Francuska će dozvoliti Ukrajini da proizvodi krstareće rakete francuske proizvodnje, precizno vođene bombe i rakete-presretače za protivvazdušnu odbranu, pored narudžbina za francusko-italijanski sistem protivvazdušne odbrane SAMP/T sljedeće generacije i 16 borbenih aviona Rafale. Vijest dolazi samo nedelju dana nakon što je Donald Trump na samitu NATO saveza u Ankari otkrio da će Sjedinjene Države dati licence Ukrajini za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane Patriot. Francuski predsjednik Emmanuel Macron je, objavljujući, rekao da će Ukrajini biti dozvoljeno da proizvodi sopstvenu proizvodnju raketa-presretača za protivvazdušnu odbranu Aster, precizno vođenih bombi vazduh-zemlja AASM i SCALP, što je krstareća raketa dugog dometa koja se lansira iz vazduha. Aster-i se koriste za SAMP/T, dok borbeni avioni Rafale mogu biti opremljeni i AASM-ovima i SCALP-ovima. Nije bilo naznaka kada bi ukrajinska proizvodnja sistema mogla da počne i koliko je SAMP/T-ova Kijev naručio ili kada će ih potencijalno dobiti. Očekuje se da će Rafalovi početi da lete ukrajinskim nebom 2028. godine, jer je ukrajinskim pilotima potrebna opsežna obuka za njihovo korišćenje. Ukrajina već koristi stariju verziju SAMP/T u svojoj odbrani od sve većeg broja ruskih raketnih napada na gradove i ključnu infrastrukturu zemlje, ali se generalno smatraju manje efikasnim od Patriota. Najave su stigle 13. jula tokom sastanka takozvane Koalicije voljnih, neformalne grupe od skoro 40 zemalja, predvođene Velikom Britanijom i Francuskom, koje su se obavezale da će podržati Ukrajinu vojnom opremom. Na sastanku je takođe objavljeno da će francuske i britanske trupe ove jeseni održati zajedničke vojne vježbe u Poljskoj i drugim zemljama koje se graniče sa Ukrajinom, kao dio plana za multinacionalne snage koje bi bile raspoređene u Ukrajini čim se objavi potencijalni prekid vatre sa Rusijom.

Poslednjom međuvladinom konferencijom Crna Gora je prešla polovinu privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja. Privremeno su zatvorena Poglavlje 8 – Konkurencija i Poglavlje 29 – Carinska unija. Time Crna Gora sada ima ukupno 18 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33 koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u Evropskoj uniji. "Sa 18 privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja – više od polovine ukupnog broja – Crna Gora ostaje predvodnik u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Proširenje EU predstavlja geopolitičku nužnost za očuvanje evropske stabilnosti, bezbednosti i demokratskih reformi. Ono će ostati među najvišim prioritetima našeg predsedavanja", izjavio je po završetku međuvladine konferencije Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar za evropska pitanja, čija zemlja predsedava Savetom Evropske unije. On je ponovio stav da je moguće da se celokupan pregovarački proces završi tokom irskog predsedavanja, odnosno do kraja ove godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je današnji dan značajan ne samo za Crnu Goru, već i za politiku proširenja Evropske unije. "Danas je super utorak za proširenje Evropske unije i Crna Gora je deo toga. Više od polovine pregovaračkih poglavlja je zatvoreno i želim da čestitam građanima Crne Gore Dan državnosti. Ovo će doneti koristi i građanima i privredi – kompanije će poslovati po pravilima Evropske unije, biće manje provera na granicama i manje administrativnih prepreka", rekla je Kos. Kolokvijalni naziv "Super-utorak" odnosi se na 14. jul, kada je u Briselu održan najveći broj međuvladinih konferencija u jednom danu, nakon vise od dve dekade. Održane su ukupno četiri – sa Ukrajinom, Moldavijom, Crnom Gorom i Albanijom. Podgoričku delegaciju predvodio je premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je reč o važnom koraku na evropskom putu zemlje. "Crna Gora nije mogla dobiti lepšu vest za Dan državnosti. Zatvorili smo još dva pregovaračka poglavlja. Time smo prešli polovinu zatvorenih poglavlja u pregovaračkom procesu, dok su sva preostala u završnoj fazi, a neka su već spremna za zatvaranje", rekao je Spajić. Crna Gora je najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji i smatra se najozbiljnijim kandidatom za narednu članicu Unije. Podgoričke vlasti očekuju da članstvo bude formalizovano tokom 2028. godine. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Vijeće za provođenje mira u BiH (PIC) 14. jula u Sarajevu nije donijelo odluku o izboru novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ovo je treći sastanak na kojem se raspravljalo o ovom pitanju. "Novi pokušaj biće napravljen na narednoj sjednici", rečeno je iz Evropske unije za Radio Slobodna Evropa (RSE). Na sjednici 30. juna PIC je imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Louisaa Chrishocka. Na prvoj sjednici, održanoj 3. i 4. juna, države članice nisu uspjele doći do dogovora o nasljedniku visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je najavio svoj odlazak sa te funkcije nakon nešto manje od pet godina. Sjedinjene Države su podržale italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija – koji ima i podršku svoje zemlje, dok su druge članice EU u PIC-u predlagale francuskog diplomatu Renea Trokaza (Trocaz). PIC je međunarodno političko tijelo zaduženo za nadgledanje i provođenje Dejtonskog sporazuma, a njegov Upravni odbor – u kojem se nalaze ključne zapadne države i međunarodni akteri – zadužen je za izbor novog visokog predstavnika. OHR je uspostavljen 1995. godine Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, kao ključni mehanizam nadzora nad civilnom implementacijom mira. Inače, uoči sjednice PIC-a u Sarajevu, u Briselu se na sjednici Vijeća za vanjske poslove Evropske unije 13. jula, između ostalog, raspravljalo o Zapadnom Balkanu, a posebno o Bosni i Hercegovini, odnosno procesu izbora novog visokog predstavnika u ovoj zemlji. Visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kallas obavijestila je ministre vanjskih poslova o svojoj posjeti Bosni i Hercegovini od 2. jula, kao i toku procesa imenovanja novog visokog predstavnika. "Odlučni smo da imamo evropskog kandidata koji može pomoći da se zemlja približi Evropskoj uniji. Na kraju, uspjeh visokog predstavnika mjeriće se danom kada ta funkcija više neće biti potrebna", rekla je Kalas po završetku sastanka ministara. Ona nije iznosila više detalja o sadržaju razgovora o Bosni i Hercegovini.

