Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. februara da država nema veze sa aferom koja je otvorena zaplenom pet tona marihuane na imanju lokalnog funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). On je dodao da je policija "pohapsila ljude" i da njegovi politički protivnici "sve obrnu napačke" i tvrde da država stoji iza toga. "Ljudi iz Uprave kriminalističke policije su našli pet tona neke droge. I sada da li je to znao samo sin ili i sin i otac, to je druga stvar, nek nadležni organi utvrde, neću ništa da pretpostavljam. Mi smo sproveli tu akciju", rekao je Vučić, za TV Pink. Policija Srbije je u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplenila na području sela Konjuh kod Kruševca, u centralnoj Srbiji, pet tona marihuane. Saopšteno je da su osumnjičeni Aleksandar Mijajlović, Nebojša Spasojević, Rade Spasojević, Ivan Dragnić i Uroš Mladenovski. Za osumnjičenog Aleksandra Mijajlovića, koji je označen kao organizator organizovane kriminalne grupe a nalazi se u bekstvu, tužilaštvo je predložilo raspisivanje poternice, uključujući i međunarodnu. TOK je saopštio da je organizovana kriminalna grupa delovala u međunarodnim razmerama, tako što je od početka januara do 29. januara na teritoriji Severne Makedonije nabavila opojnu drogu marihuanu u količini od pet tona. Predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić objavio je na društvenoj mreži X tvrdnju da je jedan od uhapšenih tokom zaplene droge odbornik vladajuće Srpske napredne stranke u Kruševcu. Aleksić je naveo da je uhapšeni "prijatelj i blizak saradnik" porodice ministra odbrane Bratislava Gašića. Ministar odbrane Bratislav Gašić nije direktno komentarisao optužbe opozicije, niti pominjao ime uhapšenog. On je u saopštenju koje je objavio list Kurir čestitao pripadnicima policije i drugih bezbednosnih službi na akciji, navodeći da ona pokazuje da "u Srbiji nema zaštićenih". Saopštenjem se oglasila i potpredsednica Gradskog odbora SNS Kruševac Nevena Đurić Nikitović koja je navela da je "država jasna i nemilosrdna u obračunu sa kriminalom i korupcijom".

Novoizabrani predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je da je razrešenje sankcija za "sudije koje su prekršile zabranu političkog delovanja i koje se javno deklarišu kao protivnici aktuelne vlasti". "U pitanju je sukob interesa koji mora i može biti sankcionisan gubitkom sudijske funkcije. Problem je samo u tome 'što vrana vrani oči ne vadi'. Principu nekažnjavanja komplementaran je manir javnog nezameranja", rekao je Petrov, u intervju za list "Politika" od 1. februara. On je naveo da "Visoki savet sudstva, sastavljen od 'preamandmanskih' sudija 'postamandmanskih' istaknutih pravnika, nije postao dovoljno kompaktan organ šireg društvenog autoriteta da bi smogao snage da izrekne pojedinačnu sankciju sudiji-političaru". "Ništa se ne bi dobilo ni povratkom na staro, u skupštinu. Tek tamo bi pitanja sudijskog statusa postala predmet političke trgovine. Sudstvo se mora zaštititi od takve politike, ali i otrgnuti od Ustava i države", rekao je Petrov. On je naveo i da postoji "pojava 'organskog' vezivanja nemalog broja sudija za nevladine organizacije sumnjivih izvora finansiranja i antidržavnog političkog delovanja". "Pojedini članovi tih organizacije, kao što je Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), pozivaju se na nekakvu nedodirljivost sudijske funkcije, ali je upravo oni bagatelišu svojim otvoreno političkim delovanjem", ocenio je Petrov. Vladan Petrov je u januaru 2026. izabran za predsednika Ustavnog suda Srbije. Prethodnih godina bio je među sudijama koji su otvoreno pružali podršku vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). U martu 2017. potpisao je "Proglas za bolju Srbiju", kao znak podrške predsedničkom kandidatu naprednjaka Aleksandru Vučiću. Naredne godine, u februaru 2018, je pred beogradske izbore, podržao listu "Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd". U junu 2025. Vučić je Petrovu uručio orden povodom praznika Vidovdan. Vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom je 29. januara u parlamentu usvojila set izmena i dopuna pravosudnih zakona, koje su kritikovali deo stručne javnosti, opozicija i Evropska komisija. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava" i pozvala je Beograd da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima.

