Momčilo Perišić, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, pušten je na slobodu 8. jula, nakon što je odslužio više od dvije trećine četvorogodišnje zatvorske kazne na koju je pravosnažno osuđen zbog špijunaže, potvrdio je njegov advokat Novak Lukić za Radio Slobodna Evropa. "Usvojen je uslovni otpust, nakon dvije trećine izdržane kazne. Proveo je u zatvoru skoro tri godine", kazao je Lukić. Dodao je da se radi o odluci Višeg suda u Beogradu koja je donesena 25. juna. Perišić je proglašen krivim zato što je u martu 2002. godine u motelu na Ibarskoj magistrali u Beogradu tajni vojni dokument predao stranoj državi – službeniku ambasade SAD u Beogradu, državljaninu SAD-a Džonu Nejboru (John Neighbour). Perišić je predao zapisnik sa kolegija načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije održanog 2001. godine, a dokument je označen stepenom tajnosti "Vojna tajna-strogo povjerljivo". Prilikom intervencije predstavnika sigurnosti Vojske Jugoslavije i vojne policije, dokumenti su pronađeni kod ovog državljanina SAD-a. Perišić je u vrijeme hapšenja 2002. godine bio potpredsjednik vlade. Inače, Perišić je prvostepenom presudom Višeg suda bio osuđen na tri godine zatvora. Bio je optužen i pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, gde je prvostepeno bio osuđen na 27 godina zatvora za ratne zločine. Žalbeno vijeće ga je 2013. godine pravosnažno oslobodilo svih optužbi i naložilo njegovo puštanje na slobodu.

Na Konferenciji predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji 8. jula usvojena je "Beogradska deklaracija", a predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je na Konferenciji potvrđena posvećenost Povelji Ujedinjenih nacija i poštovanju međunarodnog prava, javila je Beta. "Potvrdili smo apsolutnu posvećenost Povelji Ujedinjenih nacija i poštovanju međunarodnog prava, pre svega njegovom osnovnom principu, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država", rekla je Brnabić po završetku Konferencije koja je održana u Domu Narodne skupštine Srbije. Ona je izjavila da će se sledeći takav sastanak održati u Moldaviji sledeće godine. "Nastavljamo zajedno da radimo na evropskim reformama, razmenjivaćemo kroz ovaj format saradnje naša znanja i iskustva, pokušavaćemo zajedno da rešavamo probleme na evropskom putu", izjavila je Brnabić i dodala da se zemlje koje su učestvovale na današnjoj konkurenciji "međusobno vide kao partneri, a ne konkurenti". Predsednik ukrajinskog parlamenta, Vrhovne Rade, Ruslan Stefančuk ocenio je da je sastanak u Beogradu bio uspešan. "Naš sastanak je bio uspešan i uspeli smo da okupimo predstavnike parlamenata zemalja kandidata. Naš put ka Evropskoj uniji je dobra platforma za saradnju, kao što ste rekli nismo konkurenti nego smo partneri", rekao je Stefančuk. Dodao je da između Srbije i Ukrajine ne postoje problemi "već samo potencijal za saradnju". Kakvi su odnosi Srbije i Ukrajine?Stav vlasti u Srbiji je da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine. U Ujedinjenim nacijama glasali su za usvajanje rezolucije kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put od početka ruske agresije 2022. bio je u Ukrajini u junu 2025. prisustvujući regionalnom samitu u Odesi. Od 11 učesnika Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, Vučić jedini nije potpisao Deklaraciju jer se njome poziva na pojačavanje sankcija Rusiji. Ruske službe su u maju 2025. optužile Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika. Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu. Međutim, od početka invazije Beograd nije prekinuo veze sa Moskvom, niti je zatvorio vrata za ruske zvaničnike.

Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o Srbiji u kojoj ocenjuje da zemlja stagnira na putu ka članstvu u Evropskoj uniji zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U Rezoluciji se izražava žaljenje što ključne obaveze Srbije sadržane u neformalnom dokumentu (non-pejper) iz novembra 2024. godine, čiji je cilj bio otklanjanje preostalih prepreka za otvaranje Klastera 3, uglavnom nisu ispunjene. U tom kontekstu, Evropski parlament osuđuje nedavnu zapaljivu retoriku Vlade Srbije usmerenu protiv država članica koje nisu podržale otvaranje Klastera 3. Evropski parlament naglašava da se kredibilitet procesa proširenja mora očuvati doslednom primenom strogih i pravednih uslova, uz istovremeno priznavanje reformskih napora kada za to postoje osnovi. Podseća da Srbija tvrdi da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali konstatuje da deklarativne obaveze često nisu praćene konkretnim potezima. U dokumentu se navodi da taj dugotrajni raskorak zahteva jasno razjašnjenje evropskog opredeljenja Srbije i pozivaju se vlasti da konkretnim delima pokažu trajnu posvećenost evropskim vrednostima i standardima, kao i doslednost u opredeljenju za članstvo u EU. "Evropski parlament ponavlja da je Zapadni Balkan, u aktuelnom geopolitičkom kontekstu, od strateškog značaja za bezbednost i stabilnost Evropske unije u celini. Ističe da Srbija, zbog svoje veličine i geopolitičkog položaja, ima direktan uticaj na ukupnu stabilnost regiona, te osuđuje njene pokušaje uspostavljanja sfere uticaja i aktivnosti kojima se podriva suverenitet susednih država", navodi se u Rezoluciji. Evropski parlament poziva Srbiju da jasno i dosledno pokaže svoje geopolitičko opredeljenje za Evropsku uniju, uključujući potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno sa restriktivnim merama uvedenim zbog ruske agresije na Ukrajinu. Istovremeno, izražava zabrinutost što Srbija i dalje nije u potpunosti usklađena sa tom politikom i žali što je njen stepen usklađenosti među najnižima od svih zemalja kandidata. U tom kontekstu, ponavlja da je potpuno usklađivanje neupitan uslov za članstvo. Pozdravlja nedavno usklađivanje Srbije sa pojedinim odlukama Saveta EU, ali naglašava da selektivno usklađivanje nije dovoljno. Evropski parlament izražava žaljenje zbog nastavka bliskih odnosa i produbljivanja partnerstva Srbije sa Rusijom, ocenjujući da to izaziva sumnju u njeno strateško opredeljenje i podriva kredibilitet evropskog puta. Ističe da evropska budućnost Srbije zahteva jasan strateški izbor i da politika balansiranja između EU i drugih geopolitičkih aktera nije kompatibilna sa političkim poverenjem koje se očekuje od zemlje kandidata. Beogradske vlasti pozivaju se da se uzdrže od javnih poruka i poteza koji su u suprotnosti sa ključnim spoljnopolitičkim i bezbednosnim stavovima EU. Posebnu zabrinutost poslanici izražavaju zbog ruskih i kineskih investicija u Srbiji i njihovog sve većeg uticaja na političke i ekonomske procese u regionu. Osuđuje se rusko strano mešanje u Srbiji, uz podsećanje da se Srbija aktivno koristi kao regionalna platforma za širenje dezinformacija širom Zapadnog Balkana. "Evropski parlament izražava zabrinutost i zbog nastavka vojnog jačanja Srbije, koje prati sve oštrija retorika prema susednim državama, produbljivanje bezbednosne i odbrambene saradnje sa Kinom, uključujući zajedničke vežbe specijalnih jedinica, širenje strateških sporazuma i rastuće prisustvo kineske bezbednosne i nadzorne tehnologije", navodi se u Rezoluciji i dodaje: "Oštro osuđuje nedavnu nabavku kineskih balističkih raketa vazduh-zemlja CM-400AKG, upozoravajući da takvo naoružavanje narušava regionalnu bezbednosnu ravnotežu i dobre susedske odnose sa članicama NATO-a. Ističe da je takva nabavka u suprotnosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i otvara ozbiljna pitanja o geopolitičkom opredeljenju Srbije." Evropski parlament osuđuje činjenicu da je Srbija postala baza za aktivnosti ruskih obaveštajnih službi u Evropi i izražava ozbiljnu zabrinutost zbog verodostojnih izveštaja da je postala važno operativno čvorište za ruske hibridne i destabilizujuće aktivnosti, uključujući organizovanje provokacija, podsticanje etničkih i verskih tenzija u državama članicama EU, kao i obuku i raspoređivanje pojedinaca za destabilizujuće akcije u Evropi i njenom susedstvu. Srpske vlasti pozivaju se da hitno istraže, spreče i procesuiraju takve aktivnosti. O nastavku pristupnih pregovora između EU i SrbijeEvropski parlament izražava žaljenje što je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila u brojnim pregovaračkim poglavljima. Ponavlja da pregovori o pristupanju mogu napredovati tek kada se Srbija uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari merljiv i održiv napredak u oblasti vladavine prava, slobodnih i poštenih izbora, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, reforme javne uprave i funkcionisanja demokratskih institucija. Od Evropske komisije traži se da dosledno primenjuje princip "osnove na prvom mestu" i da svaki ozbiljniji nazadak odrazi na obim i intenzitet pretpristupne finansijske pomoći. Evropski parlament ponavlja zabrinutost zbog, kako navodi, popustljivog pristupa Evropske komisije prema Srbiji uprkos višegodišnjem nazadovanju u oblasti vladavine prava, demokratije i osnovnih prava, kao i destabilizujućem uticaju Srbije u regionu. Poziva Komisiju da doslednije štiti osnovne vrednosti EU koristeći jasniji jezik prema Srbiji i otvoreno ukazujući na njene ozbiljne nedostatke, izostanak napretka i nazadovanje. Takođe, upozorava na moguće pokušaje Srbije da uspori evropski napredak susednih država i poziva Beograd da dodatno uskladi viznu politiku sa listom zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU. EP izražava žaljenje zbog niske podrške članstvu Srbije u EU, ocenjujući da je ona rezultat "dugogodišnjeg manipulativnog anti-EU narativa koji šire mediji pod kontrolom vlasti, kao i pojedini visoki državni funkcioneri i predstavnici vladajuće stranke". Srbija se poziva da se bori protiv dezinformacija, uključujući one koje se odnose na rusku agresiju na Ukrajinu, da okonča sopstvene kampanje dezinformisanja koje podržava država i promoviše doslednu i konstruktivnu evropsku orijentaciju. Istovremeno se EU poziva da pojača saradnju sa organizacijama civilnog društva u Srbiji radi jačanja demokratske otpornosti i suzbijanja hibridnih pretnji. Usvajanje Rezolucije poklopilo se sa raspravom među državama članicama EU o mogućnosti nastavka pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije, odnosno otvaranja Klastera 3. Uoči glasanja, 7. jula je održana rasprava u Evropskom parlamentu tokom koje je evropska komesarka Marta Kos obrazložila preporuku Evropske komisije za otvaranje Klastera 3 sa Srbijom, ocenjujući da se ne sme dozvoliti da zemlja zaostane u procesu evropskih integracija dok ostali kandidati napreduju. Većina poslanika koji su učestvovali u raspravi usprotivila se otvaranju Klastera 3. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno niti politički obavezujuće za države članice EU niti za evropske institucije.

