Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Srbije Milan Antonijević saopštio je da prikazivanje dece romske nacionalnosti, koja se "potkupljuju" kako bi promovisala određene političke organizacije, predstavlja uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine. Antonijević je tako odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o video snimcima na kojima deca romske nacionalnosti pružaju podršku vladajućoj stranci uoči lokalnih izbora 29. marta. Snimci, objavljeni na društvenoj mreži TikTok, prikazuju biznismena Branka Babića kako prilazi deci, daje im novac, kupuje mobilne telefone i garderobu, a deca izgovaraju reči podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Na jednom od snimaka deca su snimljena u blizini bilborda u Smederevskoj Palanci, u centralnoj Srbiji, na kome se reklamira lista vladajuće Srpske napredne stranke na lokalnim izborima koji će biti održani u tom mestu i još devet opština i gradova u Srbiji. "Svaka zloupotreba dece u političke svrhe je nedopustiva i ona ne smeju biti korišćena kao sredstvo za političku promociju, niti smeju biti izložena pritiscima ili podsticana da učestvuju u političkim porukama koje ne mogu u potpunosti da razumeju", naveo je Antonijević za RSE. On je dodao da je posebno zabrinjavajuće "kada su u ovakvim situacijama uključena deca iz ranjivih i marginalizovanih grupa". Povodom ovog slučaja reagovao je i predsednik Romske partije Srđan Šajn. "To je klasična zloupotreba dece. Kupovina stvari (deci) pokazuje da tu više nema morala ni pravne države. Više se ne biraju sredstva", rekao je Šajn za RSE. Biznismen Branko Babić i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nisu odgovorili na hitan upit RSE o ovom slučaju. Babić preko svojih društvenih mreža daje otvorenu podršku SNS-u. Predsednik ove stranke i bivši premijer Srbije Miloš Vučević objavio je u junu 2025. na mreži X snimak "druženja kod prijatelja Branka Babića" na imanju tog biznismena.

Nacionalna aviokompanija Er Srbija (Air Serbia) od početka marta ponovo je počela redovno da koristi vazdušni prostor Belorusije na letovima između Beograda i Moskve, pokazuju podaci sa sajta Flightradar. Od 2021. uglavnom je koristila zaobilaznu putanju preko Poljske i baltičkog regiona, da bi se sada vratila putanji preko Belorusije. Iz Er Srbije nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je razlog za zaobilaznu putanju bila preporuka Evropske unije koja 2021. pozvala aviokompanije u EU da ne koriste beloruski vazdušni prostor. Povod za takav poziv bilo je prinudno sletanje aviona kompanije Ryanair u glavni grad Belorusije zbog navodnih bezbednosnih pretnji kada je maja 2021. uhapšen beloruski opozicioni aktivista i novinar Roman Protaševič. Na pitanje zbog čega je ponovo počeo da se koristi vazdušni prostor Belorusije nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Er Srbija kao nacionalna kompanija države koja nije u Evropskoj uniji, nije bila u obavezi da prihvati preporuku Unije. Analizirajući istoriju letova Beograd – Moskva – Beograd, tokom decembra 2025. kao i u prva dva meseca ove godine, RSE je utvrdio da su letovi Air Srbije retko preletali Belorusiju. Sve do 3. marta 2026. Ruta preko Belorusije smatra se najkraćim i najpraktičnijim za letove između Srbije i Rusije. Prema avijacijskim podacima, tom putanjom let je kraći za oko 100 - 150 kilometara u odnosu na zaobilazne rute. Pored manjih troškova na kerozin i takse, smanjuje i vreme leta za oko 10 minuta. Od početka rata u Ukrajini, Er Srbija povećala je broj letova prema Rusiji budući da je jedna od retkih evropskih kompanija koja leti prema toj državi. Između Beograda i Moskve avioni Er Srbije lete između dva i tri puta dnevno, a srpska nacionalna kompanija leti i za Sankt Peterburg, Soči i Kazanj. Za razliku od Brisela koji je zbog invazije uveo sankcije Rusiji i zatvorio svoj vazdušni prostor za avione ruskih aviokompanija, Srbija je nastavila saradnju sa tom državom, odbijajući pozive EU da se priključi sankcijama. Šta je događalo na letu Ryanaira 2021. godine?Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanskom glavnom gradu Viljnus, 23. maja 2023. Nakon anonimne dojave o postavljenoj bombi, avion je po nalogu beloruske kontrole leta, skrenuo sa kursa i prinudno sleteo u Minsk. Nakon provere koja je trajala pet sati, utvrđeno je da je dojava bila lažna. Romana Protaševiča i njegovu devojku policija je odvela ubrzo nakon što je avion sleteo. Ovo hapšenje osudile su Evropska unija, NATO kao i brojne međunarodne institucije i organizacije. Roman Protaševič bio je urednik opozicionog kanala "Neksta" na servisu "Telegram" do 2020. kada su u Belorusiji počeli masovni protesti protiv autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka. Protesti i njihovo gušenje od strane vlasti usledili su nakon ponovnog izbora Lukašenka na glasanju koje su međunarodni posmatrači ocenili neregularnim, a beloruska opozicija "pokradenim".

Ambasadori država članica Evropske unije potvrdili su poziciju EU za jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Crnom Gorom, čime je potvrđeno održavanje međuvladine konferencije na kojoj će doći do privremenog zatvaranja ovog pregovaračkog poglavlja, potvrđeno je u Savetu EU. Radi se o poglavlju 21 – Transevropske transportne mreže, koje će biti privremeno zatvoreno na konferenciji planiranoj za 17. mart u Briselu. Crna Gora će tako imati 14 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33, koliko ih obuhvataju pregovori o članstvu u Evropskoj uniji. Crna Gora se, za sada, smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Državne vlasti ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – proces koji, prema statistici, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario cilj podgoričkih vlasti, celokupan proces treba biti završen u narednih devet meseci.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovo se našla pod optužbama da je bila saradnica jugoslovenske tajne policije, kolokvijalno poznate kao Udba. Do ovih navoda došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze, u kojoj su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Slovenka Marta Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Promociju je organizovala evropska zastupnica iz Slovenije Romana Tomc, članica Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu. Odmah nakon promocije, Tomc je uputila pismo Evropskoj komisiji, pozivajući se na sadržaj promovisane knjige. "Novi dokumenti nagoveštavaju da je Marta Kos, kao kandidatkinja, lagala pred parlamentarnim odborom Evropskog parlamenta, jer je izjavila da nikada nije bila saradnica tajne jugoslovenske policije", navela je Tomc u pismu koje je objavila na društvenim mrežama. Ona je Evropsku komisiju pitala da li je upoznata sa novim navodima, da li namerava da ih proveri i koje mere planira da preduzme kako bi se sprečila mogućnost da je Marta Kos lagala tokom saslušanja pred Evropskim parlamentom, imajući u vidu da je Komisija obavezna najvišim standardima integriteta. Međutim, Gijom Mersije, portparol Evropske komisije nadležan za proširenje negirao je da je Komisija primila ovo pismo. "Komesarka Kos je prošla opsežan i temeljit proces provere da bi se pridružila Kolegijumu. Evropski parlament je odobrio njeno imenovanje u istom procesu kao i za svih 27 komesara. Odbor za pravna pitanja EP je proučio njenu izjavu o interesima i nije utvrdio sukob interesa. Evropska komisija nema daljih komentara", izjavio je Mersije. Uprava državne bezbednosti (UDB, kolokvijalno Udba) je formirana u Jugoslaviji ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata 1946. godine, ali je 1966. preimenovana u Službu državne bezbednosti Udba je ozloglašena zbog uloge u progonu političkih neistomišljenika u Jugoslaviji u godinama posle Drugog svetskog rata, dok je značajan deo njenih aktivnosti u decenijama koje su usledile bio usmeren na praćenje i eliminaciju ljudi u dijaspori koji su označeni kao delatnici protiv interesa Jugoslavije. Optužbe da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije prvi put su se pojavile 2024. tokom saslušanja za potvrdu njenog imenovanja kao slovenačke kandidatkinje za evropsku komesarku. Tada je Kos negirala bilo kakvu vezu i navode nazvala dezinformacijama. Portparol Evropske narodne partije potvrdio je za medije da je zastupnica Romana Tomc detaljno obaveštavala evropske narodnjake o najnovijim otkrićima u vezi sa komesarkom Martom Kos. "Grupa će pažljivo ispitati situaciju. Za sada primećujemo da komesarka Kos nije demantovala ova nova otkrića. Lopta je sada u njenom dvorištu", rekao je portparol Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu. Evroposlanici su najavili da će o novim navodima pitati Martu Kos tokom rasprave o proširenju u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), zakazanoj za ponedeljak 16. mart. Međutim, Kos je u petak obavestila AFET da neće biti u prilici da učestvuje na raspravi. "Kad-tad moraće da dođe u AFET i neće joj biti ugodno", rekao je jedan zvaničnik iz redova evropskih narodnjaka u Evropskom parlamentu.

