Iranske vlasti uvele su opsežne sigurnosne mjere 6. jula, uključujući zatvaranje zračnog prostora iznad Teherana, dok su se javne pogrebne ceremonije za preminulog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hameneija premjestile iz glavnog grada u sveti grad Kom. Procesija kroz Teheran trajala je oko 12 sati, prije nego što su dodatne ceremonije trebale biti održane u Komu i šiitskim svetim gradovima u Iraku, a završetak sahrane Hameneija planiran je u Mašhadu 9. jula. Privremena, lokalizirana ograničenja letova također će biti na snazi od 7. jula do njegove sahrane dva dana kasnije. Tijelo preminulog vrhovnog vođe stiglo je u Kom kasno 6. jula, prema informacijama državne televizije, koja je emitovala snimke helikoptera koji prevozi njegovo tijelo i slijeće u grad od 1,2 miliona stanovnika. Državni mediji su ranije prikazali velike mase ljudi koje prate Hameneijev kovčeg kroz glavni grad nakon što je dva dana bio izložen u Teheranu u kompleksu Grand Mosalla. Zvanična novinska agencija IRNA tvrdila je da je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, ali nisu naveli tačan broj. Organizatori su također očigledno nastojali izbjeći ponavljanje smrtonosnog stampeda koji je obilježio sahranu Homeinija, kada je u naletu mase poginulo deset osoba, a povrijeđeno više od 10.000. Tokom početnih obilježavanja postavljene su masivne betonske barijere oko Hamneijevog kovčega što odražava pojačanu zabrinutost za kontrolu mase. Ceremonije su, prema izvještajima, protekle bez većih incidenata. Iransko rukovodstvo predstavlja ispraćaj kao pokazatelj kontinuiteta i otpornosti nakon petosedmičnog sukoba s Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama koji je počeo Hameneijevim ubistvom tokom izraelsko-američkih zračnih udara 28. februara. Zvaničnici su više puta predstavljali izlaznost kao dokaz nacionalnog jedinstva uprkos ratu, a ceremonije dolaze nakon masovnih antivladinih protesta ranije ove godine koji su završili brutalnom represijom. Pažnja je i dalje usmjerena na Hameneijevog nasljednika, njegovog drugog sina Mojtabu Hameneija, koji se još nije pojavio u javnosti otkako je imenovan za vrhovnog vođu i za kojeg se izvještavalo da je ranjen u istim napadima u kojima je ubijen njegov otac. U međuvremenu nisu objavljeni ni video ni audio snimci sa njim, što dovodi do pitanja o njegovom zdravlju i sposobnosti da obavlja dužnosti vrhovnog vođe. Ostala tri Hameneijeva sina, koji su se također držali podalje od javnosti od početka rata, prisustvuju pogrebnim ceremonijama. Značajno je i prisustvo vrhovnog komandanta Islamske revolucionarne garde (IRGC) Ahmada Vahidija, koji se prvi put javno pojavio nakon mjeseci kada je odao počast Hameneijevom kovčegu 3. jula. On je bio pritajen od početka sukoba zbog zabrinutosti da bi visoki iranski komandanti mogli biti meta atentata. Esmail Kaani, šef Quds snaga IRGC-a koji se također rijetko pojavljuje u javnosti također je viđen 6. jula. Prisutan je bio i predsjednik Masud Pezeškijan. Međutim, većina preživjelih bivših iranskih predsjednika, od kojih su neki imali zategnute odnose s Alijem Hameneijem, nije viđena, iako je bivši predsjednik Mahmud Ahmadinedžad primijećen kako prisustvuje pogrebnoj procesiji zajedno s drugim ožalošćenima. Delegacije Hamasa i Hezbollaha također su prisustvovale, što naglašava dugogodišnje veze Teherana s oružanim grupama na Bliskom istoku. Hamas Sjedinjene Američke Države i Evropska unija označavaju kao terorističku organizaciju. Hezbollah je također označen kao teroristička organizacija od strane Washingtona, dok je njegovo vojno krilo na listi terorističkih organizacija Evropske unije.

Uoči NATO samita u Ankari, generalni sekretar saveza Mark Rutte kaže da su evropske članice i Kanada na dobrom putu da usklade svoju potrošnju za odbranu sa Sjedinjenim Državama, koje su dugo kritikovale Evropu zbog nedovoljnog izdvajanja za vojsku i percepcije da se "besplatno oslanjanjaju." Govoreći u turskoj prijestolnici neposredno prije dvodnevnog NATO okupljanja 7. i 8. jula, Rutte je također rekao da savez "mora nastaviti osiguravati da Ukrajina dobije ono što joj je potrebno". Komentari generalnog sekretara dolaze nakon još jednog razornog ruskog napada na Kijev i okolinu 6. jula, u kojem je poginula najmanje 21 osoba. Samit u Ankari ima za cilj da procijeni kako 32 saveznice napreduju u ispunjavanju cilja, postavljenog u Hagu prošle godine, da do 2035. godine troše pet posto BDP-a na odbranu. S obzirom na to da neke zemlje jedva dostižu raniji cilj od dva posto ove godine, Sjedinjene Američke Države su pritisnule evropske zemlje da predstave kredibilne planove kako bi mogle dostići taj cilj u roku od jedne decenije. 'Jednostrani put'Samo prošle sedmice, američki predsjednik Donald Trump, koji je dugo skeptičan prema savezu, ponovo je u objavi na društvenim mrežama doveo u pitanje NATO, napisavši da je "smiješno da SAD nastavljaju ovim jednostranim putem kada odnos nije recipročan." Također je uključio grafikon koji pokazuje da Washington troši znatno više na svoju vojsku nego bilo koji pojedinačni evropski saveznik. To se nadovezuje na slične kritike koje je iznio američki ministar odbrane Peter Hegseth kada je prošlog mjeseca u Briselu govorio pred NATO kolegama, od kojih je neke optužio za "besplatno korištenje" i kritikovao druge što nisu dozvolili da se njihove zračne baze koriste za američke avione u vojnoj kampanji protiv Irana ranije ove godine. Na tom sastanku, Hegseth je također obećao šestomjesečnu američku reviziju rasporeda snaga u Evropi, u kojoj je rekao da će "neke zemlje pasti, a druge proći s odličnim ocjenama", implicirajući da bi dio od skoro 80.000 američkih vojnika stacioniranih u Evropi mogao biti povučen iz zemalja koje manje troše. Rutte, koji nastoji održati bliske odnose s Trumpom u pokušaju očuvanja jedinstva saveza, rekao je da evropske članice i Kanada "već ulažu oko četiri posto BDP-a u odbranu i sigurnost", dodajući da je to u posljednje dvije godine generisalo 258 milijardi dolara dodatnih ulaganja u odbranu. Rutte je naveo da bi ovaj trend značio da su ostale 31 članice sada na "putanji ka izjednačavanju svoje potrošnje za odbranu sa Sjedinjenim Američkim Državama." Bivši holandski premijer također je pohvalio Trumpa, rekavši da je on prvi američki predsjednik od Dwighta D. Eisenhowera 1950-ih koji je postigao "ovo izjednačavanje". Ukrajina traži više sistema protivzračne odbraneUkrajina će također biti visoko na dnevnom redu NATO-a tokom samita. Nakon posljednjih ruskih napada 6. jula, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, koji će prisustvovati dijelu samita, pozvao je, u objavi na društvenim mrežama, članice da Kijevu obezbijede više sistema protivzračne odbrane, posebno rakete presretače Patriot. Dok poziva saveznike da pojačaju pomoć, Rutte je priznao da Zapad ima ograničene mogućnosti da odmah ojača ukrajinsku protivzračnu odbranu. "Sa praktične strane postoji ograničenje u broju presretača na teritoriji NATO-a i zato moramo proizvoditi više," rekao je. "Radimo iz svih uglova; svi su uključeni u ovo." S obzirom na to da u skorije vrijeme nema konkretnih isporuka sistema protivzračne odbrane Ukrajini, postoji nada da bi Kijev u Ankari mogao osigurati neku vrstu licencnog sporazuma koji bi omogućio domaću proizvodnju. Odvojeno, očekuje se da će lideri NATO-a također usvojiti završnu deklaraciju samita koja predviđa 70 milijardi eura za Ukrajinu kroz bilateralnu i institucionalnu podršku za ovu i narednu godinu.