Broj evidentiranih pretnji i napada na novinare i novinarke u Srbiji i broj prijavljenih slučajeva tužilaštvima dostigao je rekordan broj za mesec januar, saopštila je u nedelju Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM). "Putem Sigurne linije 0800 100 115 i kontakt tačaka u ANEM-u registrovano je 47 različitih napada na novinare i medije u Srbiji, na osnovu kojih je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i operater na Sigurnoj liniji, podneo 18 prijava tužilaštvima", piše u saopštenju. Matić je, u pisanoj izjavi, naveo da se "sudeći prema dosadašnjim podacima iz januara, može oceniti da je negativni trend ugrožavanja bezbednosti novinara, novinarki, medijskih radnika i medija eskalirao na početku godine". "Ne sluti dobro ako u prvom mesecu u godini imamo ovakvu poraznu statistiku, pogotovo u godini u kojoj se očekuju brojni lokalni ali i najavljeni parlamentarni izbori u Srbiji. Zahtevamo od tužilaštava i policije da hitno rešavaju sve slučajeve napada na novinare, identifikuju i sankcionišu počinioce kako bi se poslala jasna poruka javnosti da su takvi slučajevi nedopustivi u jednom demokratskom društvu. Samo na taj način se može stati na put ovoj crnoj statistici", naglasio je Matić. ANEM je podsetio da je u januaru prošle godine zbog pretnji i napada na predstavnike medija bilo formirano šest predmeta, što je tri puta manje u odnosu na broj prijava tokom januara 2026. Prvi mesec u godini obeležio je novi vid pritisaka na kritičke i profesionalne medije putem takozvanih botovskih napada na Instagram naloge. Za 23 različita napada na medije na Instagramu podneto je ukupno šest prijava Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Tom istom tužilaštvu i Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a tokom istog meseca prijavljen je i sajt kojim se zloupotrebljava ime i kredibilitet Brankice Stanković i Insajdera. Posle nekoliko dana tužilaštvo je uspelo da ugasi ovaj domen nastavljajući istragu. ANEM je ukazao da je tokom 2025. godine, prema bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), zabeležen rekordan broj pretnji, pritisaka i napada na medijske radnike u novijoj istoriji Srbije – najmanje 383 za 12 meseci za razliku od 2024. godine kada ih je bilo 168. Slično ukazuju i podaci Vrhovnog javnog tužilaštva. Prema njihovoj statistici, tokom prethodne godine u javnim tužilaštvima u Srbiji formirana su 134 predmeta u vezi sa slučajevima napada na novinare i medijske radnike, dok su za samo tri donete osuđujuće presude. Ovo je rekordan broj predmeta koji je otvoren u tužilaštvima u poslednjih deset godina od kada se vodi statistika. Od 2016. pa do kraja prošle godine formirano je ukupno 724 predmeta od kojih je u samo deset odsto (79 predmeta) doneta osuđujuća presuda. U 2024. godini evidentirano je 65 predmeta sa jednom osuđujućom presudom, u 2023. bilo je 76 predmeta i čak 12 osuđujućih presuda, dok je u 2022. takođe bilo 12 takvih presuda od 87 slučajeva, pokazuju podaci Vrhovnog javnog tužilaštva. Na porast napada na novinare u Srbiji ukazala je i Platforma Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara. Prema podacima ovog tela, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da pregovori oko prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL još nisu završeni, ali da ima pomaka. Harčenko je u intervjuu za "Večernje novosti" rekao da "ceo proces ide u pravcu koji svima odgovara, što potvrđuju i izjave srpskih zvaničnika". "Rekao bih da se trenutni rezultati razgovora u potpunosti poklapaju u prijateljski odnos Rusije i Srbije. I ono što je najvažnije, daju mogućnost za nastavak saradnje na polju energetike i u svakoj drugoj sferi", rekao je Harčenko. Na pitanje da li odluka američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) da produži licencu NIS do 20. februara vidi kao signal da bi američka strana mogla dati zeleno svetlo za konačni dogovor o prodaji ruskog udela MOL-u, ili su komplikacije i dalje veoma moguće, rekao je da je "oko ovoga veoma suzdržan". "Pitanje NIS je veoma komplikovano, tu je i OFAK, i ne možemo isključiti nijednu pretpostavku. Takav je svet u kojem živimo. Odluka OFAK o produženju licence je dosta značajna, pre svega zbog održavanja funkcionalnosti NIS i Rafinerije Pančevo, jer je to industrijski resurs važan za energetsku bezbednost Srbije u širem smislu. Drugim rečima, imamo zračak nade", objasnio je Bocan Harčenko. NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). OFAK je 23. januara produžio operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara.

Američki predsjednik Donald Trump kaže da Iran "ozbiljno razgovara" sa Sjedinjenim Američkim Državama nakon njegovih prijetnji vojnom akcijom i usred gomilanja američke "armade" na Bliskom istoku. Teheran "razgovara s nama i vidjet ćemo možemo li nešto učiniti. U suprotnom, vidjet ćemo šta će se dogoditi.... Imamo veliku flotu koja ide tamo", rekao je Trump za Fox News 31. januara. "Pregovaraju." Kasnije je novinarima u avionu Air Force One rekao da "razgovaraju s nama, ozbiljno razgovaraju". Nije odmah bilo jasno pod kojim okolnostima se ti razgovori odvijaju. Trump je također rekao da američka administracija nije obavijestila saveznike u regiji o mogućim vojnim udarima, pozivajući se na sigurnosne razloge. "Pa, ne možemo im reći plan. Kad bih im rekao plan, to bi bilo gotovo jednako loše kao da sam rekao vama [medijima] plan. Zapravo, moglo bi biti i gore", rekao je Trump. Trump je javno zauzeo oštar stav protiv iranskih autokratskih vladara usred obračuna s antivladinim demonstrantima širom Irana. Ranije 29. janaura je rekao da Iran mora obustaviti nuklearni program i prestati "ubijati demonstrante2, tvrdeći da su ti zahtjevi preneseni iranskim zvaničnicima. Američka vojna sila kreće prema regijiDva dana ranije, objavio je da se prema Iranu kreće "masivna armada", uz upozorenje da bi mogla djelovati “brzo i žestoko” ako bude potrebno, dok je istovremeno izrazio nadu u “pošten dogovor“ koji bi ostavio Iran bez nuklearnog oružja. Američka vojska rasporedila je pomorsku udarnu grupu, predvođenu nosačem aviona USS Abraham Lincoln, uz obalu Irana. Zbog prekida interneta u Iranu, teško je procijeniti broj demonstranata koji su ubijeni tokom masovnih protesta, koji su se, čini se, posljednjih dana smirili. Američka organizacija za ljudska prava HRANA navodi da je prema njihovim podacima poginulo 6.563 osobe, uključujući pripadnike sigurnosnih snaga, dok je još uvijek istražuje 17.091 smrtnih slučajeva. Više od 49.000 ljudi je uhapšeno. Nemiri u Iranu su počeli 28. decembra prošle godine kada su mirni demonstranti počeli izlaziti na ulice Teherana zahtijevajući da vlasti djeluju kako bi zaustavile rastuću inflaciju i slabljenje valute. Protesti su se proširili širom zemlje i prerasli u širu akciju protiv establišmenta što je izazvalo masivan i smrtonosan odgovor vlasti koji je izazvao ogorčenje širom svijeta. Posljednjih godina, zapadne finansijske sankcije teško su oštetile iransku ekonomiju, što je povremeno dovodilo do uličnih nemira usred rasta cijena i nestašica ključnih roba i energetskih zaliha. Trenutni nemiri se smatraju najvećim izazovom za Islamsku republiku otkako je nastala 1979. godine. Izvor: Radio Farda, Reuters

