Američki Stejt department je u izjavi za RSE pozdravio učešće građana Srbije na parlamentarnim izborima. Portparol Stejt departmenta je naveo da su upoznati sa preliminarnim rezultatima, uključujući i priznanje poraza od strane bivšeg predsednika Vučića. "Radujemo se nastavku i daljem unapređenju našeg partnerstva sa novoizabranim članovima Narodne skupštine Srbije i građanima Srbije, nadovezujući se na zamah ostvaren tokom protekle godine, između ostalog i pokretanjem Strateškog dijaloga", navedeno je. Prema preliminarnim rezultatima izbora održanim 25. oktobra Studentska lista je osvojila 52,54 odsto glasova izašlih birača, dok je "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića osvojila 39,29 odsto glasova. Vučić je posle 14-godišnje vladavine priznao poraz i čestitao Studentskoj listi. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marko Rubio.

Novosadska akademska mreža Slobodan univerzitet zatražila je danas od rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića da, zajedno sa svojim timom, u roku od 72 sata podnese ostavku. U suprotnom će, kako su najavili, univerzitetski profesori pokrenuti postupak njihovog razrešenja. Optužuju ga za urušavanje autonomije univerziteta, između ostalog jer je nakon protesta u univerzitetskom kampusu 5. septembra 2025, koji je obeležilo policijsko nasilje i brutalnost, uveo policiju u Rektorat. Madić je na izborima koji su održani u nedelju 25. septembra podržao listu Srpske napredne stranke (SNS), koja je nakon 14 godina izgubila vlast. On se do sada se nije oglašavao povodom zahteva za ostavku. Odgovor nije stigao ni na hitan upit RSE Rektoratu. Madićevu ostavku studenti u blokadi i profesori zahtevaju od početka studentskih blokada koje su počele nakon smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, a kojima se tražila politička i krivična odgovornost vlasti. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Sedlar, naveo da ostavke treba da podnesu i dekani svih fakulteta koji nisu stali uz svoje profesore i studente. Kao one fakultete koji su bili uz svoje zaposlene i studente naveo je pet fakulteta Univerziteta u Novom Sadu – Prirodno-matematički fakultet, Akademija umetnosti, Pedagoški fakultet, Građevinski fakultet u Subotici i Ekonomski fakultet u Subotici. "Naša borba za slobodan Univerzitet se nastavlja, od danas na novi način", naglasio je Sedlar. On je upitao i da li postoji ijedan univerzitet na kojem su otkaze dobili profesori na način na koji su otpušteni Jelena Kleut i Vladimir Mihić, doskorašnji profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Uprkos pozitivnim ocenama stručnih tela, dvoje profesora ostalo je bez posla nakon što Senat Univerziteta Jelenu Kleut nije izabrao u zvanje redovne profesorke, a Vladimira Mihića u zvanje vanrednog profesora. Deo akademske zajdenice ocenio je to kao politički pritisak vlasti zbog njihove podrške studentskim protestima. Predstavnici Slobodnog univerziteta su ispred Rektorata proslavili pobedu Studentske liste na parlamentarnim izborima. Njima se pridružio deo zaposlenih u Rektoratu. Zastavu Slobodnog univerziteta su okačili na zgradu Rektorata i uneli je u ovu instituciju. Slobodan univerzitet je mreža profesora, saradnika, istraživača i ostalih zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu i drugim visokoškolskim ustanovama u Vojvodini. Nastala je kao odgovor i podrška studentskim blokadama. Između ostalog, pokrenuli su tužbe protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije zbog povrede univerzitetske autonomije i policijskih intervencija u kampusu tokom studentskih blokada.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Nenad Rašić, očekuje da se nakon pobede Studentske liste u Srbiji obnovi dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, te da se obe strane okrenu evropskim integracijama. "Na evropskoj agendi je normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Očekujem da će to biti jedna od prvih tema kada se formira nova Vlada u Srbiji. Da se obnovi dijalog koji je neko vreme u zastoju", kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa. Kosovo i Srbija od 2011. godine vode dijalog posredstvom EU ali premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava njegov nastavak na visokom političkom nivou izručenjem Milana Radoičića iz Srbije, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Studentska lista se do sada nije oglašavala oko Banjske ili Radoičića. Stav ovog političkog pokreta, nastalog iz studentskih protesta širom Srbije u borbi protiv korupcije, je da je Kosovo po Ustavu sastavni deo Srbije, te da će ponašati u skladu sa njim. Uoči izbora pojedini kandidati na studentskoj listi su najavljivali da će, pored ostalog, preispitati sporazume postignute u okviru dijaloga sa Kosovom. Prema preliminarnim procenama Studentska lista je osvojila 52,65 posto glasova, dok je Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da prokomentariše pobedu Studentske liste u Srbiji, ali se na odgovor čeka. Rašić, s druge strane, kaže da od Studentske liste ne može da se očekuje da se u javnosti izjašnjava protiv sopstvenog Ustava kada je u pitanju Kosovo. "Koji politički predstavnik ili neko iz šireg političkog pokreta rekao neću poštovati zakon i Ustav? To se zove ‘play safe’ (igraj na sigurno), kada nemate dovoljno informacija da bi mogli dublje da se bavite nekom temom. Ali odgovor je u tome da je stav Studentske liste bio i da podržavaju evropske integracije", ukazuje Rašić. Iz ugla političkog predstavnika kosovskih Srba, Rašić očekuje i da se zaustavi "zloupotreba" novca i drugih resursa koji dolaze iz Srbije. Nada se i da nova vlast u Srbiji neće "vršiti pritisak" na pripadnike srpske zajednice sa Kosova, kao što je to, prema njegovoj oceni, radila Srpska napredna stranka preko Srpske liste – vodeće stranke Srba na Kosovu koja je formirana uz podršku Aleksandra Vučića. Srpska lista je inače na poslednjim kosovskim izborima dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan mandat dobila stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića. Srpska liste se inače nije oglašavala nakon pobede Studentske liste na nedeljnim izborima.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji Studentska lista osvojila je 52,65 odsto glasova, dok je lista "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke osvojila 39,22 odsto glasova, pokazuju podaci Republičke izborne komisije (RIK) na osnovu prebrojanih glasova sa 91 odsto biračkih mesta, prenosi Beta. Prema podacima RIK-a, za Studentsku listu je glasalo 2.246.423 građana, dok je za listu "Ujedinjena Srbija" glasao 1.673.241. Na trećem mestu je lista "Faktor stabilnosti" okupljena oko Socijalističke partije Srbije koja je osvojila 2,17 odsto glasova, odnosno za tu listu je glasalo nešto više od 95.000 birača. Sve ostale izborne liste osvojile su manje od jedan odsto glasova na izborima. Lista "Autentična desnica" osvojila je 0,9 odsto glasova, Savez vojvođanskih Mađara 0,8 odsto, izborna lista "Albanska koalicija" 0,65 odsto, "Rasim Ljajić - Ljudski" 0,48 odsto glasova, a "Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije" 0,46 odsto. Izborna lista SDA Sandžaka osvojila je 0,29 odsto glasova, a koalicija "Evropska Srbija" 0,28 odsto glasova, dok je lista "Usame Zukorlić - Pokret za ujedinjenje" osvojila 0,27 odsto glasova. Ruska stranka osvojila je 0,15 odsto glasova, a Stranka rusko-srpskog jedinstva 0,1 odsto, dok su manje od 0,1 odsto glasova osvojile liste Liberalno zelene stranke, Građanske stranke Grka u Srbiji, "Ćale ovo je za tebe", Narodne stranke i "Majka Srbija - Gruda". Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su posle dve godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast posle 14 godina.

