Vršiteljica dužnosti predsjednika Srbije Ana Brnabić najavila je 30. oktobra da će predsjednički izbori biti raspisani u ustavnom roku, najkasnije do 27. novembra ili će to, ako se formiraju organi nove vlasti, učiniti novi v. d. predsjednika. Brnabić je pozvala novu većinu da što prije formira vlast. Upitana kada će sazvati sjednicu parlamenta nakon što budu proglašeni konačni rezultati parlamentarnih izbora, rekla je "u najkraćem mogućem roku". Na novinarsko pitanje koga je bivši predsjednik Aleksandar Vučić pomilovao, Ana Brnabić je kazala da pomilovanja po Ustavu nisu u nadležnosti v.d. predsjednika i da ona ne može o tome govori. Aleksandar Vučić, koji je podnio ostavku 27. septembra uveče, dan kasnije predao je dužnost predsjednici Narodne skupštine Ani Brnabić. Vučić je Brnabić uručio predsjednički pečat, dokumenta o pomilovanjima i ostala dokumenta koja je vodio kao predsjednik. Uoči ostavke, Vučić je donio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 osoba. Do sada u javnosti nisu objavljena njihova imena. Vučić je podnio ostavku kako bi učestvovao u trci za premijersko mjesto kao kandidat Srpske napredne stranke. Izbori su održani 25. oktobra, a prema preliminarnim rezultatima, pobijedila je Studentska lista.

Generalni direktor Policije Kosova Gazmend Hodža (Hohxa) u petak je podneo ostavku na tu funkciju 30. oktobra, pet dana posle ubistva Arljinde Zekaj (Arlinda), slučaja koji je izazvao proteste i zahteve za institucionalnom odgovornošću. Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) prihvatio je Hodžinu ostavku i razrešio ga dužnosti, saopštila je Kancelarija premijera. Na njegovo mesto za vršioca dužnosti generalnog direktora Policije Kosova imenovan je Fehmi Hoti, na predlog ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje (Xhelal Svecla). "Vlada Republike Kosovo ceni doprinos i angažman g. Hodže tokom njegovog mandata", navodi se u saopštenju. Vlada nije navela razloge za Hodžinu ostavku, dok se on do objavljivanja ove vesti nije javljao na pozive Radija Slobodna Evropa radi komentara. Hodža je podneo ostavku pošto su se bezbednosne i pravosudne institucije na Kosovu suočile s kritikama zbog postupanja u slučaju Arljinde Zekaj, koju je ubio brat bivšeg supruga. Dan pre Hodžine ostavke, kosovska policija suspendovala je s dužnosti 11 policijskih službenika u vezi s postupanjem u ovom slučaju. Među suspendovanima su vršilac dužnosti regionalnog direktora Policije u Peći, šef regionalnih istraga, komandant i zamenik komandanta policijske stanice, drugi policijski rukovodioci i četiri istražitelja. Mere su preduzete i u tužilačkom sistemu. Glavna tužiteljka Osnovnog tužilaštva u Peći Ljumturije Vučetaj (Lumutrije Vucetaj) i tužiteljka koja je postupala u ovom slučaju Arljinda Nalbani Gacaferi (Arlinda Nallbani) suspendovane su s dužnosti. Zbog ubistva Zekaj u Prištini i drugim gradovima na Kosovu održani su protesti na kojima su građani tražili pravdu za žrtvu i odgovornost institucija koje su vodile ovaj slučaj. Ko je Gazmend Hodža?Gazmend Hodža imenovan je za generalnog direktora Kosovske policije 8. marta 2023, na predlog ministra unutrašnjih poslova Svečlje. Zvanično je preuzeo dužnost 13. marta te godine, naslednuvši Fehmija Hotija, koji je policijom rukovodio kao vršilac dužnosti. Hodža se pridružio Kosovskoj policiji 2000. i tokom karijere bio na više rukovodećih funkcija, uključujući mesto šefa Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, direktora Divizije javne bezbednosti i direktora Odeljenja za operacije. Prema njegovoj zvaničnoj biografiji, Hodža je učestvovao u rukovođenju i planiranju više policijskih operacija, uključujući one za sprovođenje odluka o registarskim tablicama vozila, zatvaranje ilegalnih puteva i borbu protiv nezakonitih aktivnosti na Kosovu. Hodža odlazi s čela policije posle više od tri i po godine na toj funkciji.

Srpska lista, najveća stanka Srba na Kosovu, saopštila je da "prima k znanju" rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedu odnela Studentska lista. "Srpska lista ostaje dosledna politici očuvanja mira, bezbednosti, institucionalne povezanosti sa Beogradom i zaštite svakog našeg čoveka na Kosovu i Metohiji", navodi se u prvoj reakciji ove stranke nakon izbora održanih 25. oktobra. Srpska lista je formirana uz podršku Srpske napredne stranke i bivšeg predsednika Aleksandra Vučića, uz čiju je podršku do sada delovala na Kosovu. U Skupštini Kosova ima devet od deset poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu, a na čelu je i svih opština sa srpskom većinom na Kosovu. "U tom smislu, jasno ističemo da ćemo se boriti da se ni na koji način ne dovedu u pitanje postojeća radna mesta, redovna primanja zaposlenih, nastavak ulaganja i novog zapošljavanja, kao ni socijalna davanja i svi drugi oblici finansijske podrške našem narodu iz budžeta Republike Srbije", navodi se u saopštenju Srpske liste. Njihovi funkcioneri uglavnom vode institucije Srbije na Kosovu. Nakon što su kosovske vlasti zatvorile većinu ovih institucija uz obrazloženje da su paralelne i ilegalne, ostale su da funkcionišu uglavnom obrazovne i zdravstvene. Takođe, pripadnici srpske zajednice na Kosovu primaju razna primanja iz budžeta Srbije, poput penzija, dečijeg ili materinskog dodatka, socijalnu pomoć. Kandidat Studentske liste Vladan Kuzmanović izjavio je 28. oktobra da će Srpska lista na Kosovu morati da počne da radi u interesu srpske zajednice a ne Srpske napredne stranke (SNS). "Mi ćemo im najpre pomoći da žive dostojanstveno, a onda ćemo nastaviti i pregovore koji su započeti, koji su zbog licemerne politike ove vlasti, zapali u ćorsokak. Da građani počnu da žive dostojanstveno, da ih niko ne ugnjetava, uključujući lokalne moćnike", rekao je on u izjavi za beogradsku televiziju N1. Potom je 29. oktobra kandidat Studentske liste Jugoslav Gašić rekao da sa Srpskom listom neće biti političke saradnje. "Srpska lista je bila izvođač radova SNS-a na teritoriji Kosova i Metohije, sa apsolutno katastrofalnim rezultatima. Ne želimo bilo kakav kontakt i bilo kakvu saradnju sa njima", rekao je on za lokalni Radio Kim sa Kosova. Prethodno je prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ponovio da će se prema pitanju Kosova odnositi u skladu sa Ustavom Srbije. Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine ali ga Srbija i dalje smatra delom svoje teritorije.

