Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović ocijenio je da Rezolucija o osnaživanju političkog položaja Hrvata u BiH, koju je u srijedu, 15. jula usvojio Hrvatski sabor, predstavlja "neprihvatljivo miješanje Hrvatske u unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine". Rezolucijom, usvojenom u Hrvatskom saboru, daje se podrška posebnoj izbornoj jedinici za izbor hrvatskog člana Predsjedništva BiH. U saopštenju iz Bećirovićevog kabineta, nakon odluke Sabora, navedeno je da da o političkom i ustavnom uređenju zemlje mogu odlučivati isključivo institucije BiH, u skladu s Ustavom i zakonima države. "Usvajanje Rezolucije (u hrvatskom Saboru) ne predstavlja izraz dobrosusjedske saradnje. Naprotiv, to je neprihvatljivo miješanje u unutrašnje stvari suverene i nezavisne države Bosne i Hercegovine", naveo je Bećirović. On je poručio da su takvi postupci suprotni načelima međunarodnog prava sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, uključujući principe suverene jednakosti država i nemiješanja u njihove unutrašnje poslove. U saopštenju se podsjeća i na Deklaraciju UN-a o prijateljskim odnosima među državama iz 1970. godine, kao i Završni akt iz Helsinkija iz 1975. godine, za koje se navodi da potvrđuju obavezu poštivanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država. Bećirović je istakao da BiH i Hrvatska imaju zajednički interes da odnose razvijaju na osnovama međunarodnog prava, međusobnog poštovanja i dobrosusjedskih odnosa. Početkom avgusta konferencija o zastupljenosti naroda u institucijama BiH, kao odgovor na Rezoluciju Hrvatskog saboraMinistar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković najavio je da će 5. augusta u Sarajevu biti održana konferencija o položaju konstitutivnih naroda i ostalih u institucijama Bosne i Hercegovine, navodeći da će skup predstavljati odgovor na rezoluciju koju je usvojio Hrvatski sabor. "Želja nam je da na pravi način, argumentovano, osvijetlimo stvarno stanje i položaj konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini", naveo je Konaković 15. jula u objavi na Facebooku. Kazao je da će na konferenciji biti predstavljeni podaci o nacionalnoj zastupljenosti u državnim institucijama, tvrdeći kako u njima nedostaje više od 800 zaposlenih Bošnjaka u odnosu na udio koji im pripada prema važećim propisima. Prema njegovim riječima, rasprava o položaju Hrvata u BiH godinama se svodi na pitanje izbora hrvatskog člana Predsjedništva BiH, dok se zanemaruje šira slika zastupljenosti konstitutivnih naroda na različitim nivoima vlasti. Konaković je naveo da Hrvati imaju značajnu zastupljenost u pojedinim državnim institucijama, uključujući Vijeće ministara BiH i Ustavni sud BiH, te ustvrdio da su Bošnjaci u pojedinim sredinama s hrvatskom većinom nedovoljno zastupljeni na rukovodećim pozicijama u javnim institucijama i preduzećima. Dodao je da će na konferenciji biti predstavljeni podaci i analize o nacionalnoj zastupljenosti u institucijama širom zemlje. "Vrijeme je da se pokažu prave brojke i da se na vidjelo iznese istina", poručio je Konaković. Hrvatski sabor usvojio je ranije u srijedu Rezoluciju o osnaživanju političkog položaja Hrvata u Bosni i Hercegovini, kojom podržava izmjene izbornog sistema radi osiguravanja, kako je navedeno, "legitimnog političkog predstavljanja" Hrvata. Dokumentom se poziva Vlada Hrvatske da nastavi pružati političku podršku reformama koje bi omogućile da svaki konstitutivni narod bira svoje "legitimne predstavnike". Među podržanim modelima navedena je i uspostava posebne izborne jedinice za izbor hrvatskog člana Predsjedništva BiH. Rezoluciju je predložio Domovinski pokret, stranka radikalne desnice, te partner u vladajućoj koaliciji predvođenoj Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ), a usvojena je manje od tri mjeseca prije opštih izbora u Bosni i Hercegovini zakazanih za 4. oktobar. Pitanje izbora hrvatskog člana Predsjedništva BiH godinama je jedno od ključnih spornih pitanja u pregovorima o izmjenama Izbornog zakona. HDZ BiH i zvanični Zagreb tvrde da Hrvati ne mogu birati svoje legitimne predstavnike, dok bošnjačke stranke odbacuju prijedloge koji bi dodatno etnički definisali izborni sistem. Dosadašnji pregovori o izmjenama izbornog zakonodavstva, uključujući razgovore održane 2022. godine u Neumu uz posredovanje Evropske unije i Sjedinjenih Država, završeni su bez dogovora.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu identifikovalo je dve osobe koje su bile u grupi koja je 11. jula napala pisca Vladimira Arsenijevića. Međutim, kako su u sredu saopštili za Radio Slobodna Evropa, konstatovali su da u njihovom slučaju nema elemenata krivičnog dela, zbog čega će biti podnete samo prekršajne prijave. "Nakon što je utvrđen identitet dva lica koja su se odvojila od grupe lica koja su bila prisutna, i koja su ušla u skub, tužilaštvu su predočeni prikupljeni dokazi", navode u saopštenju. Dodaju da je nakon toga "utvrđeno da se u radnjama lica ne stiču bitni elementi krivičnog dela" koje se godni po službenoj dužnosti, a "imajući u vidu da kritičnom prilikom osim Vladimira Arsenijevića, nije bilo drugih građana kod kojih bi mogla da nastupi posledica krivičnog dela". Tužilaštvo, kao ni policija, ne govore da li se radi na daljem utvrđivanju okolnosti, da li je identifikovan još neko od napadača, te da li se ispituju motivi i postojanje eventualnih organizatora napada. Arsenijevića, koji je i osnivač udruženja Krokodil, pretukla je grupa mladića u centru Beograda, na mestu na kome je trebalo da se održi komemoracija žrtvama genocida u Srebrenici. Kako je Arsenijević ranije naveo za RSE, napadači su na platou ispod Brankovog mosta, pored ostalog, ostavili potpis ekstremno desničarskih organizacija "Omladina 451" i "Narodna patrola". Arsenijevićev advokat, Miloš Janković ocenio je da odluka Tužilaštva predstavlja "zabrinjavajuću poruku za javnost". "Naročito (imajući u vidu) da se sve dogodilo u kontekstu višegodišnje kampanje targetiranja i ugrožavanja sigurnosti kojima su bili izloženi on lično i Udruženje Krokodil, a što je državnim organima dobro poznato", naveo je Janković. Ističe i da se "potpuno zanemaruje činjenica da je napad izvršen u okviru organizovane grupe od oko 20 lica". Ocenio je da "još više zabrinjava činjenica" da se eventualnim odustajanjem od krivičnog postupka odustaje i od mogućnosti da se utvrdi da li iza napada stoje podstrekači, organizatori ili širi obrazac koordinisanog nasilja. "Time država ne samo da propušta da zaštiti konkretnu žrtvu, već i da odgovori na pitanje koje je od interesa za celo društvo - ko organizuje i podstiče grupe koje poslednjih meseci vrše nasilje nad građanima zbog njihovih političkih stavova ili javnog delovanja", smatra Janković. Napad na Arsenijevića ranije su osudili ambasador EU u Srbiji, britanska ambasada, poverenik za zaštitu ravnopravnosti i više opozicionih partija i zatražili istragu. U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru", uprkos presudama međunarodnih sudova.

