Uhapšen je direktor Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoje P. Stojković uz određeno zadržavanje od 48 sati u policiji, stoji u saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Bačkoj Palanci. Uhapšen je zbog sumnje da je izvršio četiri krivična dela Neizvršenje sudske odluke. Kako se navodi u saopštenju, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu prenelo je nadležnost na Osnovno javno tužilaštvo u Bačkoj Palanci. Stojković se sumnjiči da je, kao odgovorno lice, odbio da izvrši pravnosnažne sudske odluke koje se odnose na četvoro profesora gimnazije, čime im je onemogućio da nesmetano obavljaju posao i drže nastavu. Nakon što je nadležni sud ukinuo njihove suspenzije, naloženo mu je da im odmah omogući obavljanje poslova, ali je on to odbio. Hapšenje je usledilo nakon što direktor nije želeo da vrati na posao suspendovane i otpuštene profesore među kojima je i profesorka sociologije Marija Vasić koja je uhapšena u martu 2025. godine pod optužbom za navodno "rušenje ustavnog poretka", što je u javnosti i opozicionim krugovima ocenjeno kao politički motivisan proces. Nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici, deo nastavnika i učenika srednjih škola priključio se studentima u blokadi fakulteta, optužujući vlast da je odgovorna za nesreću. Od tada je trajao spor direktora škole Radivoja Stojkovića i dela profesora, roditelja i đaka koji su bili nezadovoljni odlukama uprave koje su, pored ostalog, dovele do toga da učenici umesto u matičnoj, nastavu pohađaju u zgradama drugih novosadskih škola. Kriza je produbljena nakon što je 21. maja 2026. godine suspendovano petoro profesora zbog štrajka i učešća na protestima. Stojković je tada rekao da to nije bio čin odmazde, već njegova "zakonska dužnost", po nalogu prosvetne inspekcije, nakon vanrednog inspekcijskog nadzora nad radom škole. Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" je najstarija novosadska srednjoškolska ustanova koju pohađa više od 1.000 učenika.

Generalna direktorke Radio-televizije Srbije (RTS), Manja Grčić podnela je ostavku. Manja Grčić podnela je Upravnom odboru ostavku na mesto generalnog direktora Radio-televizije Srbije. Pre podnošenja ostavke smenila je Bojanu Mlađenović sa mesta glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa i predložila da na to mesto dođe Borivoje Uskoković, prenosi portal RTS-a. "Odluku sam donela nakon pažljivog razmatranja okolnosti u kojima javni servis trenutno funkcioniše, smatrajući da je u interesu institucije da se omogući nastavak njenog rada", navela je Manja Grčić u obrazloženju ostavke. Više od 70 posto zaposlenih za novog direktora predložilo je Jovana Memedovića, Milicu Janjić za direktorku marketinga, a Lidiju Georgijev za glavnu urednicu informativnog programa RTS-a. Ostavka Manje Grčić usledila je nakon što su njenu i ostavku drugih članova rukovodstva i urednika informativnog programa zatražili kandidati Studentske liste i deo zaposlenih na RTS-u. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama.

"Islamska država", koja je nekada kontrolisala velike dijelove Iraka i Sirije i nastoji da obnovi svoje prisustvo u regionu, ponovo je u fokusu nakon što je Jordan saopštio da je ubio više od 20 militanata grupe u vazdušnim napadima na jug Sirije. Jordan je saopštio da su udari bili usmjereni na skrovišta militanata nakon što su istražitelji povezali osumnjičene za prošlonedeljni napad na crkvu, u kojem je poginulo devet ljudi, sa "terorističkim grupama" koje djeluju preko granice u Siriji. Jordanske snage bezbjednosti su takođe uhapsile tri osumnjičena nakon pucnjave. Islamska država nije preuzela odgovornost za napad. Šta je tzv. Islamska država?Sunitska muslimanska grupa izronila je iz sukoba u Iraku i Siriji i brzo proglasila kalifat, oblik islamske vlade, proglašavajući vlast nad svim muslimanima i bacajući sjenku na Al Kaidu kao najmoćniju džihadističku organizaciju na svijetu. Na vrhuncu moći između 2014. i 2017. godine, kontrolisala je ogromna područja Iraka i Sirije, vladajući nad milionima ljudi. Imala je bazu na 30 minuta vožnje od Bagdada, a takođe je zauzela i grad Sirt na libijskoj mediteranskoj obali. Na teritoriji koju je kontrolisala, grupa je nametnula stroga tumačenja islamskog zakona i postala je poznata po javnim pogubljenjima, mučenju i drugim brutalnim djelima, često snimanim i distribuiranim kao dio propagande. Takođe je izvodila ili inspirisala napade u desetinama zemalja svijeta. Kalifat se na kraju srušio nakon dugotrajne vojne kampanje koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama. Gdje sada djeluje?Nakon što je izgubila uporišta u sirijskom gradu Raki i iračkom gradu Mosulu, grupa se sklonila u unutrašnjost dvije zemlje. Zadržava prisustvo u Siriji i Iraku i uspostavila je aktivnosti u dijelovima Afrike, Afganistana i Pakistana. Militanti su raštrkani u autonomnim ćelijama, rukovodstvo "Islamske države" je tajno i teško je kvantifikovati njenu ukupnu veličinu. Ujedinjene nacije procjenjuje da "Islamska države" ima 10.000 pripadnika. Irački obavještajni i bezbjednosni zvaničnici kažu da grupa više nije sposobna da drži teritoriju, ali je osnovala opasne "uspavane" ćelije. Raste zabrinutost da bi povlačenje preostalih američkih snaga iz Iraka moglo da ostavi bezbjednosni vakuum koji bi tzv. Islamska država mogla da iskoristi. Grupa je preuzela odgovornost za napad 5. oktobra u kojem je ubijen irački policajac u blizini Kirkuka, što je prvi prijavljeni napad na iračke bezbjednosne snage otkako je američka vojska završila povlačenje. Iračke vlasti su takođe saopštile da su osujetile planove za napad bombaša samoubice "Islamske države". Jordan je dugo bio dio koalicije koju predvode SAD protiv "Islamske države". Militantna grupa je zarobila jordanskog pilota Muata el Kasasbeha nakon što se njegov avion srušio u Siriji, a 2015. godine je objavila snimak na kojem se navodno vidi kako ga živog spaljuju. Iako je Jordan jedna od najstabilnijih zemalja na Bliskom istoku, njegove vlasti su tokom godina više puta spriječavale zavjere islamističkih militanata. Nakon velikih poraza na Bliskom istoku, "Islamska država" se okrenula prema Africi. Prema podacima o lokacijama i događajima oružanih sukoba, 86 posto globalnih operacija grupe tokom prva tri mjeseca 2026. godine dogodilo se na ovom kontinentu. Mnogi strani borci pridružili su se ogranku "Islamske države", Islamska država Horasan (ISIS-K), nazvanom po istorijskom regionu koji obuhvata dijelove današnjeg Afganistana, Irana i Centralne Azije. Gdje je izvodila nedavne napade?Bliskoistočni lideri i njihovi zapadni saveznici upozorili su da bi "Islamska država" mogla da iskoristi pad vlade Bašara el Asada 2024. godine da bi organizovala povratak u Siriju i susjedni Irak. Grupa je proglasila novu fazu operacija u Siriji protiv vlade predsjednika Ahmeda el Šare, izvodeći niz napada, uključujući i jedan u kojem su ubijena četiri pripadnika sirijskih vladinih snaga bezbjednosti u blizini Rake. Izvori agencije Reuters su rekli da "Islamska država" reaktivira "uspavane" ćelije u Siriji, prikupljajući obavještajne podatke o metama i distribuirajući oružje, prigušivače i eksploziv. Izvještaj Kancelarije UN za borbu protiv terorizma navodi da su Šara i dva visoka ministra kabineta bili meta u pet neuspješnih pokušaja atentata "Islamske države". U julu, preliminarne istrage ćelije odgovorne za bombaške napade u Damasku pokazale su da je povezana sa "Islamskom državom", rekao je visoki sirijski bezbjednosni zvaničnik. Desile su se dvije eksplozije u blizini hotela u kojem je bio u posjeti francuski predsjednik Emmanuel Macron početkom jula 2026, kada je ranjeno 18 ljudi. "Islamska država" je takođe inspirisala napade takozvanih usamljenih vukova. Pucnjava 2025. godine na jevrejskom događaju povodom Hanuke na plaži Bondi u Sidneju, najgora masovna pucnjava u Australiji u skoro 30 godina, pokrenula je pitanja o tome da li je grupa ponovo inspirisala te operacije. Policija je saopštila da je "Islamska država" izgleda uticala na napadače, koji su ubili 15 ljudi. Demonstrirajući svoj međunarodni domet, ISIS-K je preuzeo odgovornost za napad 2024. godine na koncertnu dvoranu u blizini Moskve u kojem je ubijeno 149 ljudi. Koji su njeni ciljevi i taktika?Deklarisani cilj "Islamske države" je širenje ekstremnog oblika islama i vladavina nad muslimanima. Irački bezbjednosni zvaničnici kažu da je "Islamska država" prošla kroz značajnu transformaciju otkako je izgubila teritorijalna uporišta, evoluirajući od konvencionalne vojne sile u raspršeni podzemni pokret koji se oslanja na tajne ćelije, labavo povezane operativce i kurirske mreže.

Promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze koje ta zemlja ima u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, poručuje Evropska unija (EU). U Briselu naglašavaju da bi, u svetlu rezultata izbora u Srbiji, u ovoj fazi bilo preuranjeno spekulisati o mogućim promenama pregovaračke pozicije Srbije ili o njihovim posledicama po dijalog. EU očekuje da Srbija nastavi da se konstruktivno angažuje, da poštuje postojeće obaveze i da doprinese napretku ka normalizaciji. "Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga uz posredovanje EU niti obaveze koje su strane preuzele", rekao je portparol EU u izjavi za RSE. "Dijalog uz posredovanje EU ne zavisi od pojedinačnih političkih lidera. Sve postojeće obaveze ostaju na snazi, uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i Aneksa o njegovoj primeni (Ohridski sporazum)", dodao je. Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, koja je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 25. oktobra, izjavio je za RSE da je nastavak dijaloga o Kosovu osnovni deo programa Studentske liste. On je potvrdio da će nova vlast poštovati međunarodno dogovorene obaveze, ali uz ogradu da sve platforme moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije, te da sporazumi koje su potpisali prethodni zvaničnici, uključujući Briselski, mogu biti preispitani u pogledu ustavnosti. Evropska unija je time posredno poručila da nema prostora za preispitivanje već postignutih sporazuma. Istovremeno, izražava spremnost da sarađuje sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bi se obezbedio kontinuitet i održao zamah u procesu. Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. godine. Od niza postignutih sporazuma ključni su Briselski sporazum iz aprila 2013, kojim su prvi put utvrđeni principi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uključujući i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, i Sporazum o putu ka normalizaciji, postignut u Briselu u februaru 2023, sa Aneksom o primeni dogovorenim u Ohridu u martu iste godine. Njime su predviđeni dobrosusedski odnosi, uzajamno priznavanje dokumenata i nacionalnih simbola, odricanje Srbije od protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, uz primenu svih ranijih sporazuma. Lideri Kosova i Srbije poslednji put su se sastali 14. septembra 2023. godine. Deset dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj, koji je dodatno zaoštrio ionako napet proces. Naoružana grupa od tridesetak kosovskih Srba, predvođena Milanom Radoičićem, tadašnjim potpredsednikom Srpske liste, ubila je 24. septembra 2023. kosovskog policajca Afrima Bunjakua i potom se zabarikadirala u manastiru Banjska, a u razmeni vatre sa kosovskom policijom poginula su trojica napadača. Tadašnji šef evropske diplomatije Žozep Borelj napad je okarakterisao kao teroristički, a EU je u više navrata pozivala na hapšenje svih odgovornih, uključujući Milana Radoičića. Premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava nastavak dijaloga na visokom političkom nivou izručenjem Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj, iz Srbije. Studentska lista do sada nije iznela jasan stav o Banjskoj ni o Radoičiću.

Na groblju u Severnoj Mitrovici u utorak su pronađeni su ostaci kostiju za koje se sumnja da bi mogli pripadati žrtvama poslednjeg rata na Kosovu. Predsedavajući Komisije Vlade Kosova za nestala lica Agron Ljimani (Limani) rekao je za Radio Slobodna Evropa da su iskopavanja na lokaciji unutar muslimanskog groblja u Severnoj Mitrovici nastavak iskopavanja obavljenih 20. oktobra. Prema njegovim rečima, posmrtni ostaci poslati su u Institut za sudsku medicinu radi neophodnih ispitivanja, uključujući DNK analize, "u cilju utvrđivanja identiteta". Ljimani je rekao da će u zavisnosti od rezultata sudsko-medicinskih ispitivanja, "lokacija biti od interesa za dalje provere i radnje u okviru procesa rasvetljavanja sudbine i mesta gde se nalaze lica nasilno nestala tokom rata na Kosovu". Iskopavanja i pronalazak posmrtnih ostataka u Severnoj Mitrovici usledila su nakon što su u Zubinom Potoku, takođe na severu Kosova, pronađene tri masovne grobnice i posmrtni ostaci najmanje 23 osobe. Vlasti su identifikovale prve tri žrtve i one pripadaju takozvanoj "grupi intelektualaca". Reč je o grupi 23 albanska intelektualca , među kojima su bili aktivisti, stručnjaci i javne ličnosti iz oblasti Mitrovice, koji su nestali na području Zubinog Potoka 19. aprila 1999.. Kosovo je već uhapsilo nekoliko osoba u vezi s ubistvom civila povezanih s "grupom intelektualaca". Prema Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, 1.577 osoba i dalje se vodi kao nestalo tokom rata 1998–1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata.

Za 11 osoba u Bosni i Hercegovini utvrđene su okolnosti koje ukazuju na moguću trgovinu ljudima radi radne eksploatacije, uglavnom u građevinskom sektoru, saopštila je Služba za poslove sa strancima BiH. U saopštenju nisu navedeni detalji o ovim osobama. Slučajevi su otkriveni tokom međunarodne akcije usmjerene na nezakonito zapošljavanje stranih državljana i moguće oblike radne eksploatacije. Akcija je provedena od 14. do 20. septembra. Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), pod nadzorom nadležnog tužilaštva, daljepostupa u ovom slučaju kako bi se utvrdilo da li je riječ o trgovini ljudima radi radne eksploatacije. Tokom akcije kontrolisane su 34 lokacije, a provjerene su 643 osobe i isto toliko dokumenata. Kontrole su obuhvatile građevinske firme i gradilišta, vjetroparkove, restorane, pekare, proizvodne pogone i mjesta stanovanja stranih državljana. Služba za poslove sa strancima navela je da je stranim državljanima kod kojih su utvrđene nepravilnosti izrečena je ukupno 21 mjera. Šest osoba dobilo je mjeru otkaza bezviznog boravka, 10 osoba otkaz bezviznog boravka uz protjerivanje, dok je za pet osoba izrečena mjera protjerivanja. U akciji su, uz Službu za poslove sa strancima, učestvovali švedska policija, SIPA, nadležna kantonalna ministarstva unutrašnjih poslova, inspekcije rada i inspekcije zaštite na radu.

