Iz Bosanskohercegovačkog auto moto kluba je 2. septembra poslijepodne saopšteno kako je postignut dogovor između predstavnika autoprevoznika i predstavnika vlasti, te da se očekuje povlačenje svih vozila koja su učestvovala u protestima i normalizacija saobraćaja. Nije poznato šta je dogovoreno. Tokom protekla dva dana, autoprevoznici su blokirali carinske terminale i prilaze najvećim gradovima zbog, kako kažu, diskriminacije i u Evropskoj uniji, i u BiH. Tražili su smanjenje nameta, te jednostavnija pravila za obuku i zapošljavanje vozača, pored ostalog. Ministar prometa BiH Edin Forto izjavio je 1. septembra da su zahtjevi autoprijevoznika, uglavnom, ispunjeni, da neke moraju ispuniti niži nivoi vlasti, dok se ključni – izuzeće vozača od EU pravila boravka 90 dana u šest mjeseci – može riješiti samo zajedničkim zahtjevom zemalja regije prema Briselu. Kamionska blokada glavnih prometnih pravaca paralizirala je ekonomiju u Bosni i Hercegovini koja je za 24 sata izgubila najmanje 16 miliona eura. Toliko se dnevno u prosjeku naplati poreza, carina i usluga prijevoza na uvoz i izvoz. Kamionima je, prema podacima Agencije za statistiku BiH, u prva četiri mjeseca ove godine izvezeno 1,53 miliona tona robe, a uvezeno 118.600 tona ili oko 464 miliona eura vrijedne robe sedmično. Željeznicom između BiH i inostranstva se prevozi manji udjel roba i to, uglavnom, ruda kao što su ugalj, željezo i aluminij, kao i dio naftnih derivata. Zvaničnih podataka koliko robe kamioni prevoze isključivo unutar zemlje nema.

Kina i Rusija potpisale su memorandum o izgradnji gasovoda Snaga Sibira-2.Međutim, ključna pitanja poput određivanja cijene i finansiranja još uvijek nisu riješena, a pregovori između Gazproma i Kine su u toku.Cilj gasovoda je da godišnje isporučuje 50 milijardi kubnih metara gasa iz Sibira u Kinu preko Mongolije.Kina i Rusija potpisale su 2. septembra sporazum o izgradnji gasovoda Snaga Sibira-2, što predstavlja ključni korak naprijed za jedan od najskupljih gasnih projekata na svijetu. Ruski energetski gigant Gazprom, koji ima monopol na izvoz gasovoda, objavio je sporazum dok se predsjednik Vladimir Putin sastajao s kineskim liderom Xi Jinpingom u Pekingu, uoči vojne parade visokog profila. Gazprom je naveo da su dvije strane potpisale pravno obavezujući "memorandum o izgradnji" dugo očekivanog gasovoda. Iako ova objava pokazuje da projekat ima političku podršku na najvišem nivou, izvršni direktor Gazproma Aleksej Miler rekao je da Kina i Rusija još uvijek nisu postigle dogovor o cijenama gasa i načinu podjele troškova izgradnje, što su godinama bili glavni izazovi u pregovorima. "Razgovori će se sada fokusirati na finansiranje izgradnje gasovoda i komercijalne uslove isporuke", rekao je Miler u Pekingu. Obećao je da će "posebno dostaviti komercijalne detalje". Iako dokument trenutno pokriva samo opšte uslove, sporazum o realizaciji projekta kapaciteta 50 milijardi kubnih metara godišnje imat će značajan uticaj na globalno tržište gasa, ali i na daljnje produbljivanje odnosa između Pekinga i Moskve. Novi gasovod bi trebao dopremati gas iz ogromnih rezervi na poluostrvu Jamal u zapadnom Sibiru do Kine, najvećeg svjetskog potrošača energije i jednog od vodećih kupaca gasa, preko teritorije Mongolije. Iako komercijalni detalji gasovoda Snaga Sibira-2 još nisu dogovoreni, Rusija se i dalje mora suočiti s nekoliko ključnih pitanja koja utiču na budućnost ovog projekta. Moskvi je potreban gasovod Snaga Sibira-2 kako bi nadoknadila barem dio tržišta Evropske unije koje je izgubila zbog posljedica rata u Ukrajini. Ruska pregovaračka pozicija prema ekonomski snažnijem susjedu oslabila je tokom rata, a i dalje postoje pitanja o sposobnosti Gazproma da finansira tako složen infrastrukturni projekat. Aleksej Miler, direktor Gazproma, izjavio je da će cijena gasa biti niža od one koju Gazprom naplaćuje evropskim kupcima, zbog velikih udaljenosti i zahtjevnog terena preko kojeg se gasovod mora izgraditi, ali nije naveo konkretne podatke. Također nije jasno ko će graditi gasovod. Nakon sastanka Putina s kineskim predsjednikom Xi Jinpingom i predsjednikom Mongolije Ukhnaagiinom Khurelsukhom u Pekingu, Kremlj je saopštio da je tokom razgovora s kineskom stranom potpisano 22 sporazuma, uključujući i dogovor o strateškoj saradnji između Gazproma i Kineske nacionalne naftne korporacije (CNPC), ali nisu objavljeni dodatni detalji. "Tvrda povezanost"Kina se do sada nije konkretno oglasila o memorandumu za novi gasovod, ali kineski državni mediji su prenijeli izjavu predsjednika Xija nakon sastanka s ruskim i mongolskim liderima, u kojoj je rekao da bi "tvrda povezanost" trebala biti ključni pravac, kroz aktivno promoviranje prekogranične infrastrukture i energetskih projekata koji povezuju tri zemlje. Rusija je već najveći snabdjevač Kine gasom putem gasovoda, te treći najveći isporučilac tečnog prirodnog gasa (LNG), nakon Australije i Katara. Gazprom trenutno isporučuje prirodni gas Kini putem gasovoda Snaga Sibira dugog 3.000 kilometara, koji je pušten u rad 2019. godine u okviru 30-godišnjeg ugovora vrijednog 400 milijardi dolara. Putin i drugi svjetski lideri trenutno borave u Pekingu kako bi prisustvovali vojnoj paradi 3. septembra, kojom se obilježava 80. godišnjica poraza Japana u Drugom svjetskom ratu. Parada i okupljanje lidera dolaze u sedmici intenzivne diplomatije za predsjednika Xija, koji je također ugostio više od 20 visokih zvaničnika na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Tianjinu, gdje je nastojao predstaviti Kinu kao alternativnog globalnog lidera u odnosu na Sjedinjene Američke Države.

Uprava Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu optužila je policiju za "fizičko nasilje i primenu hemijskih sredstava" nad studentima i drugim demonstrantima, tokom protestne šetnje u tom gradu 1. septembra. Komemorativnim protestnim šetnjama u više gradova Srbije, 1. septembra, desetine hiljada građana su obeležile deset meseci od pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Do incindenata u Novom Sadu došlo je nakon protestne šetnje, u blizini univerzitetskog kampusa, gde je smeštena većina fakulteta. Nakon sto je skup u Novom Sadu završen, deo demonstranata otišao je do Fakulteta za fizičko vaspitanje u tom gradu, gde su pravili buku. Desetine pripadnika Žandarmerije, koji su stajali ispred zgrade fakulteta, ubrzo su krenuli da ih potiskuju ka kampusu. Studenti u blokadi su ih u objavama na društvenim mrežama optužili za prekomernu silu bez razloga i prebijanje demonstranata. Ministarstvo unutrašnjih poslova, sa druge strane, tvrdi da je policija "profesionalno i blagovremeno" reagovala u skladu sa zakonom, te da je više demonstranata u Novom Sadu bacalo pirotehnička sredstva i različite predmete na pripadnike policije. Uhapšene su tri osobe. Uprava Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu je u saopštenju pozvala na očuvanje autonomije univerziteta i na "prestanak sve izraženijeg nasilja na ulicama Srbije, posebno prema studentima". "Kao njihovi profesori, uvek ćemo čvrsto stajati uz naše studente, koji mirnim putem izražavaju protest kojim zahtevaju odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu", ocenjuje se. "Takođe, nećemo nikada reagovati silom prema našim studentima, oni su uvek bili i ostaće naše mlade kolege sa kojima sarađujemo u interesu obrazovanja i opšteg društvenog interesa", saopštila je Uprava novosadskog PMF-a. Nesreća na Železničkoj stanici je u proteklih deset meseci dovela do masovnih protesta širom Srbije na kojim se tražila odgovornost vlasti. Vlast je odbacila odgovornost za tu nesreću, a predsednik države Aleksandar Vučić odbio je da raspiše vanredne parlamentarne izbore koje su u maju zatražili demonstranti predvođeni studentima.

