U Sjedinjenim Američkim državama u utorak je otpečaćena optužnica protiv 17 Iranaca za sprovođenje masovnih sajber napada u korist Korpusa islamske revolucionarne garde, među kojima je i iranski državljanin uhapšen u Crnoj Gori. Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da se u izmenjenoj optužnici u 14 tačaka tereti 17 članova Instituta Mabna, kompanije sa sedištem u Iranu, koji su napadali sisteme stotina univerziteta, kompanija i drugih žrtava kako bi ukrali istraživačke, akademske i vlasničke podatke, kao i intelektualnu svojinu. Prema saopštenju hakeri povezani s tim institutom su makar od 2013. sprovodili koordinisanu kampanju sajber upada u računarske sisteme 144 univerziteta sa sedištem u SAD, 178 stranih univerziteta, najmanje 42 kompanije iz privatnog sektora sa sedištem u SAD, najmanje 11 stranih kompanija iz privatnog sektora, najmanje pet američkih federalnih i državnih vladinih agencija i najmanje dve nevladine organizacije. Institut Mabna je, prema optužnici, ukrao više od 31 terabajta akademskih podataka i intelektualne svojine s tih univerziteta, kao i imejl naloge zaposlenih u kompanijama privatnog sektora, vladinim agencijama i NVO. Među optuženima je Amir Barati koji je uhapšen 25. juna u Kotoru, u saradnji crnogorske policije s američkim Federalnim istražnim biroom (FBI). Ministarstvo pravde Crne Gore primilo je 15. jula zahtev nadležnih američkih organa za izručenje Baratija. Barati je, prema optužnici, među hakerima, koje je Institut Mabna, angažovao za sprovođenja sajber upada u cilju krađe akademskih podataka, intelektualne svojine, imejlova i drugih podataka. On je optužen po sedam od ukupno 14 tačaka optužbe za dela za koje je predviđena od jedne do 20 godina zatvora. Prema novom zakonu usvojenom 2026. u Crnoj Gori, ekstradicioni pritvor može da traje sve do konačne odluke o izručenju, dok je ranije bio vremenski ograničen. Država koja traži izručenje, u ovom slučaju SAD, ima rok od 40 dana da dostavi formalni zahtev o izručenju, a u suprotnom se pritvor ukida. Prvostepenu odluku o izručenju donosi veće od troje sudija, nakon mišljenja sudije za istragu, posle čega se predmet po službenoj dužnosti šalje Apelacionom sudu. Ako sud zaključi da nema uslova za izručenje, osoba se pušta na slobodu, dok se u suprotnom postupak može nastaviti kroz žalbeni postupak. Konačnu odluku, nakon pravosnažne sudske odluke, donosi ministar pravde Crne Gore. Crna Gora i SAD nemaju formalni bilateralni ugovor o ekstradiciji. Proteklih godina dve zemlje razvile su praksu saradnje u izručenjima, uključujući više slučajeva u kojima su osobe optužene u SAD predane američkom pravosuđu. Jedan od poslednjih primera je izručenje južnokorejskog državljanina Do Kvona, koji je uhapšen u Crnoj Gori u martu 2023. godine i izručen SAD u decembru 2024. nakon više sudskih odluka i konačne odluke novog ministra pravde.

Policijski inspektorat Kosova preporučio je u utorak suspenziju dva policajca posle navoda o zlostavljanju građanina srpske nacionalnosti koji je identifikovan samo inicijalima N.R. N.R. je u javnosti identifikovan kao Nenad Rašković koji je rekao da su ga pripadnici kosovske policije odveli u šumu gde ga je jedan od njih tukao. Policijski inspektorat je preporučio suspenziju dva policajca iz regionalne policijske direkcije Severna Mitrovica zbog sumnje da su umešani u krivično delo zlostavljanja u vršenju službene dužnosti. Inspektorat je saopštio da je preporuka usledila posle preliminarne istrage s ciljem provera navoda i razjašnjenje činjenica u vezi s postupanjem policije tokom akcije u selu Dren u opštini Zubin Potok. Istraga je pokrenuta posle medijskih izveštaja i javnih izjava da su pripadnici policije 11. avgusta zlostavljali Nenada Rašković. Funkcioner Srpske liste Igor Simić ocenio je da suspenzija policajaca nije dovoljna, već da ona mora biti samo prvi korak. "Odgovorni moraju odgovarati pred sudom jer je u pitanju mučenje, psihičko i fizičko zlostavljanje, nanošenje teških telesnih povreda, iznuđivanje iskaza... a oni koji su lažima pokušavali da prikriju ovaj zločin da se pozovu na odgovornost", naveo je Simić na Instagramu. Rašković je zbog zdravstvenog stanja prebačen u Beograd na dalje lečenje, rekao je direktora Kliničkog centra bolnice Severna Mitrovica Zlatan Elek, koji je i lider Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Elek je rekao da je Rašković primljen u bolnicu u Mitrovici s vrtoglavicom i drhtavicom. Posle pregleda, prema njegovim rečima, utvrđeno je da Rašković ima povrede glave i grudnog koša, kao i prelom rebara. Prema verziji za koju je Eleku naveo da mu je Rašković ispričao, pripadnici kosovske policije su ga pretukli tokom pretresa njegove kuće tražeći da preda oružje. Posle toga su otišli, ali su se vratili nekoliko sati kasnije, kada su ga navodno odveli u šumu, vezali za drvo i ponovo tukli crevom za vodu. Srpska lista je 11. avgusta objavila fotografije na kojima se navodno vide modrice na leđima Raškovića. U saopštenju Srpske liste se navodi da je odveden u šumu, gde je vezan za drvo i pretučen crevom uz zahtev da prizna da je počinio ratne zločine nad Albancima. Nedavno su u Zubinom Potoku izvršeni pretresi i hapšenja osoba osumnjičenih za ratne zločine, pošto je u ovoj opštini identifikovano nekoliko lokacija za koje se sumnja da su masovne grobnice iz rata na Kosovu 1998-99. godine. Sam Rašković je medijima na srpskom jeziku izneo verziju koja se u nekim detaljima razlikuje od one koju je predstavila Srpska lista. On je rekao da su ga policajci, nakon što su ga vezali u šumi, pustili i da se potom sam vratio kući. Prema njegovim rečima, na licu mesta bila su tri policajca, ali ga je tukao samo jedan od njih.

U Zenici su sahranjeni planinari koji su nastradali pri usponu na vrh Elbrus u Rusiji. Živote su 25. jula izgubili supružnici Alma i Denis Okanović, Meliha Čaušević, Nermin Talam i Almir Krivdić. U Zenici je održana i komemoracija povodom smrti planinara, a proglašen je i Dan žalosti. Prehodno je na području bh. entiteta istim povodom Dan žalosti bio proglašen 28. jula.