Dvoje zaposlenih u Državnom zatvoru Bosne i Hercegovine svjedočilo je u srijedu, 8. jula, u predmetu koji se pred Sudom BiH vodi protiv Mevlida Jašarevića, optuženog da je sprečavao osoblje zatvora u obavljanju službenih dužnosti. Jašarević služi posljednje mjesece 15-godišnje kazne zbog terorističkog napada 2011. godine na Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu. Sada je u novom predmetu optužen da je napao vaspitačice Zatvora, prijetio im i obraćao im se uvredljivim riječima tokom novembra i decembra 2024. godine, nakon što mu je onemogućen pisani i telefonski kontakt s porodicom ili bilo kim drugim. Na ročištu je najprije svjedočila psihologinja, koja radi kao vaspitačica u Zatvoru, Sanja Božović, koja je nekoliko mjeseci bila zadužena za Jašarevićev tretman. Rekla je da je usmeno upoznata s detaljima sukoba koji je Jašarević imao s dvije službenice Zatvora, kao i da joj je bilo poznato da je Jašarević više puta disciplinski kažnjavan, odnosno da mu je određivano osamljenje ili samica iz različitih razloga. Navela je da je Jašarević bio svrstan u grupu zatvorenika koja zahtijeva najstrožije mjere, ali da nije imala problema u komunikaciji s njim niti je njoj na bilo koji način prijetio, omalovažavao je ili sprečavao u obavljanju posla. Psihologinja je navela i da joj je Jašarević više puta rekao da mu nije bilo dozvoljeno da se pismenim putem obrati Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) i Tužiteljstvu BiH, zbog čega je bio nezadovoljan. Jašarević tvrdi da je bio spriječen prijaviti korupciju i nedozvoljeno ponašanje službenika zatvora. Drugi svjedok na ročištu bio je Milenko Vidović, načelnik osiguranja u Zatvoru. Rekao je da Jašarevića poznaje od njegovih prvih dana u pritvorskoj jedinici Suda BiH, a da su se poslije ponovo sreli u Državnom zatvoru u Vojkovićima. Vidović je tokom ispitivanja tužiteljice Biljane Golijanin rekao da je Jašareviću više puta izrečena mjera osamljenja i samice, kao i da se sjeća da je jedan od prvih slučajeva bio kada je osuđenik navodno prijetio zvaničnicima Islamske zajednice u BiH. O konkretnom slučaju, odnosno sukobu s dvije vaspitačice, zbog kojeg se sudi Jašareviću, Vidović je rekao da je upoznat s događajem te da je tražio da se provjeri postupanje službenika zatvorskog osiguranja. Tužiteljica je istaknula da je tokom ranijeg saslušanja Vidović rekao da se "na snimku jasno vidi da je Jašarević pokušao napasti vaspitačice", da bi tokom ispitivanja pred Sudom rekao da nikad nije vidio snimak incidenta, već da je te informacije pročitao u spisu jednog od svojih podređenih. Oba svjedoka rekla su da imaju malo saznanja o Jašarevićevom profilu na društvenoj mreži TikTok, na kojoj su objavljivani njegovi audiozapisi. Jedan od razloga zbog kojih je Jašareviću zabranjen kontakt s bilo kim, kako je ranije tokom suđenja navedeno, jeste upravo zloupotreba telefonskih poziva. Vidović je rekao da je pretpostavka da je osoba s kojom je Jašarević telefonski razgovarao snimala njihove razgovore i potom ih objavljivala na društvenoj mreži, što nije u skladu s pravilnikom. Odbrana je insistirala da je Jašarević već kažnjen za navodni napad i prijetnje vaspitačicama, i to samicom, kao i da je neuobičajeno da se nekoliko mjeseci čekalo s podnošenjem krivične prijave za to djelo. Jašarević je također ispitao oba svjedoka i isticao da je njegovo ponašanje bilo primjereno sve dok njegova prava nisu narušena zabranom kontakta i onemogućavanjem da se obrati SIPA-i i Tužiteljstvu. Naveo je i da nikada nije imao namjeru nekoga fizički napasti, već da je reagirao u afektu. Iduće ročište bit će zakazano naknadno, a očekuje se da će svjedočiti jedan od zatvorenika koji je prisustvovao sukobu zbog kojeg se Jašareviću sudi. Jašarević bi na jesen trebao izaći na slobodu nakon odslužene 15-godišnje kazne na koju je osuđen 2013. godine zbog terorističkog napada na zgradu Ambasade SAD-a u Sarajevu 28. oktobra 2011. godine. Tada je ispalio više od stotinu metaka na zgradu Ambasade te teško ranio policajca Mirsada Velića, koji je bio u osiguranju objekta. Ako bude osuđen u novom postupku pred Sudom BiH, može ostati u zatvoru najmanje tri mjeseca, a najviše tri godine.