EUROPOL je 30. oktobra uputio javni apel tražeći pomoć građana nakon što je na popis najtraženijih bjegunaca u EU dodano pet novih osumnjičenih za koje se navodi da se nalaze na teritoriji Srbije. Radi se o četiri muškarca i jednoj ženi koji su dodani 29. oktobra na evropsku listu najtraženijih bjegunaca, takozvanu listu "Most Wanted", objavilo je holandsko tužilaštvo. Prema navodima tužilaštva holandske provincije Limburg i policije, svih pet osumnjičenih povezano je sa pljačkom na sajmu The European Fine Art Fair (TEFAF) u Mastrihtu, koja se dogodila 28. juna 2022. godine. Riječ je o Aleksandru Ceniću (50), Aleksandru Stojiljkoviću (50), Dušku Dimitrijeviću (50), Bratislavu Stojanoviću (41) i Ninoslavi Jović (41). Kako se navodi u saopštenju, poznato je da se osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije nalaze u gradu Nišu ili u okolini Beograda. Tužilaštvo u Limburgu je ponudilo nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF. Uprkos intenzivnoj saradnji sa više zemalja, uz podršku Europola i Eurojusta, do sada nisi uhapšeni, jer Srbija ne izručuje svoje državljane. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Pljačka se istražuje već četiri godineOd juna 2022. godine se istražuje pljačka na sajmu umjetnosti koji se svake godine održava u Mastrihtu. Osumnjičeni su tog dana upotrijebili brutalnu silu i uspjeli da provale u vitrine u kojima je bio izložen skupocjeni nakit. Nakon toga pobjegli su sa plijenom vrijednim više miliona eura. Od ukupnog plijena do sada su pronađena tri dijamanta. Početkom ove godine jedan dijamant pojavio se u Bocvani. Ranije su pronađena i zaplijenjena još dva dijamanta iz ove velike pljačke. Jedan se nalazi u Hong Kongu, a drugi u Izraelu. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Javno tužilaštvo ponudilo je nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF u Mastrihtu. Raniji pokušaj pljačkeTokom istrage utvrđeno je da je još u martu 2020. godine pokušana pljačka na istom sajmu umjetnosti u Mastrihtu. Najmanje jedan od pet osumnjičenih može se dovesti u vezu sa tim pokušajem. Sumnje se zasnivaju na informacijama iz aplikacije Sky ECC, šifrovane komunikacione platforme koju su, uglavnom, koristili kriminalci za međusobnu komunikaciju. Istražni tim je nedavno, posredstvom Europola, sa kojim je tokom cijele istrage blisko sarađivao, dobio pristup relevantnim informacijama. Tokom 2021. godine istražni organi uspjeli su da pristupe milionima poruka korisnika ove platforme i da uživo čitaju šifrovane poruke kriminalnih organizacija. Policija je u martu 2021. godine ugasila Sky ECC i presrela podatke, ali zahvaljujući informacijama iz ove platforme, policija i danas dolazi do osumnjičenih. Inače, javna evropska lista najtraženijih kriminalaca postoji od 2016. godine. Riječ je o inicijativi policijskih službi država članica Evropske unije. Od njenog osnivanja uhapšen je veliki broj bjegunaca.