Pripadnici crnogorskog Interpola su u Bernu odbili da preuzmu od švajcarske policije uhapšenog i spremnog za izručenje, jer su na licu mjesta utvrdili da se ne radi osobi za kojim je Crna Gora raspisala potjernicu. Prethodno su švajcarske vlasti tvrdile, a crnogorska policija sredinom avgusta objavila, da je 14. avgusta uhapšen pripadnik visokorizične organizovane kriminalne grupe Krsto Vujić. Međutim, prilikom primopredaje osumnjičenog u Bernu 29. avgusta su crnogorski inspektori ustanovili da se ne radi o Vujiću, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Uprave policije. "Službenici Interpol-a Podgorica su, nakon detaljno sprovedene vizuelne identifikacije, odbili da preuzmu lice budući da su utvrdili da se ne radi o licu za koje su u prethodnoj korespodenciji organi Švajcarske tvrdili da je K.V. za kojim traga NCB Interpol-a Podgorica", navedeno je u odgovoru RSE iz policije. Kako su ranije objavile podgoričke Vijesti, crnogorska policija je o ovom slučaju obavijestila Interpol i Europol i zatražila da se u Švajcarskoj sprovede međunarodna istraga. "Imajući u vidu da su u komunikaciji sa našim Interpolom, više puta dostavljene potvrde da otisci lica lišenog slobode odgovaraju međunarodno traženom licu K.V. o svemu je obaviješten i Generalni sekretarijat Interpola u Lionu." Crna Gora potražuje Vujića, po nalogu podgoričkog Višeg suda, zbog sumnje da je izvršio krivična djela stvaranje kriminalne organizacije i teško ubistvo. Vujića i još osam lica tereti Specijalno tužilašto, optužnicama iz 2020. i 2023, za ubistvo Šćepana Roganovića iz Herceg Novog u februaru 2020. Ubijenog Roganovića je crnogorska policija označavala kao člana Kavačkog kriminalnog klana. Suđenje za ubistvo Roganovića je u toku u podgoričkom Višem sudu, a Vujiću se sudi u odsustvu. "Škaljarski" i "Kavački" su dva crnogorska kriminalna klana koji su dobili nazive po predgrađima grada Kotora, na ulasku u Bokokotorski zaliv u Crnoj Gori. U sukobu ta dva klana od 2014. godine do danas ubijeno je najmanje 50 lica. Do sukoba klanova došlo je posle nestanka 300 kilograma kokaina u španskoj Valensiji 2014. nakon čega se do tada jedinstveni kotorski kriminalni klan podijelio na dva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da je za Beograd veoma važna saradnja na najvišem nivou sa Moskvom u svim oblastima. Dok duže od tri godine odbija da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, Vučić je posebno istakao saradnju Beograda sa Moskvom u oblasti energetike i snabdevanju ruskim gasom. "Nadam se da ćemo imati mogućnost ne samo da očuvamo, nego da i poboljšamo neke aspekte saradnje. Energetika je za nas jako bitna oblast i nabavka gasa je za nas veoma važna", rekao je Vučić Putinu u Pekingu, a prenela Radio-televizija Srbije. Dvojica predsednika gosti su kineskog lidera Si Đinpinga (Xi Jinping), koji u Pekingu vojnom paradom obeležava 80 godišnjicu od završetka Drugog svetskog rata. Na paradi 3. septembra, očekuje se da će uz Xija stajati Putin, severnokorejski lider Kim Jong Un i više od 24 drugih šefova država i vlada, uključujući one iz Belorusije, Irana i drugih zemalja. Vučić je tokom sastanka sa Putinom, izjavio da će Srbija, zahvaljući naftovodu koji će zajedno izgraditi sa Mađarskom, moći da unapredi saradnju sa Rusijom u oblasti energetike. "Sve ruske kompanije su dobrodošle, sve koje bi želele da učestvuju u infrastruktrnim projektima u Srbiji", poručio je Vučić. Bez sankcija RusijiNa početku sastanka sa Putinom, Vučić je ukazao da Srbija nije uvela nikakve sankcije Ruskoj Federaciji i da će i ubuduće čuvati svoju neutralnost. "Želim da vas obavestim da je Srbija od početka ukrajinske krize u teškoj situaciji i pod velikim pritiskom. Bez obzira na to uspeli smo da sačuvamo naš principijelni stav i odbranimo nezavisnost Srbije", istakao je Vučić. Uprkos kritikama i pozivima iz Evropske unije, čiji je kandidat za članstvo, Srbija od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. ne uvodi sankcije Rusiji i odbija da se uskladi sa spoljnom politikom Brisela. Vučić je zahvalio Putinu na mogućnosti da se sastanu i zahvalio mu na gostoprimstvu tokom prijema u Moskvi u maju ove godine - gde je prisustvovao vojnoj paradi kojom je i Rusija obeležila 80 godišnjicu od završetka Drugog svetskog rata. "Dozvolite da izrazim Vama lično veliku zahvanost zbog poštovanja i podrške očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije i da vam zahvalim za prijateljski odnos prema srpskom narodu", poručo je Vučić. Srbija računa na podršku Rusije u osporavanju nezavisnosti Kosova, koga smatra sastavnim delom svoje teritorije, i članstva te države u međunarodnim organizacijama. Putin: Strateško partnerstvo Srbije i Rusije daje pozitivne rezultatePredsednik Rusije Vladimir Putin poručio je da se Moskva sa poštovanjem odnosi prema nezavisnoj orijentaciji koju Srbija ima pod rukovodstvom Vučića. "Strateško partnerstvo Rusije i Srbije daje pozitivne rezultate i Moskvi i Beogradu. Spremni smo za zajednički rad. Nadam se da ćemo moći da razgovaramo detaljnije o ekonomskoj saradnji", rekao je Putin. Najavio je da će do kraja godine biti održana još jedna sednica Mešovitog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju između Srbije i Ruske Federacije. "Spremni smo za zajednički rad. Nadam se da ćemo moći da razgovaramo detaljnije o ekonomskoj saradnji", rekao je Putin. Tokom posete Pekingu, Vučić će se, pored sastanka sa Putinom i prisustva velikoj vojnoj paradi, sastati i sa kineskim predsednikom Sijem, kao i sa drugim visokim zvaničnicima i predstavnicima velikih kompanija, saopštilo je Predsedništvo. Zvanični Beograd godinama unazad održava veze sa režimima u Rusiji, Kini, Belorusiji, Venecueli i Iranu, uz tek deklarativne kritike iz Evropske unije (EU).