Uprava policije Federacije Bosne i Hercegovine (FUP) izuzima dokumentaciju i prikuplja dokaze u istrazi o okolnostima pod kojima je u poplavama i odronima u Donjoj Jablanici, u oktobru 2024. godine, poginulo 19 osoba, saopšteno je iz FUP-a 15. jula. Policija dokumentaciju izuzima u sjedištima šest pravnih lica na području Hercegovačko-neretvanskog kantona i Kantona Sarajevo, dok se istovremeno na području Mostara obavlja uviđaj radi prikupljanja dodatnih dokaza. U saopštenju se ističe kako se aktivnosti provode pod nadzorom postupajućeg federalnog tužioca u okviru istrage koja treba utvrditi sve činjenice i okolnosti tragedije u Donjoj Jablanici. U FUP-u su rekli i kako se oduzimanje dokumentacije vrši po nalogu Posebnog odjela za korupciju i organizovani kriminal Tužilaštva Federacije BiH (POSKOK) i naredbi Vrhovnog suda tog bh. entiteta. Istraga o stradanju 19 ljudi našla se na početku nakon što je, zbog utvrđenih proceduralnih nepravilnosti, raniji postupak poništen u martu ove godine. Predmet je potom preuzeo POSKOK, koji ponavlja ključne dokazne radnje. Tužilaštvo Hercegovačko-neretvanskog kantona tokom prošle godine saopštavalo je da je istraga bila u završnoj fazi, ali je u martu ove godine donesena odluka da se postupak vrati na početak. U noći između 3. i 4. oktobra 2024. godine obilne padavine izazvale su bujične poplave i odrone koji su zatrpali Donju Jablanicu, kada je život izgubilo 19 osoba. Specijal RSE: Razorne poplave u BiHU poplavama koje su pogodile i područje Konjica stradalo je još osam ljudi, pa je ukupan broj žrtava dostigao 27. Iz Posebnog odjela Federalnog tužilaštva ranije nisu mogli precizirati koliko je osoba obuhvaćeno obnovljenom istragom. Federalno tužilaštvo i Federalna uprava policije navode da nastavljaju saradnju s ciljem utvrđivanja eventualne odgovornosti za tragediju.

Sabor Republike Hrvatske usvojio je u srijedu, 15. jula Rezoluciju o osnaživanju političkog položaja Hrvata u Bosni i Hercegovini kojom se podržavaju izmjene izbornog sistema radi osiguravanja, kako je navedeno, "legitimnog političkog predstavljanja" Hrvata, uključujući i uspostavu posebne izborne jedinice za izbor hrvatskog člana Predsjedništva BiH. Rezoluciju je predložio Domovinski pokret, stranka radikalne desnice u Hrvatskoj i partner u vladajućoj koaliciji predvođenoj Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ), nakon što su dvije stranke prošle sedmice usaglasile njen konačni tekst. U dokumentu se navodi da Hrvati u Bosni i Hercegovini "ne ostvaruju u potpunosti svoju ustavom zajamčenu konstitutivnost" i da se ne mogu smatrati potpuno ravnopravnim s druga dva konstitutivna naroda. Hrvatski sabor zato poziva Vladu Hrvatske da nastavi pružati političku podršku reformama koje bi omogućile da svaki konstitutivni narod bira svoje "legitimne predstavnike". Među modelima kojima je data podrška nalazi se i prijedlog o uspostavi zasebne izborne jedinice za izbor hrvatskog člana Predsjedništva BiH, zahtjev koji godinama zagovaraju HDZ BiH i Hrvatski narodni sabor u Bosni i Hercegovini. Sabor je u rezoluciji osudio i ono što je nazvao "izbornim inženjeringom" i preglasavanjem Hrvata pri izboru hrvatskog člana Predsjedništva BiH, delegata u domovima naroda i drugim institucijama vlasti. Vlada Hrvatske pozvana je da koristi političke, pravne i diplomatske mehanizme unutar Evropske unije i međunarodnih organizacija radi zaštite interesa Hrvata u BiH. Dokument je usvojen manje od tri mjeseca prije opštih izbora u Bosni i Hercegovini, zakazanih za 4. oktobar, a dolazi u vrijeme ponovnih rasprava o izmjenama Izbornog zakona BiH. Najveći politički spor u BiH godinama predstavlja izbor hrvatskog člana Predsjedništva, institucije koju čine tri člana, Bošnjak i Hrvat iz Federacije BiH i Srbin iz Republike Srpske, kao predstavnici konstitutivnih naroda. Hrvatske stranke okupljene oko HDZ-a BiH, te uz podršku i vladajuće koalicije u Hrvatskoj, osporavaju izbor Željka Komšića, tvrdeći da je za tu funkciju biran pretežno glasovima bošnjačkih birača. Svi dosadašnji pregovori bh. političkih lidera o izmjeni izbornog zakonodavstva završeni su bezuspješno. Posljednji razgovori o izmjenama Izbornog zakona BiH i djelomično Ustava BiH, početkom 2022. u Neumu, održani uz posredovanje Sjedinjenih Država i Evropske unije, okončani su bez rezultata. Najspornija pitanja su izbor članova Predsjedništva BiH i izbor u parlamentarne domove naroda o čemu su stavovi hrvatskih i bošnjačkih stranaka godinama suprotstavljeni.

Pitanje reintegracije srpskih sudija i tužilaca na Kosovu razmatra se u okviru šireg procesa normalizacije odnosa Kosova i Srbije, naveo je portparol Evropske unije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Evropska unija je dosledno pozivala Srbiju da podstakne, a Kosovo da omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz redova srpske zajednice, u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu i zakonima Kosova", navodi se u pisanom odgovoru. Dodaje se da EU nastavlja ohrabruje i Kosovo i Srbiju da stvore neophodne uslove za sprovođenje ovih obaveza, te da se "uzdrže od poteza koji bi mogli da dodatno zakomplikuju ovaj proces". Pripadnici srpske zajednice su krajem novembra 2022. godine napustili kosovske institucije zbog nastojanja Vlade Kosova da ukine tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Pored zaposlenih u policiji, lokalnim samoupravama, ostavku je tada podnelo i oko 130 sudija, tužilaca i administrativnog osoblja pravosuđa u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Pitanje nerešenih ostavki aktuelizovano je nakon što je sredinom juna vršilac dužnosti predsednice Kosova, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), zatražila od Sudskog i Tužilačkog saveta da "bez odlaganja" okončaju sve procedure uz obrazloženje da odugovlačenje utiče na normalno funkcionisanje pravosudnog sistema. Sudski savet Kosova je u odgovoru za RSE potvrdio da je 19. juna primio pismo Hadžiju, te da će "ovo pitanje razmotriti u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti na jednoj od narednih sednica". Iz Tužilačkog saveta Kosova odgovor nije stigao. Kolektivno napuštanje kosovskih institucija, koje je inicirala Srpska lista – formirana uz podršku aktuelne vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji – podržao je zvanični Beograd. Nakon brojnih kriza na severu, koje su kulminirale 2023. godine oružanim napadom Srba na policiju u Banjskoj kod Zvečana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zatražio povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne organe. Takođe, Srpska lista uoči lokalnih izbora prošle godine priznala je da je istupanje iz kosovskih institucija bila greška. S druge strane, kosovske vlasti na čelu sa Aljbinom Kurtijem su nakon istupanja Srba iz kosovskih institucija navele da njihov povratak ne može biti političko, nego pravno i ustavno pitanje.