Viši sud u Beogradu ukinuo je pritvor bivšem čelniku beogradske policije Veselinu Miliću, u ponedeljak 6. jula. Milić je uhapšen 15. maja i sumnjiči se za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku u Beogradu. Pušten je da se brani da se slobode. Kako su iz Suda naveli za Radio Slobodna Evropa, pritvor mu je ukinut pošto je usvojena žalba Milićevog branioca. "Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu preinačilo je rešenje sudije za prethodni postupak ovog suda od 12. juna 2026. kojim mu je produžen pritvor i određeno joj je da se on ima odmah pustiti na slobodu", rekli su iz Suda. Dodaju da više nema zakonskih razloga za njegov pritvor. "On je bio u pritvoru zbog postojanja opasnosti da će uništiti, sakriti, izmeniti dokaze ili tragove krivičnog dela. Međutim, nalazeći da takva opasnost više ne postoji, samim tim otpali su i zakonski razlozi za pritvor zbog čega je doneta ovakva odluka". Ukazuju da na ovu odluku ne postoji pravo žalbe. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije, oko 60 kilometara od Beograda. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se on sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Iako mu se u početku na teret stavljalo i pomaganje počiniocu ubistva nakon izvršenja krivičnog dela, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosi na zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti lepljenja plakata mržnje u Kruševcu usmerenih protiv pripadnika albanske nacionalne manjine i da identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom. Pašalić je u saopštenju od nadležnih zatražio da preduzmu sve neophodne mere radi sprečavanja ponavljanja sličnih incidenata, ističući da su državni organi dužni da dosledno štite prava svih nacionalnih manjina i da odlučno reaguju na svaki oblik diskriminacije, govora mržnje i podsticanja nacionalne ili etničke netrpeljivosti. U Kruševcu su se nedavno, ispred pekare čiji su vlasnici Albanci, pojavile poruke mržnje uz poziv građanima da se "sete Gazimestana" i da ne kupuju kod Albanaca. Zaštitnik građana je upozorio da postupci poput lepljenja tih plakata predstavljaju nedopustiv izraz netrpeljivosti i diskriminacije, koji ugrožava sigurnost građana i narušava međunacionalno poverenje. "Širenje mržnje i netrpeljivosti prema bilo kojoj nacionalnoj zajednici nema mesta u demokratskom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih prava, ravnopravnosti i vladavini prava. Svaki građanin Srbije ima pravo da živi bez straha od diskriminacije, zastrašivanja i govora mržnje, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost", naveo je Pašalić. On je pozvao sve građane, predstavnike institucija, medije i nosioce javnih funkcija da svojim delovanjem doprinesu izgradnji društva u kojem se različitosti poštuju, a nesuglasice rešavaju dijalogom i uvažavanjem, a ne govorom mržnje i pozivima na diskriminaciju. Ranije je opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata u gradu u centralnoj Srbiji, kojima se građani pozivaju da ne kupuju kod Albanaca. U saopštenju PSG-a je ocenjeno da je posebno opasno što je plakat zalepljen ispred pekare čiji je vlasnik Albanac, navodeći da se time "konkretni ljudi izlažu pritisku, progonu i mogućem nasilju." "Ovakva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice", ocenjeno je ranije iz PSG. U saopštenju je navedeno da za bilo koje krivično delo odgovara pojedinac, a ne čitav narod i da politika "recipročnih mera" prema Albancima koji žive i rade u Srbiji mora biti javno odbačena i zaustavljena. Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu.

Vlasti na Kosova saopštile su u ponedeljak da je u operaciji u vezi s trgovinom drogom, koja je sprovedena u saradnji sa međunarodnim agencijama, zaplenjena imovina u vrednosti od milion evra. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da je operacija sprovedena krajem juna u okviru istrage o transnacionalnom pranju novca stečenog trgovinom drogom. U operaciju su bile uključene italijanske i francuske vlasti, koju su koordinisali Europol i Eurojust (Agencija Evropske unije za saradnju u krivičnom pravosuđu). Specijalno tužilaštvo je navelo da je, na osnovu analize materijala koji su zaplenile italijanske vlasti, omogućeno identifikovanje bankovnih računa, poslovnih interesa, nepokretne imovine i vozila velike vrednosti u vlasništvu bračnog para, državljana Kosova koji žive u Italiji. "Par, koji je pod krivičnom istragom u Italiji zbog sumnje za pranje novca, uhapšen je u Francuskoj u septembru 2025. Policija je otkrila više od 56 kilograma zlatnih poluga i 2,5 miliona evra skrivenih u modifikovanim pregradama dva vozila", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je septembra prošle godine zaplenjen i drugi prihod od kriminalnih aktivnosti u vrednosti većoj od 30 miliona evra. "Ova imovina bila je povezana sa transnacionalnom kriminalnom mrežom koja se bavila pranjem novca stečenog trgovinom drogom u Francuskoj, od strane pojedinaca povezanih sa kriminalnim grupama u Francuskoj", navodi se u zajedničkom saopštenju Specijalnog tužilaštva i Policije Kosova. Prema vlastima, konverzija gotovine u zlato služila je dvostrukoj svrsi: prikrivanju nezakonitog porekla kriminalnih prihoda i olakšavanju njihovog prikrivanja i prekograničnog transporta, posebno na Kosovo, u Tursku i Maroko. U septembru 2025. italijanske i francuske vlasti su saopštile da su razbile mrežu kojom su upravljali Sirijci, za koju je navedeno da je prala novac od trgovine drogom u Italiji i Francuskoj pretvarajući gotovinu u zlatne poluge. Zlato je zatim transportovano na Kosovo, u Severnu Makedoniju, Tursku i Maroko. Tada je Italija uhapsila pet osoba i zaplenila 17 miliona evra, dok su i francuske vlasti sprovele hapšenja. Prema italijanskim tužiocima, tokom više od šest meseci osumnjičeni su prikupili više od 17 miliona evra od profita od droge, uglavnom u Francuskoj, i prevozili novac vozilima do područja u blizini Pijemonta u Italiji, koji se nalazi na granici sa Francuskom. "Tamo su, u saradnji sa tri preduzeća za topljenje plemenitih metala u Pijemontu i Lombardiji, gotovinu pretvarali u zlatne poluge i ploče u istoj novčanoj vrednosti", navodi se u saopštenju italijanskih tužilaca iz septembra 2025.

