Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata izjavio je da "niko ne može zaustaviti saradnju Republike Srpske i Ruske Federacije", nakon što se susreo u Sankt Peterburgu sa Segejem Lavrovom, 5. juna. Dodik je rekao i kako je Lavrovu prenio stav da će politika tog bh. entiteta ostati da Bosna i Hercegovina ne treba da bude članica NATO saveza. Bosna i Hercegovina se prije 21 godinu opredijelila za članstvo i nalazi se u Akcionom planu za članstvo u NATO-u (MAP) od 2010. godine. No, taj mehanizam nikada nije u potpunosti aktiviran zbog izostanka unutrašnjeg političkog konsenzusa, prvenstveno protivljenja političkih predstavnika iz bh. entiteta Republika Srpska. "Ne želimo da podržimo ni mjere sankcije prema Rusiji, kada je riječ o ratu u Ukrajini, niti Zapad u nastojanju da taj rat proširi", rekao je Dodik. BiH je, uz Srbiju, jedina zemlja Zapadnog Balkana koja nije provela sankcije prema Rusiji zbog protivljenja političkih predstavnika iz entiteta Republika Srpska, koji zagovaraju intenzivnije veze s Moskvom. Susret sa predstavnicima GaspromaDodik je rekao i kako je u Sankt Peteburgu imao sastanak i sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Millerom. Kako je kazao kako je dogovoreno da će Republika Srpska produžiti ugovor sa ovom firmom od sljedećeg mjeseca na godinu dana i dobijati gas po "povlaštenim cijenama za gas", ne navodeći detalje. "Mislim da je naša šansa ovdje u Rusiji, mi ćemo nastaviti da sarađujemo po svim potanjima", rekao je Dodik koji boravi u Sankt Peteburgu na ekonomskom forumu. BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom gasu koji, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Godišnja plaćanja Gazpromu procjenjuju se na oko 75 miliona eura, dok je broj potrošača u RS-u zanemariv, jer taj entitet nema izgrađenu infrastrukturu. Dodikova posjeta Rusiji dolazi u vrijeme kada vlast RS-a nastavlja pripreme za izgradnju gasovoda, poznatog kao Istočna nova interkonekcija, čiju vrijednost procjenjuje na 500 miliona eura. Gasovod bi trebao povezati taj entitet s mrežom u Srbiji, putem koje se Bosna i Hercegovina trenutno snabdijeva, isključivo, ruskim gasom. Gasovod Nova istočna interkonekcija trebao bi se na postojećem ulazu u Šepku povezati s gasovodom u Srbiji. Prolazio bi kroz nekoliko gradova u RS, preko Banje Luke do Novog Grada, na sjeverozapadu zemlje. Najava izgradnje novog gasovoda u RS dolazi u trenutku kada Evropska unija planira od 2028. obustavljanje njegovog uvoza, a Sjedinjene Američke Države insistiraju na smanjenju energetske ovisnosti o Rusiji. Istovremeno, vlast u Federaciji BiH planira gradnju gasovoda Južna interkonekcija, kojim bi gas stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj.

Policija Kosova privela je na razgovor gradonačelnika Severne Mitrovica Milana Radojevića i predsednika Skupštine opštine Ivana Zaporožca kada su crvenom bojom u spreju pokušali da oboje zeleno srce na znaku "Ja volim Mitrovicu", koji je postavila prethodna vlast na čelu sa albanskim gradonačelnim Erdenom Atićem (Atiq). Oni su u međuvremenu pušteni, a gradonačelnik Severne Mitrovice, Milan Radojević, je novinarima rekao da je lokalna vlast samo sprovodila odluke koje je donela. Iz Policije Kosova su naveli da su dobili informaciju o uklanjanju natpisa "Ja volim Mitrovicu", nakon čega su opštinski inspektori obavešteni da se sprovođenje navedene odluke mora odložiti dok se ne dobije odluka Ministarstva administracije lokalne samouprave. U saopštenju se precizira da su na terenu zatekli i gradonačelnika Radojevića koji je, nakon što ih je komandir policijske stanice upoznao sa situacijom, rekao: "Sada ćemo obojiti amblem". "Uprkos zahtevu i naređenju da se obustavi oštećivanje odnosno bojenje javnog objekta, prisutni su počeli da ga boje, zbog čega su policijski službenici morali da intervenišu i u policijsku stanicu privedu dve osobe", navodi se, te dodaje da je pokrenut postupak zbog vandalizma. Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, na vlast u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova se vratila nakon prošlogodišnjih lokalnih izbora. Do tada su Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok vodili albanski gradonačelnici jer su oni iz Srpske liste podneli ostavke novembra 2022. u okviru kolektivnog napuštanja kosovskih institucija sa ciljem da se spreči sprovođenje odluka Vlade. U međuvremenu je Srpska lista u dva navrata pozivala i na bojkot izbora ali je potom priznala da je pogrešila zbog istupanja iz institucija, te najavljivala da će poništiti sve odluke koje je prethodna vlast donosila. Tako su odbornici u Skupštini opštine Severna Mitrovica krajem maja izglasali predlog za uklanjanje znaka "Ja volim Mitrovicu" sa zelenim srcem. Na ovom mestu je ranije postojala konstrukcija sa crvenim srcem "Ja volim K. (Kosovsku) Mitrovicu". Zakon o lokalnoj samoupravi na Kosovu ne kaže eksplicitno da li neku odluku opštine naredna vlast može poništiti ili ne. Ipak, u delu zakona koji se odnosi na "pregled zakonodavstva" piše da ukoliko nadzorni organ – u ovom slučaju Ministarstvo lokalne samouprave ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova – smatra da je odluka ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima, može zatražiti da opština ponovo razmotri takvu odluku ili akt. Ukoliko opštinski organ ne odgovori na zahtev ponovnog razmatranja, nadzorni organ može osporiti akt u pitanju pred Okružnim sudom nadležnim za teritoriju opštine u roku od 30 dana po ne dobijanju odgovora, obaveštenja o odbacivanju ili podržavanju sporne odluke ili akta. Okružni sud potom može naložiti, putem privremene mere, ukidanje sporne odluke ili akta ili drugih privremenih akata shodno primenljivom zakonu. Iz Evropske unije su, nakon lokalnih izbora u oktobru 2025. godine, za RSE izrazili očekivanje da će novoizabrane opštinske vlasti na severu Kosova, u saradnji sa centralnim institucijama, u narednom periodu "konstruktivno pristupiti rešavanju potreba i zahteva stanovništva kroz institucije i u skladu sa zakonima". Inače, nakon istupanja Srba iz kosovskih institucija na severu na inicijativu Srpske liste, podigle su se tenzije koje su se samo nizale nastojanjima kosovske Vlade da utvrdi vlast na severu Kosova. Situacija je kulminirala oružanim napadom Srba u Banjskoj septembra 2023, koji je predvodio tadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić. Kosovo je za ovaj napad optužilo Srbiju, što Beograd negira.

Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja podržavati ulogu visokog predstavnika, s punim ovlaštenjima, kako je utvrđeno Dejtonskim mirovnim sporazumom, navodi se 5. juna iz Ambasade Velike Britanije u Bosni i Hercegovini za Radio Slobodna Evropa, nakon što Vijeće za provedbu mira u Bosni i Hercegovini nije postiglo konsenzus o imenovanju novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, "Blisko sarađujemo s međunarodnim partnerima u Vijeću za implementaciju mira na imenovanju odgovarajućeg nasljednika gospodina Schmidta. Na sjednici Upravnog odbora Vijeća za implementaciju mira postojao je snažan konsenzus o značaju Ureda visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu", dodaje se. Iz Ambasade Velike Britanije poručuju kako će se konsultacije nastaviti, te da svi učesnici očekuju da će u narednim danima biti izabran kandidat uz konsenzus, i uz opredijeljenost da se tranzicija okonča do 30. juna. "Očuvanje i provedba Dejtonskog mirovnog sporazuma od značaja su za evropski mir i sigurnost, uspostavljen presedan je da visoki predstavnik bude Evropljanin. Nastavljamo podržavati napore da se u narednim danima identifikuje kandidat uz konsenzus za imenovanje od strane Upravnog odbora Vijeća za implementaciju mira", ističe se u odgovoru za RSE. Istovremeno, iz Delegacije EU u BiH je za RSE prethodno rečeno da su članice Evropske unije u okviru Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira u cijelosti posvećene imenovanju nasljednika visokog predstavnika Christiana Schmidta do kraja mjeseca. "Cijenimo saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim međunarodnim partnerima u okviru Upravnog odbora, uz uvažavanje konstruktivnih razgovora vođenih tokom protekla dva dana", navedeno je u odgovoru. Prethodno je iz Ambasade SAD poručeno da evropska neodlučnost i odustajanje PIC-a od vlastite dužnosti prema BiH prisiljavaju Sjedinjene Američke Države da preispitaju svoju ulogu u trenutnom međunarodnom prisustvu u Bosni i Hercegovini. Među najčešće spominjanim kandidatima za visokog predstavnika je Antonio Zanardi Landi, 76-godišnji talijanski diplomat koji je bio ambasador Italije u Rusiji, te Srbiji i Crnoj Gori. Njegovo imenovanje podržava SAD. Istovremeno, među kandidatima za ovu poziciju je i Rene Troccaz, aktuelni posebni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji ima podršku Francuske i drugih zemalja. Inače, uoči sjednice Vijeća za provedbu mira u BiH koja je održana 3. i 4. juna, u Sarajevu su doputovali ministri za evropska pitanja Francuske, Njemačke i Velike Britanije. Oni su potvrdili podršku ovih zemalja suverenitetu, teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku Bosne i Hercegovine, kao i njenoj evropskoj perspektivi. Istaknuli su značaj kontinuiranog međunarodnog angažmana u Bosni i Hercegovini, te važnost uloge Kancelarije visokog predstavnika do ispunjavanja ciljeva i uslova iz Agende 5+2, naglašavajući njegov doprinos provedbi Dejtonskog mirovnog sporazuma, očuvanju institucionalne funkcionalnosti i stabilnosti zemlje. Dio evropskih država predvođenih Njemačkom, Francuskom i Velikom Britanijom želi zadržati postojeći model koji visokom predstavniku omogućuje nametanje zakona i smjenu izabranih dužnosnika u slučaju političkih ili institucionalnih blokada ili narušavanja Daytonskog mirovnog sporazuma. Istovremeno, administracija u Washingtonu zagovara postupno smanjenje intervencionističke uloge OHR-a i veće oslanjanje na domaće institucije i političare.

Cijenimo saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim međunarodnim partnerima u okviru Upravnog odbora, uz uvažavanje konstruktivnih razgovora vođenih tokom protekla dva dana. Ovo je navedeno u odgovoru Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini na upit Radija Slobodna Evropa, nakon što je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u BiH saopštila da "evropska neodlučnost i odustajanje PIC-a od vlastite dužnosti prema BiH prisiljavaju Sjedinjene Američke Države da preispitaju svoju ulogu u trenutnom međunarodnom prisustvu u Bosni i Hercegovini". "Odlučni smo da s njima nastavimo raditi i približavati stavove oko kandidata koji je, kao integrativni faktor, u mogućnosti sarađivati sa svim akterima u provedbi mandata visokog predstavnika, uključujući domaće aktere. Nastavljamo intenzivne konsultacije u narednim danima i spremni smo da se ponovo sastanemo s našim partnerima u okviru Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira kako bismo uskoro finalizirali proces imenovanja", ističe se u odgovoru za RSE. Iz Delegacije EU navode da su članice Evropske unije u okviru Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira u cijelosti posvećene imenovanju nasljednika visokog predstavnika Christiana Schmidta do kraja mjeseca. Vijeće za provedbu mira u BiH na dvopdnevnoj sjednici 3. i 4. juna u Sarajevu nije postiglo dogovor o novom visokom predstavniku u BiH. Iz Ambasade SAD su saopštili nakon sjednice kako je delegacija SAD-a "nastojala postići konsenzus oko zajednički prihvaćene vizije i visoko kvalifkovanog italijanskog kandidata, iskusnog diplomate ambasadora Antonija Zanardija Landija". "Sekretar Rubio opisao je italijanskog kandidata pred Kongresom kao 'gospodina za kojeg mislimo da bi dobro obavio posao pomažući da se osigura određena stabilnost toj poziciji. Sjedinjene Američke Države primaju k znanju evropski neuspjeh da se postigne konsenzus oko evropskog kandidata i razočarane su što su te podjele spriječile PIC da ispuni svoj zadatak i izabere novog visokog predstavnika", navodi se u objavi ambasade na X platformi. Šta je saopšteno nakon PIC-a?Visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt u video obraćanju, nakon sjednice PIC-a, 4. juna, je rekao kako je postignut opšti konsenzus o važnosti Kancelarije visokog predstavnika u BiH. "Ove konsultacije će se nastaviti tokom juna, a svi učesnici se nadaju da će kandidat za ovu poziciju biti izabran konsenzusom u narednim danima, s ciljem primopredaje dužnosti do 30. juna", poručio je on. Kako je rekao, izabrani kandidat će podržavati provedbu Dejtonskog mirovnog sporazuma i pružati pomoć vlastima BiH u provedbi reformi, odnosno programa "5+2" koji obavezuje vlasti BiH da riješe pitanje raspodjele državne i vojne imovine, provedu Konačne odluke za Brčko distrikt, osiguraju fiskalnu održivost BiH i osnaže vladavinu prava. Među uslovima je, takođe, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA), kao i pozitivna procjena političke situacije u zemlji od strane Savjeta za provođenje mira. Do sada su ispunjena dva – SAA je potpisan 2008. godine, dok je status Brčko distrikta definisan amandmanom na Ustav BiH godinu kasnije. Preostali su djelimično ispunjeni ili i dalje nisu realizovani. "Nadam se da ću u narednim sedmica predati dužnost novoimenovanom visokom predstavniku za BiH", poručio je Schimdt. Schmidt je u aprilu najavio povlačenje s funkcije koju je obavljao pet godina, ali tek nakon što se izabere njegov nasljednik "zbog potrebe očuvanja institucionalnog kontinuiteta" uoči općih izbora u BiH koji su zakazani za oktobar. Ko su kandidati za novog visokog predstavnika?Među najčešće spominjanim kandidatima za visokog predstavnika je Antonio Zanardi Landi, 76-godišnji talijanski diplomat koji je bio ambasador Italije u Rusiji, te Srbiji i Crnoj Gori. Njegovo imenovanje podržava SAD. Istovremeno, među kandidatima za ovu poziciju je i Rene Troccaz, aktuelni posebni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji ima podršku Francuske i drugih zemalja. Velika Britanija, Francuska i Njemačka žele zadržati i postojeći model koji visokom predstavniku omogućuje nametanje zakona i smjenu izabranih dužnosnika u slučaju političkih ili institucionalnih blokada ili narušavanja Daytonskog mirovnog sporazuma. Administracija u Washingtonu zagovara postupno smanjenje intervencionističke uloge OHR-a i veće oslanjanje na domaće institucije i političare.

