Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je u subotu presudu u Sloveniji protiv poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija kojom je osuđen na uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora. SPC je u petak ocenio da je odluka suda "skandalozna", bez navođenja za šta je patrijarh osuđen. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Vučić je rekao da je patrijarh Porfirije u Sloveniji osuđen "zbog nečeg što nikad nije uradio", ali da to "pokazuje odnos prema SPC kao stubu srpskog društva", prenela je agencija Beta. "Patrijarh Porfirije, po mom sudu, čak i ovom presudom, može da se ponosi jer to pokazuje koliko je značajan srpskom narodu, šta o njemu misli svi koji srpski narod ne vole", rekao je Vučić, prilikom obilaska radova na modernizaciji opštinskog puta na deonici između Gornjih i Donjih Sinkovaca, kod Leskovca. Vučić je rekao da to "patrijarhu srpskom može da donese oreol žrtve i mučenika, još veću snagu da mu da od njegovog naroda kojem verno služi". Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Četvoro izabranih kandidata za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) saopštilo je da su posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima u Skupštini Srbije odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, čije je formiranje uslov za dalje evropske integracije Srbije. To telo u čijoj nadležnosti je da kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija ne postoji godinu i po dana nakon što je prethodnom sazivu istekao mandat. Posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima koje se odnosi na ostavke članova Saveta, Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić saopštili su da su odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, prenela je televizija N1. Oni su nakon izbora u novembru 2025. podneli ostavke uz obrazloženje da vlast favorizuje jednog kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Sada su naveli da je tek poslednjih nekoliko sedmica, nakon višemesečnog ignorisanja problema, očigledno pod pritiskom Evropske unije, intenzivirano rešavanje tog problema. "U skladu sa tim, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 25. juna obustavio je postupak izbora člana Saveta REM iz kategorije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i pozvao nas da preuzmemo svoje funkcije u REM-u", navodi se u pismu nezavisnih kandidata. Skupština je u Autentičnom tumačenju konstatovala da ostavke članova Saveta REM-a važe od trenutka preuzimanja funkcija, a da njih četovoro koji su podneli ostavke nisu pre toga stupili na dužnost. Time je otvoren put za njihovo vraćanje u Savet regulatornog tela. Od devet članova Saveta REM-a izabrano je njih osam, dok će se za predlaganje devetog člana sačakati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, koji se očekuju uskoro. Evropska unija je upozorila da je formiranje Saveta REM-a jedan od uslova za nastavak evropskih integracija Srbije i pristup sredstvima iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Četvoro članova je pozdravilo, kako navode, "odustajanje od upornog, nezakonitog, pa i kriminalnog favorizovanja jednog kandidata koje je bilo neposredan povod za naše ostavke". Nakon što je prethodnim članovima Saveta REM-a istekao mandat u novembru 2024, izabrano je osam od devet članova tog tela, pošto je Savez vojvođanskih Mađara, koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke, bio protiv izbora tog člana tvrdeći da dva kandidata ne odražavaju volju većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Visoki američki zvaničnici rekli su da je Iran privatno priznao da je napravio grešku napadom na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu i da želi da nastavi pregovore s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump), dok Vašington zahteva od Teherana da se javno obaveže da će jedna od najprometnijih brodskih ruta na svetu biti otvorena. To je, međutim, pod znakom potanja pošto je Teheran u subotu objavio saopštenje pripisano vrhovnom vođi Modžtabi Hamneiju, zavetujući se na "osvetu" za smrt svog oca i prethodnika, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen na početku rata sa SAD i Izraelom. Iranski predstavnici su u međuvremenu stigli u Oman na razgovore koji će se, kako se očekuje, fokusirati i na bilateralne aranžmane za upravljanje Ormuskim moreuzom i na oživljavanje američko-iranskih pregovora. Američki zvaničnici su rekli da je sastanak u Omanu kritičan test da li diplomatija može da opstane posle konfrontacije u Persijskom zalivu ove nedelje. Prema rečima zvaničnika, iranski predstavnici su rekli američkim sagovornicima da su napadi na komercijalne brodove bili greška i rekli da žele da se pregovori nastave. "Vratili su se za pregovarački sto i rekli: 'Zabrljali smo. Napravili smo grešku. Hajde da nastavimo da razgovaramo'", rekao je jedan visoki američki zvaničnik. Tvrda linijaZvaničnici su rekli da je Teheran privatno pripisao napade "odmetnutoj" frakciji tvrde linije za koju tvrde da pokušava da omete pregovore s Vašingtonom. Bela kuća, rekli su oni, želi da Iran to javno prizna, tvrdeći da privatna uveravanja nisu dovoljna posle, kako to smatra Vašington, kršenja okvira za prekid vatre postignutog u junu. Visoki zvaničnici su rekli da je hitni prioritet Trampove administracije da se obezbedi da Iran izda javno saopštenje u kojem bi izjavio da su svi brodski putevi kroz Ormuski moreuz otvoreni i da komercijalni brodovi više neće biti meta. "Ono što zahtevamo jeste da Iranci objave saopštenje koje priznaje da su svi kanali Ormuskog moreuza otvoreni i da više ne pucaju na brodove", rekao je jedan zvaničnik. "Ili će nam dati to saopštenje ili nećemo imati dobar ishod". Vašington očekuje da će Teheran posle razgovora u Omanu saopštiti da će se pomorski saobraćaj kroz strateški plovni put vratiti na uslove pre sukoba. "Ako to nije njihov stav", rekao je drugi zvaničnik, "neće biti sjajan dan za njih". Zvaničnici su odbili da preciziraju koje će mere Vašington preduzeti, ali su naveli da je Tramp odobrio vojni i ekonomski pritisak ako Iran nastavi neprijateljske akcije. Odgovor TeheranaJavne poruke iz Teherana u subotu su, međutim, bile borbene. U zvaničnom saopštenju, koje se pripisuje Hamneiju, navodi se da je osveta za 28. februar, u kojem je ubijen njegov otac prve noći američkih i izraelskih napada koji su pokrenuli rat, "neizbežna". "Ova osveta je volja naše nacije i mora se neizbežno sprovesti", navodi se u saopštenju. "Ova stvar ne zavisi ni od mog ličnog postojanja ni od postojanja drugih zvaničnika. Bilo da smo prisutni ili ne, to će se dogoditi". Modžtaba Hamnei je, prema izveštajima, ranjen u istom izraelskom vazdušnom napadu u kojem je ubijen njegov otac i nije viđen u javnosti otkako je nasledio presto u martu. Saopštenje u subotu je prva izjava objavljena u njegovo ime od početka ekstravagantne, nedelju dana duge pogrebne povorke ove sedmice na kojoj je on upadljivo bio odsutan. "Zaklinjemo se da ćemo osvetiti krv mučenog vođe i svih mučenika ova dva rata od kriminalnih i osramoćenih ubica", navodi se u poruci. Zvaničnici kažu da Tramp daje diplomatiji ograničeno vremeZvaničnici su više puta rekli da se vreme za pregovore sužava. "Predsednik Tramp nam daje prostor da vidimo da li možemo to da zaključimo", rekao je jedan zvaničnik. "Ali ne mnogo prostora i ne mnogo vremena". Iako su naglašavali da diplomatija ostaje poželjni kurs administracije, zvaničnici su više puta rekli da se vreme za pregovore sužava. "Predsednik Tramp nam daje prostor da vidimo da li možemo to da zaključimo", rekao je jedan zvaničnik. "Ali ne mnogo prostora i ne mnogo vremena". Drugi zvaničnik je opisao trenutnu situaciju kao "definitivno trenutak čekanja i posmatranja". Vašington veruje da pregovara s predstavnicima Irana koji imaju ovlašćenja da postignu sporazum, ali su zvaničnici dodali da je kriza u Ormuskom moreuzu izazvala sumnje u mogućnost Teherana da sprovede ikakve obaveze. Zvaničnici navode moguće podele unutar IranaVisoki zvaničnici su takođe sugerisali da se unutar Irana možda odvija borba za moć oko sprovođenja memoranduma o razumevanju potpisanog u junu. Prema njihovim rečima, iranski predstavnici su rekli da je napade na komercijalne brodove izvela frakcija koja se protivi pregovorima s Vašingtonom. SAD su, međutim, osporile to objašnjenje. Jedan zvaničnik je rekao da Vašington veruje da je Iran bio zatečen obimom komercijalnog saobraćaja koji koristi južnu brodsku liniju duž obale Omana, za koju su američki zvaničnici verovali da će biti otvorena prema memorandumu o razumevanju. Prema njihovim rečima, Teheran je promenio kurs nakon što je shvatio koliko naftnog i gasnog saobraćaja nastavlja da ide kroz taj koridor. Zvaničnici su rekli da administracija smatra da je spremnost Irana da garantuje slobodu plovidbe prvi veliki test da li širi pregovori – uključujući i o iranskom nuklearnom programu – mogu uspeti. "Ako Iran nije u stanju da poštuje ono što smatramo najlakšim delom sporazuma – otvaranje moreuza za trgovinu – nikada nećemo doći do težeg pitanja iranskog nuklearnog programa", rekao je jedan zvaničnik. Čak i dok se pregovori nastavljaju, zvaničnici su rekli da vojne opcije ostaju otvorene. Oni su rekli da je Tramp jasno stavio do znanja da će SAD odgovoriti vojnim i ekonomskim merama ako Iran nastavi napade na komercijalne brodove ili se upusti u druga neprijateljska dela. Zvaničnici su takođe rekli da se pripremaju planovi za nepredviđene situacije ako diplomatija ne uspe. "Mnogo ljudi planira za slučaj da ne postignemo dogovor", rekao je jedan zvaničnik, dodajući da predsednik ima širok spektar opcija. Obnovljeni diplomatski napori usledili su nakon nekoliko dana povišenih tenzija nakon što su napadi na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu izazvali američke vojne udare i vraćanje sankcija pre nego što su se obe strane saglasile da se vrate pregovorima uz posredovanje Omana. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je u petak optužio Vašington za kršenje junskog memoranduma o razumevanju kroz nove američke sankcije. On je na X naveo da "može postojati samo međusobno poštovanje obaveza" i tvrdio da je Teheran poštovao svoje obaveze, a da SAD nisu.