Nekoliko hiljada učesnika krenulo je pješke iz Nezuka, pored Tuzle, na stotinu kilometara dug "Marš mira" ka Srebrenici, kako bi odali počast žrtvama genocida počinjenog 1995. godine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN). Oni će tri dana pješačiti istim stazama kojima su se Srebreničani u julu 1995. godine pokušavali probiti do slobodne teritorije u Tuzli ili Kladnju. Planirano je da stignu u Potočare 10. jula predveče, a 11. jula prisustvuju obilježavanju godišnjice i kolektivnoj dženazi u mezarju Memorijalnog centra Srebrenica u Potočarima. "Marš mira" se održava od 2005. godine, a svake godine se broj učesnika povećava. Cilj manifestacije je izgradnja, unapređenje i njegovanje kulture sjećanja na genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. U Memorijalnom centru Potočari ove godine će biti ukopano 10 žrtava srebreničkog genocida. Najmlađa žrtva je Senad Jusić koji je rođen 1975. Nestao je u julu 1995. godine na području Bratunca, a njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 2022. godine. Najstarija žrtva je Ramo Dautović, rođen 1939. godine, a nestao je na području Zvornika. Do sada je u Memorijalnom centru ukopano 6.772 žrtava srebreničkog genocida, dok je oko 250 ubijenih sahranjeno na drugim lokacijama prema želji njihovih porodica. Za više od 1.000 ljudi iz Srebrenice i okolnih opština i dalje se traga. U Srebrenici i okolnim mjestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.300 Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu donio je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid. Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprječavanje genocida i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida. Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Na doživotne zatvorske kazne osuđeni su, među ostalim, ratni predsjednik RS i komandant Vojske tog entiteta, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u sredu da je "gotovo" sa sporazum s Iranom posle obnovljenih sukoba u poslednjih nekoliko sati. Tramp je tokom samitu NATO-a u Ankari takođe rekao da je iransko rukovodstvo "ološ", da su "lažovi" i "prevaranti". Ranije u sredu su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile Bahreinu i Kuvajtu, gde su vlasti saopštile da postoji pretnja od neprijateljskih udara. SAD su pokrenule novu rundu vojnih udara protiv Irana i povukle ključno izuzeće od sankcija koje pokriva prodaju iranske nafte, nakon što su optužile Teheran da napada komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu, dovodeći u opasnost krhko primirje. Ta dva poteza predstavljaju najozbiljniju krizu otkako su SAD i Iran prošlog meseca potpisali 60-dnevni memorandum o razumevanju za okončanje neprijateljstava i ponovno otvaranje jedne od najvažnijih pomorskih tačaka na svetu. Tramp je sugerisao da je sporazum sada mrtav. "Za mene, mislim da je gotov. Ne želim više da imam posla s njima. Oni su ološ", rekao je Tramp. "Oni su bolesni ljudi. Vode ih bolesni ljudi. Oni su zlobni, nasilni ljudi i da imaju nuklearno oružje, upotrebili bi ga. Što se mene tiče, gotovo je". Tramp je dodao da se pregovori s Iranom mogu nastaviti, ali je dodao: "Što se mene tiče, to je samo gubljenje vremena baviti se njima. Oni su lažovi". Kasnije su diplomatski izvori za RSE rekli da Tramp nije ponovio ovu izjavu na sastanku iza zatvorenih vrata sa liderima NATO-a. Pretnja u vezi sa memorandumom o razumevanju sa Iranom uopšte nije razmatrana, naveli su izvori. Zajedničko saopštenje sa samita sadrži samo jednu rečenicu o Iranu, u kojoj se navodi: "Saveznici ponovo naglašavaju da Iran nikada ne sme da ima nuklearno oružje i pozivaju Iran da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Hormuskom moreuzu". Američka vojska je saopštila da su napadi bili direktan odgovor na iranske napade na tri komercijalna broda koja su prolazila kroz Ormuski moreuz, uključujući katarski tanker za tečni prirodni gas. "Napadi su osmišljeni da nanesu velike troškove za gađanje i napad na komercijalne brodove s posadom nevinih civila na međunarodnom plovnom putu", saopštila je Centralna komanda SAD (CENTCOM), nazivajući postupke Irana "neopravdanim, opasnim i jasnim kršenjem primirja". Iranski mediji su izvestile o višestrukim eksplozijama na jugu Irana, uključujući ostrvo Kešm, u gradu Sirik i blizu strateške luke Bandar Abas. Američki zvaničnici nisu odmah precizirali koje su mete pogođene. Iran je kasnije saopštio da je ciljao američke vojne lokacije u Bahreinu i Kuvajtu. Obe zemlje su izvestile da im je aktivirana protivvazdušna odbrana, a kuvajtska vojska je saopštila da je presrela "dve neprijateljske balističke rakete i 13 neprijateljskih dronova". Vašington obnavlja ekonomski pritisakUz vojne napade, Ministarstvo finansija SAD je povuklo ovlašćenje za prodaju iranske nafte, vraćajući sankcije koje su suspendovane prema prošlomesečnom memorandumu o razumevanju. Američki zvaničnik rekao je za RSE da odluka odražava dugogodišnji stav administracije da svako ekonomsko olakšanje zavisi od toga kako Iran poštuje sporazum. "Kao što su predsednik Tramp i administracija više puta potvrdili, Memorandum o razumevanju koji je na snazi s Iranom u potpunosti je zasnovan na učinku. Iran će imati koristi samo ako pokaže dobro ponašanje", rekao je zvaničnik. "Iranski postupci u moreuzu potpuno su neprihvatljivi za Sjedinjene Države i biće suočen s posledicama. Naši pregovarači nastavljaju da rade u dobroj veri na postizanju konačnog sporazuma", dodao je on. Izuzeće, koje je prvobitno trebalo da bude na snazi do 21. avgusta, omogućilo je Iranu ograničen izvoz sirove nafte i određene finansijske transakcije u okviru napora da se stabilizuje brodski saobraćaj kroz Ormuz. Vašington navodi da je Teheran prekršio svoju obavezu napadajući brodove koji su koristili brodski koridor koji štite SAD u blizini Omana, umesto severne rute za koju je Iran insistirao da brodovi treba da koriste. Prema rečima zvaničnika zaduženih za pomorsku bezbednost, napadnuta su tri komercijalna broda, uključujući katarski brod za tečni prirodni gas Al Rekajat, čija je posada navodno uputila poziv za pomoć pošto je dron udario blizu njegove mašinske prostorije. Zajednički pomorski informativni centar je potom podigao nivo pretnje za komercijalne brodove u Ormuzu na "ozbiljan". Regionalne vlade su brzo osudile napade. Katar je napad na jedan od svojih brodova nazvao "ozbiljnim i eksplicitnim kršenjem" međunarodnog prava i naveo da će Iran snositi punu pravnu odgovornost. Saudijska Arabija je slično optužila Teheran da ugrožava međunarodnu plovidbu i globalno snabdevanje energentima. Iran optužuje SAD za kršenje sporazumaTeheran je odbacio opravdanje Vašingtona, optužujući SAD da su više puta prekršile okvir za prekid vatre. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ukidanje suspenzije sankcija na prodaju iranske nafte prekršilo stav 10 onoga "Islamabadskog sporazuma", potpisanog 18. juna. U oštro formulisanom saopštenju, Ministarstvo je navelo da su SAD počinile "i manje i veće prekršaje" sporazuma u protekle tri nedelje. Ministarstvo je upozorilo da će Iran "preduzeti sve mere koje smatra neophodnim da zaštiti svoje nacionalne interese i bezbednost" i da smatra Vašington odgovornim za "posledice ovog kršenja obaveza". Iran takođe tvrdi da je memorandum dao Teheranu, u konsultaciji s Omanom, primarnu odgovornost za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i upravljanje brodovima koji prolaze kroz njega. Iranski zvaničnici su branili predloge o naplaćivanju brodovima usluga pomorske bezbednosti, tvrdeći da zaštita plovidbe nosi značajne troškove. Međutim, zapadne vlade i brodske kompanije odbacuje sve tranzitne takse, upozoravajući da bi mogle da liče na prisilnih plaćanja, a ne na legitimne pomorske usluge. Rizici po diplomatijuAnalitičari kažu da ukidanje izuzeća od sankcija povećava pritisak na Teheran, ali i rizikuje da potkopa krhki diplomatski okvir pre nego što se pregovori završe. Bret Erikson (Brett Erickson), stručnjak za sankcije u kompaniji Obsidian Risk Advisors, doveo je u pitanje da li ukidanje izuzeća pruža značajan ekonomski uticaj. "Dokazi jednostavno nisu potkrepili strah. Tokom trajanja Opšte licence X, Iran je premestio desetine miliona barela nafte, ali nikada nismo videli talas novih kupaca van Kine", rekao je Erikson za RSE. "Ekonomski ustupak se pokazao relativno skromnim. Njegovo ukidanje sada rizikuje urušavanje celog Memoranduma o razumevanju zbog koristi koja se nikada nije pokazala posebno značajnom", dodao je on. Zineb Ribua (Riboua), istraživačica u Centru za mir i bezbednost na Bliskom istoku Instituta Hadson, rekla je za RSE da administracija možda koristi izuzeće kao dodatni adut u pregovorima, umesto da potpuno napusti diplomatiju. Ona je rekla da su sporovi oko zamrznute iranske imovine nisu rešeni tokom pregovora i sugerisala da bi novi potez mogao biti usmeren na jačanje pregovaračke pozicije Vašingtona pre isteka 60-dnevnog pregovaračkog perioda. Ribua je, međutim, upozorila da strategija nosi značajne rizike, posebno za globalna energetska tržišta. Iako bi dodatni pritisak mogao uticati na pregovore, ona je upozorila da bi kontinuirana nestabilnost u Ormuskom moreuzu mogla da održi troškove osiguranja na visokom nivou i da bi mogla ponovo da podstakne inflatorne pritiske u Evropi i drugde kroz više cene energenata.

