine demonstranata i policijskih službenika tokom sukoba koji su trajali nekoliko sati. Desetine hiljada studenata koji su u sredu izašli na protest zapalili su dve vladine zgrade i dve banke, a bacali su i kamenje na policiju. Pored javnih zgrada, oktobra oštećeno je i nekoliko privatnih objekata, uključujući i poslovne prostore. Takođe je zapaljena i kancelarija Koledža Evrope, koji je otvoren u saradnji albanske vlade i Evropske unije. Rama i EU osuđuju nasilje na protestuU video poruci snimljenoj ispred oštećene zgrade Koledža Evrope, premijer Albanije osudio je nasilje na protestu održanom u sredu. On je rekao da taj protest nije bio studentski. "Ovo su neke druge ruke... Ovo su ruke opozicije koja, maskirana, sa vatrom i gvožđem pokušava da vrati Albaniju tamo gde se Albanija nikada više neće vratiti", naveo je Rama u četvrtak na Fejsbuku (Facebook). Kancelarija Evropske unije u Albaniji je u saopštenju takođe osudila "eskalaciju nasilja i uništavanje javne i privatne imovine". Šta se dogodilo na protestu u sredu?Univerzitetski bolnički centar Majka Tereza saopštio je kasno uveče da je medicinsku pomoć primilo 23 policajaca, pet demonstranata i jedan prolaznik. Policija je upotrebila vodene topove i suzavac da rastera demonstrante, od kojih su neki zapalili zgrade Ministarstva obrazovanja i Ministarstva pravde, prevrnuli kontejnere za smeće i oštetili lokale na glavnom trgu u Tirani. Filijala Rajfajzen banke, u blizini Ministarstva obrazovanja, takođe je zahvaćena požarom, izvestio je Rojters. Demonstranti su takođe probili kapiju zgrade Skupštine. Predsednik Skupštine Niko Peleši (PeleshI) ocenio je da je "neprihvatljivo" napadanje zgrada zakonodavnog tela i drugih državnih institucija, navodeći da "nasilje i uništavanje ne služe nijednom cilju, već štete javnom interesu i samom društvu". Policija je saopštila da je privela 35 demonstranata. To je bio najnasilniji protest protiv korupcije u Tirani otkako su protesti počeli u maju i predstavlja sve veći izazov za Raminu vladu. Eskalacija nasilja usledila je posle leta koje su obeležili mirni protesti protiv Rame, izazvanih planovima za izgradnju luksuznog odmarališta na netaknutoj obali juga Albanije. "Ovo je revolucija. Umorni smo od mirnih protesta. Nećemo stati dok Rama ne podnese ostavku", rekla je Lora, studentkinja koja nije htela da otkrije svoje prezime, dok je bacala kamenje na policiju. Drugi demonstranti uzvikivali su "Ostavka" i "Kriminalna policija". Organizatori kažu da protestuju za bolje uslove studiranja, pristupačnije školarine i mogućnosti zapošljavanja.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković potvrdio je u četvrtak da je osam uslova koje Zagreb postavlja Crnoj Gori pre ulaska u Evropsku uniju izneo već sredinom godine, tokom samita Evropske unije i Zapadnog Balkana održanog u junu u Tivtu. On je ocenio da je reč o nerešenim pitanjima koja su, prema njegovim rečima, vezana za evropske vrednosti, a u vezi s kojima Crna Gora, nažalost, "do sada nije napravila iskorak". "Dakle, sve te teme su poznate Crnoj Gori, i predsedniku i premijeru i ministru. Ministri (Ervin) Ibrahimović i (Gordan) Grlić Radman imaju zadatak da pronađu rešenja. Mi želimo da Crna Gora ostvari napredak, ali želimo da se ova pitanja reše, i sad je trenutak da se reše", izjavio je Plenković. "Uprkos teškom nasleđu, mi smo Crnoj Gori pristupili vrlo konstruktivno i u tom konstruktivnom procesu izdvojili smo one tačke za koje smatramo da ih Crna Gora treba da ispuni jer su deo onoga što budućim članstvom u Evropskoj uniji treba da preuzmu kao evropske vrednosti", dodao je on. Hrvatski premijer je u Briselu, gde učestvuje na dvodnevnom samitu šefova država i vlada Evropske unije. Među brojnim temama je i proširenje, s posebnim naglaskom na pristupni proces Crne Gore. Prema nacrtu zaključaka koje bi lideri trebalo da usvoje na kraju samita, Evropski savet pozdravlja tekući rad na izradi ugovora o pristupanju s Crnom Gorom. "On prima k znanju nameru predsedavajućeg Savetom da do kraja ove godine postigne dogovor o privremenom zatvaranju svih pregovaračkih poglavlja, pod uslovom da Crna Gora sprovede odgovarajuće reforme, kao i da radi na što bržem okončanju izrade ugovora o pristupanju", navodi se u nacrtu. Crna Gora se smatra kandidatom s najizvesnijim izgledima za članstvo u EU. Privremeno je zatvorila skoro dve trećine pregovaračkih poglavlja i cilj joj je da pregovore okonča do kraja godine. Ipak, s obzirom na preostalo vreme, sve je izvesnije da će se to dogoditi početkom sledeće godine. Uslovi koje je iznela Hrvatska direktno su vezani i za poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), koja još nisu zatvorena. To bi takođe moglo da odloži okončanje pregovora o članstvu između Brisela i Podgorice. EU već radi na nacrtu ugovora o pristupanju, a evropska komesarka za proširenje najavila je mogućnost da on bude potpisan u leto 2027. godine. Lideri EU o proširenju će razgovarati tokom radne večere 15. oktobra. Između ostalog, naglasiće da i buduće države članice i EU moraju biti spremni u trenutku pristupanja. "Zemlje koje teže članstvu moraju da nastave reformske napore, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu s pristupnim procesom zasnovanim na zaslugama i uz pomoć EU", stoji u nacrtu zaključaka koje će 27 šefova država i vlada usvojiti na kraju samita. Oni će takođe podsetiti da je pristupni proces "zasnovan na zaslugama i da stoga svaka zemlja kandidat napreduje u pristupnim pregovorima na osnovu sopstvenog napretka". Lideri će razmotriti i nedavnu komunikaciju Evropske komisije "Priprema za širu Uniju", ali će je samo primiti k znanju i pozvati Savet da analizira sve njene segmente i na osnovu toga nastavi rad.