Pripadnici italijanske policije zaplenili su pakete sa skoro 800 kilograma kokaina na kojima se nalazi zastava Srbije, saopštila je u utorak italijanska Finansijska policija. U saopštenju se navodi da je u luci u gradu Vado Ligure na severozapadu Italije identifikovano 650 blokova narkotika, ukupne mase preko 770 kilograma za koje je preliminarno testiranje utvrdilo da je kokain visoke čistoće. Italijanska Finansijska policija objavila je video snimak na kojem se vidi da se na paketima nalazi zastava Srbije. U saopštenju se ne navodi kome je isporuka kokaina bila namenjena. U odgovoru na upit RSE, Finansijska policija nije navela da li zastava Srbije ukazuje na veze s kriminalnim grupama u Srbiji, niti da li su uhapšeni državljani Srbije. Pošiljka droge, prema saopštenju, vešto je sakrivena među desetinama paleta banana unutar rashladnog kontejnera koji je stigao iz velike luke u Ekvadoru. Operacija je rezultat napora koji su usmereni na trgovinske rute koje povezuju Južnu Ameriku s lukom Vado Ligure, za koju se navodi da je sve vitalnije čvorište evropskih trgovinskih tokova i, shodno tome, atraktivna meta za aktivnosti ilegalne trgovine. Zaplena skoro 800 kilograma kokaina je, prema navodima italijanske Finansijske policije, među najznačajnijim operacije protiv krijumčarenja droge sprovedene u luci Vado poslednjih godina. Italijanska policija procenjuje da je maloprodajna vrednost zaplenjenog kokaina oko 250 miliona evra.

Više javno tužilaštvo u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, zaključilo je da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka po službenoj dužnosti zbog plakata s natpisom "Seti se Gazimestana, ne kupuj kod Šiptara". Taj plakat se pojavio početkom jula ispred pekare u tom gradu čiji je vlasnik albanske nacionalnosti. Kako se navodi u odgovoru ovog tužilaštva za Radio Slobodna Evropa, 21. jula, policija u Kruševcu je obišla pekare i mjesta oko pekara na području ovog grada, a za koje je bilo poznato da su vlasnici albanske nacionalnosti. "Tom prilikom je utvrđeno da je na banderi, u blizini jedne pekare, čiji je vlasnik T.I. iz Kruševca, bila zalepljena nalepnica na kojoj je pisalo 'Seti se Gazimestana, ne kupuj kod Šiptara'. Policijski službenici PU Kruševac obavili su razgovor sa T.I. Nakon analize prikupljenih obaveštenja, Više javno tužilaštvo u Kruševcu zaključilo je da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka za bilo koje delo koje se goni po službenoj dužnosti", navodi se u odgovoru za RSE. Grad Kruševac, u centralnoj Srbiji, osudio je ranije svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima povodom plakata neprimerenog i diskriminatornog sadržaja, koji je nepoznata osoba postavila na javnoj površini. U saopštenju gradskih vlasti navodi se da je Kruševac oduvijek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posjete. Gradske vlasti pozvale su nadležne državne organe da preduzmu sve neophodne mjere kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvijetlili motivi takvog postupanja. Policija Kosova je 28. juna tokom obilježavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mjera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama.

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog odluke Tužilačkog saveta Kosova (TSK) da odbije povlačenje ostavki koje su kosovski srpski tužioci podneli 2022. godine, kao i zbog dekreta vršiteljke dužnosti predsednice Kosova kojim su oni razrešeni dužnosti. U pisanom saopštenju portparola Evropske unije navodi se da se čini da je takva odluka "nespojiva sa zakonom, pravičnim postupkom i opštim zahtevima vladavine prava na Kosovu". "EU poziva sve relevantne institucije da se uzdrže od radnji usmerenih na sprečavanje reintegracije pravosudnog osoblja iz reda kosovskih Srba", navodi se u saopštenju. Reakcija Brisela usledila je nakon što je Tužilački savet Kosova 20. jula odbio zahtev pet srpskih tužilaca i 15 zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici da povuku ostavke koje su podneli u novembru 2022. u okviru kolektivnog napuštanja kosovskih institucija od strane Srba. Dan kasnije, 21. jula, vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu) dekretom je razrešila sedam tužilaca srpske nacionalnosti. Portparol EU podsetio je da je, prema Ustavu, Kosovo multietničko društvo zasnovano na vladavini prava, te da njegov pravosudni sistem mora odražavati etničku raznolikost zemlje. "EU je dosledno pozivala Kosovo da omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz reda kosovskih Srba u skladu sa zakonima Kosova i sporazumima postignutim u dijalogu", navodi se u saopštenju. Istovremeno, EU je pozdravila odluku sudija, tužilaca i administrativnog osoblja iz reda kosovskih Srba da 15. jula 2026. godine povuku ostavke. Srbi zaposleni u kosovskoj policiji, lokalnim samoupravama, kao i oko 130 sudija, tužilaca i administrativnih radnika u pravosuđu na severu Kosova, podneli su ostavke u novembru 2022. Reč je o zaposlenima u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Do kolektivnog napuštanja institucija došlo je na poziv Srpske liste, vodeće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, u znak protesta zbog odluke Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija.

Dve osobe uhapšene u junu na srpsko-mađarskoj granici pod istragom su za više krivičnih dela, saopštilo je tužilaštvo u Subotici za Radio Slobodna Evropa, a povodom tvrdnji nemačkog lista Bild da su povezani sa ruskom obaveštajnom službom. Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je 21. jula da je u junu donelo naredbu o sprovođenu istrage protiv B.D i Đ.S. Pod istragom su za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, municije i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu, a B.D je pod istragom i za krivično delo falsifikovanje isprave. Tužilaštvo se poziva na član i stav Krivičnog zakona koji ukazuje na to da su osumnjičeni neovlašćeno nosili oružje za koje su imali dozvolu za korišćenje. Iz tužilaštva nisu dali više detalja o ovom slučaju. Ostao je nepoznat, između ostalog, i identitet osumnjičenih, kao i njihovo državljanstvo. Viši sud u Subotici je prethodno potvrdio za RSE da su osumnjičeni u pritvoru od 12. juna. Povod za obraćanje institucijama Srbije bilo je pisanje nemačkog Bilda da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. To znači da su bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana. Navodi se da su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. U izveštaju Bilda iz jula piše i da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Istog meseca, savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju. Iz nemačke policije odbili su da za RSE daju više detalja o ovom slučaju. U Srbiji je prethodnih godina bilo više slučajeva hapšenja zbog navoda o povezanosti sa obaveštajnim službama Rusije. Šest meseci pre hapšenja na srpsko-mađarskoj granici pred sudom u Srbiji tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj.