Neformalni savetnik predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) za duhovna pitanja, pastor Mark Berns (Burns), boravi u poseti Visokim Dečanima, srednjevekovnom manastiru Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu. Kako je navedeno u saopštenju SPC, iguman manastira Visoki Dečani, Sava Janjić, upoznao je Bernsa sa "bogatom istorijom dečanske svetinje koja se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine". Berns je na Kosovo stigao 5. jula, gde je u pratnji srpskog patrijarha Porfirija posetio Pećku patrijaršiju. "Nisam došao da produbljujem podele. Došao sam da saslušam, da se pomolim i da podržim mir, pomirenje i isceljenje širom Kosova i Balkana. Neka Bog zaštiti svaku porodicu, svaku crkvu, svaki manastir i svaku zajednicu koja nastoji da živi u miru", napisao je Berns na X. Iz Eparhije raško-prizrenske SPC na Kosovu je saopšteno da je Berns posetio i manastir Gračanicu, koji se takođe nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine. "Tokom obilaska manastira, pastor Berns je sa velikom pažnjom razgledao čuveni gračanički živopis i upoznao se sa istorijom ovog značajnog duhovnog, kulturnog i umetničkog središta srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju. Nisu izneti detalji da li su čelnici SPC sa pastorom Bernsom razgovarali o položaju pravoslavne crkve na Kosovu ili drugim pitanjima. Religijske slobode se spominju u Sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, poznatijem kao Vašingtonski sporazum, potpisanom septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata. "Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva", piše, pored ostalog. U međuvremenu su Kosovo i Srbija 2023. godine usaglasili Aneks za implementaciju ranije prihvaćenog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, u kome se pominje formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve, odnosno da "Kosovo treba da obezbedi dodatni nivo zaštite za objekte i nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa nije potpisan, ali je Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, navela da je on pravno obavezujući za obe strane. Avgusta prošle godine u javnosti su se pojavili i navodi da Srpska pravoslavna crkva vodi pregovore sa kosovskim institucijama o "temeljnom ugovoru", što je Eparhija raško-prizrenska na Kosovu demantovala. Neformalni Trampov savetnik za duhovna pitanja pastor Mark Berns, 4. jula je u Bratuncu, u bh. entitetu Republika Srpska (RS), prisustvovao i obeležavanju 34. godišnjice stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču. Berns je dan ranije razgovarao u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem.

Izvršni direktor BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuk Maraš izjavio je u ponedeljak da mu je zabranjen ulazak u Srbiju, navodeći da veruje da je reč o nastavku "recipročnih mera" Beograda prema crnogorskim novinarima. Vlasti u Beogradu su prošle nedelje već, kako je izvešteno, izrekle zabranu ulaska u zemlju crnogorskom novinaru Petru Komneniću, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Crnoj Gori da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Maraš je na Fejbuku (Facebook) naveo da je od policije na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu dobio zabranu ulaska u Srbiju i objavio odluku koja mu je uručena. Prema dokumentu koju je priložio u objavi, reč je o "zaštitnoj meri udaljenja, meri bezbednosti proterivanja stranca, odnosno zabrani ulaska u Republiku Srbiju". "Vjerujem da je ovo nastavak 'recipročnh mjera' Beograda prema ljudima iz medijske zajednice u Crnoj Gori, te da sam ovu zabranu "zaradio" zbog kritika na račun slobode medija u Srbiji koje sam javno iznosio u medijima u Crnoj Gori. I iza kojih naravno stojim stoprocentno", naveo je Maraš. On je najavio da će rešenje o zabrani ulaska procesuirati pred nadležnim sudom, pošto, prema njegovim rečima, "ne postoji paralelni univerzum u kojem ja mogu biti bilo kakva opasnost za državu Srbiju, ili bilo kojeg njenog stanovnika ili stanovnice". Maraš je rekao da je preko Beograda krenuo za Rim, ali da je s obzirom na dugu pauzu između letova, nameravao da ode centra glavnog grada Srbije. Dodao je da u čekaonici čeka da bude deportovan u Crnu Goru. Vučić je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Posle toga je prošle nedelje novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić naveo je da mu je po izlasku iz Srbije na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.

Evropska komisija predstaviće članicama Evropske unije pisanu preporuku da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima i preporučiće da se ovaj klaster otvori tokom jula, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Briselu. Preporuka će se naći na dnevnom redu sastanka ambasadora članica EU, zakazanog za 8. jul. Srbija je već uvrštena na zvaničnu agendu tog sastanka. Prema izvorima upoznatim sa sadržajem pisma, Evropska komisija će pozitivno oceniti izmene spornih pravosudnih zakona usvojenih krajem juna. Izvori RSE navode da će Komisija u pismu koje će biti predstavljeno ambasadorima članica pomenuti i imenovanje članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i njegovu punu funkcionalnost, izborni okvir usklađen sa preporukama ODIHR-a, kao i napredak u usklađivanju sa sankcijama i viznom politikom Evropske unije. Prema poslednjim zvaničnim podacima, stepen usklađenosti Srbije sa restriktivnim merama EU iznosi 60 odsto. Međutim, Srbija se i dalje nije uskladila sa sankcijama koje se odnose na Rusiju, Belorusiju i Kinu. Kada je reč o viznoj politici, prema podacima Evropske komisije, Srbija je uvela vize za državljane četiri treće zemlje, dok je potrebno da to učini za još 12 zemalja kako bi se u potpunosti uskladila sa viznom politikom EU. Pokušaj da obezbedi saglasnost svih članica EUEvropska komisija nastoji da ovim dokumentom ubedi članice Evropske unije da odobre otvaranje klastera 3 za Srbiju već naredne nedelje. Preporuka da je Srbija tehnički spremna za otvaranje ovog klastera postoji još od 2021. godine, ali članice EU dosad nisu dale zeleno svetlo za nastavak pregovora između Beograda i Brisela. Prvobitni razlog bilo je neusaglašavanje Srbije sa sankcijama protiv Rusije, a kasnije i pogoršanje stanja u oblasti vladavine prava. Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima i u međuvremenu je izgubila status lidera u procesu evropskih integracija. Za otvaranje ili zatvaranje klastera, odnosno pregovaračkih poglavlja, neophodna je jednoglasna saglasnost svih država Evropske unije. RSE je prošle nedelje objavio da među državama članicama i dalje ne postoji konsenzus o otvaranju Klastera 3. Određeni broj zemalja ostaje rezervisan zbog dva ključna pitanja – neusaglašavanja Srbije sa sankcijama protiv Rusije i stanja u oblasti vladavine prava. Ključna nedelja za odlukuOva nedelja smatra se ključnom za eventualno otvaranje Klastera 3, budući da će naredne sedmice biti održane međuvladine konferencije sa ostalim zemljama. Ove konferencije su forum na kojem se otvaraju ili zatvaraju pregovaračka poglavlja. Crna Gora bi 14. jula trebalo da privremeno zatvori dva pregovaračka poglavlja, dok se očekuje da istog dana Ukrajina i Moldavija otvore po jedan pregovarački klaster. U institucijama EU deo zvaničnika smatra da je ovo pogodan trenutak da i Srbija dobije ohrabrujući signal iz Brisela odobravanjem otvaranja Klastera 3, za koji Evropska komisija već godinama ocenjuje da je zemlja tehnički spremna.