Vanja Bjelica- Prutina i Jovan Kalaba dobili su policijsku zaštitu, nakon sigurnosne procjene, potvrdio je 2. septembra za Radio Slobodna Evropa (RSE) direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tijela (DKPT) BiH, Enes Karić. Bjelica-Prutina dobila je zaštitu nadzora mjesta boravišta i prebivališta, kao i fizičku, dok je Kalabi dodijeljena zaštita nadzora mjesta prebivališta. "Odavno postoje pritisci prema njima. Nakon što je došao zahtjev od predsjedavajuće CIK-a BiH. Nije bilo direktnog napada, ali da se ne bi desilo to, smo donijeli odluku", kazao je Karić. Potvrdio je da je jedan od razloga bio prijava CIK-a BiH protiv Nedeljka Eleka iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika zbog prijetnji koje je iznio uoči sjednice na kojoj se razmatralo oduzimanje mandata Dodiku. CIK je početkoma augusta prijavila Eleka zbog indirektnih prijetnji i pritisaka na ovo dvoje članova CIK-a. "Ako Dino može da vrši pritisak na Sud, možemo i mi na CIK. Proglasiti Vanju u Istočnom Sarajevu i Kalabu u Banjaluci personama non grata. Zakazati demonstracije ispod prozora. Zapamtite ova lica, srećemo ih", napisao je Elek na X-u. Predsjednica CIK-a BiH Irena Hadžiabdić je tada kazala da neće dozvoliti pozivanje na linč njihovih članova i da traže zaštitu institucionalnim koracima.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK) razmatra mogućnost da se utakmica mladih fudbalskih reprezentacija Bosne i Hercegovine i Izraela, odigra bez gledalaca, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz policije. Utakmica dvije reprezentacije bi se trebala odigrati, prema rasporedu, u petak, 5. septembra na stadionu fudbalskog kluba "Zrinjski" u Mostaru. "U vezi s predstojećom utakmicom mladih reprezentacija BiH i Izraela, nadležna policijska uprava poduzeće mjere i radnje iz svoje nadležnosti, u cilju osiguranja javnog reda i mira i sigurnosti svih sudionika. O konačnoj odluci u vezi prisustva gledalaca javnost će biti pravovremeno obavještena", rečeno je za RSE. Radi se o prvoj utakmici reprezentacije Bosne i Hercegovine do 21 godine za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2027. godine.

Goran i Leđiba Ravlić osuđeni su 2. septembra na po 45 godina zatvora zbog ubistva Nermine Krajina Ravlić. Radi se o prvostepenoj presudi Kantonalnog suda u Sarajevu. Ubijena žena, supruga je Gorana Ravlića. Goran i Leđiba Ravlić (njegova majka) osumnjičeni su za krivično djelo ubistvo na okrutan način. Ubistvo se dogodilo 29. juna 2024. "Prvobitno su joj uskratili bilo kakvu vrstu komunikacije sa spoljnim svijetom, potom je danima psihički i fizički zlostavljali usljed čega je nastupila smrt", saopšteno je iz Kantonalnog tužilaštva Sarajevo početkom jula prošle godine. Tada je iz tužilaštva saopšteno i da su tokom uviđaja u stanu u Sarajevu pronađeni predmeti namijenjeni za uklanjanje tragova izvršenja krivičnog djela. Nema zvaničnih podataka koliko je žena ubijeno u Bosni i Hercegovini, no podaci Visokog sudskog i tužilačkog vijeća pokazuju da je samo u periodu između 2021. i 2022. ubijeno 19 žena. Podaci OSCE-a kažu da je skoro polovina žena u BiH iskusilo neki oblik nasilja od svoje petnaeste godine. BiH je 2014. usvojila Istanbulsku konvenciju, instrument koji obavezuje države na borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Nasilje nad ženama najraširenije je kršenje ljudskih prava na svijetu, kažu Ujedinjene nacije. Samo u 2022. godini skoro 89 hiljada žena ubijeno je širom svijeta. U Bosni i Hercegovini postoje SOS telefoni za prijavu nasilja u oba entiteta. Nasilje se može prijaviti na broj 1265 u Federaciji BiH i 1264 u Republici Srpskoj. Broj policije je 122.

Američki ambasador SAD u NATO-u Metju Vitaker (Matthew G. Whitaker) izjavio je u utorak da SAD pažljivo prate situaciju u Srbiji i u bh. entitetu Republici Srpskoj s ciljem da ne dozvole razvoj događaja koji bi mogao dovesti do regionalnog sukoba. "Veoma pažljivo pratimo sve što se dešava i u Republici Srpskoj i u Srbiji. Trenutno smo fokusirani na to da osiguramo da situacija ne preraste u potencijalni regionalni sukob", rekao je Vitaker na jednom od panela Bledskog strateškog foruma. On je naglasio da SAD "žele stabilnost na Zapadnom Balkanu" i to je, kako je rekao, važno i za evropske partnere unutar NATO-a, koji "imaju obavezu da deluju zajedno u kriznim situacijama". Srbiju mesecima potresaju antivladini protesti, tokom kojih je povremeno izbijalo nasilje, dok je predsednik Aleksandar Vučić optužio strane faktore da pokušavaju da podstaknu revoluciju, bez ikakvih dokaza i spominjanja ko to sa strane podstiče nasilnu promenu vlasti. U Republici Srpskoj, bivši predsednik Milorad Dodik osporava presudu suda BiH kojom mu je oduzet predsednički mandat posle osude i više puta je pretio da će odvojiti taj entitet od ostatka BiH. Na pitanje da li bi NATO intervenisao ako bi politička kriza eskalirala u oružani sukob, posebno u BiH, ali i u Srbiji, Vitaker je rekao da NATO deluje jednoglasno, ali je dodao da "smo daleko od toga". "Ako će se NATO uključiti... Pravilo broj jedan u politici je da se ne reaguje na pretpostavke. Mislim da moramo videti kako će se stvari odvijati", rekao je Vitaker. "Nastavićemo da podstičemo sve strane da rade u skladu sa Dejtonskim sporazumom", rekao je on, misleći na sporazume kojima je okončan rat u Bosni i Hercegovini 1990-ih. Američki ambasador je takođe rekao da je "NATO jači nego ikad" i da "to treba da bude veoma zabrinjavajuće za naše protivnike". Na pitanje da li bi se predsednik SAD Donald Tramp (Trump) mogao sastati s Vučićem ili Dodikom, Vitaker je rekao da nema naznaka takvih sastanaka, ali da bi se o njima moglo razgovarati ako postoje jasne koristi za mir i stabilnost. On je rekao da Tramp ima posebnu sposobnost da komunicira sa svetskim liderima, da koristi uticaj američkog predsedništva i moć države, u korist mira, demokratije, stabilnosti i ekonomskog razvoja. Naglasio je da ako bi Tramp odlučio da se sastane s Vučićem ili Dodikom, to ne bi bilo da bi ojačao njihov politički položaj, već samo ako bi to služilo unapređenju širih interesa mira i stabilnosti. "Svakako ne bih prihvatio sastanak koji ima za cilj jačanje političkog položaja bilo kog lidera. To nije ono što predsednik Tramp radi", rekao je američki ambasador u NATO. On je opisao Trampa kao "mirotvorca", ističući da se njegova politika fokusira na rezultate i stvaranje mogućnosti za napredak.

Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana, koje su među najvećim krijumčarima kokaina u Evropi, učvršćuju se u zapadnoj Africi, što je znak rasta značaja tog regiona na ruti iz Latinske Amerike u Evropsku uniju, navodi se u izveštaju. Rast potražnje za kokainom u Evropi, u kombinaciji sa snažnijim sprovođenjem zakonskih mera duž direktnih ruta iz Latinske Amerike i značajnim širenjem pomorskih luka u zapadnoj Africi, već nekoliko godina podstiče švercere da povećaju trgovinu preko Senegala, Sijera Leonea, Gambije, Gvineje Bisao i Zelenortskih Ostrva. Međutim, uticaj u tom regionu mreža kriminalaca koji govore albinski i slovenske jezike do sada je bio slabo shvaćen. Istraživači Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Global Initiative against Transnational Organized Crime – GI-TOC) naveli su u izveštaju objavljenom u utorak da su te grupe značajno porasle po globalnom značaju i da su među najvećim kriminalnim mrežama u evropskoj trgovini kokainom. Ove grupe su iskoristile saveze u regionu s holandskim kriminalnim grupama i, posebno, brazilskom PCC (Primeiro Comando da Capital), kako bi produbile svoj uticaj u lancu trgovine kokainom. "Taj savez, između grupa sa Zapadnog Balkana i PCC, verovatno je sada najvažniji savez za unošenje kokaina u Evropu upravo", rekao je Saša Đorđević, jedan od koautora i viši analitičar u GI-TOC-u. Izveštaj, koji je delimično sponzorisala vlada Velike Britanije, navodi da je potrebna veća saradnja organa za sprovođenje zakona, lučkih vlasti i drugih aktera među zemljama s različitih kontinenata kako bi se suzbili putevi droge. Takođe je pozvao na veće prikupljanje podataka i pametnije targetiranje posrednika u trgovini. "Ove grupe su među najsofisticiranijim organizovanim kriminalnim grupama na svetu – one nisu sporedni igrači", rekla je Lusija Berd Ruiz-Benitez de Lugo (Lucia Bird Ruiz-Benitez de Lugo), direktorka Opservatorije za ilegalne ekonomije u Zapadnoj Africi GI-TOC-a. "Ti glavni globalni igrači su povezani s nasiljem u Evropi, i kako vidimo sve više i više ovih veoma sofisticiranih, veoma nasilnih mreža organizovanog kriminala koje se gomilaju u Zapadnoj Africi, to je pretnja sa stanovišta stabilnosti i nasilja", dodala je ona. Izvor: Reuters

U Banjaluci je u toku posebna sjednica Skupštine Republike Srpske. Raspravlja se o izboru predsjednika i nove entitetske vlade, nakon što je entitetski parlament prihvatio ostavku premijera Radovana Viškovića. Novog mandatara Savu Minića je predložio Milorad Dodik, iako za to nema ustavna ovlaštenja, jer mu je mandat oduzela Centralna izborna komisija BiH. Prema Ustavu RS, mandatara treba predložiti predsjednik RS. Skupština RS na sjednici kada je prihvaćena Viškovićeva ostavka, pozvala je Dodika da nastavi obavljati funkciju predsjednika RS, odbacila prijevremene izbore, te naložila institucijama entiteta se nalaže da ne sarađuju sa CIK-om. CIK je Dodiku oduzeo mandat, jer je Sud BiH, početkom augusta, izrekao pravosnažnu presudu kojom je osuđen na godinu dana zatvora (kaznu je otkupio novčanom uplatom) i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija. Nakon toga, Centralna izborna komisija BiH je raspisala prijevremene izbore za predsjednika RS za 23. novembar. Dodik je osuđen i smijenjen s funkcije zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Christiana Schmidta. Schmidt je, pored ostalog, svojim ovlastima poništio neustavni zakoni koje je usvojila Republika Srpska kojim je pokušala osporiti odluke državnog Ustavnog suda BiH, Šta je rekao Minić u uvodnom izlaganju?Minić je dosadašnji ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i kadar Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika. U izlaganju programa Skupštini, on je sudske odluke Suda BiH, Ustavnog suda BiH, Centralne izborne komisije, te visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, nazvao nelegalnim. Potvrdio je namjeru Republike Srpske da se u okviru njegovog mandata građani entiteta na referendumu izjasne jesu li "za nametanja ili zaštitu institucija RS". Skupština je raspisala referendum za 25. oktobar na kojem bi birači trebali odlučivati hoće li prihvatiti odluke visokog predstavnika međunarodne zajednice Christiana Schmidta, Suda i Centralne izborne komisije (CIK) BiH kojima su oni penalizirali bivšeg entitetskog predsjednika Milorada Dodika. Odluka o referendumu je nelegalna, jer nije u skladu sa Ustavom BiH, koji ne predviđa mogućnost da entiteti samostalno raspisuju referendume o odlukama državnih institucija. Minić je najavio da će svoj program temeljiti na ekonomskom jačanju Republike Srpske kroz reorganizaciju institucija javnih preduzeća i javne uprave, kao i saradnju sa Vladom Srbije u skladu sa zaključcima Svesrpskog sabora. Uz pomoć člana Predsjedništva BiH iz reda srpskog naroda, Minić je najavio obnavljanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali i održavanje onih sa Rusijom, Mađarskom, Kinom i Bjelorusijom. Na kraju izlaganja predložio je i članove Vlade. Među njima su, većinom, oni koji su u Vladi bili i u prošlom sastavu uz određene rotacije. Na mjesto ministra unutrašnjih poslova predložen je Željko Budimir, koji je ranije obnašao funkciju ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje, a na njegovu poziciju dolazi dosadašnji ministar MUP-a Siniša Karan. Među novim predloženim ministrima su Zoran Stevanović, za prvog čovjeka ministarstva saobraćaja i veza, Borivoje Golubović za ministra prosvjete i kulture, Goran Selak za poziciju ministra pravde, te Anđelka Kuzmić za poziciju ministrice poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U toku Minićevog izlaganja, predstavnici opozicije napustili su salu. Vratili su se nakon završenog izlaganja. Većina uz Dodika, opozicija smatra da on nema legitimitetIgor Crnadak iz opozicione Partije demokratskog progresa kazao je kako je jedino rješenje da se imenuje vršilac dužnosti koji će predložiti mandatara. "Ne može mandatara dati neko ko nije predsjednik Republike", istakao je on, te dodao da je drugo rješenje da se sačeka 23. novembar i izbori koje je raspisala CIK, pa da novi predsjednik to uradi. Nebojša Vukanović, predsjednik opozicionog Pokreta za pravdu i red, naveo je da je prijedlog vlade ključan da se utvrdi struktura i vlast SNSD i Dodika "čiji je legitimitet sporan i vi ćete snositi posljedice", upozorio je on. O mogućnosti da se radi o nelegitimnoj vladi i mandataru rapravljali su i drugi zastupnici opozicionog bloka, upozorivši da se na taj način šteti Republici Srpskoj, kao i da postoji mogućnost sudskog gonjenja onih koji budu podržali ovu vladu. Poslanici su, nakon pauze nastavili raspravu o ekspozeu, ali i sastavu i kompetencijama predloženih ministara. U ekspozeu nema ni Viadukta i SerdarovaPoslanici su kritikovali i Minićev ekspoze, navodeći kako predlaže stvari koje nisu provodive, a ne bavi se mogućim korupcijskim aferama, poput Viadukta ili poslovanja Komsara i Serdarova. Ruski milijarder Rašid Serdarov, koji se bavi ulaganjima u energente, vlasnik je naftne kompanije "South-Urals industrial Company", čija vrijednost prelazi dvije milijarde dolara. Ime mu se našlo i u Panama Papers, dokumentima koji otkrivaju kako bogataši peru novac kroz "porezne oaze". U njegovom vlasništvu je "Comsar Energy Group", kompanija bazirana na Kipru, u okviru koje u Bosni i Hercegovini posluju tri firme, a četvrtu, "Comsar Energy Hydro", preuzela je Vlada RS. Ruski biznismen je dobio državljanstvo BiH kao "značajan investitor" odlukom Vijeća ministara 2011. godine, a uz preporuku Vlade RS, koja je tada navela da je "lice od naročite koristi za BiH".