Evropska komisija smatra da treba nastaviti pristupne pregovore sa Srbijom kako zemlja ne bi izgubila korak u odnosu na ostale države kandidate za članstvo u Evropskoj uniji (EU), rečeno je tokom rasprave o Srbiji održane na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. "Dok druge zemlje napreduju u procesu pristupanja, ne želimo da Srbija zaostane. Zato je, u svetlu nedavnih pozitivnih pomaka, Komisija obnovila svoju preporuku Savetu da otvori Klaster 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom. Komisija će nastaviti da podstiče dalji napredak reformi, na dobrobit građana Srbije i čitavog srpskog društva", rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos tokom rasprave. Ona je Srbiju ocenila kao važnog partnera u regionu sa jasnom perspektivom članstva u Evropskoj uniji. Istakla je da je evropska strana na samitu EU–Zapadni Balkan, održanom početkom juna u Tivtu, čula jasne poruke srpskog rukovodstva da je članstvo u Evropskoj uniji njihov strateški prioritet. Dodala je da Srbija sada treba da pokaže svoju stratešku opredeljenost, odgovori na zabrinutosti Evropske unije i nastavi sa sprovođenjem neophodnih reformi. "Kao što smo više puta naglasili, reforme u oblasti vladavine prava, kao i poštovanje demokratskih principa i sloboda, ostaće ključni uslov za napredak Srbije na njenom evropskom putu", navela je Marta Kos. Rasprava o Srbiji održana je uoči glasanja o Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji, koje je zakazano za 8. jul. Za razliku od ostalih zemalja regiona, o Srbiji se raspravljalo odvojeno. Evropski parlament je krajem juna usvojio rezolucije o drugim državama Zapadnog Balkana, dok je za Srbiju odlučeno da se rasprava održi naknadno, zbog političkog značaja i aktuelne situacije u zemlji. Autor rezolucije, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, ocenio je da gotovo da nema oblasti u kojoj je napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji ocenjen kao značajan. On je optužio evropske institucije da su politikom stabilokratije doprinele padu podrške članstvu Srbije u EU. Kao važan razlog gubitka poverenja građana u EU naveo je, kako je rekao, "tolerisanje lažnog proevropskog narativa vlasti u Beogradu tokom svih proteklih godina", upozorivši da bi nastavak pristupnih pregovora u ovakvim okolnostima bio pogrešan. „Ta stagnacija imala je svoje jasne i opravdane razloge, baš kao što ih pokretanje procesa danas nema. Ne možemo govoriti o iskoraku u vladavini prava ako se pokušava ispravljati nešto što je od početka urađeno potpuno pogrešno, jer ti Mrdićevi, odnosno Vučićevi zakoni, nisu ni trebalo da budu usvojeni," rekao je Picula. Dodao je i da Evropski parlament treba biti "čvrsti u svojoj posvećenosti poštovanju vrednosti i pravila." "Ne možemo prećutati nazadovanje u vladavini prava, eroziju demokratskih standarda i destruktivan uticaj na stabilnost regiona. Ako vlasti Srbije žele da napreduju na svom putu ka EU moraju da donesu jasan strateški izbor, sprovedu ključne reforme i u potpunosti usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU uključujući i sankcije prema Rusiji“, rekao je Picula. Picula je naglasio da izveštaj o Srbiji, koji će usvajanjem na plenarnoj sednici dobiti formu rezolucije Evropskog parlamenta, odražava kontinuirano urušavanje demokratskih standarda u zemlji. On je postavio pitanje da li Srbiju treba nagraditi otvaranjem novog klastera kada je njena usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije na svega 63 odsto, dok ostale zemlje kandidati nemaju problem sa potpunim usklađivanjem. Ukazao je i na jačanje veza Srbije sa Kinom i Rusijom, podsetivši na prisustvo srpskog ministra državnoj sahrani u Iranu, kao i predsednice Skupštine Srbije inauguraciji predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Takođe je ocenio da je bilo nemoguće ignorisati pokušaje iz Beograda da ugrozi održavanje samita EU–Zapadni Balkan, koji je nedavno održan u Crnoj Gori. Picula se osvrnuo i na stanje medijskih sloboda u Srbiji, upozorivši da je u toku proces preuzimanja i malog broja preostalih nezavisnih medija, koji bi, prema njegovim rečima, mogli postati zavisni od vlasti koja ne toleriše kritiku. Većina poslanika koji su učestvovali u raspravi usprotivila se preporuci Evropske komisije da se Srbiji tokom jula otvori Klaster 3. Rasprava održana posle tenzija među političkim grupamaNajveća poslanička grupa u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija (EPP), zalagala se da se o rezoluciji o Srbiji uopšte ne vodi rasprava na plenarnoj sednici, već da se odmah pristupi glasanju. Kako nije postignuta saglasnost, postignut je kompromis da rasprava bude skraćena na 30 minuta, umesto uobičajene duže debate. Takođe je dogovoreno da u raspravi govori samo po jedan predstavnik svake političke grupe. Srpska napredna stranka pridruženi je član Evropske narodne partije. Poslanik EPP-a Ivo Davor Stier ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno stavio do znanja da Srbija može da sprovodi reforme povezane sa Evropskom unijom i da je imenovao veoma profesionalan pregovarački tim, ali da je istovremeno poručio da neće okrenuti leđa Rusiji. "Srbija sebe ne doživljava kao deo Zapada, već vodi politiku nesvrstanosti koja je duboko ukorenjena u društvu. Ta politika postojala je i pre Vučića i verovatno će postojati i posle njega. Iako bi Evropska unija trebalo da uvaži takvu odluku, Srbija mora da razume da neće ostvariti napredak ka članstvu u EU ukoliko nastavi da održava prijateljske odnose sa protivnicima Evropske unije", rekao je Stier. On je poručio da Srbija u skorije vreme neće uskladiti svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, zbog čega bi Unija, prema njegovim rečima, trebalo da vodi pragmatičan, ali čvrst pristup prema Beogradu, bez lažnih očekivanja o napretku u pristupnim pregovorima. Evropske socijaldemokrate protiv otvaranja Klastera 3Druga po veličini politička grupa u Evropskom parlamentu, Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D), pozvala je Evropsku uniju da nastavi da vrši pritisak na Srbiju i da ponovo ne pribegne politici popuštanja. U saopštenju se izražava žaljenje zbog toga što Evropska komisija ponovo preporučuje otvaranje Klastera 3, čime bi bili odblokirani pristupni pregovori nakon višegodišnjeg zastoja. Socijaldemokrate ocenjuju da izveštaj o Srbiji verno odražava kontinuirano nazadovanje demokratije u zemlji. "Situacija u Srbiji, koja već duže vreme izaziva ozbiljnu zabrinutost, dodatno se pogoršala tokom protekle godine, uz kontinuirano urušavanje političkih prava i građanskih sloboda, sistematsko slabljenje institucija, nazadovanje u ključnim oblastima pristupnog procesa i donošenje političkih odluka koje su suprotne evropskom opredeljenju", navodi se u saopštenju. U saopštenju se upozorava da je tokom prethodnih nedelja zabeležen još jedan niz zabrinjavajućih događaja, na koje je ukazao i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula. Kao primeri navode se dalje jačanje veza srpske vlade sa Komunističkom partijom Kine, kao i kampanja zastrašivanja protiv osoba koje su javno govorile o navodnoj upotrebi zvučnog topa tokom protesta u martu 2025. godine. "Pored toga, Grupa socijalista i demokrata oštro je reagovala na pokušaje Aleksandra Vučića da destabilizuje samit EU–Zapadni Balkan u Crnoj Gori. Sve to, zajedno sa Vučićevom najavom da namerava da podnese ostavku, uz istovremeno preuzimanje obrazaca ponašanja po uzoru na Vladimira Putina, pokazuje da u odnosima Evropske unije prema sadašnjem političkom rukovodstvu Srbije više ne može biti uobičajenog poslovanja", navodi se u saopštenju. Šta piše u Rezoluciji o Srbiji?U rezoluciji će biti ocenjeno da Srbija i dalje stagnira na putu ka članstvu u Evropskoj uniji zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U dokumentu se izražava zabrinutost zbog produbljivanja saradnje Srbije sa Rusijom i Kinom, jačanja vojne saradnje sa Pekingom, širenja dezinformacija i antievropske retorike, uz poziv Beogradu da napravi jasan geopolitički izbor i uskladi se sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije. Izražava se i ozbiljna zabrinutost zbog, kako se navodi, verodostojnih izveštaja prema kojima je Srbija postala ključno operativno središte za ruske hibridne i destabilizujuće aktivnosti u Evropi. U dokumentu se osuđuju i ruske aktivnosti stranog mešanja u Srbiji, uz ocenu da se Srbija aktivno koristi kao regionalna platforma za širenje dezinformacija i kampanja pogrešnog informisanja širom Zapadnog Balkana. Posebno žaljenje izražava se zbog niske podrške članstvu u Evropskoj uniji među građanima Srbije. U rezoluciji se navodi da je to posledica "dugotrajnog, manipulativnog i sistematskog anti-EU narativa koji šire mediji pod kontrolom vlasti, kao i pojedini visoki srpski zvaničnici i članovi vladajuće stranke, uključujući i one na najvišem nivou". Izveštaj je početkom juna usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta, a glasanjem 8. jula postaće zvanična Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji.