Popularni bivši ministar odbrane Mihailo Fedorov, čija je smena prošlog meseca izazvala proteste, u utorak je u video obraćanje Ukrajincima kritikovao korupciju u ratno vreme, upozorio na sistemsku krizu upravljanja i rekao da zemlja mora da pronađe način da održi izbore uprkos ruskoj invaziji. Fedorov se obratio Ukrajincima kasno uveče, nekoliko sati nakon što su poslanici rekli da je predsednik Volodimir Zelenski, koji ga je naglo smenio sredinom jula, tražio od parlamenta da potvrdi vršioca dužnosti ministra odbrane Jevgena Hmaru na toj funkciji. Glasanje se očekuje u sredu. Komentari Fedorova mogli bi da povećaju pritisak na Zelenskog, koji ima značajnu podršku javnosti, ali ga opterećuju korupcijski skandali i pitanja o motivima niza nedavnih kadrovskih odluka. Pristalice Fedorova su održale proteste posle njegove smene. Zelenski je izabran na petogodišnji mandat 2019. godine, ali izbori nisu održani zbog vanrednog stanje koje je na snazi otkako je Rusija pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. "Demokratija ne može biti talac Rusije. Borimo se upravo zato što želimo da ostanemo slobodna evropska država. Stoga moramo pronaći legalan, bezbedan i realističan mehanizam koji će omogućiti Ukrajini da obnovi punopravni demokratski proces čak i u uslovima dugotrajnog rata", rekao je Fedorov. "To je teško", dodao je on. "Moramo da osiguramo pravo glasa za vojsku, milione Ukrajinaca u inostranstvu i ljude u regionima na prvoj liniji fronta. Moramo da osiguramo bezbednost izbornog procesa, nezavisnost institucija i poverenje u rezultat." Ratna korupcija nije samo finansijski problem već pitanje "sposobnosti da se preživi i pobedi", rekao je Fedorov, navodeći da u Ukrajini postoji sistemska kriza upravljanja. U, kako deluje, kritici Zelenskog, Fedrorov je naveo da su Ukrajinci uvek ukazivali veliko poverenje svojoj vladi, posebno tokom rata, i da je to "ogromna odgovornost za svaku vladu". "Poverenje nije pravo da se sve radi bez objašnjenja. To je obaveza da se bude još iskreniji prema društvu", dodao je on. "Ovde bi trebalo da postoji jednostavan princip novog društvenog ugovora: građanin veruje državi – država iskreno razgovara sa građaninom", rekao je Fedorov. Zelenski je iznenada smenio Fedorova 15. jula usred spora između tehnološki nastrojenog ministra i glavnog vojnog komandanta, generala Aleksandra Sirskog, koga je takođe predsednik smenio nekoliko dana kasnije posle više od dve godine na toj funkciji. Zelenski je smenio Fedorova usred spora između tehnološki potkovanog šefa odbrane koji je na funkciji bio samo šest meseci i vrhovnog vojnog komandanta, generala Aleksandra Sirskog, koga je predsednik i sam smenio nekoliko dana kasnije nakon više od dve godine na toj funkciji. Poslanici ukrajinskog parlamenta saopštili su u utorak da je Zelenski podneo nominaciju za Hmaru, general-majora koji je bio vršilac dužnosti načelnika Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) od januara. Očekuje se glasanje o nominaciji Hmare i ponovnoj nominaciji Andrija Sibihe, koji je ministar spoljnih poslova od septembra 2024. To je neophodan korak jer je Zelenski izazvao ostavku celog kabineta kada je 12. jula smenio premijerku Juliju Sviridenko; nju je zamenio je Serhij Korecki. Potresi u ukrajinskoj vlasti se događaju dok se zemlja suočava s upadljivim nedostatkom raketa protivvazdušne odbrane, delimično zbog smanjenja isporuka američkih sistema Patriot od početka rata SAD i Izraela s Iranom u februaru. Rakete koje je Rusija ispalila tokom noći oštetile su privatne kuće, kafić, poštu, prodavnicu i nekoliko automobila u gradu Pečenihij u istočnom Harkovskom regionu, ubivši 10 ljudi i ranivši osam drugih, rekao je načelnik regionalne vojne administracije Oleg Sinjegubov na Telegramu. Kasnije tokom dana, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da joj je direktor ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje, koju je okupirala Rusija, rekao da je dron oko šest sati ujutru pogodio autobusku stanicu koju koriste osoblje elektrane i podizvođači, usmrtivši jednu osobu i povredivši 15 drugih, od kojih troje teško. "Nije prijavljena šteta po nuklearnu bezbednost", navela je IAEA na X. Šef IAEA Rafael Grosi (Grossi) "poziva vojne komandante odgovorne za ove akcije, kao i sve ostale koji gađaju nuklearne elektrane i/ili njihovo osoblje da odmah zaustave ove neprihvatljive akcije koje... predstavljaju veliki rizik po nuklearnu bezbednost tokom sukoba", navodi se u objavi. Rusija je okrivila Ukrajinu za pogodak drona. Zasad nije bilo komentara iz Kijeva. Elektrana Zaporožje sa šest reaktora najveća je nuklearna elektrana u Evropi. Ruske snage su je zauzele ubrzo pošto je Moskva pokrenula invaziju u februaru 2022. godine, a Ukrajina i Rusija su razmenile optužbe za granatiranje i druge akcije koje ugrožavaju bezbednost postrojenja, koje se nalazi preko reke Dnjepar od teritorije koju drže Ukrajinci. Ruski dron je u utorak pogodio kombajn na drugoj lokaciji u Zaporoškoj oblasti, usmrtivši jednog poljoprivrednog radnika i ranivši drugog, saopštili su ukrajinski zvaničnici.

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) i lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) na sastanku u utorak razgovarali su o potencijalnom profilu koji bi trebalo da ima novi šef države i najavili da bi na narednom sastanku mogli da govore o konkretnim imenima. Posle dvočasovnog sastanka u prostorijama parlamenta, Kurti i Abdidžiku su izjavili da postoji spremnost dve partije da postignu dogovor oko izbora imena za predsednika. "Danas smo detaljno i duboko razgovarali o kriterijumima i standardima koje bi predsednička figura trebalo da ima", rekao je Kurti. Kurti je rekao da je sastanak protekao u pozitivnoj atmosferi i dodao da je kod druge strane video volju da zemlja dobije novog predsednika. On je naveo da trenutno ne može da govori o konkretnim imenima. "Želimo zaslužnog, ustavnog predsednika ili predsednicu, koji odražava vrednosti našeg društva, koji je doprineo narodu i u određenoj profesiji, i na taj način ne izaziva dileme u pogledu uloge, funkcije i plemenite dužnosti koju će morati da obavlja u narednih pet godina", rekao je Kurti. Abdidžiku je rekao da će obe partije sprovesti unutarstrančke razgovore, a da će na narednom sastanku razgovarati o konkretnim imenima. "Postoji obostrana volja o tome kako bi trebalo da izgleda novi predsednik ili predsednica zemlje", rekao je lider DSK-a. Abdidžiku je dodao da je uveren da se za mesto predsednika može pronaći zaslužna ličnost. Prema stavu DSK-a, novi predsednik treba da bude ličnost koja voli Republiku, štiti je i sprovodi političko jedinstvo, kako to zahteva Ustav. Abdidžiku je rekao da su se strane dogovorile o tim principima. "Ne želimo beznačajnog predsednika, već ličnost koja je poštovana i koja s dostojanstvom obavlja najvišu državnu funkciju. Uveren sam da Kosovo ima takve ličnosti", rekao je Abdidžiku, ponavljajući da njegova partija ne traži ništa zauzvrat, već samo "institucionalnu stabilnost". Demokratska partija Kosova i Alijansa su odbile nekoliko Kurtijevih poziva za sastanke, ali je lider Pokreta Samoopredeljenje rekao da je i dalje spreman da se sastane s te dve partije po pitanju predsednika. "Međutim, okolnost u kojoj se nalazimo je nametnuta okolnost, u kojom smo Pokret Samoopredeljenje i DSK intenzivno započeli veoma ozbiljne razgovore (po pitanju predsednika)", rekao je Kurti. Sastanak je održan nekoliko dana pošto je Abdidžiku objavio da ne želi politički sporazum s Kurtijem o formiranju novih institucija, ali je dodao da je otvoren za podršku konsenzualnom, nestranačkom kandidatu za mesto šefa države. Kurti je posle te Abdidžikuove izjave tražio da se partije sastanu i razgovaraju o konkretnim imenima za novog šefa države. Kurtijevo Samoopredeljenje i Abdidžikuov DSK pregovarali su o sporazumu o zajedničkom upravljanju. Međutim, Abdidžiku se odustao od učešća u izvršnoj vlasti navodeći da Kurtijeva ponuda za njega nije prihvatljiva. DSK je tražio mesto predsednika i učešće u Vladi, tvrdeći da bi to donelo institucionalnu ravnotežu. Međutim, prema Abdidžikuovim rečima, Kurti mu je ponudio vođstvo tri ministarstva i mesto zamenika premijera. Kosovo se nalazi u novoj institucionalnoj krizi posle vanrednih izbora 7. juna. Skupština još nije konstituisana, iako je rok od 30 dana za završetak ovog procesa istekao 7. avgusta. Pokret Samoopredeljenje je tražio da se postigne politički dogovor pre nastavka sednice, posebno o izboru sledećeg predsednika, dok Demokratska partija Kosova i Alijansa insistiraju da se Skupština konstituiše bez uslovljavanja ovog procesa pitanjem predsednika. DSK je posle povlačenja zahteva da ima predsednika, saopštio da više nema razloga da se Skupština ne konstituiše i da se ne glasa o novoj izvršnoj vlasti. Kurtijevo Samoopredeljenje je osvojilo dovoljno mandata da se konstituiše Skupštinu i izglasa nova vladi - računajući i na glasove partija iz nevećinskih zajednica. Međutim, prisustvo 80 poslanika u Skupštini od 120 mesta je neophodno da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno. Kurti je insistirao da novi šef države bude nestranačka i konsenzualna ličnost. Junski izbori su sazvani upravo zbog pitanja predsednika, pošto stranke nisu uspele da postignu konsenzus, nakon što je u aprilu istekao petogodišnji mandat Vjose Osmani na čelu države.