"Vučićev poraz na izborima pokazuje snagu narodnih pokreta, čak i u autoritarnim državama," saopštili su iz Helsinške komisije nakon vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je koalicija predvođena bivšim predsjednikom Aleksandrom Vučićem izgubila od Studentske liste. "Srbija ima priliku da učvrsti postignuto jačanjem vladavine prava i nezavisnih medija, koji su neophodni za demokratiju. To je put ka ekonomskom rastu i regionalnoj stabilnosti," stoji na platformi X u objavi američke komisije koja prati ljudska prava i međunarodnu saradnju u 57 zemalja članica OSCE-a. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. Pobjedu Studentskoj listi čestitao je i premijer hrvatske Andrej Plenković u telefonskom razgovoru sa nosiocem liste Ilijom Srdanovićem. "Nadamo se da će i taj dio vanjske politike, koji se odnosi na odnose sa susjednim zemljama, biti u njihovom fokusu", rekao je Plenković, prenosi Hrvatska radio-televizija (HRT). Rekao je i kako očekuje da će odnosi Hrvatske i Srbije biti bolji, ocjenjujući da su "jučerašnje poruke Studentske liste bile umjerene, racionalne i razumne". Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković izjavio je kako su studenti Srbije "pokazali izuzetnu hrabrost i istrajnost", te da je njihova pobjeda "mnogo više od izbornog rezultata". "Od novih vlasti u Srbiji očekujemo korektan odnos, bolju saradnju i puno poštivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, kao i svih ljudi koji u njoj žive. Dosadašnja praksa vlasti Srbije da pod plaštom ‘brige o narodu’ podržavaju i pomažu korumpirane političke elite u Bosni i Hercegovini nije donijela ništa dobro ni Bosni i Hercegovini ni Srbima koji žive u našoj zemlji", naveo je Konaković u objavi na Facebooku. Kako je rekao, "ako nova vlast u Srbiji istinski želi pomoći Srbima u Bosni i Hercegovini, neka im pomogne da se i sami izbore protiv korupcije, uspostave meritokratiju i izgrade društvo u kojem će znanje, rad i poštenje biti važniji od političke podobnosti". "Takav pristup stvorio bi uslove za ostanak mladih ljudi, ali i povratak onih koji su otišli, u svoju domovinu, svoje gradove i svoje kuće. To je naš zajednički, konačni cilj, da mladi ljudi svoju budućnost grade ovdje, uz svoje porodice, u sigurnim, uređenim i prosperitetnim društvima", naveo je Konaković. Kandidate na "Studentskoj listi" odredili su plenumi fakulteta, koji su izrasli u vodeću političku snagu tokom dvogodišnjih protesta fokusiranih na zahtjeve protiv korupcije i za vladavinu prava. Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji Studentska lista osvojila je 52,65 odsto glasova, dok je lista "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke osvojila 39,22 odsto glasova, pokazuju podaci Republičke izborne komisije (RIK) na osnovu prebrojanih glasova sa 91 odsto biračkih mesta. Prema podacima RIK-a, za Studentsku listu je glasalo 2.246.423 građana, dok je za listu "Ujedinjena Srbija" glasao 1.673.241.

Ambasada Islamske Republike Iran u Srbiji čestitala je "Studentskoj listi" i drugim izabranim "predstavnicima naroda nakon vanrednih parlamentarnih izbora kojima je okončana 14 godina duga vladavina Aleksandra Vučića. "Kao Ambasador Islamske Republike Iran u Republici Srbiji, čast mi je da uputim čestitke ljubaznom narodu i Vladi Srbije na uspešnom i entuzijastičnom održavanju parlamentarnih izbora," navodi se na platformi X. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. "Islamska Republika Iran je oduvek težila da razvija i jača prijateljske odnose sa Vladom i narodom Srbije i nada se da će ovaj događaj otvoriti put napretku i prosperitetu srpskog naroda i dalje ojačati dugogodišnje odnose i veze među narodima dve zemlje," stoji dalje u saopštenju iranske ambasade. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa režimom u Iranu prethodnih godina uprkos kritika zapadnih partnera prije svega Sjedinjenih Država zbog prisustva srpskog ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine na sahrani iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija u julu ove godine. Vijeće Evropske unije usvojilo je u avgustu ove godine odluku kojom su izmijenjene postojeće restriktivne mjere prema Iranu sa kojima se nije uskladila Srbija. Također dok se u američkom Senatu raspravlja o inicijativi za uvođenje sankcija zvaničnicima Srbije zbog saradnje sa Rusijom, Kinom i Iranom, zvanični Beograd produbljuje veze sa Teheranom u oblasti veštačke inteligencije i informaciono-komunikacionih tehnologija. Beograd je sa Teheranom od februara 2025. godine potpisao memorandum o saradnji u toj oblasti, dogovoreno je formiranje zajedničkog komiteta za njegovo sprovođenje, dok su se dvojica ministara Vlade Srbije sastala sa iranskim kolegama i dogovarali produbljivanje saradnje. Sjedinjene Države su od 28. februara u ratu sa Iranom, dok je zvanični Teheran izložen i sankcijama Evropske unije, čijem članstvu teži Srbija.

