Američka Carina i zaštita granica (CBP) saopštila je u četvrtak da je izdala nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. "Službenici CBP-a će na svim ulaznim lukama u SAD zadržati pošiljke tih guma zbog dokaza koji razumno ukazuju na upotrebu prinudnog rada u njihovoj proizvodnji", navodi se u saopštenju. Agencija je dodala da je nalog u vezi s gumama proizvedenim u fabrici Linglonga u Zrenjaninu na severu Srbije, rezultat istrage i analize informacija koje ukazuju da su automobilske gume proizvedene uz korišćenje prinudnog rada – izjave radnika, fotografije, ugovore o radu, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, izveštaje nevladinih organizacija, medijske izveštaje i akademska istraživanja. Ti dokazi su, prema američkoj Carini, pokazali da su radnici u Linglongu izloženi devet pokazatelja prinudnog rada prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO): zadržavanje ličnih dokumenata, zastrašivanje i pretnje, izolacija, prekomerni prekovremeni rad, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo, zlostavljački uslovi života i rada, obmana i zloupotreba ranjivosti. "Poruka je jasna – Sjedinjene Države neće tolerisati prinudni rad u lancima snabdevanja", rekao je komesar Carine i zaštite granica Rodni Skot (Rodney S. Scott). Vršiteljka dužnosti izvršnog pomoćnika komesara Suzan Tomas (Susan S. Thomas) iz CBP-ove Kancelarije za trgovinu rekla je da "Amerikanci ne bi trebalo da se takmiče s proizvodima nastalim kroz eksploataciju" "Sprečavanjem ulaska robe proizvedene prinudnim radom na američko tržište, CBP pomaže da američki radnici i preduzeća posluju pod ravnopravnim uslovima", navela je Tomas u saopštenju u kojem se navodi da podaci CBP-a pokazuju da se gume iz zrenjaninske fabrike uvoze ili da je verovatno da će biti uvezene u SAD. Američka Carina je dodala da uvoznici zadržanih pošiljki mogu zatražiti uništenje ili izvoz svojih pošiljki, ili pokušati da dokažu da roba nije proizvedena prinudnim radom. RSE je u više navrata pisao o slučaju fabrike Linglong u Zrenjaninu i navodima o zloupotrebi radnika i kršenju radničkih prava. Početkom 2024. nevladina organizacija Astra podnela je krivičnu prijavu u ime 11 radnika iz Indije zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju. Nekoliko godina ranije sumnalo se i na eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, koji su u to vreme bili angažovani na izgradnji fabrike u Zrenjaninu. Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. tražio od Srbije da istraži slučaj "modernog ropstva", međutim on je okončan bez pokretanja postupka, povratkom radnika u Vijetnam. Linglong je odbacio odgovornost, tvrdeći da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. Zbog navoda o prinudnom radu, američki Stejt department u izveštaju o trgovini ljudima za 2024. je naveo da "Vlada Republike Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne optužbe o prinudnom radu, uključujući oduzimanje pasoša, nehumane uslove rada i života, već je nastavila da tvrdi da vijetnamski i indijski radnici nisu žrtve trgovine ljudima".

Gruzijski predsednik Mihail Kavelašvili optužio je 18. decembra u Beogradu Evropsku uniju za, kako je naveo, "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili u obraćanju novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je. Tenzije u odnosima Gruzije sa EU dodatno su produbljene posle parlamentarnih izbora u toj zemlji u oktobru 2024. na kojima je stranka Gruzijski san ostala na vlasti, zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski san tvrdi da i dalje želi ulazak u EU, ali samo ako može da sačuva, kako navodi, tradicionalne pravoslavne vrednosti Gruzije, kao i "miroljubive" veze s Rusijom. Demonstracije u Tbilisiju se održavaju svakodnevno od spornih izbora, za koje međunarodni posmatrači kažu da nisu bili slobodni i pošteni, a intenzivirane su pošto je Gruzija objavila obustavu pregovora o pristupanju. Protesti su i u Srbiji, gde antivladini demonstranti duže od godinu dana na ulicama optužuju vlast za korupciju nakon pogibije 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice u Novom Sadu i traže vanredne izbore. Zemlja je u zastoju na putu ka članstvu zbog nedovoljnog napretka u vladavini prava, normlanizaciji odnosa sa Kosovom, te nastavka saradnje sa Rusijom i odbijanja da uvede sankcije toj zemljni zbog njene invazije na Ukrajinu. Navodeći da su Gruzija i Srbija "pod velikim pritiscima", Kavelašvili je rekao da dve zemlje treba da imaju tešnju saradnju. Dodao je da je Kavkaz "ključni region između istoka i zapada", i da će i Srbija "umeti da iskoristi tu prednost". Istakao je "obostrano poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije i Srbije". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Tbilisiju zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova i dodao da je sa gruzijskim predsednikom dogovorio uzajamnu podršku dve zemlje u Ujedinjenim nacijama i drugim svetskim organizacijama. Vučić je najavio i skoro otvaranje ambasade Srbije u Tbilisiju.

Lideri Evropske unije okupili su se u četvrtak u Briselu na samitu na kojem će se odlučivati o predlogu da se zamrznuta ruska imovina koristi za finansiranje ekonomskih i vojnih potreba Ukrajine u narednim godinama, što je Poljska uporedila s izborom između "novac danas ili krv sutra". Samit EU usledio je dan pošto je ruski predsednik Vladimir Putin grubo kritikovao lidere Unije, koristeći reč koja se može prevesti kao "mlada svinja", i ponovio tvrdnje da će Moskva ostvariti ratne ciljeve u Ukrajini silom ako američki napor za mir ne dovede do sporazuma koji ispunjava njene zahteve. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na sastanku u Brisel rekao da je trenutni predlog zajma podržanog zamrznutom imovinom poželjniji, ali da na kraju nije bitno kako se sredstva koriste, sve dok se pronađe rešenje. "Ako na proleće Ukrajina ne dobije odgovarajuću tranšu – koja će, u slučaju mira, biti iskorišćena za obnovu zemlje, a u slučaju nastavka rata, za druge prioritete, pre svega proizvodnju dronova – proizvodnja dronova u Ukrajini biće smanjena nekoliko puta", rekao je novinarima na konferenciji za novinare posle obraćanja na samitu iza zatvorenih vrata. Ukrajina se trenutno suočava s manjkom strane pomoći od oko 53 do 59 milijardi dolara sledeće godine, dodao je on. Zapadne zemlje su podržavale ratom razorenu zemlju i direktnom budžetskom podrškom i vojnom pomoći od početka ruske invazije pre skoro četiri godine, ali predstojeći period može biti drugačiji. SAD su naznačile da najverovatnije neće slati više gotovinu, stavljajući teret na EU i druge zemlje G7 da se angažuju – i da to urade uskoro. Oko 140 milijardi evra (165 milijardi dolara) ruske državne imovine nalazi se u belgijskoj kompaniji za finansijska tržišta Juroklir (Euroclear), dok se dodatnih 25 milijardi evra ruske državne imovine nalazi u bankama širom EU, uglavnom u Francuskoj, ali i u jednoj belgijskoj privatnoj banci, na Kipru i u Nemačkoj. Zajam za reparacije je deo šireg finansijskog paketa vrednog do 210 milijardi evra, pokazuju podaci Evropske komisije. To takođe uključuje 45 milijardi evra koji će biti iskorišćeni za otplatu zajma G7 Ukrajini iz 2024. godine. Dok je većina od 27 članica EU za korišćenje zamrznute ruske imovine za podršku zajma, Belgija strahuje da bi plan mogao da je učini pravno ranjivom, ali su i druge zemlje, uključujući Italiju, izrazile sumnje. "Sada imamo jednostavan izbor – ili novac danas ili krv sutra. I ne govorim samo o Ukrajini, govorim o Evropi", rekao je poljski premijer Donald Tusk po dolasku lidera EU na samit u Briselu. "To je naša odluka i samo naša", dodao je on. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) rekla je da neće otići sa samita bez dogovora o tome kako finansirati Ukrajinu u naredne dve godine. Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) izdao je oštro upozorenje ranije ove nedelje, rekavši da bi neuspeh značio da će "sposobnost Evropske unije da deluje biti ozbiljno oštećena godinama, ako ne i duže, i da ćemo svetu pokazati da nismo sposobni da stojimo zajedno i delujemo u tako ključnom trenutku naše istorije". Švedski ministar za evropska pitanja dodao je u intervjuu za RSE u Briselu u četvrtak da "moramo imati neku vrstu sporazuma koji zaista osigurava da imamo finansijsku podršku za Ukrajinu". "To je najrealnija opcija koju imamo za stolom, nešto oko čega bi trebalo da se složimo. Ali to je takođe rešenje koje zaista znači da je i Rusija odgovorna i da mora da plati štetu koju je nanela Ukrajini", rekao je on. U borbenom govoru na događaju Ministarstva odbrane u sredu, Putin je pokušao da unapred okrivi Evropu i Ukrajinu za neuspeh mirovnih napora, rekavši da će Rusija silom zauzeti više teritorije ako Kijev i evropski lideri koje je opisao kao "mlade svinje" ne zauzmu pravi pristup američkim predlozima. "Ako suprotstavljena strana i njeni strani pokrovitelji odbiju da se uključe u suštinske diskusije, Rusija će vojnim sredstvima ostvariti oslobođenje svojih istorijskih zemalja", rekao je Putin, odbacujući svaki predlog koji poziva Moskvu na teritorijalne ustupke. Moskva trenutno kontroliše skoro petinu Ukrajine i ruski zvaničnici su više puta rekli da neće napraviti kompromis oko pet ukrajinskih regiona za koje Putin neosnovano tvrdi da su ruski. Posebno sporna tačka u višenedeljnim pregovorima u kojima učestvuju SAD, Ukrajina, Evropa i Rusija bio je deo Donjecke oblasti koji ukrajinske snage još drže. Načelnik Generalštaba ruske vojske general Valerij Gerasimov u četvrtak je nastavio da kritikuje Evropu, rekavši da je Zapad "glavni izvor" porasta vojnih pretnji ruskoj bezbednosti. Uz izveštaj Reutersa