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu donelo je naredbu o sprovođenju istrage i zatražilo pritvor za petoricu osumnjičenih zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Policija Srbije je u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplenila na području sela Konjuh kod Kruševca, u centralnoj Srbiji, pet tona marihuane. Saopšteno je da su osumnjičeni Aleksandar Mijajlović, Nebojša Spasojević, Rade Spasojević, Ivan Dragnić i Uroš Mladenovski. Osumnjičeni su se na saslušanju branili ćutanjem. Tužilaštvo je u saopštenju navelo da je zatražilo pritvor jer se radi o rekordnoj zapleni opojne droge marihuana u količini od 5.002.079,18 grama. Za osumnjičenog Aleksandra Mijajlovića, koji je označen kao organizator organizovane kriminalne grupe a nalazi se u bekstvu, tužilaštvo je predložilo raspisivanje poternice, uključujući i međunarodnu. TOK je saopštio da je organizovana kriminalna grupa delovala u međunarodnim razmerama, tako što je od početka januara do 29. januara na teritoriji Severne Makedonije nabavila opojnu drogu marihuanu u količini od pet tona. "Opojnu drogu je prema planu organizatora preko granice prenosio osumnjičeni Ivan Dragnić do skladišta porodice osumnjičenih Spasojevića, odakle ju je radi dalje prodaje preuzimao osumnjičeni Uroš Mladenovski", dodaje se u saopštenju tužilaštva. TOK navodi i da je posebno indikativno što je osumnjičeni Ivan Dragnić suvlasnik Privrednog društva "Alphapharm" u Skoplju koje je registrovano za proizvodnju i preradu medicinskog kanabisa. Kako se dodaje u daljem toku istrage rasvetliće se sve okolnosti krivičnog dela, identifikovanje svih učesnika, kao i utvrđivanje porekla opojne droge. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, reč je najvećoj zapleni droge do sada u Srbiji, čija se vrednost procenjuje na sedam do deset miliona evra. Predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić objavio je na društvenoj mreži X tvrdnju da je jedan od uhapšenih tokom zaplene droge odbornik vladajuće Srpske napredne stranke u Kruševcu. Aleksić je naveo da je uhapšeni "prijatelj i blizak saradnik" porodice ministra odbrane Bratislava Gašića. Ministar odbrane Bratislav Gašić nije direktno komentarisao optužbe opozicije, niti pominjao ime uhapšenog. On je u saopštenju koje je objavio list Kurir čestitao pripadnicima policije i drugih bezbednosnih službi na akciji, navodeći da ona pokazuje da "u Srbiji nema zaštićenih". Gašić je naveo i da rekordna zaplena narkotika kod Kruševca pokazuje da "svako ko pomisli da može da se sakrije iza partijske knjižice radi činjenja krivičnih dela - neće uspeti".

Teolog Blagoje Pantelić i sveštenik Vukašin Milićević isključeni su iz Srpske pravoslavne crkve (SPC), prema odluci Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Milićević je tom odlukom lišen i svešteničkog čina. Teolog Blagoje Pantelić napisao je na društvenoj mreži X da ga je patrijarh Porfirije konačno isključio iz crkvene zajednice i najavio da će se žaliti višoj crkvenoj instanci. Sveštenik Vukašin Milićević je za nedeljnik Vreme izjavio da je "veoma počastvovan visokim priznanjem" koje mu je svojom odlukom učinio Crkveni sud Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i njegov predsednik, patrijarh Porfirije. "Obećavam da ću se i ubuduće truditi da opravdam poverenje koje su mi ovom svojom odlukom ukazali i da ću i dalje ukazivati na licemerje aktuelnog vrha SPC, njihove jeresi i sramotne postupke kojima nanose neizmernu štetu crkvi", rekao je Milićević navodeći da su je potčinili da služi režimu. Dvojica teologa su završila na crkvenom sudu u avgustu 2025. zbog kritičkog mišljenja. SPC je pozvala na saslušanje dvojicu teologa, koji kritikuju patrijarha Porfirija i crkveni vrh zbog toga što podržavaju vlast. Njih dvojica su podržali studentske antivladine proteste na kojima se traži odgovornost za stradanje 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ali i vanredni izbori. Patrijarh Porfirije priklonio se oceni vlasti da je reč o "obojenoj revoluciji", kojima su rušeni autokratski režimi u postsovjetskim državama. RSE se obratio Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa upitom kakvo je obrazloženje odluke crkvenog suda. SPC nije ranije odgovorila za RSE o postupku protiv dvojice teologa. Upravni odbor Fondacije za unapređenje demokratije "Ljuba Davidović" osudio je odluku crkvenog suda o Vukašinu Milićeviću ocenjujući da predstavlja primer političko-crkvenog progona zbog kritičkog mišljenja. Fondacija, čiji je direktor Milićević, navela je da se ta presuda ne može se posmatrati kao izolovan slučaj, već kao deo šireg procesa sužavanja prostora slobode savesti i mišljenja.

U centru Beograda srušio se deo napuštene kuće i građevinske skele koja je na nju bila naslonjena. Pripadnici Sektora za vanredne situacije su na licu mesta u ulici Džordža Vašingtona, a prema prvim informacijama nema povređenih. Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić rekao je da se vrši kompletna pretraga objekta i terena. Naveo je da će nakon pretrage građevinska inspekcija izvršiti uviđaj kako bi se utvrdio uzrok obrušavanja objekta. Mediji javljaju da su oštećena četiri parkirana vozila. Više opozicionih stranaka kritikovalo je gradsku vlast zbog obrušavanja objekta. Opozicioni Zeleno-levi front (ZLF) ocenio je da su još jednom zapuštenost, neodgovornost i odsustvo kontrole postali direktna pretnja po bezbednost građana. I Pokret slobodnih građana je ocenio da je rušenje zgrade u ulici Džordža Vašingtona direktna odgovornost gradske vlasti koja se "ni na koji način ne bavi "bezbednošću objekata niti bilo čime što je u njenoj nadležnosti". Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) ocenila je da obrušavanje napuštene zgrade u samom centru Beograda otvara jednostavno i ključno pitanje gde su bili gradska inspekcija i Sekretarijat za inspekcijske poslove da nalože sanaciju očigledno nebezbednog objekta.