Belgija će da prizna palestinsku državu na zasjedanju Generalne skupštine UN-a, rekao je u utorak ministar inostranih poslova Maxime Prevot, povećavajući međunarodni pritisak na Izrael nakon sličnih poteza Australije, Velike Britanije, Kanade i Francuske, prenosi Reuters. Pod sve većim globalnim kritikama zbog rata u Gazi, Izrael je nezadovoljan zbog najava niza zemalja da će se formalno priznati palestinsku državu na sjednici UN-ovog tijela tokom ovog mjeseca. Belgija će da se pridruži potpisnicima Njujorške deklaracije, otvarajući put rješenju s dvije države, odnosno palestinskoj državi koja koegzistira u miru uz Izrael, rekao je Prevot u objavi na mreži X. Odluka dolazi "u svjetlu humanitarne tragedije koja se odvija u Palestini, posebno u Gazi, i kao odgovor na nasilje koje Izrael čini kršeći međunarodno pravo", dodao je Prevot. Čitajte: Najmanje 31 osoba poginula u izraelskim napadima na GazuBelgija će i da razmisli o uvođenju 12 sankcija Izraelu, poput zabrane uvoza proizvoda iz njegovih naselja i revizije politika javne nabavke s izraelskim kompanijama, kao i proglašenje vođa Hamasa – palestinske grupe koju su SAD i EU proglasili terorističkom organizacijom – personama non grata u Belgiji, rekao je Prevot. Palestinci već dugo traže državu na Zapadnoj obali i u Gazi pod izraelskom okupacijom, s istočnim Jerusalemom kao glavnim gradom. Sjedinjene Države tvrde da se takva država može uspostaviti samo direktnim pregovorima između Izraelaca i Palestinaca. Belgija, članica Evropske unije, donijela je odluku o pojačanju pritiska na izraelsku vladu i Hamas, riječi su Prevota. Najviši sud Ujedinjenih nacija je 2024. presudio da je izraelska okupacija palestinskih teritorija, uključujući Zapadnu obalu i njena naselja, nezakonita te da izraelsku vojsku treba što prije povući. Izrael, pak, tvrdi da teritorije nisu okupirane u pravnom smislu jer se nalaze na spornom zemljištu, ali UN i većina međunarodne zajednice smatraju ih okupiranim teritorijima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je u Peking čime je započeo višednevnu posetu Kini, gde će na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga prisustvovati obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, prenela je 2. septembra Radio-televizija Srbije (RTS). Tokom posete Pekingu, Vučić će se sastati sa Sijem i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, kao i s drugim visokim zvaničnicima i predstavnicima velikih kompanija, saopštila je Služba za saradnju s medijima. Vučić će 3. septembra prisustvovati velikoj vojnoj paradi povodom Dana pobede, a na paradu su pozvani lideri 26 zemalja. Zvanični Beograd godinama unazad održava veze sa režimima u Rusiji, Kini, Belorusiji, Venecueli i Iranu, uz tek deklarativne kritike iz Evropske unije (EU). Na Zapadu sankcionisane, u Srbiji 'prijateljske' državePrethodni susret Vučića i Sija održan je u maju u Moskvi, na paradi koju je Rusija organizovala povodom Dana pobede, a na koju je EU sugerisala Vučiću da ne ide. Vučić se sa kineskim predsednikom sastao i tokom posete Pekingu u oktobru 2023. godine, kada je potpisano 18 sporazuma, uključujući i Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine. Kineski predsednik je prvi put posetio Srbiju 2016. godine, što je bila prva poseta predsednika Kine Srbiji nakon 32 godine i tada je potpisana Deklaracija o strateškom partnerstvu. U maju 2024. godine Si Đinping je ponovo posetio Beograd i tada je na ulicama bilo više hiljada građana koji su nosili zastave Srbije i Kine. Odnosi dve države ogledaju se u brojnim infrastrukturnim projektima koje kineske kompanije imaju u Srbiji, uključujući i rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta, što je svoj tragičan bilans imalo u pogibiji 16 ljudi, prilikom rušenjem dela krova Železničke stanice u Novom Sadu. Zbog intenziviranja saradnje političke i ekonomske saradnje Srbije sa Kinom na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Sjedinjenih Američkih Država i EU, čijem članstvu Srbija teži. Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Kine je u prvih šest meseci ove godine porasla na 4,33 milijarde američkih dolara, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 3,62 milijarde, rečeno je u Privrednoj komori Srbije. Najveći kineski investitori u Srbiji su kompanija Ziđin, koja je 2018. godine investirala u RTB Bor, kao i kompanija Hestil koja je izvršila akvizaciju Železare Smederevo 2016. godine. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, dve zemlje ostvaruju imaju projektnu saradnju u oblasti infrastrukture i energetike, a među najznačajnijim projektima su Pupinov most, izgradnja deonica autoputa "Miloš Veliki", rekonstrukcija TE "Kostolac" i drugi. Kao značajnu izdvajaju i investiciju kompanije Šandong Linglong u izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu 2019. godine, a u Kragujevcu je u novembru 2019. otvorena kineska fabrika za proizvodnju komponenti za unutrašnjost automobila, prenosi RTS. Srbija pridaje značaj saradnji sa Kinom u okviru mehanizma saradnje između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, kao i kroz inicijativu "Pojas i put".

