Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) apelovala je na sve nadležne institucije u Beogradu i Prištini da procesuiranju odgovorne za napad u selu Banjska na severu Kosova. To se, između ostalog, navodi u izveštaju UNMIK-a koji je u Savetu bezbednosti UN predstavio zamenik specijalnog predstavnika i vršilac dužnosti šefa te međunarodne misije na Kosovu Milbert Dongdžun Šin u utorak, 21. oktobra. "Prošle su dve godine od bezbednosnog incidenta u Banjskoj. Pozivamo sve nadležne institucije u Beogradu i Prištini da počinioce privedu pravdi", rekao je Šin. U septembru 2023. godine, naoružana grupa Srba napala kosovsku policiju, ubivši jednog policajca. Većina optuženih na Kosovu je u bekstvu, a Beograd, koji vodi paralelnu istragu, ni dve godine nakon napada nije podigao optužnicu protiv bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića koji je javno preuzeo odgovornost za napad. U najnovijem izveštaju, UNMIK je pohvalio dva sastanka predstavnika Kosova i Srbije u okiru Briselskog dijaloga, ali je izrazio zabrinutost zbog zatvaranja srpskih instritucija na severu Kosova. Dok predstavnici Srbije u UN izveštaj ocenjuju kao izbalansiran, kosovski predstavnici smatraju da je pristrasan i nepotpun. Šta stoji u izveštaju UNMIK-a?Izveštaj UNMIK-a se odnosi na period od 16. marta do 15. septembra. Predstavnik ove međunarodne misije Milbert Dongdžun Šin je kao pozitivne primere istakao održavanje lokalnih izbora na Kosovu u fer i demokratskoj atmosferi, kao i dva susreta delegacija Kosova i Srbije u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija. U junu i septembru održana su dva trilateralna sastanka u Briselu, sa glavnim pregovaračima Kosova i Srbije, Besnikom Bislimijem i Petrom Petkovićem, o implementaciji prethodnih sporazuma, uključujući Ohridski sporazum i Deklaraciju o nestalim licima iz maja 2023. Nijedan sastanak nije rezultirao zvaničnim ishodom. Šin je ponovio zabrinutost UNMIK-a i međunarodnih partnera u vezi sa zatvaranjem srpskih institucija u opštinama u kojima većinski živi ova zajednica. "Neophodno je da vlasti u Prištini iskreno uključe sve zajednice kojih se to tiče, pre nego što počnu da sprovode odluke koje utiču na njihov svakodnevni život, kao i da traže validne alternative kako bi se izbegli ili smanjili negativni efekti", rekao je Šin. On je rekao da UNMIK pozdravlja to što su kosovske vlasti obezbedile građanima iz redova srpske zajednice da lako dođu do dokumenata Republike Kosova. Šin je ponovio poziv kosovskim Srbima da se vrate u institucije Kosova. Vlada Kosova je u potpunosti ukinula srpski dinar kao platni promet, te zatvorila većinu institucija Srbije koje su funkcionisale, poput Pošte Srbije, Banke Poštanska štedionica, Privremenih opštinskih organa, Centara za socijalni rad, Javnih preduzeća i drugih. Šin je podsetio da bi na Kosovu od 1. novembra trebalo da stupi na snagu primena novih mera prema kojima vozila sa stranim registarskim oznakama neće moći da se voze na osnovu ovlašćenja, kao i da će svi koji nemaju kosovska dokumenta morati da se prijave za boravišnu dozvolu. "To može uzrokovati administrativne izazove i uticati na pristup esencijalnim pravima i servisima, uključujući zdravstveno osiguranje, obrazovanje i zaposlenje. To se tiče građana Kosova sa stalnim boravištem iz redova manjinskih zajednica, koji i dalje imaju problem da prikupe neophodnu dokumentaciju. Ovo je trenutak da se ponovo potraže alternative za te izazove", rekao je Šin. Predstavnik UNMIK-a je izrazio zabrinutost zbog hapšenja ljudi koji su isticali "kulturne, nacionalne ili religijske simbole" na Kosovu. "Moramo podvući da treba da postoji odmeren balans između zaštite slobode izražavanja i sprečavanja promocije mržnje i nasilja", rekao je Šin. UNMIK je upozorio na pritiske koje trpe predstavnici civilnog društva i novinari na Kosovu. "Udruženje novinara Kosova je prijavilo napade na novinare, kao i na ugrožavanje nezavisnostio rada javne televizije", rekao je Šin. Stav KosovaMinistarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala Švarc ocenila je da je izveštaj UNMIK-a "pristrasan i nekompletan", te da je "izostavio osnovne činjenice". Ona je rekla da su na Kosovu održani parlamentarni i lokalni izbori koje su predstavnici međunarodne zajednice ocenili kao slobodne i fer. "Kosovo je čista zapadna demokratija na Zapadnom Balkanu. Mi smo zemlja sa najjačim pro-NATO i pro-EU opredeljenjem u svetu", rekla je. Ona je ocenila da je Srbija "istinska pretnja za region". "Na dnevnom nivou gledamo propagandnu mašinu pod kontrolom (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića koja sistematski truje srpsko društvo i sistematski priprema javnost za agresiju na našu zemlju", rekla je Gervala Švarc. Kosovska zvaničnica je istakla da Priština ostaje privržena dijalogu, ali je dodala da to mora biti "istinski dijalog". "Potreban nam je pravi dijalog, a ne obmane Aleksandra Vučića, čija strategija prema Evropskoj uniji je izdaja, a prema svojim susedima hibridni rat sve do paravojne agresije", rekla je Gervala Švarc. Gervala Švarc je istakla da je incidentom u Banjskoj u septembru 2023. Srbija pokazala da je "spremna za rat", te da je čovek koji je preuzeo odgovornost za napad, Milan Radojičić, "Vučićeva desna ruka". "U međuvremenu, Vučić ga smatra počasnim gostom režima. To je nekažnjivost za ubistvo i agresiju. Međunarodna zajednica mora da izvrši pritisak na režim u Srbiji. Ako ne bude konsekvenci, oni će dalje eskalirati situaciju", rekla je Gervala Švarc. Stav SrbijeMinistar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je u Savetu bezbednosti UN da Srbija vidi izveštaj UNMIK-a kao "izbalansiran i realan". On je ocenio da se ljudska prava Srba na Kosovu sistematski urušavaju, te da je povećan broj etnički motivisanih incidenata. "Od dolaska (premijera Kosova) Aljbina Kurtija na vlast zabeleženo je 37 incidenata prema pripadnicima srpske zajednice. Ovo sistemsko uskraćivanje prava nije samo srpska tragedija, već moralni neuspeh da se deluje", rekao je Đurić. On je Vladu Aljbina Kurtija optužio za "kultivisanu mržnju" i "tiho etničko čišćenje". "Režim Aljbina Kurtija je zatvorio 128 vitalnih institucija na područjima u kojima većinski žive Srbi – obrazovne i zdravstvene ustanove, kao i ustanove za socijalnu zaštitu, čak i kancelariju Crvenog krsta", rekao je Đurić. Stav međunarodnih akteraPredstavnik Evropske unije u Savetu bezbednosti UN Stavros Lambrinidis izjavio je da EU očekuje od Srbije da sprovede sve neophodne mere za procesuiranje počinilaca napada kod sela Banjska 2023. godine. "Srbija nije sprovela adekvatne poteze u tom smislu", rekao je predstavnik Evropske unije. Lambrinidis je istakao da Brisel ostaje "duboko zabrinut zbog situacije na severu Kosova". "Kosovo i Srbija, u bliskoj saradnji sa EULEX-om, moraju da nastave sa nastojanjima da deeskaliraju situaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih poteza koji bi vodili podizanju tenzija i nasilju", rekao je Lambrinidis. On je pozdravio održavanje lokalnih izbora u oktobru na Kosovu. On je naglasio da je važno što su na izborima učestvovali kosovski Srbi. "Pozivamo na laku primopredaju vlasti u ovim opštinama (sa srpskom većinom)", rekao je Lambrinidis. Predstavnik Sjedinjenih Država pozivao je Kosovo i Srbiju da spuste tenzije, uzdrže se od mera koje bi dovele do eskalacije i vrate se dijalogu. On je istakao da nema bezbednosnih pretnji na Kosovu, te se založio za zatvaranje te misije. "Prepoznajemo UNMIK-ova nastojanja da sprovode dijalog i pravne reforme na Kosovu. To je od pomoći, ali realnost je da je UNMIK mirovna misija, bez mirovnjaka, dok 81 odsto budžeta Misije finansira plate osoblja koje se bavi poslovima koje bi trebalo da rade druge organizacije. Vreme je da se ti poslovi sa UNMIK-a prebace na agencije koje su bolje opremljene za te zadatke", rekao je američki predstavnik. Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu ili UNMIK osnovana je 1999. godine, rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Sjedinjene Države i još neke članice Saveta bezbednosti se već duže vreme zalažu za ukidanje misije UNMIK-a, dok se grupa članica, na čelu sa Rusijom, tome protivi.