Centralna izborna komisija (CIK) objavila je konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu 28. decembra, ali ne i za Srpsku listu. Nije potvrđen izbor u budućem sazivu kosovske skupštine za devet poslanika Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu, što je zvanični Beograd osudio. Tri člana CIK-a su glasala za, dva iz pokreta Samoopredeljenje bili su protiv, dok su preostali članovi bili uzdržani. Predsednik CIK-a, Krešnik Radonići (Kreshnik Radoniqi), rekao je da stranke imaju pravo da se žale na rezultate u roku od 48 sati Panelu za žalbe i pritužbe na izbore. Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) je u objavi na Fejsbuku rekao da je CIK počinio prekršaje, prvo objavljujući rezultate pre isteka zakonskog roka za žalbe, a zatim objavljujući "delimične" rezultate. "Ono što se danas dogodilo je apsurdno. Svaki član koji je glasao protiv ili se uzdržao, ako je imao stvarne sumnje u vezi sa rezultatima, trebalo je da se žali. Situacija se ne rešava političkim glasanjem unutar CIK-a, niti blokiranjem ili dozvoljavanjem rezultata prema interesima trenutka", naveo je Cakoli. Đurić: Odluka CIK-a udar na politička prava SrbaReagujući na odluku CIK-a, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić ocenio je da to predstavlja još jedan ozbiljan udar na politička prava srpskog naroda na Кosovu. "Umesto deeskalacije i vraćanja poverenja, svedočimo novim potezima koji produbljuju nepoverenje i potvrđuju da sistematsko obespravljivanje Srba ostaje praksa, a ne izuzetak", napisao je Đurić na mreži X. On je dodao da posebno zabrinjava što se taj potez dešava u trenutku kada Evropska unija započinje proces ukidanja mera prema vladi Aljbina (Albin) Кurtija, ocenjujući da taj korak očigledno nije doprineo "obustavi pritisaka" na Srbe i druge nevećinske nacionalne zajednice na Kosovu. Iz Srpske liste odluku nazvali 'sramotnom'Funkcioner Srpske liste, Igor Simić, odluku Centralne izborne komisije da ne potvrdi izborne rezultate te partije, je nazvao "sramnom" uz napomenu da režim premijera na dužnosti Aljbina Kurtija pokušava pripadnicima srpske zajednice da onemogući da sami biraju svoje predstavnike. Podvukao je da će Srpska lista podneti žalbu na ovu "nezakonitu i antisrpsku odluku". "Ovom odlukom Kurti želi da negira 42.759 glasova punoletnih Srba koji su želeli jasno da pokažu koga žele u institucijama i koga smatraju dostojnim da se bori za njihova prava i da ih predstave unutar institucija. Centralna izborna komisija je izgubila epitet nezavisne institucije", ocenio je Simić u izjavi za medije. On je izrazio očekivanje da će posmatrači izbornog procesa reagovati na, kako je rekao, kršenje prava srpskog naroda i ugrožavanje izbornog procesa. EU je 2023. uvela kaznene mere prema Kosovu - obustavu finansiranja i svih bilateralnih susreta sa predstavnicima kosovske vlade kao odgovor na nasilne incidente na severu Kosova, kada su albanski gradonačelnici opština na severu Kosova ušli u opštinske objekte. Đurić je poručio da će Srbija nastaviti kod međunarodnih partnera da insistira na punom poštovanju političkih i izbornih prava srpskog naroda. Prema podacima CIK-a, pokret Samoopredeljenje osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 mesta u Skupštini Kosova, Demokratska partija Kosova 20,19 odsto glasova ili 22 mesta, Demokratski savez Kosova 13,24 odsto glasova ili 15 mesta, a Alijansa za budućnost Kosova 5,50 odsto glasova ili šest mesta. Od mesta rezervisanih za srpsku manjinu, devet mesta osvojila je Srpska lista, a jedno mesto Partija za slobodu, pravdu i opstanak.

Nestanak struje širom zemlje pogodio je Moldaviju 31. januara nakon što je ozbiljan kvar na elektroenergetskoj mreži Ukrajine izazvao kolaps ključnog visokonaponskog dalekovoda, što je prekinulo snabdijevanje strujom u velikim dijelovima zemlje, uključujući i glavni grad Kišinjev. Vlasti su saopštile da je snabdijevanje električnom energijom u potpunosti obnovljeno kasnije istog dana. Ministarstvo energetike Moldavije saopštilo je da je u 10:42 časova po lokalnom vremenu došlo do kvara napona na visokonaponskoj liniji 400 kV Isača–Vulkanešti–MGRES, koja prenosi uvoz električne energije iz Rumunije preko Ukrajine i proruske separatističke regije Pridnjestrovlje. Incident je primorao na hitno isključivanje cijelog elektroenergetskog sistema Moldavije, jer Moldavija i Ukrajina posluju u okviru zajedničkog bloka za proizvodnju električne energije. "Ukrajinski sistem elektroenergetske zaštite se aktivirao zbog nepovoljnih vremenskih uslova i odmah smo bili pogođeni", rekao je moldavski ministar energetike Dorin Jungietu u video izjavi. Pozvao je na smirenost, rekavši da će snabdijevanje strujom biti obnovljeno u roku od nekoliko sati, a operater Moldeletika radi na stabilizaciji mreže. U Kišinjevu, gradonačelnik Jon Čeban rekao je da je "najveći dio" grada ostao bez struje, što je dovelo do raspoređivanja generatora gdje je to bilo potrebno. Trolejbusi su se zaustavili u nekoliko okruga, dok su stanovnici preplavili društvene mreže žalbama. Policija je upozorila da nefunkcionalni semafori povećavaju rizik od saobraćajnih nesreća, raspoređujući policajce na glavne raskrsnice i pozivajući vozače da uspore i prate saobraćajne znakove. Granični prelazi su se takođe suočili sa kašnjenjima jer su prekidi pogodili carinske objekte. Dok su generatori bili aktivirani, ukrajinska granična policija je saopštila da je ručna obrada potrebna zbog tehničkih kvarova u glavnom sedištu carine. Moldavski ministar zdravlja Emil Čeban rekao je da su sve pogođene medicinske ustanove prešle na rezervne generatore. Ukrajinski zvaničnici su rekli da su poremećaji uzrokovani vanrednim isključenjima povezanim sa ekstremnim vremenskim uslovima, odbacujući spekulacije o sajber napadu. Ranije tog dana, kijevske vlasti su saopštile da je gradski metro sistem prestao sa radom u okviru režima vanredne energetske situacije nakon nedavnih masovnih ruskih udara.