Tadžikistanski ministar unutrašnjih poslova izjavio je da muškarac uhapšen u Izraelu zbog sumnje na špijunažu za Iran više nije tadžikistanski državljanin, što je u suprotnosti s ranijim izjavama izraelskih vlasti koje su osumnjičenika opisale kao osobu s dvojnim tadžikistansko-ruskim državljanstvom. Ministar unutrašnjih poslova Ramazon Rahimzoda rekao je na konferenciji za novinare u Dušanbeu 21. jula da je osumnjičenik rođen u Tadžikistanu, ali se odrekao tadžikistanskog državljanstva i dobio ruski pasoš. Rahimzoda nije iznosio detalje, a njegova izjava nije se mogla odmah nezavisno provjeriti. Tadžikistan i Rusija imaju sporazum o dvojnom državljanstvu. Izraelska policija, sigurnosna služba Shin Bet i Ministarstvo odbrane objavili su 2. jula da su uhapsili muškarca kojeg su identificirali kao Behruza Sobirjona, opisujući ga kao tadžikistanskog državljanina koji ima i rusko državljanstvo. Vlasti su saopštile da je pritvoren u junu nakon zajedničke istrage. Prema izraelskim istražiteljima, osumnjičenik je bio u kontaktu s iranskim obavještajcem od maja i navodno je većinu svojih aktivnosti provodio tokom prošlomjesečnog rata s Iranom. Rekli su da je fotografirao mjesta udara raketa i druge osjetljive lokacije, proslijedio materijal Iranu i pokušao regrutirati dodatne operativce, izvijestili su izraelski mediji. Izraelske vlasti rekle su da je u početku vjerovao da odgovara na legitimnu ponudu za posao, ali je nastavio saradnju nakon što je shvatio da ima posla s iranskim obavještajnim agentom. Dana 6. jula izraelski tužitelji podigli su optužnicu u kojoj je osumnjičenik identificiran kao 33-godišnji Behruz Sharif Dodoboev. Tužitelji su tvrdili da je prikupljao informacije o lokacijama udara raketa, obali Haife i odbrambenom objektu Elbit Systemsa te ih proslijedio iranskoj obavještajnoj službi u zamjenu za isplate u kriptovalutama. Navodi nisu nezavisno provjereni, a ni osumnjičenik ni njegov advokat nisu javno odgovorili na optužbe. Slučaj dolazi usred pojačanih napetosti nakon prošlomjesečnog rata između Izraela i Irana. Izraelske vlasti najavile su niz hapšenja zbog navodne špijunaže u ime Teherana, dok su iranske vlasti pritvorile stotine ljudi optuženih za saradnju s Izraelom i, u nekoliko slučajeva, izvršile pogubljenja zbog optužbi povezanih sa špijunažom.

Kosovske vlasti su u utorak, 21. jula pokrenule rušenje 11 kuća izgrađenih na imanju Javnog hidroprivrednog preduzeća "Ibar-Lepenac", u oblasti jezera Ujmani/Gazivode. Izvršni direktor "Ibara-Lepenca", Faruk Mujka, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da se zgrade nezakonito nalaze na imanju preduzeća. On je rekao da je 3. jula im je izdato upozorenje da moraju napustiti objekte, a nakon što zahtev nije sproveden Inspektorat Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa policijom Kosova, počeo je sa sprovođenjem odluke o njihovom rušenju. "Vraćamo našu imovinu. Ruši se 11 kuća nezakonito izgrađenih na imanju preduzeća", rekao je Mujka. "Prema informacijama koje smo prikupili, ove kuće, osim jedne, izgrađene su tokom 2019/2020. godine", dodao je. Kosovska policija je saopštila da operacija pomoći institucijama u rušenju 11 vikendica u blizini jezera Ujman teče bez problema. Zamenik direktora policije za severni region, Veton Elšani, rekao je da policija podržava Ibarsko-Lepenčački okrug i Ministarstvo zaštite životne sredine u sprovođenju odluke. Prema njegovim rečima, operacija je počela oko 7:00 časova ujutru u području poznatom kao "Albanska plaža" u severnoj opštini Zubin Potok. "Do sada nismo naišli ni na kakve probleme koje bismo istakli", rekao je Elšani za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa. Potvrdio je da je, na osnovu informacija koje policija ima, planirano rušenje 11 vikendica na ovoj lokaciji. Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije u saopštenju od 21. jula rušenje je nazvala "aktom bezakonja i terora Aljbina Kurtija", rekavši da se sprovodi "bez ikakve sudske odluke", "s cilje odmazde nas Srbima". Takođe je navela kako je to "demonstracija sile" te da su "vlasnici vikendica o rušenju saznali iz obaveštenja koje im je zakačeno na objekte". Jezero Ujmani/Gazivode se smatra strateškom infrastrukturom za Kosovo, jer služi za vodosnabdevanje, proizvodnju električne energije i navodnjavanje.

Vršiteljica dužnosti predsednice Kosova, Albulena Hadžiju, objavila je da je potpisala ukaze o razrešenju sedam tužilaca iz srpske zajednice, koji su podneli ostavke iz pravosudnog sistema 2022. godine. "Ovim činom se završava proces koji je godinama trajao i sprovodi se odluka nadležne institucije, u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Kosovo", napisala je Hadžiju na društvenoj mreži Facebook. Tužilački savet Kosova odbio je ranije ove nedelje zahtev tužilaca da povuku svoje ostavke, podnete u novembru 2022. godine, kada su srpski zvaničnici kolektivno napustili kosovske institucije na severu zemlje. Ova odluka je doneta na predlog zamenika predsednika Tužilačkog saveta Kosova, Dardana Vunićija, dok je za njeno stupanje na snagu bio potreban ukaz vršioca dužnosti predsednice, Albulene Hadžiju. Hadžiju je rekla da "niko ne može držati kao taoca funkcionisanje institucija" i "niti stvarati pravnu nesigurnost kroz nedovršene procese". Prema njenim rečima, Republika Kosovo "nastaviće da deluje odlučno, u skladu sa zakonom i u odbrani integriteta svojih institucija". Stotine srpskih zvaničnika podnelo je ostavke u kosovskim institucijama u novembru 2022. godine, nakon što je Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koju podržava Beograd, pozvala predstavnike Srba da napuste policiju, sudstvo, tužilaštvo i druge institucije u četiri opštine sa većinskom srpskom zajednicom na severu Kosova: Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Kolektivni odlazak bio je oblik protesta protiv odluke kosovske vlade da ponovo registruje vozila sa registarskim tablicama koje je izdala Srbija. Sudski savet Kosova je 20. jula na upit Radija Slobodna Evropa saopštio da još nije doneo odluku u vezi sa zahtevima srpskih sudija da povuku svoje ostavke. On je uverio da će javnost biti blagovremeno obaveštena, ali nije pružio detalje o tome koliko je sudija i administrativnih službenika iz srpske zajednice na severu zatražilo vraćanje na posao.