Jedan od trojice državljana Sudana, kojima su amputirane potkoljenice i dijelovi šaka zbog promrzlina zadobivenih u pokušaju prelaska granice Bosne i Hercegovine i Hrvatske, upućen je iz bolnice u Bihaću u Klinički centar u Sarajevu na "liječenje i operativni tretman". U Sarajevu mu je urađena samo dijagnostika, nakon čega je pacijent vraćen u Bihać na nastavak liječenja, saopćili su iz bolnice Dr. Irfan Ljubijankić. Ovo je saopćeno iz Bolnice Dr. Irfan Ljubijankić u Bihaću nakon što je Radio Slobodna Evropa (RSE) zatražio objašnjenje o tome kako su trojica državljana Sudana završila u Kliničkom centru u Tuzli, gdje su im amputirane potkoljenice, kao i je li Klinički centar odbio operirati jednog pacijenta. Iz Kliničkog centra u Sarajevu su za RSE rekli da je tokom boravka na KCUS-u pacijent pregledan i dijagnostički obrađen na više klinika, kao i da KCUS nije odbio pacijenta. "Nakon dijagnostičke obrade, pacijent je vraćen na dalje liječenje u Kantonalnu bolnicu Bihać, koja je u potpunosti osposobljena za nastavak njegovog tretmana". Ipak morali u Tuzlu na operacije Bolnica iz Bihaća je pojasnila da su pacijenti primljeni početkom decembra. Bili su u teškom općem stanju, s dijagnozom gangrene i nekrotičnih promjena na ekstremitetima (rukama i nogama), nastalih kao posljedica dugotrajnog lutanja i izloženosti nepovoljnim vremenskim uvjetima. "Tokom hospitalizacije došlo je do pogoršanja općeg zdravstvenog stanja jednog pacijenta, uz razvoj teških infekcijskih komplikacija. Pacijent je, u skladu s medicinskim indikacijama, upućen na dalje liječenje i operativno zbrinjavanje u tercijarnu zdravstvenu ustanovu – Univerzitetski klinički centar Sarajevo. Nakon obavljene dijagnostičke obrade u UKC Sarajevo pacijent je vraćen u Kantonalnu bolnicu Dr. Irfan Ljubijankić Bihać na dalje liječenje", saopćeno je iz Bolnice u Bihaću. Pacijenti su potom operirani u bolnici u Bihaću, tačnije amputirani su im dijelovi šaka. Ali s obzirom na to da su bili "potrebni dalji operacioni tretmani i dodatna dijagnostička obrada isti su upućeni na Septično odjeljenje Klinike za ortopediju UKC Tuzla", objasnili su iz Bolnice u Bihaću. U Tuzli su ljekari Sudancima morali amputirati potkoljenice i trenutno su na liječenju u ovoj ustanovi. Promrzline su, prema onom što su rekli aktivistima koji im pomažu, zadobili na planini Plješevici koja je česta ruta za osobe u pokretu koji žele preći granicu BiH i Hrvatske. Sudanci su na putu već skoro dvije godine, najduže su boravili u Libiji i Grčkoj, prije nego su krenili ka EU preko Balkanske rute. Želja im je bila, kako su rekli, da stignu do Njemačke i nađu poslove, kako bi mogli pomoći porodice u teškog situaciji u Sudanu. Iz Službe za poslove sa strancima BiH kažu da će daljnji smještaj i zbrinjavanje državljana Sudana ovisiti o medicinskim preporukama. Sve će se, kažu, raditi u koordinaciji s nadležnim institucijama i relevantnim partnerima. Aktivista Nihad Suljić za RSE je rekao da je namjera da budu smješteni u neki privatni dom gdje bi mogli imati svu potrebnu njegu i pomoć. "Bez dozvole Službe za poslove sa strancima ne možemo ništa uraditi. Sve vrijeme mi u ovome pomažu iz nevladine organizacije SOS Balkan Route koja snosi troškove svega što je potrebno. Ja sam našao jedan dom u blizini Tuzle, u Lukavcu, u kojem bi bili smješteni barem mjesec, dva, tri, dok se malo ne oporave." U migrantskim kampovima Lipa, Ušivak i Blažuj, tokom novembra bila su smještena 1083 migrnata, navedeno je u mjesečnom izvještaju Međunarodne organizacije za migracije. Do kraja novembra u BiH je ušlo 12.607 migranata, podaci su Ministarstva sigurnosti BiH. Najbrojniji su Afganistanci, potom državljani Egipta, Maroka, Sirije, Iraka i Pakistana.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da je Beograd zainteresovan za kineske tehnologije u agraru, šumarstvu i vodoprivredi, naučnoistraživačkom i inovacionom sektoru. „Srbija snažno podržava zajedničko lansiranje prvog satelita za poljoprivredne i naučne svrhe u orbitu u što skorijem roku. Nastojaćemo da učinimo sve što je potrebno na ovom planu”, rekao je ministar Glamočić. Dodao je da je primena savremenih tehnologija važna u oblasti daljinske detekcije, praćenja useva, upravljanja vodnim i šumskim resursima, kao i unapređenja sistema ranog upozoravanja. Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Glamočić je u Beogradu ugostio delegaciju Harbinskog instituta za tehnologiju (Harbin Institute of Technology HIT) iz Hejlunđanga na severoistoku Kine, jednog od vodećih tehničkih univerziteta u svetu koji se po globalnim rang-listama nalazi među četiri najznačajnije institucije u oblasti naprednih tehnologija. Harbinski institut za tehnologiju radi u okviru kineskog Ministarstva industrije i informacionih tehnologija. Delegaciju u Beogradu predvodila je prorektorka Instituta Sun Sjue. Predstavnici Harbinskog instituta za tehnologiju ukazali su na iskustvo ove naučne institucije u razvoju i lansiranju satelita, kao i u primeni veštačke inteligencije u agraru. Naglasili su da bi svemirske tehnologije mogle direktno da doprinesu razvoju precizne poljoprivrede, digitalizaciji agrarnog sektora, analizi zemljišta i vegetacije, kao i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. „U tom smislu, u razgovoru su razmotrene mogućnosti za zajedničke naučnoistraživačke projekte i razvoj tehnoloških platformi”, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Dan ranije, u sredu 17. decembra, u Beogradu je održan konesko-srpski seminaru o aero-svemirskim tehnologijama na kom je ministar Glamočić saopštio da Kina i Srbija planiraju saradnju u toj oblasti. Istog dana delegacija Medijskog centra Ministarstva za javnu bezbednost Kine posetila je Beograd i Ministarstvo unutrašnjih poslova u cilju, kako je saopšteno, razmene iskustava i dobrih praksi u komunikacijama sa javnošću. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali istovremeno od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) iste godine i Aleksandra Vučića na vlast ima jaku političku, ekonomsku i vojnu saradnju sa Kinom. Brisel je zbog toga više puta upozorio Srbiju da bi spoljnu politiku trebalo uskladi sa Evropskom. Vučić je u poslednjoj deceniji više puta je bio u Pekingu. Pre pet dana saopštio je da se priprema njegova nova poseta Kini. Prethodno je Vučić 4. septembra u Pekingu prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