Dvostranačka grupa američkih senatora saopštila je da je postigla dogovor s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump) o dugo odlaganom zakona čiji je cilj nametanje strožih ekonomskih kazni Rusiji i zemljama koje nastavljaju da podržavaju ratnu ekonomiju Moskve. Napredak po pitanju tog zakona objavljen u petak dok je republikanski senator Lindzi Grem (Lindsay Graham) bio u poseti Kijevu radi razgovora s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, mogao bi dati predsedniku Trampu moćno novo sredstvo za pritisak na predsedika Rusije Vladimira Putina dok Vašington nastoji da okonča rat koji je sada u petoj godini. Grem je rekao da sporazum s Belom kućom otvara put za napredovanju u procesu usvajanju zakona, navodeći da bi zakon omogućio SAD da kazne zemlje koje pomažu Rusiji da izbegne sankcije Zapada, istovremeno stvarajući prednost u pregovorima. "Postigli smo dogovor s Belom kućom o verziji zakona o sankcijama Rusiji koju će ona podržati. To znači da će postati zakon", rekao je Grem novinarima u Kijevu na kraju svoje 10. posete Ukrajini tokom rata. O predlogu Zakona o sankcionisanju Rusije, mesecima pregovaraju republikanski senatori Grem i Rodžer Viker (Roger Wicker) i demokratski senatori Ričard Blumental (Richatd Blumenthal) i Džin Šahin (Jeanne Shaheen). U zajedničkom saopštenju, četvoro senatora je navelo da očekuju da će uskoro objaviti predlog zakona, opisujući sporazum kao veliki korak ka jačanju pritiska na Moskvu. "Dok Rusija intenzivira pokolj civila, imperativ je da zakonodavna i izvršna vlast rade zajedno kako bi stvorile alate za nametanje visoke cene onima koji kupuju rusku naftu i prirodni gas, podstičući Putinovu ratnu mašineriju", naveli su senatori. Mere protiv zaobilaznih ruta za izbegavanje sankcijaU srži zakona je pokušaj da se zatvori, kako američki kongresmeni navode, glavnu slabost u postojećem režimu sankcija: mogućnost Rusije da nastavi da zarađuje milijarde dolara od izvoza energenata preko trećih zemalja. Dok su mnoge zapadne zemlje ograničile direktnu kupovinu ruske nafte i druge robe, Moskva je preusmerila izvoz preko posrednika, posebno velikih kupaca u Aziji. Grem je rekao da će revidirani predlog biti usmeren na zemlje koje nastavljaju da kupuju rusku naftu s popustom, a zatim pomažu Moskvi da održi tokove prihoda koji podržavaju njenu vojnu kampanju. Senator je rekao da se zakon posebno fokusira na pet zemalja koje su zaobilazile sankcije kupovinom ruskih energenata za preprodaju. "Ovaj zakon ima 85 predlagača", rekao je Grem, misleći na dvostranačku podršku koju je dobio u Senatu. "Sarađivali smo sa administracijom, senatorom Blumentalom i sa mnom, senatorkom Šahin, kako bismo se uverili da je prihvatljiv za administraciju – da je napisan na način koji može da podrži", dodao je on. Prvobitna verzija predloga predstavljena 2025. godine, uključivala je odredbe koje predsedniku omogućavaju da uvede sveobuhvatne carine, uključujući predloženu carinu od 500 odsto za zemlje koje kupuju naftu i uranijum ruskog porekla, kao i sličnu tarifu na preostali ruski uvoz u SAD. Nije poznato koje su izmene napravljene u predlogu zakona tokom pregovora s Belom kućom. Grem je rekao da cilj nije bio samo kažnjavanje pristalica Rusije, već i podsticanje zemalja da prekinu da se snabdevaju ruskim energentima. "Nikada nisam bio optimističniji nego danas", rekao je Grem. „"mamo formulu da okončamo ovaj rat. Pomozite Ukrajini da bude ubojitija. Obavestite one koji podržavaju Rusiju da će to biti cena koju treba platiti ako to nastavite da radite. I pokušajte da pronađete izlaz, ne da biste ponizili Putina, već da biste okončali ovaj rat kako bi Ukrajina napredovala i preživela". Od tenzija do saradnjeObnovljeni pritisak za sankcije Rusiji usledio je pošto su se, kako se čini, odnosi između Trampa i Zelenskog značajno promenili posle višemesečne neizvesnosti. Dva lidera su se sastala ranije ove nedelje na marginama samita NATO-a u Ankari, gde su razgovarali o vojnoj saradnji i naporima za okončanje rata. Sastanak je bio u oštrom kontrastu s njihovim sukobom u Ovalnom kabinetu u februaru 2025. kada je Tramp kritikovao Zelenskog i optužio ga da nije pokazao dovoljno zahvalnosti za podršku SAD. Govoreći pored Zelenskog u Ankari, Tramp je rekao da se odnos između dva lidera dramatično poboljšao. "Zapravo smo razvili dobar odnos", rekao je Tramp. "Teško je poverovati, zar ne? Od Ovalnog kabineta do sada, mislim da smo razvili veoma dobar odnos." Tramp je tokom sastanka izrazio političku podršku za dve inicijative koje Kijev dugo traži: omogućavanje Ukrajini da proizvoditi Patriot presretače raketa i rad na bilateralnom sporazumu o dronovima. Visoki američki zvaničnici rekli su u petak za RSE da je Tramp izrazio podršku novom predlogu zakon o sankcijama, iako Bela kuća nije javno objavila detalje sporazuma. Ova promena označava značajnu promenu nakon što je lider republikanske većine u Senatu Džon Tjun (John Thune) prethodno odložio pokretanje postupka po zakonu kako bi Trampu dao prostora za diplomatske razgovore s Putinom. Napori za pooštravanje sankcije takođe su naišli na otpor u Kongresu. Prethodni pokušaj da se radi dalje na zakonu u decembru zastao je pošto su demokrate izrazile zabrinutost zbog davanja predsedniku širokih ovlašćenja za carine dok je bio u toku povezani slučaj na Vrhovnom sudu. Predlog zakon je dobio novi zamah nakon što je jačanja frustracije zbog odbijanja Moskve da zaustavi ofanzivu i nakon što su se raniji mirovni predlozi suočili s kritikama nekih kongresmena koji su tvrdili da nude preterane ustupke Rusiji. Kijev pozdravlja novi pritisak na MoskvuUkrajinski zvaničnici su pozdravili proboj u Kongresu, tvrdeći da je ekonomski pritisak na Rusiju neophodan za slabljenje mogućnosti Moskve da održi vođenje rata. Vladislav Vlasjuk, komesar Zelenskog za politiku sankcija, rekao je za RSE da su ruski energetski prihodi i dalje jedan od glavnih stubova koji podržavaju njene vojne operacije. "Rusija je zaradila oko 58 milijardi dolara od izvoza nafte i naftnih derivata u Kinu i Indiju samo u prvoj polovini ove godine", rekao je Vlasjuk. "Ti prihodi finansiraju ruski rat protiv Ukrajine, plaćajući rakete, dronove i kontinuiranu agresiju. Ako Kremlj bude lišen ovih prihoda od nafte, imaće mnogo jači podsticaj da sedne za pregovarački sto, a ovaj zakon je jasno usmeren ka postizanju upravo toga", dodao je on. Posle sastanka sa Gremom u Kijevu, Zelenski je rekao da snaga na bojnom polju i ekonomski pritisak moraju da rade zajedno kako bi se postiglo diplomatsko rešenje. "Što je Ukrajina jača na bojnom polju, veće su šanse da će diplomatija na kraju uspeti", napisao je Zelenski na društvenim mrežama. On je takođe pozvao na brzu implementaciju sporazuma postignutih s Trampom o proizvodnji raketa Patriot i drugoj odbrambenoj saradnji. 'Važan signal' MoskviOrganizacije u SAD koje su se zalagale za strože sankcije protiv Rusije ocenile su da sporazum između Kongresa i Bele kuće šalje upozorenje Moskvi da će izbegavanje sankcija postajati sve skuplje. Direktor u neprofitnoj organizaciji Razom za Ukrajinu Danijel Balson (Daniel) rekao je za RSE da će zakon otežati Rusiji da održi svoju vojnu kampanju kroz prodaju energenata. "Ova dobrodošla objava šalje važan signal Kremlju: Nikakva količina kreativnih finansijskih mahinacija neće mu dozvoliti da zauvek finansira svoj ilegalni rat", rekao je Balson. "Ukrajina je promenila situaciju na bojnom polju. Sada ukrajinski partneri ekonomski pojačavaju pritisak. Pozivamo Senat da brzo deluje i usvoji ovaj važan zakon", dodao je on. Balson je rekao da pristalice Ukrajine veruju da bi kombinacija vojne pomoći i ekonomskog pritiska mogla da natera Moskvu da preispita svoju strategiju. "Rusija će izgubiti ovaj rat", rekao je on. "Ukrajinski narod to zna. Američki saveznici to znaju. Predsednik Tramp to zna. I Kongres SAD to zna. Krajnje je vreme da Vladimir Putin to shvati i da vrati kući ono što je ostalo od njegove okupacione vojske." Sledeći test za zakon biće u Kongresu, gde poslanici moraju da finalizuju tekst i utvrde koliko brzo mera može da dođe do glasanja.