Gradske službe, uz pomoć brojnih građana, počeli su 26. oktobra sa raščišćavanjem Pionirskog parka u centru Beograda, nekadašnjeg šatorskog naselja pristalica vlasti Aleksandra Vučića. Građani su prethodne noći ušli u Pionirski park i uklonili šatore i ograde oko kampa, u kojem su duže od godinu i po dana boravile pristalice vlasti. Ćacilend, ograđeni prostora kod Predsedništva Srbije, srušen je tokom slavlja pobede "Studentske liste" koja je na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji osvojila 51,47 odsto glasova, prema preliminarnim procenama nevladine organizacije CRTA. Prethodno, nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je izborni poraz. Tada su iz takozvanog Ćacilenda počeli da odlaze ljudi obučeni u crno koji su tamo došli nekoliko sati ranije, a potom su se povukle i brojne policijske snage koje su uoči zatvaranja birališta došle kod Republičke izborne komisije i Predsedništva. Ubrzo posle toga građani su ušli u Pionirski i počeli da uklanjaju šatore i ograde. Prvi šatori u Pionirskom parku postavljeni su u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Od tada u "Ćacilendu" je zabeležen niz incidenata. Kako je RSE ranije pisao, u šatorskom naselju, među pristalicama vlasti, bili su i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo. Ljudi iz tog prostora bacali su pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare na građane koji su demonstrirali 2025. u blizini "Ćacilenda" i Skupštine. Mediji u Srbiji izveštavali su i o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente. Čelnici policije negirali su te navode.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski čestitao je na izbornim rezultatima vanrednih preliminarnih izbora u Srbiji uz komentar da su se u zemlji dogodile "velike promjene" pobjedom "Studentske liste". "Ovo je, nesumnjivo, novo poglavlje u historiji ove zemlje i njenog naroda. Želimo Srbiji uspjeh, istinski razvoj i srdačne odnose s evropskom zajednicom," rekao je Zelenski. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Iako podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, Srbija je među rijetkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu i koja održava veze sa Moskvom uprkos upozorenjima Brisela i Washingtona. Protiv uvođenja sankcija Rusiji je i "Studentska lista". Studenti u blokadi su ranije izjavili da će Srbija zadržati "principijalno stanovište o neuvođeenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji". U objavi na platformi X Zelenski, koji je u avgustu po prvi put boravio u Srbiji, napisao je da u Ukrajini zahvaljuju Srbiji na poštovanju prema našem narodu, našoj državi i našoj nezavisnosti." "Uvijek slavimo naša zajednička postignuća – sve ono što jača naša društva i pruža ljudima više prilika. Spremni smo nastaviti širiti našu saradnju, a neka se sve dobre nade naroda Srbije ostvare." Uprkos vezama Beograda sa Kremljom Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obje zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji.

Kremlj želi nastaviti razvijati odnose sa Srbijom, uprkos što je na parlamentarnim izborima stranka njihovog saveznika bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića izgubila od "Studentske liste" saopštila je Moskva. Glasnogovornik Kremlja Dmitri Peskov dodao je i da je "za tango potrebno dvoje", prenosi Reuters. Peskov je također izjavio da se Moskva nada kako će novi studentski lideri Srbije shvatiti da je saradnja s Rusijom u interesu njihove zemlje. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. Zvanični stav Moskve prema Vučiću poslednjih godina uglavnom je bio jasan – Kremlj ga vidi kao političkog partnera i podržava nastavak odnosa Beograda i Moskve. Srbija je pod Vučićevim vodstvom nastavila da održava veze sa Moskvom uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona. Jedan od razloga zbog kojih Srbija poslednjih godina stagnira u procesu pridruživanja Evropskoj uniji je i zbog neuvođenja sankcija Rusiji, u čemu nije sledila spoljnu politiku Brisela. No, protiv uvođenja sankcija Rusiji je i "Studentska lista". Studenti u blokadi su ranije izjavili da će Srbija zadržati "principijalno stanovište o neuvođeenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji". Vlasti u Srbiji se oslanjaju na podršku Moskve u međunarodnim organizacijama u pojedinim pitanjima, prije svega, u nepriznavanju Kosova kao nezavisne države, ali i odbijanju da se u Srebrenici u julu 1995. dogodio genocid.

Jedna žena je navodno ubijena uvečer 25. oktobra u selu Vitomirica kod Peći, nekoliko sati nakon što je dala izjavu policiji u vezi sa slučajem nasilja u porodici. Prema navodima Policije Kosova, slučaj nasilja u porodici prijavljen je oko 19 sati. Žena je odvedena u policijsku stanicu na razgovor, dok je njen suprug uhapšen i zadržan u pritvoru 48 sati. "Žrtva je, svojom voljom, odvezena kući u selo Vitomirica", navodi se u saopštenju policije. Policija je zatim oko 21 sata obaviještena da je žena pronađena bez znakova života. Ljekarski tim koji je stigao na lice mjesta konstatovao je smrt. Na osnovu prvih informacija, policija sumnja da je smrt nastupila uslijed udaraca tvrdim predmetom. Osumnjičeni za ubistvo, za kojeg se vjeruje da je njen šurjak (brat njenog supruga), nalazi se u bjekstvu. Na lice mjesta izašao je i državni tužilac. Predsjednica Kosova Justina Shiroka Pula je pozvala na "hitnu, potpunu i nepristrasnu istragu ubistva". "Mora se utvrditi da li su preduzete sve neophodne mjere za procjenu rizika i njenu zaštitu", rekla je ona. Na Kosovu je od 2010. godine ubijeno najmanje 67 žena. U većini slučajeva, počinioci ubistava bili su njihovi supruzi. Kosovo je 2023. godine izmijenilo zakonske propise kako bi prioritet dalo istrazi i krivičnom gonjenju slučajeva nasilja u porodici, a u decembru 2024. godine pokrenulo je sistem elektronskog nadzora, čiji je cilj također zaštita žrtava. Međutim, predstavnici pravosudnih institucija i organizacija za prava žena izjavili su za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa u augustu da praćenje prijavljenih slučajeva, reagovanje na rizik i provođenje zaštitnih mjera i dalje predstavljaju izazove. Također su zatražili institucionalnu odgovornost u slučajevima kada žene budu ubijene nakon što su potražile pomoć. Na Kosovu se nasilje u porodici može prijaviti na broju 0800 19 999. Telefonska linija za advokate žrtava je 0800 11 112. Sigurne kuće postoje u gotovo svim regionima i one su otvorene za sve etničke zajednice koje žive na Kosovu. Neke od sigurnih kuća nalaze se u opštinama Đakovica, Peć, Novo Brdo i Zubin Potok. SOS linije sigurnih kuća su 0800 800 01 i 0800 21 000. Mreža žena Kosova je mreža ženskih grupa i organizacija iz različitih dijelova Kosova, a ima 190 članica među kojima su i one koje nude besplatnu pravnu pomoć i savjetovalište. Broj policije je 192.