Jedan seljanin je zabrinut da neće moći na vreme da naseče ogrevno drvo za zimu jer nema goriva za motornu testeru. Drugi je rekao da ne može da pokosi seno za zimsku prehranu krave zbog nedostatka goriva za njegov traktor. A seoski ribari ne mogu da love ribu u rekama zbog zabrane punjenja kanistera koje koriste za sipanje goriva u motore njihovih čamaca. Skoro dva meseca posle početka velike ukrajinske kampanje napadima dronovima dugog dometa koja je izbacila iz stroja značajan deo ruskih kapaciteta za preradu nafte, sve veća nacionalna kriza s goriva pojačava pritisak na velike gradove širom zemlje. Međutim, možda su još i više pogođena siromašna sela u prostranoj unutrašnjosti, gde meštani često žive od zemlje, daleko putuju zbog posla, i pokušavaju da uskladište rezerve goriva za vanredne situacije – kao i hranu i gorivo za dugu zimu. Skoro svaka veća rafinerija na zapadu Rusije je, prema podacima Međunarodne agencije za energiju, pogođena ukrajinskim dronovima. Mnoge rafinerije su pogođene više puta. Stručnjaci procenjuju da je između 20 i 40 odsto ukupnog kapaciteta rafinerije u zemlji izbačeno iz stroja. Skoro svaki region Rusije – čak i na udaljenoj Kamčatki na pacifičkoj obali – osetio je posledice ukrajinske kampanje. Neki regioni su uveli dnevna ograničenja na točenje goriva u vozila; neki su pokušali da blokiraju gomilanje zaliha ili profiterstvo zabranjujući punjenje prenosivih kanisteri za gorivo; neki su uveli sistem kupona, slično kako su sovjetske vlasti radile kada su se suočile s nestašicom hrane. 'Šta da radimo bez agregata?'U mnogim mestima posledice su duga čekanja i vijugavi redovi za vozače, a da se ne govori istrošenim nervima i frustracijama. Novgorod, severni region koji se nalazi južno od drugog najvećeg grada Rusije, Sankt Peterburga, nije izuzetak. Na VK-u, najvećoj ruskoj društvenoj mreži, meštani su počeli da objavljuju žalbe na stranici kojom upravlja regionalni guverner, navodeći da zabrane točenja goriva u kanistere – prenosive metalne kante za gorivo – nanosi štetu selima daleko od benzinskih pumpi i opštinskih centara. "Živimo u selu bez prodavnice prehrambenih proizvoda, bez apoteke, bez prevoza do tekovina civilizacije. Čitavog života, jednom nedeljno, vozili smo se do benzinske pumpe udaljene 30 kilometara da bismo napunili rezervoare i kanistere, ili možda čak i nekoliko dodatnih (za agregate) u slučaju nestanka struje", napisala je jedna žena pod imenom Irina Trjaskina. "Šta da radimo bez agregata? Da kuvamo na vatri i čuvamo hranu u podrumu?", dodala je ona. "Kako da napunim traktor na polju?", napisala je osoba koja se predstavila kao Aleksandar Vasiljev. "Da li treba da ga vozim nekoliko kilometara da bih ga napunio? A ako ne mogu da napunim traktor, onda prema tome ja – ili tačnije moje krave – nećemo imati hrane za zimu". Žena po imenu Alena, čije je ime RSE promenio kako bi sprečila potencijalno krivično gonjenje, navela je da je potrebno oko 10 litara benzina da se vozi od njenog sela do okružnog administrativnog centra Ljubitina i nazad. "Smešno je", rekla je ona za RSE. "I šta vam preostaje? A šta ako tamo nestane goriva sledeći put kada vozite? Samo da tamo ostavite auto?" U automobilu nalaze se mali alati na benzin za vođenje njenog domaćinstva: motokultivator, motorna testera, agregat, rekla je ona: "A struje stalno nestaje, pa je tokom leta bez frižidera katastrofa". Jednom se, kako je rekla, požalila lokalnoj opštinskoj kancelariji: službenik je rekao da je sama kriva što se preselila na selo i da je trebalo da ostane u gradu. 'Nismo Moskva ili Sankt Peterburg'Aleksandar, koji živi oko 30 minuta vožnje od Ljubitina, u selu Komarovo, rekao je da postoji pravilo za seljane: uvek držite najmanje četiri kanistere benzina u rezervi. "Nismo Moskva ili Sankt Peterburg", rekao je on. "Trenutno sakupljamo ogrevno drvo, čistimo puteve od otpada i kosimo seno. I svi se oslanjaju na agregat kada nestane struje". U Dubrovki, jugozapadno od Komarova, na reci Msti, čovek koji se predstavio kao Matvej rekao je da nestašica goriva otežava košenje 15 hektara zemlje koju poseduje. On je rekao da dovozi benzin iz Sankt Peterburga, gde radi, da napuni traktor gorivom, a takođe po potrebi donosi benzin i za druge seljane. Irina, žena iz Novinke, sat vremena vožnje severno od Ljubitina, rekla je da zbog oluja redovno nestaje struja, pa se meštani oslanjaju na agregate na benzin. "Ovde nemamo prave telefonske linije. Nema struje. Putevi su užasni. Zdravstvena zaštita je katastrofa. Nemoguće je doći do prodavnica", rekla je ona za RSE. "A sada nam čak oduzimaju i mogućnost da vozimo do okružnog centra. Neću ni da pominjem motorne čamce. Da li zaista treba da vozimo naše čamce i motorne čamce na benzinsku pumpu? Ribari su uvek donosili benzin u kanisterima, ali niko sada ne razmišlja o njima". Uprkos što se otvoreno zna o ukrajinskim napadima dronovima na naftne rafinerije i drugu infrastrukturu, malo ko od seljana povezuje lančane nestašice koje utiču na život u selu s ukrajinskom kampanjom, kao ni sa širim ratom koji je pokrenula Rusija i koji je ušao u petu godinu bez naznaka jenjavanja. Ana, žena iz sela Ivantejevski, koja je tražila da se njeno prezime ne koristi, povezala je nestašice sa sukobom u Ukrajini. "Mi smo zapravo u ratu", rekla je ona, dodajući da je njen nećak bio na frontu, kao i suprusi dve njene prijateljice. Ona je takođe rekla da suprug njene prijateljice radi u naftnoj rafineriji u Lenjingradskoj oblasti. Takođe ima rođake u Belgorodskoj oblasti, regionu koji se graniči s Ukrajinom i koji je zahvaćen ukrajinskim napadima i odakle su hiljade ljudi evakuisane. "Kažu da je veoma teško zaštititi takve objekte. Svi moji rođaci su u Belgorodskoj oblasti i ja savršeno dobro razumem da je u poređenju s njima naš okrug raj", rekla je ona.

Građani i privrede u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini od danas (20. jul) mogu koristiti sistem instant plaćanja (TARGET Instant Payment Settlement - TIPS Clone), koji omogućava prenos novca sa računa na račun za svega nekoliko sekundi. Kako je saopštila je Centralna Banka Crne Gore prenos novca biće moguć "24 sata dnevno, svakog dana u godini, uključujući vikende i praznike". Centralna banka saopštila je da je Crna Gora prva zemlja koja je uspešno pustila u rad TIPS Clone platformu uz istovremeno uključivanje svih 11 banaka koje posluju na domaćem tržištu. Navode i da osim brzine, instant plaćanja donose i niže troškove. Tako je, na primer, naknada za elektronsko slanje novca u iznosu do 200 evra ograničena je na pet centi. Isto pravilo, navode, važi i za prijem instant uplata do 200 evra – naknada ne može biti veća od pet centi, dok za instant plaćanja većim od 200 evra naknada ne može biti viša od naknade koju banka naplaćuje za običan prenos novca sa računa na račun. Premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio je da je pokretanje TIPS Clone sistema jedna od najznačajnijih reformi platnog prometa i još jedan dokaz da evropska integracija donosi konkretnu korist građanima i privredi. TIPS sistem je danas uveden i u Bosnu i Hercegovinu, kako je najavila guvernerka Centralne banke te zemlje Jasmina Selimović. "Mi ćemo praktično biti u Evropskoj uniji, kada je riječ o platnom sistemu. Ovo je na neki način izvjestan vid ubrzane integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju", kazala je Selimović za Javni servis BiH. Limit za transakciju u prvoj fazi je 5000 maraka (oko 2500 eura). U narednim periodu najavljuje se i mogućnost plaćanja robe i usluga putem QR koda na prodajnom mestu ili u online prodavnici, kao alternativa plaćanju karticama. Na zvaničnom sajtu Centralne Evropske banke navodi se da su početkom 2025. godine centralne banke zemalja Zapadnog Balkana i Banka Italije potpisale sporazum prema kojem će Banka Italije, u ulozi pružaoca TIPS sistema za Evrosistem, obezbediti sistem za instant plaćanja zasnovan na TIPS softveru za region Zapadnog Balkana. Navodi se da u inicijativi učestvuju Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora, dok bi Severna Makedonija mogla da se priključi naknadno. "Korišćenjem ove platforme za instant plaćanja, zemlje Zapadnog Balkana napraviće važan korak ka daljoj integraciji u finansijski sistem Evropske unije", navodi se. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) ocenila je da pokretanje platforme predstavlja važnu prekretnicu za Crnu Goru i nastavak uspešne integracije zemlje u evropsku platnu infrastrukturu. "Centralna banka Crne Gore procenjuje da bi obedinjeni dugoročni efekti integracije u SEPA sistem i uvođenja platforme TIPS Clone mogli doneti godišnju ekonomsku korist u vrednosti od oko 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda", rekla je Lagard, a prenosi Centralna banka Crne Gore. Podsetimo, SEPA je sistem koji omogućava da bankovne transakcije u evrima funkcionišu isto kao domaće uplate, bez obzira da li se novac šalje unutar iste države ili u drugu evropsku zemlju. Ovom sistemu se Crna Gora pridružila u oktobru 2025, kada i Albanija i Severna Makedonija. Srbija se SEPA sistemu priključila u maju 2026, dok su Kosovo i Bosna i Hercegovina za sad ostali van tog sistema.