Ministri spoljnih poslova Grupe 20 vodećih ekonomija sastaju se u Atlanti 30. i 31. oktobra na razgovorima za koje se očekuje da će istaći trajne podele među zapadnim vladama oko ruskog rata u Ukrajini, dok SAD nastoje da forum usmere na ekonomski rast, energetsku bezbednost i trgovinu. Sastanak u Atlanti, kojim predsedava američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), održava se uoči samita lidera G20 zakazanog za decembar u Majamiju, čiji će domaćin biti američki predsednik Donald Tramp (Trump). Ruski predsednik Vladimir Putin je pozvan, mada nije poznato da li će prisustvovati. Prisustvo ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u Atlanti ponovo je pokrenulo debatu među zapadnim vladama o tome da li angažovanje s ruskim zvaničnicima na međunarodnim skupovima donosi rizik da se pošalje signal povratka na uobičajeno stanje stvari, dok se rat Moskve protiv Ukrajine nastavlja. Radio Slobodna Evropa saznao je da ove godine neće biti tradicionalne zajedničke fotografije uoči samita. Iako razlog promene ostaje nejasan, za neke zapadne diplomate se navodilo da nisu bili voljni da se pojave pored Lavrova na zvaničnoj grupnoj fotografiji. Zapadne diplomate su rekle novinarima da organizatori razmatraju mogućnost da se naprave dve grupne fotografije, jednu s Lavrovom i jednu bez njega. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (Johann Wadephul) rekao je da ne bi izbegao grupnu fotografiju sa svim učesnicima, jer je dijalog deo njegovog posla. On je, međutim, naglasio da ne može biti "normalnosti" u odnosima s Moskvom sve dok traje rat. "Prvih nekoliko godina posle opšte ruske invazije na Ukrajinu, SAD i njihovi evropski saveznici bili su ujedinjeni u odbijanju povratka na 'uobičajeno stanje' s Moskvom, uključujući izbegavanje njenog legitimisanja kroz uobičajeno diplomatsko angažovanje", rekao je za RSE Nikolas Loker (Nicholas Lokker), pridruženi saradnik Programa za transatlantsku bezbednost u vašingtonskom Centru za novu američku bezbednost. "Taj konsenzus se u međuvremenu raspao", dodao je on. Tenzije oko angažovanja s Rusijom pojavile su se i na prethodnim sastancima G20. Na avgustovskom sastanku ministara finansija u Ešvilu u Severnoj Karolini, evropski delegati su pokazali nezadovoljstvo nakon što je američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) održao bilateralni sastanak s ruskim ministrom finansija Antonom Siluanovom. Evropski predstavnici insistirali su da Siluanov bude isključen iz "zajedničke fotografije" sastanka, rekao je Loker. Odsustvo Ukrajine sa skupa u Atlanti dodaje još jednu tačku trenja. Vašington je ograničio pozivnice na zvanične članice G20, pa su Ukrajina i Južna Afrika ostale van spiska gostiju. Moskva se takođe požalila na organizaciju. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da su vize za delegaciju rešene tek u poslednjem trenutku, sugerišući da "nisu svi u Vašingtonu zadovoljni" Lavrovljevim učešćem. Lavrov je rekao da namerava da iskoristi sastanak da se zalaže za reformu globalnih ekonomskih institucija i višepolarniji svetski poredak. Agenda Vašingtona 'povratak osnovama'Stejt department navodi da SAD žele da G20 vrate "osnovama", s agendom usmerenom na ekonomski rast, deregulaciju, inovacije, energetiku i trgovinu. Među ostalim prioritetima su jačanje lanaca snabdevanja, zaštita slobode plovidbe i bolji pristup ključnim mineralima, hrani i đubrivu. Vašington takođe podržava kandidaturu Poljske za punopravno članstvo u G20. Ta agenda odražava naglasak Trampove administracije na ekonomskoj konkurentnosti i energetskoj bezbednosti, kao i njenu želju da forum postane mesto praktične saradnje po pitanjima koja utiču na globalna tržišta. Džejms Lamond (James), viši saradnik Programa za demokratsku otpornost u vašingtonskom Centru za analizu evropske politike, rekao je da je fokus na inovacijama, energetskoj bezbednosti, lancima snabdevanja i ključnim mineralima dobrodošao. On je, međutim, za RSE rekao da će razgovorima verovatno dominirati ratovi u Ukrajini i Iranu, što će ministrima otežati da se koncentrišu na ekonomske prioritete G20. Lamond je rekao da će prisustvo Lavrova otežati suštinsku raspravu o Ukrajini, pogotovo jer Kijev nije zastupljen na sastanku. "O bilo čemu suštinskom ne može se pregovarati bez zastupljenosti Ukrajine", rekao je on. Lamond je takođe ukazao na povećanu zabrinutost Evrope zbog ruskog hibridnog ratovanja, navodeći incident s naoružanom bespilotnom letelicom na aerodromu u Lajpcigu, sabotaže u fabrikama, oštećenja podmorskih kablova, učestalije sajber upade i lažne zločine iz mržnje pod tuđom zastavom. Rusija poriče umešanost u takve aktivnosti. Te zabrinutosti, rekao je on, naglašavaju potrebu da vlade rešavaju bezbednosne pretnje koje prevazilaze konvencionalni vojni sukob, poput sajber bezbednosti. Energetsku bezbednost, još jedan važan američki prioritet, biće teško rešavati bez razmatranja sukoba koji uključuje Iran i šire područje Bliskog istoka, rekao je on. Američki zvaničnici rekli su nekolicini zemalja u regionu i drugim saveznicima da se pripreme za mogućnost novih američkih vojnih udara na Iran posle izbora u SAD 3. novembra, kao i za moguću odmazdu Teherana. Izgledi za dalju eskalaciju dodaju neizvesnost razgovorima o energetskim isporukama i bezbednosti ključnih plovnih puteva, čak i ako sukob nije formalno u središtu agende u Atlanti.

Generalni direktor Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine Goran Karadžić, podnio je ostavku na tu funkciju, saopšteno je iz ove medijske kuće. Ovu dužnost je obavljao od 2023. godine. Početkom ove sedmice ostavku su podnijeli i glavni i odgovorni urednik RTV1 Vojvodina Nenad Ćaćić, vršiteljica dužnosti direktorice Prvog programa radija Radio-televizije Vojvodine Verica Batić i urednica web redakcije Vesna Iskrin. Dan nakon izbora Dnevnik Radio-televizije Vojvodine (RTV) započeo je izvinjenjem gledaocima. Uz kadrove proslave građana izbornih rezultata voditelj je rekao da je to bio dio slika koje je RTV prethodne noći "ostala dužna gledaocima", poručujući da one nisu jedine. U toj objavi je rečeno i da javni servis "dugo godina nije izvršavao svoju funkciju", odnosno da se "prećutkivalo, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izvještavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte". Nakon ovog izvinjenja iz Studenstke liste je poručeno da ne prihvataju izvinjenje, uz zahtjeve za ostavkama i promjenama odgovornih u javnim servisima. Ostavku je 28. oktobra podnijela i generalna direktorica Radio-televizije Srbije (RTS), Manja Grčić. Prije podnošenja ostavke smijenila je Bojanu Mlađenović sa mjesta glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa i predložila da na to mjesto dođe Borivoje Uskoković. Ostavka Manje Grčić uslijedila je nakon što su njenu i ostavku drugih članova rukovodstva i urednika informativnog programa zatražili kandidati Studentske liste i dio zaposlenih na RTS-u. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izvještavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocijenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i iznio neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izvještavanja u informativnim emisijama.