Evropska unija izdvojila je 13,5 miliona evra za Bosnu i Hercegovinu za jačanje odgovora na neregularne migracije i borbe protiv organiziranog kriminala, saopštila je Delegacija EU u BIH. „Jačanjem institucionalnih kapaciteta vlasti će moći bolje koordinirati i upravljati migracionim tokovima, štititi interese zajednica i osigurati doprinos stabilnosti društva”, rekao je šef Delegacije EU u BIH Luiđi Soreka 18. decembra povodom Međunarodnog dana migranata. Dodao je da će sredstva EU ojačati kapacitete vlasti BIH u cilju preuzimanja vodeće uloge u upravljanju migracijama, usaglašavanja mera sa standardima EU, kao i da će se program sprovoditi Međunarodnom organizacijom za migrante (IOM), UNHCR-om i UNICEF-om. „Strateška ulaganja će ojačati upravljanje i nadzor nad privremeno-prihvatnim centrima, usaglasiti prakse upravljanja granicom sa evropskim standardima i osigurati da pomoć i proces registracije poštuju ljudska prava i potrebnu zaštitu”, dodao je ambasador Soreka. Navodi se da će finansijska podrška EU ojačati kapacitete BiH za potrebe pružanja ključnih humanitarnih usluga na teritoriji cele države, kao što su hrana, vode, sanitarnu i higijensku pomoć i zdravstvenu zaštitu za migrante. Dodaje se da će podrška EU obuhvatiti i organe javnog zdravstva na nivou kantona, čime se osigurava da ljudi u pokretu imaju pristup blagovremenoj i adekvatnoj zdravstvenoj nezi. Saopšteno je da će evropski rantovi pomoći da se osnaže saradnja i poverenje na lokalnom nivou i apelovano na izgradnju pozitivnih odnosa između zajednica domaćina i migranata. Istaknuto je da projekat koji finansira EU „Individualne mere za jačanje sistema upravljanja neregularnim migracijama i borbe protiv organiziranog kriminala“ ima za cilj da omogući Bosni i Hercegovini da u potpunosti bude vlasnik sistema upravljanja migracijama, dok u isto vrijeme promovira stabilnost, zaštitu i integraciju, u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Navodi se da je Evropska unija do sada podržala smeštaj i pomoć za više od 200.000 migranata, tražitelja azila i izbeglica u Bosni i Hercegovini.

U četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, 18. decembra izabrani su predsednici skupština opština nakon čega su odbornici u svim opštinama izglasali izlazak iz Asocijacije kosovskih opština. Ovakva odluka dolazi nakon što su gradonačelnici iz Srpske liste početkom decembra preuzeli vlast u četiri opštine na severu i najavili “neophodnost sprovođenja detaljne pravne i finansijske analize zatečenog stanja, kako bi se u narednom periodu donele odluke u skladu sa zakonom i u najboljem interesu građana“. Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević je obrazlažući zahtev za izlazak iz Asocijacije kosovskih opština rekao da to nikada nije bila želja većinskog srpskog stanovništva, već da se radilo o „političkoj odluci“. Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok su od maja 2023. vodili albanski gradonačelnici nakon što su su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavke tokom kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Potom su bojkotovali i izborne procese. Ove opštine su se od avgusta do septembra 2023. priključile Asocijaciji kosovskih opština koja deluje kao nevladina organizacija sa ciljem razmene iskustava i zaštite interesa svojih članica. Tome se usprotivila Srpska lista ocenivši da odluka „nije doneta u korist građana i da je nelegitimna“. Tada je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz ocenu da opštine sa srpskom većinom treba da budu deo Zajednice opština sa srpskom većinom koja je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa sa ciljem da pripadnici srpske zajednice dobiju veću autonomiju. Dolaskom albanskih gradonačelnika na vlast 2023. lokalne vlasti su, pored ostalog, preuzimale objekte u njihovom vlasništvu u kojima su funkcionisale srpske institucije, zabranile „nelegalnu“ gradnju koju je finansirala Srbija ili najavljivale rušenje bespravno izgrađenih naselja. Opština Severna Mitrovica sredinom ove godine potpisala je memorandum o razumevanju sa opštinom Južna Mitrovica koji je predviđao izgradnju mostova preko reke Ibar za pešake i automobile, što je podržala Vlada Kosova. Srpska lista je najavila da će zatražiti reviziju svih ovih odluka. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa, u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave, ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova. U četvrtak 18. decembra u Severnoj Mitrovici je na redovnoj sednici za predsednika skupštine opštine izabran Nemanja Biševac, u Zvečanu Srđan Milosavljević, u Leposaviću Marko Rakić i u Zubinom Potoku Nemanja Jakšić.

Bivši anesteziolog Frederik Pešije (Frédéric Péchier) osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog namernog trovanja 30 pacijenata, od kojih je 12 umrlo. Kako prenosi BBC, sud u Bezansonu na istoku Francuske proglasio ga je krivim za kontaminiranje infuzionih vrećica supstancama koje su izazivale srčani zastoj ili krvarenje. Njegova najmlađa žrtva, četvorogodišnje dete, preživelo je dva srčana zastoja tokom rutinske operacije krajnika 2016. godine. Najstarija žrtva imala je 89 godina. „Vi ste Doktor Smrt, trovač, ubica. Pretvorili ste ovu kliniku u groblje. Donosite sramotu svim lekarima“, rekli su tužioci u završnoj reči prošle nedelje. Pešije je prvi put stavljen pod istragu pre osam godina kada je bio osumnjičen za trovanje pacijenata u dve klinike u Bezansonu između 2008. i 2017. Njegova prva poznata žrtva, Sandra Simard, imala je 36 godina kada je doživela iznenadni srčani zastoj tokom operacije kičme. Preživela je zahvaljujući intervenciji samog Pašijea iako je pala u komu. Testovi na njenim infuzionim kesicama pokazali su koncentraciju kalijuma 100 puta veću od očekivane doze, što je alarmiralo lokalne tužioce. Tokom 15 nedelja suđenja Pešije je povremeno priznavao da su neki pacijenti koji su se razboleli ili umrli možda bili otrovani ali je negirao krivicu. „Rekao sam to ranije i ponoviću: nisam trovač. Uvek sam poštovao Hipokratovu zakletvu“, izjavio je. Sada će provesti najmanje 22 godine iza rešetaka, nakon što je bio na slobodi tokom suđenja. Ima rok od 10 dana da uloži žalbu. Ukoliko bi bila usvojena, sudilo bi mu se drugi put u roku od godinu dana.

