Evropska unija poziva na uvođenje finansijskih sankcija protiv poglavara Ruske pravoslavne crkve, ruskog šefa Međunarodne šahovske federacije, istoričara koji je bliski savetnik predsednika Vladimira Putina i drugih visokih zvaničnika. Predložena lista, do koje je došao RSE, deo je nove runde finansijskih kazni koje će razmotriti Unija 27 članica. Odluka, koja zahteva jednoglasno odobrenje svih članica, verovatno neće biti doneta do kraja juna ili početka jula. Sankcionisanje patrijarha Kirila, poglavara Ruske pravoslavne crkve – najveće pravoslavne crkve – smatra se velikim korakom za EU, koja se opirala protiv mera usmerenih na verske ličnosti. Kiril je široko poznat po tome što je blizak Kremlju i Putinu. Kao poglavar Ruske pravoslavne crkve, koja je ubedljivo najveća hrišćanska denominacija u zemlji, Kiril je dao svoj blagoslov za rat protiv Ukrajine, koji je sada u petoj godini. To je doprinelo raskolu između Ruske pravoslavne crkve i Pravoslavne crkve Ukrajine, koja se formalno odvojila od Moskovske patrijaršije. Kiril je takođe navodno radio za sovjetske obaveštajne agencije, prema švajcarskim dokumentima s kojih je skinuta oznaka tajnosti. U dokumentu EU se navodi da je Kiril "dosledno opravdavao i podržavao agresivni rat Rusije protiv Ukrajine", nazivajući ga "svetim". Među drugim ličnostima na koje bi bile usmerene sankcije EU je i Vladimir Medinski, istoričar koji je izazvao kritike drugih akademika zbog svojih reinterpretacija ruske i ukrajinske istorije. Medinski je bio ministar kulture pod Putinom i bio je član pregovaračkog tima koji je Kremlj poslao na razgovore s Ukrajinom o okončanju rata. Serija ruskih istorijskih knjiga koje je Medinski nadgledao uključuje opravdanje za rusku invaziju na Ukrajinu: "Zapad je postao opsednut destabilizacijom situacije unutar Rusije. Cilj nije bio ni skriven: rasparčati Rusiju i dobiti kontrolu nad njenim resursima." Predlog EU navodi da je Medinski "centralna figura u vladinoj propagandi". Među 42 imena koja su uključena u predloženu listu sankcija nalaze se i Arkadij Dvorkovič, bivši zamenik premijera koji je sada na čelu Međunarodne šahovske federacije, poznate kao FIDE; ruski ministar sporta Mihail Degtjarjov; i šef Lukoila, najveće ruske privatne naftne kompanije, Vagit Alekperov.

Snage talibanske vlade u Avganistanu upotrebile su bojevu municiju da bi razbile protest u zapadnom gradu Heratu koji je održan zbog novih ograničenja za žene, rekli su očevici za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE). Jedan očevidac je rekao da je najmanje jedna osoba ubijena, dok je nekoliko ranjeno tokom protesta koji su predvodile aktivistkinje za prava žena. RSE nije mogao nezavisno da potvrdi te navode. Militantna islamistička grupa, koja je preuzela vlast 2021. godine, negirala je da su njene snage bezbednosti koristile vatru da bi razbile protest. Mali protest u utorak usledio je nakon što su pripadnici ozloglašene talibanske policije za moral, prema izveštajima, uhapsili ili pritvorili nekoliko žena zbog kršenja novih ograničenja u vezi s pojavljivanjem žena u javnosti. U direktivi izdatoj prošle nedelje, talibani su zabranili ženama da se pojavljuju u javnosti bez, kako su naveli, "pravog hidžaba", odnosno islamske marame za glavu. Žene koje se ne budu pridržavale islamskog kodeksa oblačenja, uključujući one koje pokazuju lica ili nose šminku, suočiće se s kaznenim merama, navodi se u direktivi. Misija Ujedinjenih nacija u Avganistanu izrazila je zabrinutost zbog represija nad ženama u Heratu zbog navodnog nepoštovanja nove direktive talibana. "UNAMA je zabrinuta zbog višestrukih hapšenja i pritvaranja žena u Heratu... zbog navodnog nepoštovanja zahteva za oblačenje, što izaziva ozbiljne zabrinutosti u vezi sa ljudskim pravima", navela je UNAMA u objavi na X u nedelju. Talibanske vlasti u Heratu negirale su da je bilo masovnih pritvaranja. Represija nad ženamaProtesti su retki pod talibanima koji vladaju Avganistanom gvozdenom pesnicom otkako su se vratili na vlast. Militantna grupa je sprovela nasilne mere protiv neistomišljenika, hapseći, prebijajući i mučeći aktiviste i novinare, navode organizacije za ljudska prava. Žene su pod najvećim pritiskom pokušaja talibana da nametnu svoju ekstremnu verziju islama u ratom razorenoj zemlji s oko 40 miliona stanovnika. Talibani su u velikoj meri uklonili žene iz javnog života i uveli stroga ograničenja u pogledu njihovog izgleda, slobode kretanja i prava na rad i obrazovanje. U novembru su talibani zabranili pacijentkinjama, posetiocima i medicinskom osoblju koje ne nose burku koja pokriva sve, ulazak u javne bolnice u Heratu, trećem po veličini gradu u zemlji. Nije jasno da li je mera proširena na celu zemlju. U avgustu 2024. godine, talibani su usvojili zakon o moralu kojim su ženama nametnuta stroga ograničenja. Prema tom zakonu, žene su dužne da potpuno pokriju lice i telo kada su u javnosti i zabranjeno im je nošenje "providne, uske ili kratke" odeće. Međutim, zakoni ekstremističke grupe se sprovode sporadično i neujednačeno širom zemlje, često na diskreciju lokalnih talibanskih vođa. Mnoge Avganistanke nose hidžab koji pokriva glavu i vrat. Pored toga, neke žene nose masku za lice kako bi sakrile nos i usta. Druge žene nose burku ili islamsku abaju i nikab koji pokriva kosu, telo i veći deo lica. Ovo poslednje je uobičajeno u arapskim zemljama Persijskog zaliva. Avganistanke, posebno one u urbanim područjima, smatraju da su burka i nikab strani avganistanskom kulturi. Pre nego što su se talibani vratili na vlast, mnoge žene su nosile široke marame koje su pokrivale samo kosu.

Kosovo rizikuje da izgubi međunarodni kredibilitet i podršku saveznika ako se politička blokada nastavi, upozorio je britanski ambasador u Prištini Džonatan Hargrivs (Jonathan Hargreaves), naglašavajući da je ustavni sistem zemlje izgrađen za saradnju, a ne za političku dominaciju. U izjavi za RSE posle vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna, on je čestitao građanima na učešću na izborima i pohvalio Centralnu izbornu komisiju (CIK) za organizaciju glasanja u kratkom roku. Britanski diplomata je, međutim, primetio da politička kriza ozbiljno ugrožava budućnost Kosova. "Kosovo bi trebalo da bude ponosno na svoju demokratsku istoriju od proglašenja nezavisnosti. Ujedinjeno Kraljevstvo je ponosno što je bilo uz Kosovo na svakom koraku. Ali, primetno niska izlaznost na nedeljnim izborima pokazuje da strpljenje građana političarima ističe", rekao je Hargrivs. Izbori 7. juna održani su nakon što Skupština Kosova nije uspela da izabere predsednika zemlje, u skladu s odlukom Ustavnog suda. To je bio treći izborni proces za manje od godinu i po dana, posle redovnih izbora 9. februara 2025. i vanrednih izbora 28. decembra. Prema preliminarnim rezultatima CIK-a, Pokret Samoopredeljenje aktuelnog premijera Aljbina Kurtija (Albin), osvojio je prvo mesto s oko 42 odsto glasova, zatim slede Demokratska partija Kosova (DPK) s oko 21 odsto, Demokratski savez Kosova (DSK) s oko 17 odsto, Alijansa za budućnost Kosova s oko sedam odsto i Srpska lista s oko 6 odsto. Hargrivs je rekao da institucionalne krize i blokade koje traju već godinu i po dana ozbiljno štete poziciji Kosova na međunarodnoj sceni. "Ovi zastoji rizikuju da oslabe kredibilitet i napredak Kosova na međunarodnom planu. Oni daju priliku protivnicima Kosova da ga predstave kao slabu i nestabilnu zemlju, dok saveznicima otežavaju da ga brane i podržavaju", rekao je britanski ambasador. On je dodao da su Kosovu hitno potrebne politička stabilnost i funkcionalne institucije, naglašavajući da partije moraju da postignu dogovor o konstituisanju Skupštine, formiranju Vlade i izboru predsednika, kako bi zemlja mogla da donosi odluke i ostvaruje rezultate. "Skupština je bila potpuno funkcionalna samo oko 10 nedelja od poslednjih 75 nedelja. Veliki deo tog vremena bio je posvećen procedurama, a ne uticaju na narod Kosova", rekao je Hargrivs, dodajući da je "od vitalnog značaja da se obezbedi brza sertifikacija rezultata, poštovanje volje birača i međupartijski dogovor o formiranju institucija". Prema njegovim rečima, Kosovo ima snažan ustavni okvir koji podstiče saradnju umesto dominacije, ali njegovo funkcionisanje zavisi od spremnosti političkih lidera na kompromis i saradnju. Posle objavljivanja rezultata, Kurti je ostavio otvorenu mogućnost za pregovore s drugim političkim predstavnicima, ali bez jasnih signala o brzom dogovoru. Predsednik DPK-a Bedri Hamza rekao je da ne isključuje nijednu stranku iz saradnje za formiranju novih institucija, dok je lider DSK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) kao uslov za razgovore postavio da Vjosa Osmani bude predsednica. Pozive za brzo formiranje institucija dan ranije uputile su i ambasade ostalih zemalja Kvinte – Nemačka i Italija. "Potreban nam je snažan partner s kojim možemo da sarađujemo. Napredak na putu ka integracijama u EU zavisi od svih političkih aktera, da ostave po strani svoje razlike i rade zajedno u najboljem interesu zemlje", navela je nemačka ambasada za RSE. Italijanska ambasada je saopštila da podstiče sve političke lidere da se uključe u konstruktivan dijalog i rade zajedno za dobrobit zemlje i njene budućnosti. Američka i francuska ambasada nisu odgovorile na upit RSE za komentar.