Sud Bosne i Hercegovine oslobodio je 26. oktobra Mevlida Jašarevića optužbi za sprječavanje djelatnika zatvora u obavljanju službenih radnji, tokom izdržavanja 15-godišnje kazne za napad na američku ambasadu u Sarajevu. U obrazloženju prvostepene presude Sud je naveo da Tužiteljstvo BiH nije dokazalo da je Jašarević imao namjeru da spriječiti službenice zatvora u obavljanju dužnosti. Jašarević izdržava 15-godišnju zatvorsku kaznu zbog terorističkog napada na Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu 2011. godine, a iz državnog zatvora bi trebao izaći ove sedmice. Tužiteljstvo BiH teretilo ga je da je u novembru i decembru 2024. godine ometao rad odgojiteljica u državnom zatvoru te im upućivao prijetnje i uvrede nakon što mu je zabranjen pisani i telefonski kontakt s obitelji i drugim osobama. U optužnici se navodi da je jednoj službenici rekao kako će "uzeti nož i ući u njen ured". Jašarević je tokom postupka odbacio optužbe da je ometao rad odgojiteljica ili da im je prijetio te je tvrdio reagirao u afektu zbog uskraćivanja kontakata s obitelji i vanjskim institucijama. Njegova braniteljica Alma Tabaković ustvrdila je tokom suđenja da su mu, osim kontakta s obitelji, bili zabranjeni i kontakti s Tužiteljstvom BiH te Državnom agencijom za istrage i zaštitu (SIPA), kojima je želio podnijeti prijave zbog mogućih kaznenih djela zatvorskih službenika. Presuda je prvostepena i na nju se može žaliti Tužiteljstvo BiH. Mevlid Jašarević osuđen je 2013. godine na 15 godina zatvora zbog terorističkog napada na zgradu Ambasade SAD-a u Sarajevu 28. oktobra 2011. godine. Tokom napada ispalio je više od stotinu metaka na objekt Ambasade SAD-a te teško ranio policajca Mirsada Velića, koji je osiguravao zgradu. Jašarević je državljanin Srbije, a njegova obitelj živi u toj zemlji.

Albanska koalicija osigurala je dva mandata u Skupštini Srbije i ostaje u utrci za treći, saopštio je nosilac liste Šaip (Shaip)Kamberi, pozivajući se na preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. Prema riječima Kamberija, zajednička lista osam albanskih stranaka iz Preševa, Bujanovca i Medveđe osvojila je 27.230 glasova. Iste podatke objavila je i Ardita Sinani. Oni su ovaj rezultat okarakterisali kao "historijsko postignuće". "Ovo je rezultat političkog jedinstva, povjerenja građana i zajedničke posvećenosti dostojanstvenom predstavljanju", napisao je Kamberi na Facebooku. Premijer Kosova Albin Kurti opisao je ovaj rezultat kao "izvanredno postignuće", navodeći da koalicija ima dva osigurana mandata, dok je utrka za treći još uvijek otvorena. "Političko ujedinjenje Albanaca prerasta u snažnije parlamentarno predstavljanje", napisao je Kurti na Facebooku, uputivši čestitke albanskim građanima i političkim subjektima u ove tri općine. Ukoliko se potvrde, ova dva mandata značila bi veću zastupljenost albanske zajednice u odnosu na prethodni saziv Skupštine, kada je Kamberi bio jedini albanski poslanik. Kamberi i Sinani zahvalili su glasačima iz ove tri općine, albanskim strankama na ujedinjenju, kao i premijeru Kosova Albinu Kurtiju na njegovom angažmanu u postizanju dogovora o zajedničkoj listi. Osam stranaka nastupilo je zajedno nakon godina podjela i rivalstava, s ciljem osvajanja tri mandata. Dogovor je postignut uz posredovanje Kurtija. Kamberi je nakon zatvaranja birališta u Srbiji za kosovski javni servis izjavio da je cilj koalicije bio osvajanje dva mandata. Poteškoće u osiguravanju trećeg mandata doveo je u vezu s procesom "pasivizacije" adresa albanskog stanovništva. Stranke unutar koalicije obavezale su se na zajedničko djelovanje nakon izbora. Među njihovim prioritetima su zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski razvoj Preševa, Bujanovca i Medveđe, te službena upotreba albanskog jezika i nacionalnih simbola. Albanski predstavnici već godinama ukazuju na diskriminaciju u oblastima zapošljavanja, obrazovanja i zastupljenosti u institucijama. Vlasti u Srbiji odbacuju te optužbe. Prema preliminarnim procenama nevladine organizacije CRTA koja prati izbore, "Studentska lista" je osvojila 51,47 odsto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsednika Aleksandra Vučića osvojila 40,42 odsto glasova. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste, posle čega je na ulicama gradova Srbije počelo slavlje pristalica "Studentske liste".