Laž je da će Srbiji biti onemogućen transfer ruskog gasa, izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos u obraćanju pred Evropskim parlamentom (EP). Kako je navela, odluka Saveta Evropske unije (EU) koja treba da zabrani uvoz ruskog gasa, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU, ne implicira da će države članice prekinuti transfer trećim zeljama poput Srbije. "Evropska unija ne prekida snabdevanje Srbije. To su laži. Umesto toga, EU podžava Srbiju da diverzifikuje sve izvore snabdevanja i da se integriše u energetske mreže EU", navela je. Kos je ocenila i da su bliski odnosi Srbije sa Moskvom i Pekingom, praćeni neprijateljskom retorikom prema Evropskoj uniji (EU), suprotni evropskim vrednostima i standardima. Prema njenim rečima, Brisel očekuje od Srbije da napravi strateški izbor, kao i konkretne korake u demokratskim načelima i reformama. "Sada je trenutak da vlasti prikažu posvećenost Srbije njenom putu ka EU - rečima i delima", zaključila je. Kos se obratila evroparlamentarcima 21. oktobra, u delu debate o rezoluciji o Srbiji. Fokus dokumenta je stanje u Srbiji godinu dana nakon nesreće 1. novembra 2024, kada je u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu poginulo 16, a jedna osoba teško povređena. Pad nadstrešnice je pokrenuo talas masovnih protesta, sa zahtevom da se utvrdi odgovornost vlasti, dok predstavnici vlasti odbacuju krivicu za nesreću. Evropska komesarka Marta Kos je u uvodnom obraćanju navela da EU očekuje da će policijsko delovanje i postupanje na protestima biti srazmerno, i da će se poštovati fundamentalna građanska prava. "Prioritetno je da se istraže svi navodi o prekomernoj upotrebi sile", dodala je. Kako je rekla, Brisel osuđuje svaki čin mržnje, vandalizma ili nasilja na protestima i poziva sve strane na smanjenje tenzija. "Mi od kandidata za članstvo u EU očekujemo da poštuje sve vrednosti koje su naš temelj – poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, vladavine prava", ocenila je. Dodala je i da Srbija treba da se pridržava slobode okupljanja, slobode medija i akademskih sloboda. U predlogu rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji, evropski poslanici podržavaju pravo studenata i građana na mirne proteste, najoštrije osuđuju talas nasilja sponzorisanog od strane države, zastrašivanja i neselektivna hapšenja. U dokumentu, objavljenom na sajtu Evropskog parlamenta, smatra se da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji. Picula: 'Vlast u Srbiji izneverila građane'Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je tokom debate da rezolucija nije napad na Srbiju. Ocenio je i da Evropa nije izneverila Srbiju, već da je vlast u Srbiji izneverila svoje građane. "Tragedija u Novom Sadu pokazuje da korupcija nije običan kriminal, korupcija uništava institucije i odnosi živote", naveo je. "Ova nesreća reflektira neke od ključnih strukturnih problema u Srbiji - netransparentnu uključenost stranih aktera u projekat, izostanak kontrola koje bi omogućile korišćenje objekta jer sigurnosni standardi nisu ispoštovani, ometanje istrage i nezavisnosti pravosuđa nakon tragedije, te represiju prema građanima koji žele odgovornost i promene", ocenio je izvestilac za Srbiju. Glasanje Evropskog parlamenta o rezoluciji očekuje se 22. oktobra. Šta kažu evroparlamentarci?Tokom debate, o rezoluciji o Srbiji govorili su poslanici iz različitih grupacija Evropskog parlamenta. Evroposlanik iz redova Zelenih Vladimir Prebilič je ocenio da je na primeru Novog Sada više nego očigledno da korupcija ubija. "Šesnaest života je izgubljeno jer je neko proneverio novac... Zalažemo se za oštriji ton EU, moramo da pošaljemo posmatračku misiju u Srbiju i da poručimo da nema evra iz EU dok se ne uspostavi Savet REM, ne napravi birački spisak i ne okonča zastrašivanje medija", poručio je on. Evroposlanica Irena Joveva iz grupe Renew je, pored ostalog, pozvala na ciljane sankcije EU protiv odgovornih. "Oni koji naručuju premlaćivanja (demonstanata), premlaćene nazivaju nacistima i izmišljaju lažne studente, ćacije", ocenila je. Ivajlo Valčev iz Evropskih konzervativaca i reformista je podsetio da je Unija zasnovana na demokratiji, vladavini prava i osnovnim pravima. "Vučićev režim se nije usaglasio sa tim vednostima", ocenio je. Tomaš Frojlih, evroposlanik iz redova desničarske grupacije ESN, ocenio je da se legitimni protesti protiv režima u Srbiji koriste u geopolitičke svrhe. "Srbija je pragmatična u vezi sa Rusijom i Kinom, to je u rukama Srbije, ona je suverena i ponosna zemlja koja ne želi vaše snishodljivo ponašanje", naveo je on. Andrej Kovačev iz Evropske narodne partije je naveo da je Srbija "na raskrsnici". Ocenio je i da vlast "pokušava da balansira između Rusije, Kine i EU i time potkopava nade za evropskom budućnosti zemlje". On je poručio da izražava solidarnost sa studentima koji mirno protestuju kako bi odbranili dostojanstvo, demokratiju i budućnost i naveo da želi da se jasno distancira od "proruskih nacionalističkih protesta punih nasilja". Poslanik u Evropskom parlamentu Tajs Rojten poručio je da Evropska unija treba da podrži razumne zahteve onih koji u Srbiji traže demokratiju, transparentnost i pravdu. "Ovo nije vlada koja prati put ka EU", ocenio je Rojten. Šta piše u rezoluciji Evropskog parlamenta?Rezolucija Evropskog parlamenta nosi naziv "O polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon novosadske tragedije". U njoj se ponavlja zahtev za potpunom i transparentnom istragom i sudskim postupkom, kako bi se odgovorni za pad nadstrešnice priveli pravdi. Osuđuje se otvoreno mešanje Ruske Federacije u proteste u Srbiji kroz dezinformacije ruskih zvaničnika, uključujući Vladimira Putina, u kojima se govori o "obojenoj revoluciji" uz podršku Zapada. Srpske vlasti se pozivaju da "preduzmu mere protiv takve maligne propagande u domaćim medijima, umesto što učestvuju u njenom širenju". Evroposlanici u rezoluciji podržavaju raspoređivanje ad hoc misije za procenu stanja demokratije, uz učešće Evropskog parlamenta. Evropska komisija se poziva da pokrene inicijativu za ciljane pojedinačne sankcije protiv odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji.