Vršiteljka dužnosti predsednika Kosova, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu) koja je i poslanica Pokreta Samoopredeljenje u Skupštini, najavila je da će njena partija "uskoro" imati sastanak s Demokratskim savezom Kosova (DSK), u pokušaju da se postigne dogovor o izboru novog predsednika države. Hadžiju je to rekla na konferenciji za novinare posle sastanka koji je sazvala s parlamentarnim parijama, kako je navela, radi konsultacija o izlasku iz političke krize "i izbegavanju vanrednih izbora". Njen poziv su odbile Demokratska partija Kosova (DPK), DSK i Alijansa, tri najveće parlamentarne stranke posle Pokreta Samoopredeljenje, koji je pobedio na izborima 7. juna. Prema rečima Hadžiju, sastanku je prisustvovalo 11 lidera drugih parlamentarnih stranaka, uključujući i partije etničkih manjina. "Svi prisutni subjekti bili su mišljenja da treba maksimalno doprineti izboru predsednika i izbegavanju vanrednih izbora", rekla je Hadžiju. Najavljujući novi sastanak između Pokreta za vođstvo (LVV) i DSK, nije precizirala kada će se on održati. Hadžiju je pozvala sve partije da "govore o konkretnim imenima" za potencijalnog konsenzualnog predsednika. DSK je prethodno izrazio stav da ne želi politički sporazum o podeli vlasti u vladi, ali da je otvoren za razgovor o "konsenzualnoj figuri za predsednika". Iako je prošlo više od 30 dana od ustavnog roka za konstituisanje Skupštine Kosova posle izbora, stav pobedničke stranke na izborima Pokreta Samoopredeljenje je da Skupština ne bi trebalo da bude konstituisana dok se ne postigne dogovor o predsedniku. S druge strane, partije koje su ranije bile u opoziciji optužuju Samoopredeljenje da krši Ustav i da odugovlači konstituisanje Skupštine, iako imaju dovoljno glasova za to. "Ako danas ne možemo da se dogovorimo, nemamo nikakvu garanciju da bismo nakon novih izbora mogli da se dogovorimo sutra", dodala je Hadžiju, obrazlažući kašnjenje u konstituisanju Skupštine. Institucionalna kriza na Kosovu nastavljena je posle izbora 7. juna, koji su održani pošto partije nisu uspele da postignu dogovor o izboru predsednika, nakon završetka petogodišnjeg mandata Vjose Osmani na čelu države. Pokret Samoopredeljenje je osvojio 53 mesta u Skupštini, DPK 22, DSK 18, a Alijansa sedam. Za izbor predsednika, Ustav zahteva prisustvo najmanje 80 poslanika u sali u prva dva kruga glasanja. Ako predsednik ne bude izabran u trećem krugu, Skupština se raspušta i zemlja ide na nove izbore. DPK i Alijansa traže konstituisanje SkupštinePoslanici DPK i Alijanse, oko dva sata posle sastanka koji je sazvala Hadžiju, koji su oni odbili, okupili su se u skupštinskoj sali, zahtevajući da se nastavi konstitutivna sednica. Te dve partije već nekoliko dana ponavljaju taj zahtev. Poslanica DPK Besa Kabaši-Ramaj (Kabashi-Ramaj) rekla je sa skupštinske govornice da umesto da započnu rad, oni iz Skupštine moraju da traže da institucije funkcionišu. "Nijedna izborna pobeda nikome ne daje za pravo da se stavi iznad Ustava Republike Kosovo", rekla je Kabaši-Ramaj, kritikujući Pokret Samoopredeljenje zbog, kako je navela, "zarobljavanja institucija". S druge strane, poslanik Alijanse Besnik Tahiri ponovio je da je njegova partija spremna da sarađuje po pitanju predsednika, pod uslovom da se ispuni šest zahteva koje je ranije iznela. DSK zasad nije javno potvrdio da očekuje sastanak sa Pokretom Samoopredeljenje. Lider te partije Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) je ponedeljak za televiziju Dukađini rekao da odbija sastanak s Hadžijuom, rekavši da "sastanke mogu održati samo s liderom Pokreta Samoopredeljenje Aljbinom Kurtijem (Albin)".

Federalna uprava policije zaplijenila je u Sarajevu 73 kilograma opojne droge kanabis, saopštene je iz ove institucije 18. augusta. Zapljena je izvršena nakon presretanja jednog vozila. Ističe se i kako se nad jednim licem provodi kriminalitička obrada, te da će više detalja biti poznato po okončanju aktivnosti. Policijska akcija je izvedena pod nadzorom Tužilaštva Kantona Sarajevo.

Vijeće Evropske unije usvojilo je odluku kojom su izmijenjene postojeće restriktivne mjere prema Iranu. Vijeće EU-a uklonilo je sa liste sankcionisanih tri osobe povezane s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC)- Mohammada Pakpura, Hosseina Salamija i brigadnog generala Amira Alija Haji Zadeha. Istom odlukom ažuriran je unos koji se odnosi na Research Centre for Explosion and Impact (METFAZ), podružnicu Organizacije za odbrambene inovacije i istraživanje (SPND), koja je dio iranskog Ministarstva odbrane. EU navodi da je METFAZ uključen u aktivnosti Irana koje su osjetljive u pogledu širenja nuklearnog oružja i pruža podršku tim aktivnostima. Restriktivne mjere prema svim ostalim osobama i subjektima ostaju na snazi, navodi se u saopštenju objavljenom 14. augusta. Dodaje se i kako su se sa ovom odlukom uskladile Bosna i Hercegovina, Albanija, Island, Lihtenštajn, Moldavija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Norveška i Ukrajina. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu usklađene s ovom Odlukom", navodi se u saopštenju. Za razliku od navedenih zemalja, Srbija nije navedena među državama koje su se uskladile s ovom odlukom Vijeća EU-a.