Pisac i aktivista Vladimir Arsenijević, osnivač udruženja Krokodil, pretučen je u subotu ujutru u centru Beograda uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Arsenijević je u objavi na Instagramu rekao da ga je na tom mestu par sati pre komemoracije sačekala grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu. Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Organizatori su iz bezbednosnih razloga otkazali događaj kome je trebalo da prisustvuje i ambasador Holandije. Policija je izvršila uviđaj, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome šta je do sada utvrđeno. Skup je najavila Koalicija "Ljudi pamte ljude", koju čine nevladine organizacije, fondacije, umetnice i umetnici okupljeni oko zajedničkog cilja čuvanja sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Bilo je planirano postavljanje platna sa porukom "Ljudi pamte ljude" i brojem "8372". U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici u 20 sati na Trgu republike u Beogradu paljenjem sveća. Na taj način će obeležiti 11. jul u Srbiji kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Vlasti Srbije ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Poverenik Antonijević osudio napad na ArsenijevićaPoverenik za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji Milan Antonijević, najoštrije je osudio napad na Vladimira Arsenijevića. "U demokratskom društvu niko ne sme biti izložen nasilju ili zastrašivanju zbog svojih stavova, javnog angažovanja ili zalaganja za vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava, kao i za suočavanje sa ratnim zločinima", saopštio je na X-u. Dodao je da od nadležnih organa očekuje da hitno utvrde okolnosti ovog slučaja i preduzmu sve mere kako bi odgovorni bili procesuirani u skladu sa zakonom. "Društvo u kojem se ljudi plaše da javno iznesu svoje stavove nije društvo jednakih prava i ravnopravnosti. Zaštita bezbednosti svih građana, uključujući branioce ljudskih prava i aktiviste, predstavlja obavezu institucija i jedan od temelja demokratskog poretka", naglasio je Antonijević. Naveo je i da ovakvi incidenti dodatno otežavaju otvoren i odgovoran razgovor o ratnim zločinima, o svim žrtvama, uključujući srpske žrtve, nestalima za kojima se još traga, kao i pravima izbeglih i interno raseljenih lica. PSG: Ovo nije izolovani incidentOpozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) osudio je napad na Arsenijevića. "Ovo nije izolovani incident, već posledica atmosfere koju godinama stvaraju poricanje genocida, istorijski revizionizam i nekažnjeno širenje nacionalističke mržnje", navedeno je. PSG je izrazio punu solidarnost sa Arsenijevićem i svima koji istrajavaju u očuvanju sećanja na žrtve. Predsednik opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine - Vojvođani (LSV) Bojan Kostreš osudio je "brutalni napad fašističkih huligana" na Arsenijevića, ocenjujući da "Srbija klizi u fašizam". On je naveo da je taj "kukavički čin" direktna posledica "atmosfere linča koju godinama kreira i održava režim Aleksandra Vučića". I opoziciona Demokratska stranka (DS) je osudila napad na Arsenijevića, optužujući vlast da snosi odgovornost. "Vladimir Arsenijević je napadnut zato što je pokušao da učini ono što istog dana, pred kamerama, čini i ministar u Vladi Srbije – da oda počast žrtvama Srebrenice", navedeno je. Usame Zukorlić, ministar bez portfelja zadužen za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost u Vladi Srbije, pešačio je u Maršu mira do Potočara gde je na godišnjicu genocida odata pošta žrtvama. Zukorlić je predsednik Stranke pravde i pomirenja iz Sandžaka, koja je deo vladajuće koalicije u Srbiji. I Srpski PEN centar osudio je fizički napad na Arsenijevića, navodeći da on predstavlja izraz "zlokobne atmosfere u podeljenom društvu u kojoj nekažnjivost nasilne retorike i političke prakse dovodi do otvorenog nasilja nad političkim neistomišljenicima". Radikali lepe plakate kojima veličaju MladićaDesničarska Srpska radikalna stranka (SRS), čiji je lider Vojislav Šešelj osuđen pred Haškim tribunalom za progon Hrvata iz Vojvodine tokom 90-ih, saopštila je da obeležava "Dan oslobođenja srpske Srebrenice"." Radikali su objavili da su njihovi aktivisti širom Srbije lepili plakate "izražavajući zahvalnost" generalu Ratku Mladiću, nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske. Na tim plakatima se veliča Mladić, koga je Haški tribunal osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici 1995. U Memorijalnom centru u Potočarima do sada su ukopane 6.772 žrtve, oko 250 ubijenih pokopano je na drugim lokacijama prema željama njihovih porodica, dok se za više od 1.000 nestalih još uvek traga. Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da su zločini u Srebrenici predstavljali genocid.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Guterres poslao je poruku kojoj odaje počast sjećanju na više od 8.000 bosanskih muslimana, muškaraca i dječaka koji su izgubili živote u julu 1995. godine, kao i svim preživjelima i porodicama žrtava genocida u Srebrenici. Generalni sekretar je u svojoj poruci naglasio važnost očuvanja istine, suprotstavljanja negiranju genocida, te nastavka rada na pravdi, pomirenju i trajnom miru. "Namjera da se unište bosanski muslimani iz Srebrenice nije uspjela. Mi smo solidarni s preživjelima i porodicama žrtava, uključujući Majke Srebrenice, čija je hrabrost sačuvala ovu istinu pred svijetom", stoji u poruci Guterresa. Takođe se navodi da su "međunarodni sudovi su utvrdili da zločini počinjeni u Srebrenici predstavljaju genocide” te “potvrdili da je krivična odgovornost individualna i da se nikada ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, vjerskoj ili drugoj grupi". "Sjećanje na Srebrenicu znači zaštitu ovih istina od poricanja i revizionizma, traženje odgovornosti i prepoznavanje patnje svake žrtve. To također znači suočavanje s govorom mržnje i diskriminacijom, te obnavljanje naše odlučnosti da "nikad više" postane stvarnost za sve", navodi se. U zaključku poruke se kaže "neka sjećanje na Srebrenicu ojača našu posvećenost ljudskom dostojanstvu – danas i za generacije koje dolaze". U Srebrenici i okolnim mjestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.300 Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu donio je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid. Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Na doživotne zatvorske kazne osuđeni su, među ostalim, ratni predsjednik RS i komandant Vojske tog entiteta, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Sudija u Brazilu naložio je deportaciju Rusa koji je godinama gradio tajni "duboko prikriveni" identitet kako bi se infiltrirao u organizacije u Sjedinjenim Državama i Holandiji u ime ruske obavještajne službe. Nalog protiv Sergeja Čerkasova, objavljen 6. jula u službenom listu brazilske vlade, nije precizirao gdje će biti protjeran. Međutim, brazilski mediji su rekli da se očekuje da će biti vraćen u Rusiju. Američke vlasti, koje su 2023. godine podigle optužnicu protiv Čerkasova za špijunažu i prevaru, zatražile su njegovo izručenje Sjedinjenim Državama. Brazilski nalog za deportaciju izazvao je neuobičajeno oštre kritike američkog State Departmenta, koji je rekao da "potkopava našu zajedničku posvećenost borbi protiv stranog miješanja i zaštiti integriteta naših demokratskih institucija". Sudski nalog je prvi objavio BBC. Ova naredba je bila najnovija u zamršenom krivičnom slučaju koji je istakao problem, ali i