U predlogu rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji, evropski poslanici podržavaju pravo studenata i građana na mirne proteste, najoštrije osuđuju talas nasilja sponzorisanog od strane države, zastrašivanja i neselektivna hapšenja. U dokumentu, objavljenom na sajtu Evropskog parlamenta, smatra se da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji. Evroparlamentarci raspravljaju o rezoluciji o Srbiji na zasedanju 21. oktobra. Fokus rezolucije je stanje u Srbiji godinu dana nakon nesreće 1. novembra 2024, kada je u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu poginulo 16, a jedna osoba teško povređena. Pad nadstrešnice je pokrenuo talas masovnih antivladinih protesta, sa zahtevom da se utvrdi odgovornost, dok predstavnici vlasti odbacuju krivicu za nesreću. U usaglašenom tekstu rezolucije Evropskog parlamenta "O polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon novosadske tragedije", ponavlja se zahtev za potpunom i transparentnom istragom i sudskim postupkom, kako bi se odgovorni za pad nadstrešnice priveli pravdi. Osuđuje se otvoreno mešanje Ruske Federacije u proteste u Srbiji kroz dezinformacije ruskih zvaničnika, uključujući Vladimira Putina, u kojima se govori o "obojenoj revoluciji" uz podršku Zapada. Srpske vlasti se pozivaju da "preduzmu mere protiv takve maligne propagande u domaćim medijima, umesto što učestvuju u njenom širenju". Evroposlanici u rezoluciji podržavaju raspoređivanje ad hoc misije za procenu stanja demokratije, uz učešće Evropskog parlamenta. Evropska komisija se poziva da pokrene inicijativu za ciljane pojedinačne sankcije protiv odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji. Povećan uticaj Kine, projekti mimo tenderaU tekstu se navodi da se prisustvo i uticaj Kine u Srbiji znatno povećao proteklih godina kroz velika infrastrukturna ulaganja, "što izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću, poštovanjem standarda EU i usklađenošću s propisima o zaštiti životne sredine". Podseća se da su projekat rekonstrukcije novosadske železničke stanice sprovele dve kineske kompanije mimo uobičajenih procedura javnih nabavki, i da je Evropsko javno tužilaštvo pokrenulo istragu o potencijalnoj zloupotrebi fondova EU namenjenih za rekonstrukciju stanice. U tekstu se ocenjuje da su izbori u Srbiji obeleženi sistemskim zloupotrebama, uključujući nepravilnosti u biračkom spisku, kupovinu glasova, zloupotrebu državnih resursa, pritisak i zastrašivanje birača i javnih službenika. Ukazuje se i da su "nezavisni posmatrači izvestili da nedavni lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću nisu bili ni slobodni ni pošteni". Policijska brutalnost na protestimaEvropski parlament ukazuje da su protesti koje je organizovao studentski pokret uglavnom bili mirni, iako je tokom leta 2025. bilo nekoliko izolovanih nasilnih incidenata. Primećuju i da je u pojedinim slučajevima tokom masovnih protesta bilo prikazivanja radikalnih simbola i korišćenja ekstremno nacionalističke, proruske i šovinističke retorike, što je naišlo na značajne kritike iz inostranstva i iz same Srbije. U tekstu se ocenjuje i da srpske vlasti koriste nasilje protiv političkih protivnika i prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata, i ukazuje se na eskalaciju represije. U rezoluciji se podseća da su na protestu u Beogradu 15. marta, prema navodima nezavisnih izvora, demonstranti bili napadnuti zvučnim oružjem, što izaziva "ozbiljnu zabrinutost zbog proporcionalnosti i zakonitosti upotrebe sile". Podsećaju da vlast poriče upotrebu zvučnog topa, te da je pozvala Federalnu službu bezbednosti Rusije (FSB) da istraži incident, kao i da zvanična istraga još uvek nije dovela ni do jedne optužnice. Navodeći da su proteste obeležili represija, prebijanja, proizvoljna hapšenja, upotreba suzavca, politički motivisana pritvaranja, deportacije i masovni nadzor, EP ocenjuje da je nasilje pojačano od avgusta 2025. Podsećaju na policijsku brutalnost, torturu i seksualno nasilje nad studentima, pretnje, politički motivisana krivična gonjenja Višeg tužilaštva i kampanje blaćenja u provladinim medijima. U tekstu se ocenjuje da je Bezbednosno-informativna agencija "nezakonito snimala i prenosila na televiziji privatne razgovore" koji su korišćeni da se studenti i aktivisti optuže za pripremanje napada na ustavni poredak i bezbednost Srbije. Dodaje se da je "elitna vojna jedinica Kobre angažovana u unutrašnjim sukobima i čak je ispaljivala bojevu municiju". EP ukazuje i da su provladine grupe i lica sa kriminalnom prošlošću bila zaštićena od strane policije tokom nasilnih kontramitinga, dok su studenti, opozicioni lideri i poslanici bili prebijani od strane policajaca u civilu. Vučićev 'dehumanizujući rečnik' protiv političara EUEP ocenjuje da predlozi seta krivičnih zakona, kojima se uvode nova krivična dela i strože kazne kojima bi mogle da budu nesrazmerno ograničene slobode okupljanja i izražavanja, rizikuju da kriminalizuju oblike mirnih protesta. U tekstu se navodi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavlja proteste kao "obojenu revoluciju" koju organizuju i finansiraju strane tajne službe zapadnih država, a da taj narativ prenose provladini mediji i podržava ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR), koja optužuje EU za sprovođenje "subverzivnih aktivnosti" u cilju podsticanja protesta. Dodaje se da Vučić "koristi dehumanizujući rečnik" prema političarima EU, uključujući poslanike EP koji su podržali studente, a da su vlada i vladajuća elita su "normalizovali represiju" time što su pomilovali vladine pristalice osumnjičene za nasilne napade. Poziv na istragu korupcijeEvropski parlament u predlogu rezolucije ponavlja zahtev za potpunom i transparentnom istragom i sudskim postupkom, kako bi se odgovorni za pad nadstrešnice priveli pravdi. Poziva se i na nezavisno tehničko ispitivanje uzroka urušavanja, kao i potpunu procenu mogućih slučajeva korupcije ili nemara. U tekstu se ističe da je potrebno "šire ispitati u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela ovoj tragediji". Srpske vlasti pozivaju se u tekstu da sprovedu sveobuhvatnu tehničku, bezbednosnu i transparentnu inspekciju svih infrastrukturnih objekata. Takođe se traži da se u rad ne puštaju infrastrukturni projekti koji nemaju potrebne dozvole i sertifikate za bezbedno korišćenje. Osuda nasilja 'sponzorisanog od strane države'Evroparlamentarci su podržali pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, istakli važnost građanske hrabrosti, posvećenosti nenasilju i angažovanje mladih u cilju napretka Srbije na evropskom putu i pozvali vlasti da garantuju i poštuju pravo na okupljanje i slobodu izražavanja. U tekstu se izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako vlada može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremenim izborima. EP je "duboko zabrinut zbog situacije u Srbiji koja je i dalje puna tenzija i polarizacije koji lako mogu da dovedu do nasilja" i poziva vlasti da "promovišu inkluzivno političko učešće". Evropski parlament "najoštrije osuđuje talas državno sponzorisanog nasilja, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije". Osuđuje i kampanje blaćenja i zloupotrebu ličnih podataka kako bi se diskreditovali demonstranti, kao i nezakonito praćenje demonstranata pomoću špijunskih softvera. Vlasti se pozivaju da obezbede slobodu medija, a visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje. Posebna zabrinutost se izražava zbog "raspoređivanja akustičnih uređaja dugog dometa" i velike upotrebe suzavca protiv civila, i poziva na usvajanje i primenu jasnih protokola o zakonitim tehnologijama za kontrolu mase i i na uspostavljanje nezavisnih mehanizama nadzora Evropski parlament smatra da je "srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija" i izražava žaljenje "zbog činjenice da najviši državni zvaničnici aktivno šire teorije zavere o tome da je urušavanje nadstrešnice bilo sabotaža ili teroristički napad". Izražava se i zabrinutost zbog toga što državne i pravosudne institucije ne rade ništa da "opovrgnu te neosnovane tvrdnje". Naglašava se da izmene zakona ne smeju dovesti do kriminalizacije mirnog ponašanja ili nenasilnih oblika protesta. O studentima u pritvoru i kampu u Pionirskom parkuU rezoluciji se izražava zabrinutost zbog hapšenja uoči protesta 15. marta i 28. juna 2025. nakon objavljivanja snimaka razgovora osumnjičenih u provladinim medijima. Konstatuje se da su na toj osnovi uhapšeni pojedini aktivisti i opozicionari, od kojih su neki i dalje u kućnom pritvoru ili u egzilu, i poziva na njihovo hitno oslobađanje. Poziva se na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima, pritvorima, mučenju, seksualnom nasilju nad pritvorenima, politički motivisanim krivičnim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava. Posebno se podseća na slučajeve studenata Bogdana Jovičića, Nikoline Sinđelić i Luke Mihajlovića, kao i na raniji slučaj navodne policijske brutalnosti nad aktivistom Ilijom Kostićem, a vlasti se pozivaju da temeljno ispitaju navode da su ova kršenja potekla od visokih zvaničnika policijske Jedinice za zaštitu objekata (JZO), posebno komandanta Marka Krička. U usaglašenom predlogu rezolucije oštro se osuđuje odmazda vlasti prema zaposlenima u sektoru obrazovanja i kulture zbog podrške protestima, uključujući gubitak radnih mesta, smanjenje plata, povlačenje sredstava za državne univerzitete i prisustvo policije u zgradama univerziteta. Vlasti Srbije pozivaju se da odmah obnove finansiranje univerziteta, a nadležne institucije da obezbede nesmetano učešće akademske i istraživačke zajednice u projektima koje finansira Evropska unija. Osuđuje se delovanje vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo kasnije proširenje na trg ispred Narodne skupštine. Izražava se ozbiljna zabrinutost zbog brojnih izveštaja da su osobe sa kriminalnim dosijeima mobilisane od strane vladajuće stranke za aktivnosti kontramitinga. Dodaje se da su oni napadali demonstrante pirotehničkim sredstvima, dodatno podižući tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji. Takođe se osuđuju incidenti protiv pripadnika nacionalnih manjina i upotreba etničkih uvreda u provladinim medijima kako bi ih targetirali. Vlasti Srbije pozivaju se da omoguće siguran povratak svih građana koji su napustili zemlju usled političke represije, zastrašivanja ili straha od progona, i da garantuju njihovu potpunu zaštitu. Osuda nezakonitih hapšenja i proterivanja građana EUU tekstu se oštro osuđuju nezakonita hapšenja i proterivanje građana EU koji su podržali studente u protestu, kao i javno otkrivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca. Istovremeno se izražava zabrinutost zbog rastućeg broja slučajeva pritvaranja građana EU na srpskim granicama. Evroposlanici najoštrije osuđuju verbalne napade na poslanike Evropskog parlamenta od strane najviših srpskih zvaničnika, uključujući napad predsednika Vučića na evroposlanike iz grupe Zeleni/EFA početkom septembra. Dalje se osuđuje otvoreno mešanje Ruske Federacije u proteste u Srbiji kroz dezinformacije koje šire ruski zvaničnici, uključujući Vladimira Putina, u kojima se govori o "obojenoj revoluciji" uz podršku Zapada. Istovremeno se odbacuju optužbe srpskih zvaničnika i provladinih medija da su EU i neke njene članice bile umešane u organizaciju studentskih protesta sa ciljem pokretanja "obojene revolucije" i pozivaju srpske vlasti da preduzmu mere protiv takve maligne propagande u domaćim medijima, umesto što učestvuju u njenom širenju. Izražava se zabrinutost zbog prisustva nacionalističkih narativa u pojedinim delovima protestnog pokreta i izražava žaljenje zbog nastavka korišćenja nacionalističkih narativa, poput koncepata "Velike Srbije" i "Srpskog sveta", koje su u prošlosti promovisali pojedini članovi srpske vlade. Podseća se da takva retorika nema mesto u odnosima između EU i Srbije i da podriva regionalnu stabilnost. U tekstu se sa zabrinutošću primećuje da vlada izgleda pregovara sa vlasnicima kompanije Junajted medija kako bi oslabila taj medij i upozorava da to predstavlja ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji. Poziva se na hitnu i punu primenu svih preporuka OSCE/ODIHR kako bi se obezbedili slobodni i fer izbori, posebno oko revizije biračkog spiska, te transparentnog i pluralističkog izbora članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM). O članstvu Srbije u EU i sankcijama protiv RusijeEvropski parlament ponovo podvlači da pregovori o pristupanju Srbije treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka u temeljnim oblastima - naročito u vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija i reformi javne uprave, kao i potpunog usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i sankcijama protiv Rusije. Podseća se da Srbija i dalje predstavlja upadljiv izuzetak u regionu Zapadnog Balkana kada je reč o usklađivanju sa spoljnom politikom EU. Evroposlanici podržavaju raspoređivanje ad hoc misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta, a kako bi se procenilo stanje demokratije, protesti koji traju, napadi na demonstrante i represija prema studentima, prosvetarima i zaposlenima u javnom sektoru. Takođe se Evropska komisija poziva da pokrene inicijativu za ciljane pojedinačne sankcije protiv odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji u skladu sa Globalnim režimom sankcija EU za ljudska prava. U usaglašenom tekstu rezolucije se najviši evropski zvaničnici pozivaju da se uzdrže od neutemeljenih izjava u kojima se hvali reformski proces Srbije i pozdravlja "novi ton" predsednice Komisije Ursule fon der Lajen tokom nedavne posete Beogradu. Članice EU pozivaju se da ojačaju mere zaštite za one koji su u riziku, uključujući hitne vize i programe preseljenja, i traži od diplomatskih misija EU da pažljivo prate sudske sporove vezane za proteste. Evroposlanici na kraju pozivaju sve zemlje koje će učestvovati na međunarodnoj izložbi EXPO 2027 u Srbiji da uzmu u obzir ozbiljne bojazni i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vlastima, kao i prijavljeni nedostatak poštovanja osnovnih građevinskih standarda i zakona u organizaciji i procesu izgradnje.

