Upravni odbor javnog servisa Radio-televizije Srbije (RTS) doneo je odluku o imenovanju Manje Grčić za generalnu direktorku te kuće, na mandatni period od pet godina, prenosi RTS 11. februara. Grčić je bila na čelu više medija u Srbiji i regionu, a trenutno je direktorka firme "Tačno doo", koja je vlasnik novinske agencije Tanjug. Njenim imenovanjem okončan je javni konkurs za direktora javnog servisa koji je raspisan 17. decembra 2025. godine. Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je pre dva dana da dosadašnji generalni direktor Dragan Bujošević, kome je 3. februara istekao mandat i koga je Upravni odbor dan pre toga izabrao da bude šestomesečni vršilac dužnosti na istoj funkciji, još nije potpisao ugovor o radu. Novoizabrana direktorka javnog servisa Manja Grčić rođena je 1979. Prema njenoj zvaničnoj biografiji, školovala se u Libiji, Iraku, Zambiji i Šri Lanki. Diplomirala je novinarstvo na fakultetu žurnalistike u Engleskoj. Radila je kao novinar u BBC-ju, na TV B92, bila je savetnik za odnose sa javnošću u američkoj agenciji USAID, a na televiziji Pink direktor firme "Medija sistem". Od 2006. postaje zamenik direktora Foks televizije, a od 2008. je u Sloveniji bila na poziciji direktora nacionalne televizije TV3 Slovenija. Od 2011-2013. bila je generalna direktorka Radio-televizije B92. Kasnije je bila angažovana kao direktorka "Antena grupe" za Srbiju i Crnu Goru, između ostalog, bila je direktorka Prve televizije. Početkom 2020, postaje jedna od osnivača televizije K1. Udruženje novinara Srbije u januaru je otvorilo pitanje podobnosti Grčić za mesto direktora javnog servisa budući da, prema njihovim podacima, nema adekvatnu diplomu fakulteta. Ipak, RTS je u februaru saopštio da pet kandidata ispunjava uslove za direktora, među kojima je i prijava Manje Grčić. UNS je 11. februara preneo i da će jedna od kandidatkinja za generalnog direktora RTS-a potražiti pravdu na sudu jer je, prema njenoj oceni, konkurs za generalnog direktora RTS-a sproveden mimo zakona. Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je 11. februara nakon imenovanja, između ostalog, da Grčić ne krije svoje veze sa predstavnicima vlasti u Srbiji, kao i da je Grčić 2021. zajedno sa Vučićevom savetnicom za medije Suzanom Vasiljević izabrana za članicu Upravnog odbora Beogradske filharmonije. Njihova imena navedena su na sajtu Beogradske filharmonije među članovima Upravnog odbora. Tokom višemesečnih protesta u Srbiji zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu studenti i antivladini demonstranti više puta su blokirali zgrade RTS-a i RTV-a zahtevajući objektivno i nepristrasno izveštavanje javnih medijskih servisa.

Albanija, Kosovo i Hrvatska će ove godine održati svoju prvu zajedničku trilateralnu vežbu, koja će biti u skladu sa strateškim konceptom NATO-a "i evroatlantskim ciljevima", izjavio je u sredu albanski ministar odbrane Piro Vengu (Pirro) posle sastanka načelnika odbrane tri zemlje. Na sastanak u Albaniji su razmatrani bezbednosni izazovi, produbljivanje vojne saradnje, povećanje interoperabilnosti i unapređenje odbrambenih kapaciteta u skladu sa evroatlantskim standardima, saopštile su Bezbednosne snage Kosova. "Na sastanku je potvrđena zajednička posvećenost miru, stabilnosti i trajnoj bezbednosti u regionu. Takođe, na sastanku je naglašena spremnost za proširenje saradnje kroz zajedničke obuke i vežbe, razmenu iskustava i stratešku koordinaciju", navodi se u saopštenju. Albanski ministar odbrane Piro Vengu ocenio je da je sastanak važan korak u okviru trilateralne deklaracije o oblasti odbrane. "Više vojne saradnje, više interoperabilnosti, veća operativna spremnost", napisao je Vengu na društvenim mrežama. Bezbednosne snage Kosova su saopštile da deklaracija o odbrani predstavlja "primer snažnog partnerstva" i zajedničke vizije tri zemlje za bezbedniji i stabilniji region. Prema deklaraciji o odbrani dogovorenoj prošle godine, postoje četiri glavna područja saradnje, koja uključuju promovisanje saradnje u oblasti odbrambenih kapaciteta i odbrambene industrije, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i zajedničke vežbe, rešavanje hibridnih pretnji i jačanje otpornosti, kao i pružanje kontinuirane i pune podrške evroatlantskim integracijama. U odbrambenom paktu se navodi da će tri zemlje sarađivati na povećanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Ministri odbrane tri zemlje održali su sastanak ranije u februaru na kojem su razgovarali o sprovođenju deklaracije. Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, potpisanu u martu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije". Potpisnici deklaracije tvrde da ona nije usmerena ni protiv koga, pa ni protiv Srbije, dok je albanski ministar odbrane Piro Vengu krajem januara izjavio da je pozvao Srbiju da postane deo ovog pakta, ali da Beograd nije odgovorio na taj poziv. Hrvatska i Albanija su deo NATO-a, kojem Kosovo želi da se pridruži. Na osnovu ovog sporazuma, između ostalog, Priština, Tirana i Zagreb planiraju zajedničku kupovinu oružja od SAD.