Novaja gazeta, cenjeni ruski istraživački list u čijoj su redakciji radile ubijena Ana Poliktovskaja i najmanje pet drugih novinara koji su ubijeni ili umrli u sumnjivim okolnostima, objavila je da se gasi. "Ubili su nas", poručili su urednici lista u petak na Telegramu, dan nakon što su vlasti počele da izbacuju preostale zaposlene iz prostorija redakcije u Moskvi. List, koji je uglavnom obustavio rad u martu 2022, posle početka ruske invazije na Ukrajinu, formalno će prestati sa radom 9. novembra, saopštili su urednici. Osnovana početkom devedesetih godina, uz delimično finansiranje od sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, Novaja gazeta stekla je ugled zahvaljujući istraživačkom radu, odbacivši model tabloidnog novinarstva u korist ozbiljnih, dugih reportaža i razotkrivanja afera. Poliktovskaja, čije su kolumne o ratovima u Čečeniji i represivnoj vlasti tamo, bila je jedna od najpoznatijih novinarki lista. Ubijena je hicima iz vatrenog oružja u zgradi u kojoj je živela u Moskvi u oktobru 2006. Novinar Jurij Ščekočihin koji je istraživao korupciju u vojsci i misteriozne eksplozije u moskovskim stambenim zgradama 1999, iznenada je preminuo u julu 2003, nekoliko dana pre nego što je trebalo da otputuje u SAD. Kolege i drugi ukazivali su da je otrovan. Među ostalim novinarima i saradnicima koji su ubijeni, "zbog ispunjavanja svojih profesionalnih i građanskih dužnosti", bili su Igor Domnikov, Stas Markelov, Anastasija Baburova i Natalija Estemirova. Njihov dugogodišnji urednik Dmitrij Muratov bio je jedan od dobitnika Nobelove nagrade za mir 2021. za napore da list nastavi da izlazi u sve represivnijem medijskom okruženju u Rusiji. List se mučio da opstane posle početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. uz niz upozorenja državnog regulatora. Deo urednika Novaje gazete 2024. otvorio je evropsko izdanje lista sa sedištem u Parizu, uz podršku organizacije za zaštitu slobode medija Reporteri bez granica. "Skoro pet godina rata uspevali smo da radimo, potpuno okruženi bezbednosnim službama", naveli su urednici. "Sada je svemu kraj. Našli smo se u 'zoni ubijanja'", naveli su oni, misleći na delove linije fronta u Ukrajini na kojima su gubici najveći.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) Srbije odbacio je optužbe o uništavanju dokumenata, navodeći da se materijal i stari papir sa poverljivim podacima osiguranika i korisnika, usitnjava i odlaže na adekvatan način. Pojedini zaposleni u tom fondu su izneli optužbe da se određena dokumentacija uništava noću u zaključanim kancelarijama i da postoji sumnja da se radi o važnim informacijama koje bi mogle da ukažu na neregularnosti. Iz PIO fonda, međutim, kažu da proces usitnjavanja hartija podrazumeva njihovo svakodnevno prikupljanje i usitnjavanje specijalizovanim seckalicama, nakon čega se materijal pakuje, obeležava i predaje na mesečnom nivou na dalje postupanje ovlašćenom licu. "Celokupan proces razvijen je u skladu sa međunarodnim standardima i za cilj ima isključivo zaštitu ličnih podataka građana", navodi se u saopštenju. S druge strane, Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) za zaposlene u Republičkom fondu PIO, rekao je za Radio Slobodna Evropa kako se "nešto čudno dešava noću", te da nije uobičajena praksa da se materijal uništava nakon radnog vremena u zaključanim kancelarijama. U međuvremenu su pristigle informacije da se na sličan način navodno uništava dokumentacija i u drugim državnim institucijama Srbije, nakon što je Srpska napredna stranka, koja je na vlasti bila 14 godina, na izborima izgubila od Studentske liste. Kao odgovor na ove informacije, vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je 29. oktobra svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbedonosno informativnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucujama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. Prema Krivičnom zakoniku Srbije, uništavanje, prikrivanje ili falsifikovanje službene isprave je krivično delo, za koje se predviđa kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Uoči naloga kojeg je izdala Dolovac, Studentska lista, koja je nastala iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, pozvala je zaposlene u državnim institucijama da alarmiraju javnost i prijave uništavanje dokumentacije.

Opštinski sud u Žepču potvrdio je optužnicu protiv Rame Isaka, ministra unutrašnjih poslova bh. entiteta Federacija BiH‚, zbog krivičnog djela ugrožavanje sigurnosti, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ovog suda. Ročište je zakazano za 17. novembar. Iz Tužilaštva Zeničko-dobojskog kantona, koje je podiglo optužnicu, za RSE su rekli da još nisu dobili rješenje suda. Prethodno iz ove institucije su naveli kako o detaljima ne mogu govoriti dok ne dobiju sudsko rješenje. Ramo Isak, ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH za RSE je izjavio 27. oktobra kako je saslušan u Tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona u svojstvu "oštećenog". Naveo je da je osoba koja ga je prijavila uputila njemu i njegovoj porodici prijetnje, zbog čega ga je, dodaje, prijavio Federalnoj upravi policije i Tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona. "Gdje sam ja uključio telefon da svi koji su prisutni u prostoriji, moji pratioci i uposlenici federalnog ministarstva, slušaju i gdje je uputio ozbiljne pretnje, gdje mi nudio mito da mu završim određene stvari. Za sve navedeno ja sam pomenuto lice prijavio Federalnoj upravi policije i tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona i saslušan sam u svojstvu oštećenog, kako ja, tako i svi svjedoci", istikao je Isak za RSE. Na upit RSE da li mu je poznato zbog čega je protiv njega podignuta optužnica, Isak je rekao kako ima "informaciju navodno da me je lažno prijavio, jer mi je prije slao neke prijatelje zajedničke da me zamoli da povučem prijavu protiv njega".