Policija Kosova je saopštila da je privedena osoba sa teritorije opštine Gračanica kod Prištine zbog primanja i davanja mita u vezi sa glasanjem uoči vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna. Kako se navodi u saopštenju, policija je tokom pretresa pronašla i zaplenila dokazni materijal, te ispitala dva svedoka. Policija nije navela o kojoj osobi je reč ali je Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila da je priveden aktivista Srpske liste, Aleksandar Trajković iz Ugljara, uz ocenu da se radi o "novom pritisku na srpski narod s ciljem da Aljbin Kurti (vršilac dužnosti premijer Kosova) pomogne svom miljeniku Nenadu Rašiću u izbornoj trci". Policija je naknadno saopštila da je privedena osoba, na osnovu zvanične istrage, pozivala građane da dođu u jedan ugostiteljski objekat u selu Ugljare kako bi im davala instrukcije da glasaju za Srpsku listu i njene kandidate. "Zauzvrat za glas, kako se sumnja, obećavano im je da će ostvariti pravo na socijalna primanja koja isplaćuje država Srbija", navodi se. Potvrdila je da je osumnjičenom određeno zadržavanje do 48 sati. Od srpskih politički subjekata na nedeljnim izborima učestvuju samo Srpska lista - vodeća stranka Srba koja deluje uz podršku Beograda - i stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića, koji je do sada bio deo Vlade Aljbina Kurtija. Privedeni Aleksandar Trajković je inače na čelu Privremenog opštinskog organa Kosovo Polje, koji radi u sistemu Srbije. Kosovske vlasti su ugasile gotovo sve institucije koje na Kosovu rade u srpskom sistemu jer ih smatraju paralelnim i ilegalnim ali ih je Beograd većinu samo izmestio u pograničnim gradovima na teritoriji Srbije. Direktor Kancelarije za Kosovo, Petar Petković, je naveo da je Trajkoviću određen i pritvor od 48 sati, te da “lažni narativi kojima Priština pokušava da ga diskredituje neće proći”. Prethodno je privedeno i sedam direktora obrazovnih i zdravstvenih institucija koje na teritoriji opštine Gračanica rade u sistemu Srbije, te im je određen jednomesečni pritvor zbog sumnje da su uticali na izbornu volju birača. Ova privođenja dolaze nakon što je Nenad Rašić izneo tvrdnju da je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz, o čemu je pisao i Radio Slobodna Evropa. Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, je početkom juna pozvao sve da glasaju za Srpsku listu, što je praksa uoči svih izbornih procesa na Kosovu na kojima ova najveća stranka kosovskih Srba učestvuje. Takođe, Komesarijat za izbeglice Srbije pozvao raseljena lica da iskoriste svoje pravo glasa na kosovskim izborima, dok direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković obilazi gradove u Srbiji gde razgovara sa raseljenima i poziva ih da glasaju za Srpsku listu. Na poslednjim izborima Srpska lista je osvojila devet od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu u Skupštini Kosova, dok je jedno mesto osvojio Nenad Rašić.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump kaže da će Sjedinjene Države pobijediti u sukobu s Iranom "vojno ili na papiru", misleći na pregovore s Teheranom, te je nagovijestio da bi se mogao sastati s iranskim vrhovnim vođom "ako bi to dovelo do postizanja sporazuma". "Pobijedićemo na ovaj ili onaj način", rekao je Trump novinarima u Bijeloj kući. "Biće to ili vojno ili na papiru." Trump je također rekao da nema želju da se sastane s iranskim vrhovnim vođom Mojtabom Khameneijem, koji nije viđen od izbijanja nasilja 28. februara i za kojeg se navodi da je ozbiljno povrijeđen u američko-izraelskim zračnim napadima. Međutim, Trump je dodao da bi, ako dvije strane postignu sporazum, bilo moguće da se dvojica lidera sastanu, te je dodao: "Ako bi se to dogodilo... bio bih pun poštovanja." "Ne želim se sastati, ali ako bih se sastao, bila bi mi čast da ga upoznam", rekao je Trump. "Ali ako postignemo sporazum, moguće je da bih se sastao s njim. To bi mi bilo u redu." Trump je 3. juna rekao da je Khamenei "uključen, apsolutno" u pregovore, dok je državni sekretar Marco Rubio dan ranije rekao da "postoje naznake da se on sve više angažuje na određenom nivou". Trump: SAD bi mogle nastaviti vojne operacijeTrump je također rekao da bi američke snage nastavile operacije ako bi američki vojnici bili ubijeni u bilo kakvim iranskim napadima tokom trenutnog primirja. Teheran i Sjedinjene Države su posljednjih dana razmjenjivali povremene zračne napade, a posljednji su bili iranski napadi na međunarodni aerodrom u Kuvajtu u kojima je 3. juna poginula jedna osoba, a 63 su povrijeđene. Trump je govorio u Bijeloj kući 4. juna, obraćajući se novinarima o širokom spektru tema, uključujući rat u Ukrajini, Kubu i globalna trgovinska pitanja. Usred krhkog primirja na Bliskom istoku i povremenih mirovnih pregovora, Trump je rekao da Sjedinjenim Državama nije potreban sporazum s Teheranom kako bi iz zemlje uklonile iranske zalihe obogaćenog uranija. "Mogli bismo ga uzeti odmah. Ne mislim da bi nas mogli zaustaviti ako bismo to htjeli, ali nema razloga za to. Zakopan je", rekao je novinarima, misleći na materijal koji bi mogao biti korišten za izradu nuklearnog oružja. Također je rekao da je uranij pod nadzorom. "Imamo kamere", rekao je, ne ulazeći u detalje. Savjetnik iranskog vrhovnog vođe Mohsen Rezaei kaže da trenutni nacrt memoranduma o razumijevanju o kojem se pregovara kako bi se okončao rat sadrži nejasnoće koje treba razjasniti. Tvrdi da Trump nastoji izvršiti pritisak na Teheran da prihvati njegove uslove, dok uslove Teherana drži nejasnim. Napredak u Libanu uprkos nasilju?Trump je također rekao da vjeruje da se postiže napredak između Izraela i Libana te da Liban zaslužuje mir, dodajući da je "zapravo razgovarao s Hezbolahom o tome". Hezbolah, militantna grupa i politička stranka koju podržava Iran i koja kontrolira veliki dio južnog Libana, Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija na crnu listu stavila njeno oružano krilo, ali ne i političko. Trump je 1. juna također rekao da je razgovarao s Hezbolahom, ali je Bijela kuća kasnije pojasnila da je to bilo putem posrednika. S obzirom da je Hezbolah označen kao teroristička grupa, nijedan američki predsjednik ranije nije priznao da je razgovarao s tom grupom, direktno ili putem posrednika. Hezbolah je 4. juna odbacio novi prekid vatre u Libanu, a Izrael je rekao da neće povući trupe iz zemlje, čime su potkopani američki napori da se zaustave borbe kao dio šireg mirovnog sporazuma s Iranom. Hezbolah nije direktni učesnik u pregovorima koji uključuju Sjedinjene Države, Izrael i libansku vladu. Trump je novinarima rekao i da je razgovarao s izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom te da "mislim da se postiže napredak. To traje već dugo, znate." "Bilo bi zaista lijepo kada bi Liban mogao imati mir", rekao je. "Liban je toliko godina bio pod napadima i uvijek kao autsajder, i bilo bi zaista lijepo kada bi se to moglo okončati." Teheran je postizanje primirja u Libanu postavio kao jedan od svojih uslova za mirovni sporazum s Washingtonom. Također su nagovijestili da bi mogli direktno intervenisati ako izraelske snage nastave svoje žestoke napade tamo. Izvor: Iranski servis Radija Slobodna Evropa, Reuters, AFP

Evropska neodlučnost i odustajanje PIC-a od vlastite dužnosti prema BiH prisiljavaju Sjedinjene Američke Države da preispitaju svoju ulogu u trenutnom međunarodnom prisustvu u Bosni i Hercegovini, navodi se u objavi Ambasade SAD u BiH na platformi X, 5. juna nakon što Vijeće za provedbu mira u BiH nije postiglo dogovor o novom visokom predstavniku u BiH, dan ranije. Dodaje se da je delegacija SAD-a "nastojala postići konsenzus oko zajednički prihvaćene vizije i visoko kvalifkovanog italijanskog kandidata, iskusnog diplomate ambasadora Antonija Zanardija Landija". "Sekretar Rubio opisao je italijanskog kandidata pred Kongresom kao 'gospodina za kojeg mislimo da bi dobro obavio posao pomažući da se osigura određena stabilnost toj poziciji. Sjedinjene Američke Države primaju k znanju evropski neuspjeh da se postigne konsenzus oko evropskog kandidata i razočarane su što su te podjele spriječile PIC da ispuni svoj zadatak i izabere novog visokog predstavnika", navodi se u objavi. Visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt u video obraćanju, nakon sjednice PIC-a, 4. juna, je rekao kako je postignut opšti konsenzus o važnosti Kancelarije visokog predstavnika u BiH. "Ove konsultacije će se nastaviti tokom juna, a svi učesnici se nadaju da će kandidat za ovu poziciju biti izabran konsenzusom u narednim danima, s ciljem primopredaje dužnosti do 30. juna", poručio je on. Kako je rekao, izabrani kandidat će podržavati provedbu Dejtonskog mirovnog sporazuma i pružati pomoć vlastima BiH u provedbi reformi, odnosno programa "5+2" koji obavezuje vlasti BiH da riješe pitanje raspodjele državne i vojne imovine, provedu Konačne odluke za Brčko distrikt, osiguraju fiskalnu održivost BiH i osnaže vladavinu prava. Među uslovima je, takođe, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA), kao i pozitivna procjena političke situacije u zemlji od strane Savjeta za provođenje mira. Do sada su ispunjena dva – SAA je potpisan 2008. godine, dok je status Brčko distrikta definisan amandmanom na Ustav BiH godinu kasnije. Preostali su djelimično ispunjeni ili i dalje nisu realizovani. "Nadam se da ću u narednim sedmica predati dužnost novoimenovanom visokom predstavniku za BiH", poručio je Schimdt. Schmidt je u aprilu najavio povlačenje s funkcije koju je obavljao pet godina, ali tek nakon što se izabere njegov nasljednik "zbog potrebe očuvanja institucionalnog kontinuiteta" uoči općih izbora u BiH koji su zakazani za oktobar. Ko su kandidati za novog visokog predstavnika?Među najčešće spominjanim kandidatima za visokog predstavnika je Antonio Zanardi Landi, 76-godišnji talijanski diplomat koji je bio ambasador Italije u Rusiji, te Srbiji i Crnoj Gori. Njegovo imenovanje podržava SAD. Istovremeno, među kandidatima za ovu poziciju je i Rene Troccaz, aktuelni posebni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji ima podršku Francuske i drugih zemalja. Velika Britanija, Francuska i Njemačka žele zadržati i postojeći model koji visokom predstavniku omogućuje nametanje zakona i smjenu izabranih dužnosnika u slučaju političkih ili institucionalnih blokada ili narušavanja Daytonskog mirovnog sporazuma. Istovremeno, administracija u Washingtonu zagovara postupno smanjenje intervencionističke uloge OHR-a i veće oslanjanje na domaće institucije i političare.