NATO je u srijedu zvanično pokrenuo misiju "Arktički stražar" (Arctic Sentry) s ciljem jačanja vojnog prisustva i spremnosti Alijanse u arktičkoj regiji. Potez je uslijedio nakon nedavnih tenzija između saveznica NATO-a, Danske i Sjedinjenih Američkih Država, u vezi s političkom budućnošću Grenlanda. Kada je prošlog mjeseca prvi put najavljena, nekoliko diplomata reklo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi potencijalna arktička misija mogla predstavljati izlaz iz rastuće krize. Poslije sastanka američkog predsjednika Donalda Trumpa i generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea prošlog mjeseca u Davosu, u Švicarskoj, dogovoreno je da Alijansa treba preuzeti veću ulogu u području oko Grenlanda kako bi se suprotstavila mogućem kineskom i ruskom uticaju na ostrvu i šire u Arktiku. Rutte je, govoreći u srijedu na pres-konferenciji u Briselu, rekao da će "po prvi put sve aktivnosti koje provodimo na Arktiku biti objedinjene pod jednom komandom". "Ne samo da ćemo objediniti ono što već radimo, nego ćemo identifikovati praznine i popuniti ih", kazao je Rutte, istakavši da "ovo radimo jer imamo jasan osjećaj da Rusi i Kinezi postaju sve aktivniji tamo". U saopštenju kojim je najavljeno pokretanje misije, vrhovni saveznički komandant NATO-a za Evropu, Alexus Grynkewich, izjavio je da "Arktički stražar potvrđuje opredijeljenost Alijanse da zaštiti svoje članice i očuva stabilnost u jednom od strateški najvažnijih i ekološki najizazovnijih područja svijeta". Naglasio je da će ta misija "iskoristiti snagu NATO-a za zaštitu naše teritorije i osigurati da Arktik i Daleki sjever ostanu sigurni". Zasad nema detalja o tome koliko je država članica uključeno u Misiju niti o broju angažovanih vojnika, iako je NATO potvrdio da je riječ o "višedomenskoj" operaciji, što znači da obuhvata vazdušne, pomorske i kopnene snage. NATO je takođe naveo da će danska vježba "Arktička izdržljivost" (Arctic Endurance), koja se s još 11 evropskih članica NATO-a trenutno održava na Grenlandu i u njegovoj blizini, kao i predstojeća vježba "Hladni odgovor" (Cold Response) na sjeveru Norveške i Finske, u kojoj učestvuje 25.000 vojnika, uključujući američke trupe, biti dio misije "Arktički stražar". Sedam od osam takozvanih arktičkih država članice su NATO-a, a Rusija je jedini izuzetak. I dok u vodama oko Grenlanda trenutno nema ruskih i kineskih brodova, to bi se moglo promijeniti kako se led na Arktičkom okeanu topi i otvaraju novi pomorski putevi. Do "Arktičkog stražara" dolazi nakon što je NATO prošle godine pokrenuo slične misije, koje su još u toku, u Baltičkom moru, kao odgovor na navodnu rusku sabotažu podmorskih kablova, te na istočnom krilu Alijanse, nakon upada ruskih dronova u Poljsku u septembru.

Više od sto proizvođača mleka i poljoprivrednika iz okoline Čačka i Kraljeva blokirali su 11. februara Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka, u zapadnoj Srbiji, prenosi agencija Beta. Mediji javljaju da je tokom protesta tone mleka prosuto na ulicu. Protest se održava zbog, kako se navodi, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka. Više desetina traktora je blokiralo magistralu, a sa njima su i pojedini studenti iz Kraljeva i Čačka, koji su podržali njihove zahteve i protest. Protest organizuju čačansko poljoprivredno udruženje "Šajkača" i kraljevačko Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja. Od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta, uvođenje prelevmana (zaštitne carine) i kvota na uvoz mleka i mesa, kao i uspostavljanje laboratorije za kontrolu uvoza na granici zbog sprečavanja "ekonomskih prevara" u mleku i mlečnim proizvodima. Poljoprivrednici i mlekari traže i uvođenje "antidamping" (antidumping) mera za proizvode koji ugrožavaju domaću poljoprivrednu proizvodnju, vraćanje cena mleka i mesa na nivo pre smanjenja, kao i zagarantovan otkup mleka za svakog proizvođača. Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Mikica Majstorović rekao je na protestu za Betu da poljoprivrednici neće prekinuti blokadu dok se "neko iz države ne oglasi i obeća uvođenje prelevmana na uvoz mleka i proizvoda od mleka". Ministarstvo poljoprivrede je, reagujući na zahteve protesta, navelo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvala i ojačala domaću proizvodnju mleka i obezbedila stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Tržište mleka se trenutno nalazi u složenoj situaciji, ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama u okruženju, kao i širom Evrope. Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

Generalni sekretar NATO-a podsetio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Alijansa i dalje čeka utvrđivanje odgovornosti za dešavanja na Kosovu tokom 2023. godine. "Lično, ali i kao predstavnik NATO-a, u bliskom sam kontaktu sa predsednikom Srbije. Još čekamo od njega utvrđivanje odgovornosti za ono što se dogodilo 2023. godine u Banjskoj i druge događaje tokom 2023.", izjavio je Mark Rutte. Istakao je da vojni savez kroz misiju KFOR pažljivo prati sva dešavanja na Kosovu. Što se tiče situacije u Bosni i Hercegovini, ponovio je da neće dozvoliti bezbednosni vakuum u toj zemlji. Rutte je ove navode izneo uoči predviđenog sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO-a, koji je zakazan za 12. februar. Ministri će raspravljati o vojnoj podršci Ukrajini. "Putin pokušava da slomi narod Ukrajine, nadajući se da će oslabiti njihovu odlučnost. Ali ukrajinski narod je više puta pokazao da se neće dati slomiti", naglasio je Rutte. Biće ovo drugi ministarski sastanak na kojem neće učestvovati nadležni ministar iz Sjedinjenih Američkih Država. Državni sekretar odbrane Pete Hegseth u Brisel je poslao zamenika, Elbridgeja Colbyja. U decembru prošle godine, na sastanku ministara spoljnih poslova Alijanse, bio je odsutan i državni sekretar Marco Rubio. Rutte ne vidi to kao znak da SAD više nisu posvećene saveznicima. "Uopšte ne verujem u to. Moram reći da su moji razgovori i kontakti sa višim američkim rukovodstvom, bilo da je reč o Beloj kući, Pentagonu ili State Departmentu, intenzivni - kao i uvek. Ti ljudi rade širom sveta. Naravno da je NATO važan, ali oni moraju i da deluju na zapadnoj hemisferi i u Pacifiku. Tako da potpuno prihvatam da najviši ministri ne mogu uvek biti ovde", naveo je generalni sekretar NATO-a.

Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti četvorogodišnje devojčice posle operacije krajnika u tom gradu u centralnoj Srbiji. Ministarstvo zdravlja saopštilo je 11. februara da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Četvorogodišnja E.M. preminula je na Institutu za majku i dete nakon što je iz Opšte bolnice u Čačku transportovana u Beograd usled komplikacija nakon operacije krajnika, preneli su ranije mediji. Ministarstvo zdravlja uputilo je 10. februara inspekciju u bolnicu u Čačku kako bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti deteta. Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok. Više javno tužilaštvo u Čačku navelo je 10. februara da je naložena obdukcija i da će nakon toga odlučiti o daljem toku postupka. Građani u Čačku su dve večeri protestovali zbog smrti devojčice, tražeći odgovornost za ishod operacije.