Predstavnički dom SAD usvojio je predlog zakon kojim se od administracije zahteva da izradi detaljnu procenu ruskih i kineskih obaveštajnih aktivnosti u Gruziji, u novom pokazatelju rasta zabrinutosti u Vašingtonu zbog smera u kojem ide ta južnokavkaska zemlja pod vlašću partije Gruzijski san. Predlog Zakona o suprotstavljanju kineskoj kontroli nad Kavkazom, usvojen je u Predstavničkom domu 8. juna po ubrzanoj proceduri uz dvostranačku podršku. Zakon nalaže izveštaje o ruskim i kineskim obaveštajnim sredstvima i mrežama uticaja koje deluju u Gruziji, oblastima saradnje između Moskve i Pekinga unutar te zemlje i široj strategiji SAD za odnose sa Tbilisijem. O predlogu se glasalo posle sve snažnijih kritika članova Kongresa koji optužuju partiju Gruzijski san – na vlasti od 2012. godine – za nazadovanje demokratije, donošenje represivnih zakona usmerenih na civilno društvo i opoziciju, i naginjanje ka Rusiji i Kini – uprkos širokoj javnoj podršci među Gruzijcima za evroatlantske integracije. Član Predstavničkog doma iz redova republikanaca Džo Vilson (Joe Wilson), predlagač zakona, rekao je za RSE posle glasanja da je zakon namenjen podršci gruzijskom narodu, a ne trenutnom rukovodstvu zemlje. "Antiamerička partija Gruzijski san ne predstavlja gruzijski narod", rekao je Vilson. "Gruzijski narod želi da ima jake odnose sa SAD. Jedini način da se to uradi jeste oslobađanje političkih zatvorenika, organizovanje slobodnih i poštenih izbora i iskorenjivanje malignog uticaja Kine, Rusije i Irana." Alarm u KongresuTokom debate u Kongresu, predstavnici obe partije opisali su zakon kao deo šireg napora da se odgovori na, kako smatraju, pogoršanje demokratije i širenje stranog uticaja u Gruziji. Republikanac Brajan Mast (Brian), predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekao je da su nedavni događaji pokrenuli "ozbiljna pitanja" o stanju demokratije u toj zemlji. " Rusija okupira 20 odsto suverene teritorije Gruzije od invazije 2008. godine", rekao je Mast, ukazujući na dugogodišnju zabrinutost zbog uticaja Moskve. On je takođe ukazao na rast uticaja Pekinga u Gruziji, uključujući izbor kineskog konzorcijuma umesto američke kompanije za razvoj strateški značajnog projekta dubokovodne luke Anaklija. "Konkurencija je dobra", rekao je Mast, "ali kada je u pitanju kritična infrastruktura poput ove, naši partneri treba da uzmu u obzir rizik koji predstavlja Narodna Republika Kina". Prema Mastovim rečima, zakon je osmišljen da utvrdi obim ruskih i kineskih obaveštajnih aktivnosti u Gruziji, dok se istovremeno procenjuje da li je zemlja i dalje posvećena bližim vezama sa SAD. Demokrata Ami Bera ponovio je te bojazni, opisujući zakon kao odgovor na, kako je naveo, demokratsko nazadovanje pod Gruzijskim snom. "Poslednjih godina, sadašnja vlada Gruzijskog sna, kao i strani zlonamerni uticaj Rusije i Kine u Gruziji, ugrozili su teško stečene demokratske dobitke Gruzije, korumpirali neke od njenih državnih institucija i izazvali raskol u odnosima između SAD i Gruzije i između gruzijske vlade i njenog naroda", rekao je Bera. Bera je povezao zakon sa širim kongresnim pritiskom oličenom u Zakonu MEGOBARI, zakonu koji je prethodno usvojio Predstavnički dom, a koji ima za cilj jačanje podrške demokratskim institucijama i civilnom društvu u Gruziji. "Cilj je da se gruzijskom narodu stavi do znanja da smo uz njega u njegovoj potrazi za demokratijom, poštovanjem njegovih prava i dubljom integracijom u evroatlantsku zajednicu", rekao je on. Gruzija i Kina podižu odnose na 'sveobuhvatno strateško partnerstvo'Kina i Gruzija su 9. juna zajednički objavile da su podigle svoje bilateralne odnose na "sveobuhvatno strateško partnerstvo". Odluku su objavili kineski predsednik Si Đinping i gruzijski predsednik Mihail Kavelašvili povodom 34. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i Gruzije. "Danas je veoma važan dan", rekao je premijer iz Gruzijskog sna Iraklij Kobahidze 9. juna. "Dana je potpisan veoma važan sporazum." Premijer je rekao da će unapređene veze dodatno produbiti gruzijsko-kineske odnose, napominjući da su dve zemlje već uspostavile bezvizni režim, direktne letove i "konkretne, opipljive rezultate" u trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Najoštrije kritike tokom debate u Kongresu uputio je Vilson, jedan od najglasnijih zagovornika gruzijskog opozicionog pokreta i evroatlantske međunarodne saradnje u Kongresu. Vilson je rekao da je strateški značaj Gruzije porastao dok Vašington nastoji da ojača ekonomske i saobraćajne veze širom Južnog Kavkaza i Centralne Azije. On je optužio Gruzijski san da udaljava zemlju od tog puta. "Nelegitimni režim Gruzijskog sna je u procesu prodaje zemlje Komunističkoj partiji Kine i, zapravo, ratnom zločincu (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu i Iranu protiv želja gruzijskog naroda i interesa Sjedinjenih Država", rekao je on. Vilson je takođe rekao da će predlog zakona koji je usvojio Predstavnički dom SAD pomoći da se utvrdi da li Gruzija treba da nastavi da prima značajnu američku pomoć dok odnosi ostaju zategnuti. Podrška gruzijskom naroduUprkos kritikama upućenim gruzijskoj vladi, pristalice zakona su više puta isticale da je zakon namenjen podršci gruzijskim građanima, a ne kažnjavanju zemlje. Demokrata Bera je naglasio da mera "ne pokušava da ocrni gruzijsku vladu", već pokazuje da SAD ostaju posvećene "evroatlantskim težnjama" gruzijskog naroda. Mast je na sličan način predstavio zakon kao pokušaj da se kreatorima politike pruži jasnije razumevanje operacija stranog uticaja i buduće putanje bilateralnih odnosa. "Vreme je da Sjedinjene Države i Gruzija krenu napred", rekao je on. "A to zahteva jasnoću o tome šta se dešava u njihovoj zemlji iza kulisa i odgovornu strategiju za budući angažman". Kao odgovor na predlog američkog zakona, gruzijski premijer Kobahidze rekao je da je Vilson, predlagač zakona, "apsolutno neozbiljan čovek". "Nastavljamo da komuniciramo s izvršnom vlašću, administracijom predsednika Trampa (Donald Trump) i Stejt departmentom", rekao je Kobahidze. "Vodimo konkretne razgovore i nadamo se da će ti razgovori doneti rezultate". Predlog zakon sada ide u Senat i ako ga usvoji i gornji dom, potreban je potpis predsednika da bi postao zakon.

Više javno tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu protiv bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića u delu koji se odnosi pomaganje počiniocu ubistva u restoranu u Beogradu 12. maja. Tužilaštvo je saopštilo da nema dokaza koji ukazuju da je Milić izvršio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. U saopštenju se navodi i da se nastavlja istraga u vezi sa delom prijave kojom mu se na teret stavlja neprijavljivanje krivičnog dela. Tužilaštvo je saopštilo da je na osnovu snimaka sa nadzornih kamera, veštačenja telefona Milićevog obezbeđenja, kao i analize iskaza ispitanih svedoka i drugih dokaza, "nesporno i nedvosmisleno" utvrđeno da nije bio u restoranu "27" na Senjaku kada je počinjeno ubistvo. "Odnosno, da osumnjičeni nije prikrivanjem tragova nastalih izvršenjem krivičnih dela pomogao drugim okrivljenima u ovom postupku da uklone tragove njihovog izvršenja", dodaje se u saopštenju. Tužilaštvo je navelo i da nastavlja istragu protiv Milića u pogledu neprijavljivanja ubistva jer "postoje osnovi sumnje da je imao saznanja da je izvršeno krivično delo, te da je kao službeno lice propustio da ga prijavi". "Iz prikupljenih dokaza proizilaze osnovi sumnje da je Veselin M. u noći između 12. i 13. maja telefonom od strane vlasnika restorana obavešten o događaju, te da po saznanju za učinjena krivična dela, ista nije prijavio nadležnim organima, a bio je dužan da to učini", navodi se. Doskorašnji šef beogradske policije je ranije u iskazu pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom. Tužilaštvo je nakon toga odbacilo krivičnu prijavu protiv trojice pripadnika njegovog obezbeđenja, jer je utvrđeno da nisu bili na licu mesta u vreme ubistva. U noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Bivši načelnik beogradske policije uhapšen je 15. maja, nakon čega mu je određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića.