Evropska unija (EU) poručila je da odbacuje destabilizirajuće aktivnosti Rusije na Zapadnom Balkanu i da odnosi s Rusijom ne mogu biti nastavljeni uobičajeno "dok režim Vladimira Putina nastavlja agresiju na Ukrajinu". Odgovarajući na upit o nastavku suradnje između policija Republike Srpske i Moskve, Evropska komisija je za Radio Slobodna Evropa (RSE) navela da entiteti u Bosni i Hercegovinu imaju pravo razvijati međunarodnu suradnju, u oblastima za koje su nadležni, ali da se moraju u potpunosti pridržavati Ustava BiH i odluka državnih institucija. "Vanjska politika u BiH spada u isključivu nadležnost države, dok entiteti imaju ustavnu obavezu pomagati državnim institucijama u ispunjavanju obaveza", naveli su iz Evropske komisije. Entitetski ministar unutrašnjih poslova Željko Budimir potpisao je 23. juna u Moskvi memorandum o suradnji sa Olegom Baranovim, načelnikom Glavne uprave Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije za grad Moskvu, koji je podsankcijama EU (Oleg Anatoljevič Baranov nalazi na čelu moskovske policije od 2015. godine. Predvodio je policiju tokom protesta, koji su održani početkom 2021. u Moskvi, u znak podrške opozicionaru i Alekseju Navaljnom, koji je kasnije preminuo u ruskom zatvoru. Iako su tokom protesta mediji zabilježili brojne primjere policijskog nasilja nad demonstrantima, Baranov je tvrdio da je policija postupala u skladu sa zakonom i da na protestu niko nije povrijeđen. Moskovsku policiju je tokom njegovog mandata pratilo nekoliko afera, među kojima je hapšenja ruskog istraživačkog novinara Ivana Golunova. Golunov je 2019. godine uhapšen pod optužbom za posjedovanje i prodaju droge, ali je oslobođen nakon što je utvrđeno da su dokazi podmetnuti. Nekoliko policajaca koji su učestvovali u hapšenju osuđeni su zbog fabriciranja dokaza, a Baranov je osobno vodio istragu o tom slučaju. EU ga je sankcionirala 20. jula 2023., zajedno sa Glavnom upravom Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije za grad Moskva, smatrajući ih odgovornim za ozbiljna kršenja ljudskih prava u Rusiji. Sankcije EU, uz ostalo, podrazumijevaju zamrzavanje imovine i novca u EU kao i zabranu ulaska i tranzita kroz države članice EU. U obrazloženju se navodi da je policijska uprava pod njegovom komandom pratila i proizvoljno privodila novinare, opozicione aktiviste te učesnike mirnih protesta, uz korištenje sistema za prepoznavanje lica za njihovu identifikaciju. Taj sistem je, kako se navodi upotrebljavna i za identifikaciju osoba koje su pokušavale izbjeći mobilizaciju za rat u Ukrajini.). Time je nastavljena suradnja koja je uspostavljena prije više od deset godina, a predviđa razmjenu informacija, stručne obuke te suradnju u borbi protiv terorizma i drugih oblika kriminala. Tekst novog memoranduma nije javno objavljen, a iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS navelu su za RSE tek da "dodatno konkretizuje oblike suradnje u oblasti stručnog usavršavanja, razmjene iskustava i realizacije zajedničkih obuka". Evropski parlament usvojio je 17. juna rezoluciju posvećenu BiH u kojoj je osudio suradnja vlasti RS sa ruskim zvaničnicima pod međunarodnim sankcijama. Upozoreno je da takvi odnosi predstavljaju rizik za sigurnost i stabilnost BiH. Otkako je Rusija počela rat u Ukrajini 2022., BiH se formalno pridružila sankcijama EU protiv Moskve. No, njihovom provođenju protive se političari iz RS, predvođeni Miloradom Dodikom, predsjednikom vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata.