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) u zajedničkom saopštenju su čestitali Studentskoj list i potvrdili spremnost evropskih institucija da pomognu napredak Srbije na putu ka EU. "Spremni smo da podržimo reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jakih demokratskih institucija, i da zajedno radimo na ostvarivanju evropske budućnosti Srbije", poručili su fon der Lajen i Košta u objavi na mreži X. Prema preliminarnim rezultatima nevladinih organizacije CRTA i CeSID "Studentska lista" je dobila oko 52 odsto glasova, a "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića oko 40 odsto. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da ishod izbora u Srbiji označava novi početak u odnosima sa Briselom. "Za Srbiju može da počne novo poglavlje. Vrata EU su otvorena i spremni smo da zajedno idemo napred", navela je Kos u pisanoj izjavi koju je njen kabinet podelio sa novinarima. Čestitajući Studentskoj listi na pobedi, ona je ocenila da je Srbija pokazala svoj glas i da su, posle skoro dve godine protesta za demokratiju, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, građani izašli na izbore u istorijskom broju. "Upravo su to vrednosti koje su u samom srcu naše Evropske unije", poručila je Kos. U svom programu "Studentska lista" se fokusirala na unutrašnja pitanja Srbije.

Dvanaestog dana antivladinih protesta u Tirani zabilježeni su sukobi sa policijom, ali i upotreba suzavaca i vodenih topova. Već skoro dvije sedmice demonstranti na protestima koje održavaju studenti i mladi na ulicama traže ostavku premijera Edija Rame i njegove vlade. Rama je odbacio ovaj zahtjev i pozvao ih na dijalog. Protest je počeo u 14:00 sati ispred Ministarstva obrazovanja, a manje od 30 minuta nakon početka, demonstranti su počeli bacati kamenje na zgradu ministarstva i policijske službenike. Zatim su upotrijebili pirotehnička sredstva protiv policijskih snaga. Policija je reagovala vodenim topovima i suzavcem, potisnuvši demonstrante u druge dijelove albanske prijestolnice. Sukobi su nastavljeni u blizini ureda premijera, Ministarstva unutrašnjih poslova i parka Rinia, pri čemu je policija protiv demonstranata upotrijebila i gumene metke. Demonstranti su bacali Molotovljeve koktele na zgradu jednog od ministarstava, čija su vrata bila zahvaćena plamenom. U međuvremenu, opoziciona Demokratska stranka u podne je započela marš prema uredu premijera, dok su protest koji predvode studenti, uz podršku univerzitetskih profesora, započeli u 14 sati. Neposredno prije 14 sati, pristalice Demokratske stranke krenule su u marš prema Ministarstvu obrazovanja, gdje su se pridružile protestu koji predvode studenti. Tokom dana pristalice Demokratske stranke zapalile su "sto za dijalog" ispred ureda premijera, koji je premijer Edi Rama postavio pozivajući studente na dijalog. Albanska policija saopćila je da je za subotnje proteste pojačala sigurnosne mjere. U međuvremenu, Rama je 24. oktobra ponovo pozvao demonstrante na dijalog. Međutim, rekao je da se demonstranti "plaše" razgovarati s njim jer bi ih drugi demonstranti mogli proglasiti "izdajnicima". Demonstranti su, međutim, tvrdili da je Rama mogao odgovoriti na njihove pozive na dijalog tokom mirnih protesta, nazvanih "Revolucija flamingosa", ali da oni sada više ne žele dijalog, već isključivo njegovu ostavku. Od 13. oktobra proteste u Albaniji prate nasilni sukobi između demonstranata i policijskih snaga, pri čemu demonstranti optužuju policiju za nesrazmjernu upotrebu sile. Demonstranti su također napadali privatne poslovne objekte u centru Tirane. Albanski premijer Edi Rama ponovio je tokom konferencije za novinare 24. oktobra svoj stav da je cilj protesta destabilizacija Albanije i vraćanje zemlje unazad. Mladi koji protestuju zahtijevaju Raminu ostavku, formiranje tehničke vlade i reformu Izbornog zakonika, za koju smatraju da bi omogućila ravnopravniju izbornu utrku. Rama je na vlasti od 2013. godine, a na parlamentarnim izborima održanim 2025. osvojio je četvrti mandat.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da je satelitski komunikacijski sistem Starshield ponovo uspostavio svoju prethodnu brzinu rada, nakon ograničenja koja su ometala ukrajinske vojne operacije. "Ovo je veoma važno i značajno za našu logistiku na prvoj liniji fronta, kao i za zaštitu Ukrajine od dronova na mlazni pogon tipa Shahed", napisao je Zelenski na Telegramu 24. oktobra. Starshield, koji je razvila kompanija SpaceX Elona Muska, predstavlja uslugu namijenjenu vojnim potrebama i služi kao dopuna komercijalnoj mreži Starlink iste kompanije. Ukrajina uveliko zavisi od oba sistema. Nedavni prekidi u radu učinili su Ukrajinu ranjivijom na ruske zračne napade, koje Moskva sve češće izvodi posljednjih mjeseci, nanoseći pritom znatnu štetu ukrajinskoj logističkoj, energetskoj i civilnoj infrastrukturi. "Brzina je sada na nivou na kojem nam je potrebna", rekao je Zelenski, dok je ukrajinski ministar odbrane Jevhenij Hmara ranije izjavio za ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa da su ukrajinski sistemi za nadzor zabilježili ponovnu uspostavu veze na opremi koja se kretala brzinom većom od 400 kilometara na sat. Objava od 24. oktobra uslijedila je nakon gotovo dvije sedmice prijavljenih ograničenja koja su pojedinim ukrajinskim dronovima i drugoj opremi onemogućavala održavanje satelitske veze pri većim brzinama kretanja. Još 23. oktobra izvori u ukrajinskom Ministarstvu odbrane rekli su za Radio Slobodna Evropa da se veza i dalje gubila pri brzinama od oko 161 kilometar na sat. Izvori, koji su bili upoznati sa situacijom, ali nisu bili ovlašteni da javno govore, rekli su da u tom trenutku nije bilo potvrde da su ograničenja ukinuta. Prekidi, prvi put prijavljeni oko 13. i 14. oktobra, pogodili su sistem na koji se ukrajinske snage oslanjaju za upravljanje dronovima u napadima na ruske ciljeve i presretanje ruskih napadnih dronova koji nadolaze. I dalje ostaje nejasno ko je uveo ograničenja. Musk je izjavio da su sistemi Starshield pod kontrolom američke vlade te da odluke o ograničenjima njihove brzine ili upotrebe donosi vojska, a u konačnici predsjednik. Serhij Beskrestnov, savjetnik Zelenskog za odbrambene tehnologije, sugerirao je da su ograničenja povezana s nedavnim tenzijama između Kijeva i Washingtona, iako ta veza nije potvrđena. Trump i njegova administracija negirali su da su naredili uvođenje ograničenja. Govoreći 23. oktobra, Trump je rekao da će "ako postoji problem, riješiti ga". Wall Street Journal je 22. oktobra, pozivajući se na američke zvaničnike, izvijestio da je Trump nazvao Muska i pozvao ga da ukine ograničenja brzine sistema Starshield. Prema izvještaju, satelitske komunikacije počele su funkcionirati pouzdanije nakon njihovog razgovora, iako puna funkcionalnost još nije bila obnovljena. Ograničenja su izazvala i pažnju američkog Kongresa, gdje su demokratski i pojedini republikanski zastupnici zatražili odgovore o tome ko je odobrio promjene te pozvali na garancije da će Ukrajina zadržati pouzdan pristup ovim sistemima. Izvještaji o ograničenjima pojavili su se otprilike u vrijeme kada je Trump objavio da je postigao dogovor s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom o privremenom ublažavanju sankcija na isporuke ruskog dizela na svjetska tržišta. Trump je također pozvao Ukrajinu da obustavi napade na ruske rafinerije nafte.