Bivši direktor Doma penzionera u Tuzli Mirsad Bakalović i njegova saradnica Zinaida Razić Halilović su 31. januara pušteni iz pritvora. Podsjetimo, Bakalović kao bivši direktor Doma penzionera u Tuzli te Razić Halilović kao rukovoditeljica Službe za ekonomsko-finansijske poslove, računovodstvo i javne nabavke uhapšeni su 16. decembra prošle godine, nakon požara koji je zahvatio jedan sprat te ustanove. Od posljedica je smrtno stradalo 17 osoba, odnosno štićenika, a uhapšenima je jednomjesečni pritvor određen u dva navrata. Prvo u decembru prošle, a zatim i u januaru ove godine. Ali, prema posljednjoj odluci Kantonalnog suda u Tuzli oni su pušteni na slobodu. Pritvor bivšem direktoru i šefici službe u Domu penzionera Tuzla zbog ugrožavanja sigurnostiUhapšen bivši direktor Doma penzionera Tuzla gdje je u požaru stradalo 17 osobaTužilaštvo tuzlanskog kantona sumnjiči ih da su kao saučesnici počinili teška krivična djela protiv opšte bezbjednosti ljudi i imovine u vezi s krivičnim djelom izazivanje opšte opasnosti. Bakalović se tereti i za produženo krivično djelo zloupotreba položaja ili ovlaštenja.

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore saopštilo je da je ambasador Srbije Nebojša Rodić pozvan na razgovor povodom objave na društvenim mrežama u kojoj se "na neprimeren način komentariše status srpskog jezika" u toj zemlji. Na nalogu "Serbia in English", koji vodi Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije, navedeno je da Crna Gora "ne priznaje srpski jezik" kojim govori 43 odsto građana, te da je reč o "jeziku većine prema poslednjem popisu". U Ustavu Crne Gore je crnogorski jezik definisan kao službeni, a srpski jezik je u službenoj upotrebi zajedno sa bosanskim, hrvatskim i albanskim jezikom. Ministarstvo Crne Gore saopštilo je da je ambasadoru predočeno da činjenica da je srpski jezik u službenoj upotrebi "potvrđuje" poštovanje prava građana koji njime govore. "Tokom sastanka istaknuto je da je ovakav vid komunikacije neprihvatljiv, jer se odnosi na pitanja koja isključivo spadaju u ustavni i pravni okvir Crne Gore", saopštilo je MVP. Usledila je reakcija Ministarstva spoljnih poslova Srbije koje tvrdi da je sve "pogrešno protumačeno". Kažu da je reč o objavi na neformalnom nalogu Vladine kancelarije koja se "nije bavila ustavnim ili pravnim poretkom Crne Gore, već je – uz zdravu dozu humora – ukazala na opštepoznatu činjenicu da je srpski jezik deo identiteta značajnog broja građana Crne Gore". "Začuđuje da se takav sadržaj javno i oštrim tonom pogrešno tumači i svesno izvlači iz konteksta i, pogotovo, da sadržaj sa društvene mreže dobija tretman međudržavnog pitanja". U Crnoj Gori se na poslednjem popisu 2023. godine, 41,1 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi. Popis je takođe pokazao da je srpski jezik maternji za 43,2 odsto stanovništva, a crnogorski za 34,5 procenta. Popisu je prethodila kampanja prosrpskih i proruskih snaga i medija koji su pozivali građane da se izjasne kao Srbi. Duže od deceniju prosrpske stranke u Crnoj Gori traže izjednačavanje ustavnog statusa srpskog i crnogorskog jezika. Šta je prethodilo?Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića, bliskog zvaničnom Beogradu, odlučila je da izađe iz vlade premijera Milojka Spajića, nakon što se ona nije izjasnila o zahtevima DNP o identitetskim pitanjima i dogovoru oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu. DNP je tražio ustavne promene o normiranju srpskog jezika kao službenog, izmene Zakona o državljanstvu, kao i izmene propisa o državnim simbolima kako bi trobojka bila proglašena narodnom zastavom. Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je 29. januara da "ucenjivački model saradnje" neće biti dozvoljen nijednoj političkoj strukturi u većini, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Mesto za pokretanje inicijative o srpskom jeziku i njeno razmatranje je Skupština Crne Gore, uz uključivanje svih zainteresovanih aktera – ne samo parlamentarnih, već i društvenih, stručnih i akademskih činilaca, rekao je Spajić. Predsedništvo DNP-a jednoglasno je na odlučilo o otkazivanju podrške Spajićevoj Vladi, dok klub odbornika te partije otkazuje podršku gradonačelniku Podgorice Saši Mujoviću, rekao je 30. januara predsednik te partije Milan Knežević na konferenciji za novinare. Predstavnici DNP-a su kao spornu tačku naveli i njihov zahtev za početak sveobuhvatnog dijaloga Glavnog grada i Opštine Zeta i meštana Botuna u pravcu pronalaženja kompromisnog rešenja koje bi rezultiralo lex specijalisom u vezi s postrojenjem za otpadne vode kod tog mesta.

Bivšim ministarima u Vladi Srbije Tomislavu Momiroviću i Goranu Vesiću ukinut je kućni pritvor, javlja agencija Beta. Dvojica ministara osumnjičeni su da su, zajedno sa još 11 osoba, tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom oštetili budžet za 115 miliona dolara. Portparolka Specijalnog suda Ivona Čogurić objasnila je da je pritvor ukinut jer se, prema zakonu, tromesečna mera pritvora može odrediti maksimalno dva puta zaredom pre podizanja optužnice. Momirovićui i Vesiću je kućni pritvor uz elektronski nadzor produžen je za još tri meseca u novembru. "Kako optužnica do danas nije potvrđena, Sud je to učinio po službenoj dužnosti", navela je ona. Njima je za još tri meseca produžena mera zabrane sastajanja i komuniciranja sa potencijalnim svedocima u ovom postupku. Tužilaštvo: Istraga usporena zbog nepostupanja državnih organaTužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) koje vodi istragu u ovom slučaju, saopštilo da je postupak u ovom predmetu je "od samog početka ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa". Navode da je zbog "upornog ignorisanja i sitematskog nepostupanja po zahtevima" Tužilaštva, pribavljanje svih relevantnih dokaza "praktično onemogućeno, a time i efikasno okončanje istražnog postupka". "Policija ni nakon više ponovljenih zahteva nije dostavila svu preostalu dokumentaciju, iako je za to imala zakonsku obavezu, što je direktno uticalo i na nemogućnost da se u Zakonikom o krivičnom postupku propisanom roku za trajanje pritvora, stvore uslovi za donošenje javnotužilačke odluke bilo o podizanju optužnice ili obustavi istrage", Istakli su da su o "nepostupanju policije u skladu sa zakonskim ovlašćenjima javnog tužioca" obavešteni direktor policije i Ministar unutrašnjih poslova Srbije. "Ukoliko se po zahtevima ne postupi, preduzeće se i druge mere u skladu sa zakonskim ovlašćenjima za utvrđivanje odgovornosti nadležnih odgovornih lica u policiji i drugim državnim organima", dodaju. Deo projekta u vezi sa kojim su optužbe je i rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice u novembru prošle godine poginulo 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih firmi CRIC&CCCC koji gradi brzu prugu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Predstavnici vlasti u Srbiji sa ovim kineskom konzorcijumom sklopili su ugovor na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, bez raspisivanja tendera. Iste kompanije angažovane su na najmanje šest drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Do obrušavanja betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu došlo je četiri meseca nakon rekonstrukcije i svečanog otvaranja. Goran Vesić je nekoliko dana posle nesreće podneo ostavku, a tada je poručio da ne oseća krivicu, već da ostavku daje kao "odgovoran čovek". I on, i ostali zvaničnici su odmah nakon nesreće u Novom Sadu izjavljivali da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom stanične zgrade. Nedugo nakon Vesića, ostavku je podneo i Momirović. Na antivladinim protestima koji traju više od godinu dana zahteva se politička i krivična odgovornost za pad nadstrešnice, a studenti koji su ih predvodili smatraju da iza pada nadstrešnice stoji korupcija.