Džared Ajzakman (Jared Isaacman) imenovan je za novog direktora Američke vazduhoplovne i svemirske agencije NASA (National Aeronautics and Space Administration). Američki Senat usvojio je nominaciju Ajzakmana za čelno mesto u agenciji sa 67 glasova ‘za’ i 30 protiv. Ajzakman će preuzeti kormilo NASA samo nekoliko nedelja uoči očekivanog lansiranja rakete Artemis II u kojoj će četiri astronauta krenuti na putovanje oko Meseca i označiti najdalji put u svemir sa ljudskom posadom od završetka programa Apolo 1972. godine. Tako je završena višemesečna saga u vezi sa njegovim postavljanjem u kojoj je predsednik Sjedinjenih američkih Država (SAD) Donald Tramp prvo predložio njegovo ime, zatim povukao nominaciju, a potom ga ponovo kandidovao za tu funkciju. Biznismen, milijarder i amaterski pilot mlaznih aviona Džared Ajzakman (42) prvi je neprofesionalni astronaut koji je hodao svemirom i prvi administrator NASA-e poslednjih decenija koji dolazi izvan državnih institucija. BBC piše da će se njegov mandat na čelu agencije meriti ključnim testom – da li će uspeti da vrati ljude na Mesec pre Kine. Tramp je jasno stavio do znanja da želi da SAD uspostave stalnu lunarnu bazu kako bi omogućile eksploataciju resursa i služile kao odskočna daska ka Marsu. Tramp je prvi put najavio nameru da nominuje Ajzakmana u decembru 2024, ali je povukao nominaciju u maju usled javnog sukoba sa biznismenom Ilonom Maskom, izvršnim direktorom kompanije SpaceX (Space Exploration Technologies Corp), zbog njegovih bliskih odnosa i saradnje sa Ajzakmanom. Mask je bio jedan od najvećih Trampovih političkih donatora ali su se razišli oko načina smanjenja državne potrošnje. Tramp je tada povukao Ajzakmanovu nominaciju tražeći „temeljnu proveru prethodnih veza“. Senator Edvard Marki, demokrata iz Masačusetsa, kritikovao je SpaceX jer odbija da otkrije koliko je novca Ajzakman platio za letove u svemir. „SpaceX ima milijarde razloga da poželi prijateljski nastrojenog administratora NASA-e. Pošteno je da američki narod zna u kojoj meri su Ajzakman i SpaceX finansijski povezani“, rekao je Marki u prošlog ponedeljka. U novembru je predsednik ponovo predložio Ajzakmana. Od osnivanja svoje firme za platne usluge Shift4 1999, kada je imao 16 godina, Ajzakman je stekao ime u svemirskoj industriji samostalnim finansiranjem eksperimentalnih letova u Zemljinu orbitu. Dva puta je leteo u svemir i oba puta u saradnji sa kompanijom SpaceX Ilona Maska. Te misije dale su Ajzakmanu reputaciju preduzetnika koji prihvata prelazak svemirske industrije sa projekata finansiranih od strane vlade ka privatnom sektoru. Njegove pristalice nadaju se da će kao direktor NASA-e podsticati konkurenciju među svemirskim kompanijama, uskladiti ih njenim ciljevima i usmeriti napore agencije na najnaprednije tehnologije. U izlaganju povodom nominacije Ajzakman je u decembru rekao da podržava Trampovu misiju eksploatacije Meseca. „Nije vreme za odlaganje, već za akciju. Jer ako zaostanemo, ako napravimo grešku, možda je nikada nećemo nadoknaditi. Posledice bi mogle da promene ravnotežu moći na Zemlji“, rekao je Ajzakman pred senatorima. Dodao je da smatra da je uključivanje konkurencije iz privatnog sektora ključno za uspeh u svemirskoj trci. Prošle nedelje Ajzakman je pohvalio dodelu velikog ugovora kompaniji Blue Origin, u vlasništvu Džefa Bezosa iz Amazona, koja je rival kompaniji Space X. Sugerisao je i da NASA treba više da sarađuje sa univerzitetima i akademskim institucijama. Po magazinu Forbs, Ajzakmanovo bogatstvo procenjuje se na 1,2 milijarde dolara i uglavnom je stečeno poslovanjem njegove kompanije za platne usluge i prodajom firme za obuku pilota u čijem vlasništvu je bila i privatna flota vojnih aviona. Ajzakman će na čelu NASA-e naslediti Šona Dafija (Sean Duffy), američkog sekretara za saobraćaj, koji je od jula obavljao funkciju privremenog šefa Američke vazduhoplovne i svemirske agencije.

Sjedinjene Američke Države (SAD) najavile su prodaju oružja Tajvanu vrednog više od 10 milijardi dolara, preneo je AP. Navodi se da će u kontigentu biti rakete srednjeg dometa, haubice i dronovi. Stejt department je plan objavio u sredu uveče tokom televizijskog obraćanja predsednika SAD Donalda Trampa. Osam ugovora o prodaji oružja obuhvataju 82 mobilna artiljerijska raketna sistema HIMARS i 420 taktičkih raketnih sistema ATACMS, sličnim onima kojima je Vašington snabdevao Ukrajinu tokom bivše američke administracije. Ugovori o prodaji odnose se i na 60 samohodnih haubica, prateću opremu vrednu više od četiri milijarde dolara i dronove vredne više od milijardu dolara. Ostatak paketa obuhvata vojni softver vredan više od milijardu dolara, rakete Džavelin i TOW u vrednosti od oko 700 miliona dolara, rezervne delove za helikoptere vredne 96 miliona dolara i setove za remont raketa Harpun od 91 milion dolara. U obraćanju naciji Tramp nije pominjao Kinu i Tajvan ali AP podseća da su američko-kineske tenzije oscilirale tokom njegovog drugog mandata zbog trgovine i tarifa ali i sve veće kineske aktivnosti prema Tajvanu, za koji Peking tvrdi da mora da se ujedini sa kopnom. Stejt department naveo je da prodaja oružja Tajvanu „služi nacionalnim, ekonomskim i bezbednosnim interesima SAD” i da podržava napore kupca da modernizuje svoje oružane snage i održi kredibilne odbrambene sposobnosti. „Predložena prodaja pomoći će u unapređenju bezbednosti kupca i doprineti održavanju političke stabilnosti, vojnog balansa i ekonomskog napretka u regionu“, navodi se u američkom saopštenju. Po saveznom zakonu, SAD su obavezne da pomognu Tajvanu u samoodbrani i to je postalo sve spornije u odnosima sa Kinom koja je obećala da će, ako bude potrebno, silom preuzeti Tajvan. Ministarstvo odbrane Tajvana u četvrtak je izrazilo je zahvalnost SAD zbog prodaje oružja, navodeći da će to pomoći Tajvanu da održi „dovoljne sposobnosti samoodbrane“ i obezbedi snažne odvraćajuće kapacitete. „Jačanje odbrane Tajvana je temelj za održavanje mira i stabilnosti u regionu“, navelo je ministarstvo. Ministar spoljnih poslova Tajvana Lin Čia-lung zahvalio je SAD na unapređenju sposobnosti samoodbrane Tajvana i dodao da je to, kako je rekao, „ključno za odvraćanje sukoba u Tajvanskom moreuzu” koji razdvaja Tajvan od kineskog kopna. Prodaja oružja dolazi u trenutku kada je vlada Tajvana obećala da će povećati izdvajanja za odbranu na 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda sledeće godine i da dostigne pet odsto do 2030. Povećanje je usledilo nakon što su Tramp i Pentagon zatražili da Tajvan troši čak 10 odsto BDP-a na odbranu, što je znatno više od onoga što SAD ili bilo koji od njihovih glavnih saveznika troše na odbranu. Taj zahtev naišao je na otpor tajvanske opozicione KMT partije i dela stanovništva Tajvana. Predsednik Tajvana Lai Čing-te u novembru je najavio budžet od 40 milijardi dolara za kupovinu oružja, uključujući izgradnju sistema protivvazdušne odbrane sa naprednim sposobnostima detekcije i presretanja nazvanog Tajvan Dome. Budžet je planiran za narednih osam godina, od 2026. do 2033. Povećanje američke vojne pomoći Tajvanu najavljeno je u zakonu koji je usvojio Kongres, a koji Tramp uskoro treba da potpiše. Prošle nedelje Ambasada Kine u Vašingtonu osudila je tak akt, poznat kao Zakon o nacionalnoj odbrani, navodeći da nepravedno označava Kinu kao agresora. „Zakon nastavlja da forsira narativ o ‘kineskoj pretnji’, zagovara vojnu podršku Tajvanu, podriva kineski suverenitet, bezbednost i ometa napore obe strane da stabilizuju bilateralne odnose“, navela je Ambasada Kine u Vašingtonu nakon što je zakon prošao Predstavnički dom. Senat Sjedinjenih američkih Država u sredu je usvojio taj zakon.