uspjehe, ruskih obavještajnih agencija u pokušaju da ubace svoje operativce u zapadna društva. Čerkasov je prvobitno uhapšen u Holandiji 2022. godine, gdje se predstavljao kao brazilski postdiplomac po imenu Victor Muller Ferreira i tražio praksu u Međunarodnom krivičnom sudu. Brazil odbacuje zahtjev SAD za izručenje navodnog ruskog špijuna Sergeja ČerkasovaHolandske vlasti kažu da su spriječile infiltraciju ruskog špijuna u ICCNakon što se vratio u Brazil, američki istražitelji su otkrili da je Čerkasov takođe bio student na Školi za napredne međunarodne studije John Hopkins u Vašingtonu, školi poznatoj po obuci diplomata i obavještajnih oficira, kao i akademskog osoblja inostranih poslova. Brazilske vlasti su uhapsile Čerkasova, i pokrenule svoju istragu o prevari zbog kreiranja fiktivnog brazilskog identiteta. Kasnije je osuđen na pet godina zatvora. Vašington je zatražio njegovo izručenje na osnovu optužnice protiv njega u SAD. Rusija je takođe zahtijevala njegovo izručenje, navodeći neodređene optužbe za trgovinu drogom za koje su inostrani posmatrači sumnjali da su izmišljene kao pravni izgovor. U nalogu za deportaciju nije precizirano kada će Čerkasov biti izbačen iz zemlje, iako su brazilski mediji naveli da se očekuje da će se to dogoditi po završetku njegove kazne u Brazilu. Pitanje ruskih obavještajnih agenata koji godinama grade fiktivne identitete u zapadnim zemljama eksplodiralo je 2010. godine kada je FBI objavio hapšenje grupe od 10 ruskih agenata koji su živjeli mirnim, prigradskim životom u tajnosti, krijući svoje identitete, u nekim slučajevima, čak i od svoje djece. Slovenačke vlasti su 2022. godine uhapsile bračni par iz Rusije koji se predstavljao kao Argentinci nakon što su dobili dojavu od strane obavještajne agencije. Par, čija djeca nisu znala pravi identitet svojih roditelja, deportovan je u Rusiju 2024. godine u okviru velike razmjene zatvorenika o kojoj su pregovarali, a koja je uključivala i novinarku Radija Slobodna Evropa Alsu Kurmaševu, koja je bila zatvorena u svojoj zemlji, Rusiji.

Nekoliko hiljada učesnika "Marša mira" stiglo je u Potočare 10. jula predveče, nakon trodnevnog pješačenja. Oni su krenuli pješke iz Nezuka, pored Tuzle, na stotinu kilometara dug put kako bi odali počast žrtvama genocida počinjenog 1995. godine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN). Pješačili su istim stazama kojima su se Srebreničani u julu 1995. godine pokušavali probiti do slobodne teritorije u Tuzli ili Kladnju. Učesnici "Marša mira" 11. jula će prisustvovati obilježavanju godišnjice i kolektivnoj dženazi u mezarju Memorijalnog centra Srebrenica u Potočarima. "Marš mira" se održava od 2005. godine, a svake godine se broj učesnika povećava. Cilj manifestacije je izgradnja, unapređenje i njegovanje kulture sjećanja na genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. U Memorijalnom centru Potočari ove godine će biti ukopano 10 žrtava srebreničkog genocida. Najmlađa žrtva je Senad Jusić koji je rođen 1975. Nestao je u julu 1995. godine na području Bratunca, a njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 2022. godine. Najstarija žrtva je Ramo Dautović, rođen 1939. godine, a nestao je na području Zvornika. Do sada je u Memorijalnom centru ukopano 6.772 žrtava srebreničkog genocida, dok je oko 250 ubijenih sahranjeno na drugim lokacijama prema želji njihovih porodica. Za više od 1.000 ljudi iz Srebrenice i okolnih opština i dalje se traga. U Srebrenici i okolnim mjestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.300 Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu donio je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid. Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Na doživotne zatvorske kazne osuđeni su, među ostalim, ratni predsjednik RS i komandant Vojske tog entiteta, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Okružni sud u Ljubljani je patrijarhu Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfiriju izrekao uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora sa rokom provere od godinu dana, saopštila je u petak, 10. jula SPC. Patrijarhu Porfiriju je, kako su naveli u saopštenju emitovanom na sajtu Patrijašije, izrečena i uslovna novčana kazna od 10.000 evra, takođe sa rokom provere od godinu dana. U saopštenju, SPC presudu naziva "skandaloznom", ali ne navodi za šta je patrijarh osuđen. Na to pitanje Radija Slobodna Evropa, do objavljivanja vesti, nisu odgovorili iz okružnog suda u Ljubljani. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Sadik Salimović, dugogodišnji dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Srebrenice dobitnik je ovogodišnje nagrade "Nino Ćatić". Specijalno priznanje dodjeljuje se u Potočarima novinarima koji su svojim radom doprinijeli širenju istine o Srebrenici. Nagradu dodjeljuje udruženje "Biti novinar". Salimović je bio dopisnik Radija Slobodna Evropa od 2002. do 2025. godine iz Srebrenice. Izvještavao je o događajima iz tog gradića, ali ostalih dijelova istočne BiH. Bavio se temama koje se odnose na povratak prijeratnih stanovnika, ljudska prava, društvena pitanja i obilježavanje genocida u Srebrenici. Salimović je izjavio: "Za Radio Slobodnu Evropu sam radio 23 godine. Nisam bio u ratu ovdje, Nino Ćatić je izvještavao. Gdje je on stao, ja sam nastavio. Intervjuiso sam na stotine majki Srebrenice, osjetio njihovu tugu, vidio njihove suze. I svaka ona njihova suza je natopila svaki djelić ovog mog priznanja". Naglasio je kako su novinari "bili u misiji" u Srebrenici "zajedno sa majkama, sa žrtvama, preživjelim u misiji traganja za istinom i pravdom. Morao sam biti objektivan, uvažavali smo mišljenje majki, uvažavali činjenice, ono sve što se dogodilo u Srebrenici. Na objektivan način smo izvještavali i nazivali smo pravim imenom, ono što se dogodilo u Srebrenici". Prije tri godine, dobitnica specijalnog priznanja posvećenog Nihadu Nini Ćatiću, bila je i novinarka Radija Slobodna Evropa iz Beograda Iva Martinović. Martinović je priznanje dodijeljeno za doprinos širenju istine o genocidu u Srebrenici. Ko je bio Nino Ćatić?Nino Ćatić je bio novinar koji se posljednji put javio u eter iz Srebrenice 10. jula 1995. godine. Apelovao je da se spiječi genocid. "Srebrenica se pretvara u najveću klaonicu. Poginuli i ranjeni. Nemoguće je opisati. Svake sekunde po tri smrtonosna projektila padnu na ovaj grad. U bolnicu je trenutno doneseno 17 poginulih, 57 teže i lakše ranjenih", javio je tada Ćatić. "Populacija u ovom gradu nestaje. Da li iza svega stoji Yasushi Akashi, Boutros Ghali ili neko drugi, bojim se da za Srebrenicu više neće biti bitno", poručio je u svom posljednjem javljanju Nino Ćatić. Nakon ovog izvještaja sa kolonom muškaraca je krenuo ka Tuzli. Njegovi posmrtni ostaci još uvijek nisu pronađeni. Genocid u SrebreniciSnage Vojske Republike Srpske, tokom genocida u Srebrenici u julu 1995. godine, ubile su oko 8.000 muškaraca i dječaka u Srebrenici i okolini. Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora. Radovan Karadžić, prvi predsjednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS), osuđen je u Hagu pravomoćno na kaznu doživotnog zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u drugim dijelovima BiH. Na doživotnu je kaznu na istom sudu za genocid osuđen i glavni komandant VRS-a, Ratko Mladić. Zločin u Srebrenici iz jula 1995. godine, jedini je koji se dogodio na prostoru bivše Jugoslavije, a koji je pred međunarodnim i domaćim sudovima okarakterisan kao genocid.