Nekoliko lidera evropskih država pozvalo je Evropsku uniju (EU) da uvede strože mere na evropskom nivou kako bi se sprečio ulazak bivših i sadašnjih ruskih boraca u šengenski prostor. Potpisnici pisma upućenom predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti (Costa) i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (von der Leyen) su šefovi vlada Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske. Oni upozoravaju da to pitanje predstavlja potencijalnu dugoročnu bezbednosnu pretnju za Evropsku uniju i pozivaju na preispitivanje mogućih viznih rizika i koordinisane mere za rešavanje ovog problema. Prema njima, ruska invazija na Ukrajinu nastavlja da menja evropsko bezbednosno okruženje i mogla bi da stvori nove izazove za unutrašnju bezbednost EU, posebno unutar šengenskog prostora bez pasoša. "Pojedinci koji su učestvovali u ratu kao deo oružanih snaga agresorske države predstavljaju ozbiljne rizike za unutrašnju bezbednost, uključujući nasilni kriminal, organizovane kriminalne mreže, ekstremističke pokrete ili aktivnosti neprijateljske države u širem kontekstu hibridnih akcija Rusije", navodi se u pismu osam lidera evropskih država. Oni su upozorili da među ruskim borcima ima više od 180.000 prethodno osuđenih kriminalaca koji su regrutovani iz ruskih zatvora i poslati na front. U pismu se napominje da se broj šengenskih viza izdatih ruskim građanima povećava, a imajući u vidu da putovanje unutar šengenskog prostora omogućava slobodno kretanje preko granica, viza koju izda jedna zemlja EU može imati bezbednosne implikacije za ceo blok. "Nova strategija vizne politike EU Evropske komisije eksplicitno se poziva na mogućnost novih ciljanih restriktivnih viznih mera u slučaju ozbiljnog pogoršanja odnosa sa određenom trećom zemljom, uključujući predloženu kategoriju koja obuhvata 'identifikovane bivše i sadašnje borce agresorske države'. To pruža jasnu političku i stratešku osnovu za dalji rad", smatraju lideri Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske. Potpisnici pisma pozivaju Evropsku komisiju, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove i državama članicama EU, da istraži ciljana ograničenja viza i moguće izmene Viznog zakonika EU koje bi omogućile koordinisano delovanje protiv identifikovanih bivših ili sadašnjih boraca agresorske države. Oni takođe pozivaju zemlje EU da u potpunosti iskoriste postojeće instrumente, uključujući odbijanje izdavanja viza ili dozvola boravka i uvođenje dugoročnih zabrana ulaska u šengenski prostor tamo gde je to opravdano bezbednosnim razlozima. Lideri osam evropskih država smatraju da ovo pitanje zaslužuje političku pažnju na najvišem nivou i da bi trebalo da bude obrađeno u zaključcima predstojećeg sastanka lidera 27 država članica, koji je zakazan za 19. i 20. mart.

Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je u petak da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljenje i da svojim kupovinama kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak rekao da je Srbija kupila "razorne" kineske supersonične balističke rakete CM-400 i da je "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". Maćedonci je u izjavi za RSE rekao da Srbija već nekoliko godina nabavlja oružje iz Rusije i Kine i da "dakle, to nije povezano s bilo kakvom trenutnom pretnjom po Srbiju". "Nijedna susedna država Srbije ni u jednom slučaju nije pokazala nikakvu agresivnu ili napadačku nameru u odnosu na Srbiju", izjavio je Maćedonci, dodajući da je upravo Srbija ta koja pokazuje teritorijalne pretenzije prema Kosovu. Vučić je dan ranije uza Radio-televiziju Srbije rekao da je Vojska Srbije uspešno integrisala kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je predsednik Srbije. On nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete, navodeći da su "strašno skupe", ali da ih Srbija dobila "popust mali". Kosovski ministar odbrane ocenio je da je kupovina oružja od Kine nastavak Vučićeve politike. "Republika Srbija vojne uglavnom realizuje iz zemalja koje nisu članice NATO-a. Strateške nabavke Srbija je uglavnom obavljala od Ruske Federacije i Kine. Od Kine je Ministarstvo odbrane Srbije nabavilo protivvazdušne raketne sisteme FK3, HQ-17 i HQ-9, kao i bespilotne letelice i različite radare", rekao je on. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, u periodu 2020–2024, Srbija je najviše oružja uvezla iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). U reakciji na vest o srpskoj kupovini raketa iz Premijer Hrvatske Andrej Plenković upozorio je da da će o tom pitanju razgovarati s NATO-om. Vučić je reagujući na Plenkovićevu izjavu rekao da "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je Vučić. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisale Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, koju su srpski zvaničnici okarakterisali kao pretnju bezbednosti Srbije.

Nekoliko visokih iranskih zvaničnika, uključujući predsednika Masuda Pezeškijana, izašlo je u petak na ulice Teherana na godišnji skup povodom Dana Kudsa u znak podrške palestinskom pitanju uprkos intenzivnom talasu vazdušnih napada SAD i Izraela. U prkosnom nastupu, šef iranskog pravosuđa Golam Hosein Mohseni Edžei, šef nacionalne policije Ahmad-Reza Radan i ministar spoljnih poslova Abas Aragči takođe su se pridružili hiljadama Iranaca u glavnom gradu Irana na Danu Kudsa (Kuds je arapski naziv za Jerusalim) , pokazali su snimci državne televizije, dok su se stubovi dima dizali s lokacija širom grada. Demonstracije su se dogodile na dan za koji je američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) rekao da će biti najteži dan bombardovanja u kampanji tokom koje je pogođeno više od 15.000 meta od njenog početka 28. februara. On je dodao je da je obim uzvratne vatre iz Irana naglo opao u odnosu na prethodne dane tokom sukoba pošto se, kako je rekao, iranske "rakete, njihovi lanseri raketa i dronovi uništavaju ili obaraju na nebu". "Njihov obim raketa je smanjen za 90 odsto, njihovi jednosmerni dronovi za napad juče – pao za 95 odsto", dodao je Hegset. Američka Centralna komanda saopštila je da je šest članova posade poginulo kada je avion vojske SAD za dopunu goriva pao u Iraku posle, kako izgleda, sudara u vazduhu, dok je francuski vojnik poginuo u regionu Kurdistan u takođe Iraku, kako dvonedeljni američko-izraelski rat protiv Irana nastavlja da se preliva preko granica u regionu Bliskog istoka. Centralna komanda SAD, koja je odgovorna za američke snage na Bliskom istoku, saopštila je u petak da je avion za dopunu goriva KC-135 pao na zapadu Iraka. Navela je da se identiteti članova posade neće objavljivati pre nego što prođe 24 sata od obaveštavanja njihovih porodica. "Okolnosti incidenta su pod istragom. Ipak, gubitak aviona nije bio posledica neprijateljske ili prijateljske vatre", dodala Centralna komanda. Drugi avion je bezbedno sleteo u Izraelu, rekli su zvaničnici. KC-135 se koristi u misijama dopunjavanja goriva u vazduhu američke vojske, omogućavajući drugim avionima da obavljaju misije bez sletanja. Američki vojni zvaničnici su saopštili da 2. marta tri borbena aviona F-15 pala u Kuvajtu nakon što ih je pogodila prijateljska vatra kuvajtske protivvazdušne odbrane. Svih šest članova posade iz tri F-15 katapultiralo se i padobranima se spustilo na zemlju pre nego što su ih spasioci locirali, saopštila je Centralna komanda. Prva potvrđena smrt pripadnika francuske vojskeFrancuski predsednik Emanuel Makron (Emmauel Macron) rekao je da je jedan vojnik poginuo tokom napada dronom u regionu Irbil u