U razornom zemljotresu na istoku Afganistana 31. avgusta poginulo je više od 1.400, saopštile su 2. septembra talibanske vlasti koje su i zatražile pomoć izvana. Prethodno je Afganistansko društvo Crvenog polumjeseca saopštilo da je broj poginulih u zemljotresu porastao na 1.124. Najmanje 3.251 osoba je povrijeđena, a više od 8.000 kuća je uništeno u katastrofi, naveli su. Talibanske vlasti su jutro nakon zemljotresa, 1. septembra, objavile prvobitno da je najmanje 800 ljudi poginulo, a skoro 3.000 povrijeđeno u zemljotresu jačine 6 stepeni Rihterove skale sa epicentrom kod Džalalabada blizu pakistanske granice. "Potrebna nam je (pomoć) jer su mnogi ljudi ovdje izgubili živote i domove", rekao je portparol Ministarstva zdravstva pod kontrolom talibana Sharafat Zaman za Reuters 1. septembra. Vladu predvođenu talibanima nije zvanično priznala nijedna zemlja osim Rusije, iako su humanitarne grupe pokušale održati kontakte uprkos preprekama koje su talibanske vlasti praktično same postavile. Amnesty International je uputio poziv za "hitnu humanitarnu pomoć", ali je ova organizacija za ljudska prava sa sjedištem u Londonu takođe oštro kritizirala talibane zbog otežavanja operacija spašavanja. Takođe je kritizirala Pakistan zbog istovremene prisilne repatrijacije gotovo dva miliona afganistanskih izbjeglica, rekavši da to pogoršava probleme. "Talibanske de facto vlasti takođe su odgovorne za smanjenje rada humanitarnih i pomoćnih agencija u zemlji zbog restriktivnih politika i zabrane rada afganistanskih žena za UN, kao i druge nevladine organizacije u Afganistanu. Ovo je dio sistematskog napada talibana na ljudska prava u zemlji", navodi se u saopštenju Amnesty Internationala. Međunarodne organizacije koje pripremaju pomoć uložile su napore da naglase da će sva pomoć ići žrtvama, a ne u ruke talibanskih vođa. Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres rekao je da svjetska organizacija sarađuje s vlastima kako bi "brzo procijenila potrebe, pružila hitnu pomoć i bila spremna mobilizirati dodatnu podršku". Misija UN-a u Afganistanu dodala je da su "stotine života" izgubljene i da se mobilizirala kako bi pružila pomoć i podršku za spašavanje života, dok je Evropska unija (EU) iskazala "potpunu solidarnost s narodom Afganistana." Katastrofa se dogodila u vrijeme kada se osiromašena zemlja bori sa smanjenjem međunarodne pomoći zbog talibanskog preuzimanja vlasti i povratka stotina hiljada afganistanskih izbjeglica iz susjednih zemalja. "Sela su izgrađena na način da su kuće u osnovi u stepenastom terasastom položaju", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Salam Al-Janabi, portparol UNICEF-a u Kabulu. "To znači da se ove kuće ruše jedna na drugu. I zato vidimo tako veliki broj žrtava." Zašto se u Afganistanu događa toliko razornih zemljotresa?Afganistan je vrlo sklon zemljotresima jer se nalazi na vrhu brojnih rasjednih linija gdje se susreću indijska i evroazijska tektonska ploča. U 2023. godini, više od 1.400 ljudi je poginulo nakon serije zemljotresa jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji su pogodili zapadni Afganistan, u blizini grada Herata. Godinu dana prije toga, zemljotres jačine 5,9 stepeni Rihterove skale pogodio je istočni Afganistan, usmrtivši najmanje 1.000 ljudi i povrijedivši još 3.000. Iako je taj zemljotres bio umjerene jačine, bio je toliko razoran jer je bio plitak - dogodio se na samo 10 km ispod Zemljine površine. Dubina zemljotresa 31. avgusta bila je još plića, na 8 km. Oni koji žive u udaljenim selima su posebno ranjivi jer kuće tamo, izgrađene od drveta, blatne cigle ili slabog betona, obično nisu otporne na zemljotrese. Velika šteta od zemljotresa u planinama Afganistana takođe dolazi od klizišta, što spasiocima otežava dolazak do žrtava, navodi BBC. U okrugu Darah Noor u Nangaharu, stanovnici su rekli za Radio Azadi, program RSE, da se podrhtavanje tla i dalje osjećalo 1. septembra, nakon zemljotresa koji se dogodio neposredno prije ponoći. "Hitno su nam potrebni šatori i hitna pomoć za povrijeđene u bolnici", rekao je Shad Noor Mazloomyar. "Nemamo hrane, a sve je uništeno, naši domovi, oprema i kuhinje. Ništa nije ostalo." Još jedan stanovnik Nangarhara, 35-godišnji Shukrullah Halim, rekao je: "Domovi ljudi su uništeni." "Sve je sravnjeno sa zemljom. Postoji hitna potreba da se ljudima dostave zdravstveni paketi i da se obezbijedi hrana i osnovne kućne potrepštine", dodao je. Al-Janabi je rekao da "trenutno sve agencije UN-a u Afganistanu povećavaju broj tamo", te da je oko 600 domova uništeno. "Gdje borave ove porodice? Gdje borave ova djeca? Možda će za sada biti u redu ostati pod šatorom... u naredne tri sedmice će u ovom području uskoro postati hladnije." Video objavljen na društvenim mrežama prikazuje ljude kako očajnički kopaju po ruševinama, pokušavajući doći do ljudi zarobljenih ispod. Povrijeđeni preživjeli su helikopterom prebačeni iz udaljene, planinske regije. Talibanski zvaničnici rekli su da teren otežava dolazak humanitarnih radnika i hitnih službi na mjesto događaja. Zabiullah Mujahid, portparol talibanske vlade, upozorio je da se očekuje porast broja poginulih, te naveo da je, prema podacima od 1. septembra prijepodne, u provinciji Kunar oko 800 ljudi poginulo, 2.500 povrijeđeno, a veliki broj kuća je uništen. Slično tome, u provinciji Nangarhar je 12 ljudi poginulo, 250 povrijeđeno, a desetine kuća su takođe oštećene. Prethodni potres magnitude 6,3 pogodio je Afganistan 7. oktora 2023., nakon čega su uslijedili snažni naknadni potresi. Talibanska vlada procijenila je da je poginulo najmanje 4000 ljudi, ali UN je dao daleko niži broj od oko 1500. To je bila najsmrtonosnija prirodna katastrofa u Afganistanu u novijoj historiji.

Autoprevoznici u Bosni i Hercegovini već drugi dan protestuju širom Bosne i Hercegovine. Nekoliko hiljada vozača kamiona blokiralo je 1. septembra carinske terminale i glavne saobraćajnice na ulazima u najveće gradove u Bosni i Hercegovini. Oni traže ukidanje, kako kažu, diskriminacije svojih vozača u Europskoj uniji, ali i u Bosni i Hercegovini, smanjenje troškova, poput poreza na gorivo i putarina, te fleksibilnija, praktičnija i jeftinija pravila za obuku i zapošljavanje novih vozača. U ponedjeljak navečer je održana i sjednica Predsjedništva Plenuma Konzorcijuma Logistika Bosne i Hercegovine, koja okuplja prevoznike iz BiH. Zatraženo je održavanje hitne sjednice Vijeća ministara BiH na kojoj autoprevoznici traže da ministri razmotre donošenje mjera za ispunjenje prve faze zahtjeva transportnog sektora BiH. U ponedjeljak je održana konferencija za novinare na kojoj je Velibor Peulić, predstavnik Konzorcijuma Logistika BiH, koje okuplja predstavnike vozača kamiona, naveo da, pored ostalih problema, vozači iz BiH bivaju hapšeni, deportirani i zabranjen im je ulazak u EU zbog prekoračenja boravka od 90 dana , iako se vrijeme "tačno u sekundu" mjeri digitalnim tahografima u kamionima. "Danas, ako vozač iz Mostara (grad u BiH 40-ak kilometara od granice s Hrvatskom i EU) tri puta u toku dana ode u Ploče (70 kilometara udaljena transportna luka u Hrvatskoj), broji mu se kao da je tri dana boravio u EU", kazao je Peulić. Ministar prometa i komunikacija BiH Edin Forto održao je konferenciju za medije nakon obraćanja predstavnika autoprevoznika, kazavši da je većina zahtjeva autoprevoznika ispunjena, a da se onaj najvažniji može riješiti samo promjenom evropskih zakona. Bosna i Hercegovina je gotovo potpuno zavisna od međunarodnog cestovnog prevoza u robnoj razmjeni sa državama EU. Vijeće ministara BiH je i ranije pregovaralo sa predstavnicima EU o ovom pitanju, ali je Brisel odbio izuzeti vozače od pravila koje reguliše pravila boravka u EU. Autoprevoznici su izražavali nezadovoljstvo i u aprilu, kada je više od 500 kamiona prošlo kroz Sarajevo, u protestnom defileu.

