Petnaest policajaca je povređeno u četvrtak tokom sukoba s demonstrantima okupljenim ispred albanskog parlamenta u nastavku protesta takozvane "Flamingo revolucije". Policija nije objavila podatke o povređenim demonstrantima, ali je saopštila da su 23 osobe privedene. Skup desetina građana ispred parlamenta održan je u nastavku protesta koji se održavaju više od mesec dana u Tirani. Pre svake plenarne sednice, deo demonstranata koji se obično okupljaju uveče ispred Vlade, okuplja se i ispred zgrade parlamenta, tražeći od poslanika i većine i opozicije da vrate mandate. Protesti u Albaniji, koji se nazivaju "Flamingo revolucija“, počeli su kao protivljenje projektu izgradnje hotelskog kompleksa u Zvernecu, blizu Valone, na morskoj obali, ali su se zahtevi proširili, obuhvativši nezadovoljstvo zaštitom životne sredine, urbanim razvojem, upravljanje zemljom i drugim društvenim i političkim pitanjima. Demonstranti zahtevaju ostavku Vlade premijera Edija Rame i raspuštanje parlamenta. Učesnici protesta su u četvrtak bacali jaja i brašno na poslanike albanskog parlamenta. Neki od njih su uklonili metalnu ogradu koju je policija postavila oko zgrade parlamenta i bacali kamenje na policijske snage. Policija je upotrebila biber sprej, suzavac i vodene topove. Posle toga su demonstranti seli ispred glavnog ulaza u parlament kako bi sprečili poslanike da izađu. Policija je intervenisala i privela neke od njih. Učesnici protesta rekli su da je policija upotrebila nasilje nad pojedinim demonstrantima tokom privođenja. Udruženje novinara Albanije je saopštilo da je dobilo brojne izveštaje od novinara, snimatelja i fotografa da su "bili izloženi nasilnim napadima državne policije". Reagovanja političaraPremijer Rama je posle sukoba demonstranata i policije na mreži X naveo da je "lepi protest građanskog duha, patriotizma i čistote sada ustupio mesto starom filmu sukoba, kavge i nasilja, u kojem kandže politike neuspeha i besa izlaze u prvi plan sa svojom karakterističnom prljavštinom". On je na sastanku s penzionerima podelio je demonstrante na građane koji dolaze na skupove zbog stvarnih problema i one koji dolaze s određenim ciljevima. "Protest nije kada dolaze plaćenici iz Prištine i Tetova koji glume dijasporu. Niko od nas pojedinačno nije narod. Narod je onaj koji govori kada dođu izbori", rekao je Rama. Prema rečima šefa albanske Vlade, nije patriotizam proterivanje stranih investicija iz zemlje. "Dolazi investicija od četiri milijarde [referenca na projekat u Zvernecu) u ekonomiju od 27 milijardi. To je nešto masivno, transformativno. (Strane direktne investicije) imaju i drugi uticaj. One otvaraju put drugima. Ako prvu investiciju zgaziš čizmom, onda si proterao i sve ostale i prepustio konkurenciji ono što jedva bilo moguće da dođe kod tebe. To su albanska čuda", rekao je Rama. Od početka protesta, Rama je izrazio sumnju da se iza njih kriju i interesi i uticaji povezani s Iranom. Međutim, u četvrtak je prvi put visoki zvaničnik vladajuće Socijalističke partije pomenuo i Rusiju kao podstrekača protesta. "Iza protesta nije samo Iran, već i susedne zemlje, ali i Kremlj", rekao je novinarima šef parlamentarne grupe SP-a Tauljant Bala (Taulant Balla). Govoreći o nasilju ispred parlamenta, Bala je rekao da na protestima imma osoba koje su plaćene da izazivaju nerede. "Dritan Godžaj (Goxhaj) je osoba koju plaća Iran. Imamo dokaze. On javno napada Sjedinjene Države na račun Irana, to su dokazi koji se hitno moraju procesuirati. Da neko izađe i kaže kako ovde političke lidere treba ubijati metkom u čelo, žao mi je što tužilaštvo ne reaguje", rekao je Bala, misleći se na Godžajeve izjave u medijima. Rama je ranije za Godžaja – koji je čitao zahteve demonstranata na trgu – rekao da je "portparol iranskih interesa". Albanki premijer je takođe optužio Ikbale Huduti (Ikball) – versku propovednicu s Kosova poznatu po svojim proiranskim i antiameričkim stavovima – da ima veze s iranskim režimom. Opoziciona Demokratska partija je osudila nasilje koje je, prema njenim navodima, policija koristila protiv demonstranata i zahtevala puštanje privedenih. Opozicija je bojkotovala sednicu u četvrtak, navodeći da neće učestvovati ni u kakvoj diskusiji ako dnevni red ne uključi raspravu o ukidanju i izmenama četiri zakona koje zahtevaju demonstranti: zakona o zaštićenim područjima, zakona o strateškim investicijama, takozvanog planinskog paketa i nekoliko članova zakona o kulturnom nasleđu.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio je u četvrtak da se odluka vlasti u Srbiji o zabrani ulaska crnogorskom novinaru Petru Komneniću ne može smatrati recipročnom merom nakon što je Podgorica prethodno zabranila ulazak uredniku tabloida Informer. Novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić rekao je da je po izlasku iz Srbije ranije ove nedelje na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prošle nedelje da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. On je dodao da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabirati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi". Crnogorski premijer je rekao da se ne može govoriti o reciprocitetu "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića", pošto je urednik Informera "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere" "Samim tim, teško je mjeru kojom je Srbija reagovala na zabranu ulaska glavnom i odgovornom uredniku Informera u Crnu Goru smatrati recipročnom", naveo je Spajić na X. Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja je ograničilo na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Komnenić je za Vijesti rekao da je u Srbiju bez problema ušao par dana ranije. "Kad sam došao na granični prelaz sa Crnom Gorom, predao sam dokumenta, a zatim vidio komešanje graničih policajaca koji su bili, na kraju krajeva, veoma ljubazni i koji su me nezvanično upoznali s tim da mi je ime označeno 'crvenom bojom' u sistemu", rekao je Komnenić. RSE je poslao upit Ministarstvu unutrašnjih poslova povodom tih navoda. Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca. "Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida. Doduše, za to ne krivim samo srbijanske vlasti, nego i crnogorske institucije koje ne nalaze sistemski odgovor na maligne kampanje i strane uticaje, nego posežu za odlukama koje se odnose na izvođače radove, a ne na naručioce. Hrvatska je, recimo, kad je s nama imala problem, na listu stavila najviše crnogorske zvaničnike, a Podgorica umjesto da zauzme zvaničan stav prema onome što izgovaraju i naručuju najviši srbijanski zvaničnici, kažnjava njihove kerbere", rekao je Komnenić. Srbija je u junu takođe sprovodila recipročne mere prema Crnoj Gori, pošto je iz te zemlje po sletanju na aerodrom Tivat deportovano oko 90 srpskih državljana, uz obrazloženje policije Crne Gore da su "rizik po bezbednost". To se desilo dva dana pre samita Zapadni Balkan – Evropska unija u Tivtu na kojem je učestvovao i Vučić. Crnogorska policija je dostavila fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije, među kojima su uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Vučić je povodom potonjeg zaustavljanja crnogorskih državljana na graničnim prelazima, rekao da se državni organi Srbije ponašaju u skladu s reciproceitetom. "Ja ih molim da to ne rade. Građani Crne Gore su naša braća i sestre, treba da ih puštaju da ulaze u Srbiju", rekao je Vučić tada u Tivtu.

Visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas izjavila je u Sarajevu 2. jula kako EU radi na tome da predloži kandidata za novog visokog predstavnika. Njena dvodnevna posjeta glavnom gradu Bosne i Hercegovine dolazi dan nakon što Vijeće za provođenje mira (PIC) nije postiglo dogovor o imenovanju novog visokog predstavnika u ovoj zemlji, nakon što je Christian Schmidt u maju podnio ostavku. Sve se dešava u trenutku otvorenog spora između SAD-a i EU oko kandidata i buduće uloge OHR-a. Umjesto toga, PIC je imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Louisaa Chrishocka. "Ako želimo postepeno okončati međunarodni nadzor, najbolji način je da mandat visokog predstavnika bude vremenski ograničen i usmjeren samo na pitanja koja su zaista neophodna", kazala je Kallas na konferenciji za medije u Sarajevu. Kallas je podsjetila i da su stabilnost, teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine od strateškog značaja za Evropsku uniju. 'Bosna i Hercegovina rizikuje da izgubi dodatnih 370 miliona eura'Govoreći o novcu koji je Bosna i Hercegovina trebala dobiti iz Plana rasta, Kallas je rekla kako je o tome razgovarala sa predstavnicima vlasti u BiH, te da "vrijeme ističe". Ukupan budžet Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan iznosi šest milijardi eura za period 2024-2027. Bosna i Hercegovina nije dobila nijedan euro iz Plana rasta, a prošle godine je izgubila 108 miliona eura zbog kašnjenja u dostavljanju svoje Reformske agende. "Političke podjele zaustavile su napredak. Bosna i Hercegovina je već izgubila 108 miliona eura sredstava Evropske unije koja bi direktno koristila građanima. Ako se ne provede Reformska agenda i ne finalizira Plan rasta, Bosna i Hercegovina rizikuje da izgubi dodatnih 370 miliona eura. Lideri moraju preuzeti odgovornost i ostvariti rezultate", rekla je ona. Navela je i da Evropska unija ostaje najsnažniji partner Bosne i Hercegovine, ali da napredak zavisi od odluka koje se donose u BiH. "To su sredstva koja će direktno koristiti građanima kroz ulaganja u infrastrukturu, energetski sektor i druge važne projekte. Još uvijek ima vremena i zato sam insistirala da sredstva ne budu izgubljena. Nadam se da će domaće vlasti pronaći kompromis i postići dogovor kako bi Evropska unija mogla isplatiti ta sredstva", kazala je ona, ne želeći odgovoriti na pitanje ko je odgovoran u BiH zbog zastoja u programu reformi. "Ne mogu vam pomoći tako što ću imenovati odgovorne. Naš fokus je da postignemo rezultate. Dolaze izbori, a ankete pokazuju da oko 74% građana podržava članstvo u Evropskoj uniji. Građani bi to trebali jasno pokazati dajući podršku onima koji zaista rade na ostvarivanju tog cilja. To je dio demokratskog procesa i na građanima je da odluče", kazala je Kallas. O ruskom i kineskom uticaju na Zapadnom BalkanuNa pitanje Radija Slobodna Evropa o tome ima li Evropska unija konkretan plan da se suprotstavi širenju političkog i ekonomskog uticaja Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu, Kallas je odgovorila potvrdno. "Evropska unija ima veoma dobre alate za borbu protiv stranih manipulacija informacijama i stranog uplitanja, što nazivamo FIMI (Foreign Information Manipulation and Interference). Ti alati dali su dobre rezultate u Moldaviji. Sada ih stavljamo na raspolaganje i zemljama Zapadnog Balkana, jer su njihovi lideri tražili sličnu podršku. Važno je razumjeti da je cilj stranog uplitanja često usporavanje evropskih integracija i reformi. Zato želimo da i zemlje kandidati koriste iste mehanizme koje koristi Evropska unija. Svaka država ima svoje specifične potrebe, pa pristup prilagođavamo svakoj pojedinačno", rekla je Kallas. O EU putu zemalja Zapadnog BalkanaKallas je kazala i da EU ostaje posvećena evropskom putu Bosne i Hercegovine i sigurnosti cijelog regiona. "Nedavni događaji pokazuju da su vrata Evropske unije i dalje širom otvorena za nove članice. Crna Gora priprema pristupni ugovor, Albanija je otvorila pregovaračka poglavlja, a Ukrajina i Moldavija započele su pristupne pregovore. Bosna i Hercegovina ne može sebi priuštiti da zaostane. Kontinuirane reforme su najbrži i najefikasniji način za napredak u procesu pristupanja. Ova prilika možda neće biti otvorena zauvijek. Članstvo u Evropskoj uniji ujedno je i najsnažnija garancija protiv političke nestabilnosti i stranog uticaja", poručila je visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku. Govoreći o opštim izborima u BIH, koji su zakazani za 4. oktobar, Kallas je rekla kako su očekivanja EU da izbori budu demokratski, slobodni i pošteni, te da politička retorika mora imati svoje granice. Navela je i da EU nastavlja pomagati BiH da preuzme veću odgovornost za vlastitu sigurnost kroz Evropski mirovni instrument, te da podrška Oružanim snagama Bosne i Hercegovine sada ukupno iznosi 35 miliona eura. Poručila je i da EUFOR Althea ostaje temelj stabilnosti na Zapadnom Balkanu. "Mir u Bosni i Hercegovini traje već tri decenije, ali se ne smije uzimati zdravo za gotovo. Kao što je pokazala prošlogodišnja politička kriza, EUFOR Althea ostaje ključna misija, budna i spremna da djeluje", zaključila je Kallas. Ovo je njena druga posjeta Bosni i Hercegovini u proteklih 16 mjeseci.

Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore podiglo je optužnicu protiv Predraga Boškovića, bivšeg ministra odbrane, Slobodana Filipovića, bivšeg državnog sekretara i Marka Drobnjaka, bivšeg načelnika Službe za finansijsko poslovanje tog ministarstva. Sumnja se da su, u periodu od 2018. do 2020. godine učinili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina. Iz tužilaštva navode da se Boškoviću i Filipoviću optužnicom na teret stavlja da su, suprotno Zakonu o nevladinim organizacijama i Zakonu o sportu, donosili rešenja po pisanim zahtevima ili bez zahteva, kojima su dodeljivali finansijska sredstva pojedinim nevladinim i sportskim organizacijama, suprotno procedurama koje zahtevaju javni konkurs. Dodaje se da je okrivljeni Marko Drobnjak naređivao isplate po takvim nezakonitim rešenjima i overavao zahteve za plaćanje po njima upućene Državnom trezoru. Navodi se da su okrivljeni tako nevladinim i sportskim organizacijama pribavili imovinsku korist, a budžetu Crne Gore naneli štetu u iznosu većem od 168.000 evra. Bošković je već jednom bio predmet istrage SDT uz još osam ministara i funkcionera bivše DPS vlasti u aferi "Stanovi". Na teret im se stavljala zloupotreba službenog položaja prilikom dodele stanova i stambenih kredita po povoljnim uslovima državnim službenicima. Viši sud je polovinom maja 2025. oslobodio optužene, na šta se Specijalno državno tužilaštvo žalilo. U aprilu je Apelacioni sud uvažio žalbu i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Bošković je takođe osumnjičen i u postupku koje SDT vodi u vezi sa kriminalnom mrežom na čijem je čelu, navodno, uhapšeni crnogorski biznismen Aleksandar Mijajlović. Demokratska partija socijalista, čiji je Bošković funkcioner, je posle tri decenije vlasti smenjena na izborima u avgustu 2020. godine.