Predsjednik SAD Donald Trump rekao je da je Iran zatražio da se "razgovori" između dvije zemlje nastave, iako je upozorio Teheran da trenutni prekid vatre više nije na snazi usred niza napada obje strane. "Islamska Republika Iran nas je zamolila da nastavimo 'razgovore'", napisao je Trump na mreži Truth Social 10. jula. "Složili smo se da to učinimo, ali Sjedinjene Države su im, nedvosmisleno, rekle da je prekid vatre ZAVRŠEN!", dodao je. Trump je često izjavljivao da je Teheran molio da nastavi pregovore sa Vašingtonom, iako su takvi razgovori često prekidani bez vidljivog napretka. Obraćajući se novinarima ranije ove nedelje, Trump je rekao: "Iran je zvao prije nekog vremena. Toliko očajnički žele da sklope dogovor. Jednostavno ne znam da li su dostojni. Ne znam da li će poštovati dogovor. To je problem". Ali Trump je tada takođe rekao da će razgovarati sa Steveom Witkoffom i njegovim zetom, Jaredom Kushnerom, koji su imali ulogu vodećih američkih pregovarača, o mogućnosti nastavka razgovora. Katarski posrednici stigli u IranOdvojeno, iranski mediji su izvijestili da je delegacija posrednika Katara stigla u Teheran 10. jula na razgovore. "Glavna svrha posjete je navodno pokušaj da se ojača uloga Katara kao posrednika nakon događaja u utorak [7. jula]", izvijestila je novinska agencija Tasnim. Katar je optužio Iran za napad na tri tankera u Ormuskom moreuzu 7. jula, dok su se neprijateljstva u regionu intenzivirala usred onoga što je najavljeno kao 60-dnevno primirje kako bi se omogućili potpuni pregovori između Vašingtona i Teherana. Iran je pucao na brodove koji su prolazili ključnim plovnim putem, tvrdeći da su pokušali da prođu bez dobijanja odgovarajuće dozvole od Teherana. Američke snage su odgovorile paljbom na iranske lokacije, uglavnom priobalne lokacije u blizini moreuza, navodeći da je to pokušaj zaštite brodarstva u plovnom putu, kroz koji je prije rata saobraćalo oko 20 procenata svjetskih zaliha sirove nafte i prirodnog gasa. Centralna komanda SAD, koja je odgovorna za američke snage na Bliskom istoku, poslala je 9. jula ono što je nazvala "provjerom činjenica", ponavljajući stav SAD da je ključni Ormuski moreuz međunarodni plovni put i da Teheran nema pravo da ga kontroliše. Nedavni niz napada u regionu dogodio se dok je Iran održavao šestodnevne ceremonije povodom sahrane ubijenog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen prvog dana američko-izraelskih vazdušnih napada 28. februara. Masovni javni događaji privukli su stotine hiljada ljudi širom Islamske Republike, ali jedno primjetno je bilo odsustvo Modžtabe Hamneija, sina pokojnog vladara i novog vrhovnog vođe Irana, što je pokrenulo pitanja o stanju rukovodstva zemlje.

Domovinski pokret, stranka radikalne desnice u Hrvatskoj, najavio je da će Sabor Hrvatske iduće sedmice raspravljati o prijedlogu rezolucije o osnaživanju političkog položaja hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini, nakon što je o njoj postigao dogovor sa koalicijskim parterima u Hrvatskoj demokratskoj zajednici. Rezolucija polazi od ocjene da Hrvati u BiH nisu su u potpunosti ravnopravni s drugim konstitutivnim narodima te podržava izborne modele koje predlažu "legitimni predstavnici Hrvata u BiH", uključujući prijedlog uspostave posebne izborne jedinice za izbor člana Predsjedništva BiH iz reda hratskog naroda. Ivan Penava, predsjednik Domovinskog pokreta koji je dio vladajuće koalicije u Hrvatskoj, kazao je 10. jula da da je tokom usuglašavanja s koalicijskim partnerima, ta stranka odstupila od dijela svojih stavova. Ne želeći precizirati od čega je njegova stranka konkretno odstupila Penava je naveo da rezolucija najavljuje korištenje mehanizama radi osiguravanja ravnopravnosti Hrvata u BiH i da je bitno da će se u utorak rezolucija naći na dnevnom redu Sabora. Govoreći o hrvatskoj izborjoj jedinici, koju je ta stranka u ranijim istupima predstavljala kao ključni zahtjev, kazao je da je sada predstavljena kao ozbiljan iskorak te mogućnost koju treba temeljito razmotriti, uz načelo da o položaju Hrvata trebaju odlučivati Hrvati u BiH. "Otvoreno se navodi da je kod preglasavanja Hrvata nedvosmisleno riječ o izbornom inženjeringu, jednom osmišljenom sustavnom potezu koji ima maliciozne ciljeve. Rezolucija neće suštinski promijeniti stvari na terenu, ali ono što ona donosi je poruka da su hrvatske institucije ovdje za hrvatski narod", poručio je Penava, U Domovinskom pokretu ranije su tvrdili da je cilj osigurati "legitimno političko predstavljanje Hrvata" u BiH i spriječiti da "drugi narodi odlučuju o članu Predsjedništva BiH iz reda hrvatskog naroda". U istupima, koji su prethodili konsulatacijama sa koalicijskim partnerima, iz te stranke su navodili da, ukoliko ne bude dogovora o uspostavljanje hrvatske izborne jedinice, treba razmotriti obnavljanje Herceg-Bosne, političkog projekta ugašenog Washingtonskim sporazumom (Herceg-Bosna formalno je prestala postojati nakon potpisivanja Sporazuma u Washingtonu u martu 1994. godine, kojim je okončan hrvatsko-bošnjački sukob i uspostavljena Federacija Bosne i Hercegovine. Hrvatska Republika Herceg-Bosna, prvobitno osnovana kao Hrvatska zajednica Herceg-Bosna 18. novembra 1991. godine, bila je samoproglašena i međunarodno nepriznata političko-teritorijalna struktura uspostavljena tokom rata u BiH, od tadašnjeg političkog i vojnog vrha bosanskohercegovačkih Hrvata.) iz 1994. godine. Cijela priča je intenzivirana pred opće izbore koji bi u BiH trebali biti održani u oktobru, a prijedlog Domovinskog pokreta do sada je izazvao oštre reakcije u Sarajevu. Najveći politički spor u BiH godinama predstavlja izbor hrvatskog člana Predsjedništva, institucije koju čine tri člana, Bošnjak i Hrvat iz Federacije BiH i Srbin iz Republike Srpske, kao predstavnici konstitutivnih naroda. Hrvatske stranke okupljene oko HDZ-a BiH, te uz podršku i vladajuće koalicije u Hrvatskoj, osporavaju izbor Željka Komšića, tvrdeći da je za tu funkciju biran pretežno glasovima bošnjačkih birača. Svi dosadašnji pregovori bh. političkih lidera o izmjeni izbornog zakonodavstva završeni su bezuspješno. Posljednji razgovori o izmjenama Izbornog zakona BiH i djelomično Ustava BiH, početkom 2022. u Neumu, koji su održani uz posredovanje Sjedinjenih Država i Evropske unije, okončani su bez rezultata. Najspornija pitanja su izbor članova Predsjedništva BiH i izbor u parlamentarne domove naroda o čemu su stavovi hrvatskih i bošnjačkih stranaka godinama suprotstavljeni.