Sjedinjene Američke Države poručile su da će pažljivo pratiti one u Bosni i Hercegovini koji "daju prioritet političkoj prednosti nad energetskom sigurnošću, zasnovanoj na pouzdanoj američkoj energiji i prekidu ovisnosti o ruskom plinu". Odgovoreno je to iz State Departmenta na upit Radija Slobodna Evropa o nedavnim sastancima zvaničnika entiteta Republika Srpska (RS) sa predstavnicima ruske energetske kompanije Gazprom, u trenutku kada Evropska unija (EU) najavljuje postepenu obustavu uvoza ruskog plina. "S obzirom na to da EU postupno ukida ruski plin (Evropska unija je od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, uvela niz sankcija protiv dijela ruskog energetskog sektora i najavila plan da do kraja 2027. u potpunosti obustavi uvoz gasa iz Rusije. Ruska državna kompanija Gazprom i dalje nije obuhvaćena sankcijama Evropske unije. Dok su pojedine zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju, Litvaniju i Estoniju, već prekinule uvoz ruskog gasa, druge, poput Mađarske i Slovačke, i dalje ostaju ovisne o tom izvoru.) do jeseni 2027., BiH si ne može priuštiti odgađanja", naveli su. Zvaničnici RS, među kojima su bili predstavnici Vlade i lider vladajuće stranke u tom entitetu Milorad Dodik, razgovarali su proteklih dana sa rukovodstvom Gazporma u Sankt Peterburgu. Posjeta Rusiji dolazi u vrijeme kada vlast RS-a nastavlja pripreme za izgradnju plinovoda, poznatog kao Istočna nova interkonekcija, čiju vrijednost procjenjuje na 500 miliona eura. On bi trebao povezati taj entitet s mrežom u Srbiji, putem koje se Bosna i Hercegovina trenutno snabdijeva, isključivo, ruskim plinom. Nakon sastanka krajem maja, ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić potvrdio je da taj bh. entitet ostaje važan partner Gazproma u razvoju plinske infrastrukture. BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom plinu koji se, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Vlast u Federaciji BiH planira gradnju plinovoda Južna interkonekcija (Južna interkonekcija je planirani plinovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskim plinskim sistemom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku. Trasa bi počinjala u Travniku u srednjoj Bosni, vodila kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom plinskom mrežom na području Makarske, s nastavkom prema Splitu. Sporazum između BiH i Hrvatske o povezivanju gasovoda, s ograncima prema Hercegovini i sjeverozapadu zemlje, potpisan je uz sudjelovanje američkog ministra energetike Chrisa Wrighta u aprilu u Dubrovniku. Svemu je prethodila višemjesečna potpora službenog Washingtona projektu koji su nazvali "strateškim za energetsku sigurnost regije". Hrvatski dio projekta vodi državni Plinacro, dok je u BiH kao nositelj određena privatna američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, čiji direktori su dio uskog kruga predsjednika SAD-a Donalda Trumpa. Projekt je izazvao kritike Europske komisije i Energetske zajednice, čiji je BiH član, zbog posebnog (lex specialis) zakona u Federaciji BiH u koji je unesena američka privatna firma, kao i pitanja usklađenosti s pravilima EU. Novim gasovodom BiH bi trebala dobiti oko 1,5 milijardi kubika, pa se razmatra i izgradnja elektrana koje bi mogle opskrbiti strujom oko 400.000 domaćinstava. Planirani gasovod bi se povezao s postojećim koji dolazi iz Srbije.), kojim bi plin stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj, a u projekt su uključeni američki investitori. Iz State Departmenta istaknuli su da su SAD predane partnerstvu s BiH kako bi diverzificirale svoj energetski sektor. Također, navode da je plinovod Južna interkonekcija bio prioritet američke vlade u posljednje tri administracije, te da će proširiti i diverzificirati energetski sektor BiH. "Dajući joj veću kontrolu nad opskrbom energijom pružanjem pristupa tržišno utemeljenom prirodnom plinu i smanjenjem ovisnosti o jednom, nepouzdanom izvoru", naveli su iz State Departmenta. Kako je rečeno, izvoz američke energije centralni je stup ekonomske suradnje SAD-a sa evropskim partnerima. "SAD imaju resurse za podršku evropskim naporima da se odvoji od ruske energije i potaknu ekonomski rast. Američke kompanije su pouzdani partneri i spremne su pružiti podršku", navodi se u odgovoru za RSE. BiH godišnje potroši do 250 miliona kubnih metara plina, koji u zemlju ulazi u Šepku, na istoku zemlje, a trasom izgrađenom prije gotovo 50 godina doprema se do Sarajeva, sa najvećim brojem potrošača, te dalje do srednje Bosne.

Albanija će nastaviti realizaciju luksuznog turističkog projekta koji planira zet Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner), na udaljenom delu balkanske obale, uprkos upornim protestima zbog njegovog uticaja na životnu sredinu, izjavio je premijer Edi Rama u ponedeljak za Rojters. Hiljade ljudi izašle su na ulice glavnog grada Tirane, kao i na južnu obalu gde je planiran rizort, zahtevajući da se projekat obustavi zbog uticaja na zaštićeno močvarno područje koje je stanište flamingosa, foka i mesta za gnežđenje morskih kornjača. Flamingo je postao simbol pokreta: demonstranti nose ružičaste naduvane ptice i transparente sa natpisom "Flamingo revolucija". Rama ostaje pri svom stavu i rekao je za Rojters da će investitori u narednim mesecima "zadiviti" javnost svojim planovima, kao i da bi delovi rizorta mogli biti otvoreni za posetioce pre kraja decenije. "Kažem vam, to će biti prelep projekat i mi ćemo ga realizovati i bićemo ponosni da tome doprinosimo u Evropi", rekao je Rama tokom intervjua u svojoj kancelariji, nekoliko metara od mesta gde se svake večeri održavaju protesti protiv projekta. "Izabran sam da ovakve stvari ostvarim. Nisam izabran da me vode ljudi koji imaju drugačiju viziju razvoja zemlje", dodao je. Hiljade ljudi izašlo je u ponedeljak uveče na ulice Tirane zahtevajući obustavu projekta, ali su istovremeno izražavali i niz nezadovoljstava zbog Ramine trinaestogodišnje vlasti, za koju tvrde da nije uspela da suzbije korupciju niti unapredi osnovne javne usluge. Rama (61), bivši košarkaš i umetnik koji je na vlasti od 2013. i teži da uvede Albaniju u EU, ponosan je na proces modernizacije zemlje koja je decenijama stagnirala pod posebno rigidnom komunističkom diktaturom do 1990-ih. Projekat rizorta koji podržava osmislili su Kušner i njegova supruga Ivanka Tramp, koji su, kako su rekli, pre nekoliko godina tokom putovanja brodom zavoleli Albaniju. Rama ih je tada upoznao i ocenio kao "veoma prijatne, skromne… dobre ljude". Danas je Kušnerova investiciona firma Affinity Partners uključena u projekat vredan 1,4 milijarde evra u blizini zaštićenog područja Vjosa–Narta, kao i u još jedan projekat na obližnjem ostrvu Sazan. Protesti su počeli krajem maja kada je lokacija u blizini Vjosa–Narte ograđena bodljikavom žicom tokom radova na pristupnom putu i drugim pripremnim aktivnostima. U sukobima sa privatnim obezbeđenjem povređeno je nekoliko demonstranata, a nezadovoljstvo se potom proširilo i na Tiranu. U međuvremenu je ograda uklonjena. Rama je priznao da je njeno postavljanje bila "sramotna ideja". Ipak, umanjio je zabrinutost za životnu sredinu, navodeći da procena uticaja na okolinu još nije završena i da će biti sprovedena paralelno sa radovima. Džared Kušner imao je planove i za još jedan projekat na Zapadnom Balkanu, u Srbiji. Najavio je revitalizaciju kompleksa Generalštaba, porušenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Tome su se, međutim, žestoko usprotivili predstavnici stručne javnosti, opozicije, kao i studenti u blokadi. Nakon što je u decembru 2025. Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta. Sudski proces protiv ministra Selakovića još uvek je u toku. *Uz izveštavanje Rojtersa

Sud Bosne i Hercegovine je 8. juna izrekao prvostepenu presudu u kojoj su bivši pripadnici Vojske Republike Srpske Zdravko Panić i Trivo Vukić osuđeni na po 15 godina zatvora, a Slobodan Knežević na 10 godina zatvora, zbog ratnog zločina na području opštine Prijedor. U presudi se navodi da su Vukić i Panić osuđeni zbog učestvovanja u ubistvu 11 civila bošnjačke nacionalnosti, a Knežević zbog ubistva jednog civila bošnjačke nacionalnosti. Tijela tih civila bila pronađena su u masovnoj grobnici na lokaciji Hozića Kamen u opštini Prijedor. Ratni zločin se dogodio, kako se navodi u presudi, od 27. do 30. jula 1992. godine ili približno u tom vremenu, u okviru širokog i sistematičnog napada vojske i policije Republike Srpske, "kada je izvršen progon ubistvima civila bošnjačke nacionalnosti na području nekoliko sela u opštini Prijedor". Slobodanu Kneževiću, Zdravku Paniću i Trivi Vukiću određen je pritvor, koji po ovom rješenju može trajati najduže devet mjeseci od dana lišenja slobode, ili do nove odluke Suda. U izrečene kazne zatvora optuženima se uračunava vrijeme provedeno u pritvoru, po ranijim rješenjima Suda BiH. U istom predmetu, Milodrag Glušac, Ranko Babić, Ranko Došenović, Milorad Obradović i Milan Vukić su oslobođeni od optužbe, jer nije dokazano da su radnjama opisanim u oslobađajućem dijelu izreke presude počinili krivično djelo za koje su se teretili - zločini protiv čovječnosti. U Prijedoru i okolnim mjestima tokom rata u Bosni i Hercegovini je ubijeno 3.176 osoba. Oko 30.000 osoba nesrpske nacionalnosti prošlo je i kroz prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm.