Američko ministarstvo odbrane označilo je kulturne centre na univerzitetskim kampusima, koje finansira Kina kao prijetnju po nacionalnu sigurnost SAD-a izjavio je 23. oktobra ministar odbrane Pete Hegseth, prenosi Reuters.Centri su poznati pod imenom Konfučijevi instituti. Washington već dugo optužuje Konfučijeve institute da služe kao oruđe kineske propagande, te su poduzeli korake kako bi suzbili njihovo djelovanje. Konfučijevi instituti nalaze se i u svim zemljama Zapadnog Balkana, osim Kosova, čiju nezavisnost Kina ne priznaje i kao rezultat toga nema formalno zastupništvo iz Pekinga. U videu objavljenom na društvenim mrežama, Hegseth tvrdi da su Konfučijevi instituti na američkim univerzitetima djelovali pod krinkom, te da ih je Pentagon uvrstio na listu institucija koje predstavljaju prijetnju po nacionalnu sigurnost SAD-a. "Ispostavilo se da je niklo 80 novih propagandnih ćelija na 30 univerziteta, koje su koristile različita imena i različite osnivačke akte, ali su imale istu misiju: krađu intelektualnog vlasništva i infiltriranje u umove američkih studenata", rekao je Hegseth. Ministarstvo odbrane je tokom protekla dva mjeseca "sistematski razmontiralo svaku od tih organizacija", dodao je on. Na teritoriji Evropske unije trenutno su aktivna 123 Konfučijeva Instituta. Najviše ih ima u Njemačkoj (21) i Francuskoj (19). Konfučijevi instituti su pod sve većim nadzorom širom Evrope i drugdje, a nekoliko vlada ih je zatvorilo zbog zabrinutosti oko akademskih sloboda i političkog uticaja. Američki State Department je još u avgustu 2020. Institute označio kao "strane misije". Gdje su Konfučijevi instituti na Zapadnom Balkanu?Crna Gora ima Konfučijev institut od 2015. godine i poslala je više od 100 studenata u Kinu tokom tog perioda, prema izvještaju Centra za analizu evropske politike. U Bosni i Hercegovini postoji formalni sporazum o razmjeni obrazovnih programa sa Kinom i programi koje finansira Kina nastavljaju da rastu, posebno preko Univerziteta u Istočnom Sarajevu, gdje je više od 170 studenata učestvovalo u programima razmjene sa sjedištem u Kini. U zemlji se nalaze i dva Konfučijeva instituta, povezani sa univerzitetom u Sarajevu u Banja Luci. U Srbiji se nalaze tri Konfučijeva Instituta i smatra se najnaprednijim obrazovnim partnerom Kine u regionu. Učenje kineskog jezika podržao je u desetinama škola. Konfučijev institut ima i Sjeverna Makedonija. Konfučijev institut u Albaniji jedan je od najvidljivijih kanala za obrazovnu razmjenu unutar Univerziteta u Tirani. Opisuje se kao "nevladin, neprofitni obrazovni institut" koji je zajednički domaćin sa Pekinškim univerzitetom za strane studije, nudi nastavu kineskog jezika i kulturne programe. Takođe nudi stipendije i pomaže studentima da se prijave na različitim nivoima, uključujući pojedinačne univerzitete ili na saveznom i nacionalnom nivou unutar Kine.

Evropska unija pozdravila je odluku predsednice Kosova Justine Široke Pulje (Shiroka Pula) da zakon o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima Kosova vrati Skupštini na ponovno razmatranje. "EU je u više navrata izrazila duboku zabrinutost zbog inicijative za izmenu Zakona o Specijalizovanim većima Kosova, kako pre tako i nakon što ga je Skupština Kosova usvojila 6. oktobra 2026", navodi se u saopštenju EU u petak uveče. U saopštenju se naglašava da Evropska unija očekuje da bude konsultovana ako se rasprava u Skupštini nastavi. Taj zahtev je u duhu razmene pisama iz 2014. između tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage. Tom razmenom pisama utvrđeni su modaliteti konsultovanja EU pre izmena zakonodavstva. "Vladavina prava i zaštita osnovnih prava, uključujući prava žrtava i svedoka, i dalje su od najveće važnosti", poručuje se u saopštenju. EU je ponovila da su Specijalizovana veća Kosova nezavisna pravosudna institucija, koja deluje u okviru pravnog sistema Kosova i utvrđena je Ustavom Kosova. "Njihov sadašnji mandat i nezavisnost moraju se u potpunosti i bezrezervno poštovati. EU izražava solidarnost sa svim žrtvama, preživelima i njihovim porodicama iz svih zajednica pogođenih ratnim zločinima", poručuju iz Brisela. Predsednica Široka Pulja vratila je u četvrta Skupštini na ponovno razmatranje izmene Zakona o Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. To je učinila na zahtev Demokratske partije Kosova (DPK), koja je zakon i predložila. Zakon je usvojen po hitnom postupku 5. i 6. oktobra, uz podršku Alijanse i Pokreta Samoopredeljenje. Njegovo usvajanje bilo je uslov da se istovremeno glasa i za predsednicu. Iste noći je istekao ustavni rok, posle kojeg bi Kosovo moralo da ide na nove izbore. Tokom rasprave o zakonu početkom oktobra ispred Skupštine je protestovalo više hiljada ljudi nezadovoljnih presudom od 16. septembra. Tom presudom su bivše vođe Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Veseli), Jakup Krasnići (Krasniqi) i Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) u prvom stepenu osuđeni za ratne zločine. Izmene ne ukidaju sud, ali mu znatno sužavaju nadležnost. Sud bi se bavio samo delima koja su direktno povezana sa navodima o trgovini organima iz izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2011. godine. Vremenski okvir bi se sa perioda od januara 1998. do decembra 2000. suzio na period od 1. jula 1999. do kraja 2000. godine. Teritorijalno, nadležnost bi obuhvatala samo Kosovo, bez severa Albanije. Ostali predmeti, uključujući one pred Vrhovnim većem, prešli bi u nadležnost pravosuđa na Kosovu. Najveća kazna bila bi ograničena na 15 godina i osuđeni bi mogli da budu pomilovani, što je u suprotnosti s važećim zakonom o pomilovanju. DPK traži konačnu stručnu proveru zakona i otklanjanje odredbi koje bi mogle da onemoguće njegovu primenu, posebno onih o nadležnosti i mandatu suda. Ova stranka očekuje da zakon bude ponovo usvojen za četiri nedelje. Predsednica je u obrazloženju poručila da se protivi svakom osporavanju oslobodilačkog karaktera rata OVK. Specijalizovana veća navode da nisu konsultovana o izmenama. Prema Ustavu, nadležni skupštinski odbor ima četiri nedelje da pripremi izveštaj. Za ponovno usvajanje potrebno je najmanje 61 glas, odnosno većina svih poslanika.

Prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump) posredovala je u postizanju lokalnog prekida vatre između Rusije i Ukrajine za grad Oleški na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom, saopštila je u petak Bela kuća. Kijev je potvrdio da su u toku pripreme za operaciju uspostavljanja humanitarnih koridora i evakuacije civila. Bela kuća je navela da će privremeni prekid vojnih dejstava stupiti na snagu 29. oktobra, što će omogućiti dopremanje humanitarne pomoći u grad, kao i izlazak stanovnika kroz predviđeni bezbedni prolaz. U saopštenju se navodi da je Melanija Tramp direktno sarađivala s ruskim i ukrajinskim rukovodstvom na dogovaranju aranžmana, što je neuobičajena diplomatska uloga za prvu damu SAD. David Arahamija, šef poslaničke grupe Sluga naroda u ukrajinskom parlamentu, potvrdio je planiranu operaciju u objavi na društvenim mrežama, zahvalivši Melaniji Tramp i papi Lavu XIV na njihovom doprinosu. "Operacija deblokade naselja Oleški i okolnih područja počeće u bliskoj budućnosti", napisao je Arahamija. "Cilj je uspostavljanje stalnih humanitarnih koridora radi bezbedne evakuacije civila i dopremanja pomoći". On je rekao da će uskoro biti postignut prekid vatre kako bi se omogućila operacija, pozivajući se pritom na saopštenje prve dame SAD. Dmitro Lubinec, ukrajinski ombudsman za ljudska prava koji je predvodio pregovore s ukrajinske strane, potvrdio je na Telegramu pokretanje humanitarne misije za spasavanje civila u Oleškiju i zahvalio "Melaniji Tramp i njenom timu na njihovom vođstvu i naporima u koordinaciji pregovaračkih timova Ukrajine i Ruske Federacije". "Prema našem dogovoru, prvo će biti uspostavljen prekid vatre. Drugo, humanitarna pomoć biće dopremljena u Olešku. Treće, biće osigurano slobodno kretanje civila iz Oleškija", naveo je Lubinec. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio je angažovanje Melanije Tramp u koordinaciji humanitarne operacije u Oleški, ističući saradnju ruskih i ukrajinskih zvaničnika. "Nadovezujući se na dogovore postignute između predsednika (Vladimira) Putina i (Donalda) Trampa, i uz direktno angažovanje gospođe Tramp, Jana Lantratova – zvaničnica koju je predsednik Ruske Federacije imenovao za pitanja ljudskih prava – sprovela je, zajedno sa svojom koleginicom s ukrajinske strane, opsežne aktivnosti", izjavio je Peskov. Stanovnici Oleškija suočeni s teškim uslovimaOleški se nalazi na obali reke Dnjepar koju su okupirale ruske snage, preko puta regionalnog centra, grada Hersona. Pre početka ruske invazije u februaru 2022. godine, grad je imao oko 24.000 stanovnika. Prema procenama kabineta Melanije Tramp, u gradu je ostalo između 1.700 i 2.000 ljudi, uključujući oko 50 dece. Veruje se da su većina njih starije osobe koje nisu mogle ili nisu želele da odu. Od 2022. nije sproveden zvaničan popis stanovništva. Grad je prošao kroz godine borbi, raseljavanja i izolacije. Uništenje obližnje brane Kahovka u junu 2023. godine dodatno je pogoršalo situaciju, pri čemu je, prema procenama, 90 odsto teritorije Oleškija bilo poplavljeno. Stanovnici se suočavaju s ozbiljnim nestašicama hrane, čiste vode, električne energije i medicinske nege. Melanija Tramp je opisala ovaj grad kao zajednicu na liniji fronta koja se nalazi na ivici katastrofe, navodeći da su putevi minirani, a da se vojni napadi redovno nastavljaju. Ruske vlasti ne dozvoljavaju nezavisnim medijima ulazak u Oleški, što otežava nezavisnu procenu punih razmera humanitarne krize. Ukrajinski zvaničnici i volonteri rekli su za RSE da su civili u gradu zapravo taoci ruskih vojnih ciljeva na okupiranom jugu zemlje. Oni navode da prisustvo civila otežava ukrajinske vojne operacije usmerene protiv ruskih položaja u tom području. Evakuacije iz OleškijaMelanija Tramp je navela da će predstavnici civilnog sektora iz Rusije i Ukrajine obilaziti stanovnike u njihovim domovima kako bi procenili njihove potrebe. Oni koji žele da odu dobiće koordinisanu pomoć i prevoz do odredišta po svom izboru. "Predviđam da će neki želeti da odu u Rusiju, a neki u Ukrajinu", rekla je ona. Njena kancelarija je saopštila da su strane radile na tehničkim aranžmanima, uključujući razminiranje, ali nisu otkrivene planirane rute, broj osoba čija se evakuacija očekuje, niti mehanizmi za praćenje poštovanja prekida vatre. Prva dama je navela da je takođe obezbedila učešće jedne američke medijske kuće koja će pratiti ruske i ukrajinske timove tokom operacije i dokumentovati njihov rad, ističući da će nezavisno dokumentovanje pomoći da se osigura poštovanje želja porodica. Konzervativni američki medij Njuzmaks (Newsmax) potvrdio je da će učestvovati. Melanija Tramp je navela da je za ovu krizu saznala tokom privatnog razgovora na događaju "Negovanje budućnosti zajedno" (Fostering the Future Together), održanom u Njujorku tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Ona je navela da je njen predstavnik koristio kanale komunikacije uspostavljene tokom prethodnih napora da se deca ponovo spoje sa svojim porodicama od kojih su razdvojena zbog rata. Prema podacima njene kancelarije, ti napori su pomogli da se 34 dece ponovo spoji sa svojim porodicama. Predsednik Tramp je pohvalio ovu inicijativu, navodeći da obe strane sarađuju s njegovom suprugom. "Ona želi da vidi kako se mališani vraćaju svojim porodicama i to je stvar između Rusije i Ukrajine", rekao je Tramp novinarima. On je rekao da je prekid vatre dogovoren u posebno teškom području, opisujući rad svoje supruge kao "sjajan". Zelenski traži bezbednosne garancijeOvo saopštenje usledilo je dok se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obraćao u Institutu Hadson u Vašingtonu, gde je pozvao na obnovu diplomatskih napora za okončanje rata, uz upozorenje da sporazum mora sprečiti Rusiju da ponovo napadne Ukrajinu. Zelenski je rekao da je, neposredno pre događaja, razgovarao s izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), o nedavnim sastancima i načinima za unapređenje pregovora. On je rekao da se za prvu polovinu novembra planira trilateralni sastanak Ukrajine, SAD i Rusije koji bi se, potencijalno, održao na tehničkom nivou, s dugoročnijim ciljem organizovanja razgovora između lidera tih zemalja. "Potrebni su nam ovi sastanci i potrebna nam je diplomatija kako bismo napredovali", rekao je Zelenski, dodajući da će napredak zavisiti od spremnosti Rusije da učestvuje. On je rekao da je Ukrajina spremna za sastanak u svakom trenutku, ali je optužio Moskvu da neprestano pronalazi razloge za odlaganje pregovora. Zelenski je takođe naglasio potrebu za nastavkom američkog pritiska na Rusiju i dodao da bi Evropa trebalo da bude uključena u šire razgovore. Zelenski je rekao da će Ukrajini biti potrebna finansijska podrška za održavanje snažne vojske u trajanju od najmanje 10 godina, kao i pomoć u obnovi i pristup naprednim sistemima naoružanja. On je takođe rekao da Ukrajina još uvek čeka na ranije dogovorene isporuke presretača za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, za koje je naveo da su neophodni s obzirom na to da Rusija nastavlja napade velikih razmera koristeći dronove i rakete. "Najvažnije nije samo pregovaranje", rekao je on. "Potrebni su nam rezultati". I dalje ograničenja StarlinkaZelenski je izjavio da i dalje postoje ograničenja koja utiču na pristup Ukrajine satelitskim komunikacijama Starlink, uprkos izveštajima da je taj problem rešen. Upitan o tom pitanju ispred Bele kuće, Tramp je rekao da nije razgovarao s Ilonom Maskom (Elon Musk) čija kompanija SpaceX upravlja sistemom Starlink, ali da bi mogao da ga kontaktira ako ograničenja potraju. "Čuo sam da je to rešeno, ali ako nije, razgovaraću s njim", rekao je Tramp. Zelenski je na Hadson institutu rekao da ograničenja u vezi sa Starlinkom, kao i kašnjenja u isporuci presretača, otežavaju odbranu Ukrajine, mada je naveo da ukrajinske snage i dalje drže svoje položaje i održavaju vojnu logistiku.