Francuski predsednik Emanulel Makron (Emmanuel Macron) izjavio je u četvrtak na Cetinju da je sve što je Crna Gora uradila u poslednje dve godine izvanredno i da Francuska ostaje uz Crnu Goru na završnici puta ka EU. "Puno više je urađeno nego što su mnogi mislili da će moći", rekao je on na konferenciji za novinare s crnogorskim predsednikom Jakovom Milatovićem. Makron je na pitanje o tome kako će francuski predsednički izbori iduće godine uticati na EU put Crne Gore, rekao da što Crna Gora bude više napredovala i radila na reformama i bude komunicirala sa što više političkih snaga, to će lakše dobiti pristanak za članstvo, prenela je agencija Beta. "Dao bih vam savet, nemojte da sumnjate u sebe. Verujte, radite i rezultat će doći", rekao je Makron. On je rekao da Francuska želi da ambiciozno razvija partnerstvo s Crnom Gorom. "Poslednjih godina smo dosta investirali u bilateralne odnose i puno smo napredovali tako što smo potpisali sporazume koji olakšavaju saradnju u oblasti zdravstva, energetike i infrastrukture. Ne zaboravljam ni ugovore o izgradnji dva patrolna broda", rekao je Makron. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je Makronova poseta priznanje za Crnu Goru i za njena dostignuća na putu ka EU. "Danas kad je Crna Gora najbliža EU, podrška Francuske ima veliku vrednost", rekao je Milatović na Cetinju na konferenciji za novinare s Makronom. Milatović je kazao da je cilj Crne Gore da bude naredna članica EU 2028. godine i poručio je da je uveren da će taj cilj uskoro biti ostvaren uz podršku Francuske. 'Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU'Predstavnici vlada Crne Gore i Francuske potpisali su ugovor za projektovanje i izgradnju novog univerzitetskog Kliničkog centra Crne Gore u Podgorici, Memorandum o razumevanju za razvoj dionice A2- 2 Jadransko-jonskog puta, aneks Okvirnog sporazuma o neobavezujućoj kreditnoj liniji između Francuske razvojne agencije i Crne Gore i potvrdu o drugom odobrenom kreditu između Francuske razvojne agencije i Crne Gore, kao i Tripartitni sporazum o partnerstvu. Makron je posle potpisivanja sporazuma rekao je da je trenutak njegove posete Crnoj Gori simboličan i odlučujući, prenela je Radio-televizija Crne Gore. On je takođe čestitao premijeru Milojku Spajiću na uspehu na putu ka Evropskoj uniji i kazao da je Crna Gora krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Francuski predsednik je rekao da potpisani sporazumi svedoče o želji dve zemlje da se odnosi dodatno osnaže i istakao da ga posebno raduje izgradnja novog Univerzitetskog Kliničkog centra u vrednosti od 312 miliona evra, kao i prvi korak u pravci izgradnje nove dionice auto-puta. "Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU. To podrazumeva ozbiljnu posvećenost i trajnu privrženost. Crna Gora je krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Bićemo sa vama dok završite sve obaveze odlučno kao i do sada", rekao je Makron. Spajić je rekao da dve zemlje učvršćuju strateško partnerstvo i zajedno grade evropsku budućnost. Francuski predsednik bi trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana koji se u petak održava u Tivtu na crnomorskoj obali.

Vijeće za provedbu mira u Bosni i Hercegovini (PIC) nije postiglo saglasnost o izboru novog visokog predstavnika u BiH, na sjednici u Sarajevu, 4. juna. Visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt u video obraćanju je rekao kako je postignut opšti konsenzus o važnosti Kancelarije visokog predstavnika u BiH. "Ove konsultacije će se nastaviti tokom juna, a svi učesnici se nadaju da će kandidat za ovu poziciju biti izabran konsenzusom u narednim danima, s ciljem primopredaje dužnosti do 30. juna", poručio je on. Kako je rekao, izabrani kandidat će podržavati provedbu Dejtonskog mirovnog sporazuma i pružati pomoć vlastima BiH u provedbi reformi, odnosno programa "5+2" koji obavezuje vlasti BiH da riješe pitanje raspodjele državne i vojne imovine, provedu Konačne odluke za Brčko distrikt, osiguraju fiskalnu održivost BiH i osnaže vladavinu prava. Među uslovima je, takođe, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA), kao i pozitivna procjena političke situacije u zemlji od strane Savjeta za provođenje mira. Do sada su ispunjena dva – SAA je potpisan 2008. godine, dok je status Brčko distrikta definisan amandmanom na Ustav BiH godinu kasnije. Preostali su djelimično ispunjeni ili i dalje nisu realizovani. "Nadam se da ću u narednim sedmica predati dužnost novoimenovanom visokom predstavniku za BiH", poručio je Schimdt. Schmidt je u aprilu najavio povlačenje s funkcije koju je obavljao pet godina, ali tek nakon što se izabere njegov nasljednik "zbog potrebe očuvanja institucionalnog kontinuiteta" uoči općih izbora u BiH koji su zakazani za oktobar. Ko su kandidati za novog visokog predstavnika?Među najčešće spominjanim kandidatima za visokog predstavnika je Antonio Zanardi Landi, 76-godišnji talijanski diplomat koji je bio ambasador Italije u Rusiji, te Srbiji i Crnoj Gori. Njegovo imenovanje podržava SAD. Istovremeno, među kandidatima za ovu poziciju je i Rene Troccaz, aktuelni posebni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji ima podršku Francuske i drugih zemalja. Velika Britanija, Francuska i Njemačka žele zadržati i postojeći model koji visokom predstavniku omogućuje nametanje zakona i smjenu izabranih dužnosnika u slučaju političkih ili institucionalnih blokada ili narušavanja Daytonskog mirovnog sporazuma. Istovremeno, administracija u Washingtonu zagovara postupno smanjenje intervencionističke uloge OHR-a i veće oslanjanje na domaće institucije i političare. Koja je funkcija visokog predstavnika u BiH?Funkcija visokog predstavnika sa statusom diplomatske misije u Bosni i Hercegovini je uspostavljena u skladu s Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini, koji se naziva Daytonski mirovni sporazum, dogovorenim 21. novembra 1995. u vojnoj bazi u američkom Daytonu i potpisanim 14. decembra 1995. u Parizu, tačnije Aneksom 10 sa zadatkom da nadgleda provedbu mirovnog sporazuma. OHR ima ovlasti za "konačnu interpretaciju" Sporazuma o civilnoj provedbi mirovnog rješenja. Od jula 2020. godine, u OHR-u radi 13 stranih državljana, od kojih su četiri diplomate koje su postavile vlade njihovih zemalja, te 76 članova domaćeg osoblja. Svih osam dosadašnjih visokih predstavnika u BiH bili su evropske diplomate, a svi od dosadašnjih 12 prvih zamjenika bili su američke diplomate. Sredstva za finansiranje OHR-a dodjeljuje Vijeće za provedbu mira (PIC). Šta je PIC?U vremenu između parafiranja Daytonskoga mirovnog sporazuma 21. novembra 1995. i njegovog potpisivanja u Parizu 14. decembra 1995., u Londonu je 8. i 9. decembra 1995. održana Konferencija o provedbi mira na kojoj je uspostavljeno Vijeće za provedbu mira u BiH. Ono se sastoji od 55 država, uključujući između ostalih SAD, Rusiju, Ukrajinu, Saudijsku Arabiju, Maroko ili Albaniju, te različitih međunarodnih organizacija poput Međunarodnoga monetarnog fonda (IMF), Vijeća Evrope, Međunarodnoga odbora Crvenog križa ili 31. decembra 2017. zatvorenoga Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY). Londonska konferencija, također, je uspostavila Upravni odbor PIC-a koji radi pod predsjedanjem visokog predstavnika, koji je tada definisan kao "izvršna ruka" PIC-a. U radu PIC-a učestvuju SAD, EU, Velika Britanija, Njemačka, Francuska, Japan i Kanada, Turska koja predstavlje zemlje Organizacije islamske konferencije (OIC), uz još nekoliko evropskih zemalja. Rusija je suspendovala članstvo u PIC-u 2022. godine i traži zatvaranje OHR-a, kao i Kina, te politički predstavnici iz entiteta Republika Srpska i dijelom iz Federacije BiH. Čelnik OHR-a ne može donositi odluke ako se s time ne slažu zemlje