Evropska komisija je u ponedeljak izrazila zabrinutost da bi planirani projekat u zaštićenom području Piše Poro–Narte mogao imati uticaje na životnu sredinu koji su u suprotnosti s procesom pregovora o pristupanju između Albanije i Evropske unije. Poslednjih dana u Albaniji su održani protesti zbog izgradnje rezorta u Zvernecu, blizu Valone, usled zabrinutosti zbog uticaja na životnu sredinu i sporova oko vlasništva nad zemljištem. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) skrenuo je pažnju na to da se od Albanije u procesu pristupanja EU, u okviru metila za zatvaranje pregovora o Poglavlju 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama, očekuje da se u potpunosti uskladi sa zakonima EU u toj oblasti. To, prema njegovim rečima, uključuje primene Direktiva o pticama i staništima, ukidanje neusklađenih odredbi usvojenih izmenama Zakona o zaštićenim područjima, kao i okončanje važenja zakona o strateškim investicijama iz 2015. godine. "Pored toga, da bi zatvorila Poglavlje 27, Albanija mora da pokaže sposobnost upravljanja budućim lokacijama mreže Natura 2000 (mreža zaštićenih prirodnih područja u EU), uključujući mere očuvanja koje sprečavaju narušavanje staništa i vrsta. Albanija mora da se uzdržati od postupaka koji bi mogli da ugroze ispunjenje merila za zatvaranje (poglavlja)", rekao je Mersije u pisanom odgovoru za RSE. Poglavlje 27 pregovora o pristupanju EU obuhvata životnu sredinu i klimu. Ono promoviše održivi razvoj i zaštitu životne sredine za sadašnje i buduće generacije. To poglavlje se zasniva na preventivnom delovanju, principu "zagađivač plaća", borbi protiv ekološke štete na samom izvoru, zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike EU. To poglavlje obuhvata više od 200 važnih pravnih akata koji pokrivaju horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, kontrolu industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalije i genetski modifikovane organizme, buku, šumarstvo i klimatske promene. Albanija je otvorila sva poglavlja pregovora o pristupanju s Evropskom unijom i nalazi se na drugom mestu među zemljama kandidatima po napretku ka članstvu. Članice EU u maju su usvojile izveštaj o proceni ispunjenosti privremenih kriterijuma u oblasti vladavine prava, što je neophodan korak ka privremenom zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Međutim, evropski zvaničnici tvrde da izražena zabrinutost nije nova. "Kao što je već istaknuto u našem poslednjem Izveštaju o proširenju, ponovljeno produženje zakona o strateškim investicijama i dalje izaziva zabrinutost u pogledu potencijalnih uticaja na životnu sredinu, posebno u zaštićenim područjima", rekao je portparol Evropske komisije. Zvaničnik je takođe potvrdio da je slična zabrinutost preneta albanskom Ministarstvu turizma i životne sredine u vezi s potencijalnim nedostacima projekta. Prema rečima Mersijea, Ministarstvo je obavestilo evropske sagovornike da su građevinski radovi obustavljeni i da će za projekat biti sprovedena potpuna procena uticaja na životnu sredinu, uz konsultaciju s civilnim društvom. Agencija za medije i informisanje pri albanskoj vladi potvrdila je da je povodom tog pitanja 26. maja tokom onlajn sastanka s predstavnicima Evropske komisije, albanski ministar životne sredine Sofjan Jaupaj obavestio da ne postoji odobren konačni projekat, niti da je bilo koji projekat u fazi izgradnje. "Ministar je istakao posvećenost Albanije da osigura da svaki potencijalni razvojni projekat prođe kroz potpunu procenu uticaja na životnu sredinu, koja će biti sprovedena u potpunoj transparentnost i uz konsultacije s javnošću. Albanija ostaje posvećena procesu pristupanja EU“, saopštila je albanska vlada. Albanski premijer Edi Rama izjavio je u nedelju uveče da su debate i brige izražene oko projekata u Zvernecu i Sazanu "lažne" i "neosnovane". On je rekao da su takve inicijative važne za ekonomski razvoj zemlje i da će se pretvoriti u "primere nacionalnog ponosa", pomažući time, prema njegovim rečima, integraciji Albanije u EU. Područje Piše Poro-Narte je zaštićena sredina i smatra se jednim od najvažnijih staništa u Albaniji za ptice močvarice i ptice selice, uključujući flamingose. Radovi su povezani s planovima koje je ranije najavio Džared Kušner (Jared Kusher), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). U martu 2024. godine, Kušner je najavio nameru da izgradi hotele i stotine vila u oblasti Zverneca.