Skupština Republike Srpske usvojila je 7. jula deklaraciju u kojoj se poziva na vraćanje entitetskih nadležnosti, ukidanje uloge visokog predstavnika i jačanje veza sa Srbijom. U deklaraciji se ističe da nadležnosti institucija Republike Srpske treba zaštititi od prenošenja na nivo BiH, za koje se navodi da bi bilo suprotno Dejtonskom sporazumu i ustavnom uređenju. Ističe se da bi bilo "neophodno kroz parlamentarne procedure na nivou BiH, što uključuje i poništenje niza odluka visokih predstavnika, vratiti dejtonske nadležnosti Republike Srpske, a koje su joj mimo ustava i zakona oduzete uz svesrdnu podršku dijela međunarodne zajednice i unitarističkih snaga u BiH". Navodi se i da to "podrazumijeva i prestanak mandata OHR-a i visokog predstavnika i okretanje dijalogu i političkom dogovoru svih relevantnih političkih subjekata o budućnosti BiH". Deklaracija poziva na zaštitu imovine Republike Srpske od prenošenja na nivo BiH, te na strožije sankcionisanje zloupotreba u vezi s tim pitanjem. Naglašava se i važnost zaštite kulturno-istorijskog nasljeđa, jezika, pisma, vjerskih objekata i drugih obilježja srpskog identiteta. U deklaraciji se poziva i na dalje produbljivanje saradnje sa Republikom Srbijom na osnovu Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije u ekonomskom, kulturnom, obrazovnom, infrastrukturnom, sigurnosnim i svim drugim sektorima. "Njen cilj je da se još više ojača i učvrsti srpski nacionalni identitet i da Republika Srpska i Republika Srbija ostanu sigurni garanti opstanka srpskog naroda na ovim oduvijek turbulentnim balkanskim prostorima", navodi se u deklaraciji. U deklaraciji se ističe i da saradnja Republike Srpske i Srbije nije usmjerena protiv drugih naroda ili susjednih država, već da ima za cilj jačanje srpskog nacionalnog identiteta i doprinos miru i stabilnosti. Pominje se i "stabilnost ekonomskog razvoja", te obračun sa kriminalom i korupcijom, posebno u javnim preduzećima i institucijama. Deklaracija nema pravno obavezujući karakter.

Narodna skupština Republike Srpske nema ustavnu nadležnost da odlučuje o Odluci o imenovanju članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika, stoga će svaki pokušaj uzurpacije nadležnosti institucija države biti osporen u postupku pred Ustavnim sudom BiH. Ovo se navodi u saopštenju za javnost iz kabineta predsjedavajućeg Predsjedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića, isti dan kada je Skupština RS podržala veto članice Predsjedništva Željke Cvijanović na većinsku odluku članova bh. Predsjedništva Željka Komšića i Denisa Bećirovića. U toj odluci se navodi da u Komisiju za nacionalne spomenike BiH budu imenovani novi članovi- Mirzah Fočo i Zoran Mikulić kao domaći članovi, te Francesco Bandarin i George Okello Abungu kao međunarodni eksperti. Predstavnik Republike Srpske nije imenovan, nakon čega je Cvijanović pokrenula veto na odluku o imenovanju, tvrdeći da je donesena "neustavno i nezakonito". Iz Bećirovićevog kabineta se kaže i da će predsjedavajući Predsjedništva BiH pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom BiH, nakon odluke Skupštine RS. Šta se navodi još iz Bećirovićevog kabineta?Iz kabineta Bećirovića se ističe da je Odluka o Komisiji za očuvanje nacionalnih spomenika, donesena 12. januara ove godine u skladu s Aneksom VIII Dejtonskog mirovnog sporazuma i Poslovnikom o radu Predsjedništva BiH, te je 20. februara iste godine objavljena u "Službenom glasniku BiH". "Posebno je važno istaći da članica Predsjedništva BiH Željka Cvijanović nije u skladu s Ustavom BiH i Poslovnikom o radu Predsjedništva BiH ovu odluku proglasila destruktivnom po vitalni entitetski interes za područje s kojeg je izabrana. Na osnovu Odluke objavljene u Službenom glasniku, Predsjedništvo BiH je 29. juna 2026. godine, u skladu s propisanom procedurom odlučivanja, donijelo Odluku o imenovanju članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika", dodaje se u saopštenju, 7. jula. Ističe se i kako u ovom slučaju Narodna skupština RS nema ustavnu nadležnost da vodi proceduru proglašenja odluke destruktivnom po vitalni interes entiteta u smislu člana V/2.d) Ustava BiH. "U konkretnom slučaju nije riječ o pitanju vanjske politike niti o bilo kojem drugom pitanju za koje Ustav BiH i Poslovnik o radu Predsjedništva BiH predviđaju takvu mogućnost odlučivanja Narodne skupštine RS", dodaje se. Iz Bećirovićevog kabineta se kaže i da će predsjedavajući Predsjedništva BiH pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom BiH, nakon odluke Skupštine RS. Kako je Komisija od dejtonskog modela došla do blokade?Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH uspostavljena je Aneksom 8 Dejtonskog mirovnog sporazuma kao nezavisna institucija nadležna za proglašavanje i zaštitu nacionalnih spomenika. Tim dokumentom predviđeno je da Komisiju čini pet članova, dva iz Federacije BiH, jedan iz Republike Srpske i dva međunarodna člana koje nominira generalni direktor UNESCO-a. Taj model primjenjivan je od osnivanja Komisije 2001. godine, kada su, uz domaće članove imenovana i dva međunarodna eksperta. Prekretnica dolazi 2016. godine, kada Predsjedništvo BiH imenuje novi saziv Komisije sastavljen isključivo od domaćih članova. U narednom periodu međunarodni članovi praktično su isključeni iz procesa odlučivanja, dok je uveden sistem prema kojem je donošenje odluka potreban konsenzus, dogovor sva tri glasa domaćih članova Komisije. No, taj model nije dugo opstao funkcionalan i došlo je do blokade rada Komisije, pa je tako posljednja sjednica održana još 2023. godine. Posljedice su postale vidljive i kroz izvještaje državnih revizora, koji su konstatovali da tokom 2024. godine Komisija nije donijela nijednu odluku o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom, ukidanju tog statusa ili odbijanju prijedloga za proglašenje nacionalnog spomenika. Kao jedan od razloga navedena su različita tumačenja Aneksa 8 Dejtonskog sporazuma i nadležnosti same Komisije. Početkom 2026. godine Predsjedništvo BiH pokušalo je vratiti izvorni model rada. Novom odlukom vraćeni su međunarodni članovi koje nominira UNESCO, ponovo je uspostavljen sastav od pet članova, a odlučivanje većinom glasova zamijenilo je dotadašnji sistem konsenzusa.

Skupština RS je podržala veto članice Predsjedništva Željke Cvijanović na većinsku odluku članova bh. Predsjedništva Željka Komšića i Denisa Bećirovića da u Komisiju za nacionalne spomenike BiH budu imenovani novi članovi. To su Mirzah Fočo i Zoran Mikulić kao domaći članovi, te Francesco Bandarin i George Okello Abungu kao međunarodni eksperti. Predstavnik Republike Srpske nije imenovan, nakon čega je Cvijanović pokrenula veto na odluku o imenovanju, tvrdeći da je donesena "neustavno i nezakonito". Skupština RS je na posebnoj sjednici 7. jula usvojila i 10 zaključaka. U jednom od njih se navodi da ova zakonodavna institucija u slučaju nastavka "djelovanja članova Predsjedništva BiH iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda u postupku imenovanja članova Komisije, neće prihvatiti legitimitet tako formirane Komisije". Navodi se i kako skupština odbacuje "bilo kakve pokušaje redefinisanja, prisvajanja ili osporavanja prava srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na očuvanje, zaštitu, korištenje, predstavljanje i autentično tumačenje sopstvenog materijalnog i nematerijalnog kulturno-istorijskog nasljeđa na ovom području". Šta nakon usvajanja veta u Skupštini RS?Prema Ustavu, ukoliko Skupština RS podrži veto, odluka Predsjedništva BiH ne može stupiti na snagu. Naime, članom V Ustava Bosne i Hercegovine definisano je da se odluke u Predsjedništvu BiH donose u pravilu konsenzusom. Odluke mogu biti usvojene i glasovima dva člana, ukoliko svi pokušaji da se postigne konsenzus ne uspiju. Član Predsjedništva BiH koji se ne slaže sa odlukom može odluku Predsjedništva proglasiti destruktivnom po vitalni interes entiteta za teritoriju sa koje je izabran, pod uslovom da to učini u roku od tri dana po njenom usvajanju. "Takva odluka će biti odmah upućena Narodnoj skupštini Republike Srpske, ukoliko je tu izjavu dao član sa te teritorije, bošnjačkim delegatima u Domu naroda Federacije, ukoliko je tu izjavu dao bošnjački član, ili hrvatskim delegatima u istom tijelu, ukoliko je tu izjavu dao hrvatski član. Ukoliko takav proglas bude potvrđen dvotrećinskom većinom glasova u roku od 10 dana po upućivanju, osporavana odluka Predsjedništva neće imati učinka", navodi se u Ustavu BiH. Kako je Komisija od dejtonskog modela došla do blokade?Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH uspostavljena je Aneksom 8 Dejtonskog mirovnog sporazuma kao nezavisna institucija nadležna za proglašavanje i zaštitu nacionalnih spomenika. Tim dokumentom predviđeno je da Komisiju čini pet članova, dva iz Federacije BiH, jedan iz Republike Srpske i dva međunarodna člana koje nominira generalni direktor UNESCO-a. Taj model primjenjivan je od osnivanja Komisije 2001. godine, kada su, uz domaće članove imenovana i dva međunarodna eksperta. Prekretnica dolazi 2016. godine, kada Predsjedništvo BiH imenuje novi saziv Komisije sastavljen isključivo od domaćih članova. U narednom periodu međunarodni članovi praktično su isključeni iz procesa odlučivanja, dok je uveden sistem prema kojem je donošenje odluka potreban konsenzus, dogovor sva tri glasa domaćih članova Komisije. No, taj model nije dugo opstao funkcionalan i došlo je do blokade rada Komisije, pa je tako posljednja sjednica održana još 2023. godine. Posljedice su postale vidljive i kroz izvještaje državnih revizora, koji su konstatovali da tokom 2024. godine Komisija nije donijela nijednu odluku o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom, ukidanju tog statusa ili odbijanju prijedloga za proglašenje nacionalnog spomenika. Kao jedan od razloga navedena su različita tumačenja Aneksa 8 Dejtonskog sporazuma i nadležnosti same Komisije. Početkom 2026. godine Predsjedništvo BiH pokušalo je vratiti izvorni model rada. Novom odlukom vraćeni su međunarodni članovi koje nominira UNESCO, ponovo je uspostavljen sastav od pet članova, a odlučivanje većinom glasova zamijenilo je dotadašnji sistem konsenzusa.