članice Upravnog odbora PIC-a. Upravni odbor Vijeća za provedbu mira (PIC) imenuje novog visokog predstavnika, a potom ga potvrđuje Vijeće sigurnosti Ujedinjenih nacija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u grupi deportovanih srpskih državljana od oko 90 muškaraca sa aerodroma u Tivtu u Crnoj Gori nije bilo kriminalaca, već da su to aktivisti koji su samo želeli da razvuku banere "Srbija pobeđuje". "Oni su došli ovde da omoguće bolje okruženje, da bih se ja bolje osećao, a da me niko nije pitao", rekao je Vučić novinarima u Tivtu, gde učestvuje na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan. Nije otkrio čija je odluka bila da se sa tim transparentima pošalje grupa u Tivat gde Crna Gora organizuje najveći međunarodni politički događaj od proglašenja nezavisnosti 2006, rekavši da on radi na tome i da je to unutrašnja stvar. "Vrlo pogrešna politička odluka da neko dolazi ovde i kači banere, meni je napravio problem. Izvinjavam se svakome kome je to izazvalo nelagodu", poručio je Vučić. Na pitanje da li su srpske bezbednosne službe proverile deportovane osobe, on je izneo tvrdnju da među njima nema kriminalaca, već da je bilo pet osoba koje su prolazile kroz krivičnu evidenciju. "Moram samo da vam kažem da je to manje od proseka u bilo kojem vozu, bilo kojem autobusu, bilo kojem avionu", tvrdi Vučić. Dodao je da oni nisu imali ni oružje, ni palicu, nego transperante. Crnogorska policija je zaplenila na aerodromu u Tivtu komunikacione uređaje, transparente sa političkom porukom "Srbija pobeđuje", koju Vučićeva Srpska napredna stranka koristi na svojim skupovima, kao i dva autobusa. Grupa srpskih državljana je u Tivat stigla čarter letom nacionalne aviokompanije "AirSerbia", preko beogradskog aerodroma. Vučić je rekao da bi se svojim domaćinima izvinio zbog dolaska i namere te grupe, dodajući da su navodi o destabilizaciji i hibridnom ratovanju besmisleni. "Rekao bih izvinite zbog nelagode, ja sam taj koji će da plati političku cenu zbog toga što je neko iz mog okruženja doneo lošu procenu. Ali onda smo videli zloupotrebu podataka", naveo je Vučić. Ocenio je da je iznošenje podataka i snimaka o deportovanima "brutalno kršenje zakona". "Ko ste vi da iznosite podatke o njima", upitao je. Crnogorska policija je objavila fotografije deportovanih. Opisani su kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Pored napadača na antivladine demonstrante, RSE je na fotografijama crnogorske policije pronašao i pristalice SNS-a, viđene na skupovima te stranke, zaposlene u javnim preduzećima ali i lokalne funkcionere beogradskih opština. Vučić je odgovarajući na pitanja novinara rekao da je saznao za odlazak srpskih državljana kada je ta grupa zaustavljena u Crnoj Gori, navodeći da je saznao sa dva sata zakašnjenja. Govoreći o zaustavljanju crnogorskih državljana na graničnim prelazima, Vučič je izjavio da se državni organi Srbije ponašaju u skladu sa reciproceitetom. "Ja ih molim da to ne rade. Građani Crne Gore su naša braća i sestre, treba da ih puštaju da ulaze u Srbiju", naveo je. Kamere Ministarstva unutrašnjih spolova Srbije postavljene na graničnim prelazima Jabuka, Gostun i Špiljani pokazale su 4. juna kolone vozila koje čekaju na ulazak u Srbiju. Podgorički mediji preneli su da su razlog "rigorozne i detaljne kontrole" koje sprovodi granična policija Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je više crnogorskih državljana od njih zatražilo pomoć i pojašnjenje razloga postupanja srpskih graničnih organa. Predsednik Srbije je rekao i da želi bolje odnose sa Crnom Gorom i najavio da će pozvati predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da do kraja godine poseti Srbiju. Poručio je da kada su u pitanju odnosi Srbije i Crne Gore "morali smo svi da budemo mnogo racionalniji, pažljiviji." Vučić boravi u Tivtu u jeku povišenih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica. Prethodile su im Vučićeve optužbe da je Crna Gora u Srbiju "uvezla" narko klanove, što je zvanična Podgorica ocenila kao politički neodgovornim izjavama. Takođe je odbio da prisustvuje nedavnom obeležavanju 21. godišnjice nezavisnosti Crne Gore. Tada je rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije. Vlasti u Crnoj Gori odgovorile su da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije. Vučić je kasnije tokom večeri objavio na Instagramu da prisustvuje svečanoj večeri priređenoj za učesnike Samita EU – Zapadni Balkan gde je, kako je naveo, razgovarao o unapređenju saradnje i jačanju međusobnog poverenja. "U manje formalnoj atmosferi razgovaram sa brojnim evropskim zvaničnicima i partnerima iz regiona o ključnim pitanjima za budućnost Zapadnog Balkana, evropskom putu naših zemalja, kao i o mogućnostima za dalje unapređenje saradnje i jačanje međusobnog poverenja", naveo je Vučić.

Srpska ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u četvrtak da je Srbija obezbedila dodatna tri meseca snabdevanja gasom iz Rusije. Đedović Handanović je posle sastanka s predsednikom Upravnog odbora ruskog gasnog giganta Gasproma Aleksejom Milerom rekla da je potvrđeno dodatno snabdevanje gasom, odnosno produžetak za još tri meseca posle 30. juna, prenela je Radio-televizija Srbije. "To je važno za našu zemlju, za naše građane, za našu privredu jer su to stabilne isporuke, cenovno izuzetno povoljne ali i zbog fleksibilnosti i zbog količina koje one nose", rekla je Đedović Handanović. Ona je posle sastanak s Milerom tokom ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu je rekla i da se mora naći "održivo rešenje" za Naftnu industriju Srbije koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva preko kompanije Gaspromnjeft. Srbija je decenijama zavisna od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom, iako nema dugoročni ugovor s Rusijom o isporukama tog energenta. Moskva je u oktobru produžila gasni aranžman do kraja godine, a ne na tri godine, kako su vlasti u Srbiji očekivale. Posle toga su bila dodatna produženja na po tri meseca.

"U vreme kada samit EU–Zapadni Balkan naglašava značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, potrebni su međusobno poštovanje i dijalog", poručili su zvaničnici Evropske komisije, reagujući na događaje nakon kojih su crnogorske vlasti vratile grupu državljana Srbije. Crnogorska policija vratila je u Srbiju grupu od 87 državljana Srbije koji su doputovali čarter letom, procenivši da predstavljaju bezbednosni rizik. Potom su mediji u Crnoj Gori izvestili da su pojedini crnogorski državljani vraćeni sa graničnih prelaza sa Srbijom. RSE je ustanovio da među njima ima pristalica Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima. Iz Evropske komisije potvrdili su da primaju k znanju odluku vlasti Crne Gore da određenom broju osoba iz Srbije odbiju ulazak iz bezbednosnih razloga u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. "Pratimo situaciju na graničnim prelazima u Srbiji i podstičemo povratak redovnim procedurama kako bi se sprečili dalji poremećaji", navodi se u odgovoru pres službe Evropske komisije. Ove tenzije nastupile su neposredno uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji se održava u crnogorskom gradu Tivtu u petak, 5. juna. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je odbio da učestvuje na prethodnom samitu održanom u decembru u Briselu, potvrdio je da putuje u Tivat, navodeći da je važno da tamo predstavlja Srbiju. Vučić je izjavio i da je upoznat sa saopštenjem Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koja mu je savetovala da ne putuje u Crnu Goru zbog, kako je navedeno, "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da, kao odgovorna i kredibilna članica NATO, Crna Gora svim svojim gostima garantuje bezbedan, siguran i prijatan boravak.