U sudaru dva brza voza južno od Madrida u sredu je poginulo najmanje 68 osoba, saopštile su regionalne vlasti novi bilans nesreće, posle druge takve katastrofe u Španiji ove godine. Slike koje su objavili lokalni mediji prikazuju olupine dva voza razbacane po šinama i nasipu, dok hitne službe dolaze na mesto nesreće. Ministar saobraćaja Španije Oskar Puente je izjavio da je današnji sudar vozova izazvala "neobjašnjiva naredba" Glavnog komandnog centra španske železnice izdata posle kvara bezbednosnog sistema. Naglasio je da mašinovođe nisu odgovorne za nesreću u kojoj je poginulo 68 ljudi. Puente je izjavio da je u 8.30 časova bezbednosni sistem na deonici od 63 kilometra prestao da radi usled kompjuterskog kvara, što je dovelo do zaustavljanja svih vozova na tom potezu. Nesreća u centralnom regionu Kastilja-La Manča dogodila se mesec dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima socijalistički premijer Pedro Sančes, koji je bio izložen žestokim kritikama zbog prve katastrofe, pokušava da dobije novi mandat uprkos nepovoljnim anketama. Migel, putnik koji je putovao s nekoliko kolega u zadnjem vagonu jednog od vozova, opisao je za radio COPE trenutak nesreće. "Čuli smo ogromnu tutnjavu, zaista silan udarac koji je trajao 10 sekundi, kao da će voz iskliznuti. Kroz desni prozor smo videli uništeni voz – pretpostavljam da je to morao biti onaj drugi", rekao je Migel. Portparolka regiona Kastilja-La Manča Ester Padilja rekla je da je u vozu kompanije Iryo bilo 147 putnika, a u vozu kompanije Renfe 397. Sudar se dogodio devet meseci posle nesreće brzih vozova istih operatera na istoj liniji, u kojoj je poginula 46 osoba. Ta nesreća u januaru, do koje je došlo pošto je jedan voz iskliznuo i udario u voz koji je dolazio iz suprotnog smera kod Adamuza, u provinciji Kordoba, pokrenula je raspravu o nivou ulaganja u održavanje železnice poslednjih godina. Dnevne aktivnosti premijera Sančesa, objavljene na sajtu španske vlade, otkazane su. Opoziciona Narodna partija takođe je otkazala sve predizborne skupove uoči prevremenih izbora 29. novembra, rekao je portparol. "Šokiran sam teškom železničkom nesrećom u Toledu. Moje saosećanje, solidarnost i podrška svim žrtvama i njihovim porodicama", napisao je Sančes na mreži X. Vozovi Renfe i Iryo sudarili su se nešto posle devet sati ujutru, usled čega su iskliznula dva vagona kompanije Iryo, rekao je portparol regiona Kastilja-La Manča, dodajući da uzrok još nije poznat. Železnički operater Adif saopštio je da se incident dogodio na pruzi od Madrida do Sevilje. Manuel Galan, gradonačelnik obližnjeg grada Urda, rekao je za Cadena SER da su hitne službe zatražile od opštine da pripremi prostore za prihvat, uključujući sportsku halu, kako bi se smestili putnici i povređeni. Izvori: AFP i Reuters

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u sredu da će sastanak ukrajinskog predsednika Ukrajine i Rusije, Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, biti dogovoren "vrlo brzo". Tramp u izjavi novinarima nije naveo konkretan datum ni mesto mogućeg sastanka, ali je dodao da "mnogo napretka može da se ostvari". Samit G20 koji Tramp u decembru organizuje na Floridi mogao bi biti prilika za susret ukrajinskog i ruskog lidera licem u lice, ali Putin još nije odgovorio na američki poziv, a on i Zelenski se ozbiljno razilaze u pogledu mogućnosti takvog sastanka. Putin nastoji da baci sumnju na legitimitet Zelenskog i više puta je rekao da bi se predsednici mogli sastati tek kada bude postignut sveobuhvatan mirovni sporazum, mada je nagovestio i da bi se on i Zelenski mogli sastati u Moskvi. Kremlj zna da je sastanak u glavnom gradu zemlje koja napada Ukrajinu neprihvatljiv za Kijev. Zelenski je izrazio spremnost da se sastane sa Putinom u trećoj zemlji i rekao je da se ključna pitanja, poput teritorije, mogu rešavati samo na nivou lidera. Ranije je najavljeno da su trilateralni razgovori na tehničkom nivou planirani za prvu polovinu novembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Finski predsednik Aleksandar Stub (Stubb) i norveški premijer Jonas Gar Stere (Gahr Sotre) razgovarali s Putinom telefonom 90 minuta o ruskoj invaziji na Ukrajinu. Nordijski lideri razgovarali su telefonom i sa Zelenskim. Stub je u saopštenju naveo da je "razgovor bio otvoren i sadržajan". "Mi smo susedne zemlje Rusije. Ishod ovog rata imaće direktan uticaj na našu i širu evropsku bezbednost. Okončanje rata zahteva direktne razgovore", dodao je finski predsednik. Gar Stere je 20. oktobra u Oslu ugostio Zelenskog, Trampovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i nekoliko evropskih zvaničnika, nastojeći da obezbedi da evropske zemlje imaju ulogu u pregovorima o okončanju ruske invazije na Ukrajinu. Pojačane zapadne diplomatske aktivnosti usledile su pošto je Putin ranije tokom oktobra predložio trilateralni samit sa SAD i kineskim liderom Si Điping krajem godine, kako bi se rat okončao. Tramp je 19. oktobra izjavio da je otvoren za susret s Putinom i Sijem na marginama azijsko-pacifičkog samita u Kini u novembru, mada je nagovestio da bi glavna tema bilo nuklearno razoružanje, a ne Ukrajina. Državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco) kasnije je potvrdio da su razgovori o mogućem sastanku vođeni, ali je rekao da dogovori još nisu završeni. Izgledi za razgovore o Ukrajini bez učešća Kijeva izazvali su zabrinutost, a ukrajinski zvaničnici insistiraju na tome da njihova zemlja mora imati mesto za pregovaračkim stolom. Prekid vatre oko Oleškija opstajeI Ukrajina i Rusija potvrdile su da u prvih 30 sati nije bilo kršenja lokalnog prekida vatre koje su dogovorile SAD za oko grada Oleški na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom. Prekid vatre, u čijem postizanju je posredovala prva dama SAD Melanija Tramp (Melania), počelo je u utorak u tri sata ujutru po lokalnom vremenu, dva dana ranije od planiranog, "kako bi se zaštitila bezbednost civila i omogućila isporuka ključne humanitarne pomoći", navela je ona na X, dodajući da se geografsko područje primirja "proširilo izvan Oleškija, unutar Hersonske oblasti, kako bi se omogućio siguran prolaz humanitarnim konvojima". Primirje će ostati na snazi do 1. novembra kako bi stanovnici mogli da se evakuišu iz grada na liniji fronta, pošto mnogi zbog pogoršanih uslova nisu mogli da pobegnu.

Načelnik Gradske uprave za privredu Novog Sada S. B. uhapšen je zbog nesavjesnog rada u službi, saopštilo je Više javno tužilaštvo u ovom gradu, 28. oktobra. Hapšenje je provedeno na osnovu naloga Posebnog odjela za suzbijanje korupcije pri ovom tužilaštvu. "Tokom dosadašnjih predistražnih radnji utvrđeno je postojanje osnova sumnje da je osumnjičenik u razdoblju od 2020. do 2025. godine postupao s očitim nemarom pri obavljanju svojih službenih dužnosti", navodi se u saopštenju za javnost "To se očitovalo u kršenju propisa i opštih akata, propustima u obavljanju nadzornih dužnosti, te drugim postupcima, a posebno u pogledu nadzora nad provedbom 126 projekata koje su provodila udruženja koje je Grad Novi Sad finansirao putem Gradske uprave za privredu", navodi se u saopštenju za javnost", dodaje se u saopštenje. Gradu Novom Sadu pričinjena finansijska šteta u ukupnom iznosu od 83,26 miliona dinara (oko 798 hiljada eura), navelo je Više javno tužilaštvo. Osumnjičenom je određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati. U tom će roku, kako se navodi u saopštenju, biti priveden radi ispitivanja pred Posebni odjel za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ističe i kako je Posebni odjel za suzbijanje korupcije od 19. februara 2025. do 12. oktobra 2026. godine podnio 33 optužna akta koji obuhvataju 386 projekata. "Postoji osnovana sumnja da su ovi projekti prouzročili ukupan gubitak od 146.226.136,52 dinara za budžete Republike Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Grada Novog Sada. Do danas su donesene osuđujuće presude u 15 predmeta, od kojih je 10 postalo pravomoćno", navodi se u saopštenju za javnost.