U utorak, 14. jula, Crna Gora će privremeno zatvoriti dva pregovaračka poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU). Albanija, koja se nalazi na drugom mestu među zemljama kandidatima po napretku u evropskim integracijama, prvi put će privremeno zatvoriti pregovaračka poglavlja – ukupno tri. Predstojeći utorak u diplomatskim krugovima kolokvijalno se naziva "super-utorkom", jer će tog dana biti održane četiri međuvladine konferencije na kojima se otvaraju ili privremeno zatvaraju pregovaračka poglavlja. Pored Crne Gore i Albanije, međuvladine konferencije biće održane i sa Ukrajinom i Moldavijom. Ove dve zemlje će tom prilikom otvoriti po jedan pregovarački klaster. Evropske institucije nastojale su da istog dana organizuju ukupno pet međuvladinih konferencija, jer se prvobitno nadalo da će i Srbiji biti odobreno otvaranje Klastera 3. Međutim, za održavanje pete međuvladine konferencije nije postignut konsenzus među državama članicama, pošto je značajan broj njih bio protiv deblokade pregovaračkog procesa sa Srbijom. Crna Gora, koja je najnaprednija država kandidat u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, nakon predstojeće međuvladine konferencije imaće privremeno zatvorenih 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Irska, koja do 31. decembra ove godine predsedava Savetom Evropske unije, ima ambiciju da tokom svog šestomesečnog predsedavanja privede kraju pristupne pregovore sa Crnom Gorom. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta Sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je 10. jula optužnicu protiv Saše Vukovića zbog sumnje da je u maju ubio Aleksandra Nešovića u restoranu u beogradskom naselju Senjak. Dok je protiv bivšeg prvog čoveka beogradske policije Veselina Milića podnet optužni predlog zbog sumnje da nije prijavio krivično delo i učinioca i da je počinio falsifikovanje službene isprave. U noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak ubijen je Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Optužnicom protiv Vukovića obuhvaćeno je još pet osoba koje se terete da su mu pomagale da prikrije tragove ubistva i ukloni telo, navelo je Tužilaštvo. Vuković se optužnicom tereti i za neovlašćeno nošenje vatrenog oružja i municije. U optužnom predlogu protiv Veselina Milića se navodi da se opravdano sumnja da ga je vlasnik restorana 12. maja nakon 23 časa pozvao putem aplikacije “WhatsApp” da mu kao policajcu kog lično poznaje i u koga ima poverenja prijavi da je u njegovom restoranu ubijen Nešović. Za to krivično delo se može izreći kazna teža od 5 godina zatvora. ​Takođe stoji da postoji opravdana sumnja da je 13. maja u službenim prostorijama u službenu belešku uneo neistinite podatke, kao i da nije uneo određene važne podatke. Navodi se da je, između ostalog, neistinito uneo da se da se 12. maja u restoranu "27" slučajno sreo sa okrivljenim Vukovićem, iako ga je prethodno lično pozvao da dođe u restoran. Viši sud u Beogradu je Veselinu Miliću 6. jula ukinuo pritvor i pustio ga da se brani sa slobode. Iako mu se u početku na teret stavljalo i pomaganje počiniocu ubistva nakon izvršenja krivičnog dela, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosi na zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Tužilaštvo je saopštilo i da je sada odbačena prijava protiv dvojice policajaca, koji su bili i članovi Vukovićevog obezbeđenja. Oni su uhapšeni početkom juna pod sumnjom da su nisu prijavili ubistvo, te da su počiniocu pomogli nakon izvršenog krivičnog dela. Obustavljena je i istraga koja se vodila protiv Vukovićeve supruge. Šta je još saopštilo Tužilaštvo?Prema navodima Višeg javnog tužilaštva, Aleksandar Nešović je nakon rasprave napustio restoran, ali ga je Saša Vukotić telefonom pozvao da se vrati radi pomirenja. Kada se oštećeni vratio i seo za sto, osumnjičeni je izvadio pištolj i ispalio najmanje deset hitaca, od kojih je Nešović preminuo. Tužilaštvo sumnja da su nakon ubistva optuženi uklanjali čaure i druge tragove, izneli telo iz restorana, a potom ga prevezli do Jarkovca, gde je, prema optužnici, Dejan S. telo stavio u bure sa malterom i zakopao. Tužilaštvo je predložilo da se Saši Vukotiću, Mariju S., Nenadu L., Vuku Š. i Dejanu S. produži pritvor. Optužnica je predata Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju.

Ključne evropske zvaničnice zadužene za Zapadni Balkan ponovile su stav da u Evropi nema mjesta za negiranje genocida, historijski revizionizam niti veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Visoka predstavnica Evropske unije za vanjsku politiku i sigurnost Kaja Kallas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos u zajedničkoj izjavi pozvale su lidere u Bosni i Hercegovini i širom regiona da izaberu odgovornost umjesto podjela, dijalog umjesto sukoba i da podrže proces pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava. "Zacjeljivanje rana iz prošlosti zahtijeva hrabrost, iskreno zalaganje i istinsku posvećenost pomirenju", navele su Kallas i Kos u izjavi povodom 31. godišnjice genocida u Srebrenici. Dodale su da dijele tugu porodica žrtava i svih koji i dalje žive u neizvjesnosti zbog sudbine svojih nestalih najmilijih, kao i da Evropska unija nastavlja da stoji uz preživjele čiji su životi nepovratno promijenjeni u julu 1995. godine. "Genocid u Srebrenici predstavlja jedno od najmračnijih poglavlja evropske historije", poručile su Kallas i Kos. Kallas i Kos su istakle da se počast žrtvama odaje čuvanjem historijske istine, njegovanjem sjećanja na njih i osiguravanjem da pouke iz Srebrenice ostanu trajno prisutne za buduće generacije. Kako su navele, upravo je to bila namjera Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kada je prije dvije godine usvojila Rezoluciju kojom se juli proglašava Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici 1995. i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u SrebreniciU Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari ove godine će biti ukopani posmrtni ostaci još deset žrtava. U Srebrenici i okolnim mjestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske ubile više od 8.300 Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu donio je 2007. godine presudu u kojoj se konstatira da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN-a, Vojska Republike Srpske počinila genocid. Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprječavanje genocida i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida. Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Na doživotne zatvorske kazne osuđeni su, među ostalim, ratni predsjednik Republike Srpske i komandant Vojske tog entiteta, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Lider Pokreta Samoopredeljenje i vršilac dužnosti premijera Kosova, Aljbin (Albin) Kurti, izjavio je nakon sastanka sa liderom Demokratskog saveza Kosova, Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku) da nije postignut dogovor oko formiranja novih institucija. Ipak, izrazio je optimizam da će dogovor biti postignut, te najavio nastavak razgovora. Abdižiku je na sastanak sa Kurtijem bio u pratnji bivše predsednice Kosova Vjose Osmani, koja je na junskim izborima bila na listi Demokratskog saveza Kosova. Kurti je rekao da je sa Abdidžikuom i Osmani razgovarao o formiranju svih institucija, ali je napomenuo da ima još četiri nedelje roka za konstituisanje Skupštine, pozivajući se na ustavni rok koji je stupio na snagu početkom ove sedmice nakon potvrđivanja rezultata izbora. Kurti je ranije, sastanka sa liderom Demokratske partije Kosova Bedrijem Hamzom oko formiranja novih institucija nakon junskih izbora ocenio konstruktivnim, ali da nije doneo konkretan rezultat. "U ovom trenutku ne mogu da kažem da imamo neki konkretan rezultat koji bih mogao da podelim sa vama", rekao je Kurti novinarima, te naveo da je cilj sastanaka sa političkim strankama da se u ustavnim rokovima formira Skupština, izabere Vlada i novi predsednik. Hamza je, s druge strane, potvrdio da će njegova stranka ostati u opoziciji, te dodao da je odgovornost za formiranje novih institucija na Kurtijevom Samoopredeljenju. Kurti je rekao da kao lider stranke koja je pobedila na izborima snosi odgovornost za formiranje Vlade, ali je ponovio da je izbor predsednika odgovornost svih političkih partija. On je ponovio stav da predsednik treba da bude ličnost koja može da dobije podršku svih stranaka, te naglasio da bi takva kandidatura bila u skladu sa Ustavom. "Dakle, neko ko nije član nijedne političke partije, neko ko je iznad polemika aktuelne političke scene, neko ko ima dokazane nacionalne, profesionalne i građanske vrednosti i ko bi na taj način predstavljao izraz jedinstva, kako to zahteva naš ustavni poredak. To nije samo naša ideja i zahtev, već duh i slovo Ustava", rekao je Kurti. Prema njegovim rečima, Samoopredeljenje, Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova zajedno imaju dovoljan broj glasova da formiraju sve institucije. Međutim, Hamza