U Brčkom je 30. oktobra proglašen Dan žalosti zbog stradanja četiri osobe u padu transportnog helikoptera EUFOR-a u selu Gorice kod ovog grada na sjeveru Bosne i Hercegovine. Među pripadnicima EUFOR-a koji su tragično izgubili živote bila su dva pripadnika italijanskih oružanih snaga i dva pripadnika italijanskog vojnog Crvenog krsta, naveo je EUFOR u saopštenju. U nesreći, koja se dogodila 29. oktobra kasno poslijepodne, povrijeđeno je 11 osoba. Svi povrijeđeni pripadnici EUFOR-a su trenutno u stabilnom stanju. Univerzitetski klinički centar Tuzla saopštio je da su dvije povrijeđene osobe hospitalizovane u toj ustanovi. Oni su u jedinici intenzivne njege Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju i trenutno su stabilnih vitalnih parametara. Povodom nesreće se oglasila i premijerka Italije Giorgia Meloni koja je na mreži X izrazila saučešće porodicama nastradalih. Kaja Kallas, šefica diplomatije Evropske unije je na mreži X napisala kako "Evropa izražava punu solidarnost sa Italijom u ovom teškom trenutku. Američka senatorka Jeanne Shaheen, koja je početkom oktobra boravila u Sarajevu i dobila priznanje počasne građanke, napisala je kako je imala "čast da leti" u ovom helikopteru tokom posjete BiH. "Moje misli su sa svim pogođenim, njihovim porodicama i osobljem EUFOR-a koje služi u Misiji", navela je Shaheen na mreži X. EUFOR je ranije saopštio da se tokom rutinske operacije u području Brčkog 29. oktobra dogodila nesreća koja je rezultirala padom jednog od njihovih vazduhoplova. Također su naveli da nije oštećena civilna infrastruktura, imovina ili vozila, te da nije bilo povrijeđenih civila. EUFOR je saopštio i da provodi "potpunu i temeljnu istragu incidenta". EUFOR (Snage Evropske unije u Bosni i Hercegovini) je međunarodna vojna misija koja od 2004. godine djeluje u BiH u okviru operacije Althea s ciljem očuvanja sigurnog i stabilnog okruženja u zemlji. Trenutne snage broje nekoliko stotina vojnika iz 24 evropske države.

Misija dogovorena uz posredovanje SAD koja treba da omogući da humanitarna pomoć uđe u grad Oleški pod ruskom okupacijom, kao i da stanovnici bezbedno izađu iz njega, nalazi se u završnoj fazi, saopštio je Kijev. Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec rekao je da su putevi određeni za evakuaciju grada na jugu Ukrajine okruženog minama očišćeni i da je humanitarni konvoj spreman za polazak. "Delegacije iz Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država okupile su se kako bi koordinirale dalje korake", napisao je Lubinec na Telegramu kasno u četvrtak. "Prisutni su i novinari iz sve tri zemlje". On je dodao da će svi stanovnici Oleškog koji žele da napuste područje moći to da učine do petka u 14 časova po lokalnom vremenu, dok će distribucija pomoći početi ubrzo posle toga. Ruska komesarka za ljudska prava Jana Lantratova potvrdila je da su operacije razminiranja u gradu završene i da su tamo poslate "desetine tona humanitarne pomoći". Tri dana zaredom, počev od utorka, Ukrajina i Rusija su poštovale lokalni prekid vatre u Oleškom bez zabeleženih kršenja. Sporazum je postignut uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp (Melania Trump), koja je sporazum objavila nedelju dana ranije. Melanija Tramp je rekla da se očekuje da će civili iz obe zemlje posetiti stanovnike u njihovim domovima kako bi procenili njihove potrebe. Ona je dodala da će oni koji žele da odu dobiti koordinisanu pomoć i prevoz do željenih destinacija: "Očekujem da će neki želeti da idu u Rusiju, a neki u Ukrajinu". Nakon što su godinama živeli pod ruskom okupacijom, neki stanovnici Oleškog izrazili su zabrinutost zbog procesa evakuacije, plašeći se "filtracije" tokom prolaska kroz rusku teritoriju, rekla je ukrajinska novinarka Marija Semenčenko, koja je odrasla u gradu, za ukrajinski servis RSE. Stanovnici su, rekla je ona, zabrinuti zbog potencijalnih "prisilnih provera i ispitivanja koje Rusija koristi da bi identifikovala ljude koji se smatraju nelojalnim", dodajući da su "neki već doživeli torturu u prošlosti" i da poznaje "makar jednu osobu koja ne želi da ode upravo iz tog razloga". Ruske snage su zauzele Oleški na početku invazije na Ukrajinu 2022. Kasnije te godine, on je praktično postao grad na prvoj liniji fronta pošto je Ukrajina povratila regionalni glavni grad, Herson, manje od 10 kilometara dalje s druge strane reke Dnjepar. U gradu u kojem je nekada živelo oko 24.000 ljudi, broj stanovnika je dramatično smanjen zbog raseljavanja i smrtnih slučajeva izazvanih ratom. Uništenje obližnje brane Kahovka u junu 2023. dodatno je pogoršalo razaranje, pošto se procenjuje da je 90 odsto teritorije grada poplavljeno. Do ove jeseni u gradu je ostalo manje od 2.000 ljudi, uključujući oko 50 dece, navodi kancelarija Melanije Tramp. Veruje se da su većina stariji stanovnici koji nisu mogli ili nisu želeli da odu. Ostajući u uveliko razrušenom gradu okruženom minama, stanovnici Oleškog mesecima su bili zarobljeni u ratnoj zoni koja je odsečena od spoljnog sveta, s malo ili bez hrane, vode za piće, lekova ili struje. Kijev je okrivio Rusiju za tešku situaciju u gradu, optužujući Moskvu da nije obezbedila bezbednost civila. Kremlj je, zauzvrat, okrivio ukrajinske napade dronovima što to nije mogao da učini. Ukrajinski zvaničnici i dobrovoljci su ranije rekli za RSE da veruju da su ljudi u Oleškom u suštini taoci ruskih vojnih ciljeva u regionu. Iako je grad služio kao važno mesto za izvođenje ruskih napada na jugu Ukrajine, oni su rekli da njegovi stanovnici praktično služe kao živi štit za snage Rusije.