Rafineriju nafte mađarske kompanije MOL u gradu Sazhalombatu u ponedeljak uveče je zahvatio požar, što bio moglo da utiče i na snabdevanje gorivom u Srbiji. Prema saopštenju Mola, plamen je izbio u postrojenju AV3 Rafinerije Dunav koji su lokalizovali vatrogasci. U incidentu nije bilo povređenih, a tačan uzrok požara se istražuje. "Snabdevanje gorivom u Mađarskoj je obezbeđeno i kontinuirano pružamo informacije o situaciji", saopštio je MOL, navodeći da će se u narednom periodu fokusirati na snabdevanje u Mađarskoj, kao i da će razmotriti potrebu za korišćenjem strateških zaliha. Tamaš Plecer (Tamas Pletser), analitičar za naftnu i gasnu industriju u Erste banci, naveo je da bi požar u MOL-ovoj rafineriji mogao da ima ozbiljan uticaj na snabdevanje naftnim proizvodima u Mađarskoj i regionu. "Na osnovu fotografija i snimaka požara, procenjujemo da će 40 odsto kapaciteta destilacije rafinerije biti nedostupno mesecima", rekao je on, ukazujući da je postrojenje AV3 s kapacitetom prerade od tri miliona tona godišnje, najveće od tri postrojenja za destilaciju u rafineriji Dunav. Prema Molu, rafinerija u Sažalombatu, nadomak Budimpešte, jedna je od najvećih rafinerija u regionu centralne i istočne Evrope s kapacitetom prerade sirove nafte od 165.000 barela dnevno. Plecer je rekao da će zbog oštećenja u rafineriji MOL biti primoran da ili poveća uvoz u Mađarsku i na druga tržišta ili da privremeno iskoristi svoje strateške rezerve, ali da je zbog požara u postrojenju u Sazhalombati snabdevanje energentima u Srbiji u još većoj opasnosti. "Vučićeva (predsednik Srbije Aleksandr Vučić) vlada je u nevolji: jasno je da je u mnogo goroj političkoj poziciji nego Donald Tramp (Trump) ili Viktor Orban. Pored toga, energetska diverzifikacija i bezbednost zemlje su mnogo krhkije nego u Mađarskoj", rekao je Plecer. On je ukazao da Naftna industrija Srbije koja ima rafineriju u Pančevu zbog američkih sankcija ne može da uvozi sirovu naftu ako se ne pronađe rešenje po tom pitanju. "Ne očekuje se da će MOL moći da izvozi značajne količine proizvoda zbog nedavne nesreće u Sazhalombati, što će pogoršati problem u Srbiji ako se Pančevo zaista zatvori", rekao je Plecer. MOL je naveo da postrojenja u rafineriji zahvaćena požarom postupaju po protokolu za vanredne situacije, a paralelno s procenom štete, postepeno se ponovo pokreću postrojenja koja nisu zahvaćena požarom. Kristijan Pulaj (Krisztian Pulay), direktor za proizvodnju i razvoj MOL grupe, na konferenciji za novinare potvrdio je da niko nije povređen, da je požar lokalizovan, kao i da se istražuju uzroci nesreće, dok vlasti kontinuirano prate kvalitet vazduha. Pulaj je negirao da je došlo do eksplozije i, prema njegovim rečima, svedoci su možda mislili da su videli eksploziju kao gasove nastale u rafineriji koji se ispuštaju na baklju u slučaju opasnosti. On je takođe rekao da ne postoji veza između incidenta u Sazhalombati i incidenta u Rumuniji nekoliko sati ranije. Eksplozija u rafineriji sirove nafte Petrotel-Lukoil u Ploještiju, na jugu Rumunije, dogodila se u ponedeljak u podne. Rumunska rafinerija, međutim, nije radila, jer je 17. oktobra bila zatvorena na 45 dana zbog tehničkih pregleda. Pulaj je rekao da se proizvodnja u postrojenjima u Sázhalombati koja nisu zahvaćena požarom postepeno ponovo pokreće, dodajući da će se znati da li će incident uticati na lanac snabdevanja, tek posle sprovedene istrage i procene štete.

Tri jedinke komarca prvi put u historiji otkrivena su na Islandu, budući da globalno zagrijavanje čini ovu ostrvsku zemlju pogodnijom za njihov opstanak. Island je do ovog mjeseca bio jedno od rijetkih mjesta na planeti bez populacije komaraca – drugo takvo mjesto je Antarktik. Naučnici već neko vrijeme predviđaju da bi se komarci mogli nastaniti na Islandu, s obzirom na obilje pogodnih staništa za razmnožavanje, poput močvara i bara. Ipak, mnoge vrste još ne mogu preživjeti surove klimatske uslove. Međutim, Island se zagrijava četiri puta brže od ostatka sjeverne hemisfere. Glečeri se tope, a u islandskim rijekama pojavile su se ribe koje inače obitavaju u toplijim krajevima, poput skuše. Kako se planeta zagrijava, sve više vrsta komaraca otkriva se širom svijeta. U Velikoj Britaniji ove godine su pronađena jaja egipatskog komarca (aedes aegypti), dok je azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus) otkriven u Kentu. Riječ je o invazivnim vrstama koje mogu prenositi tropske bolesti poput denga groznice, čikungunje i zika virusa. Matthias Alfredsson, entomolog s Instituta za prirodne nauke Islanda, potvrdio je ovo otkriće. Lično je identifikovao insekte koje mu je poslao jedan građanin. "Tri jedinke vrste culiseta annulata pronađene su u Kidafellu, Kjos – dvije ženke komarca i jedan mužjak. Svi su sakupljeni pomoću zamki s vinskim konopcem, koje se obično koriste za privlačenje moljaca", rekao je. Ova vrsta komarca otporna je na hladnoću i može preživjeti surove uslove na Islandu tako što prezimi u podrumima i šupama.

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin Kurti) nagovijestio je da njegova stranka Pokret Samoopredjeljenje, kao pobjednik parlamentarnih izbora 9. februara, možda neće uspjeti formirati novu vladu, rekavši da "izgleda da je alternativa da ponovo idemo na izbore". Govoreći na sastanku s dijasporom u Londonu 21. oktobra, Kurti je rekao da "u ovim preostalim danima komuniciramo, razgovaramo", ne navodeći detalje o kojim strankama ili zastupnicima se radi. Kurtija je 11. oktobra nominovala predsjednica Kosova Vjosa Osmani da pokuša formirati novu vladu i, prema zakonima Kosova, on ima 15 dana da to učini, što znači da ima rok samo do 26. oktobra. Kurti je 20. oktobra otputovao u London, gdje će učestvovati na sljedećem samitu Berlinskog procesa. Kurtijeva stranka je pod velikim pritiskom da dobije potrebnu podršku u Skupštini, nakon što su je izbori 9. februara ostavili daleko od većine potrebne za samostalno vladanje. Mogućnosti su ograničene: Samoopredjeljenje je isključilo razgovore s Demokratskom partijom Kosova, koja je na izborima bila druga, dok je ostavio otvorena vrata za moguću saradnju s Demokratskim savezom Kosova. Nekoliko zastupnika je potvrdilo 20. oktobra za Radio Slobodna Evropa da "nisu upoznati s bilo kakvim razgovorima s drugim parlamentarnim strankama", dodajući da "ostaje da se vidi". Takođe, visoki zvaničnici Demokratskog saveza Kosova, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekli su da do sada "nije bilo ni sastanaka ni poziva za razgovor o mogućoj koaliciji". "Samoopredjeljenje djeluje preko pojedinaca, a ne s nama kao političkim subjektom", rekao je jedan od njih. Kurti je 21. oktobra rekao da "ne izgleda da opozicija ima volju ili namjeru da formira vlastitu vladu". Ako Kurti ne uspije formirati novu vladu do nedjelje, 26. oktobra, tada predsjednica Osmani, u roku od 10 dana, mora pozvati stranke na konsultacije i, po svom nahođenju, dati mandat drugom kandidatu koji dokaže da ima parlamentarnu većinu. Osmani je 20. oktobra izjavila da još ima vremena za postizanje ovog cilja, istovremeno kritizirajući Srpsku listu zbog, kako je naglasila, stvaranja prepreka. Srpska lista, najveća stranka srpske zajednice na Kosovu, prošle sedmice je podnijela žalbu Ustavnom sudu protiv izbora zamjenika predsjednika Skupštine Nenada Rašića, tvrdeći da je došlo do kršenja Ustava i internih propisa. Žalba je podnesena manje od sedmicu dana nakon što je Skupština konstituisana - proces koji je trajao skoro šest mjeseci. Stručnjaci upozoravaju da bi, ovisno o odluci Ustavnog suda, proces mogao ponovo početi ispočetka i da se Skupština ne bi mogla smatrati konstituisanom.

Nevladina ogranizacija Građanske inicijative ocenila je u utorak da je Stručna služba Narodne skupštine, uključivanjem devet novih predlagača u glasanje o kandidatima za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), prekršila Zakon o elektronskim medijima. "Uključivanjem devet novih predlagača u glasanje o kandidatima za Savet REM-a, stručna služba je delovala suprotno izveštaju Odbora objavljenom 14. oktobra 2025. godine, i time grubo prekršila Zakon i kredibilitet procesa", ocenila je ta organizacija u saopštenju. Na sastanku usaglašavanja Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kako su dodali iz Građanskih inicijativa, stručna služba je omogućila da glasaju i nacionalni saveti koji nisu učestvovali u dosadašnjem procesu, zbog čega su zatražili da se u toj kategoriji "ponište nelegitimni listići". "U ovoj grupi ovlašćenih predlagača kandidate su predložili: Bošnjačko nacionalno vijeće, Albanski nacionalni savet i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Na sastanku održanom ranije danas nelegalno je pozvano da glasa još devet nacionalnih saveta koji inicijalno nisu predložili svoje kandidate i nisu učestvovali u procesu i time nemaju pravo glasa", dodaje se u saopštenju. Ta organizacija je dodala da je u samom pozivu, koji su uputili nacionalnim savetima, Skupština navela da se na sastanak usaglašavanja pošalje po jedan zastupnik za tri ovlašćena predlagača, a ne za 12 koliko je na kraju ukupno glasalo. Ocenili su da je potpuno nezakonito da se u toj fazi procesa uključuju predlagači koji nisu predložili svoje kandidate, zbog čega su zatražili da se u toj kategoriji ponište nelegitimni listići i proglasi prolazak kandidata koji su osvojili najveći broj glasova legitimnih predlagača, a to su Muhedin Fijuljanin i Lumturija Ameti. Srbija od 4. novembra 2024. godine nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. U junu je 78 predlagača i 16 kandidata za članove saveta REM istupilo iz procesa izbora članova, pod obrazloženjem da "nijedan od ukupno 30 prigovora koje su podneli legitimni predlagači nije razmotren". Konkurs za izbor članova Saveta REM je raspisan u jeku studentskih protesta u kojima zahtevaju odgovornost za smrt 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Taj konkurs, međutim, praktično je obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima. Pod pritiskom studentskih protesta i dvonedeljne blokade Radio-televizije Srbije (RTS), Skupština Srbije raspisala je 28. aprila novi konkurs za članove REM.