Evropska komisija je u utorak, 18. avgusta, saopštila da očekuje "efikasnu koordinaciju i smislene konsultacije između pogođenih opština i centralnih institucija Kosova" za otvaranje glavnog mosta preko rijeke Ibar, koji povezuje Južnu Mitrovicu, naseljenu albanskom većinom, i Sjevernu Mitrovicu, naseljenu srpskom većinom. Portparolka Evropske komisije Anita Hipper je na konferenciji za novinare 18. avgusta rekla da je stav Evropske unije (EU) o mostu jasan. "Tražimo i da Kosovska policija garantuje sigurnost svih zajednica, u skladu sa demokratskim principima, ljudskim pravima i vladavinom prava, kako bi se svi osjećali bezbjedno", izjavila je Hipper. Govoreći o trenutnoj situaciji, podsjetila je da je most otvoren za pješake, ali još uvijek ne i za saobraćaj vozila. "Napravili smo našu procjenu, preduzeti su koraci u tom pravcu i naš stav ostaje da i dalje očekujemo efikasnu koordinaciju i smislene konsultacije, koje treba poboljšati", rekla je Hipper. Njena izjava dolazi nakon što je mirovna misija Sjevernoatlantskog saveza (NATO) na Kosovu - KFOR, 10. avgusta objavila da je započela "postepenu tranziciju" sa stalnog prisustv na mostu. KFOR je saopštio da je odluka povezana sa poboljšanjem sigurnosne situacije i da će proces biti postepen i uslovljen. Misija će, međutim, nastaviti da održava vidljivo prisustvo u Južnoj i Sjevernoj Mitrovici, kao i na sjeveru Kosova uopšte. Glavni most preko rijeke Ibar bio je blokiran nakon rata na Kosovu 1999. godine i godinama je bio žarište etničkih tenzija. Kosovo i Srbija su se složili da otvore most kao dio dijaloga uz posredovanje EU. Prema planu implementacije, dogovorenom 2016. godine, most je trebalo da bude otvoren za saobraćaj u januaru 2017. godine. Radovi na revitalizaciji, u koje je uloženo oko 1,5 miliona eura, završeni su 2018. godine. Međutim, most nikada nije otvoren za vozila. Napori kosovske vlade da ga otvori 2024. godine izazvali su protivljenje lokalnih Srba i zahtjeve međunarodne zajednice da se svaka akcija preduzme u koordinaciji. Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković u pismu specijalnom izaslaniku EU za dijalog Peteru Sorensenu naveo je da je Beograd s velikom zabrinutošću razumio izjavu portparola EU u kojoj je, kako je naveo, iznesena ocjena EU da su uslovi za otvaranje mosta ispunjeni, naveo je Tanjug. Petković je u pismu naveo da je takva ocjena za Beograd posebno zabrinjavajuća, budući da ne odražava ni stvarno stanje na terenu, niti činjenicu da preduslovi koji su ranije dogovoreni u okviru Dijaloga Beograda i Prištine još nisu ispunjeni.

Gotovo mjesec dana nakon što su dvojica istaknutih iranskih grafičkih dizajnera pritvorile sigurnosne snage, prijatelji i rodbina izdali su izjavu u kojoj zahtijevaju javno otkrivanje optužbi protiv njih i hitan pristup nezavisnom pravnom savjetniku.

Srbija je do sada u potpunosti primenila samo tri od 24 preporuke Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), saopšteno je 18. avgusta. Kako se navodi u ovogodišnjem izveštaju‚ delimično je sprovedeno 10 preporuka, a 11 nije uopšte. GRECO zbog toga izražava zabrinutost i konstatuje da od prethodnog Izveštaja o usklađenosti iz jula 2024, "nisu ostvareni konkretni rezultati". "Preciznije, šefovi kabineta i savetnici i dalje nisu obuhvaćeni područjem primene Zakona o sprečavanju korupcije, dok provere integriteta i dalje nisu deo postupka imenovanja budućih ministara, šefova kabineta i savetnika", navodi se, pored ostalog, u izveštaju GRECO-a. "Nijedan kodeks ponašanja koji bi se primenjivao na lica sa najvišim izvršnim funkcijama nije usvojen, niti postoji dokument kojim bi se utvrdili standardi ponašanja predsednika Republike", dodaju. Zaključuju i da usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2024–2028. godine predstavlja značajan napredak, ali da poseban strateški dokument u oblasti sprečavanja korupcije među onima koji obavljaju najviše izvršne funkcije, još uvek nije izrađen. Od šefa delegacije Srbije pri Savetu Evropa, GRECO traži da do kraja juna 2027. godine dostavi izveštaj o napretku u sprovođenju preostalih preporuka. Srbija članica GREKO-a od 2003. i prošla je četiri kruga evaluacije, sa fokusom na različite teme u vezi sa sprečavanjem i borbom protiv korupcije. Ovaj peti krug evaluacije odnosi se na sprečavanje korupcije i unapređenje integriteta u centralnim organima vlasti i organima za sprovođenje zakona. Vlada Srbije je u maju formirala Radnu grupu za praćenje sprovođenja GRECO preporuka, kojom predsedava ministar pravde Nenad Vujić. Članovi Vlade i dalje uživaju imunitet kada je reč o korupcijiGRECO u svom izveštaju napominje da iako veći broj ministarstava nego ranije raspolaže jedinicama za internu reviziju, to nije slučaj sa svim kabinetima. "Pored toga, krivična dela korupcije nisu isključena iz obima imuniteta koji uživaju članovi Vlade". "Dok nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal za krivična dela protiv službene dužnosti i dalje ne obuhvataju sva lica sa najvišim izvršnim funkcijama, uključujući predsednika Republike", podvlače. GRECO konstatuje i da uspešna realizacija preporuka koje se odnose na nosioce najviših funkcija vlasti zavisi od predstojećih izmena Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o lobiranju. "GRECO izražava žaljenje zbog činjenice da zakonodavni postupak u vezi sa ovim izmenama nije ostvario značajniji napredak tokom skoro tri godine", istakli su. Pored ostalog, GRECO je preporučio i utvrđivanje pravila kojima bi se zahtevalo sprovođenje provera integriteta pre imenovanja ministara, kako bi se utvrdili mogući rizici od sukoba interesa pre stupanja na dužnost. GRECO konstatuje da je do sada obrazovana radna grupa sa ciljem analize mogućih načina sprovođenja provere integriteta javnih funkcionera pre njihovog imenovanja. "Iako navedeni razvoj događaja ide u dobrom pravcu i iako je novoosnovana radna grupa već održala svoja prva dva sastanka, do sada nisu ostvareni konkretni rezultati", zaključuju. Postupci koji se vode protiv policije bez spoljnog nadzoraU izveštaju GRECO-a ističe se da mehanizam postupanja po pritužbama građana i nadzora nad policijom nije izmenjen na način kojim bi se unapredili njegova nezavisnost i transparentnost. Napominju da je prema navodima vlasti, tokom 2024. godine primljeno više 1.700 pritužbi, što predstavlja povećanje od 17% u odnosu na prethodnu godinu. Samo u 127 slučajeva postupak po pritužbi utvrdio je nedostatke u radu policijskih službenika. "Postupak po pritužbama u najvećoj meri vođen je od strane policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, te iz tog razloga ne predstavlja oblik spoljnog nadzora". Konstatuje se i da su uvođenja redovnih bezbednosnih provera svih policijskih službenika, registra dodatnog zaposlenja i institucionalizovanog sistema rotacije zaposlenih u oblastima sa visokim rizikom od korupcije, uključena u nacrt akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije. Međutim, sprovođenje ovih mera još nije započelo. Pored toga, GRECO ukazuje da "dugo očekivani" Operativni plan za sprečavanje korupcije u policiji još uvek nije formalno usvojen. "Od posebnog značaja je reforma postupaka zapošljavanja i imenovanja na rukovodeća mesta u policiji, kako bi se obezbedili postupci zasnovani na zaslugama i transparentni postupci izbora", dodaje se u izvešatju. To bi, napominju, takođe doprinelo unapređenju operativne autonomije policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova, "što i dalje predstavlja otvoreno pitanje". Navode se da su ostvareni i određeni rezultati - kroz kontinuirane obuke o pitanjima integriteta i zaštite uzbunjivača, punu integraciju Kodeksa policijske etike u obuku, kao i uspostavljanje Komisije za policijsku etiku. Bez saradnje Vlade i Agencije za sprečavanje korupcijeGRECO u svom izveštaju navodi da "iako se saradnja između Agencije za sprečavanje korupcije i drugih relevantnih institucija nastavlja", saradnja između Vlade Srbije i Agencije "još uvek nije formalizovana". "A Agenciji i dalje nisu obezbeđeni odgovarajući ljudski resursi", napominju. Ističu da je Agencija tokom 2024. godine nastavila sa proverama prijava o imovini i prihodima lica sa najvišim izvršnim funkcijama. Međutim, napominju da je fokus planiranih provera za 2025. godinu preusmeren na prijave koje su podneli narodni poslanici, sudije i javni tužioci. Šta je GRECO-ova evaluacija?Savet Evrope formirao je GRECO 1999. godine sa ciljem da nadzire primenu Konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima Saveta Evrope. GRECO-ove evaluacije podrazumevaju prikupljanje informacija putem upitnika, posete državi koja se ocenjuje, kao i izradu evaluacionih izveštaja. Ovi izveštaji sadrže i preporuke državama koje se ocenjuju. Mere koje država preduzima radi sprovođenja preporuka naknadno se ocenjuju u okviru posebnog postupka praćenja njihove primene. GRECO je do sada pokrenuo pet krugova evaluacije koji se bave konkretnim temama. Peti krug evaluacije zvanično je pokrenut 20. marta 2017. godine. Izveštaj nije pravno obavezujući, ali prikazuje međunarodno ocenu učinka neke države u borbi protiv korupcije.