Tužilački savet Kosova je na sednici 20. jula odbio zahtev pet srpskih tužilaca i 15 zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za povlačenje ostavki, koje su podneli novembra 2022. godine u okviru kolektivnog napuštanja Srba iz kosovskih institucija. Tada je pored zaposlenih u policiji, lokalnim samoupravama, ostavku podnelo i oko 130 sudija, tužilaca i administrativnog osoblja pravosuđa u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Ostavke su podnete na inicijativu Srpske liste – vodeće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda – zbog nastojanja Vlade Kosova da ukine tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Odluku o razrešenju srpskih tužilaca sada treba da donese vršilac dužnosti predsednice Kosova, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu). Ona je sredinom juna zatražila od Sudskog i Tužilačkog saveta da "bez odlaganja" okončaju sve procedure oko ostavki srpskih tužilaca i sudija uz obrazloženje da odugovlačenje utiče na normalno funkcionisanje pravosudnog sistema. Inače Tužilački savet Kosova je odluku da odbije zahteve za povlačenje ostavki srpskih tužioca i administrativnog osoblja doneo na predlog zamenika predsedavajućeg ovog tela Dardana Vunićija (Dardan Vuniqi), dok je predsedavajući Arian Gaši (Arian Gashi) predložio da se o ovom pitanju raspravlja na nekoj od narednih sednica, uz obrazloženje da je potrebno prethodno konsultovati Sudski savet Kosova. Iz Sudskog saveta Kosova su u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 20. jula naveli da još uvek nisu doneli odluku o zahtevima srpskih sudija za povlačenje ostavki, te naveli da će javnost biti blagovremeno obaveštena. Nisu izneli detalje koliko sudija i administrativnog osoblja iz redova srpske zajednice sa severa Kosova je podnelo zahtev da se njihove ostavke povuku. S druge strane, iz Evropske unije su 15. jula za RSE naveli da se pitanje reintegracije srpskih sudija i tužilaca na Kosovu razmatra u okviru šireg procesa normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Portparol EU je naveo da je Evropska unija dosledno pozivala Srbiju da podstakne, a Kosovo da omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz redova srpske zajednice, u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu i zakonima Kosova.

Sloboda medija na Kosovu ušla je u očigledan period pogoršanja, kao rezultat političkog mešanja, verbalnih napada na novinare i slabljenja nezavisnosti medijskih institucija, navodi se u izveštaju koji su 20. jula objavile partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara. Izveštaj je sastavljen nakon međunarodne misije za utvrđivanje činjenica, koju su u Prištini od 24. do 26. marta ove godine sproveli predstavnici osam međunarodnih organizacija za slobodu medija, uključujući: Reportere bez granica (RSF), Međunarodni institut za štampu (IPI), Evropsku federaciju novinara (EFJ), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF) i Evropsku radiodifuznu uniju (EBU), uz podršku Udruženja novinara Kosova. Delegacija je održala sastanke sa vršiocem dužnosti premijera, Aljbinom Kurtijem, novinarima, urednicima, predstavnicima RTK, Nezavisne medijske komisije, pravosudnog sistema, organizacijama civilnog društva i međunarodnim diplomatama. Na kraju misije, organizacije ocenjuju da, iako Kosovo i dalje ima pluralistički medijski pejzaž, relativno nizak nivo fizičkih napada na novinare i pravni okvir koji je u velikoj meri usklađen sa evropskim standardima, ovi razvoji su zasenjeni sve problematičnijom klimom za slobodu medija. Izveštaj identifikuje nekoliko glavnih razloga za ovu procenu: zakon o Nezavisnoj medijskoj komisiji, koji je kasnije proglašen neustavnim, probleme sa finansiranjem i nezavisnošću Radio-televizije Kosova (RTK) i povećanje verbalnih napada i diskreditacije novinara od strane političara, posebno od strane predstavnika vladajuće stranke. Prema izveštaju, ovi događaji su takođe uticali na međunarodni plasman Kosova. U Svetskom indeksu slobode štampe organizacije Reporteri bez granica za 2026. godinu, Kosovo je na 84. mestu od 180 zemalja, što je pad za 28 mesta u odnosu na 2023. godinu. Organizacije upozoravaju da je ovo narušilo reputaciju Kosova kao jedne od najnaprednijih zemalja u regionu po pitanju slobode medija i pozivaju sledeću vladu da obnovi poverenje u demokratske institucije i proces reformi. Radio Slobodna Evropa je zatražio komentar od kabineta premijera u vezi sa ovim nalazima i čeka odgovor. Inače, značajan deo izveštaja posvećen je i bezbednosti novinara. Prema autorima, iako su fizički napadi smanjeni u poređenju sa 2023. godinom, novinari se sve više suočavaju sa verbalnim pretnjama, kampanjama diskreditacije i onlajn uznemiravanjem, često potičući od visokorangiranih političkih ličnosti. Samo tokom 2025. godine, Udruženje novinara Kosova zabeležilo je 69 slučajeva u kojima su učestvovali novinari i mediji, uključujući slučajeve javnog omalovažavanja, diskreditacije i onlajn napada. U izveštaju se napominje da je značajan deo ovih slučajeva povezan sa izjavama ili postupcima javnih zvaničnika i političara. Delegacija takođe izražava zabrinutost zbog retorike koja se koristi protiv novinara, navodeći slučajeve u kojima je premijer Kurti javno kritikovao medije ili novinare. Prema izveštaju, organizacije su pozvale premijera i njegovu stranku da izbegavaju pogrdni jezik protiv novinara i daju primer za poštovaniju javnu debatu. U izveštaju se navodi da tokom sastanka sa delegacijom, Kurti nije priznao ozbiljnost zabrinutosti u vezi sa bezbednošću novinara, dok je kasnije kabinet premijera, u pisanom odgovoru, rekao da ne podržava i ne toleriše verbalne napade na novinare i da on sam nije koristio uvredljiv jezik prema njima. Izveštaj takođe izražava zabrinutost zbog situacije u javnom emiteru RTK. Prema organizacijama, nedovoljno finansiranje, pravne nesigurnosti i navodi o političkom pritisku stvorili su situaciju koja ugrožava uređivačku nezavisnost javnog emitera. Delegacija navodi svedočenja novinara o otpuštanjima iz emisija, disciplinskim postupcima i prekidima emitovanja, iako je rukovodstvo RTK negiralo ove navode. Posebno poglavlje posvećeno je Nezavisnoj komisiji za medije. U izveštaju se podseća da je zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, koji je usvojio Parlament 2024. godine, kasnije poništio Ustavni sud, koji je utvrdio da je on narušio nezavisnost institucije. Organizacije izražavaju zabrinutost da je naknadni proces izbora novih članova IMK-a i upravnog odbora RTK takođe sproveden ubrzanim i netransparentnim procedurama, što izaziva sumnje u političko mešanje. Izveštaj takođe kritikuje nivo transparentnosti javnih institucija. Novinari su delegaciji rekli da je pristup zvaničnim informacijama i dalje otežan, da su konferencije za štampu retke i da je komunikacija sa zvaničnicima ograničena. Organizacije takođe ukazuju na kontinuirani porast broja žalbi na uskraćivanje pristupa javnim dokumentima poslednjih godina. Međutim, izveštaj ističe i neke pozitivne pomake. Organizacije cene saradnju sa pravosudnim sistemom, navodeći brže rešavanje slučajeva vezanih za novinare i usvajanje Strategije Sudskog saveta Kosova za period 2026-2028, koja daje prioritet slučajevima vezanim za bezbednost novinara, klevetu i strateške tužbe protiv učešća javnosti.

Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović je uputio apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine o ocjeni ustavnosti odluke Skupštine Republike Srpske, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz Bećirovićevog kabineta, 20. jula. Entitetski parlament je 7. jula podržao veto članice Predsjedništva BiH Željke Cvijanović u vezi s imenovanjem članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH. Prethodno je iz Bećirovićevog kabineta navedeno da Skupština RS u ovom slučaju nema ustavnu nadležnost da vodi proceduru proglašenja odluke destruktivnom po vitalni interes entiteta. Cvijanović je veto uložila na većinsku odluku članova bh. Predsjedništva Željka Komšića i Denisa Bećirovića da u Komisiju za nacionalne spomenike BiH budu imenovani novi članovi. To su Mirzah Fočo i Zoran Mikulić kao domaći članovi, te Francesco Bandarin i George Okello Abungu kao međunarodni eksperti. Predstavnik Republike Srpske nije imenovan, nakon čega je Cvijanović pokrenula veto na odluku o imenovanju, tvrdeći da je donesena "neustavno i nezakonito". Kako je Komisija od dejtonskog modela došla do blokade?Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH uspostavljena je Aneksom 8 Dejtonskog mirovnog sporazuma kao nezavisna institucija nadležna za proglašavanje i zaštitu nacionalnih spomenika. Tim dokumentom predviđeno je da Komisiju čini pet članova, dva iz Federacije BiH, jedan iz Republike Srpske i dva međunarodna člana koje nominira generalni direktor UNESCO-a. Taj model primjenjivan je od osnivanja Komisije 2001. godine, kada su, uz domaće članove imenovana i dva međunarodna eksperta. Prekretnica dolazi 2016. godine, kada Predsjedništvo BiH imenuje novi saziv Komisije sastavljen isključivo od domaćih članova. U narednom periodu međunarodni članovi praktično su isključeni iz procesa odlučivanja, dok je uveden sistem prema kojem je donošenje odluka potreban konsenzus, dogovor sva tri glasa domaćih članova Komisije. No, taj model nije dugo opstao funkcionalan i došlo je do blokade rada Komisije, pa je tako posljednja sjednica održana još 2023. godine. Posljedice su postale vidljive i kroz izvještaje državnih revizora, koji su konstatovali da tokom 2024. godine Komisija nije donijela nijednu odluku o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom, ukidanju tog statusa ili odbijanju prijedloga za proglašenje nacionalnog spomenika. Kao jedan od razloga navedena su različita tumačenja Aneksa 8 Dejtonskog sporazuma i nadležnosti same Komisije. Početkom 2026. godine Predsjedništvo BiH pokušalo je vratiti izvorni model rada. Novom odlukom vraćeni su međunarodni članovi koje nominira UNESCO, ponovo je uspostavljen sastav od pet članova, a odlučivanje većinom glasova zamijenilo je dotadašnji sistem konsenzusa.

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Bahreinu i drugim zemljama Zaliva dok se borba za kontrolu nad Ormuskim moreuzom nastavila nakon što su američke snage sprovele deveti dan vazdušnih udara na mete oko Irana. Tenzije su se povećale tokom vikenda u Zalivu nakon što je objavljena smrt trojice američkih vojnika, a moguće i četvrtog. Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila je da je cilj najnovijeg talasa udara bio da se oslabi sposobnost Irana da ugrozi brodove koji prolaze kroz moreuz, strateški vodeni put kojim obično prolazi oko jedne petine svjetskog tranzita nafte i gasa. Predsjednik Donald Trump rekao je da su napadi takođe odali počast američkim vojnicima poginulim posljednjih dana. "Ponovo smo ih veoma snažno udarili večeras", rekao je Trump novinarima u avionu Air Force One, dodajući da su udari izvedeni "u čast" onoga što je rekao da su "vjerovatno trojica velikih patriota". Dan ranije, CENTCOM je objavio prve borbene gubitke u iranskom ratu od marta, navodeći da su dva vojnika poginula, a jedan nestao tokom odbrambenih operacija u Jordanu. U svom posljednjem saopštenju, vojska je navela da je "nakon temeljne pretrage, američko vojno osoblje pronašlo neidentifikovane ostatke na toj lokaciji ranije danas [u Jordanu]. Proces ispitivanja radi provjere ostataka je u toku", što povećava mogućnost da su ostaci nestalog vojnika. U tom saopštenju nije precizirano gdje se u Jordanu napad dogodio. Identifikacija žrtava nije data dok se ne obaveste članovi porodice. Glavno mjesto američkih operacija na teritoriji bliskoistočnog saveznika je vazduhoplovna baza Muvafak Salti, oko 80 kilometara od Amana. Američke snage takođe imaju operacije u vazduhoplovnoj bazi Princ Hasan i u drugim vojnim objektima u Jordanu. Wall Street Journal i drugi, pozivajući se na izvore, objavili su da se napad dogodio na bazu Muvafak Salti, koju su američke snage koristile za pokretanje vazdušnih udara protiv Irana. Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je 20. jula da je gađao američke avione na jordanskom aerodromu Akaba balističkim raketama. Takođe je tvrdio da je napao američku vojnu imovinu i opremu u kampu Al-Adiri u Kuvajtu i vazduhoplovnoj bazi Ali Al Salem, kao i u Siriji. Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina takođe je saopštilo da su sirene za vazdušnu opasnost aktivirane na njegovoj teritoriji. Ostrvsko kraljevstvo je domaćin Pete flote SAD i poslednjih dana je bilo meta iranskih udara. Američke snage i dalje djeluju u Iraku radi obuke i borbe protiv terorizma, iako je njihov broj značajno manji u odnosu na 170.000 na vrhuncu rata u Iraku. Američki i irački zvaničnici rekli su da bi američke trupe trebalo da se u potpunosti povuku u septembru. Novoprijavljeni smrtni slučajevi povećavaju ukupan broj poznatih žrtava među američkim vojnim osobljem od početka američko-izraelskih napada na Iran od 28. do 17. februara, pri čemu su svi osim jednog navedeni kao borbeni gubici. Ukupan broj ne uključuje nestalog vojnika u Jordanu. Iran je, u međuvremenu, saopštio da je 50 ljudi ubijeno u nedavnim napadima na zemlju, a više od 500 je povrijeđeno. Izvještaj nije mogao biti nezavisno potvrđen. Uprkos izbijanju borbi nakon što je prošlog mjeseca postignuto privremeno primirje kako bi se dalo vremena za razgovore o potpunom mirovnom rješenju, portparol iranskog Ministarstva inostranih poslova Esmail Bagaei rekao je na konferenciji za novinare 20. jula da su diplomatske "razmjene" između Vašingtona i Teherana nastavljene. "Obavijestili su nas posrednici, dobili smo poruke, bez ulaženja u detalje, ali glavna poenta je da je diplomatski aparat bio aktivan posljednjih dana i da su nam ideje prenijeli određeni posrednici", rekao je on. Izvor: Radio Farda RSE, AFP, Reruters