Političar iz Niša, sa juga Srbije, Dragoslav Ćirković dobio je pretnje nakon posete Potočarima i odavanja pošte žrtvama genocida. U Potočarima je 11. jula obeležena 31. godišnjica od genocida koji su snage Vojske Republike Srpske počinile na više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Ćirković je objavio na Fejsbuku fotografiju iz Potočara kako ostavlja cvet na spomenik žrtvama. Fotografiju je pratila poruka "Iskreno žalim za svim nevino stradalim. Teško ćemo ovu duboku ranu zalečiti kao srpski narod". Ćirković za RSE kaže da je neverovatno ono što je nakon objave stiglo u komentarima na društvenoj mreži čak i od njegovih sugrađana. "Spominjana je moja porodica, spominjano je da sam izdajnik srpskog roda, da sam ustaša", naveo je. On dodaje da je oficir 63. padobranske brigade u rezervi i da smatra da "Srbija može da se voli ne samo srcem nego i glavom". "I da shvatimo da je vreme da se posvetimo miru i izgradnji budućnosti", dodao je. Ćirković je u razgovoru za RSE rekao da su ga pretnje iznenadile i da je smatrao obavezom i dužnošću da ode i oda poštu ljudima u Potočarima koji su pobijeni. "Očekivao sam da ljudi nakon 31 godinu shvate da je na ovim prostorima bilo dosta rata i da je vreme da se posvetimo budućnosti, pre svega mislim na ekonomiju i saradnju", naveo je. Upitan ko je odgovoran što u Srbiji ni posle tri decenije ne postoji spremnost za suočavanje sa prošlošću i prihvatanje odgovornosti, Ćirković kaže da je vlast najodgovornija. "Vlast koja je morala po svaku cenu da radi na tome da se taj nesrećni rat smiri. 30 godina, pa to je pola ljudskog veka", rekao je. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Međunarodni sud pravde i Haški tribunal presudili su da zločini u Srebrenici predstavljaju genocid.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu da potvrdi optužnicu u slučaju pada nadstrešnice u tom gradu 2024. godine, doneta iz "čiste bahatosti i bez ikakve argumentacije", prenela je agencija Beta. "Šta možete da mi kažete oko odluke da vratite pritvor onima koji nisu u pritvoru već godinu dana, ili sedam-osam meseci, zbog toga što bi mogli da utiču na svedoke, kao što je to slučaj sa jednim ili dvoje ministara i ljudima koji su bili direktori preduzeća, gde ima logike u svemu tome", rekao je novinarima u Parizu, gde je prisutvovao paradi povodom Dana Francuske. Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i među optužene vratio bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije Jelenu Tanasković. Sud je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda, koji je izuzeo od krivičnog gonjenja Vesića, Dimoski i Tanasković. U potvrđenoj optužnici njih troje se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastruktura železnice. Pored njih još devet osoba se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbacio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane. U padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. stradalo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena.

Evropska unija reagovala je 14. jula na izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine". Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da je šokirana izjavom ministarke Paunović. Izrazila je nadu da se radi o individualnom stavu, a ne o stavu cele Vlade Srbije. "Za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija. U Evropi nema mesta za retoriku koja opravdava, zagovara i veliča etničko čišćenje. Lično sam zaista zgrožena što uopšte moramo da izgovaramo ovakve stvari u ovoj situaciji", izjavila je Marta Kos na konferenciji za novinare nakon zatvaranja dva pregovaračka poglavlja između EU i Crne Gore. Ocenila je da su takve izjave u direktnoj suprotnosti sa vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja – koje je preko potrebno – odgovornosti i dobrosusedskih odnosa, na kojima počiva Evropska unija i bez kojih proces pristupanja ne može napredovati. "One su takođe u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. Mogu samo da pretpostavim da su ovo stavovi jednog ministra, a ne zvaničan stav Vlade Srbije. Očekujemo da politički lideri postupaju odgovorno, uzdrže se od zapaljive retorike i doprinesu izgradnji poverenja, pomirenja i regionalne stabilnosti", poručila je evropska komesarka za proširenje. Portparolka Evropske unije Anitta Hipper rekla je na konferenciji za novinare da ne bi trebalo da bude mesta u Evropi za "retoriku koja opravdava i zagovara etničko čišćenje". "Takve izjave su suprotne vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana", navela je. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, ocenjuje "napade" na nju "sramnim i licemernim", saopšteno je iz njegovog kabineta. Dačić, koji je ujedno i šef Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je Paunović član, dodao je da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je u subotu za televiziju Kurir "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine", da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. "Ovo je najgrublja kvalifikacija koju sam ikad u životu rekla", dodala je Paunović. Istakla je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, ispred Partije za demokratsko delovanje, je u objavi na društvenoj mreži Facebook naveo da je povodom izjave ministarke Paunović zatražio reakciju "relevantnih međunarodnih ambasada" u Beogradu. Takođe je najavio da će zatražiti njenu smenu. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 ljudi i dalje vodi kao nestali. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Crna Gora će preći polovinu privremeno zatvorenih poglavlja, Albanija prvi put zatvara poglavlja, dok će tokom dana Ukrajina i Moldavija otvoriti po još jedan klaster u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom na međuvladinoj konferenciji u Briselu. Poznat kolokvijalno kao "super utorak", ovaj dan obeležava organizovanje najvećeg broja međuvladinih konferencija u zadnjih 20 godina. "Danas imamo najveći broj međuvladinih konferencija o pristupanju još od 2002. godine. Ovo je izuzetno značajan trenutak u procesu pristupanja", izjavio je Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar nadležan za evropska pitanja, čija zemlja predsedava Evropskom unijom (EU). "Imali smo zaista intenzivne i značajne aktivnosti u vezi sa proširenjem i današnji dan zaista vidimo kao veoma važan trenutak u tom procesu", dodao je on. Crna Gora zatvara dva pregovaračka poglavlja, čime će imati ukupno 18 zatvorenih od 33 poglavlja u pregovorima sa Briselom. Albanija, koja se smatra drugom na listi predvodnika, privremeno zatvara prva tri poglavlja u ovom procesu. "Ovo je prelomni trenutak za Albaniju, koja započinje zatvaranje pregovaračkih poglavlja. A, naravno, naš predvodnik u procesu proširenja, Crna Gora, danas zatvara još dva poglavlja. Zato je ovo dan za slavlje, ali i dan da gledamo unapred i radimo još više. Imamo podršku država članica, ali samo ukoliko zemlje kandidati ispunjavaju svoje obaveze. Na to moramo posebno da obratimo pažnju", izjavila je evropska komesarka Marta Kos. U prethodnim nedeljama se aktivno radilo na tome da ovaj "super utorak" ima pet međuvladinih konferencija. Evropske institucije su pokušale da ubede države članice da i Srbija istog dana otvori Klaster 3. Međutim, nije bilo konsenzusa među državama članicama EU. Za svaku međuvladinu konferenciju neophodna je saglasnost svih država članica. Irska, koja predsedava EU do 31. decembra, obećala je da će nastaviti da se angažuje kako bi se postigao konsenzus oko Srbije. "Srbija je zemlja kandidat za članstvo i to je pitanje o kojem ćemo svakako nastaviti da razgovaramo sa državama članicama. Tu ima još posla koji treba obaviti, ali sam, kao irski ministar, posvećen tome da nastavimo dijalog i sa državama članicama i sa Srbijom kako bismo videli na koji način možemo da unapredimo njen pristupni proces", izjavio je irski ministar Tomas Birn. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je povodom toga istakla da je, kako bi neka zemlja mogla da nastavi pristupni proces, potrebno da zemlja kandidat ispuni obaveze, a da Evropska komisija državama članicama obrazloži zašto je predložila ono što je predložila, odnosno otvaranje Klastera 3. Sve to zajedno, upozorava Kos, zahteva i saglasnost država članica koje, prema njenim rečima, moraju da uoče koristi i razloge zbog kojih bi toj zemlji trebalo omogućiti da nastavi proces pristupanja. "Nakon nazadovanja koje je konstatovano u prošlogodišnjem Izveštaju o proširenju, načinjeni su određeni pomaci. I dalje ima mnogo toga da se uradi, posebno u oblasti vladavine prava, ali sada dobijamo signale iz Srbije da je spremna da se više uskladi sa strateškim opredeljenjima Evropske unije", izjavila je evropska komesarka za proširenje. Svaka delegacija će tokom dana održati odvojene sastanke. Albanija cilja da okonča pregovore do kraja 2027. godine, dok Irska smatra da bi Crna Gora taj proces mogla završiti i do kraja ove godine.