Poslednji dan prošlog meseca bio je krajnji rok u okviru četvrtog izveštajnog perioda za zemlje Zapadnog Balkana da ispune reforme predviđene Planom rasta. Partneri imaju rok do 15. jula da podnesu izveštaje o sprovedenim reformskim koracima. Evropska komisija će potom proceniti njihovu realizaciju i odlučiti o odgovarajućim isplatama iz Plana rasta. Reč je o finansijskom programu podrške od strane Evropske unije državama Zapadnog Balkana, dogovorenom 2023. godine, a sa ciljem ubrzanja njihovog priključenja EU. Međutim, zvaničnici Evropske komisije naglašavaju da se sredstva isplaćuju isključivo nakon procene da su reforme iz reformskih agendi pojedinačnih zemalja zaista sprovedene. "Instrument za reforme i rast zasnovan je na učinku i sredstva se isplaćuju tek kada se reforme u potpunosti sprovedu", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). "Već vidimo značajan napredak: 78 odsto reformi u prva tri kruga izveštavanja pokazuje ili potpun uspeh ili barem određeni napredak, dok je samo 22 odsto zaustavljeno", dodao je briselski portparol. Finansijska sredstva iz Plana rasta, vremenski su ograničena. Ukoliko zemlje korisnice ne ispune uslove, odnosno ne sprovedu reforme predviđene reformskim agendama, Evropska komisija ima pravo da zadrži sredstva namenjena za te reformske korake. "U skladu sa Uredbom o Instrumentu za reforme i rast, kada uslov za plaćanje nije ispunjen u indikativnom roku predviđenom Agendom reformi, Komisija može zadržati deo ili sva sredstva koja odgovaraju tom uslovu", potvrdio je Mersije. Ta sredstva, u skladu sa pravilima Plana rasta, mogu biti preraspodeljena zemljama koje ostvaruju bolje rezultate u sprovođenju reformi. Prema rečima Mersijea, zemlje korisnice imaju godinu dana da ispune uslove pre nego što sredstva budu preraspodeljena. Kraj grejs periodaPored toga, 30. jun 2026. označio je istek takozvanog grejs perioda koji je Evropska komisija odobrila za reformske korake koji su prvobitno trebalo da budu završeni sredinom 2025. godine. Za reformske korake čiji su rokovi bili kraj 2024. i kraj 2025. godine, odgovarajući grejs periodi ističu kasnije tokom 2026. "Kao što je naglašeno u Uredbi, kada reformski koraci nisu ispunjeni ni nakon isteka grejs perioda, odgovarajuća sredstva mogu biti preraspodeljena ostalim korisnicima. Kada je reč o koracima čiji je rok bio 30. jun 2026. godine, Komisija će sada sprovesti sveobuhvatnu i objektivnu procenu svih korisnika", naveo je portparol Evropske komisije. On je u ime Evropske komisije pozvao zemlje regiona da intenziviraju napore kako bi reforme bile sprovedene na vreme pre narednih izveštajnih perioda. "Reforme moraju ostati prioritet za korisnike kako bi u najvećoj meri iskoristili mogućnosti koje pruža Plan rasta", poručio je Mersije. Koliko su do sada dobile zemlje Zapadnog BalkanaAlbanija, Crna Gora i Severna Makedonija smatraju se najnaprednijim državama u sprovođenju reformskih agendi. Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, Albanija je u prva tri ciklusa sprovela 33 reformska koraka i iz Plana rasta do sada dobila više od 212 miliona evra. Crna Gora sprovela je 32 reformska koraka, za šta joj je isplaćeno gotovo 90 miliona evra. Severna Makedonija dobila je više od 142 miliona evra nakon što je ispunila 22 reformska koraka. Srbija je tokom prva tri izveštajna perioda sprovela tri reformska koraka, na osnovu kojih je Evropska komisija odobrila isplatu više od 167 miliona evra. Kosovo do sada nije sprovelo nijedan reformski korak, pa je primilo samo sredstva iz predfinansiranja – više od 61 milion evra, što predstavlja sedam odsto ukupnog iznosa namenjenog toj zemlji. Bosna i Hercegovina nalazi se u najtežoj poziciji. Ne samo da nije dobila nijedan evro iz Plana rasta, već je prošle godine izgubila 108 miliona evra zbog kašnjenja u dostavljanju svoje Reformske agende. Koliko je sredstava namenjeno svakoj zemljiUkupan budžet Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan iznosi šest milijardi evra za period 2024-2027. Od toga su dve milijarde bespovratna sredstva, dok četiri milijarde čine povoljni krediti. Sredstva su raspodeljena prema dva osnovna kriterijuma – broju stanovnika i bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika. Evropska komisija je kombinovala ove pokazatelje kako bi utvrdila proporcionalni ključ raspodele među šest korisnica, vodeći računa da veće zemlje dobiju veći ukupni iznos, uz uvažavanje njihovih ekonomskih potreba. U skladu sa tim kriterijumima, Srbiji je namenjeno 1,58 milijarde evra, Bosni i Hercegovini 976,6 miliona evra, Albaniji 922,1 milion evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, a Crnoj Gori 383,5 miliona evra.

Advokatica Milena Knežević, koja brani Amira Baratija, kog Sjedinjene Američke Države terete za učešće u masovnim sajber napadima sa štetom većom od 3,4 milijarde dolara u korist Iranske revolucionarne garde (IRGC) potvrdila je da se on nalazi u ekstradicionom pritvoru u Crnoj Gori. Za Radio Slobodna Evropa (RSE) navela je da se protiv njega u Crnoj Gori ne vodi krivični postupak zbog bilo kog krivičnog dela navodno izvršenog na teritoriji Crne Gore. "Imajući u vidu da se postupak nalazi u početnoj fazi, kao i da odbrana još uvijek nije upoznata sa kompletnom dokumentacijom na kojoj se zasniva zahtjev države molilje, u ovom trenutku nijesmo u mogućnosti da komentarišemo sadržinu spisa, dokumentaciju, niti druga pitanja koja se odnose na odbranu našeg branjenika", navela je u pisanom odgovoru za RSE. Amir Barati, državljanin Irana i Turske kog SAD terete za učešće u masovnim sajber napadima na kritičnu infrastrukturu u korist IRGC, nalazi se u ekstradicionom pritvoru u Crnoj Gori i čeka zahtev SAD za izručenje, prethodno je saopšteno agenciji Beta u Višem sudu u Podgorici. SAD imaju zakonski rok od 18 dana da zatraže izručenje, ili, ako postoje posebno opravdani razlozi, najviše 40 dana od hapšenja, objašnjeno je iz suda. Ukoliko to ne urade u tom roku, on će biti pušten iz pritvora. Prema navodima policije u Crnoj Gori, hapšenje je sprovedeno u saradnji sa američkim Federalnim istražnim biroom (FBI), a SAD terete Baratija za učešće u hakerskim napadima na najmanje 150 američkih univerziteta, kao i za krađu poverljivih podataka i intelektualnog vlasništva. Prethodno je advokatica Milena Knežević agenciji Beta rekla da Barati nije državljanin Crne Gore te da nema odobren privremeni ili stalni boravak u Crnoj Gori. Beta navodi da advokatica nije odgovorila na pitanje da li se Barati izjasnio o optužnici, da li je boravio u Crnoj Gori ili je bio u tranzitu, te da li se on protivi izručenju i ako da, po kom osnovu. Za RSE je takođe navela da "u interesu zaštite prava našeg branjenika, kao i u skladu sa obavezom čuvanja advokatske tajne, ne bi bilo profesionalno niti primjereno da odbrana svoje pravne argumente iznosi putem medija". "Nakon što odbrana bude imala uvid u kompletnu dokumentaciju i ukoliko to bude u interesu postupka i našeg branjenika, bićemo u mogućnosti da, u mjeri u kojoj to bude dozvoljeno, pružimo dodatne informacije", dodala je Knežević. Ime Amira Baratija, koji prema policijskim navodima ima iransko i tursko državljanstvo, nije navedeno u ranije objavljenim optužnicama u SAD-u za kibernetički kriminal. Navodi koje je objavila crnogorska policija sadrže iste elemente kao slučaj u SAD-u protiv tzv. "Mabna grupe" iz 2018. godine. Teheranski Mabna Institut i devet Iranaca terete se da su u ime IRGC napali više od 320 univerziteta širom sveta, od čega oko 144 u SAD-u. U objavljenoj optužnici protiv "Mabna grupe" se takođe navodi da je nanesena šteta od 3,4 milijarde dolara, isto kao u slučaju Baratija. Nijedan od devet optuženih iranskih državljana nije uhapšen i osuđen, a američki tužitelji navode da su nedostupni pravosuđu. Iz crnogorske policije i Višeg suda u Podgorici nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa o detaljima slučaja. Crna Gora i SAD nemaju formalni bilateralni ugovor o ekstradiciji. Proteklih godina dve zemlje razvile su praksu saradnje u izručenjima, uključujući više slučajeva u kojima su osobe optužene u SAD-u predane američkom pravosuđu. Jedan od posljednjih primjera je izručenje južnokorejskog državljanina Do Kvona, koji je uhapšen u Crnoj Gori u martu 2023. godine i izručen SAD-u u decembru 2024. godine, nakon više sudskih odluka i konačne odluke novog ministra pravde.