Osumnjičeni za antisemitsko skandiranje uoči nedavne nogometne utakmice u Splitu uhapšen je u Livnu na jugozpadu BiH, na temelju međunarodne potjernice INTERPOL-a Zagreb, saopćila je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) 23. oktobra. Tereti se da je zajedno s drugim osobama sudjelovao u skandiranju poruka koje sadrže antisemitske i prijeteće izraze, kaže se u saopćenju. Osumnjičen je i za vandalizam, huliganstvo te oštećenje i krađu imovine te će nakon kriminalističke obrade biti predan u nadležnost Suda Bosne i Hercegovine. Uoči utakmice nogometnih klubova Hajduk i Ajax u Splitu 15. oktobra, dio navijača splitskog kluba uzvikivao je u povorci prema stadionu antisemitske i nacističke parole. Hrvatska policija pokrenula je istragu zbog javnog poticanja na nasilje i mržnju, a do 19. oktobra identificirana su 23 osumnjičena. Policija je 23. oktobra objavila fotografije još četvorice muškaraca za kojima traga.

EU je poručila da izbori koji će se u nedelju održati u Srbiji moraju biti organizovani u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, koji podrazumevaju poštovanje osnovnih sloboda. "Mora se poštovati pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednaki uslovi za sve učesnike u izborima, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i partije i izbegavanje nepravednih prednosti za one koji su već na vlasti", rekao je portparol Evropske komisije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). On je poručio da Brisel pažljivo prati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar, te da su slobodni, pošteni i transparentni izbori u srži evropske demokratije. Evropske institucije, prema rečima portparola, pozdravljaju to što izbore posmatra OEBS/ODIHR, uključujući i delegaciju poslanika Evropskog parlamenta. "Pravilno funkcionisanje demokratskih institucija, a naročito prilikom sprovođenja izbora, takođe je u srži procesa pristupanja EU", dodao je. Srbija je zvanično kandidat za članstvo u EU, ali su pregovori o pristupanju u zastoju gotovo pet godina. Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. U Srbiji je od ponoći na snazi izborna tišina.