je nakon sastanka istakao da odgovornost za formiranje institucija pripada Samoopredeljenju, te ocenio da nijedna druga partija ne može izabrati novog predsednika države bez Kurtijeve stranke. "Samoopredeljenje mora da pronađe partnere, u skladu sa svojim potrebama, kriterijumima i njihovim interesima, kako bi se obezbedile institucije", rekao je Hamza. Kurti je naveo da Samoopredeljenje sa 53 mandata, uz mandate koje su osvojile nesrpske manjinske zajednice, ima više od 61 glasa, što je dovoljno za formiranje Vlade. Nije precizirao da li će se odmah nakon konstituisanja Skupštine pristupiti glasanju o izboru nove Vlade. "Želimo da damo vremena razgovorima i konsultacijama kako bi zakonodavna vlast dobila ne samo predsednika Skupštine i Vladu, već i predsednika države", rekao je Kurti. Sastanci političkih lidera održavaju se dva dana nakon potvrđivanja rezultata vanrednih parlamentarnih izbora održanih u junu, koji su održani jer političke stranke nisu uspele da postignu konsenzus o izboru novog predsednika. Kurti je na sastanak pozvao i lidera Alijanse za budućnost Kosova Ardijana Đinija (Ardian Gjini), ali je on odbio poziv uz obrazloženje da je njegova stranka već iznela šest uslova koje bi Kurti morao da ispuni u zamenu za podršku oko formiranja institucija. Politički analitičar, Iljir (Ilir) Deda, smatra da su ovi sastanci pozitivan korak, ali je naglasio da je krajnje vreme da politički lideri "u roku od jednog ili najviše dva sastanka daju odgovor o formiranju institucija". Deda je za Radio Slobodna Evropa rekao da bi održavanje novih izbora bilo veoma štetno za Kosovo i dodao da "Kurti, Hamza i Abdidžiku imaju veliku odgovornost da postignu dogovor i obezbede Kosovu funkcionalnu vladu, predsednika i političku stabilnost u naredne četiri godine". Prema konačnim rezultatima izbora od 7. juna, Kurtijev Pokret Samoopredeljenje osvojio je 53 mandata, Demokratska partija Kosova 22, Demokratski savez Kosova18, a Alijansa za budućnost Kosova 7. Nakon potvrđivanja rezultata, poslanike novog saziva očekuje konstituisanje Skupštine, formiranje Vlade i izbor predsednika države. Za prva dva procesa potrebna je većina od 61 poslanika u Skupštini koja ima 120 mesta. Kurtijeva stranka raspolaže potrebnim brojem glasova za ta dva procesa, računajući na podršku stranaka koje predstavljaju nesrpske manjinske zajednice, a koje imaju deset mandata. Međutim, i dalje ne postoji dogovor ili konsenzus oko kandidata za predsednika. Za izbor predsednika potrebno je prisustvo dve trećine, odnosno 80 poslanika, kako bi glasanje u prva dva kruga bilo važeće. Bez političkog dogovora nijedna parlamentarna stranka ne može da obezbedi taj uslov. Pokret Samoopredeljenje navodi da će se razgovori o formiranju Vlade voditi tek kada bude poznat konačan sastav Skupštine Kosova. Ustav predviđa da predsednik mora biti izabran u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine. Ako se to ne dogodi, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori. Ukoliko bi do toga došlo, to bi bili četvrti parlamentarni izbori od februara 2025. godine.

Najmanje 12 osoba je poginulo, a šest je povrijeđeno u šumskom požaru na jugu Španije, izvijestila je regionalna vlada Andaluzije. Oko 150 vatrogasaca radi na obuzdavanju požara, za koji svjedoci kažu da je izazvan padom dalekovoda prije nego što se proširio na šumovito područje u Los Gallardosu u Almeriji. Vlasti još nisu potvrdile uzrok požara. Dugotrajni toplotni talas s temperaturama od oko 40 °C izazvao je šumske požare širom južne Evrope ovog ljeta. Stotine vatrogasaca bori se s velikim požarima u Francuskoj, Portugalu i Španiji, dok su hiljade ljudi bile prisiljene napustiti svoje domove. "Broj poginulih u požaru u Los Gallardosu porastao je na 12 nakon potvrde o još šest smrtnih slučajeva", navodi se u saopštenju regionalne vlade Andaluzije. Tijela nekoliko žrtava pronađena su u automobilima, nakon što su pokušali pobjeći od plamena dok se požar širio tokom noći. Šef regionalne vlade Juanma Moreno nazvao je ove smrtne slučajeve "tragedijom". Među povrijeđenima je i osoba koja je prebačena u bolnicu zbog udisanja dima, kao i još jedna osoba koja je zadobila opekotine. Četiri osobe su zbrinute na licu mjesta zbog lakših opekotina i respiratornih problema uzrokovanih gustim dimom. Požar je doveo i do zatvaranja puteva, dok je 1.000 stanovnika evakuisano, saopštile su hitne službe. Premijer Pedro Sanchez izjavio je u maju da će Španija ove godine rasporediti svoj najveći odgovor na ljetne šumske požare do sada, prenijeli su lokalni mediji i AFP. Španska Vojna jedinica za vanredne situacije, koja se angažuje u velikim kriznim situacijama, saopštila je da će se pridružiti naporima za gašenje požara u Los Gallardosu. U junu je Španija dostigla svoj najviši dnevni prosjek temperatura od 1950. godine, a zabilježeni su i dani s najvišim temperaturama ikada izmjerenim za taj mjesec. U nekim dijelovima zemlje prognozirane su temperature i do 42 °C. Prošle godine u Španiji je izgorjelo rekordnih 393.000 hektara, prema Evropskom informacionom sistemu za šumske požare (EFFIS), što je više od šest puta iznad španskog prosjeka zabilježenog između 2006. i 2024. godine. Klimatske promjene podižu temperature širom svijeta, a Evropa je kontinent koji se najbrže zagrijava – dvostruko brže od globalnog prosjeka, podaci su klimatske službe Copernicus. To uzrokuje učestalije ljetne toplotne talase, veći pritisak na zalihe vode u Evropi i intenzivnije šumske požare. Prošla godina bila je najgora sezona šumskih požara u Evropskoj uniji otkako je 2006. počelo vođenje evidencije, s više od rekordnih milion izgorjelih hektara širom EU.

U sjedištu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u New Yorku je održana centralna komemoracija povodom obilježavanja Međunarodnog dana sjećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine. Komemoracija je održana u okviru programa uspostavljenog nakon usvajanja Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojom je 11. juli proglašen Međunarodnim danom sjećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine. Komemoraciju je vodio podsekretar Ujedinjenih nacija i specijalni savjetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za prevenciju genocida Chaloka Beyani. Na komemoraciji se obratio predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović, šef Kabineta generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Earle Courtenay Rattray, a u video obraćanju i predsjednice 80. zasjedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Annalena Baerbock. Predsjedavajući Predsjedništva BiH Denis Bećirović je na komemoraciji Generalne skupštine UN-a u New Yorku rekao da je usvajanje rezolucije UN-a kojom se priznaje taj dan "trijumf istine, korak prema pravdi i ohrabrenje za Bosnu i Hercegovinu i cijeli svijet". Napominjući da je više od 8.000 muškaraca i dječaka Bošnjaka ubijeno tokom masakra 1995. godine, naglasio je da "genocid nad Bošnjacima nije statistika. Ovo nisu brojke. Radi se o prekinutim ljudskim životima". Dodao je da su žrtve "ljudi koji su imali imena, porodice i snove, djeca koja nikada nisu odrasla, majke čiji se sinovi nikada nisu vratili kući". Bećirović je rekao da države koje se suočavaju sa svojom prošlošću "pokazuju odgovornost prema budućim generacijama", dok one koje negiraju činjenice utvrđene sudskim presudama "ostaju zarobljene u lancima mržnje i nestabilnosti". "Negiranje genocida nad Bošnjacima je anticivilizacijski čin. To je uvreda mrtvima i nova prijetnja živima", rekao je. Pozvao je međunarodnu zajednicu da "brani integritet međunarodnog prava i autoritet međunarodnih institucija", upozoravajući da se ne dopusti da "činjenice utvrđene sudskim presudama postanu predmet političkih kalkulacija". Bećirović je rekao da istina i pravda ostaju temelj trajnog mira, naglašavajući da "bez istine nema povjerenja, a bez pravde nema pomirenja". Dodao je da "sjećanje na Srebrenicu nije samo dužnost prema žrtvama; to je odgovornost prema budućim generacijama". Generalna skupština UN je 2024. godine usvojila rezoluciju o proglašavanju 11. jula Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici. U Memorijalnom centru Potočari ove godine će biti ukopano 10 žrtava srebreničkog genocida. Najmlađa žrtva je Senad Jusić koji je rođen 1975. Nestao je u julu 1995. godine na području Bratunca, a njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 2022. godine. Najstarija žrtva je Ramo Dautović, rođen 1939. godine, a nestao je na području Zvornika. Do sada je u Memorijalnom centru ukopano 6.772 žrtava srebreničkog genocida, dok je oko 250 ubijenih sahranjeno na drugim lokacijama prema želji njihovih porodica. Za više od 1.000 ljudi iz Srebrenice i okolnih opština i dalje se traga. U Srebrenici i okolnim mjestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.300 Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu donio je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid.