Policija Ekvadora saopštila je da je 17. decembra u Gvajakilu ubijen bivši fudbalski reprezentativac te zemlje Mario Pineida (33). „Ubijen je u očiglednom napadu", objavilo je ekvadorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova bez navođenja detalja. Dodaje se da je još jedna osoba takođe ubijena i da je treća ranjena. Mediji u Ekvadoru izvestili da se ubistvo dogodilo ispred mesare severnom delu Gvajakila, 275 kilometara jugozapadno od glavnog grada Kita. Dodali su da je pucano sa motocikla. Osumnjičeni je u bekstvu. Ekvadorska štampa piše da se ubistvo Pineide dogodilo nekoliko sati nakon što je predsednik fudbalskog kluba Barselona Gvajakil Antonio Alvarez u otvorenom pismu saopštio da je jedan od igrača zatražio zaštitu zbog pretnji smrću, nakon što su igrači odlučili da ne prisustvuju treningu u sredu ujutro zbog neisplaćenih plata koje su kasnile četiri meseca. Pineda ja u Barseloni Gvajakil od 2016. u koju se sa pozajmice Nacionalu vratio ove godine. U 2022. igrao je na pozajmici u Fluminenseu. Odigrao je devet utakmica za reprezentaciju Ekvadora. Pineida nije prvi fudbaler koji je ove godine nastradao u Ekvadoru. U novembru je u Gvajakilu ubijen šesnaestogodišnji fudbaler, u septembru dvojica igrača drugoligaškog tima, dok je bivši fudbaler preminuo nakon što je upucan u Esmeraldasu. Svetske agencije prenose da se u Ekvadoru prošle godine dogodilo 7.063 ubistva i da je u 2023. zabeleženo 8.248. Ekvadorski predsednik Danijel Noboa saopštio je da će se boriti protiv kriminalnih organizacija koje su proširile svoje poslovanje u toj zemlji u saradnji sa međunarodnim narko-kartelima.