U jeku povišenih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana koji se održava 5. juna u Crnoj Gori. Potvrda učešća dolazi nakon saopštenja obaveštajne službe Srbije da Vučić u Crnu Goru ne bi trebalo da ide zbog "bezbednosnog rizika". Saopštenje je usledilo pošto je crnogorska policija deportovala 87 muškaraca koji su 3. juna čarter letom stigli iz Beograda stigli u Tivat, navodeći da su rizik po bezbednost. Kod njih je pronađena komunikaciona oprema, ako i veliki transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", što je slogan vlasti. RSE je ustanovio da među deportovanima ima pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Od deportacije putnika čarter leta, na graničnim prelazima iz pravca Crne Gore ka Srbiji su velike gužve. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je pokrenulo diplomatske korake, pošto je primilo više prijava crnogorskih državljana da im je odbijen ulazak u Srbiju ili da su zadržani na graničnim prelazima. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije ne odgovara na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa tim. "To su sve stvari koje Srbija radi nasuprot politike dobrosusedstva i saradnje koju Evropska unija kroz ceo proces sa državama zapadnog Balkana pokušava da sprovede", rekao je za RSE Nemanja Todorović Štiplija iz nevladinog Centra savremene politike. Evropska komisija (EK) pozvala je 4. juna na međusobno poštovanje i dijalog, dodajući da samit EU–Zapadni Balkan naglašava značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Vlasti u Podgorici saopštile su da Crna Gora, kao odgovorna i kredibilna članica NATO, svim svojim gostima garantuje bezbedan, siguran i prijatan boravak. Vučić: Idem u Tivat da predstavljam SrbijuPredsednik Srbije je u Beogradu 4. juna ugostio predsednika Evropskog saveta Antonia Koštu koji je posetio države Zapadnog Balkana uoči samita u crnogorskom Tivtu . "Idem u Crnu Goru, veoma je važno da tamo predstavljam Srbiju", rekao je Vučić novinarima nakon sastanka sa Koštom. Naveo je i da je upoznat sa saopštenjem Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koja mu je savetovala da u Crnu Goru ne ide zbog, kako je navela, "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Navodeći da ne može pouzdano da zna da li su upozorenja BIA zasnovana na stvarnim obaveštajnim podacima, Todorović Štiplija veruje da su takve poruke više "za unutrašu upotrebu" i dodatno "porudubljivanje jaza" između Srbije i Crne Gore. Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović smatra da je saopštenje BIA "kontrola štete" nako što je crnogorska policija otkrila i deportovala grupu srpskih državljana. "Trebalo je skrenuti pažnju sa toga", dodaje. Šta o bezbednosti kažu vlasti u Crnoj Gori?Nakon "upozorenja" srpske obaveštajne službe Vučiću, ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović saopštio je da će njegova zemlja "svim svojim gostima obezbijediti dostojanstven, bezbjedan i ugodan boravak". Ibrahimović je 4. juna naglasio i da se "ne smije dozvoliti da bilo čiji neodgovorni postupci bace sjenku na uspjeh samita". Prethodno je iz njegovog Ministarstva saopšteno da "kao odgovorna i kredibilna NATO članica, Crna Gora svim svojim gostima garantuje bezbjedan, siguran i prijatan boravak". Mere reciprociteta?Kamere MUP-a postavljene na graničnim prelazima Jabuka, Gostun i Špiljani pokazale su 4. juna kolone vozila koje čekaju na ulazak u Srbiju. Podgorički mediji preneli su da su razlog "rigorozne i detaljne kontrole" koje sprovodi granična policija Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je više crnogorskih državljana od njih zatražilo pomoć i pojašnjenje razloga postupanja srpskih graničnih organa. "Primljeno je i više upita posredstvom Ambasade Crne Gore u Beogradu, od građana i članova njihovih porodica koji navode da su zadržani na graničnim prelazima ili da im je odbijen ulazak u Republiku Srbiju". Navode i da su se tim povodom obratili Ambasadi Srbije u Crnoj Gori sa molbom za dostavljanje svih relevantnih informacija o prijavljenim slučajevima, uključujući i pravni osnov za zadržavanje ili odbijanje ulaska crnogorskih državljana. Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na upit o razlozima gužvi na granicama, te da li i zbog čega granična policija sprovodi pojačane kontrole putnika. Iz EU su poručili da prate situaciju na graničnim prelazima u Srbiji. "Podstičemo povratak redovnim procedurama kako bi se sprečili dalji poremećaji", navodi se u saopštenju pres službe Evropske komisije. Nemanja Todorović Štiplija ovo vidi kao "mere reciprociteta" nakon što je iz Tivta deportovana grupa muškaraca iz Srbije. Nakon deportacije, bezbednosnih organa Crne Gore saopštili su da su "prikupili operativne i obavještajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju" da se radi o licima čije bi prisustvo predstavljalo rizik po bezbednost države. Naveli su da će nastaviti aktivnosti kako bi se razotkrilo "djelovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica koja djeluju na teritoriji Crne Gore, uključujući i njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države i usporavanje evropskih integracionih procesa". Nisu precizirali o kakvom je malignom delovanju reč, niti kakve su veze kriminalnih grupa sa drugim državama. Dolazak Vučića na samit u Tivtu je njegova prva zvanična poseta Crnoj Gori od 2023. Poljuljani odnosi Srbije i Crne GoreU međuvremenu, odnose Beograda i Podgorice obeležavaju tenzije. Među poslednjima su Vučićeve optužbe da je Crna Gora da je u Srbiju "uvezla" narko klanove, što je zvanična Podgorica ocenila kao politički neodgovorne. Teške reči na račun Crne Gore Vučić je uputio i kada je ta zemlja obeležavala 21. godišnjicu nezavisnosti od Srbije. Tada je rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije. Vlasti u Crnoj Gori odgovorile su da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije. Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović smatra da se može očekivati još veće zahlađenje u odnosima. Ukazuje da do zaoštravanja dolazi od kako Crna Gora ostvaruje značajan napredak u integracijama. "Teško je objasniti građanima Srbije, kada Crna Gora postane članica Unija 2028. godine, zašto nije i Srbija u EU", kaže Vujović. Crna Gora je jedina država regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva, dok Srbija od 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Srbija je zemlja kandidat za članstvo koja se nije uskladila sa sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a trpi kritike i zbog izostanka napretka u dijalogu sa Kosovom o normalizaciji odnosa. Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević, Ljudmila Cvetković

Misija Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) pokrenula je preliminarnu istragu o incidentu u kojem je smrtno ranjen pripadnik te misije iz Srbije Milovan Jovanović, rekao je u četvrtak portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik (Stephane Dujarric) Dižarik je rekao da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Gutteres) osudio ubistvo srpskog pripadnika UNIFIL-a i tražio krivično gonjenje odgovorih, prenela je agencija Beta. Pripadnik Vojske Srbije stariji vodnik Jovanović, koji je bio angažovan u sastavu UNIFIL-a, preminuo od posledica ranjavanja, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije 4. juna. Dižarik je rekao da se ona na osnovu preliminarnih zapažanja, misli da je "položaj pogođen indirektnom vatrom severno od reke Litani". Izraelska vojska optužila je libanski pokret Hezbolah da stoji iza napada, koji se dogodio kasno u sredu uveče u Ebel As Sakiju, u kojem je stradao Jovanović, dok ranjena dva pripadnika UNIFIL-a iz Španije i El Salvadora. Jovanović je ranjen u padu projektila na bazu UN u kojoj su smeštene mirovne snage, uključujući i deo srpskog kontingenta. Drugi detalji nisu navedeni. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo je na "hitnu, temeljnu i transparentnu istragu" i utvrđivanje odgovornosti za incident u kojem je stradao Jovanović. "Najoštrije osuđujemo napad na mirovnu misiju Ujedinjenih nacija u Libanu, koji je rezultirao smrću srpskog pripadnika UNIFIL i ranjavanjem još dvojice pripadnika Privremenih snaga UN u Libanu iz Španije i El Salvadora, nakon granatiranja baze UN, 3. juna 2026. godine", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo odbrane je navelo da je Jovanoviću nakon ranjavanja pružena hitna medicinska pomoć u bolnici unutar baze, a potom je helikopterom transportovan do univerzitetskog medicinskog centra u Bejrutu, gde je preminuo. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović uputili su telegrame saučešća porodici. Saučešće zbog pogibije pripadnika Vojske Srbije u Libanu izrazio je i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta tokom obraćanja javnosti sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Milovan Jovanović je na službi u Vojsci Srbije bio od decembra 2011, a u mirovnoj misiji u Libanu od januara ove godine. Rođen je 6. juna 1989. godine u Kraljevu, u centralnoj Srbiji. Za sobom je ostavio suprugu i dvoje maloletne dece.