iračkom Kurdistanu. "Ovaj napad na naše snage koje se bore protiv DAEŠ-a (takozvana Islamska država) od 2015. je neprihvatljiv", rekao je Makron. On je dodao da su francuski vojnici prisutni u Iraku "strogo u okviru borbe protiv terorizma" i da "rat u Iranu ne može da opravda takve napade". Nije poznato odakle je došao dron niti ko ga je ispalio. Francuska vojska je ranije saopštila da je najmanje šest vojnika povređeno i jedan od njih je kasnije preminuo. To je bila prva potvrđena smrt francuskog vojnika otkako su SAD i Izrael pokrenuli vazdušnu kampanju protiv Irana. Francuska ne učestvuje direktno u američko-izraelskim ratnim naporima. Teheran je uzvratio udarima u regionu, ali nije poznato da li je Iran ili saveznička milicija u Iraku odgovorna za napad u kome je poginuo francuski vojnik. Ekstremisti Islamske države i Al Kaide takođe su aktivni u delovima Iraka. Ašab Alkahf, grupa povezana s Iranom u Iraku, kasnije je navela da se francuski interesi u regionu sada smatraju metama. Ključni moreuzS ulaskom rat u drugu nedelju, Iran je nastavio da uzvraća udarce američkim arapskim saveznicima u regionu Zaliva i napada komercijalne brodove koji prolaze kroz ključni Ormuski moreuz. Vrhovni vođa Modžtaba Hamnei, u svojoj prvoj javnoj izjavi otkako je imenovan za naslednika svog pokojnog oca, rekao je da Iran mora da nastavi da drži zatvorenom ključnu zalivsku brodsku rutu, nekoliko sati pošto je nekoliko brodova bilo meta udara dok Teheran pokušava da uguši isporuku nafte s Bliskog istoka. U saopštenju, koje je u četvrtak pročitala voditeljka na iranskoj državnoj televiziji, Hamnei je rekao da će Iran nastaviti da napada mete gde "neprijatelj ima malo iskustva ". Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da ta vojna snaga namerava da drži Ormuski moreuz zatvorenim za saobraćaj, navodeći da sledi uputstva novog vrhovnog vođe. SAD su nagovestile da su spremne da prate brodove kroz moreuz, što bi verovatno povećalo tenzije u regionu. Iran gađa IzraelIran je ponovo ispalio rakete u talasima prema Izraelu rano u petak, saopštili su zvaničnici u Tel Avivu. Hitne službe izveštavaju da su dve osobe povređene na severu zemlje. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, na svojoj prvoj konferenciji za novinare od početka rata 28. februara, ponovo je govorio o pomaganju iranskom narodu da sruši režim u Teheranu. "Neću detaljno opisivati akcije koje preduzimamo. Stvaramo optimalne uslove za rušenje režima, ali neću poreći da vam ne mogu sa sigurnošću reći da će narod Irana srušiti režim – režim se ruši iznutra", rekao je on. "Ali mi svakako možemo pomoći i pomažemo", dodao je Netanjahu. Nekoliko sati kasnije, iranski mediji su izvestili o nekoliko eksplozija u Teheranu. Izrael je takođe nastavio ofanzivu protiv snaga Hezbolaha, saveznika Irana, u Libanu, dok se vojska pomera dalje na jugu Libana. Vojska je poručila stanovnicima da se "odmah pomere severno od reke Zahrani", 40 kilometara od izraelske granice. Ona je navela da je Hezbolah ispalio oko 200 raketa prema njoj tokom noći. Saudijska Arabija je saopštila da je presrela desetine dronova koji su ulazili u njen vazdušni prostor. "Dvanaest dronova je presretnuto i uništeno nakon ulaska u saudijski vazdušni prostor", rekao je portparol ministarstva nakon što su vlasti izvestile da je oboreno najmanje još 16 dronova. Novinari su izvestili da su bili očevici eksplozija koje su potresla centralnu finansijsku zonu Dubaija rano ujutru u petak. Turski državni mediji su u petak izvestili da su se čule sirene u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik, objektu NATO-a na jugu Turske u kojem su smeštene američke snage. Dalje informacije nisu bile zasad dostupne. Ako se potvrdi iranski raketni napad, to bi bio treći put od početka rata da je narušen turski vazdušni prostor. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Nekoliko članova američkog Kongresa pozvalo je u pismu državnog sekretara Marca Rubija da spriječi moguće smanjenje američkih trupa na Kosovo, upozoravajući da bi takvo povlačenje moglo izazvati nestabilnost ne samo u toj zemlji nego i u širem regionu Zapadnog Balkana, u vrijeme rastućih malignih uticaja. U pismu upućenom 11. marta izrazili su "duboku zabrinutost" zbog izvještaja da bi administracija predsjednika Donalda Trumpa mogla povući neke američke snage iz Misije NATO-a na Kosovu (KFOR). "U vrijeme pojačane političke krhkosti i rastućeg zlonamjernog uticaja na Zapadnom Balkanu, prerano smanjenje američkog prisustva riskira destabilizaciju ne samo Kosova već i šireg regiona, posebno Bosne i Hercegovine. Pozivamo vas da održite nivo američkih snaga kako biste zaštitili nacionalne sigurnosne interese SAD-a u regionu Zapadnog Balkana", navodi se u pismu. Pismo je uslijedilo nakon što je američki list Politico 19. februara, pozivajući se na četiri diplomate NATO-a, objavio da Sjedinjene Države traže od saveznika da razmotre smanjenje vanjskog angažmana Alijanse, uključujući misiju na Kosovu. Na pitanje o ovome, Pentagon je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da nema najava o bilo kakvoj promjeni u raspoređivanju snaga. Oko 590 američkih vojnika trenutno služi na Kosovu u okviru KFOR-a. Ta misija je treći sigurnosni odgovor u zemlji, nakon Policija Kosova i Misije EU za vladavinu prava, EULEX. KFOR je, između ostalog, odgovoran i za sigurnost na granici između Kosova i Srbije, dvije susjedne zemlje koje i dalje imaju napete odnose. Kongresmeni i senatori upozorili su da bi smanjenje američkih trupa oslabilo operativne sposobnosti Misije i ulogu KFOR-a koji doprinosi očuvanju mira i stabilnosti na Kosovu. "S obzirom na nedostatak značajnog napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, smanjenje trupa bi uklonilo važan instrument pritiska za povratak pregovorima. Štaviše, smanjeno prisustvo SAD-a moglo bi ohrabriti aktere koji povlačenje Zapada vide kao priliku za izazivanje nemira", navodi se u pismu. Kosovo i Srbija i dalje imaju napete odnose, posebno od 2023. godine, kada su kosovske vlasti optužile Beograd za napad grupe Srba na Policiju Kosova u selu Banjska u kojem je poginuo narednik, kao i za eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac. Srbija je negirala da je umiješana u te napade, koji su se dogodili na sjeveru Kosova, gdje većinski žive Srbi. Od tada, dijalog između dva susjeda, posredstvom Evropske unije, u zastoju je i nije bilo sastanaka na visokom nivou, uprkos ranijem dogovoru o normalizaciji odnosa početkom 2023. Kongresmeni i senatori smatraju i da bi moguće povlačenje SAD-a iz KFOR-a moglo ohrabriti aktere s nacionalističkim agendama na Kosovu i u Srbiji, kao i separatističke ambicije lidera u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, "što bi moglo potkopati državnu koheziju u Bosni i Hercegovini i povećati rizik od političke ili sigurnosne krize". Naveli su i kako Rusija dosljedno nastoji iskoristiti podjele na Zapadnom Balkanu i oslabiti podršku NATO-a i EU u regionu. "U aprilu 2024. godine, vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi Christopher Cavoli svjedočio je pred Kongresom da Rusija aktivno podstiče tenzije između etničkih grupa kako bi potkopala teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, što je uticalo na njegovu odluku da poveća i ojača KFOR brojčano i da dovede više vojne opreme", rekli su. Citirali su "nedavne obavještajne podatke" u kojima se navodi da se ruski maligni uticaj u regionu nije smanjio, zbog čega, kako navode, Sjedinjene Države "ne bi trebale smanjivati svoje trupe i ostaviti više prostora za ruske aktivnosti".