Slovački sud je u utorak presudio da je čovek koji je prošle godine upucao i ranio premijera Roberta Fica kriv za optužbe za terorizam i izrekao mu kaznu od 21 godine zatvora. Juraj Cintula (72) je pucao na Fica pet puta s nešto više od jednog metra udaljenosti dok je premijer pozdravljao ljude u slovačkom gradu Handlova u maju 2024. godine. Presudom Specijalizovanog krivičnog suda u gradu Banska Bistrica završeno je suđenje koje je počelo u julu, a čije je glavno pitanje bilo da li je Cintula, koji je priznao da je pucao na Fica, kriv za terorizam ili za manje teška krivična dela ubistva ili napada. Fico (61) je pogođen četiri puta s teškom ranom u stomaku, a takođe je zadobio povrede kuka, ruke i stopala. Prvi put se pojavio u javnosti u julu prošle godine, nekoliko meseci posle napada i ubrzo nakon toga se vratio na posao. Cintula se pojavio na sudu u plavoj majici i crnoj dukserici s kapuljačom, u pratnji stražara s automatskim oružjem. Rekao je da je želeo da povredi, ali ne i da ubije Fica, jer je želeo da ga spreči da nastavi politiku za koju je rekao da šteti slobodi i kulturi u Slovačkoj. Cintula je novinarima, odlazeći iz sudnice u utorak, rekao da će se "sigurno" žaliti na presudu za koju je naveo da je "nepravedna". Napad na Fica je otkrio duboke podele u slovačkom društvu i animozitet između populiste Fica i opozicije. Fico, koji je na vlasti 11 godina u tri mandata od 2006, okrivio je uglavnom liberalnu, proevropsku opoziciju za podsticanje klime koja je dovela do pucnjave. Opozicija optužuje Fica za narušavanje demokratskih standarda, slobode medija i prikrivanje korupcije. Sudija Igor Kralik je naveo Cintulino sopstveno obrazloženje napada kada je čitao njegovo opravdanje za tačku optužnice za terorizam. "Sud smatra dokazanim da optuženi nije napao građanina već konkretno premijera", rekao je Kralik. Kazna je manja od maksimalne kazne doživotnog zatvora. Odbrane Cintule, penzionera i bivšeg rudarskog radnika, kamenorezaca, pisca i aktiviste, tvrdila je da nije svaki napad na zvaničnika terorizam. Tražila je blažu kaznu za napad na javnog službenika. David Lindtner, Ficov advokat, rekao je da je jasno da optuženi "nije penzioner već terorista" koji je želeo da postavi presedan da "političku konfrontaciju treba rešavati nasilnim sredstvima". Fico se vratio na vlast 2023. godine i okončao vojnu pomoć Ukrajini iz te države, težio uspostavljanju boljih odnosa s Moskvom, reformisao javni medijski servis i uveo neke nove krivične zakone, što su promene za koje kritičari kažu da štete demokratiji. Cintula je rekao da se protivi politici premijera o Ukrajini, medijima i kulturi i na suđenju je opisao napad kao "krik protiv straha koji parališe društvo". Fico, koji je ima stalne zdravstvene probleme povezane s napadom, rekao je da je oprostio Cintuli. Izvor: Reuters

Sud Bosne i Hercegovine odobrio je jemstvo bivšem ministru bezbjednosti Nenadu Nešiću u iznosu od 1,37 miliona maraka (oko 700.000 evra) i ukinuo dio ranijih mjera zabrane. On je pod istragom Tužilaštva BiH zbog sumnje na korupciju. U saopštenju se navodi da su Nešiću ukinute mjere zabrane putovanja i obaveznog povremenog javljanja državnom organu, dok je na snazi ostala zabrana sastajanja sa određenim osobama, čiju će neophodnost Sud ponovo razmatrati u narednom periodu. "Osumnjičeni je upozoren da će se jemstvo ukinuti, a pritvor ponovo odrediti ukoliko se ne odazove na poziv Suda ili Tužilaštva, ne opravda izostanak ili se pojave drugi zakonski razlozi za pritvor", naveli su iz Suda BiH, 21. oktobra. Dodaju i kako izrečena mjera obezbjeđenja može trajati do pravosnažnog okončanja krivičnog postupka ili do nove odluke Suda. Nešić, koji je lider Demokratskog narodnog saveza (DNS), bio je u pritvoru od 26. decembra 2024. do 16. maja 2025. godine, po odluci Suda BiH, u okviru istrage Tužilaštva BiH koje ga tereti da je kao direktor "Puteva Republike Srpske" od 2016. do 2020. godine primio oko pola miliona evra mita. Nakon izlaska iz pritvora, imenovan je za zamjenika direktora Civilne zaštite Republike Srpske, što je potvrđeno u Vladi RS 18. juna. Dok je bio u pritvoru, 27. januara 2025. godine, Nešić je podnio ostavku na mjesto ministra bezbjednosti BiH, koju je predsjedavajuća Savjeta ministara Borjana Krišto prihvatila dan kasnije, nakon što je Predstavnički dom PSBiH prethodno izglasao njegovu smjenu. Iako je od njegove smjene prošlo više od pola godine, novi ministar bezbjednosti BiH još nije imenovan, zbog političke blokade i neslaganja u državnoj koaliciji izazvanih pokušajima da se iz vlasti isključi SNSD Milorada Dodika zbog antievropskih i secesionističkih poteza.

Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) počeo je u utorak izdržavanje petogodišnje kazne zbog plana za prikupljanja sredstava za predizbornu kampanju iz Libije, stigavši u zatvor u Parizu, u zapanjujućem padu čoveka koji je vodio zemlju između 2007. i 2012. Bivši konzervativni predsednik star 70 godina izašao je iz svog doma kako bi se automobilom uputio do zatvora, hodajući ruku pod ruku sa suprugom Karlom Bruni (Carla), dok su ga pristalice bodrile uzvicima "Nikola, Nikola" i pevajući himnu Marseljezu. Sarkozi, kome je prošlog meseca izrečena presuda i kazna, prvi je bivši francuski lider koji je zatvoren od nacističkog kolaboracioniste maršala Filipa Petena (Philippe Petain) posle Drugog svetskog rata. Ubrzo pošto se uputio u zatvor, Sarkozi je objavio dugačku poruku na X u kojoj je tvrdio da je žrtva osvete i mržnje. "Želim da kažem (francuskom narodu), s nepokolebljivom snagom koju imam, da nije bivši predsednik Republike taj koji je zatvoren jutros – on je nevin čovek", naveo je Sakrozi. Presuda Sarkoziju okončala je godine pravnih bitaka oko optužbi da je njegov predizborni štab 2007. godine uzeo milione u gotovini od libijskog lidera Moamera Gadafija, koji je kasnije svrgnut i ubijen tokom Arapskog proleća. Mada je Sarkozi proglašen krivim zbog pravljenja planova s bliskim saradnicima kako bi se organizovala šema, on je oslobođen optužbi da je lično primio ili koristio ta sredstava. On je uporno negirao da je prekršio zakon i tvrdi da je slučaj politički motivisan. Njegovi advokati su rekli da su podneli zahtev za prevremeno puštanje na slobodu, do početka njegovog žalbenog postupka, i da očekuju da će taj zahtev biti razmotren za oko mesec dana. Rekli su da se nadaju da će Sarkozija izaći na prevremenu slobodu do Božića. Sarkozi će verovatno biti zadržan u izolacionoj jedinici zatvora La Sante, gde su zatvorenici smešteni u jednosobnim ćelijama i odvojeni tokom aktivnosti na otvorenom iz bezbednosnih razloga. Uslovi su slični ostatku zatvora: ćelije su površine devet do 12 kvadratnih metara i, posle renoviranja, sada imaju tuševe. Sarkozi će imati pristup televizoru – uz mesečnu naknadu od 14 evra – i fiksnom telefonu. Sarkozi je za list Figaro (Le Figaro) rekao da će poneti tri knjige za prvu nedelju iza rešetaka, uključujući "Grofa Monte Krista" Aleksandra Dima – priču o čoveku koji je nepravedno zatvoren i koji planira osvetu protiv onih koji su ga izdali. Odluka o zatvoru bivšeg predsednika izazvala je negodovanje među Sarkozijevim političkim saveznicima i krajnjom desnicom. Izricanje kazne odražava promenu u francuskom pristupu takozvanom kriminalu belog okovratnika. Tokom 1990-ih i 2000-ih, mnogi osuđeni političari su u potpunosti izbegli zatvor. Uprkos pravnim problemima, Sarkozijev politički uticaj se pokazao otpornim kako se francusko društvo pomeralo udesno. Predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), koji je imao tople odnose sa Sarkozijem i Bruni, rekao je u ponedeljak da se sastao sa Sarkozijem. Ministar pravde Žerald Darmanen (Gerald Darmanin) rekao je da će ga posetiti u zatvoru. To je razgnevilo političare s levice koji su rekli da Makron i Darmanen krše nezavisnost sudstva. Sarkozi, sin mađarskog imigranta, postao je predsednik 2007. godine, obećavajući da će promeniti stvari reformama koje bi oživele stagnirajuću francusku ekonomiju i podigle zemlju. Te napore je brzo poremetila ekonomska kriza 2008-2009, dok su mu birači mu dali malo zasluga za povećanje starosne granice za penzionisanje sa 60 na 62 godine i ublažavanje pravila koja zahtevaju maksimalno 35-časovnu radnu nedelju. Izvor: Reuters