Odbornici Skupštine opštine Severna Mitrovica, Leposavić i Zubin Potok, ponovo su 30. januara izglasali izlazak iz Asocijacije kosovskih opština. Ovaj predlog je u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova izglasan i 18. decembra prošle godine ali je dan kasnije ministar za lokalnu samoupravu u tehničkoj Vladi Eljbert Krasnići (Elbert Krasniqi) ocenio da je zbog proceduralnih neregularnosti on bio nezakonit jer je, pored ostalog, predlog došao od strane gradonačelnika. "Ova praksa je u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (član 47.2), kojim je propisano da samo odbornici skupštine imaju pravo da tokom sednice zahtevaju dodatne tačaka dnevnog reda, i to isključivo za hitna pitanja od javnog značaja", napisao je Krasnići na Fejsbuku (Facebook). On je zaključio da je Srpska lista, pored toga što je izglasavanje izlaska iz Asocijacije kosovskih opština bilo nezakonito, pokretanjem ovog pitanja pokazala da joj je cilj "podsticanje podela među zajednicama, razdora, nepoverenja i tenzija". Ponovno usvojene odluke na sednicama Skupštine opštine opet se šalju nadležnom Ministarstvu na procenu zakonitosti. Opštine na severu Kosova su se od avgusta do septembra 2023. priključile Asocijaciji kosovskih opština, koja deluje kao nevladina organizacija sa ciljem razmene iskustava i zaštite interesa svojih članica. U to vreme su na vlasti bili albanski gradonačelnici jer su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavke u okviru kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Potom su bojkotovali i izborne procese. Na čelo ovih opština Srpska lista se vratila početkom decembra 2025. godine nakon lokalnih izbora, te je najavila poništavanje većine odluka koje su donosili njihovi prethodnici. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa, u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave, ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova.

Sud Bosne i Hercegovine je potvrdio optužnicu protiv Mevlida Jašarevića za sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz ove pravosudne ustanove u petak, 30. januara. Tužilaštvo BiH je 31. decembra prošle godine podiglo optužnicu protiv Jašarevića. Tada je saopšteno da je Jašarević u zatvoru u Istočnom Sarajevu u dva navrata verbalno i fizički prijetio službenicama zavoda, u namjeri "da ih spriječi i ometa u obavljanju službenih radnji u vezi sa mjerama zabrane obavljanja poziva i pisanih kontakata tokom izdržavanja kazne, koje su mu tokom 2025. godine više puta izrečene". U saopštenju su tada takođe naveli da je optuženi silom i prijetnjama upotrebe sile, pokušao da spriječi službeno lice u obavljanju posla, čime je prekršio Krivični zakon BiH. Jašarević se nalazi na izdržavanju zatvorske kazne zbog terorističkog napada na ambasadu Sjedinjenih Američkih Država iz 2011. godine. Iz Suda BiH je navedeno da će ročište za izjašnjenje Jašarevića o krivici biti zakazano nakon uloženih eventualnih prigovora. Jašarević, koji je rođen u Novom Pazaru, a posjeduje državljanstva Srbije i BiH, ranije je osuđen na 15 godina zatvora, zbog terorističkog napada na zgradu Ambasade SAD u Sarajevu 28. oktobra 2011. godine. Tada je Jašarević ispalio više od stotinu metaka na zgradu Ambasade, izgovarajući prijetnje službenicima, te teško ranio policajca Mirsada Velića koji je bio u osiguranju objekta.

Preminuo je francuski general Philippe Morillon, koji je komandovao snagama Ujedinjenih nacija tokom rata 90-ih u Bosni i Hercegovini. Morillon je preminuo 29. januara u 90. godini života, a njegovu smrt potvrdila je ministrica Oružanih snaga Francuske Catherine Vautrin. Vautrin je na društvenim mrežama opisala Morillona kao "veliku i inspirativnu osobu". "Služio je svojoj zemlji tokom uzorne karijere, koja ga je dovela od Saint-Cyra preko Sarajeva do Evropskog parlamenta", napisala je u objavi na platformi X. Kao komandant UNPROFOR-a tokom 1992. i 1993., Morillon je u BiH ostao upamćen po izjavi iz marta 1993. da se stanovnicima Srebrenice "neće ništa desiti i da su pod zaštitom UN". U genocidu počinjenom u tom gradu na istoku zemlje, u ljeto 1995. Vojska Republike Srpske ubila je više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dječaka. Porodice žrtava genocida su 2010. zaustavile Morillonovu posjetu Memorijalnom centru u Potočarima, gdje su ukopane hiljade žrtava. Morillon je 2004. godine svjedočio u Haškom tribunalu na suđenju bivšem predsjedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, koji je umro u pritvoru prije izricanja presude po optužnici za ratne zločine u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu. Nakon vojne karijere, do 2009. godine bio je zastupnik u Evropskom parlamentu.