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je 12. marta da je Srbija do Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. On je naveo da je Vojska Srbije uspešno izvršila integraciju kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. Vučićeva izjava dolazi nakon što su na jednom specijalizovanom vojnom forumu proteklih dana objavljene fotografije na kojima se vide borbeni avioni, u vlasništvu Vojske Srbije. Jedan avion je, kako se navodi, bio naoružani kineskom dalekometnom raketom vazduh-zemlja, sa oznakom CM-400. Drugi je, prema istim navodima, nosio avio bombu LS-6, takođe kineske proizvodnje. Vučić je rekao da su avioni sa kineskim raketama "slučajno snimljeni". On nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete. "Strašno su skupe rakete. Mi smo dobili popust mali", rekao je Vučić. Dodao je im je domet 200 do 400 kilometara i da je reč o raketama velike razorne moći. Na ovu nabavku, reagovao je Andrej Plenković, premijer Hrvatske, koja je članica Evropske unije i NATO. On je u izjavi novinarima 12. marta rekao da će tim povodom Hrvatska razgovarati sa saveznicima. "Razgovarat ćemo s našim partnerima u Sjevernoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je jedna novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je Plenković. Dodao je da ne očekuje "da bi posjedovanje takvog vrlo ozbiljnog oružja moglo u bilo kojoj varijanti doći u poziciju da se koristi prema susjednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj". Srbija, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona unapređuje vojnu saradnju sa Kinom. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, od 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je rekao da "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima". On je naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je Vučić. On je naveo i da je sa Plenkovićem razgovarao tokom posete Indiji sredinom februara i da mu je premijer Hrvatske tada rekao da vojna saradnja sa Albanijom i Kosovom nije usmerena protiv Srbije. "Saslušao sam ga i to je to. Ali, da li i dalje imam tu dozu nelagode i straha? Imam", rekao je Vučić. Hrvatska, Albanija i Kosovo u martu 2025. potpisale su Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Vučić je rekao da Srbija ima korektne i dobre odnose sa NATO, ali je ponovio da država neće pristupiti toj vojnoj alijansi. On je naveo da je zadovoljan odnosima sa SAD, da veruje da će biti još bolji i da će to "moći da se vidi". Rekao je da Vlada u Beogradu "ima gotove svakodnevne kontakte sa američkom administracijom na različitim nivoima". "Više radimo nego što pričamo", kazao je Vučić. Naveo i da je "vitalni interes" Srbije i da ima dobre odnose sa Rusijom, i da je Srbija, koja nakon invazije na Ukrajinu nije uvela sankcije toj zemlji, "mnogo dala u prijateljstvo sa Rusijom". "Savest mi je čista, trudio sam se da sačuvamo tradicionalne dobre odnose i mislim da ih imamo. I mislim da ih niko neće srušiti", rekao je Vučić. Dodao je da će nastaviti da unapređuje odnose i sa Kinom.

Srbija se nije uskladila sa poslednjom odlukom Evropske unije kojom se iranski Korpus islamske revolucionarne garde stavlja na listu osoba, grupa i subjekata uključenih u terorističke akte i podložnih restriktivnim merama prema Zajedničkom stavu o primeni specifičnih mera za borbu protiv terorizma. Ovo je objavljeno na web-stranici Saveta EU, gde se saopštava koje se treće zemlje usklađuju sa politikom sankcija Evropske unije. Reč je o odluci od 26. februara, kojom se ažurira lista osoba, grupa i entiteta obuhvaćenih restriktivnim merama EU u borbi protiv terorizma. Odluka predstavlja redovnu reviziju spiska koji se vodi u okviru okvira za borbu protiv terorizma, uspostavljenog 2001. godine. Prema Zajedničkom stavu EU, entiteti i pojedinci koji se nalaze na ovoj listi podložni su merama kao što su zamrzavanje imovine i zabrana da im se iz Evropske unije stavljaju na raspolaganje finansijska sredstva ili ekonomski resursi. Sa ovom odlukom uskladile su se sve ostale zemlje regiona koje imaju status kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je u saopštenju šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. U februaru je takođe saopšteno da se Srbija nije uskladila ni sa dve prethodne odluke Evropske unije o sankcijama Iranu, koje se odnose na situaciju unutar te zemlje, kao i na iransku vojnu podršku ruskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora.

U nacrtu godišnjeg izveštaja o Bosni i Hercegovini u Evropskom parlamentu izražava se žaljenje zbog kontinuirane rasprostranjenosti političkih podela, secesionističkih napora i "zarobljene države", koji, decenijama nakon rata, narušavaju poverenje javnosti i ubrzavaju odliv mozgova. "Odbacuje se svaki istorijski revizionizam, poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca, kao i osporavanje utvrđenih činjenica i nezavisnosti i nepristrasnosti domaćih i međunarodnih tribunala, posebno od strane političkih aktera", navodi se u nacrtu dokumenta o Bosni i Hercegovini. Autor nacrta, izvestilac za BiH u Evropskom parlamentu Ondrej Kolar, u pratećem obrazloženju ocenjuje da je politička kriza izazvana nedavnim događajima "uzdrmala stabilnost i prosperitet BiH, kao i njenu mogućnost da postane članica Evropske unije u bliskoj budućnosti". "Zemlja čiji državni predstavnici ne mogu postići dogovor među sobom i ostaju zapleteni u neslogu oko važnih unutrašnjih pitanja rizikuje da potkopa razvoj države i uskrati građanima šansu da žive u prosperitetu — što, između ostalog, dovodi do ozbiljnog odliva mozgova, pretnji secesijom i opšte nestabilnosti", ocenio je Kolar u obrazloženju. Bosna i Hercegovina je država kandidat za članstvo u EU od decembra 2022. godine. Otvaranje pristupnih pregovora očekuje se tek nakon što zemlja ispuni kriterijume koje je ranije postavila Evropska unija. Kolar se u obrazloženju osvrnuo i na aktivnosti koje potkopavaju funkcionalnost države. "Lideri poput Milorada Dodika, kao i oni koji osporavaju državne institucije i odluke Ureda visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, aktivno se angažuju sa ruskim predstavnicima i tim vezama potresaju zemlju i region iznutra. Time Bosnu i Hercegovinu predstavljaju kao državu koja se ni posle mnogo godina nije oporavila od Dejtonskog mirovnog sporazuma i koja se, nažalost, i dalje oslanja na produženje mandata EUFOR-a", naveo je Kolar. U nacrtu izveštaja sa zabrinutošću se konstatuje ograničen napredak u borbi protiv "široko rasprostranjene korupcije i rastućih znakova zarobljavanja države". Vlasti BiH se pozivaju da preduzmu hitne i konkretne mere na državnom i entitetskom nivou i da ojačaju saradnju između tela za borbu protiv korupcije, policije i tužilaštva. Bosna i Hercegovina se takođe poziva da reši sistemske nedostatke u borbi protiv organizovanog kriminala, unapređujući operativnu saradnju između organa za sprovođenje zakona na državnom i entitetskom nivou. U dokumentu se poziva BiH da otkloni nedostatke u okviru za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kako bi izbegla stavljanje na sivu listu, kao i da se uskladi sa viznom politikom EU i u međuvremenu primeni dodatne bezbednosne mere. Izražava se i zabrinutost zbog, kako se navodi, zlonamernih dezinformacija i pokušaja stranog mešanja aktera iz trećih zemalja u Bosni i Hercegovini. Zemlja se poziva da preduzme odlučne korake kako bi se suprotstavila tim pretnjama i ojačala društvenu otpornost. Vlasti BiH se takođe pozivaju da primene međunarodne preporuke