U jednom od najvećih ruskih napada dronovima i raketama na Kijev ove godine poginulo je najmanje 17 ljudi, dok Moskva nastavlja pojačavati vojni pritisak na ukrajinsku prijestolnicu. Napad je uslijedio nakon višesedmičnih ukrajinskih udara dronovima čija su meta bile ruske rafinerije nafte, kampanja koja je izazvala nestašicu goriva širom zemlje i podstakla nezadovoljstvo među Rusima koji su inače distancirani od rata u Ukrajini, koji sada ulazi u svoju petu godinu. Ruska vojska je navela da je ovaj udar bio odgovor na "terorističke napade" na rusku "civilnu infrastrukturu". Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva namjerava pojačati pritisak na Kijev kako bi ostvarila svoje ratne ciljeve. "Ukupno je Rusija tokom noći lansirala više od 70 projektila različitih tipova na Ukrajinu, od kojih su skoro polovina bile balističke rakete, zajedno sa gotovo 500 jurišnih dronova", napisao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u objavi na platformi X. Vatrogasci su gasili požare na više lokacija dok su spasioci kopali po ruševinama tragajući za preživjelima. Vlasti u Kijevu saopštile su da je potvrđena smrt najmanje 17 osoba, te da se očekuje da će broj žrtava rasti. Na desetine drugih osoba je povrijeđeno u napadima. Požari i velika oštećenja na civilnoj infrastrukturi i stambenim zgradama prijavljeni su u nekoliko gradskih okruga, saopštila je Državna služba Ukrajine za vanredne situacije. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha nazvao je ove napade "teškim ratnim zločinima" i pozvao partnere i međunarodne organizacije da upute "oštre odgovore". "Takođe želim posebno naglasiti da je nemoralno opravdavati ruska zvjerstva nad Ukrajincima tvrdnjom da Moskva djeluje kao odgovor na ukrajinske udare dugog dometa unutar Rusije", naveo je u objavi na platformi X. Uoči samog napada, Zelenski je sugerisao da je unaprijed dobio obavještajne podatke o tome da Moskva planira ovaj udar. Situacija je bila toliko zabrinjavajuća da se odmah vratio u Kijev iz Irske, gdje je boravio u zvaničnoj posjeti. Sa svoje strane, Ukrajina je tokom noći nastavila sa svojom sve obimnijom kampanjom napada dronovima, lansirajući više od 330 bespilotnih letjelica na ciljeve u Moskovskoj i Lenjingradskoj oblasti. Gradonačelnik Kijeva Vitali Kličko proglasio je 3. juli danom žalosti.

Nogometna reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država plasirala se 2. jula u osminu finala Svjetskog prvenstva, nakon što je u San Franciscu pobijedila selekciju Bosne i Hercegovine sa 2:0. Golove za pobjedu američkog tima postigli su Folarin Balogun u 45. i Malik Tillman u 82. minuti, a domaća selekcija je od 64. minute igrala s igračem manje zbog crvenog kartona Baloguna. Veći dio prvog poluvremena protekao je u inicijativi selekcije SAD-a, koja je imala 62 posto posjeda lopte. Prvi udarac u okvir gola uputio je bosanskohercegovački nogometaš Ermedin Demirović u 10. minuti, kada mu je loptu odložio Edin Džeko, a njegov šut sa ivice kaznenog prostora odbranio američki golman Matt Freese. Minutu kasnije direktan udarac iz kornera uputio je Kerim Alajbegović, koji je pokušao da iznenadi golmana Freesea, ali je ovaj u posljednjem trenutku izbio loptu. SAD je prvu ozbiljniju šansu imao u 15. minuti, kada je iz kaznenog prostora pored gola šutirao Balogun. Dvije minute kasnije pred golom se našao Weston McKennie, čiji je centaršut za trenutak prekinuo golman BiH Nikola Vasilj, koji je loptu odbio na glavu Antoneeju Robinsonu, a on je iz neposredne blizine šutirao preko gola. SAD je do vodstva mogao povesti u 31. minuti, kada je veliku grešku odbrane BiH iskoristio Balogun, ali je njegov pogodak poništen zbog ofsajda. Domaća selekcija je ipak povela do kraja poluvremena, a strijelac je u 45. minuti bio upravo Balogun. Nakon loših reakcija odbrane BiH i odbijanja lopte od Stjepana Radeljića i Tarika Muharemovića, do nje je u kaznenom prostoru došao Balogun, koji je zatim lako savladao Vasilja. Balogun je i u osmoj minuti nadoknade prvog poluvremena bio blizu pogotka, kada je Sergino Dest glavom poslao loptu pred gol, a Balogun je iz neposredne blizine pogodio prečku. U 51. minuti utakmicu je zbog povrede butnog mišića završio bh. nogometaš Edin Džeko, koji je kapitensku traku prepustio Seadu Kolašincu. Pet minuta kasnije sa preko 30 metara pokušao je igrač BiH Nikola Katić, ali je njegov udarac završio daleko preko gola. U 61. minuti prekršaj nad Muharemovićem napravio je Balogun, a bh. nogometaš je tom prilikom iskrenuo zglob. Tri minuta kasnije brazilski sudac Raphael Claus je poslije gledanja video-snimke pokazao crveni karton za Baloguna, pa je Amerika do kraja meča ostala sa desetoricom na terenu. U 66. minutu Bosna i Hercegovina je imala priliku preko Demirovića, ali je njegov udarac iz kaznenog prostora odbranio golman Freese. Uprkos igraču manje, SAD je u 79. minuti mogao da poveća rezultat, ali je pogodak Kristijana Pulišića nakon dobre akcije poništen zbog ofsajda. Tri minute kasnije, pobjedu SAD-a potvrdio je Tillman, nakon što je prebacio "živi zid" i bio precizan iz slobodnog udarca sa ivice šesnaesterca. Bosna i Hercegovina je do kraja pokušavala da stigne do pogotka, ali su u nadoknadi vremena u nekoliko navrata pored gola šutirali Alajbegović i Ermin Mahmić. Sjedinjene Američke Države u osmini finala Svjetskog prvenstva 6. jula igraju protiv Belgije u Setattleu.