Bosna i Hercegovina i Hrvatska potpisale su novi Ugovor o graničnim prelazima, kojim je predviđeno 58 prelaza različitih kategorija, od čega je šest određeno za promet robe pod potpunim inspekcijskim nadzorom. Njegova primjena počinje odmah po potpisivanju. Novi ugovoru su 8. juna u Sarajevu potpisali predsjedavajuća Savjeta ministara BiH Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković. Prethodno je iz Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH upozoreno da bi to moglo dovesti do blokade graničnog prometa u Gradišci, na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine. Stari granični prelaz u Gradišci privremeno je polovinom maja zatvoren zbog urušavanja dijela mosta preko rijeke Save, zbog čega je UIO BiH privremeno otvorila novoizgrađeni prelaz. Novi ugovor predviđa uspostavljanje stalne carinske jedinice u Gradišci, koja nije formirana, jer Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO), zbog blokade u radu, nije usvojio potrebne izmjene. Zbog toga postoji mogućnost da Gradiška od utorka, 9. juna, ostane bez ijednog graničnog prelaza. No, Krišto i Plenković su, u obraćanju novinarima poslije potpisivanja ugovora, istakli da će privremeni prelaz u Gradišci "nastaviti sa radom". Krišto je izjavila da će se, između institucija Bosne i Hercegovine i Hrvatske, uputiti nota kako bi se osigurao nastavak rada prelaza u privremenom režimu, naglasivši da će on funkcionisati "na privremenoj osnovi“ dok se ne ispune svi uslovi za njegovo trajno uspostavljanje. I hrvatski premijer potvrdio je da će takva nota biti razmijenjena između dvije strane, navodeći da se njome izražava "razumijevanje obje strane da će se prijelaz nastaviti u režimu privremene kakav je sada“. Istakao je da je u interesu svih da prelaz ostane u funkciji, posebno tokom ljetne turističke sezone, te da bi bilo "nesvrhovito" da se saobraćaj ponovo obustavlja. Šta predviđa potpisani UgovorNovim ugovorom Bosna i Hercegovina i Hrvatska reorganizuju mrežu graničnih prelaza između dvije zemlje, uz precizno definisanje njihovih kategorija i namjene. Krišto je istakla da novi ugovor značajno proširuje mrežu graničnih prelaza, posebno onih najviše kategorije za robu pod inspekcijskim nadzorom. "Ranije smo imali samo dva takva prelaza, Bijaču i Gradišku, a sada ih je pet, odnosno šest u prijelaznom periodu", navela je, dodajući da među njima spadaju Svilaj, Izačić, Kamensko i novi prelaz Gradiška na mostu kod Gornje Varoši. Sporazumom je predviđeno ukupno 58 graničnih prelaza- šest za međunarodni drumski promet putnika i robe pod inspekcijskim nadzorom, 17 za međunarodni promet putnika i roba, pet željezničkih prelaza, 20 prelaza za međunarodni promet putnika, te deset stalnih prelaza za pogranični promet. Ugovor je rezultat pregovora vođenih od kraja 2025. do februara 2026. godine, a predviđena je njegova privremena primjena od dana potpisivanja. To znači da novi režim stupa na snagu odmah, bez prelaznog perioda. Iz UIO BiH navode da, ukoliko primjena počne odmah, to može imati "direktne i ozbiljne posljedice po privredu, prevoznike i građane, koji ne bi mogli koristiti nijedan granični prelaz u Gradišci". Naime, Uprava za indirektno oporezivanje BiH, nije usvojila izmjene Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji, potrebne za uspostavljanje carinske ispostave na lokaciji "Gradiška – Novi most". Član Upravnog odbora UIO BiH iz entiteta Federacija Bosne i Hercegovine Zijad Krnjić odbija dati saglasnost na potrebne odluke dok se ne riješi finansijsko poravnanje između tog entiteta i entiteta Republika Srpska u vezi sa raspodjelom prihoda od indirektnih poreza. Zbog toga Upravni odbor praktično ne donosi odluke, pa nema ni pravnog osnova za formiranje nove organizacione jedinice. Istovremeno, situacija na terenu dodatno je pogoršana oštećenjem starog mosta na Savi. Nakon urušavanja dijela konstrukcije, most u Gradišci zatvoren je za međunarodni promet u maju, a trenutno je u toku njegova sanacija, koja će trajati do završetka radova, bez precizno definisanog roka ponovnog otvaranja. Kako bi ublažila posljedice zatvaranja mosta, UIO je 19. maja privremeno izmjestila carinske službenike sa starog prelaza na novu lokaciju i omogućila funkcionisanje prelaza u ograničenim uslovima. Ta mjera donesena je na period od tri mjeseca, kao privremeno rješenje, dok se ne stvore uslovi za trajno organizovanje sistema. Međutim, novi ugovor sada zahtijeva formalno uspostavljen prelaz sa jasno definisanom organizacionom strukturom, što u postojećim okolnostima nije moguće obezbijediti. Zbog toga UIO upozorava da bi moglo doći do scenarija u kojem stari prelaz ostaje zatvoren zbog oštećenog mosta, a novi ne može raditi u skladu s ugovorom zbog neispunjenih administrativnih uslova.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek optužio je lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića da je mandat u Skupštini Kosova dobio zahvaljujući više od 2.000 glasova Albanaca. On je istakao kako je popularnost Rašića porasla među albanskim glasačima od redovnih februarskih izbora prošle godine, te upitao: "Da li je moguće da Srbe treba da zastupa čovek za koga glasaju Albanci"? Srpska lista deluje uz podršku Beograda, dok je Rašić u dva mandata bio ministar u Vladi Aljbina (Albin) Kurtija. Na izborima održanim 7. juna, prema preliminarnim rezultatima, Srpska lista je osvojila 43.071 glas, dok je stranka Za slobodu, pravdu i opstanak dobila 5.285 glasa. U praksi bi to, prema ovim rezultatima, značilo da je Srpska lista od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu dobila devet, a Rašićeva stranka jedno. "Katastrofalan rezultat u srpskim sredinama, on ni 3.000 glasova nije mogao da uzme u srpskim sredinama, osvojio je svega 2.795 glasova. Zato su se pobrinuli njegovi prijatelji, Kurti i njegovi saradnici, i dobio je 2.257 glasova u albanskim sredinama", rekao je Elek. S druge strane, Rašić je u izjavi za Radio Slobodna Evropa odbacio ove optužbe uz obrazloženje da je većinu osvojenih glasova dobio od srpske zajednice, ali da su mu poverenje dale i druge manjinske zajednice jer je u dva mandata bio ministar za zajednice i povratak. "Naša baza je u srpskim glasovima. Kontinuitet rasta koji imamo na izborima je evidentan bez obzira na pritiske iz Srpske liste. U Leposaviću (opštini sa srpskom većinom na severu) posebno je evidentan taj rast glasova. U decembru 2025. smo imali oko 830 glasova, a sada oko 1.200, što znači da nam je popularnost porasla za oko 40 odsto", kaže on. On tvrdi kako glasove nije dobijao od Albanaca, ali da uvek dobija glasove od drugih manjinskih zajednica kao rezultat njegove pozicije ministra za zajednice i povratak u poslednje tri i po godine. U prilog svojim tvrdnjama predsednik Srpske liste Zlatan Elek pomenuo je da je Rašić dobio glasove u Prizrenu, Glogovcu, Đakovici, Podujevu, Suvoj Reci, Mališevu, Đeneral Jankoviću i Južnoj Mitrovici – gradovima u kojima pripadnici srpske zajednice ne žive. Elek je naveo da se Srpska lista obratila međunarodnoj zajednici sa zahtevom da se uvaže glasovi srpske zajednice, te ponovo ustvrdio kako je Srpska lista "pokradena", kao i da je na delu "politički inženjering". Nakon decembarskih izbora 2025. takođe se pokrenulo pitanje da li su rezervisani mandati za manjinske zajednice u Skupštini Kosova ustavna zaštita političkog predstavljanja ili instrument političkog inženjeringa. Tada je Emilija Redžepi, predsednica Nove demokratske stranke koja predstavlja bošnjačku zajednicu, optužila Rašića za "manipulaciju glasovima", jer je dobio oko 200 glasova u selima opštine Prizren gde ne žive pripadnici srpske zajednice. Ona se tim povodom žalila i Vrhovnom sudu Kosova, koji je odbio žalbu uz obrazloženje da ne može utvrđivati ko je kako glasao i da svako ima pravo da glasa za koga želi. Od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.