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) izjavio je da se u slučaju ubistva Arljinde Zekaj (Arlinda) jasno vidi da je postojao "sistemski lanac propusta" institucija nadležnih za bezbednost i pravosuđe. Tokom sednice Vlade u sredu, Kurti je rekao da to ubistvo, koje je sama žrtva najavila, "nije moglo da se završi drugačije". "Zbog toga je ova situaciju još manje oprostiva", rekao je on. Policija je kasno uveče u utorak uhapsila u Dečanima osumnjičenog izvršioca, Zekajinog zeta. Ona je ubijena kraj svoje kuće u Vitomirici kod Peći uveče u ponedeljak, neposredno pošto je policiji prijavila nasilje u porodici od strane bivšeg supruga. Kurti je rekao da pravda na Kosovu "nažalost nije na strani slabijeg, naprotiv, pravda je stala na stranu jačeg". Premijer Kosova je podsetio da Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova u slučaju Zekaj imaju rok do sutra u 18 časova da podnesu detaljne izveštaje o evidencijama i propustima u svakoj karici institucija. Tokom dana sazvan je protest povodom ubistva Zekaj, osme žena ubijene tokom ove godine na Kosovu. Zekaj je stalno tražila pomoć od institucija. Ona se obratila vlastima navodeći da joj je još u decembru prošle godine bivši suprug, od kojeg se rastala, pretio smrću. Vlasti su kasnije izdale nalog za zaštitu i odlučile da starateljstvo nad maloletnim detetom ovog para privremeno pripadne Zekaj. Vlasti su takođe naredile da joj se suprug ne približava, uz odluku da ona može ostati u zajedničkoj kući para. Dva dana pre ubistva, Arlinda Zekaj se pismom obratila glavnoj tužiteljki u Peći zbog načina na koji je njen slučaj tretiran i neizvršenja sudske odluke. Prema navodima Tužilaštva, dežurni tužilac procenio je da bi povratak kući odmah mogao da joj ugrozi život. On ju je uputio da ostane kod braće i planirao da njen povratak u kuću bude uz policijsku pratnju. Na dan ubistva, Arljinda Zekaj podnela je poslednju prijavu za nasilje u porodici. Njen bivši suprug zadržan je 48 sati, dok je ona insistirala da se, u skladu sa sudskom odlukom, vrati u zajedničku kuću. Upitana da li se oseća bezbedno kod kuće, s obzirom na to da su se tamo nalazili članovi porodice njenog supruga, ona je priznala da joj je ugrožena bezbednost, ali je insistirala na svojim pravima. Nekoliko minuta pošto ju je policija otpratila da kuće, Arljindu Zekaj je, kako se sumnja, ubio zet sekirom.

Kandidat Studentske liste Vladan Kuzmanović izjavio je da će Srpska lista na Kosovu morati da počne da radi u interesu srpske zajednice a ne Srpske napredne stranke (SNS). "Mi ćemo im najpre pomoći da žive dostojanstveno, a onda ćemo nastaviti i pregovore koji su započeti, koji su zbog licemerne politike ove vlasti, zapali u ćorsokak. Da građani počnu da žive dostojanstveno, da ih niko ne ugnjetava, uključujući lokalne moćnike", rekao je on u izjavi za beogradsku televiziju N1. Srpska lista je formirana 2013. godine uz podršku SNS-a i bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Nije se oglašavala nakon što je na nedeljnim izborima u Srbiji pobedila Studentska lista. Ova najveća stranka Srba sa Kosova u Skupštini ima devet od deset poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu, dok jedan poslanik dolazi iz stranke Za Slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti se do sada nije jasno izjasnio oko pobede Studentske liste ili saradnji sa novim vlastima u Srbiji. On je na sednici Vlade 28. oktobra samo konstatovao da je nakon nedeljnih izbora u Srbiji, SNS izgubila parlamentarnu većinu u Srbiji a da je Socijalistička partija Srbije ostala van Skupštine. "Četvrt veka nakon poraza Miloševića i Šešelja na početku 21. veka, poraz su doživeli i njihovi politički naslednici, (Aleksandar) Vučić i (Ivica) Dačić", rekao je Kurti. Prethodno je Nenad Rašić, koji je ministar u Kurijevoj Vladi, za Radio Slobodna Evropa rekao da, nakon pobede Studentske liste, očekuje obnovu dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Izrazio je očekivanje da će se obe strane okrenuti evropskim integracijama. Kosovo i Srbija od 2011. godine vode dijalog posredstvom EU ali premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava njegov nastavak na visokom političkom nivou izručenjem Milana Radoičića iz Srbije, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Studentska lista do sada nije iznela jasan stav oko Banjske ili Radoičića. Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović rekao je 27. oktobra u intervjuu za RSE da kao pojedinac, pre nego je formirana nova Vlada, ne može da govori o ovom pitanju. "Ali ćemo svakako gledati da o svim takvim pitanjima naknadno donosimo odluke u skladu sa zakonskim procedurama koje važe za Republiku Srbiju", rekao je on. Nije se izjasnio ni da li će razgovarati sa premijerom Kosova, uz obrazloženje da Studentska lista još uvek nije preuzela mandat. Srdanović je ipak naveo da će nove vlasti nastaviti dijalog o Kosovu, kao i primenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ali u skladu sa Ustavom Srbije. Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine ali ga Srbija i dalje smatra delom svoje teritorije.

Maloljetna osoba ubijena je nakon što je napala pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao Ambasadu Izraela u Beogradu, saopćilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Prema riječima ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića, napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrijebio vatreno oružje i usmrtio ga. Sve se desilo oko 15 minuta iza ponoći u srijedu, 28. oktobra. Nakon incidenta, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podiglo je nivo sigurnosne prijetnje od terorizma na najviši, crveni stepen, što podrazumijeva pojačano prisustvo policije i kontrole na ključnim lokacijama širom Srbije. Dačić je događaj okarakterizirao kao teroristički napad te naveo da su sigurnosne službe ranije pratile osumnjičenog i da je, prema dosadašnjim saznanjima, bio poznat kao pristalica ekstremističke grupe tzv. Islamske države. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopćilo je nakon uviđaja da je osoba u crnoj odjeći otvorila vrata kućice za osiguranje u kojoj se nalazio pripadnik Žandarmerije i s dva noža u rukama krenula ka njemu, uzviknuvši "Alahu ekbar". Napadač je bacio jedan nož na pripadnika Žandarmerije i pogodio ga u obraz. Poslije toga je pripadnik Žandarmerije iz službenog oružja ispalio nekoliko metaka u napadača i usmrtio ga na licu mjesta, navodi se u saopćenju. Tužilaštvo je navelo da je nakon uviđaja utvrđeno da je upotreba službenog oružja bila opravdana u samoodbrani. Izraelsko Ministarstvo vanjskih poslova potvrdilo je da izveden "pokušaj terorističkog napada u blizini izraelske ambasade u Beogradu". "Napadača je neutralizirala lokalna policija. Nijedan pripadnik osoblja ambasade nije povrijeđen, a misija je bila zatvorena u vrijeme incidenta, koji se dogodio kasno noću", navelo je izraelsko ministarstvo na X. Ambasadorka Izraela u Beogradu Avivit Bar-Ilan izrazila je "duboko poštovanje i najdublju zahvalnost pripadniku srpske Žandarmerije". "Njegova hrabrost i odlučan odgovor spriječili su još teže posljedice i potencijalno veće krvoproliće. Želimo mu brz i potpun oporavak", navela je Bar-Ilan na X. Ona je navela da je razgovarala s Dačićem koji je iznio uvjeravanja da će napad biti temeljito istražen. "Duboko smo uznemireni i šokirani terorističkim napadom na Ambasadu Izraela koji se dogodio preko noći. Snažno ga osuđujemo. Terorizam ne poznaje granice. Predstavlja direktnu prijetnju sigurnosti i miru širom svijeta", dodala je ona. Vlasti za sada nisu objavile identitet napadača niti dodatne detalje o istrazi. "Iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države. Na svom Instagram profilu držao je crnu zastavu i znak Islamske države", kazao je Ivica Dačić Ambasada Izraela u Beogradu i ranije je bila meta napada. U junu 2024. napadač je samostrelom teško ranio pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao ambasadu, nakon čega je ubijen u policijskoj intervenciji.