Premijer Irske Mišel Martin izjavio je da će tokom predsedavanja njegove zemlje Savetom Evropske unije jedan od prioriteta biti završetak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, uz podršku napretku svih zemalja kandidata koje budu ispunjavale uslove za članstvo. "Tokom našeg predsedavanja radićemo na tome da sve zemlje koje žele da se pridruže Uniji približimo tom cilju", izjavio je Martin tokom obraćanja na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, predstavljajući prioritete irskog predsedavanja. "Cilj nam je da završimo pristupne pregovore sa Crnom Gorom, ostvarimo značajan istorijski napredak sa Moldavijom i Ukrajinom, kao i da zemlje Zapadnog Balkana pomerimo onoliko daleko koliko budu spremne, u skladu sa našim uravnoteženim pristupom zasnovanim na zaslugama", dodao je on. Irska je 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Irski premijer je potvrdio podršku daljem proširenju EU. "Sve dok postoje Evropljani koji teže bezbednoj, demokratskoj i prosperitetnoj budućnosti, sve dok milioni ljudi našu plavo-zlatnu zastavu vide kao simbol nade za slobodu, moramo nastaviti da primamo nove članice", rekao je Martin. "Proširenje je dobitak za sve. Ono donosi više Evropljana pod naš kišobran prosperiteta i bezbednosti, a Evropsku uniju čini snažnijom i bogatijom zahvaljujući doprinosu i energiji novih članica", dodao je on. Irski premijer je, predstavljajući prioritete predsedavanja, posebno naglasio značaj poštovanja vladavine prava, kako unutar Evropske unije, tako i van granica EU. "U trenutku kada se demokratske vrednosti sistematski dovode u pitanje, promovisaćemo vladavinu prava kako u državama članicama, tako i u zemljama kandidatima", poručio je Martin. Tokom irskog predsedavanja do 31. decembra očekuje se dalji napredak u procesu proširenja, uključujući otvaranje novih pregovaračkih klastera sa Moldavijom i Ukrajinom, nastavak zatvaranja pregovaračkih poglavlja sa Albanijom, kao i završetak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Crna Gora se smatra državom kandidatom koja je najdalje odmakla u procesu evropskih integracija. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta Sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Kancelarija Zaštitnika građana na Kosovu saopštila je u utorak da je po službenoj dužnosti pokrenula istragu povodom navoda o lošem postupanju policajca prema pritvorenima tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu kod Prištine. Na Gazimestanu je 28. juna privedeno 37 osoba, od kojih je 36 procesuirano pred sudom. Osnovni sud u Prištini im je izrekao meru proterivanja i zabranu ulaska na Kosovo u trajanju od tri godine, kao i novčane kazne. Posle njihovog privođenja u javnosti su se pojavili navodi da su bili izloženi fizičkom i psihičkom zlostavljanju od strane nekoliko policajaca, koji su ih, prema tim navodima, šamarali, tukli, vređali i ponižavali, i primoravali da skandiraju "Kosovo Republika". Zaštitnik građana Kosova je saopštio da je istraga pokrenuta posle primljenih pritužbi i informacija koje su dostavile različite nevladine organizacije. "Institucija Zaštitnika građana je otvorila istragu povodom objavljenih tvrdnji i pritužbi primljenih od pojedinih građana, koje je uhapsila Policija Kosova, da su bili izloženi fizičkom i psihičkom nasilju tokom transporta do policijske stanice, kao i da su im povređena i druga prava garantovana Ustavom i važećim zakonima", navodi se u saopštenju. Prema navodima te instituciji, cilj istrage je da se utvrde činjenice o tom događaju i proceni da li su tokom postupanja prema privedenima poštovani ustavni, zakonski i međunarodni standardi za zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda. Ta institucija je navela da se prema svakoj privedenoj osobi mora postupati s dostojanstvom i da ona ne sme biti izložena fizičkom zlostavljanju, nečovečnom ili ponižavajućem kažnjavanju. "U okviru istrage, institucija Zaštitnika građana će preduzeti sve neophodne radnje, uključujući prikupljanje informacija i relevantne dokumentacije od nadležnih organa, u skladu s ustavnim i zakonskim mandatom institucije", navodi se u saopštenju i dodaje da će se na kraju istrage obavestiti javnost o nalazima i preporukama. U međuvremenu, Inspektorat Policije Kosova je pre nekoliko dana naveo za RSE da će istražiti navode da su policajci psihički i fizički zlostavljali privedene tokom obeležavanja. Istraga će, prema Inspektoratu, biti pokrenuta po službenoj dužnosti. Povodom hapšenja na Gazimestanu, zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić obratio se kosovskom ombudsmanu Naimu Ćeljaju (Qelaj) sa zahtevom da u okviru svoje nadležnosti, hitno istraži sve okolnosti privođenja većeg broja građana srpske nacionalnosti posle obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu. Srbi s Kosova, iz Srbije i zemalja regiona tradicionalno se okupljaju svakog 28. juna na Gazimestanu kako bi obeležili godišnjicu bitke protiv Osmanskog carstva 1389. Gazimestan na Kosovu je poznati i po govoru koji je 1989. tamo održao tadašnji lider Srbije Slobodan Milošević. Taj govor se često navodi kao uvod u oružane sukobe koji su usledili posle raspada bivše Jugoslavije.

Grad Kruševac, u centralnoj Srbiji, osudio je svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima povodom plakata neprimerenog i diskriminatornog sadržaja, koji je nepoznata osoba postavila na javnoj površini. Tokom vikenda u tom gradu je osvanuo plakat kojim se građani pozivaju da ne kupuju u pekari čiji je vlasnik Albanac. U saopštenju gradskih vlasti navodi se da je Kruševac oduvek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posete. "Vekovima smo gradili duh međusobnog poštovanja, tolerancije i suživota, zbog čega ovakvi pojedinačni postupci ne predstavljaju ni Kruševac ni Kruševljane", navedeno je. Gradske vlasti pozvale su nadležne državne organe da preduzmu sve neophodne mere kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvetlili motivi takvog postupanja. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Više tužilaštvo u Kruševcu nisu odgovorili na upit RSE o tome šta preduzimaju povodom plakata. Na plakatu se poručuje građanima da se sete Gazimestana i da ne kupuju kod Albanaca, pri čemu se Albanci nazivaju pogrdnim imenom "Šiptari". Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti lepljenja plakata mržnje u Kruševcu usmerenih protiv pripadnika albanske nacionalne manjine i da identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom. Prethodno je opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) ocenio ta takva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice.