"Put pred vama je zahtevan, ali je putanja jasna", poručio je u Beogradu predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Košta je u poseti Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja poslednjih godina stagnira u evropskim integracijama. "Mi želimo i spremi smo da učinimo više, ali tempo je na Srbiji. Prostor za odlučne akcije je sada", poručio je Košta. Koštin dolazak u Beograd poklopio se sa usvajanjem izveštaja u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji. U tom izveštaju se navodi i da Beograd nije ostvario pomak u ispunjavanju uslova za članstvo, uz posebnu zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Jedina je zemlja kandidat za članstvo koja se nije uskladila sa sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a trpi kritike i zbog izostanka napretka u dijalogu sa Kosovom o normalizaciji odnosa. Tokom obraćanja novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Košta je rekao da su pred Srbijom tri obaveze. Kao prvu je pomenuo negovanje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Naveo je da su u tome ključni dijalog između Beograda i Prištine i primena Ohridskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Kao drugu obavezu Košta je izneo usklađivanje sa politikom EU, naročito sa spoljno-bezbednosnom politikom. Košta je podsetio da je treća obaveza Srbije sprovođenje reformi. "Podstičemo vas da ubrazno radite na vladavini prava, uključujući preporuke Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona", rekao je. Zatim je naveo slobodu medija i obavezu osnivanja novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i reformu izbornih zakona u skladu sa preporukama ODIHR-a pre narednih izbora. Predsednik Evropskog saveta je na turneji po zemljama Zapadnog Balkana uoči ovogodišnjeg samita EU-Zapadni Balkan, koji se održava 5. juna u Tivtu, u Crnoj Gori. Tema tog samita je "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana". Vučić: Odličan i sadržajan razgovor"Za nas je važno da se usklađujemo sa pravilima koje je EU propisala za kandidate", rekao je predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Naveo je da je sa Koštom razgovarao o temama od pravosuđa do formiranja novog Saveta REM-a i potrebi usvajanja zakona koji se tiču finasiranja političkih organizacija i učešća funkcionera u kampanjama. "To ćemo da izgiramo u naredne dve nedelje, izguraćemo i druge stvari", poručio je Vučić. Ponovio je da će Srbija u potpunosti ispuniti preporuke Venecijanske komisije o setu nedavno usvojenih pravosudnih zakona. Venecijanska komisija je u hitnom mišljenju u aprilu ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. "Što se REM-a tiče, nemam pojma kako da to rešimo, da tako poklanjate većinu u nekim telima to nema nigde na svetu, ali nekakako ćemo da rešimo", dodao je. Predsednik Srbije je rekao da ima velika očekivanja od samita EU-Zapadni Balkan u Tivtu. Naveo je da ima nekih najava o mogućoj promeni metodologije za pristupanje EU. Vučić je prethodno ocenio da je imao odličan i sadržajan razgovor sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. U objavi na Instagramu predsednik Srbije je naveo da je sa Koštom razgovarao o budućnosti odnosa Srbije i Evropske unije, nastavku evropskog puta Srbije i ključnim izazovima sa kojima se suočavaju Srbija, Zapadni Balkan i Evropa. "Uveren sam da samo kroz iskren dijalog, međusobno poštovanje i zajednički rad možemo da gradimo stabilniju, bezbedniju i prosperitetniju budućnost za sve građane", napisao je Vučić. Košta se nalazi u Beogradu u okviru turneje po Zapadnom Balkanu. U Beogradu se, osim sa predstavnicima državnog vrha, sastaje i sa predstavnicima civilnog društva.

Kao odgovorna i kredibilna NATO članica, Crna Gora svim svojim gostima garantuje bezbjedan, siguran i prijatan boravak, saopšteno je iz Ministarstva vanjskih poslova ove zemlje. Reakcija na platformi X dolazi nakon što je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Srbije saopštila da je "zvanično" savjetovala predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ne ide u Crnu Goru zbog, kako je navela "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. BIA je navela da se prema njenim operativnim saznanjima u Crnoj Gori nalazi vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer. Vučić je u Crnoj Gori trebao da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana. "U susret Samitu u Tivtu, učinićemo sve da naše prijatelje, saveznike i partnere dočekamo na najvišem nivou i obezbijedimo uspješno i dostojanstveno održavanje ovog za nas važnog međunarodnog događaja," saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva vanjskih poslova. "Naš prioritet ostaje da nijedna sporedna okolnost ne zasjeni uspjeh Samita i zajedničke ciljeve koje njime promovišemo." Saopštenja pristižu nakon što je iz Crne Gore deportovano 87 muškaraca, nakon što su istog dana čarter letom stigli iz Beograda uz objašnjenje da su "rizik po bezbednost", dok su crnogorski mediji tu grupu opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". RSE je ustanovio da među njima ima pristalice Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima, ali i koji je postavljen na mnoge bilborde po Srbiji. Radoje Zvicer koji važi za jednog od vođa Kavačkog klana nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih bjegunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Vučić je sredinom maja nakon hapšenja šefa beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom, iznio niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je Vučić. Kavački klan je uz Škaljarski klan porijeklom iz okoline Kotora. U obračunima između ta dve organizovane kriminalne grupe, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji, na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno je više od 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je u sredu da je "zvanično" savetovala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ne ide u Crnu Goru, gde bi ove nedelje trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, zbog, kako je navela "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. BIA je navela da se prema njenim operativnim saznanjima u Crnoj Gori nalazi vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", navela je BIA. Srpska bezbednosna agencija se oglasila pošto je iz Crne Gore deportovano 87 muškaraca, nakon što su istog dana čarter letom stigli iz Beograda uz objašnjenje da su "rizik po bezbednost", dok su crnogorski mediji tu grupu opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". RSE je ustanovio da među njima ima pristalice Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima, ali i koji je postavljen na mnoge bilborde po Srbiji. Radoje Zvicer koji važi za jednog od vođa Kavačkog klana nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Vučić je sredinom maja posle hapšenja šefa beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom, izneo niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je Vučić. Kavački klan je uz Škaljarski klan poreklom iz okoline Kotora. U obračunima između ta dve organizovane kriminalne grupe, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji, na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno je više od 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) izjavio je da proširenje NATO-a kako bi Kosovo postalo član trenutno nije u prvom planu saveznika, ali da to ne znači da se to nikada neće desiti. Rubio je tokom saslušanja u odboru Predstavničkog doma za spoljnu politiku rekao i da SAD podržavaju Italijana za novog visokog predstavnika u BiH, navodeći da smatraju da bi on "dobro obavio posao i pomogao da se unese stabilnost na tu funkciju". Državni sekretar je odgovarao na pitanja predsednika pododbora za Evropu u Predstavničkom domu Kita Selfa (Keith Self) koji je nedavno boravio u BiH, Srbiji i na Kosovu i koji je na saslušanju ocenio da je situacija na Zapadnom Balkanu "izuzetno krhka". Self je rekao da između Srbije i Kosova postoji "nerešiv problem" i tražio od Rubija da podrži članstvo Kosova u NATO u razgovorima s četiri članice alijanse koje ne priznaju nezavisnost Kosova i time blokiraju njegovo članstvo u zapadnom vojnom savezu. Rubio je rekao da je na osnovu njegovih sastanaka s ministrima spoljnih poslova članica alijanse, NATO "fokusiran na neka druga pitanja" da "proširenje, posebnu u slučaju Kosova, ali i drugih, nije u prvom planu agendi tih zemlja, ali da to ne znači da se to neće nikada desiti". "To nije imalo značajno mesto u nedavnim razgovorima s našim NATO saveznicima", rekao je Rubio. Članstvo u NATO-u je jedan od ciljeva Kosova od proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Self je s dvojicom kolega u Kongresu Ričijem Toresom (Ritchie Torres) i Majkom Lolerom (Mike Lawler) podneo rezoluciju Predstavničkom domu kojom se podržava članstvo Kosova u NATO-u. U toj rezoluciji tvrde da je prisustvo Kosova u alijansi neophodno za zaštitu nacionalnih bezbednosnih interesa SAD u jugoistočnoj Evropi. 