Ruske vlasti su obustavile železnički saobraćaj za Krim nakon što je ukrajinski dron pogodio lokomotivu, dodatno ograničavajući trgovinu na okupiranom crnomorskom poluostrvu koje se muči s nestašicom goriva. Napad u ponedeljak usledio je nekoliko dana nakon što su ruski zvaničnici naredili nova ograničenja komercijalnog i putničkog saobraćaja duž glavnih puteva koji vode do okupiranog ukrajinskog regiona. Nedeljama je ukrajinska vojska pojačavala kampanju napada dronovima srednjeg dometa usmerenih na teretne kamione – pre svega cisterne za benzin i gorivo – koji snabdevaju Krim. To, plus šira ukrajinska kampanja napada dronovima koja je pogodila ruske rafinerije nafte, cevovode i povezanu infrastrukturu, dovelo je do nestašice benzina na poluostrvu, čija je ekonomija u velikoj meri zavisna od ruskih turista. Ukrajinski ministar odbrane rekao je da je kampanja napada srednjeg dometa "logistička blokada" ruskih snaga. Krim, koji je Rusija okupirala i anektirala pre 12 godina, direktno je povezan s kopnenim delom Rusije preko milijardu dolara vrednog drumsko-železničkog mosta preko Kerčkog moreuz, na istoku poluostrva. Trajekti takođe omogućavaju pristup poluostrvu, ali su njihovi kapaciteti ograničeni. Most, poznat i kao Kerčki most i kao Krimski most, bio je meta ukrajinskog kamiona-bombe 2022. godine, što je navelo ruske vlasti da narede ograničenja kamionskog saobraćaja koja su ostala na snazi. Ruta preko Kerčkog mosta je znatno duža za ruske turiste i mnogi se umesto toga odlučuju za vožnju putem R-280 dugim 700 kilometara, koji se proteže duž severne obale Azovskog mora – od granice s Rusijom, preko teritorija Ukrajine koje je okupirala Rusija, do Krima. Šef okupirane Luganske oblasti, kojeg je postavila Rusija, u subotu je najavio ograničenja putničkog i komercijalnog saobraćaja duž puta R-280, kao i drugog glavnog puta koji prolazi kroz gradove Lugansk i Donjeck, do primorskog grada Mariupolja. Taj dekret usledio je psole sličnog koji je 21. maja izdao drugi administrator koga je imenovala Rusija, a kojim je takođe ograničen kamionski saobraćaj duž puta R-280. Situacija na autoputu R-280 je "katastrofalna", rekao je ukrajinski vojni analitičar Vladislav Seleznjov za RSE. "Prevoznici navodno nisu voljni da pošalju cisterne s gorivom na poluostrvo, čak ni za znatno veće isplate." Ruske železničke vlasti su u ponedeljak obustavile putnički saobraćaj za Krim pošto je ukrajinski dron pogodio lokomotivu, ranio mašinovođu voza i ubio pomoćnika. Nekoliko vozova ide na poluostrvo, uključujući i one koji dolaze čak iz Moskve. Na samom poluostrvu, zvaničnici su prošle nedelje ograničili prodaju benzina, uveli sistem kupona i dali prioritet javnom prevozu i drugim osnovnim uslugama. Postoje i izveštaji o dugim redovima ispred brojnih benzinskih pumpi. Nestašice benzina su takođe prijavljene u Lugansku i Donjecku pod ruskom okupacijom. Neke prodavnice prehrambenih proizvoda i hrane na Krimu takođe su prijavile nestašicu nekih osnovnih namirnica, iako nije jasno koliko su nestašice rasprostranjene i da li su direktno povezane s problemima sa snabdevanjem ili s paničnom kupovinom ljudi. Jedan krimski aktivista, koji je govorio za RSE pod uslovom anonimnosti, rekao je da je putnički saobraćaj na putevima poluostrva znatno manji poslednjih dana. Nasuprot tome, prošlog leta vozači automobila su morali da čekaju i do 10 minuta da bi izašli na glavni autoput koji se proteže u pravcu istok-zapad, rekao je aktivista. "Obični Krimljani pate još više; mnogi od njih sada nisu u mogućnosti da vode svoje poslove, dođu na posao ili dođu u bolnice", rekao je aktivista.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozdravila je u ponedeljak održavanje parlamentarnih izbora na Kosovu i pozvala političke snage da pronađu rešenje za formiranje institucija. "Da bi Kosovo napredovalo na svom putu ka Evropskoj uniji, političke snage sada moraju da se ujedine i pronađu kompromise kako bi izgradile institucionalnu stabilnost", poručila je Marta Kos na mreži X. Ona je prva zvaničnica Evropske unije koja je čestitala na "urednom procesu glasanja" na Kosovu i pobedi Aljbina Kurtija (Albin), premijera Kosova u tehničkom mandatu. Kos je najavila da će ponovo posetiti Kosovo "u najkraćem mogućem roku" kako bi se ubrzao rad na evropskim integracijama Kosova i nastavila realizacija finansiranja kroz Plan rasta Evropske unije. Na Kosovu su u nedelju održani vanredni parlamentarni izbori. Prema preliminarnim rezultatima, najviše glasova ponovo je osvojio Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija, ali sa manjom podrškom nego na prethodnim izborima održanim u decembru prošle godine. Ostale političke stranke zabeležile su blagi rast podrške. Međutim, izlaznost birača bila je niža i iznosila je oko 35 odsto, u poređenju sa približno 45 odsto na decembarskim izborima prošle godine. Kosovo je u poslednjih 16 meseci tri puta izlazilo na parlamentarne izbore. Zemlja se suočavala sa institucionalnom krizom jer političke stranke prošle godine nisu uspele da postignu dogovor o formiranju vlade, a potom ni o izboru predsednika države. Prema Ustavu Kosova, predsednika ili predsednicu bira Skupština. Bivšoj predsednici Vjosi Osmani mandat je istekao u aprilu, a od tada funkciju vršioca dužnosti predsednika obavlja Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), predsednica Skupštine. Preliminarni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora održanih u nedelju ponovo su otvorili pitanje političke stabilnosti na Kosovu. Brojke ukazuju na mogućnost formiranja novih institucija, ali politička realnost nagoveštava još jednu potencijalnu blokadu. Iako na papiru postoji više kombinacija za formiranje parlamentarne većine, duboka politička polarizacija među strankama dovodi u pitanje njihovu održivost i funkcionalnost, ocenjuju poznavaoci političkih prilika.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan proglasio je u ponedeljak rano ujutro pobedu svoje partije Građanski ugovor nad nekoliko proruskih grupa, osvojivši, prema nepotpunim preliminarnim rezultatima oko 50 odsto glasova. Centralna izborna komisija (CIK) je saopštila da, posle skoro 91 odsto prebrojanih glasova, Građanski ugovor ima 50,1 odsto glasova, dok je savez Jaka Jermenija, prijateljski nastrojen prema Moskvi, na drugom mestu s 23,4 odsto. Savez Jermenije, koji predvodi bivši predsednik Robert Kočarjan i koji se takođe smatra naklonjenim Moskvi, na trećem mestu s 9,8 odsto. "Ovo je istorijska pobeda koja će definitivno osigurati trajnost i razvoj Jermenije i, naravno, imaćemo trajan i institucionalni mir", rekao je Pašinjan na konferenciji za novinare posle izbora. Ankete pre glasanja davale su Građanskom ugovoru 24-32 odsto podrške, a Jakoj Jermeniji 9-11 odsto, iako su mnogi potencijalni glasači navedeni kao "neodlučni". Prvobitne procene daju Pašinjanovoj partiji 61-63 mesta u Narodnoj skupštini sa 105 poslanika, čime ima jasnu većinu ako se potvrde ovi rezultati posle brojanja svih glasova. Međutim, i dalje nema 70 potrebnih poslanika da se glatko sprovedu ustavne promene za koje je Pašinjan rekao da su neophodne za sklapanje mira sa susednim, ogorčenim rivalom Azerbejdžanom i druge mere. Pašinjan je rekao da će Jermenija voditi uravnoteženu spoljnu politiku posle izbora, dodajući da "nema pitanja o izboru" između Rusije i Zapada. Izborni zvaničnici su saopštili da je izlaznosti bila 59 odsto, dok su Jermeni glasali u testu podrške premijeru posle kontroverznog mirovnog sporazuma s Bakuom i njegovih napora da približi malu južnokavkasku zemlju Zapadu posle decenija oslanjanja na Rusiju. Veze Jerevana s Moskvom pojavile su se kao glavno izborno pitanje, posebno posle odluke Rusije da uvede ograničenja na jermenski izvoz poslednjih nedelja kao odgovor na njeno okretanje ka Zapadu. Uoči izbora, jermenske vlasti su uhapsile šest kandidata Jake Jermenije, javili su državni mediji, bez navođenja razloga. Jaka Jermenija je saopštila da nastoji da održi ekonomske i političke veze Jerevana s Rusijom i optužila je Pašinjana za opasno neprijateljstvo prema Moskvi. Jaku Jermeniju predvodi rusko-jermenski milijarder Samvel Karapetijan, koji je u kućnom pritvoru pod optužbom da je pozivao na rušenje vlade. On je optužbe nazvao politički motivisanim. Navodi o nepravilnostimaIzborne vlasti i nezavisni posmatrači prijavili su niz navodnih nepravilnosti tokom glasanja 7. juna, pokazuju informacije koje su prikupili dopisnici RSE. Do kraja glasanja, Jermenski antikorupcijski komitet je izvestio da je pokrenuto 33 krivična postupka u vezi s navodnim izbornim krivičnim delima. Ministarstvo unutrašnjih poslova Jermenije je ranije saopštilo da je pokrenulo istrage o navodnim slučajevima dvostrukog glasanja i kršenja tajnosti glasanja. Grupa za posmatranje Nezavisni posmatrač izvestila je o poremećajima i proceduralnim problemima na nekoliko biračkih mesta. Prema navodima grupe, posmatrači su bili prisutni na 1.420 biračkih mesta širom zemlje, a navodna kršenja su zabeležena na stotinama njih. Podrška SAD i EU Pašinjanovoj stranciSAD i EU su izrazili podršku Pašinjanu, koji je preuzeo vlast 2018. godine posle uglavnom mirnog narodnog ustanka – poznatog kao Plišana revolucija – protiv prethodne vlade koja je bila prijateljska prema Moskvi. Pašinjan je započeo proces – iako se očekuje da će trajati mnogo godina – pridruživanja EU i nastavio je mirovni proces sa susednim Azerbejdžanom, kontroverznu politiku koja je ojačala opoziciju i razljutila čak i neke od njegovih bivših pristalica. Pašinjan je dobio veliku podršku SAD pošto je pristao da učestvuje u Sporazumu za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP) predsednika SAD Donalda Trampa (Trump). Američki Stejt department je za RSE naveo da inicijativu vidi kao "ključni i trajni deo donošenja mira i prosperiteta Jermeniji i Južnom Kavkazu". Premijer je takođe pokušao da normalizuje odnose s dugogodišnjim ogorčenim rivalom i susedom Turskom, bliskim saveznikom Azerbejdžana. Njegova vlada je zamrznula učešće u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Rusija. Pašinjanov cilj ulaska u EU, njegovo izbegavanje ODKB-a i odluka da Jerevan bude domaćin samiti povezanog s EU, na kojem je učestvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, razgnevili su Moskvu i doveli su do pretnji ukidanja ekonomskih povlastica za Jermeniju. Rusija je dugo smatrala Jermeniju delom svoje sfere uticaja. Ruski predsednik Vladimir Putin je izneo jedva prikrivenu pretnju u vezi sa zapadnim težnjama Jerevana, rekavši da bi Jermenija mogla da se suoči s "ukrajinskim scenarijem" zbog želje za evropskim integracijama. Izvori BBC i Reuters

Iako je politika državljanstva u nadležnosti Srbije, povećan broj ruskih državljana koji sticanjem srpskog državljanstva dobijaju mogućnost bezviznog ulaska u Evropsku uniju predstavlja potencijalni bezbednosni izazov za Uniju, smatra Evropska komisija. U najnovijem dokumentu Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 koji se odnosne na vladavinu prava, ova institucija navodi da je u proteklom periodu povećan broj dodeljenih državljanstava ruskim državljanima. "Uprkos suverenom pravu Srbije da odlučuje o svojim politikama državljanstva i naturalizacije, ubrzano sticanje prava putovanja bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva, čiji se broj povećao u odnosu na prethodne godine, predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU", navodi se u non-pejperu Evropske komisije u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid. Ovaj dokument bio je krajem maja predmet rasprave na nivou diplomata država članica Evropske unije. "Srbija mora poboljšati proveru zahteva za vize koje podnose državljani zemalja za koje se smatra da predstavljaju rizik u pogledu iregularnih migracija ili bezbednosti", navodi se. Korupcija ne slabi, pritisak na medije raste, iz izveštaja EU o SrbijiU poslednje vreme nekoliko država članica Evropske unije vrši pritisak na Evropsku komisiju da predloži zakon kojim bi se olakšalo odbijanje turističkih viza ruskim državljanima zbog ruske invazije na Ukrajinu. Države EU se zalažu za strožija pravila za odbijanje turističkih viza RusimaPrema podacima EU, broj izdatih turističkih viza za šengenski prostor ruskim državljanima porastao je tokom 2025. godine na gotovo 480.000, što je najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je najavio da Srbija neće uvoditi vize za ruske državljane. Prema uslovima iz Plana rasta, Srbija do kraja godine treba da uvede vize za najmanje tri zemlje. Vizna politika Srbije je sa viznom politikom Evropske unije "samo delimično usklađena" sa listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, navodi se u izveštaju o vladavini prava za Srbiju. Trenutno 12 takozvanih trećih zemalja uživa bezvizni režim sa Srbijom, ali ne i sa EU: Armenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kazahstan, Rusija, Surinam i Turska. "Nije postignut dalji napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU od decembra 2024. godine, kada je Srbija ispunila svoje obaveze iz Reformske agende o usklađivanju sa viznim režimom EU sa najmanje tri zemlje čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU", navodi se u dokumentu. Reformskom agendom Srbija se obavezala da uvede vizni režim za najmanje tri od navedenih država. Vrednost ove obaveze u okviru Plana rasta iznosi nešto više od 27,1 miliona evra. Neispunjavanje ove obaveze do kraja 2026. godine rezultiralo bi gubitkom te sume financijskih sredstava. Primenu ove obaveze Srbija je predvidela do kraja decembra 2024. godine u svojoj Reformskoj agendi za Plan rasta. Evropska komisija je, međutim, svim državama regiona odobrila takozvani grejs odnosno produženi period. Za obaveze koje je trebalo ispuniti do kraja 2024. godine taj rok je produžen za 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine. U međuvremenu, pre eventualnog uvođenja viza za najmanje tri države, Evropska komisija od Srbije dokumentima traži da pooštri pravila za izdavanje viza državljanima zemalja koje još imaju bezvizni režim sa Srbijom li nemaju sa EU. Komisija smatra da bi se na taj način obezbedila veća kontrola i usklađenost sa standardima EU, kao i smanjio priliv iregularnih migranata ka Evropskoj uniji među državljanima trećih zemalja koji u Srbiju ulaze sa važećim vizama.