Izrael je izveo zračne napade širom Pojasa Gaze u ponedjeljak, 1. septembra, ubivši najmanje 31 osobu, saopštili su zdravstveni radnici, dok zemlja nastavlja ofanzivu na najveći grad u toj teritoriji – Gazu. Informacija o broju žrtava dolazi nakon što su vodeći stručnjaci za genocid, zajedno s drugim grupama za ljudska prava, optužili Izrael za genocid, optužbe koje izraelske vlasti odlučno odbacuju. Zračni napadi i artiljerijsko granatiranje neprestano se izvode u gradu Gazi otkako ga je Izrael prošle sedmice proglasio opasnom ratnom zonom. U predgrađima grada i izbjegličkom kampu Džabalija, stanovnici su primijetili robote napunjene eksplozivom koji uništavaju zgrade. Bolnice u Gazi saopštile su da je najmanje 31 osoba ubijena u izraelskim napadima, a većina žrtava su žene i djeca. Najmanje 13 njih ubijeno je u samom gradu Gazi, gdje Izrael provodi jednu od najvećih vojnih operacija od kada je Hamas – palestinska grupa koju su SAD i EU proglasile terorističkom organizacijom – napao jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, čime je započeo rat. Izrael tvrdi da gađa isključivo militante i za civilne žrtve okrivljuje Hamas. Prema podacima Ministarstva zdravstva u Gazi, do sada je u izraelskoj ofanzivi ubijeno više od 63.000 Palestinaca, dok je više od 160.000 ranjeno. Međutim, u tim podacima ne pravi se razlika između ubijenih civila i boraca. Tokom napada 7. oktobra, Hamas je ubio oko 1.200 osoba i zarobio 251 taoca. Četrdeset osam talaca se još uvijek nalazi u Gazi, a vjeruje se da je oko 20 njih još uvijek živo, dok su ostali oslobođeni tokom prekida vatre ili prethodnih dogovora. Dok rat i dalje traje, najveća svjetska organizacija stručnjaka za genocid izjavila je 1. septembra da Izrael sprovodi genocid u Gazi. Izrael, koji je osnovan nakon Holokausta u kojem je ubijeno šest miliona evropskih Jevreja i drugih, odbacuje ove optužbe. Tvrdi da preduzima sve mjere kako bi izbjegao civilne žrtve i da vodi rat u samoodbrani nakon Hamasovog napada 7. oktobra, koji Izrael sam naziva genocidnim aktom. Međunarodno udruženje stručnjaka za genocid – koje broji oko 500 članova širom svijeta, uključujući i neke eksperte za Holokaust – pridružilo se velikim organizacijama za ljudska prava, uključujući dvije izraelske grupe, u korištenju termina genocid za opis izraelskih postupaka tokom rata. "Politike i postupci Izraela u Gazi odgovaraju pravnoj definiciji genocida, kao i zločinima protiv čovječnosti i ratnim zločinima", navodi se u rezoluciji udruženja koju je podržalo 86 posto članova koji su glasali. "Stručnjaci za proučavanje genocida mogu sagledati situaciju onakvom kakva jeste", izjavila je za Associated Press Melanie O’Brien, predsjednica udruženja i profesorica međunarodnog prava na Univerzitetu Zapadne Australije. Ministarstvo vanjskih poslova Izraela nazvalo je ovu ocjenu "sramotom za pravnu profesiju i za svaki akademski standard". Naveli su da je ova kvalifikacija "u potpunosti zasnovana na Hamasovoj kampanji laži".

Bivši češki premijer Andrej Babiš hospitalizovan je u ponedjeljak nakon što ga je muškarac napao štapom tokom predizbornog skupa u gradu Dobra, na istoku Češke Republike, piše AP. Policija je odmah uhapsila napadača i pokrenula istragu zbog huliganizma. Babiš je prebačen u bolnicu u obližnjem gradu Frydek-Mistek radi ljekarskog pregleda, saopštila je njegova stranka ANO (DA). Nije odmah bilo jasno da li je povrijeđen. Premijer Petr Fiala i ministar unutrašnjih poslova Vit Rakusan osudili su napad, nazvavši ga neprihvatljivim. Stranka ANO trenutno je u opoziciji, ali prema anketama ima dobre šanse da pobijedi na parlamentarnim izborima zakazanim za 3. i 4. oktobar. Babiš je bio premijer od 2017. do 2021. godine, a u januaru 2023. pokušao je da postane predsjednik, ali je izgubio od Petra Pavela, penzionisanog generala.

Desetine hiljada građana u Beogradu učestvovalo je 1. septembra u komemorativnoj šetnji na antivladinom protestu na koji su pozvali srednjoškolci u blokadi prvog dana školske godine. Okupljanje je završeno na Trgu Republike, u centru Beograda, polaganjem venaca i belih ruža za 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu. Održano je i 16 minuta ćutanja u znak počasti žrtvama. Povod za ovaj protest, koji je održan u više gradova u Srbiji, je deset meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice, nesreće koja je dovela do masovnih protesta u Srbiji i blokada visokoškolskih ustanova. Poruke sa beogradskog protesta o medijima, pravosuđu, kulturiOkupljeni demonstranti u Beogradu su se kratko zaustavili na više mesta tokom ove šetnje. Ispred zgrade dnevnog lista Politika i Radio Beograda poručeno je u snimljenom govoru da "slobodni mediji umiru". "Pamtimo, ne ćutimo", poručeno je. Ispred zgrade Ustavnog suda u snimljenom govoru sa improvizovanog razglasa poručeno je da je "sudstvo nezavisna grana vlasti u Srbiji samo u našim školskim udžbenicima". Redari su u jednom delu šetnje sprečavali incidente budući da se kolona nalazila u blizini ulice i parka gde se nalaze šatori pristalica vlasti, javila je reporerka RSE. Neformalno šatorsko naselje pristalica vlasti postavljeno je 12. marta u Pionirskom parku kod zgrade Predsedništva Srbije. U tom delu bili su prisutni i pripadnici policije. Reporterka RSE navodi da su pojedini demonstranti dobacivali policiji i okupljenima ispred šatora, ali da je prošlo bez incidenata. Demonstranti su zastali prethodno u blizini zgrade Studentskog kulturnog centra (SKC), iz kog su izbačeni studenti u blokadi u julu, kao i ispred Ministarstva prosvete. Ispred zgrade SKC-a poručeno da je pod sadašnjom vlašću "kultura postala alat za političku promociju". Okupljanje je počelo na Savskom trgu u Beogradu, gde su sa razglasa pročitana imena 16 poginulih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Kada su pročitana imena, 16 srednjoškolaca su simbolično predali bele ruže srednjoškolcima na čelu kolone. Srednjoškolci u blokadi su na protest pozvali na društvenim mrežama s porukom "Srednjoškolci pamte". Radio Slobodna Evropa je razgovarao sa pojedinim učesnicima protesta. Milica iz Filološke gimnazije kaže da je na protestu jer se njeni roditelji već 30 godina bore za isti cilj i da ona preuzima tu borbu. "Želim da nastavim studiranje ovde i da popravimo Srbiju", kaže ona. Sanja Tasić je rekla RSE da je na protestu "iz istog razloga kao i ostali ljudi". "Da tražimo promene koje se još uvek nisu desile. Tražimo vladavinu prava, jednakost za sve, pravično društvo", rekla je ona. Dejan kaže da "s vremena na vreme moramo da izađemo, da se okupimo, da pokažemo da ništa nije rešeno". "To što je započeto mora da se završi", smatra on. Više hiljada ljudi i u Novom SaduProtest u Novom Sadu završen je u blizini zgrade Železničke stanice, gde se dogodila nesreća 1. novembra 2024. Demonstranti su 16-minutnom tišinom odali počast žrtvama, javila je reporterka RSE. Više hiljada ljudi u tišini prethodno je šetalo od novosadskog Univerziteta do Železničke stanice na protestu koji je takođe organizovan na poziv srednjoškolaca. Na čelu kolone su bili srednjoškolci koji su pozvali na okupljanje, a kolonu su obezbeđivali poljoprivrednici na traktorima i motociklisti. Okupljanje je počelo u kampusu Univerziteta u Novom Sadu, gde su pročitana imena stradalih na Železničkoj stanici uz poruku: "Nećemo zaboraviti i nećemo odustati". Istog dana, studenti i građani u više gradova Srbije odali su poštu za 16 poginulih u padu nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu. Incident kod Fakulteta za fizičko vaspitanjeNakon sto je skup u Novom Sadu završen, deo demonstranata otišao je do Fakulteta za fizičko vaspitanje u tom gradu, gde su pravili buku. Desetine pripadnika Žandarmerije, koji su stajali ispred zgrade fakulteta, ubrzo su krenuli da ih potiskuju ka kampusu. Studenati u blokadi Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu objavili su da je akcija policije "očigledno koordinisana". "Niti jedan razlog nije postojao da krenu da jure i prebijaju ljude, sem dobacivanja. Septembar je stigao", naveli su na drustvenoj mrezi Iks (X). Prethodno tog dana, dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje (DIF) u Novom Sadu Patrik Drid ušao je u pratnji policije u zgradu tog fakulteta. Deset meseci od pada nadstrešniceNesreća na Železničkoj stanici dovela je do masovnih protesta širom Srbije na kojim se tražila odgovornost vlasti za ovu nesreću. Vlast je odbacila odgovornost za tu nesreću, a predsednik države Aleksandar Vučić odbio je da raspiše vanredne parlamentarne izbore koje su u maju zatražili demonstranti predvođeni studentima. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je optužnicu zbog slučaja nadstrešnice podiglo 30. decembra, ali ju je Viši sud u Novom Sadu polovinom aprila vratio "na doradu" uz obrazloženje da je "potrebno bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala njena osnovanost". Time je postupak vraćen u fazu istrage. U drugom postupku, Tužilaštvo za organizovani kriminal 1. avgusta saopštilo je da je uhapsilo 11 osoba osumnjičenih za korupciju u vezi sa projektom modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Deo tog projekta bila je i rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu. Osim bivšeg ministra građevinarstva Tomislava Momirovića, koji je uhapšen 1. avgusta, postupkom je obuhvaćen i bivši ministar Goran Vesić koji je na bolničkom lečenju. Mediji su objavili 15. avgusta da su svi osumnjičeni poslati u kućni pritvor.