Specijalizovana veća za Kosovo u Hagu saopštila su u sredu da će presuda četvorici bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – Hašimu Tačiju(Hashim Thaçi), Kadriju Veseljiju (Veseli), Jakupu Krasnićiju (Krasniqi) i Redžepu Seljimiju (Rexep Selimi) – biti objavljena 16. septembra ove godine. U saopštenju se navodi da je pretresni panel odredio datum izricanja presude za 16. septembar u 10 časova. "Pretresni panel je objasnio da je većanje produženo u skladu s Pravilnikom o postupku i dokazima. Produženje je bilo potrebno zbog velikog obima predočenog dokaznog materijala i složenosti predmeta, kako bi se omogućila pravična, sveobuhvatna i valjana ocena dokaznog spisa", navodi se u saopštenju. Prvi rok za objavljivanje presude je bio do 19. maja, ali je uz navođenje složenosti slučaja odlučeno da se produži rok do 20. jula, da bi sada novi rok bio 16. septembar. Tači, Veseli, Krasnići i Selimi optuženi su za dela poput ubistva, mučenja i progona, navodno počinjene tokom rata za nezavisnost Kosova od Srbije 1998-99. godine. Sva četvorica su negirala optužbe i izjasnila se da nisu krivi za optužbe koje uključuju oko 155 žrtava. Tužioci su tražili da budu proglašeni krivim i da svaki bude osuđen na 45 godina zatvora. Više od 130 svedoka je svedočilo, dok je 160 pisanih izjava drugih svedoka primljeno na suđenju tokom tri godine saslušanja. Suđenje je završeno u februaru, a oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja 2020. godine. Prethodna odluka o odlaganju datuma izricanja presude kritikovana je na Kosovu kao "nerazumna" i očekuje se da će novo odlaganje izazvati dalje kritike. Međutim, eksperti za međunarodno pravo rekli su za RSE da je odlaganje uobičajeno za predmet ovog obima. Specijalni sud je formalno deo kosovskog pravosudnog sistema, ali ga čine međunarodne sudije i tužioci. Suđenje bivšim vođama OVK naišlo je na brojna osporavanja na Kosovu, jer se smatra jednostranim pošto ne uključuje zločine koje su počinili Srbi na teritoriji Kosova. Od tada su širom Kosova postavljeni veliki transparenti i plakati s porukom "Sloboda ima ime" i fotografijama bivših vođa OVK. Takođe, protesti protiv ovog procesa održani su u Hagu, Prištini i drugim gradovima. Hiljade građana učestvovale su na protestu "Pravda, a ne politika" na Dan nezavisnosti Kosova 17. februara ove godine u Prištini, u znak podrške Tačiju, Veseliju, Selimu i Krasnićiju.

Vlada Kosova u tehničkom mandatu saopštila je u sredu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavom da Milan Radoičić nije kriminalac, ohrabruje napade na kosovske policajce. "Vučićeva izjava pokazuje da on kontroliše pravosudni sistem i da napadi na kosovske policajce za Srbiju ne predstavljaju krivična dela, pa ih na taj način ohrabruje taošnji šef države", rekao je za RSE portparol Vlade Arlind Manžuka (Manxhuka). Vučić je ove nedelje rekao da Radoičića – koji je preuzeo odgovornost za napad na kosovsku policiju u Banjskoj 2023. i protiv koga je izdata crvena poternica Interpola, ne vodi krivično gonjenje ni za jedan zločin. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za kojim je raspisana crvena poternica Interpola, nije gonjen zbog kriminala. "Samo niste rekli zbog čega je Milan Radoičić na crvenoj poternici. Nije zbog kriminala već zbog Kosova", rekao je Vučić. Iako je preuzeo odgovornost za napad u u Banjskoj, kada je ubijen kosovski policajac, kao i tri srpska napadača, Radoičić je na slobodi u Srbiji, s prijavljenim prebivalištem u Beogradu. Srbija nije podigla nikakvu optužnicu protiv njega. Međutim, Interpol je izdao međunarodnu poternicu za njim, na zahtev Kosova, preko Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Manžuka je rekao da kosovska Vlada u tehničkom mandatu traži od međunarodne zajednice da osudi "ovaj dalji pad u ponašanju države Srbije“. "Takve izjave dokazuju da Srbija nije promenila stav prema Republici Kosovo i da takav mentalitet predstavlja pretnju po mir u regionu i šire", rekao je on. Portparol Vlade je dodao da je Kosovu bilo jasno da sabotažu i borbu protiv vladavine prava na severu, naseljenom većinskim srpskim stanovništvom, "organizuje i diriguje Srbija". "Činjenica da je ta grupa (koja je izvršila napad u Banjskoj) bila organizovana, obučena, pripremljena i na kraju ušla na Kosovo iz Srbije, ali i naoružana zvaničnim oružjem države Srbije, što je dokazano i evidentirano u dokazima pronađenim na terenu, jasno pokazuje da je Srbija iza toga", rekao je on. Kosovo smatra napad u Banjskoj terorističkim i krivi Srbiju za njega. Međutim, Beograd negira umešanost. Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu za napad u Banjskoj, a među 45 optuženih je i Radoičić, koji je opisan kao "vođa terorističke grupe". U ovom slučaju Osnovni sud u Prištini je ove godine osudio tri osobe: dve na doživotni zatvor, a jednu na 30 godina zatvora. Ostali optuženi su u bekstvu i Kosovo je za njima izdalo poternice preko Interpola. Kosovo je više puta zahtevalo od Srbije da izruči Radoičića kako bi se suočio s pravdom. U vreme napada u Banjskoj, Radoičić je bio potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koju podržava Beograd. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija pozivaju Beograd da goni odgovorne za napad u Banjskoj.

Ambasade Velike Britanije u Bosni i Hercegovini saopštila je u srijedu da "blisko sarađuje" s međunarodnim partnerima u Vijeću za provedbu mira (PIC) na imenovanju "odgovarajućeg nasljednika" Christiana Schmidta. Louis J. Crishock, kojeg je PIC imenovao za vršioca dužnosti visokog predstavnika za BiH, u srijedu je preuzeo dužnost od bivšeg visokog predstavnika Schmidta, saopšteno je iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH. Iz britanske ambasade navode za RSE kako "Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja podržavati ulogu visokog predstavnika, s punim ovlaštenjima, kako je utvrđeno Dejtonskim mirovnim sporazumom". "U Upravnom odboru Vijeća za provedbu mira i dalje postoji snažan konsenzus o važnosti Ureda visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, s obzirom na to da agenda 5+2 još nije završena. Upravni odbor Vijeća za provedbu mira posvećen je odabiru kandidata uz konsenzus do 14. jula 2026. godine", ističe se. Iz Upravnog odbora Vijeća za provođenje mira su se obavezali da će postići dogovor o novom visokom predstavniku "što je prije moguće", te je cilj najkasnije 14. juli. Upravni odbor PIC-a sastao se 30. juna po drugi put u istom mjesecu u pokušaju da izabere novog visokog predstavnika, ali u tome nisu uspjeli. Na prvoj sjednici, održanoj 3. i 4. juna, države članice nisu uspjele doći do dogovora o nasljedniku visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je najavio svoj odlazak sa te funkcije nakon nešto manje od pet godina. Dok Sjedinjene Države podržavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija – koji ima i podršku svoje zemlje – druge članice EU u PIC-u predlažu francuskog diplomatu Renea Trokaza (Trocaz). Prethodno je u odgovoru iz State Departmenta za RSE rečeno je da oni i dalje pokušavaju "doći do konsenzusa oko zajedničke vizije i kandidata Italije sa odličnim kvalifikacijama, Antonija Zanardija Landija". Istakli su da i dalje podržavaju teritorijalni integritet BiH i Dejtonski mirovni sporazum, te su dodali da se nadaju da će "Evropljani brzo doći do konsenzusa o sljedećem visokom predstavniku". Prošle sedmice je za RSE iz State Departmenta rečeno da oni očekuju da će novi visoki predstavnik preuzeti dužnost do kraja juna.

Visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove Kaja Kallas i ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković saglasili su se da BiH ne smije propustiti postojeći evropski momentum te da nastavak reformi predstavlja zajedničku odgovornost domaćih institucija i evropskih partnera, saopštilo je Ministarstvo vanjskih poslova BiH Kallas, koja se tokom dvodnevne posjete BiH sastala i s članovima Predsjedništva BiH, potvrdila je čvrstu opredijeljenost EU očuvanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka BiH, navodeći da EU ostaje pouzdan partner BiH u evropskim integracijama, navodi se u saopštenju. Konaković je rekao da da BiH ostaje čvrsto opredijeljena za članstvo u EU. Šef diplomatije BiH je povodom izbora novog visokog predstavnika rekao da BiH treba osoba koja razumije njene specifičnosti i složenost političkog sistema, dosljedno štiti Dejtonski mirovni sporazum i institucije države te svojim djelovanjem doprinosi političkom dijalogu i stvaranju ambijenta u kojem će reforme i evropske integracije biti u fokusu, umjesto političkih i institucionalnih blokada. Nakon što Savjet za provođenje mira (PIC) na sjednici u utorak nije uspio da postigne kompromis oko imena novog visokog predstavnika, izabran je vršilac dužnosti visokog predstavnika u BiH Luis Krišok (Louis Crishock), dosadašnji zamjenik Kristijana Šmita (Christian Schmidt) i supervizor za Brčko distrikt. U PIC-u i dalje postoje sporovi oko dva kandidata. Amerikanci i Italijani podržavaju Antonia Zanardija Landija, dok ostale evropske države u ovom tijelu smatraju da bi novi visoki predstavnik trebalo da bude francuski diplomata Rene Trokaz (Troccaz). Stavovi međunarodne zajednice se ne podudaraju ni po pitanju buduće uloge OHR-a u BiH. Pojedine zemlje, poput Velike Britanije, Francuske i Njemačke, zalažu se za očuvanje tzv. bonskih ovlasti, koja visokom predstavniku daju mogućnost da nameće zakone i smjenjuje izabrane zvaničnike u slučajevima političkih ili institucionalnih blokada. S druge strane, SAD zagovaraju pragmatičniji pristup i oslanjanje na domaće snage, uz naglasak na stabilnost i funkcionalnost procesa u odnosu na postojeći model bonskih ovlasti. Konaković je rekao da se bonske ovlasti trebaju koristiti isključivo kada je to neophodno, ali da njihovo postojanje predstavlja važan preventivni mehanizam koji odvraća od pokušaja podrivanja institucija, ugrožavanja ustavnog poretka i destabilizacije zemlje. Ministarstvo vanjskih poslova BiH je navelo da je u razgovorima Konakovića i Kallas posebna pažnja posvećena očuvanju političke stabilnosti BiH i ulozi međunarodne zajednice u zaštiti Dejtonskog mirovnog sporazuma i ustavnog poretka.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) izjavio je u sredu da su održani "vrlo dobri sastanci" u Dohi gde se nalaze američki i iranski zvaničnici radi indirektnih tehničkih razgovora, pri čemu su Katar i Pakistan posrednici. "Denuklearizacija Irana ide dobro", rekao je Tramp novinarima, dok su i Vašington i Teheran izvestili da su razgovori uglavnom fokusirani na sprovođenje memoranduma o razumevanju. Sporazum, koji su prošlog meseca potpisali Tramp i iranski predsednik Masud Pezeškijan, predviđao je put ka konačnom sporazumu za okončanje sukoba u regionu. On je predviđao ukidanje američkih sankcija na iransku naftu, dok je okončanje širih sankcija i oslobađanje zamrznute imovine vezano za to kako Iran sprovodi obaveze, kao što je "smanjivanje" zaliha visoko obogaćenog uranijuma pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi, koji je učestvovao u pregovorima u sredu, objavio je da su u Dohi formirane radne grupe za praćenje Memoranduma o razumevanju i pregovore o konačnom sporazumu, ali razgovori u tom formatu još nisu počeli. Diplomatska inicijativa je usledila posle nedavne razmene vatre između američkih i iranskih snaga u regionu nakon što je Teheran gađao komercijalni brod za koji je, kako je navedeno, skrenuo s odobrene rute kroz Ormuski moreuz. "Udarili smo ih veoma snažno... ali se veoma dobro slažemo", rekao je Tramp o razgovorima, dodajući da je Iran "prešao veliki put" po pitanju svoje pregovaračke pozicije. Potpredsednik SAD Džej Di Vens (JD Vance) rekao je da Vašington očekuje "stvarne ustupke" od Teherana, navodeći da će suditi o Iranu po njegovim postupcima, a ne po retorici. "Deo onoga što pokušavamo da uradimo u ovim pregovorima jeste da vidimo koliko su zapravo ozbiljni", rekao je Vens za Foks njuz (Fox News). "A da bi bili ozbiljni, ne moraju samo da kažu prave stvari. Moraju da naprave stvarne ustupke". Američki izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner), prema izveštajima, nisu prisustvovali pregovorima u Dohi, ali su se sastali s katarskim zvaničnicima dan ranije kako bi postavili temelje za tehničke razgovore. "Na sastanku je razgovarano o razvoju tekućih razgovora između SAD i Islamske Republike Iran u okviru (Memoranduma o razumevanju]) između dve strane", saopštilo je katarsko Ministarstvo spoljnih poslova u objavi na X. U saopštenju se takođe navodi da je na sastanku bilo reči o poslednjim regionalnim dešavanjima, posebno o prekidu vatre u Libanu, koji ostaje ključna pregovaračka tačka u potencijalnom širem sporazumu o okončanju sukoba u regionu. Izvor: Reuters

Prvostepena disciplinska komisija Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine utvrdila je disciplinsku odgovornost predsjednika Suda BiH Ranka Debevca i izrekla mu mjeru razrješenja s dužnosti predsjednika i sudije Suda BiH. Komisija je zaključila 1. jula da Debevec, u periodu od najmanje godinu i devet mjeseci, nije poštovao pravila o automatskoj dodjeli sudskih predmeta. U objašnjenju se navodi da Debevec, umjesto da osigura da se predmeti raspoređuju sudijama putem propisanog automatskog sistema, u 16 slučajeva nije postupio u skladu s pravilnikom. Time je, prema odluci Komisije, prekršio službenu dužnost i narušio povjerenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet pravosuđa. Na ovu odluku Debevec ima pravo žalbe Drugostepenoj disciplinskoj komisiji VSTV-a BiH. Inače, Debevec je ranije suspendovan s funkcije predsjednika Suda BiH nakon hapšenja u decembru 2023. godine u okviru istrage Tužilaštva BiH. Protiv njega se vodi i krivični postupak zbog sumnje na zloupotrebu položaja, zajedno s bivšim direktorom OSA-e Osmanom Mehmedagićem.