Policija Kosova je saopštila da su njene jedinice, u koordinaciji s Institutom za sudsku medicinu i Vladinim komisijom za nestala lica, 20. oktobra izvršile iskopavanja na groblju u selu Hajvali kod Prištine, gdje su pronađeni ljudski koštani ostaci za koje se sumnja da pripadaju najmanje trojici nestalih osoba tokom rata na Kosovu 1998–1999. Policija je navela da je nalog za iskopavanja izdao Osnovni sud u Prištini. Prema navodima nadležnih institucija, posmrtni ostaci su preuzeti od strane Instituta za sudsku medicinu radi daljih ispitivanja, a radovi će se nastaviti i narednih dana. Tokom rata 1998/99. na Kosovu je ubijeno oko 13.000 ljudi, dok se više od 1.500 i dalje vodi kao nestalo. Većina ubijenih bili su albanski civili. Kosovo i Srbija su 2023. godine postigle zajednički dogovor o nestalim osobama, u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije. Među preuzetim obavezama bile su: potpuni pristup pouzdanim informacijama, uključujući i one sa statusom povjerljivih; stavljanje na raspolaganje svih važnih dokumenata za utvrđivanje sudbine nestalih osoba; te zajednički rad putem komisije kojom predsjedava Evropska unija. Ipak, sve je ostalo samo na papiru, jer nijedna od tih tačaka nije sprovedena.

Ne postoje planovi za sastanak predsjednika SAD Donalda Trumpa i ruskog predsjednika Vladimira Putina "u bliskoj budućnosti", rekao je visoki zvaničnik Bijele kuće 21. oktobra, nekoliko dana nakon što je Trump naznačio da se organizuje još jedan samit sa njegovim ruskim kolegom. Američki državni sekretar Marko Rubio i ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov takođe nemaju planove za lični sastanak, rekao je zvaničnik novinarima, dodajući da je poziv između njih dvojice bio "produktivan". Ovo pojašnjenje dolazi usred izvještaja da su pripremni razgovori između vrhovnih diplomata dvije zemlje zastali, što je vjerovatno odložilo predloženi sastanak. Zamjenik ruskog ministra vanjskih poslova Sergej Rjabkov rekao je da takav sastanak nije ni planiran. "Ne možete odgoditi nešto što nije dogovoreno. Ono što su neki zapadni izvori napisali juče, mi nismo potvrdili. Nismo imali nikakav dogovor u vezi s vremenom ili lokacijom takvog kontakta", citirala ga je novinska agencija RIA Novosti. Ideja za samit Trumpa i Putina u Budimpešti pojavila se tokom telefonskog razgovora dvojice lidera 17. oktobra. Očekivalo se da će se Rubio i Lavrov sastati kako bi postavili temelje za razgovore. Ipak, oni su razgovarali 20. oktobra telefonski. Narednog dana Lavrov je rekao da su se složili da nastave telefonske konsultacije "kako bi bolje razumjeli gdje se nalazimo i kako se kretati u pravom smjeru". On je rekao je da ruski ratni ciljevi ostaju nepromijenjeni i da će njihova "specijalna vojna operacija" postići svoje ciljeve. Lavrov je takođe ponovio protivljenje Rusije trenutnom prekidu vatre, rekavši da je potrebno pronaći rješenje koje eliminira ono što Kremlj naziva "korijenskim uzrocima rata". Ranije je State Department u saopštenju naveo da je Rubio "naglasio važnost predstojećih angažmana kao priliku za Moskvu i Washington da sarađuju na unapređenju trajnog rješenja rata između Rusije i Ukrajine, u skladu s vizijom predsjednika Trumpa". Trump je 20. oktobra izjavio da su pokušaji postizanja sporazuma između Rusije i Ukrajine o okončanju rata u toku i upozorio da će, ako se sporazum ne postigne, posljedice biti ozbiljne. "Još smo u procesu sklapanja sporazuma (o zaustavljanju rata). Ako to učinimo, biće fantastično. Ako ne, mnogi ljudi će platiti vrlo visoku cijenu", rekao je Trump na sastanku u Bijeloj kući s australijskim premijerom Anthonyjem Albaneseom. Zelenski 'spreman' za BudimpeštuTrump je prošle sedmice pojačao svoje napore da posreduje u postizanju prekida vatre, održavši telefonski razgovor s Putinom i sastajući se s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim u Bijeloj kući. Razgovori sa Zelenskim uglavnom su se činili neuspješnima. Zelenski i visoki zvaničnici Evropske unije više su puta izrazili sumnje u Putinovu spremnost da okonča rat, te su 21. oktobra objavili zajedničku izjavu u kojoj su to naglasili. "Ruska taktika odugovlačenja je iznova i iznova pokazala da je Ukrajina jedina strana koja ozbiljno želi mir", navodi se u izjavi koju su potpisali Zelenski, britanski premijer Keir Starmer, njemački kancelar Friedrich Merz, italijanska premijerka Giorgia Meloni, šefica Evropske unije (EU) Ursula von der Leyen i drugi. "Svi možemo vidjeti da Putin i dalje bira nasilje i uništenje", dodali su. Ipak, Zelenski je izjavio da je "spreman" da sjedne za mirovne pregovore u glavnom gradu Mađarske, iako je EU kritikovala izbor mjesta održavanja sastanka, s obzirom na to da postoji nalog Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Putina. Francuski predsjednik Emmanuel Macron je 20. oktobra izjavio da i Evropa mora biti za pregovaračkim stolom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odgovorio sljedećeg dana rekavši da "Niko još ne govori o ovome. Niko još nije razgovarao o ovim detaljima." U međuvremenu, poljski ministar vanjskih poslova Radoslw Sikorski rekao je da bi, ako Putin pokuša preletjeti Poljsku do Mađarske, poljsko ratno zrakoplovstvo moglo prisiliti njegov avion da sleti. "Ne mogu garantovati da nezavisni poljski sud neće narediti vladi da otprati takav avion kako bi predao osumnjičenog sudu u Hagu", rekao je za Radio Rodzina. Lavrov je rekao da bi to bio "teroristički čin". Usred kontroverze, čini se da Mađarska nastavlja s planovima za samit. Njen ministar vanjskih poslova rekao je na brifingu u Budimpešti da će otputovati u glavni grad SAD-a 21. oktobra, ali nije dao detalje o putovanju. Diplomatski izvori rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će generalni direktor NATO-a Mark Rutte vjerovatno putovati u Washington 22. oktobra. Zelenski je na društvenim mrežama rekao da će ove sedmice biti "mnogo sastanaka i pregovora u Evropi" usred medijskih izvještaja da će 24. oktobra letjeti u London gdje će se održati sastanak takozvane Koalicije voljnih, koju čini preko 20 zapadnih saveznika Ukrajine.

Japanski parlament je zvanično izabrao Sanae Takaichi za premijerku, čime je postala prva žena na toj funkciji u historiji Japana. Takaichi, 64-godišnja ultrakonzervativna političarka, preuzela je dužnost nakon što je njen prethodnik Shigeru Ishiba podnio ostavku. Takaichi je izabrana nakon što je njena stranka, Liberalno-demokratska partija (LDP), sklopila koaliciju s desničarskom Japan Innovation Party (Ishin no Kai), osiguravši potrebnu većinu za izbor. U donjem domu parlamenta dobila je 237 glasova, a u gornjem 125, čime je nadmašila protivnika iz opozicije, Yoshihika Nodu. Takaichi je dugogodišnja političarka poznata po svojim tvrdim stavovima, uključujući podršku jačanju japanske vojske, reviziju pacifističkog ustava, protivljenje istospolnim brakovima i promjenama zakona o prezimenima za bračne parove. Ona je štićenica pokojnog premijera Shinza Abea, a ranije je obnašala funkcije ministrice unutrašnjih poslova, ekonomske sigurnosti i ravnopravnosti spolova. Prva žena na čelu japanske vlade, preuzima dužnost u trenutku duboke političke nestabilnosti. Nakon što je izabrana za premijerku, suočava se s nizom ozbiljnih izazova koji će testirati njeno liderstvo i sposobnost da konsoliduje vlast, pišu mediji. Njena stranka, LDP, nedavno je izgubila dugogodišnjeg koalicionog partnera Komeito, što je dodatno oslabilo političku poziciju vlade. Razlog raskida koalicije bili su skandali s fondovima i unutrašnji sukobi koji su potresli stranku i narušili povjerenje javnosti. Među najhitnijim zadacima koji čekaju novu premijerku su borba protiv rastuće inflacije, obnova povjerenja građana u institucije, te priprema za predstojeći susret s predsjednikom Sjedinjenih Američkih Država, Donaldom Trumpom. Taj susret će biti ključan za redefinisanje odnosa između Tokija i Washingtona, koji su posljednjih godina bili pod pritiskom. Takaichi ulazi u premijersku poziciju s velikim očekivanjima, ali i s izazovima koji bi mogli oblikovati ne samo njen mandat, već i budućnost japanske politike.