"Svi politički akteri, bez obzira na to da li su na funkciji ili ne, treba da se uzdrže od i odreknu provokativne retorike i postupaka koji podstiču razdor, uključujući i dovođenje u pitanje suvereniteta, jedinstva i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine." Ovako su reagovali zvaničnici Evropske komisije (EK) na antidejtonske izjave Milorada Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, odgovarajući na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). Dodik je 9. februara u Banjaluci izjavio da je Bosna i Hercegovina "srušena", te da neće odustati od političkog cilja i prava na "samoopredeljenje do samostalnosti". Iz pres-službe EK naglašavaju da je Evropska unija nedvosmisleno posvećena perspektivi Bosne i Hercegovine u EU kao jedinstvene, ujedinjene i suverene zemlje. "Verujemo da bi svi politički akteri trebalo da se usredsrede na neophodne reforme kako bi se proces pristupanja EU unapredio", poručio je portparol EK. Dodikova izjava izazvala je reakcije u Sarajevu. Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković pozvao je Evropsku uniju da reaguje na antidejtonske izjave Milorada Dodika, te najavio slanje pisma sedištima NATO-a i EU povodom ovih navoda.

Iranski predsjednik Masud Pezeškijan izjavio je da je njegova zemlja spremna da primi međunarodne inspektore kako bi dokazala da je nuklearni program Teherana isključivo mirnodopski, usmjeren na proizvodnju energije i civilnu upotrebu, u obraćanju povodom 47. godišnjice Islamske revolucije, dok se američke pomorske snage raspoređuju u regionu za moguće vojne napade. "Ne težimo nabavci nuklearnog oružja. To smo više puta ponovili i spremni smo na svaku provjeru", rekao je Pezeškijan u srijedu na obilježavanju godišnjice, koja se odvijala u sjeni smrtonosnog obračuna vlasti sa demonstrantima, u kojem su bezbjednosne snage prošlog mjeseca ubile hiljade ljudi na protestima širom zemlje. Sjedinjene Države i njihovi saveznici oštro su osudili taj obračun, nakon čega je uslijedilo jačanje američkog pomorskog prisustva u regionu. Američki predsjednik Donald Trump poručio je demonstrantima da Washington dolazi da ih podrži. "Imamo armadu koja ide tamo, a moguće je da će krenuti i druga", rekao je Trump u srijedu u intervjuu za Axios. Trenutno raspoređivanje američkih snaga jedno je od najvećih u posljednjih nekoliko godina. Nakon razgovora američkih i iranskih timova u Omanu prošle sedmice, Washington je uveo dodatne sankcije iranskom naftnom sektoru. Očekuju se novi razgovori, ali datum još nije određen. SAD i Izrael o IranuIzraelski premijer Benjamin Netanyahu trebao bi se sastati s Trumpom u Washingtonu kasnije u srijedu kako bi razgovarali o situaciji. U saopštenju iz Netanyahuovog kabineta navodi se da želi da pregovori s Iranom obuhvate i njegov balistički raketni program te podršku naoružanim posredničkim grupama i militantnim organizacijama koje Teheran podržava u Libanu, Iraku i Jemenu. Alexander Gray, bivši član Savjeta za nacionalnu bezbjednost za vrijeme prvog Trumpovog predsjedničkog mandata, rekao je za RSE da su to pitanja koja će vjerovatno odlučiti hoće li doći do vojnih udara, a ne napori da se pomogne iranskoj opoziciji. "On ne želi da gleda ove brutalne obračune. Ali mislim da je predsjednik i realista", rekao je. "Sa stanovišta temeljnih američkih interesa, koliko god osuđivali strašna kršenja ljudskih prava, vjerujem da ćemo najefikasniji biti u zalaganju za promjene u njihovom ponašanju prema posredničkim grupama, kao i u njihovom raketnom i nuklearnom programu", dodao je Gray. Američki potpredsjednik J.D. Vance, koji je u srijedu završio posjetu Azerbejdžanu, to je, čini se, i potvrdio. "Ako narod Irana želi da sruši režim, to je odluka iranskog naroda. Ono na što smo mi sada fokusirani je činjenica da Iran ne smije da ima nuklearno oružje. To je fokus predsjednikove politike još od perioda njegovog prvog mandata", kazao je Vance.

Stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića pozvala je Srpsku listu da se izjasni i kaže šta je konkretno dogovoreno u vezi sa integracijom obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu koje rade u sistemu Srbije, kao i ko je i u čije ime vodio pregovore. "Ako dogovora nema, onda je krajnje neodgovorno, pa i obmanjujuće, predstavljati se kao politički zaštitnik srpskog naroda, dok se istovremeno ne nudi nijedno konkretno rešenje", navedeno je u saopštenju, uz ocenu da ćutanje Srpske liste "nije slučajno". "Takvo ponašanje produbljuje neizvesnost, strah i osećaj institucionalne napuštenosti", dodaje se. Zamenik premijera Kosova na dužnosti, Besnik Bisljimi, izjavio je 10. februara da su narednih pet do šest nedelja veoma važne za integraciju srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, te naveo da svi moraju biti konstruktivni po ovom pitanju. Bisljimi je u intervjuu za javni servis Kosova na srpskom jeziku (RTK2) rekao i da je Vlada pozvala aktuelne gradonačelnike opština sa srpskom većinom na sastanak u petak, te da je za sada svoj dolazak potvrdio samo jedan. "Bilo bi dobro da gradonačelnici u ovoj fazi pokažu što veću odgovornost, jer dobrobit njihovih građana u velikoj meri zavisi od pristupa koji će imati u narednim nedeljama", rekao je Bisljimi. Deset opština sa srpskom većinom na Kosovu – Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Gračanica, Štrpce, Klokot, Ranilug, Parteš i Novo Brdo – vode gradonačelnici Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu, koja ima podršku Beograda. Radio Slobodna Evropa obratio se ovoj stranci sa upitom da li će se gradonačelnici opština sa srpskom većinom odazvati pozivu Vlade na sastanak o integraciji zdravstva i obrazovanja. U međuvremenu je 10. februara rektor Nebojša Arsić rekao da je Univerzitetu u Severnoj Mitrovici – koji radi po sistemu Srbije – uručen dopis Univerziteta u Prištini da Fakultet tehničkih nauka nelegalno koristi objekat, te da ga u roku od 30 dana napusti ili započne regulisanje korišćenja. Arsić je za portal KoSSev naveo da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije". RSE se obratio rektoratima univerziteta u Severnoj Mitrovici i Prištini sa upitom da pruže više detalja o ovim navodima, ali odgovor nije stigao. Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Takođe, zaposleni Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi da imaju privremenu dozvolu boravka i ispune druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Bisljimi je poručio da problem nije u sprovođenju zakona, već da srpske institucije treba "legalizovati" u okviru pravnog sistema Kosova. Reagovala je i Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije, uz ocenu da su srpske prosvetne i zdravstvene institucije "sama srž" Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena u Briselu u okviru dijaloga Kosova i Srbije. "Beograd ostaje otvoren za razgovore i očekuje pojačan angažman Evropske unije i Brisela na iznalaženju održivih rešenja koja bi uvažila važeće sporazume i prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navedeno je u saopštenju. Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. godine, a pominje se i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine. Prema statutu koji je izradila EU, ova Zajednica trebalo bi da reguliše i primanja, odnosno finansiranje iz budžeta Srbije. Nenad Rašić, čija stranka sada javno traži odgovore od Srpske liste, na posljednjim izborima osvojio je jedan poslanički mandat u Skupštini Kosova, dok je Srpska lista dobila devet. Rašić je ranije bio ministar za zajednice i povratak u Vladi Albina Kurtija u trenutku kada je Srpska lista napustila institucije 2022. godine, a prema očekivanjima mogao bi biti i dio nove Vlade koju će predvoditi Samoopredjeljenje.