U Vašingtonu je doneta odluka da se otpočne strateški dijalog sa Srbijom, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić za Radio-televiziju Srbije (RTS). Rekao je da prva sesija počinje u petak, a da je ova odluka Sjedinjenih Američkih Država jedna od najznačajnijih vesti u odnosima dve zemlje u poslednjih nekoliko godina. Đurić je ocenio da je pokretanje strateškog dijaloga rezultat dugogodišnjeg diplomatskog rada. Za RTS je rekao da na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija putuje u Vašington, gde će učestvovati na samitu u četvrtak. "Ovo što se dešava u petak je zaista diplomatska, a i, rekao bih, politička istorija u odnosima Srbije i SAD", naglasio je Đurić. Rekao je i da će ova odluka "osnažiti" ekonomsku situaciju i međuanarodni položaj Srbije. Takođe je naglasio da Srbiju to dovodi u "u krug zemalja sa kojima SAD imaju najviši nivo institucionalne saradnje". RTS prenosi da je Đurić rekao da je to važno i zbog "ključnih državnih i nacionalnih pitanja, pre svega Kosova i Metohije, Republike Srpske, kao i očuvanja unutrašnje stabilnosti Srbije". "Važno nam je i zbog Kosova, gde se oslanjamo na zaštitu našeg naroda, za Republiku Srpsku, gde smo prošle godine imali ozbiljno razumevanje administracije predsednika Trampa za rešavanje problema u Bosni i Hercegovini", rekao je. Šta je prethodilo odluci SAD?"Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. O mogućem otpočinjanju strateškog dijaloga sa Srbijom govorilo se u avgustu 2025. godine, ali do njega tada nije došlo. Tada je opisano da bi dijalog trebalo da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija. Srbija od septembra 2024. sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum - u oblasti energetike. Zatim je u januaru ove godine predsednik Srbije Aleksandra Vučić rekao da je SAD dala Srbiji dva "formalna zahteva" kako bi se otpočeo strateški dijalog - jedan politički i drugi vezan za energetiku. Međutim, nije precizirao detalje u vezi sa tim zahtevima. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Još jedna od tema koja je obeležila odnose SAD i Srbije u poslednjih godinu i po dana jesu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većisnkog ruskog udela u vlasništvu. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, a licenca Američke Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) periodično se obnavlja. Poslednji put je OFAC produžio licencu na još 30 dana 30. juna. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarski MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.