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države poručile su da odnosi Srbije i Republike Srpske moraju biti u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine, nakon što je Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) 7. jula usvojila deklaraciju koja poziva na dalje "produbljivanje" saradnje sa Srbijom, uključujući oblast bezbjednosti. "Entiteti imaju pravo razvijati međunarodnu saradnju u oblastima u kojima imaju nadležnosti, ali moraju u potpunosti poštovati Ustav Bosne i Hercegovine i odluke njenih institucija", navedeno je u odgovoru portparola Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa. Iz Evropske komisije ističu da je regionalna saradnja važan dio evropskih integracija, ali da se mora razvijati na način koji doprinosi dobrosusjedskim odnosima i ne produbljuje podjele unutar država ili među njima. Podsjećaju i da je vođenje spoljne politike isključiva nadležnost države Bosne i Hercegovine. "Evropska unija ostaje posvećena evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine kao jedinstvene, ujedinjene i suverene zemlje", navodi se u odgovoru Evropske komisije. Sličan odgovor za Radio Slobodna Evropa stigao je i iz američkog State Departmenta. "Sjedinjene Države podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine", saopštio je portparol State Departmenta u odgovoru za RSE. Dodaje se da će SAD nastaviti da rade sa partnerima na očuvanju mira uspostavljenog Dejtonskim mirovnim sporazumom, te sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom na održavanju mira, stabilnosti i prosperiteta u regionu. U tekstu Deklaracije o zaštiti vitalnih nacionalnih interesa srpskog naroda u BiH, koji je usvojila Skupština RS, zahtijeva se "produbljivanje" specijalnih paralelnih veza Republike Srpske i Srbije, uključujući saradnju u oblasti bezbjednosti. U dokumentu nije precizirano na šta bi se takva saradnja odnosila. Prethodno je i Kancelarija visokog predstavnika (OHR) upozorila da specijalne paralelne veze ne smiju zadirati u nadležnosti države Bosne i Hercegovine. "Posebni paralelni odnosi Republike Srpske i Srbije ne smiju ugroziti suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Bosne i Hercegovine niti zadirati u nadležnosti države. Sve inicijative ili oblici saradnje moraju ostati unutar tog pravnog okvira", saopštio je OHR za Radio Slobodna Evropa. Mogućnost uspostavljanja specijalnih paralelnih veza predviđena je Ustavom Bosne i Hercegovine, koji je sastavni dio Dejtonskog mirovnog sporazuma. Entitetima je dozvoljeno uspostavljanje takvih odnosa sa susjednim državama, ali uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH. Sporazum o specijalnim paralelnim vezama između tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske potpisan je 1997. godine, a nakon raspada SRJ obnovljen je sa Srbijom 2006. godine. Predviđa saradnju u oblastima poput privrede, obrazovanja, kulture, zdravstva i borbe protiv kriminala. Posljednjih godina saradnja Banjaluke i Beograda proširena je kroz redovne zajedničke sjednice vlada, koordinisane političke nastupe i održavanje Svesrpskog sabora, na kojem su Srbija i Republika Srpska prošle godine usvojile deklaraciju o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.

Albanija je ušla u najvažniju fazu procesa pristupanja Evropskoj uniji – fazu privremenog zatvaranja pregovaračkih poglavlja. Na međuvladinoj konferenciji u Briselu zemlja je prvi put privremeno zatvorila tri pregovaračka poglavlja, čime je napravila novi korak ka članstvu u EU. Predstavnici Evropske unije (EU) pozdravili su ovaj napredak, ali su poručili da je neophodno nastaviti sa sprovođenjem reformi. Irski ministar za evropska pitanja Tomas Birn (Thomas Byrne), čija zemlja predsedava Evropskom unijom, rekao je da Albanija treba da nastavi sa reformama, posebno u oblasti vladavine prava, reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije. "Irska će pružiti podršku Albaniji u daljem usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije i napretku u pristupnom procesu", izjavio je Birn nakon održavanja Međuvladine konferencije sa Tiranom. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos takođe je pozdravila zatvaranje prvih poglavlja, ističući da će dalji napredak zavisiti od nastavka reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. "Reforme moraju biti praćene transparentnim, odgovornim i inkluzivnim donošenjem odluka, uz učešće svih političkih aktera, civilnog društva i građana", navela je Kos. Albansku delegaciju predvodio je premijer Edi Rama, koji je ovaj događaj ocenio kao prekretnicu na, kako je rekao, nepovratnom putu Albanije ka Evropskoj uniji. "Privremeno zatvaranje poglavlja predstavlja potvrdu da reforme daju rezultate i da je zemlja spremna da preuzme obaveze koje proizlaze iz članstva u EU. Ovaj korak pokazuje da Evropska unija prepoznaje i nagrađuje ostvareni napredak", izjavio je albanski premijer. Jedna od tema konferencije za novinare nakon Međuvladine konferencije bili su i protesti koji su održani u Tirani. Komesarka Kos podsetila je da su Evropska unija i albanske vlasti još ranije postigle dogovor o ukidanju Zakona o strateškim investicijama i pozvala vlasti da taj proces završe što je pre moguće. Premijer Rama potvrdio je da će Zakon o strateškim investicijama biti ukinut, navodeći da o tome već duže vreme postoji saglasnost sa Evropskom unijom. Istovremeno je branio Zakon o zaštićenim područjima, ocenivši da je reč o jednom od najboljih zakonskih rešenja koje je Albanija usvojila i da je rezultat dugotrajnog rada na njegovoj pripremi. Međuvladina konferencija sa Albanijom bila je četvrta po redu tokom istog dana, koji se u Briselu kolokvijalno naziva "super utorak". Reč je o najvećem broju održanih međuvladinih konferencija u jednom danu u poslednjih više od 20 godina. Ukrajina i Moldavija otvorile su po jedan klaster, Crna Gora je zatvaranjem još dva poglavlja prešla polovinu privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja, a Albanija je prvi put započela proces zatvaranja poglavlja. Albanija je tokom 2025. godine otvorila sva pregovaračka poglavlja. Smatra se trenutno drugom najnaprednijom zemljom u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Zemlja ima ambiciju da zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja 2027. godine.

Ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Snežane Paunović, proglašena je personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo, saopštio je ministar unutrašnjih poslova u Vladi Kosova na dužnosti, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla). Paunović je u subotu za televiziju Kurir izjavila da "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine" da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Precizirala je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Svečlja je ocenio da je Paunović ovom izjavom potvrdila "ono od čega Srbija nikada nije odustala – projekat etničkog čišćenja Albanaca". "Ovakav govor i ovakve iskrivljene težnje nisu ništa novo. One predstavljaju nastavak državne politike koja je decenijama proizvodila nasilje, zločine i pokušaje istrebljenja Albanaca sa njihovih ognjišta", napisao je on u objavi na Facebooku. Dodao je da "kontinuirana mržnja, izražena pretećim tonom" prema Kosovu neprihvatljiva, te da mora biti "najoštrije sankcionisana od strane demokratskih država i društava koja štite mir, ljudska prava i ne tolerišu retoriku i ponašanje koje podstiče mržnju, destabilizaciju i ponavljanje zločinačkih politika iz prošlosti". Izjavu ministarke Paunović osudila je portparolka Evropske unije Anitta Hipper navodeći da je "suprotna vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. Studenti u blokadi, Pokret slobodnih građana i Stranka Srbija centar (SRCE) osudili su izjavu ministrke Paunović, te pozvali na političku odgovornost. Studenti u blokadi osudili izjavu o Albancima ministarke u Vladi SrbijeEU osuđuje izjavu srpske ministarke o Albancima, Ivica Dačić osude opisuje 'sramnim i licemernim' Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Studenti u blokadi osudili su izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović, koja je navela da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, "etnički očistila Kosovo 1998. godine". Ministarka je to izjavila u subotu, 11. jula za televiziju Kurir navodeći da je to "najgrublja kvalifikacija koju je u životu rekla". Studenti u blokadi su ocenili da je takva poruka nedopustiva i suprotna Ustavu, ljudskim pravima i osnovnim demokratskim vrednostima. "U demokratskom društvu ne postoji opravdanje za pozivanje na etničko čišćenje, ni kao istorijsku hipotezu, ni kao političku poruku, ni kao lični stav. Zato je izjava ministarke Snežane Paunović da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, 'etnički očistila Kosovo 1998. godine', nedopustiva i potpuno suprotna Ustavu, ljudskim pravima i dostojanstvu svakog čoveka", navodi se u saopštenju. Studenti su istakli da član vlade Srbije predstavlja državu i sve njene građane, uključujući i Albance koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, te da je posebno zabrinjavajuće što ovakva izjava dolazi od ministarke zadužene za državnu upravu i lokalnu samoupravu. "Resor kojim rukovodi mora počivati na jednakosti građana, vladavini prava i zaštiti prava svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost", poručili su studenti.U objavi na Instagramu je navedeno da Srbi, kao narod koji je i sam kroz istoriju doživeo progone, etnička čišćenja i stradanja, imaju posebnu moralnu obavezu da odbace svaki poziv na takvu politiku. "Poštovanje žrtava sopstvenog naroda podrazumeva doslednu osudu etničkog čišćenja nad bilo kim, jer patnja nikada ne sme biti opravdanje za novu nepravdu", naveli su studenti. Izjavu ministarke u Vladi Srbije osudila je i Evropska unija, a evropska komesarka za proširenje, Marta Kos je rekla da "za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija". EU osuđuje izjavu srpske ministarke o Albancima, Ivica Dačić osude opisuje 'sramnim i licemernim' Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, ocenjuje "napade" na Paunović "sramnim i licemernim", saopšteno je iz njegovog kabineta. Dačić, koji je ujedno i šef Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je Paunović član, dodao je da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Francuska će dozvoliti Ukrajini da proizvodi krstareće rakete francuske proizvodnje, precizno vođene bombe i rakete-presretače za protivvazdušnu odbranu, pored narudžbina za francusko-italijanski sistem protivvazdušne odbrane SAMP/T sljedeće generacije i 16 borbenih aviona Rafale. Vijest dolazi samo nedelju dana nakon što je Donald Trump na samitu NATO saveza u Ankari otkrio da će Sjedinjene Države dati licence Ukrajini za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane Patriot. Francuski predsjednik Emmanuel Macron je, objavljujući, rekao da će Ukrajini biti dozvoljeno da proizvodi sopstvenu proizvodnju raketa-presretača za protivvazdušnu odbranu Aster, precizno vođenih bombi vazduh-zemlja AASM i SCALP, što je krstareća raketa dugog dometa koja se lansira iz vazduha. Aster-i se koriste za SAMP/T, dok borbeni avioni Rafale mogu biti opremljeni i AASM-ovima i SCALP-ovima. Nije bilo naznaka kada bi ukrajinska proizvodnja sistema mogla da počne i koliko je SAMP/T-ova Kijev naručio ili kada će ih potencijalno dobiti. Očekuje se da će Rafalovi početi da lete ukrajinskim nebom 2028. godine, jer je ukrajinskim pilotima potrebna opsežna obuka za njihovo korišćenje. Ukrajina već koristi stariju verziju SAMP/T u svojoj odbrani od sve većeg broja ruskih raketnih napada na gradove i ključnu infrastrukturu zemlje, ali se generalno smatraju manje efikasnim od Patriota. Najave su stigle 13. jula tokom sastanka takozvane Koalicije voljnih, neformalne grupe od skoro 40 zemalja, predvođene Velikom Britanijom i Francuskom, koje su se obavezale da će podržati Ukrajinu vojnom opremom. Na sastanku je takođe objavljeno da će francuske i britanske trupe ove jeseni održati zajedničke vojne vježbe u Poljskoj i drugim zemljama koje se graniče sa Ukrajinom, kao dio plana za multinacionalne snage koje bi bile raspoređene u Ukrajini čim se objavi potencijalni prekid vatre sa Rusijom.