'Gospodin iz Italije' za BiHNa pitanje Selfa za komentar o izboru novog visokog predstavnika u BiH posle ostavke Kristijana Šmita (Christian Schmidt), Rubio je rekao da SAD podržavaju "gospodina iz Italije", ne navodeći njegovo ime. Italijan Antonio Zanardi Landi se spominje kao kandidat koji ima podršku SAD, dok evropske zemlje imaju svoje kandidate. "Mimo toga, ostajemo angažovani na ovoj temi, kao što ste i istakli, a to smo činili i privatno. Poslednje što želimo da vidimo jeste bilo kakva vrsta konflikta tamo, bilo kakva podela, razgraničenje ili stvari te prirode koje bi izazvale dalji sukob", rekao je Rubio. U Sarajevu je u sredu počela sednica Saveta za sprovođenje mira (PIC) na kojoj se očekuje rasprava o izboru novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, kao i određivanje njegovog budućeg mandata. Pored Zanardija, među kandidatima su specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz (Troccaz), kao i sadašnji i bivši britanski izaslanici za Zapadni Balkan Karen Pirs (Pierce) i Stjuart Pič (Stuart Peach). Ako dogovor ne bude postignut, dosadašnji visoki predstavnik Šmit ostaje na dužnosti do daljnjeg, kako je i sam najavio podnoseći ostavku. Visoki predstavnik, kojeg imenuje PIC, ima mandat nadzora nad civilnim sprovođenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je 1995. godine zaustavljen rat i kojem su date tzv. Bonska ovlašćena koja uključuju mogućnost nametanja odluka i zakona i smenjivanja zvaničnika u BiH.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) stigao je u sredu u Beograd gde bi sutra trebalo da se sastane s predstavnicima državnog vrha i predstavnicima civilnog društva. Koštu je na beogradskom aerodromu dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je na društvenim mrežama naveo da je Srbija posvećena ubrzanju reformi i "odgovornom pristupu procesu evropskih integracija", dok članstvo u EU ostaje strateški cilj. Međutim, Koštin dolazak u Beograd se poklopio se s usvajanjem izveštaja u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji i da Beograd nije ostvario pomak u ispunjavanju uslova za članstvo, uz posebnu zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Predsednik Evropskog saveta je došao u Beograd u okviru turneje po Zapadnom Balkanu za koju je pre puta rekao da "šalje jasan signal: posvećenost EU regionu je stvarna, kao i prilika za proširenje. Zamah postoji. Sada je vreme za ostvarenje ciljeva". Vučić je po dolasku Košte naveo da je ta poseta "važan podsticaj daljem jačanju odnosa Srbije i Evropske unije i potvrda je značaja dijaloga koji vodimo sa evropskim partnerima u vremenu brojnih izazova za sve nas". "Verujem da je sada trenutak da se evropska perspektiva Zapadnog Balkana dodatno osnaži konkretnim koracima i snažnijom političkom podrškom", naveo je Vučić na Instagramu. Košta je balkansku turneju započeo posetom Sarajevu, gde se sastao s članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsedavajućim Saveta ministara. Dan kasnije boravio je u Tirani, gde se sastao sa albanskim premijerom Edijem Ramom i predsednikom Bajramom Begajem. Potom je u Skoplje održao sastanak s makedonskim premijerom Hristijanom Mickoskim. Košta je u sredu boravio na Kosovu, a u četvrtak bi u Beogradu trebalo da se sastane s Vučićem, predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić i predstavnicima organizacija civilnog društva. Turneju po regionu Košta će završiti posetom Crnoj Gori, gde će, pored sastanaka sa crnogorskim zvaničnicima, biti kopredsedavajući samita EU–Zapadni Balkan u Tivtu. Tema ovogodišnjeg samita je, prema navodima EU, "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana".

Sjedinjene Američke Države i Iran razmenili su u sredu rano ujutro napade raketama i dronovima, dok njihov krhki prekid vatre visi o koncu usled neizvesnost oko mirovnih pregovora. Centralna komanda SAD (CENTKOM) saopštila je da su njene snage uspešno presrele više iranskih balističkih raketa i dronova tokom incidenata širom Bliskog istoka. CENTKOM je izvestio da su tri rakete ispaljene na Bahrein presreli američki i bahreinski sistemi protivvazdušne odbrane, dok su dve rakete usmerene na Kuvajt pale ili se raspale u letu. Ipak, vlasti u Kuvajtu saopštile su da je u "brutalnom" iranskom napadu poginula najmanje jedna osobu, dok su najmanje 63 povređene. Pored toga, zatvoren je međunarodni aerodrom u Kuvajtu, a oštećeni su i "vitalni objekti", uključujući diplomatske misije. "Iranski eklatantni akti agresije... eskaliraju tenzije, podrivaju bezbednost i stabilnost regiona i predstavljaju flagrantno kršenje međunarodnog prava", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) potvrdio je napad, navodeći da je izveden kao odgovor na prethodne američke napade poslednjih dana. Incident se dogodio uoči posete kuvajtskog ministra spoljnih poslova šeika Džara Džabera el-Ahmeda el-Sabaha Vašingtonu, gde se očekivalo da će se u četvrtak sastati s američkim državnim sekretarom Markom Rubiom (Marco), saznaje RSE iz diplomatskog izvora. CENTKOM je takođe saopštio da su američke snage oborile tri iranska jurišna drona za koje se navodi da su gađali civilne brodove u regionalnim vodama. Kao odgovor, američke snage su izvele, kako je CENTKOM naveo, "samoodbrambene udare" na iransku vojnu kopnenu kontrolnu stanicu na ostrvu Kešm, koje se nalazi u Ormuskom moreuzu. Mirovni pregovoriDo eskalacije krize usledilo je dok mirovni pregovori između SAD i Irana ulaze u treći mesec bez ikakvih konkretnih rezultata. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je u podkastu lista Njujork post (New York Post) rekao da je Teheran pristao na veliki ustupak navodeći da neće težiti da dođe do nuklearnog oružja. Tramp je dodao da se situacija brzo razvija. Tramp je rekao da je iranski vrhovni vođa, ajatolah Modžtaba Hamnei, bio uključen u pregovore i da je odobrio stav Teherana o tim pitanjima. Hamnei nije viđen u javnosti od vremena pre nego što su u američkim i izraelskim vazdušnim napadima 28. februara ubijeni njegov otac, ajatolah Ali Hamnei, i nekoliko drugih članova porodice. Modžtaba Hamnei, koji je imenovan za novog vrhovnog vođu 8. marta, navodno je teško ranjen u napadima, što postavlja pitanja o tome ko zapravo vodi Iran. "Želeo bih da ga sretnem i verovatno ćemo se sastati u nekom trenutku, u zavisnosti od toga kako će se sve odvijati", rekao je Tramp. Iako nije bilo neposredne potvrde iranskih vlasti povodom Trampove izjave o nuklearnom oružju, Teheran je bio nejasan o tome u kom stanju su pregovori. Ranije ove nedelje, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je da su pregovori zaista u toku, ali je upozorio na "spekulacije", navodeći da Teheran ne može da proceni pregovarački proces dok ne bude jasnog rezultata. Poslednji nacrt potencijalnog sporazuma između zemalja, o kome su izvestili američki mediji, navodno produžava prekid vatre za 60 dana, poziva na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i uspostavlja okvir za obnovljene nuklearne pregovore. Sporazum bi takođe potencijalno omogućio Iranu pristup milijardama dolara zamrznute imovine kroz ublažavanje sankcija ako se dođe do diplomatskog proboja. Međutim, kasnije su američki mediji izvestili da je Tramp zatražio izmene predloženog sporazuma. Revizije su se navodno odnosile na status Ormuskog moreuza i odlaganje iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma. Rubio je u utorak rekao da se sankcije Iranu neće ukinuti u zamenu za pristanak Irana da otvori Ormuski moreuz. "O tome se nije raspravljalo. To nije ponuđeno", rekao je na saslušanju u odboru Senata. Izvori: Reuters i AFP