Američka vojska saopštila je da je pokrenula novi talas vazdušnih udara na ciljeve u Iranu kako bi pomogla u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, samo nekoliko sati nakon što je predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio da ponovo uvodi blokadu ovog ključnog plovnog puta. "Ovi udari će nastaviti da nanose veliku štetu iranskim snagama i umanjiti njihovu sposobnost da napadaju nedužne civile i komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu", saopštila je Centralna komanda SAD kasno 13. jula, trećeg uzastopnog dana od početka napada. Iranski državni mediji izvestili su o eksplozijama na nekoliko ostrva duž južne obale Irana, uključujući Kiš, Kešm i Abu Musu. Napadi su najnoviji znak raspada sporazuma potpisanog prošlog meseca, kojim su bili utvrđeni uslovi pod kojima bi dve strane pregovarale o mirovnom sporazumu. Američki mediji ranije su 13. jula preneli da je Tramp tokom vikenda obavestio Kongres da su Sjedinjene Države ponovo u ratu sa Iranom, čime je započeo period od 60 dana tokom kojeg može da koristi vojsku za izvođenje udara bez formalnog odobrenja zakonodavaca. Obraćajući se novinarima u Beloj kući kasno 13. jula, Tramp je rekao da su napadi usmereni na onemogućavanje iranskih kapaciteta za ometanje pomorskog saobraćaja u moreuzu. Dodao je da je, uprkos tri noći uzastupnih napada na Iran, dogovor o okončanju sukoba i dalje moguć. "Da, mislim da je dogovor moguć. Naravno da mislim", rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu. "Imali smo dogovor sa njima pre dva dana, a onda su rekli: 'Ne možemo da postignemo taj dogovor. Moramo dodatno da pregovaramo o njemu.'" Ranije tokom dana Tramp je za Fox News rekao da bi Sjedinjene Države mogle da preuzmu kontrolu nad moreuzom, kroz koji se u vreme mira odvija oko petine svetskog energetskog transporta i koji je postao jedno od glavnih bojišta ovog sukoba. "Sjedinjene Američke Države će od ovog trenutka biti poznate kao 'ČUVAR ORMUSKOG MOREUZA', ali će, u skladu s tim i radi PRAVIČNOSTI, biti nadoknađeni svi troškovi neophodni za obavljanje posla obezbeđivanja bezbednosti i sigurnosti ovog veoma nestabilnog dela sveta, po stopi od 20 odsto na sav prevezeni teret", napisao je Tramp u objavi na društvenim mrežama. Korpus islamske revolucionarne garde Irana (Islamic Revolutionary Guards Corps – IRGC) saopštio je neposredno pre Trampove objave na društvenim mrežama da je jedini način za obnovu redovnog brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz okončanje američke vojne intervencije u tom plovnom putu. U oštro intoniranom saopštenju objavljenom nakon toga, vrhovna iranska združena vojna komanda saopštila je da SAD nemaju nikakvu ulogu u odlučivanju o budućnosti Ormuskog moreuza, upozorivši da zemlje koje sarađuju sa Vašingtonom "snose punu odgovornost za svaku nesigurnost i eskalaciju rata u regionu". Iranski državni mediji izvestili su o eksplozijama na nekoliko ostrva duž južne obale Irana, uključujući Kiš, Kešm i Abu Musu. Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je 13. jula da su dva tankera te zemlje gađale iranske krstareće rakete u južnom plovnom koridoru Ormuskog moreuza, u teritorijalnim vodama Omana, pri čemu je poginuo jedan član posade iz Indije, a osam osoba je ranjeno. Iran je izveo napade na nekoliko svojih suseda u Persijskom zalivu, kao i na brodove u moreuzu za koje tvrdi da krše njegova pravila za prolazak tim plovnim putem. Vojska Jordana saopštila je 14. jula da je presrela četiri rakete lansirane iz Irana, dok je iranska Revolucionarna garda tvrdila da je izvela napade na Bahrein, Jordan, Kuvajt i Oman, navodeći da su mete bili američki vojni objekti. Pregovori SAD i Irana pod znakom pitanja usled eskalacijePitanja o sudbini sporazuma koji je probudio nade u mir prisutna su već nekoliko dana. Tramp je prošle nedelje rekao da je Memorandum o razumevanju za njega nevažeći, ali je dodao da pregovarači mogu da nastave razgovore ukoliko smatraju da postoji mogućnost napretka ka mirovnom sporazumu. Međutim, napadi tokom vikenda dodatno su umanjili te izglede. Tramp je 12. jula rekao za CNN: "Sinoć smo ih veoma žestoko pogodili", i tvrdio da su Vašington i Teheran bili blizu dogovora pre najnovije razmene vatre. "Odustajali su od svega, a onda su, odjednom, dva sata kasnije, dronom pogodili jedan brod. Sa tim ljudima nešto nije u redu", rekao je. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči (Abbas Araqchi) tokom vikenda sastao se sa omanskim ministrom spoljnih poslova Sajidom Badrom Albusaidijem (Sayyid Badr Albusaidi) kako bi razgovarali o mehanizmima za obezbeđivanje bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz, saopštio je Teheran. Oman je ranije saopštio da će razgovori sa Iranom biti nastavljeni na tehničkom i političkom nivou, s ciljem postizanja dogovora koji bi bili u skladu sa međunarodnim pravom u vezi sa plovidbom kroz taj plovni put. U tim razgovorima nisu učestvovali američki zvaničnici. Radio Slobodna Evropa (RSE) saznao je iz diplomatskih izvora da su omanski posrednici iranskoj delegaciji predali predloge usmerene na rešavanje sporova u vezi sa pomorskom plovidbom. Visoki zvaničnici odbili su da komentarišu sadržaj tih predloga. Prema diplomatskim izvorima upoznatim sa razgovorima, Iran je napustio pregovore uz poruku da će se vratiti nakon što usaglasi jedinstven unutrašnji stav o predlozima koji bi omogućili slobodu plovidbe kroz omanske vode u južnom delu moreuza, bez naplate taksi. Ubrzo nakon toga, iranski aparat nacionalne bezbednosti odgovorio je otvaranjem vatre na jedan trgovački brod i objavio zatvaranje plovnog puta. Poslednjih meseci Tramp je promovisao ono što naziva "Južni koridor" – pomorsku rutu kojom brodovi plove bliže obali Omana i dalje od iranskih teritorijalnih voda. Teheran je više puta insistirao da je jedino ruta koju preferira, a koja prolazi bliže iranskoj obali, bezbedna, dok su ga ranije optuživali za napade na brodove koji koriste omansku rutu. Rat rečima povećava rizikeNajnoviji sukob odvija se u sve nestabilnijem političkom okruženju. Novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei (Mojtaba Khamenei), obećao je osvetu za ubistvo svog oca i prethodnika Alija Hamneija, rekavši da "odmazda neizbežno mora biti sprovedena". Ali Hamnei, koji je poginuo na početku rata u američkim i izraelskim vazdušnim udarima 28. februara, sahranjen je 9. jula u svetilištu Imama Reze u Mašhadu. "To ne zavisi ni od mog ličnog postojanja, niti od postojanja drugih zvaničnika. Bili mi prisutni ili ne, to će se dogoditi", rekao je, dodajući da je Iran sastavio spisak osoba koje će biti mete. Nekoliko sati ranije Tramp je upozorio da bi svaki pokušaj atentata na njega izazvao snažan vojni odgovor Sjedinjenih Država.

Hiljade avfganistanskih porodica, plašeći se neizvjesne budućnosti, počele su da se slivaju u Afganistan. Razlog je nov pritisk Pakistana protiv onoga što zvaničnici opisuju kao "obračun" sa nedokumentovanim strancima. Islamabad je postavio rok 10. jul za, kako ih vlasti nazivaju, "nedokumentovane" Afganistance da napuste zemlju. Ovaj potez dolazi usred šireg pritiska vlasti širom svijeta koje su primoravale Afganistance koji su pobjegli iz svoje zemlje da se vrate kući. Samo u Pakistanu, više od 2,5 miliona Afganistanaca je deportovano od oktobra 2023., godine kada je Islamabad objavio politiku deportacije. "U prosjeku 400 do 600 porodica dnevno prelazi granicu Torkam", rekao je Islam Badšah, volonter iz regiona Džamrud u pakistanskom plemenskom okrugu Hajber, koji obezbjeđuje besplatnu hranu, lijekove i druge osnovne potrepštine porodicama koje odlaze. Torkam je glavni prelaz između Afganistana i Pakistana. Badšah, koji prikuplja donacije od lokalnog stanovništva kako bi nastavio svoj humanitarni rad, kaže da većina porodica posjeduje registracione kartice izdate od strane UN, ali pakistanske vlasti kažu da će samo Afganistancima sa važećim vizama za boravak, kao što su studentske, poslovne ili posjete u pasošima, biti dozvoljen boravak. Afganistanci se vraćaju kućiZija Rahman je bio među stotinama porodica koje su stigle u Tranzitni centar Hamza Baba za afganistanske izbjeglice blizu granice 13. jula. Dok njegova porodica čeka dozvolu vlasti za prelazak granice, Rahman je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da su on i njegova starija braća rođeni u Pakistanu i da su primorani da odu u zemlju koju ne poznaju. "Ni moja djeca, ni djeca moje braće nikada nisu posjetila Afganistan", rekao je. "Idemo ka neizvjesnoj budućnosti, kako da se zaposlimo i da li će naša djeca moći da pohađaju škole?", rekao je 36-godišnjak. Milioni Afganistanaca širom svijeta su ili direktno primorani da se vrate od strane država u kojima su boravili, ili su se osjećali primoranim da to učine zbog prijetnji, uznemiravanja i zastrašivanja. Ali situacija je najoštrija u Pakistanu. Decenije sukoba u Afganistanu primorale su milione Afganistanaca da potraže utočište u Pakistanu. Islamabad je procijenio da je 1,5 miliona registrovanih Afganistanaca živjelo u Pakistanu prije 2021. godine. Još pola miliona je pobjeglo iz zemlje da potraži utočište u Pakistanu nakon što su talibani preuzeli Kabul u avgustu 2021. godine. Pakistan i talibani su decenijama bili neprijavljeni saveznici, ali odnosi su počeli da se pogoršavaju 2021. godine, kada je Islamabad optužio Kabul da je domaćin pakistanskim talibanima, koji izvode napade unutar Pakistana. Afganistanski talibani poriču pakistanske optužbe rekavši da neće dozvoliti nikome da koristi afganistanskom teritoriju protiv bilo koje druge zemlje. U oktobru 2025. godine, Pakistan je izveo vazdušne napade unutar Afganistana, što je izazvalo krvave granične sukobe koji su rezultirali brojnim žrtvama i štetom na infrastrukturi na obje strane. Pakistan je zatvorio sve granice sa Afganistanom, pored toga što je intenzivirao deportaciju Afganistanaca. Nedavno je Pakistan poništio afganistanske građanske karte i karte sa dokazom o registraciji. Ranije su ova dva dokumenta bila priznata kao dozvola za legalan boravak Afganistanaca u Pakistanu. Međutim, pakistanske vlasti su nedavno poništile sva ostala dokumenta osim važeće vize za boravak u Pakistanu. Humanitarna krizaMasovne deportacije su takođe stvorile humanitarnu krizu u dijelovima Afganistana, preopteretivši lokalnu infrastrukturu i ostavivši povratnike ranjivim. Većina Afganistanaca koji odlaze kaže da su zatvorili svoje poslove i jeftino prodali imovinu kako bi izbjegli hapšenja tokom policijskih racija, koje su postale češće od 10. jula. U tržnom centru Board Bazaar u Pešavaru, jednom od najvećih centara za afganistanske izbjeglice u Pakistanu, oko 5.000 preduzeća kao što su pekare, prodavnice sušenog voća, odjeće i obuće, prepuno je kupaca. Ali ovih dana, policijske patrole se takmiče sa kupcima, primoravajući trgovce da pronađu nove načine da izbjegnu hapšenje. "Angažovali smo lokalno stanovništvo kako bismo izbjegli hapšenja tokom policijskih racija", rekao je jedan vlasnik prodavnice koji je želio da ostane anoniman iz straha od akcije vlasti. "Kad god dođe do policijske racije, mi izbjegavamo i predajemo posao lokalnom stanovništvu. Ovo nas spašava, kao i naš posao... ali ovo se možda neće nastaviti duže vrijeme". Još jedan preduzetnik, Zakir Ajaz, čija porodica vodi dobro uspostavljen posao u Pešavaru, kaže da su policijske racije postale rutinske od 10. jula. "Moja porodica je emigrirala u Pakistan na početku afganistanskog džihada prije 40 godina. Osnovali smo naš posao prije više od 25 godina", rekao je Ajaz, koji povremeno posjećuje Afganistan, ali želi da ostane u Pakistanu. "Sada moramo da završimo sa tim bez budućnosti na vidiku".