Najmanje 15 ljudi je ubijeno u Kijevu i oko tog grada u novim ruskim napadima raketama i dronovima, rekli su ukrajinsku zvaničnici, nekoliko sati nakon što je predsednik Volodimir Zelenski upozorio na predstojeći napad. U ranim jutarnjim satima u ukrajinskoj prestonici čulo se više glasnih eksplozija i sirene za vazdušnu opasnost, rekli su očevici, dok su gradovi širom Ukrajine takođe izvestili o upozorenjima na dolazeće projektile. "Neprijatelj udara balističkim raketama", naveo je Telegramu šef vojne administracije Kijeva Timur Tkačenko. "Molimo vas da ostanete u skloništima". "To su stambene zgrade. Mesta gde su ljudi spavali, živeli svojim normalnim životom", dodao je on. Prema podacima ukrajinskih zvaničnika, ubrzo nakon podneva po lokalnom vremenu, broj poginulih u Kijevu i okolini prestonice porastao je na 15, dok je više od 60 ljudi povređeno. Stanovnica Kijeva čija je majka povređena kada je stambena zgrada pogođena u napadu rekla je za RSE da je to drugi put da je zgrada pogođena za mesec dana. "Upravo smo zamenili prozore, a sada se to ponovo dogodilo", rekla je ona. "To je jednostavno užasno. Ovde ima toliko dece", rekla je za RSE ispred oštećene zgrade dok su spasioci pomagali ljudima da se izvuku iz ruševina. Gradonačelnik Kijevа Vitalij Kličko obišao je ujutru oštećenu stambenu zgradu. "Ne isključujemo mogućnost da pod ruševinama još uvek ima ljudi", rekao je on za Karent tajm (Current Time) i dodao da se, "nažalost, može reći da među poginulima ima i dece". "Još jedan genocid od strane Rusije – ne postoji drugi način da se ovo opiše kada se uništavaju domovi – mirni domovi – i ubijaju civili", rekao je on. Moskva je tokom noći lansirala 68 raketa i 351 dron na Ukrajinu, uključujući hipersonične, balističke i krstareće rakete, saopštilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Zelenski je osudio napad, pozvavši partnere u Evropi i SAD da pojačaju podršku ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani od ruskih balističkih raketa. "Od ključnog je značaja da svet – pre svega Sjedinjene Države i naši evropski partneri – sa samita NATO-a u Ankari izađe sa snažnim odlukama u korist naše protivvazdušne odbrane, a samim tim i zaštite života običnih ljudi", napisao je on na X. "Sve dok rakete Patriot ostaju u skladištima naših saveznika, Rusija dobija samo podstrek da nastavi sa 'uništavanjem' stambenih zgrada. Sjedinjene Države i Evropa imaju dovoljno snage da zaustave ovaj teror", dodao je on. Napad je izveden dva dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) održao odvojene telefonske razgovore sa Zelenskim i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u nastojanju da Vašington pozicionira kao ključnog posrednika u sukobu. Napad je takođe izveden neposredno pre samita NATO-a zakazanog u Ankari, gde bi Zelenski trebalo da se sastane s Trampom na marginama skupa, dok nastoji da zadrži podršku SAD njegovoj zemlji u borbi protiv ruske agresije, pokrenute u februaru 2022. Ruska vojska saopštila je da je napad odgovor na "terorističke napade" na rusku "civilnu infrastrukturu". Zelenski upozorava na napadZelenski je u nedelju upozorio da ukrajinske obaveštajne službe ukazuju da Rusija priprema novi masovni napad. "To je tipično za Putina: Odmah posle Dana nezavisnosti Amerike i pre samita NATO-a u Ankari. Rusija želi da donese još zla i ubije ljude", napisao je Zelenski u objavi na Fejsbuku (Facebook). "Svako kašnjenje s raketama za našu protivvazdušnu odbranu – raketama za Patriote (sisteme protivvazdušne odbrane) – znači gubitak života i podstiče Rusiju da nastavi rat", napisao je on. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko napisao je na Telegramu da je pogođena stambena zgrada u gradskom okrugu Podil. "Ljudi su zarobljeni od sedmog do devetog sprata", naveo je on, dodajući da su ostaci pali na drugu stambenu zgradu u tom području. Rusija je poslednjih nedelja pojačala napade na ukrajinska civilna područja, s posebnim naglaskom na prestonicu. Ukrajinski zvaničnici saopštili su da je najmanje 30 ljudi poginulo, a desetine ranjene u prošlonedeljnom napadu velikih razmera na Kijev, koji je izazvao požare i veliku štetu na civilnoj infrastrukturi i stambenim zgradama u nekoliko okruga. Razmere tog napada izazvale su brzu osudu poslanika u Vašingtonu. Republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson), dugogodišnji pristalica američke podrške Ukrajini, rekao je da je napad dodatni dokaz da Kremlj vojno posrće. "Ovaj užasni ratni zločin još je jedan dokaz da Rusija teško gubi rat", rekao je Vilson za RSE. "SAD i njihovi saveznici trebalo bi da učine više od onoga što čine. Strategija funkcioniše. Rusija gubi". Rusija negira da gađa civilna područja uprkos široko rasprostranjenim dokazima o takvim napadima. Nestanak struje u SevastopoljuDotle je u ponedeljak Sevastopolj, grad s oko 500.000 stanovnika na Krimu – ukrajinskom crnomorskom poluostrvu koje je Rusija ilegalno anektirala 2014. godine – ostao bez struje posle ukrajinskog napada na energetsku infrastrukturu, rekli su zvaničnici koje je postavio Kremlj. "Kao rezultat neprijateljskog napada na energetsku infrastrukturu izvan Sevastopolja, naš grad je privremeno ostao bez napajanja strujom", napisao je na Telegramu Mihail Razvožajev, guverner koga je imenovala Moskva. Kampanja napadima dronova koju sprovodi Ukrajina dovela je do stalnih nestanaka struje i široko rasprostranjene nestašice goriva, kao i do rasta cena na crnom tržištu na tom poluostrvu. Kijev pokušava da izoluje Krim, gađajući kamione s gorivom, mostove i druge infrastrukturne objekte, u nastojanju da preokrene nezakonitu aneksiju. Vlasti koje je postavila Rusija na Krimu obustavile su prodaju goriva pojedincima i preduzećima usled ozbiljne nestašice goriva, a stanovnici prijavljuju prazne rafove u prodavnicama prehrambenih proizvoda i ograničenja kupovine brojnih osnovnih proizvoda. Izvori: Reuters i AFP

Trojici ruskih državljana otkazan je boravak u Crnoj Gori nakon što su pripadnici granične policije kod njih pronašli veću količinu sofisticirane digitalne i računarske opreme za koju nisu mogli da daju jasno objašnjenje o njenom poreklu i nameni, saopštila je Uprava policije. Crnogorska policija je navela da su inspektori za strance doneli rešenja o otkazu boravka imajući u vidu okolnosti koje su ukazivale na sumnju u svrhu i zakonitost boravka ruskih državljana, kao i korišćenja pronađene opreme, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Reč je o A.S. (38), I.K. (26) i A.I. (38), koji su kontrolisani u okviru pojačanog nadzora državne granice. "Prilikom kontrole navedenih lica pronađena je veća količina skupocjene sofisticirane digitalne i računarske opreme, za koju lica nijesu posjedovala dokumentaciju niti su mogla dati jasno objašnjenje o njenom porijeklu i namjeni", saopštila je Uprava policije. Policija dodaje da su trojica ruskih državljana napustila teritoriju Crne Gore, pošto su im uručenja rešenja o otkazu boravka. O akciji policije je obavešten dežurni državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Pljevljima. Uprava policije ističe da, u saradnji sa Agencijom za nacionalnu bezbjednost, nastavlja aktivnosti radi utvrđivanja svih okolnosti u vezi sa svrhom boravka ruskih državljana, prenošenjem i namerom korišćenja pronađene opreme.

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, kao izaslanik Vlade Srbije, prisustvovao je ceremoniji oproštaja od vrhovnog lidera Islamske Republike Iran, ajatolaha Alija Hamneija, saopšteno je na zvaničnom ministrovom Instagram nalogu. Navedeno je da se ministar Bratina upisao u knjigu žalosti i u ime Vlade i naroda Srbije izjavio saučešće narodu Irana. Na sajtu iranskog Ministartva tehnologije, inovacija i međunarodnih poslova navodi se da je Bratina stigao u Teheran 3. jula i da ga je na aerodormu dočelao zamenik ministra Mohammad Hafez Hakami. U Iranu je 4. jula počela višednevna sahrana vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija, koji je poginuo prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana, 28. februara. Opoziciona Stranka slobode i pravde upitala je da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio američku administraciju da šalje ministra u Teheran. "Nakon ovoga jasno jeda nema ništa od koordiniranja i usaglašavanja spoljne politike sa EU, bez obzira što je to jedan od ključnih uslova za 'odmrzavanje' evropskih integracija" poručeno je. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa Iranom prethodnih godina uprkos tome što je ta zemlja bila pod međuanarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava.