za jačanje integriteta, kredibiliteta i transparentnosti izbornog procesa, uključujući finansiranje političkih stranaka i kampanja, političko oglašavanje i registraciju stranaka. U nacrtu godišnjeg izveštaja izražava se zabrinutost zbog nedostatka finansiranja javnog emitera u BiH i pozivaju se vlasti da obezbede njegovo održivo finansiranje. Dokument takođe oštro osuđuje napade, pretnje, zastrašivanje, politički pritisak i strateške tužbe protiv učešća novinara u javnom životu, posebno od strane visokih političkih zvaničnika. Pozdravlja se kontinuirano potpuno formalno usklađivanje BiH sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sankcije uvedene nakon ruske agresije na Ukrajine, uz poziv na njihovu efikasnu primenu. Dokument takođe pozdravlja odluke skupštine entiteta Republika Srpska da ukine zakone koje je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Međutim, istovremeno se osuđuje "kontinuirana zapaljiva i pogrdna retorika i secesionistička politika rukovodstva Republike Srpske", za koju se navodi da slabi Bosnu i Hercegovinu i potkopava njen put ka članstvu u EU. Naredne nedelje nacrt dokumenta biće predmet rasprave u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta. Kasnije tokom godine o njemu će se glasati na plenarnoj sednici, čime će dobiti formu rezolucije Evropskog parlamenta.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je na ponovno odlučivanje Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je Skupština Crne Gore usvojila 6. marta. Prethodno je isto učinio i za izmene Zakona o unutrašnjim poslovima koje su izglasane na istoj sednici. Kada je reč o ovom zakonu, crnogorski predsednik navodi da taj zakon nije usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije, ali i sa Ustavom Crne Gore i međunarodnim standardima. To se, pre svega, odnosi na odredbe vezane za prava na privatnost, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu predsednika. "Ključno sporno rješenje Zakona ogleda se u tome što se ukida prethodno sudsko odobrenje za primjenu mjera tajnog nadzora koje uključuju praćenje, osmatranje i elektronsku pretragu na javnom mjestu uz korišćenje tehničkih sredstava za dokumentovanje", kazao je Milatović. Reč je o meri, kako je ocenio, "koja omogućava tajno i sistematsko bilježenje kretanja, kontakata, ponašanja i navika pojedinca. Iako se ove mjere sprovode u javnom prostoru, njihova priroda i domet pokazuju da mogu omogućiti dubok i sistematičan uvid u privatni život pojedinca, a sve bez prethodnog odobrenja suda", saopštio je. Predsednik Crne Gore je 9. marta na ponovno izjašnjavanje vratio i drugi zakon usvojen tog dana, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o unutrašnjim poslovima. Istakao je da je taj zakon takođe neusklađen sa pravnim okvirima Evropske unije, ali i sa Ustavom u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti. Takođe, navodi da je sporan i način na koji se u zakonu predviđa prestanak radnog odnosa policajaca, jer takvo rešenje "direktno suspenduje ulogu suda jer Komisija formirana od strane ministra unutrašnjih poslova, svojim mišljenjem, 'presuđuje' policijskom službeniku prije nego to pravosnažnom presudom, nakon sprovedenog krivičnog postupka, učini sud". Usvajanje ova dva zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije kao i nevladinog sektora. Član opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević podneo je ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore, a još dva poslanika DPS-a podnela su ostavke na mesta predsednika skupštinskih odbora. Iz te partije najavili su da će to uraditi svi njihovi članovi koji se nalaze na predsedničkim i potpredsedničkim funkcijama skupštinskih tela. Kritike opozicije i civilnog društva nadovezuju se na mišljenje Evropske komisije, koja je uoči usvajanja ovih zakona saopštila da se pojedine odredbe koje se tiču privatnosti podataka ne poklapaju sa pravnim principima Evropske unije, pre svega sa Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Iz Vlade Crne Gore, koja je i predlagač ovih zakona, navode da su oni neophodni za zatvaranje poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, kao i da stav Evropske komisije ostavlja prostora da se sporne odredbe naknadno usaglase sa standardima Unije. Crna Gora se smatra liderom u pregovorima o pristupu sa EU, a vlada Crne Gore najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13. Zaštita podataka obuhvaćena je poglavljem 23 u pregovorima o pristupu EU. To poglavlje tiče se Pravosuđa i temeljnih prava, a uključuje i oblast fundamentalnih prava, među kojima je i pravo na zaštitu podataka.

Učešće Bosne i Hercegovine kao jednog od sponzora rezolucije Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija o agresiji Irana je bespotreban čin koji ne donosi nikakvu korist zemlji, ali može da nanese veliku štetu, ocijenio je Željko Komšić, član Predsjedništva BiH. Savjet bezbjednosti UN je 11. marta usvojio rezoluciju na prijedlog Bahreina, kojom se od Irana traži da odmah prekine napade na okolne zemlje, a u kojoj se osuđuju napadi Teherana na Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Jordan. BiH je bila jedan od kosponzora rezolucije. Dan ranije, članica Predsjedništva BiH, Željka Cvijanović, tražila je da se Predsjedništvo hitno izjasni o prijedlogu da BiH bude jedan od sponzora ove rezolucije. Kako je saopšteno iz Komšićevog kabineta u četvrtak, 12. marta, on navodi da je više puta rekao Zlatku Lagumdžiji, ambasadoru BiH u UN, da je on protiv pridruživanja rezoluciji. "Paralelno s tim, pojavila se priča o Rezoluciji Rusije kojom se osuđuje napad na Iran. Lagumdžiji sam, takođe, rekao da sam i protiv toga da se eventualno pridružujemo toj Rezoluciji, jer mislim da je sama Rezolucija licemjerna, nakon svega onoga što je Rusija uradila u Ukrajini", istakao je Komšić. Komšić tvrdi da niko zvanično nije tražio od BiH da se pridruži rezoluciji, osim, kako navodi, da je Cvijanović razgovarala sa predstavnikom ministarstva spoljnih poslova UAE, koji je od nje to tražio. "Niko od nas, pa čak i Sjedinjene Američke Države, nisu tražile da je ko-sponzoriramo. Prema tome nije bilo nikakvog razloga da ulijećemo ovakav geopolitički procijep, i da sad moramo da objašnjavamo i da se pravdavamo zašto smo to kao država uradili", rekao je član Predsjedništva iz reda hrvatskog naroda. On pojašnjava da je prema Poslovniku zakazao sjednicu čim je stigao zahtjev Željke Cvijanović, ali da nije bilo moguće da se sjednica održi prije sjednice Savjeta bezbjednosti UN na kojoj je rezolucija usvojena. "Zašto je došlo do pridruživanja toj Rezoluciji, to su pitanja koja treba uputiti nekim drugim ljudima i nekim drugim institucijama, a ne Predsjedništvu BiH", navodi Komšić. On takođe ističe da se u rezoluciji "osuđuje Iran zato što je dejstvovao po tim zemljama ali nigdje se ne govori o tome da Iran, koji je napadnut, ima pravo, po Povelji Ujedinjenih nacija, da se brani i da svaka zemlja sa čije teritorije dolazi napad na određenu zemlju se smatra agresorom". "Iran nije prvi započeo te aktivnosti, nego su te aktivnosti bile usmjerene prema Iranu. Sve akcije koje je Iran izvodio mogu se karakteristati kao odbrambene", ocijenio je Komšić. Dalje navodi da UAE, Bahrein i Oman, koji su među predlagačima rezolucije, nisu glasali za Rezoluciju o Srebrenici, koju je UN usvojio prije dvije godine. Članovi Predsjedništva BiH, državnog organa nadležnog za vođenje spoljne politike, do sada se nisu zajedno oglašavali o sukobu u Iranu, koji je počeo zajedničkim napadom SAD i Izraela 28. februara.