Brojne organizacije civilnog društva na Kosovu pozvale su u ponedjeljak Evropsku uniju (EU) da do 2023. godine ukine preostale kaznene mjere protiv Kosova, navodeći da okolnosti koje su prvobitno dovele do uvođenja mjera "više ne postoje". U pismu upućenom evropskom bloku, 12 organizacija potpisnica navelo je da su "duboko zabrinuti zbog negativnog utjecaja koji su ove mjere imale na evropske težnje građana Kosova". "Osim finansijskog uticaja, ove mjere su obeshrabrile napore u reformama, ograničile rad civilnog društva i smanjile pomoć vladavini prava, zdravstvu i obrazovanju. Ova situacija i dalje ometa evropske integracije Kosova, koje ostaje jedina zemlja na kontinentu s jasnom orijentacijom prema EU koja još nije dobila status kandidata", navodi se u pismu. EU je kaznila Kosovo u junu 2023. godine zbog onoga što je ocijenila kao ulogu Vlade Kosova u podsticanju etničkih tenzija na sjeveru zemlje - području naseljenom srpskom većinom. U maju ove godine, šefica diplomatije EU Kaja Kallas objavila je tokom svoje prve posjete Kosovu da je postepeno ukidanje mjera počelo. Ona tada nije objasnila koje su mjere možda ukinute, ali je Radio Slobodna Evropa saznao od svojih izvora u Briselu da se mjere koje su ukinute odnose na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, prvi ugovorni pakt između Kosova i evropskog bloka, i Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Organizacije civilnog društva na Kosovu su u svom pismu navele da "čvrsto vjeruju" da je potpuno i konačno ukidanje ovih mjera "u ovoj fazi prikladno i neophodno". Kao pozitivan korak ka vraćanju zastupljenosti i legitimnosti navele su učešće kosovskih Srba na ovomjesečnim lokalnim izborima na sjeveru sa srpskom većinom. Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba, vratila je vlast u četiri opštine sa srpskom većinom, pobijedivši u svakoj od njih na izborima 12. oktobra, tri godine nakon bojkota kosovskih institucija i odustajanja od prethodnih lokalnih izbora. "Vjerujemo da okolnosti koje su prvobitno podstakle uvođenje mjera više ne postoje. Uspostavljanjem novih institucija na lokalnom nivou, ukidanje mjera prenijelo bi pozitivnu poruku saradnje između EU i Kosova i dodatno bi ojačalo kredibilitet EU i njen angažman u regionu", navodi se dalje u pismu organizacija civilnog društva s Kosova. Ove kaznene mjere koštale su Kosovo oko 615 miliona eura u obustavljenim ili na neodređeno vrijeme odgođenim projektima, dok je 7,1 milion eura izgubljeno nakon što su prekoračeni dozvoljeni rokovi, prema izvještaju Instituta za napredne studije - GAP. Lideri Kosova su više puta pozivali EU da ukine mjere protiv njihove zemlje, uključujući i tokom posjete predsjednice Evropske komisije Ursule von der Leyen Prištini prije nekoliko dana.

Srbija se nalazi u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji, izjavila je 20. oktobra ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović povodom odluke Saveta Evropske unije (EU) da zabrani tranzit prirodnog gasa iz Rusije kroz EU u treće zemlje. Iz Brisela je najavljeno da ta mera stupa na snagu 1. januara 2026. "Suština je da Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa kroz Balkanski tok, čime će biti oštećena i Srbija u budućnosti", saopštila je Đedović Handanović, a prenela Radio-televizija Srbije (RTS). Po nacrtu uredbe Saveta Evropske unije, odluka o zabrani tranzita ruskog plina u treće zemlje od Nove godine biće potvrđena kada Evropski parlament zauzme svoj stav. Ističe se da će konačan tekst biti poznat nakon pregovora predsedništva Saveta EU i Evropskog parlamenta. Savet Evropske unije naveo je da je predviđen prelazni period za postojeće ugovore sa ruskom stranom. Po najavljenim pravilima, kupci iz EU neće moći da potpisuju nove ugovore o uvozu ruskog gasa nakon 1. januara, dok će postojeće morati da prekinu najkasnije do kraja 2027. Predviđeno je da se kratkoročni ugovori zaključeni pre 17. juna 2025. mogu nastaviti do tog datuma iduće godine, dok dugoročni ugovori mogu da traju do 1. januara 2028. Izmene ugovora samo bez većih isporukaKako se navodi u saopštenju iz Brisela, izmene postojećih ugovora biće dozvoljene samo za usko definisane operativne svrhe i ne mogu dovesti do povećanja obima isporuka, osim ako su u pitanju specifične fleksibilnosti za države članice EU koje nemaju izlaz na more i koje su pogođene promenama u pravcima snabdevanja. U kontekstu ove odluke ministarka Đedović Handanović podsetila je da je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u ruskom vlasništvu i dominantni snabdevač domaćeg tržišta gorivom, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD). "Naša zemlja, koja nije učesnica ni u jednom sukobu, našla se pogođena ni kriva ni dužna. Uprkos svemu daćemo sve od sebe da građani ne osete probleme sa kojima se suočavamo", navela je Đedović Handanović. Sankcije SAD ruskom NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra nakon odluke američke administracije da embargom toj kompaniji, kako je saopštio Vašington, Rusiji smanji mogućnosti da finansira rat u Ukrajini. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 20. oktobra, povodom podrške ministara energetike zemalja članica Evropske unije predlogu o postepenom ukidanju uvoza ruske nafte i gasa, da ne vidi izlaz iz te situacije i izrazila nadu da šef države Aleksandar Vučić ima rešenje. "Ovo je katastrofalna vest za nas", preneo je RTS izjavu Brnabić. Višedecenijska zavisnost od ruskih energenataSrbija je decenijama zavisna od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, to je za 13 odsto manje u odnosu na 2024. Od početka ruske agresije na Ukrajinu Srbija pokušava da ustanovi nove pravce snabdevanja. U Srbiju je 2024. ušao gas iz Azerbejdžana, sa kojim je do 2026. dogovorena godišnja isporuka do 400 miliona kubnih metara. Godišnje potrebe Srbije su tri milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Desetogodišnji ugovor Srbija sa Rusijom o snabdevanju gasom istekao je u maju. Novi ugovor za sada nije potpisan. Ministri energetike Evropske unije usvojili su na sastanku u Luksemburgu odluku o prekidu uvoza ruskog gasa nakon 2027. godine. Predlog koji je podnela Evropska komisija u Savetu je dobio potrebnu većinu glasova. Protiv su bile Mađarska i Slovačka, dve zemlje EU koje nemaju izlaz na more. Kraj do kraja 2027.Odluka predstavlja mandat Savetu EU za pregovore s Evropskim parlamentom, čiji je pristanak neophodan da bi uredba stupila na snagu. U Briselu se očekuje brz dogovor jer je Parlament EU ranije zagovarao zabranu uvoza ruskog gasa i nafte. Plan EU je da do kraja 2027. obustavi uvoz gasa iz Rusije. "Iako smo poslednjih godina marljivo radili na izbacivanju ruskog gasa i nafte iz Evrope, još nismo u potpunosti uspeli. Zato je ključno što je dansko predsedništvo obezbedilo veliku podršku ministara energetike za zakon koji će konačno zabraniti ulazak ruskog gasa u EU", izjavio je 20. oktobra ministar energetike Danske Lars Ogard, preneo je Rojters. Od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. uvoz gasa u EU smanjen je sa više od 40 odsto na 13 odsto. Unija i dalje godišnje uvozi oko 15 milijardi evra vredan gas iz Rusije. Udeo ruske nafte u ukupnom uvozu EU pao je ispod tri odsto. U danu kada su razmatrali zabranu uvoza ruskog gasa, ministri spoljnih poslova EU raspravljali su o 19. paketu sankcija protiv Ruske Federacije. Za to je potrebna jednoglasna podrška svih članica ali se Mađarska i Slovačka protive. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da se nada da će novi paket sankcija biti usvojen do kraja nedelje, verovatno tokom samita EU 24. oktobra.

Ukrajinski napad dronom na gasno postrojenje u ruskom Orenburgu, jedno od najvećih te vrste na svetu, nastavlja da remti proizvodnju u susednom Kazahstanu, dok Evropska unija preduzima korake ka postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine. Unos u kazahstanskom pogonu, prema Ministarstvu energetike te centralnoazijske zemlje, obustavljen je posle napada 19. oktobra, prvog prijavljenog napada na postrojenje koje je deo gasno-hemijskog kompleksa Orenburg kojim upravlja ruski državni energetski gigant Gazprom. Rojters (Reuters) je u ponedeljak citirao izvore koji su rekli da je zbog napada proizvodnja na kazahstanskom polju Karačaganak smanjena za 25 do 30 odsto. Postrojenje prerađuje 37,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Zvaničnici u Kijevu su potvrdili da Ukrajina stoji iza napada, za koji je predsednik Volodimir Zelenski rekao da pokazuje "povećanje dometa i tačnosti naših dugometnih sankcija protiv Rusije". "Praktično svaki dan ili dva, ruske rafinerije nafte su pogođene. I to doprinosi vraćanju Rusije u stvarnost", naveo je ukrajinski predsednik. Poslednjih meseci, Kijev je intenzivirao napade na rusku energetsku infrastrukturu, što izgleda izaziva nestašicu goriva i povećanje cena unutar Rusije. Skladište nafte u Novokujbiševsku je takođe pogođeno prošlog meseca i ukrajinski Generalštab je tada naveo da je napravljena značajna šteta na toj infrastrukturi. Ministri energetike članica Evropske unije podržali su plan kojim bi se postepeno ukinuo uvoz ruske nafte i gasa u EU do januara 2028. godine, uprkos protivljenju Slovačke i Mađarske, koje su i dalje zavisne od uvoza energenata iz Rusije. Plan, koji je, zajedno sa sankcijama protiv Rusije, uvedenim zbog napada Moskve na Ukrajinu, deo je šire strategije EU. "Iako smo poslednjih godina vredno radili i insistirali da ruski gas i nafta budu izbačeni iz Evrope, još nismo tamo", rekao je Lars Ogard (Aagaard), ministar energetike Danske, koja predsedava Evropskom unijom, dodajući da je sporazum postignut u ponedeljak "ključan korak" ka sprovođenju strategije. Pre nego što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Rusija je pokrivala oko 45 odsto uvoza gasa u EU. Sada je reč o oko 12 odsto. Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) rekla je ranije u ponedeljak da bi novi paket sankcija EU – 19. po redu – protiv Rusije mogao biti odobren već ove nedelje. "Rusija razume samo snagu. Pregovara samo kada je pod pritiskom", rekla je ona.