Advokati bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci) i Kadrija Veseljija (Veseli) u sredu su pred Specijalizovanim sudom u Hagu izneli završne reči u postupku u kojem su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Tačijeva odbrane je tvrdila da Specijalno tužilaštvo nije dokazalo svoje tvrdnje dok je tim Veseljija naveo da nisu izneti dokazi koji bi ga povezali sa zločinima koje je navodno počinio. Tužilaštvo je tražilo kazne od po 45 godina zatvora za bivšeg predsednika Kosova Tačija, bivših predsednika Skupštine Kosova Veseljija i Jakupa Krasnićija (Krasniqi), kao i bivšeg poslanika Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi). Na početku sednice, red je bio na Tačijevu odbranu koja je tvrdila da bi on trebalo da bude proglašen nevinim i pušten na slobodu, dodajući da Specijalizovano tužilaštvo nije dokazalo optužbe protiv njega. Tačijeva odbrana je rekla da nema dokaza da je postojao "zajednički zločinački poduhvat" u kojem su, prema tvrdnjama tužilaštva, učestvovali optuženi zajedno s drugim vođama OVK. Tačijev advokat Luka Mišetić na kraju završnih reči izjavio je da zahtev tužilaštva da bivši predsednik Kosova i ostala trojica optuženih budu osuđeni na po 45 godina zatvora, praktično znači "doživotni zatvor". "Ovo je neverovatan podnesak kancelarije koja zna da Specijalizovana veća i Kancelarija specijalnog tužioca ne bi postojali da nije bilo optuženog. Ovo je neverovatan podnesak", rekao je Mišetić. On je dodao da zahtev Kancelarije specijalizovanog tužioca za kaznu koji ukupno iznosi 180 godina zatvora za četvoricu optuženih, "nije zasnovan na dosadašnjoj praksi niti na realnosti ovog slučaja". "Kancelarija specijalnog tužioca nije dokazala optužbe protiv Tačija i on treba da bude proglašen nevinim, oslobođen i vraćen svojoj porodici i svojoj zemlji", rekao je Mišetić. Tačijev advokat je rekao sudijama da bi proglašenje njegovog klijenta krivim predstavljalo "pravnu i istorijsku nepravdu". "Argumenti Kancelarija specijalnog tužioca ne predstavljaju jedino razumno tumačenje dokaza, što je standard koji mora biti dostignut da biste prepisali istoriju Kosova, u ovom slučaju da biste proglasili Hašima Tačija krivim. Postoji dovoljno osnovane sumnje da ga proglasite nevinim po svim tačkama optužnice", rekao je Mišetić. Posle Tačijeve odbrane, završnu reč je počeo da iznosi pravni tim bivšeg predsednika parlamenta Kosova Veselija. Njegov advokat Rodni Dikson (Rodney Dixon) je rekao da je slučaj protiv Veselija jedinstven, ističući da tužilaštvo "nema dokaze" protiv njegovog klijenta. On je argumentovao da su dokazi protiv Veselije sekundarni i "neprovereni" i dodao da nijedan svedok u sudnici nije povezao Veseljija ni sa jednim krivičnim delom koja se pominje u optužnici. "Predmet Tužilaštva protiv Veselija može se opisati kao pokušaj portage za jednorogom. Više od pet godina od podizanja optužnice, pa čak i ranije, još od 2015. kada su osnovana Specijalizovana veća i započete istrage, Kancelartija specijalnog tužioca je tragala za nečim što ne postoji, pokušavajući da pronađe dokaze o umešanosti Kadrija Veseljija u kriminalne radnje", rekao je Dikson. Prema njegovim rečima, slučaj protiv Veseljija je jedinstven "jer ne postoji nijedan dokaz, a kamoli da je on počinio neko krivično delo". Veseljijeva odbrana će u četvrtak nastaviti iznošenje završne reči. Prethodno su ove nedelje završne reči izneli tužioci i zastupnici žrtava. Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji. Posle iznošenja završnih reči, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže.