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije (KIRS) od 2015. je pružio smeštaj i usluge za više od 1,5 miliona migranata iz 120 država sveta, saopštila je ova državna organizacija povodom Međunarodnog dana migranata, 18. decembra. „Svi oni dobili su usluge u skladu sa najboljim mogućnostima koje je Srbija u datom trenutku mogla da pruži”, naveo je KIRS. Dodaje se da trenutno radi šest prihvatnih i azilnih centara i da je u nijima smešteno 235 migranata. Komesarijat je objavio da je tokom 2025. u Srbiji evidentirano 9.567 migranata, a da ih je u 2024. bilo 18.899. „Prema njima je postupano odgovorno, humano i u skladu sa najvišim standardima zaštite. Sa politikom solidarnosti i brige nastavićemo i u narednom periodu”, naveo je KIRS. Dodaje se da je najviše migranata iz Avganistana, Egipta, Turske, Maroka i Sirije, kao i da su među njima više od 70 odsto punoletni muškarci. Saopšteno je da su svi migranti koji su prošli kroz centre Komesarijata dobili smeštaj, hranu, odeću, medicinsku negu i da je deci smeštenoj u centrima obezbeđen pristup obrazovanju. „Stanje migracija u Srbiji je stabilno. Sve institucije drže situaciju pod kontrolom i spremne na mogući porast broja migranata u narednoj godini”, saopštio je KIRS. Navodi se da se u 2025, kroz program dobrovoljnog povratka, u zemlju porekla vratilo ukupno 54 osobe, kao i da je od 2009. 136 migranata dobilo supsidijarnu zaštitu i 118 utočište. „Komesarijat će nastaviti da obezbeđuje adekvatnu podršku i human pristup migrantima, uz puno poštovanje zakona Srbije i očuvanje javnog reda, mira, zdravlja i bezbednosti građana”, objavio je KIRS. Predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je da je „u svakom trenutku najmanje 700 do 1.000 ljudi u iregularnom boravku” i da je po procenama te nevladine organizacije najmanje 35.000 prošlo kroz Srbiju u ovoj godini. Đurović je za agenciju Beta rekao i da je kontinuiran priliv legalne radne snage jer, kako je naveo, radni migranti dolaze u Srbiju sve više u hroničnom nedostatku domaće radne snage. Napomenuo je da je položaj migranata i dalje osetljiv i ranjiv pošto, kako je dodao, nemaju legalan boravak u zemlji. "Uglavnom zaobilaze preostale otvorene kampove, manje su vidljivi medijima i javnosti, a sve više su u rukama krijumčara, koji im obezbeđuju prihvat, smeštaj i organizuju njihov put dalje ka EU", rekao je Đurović. Naveo je da su migranti često u riziku da budu izloženi nasilju, eksploatisani zbog njihovog neregulisanog i ranjivog položaja jer, kako je rekao, često nisu u mogućnosti da prijave zloupotrebe, nasilje i krijumčarenje sa kojim se gotovo svakodnevno suočavaju. Đurović je rekao je i da se iregularni migranti koji traže azil i dalje susreću sa dugim i neefikasnim procedurama, između ostalog i sa problemima da brzo podnesu zahtev za azil. Naveo je da te procedure u prvom stepenu traju i više od godinu dana. U poslednjih deset godina kroz Srbiju su kroz Srbiju su prolazili migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušavaju da stignu do zemalja Evropske unije. Takozvana Balkanska migrantska ruta ka zapadu Evrope išla je preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije. Jačom kontrolom na granicama Evropske unije, dogovorom Brisela sa Turskom 2016. i izgradnjom ograde koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom prekinut je prolaz migranata u velikim grupama. Migracije su se nastavile u manjem obliku uz organizovano krijumčarenje.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pozvala je nadležne u Srbiji da hitno procesuiraju osobu koja je izrekla pretnje novinaru beogradskog nedeljnika Radar Vuku Cvijiću. ANEM je 17. decembra saopštio da su pretnje Cvijiću upućene zbog teksta koji će biti objavljen u novom broju tog časopisa. "Danas u 16 časova i 10 minuta novinar Vuk Cvijić dobio je poziv sa nepoznatog broja iz inostranstva. U kratkom razgovoru nepoznata osoba mu je rekla da pazi šta će sutra da objavi", naveo je ANEM u saopštenju. Dodaje se da je pretnja prijavljena nadležnom tužilaštvu i apeluje na institucije da zaštite Cvijića i redakciju Radara. "Nekažnjivost napada na Vuka Cvijića očigledno predstavlja poziv da se može slobodno napadati ovaj najproduktivniji profesionalac, koji se bavi istraživačkim novinarstvom, posebno korupcijom u vrhu vlasti i važnim institucijama", rekao je Veran Matić iz ANEM-a. ANEM navodi da su Cvijić u proteklih godinu dana nekoliko puta na javnim mestima fizički napali vlasnik tabloida i pripadnici policije. Nijedan od tih slučajeva nije dobio sudski epilog. Redakcija nedeljnika Radar pozvala je institucije da hitno utvrde identitet osobe koja je pretila. "Podsećamo tužilaštvo da nijedan napad na Cvijića do sada nije rasvetljen, čak ni onaj koji su snimile nadzorne kamere. Prskanje sprejom u oči Cvijiću koji je bio na novinarskom zadatku i napad policajca na njega ispred Pravnog fakulteta i danas su u fazi predistražnog postupka", saopštila je redakcija Radara. "Da li to znači da ova država u stvari ne želi da zaštiti novinare i tako faktički postaje saučesnik u njihovom ugrožavanju", upitali su u saopštenju iz Radara. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije osuđuje pretnje Cvijiću, kao i pretnje, kako je saopštila ta organizacija, upućene autorima i voditeljima emisije "Dobar, loš, zao" Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu. Navodi se da su pretnje njima dvojici upućene putem Jutjub naloga emisije. NUNS je saopštio da je jedan od korisnika ostavio je komentar "Za ove budale metak i bombice". To udruženje ocenjuje da takve poruke predstavljaju direktan poziv na nasilje i ozbiljno ugrožavaju bezbednost novinara. NUNS podseća da Kulačin i Vidojković godinama trpe kontinuirane pretnje i targetiranje. "Uprkos brojnim prijavama, izostanak efikasnih institucionalnih reakcija i sudskih epiloga stvara atmosferu nekažnjivosti koja ohrabruje napade i podstiče eskalaciju", naveo je NUNS. NUNS poziva tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da bez odlaganja identifikuju počinioce pretnji i preduzmu zakonom predviđene mere. Četiri puta više fizičkih napada, saopštio tužilac Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Branko Stamenković izjavio je da je od početka 2025. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva u kojima je došlo do ugrožavanja bezbednosti novinara. "Broj prijavljenih slučajeva fizičkog napada četiri puta je veći u odnosu na isti period prethodne godine", rekao je Stamenković na konferenciji za novinare u Beogradu posvećenoj zaštiti novinara. Naveo je da zabrinjava što je povećan i broj fizičkih napada na novinare tokom izvršenja radnih zadataka. "Podaci su izuzetno zabrinjavajući i na javnom tužilaštvu, novinarskim udruženjima, medijskim asocijacijama i državnim organima je teret odgovornosti kako ćemo se suočiti sa ovom situacijom", dodao je Stamenković. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je krajem oktobra da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede. NUNS je naveo da su napadi na novinare učestali na antivladinim protestima koji se odvijaju u Srbiji od pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Ta novinarska organizacija saopštila je da su registrovani napadi maskiranih civila, pristalica vlasti i pripadnika policije na novinare na zadatku. Vlast Srpske napredne stranke (SNS) odbacila je odgovornost za tragediju u Novom Sadu, optužbe za policijsku represiju tokom građanskih protesta i nekažnjivost napadača na novinare. U rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji iz novembra konstatuje se da su novinari napadani ili im je uskraćena zaštita tokom izveštavanja na protestima. Ta institucija pozvala je vlast u Beogradu da obezbedi slobodu medija i prekinu sa retorikom koja podstiče nasilje. Po indeksu slobode medija Reportera bez granica Srbija je na 96. mestu od 180 zemalja.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je u sredu da Kina i Srbija produbljuju strateško partnerstvo saradnjom u oblasti aero-svemirskih tehnologija. "One su postale temelj savremene industrije i digitalne transformacije i otvaraju prostor za rešenja koja imaju dugoročni društveni i ekonomski značaj", rekao je Glamočić u Beogradu na prvom kinesko-srpskom seminaru posvećenim aero-svemirskim tehnologijama. Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, njihova primena u industriji i poljoprivredi može da unapredi bezbednost hrane, doprinese racionalnom korišćenju resursa i otpornosti agrara. Ministarstvo je navelo da je na skupu u Beogradu održana ceremonija otvaranja Zajedničkog inovacionog centra za kinesko-srpske vazduhoplovno-kosmičke tehnologije. "Satelitsko osmatranje, precizna poljoprivreda, napredni sistemi za prognozu klimatskih rizika i digitalne platforme za podršku proizvođačima unaprediće domaću poljoprivrednu proizvodnju", naveo je Glamočić. Dodao je da Srbija raspolaže kvalitetnim stručnim kadrovima, istraživačkim institucijama i poljoprivrednom osnovom, dok Kina ima napredna tehnološka rešenja i iskustvo u primeni. Na ovom skupu učestvuju stručnjaci Harbinskog politehničkog instituta iz Čongćinga u Kini koji se bavi istraživanjima u domenu svemirskih tehnologija. Poseta kineskog ministarstva bezbednostiMinistarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je 17. decembra da je u poseti Beogradu delegacija Medijskog centra Ministarstva za javnu bezbednost Kine u cilju, kako se navodi, razmene iskustava i dobrih praksi u komunikacijama sa javnošću. "Savremeni bezbednosni izazovi zahtevaju brzu i efikasnu komunikaciju sa javnošću", izjavio je ministar policije Ivica Dačić. Dodaje se da je na sastanku ocenjeno da razgovori o odnosima sa javnošću ministarstava Srbije i Kine predstavljaju podsticaj za dalje jačanje saradnje MUP-a i kineskog ministarstva. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali istovremeno od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) iste godine i Aleksandra Vučića na vlast ima jaku saradnju sa Kinom. Brisel je zbog toga više puta upozorio Srbiju da bi spoljnu politiku trebalo uskladi sa Evropskom. Srbija i Kina imaju sporazume o strateškoj saradnji i slobodnoj trgovini. Tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Beogradu u maju 2024. Beograd i Peking potpisali su 28 bilateralnih sporazuma, među njima i ugovor o izručenju i jačanju saradnje u sferi medija. Kina je posle EU sa 698 miliona evra drugi najveći investitor u srpsku privredu, pokazuju podaci Narodne banke Srbije za 2024. Kineske firme su vlasnici Železare u Smederevu i nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena Bor na istoku Srbije. U porastu je i spoljnotrgovinska razmena, u prvih deset meseci 2024. bila je 5,7 milijardi evra. Izvoz robe iz Srbije u Kinu je tri puta manji. Srbija, koja je zvanično vojno neutralna, i Kina imaju izraženu vojnu saradnju. Kineski dronovi i sistemi za protivvazdušnu odbranu (PVO) u sastavu su Vojske Srbije. Carinski podaci za 2024. i prvu polovinu ove godine pokazuju da je domaća namenska industrija iz Kjine uvezla robu vrednu oko 240 miliona evra. Srbija je prva evropska zemlja koja je nabavila kineske PVO sisteme FK-3 i HQ-17 i dronove CH-92 i CH-95. Na raspravi o Zapadnom Balkanu Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država (SAD) 3. decembra ocenjeno je da Kina doprinosi nestabilnosti zemalja regiona. Republikanac Kit (Keith) Self rekao je da Kina koristi uticaj "šaljući oružje Srbiji". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poslednjoj deceniji više puta je bio u Pekingu. Pre pet dana saopštio je da se priprema njegova nova poseta Kini. "Mnogo sam puta bio ali to su bile radne posete. Ovo će biti zvanična poseta", rekao je Vučić. Prethodno je Vučić 4. septembra, na poziv kineskog predsednika, u Pekingu prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

Ambasada SAD na Kosovu saopštila je u sredu da posle parlamentarnih izbora na Kosovu 28. decembra namerava da tesno sarađuje s novoizabranom vladom "kako bi unapredila zajedničke prioritete". Portparol Ambasade SAD u Prištini naveo je u pisanim odgovorima na upit RSE da se nada da će se "produbiti naše partnerstvo sa Vladom Kosova", uključujući i ponovno pokretanje planiranog Strateškog dijaloga. "To će zahtevati delovanje za unapređenje naše zajedničke agende za regionalni mir, stabilnost i uzajamni ekonomski prosperitet", naveo je portparol Ambasade SAD. Prethodno je vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti (Albin) u intervjuu za televiziju Kanal 10 rekao da su odnosi dve zemlje veoma dobri i da su glavna neslaganja uvek bila vezana za Srbiju i njene strukture, a nikada za bilateralna pitanja. Kurti je 11. decembra takođe rekao da u pogledu odbrane i bezbednosti odnosi "nikada nisu bili bolji". SAD su u septembru najavile suspenziju planiranog strateškog dijaloga s Kosovom na neodređeno vreme, zbog zabrinutosti u vezi s postupcima Vlade u tehničkom mandatu. Ambasada SAD je takođe saopštila da je "razočarana postupcima" Kurtija, ističući da su njegovi stavovi povećali nestabilnost i nesigurnost na Kosovu. Strateški dijalog je bio planiran da ojača ekonomske i diplomatske odnose, ali su Kurtijevi postupci viđeni kao prepreka napretku. Pojedini politički analitičari su u to vreme komentarisali da je suspenzija upozorenje da slabi međunarodna podrška Kurtiju i njegovoj vladi. Kurti je u početku priznao da postoje neke razlike sa SAD, ali da odnosi s Vašingtonom nisu narušeni. Potom je 28. septembra rekao da je razlog za suspenziju planiranog strateškog dijaloga vladavina prava na severu Kosova, "koja se pokazala kao suprotstavljanje nelegalnim srpskim strukturama i tu ne mogu da pravim kompromise". Strateški dijalog koji SAD vode s drugim zemljama, podrazumeva razgovore na visokom nivou između dve zemlje koji se održavaju ili u Vašingtonu ili u datoj zemlji, o širokom spektru tema kao što su odbrana, bezbednost, životna sredina, energetika, ekonomska saradnja i drugo. SAD su od 1998. za Kosovo izdvojile više od dve milijarde dolara. Vašington se smatra najvažnijim partnerom Kosova i njegova podrška se smatra ključnom za zemlju. Poslednjih godina, Kurti, koji je na vlasti od pobede na izborima 2021, više puta je kritikovan iz međunarodne zajednice zbog nekoliko odluka na severu Kosova gde su Srbi u većini, između ostalog o zameni srpskih registarskih tablica kosovskim, ukidanju srpskog dinara i zatvaranju srpskih institucija. On je rekao da su te mere deo proširenja vladavine prava na severu Kosova, ističući da su u skladu s Ustavom i zakonima zemlje. Međutim, SAD i evropske zemlje su za te postupke navodile da su jednostrani i nekoordinisani.