Nakon odluke Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira da imenuje Louisa J. Crishocka za vršitelja dužnosti visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, on je danas preuzeo dužnost od bivšeg visokog predstavnika Christiana Schmidta, saopšteno je iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH. "Provodit ću ovaj mandat u skladu s Općim okvirnim sporazumom za mir i ovlaštenjima povjerenim visokom predstavniku. Nastavljamo se fokusirati na očuvanje mira i stabilnosti, pružanje podrške institucijama Bosne i Hercegovine, te osiguranje potpunog poštivanja Daytonskog mirovnog sporazuma i ustavnog poretka Bosne i Hercegovine“, izjavio je Crishock. Crishock je bio dosadašnji zamjenik Christiana Schmidta na toj poziciji i supervizor za Brčko Distrikt. Na poziciji vršioca dužnosti ostaje do imenovanja novog visokog predstavnika. Iz Upravnog odbora Savjeta za provođenje mira (PIC) su se obavezali da će postići dogovor o novom visokom predstavniku "što je prije moguće", te je cilj najkasnije 14. juli. Louis Crishock je visoki zvaničnik američke Službe spoljnih poslova, na poziciji prvog zamjenika visokog predstavnika se nalazi od 2024. godine, a istovremeno je i međunarodni supervizor za Brčko, posebnu administrativnu jedinicu u BiH. Upravni odbor PIC sastao se po drugi put u junu u pokušaju da izabere novog visokog predstavnika, ali u tome nisu uspjeli. Na prvoj sjednici, održanoj 3. i 4. juna, države članice nisu uspjele doći do dogovora o nasljedniku visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je najavio svoj odlazak sa te funkcije nakon nešto manje od pet godina. Dok Sjedinjene Države podržavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija – koji ima i podršku svoje zemlje – druge članice EU u PIC-u predlažu francuskog diplomatu Renea Trokaza (Trocaz). U odgovoru iz State Departmenta za RSE, rečeno je da oni i dalje pokušavaju "doći do konsenzusa oko zajedničke vizije i kandidata Italije sa odličnim kvalifikacijama, Antonija Zanardija Landija". Istakli su da i dalje podržavaju teritorijalni integritet BiH i Dejtonski mirovni sporazum, te su dodali da se nadaju da će "Evropljani brzo doći do konsenzusa o sljedećem visokom predstavniku". Prošle sedmice je za RSE iz State Departmenta rečeno da oni očekuju da će novi visoki predstavnik preuzeti dužnost do kraja juna.

Predsednik opozicione stranke Srbija Centar Zdravko Ponoš saslušan je zbog slučaja zvučnog topa, saopšteno je iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kako se navodi u saopštenju, informativni razgovor sa Ponošem obavljen je u vezi sa njegovom objavom na društvenoj mreži X 15. marta 2025. u večernjim časovima, za koju tužilaštvo navodi da je neistinitog sadržaja. Tužilaštvo je navelo da je Ponoš bio prvi koji je tvrdio da je upotrebljen zvučni top. Ponoš je u toj objavi tvrdio da je upotrebljen zvučni top prema okupljenim građanima na kraju protesta zbog stradanja 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. On je nakon informativnog razgovora u Upravi kriminalističke policije (UKP) ocenio za Betu da vlast nastavlja sa zastrašivanjem političkih protivnika i običnih građana. "Sve je to sračunato da zastraše običan narod. Ako misle da će da me razuvere u to što sam rekao, i da nisam video to što sam video, naravno da se varaju", naglasio je Ponoš. On je naveo da je pripadnicima UKP-a objasnio da je tu tvrdnju bazirao na tri parametra, uključujući svoje stručno obrazovanje iz oblasti elektronskog izviđanja i ometanja. "Drugi razlog je to što sam video šta se dogodilo 15. marta u vreme odavanja minuta tišine za stradale u Novom Sadu i šta je to proizvelo, i treće što sam imao informacije da je policija nabavila nezakonito ta sredstva i da ih je posedovala", kazao je Ponoš. Tužilaštvo je citiralo Ponoševu objavu na mreži X: "Upotrebio si zvučni top. Pucao si na građane dok su u tišini odavali počast žrtvama tvog režima. Čoveče, pucao si na narod koji mirno protestuje. Nisi izdržao. Ovo ti je mir, stabilnost!" Tužilaštvo je sa Ponošem obavilo razgovor zbog utvrđivanja da li postoje elementi krivičnog dela izazivanja panike i nereda. A sama istraga Višeg javnog tužilaštva o događaju od 15. marta 2025. još je u početnoj, predistražnoj, fazi pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, nakon prikupljenih 170 svedočenja u proteklih više od godinu dana. Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. U Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Iz tužilaštva su naveli da su došli do informacija o sastanku studenata u blokadi iz januara 2025. i da postoji sumnja da su učesnici sastanka nakon ovih razgovora počeli da rade na realizaciji plana da se "simulira situacija" u kojoj će izgledati da je policija na protestu protiv demonstranata koristila "zvučni top". Studenti u blokadi demantovali su ove tvrdnje istog dana na društvenim mrežama tvrdeći da je to "još jedna laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". I dok nadležni organi najavljuju da će biti još informativnih razgovora sa onima koji su tvrdili da je vlast koristila zvučno oružje, civilni sektor u Srbiji upozorava na "apsurdnu zamenu teza". Slučaj je privukao pažnju i međunarodne javnosti. Na istragu su pozvali iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Evropska unija ukinula je carinsko izuzeće koje je omogućavalo da mali paketi iz trećih zemalja ulaze u EU bez plaćanja carine. To znači da evropski potrošači više neće moći da kupuju robu preko popularnih kineskih platformi poput Sheina, Temua i AliExpressa pod dosadašnjim uslovima, zbog kojih su njihovi proizvodi često bili znatno jeftiniji od robe proizvedene u Evropskoj uniji. Od 1. jula, onlajn kupovine izvan Evropske unije u vrednosti do 150 evra više nisu oslobođene carine, saopštila je Evropska komisija. Reč je o pravilima čiji je cilj stvaranje ravnopravnijih uslova za kompanije iz EU i jačanje zaštite potrošača. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) je poručila da današnja promena ima za cilj da uspostavi ravnopravnije uslove za evropske kompanije i obezbedi bolju zaštitu potrošača. "Previše ovih proizvoda ne ispunjava bezbednosne standarde Evropske unije, čime se potrošači izlažu riziku", navela je fon der Layen na platformi X. Kako je saopštila Komisija, roba kupljena onlajn u trećim zemljama i poslata direktno potrošačima sada podleže carinskoj naknadi od tri evra po kategoriji proizvoda. Tu naknadu formalno će plaćati onlajn platforme ili kompanije koje prodaju i uvoze robu. Ipak, Evropska komisija priznaje da nije moguće predvideti da li će taj dodatni trošak biti prebačen na krajnje kupce kroz više cene proizvoda. "Potrošači nisu ti koji moraju da plate ovu naknadu, već prodavci ili onlajn platforme koje su sada obavezne da plate carinu. Naravno, ne možemo govoriti u ime prodavaca ili platformi o tome da li će povećati svoje cene, ali odgovornost za plaćanje naknade od tri evra nije na potrošačima ", izjavila je portparolka Evropske komisije Arijana Podešta. Naknada se ne obračunava po paketu, već prema vrsti proizvoda. To znači da će kupovina jednog artikla u više komada ili veličina, na primer pet istih majica u različitim brojevima, biti naplaćena jednom taksom od tri evra. Međutim, ako se u istoj pošiljci kupuju različite vrste proizvoda, na primer majica, sat i igračka, za svaku kategoriju proizvoda biće obračunata posebna taksa od po tri evra, iako svi artikli stižu u jednom paketu. "Ovo izuzeće je uvedeno kako bi se izbegli visoki administrativni troškovi za kupovine male vrednosti. Međutim, okolnosti su danas potpuno drugačije. Sada u Evropsku uniju svakodnevno stižu milioni paketa male vrednosti. Istovremeno, kompanije iz EU koje robu uvoze na veliko plaćaju carinske dažbine, dok velike onlajn platforme iz trećih zemalja mogu robu da šalju direktno potrošačima bez tih troškova. Time je narušena ravnopravna tržišna utakmica, a ukidanje izuzeća omogućava da se uspostave jednaki uslovi za evropska preduzeća", rekla je Podešta. Prema podacima Evropske komisije, samo tokom 2025. godine na tržište EU stiglo je 5,9 milijardi artikala u paketima male vrednosti iz trećih zemalja bez plaćanja carine. To znači da kroz evropske carine svakodnevno prolazi više od 16 miliona paketa namenjenih potrošačima. Paketi male vrednosti danas čine 97 odsto svih uvezenih artikala u EU, ali svega dva odsto ukupne vrednosti uvoza. "Kako se trgovinski obrasci menjaju, konkurencija u ovom sektoru više nije ravnopravna. Pravilo o izuzeću se rutinski zloupotrebljavalo potcenjivanjem vrednosti robe ili veštačkim deljenjem narudžbina na više paketa kako bi ostale ispod praga od 150 evra", navodi Evropska komisija u saopštenju. Brisel tvrdi da će nova pravila izjednačiti uslove poslovanja između evropskih trgovaca koji robu uvoze na veliko i velikih onlajn platformi izvan EU. Istovremeno, očekuje se da će doprineti rešavanju ekoloških problema povezanih sa naglim rastom elektronske trgovine, uključujući povećanje ambalažnog otpada i emisija nastalih u transportu. Novi sistem uvodi i identifikatore proizvoda (PID) za uvezenu robu, što će carinskim organima omogućiti lakše otkrivanje nebezbednih proizvoda i robe koja nije u skladu sa standardima EU. Njihova upotreba biće dobrovoljna od 1. jula 2026. godine, a obavezna od novembra iste godine. Evropska komisija navodi da je istraga sprovedena tokom 2025. godine pokazala da više od 60 odsto robe male vrednosti koja ulazi u EU nije u skladu sa evropskim standardima bezbednosti ili pravilima o kvalitetu proizvoda, što izaziva zabrinutost zbog prisustva toksičnih supstanci i netačnog označavanja. Onlajn platforme će, prema novim pravilima, imati status takozavnog „smatranog uvoznika“, čime postaju pravno odgovorne za bezbednost proizvoda i mogu biti kažnjene ukoliko roba ne ispunjava standarde Evropske unije. Carinska naknada od tri evra predstavlja privremenu meru i primenjivaće se do jula 2028. godine, kada bi trebalo da postane operativan novi Carinski centar za podatke Evropske unije. Nakon toga primenjivaće se standardne carine, u zavisnosti od tarifne klasifikacije, porekla i vrednosti proizvoda. Ova mera deo je šire reforme carinskog sistema EU koju su Evropski parlament i države članice usvojili u martu 2026. godine. Reforma predviđa i uvođenje posebne naknade za obradu pošiljaka iz elektronske trgovine od novembra 2026. godine, kako bi se carinskim službama pomoglo da pokriju troškove obrade sve većeg broja pošiljaka.