Pravni tim u Predsedništvu Kosova sprovodi "analizu" u vezi s procesom konstituisanja Skupštine, koji je predsednik parlamenta Dimalj Baša (Dimal Basha), proglasio "završenim", saopštilo je u ponedeljak Predsedništvo. Predsednica Kosova sastala se ranije tokom dana s Bašom koji je u subotu proglasio završetak konstitutivne sednice, iako nije izabran potpredsednik parlamenta iz redova srpske zajednice. "Na ovom sastanku, predsednik Baša je izneo svoj stav u vezi sa konstituisanjem Skupštine Republike Kosovo. S druge strane, predsednica Osmani je obavestila predsednika Bašu da pravni tim Predsedništva sprovodi analizu u vezi sa procesom konstituisanja Skupštine Kosova", navodi se u saopštenju. Prema Predsedništvu, Osmani će delovati u skladu sa Ustavom i važećim zakonima, kako bi garantovala institucionalnu stabilnost i "poštovanje volje građana Kosova". Baša je prethodno rekao da je sastanak s Osmani bio informativan. "Predsednica nije dala mišljenje. Samo je saslušala moje obrazloženje (za konstitutivnu sednicu)", rekao je Baša novinarima. Tokom konstitutivne sednice u subotu, Baša je stavio na glasanje, putem žreba, preostale kandidate za potpredsednike Skupštine iz redova srpske zajednice. Pošto nijedan od njih, u tri pokušaja glasanja, nije dobio potrebnih 61 glas, Baša je rekao da Skupština treba da nastavi s radom i proglasio je proces konstituisanja "završenim". Bašina ocena naišla je na protivljenje drugih parlamentarnih stranaka. "Mi kao Skupština nemamo drugu mogućnost kada je u pitanju potpredsednik koji dolazi iz srpske manjine, zato smatram da smo iscrpeli i četvrtu tačku dnevnog reda. Smatram da je ova konstitutivna sednica zatvorena", rekao je Baša. Zatim je sazvao sednicu Predsedništva Skupštine za ponedeljak, 1. septembar. Prisustvovale su samo potpredsednice Albulena Hadžiu (Haxhiu) iz Pokreta Samoopredeljenje, i potpredsednica iz redova nesrpskih zajednica Emilija Redžepi. Zbog odsustva potpredsednice Skupštine iz Demokratske partije Kosova Vljore Čitaku (Vlora Citaku) i potpredsednika iz Demokratskog saveza Kosova, Kujtima Šalje (Shala), ta senica je propala jer nije bilo kvoruma. Zašto nije izabran potpredsednik Skupštine iz srpske zajednice?Srpska lista, najveća srpska stranka na Kosovu koja uživa podršku Beograda, objavila je tokom vikenda da se obratila Ustavnom sudu Kosova povodom pitanja potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice. Za razliku od prethodnih godina, kada se za dva potpredsednika iz redova srpske i nesrpske manjine glasalo u paketu, ove godine glasanje je bilo razdvojeno. Za potpredsednice Skupštine iz nesrpskih zajednica izabrana je Emilija Redžepi. Međutim, proces je zastao kada se došlo do izbora pot predsednika Skupštine iz srpske zajednice. Srpska lista, koja ima devet od 10 mesta u Skupštini rezervisanih za Srbe, insistirala je na nominaciji Slavka Simića. Međutim, on nije uspeo da obezbedi potrebnih 61 glas ni posle tri kruga glasanja. Pošto je Srpska lista odbila da nominuje nekog drugog za potpredsednika, Baša je odlučio da žrebom, prema Poslovniku Skupštine, izvuče još jedno ime iz srpske zajednice. Pored nekoliko drugih poslanika sa srpske liste, za ovu funkciju je nominovan i Nenad Rašić iz srpske stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, trenutno ministar u vladi Aljbina Kurtija (Albin). Ni Rašić nije dobio potrebne glasove da bi bio izabran za potpredsednika. Poslovnik predviđa da "kandidata za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice predlaže većina poslanika srpske zajednice". S druge strane, Ustav Kosova navodi da će potpredsednik "biti iz redova poslanika Skupštine koji drže rezervisana ili zagarantovana mesta srpske zajednice". Posle konstituisanja Skupštine, prema važećim zakonima, predsednik mora da pita pobedničku stranku, u ovom slučaju Pokret Samoopredeljenje, za mandatara za novu vladu. Kandidat zatim ima 15 dana da obezbedi 61 glas potreban za novu izvršnu vlast. Ako ne uspe, onda je na diskreciji predsednika koga će ovlastiti za formiranje nove vlade.

Studenti i građani u više gradova Srbije odali su poštu za 16 poginulih u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu, na deset meseci od tragedije koja se dogodila 1. novembra. Kako prenosi agencija Beta, u vreme kada se dogodila tragedija, u 11.52, odavanje pošte žrtvama održano je kod zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, u Nišu i Kraljevu. Okupljeni su nosili transparente "11:52, Novi Sad poslednja stanica! Ne smemo oprostiti krivcima", "Da se ne ponovi", "Odgovaraćete svi". Držali su i cveće i transparente sa iscrtanim krvavim šakama koje su simbol protesta. Komemorativne skupove građani su održali i u Čačku, Paraćinu, Novom Pazaru. Protesti sa zahtevom za odgovornostU poslednjih deset meseci u Srbiji traju protesti studenata i građana sa zahtevom da se kazne odgovorni za pogibiju 16 ljudi i teško povređivanje jedne osobe 1. novembra na železničkoj stanici u Novom Sadu. Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal 1. avgusta saopštilo je da je uhapsilo 11 osoba osumnjičenih za korupciju u vezi sa projektom modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Deo tog projekta bila je i rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024. u obrušavanju betonske nadstrešnice poginulo 16 ljudi. Pored bivšeg ministra građevinarstva Tomislava Momirovića, koji je uhapšen 1. avgusta, postupkom je obuhvaćen i bivši ministar Goran Vesić koji je trenutno na bolničkom lečenju. Svi uhapšeni sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja. Kako su naveli iz Tužilaštva, hapšenja su rezultat dosadašnjeg rada Udarne grupe za istraživanje finansijskih tokova novca koji se odnose na projekat modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Glavna železnička stanica u Novom Sadu otvorena je u julu 2024, nakon trogodišnje rekonstrukcije.