Kompanija "Sveti Stefan hoteli", u većinskom vlasništvu države Crne Gore, očekuje da će uspjeti da putem domaćih sudova naplati 3,1 milion eura dugovanja po osnovu zakupnine od firme "Adriatic Properties", zakupca grad hotela Sveti Stefan i Vile Miločer, pišu Vijesti. Optimistična očekivanja zasnivaju se na odluci Ustavnog suda, koji je usvojio ustavnu žalbu ove kompanije i ukinuo rješenje Vrhovnog suda kojim je bilo potvrđeno da domaći sudovi nisu nadležni u sporu sa zakupcem. Ustavni sud je zaključio da je Vrhovni sud proizvoljno ocijenio da je nadležna međunarodna arbitraža, te naveo da sudovi prethodno nisu ispitali suštinsko pitanje — da li je riječ o sporu u kojem je predviđena isključiva nadležnost crnogorskog pravosuđa, imajući u vidu da se spor odnosi na zakup nepokretnosti na teritoriji Crne Gore. Prethodno su se Privredni, Apelacioni i Vrhovni sud proglasili nenadležnim, pozivajući se na to da ugovor ima element inostranosti i da je 2007. godine definisano da se sporovi rješavaju pred Londonskim sudom za međunarodnu arbitražu. Iz kompanije "Sveti Stefan hoteli" navode da je sada na Vrhovnom sudu da odluči hoće li predmet biti vraćen Privrednom sudu, pred kojim je spor i započet. Oni su već podnijeli tužbu za naplatu jedne kvartalne zakupnine, a u slučaju pozitivnog ishoda planiraju pokrenuti postupke i za ostale neizmirene rate. "Smatramo da u slučaju isplate zakupnine nije nadležan međunarodni tribunal već domaći sudovi. To je sada potvrdio i Ustavni sud, zbog čega očekujemo da će naš zahtjev biti usvojen i da će dug na ime kirije biti naplaćen", poručili su iz kompanije. Kompanija "Sveti Stefan hoteli" više puta se obraćala Vladi Crne Gore tražeći pomoć, jer je zbog neplaćene zakupnine poslovanje paralisano. Prema posljednjim podacima, "Adriatic Properties" duguje 3,1 milion eura. Firma je u blokadi, radnici od maja ne primaju zarade, a dodatni teret predstavlja i neplaćeni porez na nepokretnost, zbog čega je Opština Budva stavila hipoteku na luksuzni hotelski kompleks "Sveti Stefan – Miločer". U Londonu je 24. jula prošle godine održano završno ročište pred međunarodnom arbitražom u postupku gdje s jedne strane stoje Vlada Crne Gore i državne hotelske kompanije, a s druge zakupac "Adriatic Properties", koji potražuje 100 miliona eura odštete. Zbog spora hotel Sveti Stefan i Vila Miločer zatvoreni su petu godinu zaredom. Iako su ranije mediji objavili da su Vlada i zakupac usaglasili skoro sve tačke dogovora — uključujući i otvaranje hotela 1. maja te odustajanje od arbitražnih tužbi — sporazum ipak nije zaključen do kraja godine, pa hotel nije otvoren ni u ovoj sezoni.

U jednom od najsmrtonosnijih masovnih napada u novijoj kanadskoj historiji, deset osoba, uključujući napadača, poginulo je nakon što je naoružana osoba otvorila vatru u srednjoj školi u Tumbler Ridgeu, u zapadnoj Kanadi. Šest osoba pronađeno je mrtvo u srednjoj školi u Tumbler Ridgeu, još dvije osobe pronađene su mrtve u kući za koju se vjeruje da je povezana s incidentom, a još jedna osoba umrla je na putu do bolnice, saopštila je policija. Osumnjičeni napadač također je pronađen mrtav od ozljede koju je, čini se, sam sebi nanio, saopštila je policija, dodajući da ne vjeruje da postoje još osumnjičenika ili daljnja prijetnja javnosti. Napadač je možda bila žena, budući da je upozorenje o napadaču izdano u Britanskoj Kolumbiji opisalo osumnjičenika kao ženu u haljini sa smeđom kosom. "Višestruke ozljede i više mrtvih bilo je unutar škole dok su policajci prolazili kroz mjesto događaja", rekao je policijski dužnosnik Ken Floyd na konferenciji za novinare. "Mjesto događaja je trenutno osigurano. Tamo su istražitelji koji će pokušati utvrditi opseg ozljeda i koje je oružje možda bilo korišteno, a koje ne", rekao je Floyd. Tumbler Ridge je udaljena opština s populacijom od oko 2.400 ljudi smještena u podnožju Stjenjaka u sjevernoj Britanskoj Kolumbiji, otprilike 1155 km sjeveroistočno od Vancouvera. Još 25 ljudi je zbog ozljeda prebačeno u lokalni medicinski centar, rekla je policija. "Sve naše misli su s ljudima u Tumbler Ridgeu. Razgovarala sam s gradonačelnikom i lokalnim zastupnikom... ponudili smo svaku dodatnu pomoć koja im je potrebna", rekla je ministrica javne sigurnosti Britanske Kolumbije Nina Krieger, piše Reuters.

Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila je da su neidentifikovana lica u civilu 10. februara ušla u zgradu Rektorata Univerziteta u Severnoj Mitrovici sa zahtevom da se u roku od 30 dana Fakultet tehničkih nauka iseli iz svojih prostorija ili da počne da plaća zakup. Kako se navodi u saopštenju, ovo je direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković preneo zameniku generalnog direktora Evropske službe za spolјne poslove za Zapadnu Evropu Emanuelu Žiofreu, uz ocenu da se kosovske vlasti "obračunavaju sa srpskim Univerzitetom". Univerzitet u Severnoj Mitrovici, kao i druge obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu, funkcionišu u sistemu Srbije. Prethodno su mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu preneli da je Rektoratu u Severnoj Mitrovici uručen dopis Univerziteta u Prištini da Fakultet tehničkih nauka nelegalno koristi objekat, te da ga u roku od 30 dana napusti ili započne regulisanje korišćenja. Rektor Nebojša Arsić je u izjavi za portal Kossev rekao da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije". RSE se obratio rektoratu Univerziteta u Severnoj Mitrovici i Prištini sa upitom da pruže više detalja o ovim navodima, ali se na odgovor još čeka. Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 16. januara saopštio da je dualni sistem obrazovanja i zdravstva neodrživ, te da je neophodna integracija u koordinaciji sa Evropskom unijom. Ova Kurtijeva izjava se poklopila sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i koja predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona bi mogla da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija jer svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Takođe, zaposleni Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi imati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi bi dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Petković je naveo da su srpske prosvetne i zdravstvene institucije "sama srž" Zajednice opština sa srpskom većinom koja je dogovorena u Briselu u okviru dijaloga Kosova i Srbije. "Beograd ostaje otvoren za razgovore i očekuje pojačan angažman Evropske unije i Brisela na iznalaženju održivih rešenja koja bi uvažila važeće sporazume i prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navedeno je u saopštenju. Zajednica bi, prema statutu koji je izradila EU, trebalo da reguliše i primanja ili finansiranja iz budžeta Srbije. U međuvremenu se neformalno udruženje "Proaktiv", koje okuplja profesore i saradnike Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji radi po sistemu Srbije, obratilo međunarodnoj zajednici otvorenim pismom u kome navodi da puna primena Zakona o strancima u postojećim okolnostima može imati "dalekosežne i destabilizujuće posledice". "Većina zaposlenih poseduje dokumenta Republike Srbije, dok se propisani zahtevi za boravak i rad u praksi vezuju isključivo za institucije akreditovane u sistemu Prištine – što Univerzitet u Severnoj Mitrovici nije", navedeno je u pismu. Međunarodna zajednica do sada nije reagovala na punu primenu Zakona o strancima ili najavu integracije srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema ali je ranije otpravnica poslova SAD u Prištini Anu Pratipati rekla da se tako nešto mora desiti uz konsultacije sa srpskom zajednicom. Bivši nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode je septembra prošle godine naveo da Briselski sporazum iz 2013. obuhvata šest tačaka koje se odnose na stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom, te da poslednji Ohridski sporazum o mapi puta za sprovođenje Sporazuma iz 2013. jasno navodi integraciju pomenutih institucija u institucionalni sistem Kosova pod okriljem Zajednice. Britanski ambasador na Kosovu Džonatan Hargrivs je u intervjuu za RSE septembra 2025. godine rekao da je integracija zdravstva i obrazovanja osetljivo pitanje, te da srpska zajednica ima brojne zabrinutosti oko tog procesa.