Vrhovni sud Rusije odbacio je u ponedeljak žalbu partije Jabloko, jedine zvanično registrovane stranke koja se otvoreno protivi ratu protiv Ukrajine, na njeno uklanjanje s glasačkih listića za parlamentarne izbore u septembru. Na odvojenom procesu, sud u gradu Pskovu osudio je zamenika predsednika te partije Leva Šlosberga na više od 11 godina zatvora posle presudu po zakonu koji je osmišljen da kazni kritičare rata. Presude pokazuju odlučnost Kremlja da ućutka drugačija mišljenja, posebno kada je u pitanju rat, i sugerišu da predsednik Rusije Vladimir Putin nije spreman da rizikuje mogućnost snažnog nastupa partija koja poziva na okončanje rata. Izbori za Državnu dumu, gornji dom ruskog parlamenta, koji će se održati od 18. do 20. septembra, biće prvi otkako je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. Jabloko je slogan "Za mir i slobodu" stavio u centar svoje kampanje za Dumu. Odluka Vrhovnog suda "demonstrira fundamentalno odbacivanje fer i otvorenih izbora u Rusiji", rekao je suosnivač Jabloka Grigorij Javlinski u objavi na društvenim mrežama, dodajući da ona označava "ozbiljno produbljivanje krize u ruskom političkom sistemu i nedostatak razumevanja poželjne budućnosti". "Sudbina Rusije – to je uvek bila naša glavna briga, a sada nas još više brine", rekao je Javlinski. Krajem prošlog meseca, Centralna izborna komisija je neočekivano registrovala Jabloko za izbore. Međutim, Vrhovni sud je 10. avgusta stao na stranu nacionalističke stranke koja je navela da je Jabloko prekršio niz zakona, uključujući finansiranje iz inostranstva, kršenje autorskih prava i ekstremizam i zabranio joj učešće na izborima. Jabloko je ocenio da su te optužbe "apsurdne". Na žalobenom ročištu u ponedeljak, predsednik Jabloka Nikolaj Ribakov rekao je da slučaj ne zavisi od tehničkih detalja, već od sposobnosti države da poštuje vladavinu prava u vremenima krize. "Mi, partija Jabloko, zahtevamo da se izborni proces vrati na strogo poštovanje zakona", rekao je Ribakov sudu. "Zahtevamo poštovanje ustava Ruske Federacije. Zahtevamo poštovanje prava miliona ruskih birača koji žele da žive, vole i odgajaju svoju decu u miru u Rusiji i stoga žele da glasaju za partiju Jabloko", rekao je on. Jabloko je saopštio da su organi reda priveli najmanje 35 ljudi koji su došli u Vrhovni sud u nadi da će prisustvovati ročištu pre nego što je ono počelo. Među njima je bio i glumac Viktor Balabanov, jedan od kandidata te partije za mesto u Dumi, saopštila je stranka. Video snimci deljeni na društvenim mrežama prikazuju kako policija odvodi nekoliko mladih ljudi kod suda. Samo strankama uključenim u slučaj i novinarima je bilo dozvoljeno da uđu u sud iako je ročište Vrhovnog suda trebalo da bude otvoreno za javnost. Jabloko je saopštio da ima pravo da se žali prezidijumu Vrhovnog suda i da će to uskoro učiniti. Poništenje presude bi bilo veliko iznenađenje, a jedan izborni zvaničnik je sugerisao da je odluka doneta u ponedeljak dovoljna da osigura da Jabloko bude skinut s glasačkog listića. Nedugo po što je tročlano veće Vrhovnog suda donelo presudu, Gradski sud u Pskovu je osudio Šlosberga za diskreditovanje i širenje lažnih informacija o ruskim oružanim snagama i izrekao mu kaznu od 11 godina i jednog meseca zatvora. U svojim završnim rečima u sudnici, Šlosberg je tvrdio da je nevin, optužujući vlasti za političku motivaciju u njegovom gonjenju i ponovio je svoju vatrenu kritiku rata. "Životi bezbroj hiljada ljudi su prekinuti (ratom)", rekao je on, prema transkriptu koji je objavila Mediazona. "Pre ili kasnije, precizan i potpun broj žrtava – s imenima – biće objavljen, i cela nacija će se zgroziti zbog ovog spiska mučenika". "Danas, groblja u našoj zemlji, uključujući i vojna, rastu daleko brže od porodilišta, vrtića i škola", rekao je Šlosberg, koji je jedan od najistaknutijih protivnika Kremlja koji su ostali u Rusiji. Ankete pokazuju da većina Rusa želi pregovore o okončanju rata, u kojem su ubijene stotine hiljada ruskih vojnika, dok su nedavni ukrajinski napadi na naftnu i gasnu infrastrukturu i druge mete približili rat mnogim građanima. Putinov rejting pada poslednjih meseci. Putin je više puta odbacio pozive Ukrajine, SAD i drugih za prekid vatre koji bi zamrznuo linije fronta tokom mirovnih pregovora. On se zakleo se da će ostvariti ciljeve, uključujući zauzimanje dela regiona Donbasa na istoku Ukrajine koji ruske snage nisu uspele da osvoje. Unutar Rusije, sudske presude protiv Jabloka i Šlosberga novi su koraci u, kako kažu kritičari Kremlja, dugotrajnom i sve oštrijem suzbijanju neslaganja i odstupanja od prava na političko predstavljanje i drugih sloboda pod Putinom, koji je predsednik ili premijer od 1999. Jabloko je bila istaknuta politička snaga deceniju posle izbora za Dumu 1993. Nije osvojila nijedno mesto kao partija na izborima za Dumu održanim od 2003. godine, koji su sve više bili obeleženi dokazima o prevari u korist stranke Jedinstvena Rusija, koju kontroliše Kremlj. Presuda Šlosbergu je doneta dok se drugi članovi partije suočavaju s ozbiljnim pritiskom ruskih vlasti. Desetine ljudi se suočavaju s krivičnim gonjenjem, a nekoliko njih je u pritvoru, uključujući još jednog zamenika predsednika, Maksima Kruglova, koji je u junu osuđen na sedam godina zatvora zbog objava na društvenim mrežama o ratu iz 2022. Uz izveštaj Reutersa