Konačna procena američkih vojnih zvaničnika o događajima oko smrtonosnog raketnog napada na iransku žensku školu biće dostavljena Kongresu SAD u narednim danima, rekli su izvori za RSE dok sve više izveštaja navodi da su napad verovatno izvele SAD. Sve je više pokazatelja da je napad možda rezultat oslanjanja američkih snaga na zastarele obaveštajne podatke, rekla su dva američka zvaničnika upoznata s tim pitanjem, mada su upozorila da je reč o preliminarnoj proceni. Zvaničnici, koji su govorili u sredu za RSE pod uslovom da im se ne navodi ime jer je istraga u toku, rekli su da ne mogu da potvrde niti da demantuju izveštaje – između ostalog pojavili u (The New York Times) i na Rojtersu (Reuters) – o pogrešnim obaveštajnim podacima, ali su dodali da rani nalazi ukazuju na sličan smer. U raketnom napadu 28. februara pogođena je osnovna školu za devojčice Šadžara Tajebeh u gradu Minab na jugu Irana, usmrtivši, prema lokalnim zvaničnicima, najmanje 175 ljudi, uključujući 168 dece. Pitanja o podacima o metiMinistar odbrane Pit Hegset (Pete Hegsetj) i drugi američki zvaničnici naglasili su da SAD ne bi namerno gađale civile. Predsednik Donald Tramp (Trump) je prvobitno sugerisao da je Iran možda odgovoran za napad. Kada je 11. marta ponovo upitan o izveštajima koji ukazuju na odgovornost SAD, Tramp je rekao da ne zna dovoljno o incidentu da bi komentarisao, ali da će prihvatiti nalaze istrage. Ako se potvrdi kao greška SAD, to bi bio jedan od incidenata s najvećim brojem fatalnih civilnih žrtvama u kojima su učestvovale američke snage u poslednjih nekoliko decenija. Dva izvora upoznata s preliminarnim nalazima rekla su za Rojters da se čini da su se podaci o metama koje su koristili oficiri Centralne komande SAD oslanjali na zastarele obaveštajne podatke. Ostaje nejasno kako su zastarele informacije uključene u proces gađanja ili zašto nisu proverene pre napada. Arhivirane verzije sajta škole ukazuju na to da se nalazila pored kompleksa povezanog s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), elitnim iranskim snagama koje direktno odgovaraju vrhovnom vođi zemlje. Istražitelji ispituju da li su raniji obaveštajni podaci s lokacije – kada su vojni objekti navodno bili bliže prostoru škole – mogli doprineti grešci oko mete. Portparol Pentagona je odbio da govori o preliminarnim nalazima, rekavši samo da je "incident pod istragom". Privatno, međutim, zvaničnici kažu da će članovi Kongresa uskoro dobiti inicijalni brifing. "Postoje indikacije koje ukazuju na potencijalnu grešku oko mete ", rekao je jedan američki zvaničnik za RSE pod uslovom da mu se ne navodi ime. "Međutim, revizija je u toku i bilo bi prerano donositi konačne zaključke dok istražitelji ne završe svoj posao", rekao je on. Raste pritisak u KongresuIzveštaji su izazvali oštre reakcije na Kapitol hilu, dok članovi Kongresa zahtevaju odgovornost. Grupa od 46 poslanika, predvođena demokratskim senatorima – Džin Šahin (Jeanne Shaheen), Krisom Van Holenom (Chris Van Hollen), Timom Kejnom (Kaine), Elizabet Voren (Elizabeth Warren) i Brajanom Šacom (Brian Schatz) – poslala je pismo Hegsetu sa zahtevom za brzu istragu. Senatori su rekli da nalazi – i koraci ka utvrđivanju odgovornosti – treba da budu objavljeni što je pre moguće, naglašavajući da međunarodno humanitarno pravo zahteva od SAD da minimiziraju štetu po civile. Govoreći u Senatu u sredu, Šac je upozorio da incident ističe opasnosti od olakog tretiranja rata. U govoru koji je odrazio širu zabrinutost među demokratama, on je rekao da preciznost i disciplina u vojnim operacijama nisu znaci slabosti već priznanje ljudske cene rata. On je rekao je da kada lideri pokažu nepažnju na vrhu lanca komandovanja, posledice mogu biti i moralne i strateške. Šac je rekao da SAD nikada ne bi trebalo da tretiraju upotrebu sile olako ili da prihvate smrt civila kao nešto što se jednostavno može odbaciti. Još jedan demokrata, Kris Marfi (Chris Murphy), izneo je kritikovao je širu strategiju administracije u sukobu s Iranom, nazivajući napad na školu tragičnim primerom, kako je rekao, nekoherentnog ratnog plana. Marfi je rekao kolegama da se greške neizbežno dešavaju u ratu, ali je naveo da takve tragedije ilustruju zašto velike kampanje bombardovanja retko postižu svoje političke ciljeve. Slike civilnih žrtava, upozorio je, imaju tendenciju da ojačaju javno mnjenje u napadnutoj zemlji, a ne da ga oslabe. Takođe je optužio administraciju da nije bila iskrena s američkom javnošću ni o uzroku napada ni o širim ciljevima rata. Pojedini republikanci pozivaju na odgovornostMali broj republikanaca je takođe javno priznao mogućnost odgovornosti SAD za napad. Član Predstavničkog doma Džon Kenedi (John Kennedy) izvinio se novinarima na Kapitol hilu zbog, kako je rekao, verovatne američke greške. "To je strašno", rekao je Kenedi, dodajući da SAD nikada ne bi namerno gađale civile. Naglašavajući da je istraga u toku, on je izrazio žaljenje zbog gubitka života i rekao da Ministarstvo odbrane mora tačno da utvrdi šta se dogodilo. Republikanski senator Tom Tilis (Thom Tillis) rekao da SAD ne bi trebalo da ignorišu incident ako se ispostavi da je rezultat američkog udara. "Najgore što bismo mogli da uradimo", rekao je Tilis novinarima, "jeste da se pravimo da se nije dogodilo". Ako istraga utvrdi da su američke snage odgovorne, rekao je on, zemlja bi trebalo otvoreno da prizna grešku. Istovremeno, napomenuo je da blizina škole iranskom vojnom objektu komplikuje okolnosti oko napada. Snimci sa mesta događaja i rani izveštaji istrage ukazuju da je krstareća raketa Tomahavk pogodila školu. To oružje koriste američke snage i korišćeno je tokom početne faze zajedničkih američko-izraelskih udara na Iran.

U makedonskom Sobranju u četvrtak je održana komemorativna sednica povodom godišnjice tragedije u diskoteci "Puls" u Kočanima kada su u požaru poginule 63 mlade osobe, dok je više od 200 ljudi povređeno. "Pravda ne bi trebalo da bude ni prebrza ni zakasnela. Samo pravda i istina mogu doneti malo spokoja porodicama i društvu", rekao je predsednik Sobranja u obraćanju i pozvao da se tačno utvrdi odgovornost za živote izgubljene zbog učinjenih grešaka. On je rekao da su te noći Kočani i Severna Makedonija "izgubili su deo svoje budućnosti". "Ta noć je, zajedno sa životima 63 mladih ljudi, sa sobom odnela i snove i planove koji su tek počeli da se grade. Čak i nakon godinu dana teško je odabrati, a još teže izgovoriti reči. One uvek deluju nedovoljno da izraze ono što čovek oseća", rekao je Gaši u obraćanju poslanicima i porodicama žrtava. On je istakao da komemorativna sednica nije samo institucionalni formalizam, već zajedničko poklonjenje pred onima koji nose težinu ovog događaja. Takođe je ukazao na humanizam i solidarnost koju su građani pokazali nakon događaja, kao i međunarodna zajednica. "Videli smo lekare i medicinske sestre kako rade danonoćno kako bi spasili život, videli smo vatrogasce koji se nisu štedeli da bi nekoga izvukli, i da ta solidarnost nije imala ni političke, ni etničke, ni verske boje", rekao je Gaši. U četvrtak je nastavljeno je suđenje za požar u "Pulsu" koje je počelo 19. novembra. Za požar u diskoteci "Puls" optuženo je 35 fizičkih i tri pravna lica. Među njima su vlasnik kluba, njegovi rođaci, inspektori državnih institucija, bivši ministri i članovi agencije koja je obezbeđivala klub i njen vlasnik. Na početku suđenja, svi su se izjasnili da nisu krivi i osporili tezu odbrane da postoji uzročno-posledična veza između njihovih postupaka i uzroka smrtonosnog požara.