Evropska unija (EU) ukinula je finansiranje Venecijanskog bijenala zbog prisustva ruskog paviljona na ovogodišnjoj izložbi, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. "Evropska komisija obustavlja finansiranje Venecijanskog bijenala. Kultura i javna podrška ne smeju postati sredstvo za prikrivanje i ulepšavanje agresije", izjavila je Kalas u Briselu. Reč je o bespovratnim sredstvima u iznosu od dva miliona evra za trogodišnji period od 2025. do 2028. godine. Evropska komesarka za demokratiju Hena Virkunen objavila je 12. jula na društvenoj mreži X odluku o ukidanju finansiranja namenjenog Venecijanskom bijenalu, navodeći da kultura u Evropi, koja se finansira novcem poreskih obveznika, "treba da promoviše i štiti demokratske vrednosti, a te vrednosti se danas ne poštuju u Rusiji". Venecijansko bijenale jedan je od najvećih i najstarijih kulturnih festivala na svetu i često se smatra "Olimpijskim igrama umetnosti". Održava se svake druge godine, od maja do novembra. Njegov budžet procenjuje se na oko 19 miliona evra, a finansira se delom iz sredstava Evropske unije, dok najveći deo obezbeđuju italijanska država i grad Venecija. Organizatori Venecijanskog bijenala objavili su listu učesnika na kojoj se nalazi i Rusija. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ruski umetnici i kustosi povukli su se sa manifestacije, a ruski paviljon je zatvoren. Organizatori Bijenala formalno ne pozivaju države, budući da nacionalni paviljoni funkcionišu autonomno. Evropska unija je u maju zatražila dodatna zvanična pojašnjenja o stvarnoj prirodi učešća Rusije na ovogodišnjem Bijenalu. Prema navodima evropskih zvaničnika, objašnjenja koja je dostavila Fondacija Venecijanskog bijenala ocenjena su kao nedovoljna, zbog čega je Evropska komisija odlučila da povuče finansijsku podršku.

Vijeće Evropske unije imenovalo je njemačkog diplomatu Dirka Schubela za novog specijalnog izaslanika EU za Kosovo. Dužnost će preuzeti 1. septembra 2026., s početnim dvogodišnjim mandatom, naslijedivši Estonca Aiva Orava. Schubel je diplomata s bogatim iskustvom u Evropskoj službi za inostrano djelovanje (EEAS), Evropskoj komisiji i njemačkom Ministarstvu inosranih poslova. Trenutno vodi Odjel za Rusiju u EEAS-u. Prije toga bio je posebni izaslanik EU za Istočno partnerstvo (2022-2024.), a bio je i šef Delegacije EU u Bjelorusiji (2019-2022.) i Moldaviji (2009-2013.). Prema odluci Vijeća EU, Schubelov mandat bit će usmjeren na proociju stabilnog, demokratskog i multietničkog Kosova, kao i na podršku evropskoj perspektivi zemlje. Pratiće napredak u političkim, ekonomskim i sigurnosnim prioritetima, doprinositi jačanju ljudskih prava, vladavine prava i zaštite zajednica te promovisati političku koordinaciju Evropske unije na Kosovu. Njegov mandat takođe uključuje pružanje političkog vodstva Misiji EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i podršku dijalogu između Kosova i Srbije, s ciljem jačanja regionalne stabilnosti i dobrosusjedskih odnosa. U posljednje dvije godine, od 2024. do kraja marta, Aivo Orav bio je na toj poziciji. U jednoj od svojih nedavnih izjava medijima na Kosovu, Orav je rekao da pitanje uspostave Asocojacije opština sa srpskom većinom na Kosovu "neće nestati". "Dijalog takođe znači Asocijaciju", rekao je. Nakon njegovog odlaska, zadatak je preuzela zamjenica šefa EU na Kosovu, Eva Palatova. U članku objavljenom prošle sedmice, Palatova je rekla da Evropska unija ostaje najjači i najpouzdaniji partner Kosova, kao i najveći pružatelj finansijske pomoći, ali je naglasila da odgovornost za napredak evropske budućnosti Kosova leži na političkim liderima i institucijama Kosova. Tom prilikom pozvala je na formiranje novih kosovskih institucija, rekavši da pobjednička stranka, u ovom slučaju Pokret Samoopredeljenje, ima posebnu odgovornost sarađivati s drugim političkim strankama kako bi se postigao kompromis. Kosovo nema stabilne institucije već više od godinu i po, budući da su tri kruga izbora održana u tom periodu nisu uspjela da daju funkcionalnu većinu.