Služba za poslove sa strancima Bosne i Hercegovine saopćila je da je njen informaciono-komunikacijski sistem bio meta hakerskog napada te da je o tome zvanično obaviještena od sigurnosnih agencija u zemlji. Služba navodi da je tokom napada došlo do krađe korisničkih pristupnih podataka, koje napadač koristi za daljnje neovlaštene aktivnosti i distribuciju ukradenih informacija. Zbog ozbiljnosti slučaja pokrenuta je i unutarnja istraga, jer postoji sumnja da pojedini zaposlenici nisu na vrijeme poduzeli mjere zaštite informacionog sistema. "Povodom većeg broja novinarskih upita u vezi hakerskog napada na informaciono-komunikacijski sistem Službe za poslove sa strancima, obavještavamo javnost da preduzimamo sve radnje kako bismo zaštitili podatke građana i naših uposlenika", saopćili su iz te institucije. Nisu navedeni detalji o mogućoj šteti niti o obimu kompromitiranih podataka. Služba za poslove sa strancima navela je da nastavlja aktivnosti na utvrđivanju svih okolnosti slučaja. Služba za poslove sa strancima BiH institucija je u sistemu Ministarstva sigurnosti nadležna za migracije, boravak stranih državljana i sigurnosne provjere stranaca koji dolaze ili borave u BiH.

Iranski zastupnik izvinio se roditeljima Mahse Amini zbog izjava koje je dao povodom njene smrti 2022. godine, što je izazvalo proteste u Iranu pod motom "Žene, život, sloboda". Ahmad Arijanedžad je nedavno u televizijskoj debati rekao da je Amini "otišla u pakao" i podstakla višemjesečne "nerede". Amini, dvadesetdvogodišnju Kurdkinju, uhapsila je 13. septembra 2022. godine takozvana iranske policije za moral jer nije pravilno nosila hidžab. Umrla je u pritvoru nekoliko dana kasnije. Pokret koji je izazvala njena smrt vodio je kampanju za ukidanje obaveznih zakona o hidžabu, a iranske vlasti su ga brutalno ugušile. U kasnijoj video izjavi nakon TV debate, Arijanedžad je rekao da je "nesvjesno" koristio "neprimjeren jezik" o Amini i zamolio je njene roditelje da prihvate izvinjenje. Komentari zastupnika izazvali su reakciju Amininih roditelja 15. avgusta koji su se obratili iranskoj vladi rekavši: "Neka ti se jezik odsječe jer si cijelu zemlju poslao u pakao. Ne samo da si lišen mudrosti i razumijevanja, već nisi imao ni malo srama". Na kraju svoje poruke, Aminini roditelji su rekli: "Ime naše kćerke, zajedno sa hiljadama drugih nevinih ljudi, zauvjek će biti ovjekovječeno u istoriji ove zemlje".

Iranski parlament je 16. avgusta usvojio zakon kojim bi se kriminalizovali intervjui i drugi kontakti sa stranim medijima koje vlasti smatraju "neprijateljskim", a prekršioci se suočavaju sa kaznom zatvora do dvije godine. Mjeru je odobrilo 183 poslanika u parlamentu od 290 mjesta i zabranila bi intervjue, učešće u diskusijama ili drugu komunikaciju sa medijima opisanim kao američki, izraelski ili finansirani od strane Sjedinjenih Država ili Izraela. Prekršaji bi nosili zatvorsku kaznu 6. stepena, koja se prema iranskom zakonu kreće od više od šest mjeseci do dvije godine. Zakon bi takođe kriminalizovao slanje video zapisa, fotografija, audio snimaka ili drugih podataka medijima koji nisu iranski ili ljudima koji se bave medijskim aktivnostima van zemlje. Kontakt sa drugim stranim medijima zahtijevao bi prethodno obavještavanje Ministarstva za obavještajne poslove putem vladinog sistema, što bi efikasno tražilo od Iranaca da obavijeste vlasti prije nego što daju intervju. Zakon navodi Ministarstvo za obavještajne poslove i obavještajnu službu Korpusa islamske revolucionarne garde kao entitete odgovorne za istragu navodnih prekršaja. Politički analitičar sa sjedištem u Finskoj, Kambiz Gafuri, rekao je za Radio Farda RSE da bi taj potez, kršenje zakona povlačilo bi zatvorsku kaznu od šest mjeseci do dvije godine, mogao "pretvoriti Iran u Sjevernu Koreju". "Infiltracija se ne dešava u društvu, već u strukturi moći... Umjesto da gledaju na bezbjednosni aparat, oni proganjaju novinare", rekao je Gafuri. Dodao je da ako vlasti traže stvarne bezbjednosne propuste, "moraće da se same smatraju odgovornim". Prijedlog zakona takođe cilja obrazovne i istraživačke aktivnosti, propisujući pet do deset godina zatvora za organizatore kurseva ili radionica koji se smatraju "nespojivim sa iranskom kulturom", a polaznici se suočavaju sa do dvije godine zatvora. Štaviše, svaka neovlašćena akademska saradnja sa stranim univerzitetima ili istraživačkim institutima bez odobrenja Ministarstva obavještajnih poslova povlačiće zatvorske kazne u rasponu od šest mjeseci do dvije godine. "Čak i nauka mora da prođe kroz bezbjednosne cenzore", rekao je Gafuri, optužujući vlasti da pokušavaju da izoluju Irance i "začape im usta". Prijedlog zakona bi morao da odobri ustavni nadzorni organ, Savjet čuvara, da bi postao zakon. Iran već nameće velika ograničenja nezavisnom novinarstvu i pristupu informacijama. Reporteri bez granica rangiraju zemlju na 177. mjestu od 180 u svom Svjetskom indeksu slobode štampe za 2026. godinu, navodeći hapšenja, nadzor, uznemiravanje, cenzuru i teške zatvorske kazne usmerene protiv novinara.