Iranske vlasti uvele su opsežne sigurnosne mjere 6. jula, uključujući zatvaranje zračnog prostora iznad Teherana, dok su se javne pogrebne ceremonije za preminulog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hameneija premjestile iz glavnog grada u sveti grad Kom. Procesija kroz Teheran trajala je oko 12 sati, prije nego što su dodatne ceremonije trebale biti održane u Komu i šiitskim svetim gradovima u Iraku, a završetak sahrane Hameneija planiran je u Mašhadu 9. jula. Privremena, lokalizirana ograničenja letova također će biti na snazi od 7. jula do njegove sahrane dva dana kasnije. Tijelo preminulog vrhovnog vođe stiglo je u Kom kasno 6. jula, prema informacijama državne televizije, koja je emitovala snimke helikoptera koji prevozi njegovo tijelo i slijeće u grad od 1,2 miliona stanovnika. Državni mediji su ranije prikazali velike mase ljudi koje prate Hameneijev kovčeg kroz glavni grad nakon što je dva dana bio izložen u Teheranu u kompleksu Grand Mosalla. Zvanična novinska agencija IRNA tvrdila je da je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, ali nisu naveli tačan broj. Organizatori su također očigledno nastojali izbjeći ponavljanje smrtonosnog stampeda koji je obilježio sahranu Homeinija, kada je u naletu mase poginulo deset osoba, a povrijeđeno više od 10.000. Tokom početnih obilježavanja postavljene su masivne betonske barijere oko Hamneijevog kovčega što odražava pojačanu zabrinutost za kontrolu mase. Ceremonije su, prema izvještajima, protekle bez većih incidenata. Iransko rukovodstvo predstavlja ispraćaj kao pokazatelj kontinuiteta i otpornosti nakon petosedmičnog sukoba s Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama koji je počeo Hameneijevim ubistvom tokom izraelsko-američkih zračnih udara 28. februara. Zvaničnici su više puta predstavljali izlaznost kao dokaz nacionalnog jedinstva uprkos ratu, a ceremonije dolaze nakon masovnih antivladinih protesta ranije ove godine koji su završili brutalnom represijom. Pažnja je i dalje usmjerena na Hameneijevog nasljednika, njegovog drugog sina Mojtabu Hameneija, koji se još nije pojavio u javnosti otkako je imenovan za vrhovnog vođu i za kojeg se izvještavalo da je ranjen u istim napadima u kojima je ubijen njegov otac. U međuvremenu nisu objavljeni ni video ni audio snimci sa njim, što dovodi do pitanja o njegovom zdravlju i sposobnosti da obavlja dužnosti vrhovnog vođe. Ostala tri Hameneijeva sina, koji su se također držali podalje od javnosti od početka rata, prisustvuju pogrebnim ceremonijama. Značajno je i prisustvo vrhovnog komandanta Islamske revolucionarne garde (IRGC) Ahmada Vahidija, koji se prvi put javno pojavio nakon mjeseci kada je odao počast Hameneijevom kovčegu 3. jula. On je bio pritajen od početka sukoba zbog zabrinutosti da bi visoki iranski komandanti mogli biti meta atentata. Esmail Kaani, šef Quds snaga IRGC-a koji se također rijetko pojavljuje u javnosti također je viđen 6. jula. Prisutan je bio i predsjednik Masud Pezeškijan. Međutim, većina preživjelih bivših iranskih predsjednika, od kojih su neki imali zategnute odnose s Alijem Hameneijem, nije viđena, iako je bivši predsjednik Mahmud Ahmadinedžad primijećen kako prisustvuje pogrebnoj procesiji zajedno s drugim ožalošćenima. Delegacije Hamasa i Hezbollaha također su prisustvovale, što naglašava dugogodišnje veze Teherana s oružanim grupama na Bliskom istoku. Hamas Sjedinjene Američke Države i Evropska unija označavaju kao terorističku organizaciju. Hezbollah je također označen kao teroristička organizacija od strane Washingtona, dok je njegovo vojno krilo na listi terorističkih organizacija Evropske unije.

Uoči NATO samita u Ankari, generalni sekretar saveza Mark Rutte kaže da su evropske članice i Kanada na dobrom putu da usklade svoju potrošnju za odbranu sa Sjedinjenim Državama, koje su dugo kritikovale Evropu zbog nedovoljnog izdvajanja za vojsku i percepcije da se "besplatno oslanjanjaju." Govoreći u turskoj prijestolnici neposredno prije dvodnevnog NATO okupljanja 7. i 8. jula, Rutte je također rekao da savez "mora nastaviti osiguravati da Ukrajina dobije ono što joj je potrebno". Komentari generalnog sekretara dolaze nakon još jednog razornog ruskog napada na Kijev i okolinu 6. jula, u kojem je poginula najmanje 21 osoba. Samit u Ankari ima za cilj da procijeni kako 32 saveznice napreduju u ispunjavanju cilja, postavljenog u Hagu prošle godine, da do 2035. godine troše pet posto BDP-a na odbranu. S obzirom na to da neke zemlje jedva dostižu raniji cilj od dva posto ove godine, Sjedinjene Američke Države su pritisnule evropske zemlje da predstave kredibilne planove kako bi mogle dostići taj cilj u roku od jedne decenije. 'Jednostrani put'Samo prošle sedmice, američki predsjednik Donald Trump, koji je dugo skeptičan prema savezu, ponovo je u objavi na društvenim mrežama doveo u pitanje NATO, napisavši da je "smiješno da SAD nastavljaju ovim jednostranim putem kada odnos nije recipročan." Također je uključio grafikon koji pokazuje da Washington troši znatno više na svoju vojsku nego bilo koji pojedinačni evropski saveznik. To se nadovezuje na slične kritike koje je iznio američki ministar odbrane Peter Hegseth kada je prošlog mjeseca u Briselu govorio pred NATO kolegama, od kojih je neke optužio za "besplatno korištenje" i kritikovao druge što nisu dozvolili da se njihove zračne baze koriste za američke avione u vojnoj kampanji protiv Irana ranije ove godine. Na tom sastanku, Hegseth je također obećao šestomjesečnu američku reviziju rasporeda snaga u Evropi, u kojoj je rekao da će "neke zemlje pasti, a druge proći s odličnim ocjenama", implicirajući da bi dio od skoro 80.000 američkih vojnika stacioniranih u Evropi mogao biti povučen iz zemalja koje manje troše. Rutte, koji nastoji održati bliske odnose s Trumpom u pokušaju očuvanja jedinstva saveza, rekao je da evropske članice i Kanada "već ulažu oko četiri posto BDP-a u odbranu i sigurnost", dodajući da je to u posljednje dvije godine generisalo 258 milijardi dolara dodatnih ulaganja u odbranu. Rutte je naveo da bi ovaj trend značio da su ostale 31 članice sada na "putanji ka izjednačavanju svoje potrošnje za odbranu sa Sjedinjenim Američkim Državama." Bivši holandski premijer također je pohvalio Trumpa, rekavši da je on prvi američki predsjednik od Dwighta D. Eisenhowera 1950-ih koji je postigao "ovo izjednačavanje". Ukrajina traži više sistema protivzračne odbraneUkrajina će također biti visoko na dnevnom redu NATO-a tokom samita. Nakon posljednjih ruskih napada 6. jula, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, koji će prisustvovati dijelu samita, pozvao je, u objavi na društvenim mrežama, članice da Kijevu obezbijede više sistema protivzračne odbrane, posebno rakete presretače Patriot. Dok poziva saveznike da pojačaju pomoć, Rutte je priznao da Zapad ima ograničene mogućnosti da odmah ojača ukrajinsku protivzračnu odbranu. "Sa praktične strane postoji ograničenje u broju presretača na teritoriji NATO-a i zato moramo proizvoditi više," rekao je. "Radimo iz svih uglova; svi su uključeni u ovo." S obzirom na to da u skorije vrijeme nema konkretnih isporuka sistema protivzračne odbrane Ukrajini, postoji nada da bi Kijev u Ankari mogao osigurati neku vrstu licencnog sporazuma koji bi omogućio domaću proizvodnju. Odvojeno, očekuje se da će lideri NATO-a također usvojiti završnu deklaraciju samita koja predviđa 70 milijardi eura za Ukrajinu kroz bilateralnu i institucionalnu podršku za ovu i narednu godinu.