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i među optužene vratio bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije Jelenu Tanasković. Sud je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda, koji je izuzeo od krivičnog gonjenja Vesića, Dimoski i Tanasković. U potvrđenoj optužnici njih troje se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastruktura železnice. Pored njih još devet osoba se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbacio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane. U padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. stradalo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena.

Crna Gora obeležava Dan državnosti, kao znak sećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, kao i na 13. jul 1941. godine kada je počeo organizovani antifašistički ustanak nakon kojeg je usledila četvorogodišnja oslobodilačka borba tokom Drugog svetskog rata. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović položio je venac na Spomenik partizanu borcu povodom Dana državnosti. "Svaka generacija Crne Gore imala je svoj zadatak i svoju odgovornost. Ovo je zadatak naše generacije. Da slobodu koju smo naslijedili pretočimo u državu u kojoj čovjek živi dostojanstveno, u kojoj radi i u kojoj ostaje", poručio je Milatović. Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić je građankama i građanima uputio čestitku povodom Dana državnosti Crne Gore, uz poruku da nakon osam i po decenija iznova Crna Gora potvrđuje "da nacionalna snaga i kolektivni napredak dolaze iz sloge oko najvažnijih ciljeva". On je istakao da posebno raduje što je uprkos svim različitostima Crna Gora "potvrdila konsenzus oko prosperitetne budućnosti". Dan državnosti je predsedniku Crne Gore čestitato i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, kako je saopšteno iz crnogorskog predsedništva. Tramp je istakao da Dan državnosti predstavlja priliku za obeležavanje trajnog prijateljstva dve zemlje te da očekuje dalje širenje partnerstva.

Državljaninu Crne Gore Vuku Vuleviću određen je ekstradicioni pritvor nakon što je 11. jula uhapšen u Beogradu, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Višem sudu. Za Vulevićem je na zahtev Podgorice raspisana međunarodna poternica, a tereti se za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika. U Višem sudu u Beogradu je za RSE rečeno da je Crna Gora još ranije dostavila zamolnicu za njegovo izručenje. "Ekstradicioni pritvor mu je određen kako se ne bi sakrio ili pobegao u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenju izručenja", kažu u Višem sudu. Iz Ministarstva pravde Srbije, koje odlučuje o ekstradiciji, nisu odmah odgovorili na pitanje RSE da li i kada bi Vulević mogao biti izručen Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo pravde saopštilo je nakon hapšenja Vulovića da je još 2025. nadležnima u Srbiji uputilo zahtev za izručenje, a "nakon dobijanja podataka da se nalazi na teritoriji te države". "S tim u vezi, razumijevanje je da je pred nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije u toku ekstradicioni postupak po zahtjevu Crne Gore", objavilo je Ministarstvo na Facebook-u i dodalo da je posredstvom Interpola Podgorica obavešteno o hapšenju. Za Vulevićem je crnogorska policija tragala zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera, navodnog vođe kavačkog kriminalnog klana. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe uhapšeno u julu 2024, deo njih je u bekstvu. Među njima je bio i Beranac Vuk Vulević. Srpska policija saopštila je 12. jula da je uhapšen u jednom beogradskom restoranu i da je imao falsifikovana lična dokumenta "izdata na Kosovu". Kosovska policija nije odmah odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega nije pokrenut sudski postupak.

Predstavnici mađarske kompanije Viz er (Wizz Air) predali su danas više od 21.000 zahteva građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za očuvanje baze poslovanja u Beogradu. "Tražimo da se omogući neometano poslovanje Viz era u Beogradu, koje je nakon 15 godina poslovanja ugroženo", rekla je menadžerka baze kabinskog osoblja te kompanije u Beogradu Nevena Todorović za agenciju Beta. Dodala je da ta kompanija želi da nastavi poslovanje u Beogradu, ali da bi zbog promene pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevozniku za obavljanje međunarodnog avio-prevoza sa Srbijom 200 zaposlenih moglo da ostane bez posla. "Promenom pravilnika onemogućava se kompanijama koje su registrovane u Evropskoj uniji (EU) da započnu i završe svoje letenje u Beogradu, i dozvoljava se samo poletanje aviona iz zemalja EU i vraćanje u te zemlje", rekla je ona. Dodala je da je održan samo jedan sastanak sa mađarskim civilnim vazduhoplovstvom i Direktoratom za civilnim vazduhoplovstvom Srbije, te pozvala na nastavak dijaloga sa nadležnim državnim institucijama. Iz Viz era tvrde da je njhov rad u Beogradu ugrožen nakon što je u junu Srbija rešila da izmeni pravila poslovanja za strane avio kompanije i uvede stroža pravila za letove koji počinju iz Beograda. Viz er smatra da je izmenama propisa Srbija prekršila evropski Sporazum o otvorenom nebu potpisan 2006, na osnovu kog i posluje u Beogradu. Iz državnog Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji je pravila menjao, negirali su te tvrdnje navodeći da nijednoj kompaniji nije uskraćeno obavljanje letova između Srbije i država EU. Ceo slučaj došao je do Evropske komisije kojoj se Viz Er obratio za pomoć. Iz Komisije su za Radio Slobodna Evropa potvrdili ispitiuju da li je prekršen Sporazum o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru.