Poslednjom međuvladinom konferencijom Crna Gora je prešla polovinu privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja. Privremeno su zatvorena Poglavlje 8 – Konkurencija i Poglavlje 29 – Carinska unija. Time Crna Gora sada ima ukupno 18 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33 koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u Evropskoj uniji. "Sa 18 privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja – više od polovine ukupnog broja – Crna Gora ostaje predvodnik u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Proširenje EU predstavlja geopolitičku nužnost za očuvanje evropske stabilnosti, bezbednosti i demokratskih reformi. Ono će ostati među najvišim prioritetima našeg predsedavanja", izjavio je po završetku međuvladine konferencije Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar za evropska pitanja, čija zemlja predsedava Savetom Evropske unije. On je ponovio stav da je moguće da se celokupan pregovarački proces završi tokom irskog predsedavanja, odnosno do kraja ove godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je današnji dan značajan ne samo za Crnu Goru, već i za politiku proširenja Evropske unije. "Danas je super utorak za proširenje Evropske unije i Crna Gora je deo toga. Više od polovine pregovaračkih poglavlja je zatvoreno i želim da čestitam građanima Crne Gore Dan državnosti. Ovo će doneti koristi i građanima i privredi – kompanije će poslovati po pravilima Evropske unije, biće manje provera na granicama i manje administrativnih prepreka", rekla je Kos. Kolokvijalni naziv "Super-utorak" odnosi se na 14. jul, kada je u Briselu održan najveći broj međuvladinih konferencija u jednom danu, nakon vise od dve dekade. Održane su ukupno četiri – sa Ukrajinom, Moldavijom, Crnom Gorom i Albanijom. Podgoričku delegaciju predvodio je premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je reč o važnom koraku na evropskom putu zemlje. "Crna Gora nije mogla dobiti lepšu vest za Dan državnosti. Zatvorili smo još dva pregovaračka poglavlja. Time smo prešli polovinu zatvorenih poglavlja u pregovaračkom procesu, dok su sva preostala u završnoj fazi, a neka su već spremna za zatvaranje", rekao je Spajić. Crna Gora je najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji i smatra se najozbiljnijim kandidatom za narednu članicu Unije. Podgoričke vlasti očekuju da članstvo bude formalizovano tokom 2028. godine. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Vijeće za provođenje mira u BiH (PIC) 14. jula u Sarajevu nije donijelo odluku o izboru novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ovo je treći sastanak na kojem se raspravljalo o ovom pitanju. "Novi pokušaj biće napravljen na narednoj sjednici", rečeno je iz Evropske unije za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Na sastanku održanom 14. jula, ambasadori Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira potvrdili su svoju opredijeljenost da što je prije moguće imenuju zajednički prihvatljivog kandidata za novog visokog predstavnika", navodi se na mreži X na profilu kancelarije visokog predstavnika za BiH. Na sjednici 30. juna PIC je imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Louisaa Chrishocka. Na prvoj sjednici, održanoj 3. i 4. juna, države članice nisu uspjele doći do dogovora o nasljedniku visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je najavio svoj odlazak sa te funkcije nakon nešto manje od pet godina. Sjedinjene Države su podržale italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija – koji ima i podršku svoje zemlje, dok su druge članice EU u PIC-u predlagale francuskog diplomatu Renea Trokaza (Trocaz). PIC je međunarodno političko tijelo zaduženo za nadgledanje i provođenje Dejtonskog sporazuma, a njegov Upravni odbor – u kojem se nalaze ključne zapadne države i međunarodni akteri – zadužen je za izbor novog visokog predstavnika. OHR je uspostavljen 1995. godine Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, kao ključni mehanizam nadzora nad civilnom implementacijom mira. Inače, uoči sjednice PIC-a u Sarajevu, u Briselu se na sjednici Vijeća za vanjske poslove Evropske unije 13. jula, između ostalog, raspravljalo o Zapadnom Balkanu, a posebno o Bosni i Hercegovini, odnosno procesu izbora novog visokog predstavnika u ovoj zemlji. Visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kallas obavijestila je ministre vanjskih poslova o svojoj posjeti Bosni i Hercegovini od 2. jula, kao i toku procesa imenovanja novog visokog predstavnika. "Odlučni smo da imamo evropskog kandidata koji može pomoći da se zemlja približi Evropskoj uniji. Na kraju, uspjeh visokog predstavnika mjeriće se danom kada ta funkcija više neće biti potrebna", rekla je Kalas po završetku sastanka ministara. Ona nije iznosila više detalja o sadržaju razgovora o Bosni i Hercegovini.

Političar iz Niša, sa juga Srbije, Dragoslav Ćirković dobio je pretnje nakon posete Potočarima i odavanja pošte žrtvama genocida. U Potočarima je 11. jula obeležena 31. godišnjica od genocida koji su snage Vojske Republike Srpske počinile na više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Ćirković je objavio na Fejsbuku fotografiju iz Potočara kako ostavlja cvet na spomenik žrtvama. Fotografiju je pratila poruka "Iskreno žalim za svim nevino stradalim. Teško ćemo ovu duboku ranu zalečiti kao srpski narod". Ćirković za RSE kaže da je neverovatno ono što je nakon objave stiglo u komentarima na društvenoj mreži čak i od njegovih sugrađana. "Spominjana je moja porodica, spominjano je da sam izdajnik srpskog roda, da sam ustaša", naveo je. On dodaje da je oficir 63. padobranske brigade u rezervi i da smatra da "Srbija može da se voli ne samo srcem nego i glavom". "I da shvatimo da je vreme da se posvetimo miru i izgradnji budućnosti", dodao je. Ćirković je u razgovoru za RSE rekao da su ga pretnje iznenadile i da je smatrao obavezom i dužnošću da ode i oda poštu ljudima u Potočarima koji su pobijeni. "Očekivao sam da ljudi nakon 31 godinu shvate da je na ovim prostorima bilo dosta rata i da je vreme da se posvetimo budućnosti, pre svega mislim na ekonomiju i saradnju", naveo je. Upitan ko je odgovoran što u Srbiji ni posle tri decenije ne postoji spremnost za suočavanje sa prošlošću i prihvatanje odgovornosti, Ćirković kaže da je vlast najodgovornija. "Vlast koja je morala po svaku cenu da radi na tome da se taj nesrećni rat smiri. 30 godina, pa to je pola ljudskog veka", rekao je. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Međunarodni sud pravde i Haški tribunal presudili su da zločini u Srebrenici predstavljaju genocid.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu da potvrdi optužnicu u slučaju pada nadstrešnice u tom gradu 2024. godine, doneta iz "čiste bahatosti i bez ikakve argumentacije", prenela je agencija Beta. "Šta možete da mi kažete oko odluke da vratite pritvor onima koji nisu u pritvoru već godinu dana, ili sedam-osam meseci, zbog toga što bi mogli da utiču na svedoke, kao što je to slučaj sa jednim ili dvoje ministara i ljudima koji su bili direktori preduzeća, gde ima logike u svemu tome", rekao je novinarima u Parizu, gde je prisutvovao paradi povodom Dana Francuske. Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i među optužene vratio bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije Jelenu Tanasković. Sud je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda, koji je izuzeo od krivičnog gonjenja Vesića, Dimoski i Tanasković. U potvrđenoj optužnici njih troje se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastruktura železnice. Pored njih još devet osoba se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbacio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane. U padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. stradalo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena.