Potezi vlasti entiteta Republika Srpska, kojima se zaobilaze državne institucije i uspostavljaju paralelni pravni i institucionalni aranžmani, vode ka postepenom "de facto" odvajanju tog entiteta od Bosne i Hercegovine, navodi se u izvještaju vršitelja dužnosti visokog predstavnika Louisa Crishocka, koji će 30. oktobra biti predstavljen Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda. U 70. izvještaju o provedbi Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji obuhvata period od 16. aprila do 15. oktobra 2026. godine, navodi se da su blokade u radu državnih institucija nastavljene i tokom proteklih šest mjeseci. One uključuju blokiranje zakonodavnih procesa, kašnjenja u imenovanjima, probleme s finansiranjem institucija, kao i neprovođenje obavezujućih odluka državnog pravosuđa i Ustavnog suda BiH. "U kombinaciji s pokušajima zaobilaženja državnih institucija i uspostavljanja odvojenih struktura u Republici Srpskoj, oni učvršćuju scenario de facto separacije", navodi se u izvještaju, u koji je RSE imao uvid. Crishock također upozorava da takve prakse slabe državne institucije, otežavaju izvršavanje njihovih zakonskih nadležnosti i usporavaju euroatlantske integracije zemlje. "Vlasti Republike Srpske nastavile su zagovarati ukidanje postdejtonskih reformi i nagovještavati secesiju ukoliko ti politički ciljevi ne budu ostvareni", navvodi se. Kao jedan od značajnih događaja u izvještajnom periodu navodi se smrt ratnog zločinca Ratka Mladića 27. augusta, nakon koje su u Srbiji i Republici Srpskoj održani skupovi i komemoracije na kojima su, kako se navodi, veličani Mladić i negirani ili umanjivani zločini za koje je osuđen. U izvještaju se navodi da je učešće zvaničnika Republike Srpske na tim događajima izazvalo zabrinutost u pogledu vladavine prava i procesa pomirenja. "Na javnim komemoracijama i pomenima u Banjoj Luci i drugim mjestima u Republici Srpskoj govornici su veličali Mladića te negirali ili umanjivali zločine za koje je osuđen", navedeno je u izvještaju. Izvještaj se osvrće i na opće izbore održane 4. oktobra, prve na kojima su u cijeloj zemlji korišteni elektronska identifikacija birača i skeneri glasačkih listića. Navodi se da je tehnologija doprinijela transparentnosti procesa i bržoj objavi rezultata, ali i da preliminarni rezultati pokazuju nastavak dominacije etnički zasnovanih stranaka te vjerovatno dug i složen proces formiranja vlasti. Vijeće sigurnosti Ujedinjenih naroda 30. oktobra održat će redovnu polugodišnju sjednicu o Bosni i Hercegovini, prvu nakon što je Christian Schmidt podnio ostavku na mjesto visokog predstavnika. Sjednica će biti održana u trenutku kada dužnost visokog predstavnika obavlja njegov zamjenik Louis Crishock.

Dvostranačka grupa američkih senatora čestitala je "Studentskoj listi" na pobjedi na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, navodeći da Sjedinjene Države ostaju posvećene pružanju podrške Srbiji, uključujući napretku u jačanju demokratskih institucija, kao i naporima na unapređenju normalizacije odnosa s Kosovom. Prema preliminarnim rezultatima izbora održanih 25. oktobra, "Studentska lista" osvojila je 52,54 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" koju je predvodio Aleksandar Vučić dobila 39,29 posto glasova. Pobjeda studentskog pokreta okončala je četrnaestogodišnju vladavinu Vučića, koji je priznao poraz ubrzo nakon zatvaranja birališta. U saopštenju upućenom Odboru za vanjske odnose Senata, tri demokratska i dva republikanska senatora navela su da je "srpski narod 25. oktobra jasno i glasno izrazio svoju volju na biralištima". Čestitali su "Studentskoj listi" na "primjeru koji je postavila kao miroljubiv demokratski pokret, nastao iz redova građana", te pozdravili "činjenicu da je vladajuća stranka prihvatila jasne izborne rezultate". "Ovo je prijelomni trenutak za Srbiju i njenu budućnost. Ovi izbori doveli su u parlament mnogo novih glasova iz svih sfera srpskog društva", izjavili su senatori Jeanne Shaheen (demokratkinja), Chuck Grassley (republikanac), Dick Durbin (demokrat), Thom Tillis (republikanac) i Chris Coons (demokrat). "Sjedinjene Države ostaju posvećene podršci težnjama Srbije za članstvom u Evropskoj uniji, njenom kontinuiranom napretku u jačanju demokratskih institucija, kao i naporima na unapređenju normalizacije odnosa s Kosovom. Spremni smo na saradnju s novim parlamentom i pozivamo na brzo formiranje vlade koja će moći odgovoriti na prioritete srpskog naroda", poručili su oni. Očekuje se da će "Studentska lista" samostalno formirati novu vladu Srbije, no još nije jasno ko će biti njihov kandidat za premijera. Međutim, "Studentska lista" će nastaviti dijalog o Kosovu, kao i provedbu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, potpisanog 2013. godine uz posredovanje Evropske unije, izjavio je Ilija Srdanović, nosilac liste koja je pobijedila na izborima. U razgovoru za RSE, Srdanović je rekao da će nova vlast poštovati međunarodne sporazume potpisane tokom vladavine Aleksandra Vučića. Srdanović je također rekao da će Srbija nastaviti evrointegracije, kao i da će biti učinjeno sve kako bi građani dobili informacije o tome šta donosi članstvo u EU.

Evropska unija ostaje spremna na blisku saradnju sa budućom vladom Srbije na temeljima pristupanja EU rekle su u zajedničkoj izjavi šefica EU diplomatije Kaja Kallas i komesarka za proširenje Marta Kos. "Posebno na demokratskim kriterijima, nezavisnom pravosuđu i osnovnim pravima, uključujući slobodu medija", navodi se u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS). Kallas i Kos također navode da "brzo priznavanje izbornih rezultata od strane glavnih učesnika na izborima pokazuje posvećenost nesmetanom demokratskom procesu." "Zvanična potvrda izbornih rezultata trebala bi omogućiti urednu tranziciju, kao i formiranje parlamenta i vlade bez odlaganja, kako bi se moglo početi s rješavanjem ključnih izazova s kojima se Srbija suočava." Dodali su i da su slobodni, pošteni i fer izbori u skladu sa međunarodnim standardima "preduslov su za funkcionisanje demokratskih institucija i neophodni su kako bi Srbija ispunila kriterije za članstvo u Evropskoj uniji" EU je, navodi se dalje, primila k znanju preliminarne nalaze i zaključke Međunarodne misije za posmatranje izbora (IEOM), koju čine predstavnici Ureda OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Evropskog parlamenta (EP), Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope (PACE) i Parlamentarne skupštine OSCE-a (OSCE PA). "U svojim preliminarnim nalazima, IEOM je ukazao na generalno efikasno upravljanje pripremama za izbore, kao i na pozitivnu ocjenu svih faza izbornog dana na velikoj većini biračkih mjesta." IEOM je istakao da su "izborni ambijent narušile ukorijenjene prednosti koje uživa vladajuća stranka, uključujući zloupotrebu državnih resursa i izraženu pristrasnost medijskog izvještavanja u korist vladajuće stranke, zatim zastrašivanje i pritisci na birače, kandidate i civilno društvo, kao i ometanje aktivnosti u kampanji. Prijavljeni incidenti fizičkog nasilja izazvali su ozbiljnu zabrinutost." Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) saopštio je u izbornoj noći da je do 20 časova zabilježio više od 300 prijava nepravilnosti tokom izbornog dana. Crta je tada također saopštila da je zabilježen visok broj pojedinačnih nepravilnosti. Prema Crti na 48 posto biračkih mjesta primjećeno je fotografisanje glasačkih listića, a najviše u Beogradu, na čak 79 posto biračkih mesta, a potom u Vojvodini, na 58 posto birališta. Navedeno je i da je na 30 posto birališta bilo propusta u korišćenju UV lampe. Glasanje bez važećih dokumenata primećeno je na osam posto biračkih mesta. Predsjednik Evropskog vijeća razgovarao sa SrdanovićemPredsjednik Evropskog vijeća Antonio Košta (Costa) čestitao je Iliji Srdanoviću pobjedu Studentske liste na vanrednim poslaničkim izborima održanim u nedelju. "Upravo sam obavio dobar telefonski razgovor sa Ilijom Srdanovićem. Čestitao sam mu izbornu pobedu Studentske liste", napisao je Košta na platformi X. Košta je naveo da je sada prioritet da se bez odlaganja konstituiše parlament i formira nova vlada, uz mirnu tranziciju i uz puno poštovanje izbornih rezultata. "Mesto Srbije je u Evropskoj uniji. Spremni smo da podržimo njen evropski put, sa jasnim fokusom na reforme koje je srpski narod zatražio: vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slobodu medija", dodao je predsjednik Evropskog vijeća. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista je, prema preliminarnim rezultatima, ubedljivo pobijedila. Time je okončana 14-godišnja vlast populiste Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke.