Obezbeđivanje dugoročne stabilnosti u oblasti energetike bila je jedna od tema razgovora u Budimpešti, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. oktobra posle sastanka sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom. "Energetska bezbednost Srbije ostaje jedan od naših prioriteta", naveo je između ostalog Vučić. Dodao je da je tokom radne posete Mađarskoj sa Orbanom razgovarao o ekonomskoj saradnji, strateškom pozicioniranju Srbije i Mađarske i i zajedničkom odgovoru na izazove u regionu. Vučić je naveo da Beograd želi da osnaži dobre odnose sa Mađarskom kroz konkretne razgovore o energetici, infrastrukturi i zajedničkim projektima. Ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio je u Budimpešti da je stav Saveta Evropske unije (EU) da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara, uključujući tranzit kroz EU u treće zemlje, predstavlja "katastrofalnu odluku" za Srbiju. Mali je za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da se, uz američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) koje znače onemogućavanje uvoza sirove nafte sada javlja i problem sa gasom. "Gas dobijamo preko Bugarske i Mađarske, dve članice EU. Ako one ne mogu da dođu do ruskog gasa, kako ćemo mi", rekao je Mali. Savet EU u ponedeljak je usvojio pregovaračku poziciju za pregovore sa Evropskim parlamentom o tekstu uredbe o postepenoj obustavi uvoza ruskog prirodnog gasa. Stav je da uvoz ruskog gasa u zemlje Unije treba da bude zabranjen od Nove godine i da se to odnosi i na tranzit tog energenta u treće zemlje. Desetogodišnji ugovor Srbije sa Rusijom o snabdevanju gasom istekao je u maju. Novi ugovor za sada nije potpisan. Srbija je decenijama zavisna od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, to je za 13 odsto manje u odnosu na 2024. Od početka ruske agresije na Ukrajinu Srbija pokušava da ustanovi nove pravce snabdevanja. U Srbiju je 2024. ušao gas iz Azerbejdžana, sa kojim je do 2026. dogovorena godišnja isporuka do 400 miliona kubnih metara. Godišnje potrebe Srbije su tri milijarde kubnih metara gasa. Sankcije Sjedinjenih Američkih Država Naftnoj industriji Srbije stupile su na snagu 9. oktobra nakon odluke američke administracije da embargom toj kompaniji u ruskom vlasništvu koja je najveći snabdevač srpskog tržišta, kako je saopštio Vašington, smanji mogućnosti Rusije da finansira rat u Ukrajini. Vučić i Orban sastali su se prethodno u maju, tokom radne posete delegacije Mađarske Srbiji. Vlada Mađarske na čelu sa Orbanom politički je saveznik predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Po izjavama srpskih i mađarskih zvaničnika, aktuelni odnosi Srbije i Mađarske su na istorijski najvišem nivou. Ugovor o strateškom partnerstvu Srbija i Mađarska imaju od 20. januara 2023. koji je konkretizovan sporazumima i projektima, između ostalih o izgradnji naftovoda između Novog Sada i Mađarske, trgovini gasom, izgradnji putne infrastrukture i saradnji u poljoprivredi. Dve vlade su od jula 2014. održale šest zajedničkih sednica na kojima je potvrđeno opredeljenje za jačanje saradnje u svim oblastima. Sa više od dve milijarde evra godišnje razmene Mađarska je treći trgovinski partner Srbije, iza Nemačke i Italije. Na predlog Orbana Vučiću je 17. februara 2025. u Budimpešti dodeljeno najviše državno priznanje "Veliki krst mađarskog ordena za zasluge sa ogrlicom i zvezdom sa zlatnim zracima". Vučić je 16. septembra 2022. odlikovao Orbana "Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici" za, kako je saopšteno, izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa.

Dva državljanina Rusije sa područja Čečenije, koja se dovode u vezu sa terorizmom, deportovana su iz Bosne i Hercegovine. Kako je saopšteno je iz Službe za poslove sa strancima BiH, "navedena lica su udaljena sa teritorije BiH" u petak, 17. oktobra. "Navedena lica su označena kao bezbjednosno interesantna i dovode se u vezu sa terorizmom, čime predstavljaju potencijalnu prijetnju po nacionalnu bezbjednost", navodi se u saopštenju 20. oktobra. Dodaje se da su oni ušli na teritoriju BiH, ali ne i kada su ušli. Služba pojašnjava da su u saradnji sa Obavještajno bezbjednosnom agencijom BiH proveli akciju u kojoj su ove dvije osobe identificirane i pronađene na području Sarajeva, nakon čega im je "izrečena mjera nadzora i određeno smještanje u Imigracioni centar u Istočnom Sarajevu". Nakon što su okončane zakonske procedure, ruski državljani su udaljeni sa bh. teritorije. Od početka rata u Ukrajini, zabilježen je porast dolaska Čečena u BiH, koji, uglavnom, BiH koriste kao tranzitnu zemlju u bijegu od progona u svojoj zemlji ili prisilnog slanja na ratište. Za ulazak u zemlju, ruskim državljanima nisu potrebne vize, prema sporazumu iz 2013. godine.

Predstavnici vlasti u Srbije izneli su ponedeljak pohvale osuđeniku za ratne zločine, bivšem generalu Vojske Jugoslavije Nebojši Pavkoviću koji je preminuo u 79. godini u Beogradu. Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom proglašen krivim po svim tačkama optužnice i pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u telegram saučešća je naveo da je Pavković "ostavio trag oficira koji je svoju dužnost obavljao sa snažnim osećajem odgovornosti, posvećenosti i pripadnosti Srbiji". "Generacije vojnika i starešina pamtiće ga po radu, disciplini i uverenju da se uniforma nosi sa čašću, a reč drži kao zavet. Svoj život posvetio je služenju zemlji i vojsci, a sećanje na njega čuvaće oni koji su s njim delili i teške i ponosne dane", naveo je Vučić. U vreme u kom su počinjeni zločini za koje je Pavković osuđen Vučić je bio ministar informisanja u Vladi Srbije. Ivica Dačić, lider socijalista, nekadašnje partije Slobodana Miloševića, a koji je danas na čelu srpske plicije poručio je da je Pavković "u teškim vremenima branio čast i dostojanstvo Srbije i njene vojske". Srbija je više puta kritikovana iz različitih međunarodnih izvora zbog odnosa prema osuđenim ratnim zločincima, između ostalog i u godišnjim izveštajima EU o napretku u procesu pridruživanja. Posle potvrde prvostepena presuda u Hagu 2014, Pavković je kaznu služio u zatvoru u Finskoj, a prevremeno je pušten na slobodu 28. septembra ove godine, na zahtev Vlade Srbije, zbog lošeg zdravstvenog stanja. Lečenje je, uz garanciju srpskih vlasti, nastavio u Srbiji, na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. I posle povratka u Srbiju u septembru, vlast u zemlji je o Pavkoviću govorila kao o "junaku" a ne o ratnom zločincu. Pavković je od 2000. do 2002. obavljao dužnost načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. Tokom NATO bombardovanja Savezne republike (SR) Jugoslavije 1999. godine, bio je komandant Treće armije Vojske Jugoslavije. Pavković je 2009. godine u Hagu proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen za deportacije, prisilna premeštanja, ubistva i progone albanskih civila sa Kosova u prvoj polovini 1999. Prvostepena presuda potvrđena je 2014. godine. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove je u maju 2022. godine odbio zahtev Pavkovića za prevremeno puštanje na slobodu zbog "velike težine njegovih zločina i nedostatka rehabilitacije". Haška optužnica protiv Pavkovića i drugih generala podignuta je krajem 2003, a 2005. godine je izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Šainović, Pavković i Lukić su presudom označeni kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog protjerivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999, čiji je cilj bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Pavković i Lukić osuđeni su na po 22 godine zatvora, a Ojdanić i Lukić na po 15. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi. Svi optuženi su se dobrovoljno predali.

Prekidi u radu Amazonove podružnice za računarstvo u oblaku(AWS) doveli su 20. oktobra do prekida rada brojnih internet servisa, uključujući Zoom i Snapchat. Downdetector, stranica koja prati probleme i prekide internetskih usluga u stvarnom vremenu prikupljajući prijave korisnika širom svijeta, zabilježila je povećanje izvještaja o nedostupnosti u ponedjeljak, uključujući preko 2.861 njih za Amazon Web Services (AWS). Druge usluge, za koje je zabilježen porast slučajeva nedostupnosti, uključuju Slack, Ring, Vodafone, Duolingo, Signal, Halifax, BT, EE i Sky... AWS je najveći svjetski pružatelj računarstva u oblaku i nudi širok raspon usluga, uključujući pohranu, baze podataka, mašinsko učenje i sigurnosne alate. Iz kompanije je saopšteno da inženjeri rade na ograničavanju posljedica i utvrđivanju uzroka problema. Amazon Web Services objavio je i da i dalje bilježi oporavak većine pogođenih servisa, ali da problemi još nisu u potpunosti otklonjeni. "Bilježimo značajne znakove oporavka većine pogođenih AWS usluga", saopštila je kompanija. "Globalni servisi i funkcije koji ovise o zahvaćenom dijelu naše infrastrukture također su se oporavili." AWS je potvrdio da problemi potječu iz njihova podatkovnog centra u saveznoj državi Virginia, poznatog pod nazivom US-EAST-1, koji je ključan za funkcioniranje brojnih internetskih platformi. "Nastavljamo raditi na potpunom rješenju i objavit ćemo nove informacije čim budu dostupne", stoji u saopštenju. Podsjetimo, AWS je okosnica internetske infrastrukture za milione web stranica i aplikacija širom svijeta, a današnji pad uzrokovao je poremećaje u radu brojnih servisa, uključujući društvene mreže, banke i avio kompanije.