Evropska unija reagovala je 14. jula na izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine". Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da je šokirana izjavom ministarke Paunović. Izrazila je nadu da se radi o individualnom stavu, a ne o stavu cele Vlade Srbije. "Za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija. U Evropi nema mesta za retoriku koja opravdava, zagovara i veliča etničko čišćenje. Lično sam zaista zgrožena što uopšte moramo da izgovaramo ovakve stvari u ovoj situaciji", izjavila je Marta Kos na konferenciji za novinare nakon zatvaranja dva pregovaračka poglavlja između EU i Crne Gore. Ocenila je da su takve izjave u direktnoj suprotnosti sa vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja – koje je preko potrebno – odgovornosti i dobrosusedskih odnosa, na kojima počiva Evropska unija i bez kojih proces pristupanja ne može napredovati. "One su takođe u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. Mogu samo da pretpostavim da su ovo stavovi jednog ministra, a ne zvaničan stav Vlade Srbije. Očekujemo da politički lideri postupaju odgovorno, uzdrže se od zapaljive retorike i doprinesu izgradnji poverenja, pomirenja i regionalne stabilnosti", poručila je evropska komesarka za proširenje. Portparolka Evropske unije Anitta Hipper rekla je na konferenciji za novinare da ne bi trebalo da bude mesta u Evropi za "retoriku koja opravdava i zagovara etničko čišćenje". "Takve izjave su suprotne vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana", navela je. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, ocenjuje "napade" na nju "sramnim i licemernim", saopšteno je iz njegovog kabineta. Dačić, koji je ujedno i šef Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je Paunović član, dodao je da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je u subotu za televiziju Kurir "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine", da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. "Ovo je najgrublja kvalifikacija koju sam ikad u životu rekla", dodala je Paunović. Istakla je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, ispred Partije za demokratsko delovanje, je u objavi na društvenoj mreži Facebook naveo da je povodom izjave ministarke Paunović zatražio reakciju "relevantnih međunarodnih ambasada" u Beogradu. Takođe je najavio da će zatražiti njenu smenu. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 ljudi i dalje vodi kao nestali. Izjavu ministarke Paunović osudili su i Studenti u blokadi koji su u saopštenju ocenili da je takva poruka nedopustiva i suprotna Ustavu, ljudskim pravima i osnovnim demokratskim vrednostima. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Crna Gora će preći polovinu privremeno zatvorenih poglavlja, Albanija prvi put zatvara poglavlja, dok će tokom dana Ukrajina i Moldavija otvoriti po još jedan klaster u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom na međuvladinoj konferenciji u Briselu. Poznat kolokvijalno kao "super utorak", ovaj dan obeležava organizovanje najvećeg broja međuvladinih konferencija u zadnjih 20 godina. "Danas imamo najveći broj međuvladinih konferencija o pristupanju još od 2002. godine. Ovo je izuzetno značajan trenutak u procesu pristupanja", izjavio je Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar nadležan za evropska pitanja, čija zemlja predsedava Evropskom unijom (EU). "Imali smo zaista intenzivne i značajne aktivnosti u vezi sa proširenjem i današnji dan zaista vidimo kao veoma važan trenutak u tom procesu", dodao je on. Crna Gora zatvara dva pregovaračka poglavlja, čime će imati ukupno 18 zatvorenih od 33 poglavlja u pregovorima sa Briselom. Albanija, koja se smatra drugom na listi predvodnika, privremeno zatvara prva tri poglavlja u ovom procesu. "Ovo je prelomni trenutak za Albaniju, koja započinje zatvaranje pregovaračkih poglavlja. A, naravno, naš predvodnik u procesu proširenja, Crna Gora, danas zatvara još dva poglavlja. Zato je ovo dan za slavlje, ali i dan da gledamo unapred i radimo još više. Imamo podršku država članica, ali samo ukoliko zemlje kandidati ispunjavaju svoje obaveze. Na to moramo posebno da obratimo pažnju", izjavila je evropska komesarka Marta Kos. U prethodnim nedeljama se aktivno radilo na tome da ovaj "super utorak" ima pet međuvladinih konferencija. Evropske institucije su pokušale da ubede države članice da i Srbija istog dana otvori Klaster 3. Međutim, nije bilo konsenzusa među državama članicama EU. Za svaku međuvladinu konferenciju neophodna je saglasnost svih država članica. Irska, koja predsedava EU do 31. decembra, obećala je da će nastaviti da se angažuje kako bi se postigao konsenzus oko Srbije. "Srbija je zemlja kandidat za članstvo i to je pitanje o kojem ćemo svakako nastaviti da razgovaramo sa državama članicama. Tu ima još posla koji treba obaviti, ali sam, kao irski ministar, posvećen tome da nastavimo dijalog i sa državama članicama i sa Srbijom kako bismo videli na koji način možemo da unapredimo njen pristupni proces", izjavio je irski ministar Tomas Birn. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je povodom toga istakla da je, kako bi neka zemlja mogla da nastavi pristupni proces, potrebno da zemlja kandidat ispuni obaveze, a da Evropska komisija državama članicama obrazloži zašto je predložila ono što je predložila, odnosno otvaranje Klastera 3. Sve to zajedno, upozorava Kos, zahteva i saglasnost država članica koje, prema njenim rečima, moraju da uoče koristi i razloge zbog kojih bi toj zemlji trebalo omogućiti da nastavi proces pristupanja. "Nakon nazadovanja koje je konstatovano u prošlogodišnjem Izveštaju o proširenju, načinjeni su određeni pomaci. I dalje ima mnogo toga da se uradi, posebno u oblasti vladavine prava, ali sada dobijamo signale iz Srbije da je spremna da se više uskladi sa strateškim opredeljenjima Evropske unije", izjavila je evropska komesarka za proširenje. Svaka delegacija će tokom dana održati odvojene sastanke. Albanija cilja da okonča pregovore do kraja 2027. godine, dok Irska smatra da bi Crna Gora taj proces mogla završiti i do kraja ove godine.

U Vašingtonu je doneta odluka da se otpočne strateški dijalog sa Srbijom, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić za Radio-televiziju Srbije (RTS). Rekao je da prva sesija počinje u petak, a da je ova odluka Sjedinjenih Američkih Država jedna od najznačajnijih vesti u odnosima dve zemlje u poslednjih nekoliko godina. Đurić je ocenio da je pokretanje strateškog dijaloga rezultat dugogodišnjeg diplomatskog rada. Za RTS je rekao da na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija putuje u Vašington, gde će učestvovati na samitu u četvrtak. "Ovo što se dešava u petak je zaista diplomatska, a i, rekao bih, politička istorija u odnosima Srbije i SAD", naglasio je Đurić. Rekao je i da će ova odluka "osnažiti" ekonomsku situaciju i međuanarodni položaj Srbije. Takođe je naglasio da Srbiju to dovodi u "u krug zemalja sa kojima SAD imaju najviši nivo institucionalne saradnje". RTS prenosi da je Đurić rekao da je to važno i zbog "ključnih državnih i nacionalnih pitanja, pre svega Kosova i Metohije, Republike Srpske, kao i očuvanja unutrašnje stabilnosti Srbije". "Važno nam je i zbog Kosova, gde se oslanjamo na zaštitu našeg naroda, za Republiku Srpsku, gde smo prošle godine imali ozbiljno razumevanje administracije predsednika Trampa za rešavanje problema u Bosni i Hercegovini", rekao je. Šta je prethodilo odluci SAD?"Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. O mogućem otpočinjanju strateškog dijaloga sa Srbijom govorilo se u avgustu 2025. godine, ali do njega tada nije došlo. Tada je opisano da bi dijalog trebalo da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija. Srbija od septembra 2024. sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum - u oblasti energetike. Zatim je u januaru ove godine predsednik Srbije Aleksandra Vučić rekao da je SAD dala Srbiji dva "formalna zahteva" kako bi se otpočeo strateški dijalog - jedan politički i drugi vezan za energetiku. Međutim, nije precizirao detalje u vezi sa tim zahtevima. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Još jedna od tema koja je obeležila odnose SAD i Srbije u poslednjih godinu i po dana jesu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većisnkog ruskog udela u vlasništvu. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, a licenca Američke Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) periodično se obnavlja. Poslednji put je OFAC produžio licencu na još 30 dana 30. juna. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarski MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.