Narodna skupština bh. entiteta Republike Srpske (RS) izjednačila je usvajanjem izmjena Krivičnog zakonika, isticanje i promoviranje simbola Armije Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH) iz vremena rata od '92. do '95. i simbola ustaške Nezavisne države Hrvatske (NDH) iz vremena Drugog svjetskog rata. Svako ko ih ističe ili pomovira može biti kažnjen sa tri i po godine zatvora, stoji u izmjenama Krivičnog zakonika RS usvojenom po hitnom postupku na sjednici u srijedu, 9. jula. Kako se precizira u tekstu zakona zatvorska kazna uvodi se za svakog ko putem medija, društvenih mreža, na javnom mjestu ili javnom skupu "promoviše, veliča, širi, podržava ili podstiče pozitivno vrednovanje, prihvatanje ustaštva ili ustaške ideologije NDH i javno isticanje i promovisanje zastava i simbola Armije BiH". Usvajanju zakona prethodile su reakcije pravnih stručnjaka i zvaničnika, koji upozoravaju da bi njegove odredbe mogle biti u koliziji s državnim Zakonom o odbrani BiH. Stručnjak za ustavno pravo Davor Trlin ranije je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da simboli Armije Republike BiH nisu samo historijska obilježja, nego dio zakonom uređenog sistema vojnog nasljeđa Oružanih snaga BiH. Zakonom o odbrani BiH uspostavljena su tri pješadijska puka koja baštine tradiciju Armije Republike BiH, Vojske Republike Srpske i Hrvatskog vijeća odbrane, a pripadnici tih jedinica legalno koriste njihova obilježja tokom službenih vojnih ceremonija. "Entitet nema nadležnost da krivičnim zakonom proglašava nezakonitim simbole koje država BiH priznaje kroz vlastiti sistem odbrane", rekao je Trlin za RSE. Prije nego što stupi na snagu, zakon može biti osporen u Vijeću naroda Republike Srpske kroz mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa. Ako ne bude zaustavljen u toj proceduri, bio bi objavljen u Službenom glasniku RS-a, nakon čega bi mogao biti predmet ocjene ustavnosti pred Ustavnim sudom BiH, koji bi, prema ocjeni stručnjaka za ustavno pravo Davora Trlina, mogao imati konačnu riječ. Prijedlog je ranije osporio i potpredsjednik entiteta Republika Srpska Ćamil Duraković, koji je zatražio njegovo povlačenje iz skupštinske procedure, navodeći da zadire u oblast vojnog nasljeđa koja je uređena državnim Zakonom o odbrani BiH. Zakonom se formalno kriminalizira javno isticanje simbola Armije Republike BiH, ali su u Republici Srpskoj i ranije zabilježeni slučajevi u kojima je policija protiv građana podnosila prekršajne prijave zbog isticanja zastave Republike Bosne i Hercegovine s ljiljanima, iako nijedna zastava nije zabranjena zakonom. Sudovi su u više takvih slučajeva ocijenili da samo isticanje zastave Republike BiH ne predstavlja ni krivično djelo ni govor mržnje.

Glavnim pretresom na kome su izneta uvodna izlaganja svih strana, pred Osnovnim sudom u Prištini 9. jula nastavljeno je suđenje u slučaju eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac u selu Varage u opštini Zubin Potok na severu Kosova. Specijalno tužilaštvo Kosova je decembra 2025. godine podiglo optužnicu protiv braće Dragiše i Jovana Vićentijevića i Igora Dimovića zbog krivičnih dela "ugrožavanje ustavnog poretka uništavanjem ili oštećenjem javnih instalacija i opreme", "izvršenje terorističkog čina". Sva trojica su se ponovo izjasnili da nisu krivi za optužbe koje im se stavljaju na teret. Dvojica optuženih Dragiša i Jovan Vićentijević nalaze se u pritvoru od hapšenja nakon eksplozije 29. novembra 2024. godine, dok se Igor Dimović brani sa slobode. Kako prenosi portal "Zakletva za pravdu (Betimi për Drejtësi)", koji prati suđenja na Kosovu, tužilac Bekim Kodraliju (Kodraliu) je tokom uvodnog izlaganja napomenuo da su stručnjaci Federalnog istražnog biroa - FBI analizirali zemlju sa čizama optuženih i uporedili je sa zemljom pronađenom na mestu napada. Zaključci veštaka, kako je rekao, pokazuju da su uzorci zemlje sa čizmama dvojice optuženih, Dragiše i Jovana Vićentijevića, imali iste karakteristike kao zemlja pronađena na mestu događaja. "Pred vama će biti dokazano da su optuženi bili direktni učesnici terorističkog napada na kanal Ibar–Lepenac", rekao je on. Tužilac Kodraliju je rekao i da je Vlada Srbije "imala ključnu ulogu u pripremama ovog napada". "Predstavićemo konkretne dokaze u vezi sa obukama i konkretnim pripremama koje su, prema dokazima, sprovedene na vojnom poligonu pod nazivom ‘Pasuljanske livade’ u Republici Srbiji... Sve ovo bilo je deo priprema za nezakonite aktivnosti protiv države Republike Kosovo", rekao je Kodraliju. Šta su rekli advokati odbrane?Na ročištu 9. jula advokati odbrane, Nebojša Vlajić, Miloš Delević i Jelena Krivokapić, izneli su niz primedbi na optužnicu uz ocenu da je “jednostrana i nezakonita”. Advokat Nebojša Vlajić je istakao da Zakonik o krivičnom postupku predviđa da je tužilac dužan da s jednakom pažnjom utvrđuje činjenice koje idu u korist i na štetu okrivljenog, te da je odbrana predložila deset dokaza. On je nakon ročišta u izjavi novinarima rekao da su dokazi Tužilaštva "sumnjivi i jednostrani", jer je javni tužilac odbio sve dokaze koje je odbrana predložila. Advokat Miloš Delević je pak naveo da se iz optužnice ne može zaključiti šta se optuženima konkretno stavlja na teret, već da se tužilaštvo koristi "kolektivne formulacije" tako što navodi da su braća Vićentijević "sa ostalim nepoznatim licima postavili eksploziv, zapalili fitilj i aktivirali eksploziv". "Mi moramo da radimo ono što nam nije posao, da dokazujemo nevinost. To ćemo dokazati tako što smo predložili minimum četiri svedoka koji će potvrditi njegov alibi i minimum dva video snimka koji će dokazati gde se nalazio u vreme eksplozije", rekao je Delević, koji brani Dragišu Vićentijevića. Advokatica Jelena Krivokapić, koja brani Igora Dimovića, novinarima je rekla kako je pronađeno oružje u kući njenog klijenta "stara nefunkcionalna kolekcija". "Upoznali smo ih sa tim koji ćemo dokaz izvesti i očekujem da će sud, nakon ocene svih dokaza, odlučiti da je jedino oslobađajuća presuda pravična i zakonita", navela je ona. Šta još piše u optužnici?Tužilaštvo Jovana i Dragišu Vićentijevića tereti da su 29. novembra 2024. godine, oko 18 sati i 50 minuta zajedno sa još nekoliko, za sada nepoznatih osoba, postavili oko 20 kilograma eksploziva namenjenog vojnoj upotrebi (TNT) unutar kanala Ibar–Lepenac, "putem torbe koju su konopcem vezali za betonski stub, pozicionirajući je na način da izazove ozbiljno oštećenje kritične infrastrukture za snabdevanje vodom i električnom energijom". Pričinjena materijalna šteta se procenjuje na oko 400.000 eura. Prema optužnici, u njihovim kućama — jednoj u Zubinom Potoku i drugoj u selu Prevlak u istoj opštini — tokom pretresa koje je izvršila Kosovska policija, pronađena je i zaplenjena značajna količina ratnog naoružanja. U optužnici takođe se navodi da je Jovan Vićentijević, u svojstvu regrutovanog pripadnika Vojnoobaveštajne agencije Srbije, "delovao i pomagao ovoj službi, prikupljajući informacije i poverljiva dokumenta s ciljem da ih koristi u okviru svojih protivpravnih aktivnosti na teritoriji Kosova i da ih prenese toj službi na sastancima u Srbiji". U kući trećeoptuženog, Igora Dimovića, nakon napada pronađena su tri okvira za municiju, jedan metak, nož i nekoliko vojnih uniformi, koje je zaplenila policija Kosova.