Viši sud u Beogradu naredio je izdavanje potjernice za Aleksandrom Radićem, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ovog suda, 20. jula. Dodaje se kako će naredbu izvršiti Policijska uprava za grad Beograd. Ist sud je, kako se navodi, 17. jula odredio Radiću pritvor. "Okrivljenom Radić Aleksandru određen je pritvor iz zakonskih razloga propisanih odredbom člana 498 stav 1 u vezi člana 211 stav 1 tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku, i to usled postojanja okolnosti koje ukazuju da se okrivljeni nalazi u bekstvu odnosno da se krije", navodi se u odgovoru za RSE. Protiv ovog rješenja je dozvoljena žalba krivičnom vanpretresnom vijeću Višeg suda u Beogradu u roku od tri dana od dana prijema pisanog otpravka rešenja. Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnijelo je krivičnu prijavu protiv Aleksandra Radića zbog sumnje da je izvršio krivično djelo pripremanja djela protiv ustavnog uređenja i bezbjednosti Republike Srbije, kao i krivično djelo odavanja tajnih podataka. Kako je saopšteno, 17. jula, sumnje protiv beogradskog vojnog analitičara Radića proistekle su nakon pretresa njegovih elektronskih uređaja i vještačenja mobilnog telefona. Tužilaštvo navodi da je osumnjičeni koristeći kontakte sa, za sada nepoznatim licima zaposlenim u državnim organima, dolazio do informacija označenih različitim stepenima tajnosti. U saopštenju tužilaštva se navodi i da je Aleksandar Radić 24. juna 2026. godine napustio Srbiju, pa je predložilo određivanje pritvora, uz obrazloženje da se nalazi "u bjekstvu u inostranstvu, kao i da ne bi ponovio krivično djelo u kratkom vremenskom periodu, te da naredi raspisivanje potjernice za osumnjičenim A.R." Navodi se i da je Radić javno "iznosio kao činjenice informacije koje mu nisu bile poznate i dostupne tvrdnje" o navodnoj upotrebi "zvučnog topa" od strane državnih organa na protestu 15. marta 2025. u Beogradu. Istragom je, prema saopštenju, utvrđeno da je Radić te večeri putem aplikacije Signal komunicirao sa novinarkom televizije N1, nakon čega je iznio stav da je na protestu korišteno zvučno oružje američke proizvodnje, što je ubrzo, kako se navodi, i objavljeno na programu te televizije. Navodi se da je on u svojim daljim javnim nastupima i komunikacijama sa više sagovornika, među kojima su bili studenti, novinari, narodni poslanici, iznosio svoj stav da je na protestu upotrijebljeno zvučno oružje. Šta je prethodilo krivičnoj prijavi?Policija u Beogradu je 22. juna pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. On je nakon toga izjavio je da je dobio poziv da se 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi vještačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije oduzela tokom pretresa stana. Tada je za Betu rekao da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija", dodavši da ga ta agencija već duže vrijeme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Radić je 26. juna za Betu rekao da je napustio Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloljetna kćerka. Prethodno je Više javno tužilaštvo saopštilo da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbježalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svjedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je natjerao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.

Grupa američkih istražitelja u ponedjeljak, 20. jula, počela je u Derventi saslušavati bivše logoraše koji su tokom rata bili zatočeni u logorima Rabić i Dom JNA, potvrdilo je Udruženje logoraša Derventa. Prema informacijama Radio-televizije Republike Srpske (RTRS), pet američkih istražitelja će narednih dana, uz posredovanje Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), u Osnovnom sudu u Derventi uzeti iskaze osam bivših logoraša. Radio Slobodna Evropa (RSE) zatražio je komentar od američkog Ministarstva pravde, koje nije željelo potvrditi niti negirati da vodi istragu. Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine, SIPA-i i Ambasada SAD-a u BiH nisu odgovorili na upit RSE o detaljima posjete. Predsjednik Udruženja logoraša Derventa Drago Knežević rekao je za RTRS da američke istražitelje zanimaju dešavanja u logorima tokom 1992. godine te da postoji sumnja da su se pojedine osobe koje se dovode u vezu sa zločinima nakon rata odselile u SAD i na taj način izbjegle odgovorati za zločine. "Oni su izabrali osam logoraša. Što se tiče osumnjičenih, postoji sumnja da su se pojedini iselili u SAD, da su mijenjali imena i prezime. Mislili su da ih pravda neće stići", rekao je Knežević. Dodao je da je ovo prvi put da američki istražitelji i tužitelji dolaze u Derventu kako bi "prikupili svjedočenja o stradanju srpskih civila". SAD i ranije sudjelovao u predmetima vezanim za DerventuAli, ovo nije prvi slučaj u kojem su američke vlasti bile uključene u predmet ratnih zločina počinjenih na području Dervente. Bivša pripadnica Hrvatskog vijeća obrane (HVO) Azra Bašić uhapšena je 2011. godine u američkoj saveznoj državi Kentucky, gdje je živjela pod imenom Isabella Bashich, nakon čega je izručena Bosni i Hercegovini. Sud BiH ju je 2018. godine pravosnažno osudio na 14 godina zatvora za ratne zločine nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima počinjene od aprila do juna 1992. godine na području Dervente. Prema presudi, Bašić je proglašena krivom za ubistvo civila Blagoja Đuraša, kao i za fizičko i psihičko zlostavljanje zatočenika u Domu JNA u Derventi. Sud je utvrdio da su zatvorenici bili izloženi teškom zlostavljanju i ponižavanju, uključujući premlaćivanja i druge oblike nečovječnog postupanja. Osim Bašić, iz SAD je 2015. godine Bosni i Hercegovini izručen i Almaz Nezirović, kojem je kasnije pred Sudom BiH suđeno za ratne zločine nad srpskim civilima zatočenim u logoru Rabić kod Dervente. Osuđen je na dvije godine zatvora. Šta se dešavalo u Derventi tokom rataU proljeće 1992. godine Derventa je bila poprište borbi između snaga Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih vojnih formacija s jedne strane, te Hrvatskog vijeća obrane (HVO) i Hrvatske vojske (HV). U više pravosnažnih presuda Suda Bosne i Hercegovine utvrđeno je da su u tom periodu srpski civili i ratni zarobljenici bili zatvarani u više objekata, među kojima su Dom JNA, hangar Rabić, Silos u Polju i škola u Poljarima. Sud je utvrdio da su zatočenici u tim objektima bili izloženi fizičkom i psihičkom zlostavljanju, premlaćivanju, ponižavanju, uskraćivanju hrane i prisilnom radu, dok su pojedini izgubili život ili zadobili teške povrede. U presudama se navodi i da su zatočenici u Domu JNA bili prisiljavani da hodaju bosi po staklu, ližu krv, jedu novčanice tadašnjih jugoslovenskih dinara, dok su neki premlaćivani do gubitka svijesti ili ubijeni. Osim Doma JNA i logora Rabić, u sudskim postupcima spominju se i zatočenički objekti u Polju i Poljarima, kroz koje su tokom 1992. godine prošli srpski civili. Pred domaćim pravosuđem vođeni su i još se vode postupci za ratne zločine počinjene na području Dervente, među kojima je i predmet protiv Damira Lipovca, pripadnika HVO-a, koji je pravosnažno osuđen na sedam godina zatvora nakon što je izručen iz Nizozemske 2015. godine.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je 19. jula da Iran pokušava da iskoristi Ormuski moreuz kao "polugu protiv svijeta", optužujući Teheran da pokušava da kontroliše vitalni međunarodni plovni put, dok je istovremeno pozivao druge nacije da podijele teret zaštite globalnog brodskog saobraćaja. Obraćajući se novinarima prije odlaska na Filipine na sastanak ministara inostranih poslova ASEAN-a, Rubio je rekao da su američke vojne operacije isključivo usmjerene na suprotstavljanje iranskim napadima na komercijalne brodove i smanjenje sposobnosti Teherana da ugrozi pomorski saobraćaj. "Jasno je da Iran, barem neki ljudi u Iranu, žele da kontrolišu moreuz i da to drže kao polugu protiv svijeta", rekao je Rubio. "Sjedinjene Države će učiniti i nastaviti da čine ono što je potrebno da zaštite globalno brodarstvo, ali druge zemlje moraju da počnu da se angažuju i pomognu u nošenju tog tereta". Rubio je rekao da Washington ne može ostati isključivo odgovoran za obezbjeđivanje jedne od najprometnijih pomorskih trgovinskih ruta na svijetu. "Nije posao Sjedinjenih Država da zauvijek štite brodarstvo za cijelu planetu", rekao je on. Diplomatija ostaje mogućaRubio je rekao da je trenutna američka vojna kampanja usmjerena samo na iransku imovinu koja se koristi za lansiranje projektila i dronova protiv komercijalnog brodarstva u Ormuskom moreuzu, opisujući plovni put kao međunarodni prolaz koji mora ostati otvoren. "Jedini razlog zašto SAD provodi napade je protiv imovine Irana koja se koristi za napad na globalno komercijalno brodarstvo", rekao je. Rekao je da su američke snage uspješno smanjile iransku sposobnost napada na brodove, dodajući da su mnogi napadi spriječeni prije nego što su se dogodili. Potvrđujući da je Washington ostao otvoren za pregovore, Rubio je rekao da će diplomatija zahtijevati istinsku promjenu u ponašanju Teherana. "Uvijek smo otvoreni za diplomatiju", rekao je. Rubio je optužio Iran da krši prethodne dogovore nastavkom napada na brodove umjesto ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. "Njihovo ponašanje se mora promijeniti kako bi se promijenilo i naše", rekao je, dodajući da Teheran nastavlja da šalje signale direktnim i indirektnim kanalima izražavajući interes za pregovore, a istovremeno pokreće napade raketama i dronovima. Podjele unutar IranaRubio je rekao da se čini da postoje sve veće podjele unutar iranskog vodstva između zvaničnika koji traže ekonomsko olakšanje diplomatskim putem i tvrdokornih pristalica odlučnih u nastavku vojne konfrontacije. "Postoji sve veća podjela između onih koji razumiju da je njihova ekonomija u rasulu i drugih koji su vrlo militantni u svom pogledu na život i nastavljaju lansirati projektile", rekao je. Rekao je da bi Washington pozdravio pregovore ako pragmatičniji glasovi steknu uticaj u Teheranu, ali je upozorio da će nastavak konfrontacije produbiti iransku ekonomsku krizu. Rubio je optužio iransko vodstvo da preusmjerava resurse na podršku grupama uključujući Hezbollah, Hamas i regionalne milicije umjesto da ulaže u vlastiti narod. Rekao je da unutar Irana, uključujući i među nekim vladinim dužnosnicima, raste svijest o tome da je trenutni kurs zemlje neodrživ.