Građani Kosova u nedjelju glasaju na novim vanrednim parlamentarnim izborima, trećim u otprilike 18 mjeseci, nakon što nijedna stranka nije uspjela osvojiti stabilnu većinu koja bi zemlju izvukla iz političke krize. Biračka mjesta su otvorena u 7:00, a očekuje se da će biti zatvorena u 19:00 sati, saopštila je Centralna izborna komisija (CIK). Prema zvaničnim podacima CIK-a, do 17 sati glasalo je 28 posto od oko dva miliona građana s pravom glasa. Predsjednik CIK-a Krešnik Radonjići (Kreshnik Radoniqi) izjavio je na pres-konferenciji da se izborni proces odvija regularno i bez ikakvih incidenata u 38 opština u zemlji. "Prema podacima koje su dostavile opštinske izborne komisije, glasanje se do ovog trenutka odvija u regularnim uslovima i bez problema koji bi ugrozili nesmetan tok izbornog procesa", rekao je. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da je angažovalo više od 100 državnih tužilaca i pratećeg osoblja tužilačkog sistema koji dežuraju radi praćenja izbora. Više od 900 kandidata iz 17 političkih partija i tri koalicije bori se za mjesta u Skupštini Kosova, koja broji ukupno 120 poslanika. U međuvremenu, politički lideri pozvali su na što veću izlaznost na izbore i na miran i demokratski proces. Aktuelni premijer Aljbin Kurti (Albin) iz Pokreta Samoopredjeljenje, koji teži očuvanju vlasti, izjavio je nakon glasanja u Prištini kako se nada da zemlja više neće morati ići na vanredne izbore. "Želim da se ovdje na parlamentarnim izborima vidimo tek za četiri godine", rekao je Kurti. I njegovi opozicioni konkurenti, kandidat za premijera i predsjednik Demokratske partije Bedri Hamza, te lider Demokratskog saveza Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), poručili su da u naredne četiri godine ne bi trebalo biti novih izbora. "Pozivam ih da iskoriste svoje pravo glasa u skladu sa svojim političkim uvjerenjima, da glasaju mirno, slobodno i demokratski. Mi danas odlučujemo o budućnosti za naredne četiri godine", rekao je Hamza. Abdidžiku je istakao da se danas, "u jednom danu, u roku od 12 sati od 7 ujutro do 7 navečer, odlučuje o sudbini Republike za naredne četiri godine". Šta se očekuje od ovih izbora?Analitičari političkih zbivanja predviđaju tri moguća scenarija nakon ovih izbora: koncentraciju vlasti u rukama Pokreta Samoopredjeljenje, iznuđeni politički kompromis ili nastavak krize uz rizik od novih izbora. Institucionalna nestabilnost, prema njihovim riječima, rizikuje usporavanje integracije u Evropsku uniju, ograničavanje fondova i investicija, kao i slabljenje podrške EU i Sjedinjenih Američkih Država. Agon Malići (Maliqi) je za Radio Slobodna Evropa upozorio da Kosovo rizikuje da sklizne ka modelu kakav je u Albaniji ili Srbiji, gdje se vlast koncentriše oko jednog lidera koji kontroliše sve, nasuprot alternativi sistema koji nameće saradnju i čuva demokratsku ravnotežu. "Vjerujem da bi bio potreban rezultat sličniji onom s februarskih izbora, koji nameće konsenzus ne samo za predsjednika, već i za vladu. Naš politički sistem je postavljen tako da jednoj stranci otežava ili onemogućava da kontroliše baš sve", ocijenio je. Analitičar Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) tvrdi da je situacija proizvod "neodgovorne političke klase" koja, kako kaže, djeluje u neskladu s potrebama građana. Prema njegovom mišljenju, problem nije samo u učestalosti izbora, već i u nedostatku kulture kompromisa i institucionalne funkcionalnosti. Današnji izbori su treći u manje od godinu i po dana, nakon redovnih izbora održanih 9. februara 2025. godine i još jednih vanrednih održanih 28. decembra. Prvi nisu uspjeli iznjedriti vladu, dok drugi – iako su Pokretu Samoopredjeljenje donijeli preko 51 posto glasova, što je najveća većina u historiji nezavisnog Kosova – nisu rezultirali dogovorom o predsjedniku, shodno odluci Ustavnog suda. To je automatski dovelo do raspuštanja Skupštine u ponoć 28. aprila, dva i po mjeseca nakon njenog konstituisanja, a dva dana kasnije vršiteljica dužnosti predsjednika, Albulena Haxhiu (Aljbuljena Hadžiju), raspisala je nove izbore.

Biračka mjesta otvorena su širom Armenije, gdje građani glasaju na izborima koji predstavljaju test podrške premijeru nakon kontroverznog mirovnog sporazuma sa susjednim Azerbejdžanom, ali i njegovih nastojanja da ovu malu državu na Južnom Kavkazu približi Zapadu nakon decenija oslanjanja na Rusiju. Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da će 2,49 miliona građana moći da glasa za 18 političkih stranaka na 2.005 birališta na parlamentarnim izborima 7. juna. Prema predizbornim anketama, vodeću poziciju ima stranka Građanski ugovor premijera Nikola Pašinjana, ispred nekoliko proruskih političkih opcija. Biračka mjesta otvorena su u 8 sati, a zatvaraju se u 20 sati. Oko 400 međunarodnih posmatrača prati izborni proces. Centralna izborna komisija najavila je da će preliminarni rezultati biti objavljeni u roku od 24 sata nakon zatvaranja birališta, dok se konačni rezultati očekuju 14. juna. Odnosi između Erevana i Rusije postali su jedno od ključnih izbornih pitanja, posebno nakon što je Moskva posljednjih sedmica uvela ograničenja na armenski izvoz kao odgovor na sve izraženije približavanje Armenije Zapadu. Ankete pokazuju da Građanski ugovor uživa podršku između 24 i 32 posto birača, dok proruska stranka Snažna Armenija ima podršku od oko 6 do 11 posto, što je svrstava na drugo mjesto. Uoči izbora armenske vlasti uhapsile su šest kandidata stranke Snažna Armenija, izvijestili su državni mediji, ne navodeći razloge hapšenja. Snažna Armenija poručila je da želi očuvati ekonomske i političke veze Erevana s Rusijom te je optužila Pašinjana za, kako je navela, opasnu neprijateljsku politiku prema Moskvi. Stranku predvodi rusko-armenski milijarder Samvel Karapetian, koji se nalazi u kućnom pritvoru pod optužbom za pozivanje na rušenje vlasti. On tvrdi da su optužbe politički motivisane. Navodi o nepravilnostimaIzborne vlasti i nezavisni posmatrači prijavili su niz navodnih nepravilnosti tokom glasanja 7. juna, prema informacijama koje su prikupili lokalni dopisnici Radija Slobodna Evropa. Ministarstvo unutrašnjih poslova Armenije izvijestilo je da je do 14 sati po lokalnom vremenu zaprimilo 29 prijava povezanih s izbornim procesom. Pokrenute su istrage u šest slučajeva sumnje na dvostruko glasanje i pet slučajeva kršenja tajnosti glasanja, navelo je ministarstvo. U vezi s tim slučajevima privedeno je šest osoba, dok se dodatna 121 prijava navodnih nepravilnosti još razmatra. Posmatračka grupa Nezavisni posmatrač prijavila je ometanja i proceduralne propuste na više biračkih mjesta. Prema njihovim navodima, posmatrači su bili prisutni na 1.420 biračkih mjesta širom zemlje, a navodne nepravilnosti zabilježene su na njih 387. Podrška Sjedinjenih Država i Evropske unije PašinjanuSjedinjene Američke Države i Evropska unija pružile su podršku Pašinjanu, koji je na vlast došao 2018. godine nakon uglavnom mirnog narodnog ustanka poznatog kao Baršunasta revolucija protiv prethodne vlade naklonjene Moskvi. Pašinjan je pokrenuo proces pristupanja Evropskoj uniji, iako se očekuje da će trajati godinama, te nastavio mirovne pregovore sa susjednim Azerbejdžanom. Ova politika izazvala je jačanje opozicije i nezadovoljstvo dijela njegovih nekadašnjih pristalica. Premijer je dobio snažnu podršku Washingtona nakon što je pristao učestvovati u inicijativi američkog predsjednika Donalda Trumpa - Trumpova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP). Riječ je o koridoru čiji je cilj povezivanje Azerbejdžana s njegovom eksklavom Nahčivanom, uz istovremeno smanjenje logističkog i političkog uticaja i Rusije i Irana. Bilateralni proces potpisivanja završen je nakon što je američki državni sekretar Marco Rubio potpisao dokument koji je prethodno parafiran tokom posjete Erevanu prošlog mjeseca. Američki State Department naveo je da ovu inicijativu vidi kao "ključni i trajni dio procesa donošenja mira i prosperiteta Armeniji i Južnom Kavkazu". Premijer je pokušao i normalizovati odnose s dugogodišnjim regionalnim rivalom i susjedom, Turskom, bliskim saveznikom Azerbejdžana. Njegova vlada zamrznula je učešće Armenije u Organizaciji Sporazuma o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), vojnom savezu predvođenom Rusijom. Erevan domaćin evropskih skupova i ZelenskogPašinjanov cilj ulaska u Evropsku uniju, udaljavanje od CSTO-a i organizacija skupova povezanih s Evropskom unijom u Erevanu, uključujući i događaj kojem je prisustvovao ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, izazvali su nezadovoljstvo Moskve i doveli do prijetnji ukidanjem povlaštenih ekonomskih pogodnosti Armeniji. Rusija Armeniju već dugo smatra dijelom svoje sfere uticaja. Ruski predsjednik Vladimir Putin uputio je prikrivenu prijetnju povodom armenskih evropskih ambicija, upozorivši da bi zemlja zbog težnji ka evropskim integracijama mogla doživjeti "ukrajinski scenario". Parlamentarni izbori predstavljaju "historijski trenutak" za Armeniju, izjavio je Ulrich Schmid, profesor istočnoevropskih studija na Univerzitetu St. Gallen u Švicarskoj, za televiziju France 24. "Pašinjan je odlučno krenuo ka normalizaciji odnosa i s Turskom i s Azerbejdžanom", rekao je Schmid. "Armenska vanjska politika tradicionalno je bila zarobljena između dvije zamke – turske i azerbejdžanske." Prema njegovim riječima, premijer je spreman da zemlju usmjeri prema konceptu "realistične Armenije", zamjenjujući tradicionalne strahove i historijske zamjerke pragmatičnijim političkim pristupom.