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin (Kurti) Kurti u sredu je na otvaranju mosta preko reke Ibar u Mitrovici namenjenom pešacima poručio da izgradnja infrastrukture predstavlja "razvoj i progres". Otvaranju mosta prisustvovali su i ministar infrastrukture u tehničkom mandatu Hisni Durmiši (Durmishi), te gradonačelnik Južne Mitrovice Faton Peci. Kurti je rekao da most na Ibru nema etničku pripadnost, te da spaja južni i severni deo grada. "Mi smo ovde da spajamo ljude, da ima trgovine, privredne saradnje, kulturne saradnje… Ovaj most nije protiv nikoga, ovaj most je za sve, most je za pešake, nije za automobile, nego za ljude koji idu pešaka", rekao je Kurti. Otvaranje mosta poklapa se s početkom predizborne kampanje za prevremene parlamentarne izbore zakazane za 28. decembar, nakon što Samoopredeljenje koje vodi Kurti nije uspelo da obezbedi većinu za formiranje Vlade posle februarskih izbora. Prethodno je u avgustu otvoren i most za saobraćaj, koji je Vlada u tehničkom mandatu počela da gradi zajedno sa onim za pešake, uprkos protivljenju lokalnih Srba i reakcijama međunarodne zajednice. Vlasti u Srbiji takođe su kritikovale izgradnju ovih mostova. Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković ranije je izjavio da je otvaranje novog mosta na reci Ibar "protivpravno" i da predstavlja "novi eskalatorni potez koji direktno potkopava mir na severu Kosova". Kosovska vlada je više puta saopštila da je izgradnja ovih mostova – jednog za pešake i jednog za vozila – namenjena povezivanju Severne Mitrovice sa Južnom Mitrovicom, u gradu koji je etnički podeljen od rata. Za njihovu izgradnju Vlada je izdvojila oko tri miliona evra i saopštila da će oba biti završena na jesen. Njihovoj izgradnji se usprotivila i Srpska lista, najveća srpska stranka na Kosovu koja uživa podršku Beograda, koja je takođe pokrenula peticiju protiv izgradnje mostova i prikupila više od 3.500 potpisa. Evropska unija je saopštila da izgradnja dva nova mosta preko reke Ibar u Mitrovici "ima praktičan i politički značaj" i da svaki infrastrukturni projekat između Severne i Južne Mitrovice zahteva blisku koordinaciju i dijalog svih uključenih zajednica. Tužilaštvo Kosova je 10. jula zvanično potvrdilo da je ovlastilo Kosovsku policiju da istraži način na koji je zaključen ugovor za projekat izgradnje mostova na reci Ibar, ali nije iznelo detalje. Novi mostovi su otvoreni u blizini glavnog mosta preko Ibra, koji je deo Sporazuma o slobodi kretanja postignutog u okviru dijaloga između Kosova i Srbije. Taj most je poznat po etničkim sukobima nakon rata i pod nadzorom je snaga KFOR-a.

Ministarstvo komunalne privrede, infrastrukture, prostornog uređenja, građenja i zaštite okoliša Kantona Sarajevo donijelo je naredbu o proglašenju epizode "Upozorenje" za područje cijelog kantona, u srijedu 17. decembra. Odluka je donesena usljed skoka koncentracija zagađujućih materija u zraku, posebno čestica PM10, koje su na tri mjerne stanice (Otoka, Saraj Polje i Bjelave) dan ranije dostizale prosječne vrijednosti od 200 µg/m³, što odgovara pragovima za epizodu "Uzbuna". "Iako povremeni vjetar lagano pročišćava kotlinu, to još uvijek nije dovoljno za značajnije poboljšanje kvaliteta zraka. S obzirom na to da postoji mogućnost daljnjeg pogoršanja u večernjim satima i tokom narednih dana, Stručno tijelo će kontinuirano pratiti situaciju. Ukoliko se trend visokih vrijednosti nastavi bez izgleda za promjenu vremena, slijedi uvođenje epizode 'Uzbuna'", navodi se u saopštenju Vlade KS. U okviru epizode "Upozorenje", od 17. decembra su, između ostalih, na snazi mjere zabrane saobraćaja automobilima i teretnim vozilima čiji motori imaju normu EURO2 i manju u zoni A (četiri gradske općine). Zabranjuje se saobraćaj za teretna motorna vozila (preko 3,5 tone) na glavnom gradskom pravcu od Baščaršije do Nedžarića, uz preusmjeravanje na alternativne pravce. Strogo je zabranjeno izvođenje građevinskih radova na otvorenom prostoru, a zabranjena su i javna okupljanja radi zaštite zdravlja ljudi. Sva postrojenja za proizvodnju toplotne energije preko 50 kW, koja koriste čvrsta i tečna goriva, dužna su smanjiti temperaturu u prostorijama za minimalno 2ºC. Od 18. decembra je na snazi zabrana boravka djece na otvorenom prostoru (veliki i mali odmori), kao i održavanje časova tjelesnog odgoja u školskim dvorištima. Ministarstvo apeluje na građane da prate preporuke Zavoda za javno zdravstvo i smanje kretanje na otvorenom, a poslodavce podsjeća na obavezu osiguranja zaštite radnika koji rade vani.

Evropska unija (EU) je odlučila da ukine sve kaznene mere Kosovu do kraja sledećeg meseca, omogućavajući toj zemlji da dobije milione evra finansijske pomoći već 2026. godine, objavili su zvaničnici dve strane u sredu uveče. Odluka je usledila posle mirnog prenosa lokalne vlasti na severu, naseljenom većinskim srpskim stanovništvom, pošto su upravo tenzije u tom delu Kosova podstakle EU da uvede kaznene mere protiv njega leta 2023. godine. Predsednica Kosova Vjosa Osmani prva je objavila da je EU odlučila da ukine sve mere do kraja januara, tokom samita EU sa zemljama Zapadnog Balkana u sredu u Briselu. "Tokom intenzivnih razgovora s našim partnerima, doneta je odluka da se ukinu sve mere prema Kosovu, pri čemu će veliki deo biti ukinut danas, a ostatak krajem januara", navela je Osmani u sredu kasno na Fejsbuku (Facebook). Osmani, koja je predstavljala Kosovo na samitu, dodala je da će "shodno tome, sredstva takođe biti deblokirana, veoma veliki deo odmah, a drugi deo krajem januara". Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) kasnije je na X napisala da EU ukida mere pošto je prenos lokalne samouprave na severu, posle nedavnih lokalnih izbora, održan mirno. "Zahvaljujući tome, sa zadovoljstvom objavljujem da nastavljamo ka ukidanju mera protiv Kosova", napisala je ona. Ona je dodala da EU planira 216 miliona evra finansijske pomoći za Kosovo i da ima za cilj da mu dodeli 205 miliona evra već početkom 2026. godine. EU je već ukinula polovinu mera ranije ove nedelje, ali nije bilo jasno da li će one biti u potpunosti ukinute posle mesec dana, jer se navodilo da zemlje poput Francuske i Italije, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, nisu bile voljne da se ukinu sve sankcije. Zvaničnici na Kosovu su više puta pozivali EU da ukine kaznene mere, koje su zemlji nanele štete u iznosima od više miliona evra. Oni su tvrdili da je situacija na severu već deeskalirala posle smanjenja prisustva policije u opštinskim zgradama, učešća Srba na ovogodišnjim izborima i mirnog prenosa vlasti na lokalne Srbe. Kaznene mere koštale su Kosovo oko 613,4 miliona evra u obustavljenim ili na neodređeno vreme odloženim projektima. Zbog propuštenih rokova, 7,1 milion evra je u potpunosti izgubljeno, pokazuje analiza Instituta za napredne studije - GAP. Najpogođeniji sektori uključuju životnu sredinu s 350 miliona evra, energetiku sa 114 miliona evra, digitalizaciju s oko 57 miliona evra i kulturu s 15 miliona evra. Od tih sredstava, oko 218 miliona evra odnosilo se na projekte u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II i IPA III), a oko 395 miliona evra za projekte u okviru Investicionog okvira Evropske unije za region Zapadnog Balkana (WBIF).