Kosovska policija, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom, uhapsila je u nedelju, 16. avgusta u Zvečanu osobu sa inicijalima I.M., zbog sumnje da je umešana u nasilje iz maja 2023. godine, tokom kojeg su napadnuti pripadnici KFOR-a i Kosovske policije. Prema zajedničkom saopštenju policije i Specijalnog tužilaštva, hapšenje su izvršili istražitelji Direkcije za istragu organizovanog i teškog kriminala, po nalogu Specijalnog tužilaštva, nakon preduzimanja niza istražnih radnji. I.M. je osumnjičen za krivična dela napad na službeno lice, učešće u gomili koja vrši krivično delo i huliganstvo, udruživanje radi neustavnih aktivnosti, kao i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom. Nasilje u Zvečanu izbilo je 29. maja 2023. godine, nakon što su se srpski demonstranti usprotivili ulasku novih albanskih gradonačelnika u zgradu opštine. Sukobi između demonstranata i snaga bezbednosti rezultirali su povredama više od 90 pripadnika KFOR-a, od kojih neki teško. Među demonstrantima je bilo i povređenih. Protesti na severu usledili su nakon lokalnih izbora u aprilu 2023. godine, koje je bojkotovala većina lokalnih Srba. Albanski gradonačelnici su izabrani u opštinama Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, ali je njihov ulazak u opštinske zgrade izazvao tenzije i sukobe. Kosovske vlasti su uhapsile i optužile desetine ljudi osumnjičenih za nasilje u Zvečanu. Neki od njih su osuđeni na zatvorske kazne, uključujući slučajeve u kojima su osumnjičeni priznali krivicu u dogovoru sa Tužilaštvom. U januaru ove godine, kosovske vlasti su takođe uhapsile osobu sa inicijalima S.R., zbog sumnje da je napala pripadnike KFOR-a i Kosovske policije tokom protesta 2023. godine. U to vreme, izvršen je i pretres u prebivalištu osumnjičenog, gde su pronađeni materijalni dokazi koji bi, prema Tužilaštvu, bili korišćeni u krivičnom postupku. Za nasilje na severu u maju 2023. godine, kosovske vlasti su optužile kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, dok je Beograd odbacio ove optužbe. NATO je dosledno zahtevao da odgovorni za napade na pripadnike KFOR-a budu pozvani na odgovornost.

Desetine vozila prodefilovalo je ulicama Beograda u nedelju uz isticanje srpskih, ruskih zastava i simbola ruske vojne invazije u znak protesta zbog posete ukrajinskog predsednika Volidimira Zelenskog Srbiji 7. avgusta. Učesnici su se prvobitno okupili u blizini Sava centra u Beogradu na skupu "podrške ruskom narodu" na koji su na društvenim mrežama pozvale ultradesne organizacije u Srbiji. Pojedini učesnici su obeležili automobile i nosili majice sa simbolom ruske vojne invazije na Ukrajinu – slovom "Z". Jedan od organizatora rekao je okupljenima da je protest organizovan zbog posete Zelenskog Srbiji, što smatraju "veleizdajom". Poziv na ovaj skup na društvenoj mreži Telegram objavljen je na kanalu krajnje desnice u Srbiji "Bunt je stanje duha", koji prati oko 78 hiljada ljudi. Objavu o automobilskom skupu je na Telegramu podelila i ultradesna grupa "Narodna patrola". Ova grupa poznata je po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama. U objavi na Telegramu se navodi da "mi kao generacija ne smemo dozvoliti da nas vlastodršci naprave neprijateljima Rusije i pre svega ruskog naroda". Navodi se i da je poseta Zelenskog organizovana "brzo, kako bi se izbegla reakcija naroda". Volodimir Zelenski bio je u avgustu u zvaničnoj poseti Srbiji, prvi put otkako je na funkciji predsednika Ukrajine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će Srbija nastaviti da pomaže Ukrajini slanjem humanitarne pomoći i zvaničnici Srbije su više puta izjavili da Srbija podržava teritorijalni integritet i suvernitet Ukrajine. Vučić je tokom posete poručio da će Srbija nastaviti da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i da tu ne postoji nikakvo "ali". Takođe, rekao je da su vlasti Srbije ranije obećale da će se pobrinuti za obnovu jednog manjeg grada u Ukrajini koji je bio izložen tokom rata i da će to biti ispunjeno. Ipak, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na tu zemlju, uprkos pozivima Zapada. Jedina je evropska država, uz Belorusiju i Tursku, koja se nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Sa druge strane, Ukrajina podržava stav Srbije o njenoj nekadašnjoj južnoj pokrajini i ne priznaje nezavisnost Kosova. Povodom posete Zelenskog Beogradu, protestovala je u centru Beograda 8. avgusta manja grupa desničara sa zastavama Rusije i slikama Putina. Skup je organizovan na poziv Mladena Obradovića, lidera zabranjene ekstremno desničarske grupe Obraz, i parlamentarne stranke Mi snaga Naroda. Takođe, 100 ličnosti desne orijentacije uputilo je protestno saopštenje zbog pozivanja u zvaničnu posetu Srbiji Zelenskog kog smatraju "glavnim krivcem za rat između Rusije i Ukrajine i eksponentom NATO i Evropske unije".

Rusija i Ukrajina razmenile su napade tokom noći subotu na nedelju, a ukrajinski zvaničnici su izvestili o najmanje pet poginulih u ruskim napadima i oštećenju najveće čeličane u zemlji, dok su ruski zvaničnici rekli da su ukrajinski dronovi ubili najmanje šest ljudi i zapalili skladišta. U Krivom Rihu, ruske balističke rakete pogodile su čeličanu ArcelorMittal, ubivši dve osobe i ranivši 14, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Kompanija je saopštila da su ključni proizvodni pogoni u sektorima proizvodnje električne energije i visokih peći oštećeni i da su operacije delimično obustavljene. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su gradovi Kremenčuk i Krivi Rih pogođeni balističkim raketama, dodajući: "Gde god Rusi mogu da dosegnu svojim balističkim raketama, oni pogađaju civilnu infrastrukturu." Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su napadi na Kijev bili usmereni na pogon FirePoint koji proizvodi komponente za ukrajinske rakete Flamingo i fabriku koja proizvodi komponente za dronove. Ukrajinski zvaničnici su naveli da su ruski napadi izazvali nekoliko požara u Kijevu, uključujući i požar na pijaci za knjige Petrovka, i da je šest ljudi povređeno. Ukrajinski zvaničnici su rekli da je u ruskim napadima u Sumiju poginula jedna osova, kao i dve osobe u napadu u Zaporoškoj oblasti. Ukrajina je dotle izvela jedan od svojih najvećih napada dronovima u ratu protiv Rusije, a gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin je rekao da je oko 600 dronova letelo ka prestonici od subote uveče. On je rekao da je 201 uništen iznad Moskovske oblasti. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su 822 ukrajinska drona oborena tokom noći. U gradu Podolsku, napad dronom je izazvao požar u skladištu Wildberriesa u industrijskom parku Koledino, rekao je guverner Moskovske oblasti Andrej Vorobjov. On je rekao da su svi zaposleni evakuisani i da niko nije povređen. Video snimci pokazuju veliki požar na lokaciji u čijem gašenju su učestvovali helikopteri. Objekat Koledino je jedno od najvećih skladišta Wildberriesa, takozvanog ruskog Amazona. Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da je objekat u Koledinu jedan od sedam među 10 najvećih logističkih centara kompanije Wildberries koje je Ukrajina onesposobila. Navedeno je da je skladište, površine 250.000 kvadratnih metara, najveće po površini u toj kompaniji. Ova tvrdnja nije mogla biti nezavisno proverena. Ukrajinske vlasti tvrde da su skladišta kompanije za elektronsku trgovinu uključena u snabdevanje ruskih vojnih potreba. Wildberries i Kremlj su to negirali. Drugi požar je prijavljen u skladištu u kojem se nalaze lekovi u Domodedovu, južno od Moskve. Analitičari su ga identifikovali kao skladište u logističkom centru Severnoje Domodedovo. Ukrajinski kanali za praćenje vojnih aktivnost objavili su brojne video snimke koji prikazuju zapaljena skladišta. Vorobjov je rekao da je jedan stariji muškarac poginuo nakon što je dron pogodio privatnu kuću u okrugu Ramenski u Moskovskoj oblasti. Takođe je saopštio da je šest osoba povređeno. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao je da su tri osobe povređene u blizini Moskovske obilaznice, bez preciziranja okolnosti. U južnoj Rostovskoj oblasti, guvernet Jurij Sljusar je saopštio da je pet osoba poginulo i da je jedna povređena u napadu. Nije precizirao koji je objekat ili područje bilo meta. Ukrajinska vojska je saopštila da je pogodila objekat za proizvodnju raketnog goriva u Rostovskoj oblasti. Nije jasno da li se dva izveštaja odnose na isti napad, a Rusija zasad nije komentarisala ukrajinsku tvrdnju. Lovac NATO-a F-18 oborio je neidentifikovani dron koji je ušao u rumunski vazdušni prostor tokom noći, saopštilo je rumunsko Ministarstvo odbrane. Ministarstvo odbrane Moldavije saopštilo je da je dron ušao u moldavski vazdušni prostor iz Odeske oblasti u Ukrajini oko 4.31 ujutru, preleteo nekoliko naselja i ušao u Rumuniju oko 20 minuta kasnije. Moldavija je saopštila da veruje da je dron bio umešan u ruske napade na Ukrajinu. NATO je kasnije saopštio da se čini da je u pitanju ruski dron.