U Bratuncu, u bh. entitetu Republika Srpska (RS), obeležena je 34. godišnjica stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču. Prisustvovali su zvaničnici RS i Srbije, a parastos je služio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije. Komemoraciji su prisustvovali i neformalni savetnik za duhovna pitanja predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) pastor Mark Berns (Burns) i ambador Rusije u Bosni i Hercegovini Igor Kalabuhov. Berns je dan ranije razgovarao u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu sa srpskim patrijarhom Porfirijem. Predsednik RS Siniša Karan ocenio je na komemoraciji u Bratuncu da je godinama "građen narativ u kome je srpski narod prikazan kao agresor, a žrtve zaboravljene." "U Bratuncu su pale nevine žrtve koje nemamo pravo da zaboravimo. Tražimo da pravda bude jednaka za sve", poručio je Karan. Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, koji je pred Sudom BiH osuđen za napad na ustavni poredak, poručio je "moramo da razmišljamo na koji način ćemo graditi budućnost, jer stradanje našeg naroda gotovo niko nije primetio osim nas samih". Među članovima Vlade Srbije na komemoraciji je bio i proruski ministar bez portfelja Nenad Popović. On je poručio da je sećanje na nevino stradale Srbe iz Srednjeg Podrinja i Birča ne samo dug prema žrtvama i njihovim porodicama, već i preduslov za izgradnju pravednog mira zasnovanog na istini i poštovanju svih nevinih žrtava. Odlukom Vlade RS, na području tog entiteta proglašen je Dan žalosti, povodom zločina nad Srbima u srednjem Podrinju i Birču od 1992. do 1995. godine. Prema podacima iz RS, u ovom periodu je na području Podrinja stradalo 3.267 osoba. Šta se dešavalo u Srednjem Podrinju?Na istoku BiH, u selima Zalazje i Sase, Biljača i Zagoni u opštini Bratunac 12. jula 1992. ubijeno je 69 vojnika i civila srpske nacionalnosti, dok je tada i nestalo 22 Srba. Deo njihovih posmrtnih ostataka pronađen je u masovnoj grobnici u junu 2010. godine. Za ubistva Srba u Podrinju nije odgovarao niko pred sudom u BiH ni Hagu. Sud BiH je u novembru 2018. pravosnažno oslobodio bivšeg komandanta Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića i njegovog saborca Sabahudina Muhića optužbi da su 1992. u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac, opština Srebrenica, ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti. Orić je 2008. godine, pravosnažno oslobođen krivice pred Haškim tribunalom koje ga je teretilo za zločine nad Srbima u Srebrenici počinjene 1992. i 1993. godine. Dan žalosti u RS proglašen je dan nakon što je Vlada Federacije BiH proglasila 11. juli Danom žalosti u tom bh. entitetu, u povodu 30. godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici. Lideri Srbije i RS negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid, u kome su pripadnici Vojske RS ubile više od 8.000 muškarca i dečaka, te proterale više od 25.000 žena, dece i starijih osoba.

Opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio je od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata u Kruševcu, gradu u centralnoj Srbiji, kojima se građani pozivaju da ne kupuju kod Albanaca. U saopštenju PSG-a je ocenjeno da je posebno opasno što je plakat zalepljen ispred pekare čiji je vlasnik Albanac, navodeći da se time "konkretni ljudi izlažu pritisku, progonu i mogućem nasilju." RSE se obratio za informacije Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i tužilaštvu u Kruševcu, koji nisu bili dostupni da odmah odgovore. Na plakatu se, prema saopštenju PSG-a, poručuje građanima da se sete Gazimestana i da ne kupuju kod Albanaca, pri čemu se Albanci nazivaju pogrdnim imenom "Šiptari". "Ovakva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice", ocenio je PSG. U saopštenju je navedeno da za bilo koje krivično delo odgovara pojedinac, a ne čitav narod i da politika "recipročnih mera" prema Albancima koji žive i rade u Srbiji mora biti javno odbačena i zaustavljena. Stranka je zahtevala od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata i ispitaju postojanje odgovornosti za izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti. "Pokret slobodnih građana neće ćutati na pokušaje da se naši sugrađani albanske nacionalnosti pretvore u mete zbog političkih sukoba, ratne propagande i nacionalističkog revanšizma", navedeno je. Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu.

Rusija i Ukrajina su 4. jula razmijenile suprotstavljene tvrdnje s ratišta, pri čemu je Moskva insistirala na tome da je zauzela ključni istočni grad Kostjantinivku, dok je Kijev odbacio tu tvrdnju kao "još jednu rusku laž", u trenutku kada su dvije strane tokom noći razmijenile i udare dugog dometa. Najmanje četiri osobe poginule su, a desetine su povrijeđene u ruskom napadu vođenim bombama na sjeveroistočni ukrajinski grad Sumi. Jedan od projektila pogodio je područje u blizini stambene zgrade. "Ovo je jedno od centralnih područja grada Sumija. To je mjesto gdje ljudi dolaze u večernje šetnje", javila je dopisnica Ukrajinskog servisa RSE Aljona Jacina s terena. Slike prikazuju rupe na petospratnici, dok je načelnik gradske vojne uprave Sumija Sergij Krivošejenko najavio da bi neki stanovnici mogli biti privremeno preseljeni u lokalne domove. Kazao je da je među poginulima u napadu i jedno dijete, dodajući da je još šestoro djece, od kojih dvoje u teškom stanju, među 27 povrijeđenih osoba. Sirena za vazdušnu opasnost i dalje se mogla čuti u Sumiju ujutro 4. jula, dok su lokalni kanali za praćenje izvijestili da su ruske snage lansirale dronove Shahed prema gradu dok hitne službe još raščišćavaju ruševine. Granatiranje Sumija uslijedilo je dva dana nakon razornog ruskog napada na Kijev u kojem je poginulo 30 ljudi, a povrijeđeno još gotovo 100, što je označilo najveći napad na ukrajinsku prestonicu ove godine, koji su lokalni stanovnici opisali kao "noćnu moru". Napadi dronovima i projektilima na grad uništili su i oštetili kuće, a ulice ostavili zatrpane razbijenim staklom, ugljenisanim drvećem i izgorjelim automobilima. Nakon najnovijih napada širom Ukrajine, predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je 4. jula na povećani pritisak na Moskvu "kako bi se ovaj teror priveo kraju". "Oni koje će Rusija poslušati su, bez sumnje, Sjedinjene Američke Države, ostale zemlje G7 i G20, te Evropa", napisao je Zelenski na platformi X. On bi sljedeće sedmice trebao prisustvovati samitu NATO-a u Ankari. U međuvremenu, Kijev je odbacio ruske tvrdnje da je Moskva zauzela strateški važan istočni grad Kostjantinivku, gdje su se borbe intenzivirale posljednjih sedmica. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su njegove snage "oslobodile" grad, dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije rekao novinarima da je grad potpuno zauzet, ne ponudivši nikakve dokaze. U odvojenom nedatiranom video-snimku koji je objavio Kremlj, predsjednik Vladimir Putin zahvalio se ruskim trupama i opisao zauzimanje Kostjantinivke kao događaj od "velikog strateškog značaja". Zelenski je odbacio ove tvrdnje kao "još jednu rusku laž". "Da je Kostjantinivka pod ruskom kontrolom, onda Putin vjerovatno ne bi imao problema da se sastane sa mnom tamo kako bismo pronašli diplomatski način da konačno okončamo ovaj rat", napisao je Zelenski na društvenim mrežama. Nakon napada na Kijev, ruska vojska je saopštila da je napad bio odgovor na "terorističke napade" na rusku "civilnu infrastrukturu", pošto je uslijedio nakon višesedmičnih ukrajinskih napada dronovima čija su meta bile ruske rafinerije nafte. Nakon napada na Kijev, ruska vojska je saopštila da je to bio odgovor na "terorističke napade" na rusku "civilnu infrastrukturu", pošto je uslijedio nakon višesedmičnih ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije nafte. Ova kampanja uzrokovala je nestašice goriva širom Rusije i podstakla nezadovoljstvo među Rusima koji su ranije uglavnom bili neosjetljivi na opšti rat ove zemlje protiv Ukrajine, koji se sada nalazi u svojoj petoj godini. Zelenski je obećao da će Ukrajina odgovoriti na najnovije udare. Rano 4. jula, guverner drugog po veličini ruskog grada, Sankt Peterburga, Aleksandar Beglov, izvijestio je na Telegramu da je ovo područje bilo meta velikog napada ukrajinskih dronova. Iako Beglov u svojoj objavi nije precizirao šta je tačno bilo meta u gradu, koji se nalazi oko 800 kilometara sjeverno od ukrajinske granice, ruski i ukrajinski Telegram kanali prikazali su stubove dima kako se pronalaze iznad lokalnog naftnog terminala. Ukrajinska vojska je kasnije potvrdila udare, navodeći da su pogodili naftni terminal u Sankt Peterburgu, "jedan od najvećih terminala za pretovar naftnih derivata u baltičkom regionu", kao i rusku pomorsku bazu na ostrvu Kronštat u Lenjingradskoj oblasti. Ministarstvo odbrane Rusije izvijestilo je da je vojska te zemlje tokom noći oborila stotine dronova. Diplomatski napori predvođeni administracijom američkog predsjednika Donalda Trumpa zastali su posljednjih mjeseci, jer se Washington fokusirao na rat s Iranom i previranja na Bliskom istoku. Kijev i Moskva i dalje su daleko od pregovaračkih uslova, pri čemu Kremlj ostaje pri svom čvrstom stavu i ne nudi kompromis u pogledu svog zahtjeva za potpunu kontrolu nad ključnim ukrajinskim regionom Donbas na istoku zemlje.