Američka vojska saopštila je da je pokrenula novi talas vazdušnih udara na ciljeve u Iranu kako bi pomogla u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, samo nekoliko sati nakon što je predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio da ponovo uvodi blokadu ovog ključnog plovnog puta. "Ovi udari će nastaviti da nanose veliku štetu iranskim snagama i umanjiti njihovu sposobnost da napadaju nedužne civile i komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu", saopštila je Centralna komanda SAD kasno 13. jula, trećeg uzastopnog dana od početka napada. Iranski državni mediji izvestili su o eksplozijama na nekoliko ostrva duž južne obale Irana, uključujući Kiš, Kešm i Abu Musu. Napadi su najnoviji znak raspada sporazuma potpisanog prošlog meseca, kojim su bili utvrđeni uslovi pod kojima bi dve strane pregovarale o mirovnom sporazumu. Američki mediji ranije su 13. jula preneli da je Tramp tokom vikenda obavestio Kongres da su Sjedinjene Države ponovo u ratu sa Iranom, čime je započeo period od 60 dana tokom kojeg može da koristi vojsku za izvođenje udara bez formalnog odobrenja zakonodavaca. Obraćajući se novinarima u Beloj kući kasno 13. jula, Tramp je rekao da su napadi usmereni na onemogućavanje iranskih kapaciteta za ometanje pomorskog saobraćaja u moreuzu. Dodao je da je, uprkos tri noći uzastupnih napada na Iran, dogovor o okončanju sukoba i dalje moguć. "Da, mislim da je dogovor moguć. Naravno da mislim", rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu. "Imali smo dogovor sa njima pre dva dana, a onda su rekli: 'Ne možemo da postignemo taj dogovor. Moramo dodatno da pregovaramo o njemu.'" Ranije tokom dana Tramp je za Fox News rekao da bi Sjedinjene Države mogle da preuzmu kontrolu nad moreuzom, kroz koji se u vreme mira odvija oko petine svetskog energetskog transporta i koji je postao jedno od glavnih bojišta ovog sukoba. "Sjedinjene Američke Države će od ovog trenutka biti poznate kao 'ČUVAR ORMUSKOG MOREUZA', ali će, u skladu s tim i radi PRAVIČNOSTI, biti nadoknađeni svi troškovi neophodni za obavljanje posla obezbeđivanja bezbednosti i sigurnosti ovog veoma nestabilnog dela sveta, po stopi od 20 odsto na sav prevezeni teret", napisao je Tramp u objavi na društvenim mrežama. Korpus islamske revolucionarne garde Irana (Islamic Revolutionary Guards Corps – IRGC) saopštio je neposredno pre Trampove objave na društvenim mrežama da je jedini način za obnovu redovnog brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz okončanje američke vojne intervencije u tom plovnom putu. U oštro intoniranom saopštenju objavljenom nakon toga, vrhovna iranska združena vojna komanda saopštila je da SAD nemaju nikakvu ulogu u odlučivanju o budućnosti Ormuskog moreuza, upozorivši da zemlje koje sarađuju sa Vašingtonom "snose punu odgovornost za svaku nesigurnost i eskalaciju rata u regionu". Iranski državni mediji izvestili su o eksplozijama na nekoliko ostrva duž južne obale Irana, uključujući Kiš, Kešm i Abu Musu. Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je 13. jula da su dva tankera te zemlje gađale iranske krstareće rakete u južnom plovnom koridoru Ormuskog moreuza, u teritorijalnim vodama Omana, pri čemu je poginuo jedan član posade iz Indije, a osam osoba je ranjeno. Iran je izveo napade na nekoliko svojih suseda u Persijskom zalivu, kao i na brodove u moreuzu za koje tvrdi da krše njegova pravila za prolazak tim plovnim putem. Vojska Jordana saopštila je 14. jula da je presrela četiri rakete lansirane iz Irana, dok je iranska Revolucionarna garda tvrdila da je izvela napade na Bahrein, Jordan, Kuvajt i Oman, navodeći da su mete bili američki vojni objekti. Pregovori SAD i Irana pod znakom pitanja usled eskalacijePitanja o sudbini sporazuma koji je probudio nade u mir prisutna su već nekoliko dana. Tramp je prošle nedelje rekao da je Memorandum o razumevanju za njega nevažeći, ali je dodao da pregovarači mogu da nastave razgovore ukoliko smatraju da postoji mogućnost napretka ka mirovnom sporazumu. Međutim, napadi tokom vikenda dodatno su umanjili te izglede. Tramp je 12. jula rekao za CNN: "Sinoć smo ih veoma žestoko pogodili", i tvrdio da su Vašington i Teheran bili blizu dogovora pre najnovije razmene vatre. "Odustajali su od svega, a onda su, odjednom, dva sata kasnije, dronom pogodili jedan brod. Sa tim ljudima nešto nije u redu", rekao je. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči (Abbas Araqchi) tokom vikenda sastao se sa omanskim ministrom spoljnih poslova Sajidom Badrom Albusaidijem (Sayyid Badr Albusaidi) kako bi razgovarali o mehanizmima za obezbeđivanje bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz, saopštio je Teheran. Oman je ranije saopštio da će razgovori sa Iranom biti nastavljeni na tehničkom i političkom nivou, s ciljem postizanja dogovora koji bi bili u skladu sa međunarodnim pravom u vezi sa plovidbom kroz taj plovni put. U tim razgovorima nisu učestvovali američki zvaničnici. Radio Slobodna Evropa (RSE) saznao je iz diplomatskih izvora da su omanski posrednici iranskoj delegaciji predali predloge usmerene na rešavanje sporova u vezi sa pomorskom plovidbom. Visoki zvaničnici odbili su da komentarišu sadržaj tih predloga. Prema diplomatskim izvorima upoznatim sa razgovorima, Iran je napustio pregovore uz poruku da će se vratiti nakon što usaglasi jedinstven unutrašnji stav o predlozima koji bi omogućili slobodu plovidbe kroz omanske vode u južnom delu moreuza, bez naplate taksi. Ubrzo nakon toga, iranski aparat nacionalne bezbednosti odgovorio je otvaranjem vatre na jedan trgovački brod i objavio zatvaranje plovnog puta. Poslednjih meseci Tramp je promovisao ono što naziva "Južni koridor" – pomorsku rutu kojom brodovi plove bliže obali Omana i dalje od iranskih teritorijalnih voda. Teheran je više puta insistirao da je jedino ruta koju preferira, a koja prolazi bliže iranskoj obali, bezbedna, dok su ga ranije optuživali za napade na brodove koji koriste omansku rutu. Rat rečima povećava rizikeNajnoviji sukob odvija se u sve nestabilnijem političkom okruženju. Novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei (Mojtaba Khamenei), obećao je osvetu za ubistvo svog oca i prethodnika Alija Hamneija, rekavši da "odmazda neizbežno mora biti sprovedena". Ali Hamnei, koji je poginuo na početku rata u američkim i izraelskim vazdušnim udarima 28. februara, sahranjen je 9. jula u svetilištu Imama Reze u Mašhadu. "To ne zavisi ni od mog ličnog postojanja, niti od postojanja drugih zvaničnika. Bili mi prisutni ili ne, to će se dogoditi", rekao je, dodajući da je Iran sastavio spisak osoba koje će biti mete. Nekoliko sati ranije Tramp je upozorio da bi svaki pokušaj atentata na njega izazvao snažan vojni odgovor Sjedinjenih Država.