Na sjednici Vijeća za inostrane poslove Evropske unije od 13. jula, između ostalog se raspravljalo o Zapadnom Balkanu, a posebno o Bosni i Hercegovini, odnosno procesu izbora novog visokog predstavnika u ovoj zemlji. Visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kallas obavijestila je ministre inostranih poslova o svojoj posjeti Bosni i Hercegovini od 2. jula, kao i toku procesa imenovanja novog visokog predstavnika. "Odlučni smo da imamo evropskog kandidata koji može pomoći da se zemlja približi Evropskoj uniji. Na kraju, uspjeh visokog predstavnika mjeriće se danom kada ta funkcija više neće biti potrebna", rekla je Kalas po završetku sastanka ministara. Ona nije iznosila više detalja o sadržaju razgovora o Bosni i Hercegovini. Hrvatski ministar inostranih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da novi visoki predstavnik treba da bude osoba koja dobro poznaje prilike u regionu. Ocijenio je da ta osoba mora da posjeduje znanje, stručnost i vještine dijaloga, kao i da bude svjesna svoje uloge, budući da je, kako je rekao, visoki predstavnik garant rješenja i odluka koje doprinose funkcionalnosti Bosne i Hercegovine. "Kada se njegova uloga završi i kada budu ispunjeni uslovi, Kancelarija visokog predstavnika biće zatvorena. Evropska unija želi Bosnu i Hercegovinu u kojoj će domaći politički lideri sami donositi odluke. Danas imamo sui generis situaciju u kojoj visoki predstavnik već 30 godina donosi odluke umjesto političkih lidera. To je anahronizam za zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", ocijenio je šef hrvatske diplomatije. Visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas izjavila je u Sarajevu 2. jula kako EU radi na tome da predloži kandidata za novog visokog predstavnika. Vijeće za provođenje mira (PIC) 30. juna nije postiglo dogovor o imenovanju novog visokog predstavnika u ovoj zemlji, nakon što je Christian Schmidt u maju podnio ostavku. Iz PIC-a su se obavezali da će postići dogovor o novom visokom predstavniku "što je prije moguće", te je cilj najkasnije 14. juli. Sve se dešava u trenutku otvorenog spora između SAD-a i EU oko kandidata i buduće uloge OHR-a. Umjesto toga, PIC je imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Louisaa Chrishocka. Kallas je bila u posjeti Sarajevu 1. i 2. jula. "Ako želimo postepeno okončati međunarodni nadzor, najbolji način je da mandat visokog predstavnika bude vremenski ograničen i usmjeren samo na pitanja koja su zaista neophodna", kazala je Kallas na konferenciji za medije u Sarajevu, 2. jula. Kallas je podsjetila i da su stabilnost, teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine od strateškog značaja za Evropsku uniju. Upravni odbor PIC sastao se dva puta u junu u pokušaju da izabere novog visokog predstavnika, ali u tome nisu uspjeli. Na prvoj sjednici, održanoj 3. i 4. juna, države članice nisu uspjele doći do dogovora o nasljedniku visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je najavio svoj odlazak sa te funkcije nakon nešto manje od pet godina. Dok Sjedinjene Države podržavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija – koji ima i podršku svoje zemlje – druge članice EU u PIC-u predlažu francuskog diplomatu Renea Trokaza (Trocaz). U odgovoru iz State Departmenta za RSE ranije je rečeno da oni i dalje pokušavaju "doći do konsenzusa oko zajedničke vizije i kandidata Italije sa odličnim kvalifikacijama, Antonija Zanardija Landija". Istakli su da i dalje podržavaju teritorijalni integritet BiH i Dejtonski mirovni sporazum, te su dodali da se nadaju da će "Evropljani brzo doći do konsenzusa o sljedećem visokom predstavniku".

Vuk Vulević, državljanin Crne Gore za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uhapšen je 12. jula u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP). "Prilikom hapšenja kod njega su pronađena falsifikovana lična dokumenta izdata na Kosovu, zbog čega će protiv njega, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave", navodi se u saoštenju. MUP navodi da je za njim raspisana međunarodna poternica Interpola Podgorica za krivična dela organizovanje kriminalne grupe i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavlјanje u promet opojnih droga. Dodaje se da je za njim raspisana i poternica Višeg suda u Beogradu, Posebnog odelјenja za organizovani kriminal, zbog krivičnih dela za koja ga tereti crnogorsko pravosuđe. Policija je, kako je saopšteno, pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i o svemu obavestila Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a dodaje se i da će Vulević biti priveden Posebnom odelјenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Za Vulevićem crnogorska policija traga zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu kriminalnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe u julu 2024. uhapšeno, deo se nalazi u bekstvu. Crnogorskim pravosudnim organima su u ovoj akciji, nazvanoj "General", pomogli EUROPOL, američki FBI (Federalni istražni biro) i DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) i Australijska federalna policija. Kao vođe te kriminalne grupe Specijalno tužilaštvo je označilo navodnog vođu "kavačkog" kriminalnog klana Radoja Zvicera i Vasa Ulića. Beranac Vuk Vulević bio je među beguncima za kojima je tragala policija, pored Radoja Zvicera, koji je označen kao vođa ove kriminalne grupe. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega, po tom osnovu nije pokrenut sudski postupak.

Američki senator Lindsey Graham, jedan od najuticajnijih glasova Republikanske stranke u vanjskoj politici i među najsnažnijim pristalicama Ukrajine u Washingtonu, preminuo je 11. jula nakon "kraće i iznenadne bolesti", naveo je njegov kabinet. Imao je 71 godinu. Uzrok smrti nije saopšten. U posljednjim godinama svoje karijere, Graham se istakao kao jedan od najjačih republikanskih zagovornika vojne podrške Ukrajini nakon opšte ruske invazije, dok je istovremeno ostao među najčvršćim pristalicama Izraela u Senatu i jedan od najglasnijih zagovornika strože politike prema Iranu u Washingtonu. Čvrsti saveznik KijevaTokom ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022. godine, Graham je postao jedan od najbližih saveznika Kijeva u Washingtonu, vršeći pritisak da američke administracije pruže veću vojnu pomoć, pooštre sankcije Moskvi i nastave vršiti pritisak na ruskog predsjednika Vladimira Putina. Njegova smrt uslijedila je samo nekoliko sati nakon posjete Kijevu, gdje se sastao s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim i objavio da je dvostranački zakon o uvođenju strožih sankcija Rusiji dobio podršku Bijele kuće, što bi potencijalno otvorilo put da mjera napreduje. Zakon, čiji je jedan od predlagača bio demokratski senator Richard Blumenthal, nastojao je proširiti ekonomski pritisak na Moskvu ciljanjem zemalja koje su nastavile kupovati rusku naftu i gas, ključni izvor prihoda za ratne napore Kremlja. Graham je tvrdio da bi zakon Washingtonu dao dodatnu polugu za podsticanje Rusije prema pregovorima, istovremeno povećavajući cijenu nastavka rata. "Postigli smo dogovor s Bijelom kućom o verziji zakona o sankcijama Rusiji koju će oni podržati. To znači da će postati zakon", rekao je Graham novinarima u Kijevu 10. jula. Tokom rata, Graham je često posjećivao Ukrajinu. Više puta se sastajao sa Zelenskim i visokim ukrajinskim zvaničnicima, obilazio vojne i odbrambene objekte i tvrdio da je odbrana Ukrajine od ključnog značaja ne samo za evropsku sigurnost nego i za očuvanje kredibiliteta Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika. U objavi na mreži X, predsjedavajući ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk rekao je da je "duboko ožalošćen viješću o smrti senatora Lindseyja Grahama". "Lindsey Graham bio je nepokolebljiv prijatelj Ukrajine koji je jasno razumio da je naša borba borba za slobodu, demokratiju i pravedan međunarodni poredak. Njegov glas imao je težinu u američkom Senatu, a njegova podrška našoj zemlji bila je principijelna i odlučna", rekao je Stefančuk. Bivši ukrajinski predsjednik Petro Porošenko nazvao je Grahama "velikim prijateljem Ukrajine" i rekao da je podrška Kijevu za senatora bila više od političkog stava – bila je "lična misija". "Njegova nepokolebljiva posvećenost, hrabrost i liderstvo bit će zapamćeni s dubokom zahvalnošću ukrajinskog naroda", napisao je Porošenko na Facebooku. Njegov beskompromisan stav prema Kremlju učinio ga je čestom metom ruskih zvaničnika. Moskva je više puta osudila Grahamove izjave o ratu, a ruske vlasti su pokrenule krivični postupak protiv njega nakon komentara koje je iznio tokom posjete Ukrajini 2023. godine. Ruski zvaničnici su ga redovno predstavljali kao jednog od vodećih američkih zagovornika strože politike prema Moskvi. Tvrd stav prema IranuDecenijama je Graham bio među čvršćim podržavaocima Izraela u Senatu i jedan od najglasnijih zagovornika suprotstavljanja Iranu u Kongresu. Kao glasni protivnik nuklearnog sporazuma iz 2015. godinbive između Irana i svjetskih sila, Graham je podržavao kampanju administracije predsjednika Donalda Trumpa "maksimalnog pritiska" kroz ekonomske sankcije protiv Teherana. Više puta je tvrdio da Iranu nikada ne smije biti dopušteno da posjeduje nuklearno oružje. Graham je takođe smatrao da Sjedinjene Američke Države trebaju biti spremne upotrijebiti vojnu silu, ako bude potrebno, kako bi spriječile Iran da razvije nuklearno oružje. Jastreb vanjske politikeRođen 9. jula 1955. godine u Centralu, Južna Karolina, Graham je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta Južne Karoline nakon službe u Ratnom zrakoplovstvu Sjedinjenih Američkih Država. Kasnije je nastavio svoju vojnu karijeru u Rezervnom sastavu Ratnog zrakoplovstva, odakle se na kraju penzionisao u činu pukovnika. Nakon što je bio član Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država od 1995. do 2003. godine, izabran je u Senat, gdje je služio više od dvije decenije. Kao blizak saveznik pokojnog senatora Johna McCaina, Graham je stekao reputaciju jednog od vodećih "jastrebova" vanjske politike u Republikanskoj stranci. Podržavao je ratove u Afganistanu i Iraku, snažno podržavao NATO, zalagao se za održavanje snažnog vojnog prisustva Sjedinjenih Država u inostranstvu i dosljedno tvrdio da je američko liderstvo od suštinskog značaja za globalnu sigurnost. Jedan od njegovih najbližih saradnika rekao je za NBC News da nije bilo nikakvih naznaka da se senator osjećao loše neposredno prije smrti. Bilo je planirano da gostuje na emisiji Meet the Press na NBC Newsu 12. jula.