Ukrajina je lansirala stotine dronova na ciljeve širom Rusije, uključujući desetke njih iznad regije Sankt Peterburga, i to posljednjeg dana najvažnijeg ruskog investicijskog foruma. Vlasti u Sankt Peterburgu su u subotu tokom napada nakratko naredile stanovnicima da ostanu u zatvorenom prostoru i obustavile javni prijevoz. Ministarstvo odbrane saopćilo je da je veliki broj dronova oboren ili presretnut. Jedan okrug zapadno od Sankt Peterburga blokiran je nakon što je dron pogodio neodređeni vojni objekat. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski preuzeo je odgovornost za napad, koji je bio drugi ove vrste izveden tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, događaja koji je nekada nazivan "ruskim Davosom". Izjavio je da su meta bili ruska baza i pomorski objekt na otoku Kronštatu. "Vrijeme je da se ovaj rat okonča. No ruski vođa želi nastaviti ratovati. Zato ukrajinske 'sankcije' djeluju protiv te agresije", napisao je u objavi na Telegramu. "Na svaki čin nepravde prema Ukrajini bit će odgovoreno pravednim odgovorom." Prvog dana foruma, ukrajinski dronovi pogodili su naftni kompleks i vojnu bazu u gradu, uslijed čega se iznad regije nadvio gust crni dim. Taj napad je okarakteriziran kao signal Kijeva s ciljem da se zaplaše potencijalni investitori, ali i da se demonstrira sposobnost Kijeva da zaobiđe protuzračnu odbranu. Ruski dužnosnici saopćili su da je otkriveno više od 376 ukrajinskih dronova u više od desetak regija. Dužnosnici su naveli da je jedno skladište nafte u južnoj Krasnodarskoj oblasti djelimično zapaljeno uslijed napada ukrajinskog drona. Mnogi ukrajinski napadi posljednjih mjeseci bili su usmjereni na rusku naftnu infrastrukturu, u pokušaju da se Moskva spriječi da prodaje naftu u inostranstvu, kao i da se smanji njena sposobnost prerade benzina. Sve veći broj ruskih oblasti prijavio je nestašicu benzina posljednjih sedmica, iako se dio toga pripisuje sezonskim faktorima.

Predsednik Rusije Vladimir Putin u petak je kao besmislen odbacio predlog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog da se sastanu na direktnim razgovorima kako bi se okončao rat, pozivajući rusku vojsku da "uradi posao". "Ne vidim svrhu sastanka. To ima smisla samo za ukrajinsku stranu", rekao je Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, dodajući da bi potencijalni prekid vatre samo pomogao Kijevu da zaustavi ruske kopnene ofanzive. Zelenski je dan ranije objavio otvoreno pismo u kojem je pozvao ruskog predsednika da zaustavi rat, koji je sada u petoj godini, i ukazao da Kijev nema nameru da odustane od borbe. "Ukrajina je spremna za potpuni prekid vatre tokom trajanja pregovora", napisao je Zelenski u četvrtak, sugerišući da se situacija duž linije fronta neće promeniti u korist Rusije u doglednoj budućnosti. Posle Putinove izjave o odbijanju sastanka, Zelenski je rekao: "Nažalost, ruska strana ponovo bira rat – svi su čuli današnji odgovor." "Slab odgovor. On jednostavno ne želi da okonča rat", dodao je ukrajinski predsednik. Poziv Zelenskog za ponovno pokretanje mirovnog procesa usledio je posle diplomatskih napora koje je predvodio američki predsednik Donald Tramp (Trump), a koji su izgleda zastali poslednjih meseci, posebno od izbijanja rata na Bliskom istoku. Vašington je mesecima pokušavao da uravnoteži stavove Kijeva i Moskve kako bi se okončao rat, ali su dve strane ostale daleko jedna od druge – Kremlj se držao svog tvrdog stava i nije nudio nikakav kompromis oko kontrole nad ključnim istočnim regionom Ukrajine, Donjeckom. Iako je diplomatija izgleda izgubila zamah i bila ograničena na razmenu ratnih zarobljenika, borbe na frontu i međusobni vojni udari ne pokazuju znake jenjavanja. Dok su vojni analitičari i istraživačke grupe izveštavali da su nove prolećne ofanzive Rusije donele malo ili nimalo teritorijalnih dobitaka Moskvi, 2026. godina je, prema izveštajima, prva posle nekoliko godina da su ukrajinske snage povratile više teritorije nego što su izgubile. "Redovno odlažete, svakih nekoliko meseci, sopstvene rokove za osvajanje naših regiona – posebno Donjecke oblasti. I nećete je osvojiti ni ove godine", navodi se u pismu Zelenskog. Putin je, međutim, izneo drugačiji pogled na dinamiku fronta. Pre svog govora u Sankt Peterburgu, on je tvrdio da ruska vojska i dalje napreduje u Ukrajini. Na forumu je ponovio: "(Vojne akcije) će se završiti kada postignemo ciljeve koje smo sebi postavili." Zelenski je rekao da je Ukrajina preživela svoju "najtežu" zimu s ruskim napadima koji su uništili energetsku i civilnu infrastrukturu i ostavili hiljade stanovnika u hladnoći i mraku, ali je Moskva nastavila da napada ukrajinske gradove tokom proleća. Ranije ove nedelje, desetine ljudi su poginule i ranjene u ruskim napadima na ukrajinske gradove Ukrajine, uključujući Kijev i jugoistočni grad Dnjepar, koji je odavno ključno mesto za dobrovoljce koji prihvataju hiljade izbeglica iz Donjecke i Luganske oblasti. Iako je pismo Zelenskog označilo redak pokušaj direktne komunikacije s Putinom, u njemu je takođe istaknuto da je Ukrajina reagovala, posebno kroz napade dronovima velikog dometa koji su ugrozili rusku paradu na Dan pobede na Crvenom trgu u Moskvi i primorali Kremlj da smanji proslave. Napadajući teritorije i do 1.000 kilometara od svoje granice, Ukrajina je pojačala duboke udare na energetsku i vojnu infrastrukturu unutar Rusije, nastojeći da sputa profit Moskve od skoka globalnih cena nafte izazvanog ratom SAD sa Iranom i praktičnom blokadom Ormuskog moreuza koju je uveo Teheran. Upitan o tom pitanju na plenarnoj sednici u Sankt Peterburgu, Putin je priznao da su udari naneli određenu ekonomsku štetu Rusiji, ali je tvrdio da ne predstavljaju neposrednu pretnju po ekonomiju zemlje ili potencijalne investitore. Putin je rekao da pismo Zelenskog smatra "nepristojnim" i da to "nije način da se organizuje sastanak licem u lice". "Trebalo bi da se obraćamo ne autorima ovog pisma, niti ljubiteljima epistolarnog žanra, već našim borcima na prvoj liniji fronta", rekao je ruski predsednik. "Uradite svoj posao, braćo."