Hiljade avfganistanskih porodica, plašeći se neizvjesne budućnosti, počele su da se slivaju u Afganistan. Razlog je nov pritisk Pakistana protiv onoga što zvaničnici opisuju kao "obračun" sa nedokumentovanim strancima. Islamabad je postavio rok 10. jul za, kako ih vlasti nazivaju, "nedokumentovane" Afganistance da napuste zemlju. Ovaj potez dolazi usred šireg pritiska vlasti širom svijeta koje su primoravale Afganistance koji su pobjegli iz svoje zemlje da se vrate kući. Samo u Pakistanu, više od 2,5 miliona Afganistanaca je deportovano od oktobra 2023., godine kada je Islamabad objavio politiku deportacije. "U prosjeku 400 do 600 porodica dnevno prelazi granicu Torkam", rekao je Islam Badšah, volonter iz regiona Džamrud u pakistanskom plemenskom okrugu Hajber, koji obezbjeđuje besplatnu hranu, lijekove i druge osnovne potrepštine porodicama koje odlaze. Torkam je glavni prelaz između Afganistana i Pakistana. Badšah, koji prikuplja donacije od lokalnog stanovništva kako bi nastavio svoj humanitarni rad, kaže da većina porodica posjeduje registracione kartice izdate od strane UN, ali pakistanske vlasti kažu da će samo Afganistancima sa važećim vizama za boravak, kao što su studentske, poslovne ili posjete u pasošima, biti dozvoljen boravak. Afganistanci se vraćaju kućiZija Rahman je bio među stotinama porodica koje su stigle u Tranzitni centar Hamza Baba za afganistanske izbjeglice blizu granice 13. jula. Dok njegova porodica čeka dozvolu vlasti za prelazak granice, Rahman je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da su on i njegova starija braća rođeni u Pakistanu i da su primorani da odu u zemlju koju ne poznaju. "Ni moja djeca, ni djeca moje braće nikada nisu posjetila Afganistan", rekao je. "Idemo ka neizvjesnoj budućnosti, kako da se zaposlimo i da li će naša djeca moći da pohađaju škole?", rekao je 36-godišnjak. Milioni Afganistanaca širom svijeta su ili direktno primorani da se vrate od strane država u kojima su boravili, ili su se osjećali primoranim da to učine zbog prijetnji, uznemiravanja i zastrašivanja. Ali situacija je najoštrija u Pakistanu. Decenije sukoba u Afganistanu primorale su milione Afganistanaca da potraže utočište u Pakistanu. Islamabad je procijenio da je 1,5 miliona registrovanih Afganistanaca živjelo u Pakistanu prije 2021. godine. Još pola miliona je pobjeglo iz zemlje da potraži utočište u Pakistanu nakon što su talibani preuzeli Kabul u avgustu 2021. godine. Pakistan i talibani su decenijama bili neprijavljeni saveznici, ali odnosi su počeli da se pogoršavaju 2021. godine, kada je Islamabad optužio Kabul da je domaćin pakistanskim talibanima, koji izvode napade unutar Pakistana. Afganistanski talibani poriču pakistanske optužbe rekavši da neće dozvoliti nikome da koristi afganistanskom teritoriju protiv bilo koje druge zemlje. U oktobru 2025. godine, Pakistan je izveo vazdušne napade unutar Afganistana, što je izazvalo krvave granične sukobe koji su rezultirali brojnim žrtvama i štetom na infrastrukturi na obje strane. Pakistan je zatvorio sve granice sa Afganistanom, pored toga što je intenzivirao deportaciju Afganistanaca. Nedavno je Pakistan poništio afganistanske građanske karte i karte sa dokazom o registraciji. Ranije su ova dva dokumenta bila priznata kao dozvola za legalan boravak Afganistanaca u Pakistanu. Međutim, pakistanske vlasti su nedavno poništile sva ostala dokumenta osim važeće vize za boravak u Pakistanu. Humanitarna krizaMasovne deportacije su takođe stvorile humanitarnu krizu u dijelovima Afganistana, preopteretivši lokalnu infrastrukturu i ostavivši povratnike ranjivim. Većina Afganistanaca koji odlaze kaže da su zatvorili svoje poslove i jeftino prodali imovinu kako bi izbjegli hapšenja tokom policijskih racija, koje su postale češće od 10. jula. U tržnom centru Board Bazaar u Pešavaru, jednom od najvećih centara za afganistanske izbjeglice u Pakistanu, oko 5.000 preduzeća kao što su pekare, prodavnice sušenog voća, odjeće i obuće, prepuno je kupaca. Ali ovih dana, policijske patrole se takmiče sa kupcima, primoravajući trgovce da pronađu nove načine da izbjegnu hapšenje. "Angažovali smo lokalno stanovništvo kako bismo izbjegli hapšenja tokom policijskih racija", rekao je jedan vlasnik prodavnice koji je želio da ostane anoniman iz straha od akcije vlasti. "Kad god dođe do policijske racije, mi izbjegavamo i predajemo posao lokalnom stanovništvu. Ovo nas spašava, kao i naš posao... ali ovo se možda neće nastaviti duže vrijeme". Još jedan preduzetnik, Zakir Ajaz, čija porodica vodi dobro uspostavljen posao u Pešavaru, kaže da su policijske racije postale rutinske od 10. jula. "Moja porodica je emigrirala u Pakistan na početku afganistanskog džihada prije 40 godina. Osnovali smo naš posao prije više od 25 godina", rekao je Ajaz, koji povremeno posjećuje Afganistan, ali želi da ostane u Pakistanu. "Sada moramo da završimo sa tim bez budućnosti na vidiku".

Evropska unija (EU) ukinula je finansiranje Venecijanskog bijenala zbog prisustva ruskog paviljona na ovogodišnjoj izložbi, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. "Evropska komisija obustavlja finansiranje Venecijanskog bijenala. Kultura i javna podrška ne smeju postati sredstvo za prikrivanje i ulepšavanje agresije", izjavila je Kalas u Briselu. Reč je o bespovratnim sredstvima u iznosu od dva miliona evra za trogodišnji period od 2025. do 2028. godine. Evropska komesarka za demokratiju Hena Virkunen objavila je 12. jula na društvenoj mreži X odluku o ukidanju finansiranja namenjenog Venecijanskom bijenalu, navodeći da kultura u Evropi, koja se finansira novcem poreskih obveznika, "treba da promoviše i štiti demokratske vrednosti, a te vrednosti se danas ne poštuju u Rusiji". Venecijansko bijenale jedan je od najvećih i najstarijih kulturnih festivala na svetu i često se smatra "Olimpijskim igrama umetnosti". Održava se svake druge godine, od maja do novembra. Njegov budžet procenjuje se na oko 19 miliona evra, a finansira se delom iz sredstava Evropske unije, dok najveći deo obezbeđuju italijanska država i grad Venecija. Organizatori Venecijanskog bijenala objavili su listu učesnika na kojoj se nalazi i Rusija. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ruski umetnici i kustosi povukli su se sa manifestacije, a ruski paviljon je zatvoren. Organizatori Bijenala formalno ne pozivaju države, budući da nacionalni paviljoni funkcionišu autonomno. Evropska unija je u maju zatražila dodatna zvanična pojašnjenja o stvarnoj prirodi učešća Rusije na ovogodišnjem Bijenalu. Prema navodima evropskih zvaničnika, objašnjenja koja je dostavila Fondacija Venecijanskog bijenala ocenjena su kao nedovoljna, zbog čega je Evropska komisija odlučila da povuče finansijsku podršku.