Američki potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) stigao je u utorak u Baku u nastavku posete Kavkazu s ciljem da učvrsti podršku za mirovni sporazum Azerbejdžana i Jermenije postignut uz posredovanje SAD, i podstakne strateški tranzitni koridor koji Vašington smatra ključnim za preoblikovanje trgovine, energetike i uticaja u regionu. Vens je avionom stigao u azerbejdžanski glavni grad Baku iz Jerevana posle dva dana sastanaka s jermenskim zvaničnicima. On je u Jerevanu potpisao sporazum o saradnji u civilnom nuklearnom sektoru koji će omogućiti početni izvoz SAD u Jermeniju u vrednosti do pet milijardi dolara, plus dodatnih četiri milijarde dolara u dugoročnim ugovorima o gorivu i održavanju. Vens, koji je prvi potpredsednik SAD koji je došao u Jermeniju, rekao je da je ta poseta "veoma produktivna" i da je "optimističan u pogledu mirovnog sporazuma na osnovu toga gde smo u poređenju sa onim gde smo bili pre samo nekoliko meseci". Jermenija je u junu potpisala sporazum s Azerbejdžanom uz posredovanje SAD, s ciljem okončanja više od 40 godina sukoba oko regiona Karabaha. Centralni deo sporazuma je predloženi drumsko-železnički koridor dug 43 kilometra, koji će se nazvati Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP), koji bi prolazio kroz Jermeniju i povezivao Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan, otvarajući novu trgovinsku arteriju istok-zapad, zaobilazeći Rusiju i Iran. Jermenija i Azerbejdžan su bili u sukobu od kraja 1980-ih oko Nagorno-Karabaha, regiona međunarodno priznatog kao deo Azerbejdžana, ali koji je dugo bio pod kontrolom etničkih jermenskih separatista. Azerbejdžan je u septembru 2023. povratio punu kontrolu nad Karabahom posle vojne ofanzive. Prošlog leta, lideri dve zemlje su se saglasili oko velikog sporazuma – postignutog uz posredovanje Vašingtona – s ciljem okončanja decenija sukoba, uključujući dva veća rata. Sporazum daje Sjedinjenim Američkim Državama pravo zakupa za razvoj tranzitnog koridora, koji bi prolazio kroz južnu jermensku teritoriju duž granice s Iranom. Koridor će eventualno imati železničku liniju, naftne i gasne vodove i optičke linije, što bi omogućilo kretanje robe i ljudi. Vens je rekao da će "mnogo investicija doći u Jermeniju zbog nekih dobrih dogovora koje smo postigli". Azerbejdžanski mediji su izvestili da je Vens održao kratak sastanak s predsednikom Ilhamom Alijevim u Bakuu na početku posete Bakuu. Uoči Vensovog dolaska, Alijev je rekao da je poseta deo "nove ere u bilateralnim odnosima koja je veoma obećavajuća". Mirovni sporazum je ojačao poziciju Vašingtona u regionu u vreme kada se uticaj Rusije suočava s gubitkom uticaja u Bakuu i Jerevanu. Vensov dolazak se takođe poklapa s drugim regionalnim dešavanjima – poput tenzija između SAD i Irana i nove inicijative za kritične minerale koju podržavaju SAD za koju analitičari kažu da je Južni Kavkaz neočekivano postavio u središte prioriteta američke politike.