Vlada Crne Gore usvojila je novu uredbu o viznom režimu kojom državljani više od 80 država mogu bez vize ulaziti u zemlju i boraviti do 90 dana, prenosi agencija Beta. Zbog usklađivanja vizne politike sa Evropskom unijom, od 1. novembra državljanima Rusije, Belorusije, Turske, Saudijske Arabije i Kine će za ulazak u Crnu Goru biti potrebne vize. Prema tekstu uredbe, državljani velikog broja država moći će da ulaze u Crnu Goru, prolaze kroz njenu teritoriju i borave do 90 dana bez vize, uz važeću putnu ispravu. Među njima su državljani država članica Evropske unije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Australije, Novog Zelanda i brojnih drugih zemalja. Članom 1 propisano je da državljani navedenih država "mogu ulaziti, prelaziti preko teritorije i boraviti u Crnoj Gori do 90 dana", bez obaveze pribavljanja vize. Bez vize do 90 dana mogu boraviti i imaoci važećih putnih isprava posebnih administrativnih područja Kine, Hong Konga i Makaa, kao i pojedinih prekomorskih teritorija Kraljevine Nizozemske i Ujedinjenog Kraljevstva, te imaoci putnih isprava izdatih za Tajvan, pod uslovima utvrđenim uredbom. Ulazak moguć i sa ličnom kartom. Nova uredba zadržava mogućnost ulaska u Crnu Goru sa važećom ličnom kartom za državljane država članica Evropske unije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Islanda, Kosova, Lihtenštajna, Severne Makedonije, Monaka, Norveške, San Marina, Srbije, Svete Stolice i Švajcarske. Članom 2 propisano je da državljani tih država "mogu ulaziti, prelaziti preko teritorije i boraviti u Crnoj Gori do 30 dana, bez vize, sa važećom ličnom kartom". Vlada je u julu odlučila da od 1. novembra uvede vizni režim za pet država čiji su građani do sada imali povoljnije uslove za ulazak u Crnu Goru nego u zemlje EU. Ministarstvo vanjskih poslova tada je saopštilo da je tim potezom Crna Gora u potpunosti uskladila viznu politiku sa Unijom i ispunila jedno od završnih merila u pregovaračkom Poglavlju 24, koje obuhvata pravdu, slobodu i bezbednost. Promena je posebno osjetljiva za Crnu Goru zbog njenog turizma, koji snažno zavisi od stranih gostiju. U avgustu ove godine stranci su ostvarili više od 91 odsto svih noćenja u kolektivnom smeštaju, prema podacima Uprave za statistiku MONSTAT. Rusija je već najavila recipročne mere. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je sredinom oktobra da će, nakon što Podgorica uvede vize ruskim državljanima, i građanima Crne Gore biti potrebne vize za putovanje u Rusiju. Moskva tvrdi da će ta odluka smanjiti broj ruskih turista i negativno uticati na crnogorsku privredu i investicije. Crna Gora je godinama bila jedna od retkih evropskih turističkih destinacija u koju su ruski državljani mogli putovati bez vize, a nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. u zemlju se doselio i značajan broj ruskih državljana. Kako bi ublažila posledice uvođenja viza, Vlada je proširila mogućnosti za njihovo izdavanje preko kompanije VFS Global. Zahtevi se već mogu podneti u viznim centrima, između ostalog, u Rusiji, Turskoj, Azerbejdžanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a vlasti su najavile dalje širenje mreže.

Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 27. oktobra da su formirani predmeti povodom dve krivične prijave podnete protiv ambasadora Srbije u Slovačkoj Aleksandra Nakića i ambasadora u SAD Dragana Šutanovca zbog zloupotrebe službenog položaja. Tužilaštvo je saopštilo da je krivična prijava protiv njih podneta zbog "povrede prava glasanja". Navodi se i da je tužilaštvo 20. oktobra uputilo zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK). Kako navode, tužilaštvu za organizovani kriminal dostavljeno je još 13 krivičnih prijava protiv više ambasadora Srbije za zloupotrebu službenog položaja, povredu prava glasanja i sprečavanja održavanja glasanja. Krivične prijave podnesene su, kako navode, i protiv ministra spoljnih poslova u Vladi Marka Đurića, načenika Odeljenja za bezbednost u Generalnom sekretarijatu Ministarstva spoljnih poslova Veska Radovića, kao i vršioca dužnosti Generalnog sekretara u Ministarstvu Dušana Kozareva. "Odmah po prijemu navedenih krivičnih prijava u rad postupajući javni tužilac za organizovani kriminal je preduzeo hitno prikupljanje informacija i zatražio vršenje provera od strane MUP-SBPOK", navodi se u saopštenju. U Srbiji su 25. oktobra održani vanredni parlamentarni izbori na kojim je pobedu odnela opoziciona "Studentska lista". Lider liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je poraz, čime je okončana njegova vladavina duga 14 godina. Građani su na izborima glasali na 93 izborna mesta u inostranstvu. Bez obzira na to u kom se kraju sveta nalaze, morali su da glasaju po lokalnom vremenu u Srbiji. Uprkos rekordnom broju prijavljenih glasača širom sveta, gotovo trostruko većim u odnosu na prošle izbore, vlast je odbila da otvori biračka mesta u desetinama gradova. Kako je RSE ranije objavio, među gradovima u kojima se nije moglo glasati, a na prethodnim izborima je moglo, jesu i Bukurešt, Sofija i Solun, Vankuver u Kanadi, Grac u Austriji i Istanbul u Turskoj. Kako je izvestio RSE, pojedini državljani Srbije koji žive u inostranstvu putovali su stotinama, pa i više od hiljadu kilometara, kako bi glasali.