Virus afričke svinjske kuge u Srbiji pojavio se u sedam okruga i 52 naselja, a zadnja dva dana pojavila su se dva nova žarišta u Bezdanu, na granici s Hrvatskom, te u Južnobačkom okrugu u mjestima Žabalj i Gospođinci, izjavio je u subotu ministar poljiprivrede Srbije Dragan Glamočić. Zbog širenja afričke kuge svinja, vanredna situacija je uvedena u Rumi, Obrenovcu, na dijelu teritorije Sremske Mitrovice i u Šapcu. Glamočić je u nedelju, 19. jula tokom sastanka lokalnog kriznog štaba u Obrenovcu zbog pojave afričke svinjske kuge, upozorio na sve učestalije nepropisno odlaganje uginulih životinja i naglasio da takvo ponašanje predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje životinja, životnu sredinu i ljude. "U uslovima proglašene vanredne situacije neće biti tolerancije prema neodgovornom ponašanju. Svaki slučaj biće prijavljen nadležnim organima i sankcionisan u skladu sa zakonom", poručio je Glamočić, saopštilo je Ministarstvo. Glamočić je, istaknuvši da su glavni prenosioci divlje svinje i ljudi, ukazao i na to da rekordno nizak vodostaj Dunava dodatno olakšava širenje bolesti jer divlje svinje mogu bez plivanja na pojedinim mjestima pređu rijeku. Od pojave zaraze do sada je usmrćeno ili uginulo oko 28.000 svinja, a pojedinim vlasnicima farmi uzgoj je zabranjen na mjesec dana. Tokom sastanka bilo je riječi o jačanju saradnje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Vojskom Srbije, lokalnim samoupravama, javnim komunalnim preduzećima i veterinarskim službama, kako bi sva potrebna mehanizacija, ljudstvo i logistička podrška bili dostupni. Glamočić je ponovo ukazao na neophodnost strogog poštovanja mjera biosigurnosti, pravovremene eutanazije zaraženih životinja i njihovog bezbjednog uklanjanja, kako bi se spriječilo dalje širenje virusa, dodaje se u saopštenju. Dodao je da je virus prisutan u više od 70 zemalja sveta i u brojnim evropskim državama, uključujući i zemlje u neposrednom okruženju Srbije, zbog čega je neophodno neprekidno sprovođenje mjera biobezbjednosti. Ministar je apelovao na lokalne samouprave da pomognu domaćinstvima u obezbjeđivanju dezinfekcionih sredstava gdje je to potrebno, ali je podsjetio da je svako gazdinstvo u obavezi da sprovodi redovnu dezinfekciju i druge mjere zaštite. Ovo oboljenje se u Evropi pojavilo 2007. godine i nije opasno po čovjeka, ali je u slučaju svinja riječ o teškoj bolesti sa gotovo stoprocentnim mortalitetom. U Africi se afrička svinjska kuga javlja kod divljih svinja i prolazi sa blagom kliničkom slikom, a u Evropi i drugim dijelovima svijeta oboljevaju i divlje i domaće svinje.

Rusija je tokom noći 19. jula pokrenula jedan od najvećih balističkih raketnih napada na Kijev od početka invazije, usmrtivši jednu osobu i ranivši 16 ljudi, dok je Ukrajina objavila napade na dva ruska tankera za naftu u Crnom moru. "Preko noći, Rusija je izvršila jedan od svojih najvećih balističkih raketnih napada na Kijev", rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski na platformi X, dodajući da je Rusija lansirala više od 40 raketa različitih tipova, od kojih je većina ciljala prestonicu, zajedno sa 120 jurišnih dronova. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija preko noći lansirala ukupno 41 raketu i 125 dronova u kombinovanom napadu prvenstveno usmjerenom na Kijev. Prema navodima iz vojske, protivvazdušna odbrana je presrela 18 raketa i 108 dronova, dok je 23 rakete i 10 dronova pogodilo 20 lokacija. Ostaci presretnutih raketa i dronova pali su na 18 drugih lokacija. Baražna paljba je obuhvatala 25 balističkih raketa Iskander-M i S-400, 10 hipersoničnih raketa Cirkon, tri protivbrodske rakete Oniks, tri vođene rakete H-59/69 i 125 dronova tipa Šahed i drugih jurišnih letjelica, navodi se. Eksplozije su odjekivale širom Kijeva tokom noći dok je protivvazdušna odbrana napadala dolazeće rakete. Ukrajinske vlasti su saopštile da su udari pogodili šest okruga glavnog grada, oštetivši stambene zgrade, tržni i zabavni centar, supermarket i drugu civilnu infrastrukturu. Zelenski je rekao da ekipe za hitne intervencije i dalje rade na tri lokacije sa skoro 600 raspoređenih pripadnika jedinica. Vlasti su takođe prijavile štetu u Odeskoj oblasti, dok su ruski napadi ove nedelje pogodili i nekoliko drugih regiona širom Ukrajine. Vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Ukrajine, Andrij Sibiha, opisao je baražnu vatru kao najveću upotrebu balističkih raketa protiv Ukrajine od početka rata u februaru 2022. godine i pozvao na ono što je nazvao "razarajućim pritiskom" na Moskvu da okonča napade. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je ciljalo ono što je opisalo kao vojnu infrastrukturu, uključujući logistički centar koji se navodno koristio za skladištenje komponenti oružja, objekte za proizvodnju dijelova za rakete, skladište za komponente dronova u Kijevskoj oblasti, kao i skladišta goriva i lučku infrastrukturu u blizini Odese. Tvrdnje nisu mogle biti nezavisno potvrđene. U međuvremenu, ukrajinski Generalštab je saopštio da su njegove snage tokom noći napale dva ruska tankera za naftu u Crnom moru i plutajuću dizalicu u Azovskom moru, navodeći da su sva tri plovila korištena za podršku ruskim vojnim operacijama. Napadi su uslijedili nakon velikog napada ukrajinskog dronova na Rusiju dan ranije, koji je ciljao logističke centre u Moskovskoj i Tambovskoj oblasti. Zelenski je rekao da su postrojenja korišćena za snabdijevanje sankcionisanim komponentama za rusku proizvodnju dronova i navigacione opreme. Ruski zvaničnici su rekli da je jedna osoba poginula u Kurskoj oblasti u ukrajinskom napadu, dok je rusko Ministarstvo zdravlja saopštilo da će 10 ljudi povređenih u napadu na logistički centar u Tambovskoj oblasti biti prebačeno na liječenje u specijalizovane medicinske centre u Moskvi. Izvor: AFP, Reuters