Kosovo želi da doprinese miru u svetu, izjavio je premijer Aljbin (Albin) Kurti komentarišući učešće Kosova u Odboru za mir, koji je formiran na inicijativu predsednika Skedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa (Trump) u okviru plana za obnovu Gaze razorene ratom. Kroz ovaj Odbor SAD imaju za cilj rešavanje globalnih konflikata. Kurti je, govoreći po prvi put o Odboru za mir, rekao da je učešće Kosova u ovom telu nastavak doprinosa Kosova Gazi, počevši od učešća Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Međunarodnim stabilizacionim snagama. "KBS je već poznata po operacijama potrage i spasavanja, kao i po deminiranju, ali ne samo po tome", dodao je. Kurti se osvrnuo i na učešće KBS-a na konferenciji koju je u decembru 2025. godine u Dohi, u Kataru, organizovala Centralna komanda SAD, a na kojoj se razgovaralo o Međunarodnim stabilizacionim snagama. "Zato smo bili zainteresovani da učestvujemo i u političkim organima donošenja odluka", rekao je Kurti. Šta su Međunarodne stabilizacione snage?Međunarodne stabilizacione snage su multinacionalna mirovna misija sa mandatom Ujedinjenih nacija, čije se formiranje predviđa u skladu sa Trampovim planom od 20 tačaka za mir u Gazi. Ovaj plan su u oktobru 2025. godine prihvatili Izrael i Hamas – organizacija koju su Sjedinjene Američke Države i druge sile proglasile terorističkom. Iako mnogi detalji o Međunarodnim stabilizacionim snagama još nisu objavljeni, veruje se da će imati mandat da obezbeđuju sigurnost i nadgledaju sporazum o prekidu vatre u Gazi. Bela kuća je saopštila da je za komandanta ovih snaga imenovan general-major Džasper Džefers (Jasper Jeffers), američki komandant specijalnih operacija. Kurti je rekao da je jedan od razloga zbog kojih Kosovo učestvuje u ovakvim inicijativama i to što je i samo bilo korisnik mira kroz intervenciju međunarodnih snaga. "Što se tiče Gaze, znate da smo kao Vlada izdvojili pola miliona evra i da je to proces koji će se nastaviti i ubuduće." Šta je Odbor za mir?Odbor za mir osnovan je 22. januara u Davosu, u Švajcarskoj, u prisustvu predsednika Trampa. Kosovo je predstavljala predsednica Vjosa Osmani. Ovaj mehanizam će nadgledati upravljanje Pojasom Gaze. Profesor studija mira i konflikta na Univerzitetu u Dablinu, u Irskoj, Gzim (Gëzim) Visoka, rekao je pre nekoliko dana za Radio Slobodna Evropa da bi učešće Kosova u ovom Odboru zemlji moglo doneti značajne koristi u spoljnoj politici, uprkos mogućim troškovima. Prema njegovim rečima, sve dok Kosovo ostaje van velikih međunarodnih organizacija poput NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija, ovakve inicijative mogu doprineti jačanju njegovog diplomatskog položaja. "Ova platforma može Kosovu ponuditi prostor za lobiranje i traženje novih priznanja od država poput Maroka ili drugih zemalja koje još nisu priznale Kosovo… Do sada sistem UN-a nije Kosovu obezbedio ravnopravnost, adekvatan pristup, niti je bio u službi prava Kosova na samoopredeljenje, članstvo u međunarodnom sistemu i međunarodno priznanje. Na neki način, ovo je i protest protiv poretka UN-a, koji je na kraju postao instrument velikih sila", rekao je Visoka pored ostalog. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas ubio više od 1.200 ljudi u Izraelu i oteo stotine talaca. Izrael je uzvratio napade na Gazu, što je izazvalo na hiljade poginulih, krizu gladi i ogromnu štetu na infrastrukturi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaze o proglašenju seta pravosudnih koje je Evropska komisija označila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija zemlje". Time su zakoni, koje je vladajuća većina u Skupštini Srbije usvojila 28. januara, stupili na snagu. Ambasador Evropske unije u Srbiji Aleksander fon Bekerat saopštio je da je reč je o "ozbiljnom koraku unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Reagujući na poruke Brisela, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 29. januara da zakone "nije ni pročitao", a na pitanje da li će poslanici odgovoriti na pozive da ih preispitaju naveo je da je "to je njihova stvar". Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evopskom unijom i naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Predlagač, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, izjavio je da je njihovim usvajanjem "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu". Predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava. Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava usvojeni su uz odbijanje svih amandmana opozicije. U setu usvojenih zakona je i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. 'Srbija posvećena evropskom putu'U danu kada je potpisao izmene seta zakona koje kritikuje Evropska komisija, predsednik Srbije sastao se u Beogradu sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije. Vučić je na Instagramu napisao da je tokom susreta istakao da Srbija "ostaje posvećena dijalogu, stabilnosti i odgovornom pristupu, uz jasnu želju da svojim radom i rezultatima pokaže da je pouzdan partner Evropskoj uniji". "Otvoren i sadržajan razgovor sa ambasadorima zemalja članica EU o evropskom putu Srbije, reformama koje sprovodimo i izazovima sa kojima se suočavamo", naveo je Vučić 30. januara. Dodao je da je u tom cilju Vlada Srbije, na njegov predlog, donela odluku o formiranju Operativnog tima, čija će uloga biti da koordiniše ubrzano sprovođenje svih obaveza na evropskom putu Srbije. U Vladi Srbije je 30. januara održan prvi sastanak Operativnog tima, kojem je predsedavao ambasador i šef Misije Srbije pri EU Danijel Apostolović. Vlada je saopštila da je time zvanično počeo rad Operativnog tima. Kao glavni ciljevi istaknuti su otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), ispunjavanje prelaznih merila za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), koji su ključni za ubrzanje dinamike pristupnih pregovora. Među ciljevima je i ispunjavanje merila za otvaranje Klastera 2 (Unutrašnje tržište) i Klastera 5 (Resursi, poljoprivreda, kohezija), pripreme za Klaster 6 (Spoljni odnosi) i ispunjavanje konkretnih preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji. U saopštenju Vlade se navodi da će Tim redovno održavati sastanke i "aktivno doprinositi znatnom ubrzanju procesa pristupanja Evropskoj uniji".