Vrhovni sud je u srijedu poništio odluku Tužilačkog savjeta Kosova o smjeni Besima Kelmendija s funkcije vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca, navodeći da je njegova smjena bila nezakonita. U saopštenju za medije, sud je naveo da je predmet vratio Vijeću na ponovno razmatranje i odlučivanje. "Vrhovni sud je usvojio kao osnovanu žalbu koju je podnio Besim Kelmendi, vršilac dužnosti glavnog državnog tužioca, i poništio odluku KPK.nr.1056/2025 od 20. novembra 2025. godine, kao nezakonitu", stoji u saopštenju. Kelmendi je smijenjen prošlog mjeseca nakon izvještaja da je navodno 1999. godine sarađivao sa srpskom sutkinjom na slučaju masakra u Račku, koji je ona smatrala izmišljenim događajem. On je negirao ove tvrdnje. Njegova smjena izazvala je polemike o zakonitosti odluke, jer je za nju glasalo samo pet članova Tužilačkog savjeta. Ostali članovi su smatrali da nije bilo kvoruma i nazvali odluku "institucionalnim pučem". Kelmendi se žalio Vrhovnom sudu nakon što mu Osnovni sud nije prihvatio žalbu protiv smjene. Vrhovni sud je u srijedu utvrdio da je odluka Tužilačkog savjeta bila "nezakonita, proizvoljna i bez osnova". "Odluka je kontradiktorna sama po sebi u pogledu pravne osnove na kojoj se zasniva, što stvara nesigurnost kako je moguće da takvo tijelo donosi odluke bez konkretne zakonske osnove, pozivajući se na odredbe koje mu ne daju ovlaštenja da postupa na način na koji je postupilo", navodi Vrhovni sud. Prema sudu, odluka Tužilačkog savjeta donesena je "u postupku koji nije zasnovan na zakonu, počevši od dnevnog reda, njegovog utvrđivanja, izmjene, glasanja, postupanja, završetka, ponovnog otvaranja ili novog sastanka, pa sve do osporene odluke o smjeni". Odluka o smjeni Kelmendija bila je osporavana od strane nevladinih organizacija koje prate pravosudni sistem, a koje su tvrdile da je donesena bez kvoruma na sjednici Tužilačkog savjeta i da je riječ o "nezakonitoj, proizvoljnoj i zloupotrebljavajućoj" odluci. Na odluku je reagovao i međunarodni faktor. Američka ambasada u Prištini pozvala je na poštivanje zakona i provođenje odgovarajućih pravnih procedura, dok je Kancelarija Evropske unije ocijenila da smjena Kelmendija ometa potrebne reforme u Tužilačkom savjetu, zanemaruje načela zakonitosti i potkopava napredak države ka evropskom bloku. RačkaTužilački savjet donio je odluku o smjeni Kelmendija dan nakon što se pojavio u Specijalnom tužilaštvu Kosova kao svjedok u vezi sa svojim radom u sudu u vrijeme kada se dogodio masakr u Račku. Kelmendi je na konferenciji za medije održanoj 19. novembra negirao izvještaje da je sarađivao sa srpskom sutkinjom Danicom Marinković 1999. godine, koja je bila zadužena za slučaj masakra u Rečaku. U to vrijeme, Marinković je radila kao sutkinja u Okružnom sudu u Prištini i masakr je nazvala "izmišljenim događajem". U tom masakru ubijeno je 45 albanskih civila. Kelmendi je priznao da se pojavio u Tužilaštvu kao svjedok. Prema njegovim riječima, u tom periodu bio je zaposlen u Okružnom sudu u Prištini kao stručni saradnik, naglašavajući da je obavljao posao zapisničara, te je odbacio optužbe da je bio asistent Marinkovićeve. Njegove izjave uslijedile su nakon tvrdnji lokalnih medija na Kosovu, Paparaci, da je Kelmendi bio uključen u postupanje u slučaju masakra u Rečaku 1999. godine. Prema njegovim riječima, Marinkovićeva je bila sutkinja koja je "uklonila dokaze o masakru u Račku". Tadašnje tvrdnje srpske sutkinje Marinković o masakru u Račku u skladu su s današnjim narativom koji vlasti Srbije imaju o tom događaju. William Walker, koji je 1999. godine služio kao šef Misije za verifikaciju Organizacije za sigurnost i saradnju u Evropi (OSCE), dokumentovao je zločine počinjene u tom selu. Nakon masakra u Račku, u martu 1999. NATO je bombardovao vojne i policijske ciljeve u bivšoj Jugoslaviji, što je dovelo do oslobađanja zemlje i njenog kasnijeg proglašenja nezavisnosti.

Švedska je potvrdila da se jedan njen državljanin nalazi u iranskom pritvoru nakon što je Teheran objavio da se švedski državljanin nalazi na suđenju zbog navodne špijunaže za Izrael. U saopštenju od 16. decembra za Radio Farda Radija Slobodna Evropa, švedsko Ministarstvo vanjskih poslova navelo je da je "u kontaktu s porodicom tog čovjeka" i da ga "zastupa pravni savjetnik". Ministarstvo je odbilo dati dodatne detalje "iz obzira prema konzularnoj povjerljivosti i kako ne bi omelo naš rad". Portparol pravosuđa Asghar Jahangir izjavio je 16. decembra da je iransko-švedski državljanin "regrutovan od strane izraelske obavještajne službe 2023. godine", da je obavio "nekoliko putovanja na okupirane teritorije – posljednje dvije sedmice prije ulaska u Iran" i da je nosio "elektronsku špijunsku opremu". Tvrdio je da je osumnjičeni "priznao" špijunažu za Izrael. Jahangir je dodao – u očitoj kontradikciji s vremenskim okvirom – da je optuženi ušao u Iran "mjesec dana prije početka" 12-dnevnog rata s Izraelom u junu i boravio u vili blizu Karaja, 45 kilometara sjeveroistočno od Teherana. Ranije je šef pravosuđa provincije Alborz rekao da je čovjeka uhapsio Islamski revolucionarni gard (IRGC) četvrtog dana rata, 16. juna. Iranska policija je izvijestila da je tokom junske borbe pritvorila oko 21.000 ljudi zbog navodnih sigurnosnih prekršaja, iako nije jasno koliko ih je još uvijek u pritvoru; šef pravosuđa je naveo oko 2.000 uhapšenih, od kojih su mnogi pušteni nakon provjere. Od kraja juna, Iran je pogubio nekoliko osoba osuđenih za špijunažu za Izrael prije rata, usred straha od infiltracije Mossada koja je omogućila napade unutar zemlje. Sigurnosne agencije već dugo ciljaju osobe s dvojnim državljanstvom , oduzimanjem imovine i pritiskom na porodice kako bi ih prisilile na povratak, u praksi koju grupe za ljudska prava nazivaju "diplomatija talaca". Human Rights Watch navodi da su vlasti "sistematski" kršile pravo na pravičan postupak kroz politički motivisana hapšenja. Teheran tretira osobe s dvojnim državljanstvom isključivo kao iranske državljane, odbijajući priznati dvojno državljanstvo.