Sjedinjene Američke Države i dalje podržavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija za budućeg visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ovo je navedeno u odgovoru američkog State Departmenta za Radio Slobodna Evropa, nakon što Savjet za provođenje mira (PIC) na sjednici 30. juna nije uspio da nađe kompromis oko imena novog visokog predstavnika. SAD od sredine maja, kada je Kristijan Šmit (Christian Schmidt) podnio ostavku na poziciju visokog predstavnika, podržava Landija, 76-godišnjeg karijernog diplomatu i trenutnog ambasadora Suverenog Malteškog vojnog reda pri Svetoj stolici, kao kandidata za to mjesto. "Američka delegacija i dalje pokušava doći do konsenzusa oko zajedničke vizije i kandidata Italije sa odličnim kvalifikacijama, Antonija Zanardija Landija", ističe se u odgovoru State Departmenta. Ističu da se se nadaju da će "Evropljani brzo doći do konsenzusa o sljedećem visokom predstavniku". "Sjedinjene Države nastavljaju podržavati Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet BiH", naglašeno je u odgovoru. Na sjednici Upravnog odbora PIC-a održanoj u Sarajevu 30. juna, drugoj tog mjeseca, je izabran vršilac dužnosti visokog predstavnika u BiH, Luis Krišok (Louis Crishock), dosadašnji Šmitov zamjenik i supervizor za Brčko Distrikt. On ostaje na toj poziciji do konačnog imenovanja novog visokog predstavnika. Iz OHR-a je saopšteno da je cilj da dogovor bude postignut do 14. jula. U PIC-u i dalje postoje sporovi oko dva kandidata. Amerikanci i Italijani podržavaju Landija, dok ostale evropske države u ovom tijelu smatraju da bi novi visoki predstavnik trebalo da bude francuski diplomata Rene Trokaz (Troccaz). Stavovi međunarodne zajednice se ne podudaraju ni po pitanju buduće uloge OHR-a u BiH. Pojedine zemlje, poput Velike Britanije, Francuske i Njemačke, zalažu se za očuvanje tzv. bonskih ovlašćenja, koja visokom predstavniku daju mogućnost da nameće zakone i smjenjuje izabrane zvaničnike u slučajevima političkih ili institucionalnih blokada. S druge strane, SAD zagovaraju pragmatičniji pristup i oslanjanje na domaće snage, uz naglasak na stabilnost i funkcionalnost procesa u odnosu na postojeći model bonskih ovlašćenja.

Osnovni sud u Prištini odredio je meru deportacije i zabranu ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne za privedene na Gazimestanu tokom obeležavanja Vidovdana 28. juna, kojima se na teret stavljalo "izazivanje nereda i ugrožavanje javnog reda i mira". Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo odnosi se na strane državljane koji nemaju kosovska dokumenta. Policija Kosova je, inače, privela 37 osoba, ali je pred sudom procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona, kojima su oduzeta lična dokumenta do izricanja presude. Sudija u predmetu Naime Krasnići (Krasniqi) navela je da im dokumenta neće biti vraćena dok ne uplate novčanu kaznu u iznosu od 700 evra. Ona je odluku suda da ih proglasi krivim obrazložila time da su okrivljeni uzvikivali "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je rekla, smatra nacionalističkim porukama. Napomenula je da je Policija Kosova uoči početka obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu okupljene upozoravala da je zabranjeno isticanje bilo kakvih simbola koji podstiču "međuetničku, versku ili političku mržnju". Srbi sa Kosova, iz Srbije i zemalja regiona tradicionalno se svakog 28. juna okupljaju na Gazimestanu kako bi obeležili Vidovdan, koji je i verski praznik, u znak sećanja na Kosovsku bitku protiv Osmanskog carstva iz 1389. godine. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu. Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo osudila je privođenja tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, ocenjujući da je reč o "sramnom i besprizornom činu represije". Gazimestan na Kosovu je, inače, poznat i po govoru koji je na tom mestu 1989. godine održao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. Taj govor se često navodi kao jedan od događaja koji su prethodili oružanim sukobima tokom raspada bivše Jugoslavije.

Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da je dobila licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), pri Ministarstvu finansija SAD, kojom joj je omogućeno da nastavi pregovore sa Gaspromom o kupovini većinskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 31. jula 2026. godine. U saopštenju MOL-a, dostavljenom mađarskom tržištu kapitala, navodi se da je kompanija primila zvanično odobrenje OFAC-a, kojim se produžava dozvola za nastavak pregovora o preuzimanju većinskog udela u NIS-u. Nova licenca omogućava nastavak razgovora o potencijalnoj transakciji u uslovima američkih sankcija koje se odnose na rusko vlasništvo u NIS-u. Prethodno je Kancelarija za kontrolu strane imovine produžila na još 30 dana licencu za rad Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva, izjavila je ranije ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. NIS je prošle nedelje tražio još jedno produženje licence za rad od OFAC-a kako bi mogao da nastavi da snabdeva tržište u Srbiji. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.