Policija Srbije uhapsila je na graničnom prelazu Mutivode sa Kosovom jednu osobu zbog postojanja sumnje da je izvršilac ratnog zločina. Uhapšen je O. S. (1953) zbog sumnje da je u junu 1999. u Sofaliji kod Prištine u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), lišio života civile srpske nacionalnosti, bračni par Stanisavljević, Vladimira i Persu. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da je osumnjičenom pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu određen pritvor do 30 dana. Uhapšeni je Osman Seljmani (Selmani), objavio je na Fejsbuku njegov sin Fljorie (Florie). Naveo je da je uhapšen 1. jula i da se suočava sa optužbama koje porodica smatra "neosnovanim i neistinitim." "Verujemo u njegovu nevinost i stajaćemo uz njega dok se ne otkrije puna istina", dodao je u objavi Fljorie Selmani. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga. Kosovske vlasti su nedavno uhapsile brojne osumnjičene i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu.

Kovčeg s telom pokojnog iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija položen je u petak u džamiji u Teheranu 3. jula, pošto su vlasti započele nedelju dana pogrebnih procesija za ubijenog ajatolha. Reakcije među Irancima su pomešane zbog čoveka čijih je više od tri decenije na vlasti obeleženo ugnjetavanjem i smrću desetina hiljada Iranaca kroz represije i pogubljenja. Strani gosti počeli su da stižu u iransku prestonicu rano tokom dana, pre zvaničnih ceremonija zakazanih za subotu za Hamneijem, koji je ubijen u 87. godini u američkim i izraelskim vazdušnim napadima 28. februara. Zasad nije poznato da li će ceremoniji prisustvovati Modžtaba Hamnei, koji je imenovan da zameni oca na čelu Iran, i koji se nije pojavio u javnosti od smrti roditelja. "Ovo prevazilazi običnu pogrebnu procesiju", rekao je za Radio Farda (Iransku servis RSE) Babak Dorbeiki, politički analitičar koji živi u Velikoj Britaniji. "Ovo ima potpunu političku funkciju, funkciju legitimizacije, i namenjeno je jačanju njihove propagande", dodao je on. Tokom vladavine Alija Hamneija, Islamska Republika je vodila politiku usredsređenu na konfrontaciju sa SAD i Zapadom, dok je istovremeno podržavala svoje regionalne proksi grupe. Ta politika je više puta intenzivirala tenzije sa SAD, drugim zapadnim zemljama i nekim od suseda Irana. Hamneijev kovčeg, zajedno s kovčezima nekoliko drugih članova porodice poginulih u napadima, položen je u petak na molitvenom mestu Velika Mosale, izgrađenom u čast njegovog prethodnika, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Posle izveštaja da vlasti vrše pritisak na Irance da učestvuju u sahrani, očekuje se da će milioni ljudi prisustvovati procesijama, dok njegovo telo bude premeštano iz Teherana u Kom, Nadžaf i Kerbalu, šiitske centre u Iranu i Iraku. Hameneijevo telo će potom biti sahranjeno 9. jula u njegovom rodnom Mešhadu, domu najsvetijeg hodočasničkog svetilišta u zemlji. Autoritarno nasleđeHameneijevu vladavinu obeležile su represije, zastrašivanja, hapšenja i stroga politička i društvena ograničenja, što je navelo neke Irance da s odobravanjem pozdrave poslednje poglavlje njegove vladavine. Jedan čovek koji je rekao da mu je dete umrlo u represiji rekao je za Radio Farda da je, kada je čuo za smrt vrhovnog vođe, osetio da je "pravda prevladala nad ugnjetavanjem". "To je donelo utehu ranama koje je moje srce nosilo godinama. Bilo je kao da se u meni zapalila svetlost nade za budućnost bez straha i represije", rekao je on. Hameneijeva upotreba sile protiv sopstvenog naroda, zatvaranje opozicionih ljudi unutar samog establišmenta i snažan otpor spoljnim uticajima – posebno SAD i Izraela – izgradili su njegovo nasleđe kao surovog i beskompromisnog autoritarnog lidera koji je svoju zemlju doveo u međunarodnu izolaciju. Početkom godine snage bezbednosti pokrenule su brutalno gušenje demonstracija, kada su ubijene hiljade Iranaca – neke grupe tvrde da je ubijeno 35.000 do 40.000 ljudi, ali se ta brojka ne može potvrditi – dok su protestovali protiv pada životnog standarda izazvanog vladinom politikom. Nivo prisustva gostiju iz inostranstva na Hameneijevoj sahrani verovatno će se pažljivo pratiti kao pokazatelj diplomatskog ugleda Teherana posle nedavnog rata sa SAD i Izraelom. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova navodi da će prisustvovati osam šefova država i vlada, uključujući tadžikistanskog predsednika Emomalija Rahmona, iračkog predsednika Abdula Latifa Rašida, gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija, jermenskog premijera Nikola Pašinijana i pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa. Ministarstvo dodaje da će prisustvovati i predsednici parlamenata 12 zemalja, dok će druge zemlje predstavljati šefovi diplomatija, ministri ili specijalni izaslanici. Evropske zemlje koje su zvanično podržale napade SAD i Izraela na Iran nisu pozvane da prisustvuju ceremonijama.