Tužilaštvo Zeničko-dobojskog kantona podiglo je optužnicu protiv Rame Isaka, ministra unutrašnjih poslova bh. entiteta Federacija BiH zbog krivičnog djela ugrožavanje sigurnosti, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ovog tužilaštva. Optužnica je upućena na potvrđivanje sudiji Opštinskog suda u Žepču. Iz Tužilaštva Zeničkog-dobojskog kantona za RSE nisu mogli govoriti o detaljima optužnice, koja je podignuta 15. oktobra, navodeći da još uvijek nisu dobili rješenje suda o tome da li se optužnica potvrđuje ili odbija. Šta kaže nadležni ministar?Ramo Isak, ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH za RSE kaže kako je saslušan u Tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona u svojstvu "oštećenog". Navodi da je osoba koja ga je prijavila uputila njemu i njegovoj porodici prijetnje, zbog čega ga je, dodaje, prijavio Federalnoj upravi policije i Tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona. "Gdje sam ja uključio telefon da svi koji su prisutni u prostoriji, moji pratioci i uposlenici federalnog ministarstva, slušaju i gdje je uputio ozbiljne pretnje, gdje mi nudio mito da mu završim određene stvari. Za sve navedeno ja sam pomenuto lice prijavio Federalnoj upravi policije i tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona i saslušan sam u svojstvu oštećenog, kako ja, tako i svi svjedoci", ističe Isak za RSE. Na upit RSE da li mu je poznato zbog čega je protiv njega podignuta optužnica, Isak navodi kako ima "informaciju navodno da me je lažno prijavio, jer mi je prije slao neke prijatelje zajedničke da me zamoli da povučem prijavu protiv njega". Saslušanje zbog slučaja 'Munjić'Isak dodaje i kako je prošle sedmice saslušan sa predsjednikom Vlade Federacije BiH Nerminom Nikšićem i u Posebnom odjelu Federalnog tužilaštva FBiH (POSKOK). Radi se o istrazi koju ovaj odjel vodi protiv šefa Federalne uprave policije (FUP) Vahidina Munjića, šefice kabineta premijera FBiH Arijane Huseinović-Ajanović, policijskog službenika Muhameda Ohranovića i direktora Policijske akademije BiH Ervina Mušinovića. Munjić, Huseinović-Ajanović, Ohranović i Mušinović sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja, davanje i primanje nagrade ili drugih oblika koristi za trgovinu uticajem, te posredovanje ili pogodovanje pri zapošljavanju i napredovanjima na pozicijama. Munjić se, pored ostalog, tereti i da je kao direktor FUP-a otkrivao informacije iz krivičnih postupaka. Još u aprilu ove godine u MUP-u Federacije BiH su provedeni pretresi, u okviru kojih su obuhvaćene i službene prostorije ministra Rame Isaka. Tada je saopšteno kako je naredbama obuhvaćen pretres federalnog ministra unutrašnjih poslova Rame Isaka, službenih prostorija, kao i službenih računara koje koristi, uključujući i računare njegovih savjetnika i sekretara Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova, te izuzimanje materijalne dokumentacije i mobilnog uređaja. "To je obično imenovanje gospodina Munjića kojeg nit' sam predložio, nit' sam imenovao. Prije mog dolaska je predložen, imenovala ga vlada, a ne ja", izjavio je Isak za RSE 27. oktobra. Još u decembru prošle godine policija je pretresla kancelarije Nermina Nikšića, premijera Federacije Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Ministarstva prometa i komunikacija ovog entiteta u Mostaru, te jedan privatni stambeni objekt. Tada su privremeno oduzeti službeni laptopi i dokumentacija u cilju prikupljanja dodatnih dokaza za daljnji rad na predmetu "Munjić i drugi", saopštio je tada Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organiziranog i međukantonalnog kriminala Vrhovnog suda Federacije BiH (POSKOK). Prepiske na osnovu kojih je otvorena istraga potiču iz mobitela koji su Munjiću oduzeti kad je uhapšen u predmetu "Black Tie 2". Taj predmet se odnosi na još uvijek otvorenu istragu državnog Tužilaštva BiH o grupi koja je sarađivala s narkobosom Edinom Gačaninom, koji, prema EUROPOL-u, kontroliše veliki dio evropskog tržišta kokainom. Munjić je tada bio među 23 osobe koje su uhapsile domaće policijske snage, u sklopu istrage u koju su uključeni i američki Federalni istražni biro (FBI) i Uprave za borbu protiv droga (DEA), te EUROPOL. Odbrana osumnjičenih odbacuje optužbe, navodeći da je riječ o indicijama i tvrdnjama.

Prekid vatre s ciljem da se omogući ulazak humanitarne pomoći u grad Oleški na istoku Ukrajine, u čijem postizanju su posredovale SAD, stupio je na snagu u ranim jutarnjim časovima u utorak, nedugo nakon što je u ruskim vazdušnim napadima na Kijev ubijena najmanje jedna osoba. Dogovor u kojem je prošle nedelje posredovala prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump) i koji su potvrdili Moskva i Kijev, postignut je za grad na liniji fronta u kojem su preostali stanovnici uglavnom stariji ljudi kojima su hitno potrebni medicinska pomoć, lekovi, hrana i čista voda. "Primirje je počelo, a ukrajinska strana poštuje svoje obaveze", napisao je na Telegramu u utorak Dmitro Lubinec, ukrajinski ombudsman za ljudska prava. "Danas u tri sata po kijevskom i četiri sata po moskovskom vremenu počeo je prekid vatre u određenim oblastima povezanim s humanitarnom misijom", dodao je on. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je prekinulo vatru na smeru ka Hersonu i uvelo "režim prekida vatre" uoči planirane humanitarne operacije u Oleškiju. Oleški se nalazi na okupiranoj obali Dnjepra, preko puta regionalnog glavnog grada Hersona. Pre početka ruske invazije u februaru 2022, grad je imao oko 24.000 stanovnika. Kancelarija Melanije Tramp procenjuje da je ostalo između 1.700 i 2.000 ljudi, uključujući oko 50 dece. Smatra se da su većina njih stariji stanovnici koji nisu mogli ili nisu želeli da odu. Od 2022. nije bilo zvaničnog popisa stanovništva. Grad je godinama izložen borbama, uz raseljavanje i izolaciju. Uništenje obližnje brane Kahovka u junu 2023. dodatno je pogoršalo razaranja, pošto je procenjeno da je oko 90 odsto teritorije Oleškija bilo poplavljeno. Rusija udara po Kijevu, Zelenski traži protivvazdušnu odbranuU ruskim vazdušni napadima kasno u ponedeljak je pogođen Kijev, gde su oštećeni studentski dom i drugi civilni objekti, a poginula je najmanje jedna osoba. Predsednik Volodimir Zelenski pozvao je partnere Ukrajine da obezbede "odgovarajuća sredstva" kako bi zemlja mogla da se brani. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je povređeno najmanje 10 ljudi, "od kojih su većina studenti iz univerzitetskog doma". "Upravo u ovakvim okolnostima, kada je pretnja stalna, kada udari mogu doći u svakom trenutku i pogoditi direktno gradove i sela, veštačka odlaganja u isporuci protivvazdušne odbrane Ukrajini pomažu teroru", naveo je Zelenski u objavi na društvenim mrežama. "Važno je da naši partneri razumeju da Ukrajini trebaju odgovarajuća sredstva za uništavanje ruskih lansera balističkih raketa. To bi bio najefikasniji način da se spasu životi. Važno je da svet vidi da Rusija ne pokazuje ništa osim želje da ubija i da nastavi rat", dodao je on. Članovi američkog Kongresa nastoje da ospore odluku predsednika Donalda Trampa (Trump) da ublaži ograničenja na uvoz ruske energenata i traže garancije da će Kijev zadržati pristup ključnoj američkoj vojnoj i obaveštajnoj podršci. Kroz niz zakonodavnih inicijativa, kongresnih istraga i apela upućenih administraciji, republikanci i demokrate upozorili su da bi odluke koje idu u korist Moskvi ili remete borbene kapacitete Ukrajine mogle ugroziti nacionalnu bezbednost SAD, oslabiti ovlašćenja Kongresa i produžiti ratnu kampanju Rusije. Otpor u Kongresu je usledio nakon što je administracija odobrila transakcije u vezi s ruskim dizel-gorivom, uz izveštaje da je ukrajinski pristup SpaceX-ovom Starlinku i vojnim satelitskim komunikacionim sistemima Starshield bio ograničen. Ukrajinski zvaničnici kažu da su smetnje uticale na vojne operacije, iako su poslednjih dana saopštili da je brzina satelitske veze vraćena. Ostaje nejasno ko je uveo ograničenja. Zelenski već nekoliko meseci poziva SAD i druge saveznike da povećaju isporuke ključnih odbrambenih sistema, poput raketa Patriot, usred gotovo svakonoćnih ruskih napada balističkim raketama i dronovima. On je prošle nedelje rekao da Ukrajina i dalje čeka ranije dogovorene isporuke presretača za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. Uprkos ubedljivim dokazima o suprotnom, ruski zvaničnici negiraju da napade na civilnu infrastrukturu u sukobu koji besni od februara 2022, kada je Kremlj pokrenuo opštu invaziju na susednu zemlju. Univerzitet pogođen u napadu identifikovan je kao Državni univerzitet trgovine i ekonomije (SUTE), jedna od najvećih kijevskih visokoškolskih ustanova sa više od 15.000 studenata.