Viši sud u Beogradu ukinuo je pritvor bivšem čelniku beogradske policije Veselinu Miliću, u ponedeljak 6. jula. Milić je uhapšen 15. maja i sumnjiči se za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku u Beogradu. Pušten je da se brani da se slobode. Kako su iz Suda naveli za Radio Slobodna Evropa, pritvor mu je ukinut pošto je usvojena žalba Milićevog branioca. "Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu preinačilo je rešenje sudije za prethodni postupak ovog suda od 12. juna 2026. kojim mu je produžen pritvor i određeno joj je da se on ima odmah pustiti na slobodu", rekli su iz Suda. Dodaju da više nema zakonskih razloga za njegov pritvor. "On je bio u pritvoru zbog postojanja opasnosti da će uništiti, sakriti, izmeniti dokaze ili tragove krivičnog dela. Međutim, nalazeći da takva opasnost više ne postoji, samim tim otpali su i zakonski razlozi za pritvor zbog čega je doneta ovakva odluka". Ukazuju da na ovu odluku ne postoji pravo žalbe. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije, oko 60 kilometara od Beograda. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se on sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Iako mu se u početku na teret stavljalo i pomaganje počiniocu ubistva nakon izvršenja krivičnog dela, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosi na zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti lepljenja plakata mržnje u Kruševcu usmerenih protiv pripadnika albanske nacionalne manjine i da identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom. Pašalić je u saopštenju od nadležnih zatražio da preduzmu sve neophodne mere radi sprečavanja ponavljanja sličnih incidenata, ističući da su državni organi dužni da dosledno štite prava svih nacionalnih manjina i da odlučno reaguju na svaki oblik diskriminacije, govora mržnje i podsticanja nacionalne ili etničke netrpeljivosti. U Kruševcu su se nedavno, ispred pekare čiji su vlasnici Albanci, pojavile poruke mržnje uz poziv građanima da se "sete Gazimestana" i da ne kupuju kod Albanaca. Zaštitnik građana je upozorio da postupci poput lepljenja tih plakata predstavljaju nedopustiv izraz netrpeljivosti i diskriminacije, koji ugrožava sigurnost građana i narušava međunacionalno poverenje. "Širenje mržnje i netrpeljivosti prema bilo kojoj nacionalnoj zajednici nema mesta u demokratskom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih prava, ravnopravnosti i vladavini prava. Svaki građanin Srbije ima pravo da živi bez straha od diskriminacije, zastrašivanja i govora mržnje, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost", naveo je Pašalić. On je pozvao sve građane, predstavnike institucija, medije i nosioce javnih funkcija da svojim delovanjem doprinesu izgradnji društva u kojem se različitosti poštuju, a nesuglasice rešavaju dijalogom i uvažavanjem, a ne govorom mržnje i pozivima na diskriminaciju. Ranije je opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata u gradu u centralnoj Srbiji, kojima se građani pozivaju da ne kupuju kod Albanaca. U saopštenju PSG-a je ocenjeno da je posebno opasno što je plakat zalepljen ispred pekare čiji je vlasnik Albanac, navodeći da se time "konkretni ljudi izlažu pritisku, progonu i mogućem nasilju." "Ovakva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice", ocenjeno je ranije iz PSG. U saopštenju je navedeno da za bilo koje krivično delo odgovara pojedinac, a ne čitav narod i da politika "recipročnih mera" prema Albancima koji žive i rade u Srbiji mora biti javno odbačena i zaustavljena. Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu.

Vlasti na Kosova saopštile su u ponedeljak da je u operaciji u vezi s trgovinom drogom, koja je sprovedena u saradnji sa međunarodnim agencijama, zaplenjena imovina u vrednosti od milion evra. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da je operacija sprovedena krajem juna u okviru istrage o transnacionalnom pranju novca stečenog trgovinom drogom. U operaciju su bile uključene italijanske i francuske vlasti, koju su koordinisali Europol i Eurojust (Agencija Evropske unije za saradnju u krivičnom pravosuđu). Specijalno tužilaštvo je navelo da je, na osnovu analize materijala koji su zaplenile italijanske vlasti, omogućeno identifikovanje bankovnih računa, poslovnih interesa, nepokretne imovine i vozila velike vrednosti u vlasništvu bračnog para, državljana Kosova koji žive u Italiji. "Par, koji je pod krivičnom istragom u Italiji zbog sumnje za pranje novca, uhapšen je u Francuskoj u septembru 2025. Policija je otkrila više od 56 kilograma zlatnih poluga i 2,5 miliona evra skrivenih u modifikovanim pregradama dva vozila", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je septembra prošle godine zaplenjen i drugi prihod od kriminalnih aktivnosti u vrednosti većoj od 30 miliona evra. "Ova imovina bila je povezana sa transnacionalnom kriminalnom mrežom koja se bavila pranjem novca stečenog trgovinom drogom u Francuskoj, od strane pojedinaca povezanih sa kriminalnim grupama u Francuskoj", navodi se u zajedničkom saopštenju Specijalnog tužilaštva i Policije Kosova. Prema vlastima, konverzija gotovine u zlato služila je dvostrukoj svrsi: prikrivanju nezakonitog porekla kriminalnih prihoda i olakšavanju njihovog prikrivanja i prekograničnog transporta, posebno na Kosovo, u Tursku i Maroko. U septembru 2025. italijanske i francuske vlasti su saopštile da su razbile mrežu kojom su upravljali Sirijci, za koju je navedeno da je prala novac od trgovine drogom u Italiji i Francuskoj pretvarajući gotovinu u zlatne poluge. Zlato je zatim transportovano na Kosovo, u Severnu Makedoniju, Tursku i Maroko. Tada je Italija uhapsila pet osoba i zaplenila 17 miliona evra, dok su i francuske vlasti sprovele hapšenja. Prema italijanskim tužiocima, tokom više od šest meseci osumnjičeni su prikupili više od 17 miliona evra od profita od droge, uglavnom u Francuskoj, i prevozili novac vozilima do područja u blizini Pijemonta u Italiji, koji se nalazi na granici sa Francuskom. "Tamo su, u saradnji sa tri preduzeća za topljenje plemenitih metala u Pijemontu i Lombardiji, gotovinu pretvarali u zlatne poluge i ploče u istoj novčanoj vrednosti", navodi se u saopštenju italijanskih tužilaca iz septembra 2025.

Neformalni savetnik predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) za duhovna pitanja, pastor Mark Berns (Burns), boravi u poseti Visokim Dečanima, srednjevekovnom manastiru Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu. Kako je navedeno u saopštenju SPC, iguman manastira Visoki Dečani, Sava Janjić, upoznao je Bernsa sa "bogatom istorijom dečanske svetinje koja se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine". Berns je na Kosovo stigao 5. jula, gde je u pratnji srpskog patrijarha Porfirija posetio Pećku patrijaršiju. "Nisam došao da produbljujem podele. Došao sam da saslušam, da se pomolim i da podržim mir, pomirenje i isceljenje širom Kosova i Balkana. Neka Bog zaštiti svaku porodicu, svaku crkvu, svaki manastir i svaku zajednicu koja nastoji da živi u miru", napisao je Berns na X. Iz Eparhije raško-prizrenske SPC na Kosovu je saopšteno da je Berns posetio i manastir Gračanicu, koji se takođe nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine. "Tokom obilaska manastira, pastor Berns je sa velikom pažnjom razgledao čuveni gračanički živopis i upoznao se sa istorijom ovog značajnog duhovnog, kulturnog i umetničkog središta srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju. Nisu izneti detalji da li su čelnici SPC sa pastorom Bernsom razgovarali o položaju pravoslavne crkve na Kosovu ili drugim pitanjima. Religijske slobode se spominju u Sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, poznatijem kao Vašingtonski sporazum, potpisanom septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata. "Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva", piše, pored ostalog. U međuvremenu su Kosovo i Srbija 2023. godine usaglasili Aneks za implementaciju ranije prihvaćenog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, u kome se pominje formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve, odnosno da "Kosovo treba da obezbedi dodatni nivo zaštite za objekte i nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa nije potpisan, ali je Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, navela da je on pravno obavezujući za obe strane. Avgusta prošle godine u javnosti su se pojavili i navodi da Srpska pravoslavna crkva vodi pregovore sa kosovskim institucijama o "temeljnom ugovoru", što je Eparhija raško-prizrenska na Kosovu demantovala. Neformalni Trampov savetnik za duhovna pitanja pastor Mark Berns, 4. jula je u Bratuncu, u bh. entitetu Republika Srpska (RS), prisustvovao i obeležavanju 34. godišnjice stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču. Berns je dan ranije razgovarao u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem.

Izvršni direktor BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuk Maraš izjavio je u ponedeljak da mu je zabranjen ulazak u Srbiju, navodeći da veruje da je reč o nastavku "recipročnih mera" Beograda prema crnogorskim novinarima. Vlasti u Beogradu su prošle nedelje već, kako je izvešteno, izrekle zabranu ulaska u zemlju crnogorskom novinaru Petru Komneniću, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Crnoj Gori da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Maraš je na Fejbuku (Facebook) naveo da je od policije na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu dobio zabranu ulaska u Srbiju i objavio odluku koja mu je uručena. Prema dokumentu koju je priložio u objavi, reč je o "zaštitnoj meri udaljenja, meri bezbednosti proterivanja stranca, odnosno zabrani ulaska u Republiku Srbiju". "Vjerujem da je ovo nastavak 'recipročnh mjera' Beograda prema ljudima iz medijske zajednice u Crnoj Gori, te da sam ovu zabranu "zaradio" zbog kritika na račun slobode medija u Srbiji koje sam javno iznosio u medijima u Crnoj Gori. I iza kojih naravno stojim stoprocentno", naveo je Maraš. On je najavio da će rešenje o zabrani ulaska procesuirati pred nadležnim sudom, pošto, prema njegovim rečima, "ne postoji paralelni univerzum u kojem ja mogu biti bilo kakva opasnost za državu Srbiju, ili bilo kojeg njenog stanovnika ili stanovnice". Maraš je rekao da je preko Beograda krenuo za Rim, ali da je s obzirom na dugu pauzu između letova, nameravao da ode centra glavnog grada Srbije. Dodao je da u čekaonici čeka da bude deportovan u Crnu Goru. Vučić je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Posle toga je prošle nedelje novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić naveo je da mu je po izlasku iz Srbije na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.