Delegati Kluba bošnjačkog naroda u Domu naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine podnijeli su Tužilaštvu Bosne i Hercegovine krivičnu prijavu protiv Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, koja se odnosi na njegove posljednje izjave kojima se, kako navode, vrijeđa i ponižava bošnjački narod. "Krivična prijava se odnosi na intervju koji je Dodik dao jednoj američkoj televiziji, te na pres konferenciju koju je održao u nedjelju na izborni dan", izjavio je za Radio Slobodna Evropa jedan od delegata Safet Softić. Dodik je na konferenciji za novinare tokom proglašavanja pobjednika izbora za predsjednika RS-a u nedjelju navečer, 8. februara, izjavio da "mislim da će ove balije u Sarajevu požaliti Milorada Dodika kad vide šta će Siniša Karan uraditi". Na novinarsko pitanje u vezi toga, Dodik je rekao da "oko onog 'balije', to sam čuo od Dine Konakovića, pa nema nikakve krivične odgovornosti". "To sam namjerno uradio da vidim kakvi su dupli standardi. Sad sam ja taj koji trebam krivično da odgovaram, a nije Dino Konaković koji je svoj narod nazvao balijama. Ja se izvinjavam svakome ko je uvrijeđen, ja znam dosta dobrih Bošnjaka, muslimana", kazao je Dodik. Iz Kluba bošnjačkog naroda navode da su prijavu podnijeli zbog krivičnog djela izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti iz člana 145.a Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine. Krivični zakon Bosne i Hercegovine, u članu 145a, zabranjuje "javno izazivanje i raspirivanje nacionalne, rasne ili vjerske mržnje", predviđajući i zatvorsku kaznu. U saopštenju za javnost se dodaje da Dodikove izjave nisu jedine, "već predstavljaju kontinuitet izjava unazad nekoliko godina kojima se vrijeđa i ponižava bošnjački narod". U saopštenju se dodaje da će Klub bošnjačkog naroda pred institucijama Bosne i Hercegovine zaduženim za izvršenje sudskih presuda pokrenuti pitanje "potpunog izvršenja presude Suda Bosne i Hercegovine, kojom je Milorad Dodik nedavno pravosnažno osuđen". "Ovo se naročito odnosi na poštivanje pravnih posljedica osude, a posebno kada je u pitanju vršenje dužnosti predsjednika političke stranke", navodi se u saopštenju Kluba. Sud BiH osudio je početkom augusta prošle godine pravosnažno osudio Milorada Dodika, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, nakon čega mu je oduzet predsjednički mandat. Osuđen je na godinu zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanje javne funkcije.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani sazvala je za sredu, 11. februar, konstituitivnu sednicu Skupštine Kosova. "Nakon konsultacija sa većinom parlamentarnih stranaka zastupljenih u Skupštini i imajući u vidu hitnost formiranja institucija, usvajanja budžeta i međunarodnih sporazuma, u skladu sa Ustavom i važećim zakonodavstvom, predsednica je odlučila da sazove konstitutivnu sednicu“, saopšteno je iz Predsedništva. Vršilac dužnosti premijera Kosova i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti (Albin) izrazio je uverenje da da će u sredu "sve ići kako treba". "Sutra ćemo ispuniti našu obavezu u vezi sa konstitutivnom sednicom i verujem da će sve proći u redu", rekao je kratko medijima. Nakon što je sazvana sednica, zamenik predsednika Pokreta Samoopredeljenje, Glauk (Gljauk) Konjufca, izrazio je uverenje da će Skupština biti konstituisana, a nakon toga formirana i nova Vlada Kosova. Na pitanje oko izbora potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice, koji prema odluci Ustavnog suda mora biti predložen od strane većine poslanika te zajednice – u ovom slučaju od strane Srpske liste, koja ima devet od deset zagarantovanih mesta – Konjufca je rekao da njegova stranka nikada nije odbacivala presude najvišeg suda na Kosovu. U prethodnom sazivu Skupštine, Samoopredeljenje je glasao protiv kandidata Srpske liste – najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda – za potpredsednika Skupštine, nakon čega je za potpredsednika izabran Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. Prema podacima Centralne izborne komisije Kosova, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 51,10 odsto glasova, čime je obezbedio 57 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova osvojila 22 mandata, Demokratski savez Kosova 15 mandata, dok je Alijansa za budućnost Kosova osvojila šest mandata. Proces potvrđivanja rezultata kasnio je zbog ponovnog prebrojavanja svih glasovi u ovom izbornom procesu, jer su postojale sumnje na manipulaciju glasovima kandidata za poslanike –zbog čega je privedeno desetine osoba a stotine ispitano. Tokom konstituisanja prošlog saziva Skupštine Kosova bilo je mnogo neizvesnosti, zbog čega su stranke u nekoliko navrata konsultovale Ustavni sud koji je utvrdio da sednica mora biti završena u roku od 30 dana i da se smatra završenom izborom predsednika i pet potpredsednika Skupštine – tri iz najvećih albanskih stranaka i dva iz nevećinskih zajednica, jednog iz srpske zajednice i jednog iz ostalih nevećinskih zajednica. Za izbor predsednika i potpredsednika Skupštine potrebno je 61 glas od ukupno 120 poslanika. Na osnovu presuda Ustavnog suda, jedna osoba može biti kandidovana najviše tri puta za funkciju predsednika ili potpredsednika Skupštine. Međutim, u slučaju srpskog potpredsednika, Ustavni sud je u presudi objavljenoj pre nekoliko dana utvrdio da su u prethodnom sazivu počinjene povrede Ustava kada je Nenad Rašić izabran putem žreba, nakon što kandidati Srpske liste nisu uspeli da obezbede 61 glas. Ustavni sud je presudio da većina poslanika iz srpske zajednice, što u ovom sazivu uključuje i devet poslanika Srpske liste, ima pravo da predloži potpredsednika Skupštine. Odluku je kritikovao Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, a ostaje nejasno kako će postupiti po ovom pitanju tokom konstituitivne sednice. Nakon što Skupština bude konstituisana otvara se put za formiranje nove Vlade Kosova. Predsednica mandat za sastav Vlade daje pobedničkoj stranci, u ovom slučaju Pokretu Samoopredeljenje, a mandatar ima rok od 15 dana da Skupštini predstavi novi sastav izvršne vlasti i zatraži podršku najmanje 61 poslanika. Ukoliko poslanici žele da izbegnu nove izbore, moraće brzo da konstituišu Skupštinu i formiraju Vladu kako bi ispoštovali rok do 4. marta – krajnji datum za izbor novog predsednika Kosova. Mandat predsednice Osmani traje do 4. aprila, ali novi predsednik mora biti izabran najkasnije 30 dana pre tog datuma. Sama Osmani je izrazila želju da obavlja još jedan petogodišnji mandat predsednice, ali ostaje nejasno da li će obezbediti potrebnu podršku. Prema Ustavu, novi predsednik se bira tajnim glasanjem, a svaki kandidat mora da prikupi potpise najmanje 30 poslanika. Predsednik se bira dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja, a ukoliko u ta dva kruga ne bude izabran, u trećem krugu se bira kandidat koji dobije većinu glasova poslanika. Ukoliko izbor predsednika ne uspe, automatski se raspisuju novi izbori, koji moraju biti održani u roku od 45 dana.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je uputilo inspekciju u Opštu bolnicu u Čačku da bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti četvorogodišnje devojčice nakon operacije krajnika u tom gradu u centralnoj Srbiji. "Uporedo sa tim, a u skladu sa zakonskom procedurom, Opšta bolnica Čačak sprovela je unutrašnju kontrolu stručnog rada. U nastavku postupka naložen je i spoljašnji stručni nadzor, koji ocenjuje postupanje lekara", piše u saopštenju na sajtu Ministarstva. Dodaje se da će po dobijanju svih izveštaja, preduzeti zakonom predviđene mere. Istragu povodom smrti devojčice vodi i Više javno tužilaštvo u Čačku. "Dežurni javni tužilac obavešten je od strane Policijske uprave u Čačku o događaju i naložio je da se obavi obdukcija, da se izvrše toksikološe analize, kao i da se preduzmu i druge mere i radnje radi utvrđivanja svih okolnosti u vezi navedenog događaja, nakon čega će biti odlučeno o daljem toku postupka", saopšteno je na sajtu Tužilaštva. Više stotina građana protestovalo je 9. februara ispred čačanske bolnice zbog smrti devojčice, navodeći da traže odgovore i odgovorne za to što se desilo. Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice Čačak. U saopštenju je naveo da je devojčica preminula nakon operacije trećeg krajnika, pri čemu je ukazao da tačan uzrok smrti u ovom trenutku još nije poznat.