Dok Sjedinjene Američke Države (SAD) proširuju svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku usred rastućih očekivanja udara na Iran, zemlje širom regiona pripremaju se za još jedan mogući sukob. Predsednik SAD Donald Tramp izdao je 28. januara do sada najstrože upozorenje Teheranu, poručivši da vreme ističe da postigne dogovor o svom nuklearnom i raketnom programu ili će se suočiti sa mnogo gorim napadom od zajedničkih izraelsko-američkih vazdušnih udara koji su ranije uništili nuklearne objekte širom Irana. Komentari dolaze u vreme kada američki ratni brodovi pristižu u vode regiona. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je njegova zemlja spremna da odmah i snažno odgovori na svaki mogući napad. „Zemlje u kojima su prisutne američke trupe, kao što su članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva, brinu da bi mogle da budu mete neke vrste iranskog kontranaada“, rekao je Farzan Sabet, istraživač Instituta u Ženevi. Vojne baze SAD u više monarhijaSavet za saradnju zemalja Zaliva čine bogate monarhije Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Bahrein, Kuvajt, Oman i Katar. U većini tih država Vašington ima velike vojne baze, dok ostale omogućavaju pristup i podršku američkim trupama. Ovonedeljna izjava Saudijske Arabije da neće dozvoliti da se njeni vazdušni prostor ili teritorija koriste za vojne akcije protiv Irana, nakon slične izjave UAE, analitičari vide kao potez koji za cilj ima sprečavanje američke vojne akcije. „Direktni napadi, bilo od strane Islamske Republike ili njenih proksi snaga, na energetsku infrastrukturu u regionu ometali bi globalnu ekonomiju“, rekao je Sabet. Decenijama su arapske države Zaliva ili bile rivali iranskog šiitskog klerikalnog režima ili su imale zategnute odnose sa Teheranom. Saudijska Arabija, UAE i Bahrein već su bili mete napada Irana ili njegovih saveznika, poput Huta u Jemenu. Proizvode četvrtinu svetskog 'crnog zlata'Države Saveta za saradnju zemalja Zaliva proizvode četvrtinu svetskih zaliha nafte i više od 10 odsto prirodnog gasa i, ključne su za svetsku trgovinu i transport i u njima rade milioni inostranih radnika. Pjer Kamilo Falaska, menadžer za politiku u Euro-Gulf Information Centre u Rimu, kaže da su zemlje Zaliva fokusirane na dva neposredna cilja. „Žele da spreče širenje krize i da zaštite sopstvene zemlje“, ocenio je Falaska. Smatra da, uprkos njihovim javnim stavovima, zemlje Zaliva nisu protiv promene režima u Iranu i da su svesne cene mogućeg haotičnog prelaznog perioda. „Njihov interes je upravljana i uredna tranzicija, a ne vakuum“, naveo je Falaska. Zaključio je da zemlje Zaliva intenzivno rade na jačanju bezbednosti luka, aerodroma i energetske infrastrukture, dok stanovništvo pripremaju za moguće teške dane.

Nevladini aktivisti su upozorili da je kineska fabrika guma Linglong iz Zrenjanina "pooštrila kontrolu i odmazdu" nad radnicima iz Bangladeša, nakon što je ranije prijavljeno kršenje njihovih prava. "Radnici navode da im se telefoni fizički zapečaćuju crvenim stikerima, zabranjeno je fotografisanje, snimanje ili beleženje, a propusnice za ulazak u fabriku sada se striktno primenjuju kao sredstvo kontrole i ućutkivanja", saopštio je Zrenjaninski socijalni forum 30. januara. Ova nevladina organizacija je zajedno sa aktivistima organizacije Astra, ranije ove sedmice državnim institucijama Srbije prijavila sumnje na trgovinu ljudima i eksploataciju nekoliko desetina radnika iz Bangladeša. U slučaj su se uključili policija, tužilaštvo i državni Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Državni organi do sada nisu saopštili više detalja. Kako su ranije preneli nevladini aktivisti, radnicima iz Bangladeša, koji su u Linglongu od juna 2025. angažovani preko agencije za izjamljivanje (lizing) radnika, bili su oduzeti pasoši, duguju im se zarade, prećeno im je i zastrašivani su. Radnici iz Bangladeša, prema fotografijama i svedočenju nevladinih aktivista za RSE, borave u "lošim higijenskim uslovima" i "prenatrpanom" kolektivnom smeštaju u blizini fabričkog pogona. U poslednjem saopštenju Zrenjaninskog socijalnog foruma navodi se da je, nakon tih prijava, kompanija Linglong "selektivno i drastično pooštrila primenu internih pravila (nad radnicima iz Bangladeša), koja su do tada postojala, ali su bila retko korišćena". "Najveći teret ovih mera snose lizingovani radnici, dok zaposleni direktno za Linglong ovakve restrikcije nemaju", dodaje se. RSE je ranije pokušao da stupi u kontakt sa radnicima, ali oni nisu želeli da govore iz straha za bezbednost. Linglong do objave vesti nije odgovorio na hitan upit Radija Slobodna Evropa za komentar. "Ova praksa ne predstavlja zaštitu bezbednosti. To je jasna odmazda i instrument selektivne represije", ukazuje ZSF. Upozoravaju da je takvo ponašanje, koje opisuju kao "kontrolu i zastrašivanje", u suprotnosti sa domaćim zakonima i standardima Međunarodne organizacije rada, koji zabranjuju diskriminaciju i garantuju zaštitu radnika od odmazde. Dok Linglong ne odgovara na pitanja, ovu fabriku, smeštenu u industrijskoj zoni nadomak Zrenjanina, godinama prati serija optužbi za prinudni rad. Slične optužbe obišle su svet i prethodnih godina, kada su lokalne i međunarodne organizacije optužile Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije. Zbog toga su zvaničnom Beogradu, kao domaćinu i strateškom partneru kineske fabrike, stigli pozivi na istragu i upozorenja međunarodnih institucija - poput Evropskog parlamenta i Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Sjedinjene Države su, zbog sumnji na prinudni rad, Linglong nedavno stavile na "crnu listu", zabranjujući uvoz automobilskih guma proizvedenih u Zrenjaninu. Do sada je izostala reakcija državnih organa Srbije, čije vlasti sa Kinom grade "čelično prijateljstvo" - kako ga opisuju predstavnici vlasti u Beogradu i Pekingu.