U Pirotu, gradu na jugu Srbije, otkazan je Prajd karavan planiran za 18. juli usled napete situacije. Na lokalnom trgu su se okupili muškarci koji se protive ovoj manifestaciji te je procenjeno da je učesnicima ugrožena bezbednost. Udruženje "Da se zna!" saopštilo je u subotu uveče, 18. jula da su neposredno pred održavanje Prajd karavana u Pirotu, od Policijske uprave dobili usmeno obaveštenje da se javno okupljanje Prajd karavan zabranjuje iz bezbednosnih razloga. "Udruženje Da se zna najoštrije osuđuje odluku Policijske uprave Pirot da zabrani Prajd karavan. Policija je dozvolila huliganima da direktno ugroze živote aktivista i novinara, umesto da uhapsi i procesuira sve okupljene huligane zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti", naveli su oni. Dodali su da se okupila veća grupa navijača na mestu održavanja Prajd karavana i skandirala homofobične parole. "Huligani su pretili novinaru Mašine Aleksandru Đokiću i novinarki Tampon Zone Sari Stanojković i gurali ih, dok je novinarka N1 Gordana Bjeletić bila pogođena u glavu", saopštilo je udruženje, Zatražili su hitnu smenu načelnika Policijske uprave Pirot, jer nije obezbedio javno okupljanje u skladu sa zakonom i zbog toga što je dozvolio da novinari i novinarke budu napadnuti. "Zabrana Prajd karavana u Pirotu predstavlja brutalno kršenje prava na slobodu mirnog okupljanja garantovanu Ustavom Republike Srbije i međunarodnim konvencijama. Udruženje Da se zna! će se ovim povodom obratiti i međunarodnim organizacijama", piše u saopštenju. Organizacija "Da se zna!" su jedni od organizatora beogradskog Prajda, a Prajd karavanom pokušavali su da promovišu prava LGBT+ osoba u Srbiji. Iz udruženja kažu da i ove godine organizuju Prajd karavan, inicijativu koja će tokom jula obići šest gradova u Srbiji – Vranje, Pirot, Zaječar, Kraljevo, Šabac i Loznicu. Cilj karavana je, kako ističu, da skrene pažnju na položaj LGBT+ osoba u manjim sredinama, gde su homofobija, transfobija i diskriminacija i dalje deo svakodnevice, a veliki broj ljudi svoj identitet i dalje skriva iz straha od nasilja i odbacivanja. Istog dana organizovan i Prajd karavan u Vranju, koji je prošao bez incidenta.

Kosovska vlada pozvala je Evropsku uniju (EU) da učini više kako bi osudila izjavu srpske ministarke Snežane Paunović o "etničkom čišćenju" na Kosovu, rekavši da je početni odgovor Bloka bio "ograničen i odložen". Paunović, srpska ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, izjavila je prošlog vikenda za srpsku televizijsku stanicu Kurir da bi, da je bila na mjestu bivšeg srpskog lidera Slobodana Miloševića 1998. godine, "etnički očistila Kosovo". Izjava je izazvala široke reakcije, a Kosovo je sada podiglo optužnicu protiv nje i trajno joj zabranilo ulazak u zemlju. Kosovo ministarku Paunović proglasilo personom non grataU subotu je kosovska vlada objavila da je prvi potpredsjednik vlade i ministar inostranih poslova Glauk Konjufca poslao pismo visokoj predstavnici EU Kaji Kalas tražeći snažniji odgovor od evropskog kluba kojem i Kosovo i Srbija žele da se pridruže. U ovom pismu, od 16. jula, Vlada Kosova traži od EU "da jasno i javno osudi izjave ministarke Paunović, da jasno stavi do znanja srpskim vlastima da je takva retorika neprihvatljiva i suprotna evropskim vrijednostima, i da se ozbiljno pozabavi ovim pitanjem u okviru političkog dijaloga i procesa pristupanja Srbije EU". Izjava Paunović je već naišla na osudu od strane EU, a komesarka za proširenje Marta Kos je u četvrtak ponovila osudu, rekavši da je iznenađena što ona i dalje ostaje ministarka u Vladi Srbije. "Neću ni ponoviti šta je rekla. Bilo je zaista šokantno čuti takvu izjavu. Ne mogu da zamislim da ministarka, nakon takve javne izjave, može da nastavi da obavlja svoje dužnosti", rekao je Kos u četvrtak, 16. jula. U međuvremenu, u Srbiji je predsjednik, Aleksandar Vučić, rekao da izjava Paunović "ne odražava moju volju, niti volju srpske vlade", dodajući da je "politika srpske države dijalog, nikada etničko čišćenje". Izjava ministarke da bi 'etnički očistila Kosovo' ne odražava moju volju niti politiku Srbije, ocenio VučićPaunović, zamjenica lidera Socijalističke partije Srbije, bivše Miloševićeve stranke, nije povukla svoje riječi, ali je 16. jula rekla da su "izvučene iz konteksta" i izvinila se Vučiću i srpskoj vladi zbog reakcija koje su izazvale. S druge strane, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, Šaip Kamberi, objavio je u četvrtak da je 53 poslanika opozicije podnijelo zahtjev premijeru Srbije Đuri Macutu za smjenu Paunović. Zamolili su premijera Macuta da predloži njenu smjenu Skupštini Srbije "bez ikakvog odlaganja". Nije jasno da li će Macut iznijeti takav prijedlog Skupštini Srbije koja ima 250 mjesta. Posmatrači sa Kosova i iz Srbije rekli su za Radio Slobodna Evropa da je izjava ministarke Paunović dio političkog obrasca Srbije prema Kosovu, koji zahtijeva da se međunarodna zajednica ne zadovolji samo reakcijama, već da preduzme konkretne akcije protiv Srbije. Njene izjave dotiču se starih rana na Kosovu, nakon što su stotine hiljada albanskih civila protjerane sa Kosova tokom rata 1998-1999. godine. Taj rat je odnio živote preko 13.000 civila, uglavnom Albanaca, dok se hiljade drugih vode kao nestali. Preko 1.500 ljudi, uglavnom Albanaca, i dalje se vodi kao nestalo. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu imenovao je tadašnje lidere SRJ kao ključne učesnike u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" čiji je cilj bio nasilno protjerivanje stotina hiljada albanskih civila sa Kosova 1999. godine. Prema presudama, cilj je bio "promjena etničke ravnoteže kako bi se održala srpska kontrola nad Kosovom". Glavni optuženi, Slobodan Milošević, preminuo je u pritvoru prije završetka suđenja, dok je bivši predsjednik Srbije Milan Milutinović 2009. godine oslobođen optužbi.