Vlada Republike Srpske usvojila je 12. marta Odluku o ograničenju marže na naftu i naftne derivate. U odluci se, kako prenosi Javni servis RTRS, precizira način obračuna marži i utvrđivanja prodajne cijene naftnih derivata u slučajevima kada trgovci već imaju zalihe. "Trgovci, ukoliko imaju na zalihi naftne derivate, obavezni su da prodajnu cijenu formiraju uzimajući u obzir i cijenu tih zaliha, u skladu sa formulom utvrđenom u Odluci. Na ovaj način kupci će biti dodatno zaštićeni i osigurano poštovanje maksimalno propisanih marži", ističe se u odluci Vlade RS. Dodaje se i kako je definisano da se ograničenje marže neće primjenjivati na aditivirane naftne derivate, koji su višeg nivoa kvaliteta, osim u slučaju kada trgovci na svojim benzinskim pumpnim stanicama prometuju isključivo aditivirane derivate. Ovom odlukom veleprodajna marža ostaje 0,06 maraka po litru, a maksimalna maloprodajna marža 0,25 maraka po litru derivata. Odluka će važiti do 1. juna ove godine. Cijene nafte su porasle u svijetu zbog sukoba na Bliskom istoku. Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael započeli 28. februara vojnu akciju protiv Irana, u kojoj je ubijen iranski vrhovni vjerski vođa Ali Hamnei. Iran je uzvratio napade, ciljajući države, među kojima je i Kuvajt, u kojima SAD imaju vojne baze.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine donijelo je odluku o nepostupanju u slučaju procesuiranja visokopozicioniranih zvaničnika Republike Srpske u predmetima za napad na ustavni poredak, što se odnosi na tadašnje visoke entitetske zvaničnike Milorada Dodika, Radovana Viškovića i Nenada Stevandića. Ovo je na konferenciji za novinare u Sarajevu, 12. marta izjavio Milanko Kajganić, glavni tužilac Tužilaštva BiH. Predmet je formiran početkom 2025. godine nakon što je Narodna skupština RS usvojila zakone kojima se zabranjuje djelovanje državnih pravosudnih i policijskih institucija na teritoriji entiteta, što je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Tužilaštvo je tvrdilo da postoji osnov sumnje da su trojica tadašnjih najviših zvaničnika RS organizovano djelovali na rušenju ustavnog poretka države. Nakon nekoliko mjeseci izbjegavanja hapšenja, Dodik je u pratnji branioca početkom jula prošle godine dobrovoljno došao u Tužilaštvo BiH, gdje je ispitan u svojstvu osumnjičenog. O kupovini vile Dodika u BeograduKada je riječ o predmetu koji se odnosi na kupovinu vile Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, na Dedinju u Beogradu, Kajganić je kazao da tu od 2015. postoje određene opstrukcije. "Veliki broj tužilaca je za to bio zadužen. Svaki put kada sam pitan za to i kada sam tražio izjašnjenje, problem je bio isti, neustupanje dokaza po međunarodnoj pravnoj pomoći iz Srbije", kazao je Kajganić. Iz Ministarstva pravde Srbije nije odgovoreno na upit RSE da li se, kada i sa kojim zahtjevima BiH obratila Srbiji, da li je odgovoreno na eventualne zahtjeve, kao ni na to da li je Srbija spremna na saradnju u ovom predmetu, odnosno da li je u Beogradu istraživan ovaj slučaj. Tužilaštvo BiH otvorilo je 2016. godine istragu o tome kojim novcem ili kreditom je Dodik 2007. kupio vilu u naselju Dedinje u Beogradu. Polovinom aprila prošle godine Dodik je trebao biti pozvan da pred Tužilaštvom Bosne i Hercegovine da iskaz o spornoj kupovini vile u elitnom beogradskom naselju Dedinje, potvrdio je tada za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dodikov advokat Goran Bubić. Opoziciona Srpska demokratska stranka (SDS), podnijela je krivičnu prijavu protiv Dodika 2015. godine. U njoj SDS tvrdi da je Dodik kupio vilu na Dedinju 2007. godine za 750.000 eura u gotovini, a da je transakcija obavljena fiktivnim kreditom u nekadašnjoj Pavlović banci iz Bijeljine, čiji vlasnik je tada bio Slobodan Pavlović. Dodik je iskaz u ovom slučaju dao u Tužilaštvu BiH 2022. godine, kada je negirao sve optužbe. O procesuiranju bh. državljana koji ratuju u UkrajiniU Tužilaštvu je otvoreno 15 predmeta u vezi s bh. državljanima koji ratuju u Ukrajini, rekao je glavni tužilac Kajganić. Kad je riječ o optužnici za jednog od povratnika s ukrajinskog ratišta Darija Ristića, Kajganić je rekao da je Sud BiH vratio Tužiteljstvu na dopunu optužnicu. "Tu imamo ozbiljan problem, jer krivično djelo pridruživanje stranim vojnim ili paravojnim formacijama drugih država kaže da se neće procesuirati lica koja su na zakonit način dobila državljanstvo te zemlje. Mi imamo situaciju gdje naši državljani dobivaju državljanstva Rusije ili Ukrajine. Vidjet ćemo kako će Sud BiH tretirati našu optužnicu. Za nas su ta lica izuzetna bezbjednosna prijetnja. Mi ne želimo da idu ratovati u druge zemlje", rekao je Kajganić. Najavio je i mogućnost da se preko inicijative kod Ministarstva pravde BiH izmijeni dio o dobivanju državljanstva kako bi spriječili osobe da se pridružuju ratištima i kako bi mogle biti procesuirane u slučaju da to ipak urade. Kajganić je najavio i mogućnost da Tužilaštvo zatraži izručenje Selvera Hrustića, još jednog državljanina BiH koji je ratovao na strani Rusije, a potom zarobljen u Ukrajini. O curenju informacijaGlavni tužilac BIH je ocijenio i da postoji problem curenja informacija iz Tužilaštva BiH i policijskih agencija, te da se događa da kada se izda naredba o privođenju, osumnjičene osobe za to saznaju i bježe. Kao jedan od primjera je naveo Zorana Galića, zamjenika direktora Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA). Tužilaštvo BiH sumnjiči Galića za organizovani kriminal, zloupotrebu položaja i primanje dara, te krijumčarenje akciznih roba. On je 8. jula 2024. godine prešao granicu BiH i bijegom u Hrvatsku izbjegao hapšenje. Govoreći o premještanju tužilaca sa mjesta šefova odsjeka, Kajganić je objasnio da se to radi zbog nedostatka šest tužilaca koji bi trebalo da rade na predmetima. Nakon raspisivanja konkursa te pozicije će biti popunjene, što će omogućiti, kako je rekao, da se zadaci efikasno obavljaju. "Tužilac Džermin Pašić je prebačen, jer je formirano nekoliko predmeta u kojima je on učesnik u događaju, nakon što se pojavila informacija koja bi uticala na njegov integritet. Da izbjegnemo sumnju u pristrasno posmatranje, privremeno sam ga prebacio u Odjel za ratni zločin", rekao je Kajganić. Glavni tužilac BiH je rekao i da trenutno 245 osoba čeka na suđenje u predmetima ratnih zločina, te da je većina njih, kao i svjedoka u poodmakloj životnoj dobi. Istakao je i da su preostala 162 krivična predmeta protiv poznatih izvršilaca. Takođe je naglasio da je bh. tužilaštvo u situaciji da imaju više predmeta u kojima su osumnjičene osobe nedostupne bh. organima gonjenja, jer se nalaze u zemljama regiona. Jedan od ključnih zadataka, kako je rekao, u narednom periodu će biti podizanje optužnica u predmetima organizovanog kriminala i korupcije. Prema njegovim riječima, u posljednjih nekoliko godina fokus je bio na predmetima iz Sky i Anom aplikacija. "Podignuto je 20 optužnica protiv 105 osoba, a optuženi su i pripadnici raznih policijskih agencija, kao i dva advokata. Predloženo je i trajno oduzimanje imovine u vrijednosti od oko 15 miliona eura, što je četiri puta više nego godinu ranije", kazao je Kajganić. Inače, u Tužilaštvu BiH nema nijedan predmet visoke korupcije.