Opozicione stranke Demokratska partija Kosova (DPK) i Alijansa odbile su poziv vršiteljke dužnosti predsednika Kosova Aljbuljene Hadžiju (Albulena Hahxiu), za sastanak s političkim liderima, dok je predsedavajući konstitutivne sednice Skupštine Avni Dehari iz Pokreta Samoopredeljenje pozvao je na politički dogovor pre nastavka rada parlamenta. Dehari je rekao da pozdravlja pozive za sastanke koji su uputili Hadžiu i lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) i pozvao je partije da zajedno sednu kako bi pronašle rešenje za institucionalnu krizu. On je rekao da pokušaji da se sednica nastavi bez političkog dogovora samo dodatno podižu tenziju i povećavaju rizik od sukoba u Skupštini. "Konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade bez prethodnog dogovora o predsedniku podrazumeva prevremene izbore, nešto što moramo da izbegnemo", naveo je Dehari. Njegova reakcija je usledila pošto su DPK i Alijansa odbile poziv Hadžiju na sastanak 18. avgusta. DPK je zatražio nastavak konstitutivne sednice, dok je Alijansa optužila Pokret Samoopredeljenje da odugovlači institucionalnu blokadu kako bi zemlju odveo na nove izbore. Opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) je pre nekoliko dana saopštio da je spreman da glasa za nestranačku ličnost za predsednika i da ne traži institucionalne funkcije. Hadžiju je poslala poziv partijskim liderima za konsultativni sastanak 18. avgusta s ciljem da se razgovara o političkim i institucionalnim dešavanjima i postigne dogovor o izboru konsenzusnog predsednika. S druge strane, Kurti je tražio da stranke počnu razgovore o konkretnim imenima za sledećeg predsednika kako bi se izbegli novi izbori. Međutim, Alijansa i DPK zahtevaju nastavak konstitutivne sednice Skupštine, koja je počela 6. avgusta i prekinuta zbog nedostatka političkog dogovora. Institucionalna kriza je nastala posle izbora 7. juna, koji su održani nakon što stranke nisu uspele da pronađu dogovor o izboru predsednika posle završetka mandata Vjose Osmani. Pokret Samoopredeljenje je osvojio 53 mesta u Skupštini, DPK 22, DSK 18 i Alijansa sedam. Za izbor predsednika, Ustav zahteva prisustvo najmanje 80 poslanika u sali u prva dva kruga glasanja. Ako predsednik ne bude izabran u trećem krugu, Skupština se raspušta i zemlja ide na nove izbore.

Ukrajina je saopštila u subotu da je pogodila veliko rusko raketno i svemirsko postrojenje krstarećim raketama Flamingo koje je sama napravila, dok Kijev nastavlja kampanju napada dugog dometa duboko unutar teritorije Rusije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo je na Telegramu da je pogođen Raketno-svemirski centar Progres u Samarskoj oblasti Rusije. Postrojenje, koje je deo ruske svemirske agencije Roskosmos, proizvodi lansirne rakete Sojuz. Guverner Samare Vjačeslav Fedoriščev potvrdio je da je pogođen industrijsko postrojenje u regionu, ali nije naveo koje. Ukrajinski kanali koji prate napade izvestili su o požaru u postrojenju Progres. Obim eventualne štete nije mogao biti nezavisno potvrđen. "Danas imamo novi značajni rezultati naših udara dugog dometa", naveo je Zelenski, dodajući da su korišćene rakete Flamingo i nazvao to "dobrim postignućem". Napad na Samaru dogodio se u okviru šireg talasa ukrajinskih udara širom Rusije. Rusko Ministarstvo odbrane zemlje saopštilo je u subotu da su njegove snage presrele 598 ukrajinskih dronova s fiksnim krilima tokom noći u 19 regiona, kao i na Krimu, koji je pod ruskom okupacijom, i u Crnom i Azovskom moru. Napadi su poremetili vazdušni saobraćaj, što je dovelo do privremenih ograničenja na aerodromima u nekoliko ruskih gradova. Zelenski je rekao da je Ukrajina takođe pogodila vojni aerodrom Savaslejka u oblasti Nižnjeg Novgoroda, gde se nalaze ruski avioni koji se koriste za raketne napade na Ukrajinu, i naftno postrojenje u Ust-Lugi u Lenjingradskoj oblasti. Obim štete na tim lokacijama nije nezavisno utvrđen. "Naš plan dugometnih udara na Rusiju kao odgovor na ovaj rat se sprovodi i važno je da ruski ratni potencijal nastavi da se smanjuje", rekao je Zelenski. Poslednjih meseci, Ukrajina je intenzivirala dugometne napade na vojnu i energetsku infrastrukturu unutar Rusije, što je Zelenski opisao kao "dugometne sankcije" Kijeva protiv Moskve s ciljem da se Kremlj primora na pregovore. Ruske vlasti su u subotu prijavile i druge napade, uključujući jedan koji je oštetio elektroenergetsku infrastrukturu u Rostovskoj oblasti. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao je da je oboreno 15 dronova koji su se kretali ka prestonici. U Moskovskoj oblasti, vlasti su saopštile da su ostaci drona koji su pali pogodili kuću, povredivši ženu i devetogodišnjeg dečaka. Rusija je dotle lansirala 152 jurišna drona na Ukrajinu tokom noći, navele su ukrajinske vazdušne snage koje su dodale da su 124 oborena ili neutralisana na neki drugi način. Lokalne vlasti su saopštile da je u udaru ruskog drona poginulo tromesečno dete i rannjeno 11 ljudi u Margancu u Dnjepropetrovskoj oblasti. Ruski napadi su takođe oštetili industrijsku i civilnu infrastrukturu u Odeskoj i Poltavskoj oblasti. Ti napad su izvedeni dok naglo raste broja civilnih žrtava u Ukrajini. Misija UN za posmatranje ljudskih prava u zemlji saopštila je da je u julu ubijeno 437 civila, a 2.610 povređeno, čime je to mesec s najvećim brojem civilnih žrtava od maja 2022. Sukob se poslednjih nedelja takođe intenzivirao u oblasti Crnog mora, a obe strane su gađale luke, brodove i drugu pomorsku infrastrukturu. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u subotu je odbacila pozive Ukrajine i Turske na pauzu u napadima na Crnom moru i isključila mogućnost oživljavanja Crnomorske inicijative za žitarice, u kojoj su posredovale UN i Turska, a koja je omogućila Ukrajini da bezbedno izvozi žito pre nego što se Moskva povukla 2023. Zelenski je potpisao dekret o uvođenju sankcija za 13 brodova, 11 ruskih državljana i 28 kompanija koje ukrajinske vlasti optužuju za umešanost u izvoz žitarica s teritorija pod ruskom okupacijom.