Ustavni sud BiH utvrdio je 3. jula da su izmjene Krivičnog zakona BiH koje se odnose na kažnjavanje neizvršavanja odluka visokog predstavnika u BiH u skladu sa Ustavom BiH i da ne krše Evropsku konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zahtjev za ocjenu ustavnosti je podnio Klub poslanika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Narodnoj skupštini Republike Srpske, tri mjeseca uoči opštih izbora u BiH. Na osnovu ove odluke, Milorad Dodik je prije godinu dana osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija. U obrazloženju odluke se navodi da je "propisana krivičnopravna zaštita usmjerena na legitimne pravne vrijednosti povezane s očuvanjem vladavine prava i funkcioniranjem pravnog poretka Bosne i Hercegovine". Sud BiH je prethodno pravosnažno je osudio Dodika na godinu dana zatvora, te zabranu obavljanja te i drugih političkih funkcija u zemlji u narednih šest godina, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH. Dodik je proglašen krivim za potpisivanje ukaza o proglašavanju zakona koje je bivši visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt ranije poništio. Tim zakonima, zakonodavni organi u RS su pokušali spriječiti provođenje odluka Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika na teritoriji ovog bh. entiteta. Suoptuženi u predmetu, v.d. direktora Službenog glasnika RS Miloš Lukić pravosnažno je oslobođen optužbi. Nakon pravomoćnosti presude, Centralna izborna komisija BiH je 6. augusta prošle godine oduzela mandat predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, izabranom na opštim izborima 2022. godine. Visoki predstavnik u BiH je 2023. godine nametnuo izmjene zakona prema kojem se odluke visokog predstavnika moraju provoditi. Povod je bilo neustavno djelovanje vlasti u Republici Srpskoj koji su prethodno usvojili set zakona koje, između ostalog, predviđaju zabranu provođenja odluka visokog predstavnika. Ustavni sud BiH u ranijim odlukama je o sličnim apelacijama navodio da visoki predstavnik ima posebna međunarodna ovlaštenja koja sud ne preispituje, već ih prihvata kao dio Ustava BIH. Zakone koje visoki predstavnik nameće sud tretira kao domaće zakone.

Gradonačelnik Londona, Sadiq Khan, boravi u posjeti Bosni i Hercegovini. On se u Sarajevu susreo sa predsjedavajućim Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Denisom Bećirovićem, te predstavnicima gradske vlasti. "Tokom sadržajnog i prijateljskog razgovora izrazio sam zahvalnost gradonačelniku Londona na dugogodišnjoj podršci multietničkoj Bosni i Hercegovini i snažnom angažmanu u očuvanju kulture sjećanja na genocid u Srebrenici", objavio je Bećirović na zvaničnom Facebook profilu. Istovremeno, Khan je u objavi na Facebook profilu naveo kako je u Bosnu i Hercegovinu stigao uoči obilježavanje godišnjice genocida u Srebrenici. "Dok se približavamo obljetnici genocida u Srebrenici, sjećamo se žrtava i njihovih voljenih koji nose uspomenu i tugu tog strašnog vremena. U Bosni i Hercegovini sam kako bih odao počast u ime Londončana", naveo je londonski gradonačelnik. Iz ambasade Velike Britanije na platformi X je navedeno kako je Khan pozvao vlasti u Gradu Sarajevu da se pridruže inicijativi C40 u radu na unaprijeđenju kvalitete zraka. C40 Cities je globalna mreža oko 100 velikih gradova koji zajedno rade na rješavanju klimatskih promjena, odnosno poboljšanju kvaliteta zraka, uz smanjenje emisija štetnih gasova i razvoj održivog urbanog saobraćaja. Sadiq Khan funkciju gradonačelnika Londona obnaša od 2016. godine.

Sud u Prištini osudio je u petak, 3. jula Ekrema Bajrovića na 12 godina zatvora, u ponovljenom suđenju za ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu tokom rata 1998-99. godine. Bajrović je ponovo proglašen krivim za počinjenje ratnih zločina protiv albanskih civila u selima Staradran, Žalc, Gurakoce i drugim okolnim selima u opštini Istok početkom 1999. godine. Osuđen je u ponovljenom suđenju nakon što je Vrhovni sud prošle godine vratio slučaj protiv njega na ponovno suđenje. Osnovni sud ga je prethodno osudio na 12 godina zatvora u julu 2024. godine, a Apelacioni sud je potvrdio tu presudu, odbacivši žalbu odbrane 2025. godine. Međutim, Vrhovni sud je 2025. godine prihvatio žalbu odbrane i poništio presudu protiv Bajrovića, navodeći da je nekoliko svjedoka tokom suđenja izjavilo da su dali izjave i organima UNMIK-a i EULEX-a u ovom slučaju, ali da one nisu u spisima predmeta. Sud je procijenio da je te izjave trebalo pribaviti i ispitati zajedno sa drugim dokazima. Bajrović takođe ima pravo žalbe na aktuelnu prvostepenu presudu. Za koje zločine je Bajrović osuđen?Prema presudi, 7. i 8. maja 1999. godine, Bajrović je učestvovao u akciji srpskih snaga protiv albanskog civilnog stanovništva u selima Istoka, civili su bili primorani da napuste svoje domove i naređeno im je da odu u Albaniju. Bajrović je odvojio muškarce i žene iz kolone koja se kretala ka Albaniji, pljačkao ih, a zatim su ih srpske snage poslale u kuću u Staradranu, "streljajući najmanje 16 civila albanske nacionalnosti", prema navodima suda. Takođe, prema navodima suda, 7. maja 1999. godine, Bajrović je učestvovao u "hapšenju i zlostavljanju 84 civila albanske nacionalnosti, tako što su povređeni [muškarci] prvobitno odvojeni od druge kolone civila, oduzet im je sav novac i druge vrijedne stvari, a zatim su svi poslati u Gurakoč u bar Š.S., gdje su zlostavljani i mučeni na nehuman način". Dok su 8. maja 1999. godine pritvorenici poslati u policijsku stanicu u Gurakocu, gdje je kolonu "predvodio" optuženi Bajrović. U kaznu će Bajroviću biti uračunato i vrijeme provedeno u pritvoru, odnosno od 19. oktobra 2022. godine. Tokom rata na Kosovu, ubijeno je više od 13.000 civila, uglavnom Albanaca, dok su hiljade drugih nestale. Više od 1.500 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većinom etničkih Albanaca. Kosovske vlasti su nedavno uhapsile brojne osumnjičene i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu. U međuvremenu, od kraja rata, desetine osumnjičenih su osuđene za ove zločine pred lokalnim i međunarodnim institucijama. U godinama nakon rata, od 2000. i 2008., ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), a od 2008. godine Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). EULEX je 2018. godine predao slučajeve lokalnim pravosudnim organima.