"Usvajanje izmena seta pravosudnih zakona ugrožava temelje demokratskog uređenja društva", poručeno je sa protesta ispred zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu. Advokati u Vojvodini su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja seta zakona koje kritikuje deo stručne javnosti, ali i Evropska komisija ocenujujući da mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva i postupke i istrage koje su u toku. Demonstrantima u Novom Sadu su se na protestu priključlili sudije i tužioci. Advokat Goran Popov ocenio je da će usvajanje pravosudnih zakona imati direktno umanjenje nezavisnosti pravosuđa, a samim tim i slabljenje kapaciteta društva da se bori protiv najtežih oblika kriminala. "Nema dobrog advokata u pravnom sistemu koji se prekraja preko noći, nema pravde za klijente u zakonima koji ne služe opštem interesu, nema efikasne pravne pomoći u sistemu u kojem krivce gone ucenjeni tužioci i pravdu dele uplašene sudije", ocenio je on. Sudija Mirjana Šponja je rekla da je vladavina prava ugrožena donošenjem zakona u čiju proceduru donošenja nije uključena stručna javnost i gde su zaobiđene procedure koje su propisane zakonom. Evropska komisija zatražila je od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je 9. februara da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Zakoni su usvojeni u januaru u Skupštini Srbije, bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao zakone, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije.

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković pozvao je Evropsku uniju da reaguje na antidejtonske izjave Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, 10. februara. Konaković je konferenciju za novinare sazvao dan nakon što je Dodik na konferenciji za medije u Banjaluci izjavio kako je "Bosna i Hercegovina srušena", da "želi dio onoga koji nam pripada", ocjenjujući i kako "Brisel nije mjesto gdje RS treba da gleda". Konaković je rekao kako su NATO i Evropska unija prioritetni cilj Bosne i Hercegovine, najavljujući da će poslati pismo EU u vezi Dodikovog napada na antiustavni poredak BiH. "Sramotna je šutnja Evropske unije, prozvao ih je, a nismo čuli nijednu reakciju. Treba ih potaknuti na reakciju", kazao je Konaković. Bh. šef diplomatije zatražio je i od Tužilaštva Bosne i Hercegovine da reaguje na antiustavne poruke Milorada Dodika. O lobističkom ugovoru RSKonaković je novinarima predstavio i ugovor koji su vlasti u Republici Srpskoj potpisali sa lobističkom kućom iz Kanade, vrijedan, kako je rekao, četiri miliona dolara. Prema njegovim riječima, ugovor je potpisan u septembru 2025. godine sa lobističkom kućom Dickens & Madson iz Kanade. "Dodikov cilj je zatvaranje OHR, odlazak visokog predstavnika Christina Schmidta. Znamo šta su Dodikovi ciljevi, ali on nema podršku za secesiju", rekao je Konaković. Na pitanje Radija Slobodna Evropa razgovara li se u BiH o ustavnim promjenama, Konaković je rekao: "Ideja o rekonstrukciji Dejtona nam je potrebna. Insistiramo na reformi Ustava i reorganizaciji Dejtonskog sporazuma, na presudama Evropskog suda za ljudska prava i svih drugih presuda", rekao je Konaković. O Hrustiću i ruskom kampuKonaković je rekao i kako predstavnici ukrajinske vlasti nisu dozvolili da Bosna i Hercegovina ostvari kontakt sa Selverom Hrustićem, koji je zarobljen u Ukrajini nakon što je, prema vlastitom svjedočenju, ratovao za rusku vojsku. Konaković je naveo i kako je prethodno razgovarao sa Hrustićevim ocem i bratom. Govoreći o presudi u kojoj je Sud u Moldaviji osudio krajem prošle sedmice tri osobe zbog organizovanja obuke 2024. u Bosni i Hercegovini i Srbiji, Konaković je rekao da o tome nije upoznat. Sud u Kišinjevu je 6. februara izrekao zatvorske kazne Alioni Gotco, Ludmili Costenco i Vladimiru Harcevnicovu zbog učestvovanja u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je tokom 2024. godine pripremala nasilne masovne nerede u Moldaviji, uključujući obuke i logistiku van teritorije zemlje. Prema presudi, Bosna i Hercegovina je tokom 2024. godine imala centralnu ulogu kao mjesto obuke, koje su se odvijale na više lokacija. Kao konkretna regija u sudskim dokumentima se navode Glamočani, gdje je bio organizovan improvizovani kamp u šumskom i izolovanom području, sa kućicama i šatorima. Tužilaštvo BiH otvorilo je u ljeto 2025. predmet u vezi sa obukama koje su održavane u toj zemlji tokom 2024., ali nije poznato više detalja. Tužilaštvo je navelo za RSE da su dobili određenu dokumentaciju iz Moldavije kao odgovor na zahtjev za informacije. U presudi suda u Kišinjevu ne pominju se izričito državljani BiH koji su učestvovali u tim aktivnostima.

U Posebnom odjelu za ratne zločine Tužilaštva Bosne i Hercegovine formiran je predmet koji se odnosi na navode o "vikend snajperistima", potvrđeno je iz te institucije za Radio Slobodna Evropa, 10. februara. "Po nalogu tužioca preduzimaju se radnje i aktivnosti. Krajem prošle godine Tužilaštvo BiH uputilo je dopis prema kolegama u Italiji, te kontaktiralo Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu radi provjere informacija", navodi se u odgovoru na upit RSE. Italijanski mediji su početkom novembra 2025. objavili da je milansko tužilaštvo otvorilo istragu na osnovu prijave pisca i novinara Ezija Gavazzenija, koji tvrdi da su pojedinci plaćali da tokom opsade Sarajeva dolaze na položaje Vojske Republike Srpske i snajperom pucaju na civile. Gavazzeni je najavio i knjigu o "snajper safariju", nakon što je inspiraciju pronašao u dokumentarcu "Sarajevo safari" slovenskog autora Mirana Županiča. Gradsko vijeće Sarajeva krajem januara dalo je saglasnost da se Grad pridruži postupku u Milanu protiv osumnjičenih. Pod istragom je trenutno 80-godišnji državljanin Italije, bivši kamiondžija iz provincije Pordenone, koji je saslušan 9. februara. Tužioci ga terete da je, zajedno s nepoznatim osobama, učestvovao u kriminalnom planu snajperskog djelovanja nad civilima Sarajeva između 1992. i 1995. godine. Mediji navode da je riječ o muškarcu ekstremno desne orijentacije, koji se otvoreno izjašnjava kao fašista. Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dijete ubijeno je snajperskim hicem, a više od 14.000 djece ranjeno. Ipak, do danas nijedan pojedinačni snajperist nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Haški tribunal je u presudama protiv najviših dužnosnika RS zaključio da je snajperska kampanja imala cilj – terorizirati civile Sarajeva.