Ruske ultrabrze balističke rakete nastavile su da prave haos u ukrajinskim gradovima u kombinaciji s dronovima i kliznim bombama, ubivši u subotu najmanje šest ljudi u novi napadima, što je navelo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pozove zapadne saveznike da ubrzaju isporuku oružja za protivvazdušnu odbranu. "Civilna infrastruktura je pogođena čak i pre nego što je izdato upozorenje na vazdušni napad", naveo je Zelenski na Telegramu, dodajući da je Rusija lansirala više od 120 dronova i 12 raketa tokom noći. On je naveo da su ukrajinske snage uspele da obore većinu projektila, ali ne i balističke rakete. "Stambene zgrade, kancelarije i teološki seminar su oštećeni u prestonici", dodao je on. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je najmanje 12 ljudi, uključujući decu uzrasta od 10 do 11 godina, povređeno u glavnom gradu, dok su novinari AFP-a u gradu izvestile da su čule višestruke eksplozije u ranim jutarnjim satima, a sirena za uzbunu u vazduhu se oglasila nekoliko minuta posle prve eksplozije. Obećana licenca za PatriotZelenski je ponovio poziv zapadnim saveznicima da pošalju dodatnu vojnu pomoć i pozvao Vašington da ispuni svoje obećanje da će Ukrajini omogućiti licence za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane Patriot. Zelenski je u četvrtak rekao da su Kijev i Vašington postigli sporazum o licencama za proizvodnju presretača PAK-3 Patriot, dodajući da se očekuje da delovi za rakete stignu u narednih nekoliko dana. "Daćemo im pravo da prave Patriote", rekao je američki predsednik Donald Tramp (Trump), kada se sastao sa Zelenskim na marginama samita NATO-a u Turskoj. "Daćemo vam licencu da pravite Patriote", rekao je on. "Na ovaj način, ne možete se žaliti da im ne dajemo dovoljno. Reći ću: 'Pa, napravite ih sami'". Presretač PAC-3 sistema Patriot, koji su dizajnirale SAD, jedno je od retkih zapadnih oružja sposobnih da obore balističke rakete koje Rusija ispaljuje na ukrajinske gradove. Zelenski je takođe rekao da se nastavljaju razgovori s Vašingtonom o "sporazumu o dronovima" i mogućoj zajedničkoj proizvodnji. Ukrajinski predsednik je u noćnom video obraćanju rekao da se "sporazumi koje su postigli nacionalni lideri moraju sprovesti mnogo brže i potpunije", bez ulaženja u detalje. Kijev je redovno meta napada talasa ruskih dronova i krstarećih i balističkih raketa. U napadu na ukrajinsku prestonicu 2. jula poginulo je više od 30 ljudi, što je jedan od najsmrtonosnijih udara od početka invazije u februaru 2022. godine. Stopa presretanja samo 30 odstoCentar za informacionu otpornost sa sedištem u Londonu procenio je da je presretnuto 80-90 odsto ruskih dronova dugog dometa i krstarećih raketa. Međutim, navedeno je da je od 522 ruske balističke rakete ispaljene ove godine na Ukrajinu presretnuto samo 30 odsto. Ruska balistička raketa Iskander-M, lansirana sa zemlje – dometa oko 500 kilometara – može da putuje brzinom do sedam maha, što joj omogućava da pogodi mete u roku od nekoliko minuta. Agencija Rojters je citirala stručnjake koji kažu da Rusija godišnje pravi najmanje 700-800 hipersoničnih balističkih raketa Iskander i Kinžal. Ruske snage ispaljuju rakete i dronove na Kijev skoro svakodnevno otkako su pokrenule invaziju u februaru 2022. godine. Moskva negira da gađa stambene objekte uprkos široko rasprostranjenim dokazima o takvim napadima. Gradonačelnik Sumija Artem Kobzar rekao je u subotu da je u napadu navođenom bombom ubijeno četiri osobe, uključujući devojčicu. U raketnom napadu na Odesu na jugu zemlje ubijene su dve osobe, rekao je regionalni guverner Oleg Kiper. Rusija izvodi napade na Kijev i druge gradove dok Ukrajina intenzivirala kampanju razornih udara na energetska postrojenja duboko unutar ruske teritorije, pogoršavajući sve veću nestašicu goriva u toj zemlji. Kijev je takođe nastavio da napada ruske tankere "flote u senci" u Azovskom moru. Ukrajina je saopštila da je napala 21 tanker tokom noći između petka i subote u pokušaju da poremeti snabdevanje gorivom ruskim snagama koje se bore u Ukrajini. Uz korišćenje izveštaja Reutersa i AFP-a.