U Srbiji se obeležava 23 godine od ubistva prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića. Đinđić je ubijen u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine. Na mestu ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije gde je ubijen, venac je položio premijer Đuro Macut u pratnji ministara. Delegacija Đinđićeve Demokratske stranke, predvođena liderom ove danas opozicione partije Srđanom Milivojevićem, i građani položili su cveće na njegov grobu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Poštu je na groblju odala i delagacija opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), predvođena predsednikom te stranke Draganom Đilasom. "Zoran Đinđić je video ono što mnogi tada nisu hteli da vide - da je pravi put Srbije put ka Evropi. Danas, 23 godine kasnije, mi smo i dalje pred istim zadatkom", navela je ta stranka u saopštenju. Za atentat na Đinđića osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije - Zvezdan Jovanović kao neposredni izvršilac i Milorad Ulemek Legija za organizovanje ubistva. Njih dvojica su osuđena na po 40 godina zatvora. Međutim, nalogodavci i politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića do danas nisu otkriveni. Đinđić je bio prvi premijer Srbije nakon petoktobarskih promena 2000. kada je srušen režim Slobodana Miloševića.

Sednica Ustavnog suda Crne Gore na kojoj je planirano razmatranje inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona kojim je potvrđen Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata odložena je za ponedeljak 16. marta. Kako je saopšteno iz Ustavnog suda, sednica koja je trebalo da se održi u četvrtak odložena je zbog porodičnih razloga jednog od sudija, a predlog sudije izvestioca da sednica bude javna nije dobio potrebnu većinu od četiri glasa. Zakon kojim je potvrđen sporazum između Crne Gore i UAE ponovo je izglasan u Skupštini Crne Gore 3. juna 2025. godine. Taj zakon je prvi put usvojen 23. aprila iste godine, ali je crnogorski predsednik Jakov Milatović odbio da ga potpiše i vratio ga skupštini na ponovno izjašnjavanje, uz ocenu da taj sporazum nije u skladu sa zakonima i Ustavom. Inicijativu za ocenu ustavnosti ovog međunarodnog ugovora podneli su odbornik u Skupštini opštine Budva Đorđe Zenović i nevladina organizacija Centar za zaštitu i proučavanje ptica, uz tvrdnje da je usvojen suprotno Ustavu i da može proizvesti ozbiljne posledice po interese države, što Vlada Crne Gore kao potpisnica Sporazuma negira. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović tražio je uoči sednice Ustavnog suda o oceni ustavnosti ovog sporazuma da ona bude otvorena za javnost, jer, kako je naveo postoji visoka zainteresovanost stručne i ostale javnosti o toj temi i spornim pitanjima koja su pratila potpisivanje Sporazuma. Sporazum je prethodno izazvao burne reakcije crnogorske stručne javnosti i lokalnih političara, koji su organizovali i proteste protiv usvajanja Zakona kojim se potvrđuje Sporazum između dve zemlje. I iz Evropske unije je poručeno da svi sporazumi moraju biti u skladu sa domaćim zakonodavstvom i pravnom tekovinom EU koji se tiču jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti. Šta piše u Sporazumu?Sporazumom se omogućava megaprojekat arapskom biznismenu Mohamedu Alabaru koji je u startu bio zainteresovan za zakup Velike plaže u Ulcinju, gradu na jugu Crne Gore, na 99 godina i gradnju turističko stambenih kompleksa u njenom zaleđu. Tome su se oštro usprotivile lokalne vlasti Ulcinja i civilni sektor, koji smatraju da Sporazum nije u skladu sa Ustavom, zakonima i tenderskim procedurama. Alabar koji je vlasnik kompanije Eagle Hills, rekao je da ne želi da ulaže tamo gdje nije dobrodošao i da razmatra još dve opcije za ulaganje u Crnoj Gori. Kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je partner u projektu Beograd na vodi, koji su takođe pratile kritike zbog netransparentnosti i zaobilaženja domaćih propisa. Iz Vlade Crne Gore smatraju da su Sporazumi koje je Crna Gora potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima 28. marta prošle godine, među kojima i Sporazum o saradnji u oblastima turizma i razvoja nekretnina, u potpunosti usklađeni sa Ustavom i obavezama koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. "Svaki konkretan projekat koji bi proizašao iz ovih sporazuma proći će redovnu proceduru, bez mogućnosti izuzimanja od pravnih pravila i obaveza koje Crna Gora ima kao kandidat za članstvo u EU", navode iz Ministarstva za evropske poslove. Kritike sporazumaOsim predsednika Jakova Milatovića koji je prethodno odbio da potpiše Zakon koji potvrđuje Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata, mnogi drugi su se bunili protiv usvajanja takvog akta. Protiv sporazuma su se izjasnili poslanici Skupštine Ulcinja, dok je predsednik te opštine Genci Nimanbegu izjavio da će svi oni koji podrže ovaj Sporazum postati "neprijatelji Ulcinja". Ukupno 86 nevladinih organizacija u maju prošle godine pozvalo je poslanike crnogorske Skupštine da ne glasaju za potvrđivanje Sporazuma sa Emiratima, jer će, kako su naveli, on dovesti do stvaranja zatvorenih enklava za bogate, dok će ostatak stanovništva biti ekonomski i socijalno marginalizovan. Oglasile su se i ekološke organizacije sa upozorenjima da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi. Iz Delegacije Evropske Unije u Podgorici saopštili su da prirodno da Crna Gora razvija odnose sa zemljama izvan EU, ali da treba da se pridržava domaćih i evropskih propisa, odnosno principe jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti.

Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu formiralo je predmet nakon što je protiv Sebije Izetbegović, zastupnice u kantonalnoj Skupštini, podnesena kaznena prijava zbog otkrivanja podataka o maloljetnim žrtvama trgovine ljudima. Krivična prijava protiv Izetbegović podnesena je 10. marta, nakon čega je formiran predmet i dodijeljen u rad tužitelju, potvrdili su za RSE iz kantonalnog Tužilaštva u Sarajevu. Iz ove pravosudne institucije nisu odgovorili ko je podnio krivičnu prijavu. Tome je prethodila sjednica kantonalne Skupštine 6. marta, koja je bila posvećena ostavci premijera Kantona Sarajevo Nihada Uka i razrješenju kantonalne Vlade, nakon tramvajske nereće u Sarajevu u kojoj je 12. februara poginula jedna, a ozlijeđene četiri osobe. Tokom diskusije, pojedini zastupnici referirali su se na situaciju u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine, a spomenut je slučaj podvođenja maloljetnica u Tuzlanskom kantonu, zbog čega su podignute optužnice protiv osam osoba. Replicirajući tokom rasprave, Izetbegović je spomenula ustanovu u Sarajevu, navodeći da su u njoj smještene maloljetne žrtve, pri čemu je postavila pitanje "na koji način su je napuštale i odlazile u Tuzlanski kanton". Riječ je o slučaju kojim se bavi Tužilaštvo Tuzlanskog kantona koje je krajem januara podiglo optužnicu protiv osam osoba osumnjičenih za iskorištavanje dvije maloljetne djevojčice za prostituciju i seksualno iskorištavanje. Optuženi su Besim Kopić, Miralem Halilović, Jasmin Modrić i Dževad Požegić, koji su u vrijeme počinjenja krivičnog djela bili policajci. Među optuženima su i Šemsudin Kadrić, Sulejman Šehić i Nedim Avdić, te bivši parlamentarac i univerzitetski profesor Zijad Jagodić. Kopiću, Kadriću, Haliloviću, Modriću i Šehiću stavlja se na teret da su, od aprila 2024. do jula 2025., vrbovali 15-godišnje djevojčice, te ih prevozili na različite lokacije i predavali drugim osobama, s ciljem seksualnog iskorištavanja i prostitucije. Optužnica tereti Jagodića, Požegića i Avdića da su seksualno iskorištavali djevojčice i plaćali im za to, svjesni da su maloljetne i da su žrtve trgovine ljudima. Tužiteljstvo u Tuzli ranije je objavilo da su djevojčice trenutno smještene i zbrinute u ustanovama socijalne zaštite, dok je sudski postupak, zbog njihove zaštite, zatvoren za javnost.