Iran i tri članice regionalnog pakta o uzajamnoj odbrani dogovorili su se da nastave razgovore posle prvog sastanka održanog u Teheranu, izvestila je iranska državna televizija. Iranski zvaničnici sastali su se u ponedeljak s predstavnicima Saudijske Arabije, Pakistana i Turske – potpisnicama "Odbrambenog saveza iz Meke" – kako bi došlo do smanjenja tenzija u regionu. Strane su "dogovorile da nastave razgovore u cilju jačanja saradnje... uključujući pitanja regionalnog mira i bezbednosti", navela je državna televizija. Sastanak je održan pošto je sukob između SAD i Irana, uz sve učestalije napade Huta svrstanih uz Iran na Saudijsku Arabiju, izazivao ozbiljne potrese u regionu i poremetio globalne tokove nafte i druge robe. 'Pokušaj u poslednjem trenutku'Uoči sastanka, jedan visoki bezbednosni zvaničnik iz Islamabada rekao je za RSE da je jedan od glavnih ciljeva bio pokušaj da se Iran ubedi da iskoristi svoj uticaj na Hute kako bi se zaustavili napadi na Saudijsku Arabiju. Zvaničnik je rekao da su članice saveza bile spremne da, kao sredstvo pritiska, pokrenu pitanje moguće bliže bezbednosne saradnje Saudijske Arabije i Izraela. "Ključno pitanje glasi: zašto bi Iran na to pristao? Odgovor je da bi Saudijska Arabija mogla zatražiti podršku od Izraela, što bi potencijalno zahtevalo da pristupi Abrahamovim sporazumima", rekao je ovaj zvaničnik. Ti sporazumi potpisani 2020. doveli su do normalizacije odnosa između Izraela i nekoliko arapskih država, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein. "S obzirom na to da Turska već ima diplomatske odnose s Izraelom, ova trojka bi mogla da taj scenario stavi na sto ako Teheran odbije da obuzda Hute", rekao je zvaničnik. Iako bi Iran mogao da popusti i iskoristi svoj uticaj na Hute, zvaničnik je dodao da je malo verovatno da će režim ublažiti svoj stav kada je reč o pregovorima sa SAD o samom sukobu. Azaz Sajed, analitičar iz Islamabada, izjavio je da je sukob između SAD i Irana bio jedna od ključnih tema sastanka, posebno u svetlu strahovanja da se Vašington priprema za obnovu vojnih napada na Iran. Moćni načelnik pakistanske vojske Asim Munir boravio je prošle nedelje u Teheranu, gde je, prema izveštajima, uputio "poslednje upozorenje" iranskoj vladi. "Ovo je izgleda bio poslednji pokušaj da se Iranci ubede" da prihvate pregovaračko rešenje sa SAD, rekao je Sajed za RSE. "Tri partnera će, naravno, tražiti okončanje napada Huta, ali ključna poruka odnosi se na postizanje šireg sporazuma", dodao je on. Viši analitičar u Međunarodnoj kriznoj grupi Hamidreza Azizi iz Belgije rekao je da je sastanak u Teheranu bio pokušaj u poslednjem trenutku da se spreči nova eskalacija. "Čini se da je trenutni prioritet pronalaženje načina da se spreči ponovno izbijanje rata između Irana i Sjedinjenih Država", rekao je Azizi za RSE. Azizi je rekao da je sastanak u ponedeljak u suštini bio nastavak diplomatskih napora koji su u toku, a sam tajming ukazuje na to da su zemlje u regionu sve zabrinutije da za te napore ponestaje vremena. Huti, saveznici Teherana koji prevashodno deluju iz Jemena, intenzivirali su raketne napade na Saudijsku Arabiju, gađajući aerodrome i naftnu infrastrukturu, u vreme kada je protok energenata na Bliskom istoku već ograničen usled zatvaranja Ormuskog moreuza kroz koji inače prolazi oko petina svetskih količina nafte i gasa. Ranije ovog meseca, Huti pobunjenici napali su Međunarodni aerodrom "Kralj Kalid" u Rijadu, pri čemu je poginulo 13 ljudi, a više od 300 je ranjeno. Pobunjenici su takođe upozorili avio-kompanije da ne koriste vazdušni prostor Saudijske Arabije. Kao odgovor na to, Saudijska Arabija je izvela napade na položaje Huta u Jemenu. Ovi sukobi su bacili svetlo na složene diplomatske odnose između država na Bliskom istoku. Savezom iz Meke uspostavljen je sistem kolektivne bezbednosti, po uzoru na Član 5 NATO-a, prema kojem se "svaki oružani napad na bilo koju od tri države smatra napadom na sve njih". Tenzije između Irana i PakistanaSastanak je održan i u vreme pojačanih tenzija između Irana i Pakistana, pošto je Islamabad zatvorio dva granična prelaza između svoje pokrajine Balučistan i iranske pokrajine Sistan-Balučistan. Pakistan je takođe uveo izmene u proceduru za E-obrazac, digitalnu deklaraciju koja omogućava praćenje priliva deviznih sredstava, za iranski izvoz u tu zemlju. Prema navodima izvora, Islamabad je takođe suspendovao dozvolu za rad avio-kompaniji Mahan Air, za koju se veruje da je povezana s iranskom Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC). Iranske i pakistanske vlasti nisu ni potvrdile ni demantovale te navode. Kao odgovor na to, iranska strana je obustavila izvoz tečnog naftnog gasa u Pakistan, što je dovelo do višestrukog rasta cena gasa za domaćinstva i komercijalne potrošače. Pakistan iz Irana svakodnevno uvozi oko 7.000 tona tečnog naftnog gasa. "Poseta takođe podvlači ključnu ulogu država potpisnica pakta iz Meke u unapređenju regionalne bezbednosti i stabilnosti, kao i njihovu posvećenost saradnji sa svim državama u regionu radi ostvarivanja tog cilja", naveo je u objavi na društvenim mrežama Rajed Krimli, zamenik saudijskog ministra za javnu diplomatiju. Komentarišući zatvaranje graničnih prelaza između Irana i Pakistana, iranski ambasador u Islamabadu Reza Amiri Mogadam naveo je na društvenim mrežama da su u toku konsultacije s pakistanskom stranom kako bi se rešilo pitanje prekogranične trgovine. Mogadam je naveo da je nekoliko stotina kamiona koji prevoze tečni naftni gas prešlo granicu na prelazu Rimdan i ušlo u Gabd, na pakistanskoj strani. Međutim, iako su tamo već nekoliko nedelja, ti kamioni još nisu istovareni niti su prošli carinsku proceduru, što dodatno otežava kretanje robe i nesmetano odvijanje bilateralne trgovine. Značajan korakRabija Ahtar, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lahoru, izjavila je da je primarna briga tri partnera bila da spreče dalju eskalaciju trenutne konfrontacije. "Niko za tim stolom nema stvarne koristi od još jednog regionalnog rata", rekla je Ahtar za RSE i dodala da bi, ako učesnici uspeju da postignu određeni stepen razumevanja o uzdržanosti – posebno kada je reč o bezbednosti Saudijske Arabije, Hutima i daljoj eskalaciji odnosa sa Iranom – to samo po sebi predstavljalo značajan ishod. "Dakle, ja bih ovo posmatrala pre kao pokušaj upravljanja regionalnom krizom, nego kao stvaranje nove bezbednosne arhitekture. A u trenutnim okolnostima, čak bi i to bilo veoma značajno", ocenila je Ahtar. Azizi, iz Međunarodne krizne grupe, naveo je da bi sastanak mogao pomoći u smanjenju tenzija, bar privremeno, održavanjem otvorenih kanala komunikacije. "Ipak, glavni problem ostaje nerešen: Iran zahteva verodostojne bezbednosne garancije protiv ponovnih napada, dok regionalni posrednici imaju ograničen uticaj na odluke Vašingtona".