Predsjednica Moldavije Maja Sandu sazvala je sastanak Savjeta za nacionalnu bezbjednost zemlje nekoliko dana nakon velikog sajber napada na vladine informacione sisteme. Napad, najvjerovatnije izveden uz pomoć vještačke inteligencije, rezultirao je izdvajanjem ličnih podataka koji pripadaju približno 750.000 Moldavaca. Kabinet predsjednice je 29. oktobra objavio da će se sastanak održati u "narednim danima kako bi se procijenio napad i odredile odgovarajuće mjere odgovora". Dan ranije, premijer Vasile Tofan rekao je ministrima da postoje "indikacije šire kampanje u koju su uključeni strani državni akteri" i da istražitelji vode istragu o "njihovoj umiješanost u nedavni incident". Nije precizirao koje zemlje su osumnjičene da su umiješane. Zvaničnici iz nekoliko evropskih zemalja mjesecima upozoravaju na širu kampanju hibridnih aktivnosti, neprijateljskih akcija koje nisu otvoreno ratovanje, uključujući sajber napade, sabotažu i oružje za migracije, od strane Rusije usred njenog rata protiv Ukrajine. Smještena između Rumunije, članice NATO-a, sa kojom dijeli bliske jezičke i kulturne veze, na zapadu i ratom razorene Ukrajine na istoku, Moldavija se bori da se zaštiti od posljedica potpune invazije Moskve. Prema podacima Moldavske agencije za elektronsku upravu (AGE), napad je bio usmjeren na oko milion ljudi, skoro polovinu stanovništva zemlje, a pokušaji izvlačenja podataka povezanih sa ličnim identifikacionim brojevima odvijali su se između 19. i 23. oktobra. Vlasti su preventivno obustavile 82 digitalne javne usluge i isključile preko 30 informacionih sistema kako bi ograničile neovlašćeni pristup, dodaje se. Ugroženi podaci mogu da uključuju identifikacione detalje, kao što su imena, datumi i mjesta rođenja; informacije o članovima uže porodice; status zdravstvenog osiguranja i porodične ljekare; socijalna davanja, penzije i status invaliditeta; podatke o vozačkoj dozvoli i fotografije; vozila i kompanije u vlasništvu ili pod upravom; i finansijske informacije, uključujući međunarodne brojeve bankovnih računa (IBAN), poreske dugove i istoriju plaćanja. AGE je saopštila da podaci o bankovnim karticama nisu pogođeni i da nisu identifikovane neovlašćene promjene u državnim registrima. Napadači su navodno iskoristili ranjivosti u uslugama dostupnim bez autentifikacije, a potom su koristili dobijene informacije da bi pokušali da izdvoje dodatne podatke. Vlasti su saopštile da su bezbjednosni problemi riješeni u većini pogođenih službi, dok će preostali biti postepeno obnovljeni nakon što se provjere bezbjednosne mjere. Takođe je u toku širi pregled vladinih sistema kako bi se identifikovale i otklonile ranjivosti. AGE je upozorio da sajber napadi predstavljaju sve veću prijetnju javnim institucijama, a napredak u vještačkoj inteligenciji olakšava automatizaciju napada i identifikovanje bezbjednosnih slabosti.

Četiri osobe su poginule, a 11 je povrijeđeno u padu transportnog helikoptera EUFOR-a u selu Gorice kod Brčkog, potvrdio je EUFOR u saopštenju. Među pripadnicima EUFOR-a koji su tragično izgubili živote bila su dva pripadnika italijanskih oružanih snaga i dva pripadnika italijanskog vojnog Crvenog krsta, naveo je EUFOR u saopštenju. Dva povrijeđena pripadnika su prebačena u medicinsku ustanovu u Tuzli na dalje liječenje, dok je devetoro na liječenju u Brčkom. Svi povrijeđeni pripadnici EUFOR-a su trenutno u stabilnom stanju. Univerzitetski klinički centar Tuzla saopštio je da dvije povrijeđene osobe hospitalizirane u toj ustanovi. Oni su u jedinici intenzivne njege Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju i trenutno su stabilnih vitalnih parametara. Gradonačelnik Brčkog Siniša Milić je ranije za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao: "Radimo na zbrinjavanju osoba u Zdravstvenom centru Brčko distrikta, a spremni smo i da ih izmjestimo, ako bude potrebe, u veće kliničke centre", rekao je Milić za RSE. Prema njegovim riječima, sve poginule i povrijeđene osobe su pripadnici EUFOR-a, a helikopter koji se srušio pripadao je italijanskom kontingentu Misije. EUFOR je u ranijem saopštenju potvrdio da se srušio helikopter italijanskog kontingenta EUFOR-a, CH-47 Chinook. Povodom nesreće se oglasila i premijerka Italije Giorgia Meloni koja je na mreži X izrazila saučešće porodicama nastradalih. "Vijest o tragičnoj nesreći italijanskog helikoptera EUFOR-a u Bosni i Hercegovini razlog je za duboku tugu. Moje misli su sa žrtvama, njihovim porodicama i svima onima koji, angažovani u misiji za mir i stabilnost u regiji, proživljavaju sate strepnje. Njima upućujem svoje najiskrenije saučešće, kao i saučešće italijanske Vlade", navela je Meloni. Oglasila se i Kaja Kallas, šefica diplomatije Evropske unije, koja je na mreži X napisala kako "Evropa izražava punu solidarnost sa Italijom u ovom teškom trenutku. Ostajemo u bliskom kontaktu sa komandantom EUFOR-a i našim predstavnicima EU na terenu". Američka senatorka Jeanne Shaheen, koja je početkom oktobra boravila u Sarajevu i dobila priznanje počasne građanke, napisala je kako je imala "čast da leti" u ovom helikopteru tokom posjete BiH. "Moje misli su sa svim pogođenim, njihovim porodicama i osobljem EUFOR-a koje služi u Misiji", navela je Shaheen na mreži X. EUFOR je ranije saopštio da se tokom rutinske operacije u području Brčkog 29. oktobra dogodila nesreća koja je rezultirala padom jednog od njihovih vazduhoplova. Također su naveli da nije oštećena civilna infrastruktura, imovina ili vozila, te da nije bilo povrijeđenih civila. EUFOR je saopštio i da provodi "potpunu i temeljnu istragu incidenta". Na mjesto nesreće brzo su stigle ekipe policije Brčko distrikta, vatrogasci i hitna pomoć, a šire područje pada helikoptera je osigurano. Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez rekao je za RSE da je obaviješten kako u nesreću nisu bili uključeni pripadnici Oružanih snaga BiH. EUFOR (Snage Evropske unije u Bosni i Hercegovini) je međunarodna vojna misija koja od 2004. godine djeluje u BiH u okviru operacije Althea s ciljem očuvanja sigurnog i stabilnog okruženja u zemlji. Trenutne snage broje nekoliko stotina vojnika iz 24 evropske države.

Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahtjeve policiji radi preduzimanja mjera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Odluka je donesena nakon saznanja i informacija objavljenih u javnosti prema kojima se u državnim institucijama, bankama, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojnoobavještajnoj agenciji (VOA) i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije navodno uništavaju službeni i drugi dokumenti. "I bez odlaganja obaveste nadležno javno tužilaštvo u pogledu postojanja elemenata krivičnog dela Oduzimanje ili uništenje službenog pečata i službenog spisa iz člana 328. Krivičnog zakonika Repubike Srbije ili drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti", navodi se u uputstvu, koje je Dolovac potpisala 29. oktobra. U Novom Sadu je Osnovno javno tužilaštvo obavestilo javnost da je povodom dobijenih dojava u četvrtak, 29. oktobra više građana u dva navrata prijavilo iznošenje dokumentacije iz određene državne institucije i organa lokalne samouprave. Tim povodom su izdati hitni nalozi kako bi se obezbedili dokazi i utvrdilo postojanje krivičnog dela oduzimanja i uništenja službenog pečata i službenog spisa, navodi se u saopštenju. Uoči ove odluke, predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, 29. oktobra, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbjednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsjednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i provjeru novca za projekte. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je povodom tekstova na portalima, kao i snimaka s društvenih mreža, kojima se ukazuje na uništavanje službenih isprava i spisa u prostorijama državnih organa i javnih preduzeća, formiralo predmet. U saopštenju se navodi da je upućen zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Policijskoj upravi za Grad Beograd, Upravi kriminalističke policije – Prvom odeljenju, kojim je naloženo hitno preduzimanje uviđaja, kao i prikupljanje materijalnih dokaza, a sve u cilju rasvetljavanja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave i krivičnog dela oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obavijeste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti posljednjih deset godina, osvojila je 39,17 odsto i 104 mandata.

Skupština Kosova osnovala je parlamentarnu komisiju za istragu da li je bilo nedostatka akcije bezbednosnih i pravosudnih institucija u vezi sa ubistvom Arlinde Zekaj pre nekoliko dana, dok su vlasti suspendovale 13 zvaničnika koji su se bavili njenim slučajem porodičnog nasilja. Zekaj je navodno ubio njen zet 25. oktobra, dok je njen muž bio u pritvoru zbog pretnji. Njeno ubistvo, koje se dogodilo uprkos tome što je ona ponavljala pozive na zaštitu, izazvalo je široko negodovanje u zemlji. Na sednici u četvrtak, parlament je sa 90 glasova "za", bez glasova protiv i bez uzdržanih odobrio istražnu komisiju od 11 članova, koja ima zadatak da rasvetli navodni lanac institucionalnih propusta u slučaju 49-godišnjakinje iz Vitomirice kod Peći. Komisija je dužna da sastavi konačni izveštaj sa nalazima istrage i da ga podnese Skupštini u roku od šest meseci od dana osnivanja. Ova komisija proizilazi iz rezolucije koju je Skupština usvojila u ponedeljak radi istrage ubistva Zekaj i sprečavanja nasilja nad ženama. Glavna tužiteljica, tužiteljica i 11 policajaca suspendovani su u četvrtak zbog načina na koji su vodili slučaj Zekaj. Tužilački savet Kosova (TSK) suspendovao je glavnu tužiteljicu Osnovnog tužilaštva u Peći, Lumturije Vučetaj, i tužiteljicu u slučaju Zekaj, Arlindu Nalbani Gadžaferi. TSK je u saopštenju za medije naveo da je formirao istražni odbor za vođenje Zekajevog slučaja. TSK je odlučio da pokrene disciplinski postupak protiv Vučetaja i Nalbani Gadžaferi, a istražni odbor je formiran u tu svrhu, navodi se u saopštenju. U međuvremenu, Kosovska policija je kasnije saopštila da je suspendovala 11 policajaca u vezi sa vođenjem ovog slučaja. Inspektorat Kosovske policije (IKP) sprovodi preliminarnu istragu protiv ovih policajaca u vezi sa njihovim radnjama ili neradnjama u predmetnom slučaju, saopštila je policija. Komentarišući odluku Tužilačkog saveta, Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu rekao je da je ovaj savet prvi put u poslednjih deset godina rekao "ne kulturi nekažnjivosti". "Ova odluka je odgovornost, poruka svima da je ljudski život svet, da prava žena nisu dekor, da službeni položaj nije privilegija, već mora biti služba, posvećenost i odgovornost", napisao je on na Fejsbuku (Facebook). Miftaraj je rekao da primer Tužilačkog saveta Kosova u pogledu odgovornosti treba da slede i druge institucije, uključujući policiju, pravosuđe, socijalne službe, opštinu Peć, Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Arljinda Zekaj ubijena je uveče 25. oktobra, a osumnjičeni je brat njenog supruga, koji je uhapšen i nalazi se u pritvoru. Ona je u više navrata tražila pomoć od institucija. Dva dana pre ubistva uputila je pismo glavnoj tužiteljki Vučetaj, žaleći se na način na koji se postupa u njenom slučaju i na neizvršavanje sudske odluke. Zekaj se obratila vlastima navodeći da joj je još u decembru prošle godine njen suprug, od koga se odvojila, pretio smrću. Kasnije je izdata zaštitna mera i odlučeno je da starateljstvo nad maloletnim detetom para privremeno pripadne Zekaj. Vlasti su takođe naložile da joj se suprug ne približava, dok je odlučeno da ona može ostati u zajedničkoj kući para. Posle njenog ubistva, Osnovno tužilaštvo u Peći saopštilo je da je dežurni tužilac procenio da bi njen trenutni povratak kući mogao ugroziti njen život. On je sugerisao da ona ostane kod braće i planirao je da se njen povratak kući obavi uz policijsku pratnju. Na dan ubistva, Arljinda Zekaj podnela je poslednju prijavu zbog porodičnog nasilja. Njen bivši suprug zadržan je 48 sati, dok je ona insistirala da se, u skladu sa sudskom odlukom, vrati u zajedničku kuću. Na pitanje da li se oseća bezbedno u kući, budući da su se tamo nalazili članovi porodice njenog supruga, ona je priznala da je njena bezbednost i dalje ugrožena, ali je insistirala na svojim pravima. Nekoliko minuta nakon što ju je policija otpratila do kuće, Arljinda Zekaj je, kako se sumnja, ubijena sekirom, a osumnjičeni je njen dever. Osumnjičeni je potom pobegao, ali je uhapšen u Dečanima u kasnim večernjim satima u utorak, posle čega mu je sud odredio pritvor u trajanju od mesec dana. Arljinda Zekaj je osma žena ubijena tokom ove godine na Kosovu. Premijer Kosova Albin Kurti tražio je izveštaj od Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova o ovom slučaju. On je rekao da je u slučaju Zekaj očigledno postojao sistemski lanac propusta institucija nadležnih za bezbednost i pravdu.

Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su počinile ratne zločine. Slučaj se odnosi na Masakr u Padalištu, koji se dogodio 26. marta 1999. u opštini Istok. Vlasti su navele da su dvojica osumnjičenih locirana 29. oktobra, pri čemu je Z.B. uhapšen u selu Osojane, a G.B. u Crkolezu u opštini Istok. Istraga o ovom masakru, prema navodima vlasti, traje već duže vreme, a drugi detalji o slučaju nisu navedeni. U Masakru u Padalištu ubijeno je 19 članova porodice Imeraj. Žrtve su bile starosti od dve do 76 godina. Srpska lista, glavna stranka Srba na Kosovu koja uživa podršku odlazeće vlasti u Srbiji, tvrdila je da su u Istoku u četvrtak ujutru uhapšena tri Srbina. Na pitanje o ovoj tvrdnji Srpske liste, Specijalno tužilaštvo uputilo je na svoje saopštenje u pogledu broja uhapšenih. Srpska lista je navela da je njihovo hapšenje "zabrinulo ceo srpski narod", optužujući kosovske vlasti da "bez uverljivih dokaza o njihovoj krivici" nastavljaju s hapšenjima za ratne zločine. "Pozivamo međunarodne predstavnike da reaguju i uključe se u ove postupke. Oni su dužni da prate rad kosovske policije i tužilaštva, kao i da spreče zloupotrebu institucija radi progona Srba na etničkoj osnovi", navodi se u reagovanju Srpske liste. Vlasti na Kosovu nedavno su pokrenule niz slučajeva koji se odnose na ratne zločine protiv civilnog stanovništva i podigle optužnice protiv osumnjičenih, uključujući i optužnice u odsustvu. Od završetka rata na Kosovu, desetine osoba osuđene su pred domaćim i međunarodnim pravosudnim institucijama. Od 2000. do 2008. godine ratne zločine na Kosovu istraživala je Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), a od 2008. za istrage ratnih zločina bila je nadležna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). Ta misija je 2018. predala dokumente Tužilaštvu Kosova i domaćim sudovima.

Četiri muškarca i jedna žena iz Srbije dodani su 29. oktobra na evropsku listu najtraženijih bjegunaca, takozvanu listu "Most Wanted", objavilo je holandsko tužilaštvo. Riječ je o Aleksanderu Ceniću (50), Aleksandru Stojiljkoviću (50), Dušku Dimitrijeviću (50), Bratislavu Stojanoviću (41) i Ninoslavi Jović (41). Prema navodima Javnog tužilaštva u Limburgu i policije, svih pet osumnjičenih povezano je sa pljačkom na sajmu umjetnosti The European Fine Art Fair (TEFAF), koja se dogodila 28. juna 2022. godine. Od juna te godine istražuje se pljačka na sajmu umjetnosti koji se svake godine održava u Mastrihtu. Osumnjičeni su tog dana upotrijebili brutalnu silu i uspjeli da provale u vitrine u kojima je bio izložen skupocjeni nakit. Nakon toga pobjegli su sa plijenom vrijednim više miliona eura. Od ukupnog plijena do sada su pronađena tri dijamanta. Početkom ove godine jedan dijamant pojavio se u Bocvani. Ranije su pronađena i zaplijenjena još dva dijamanta iz ove velike pljačke. Jedan se nalazi u Hong Kongu, a drugi u Izraelu. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Javno tužilaštvo ponudilo je nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF u Mastrihtu. Osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije u Nišu ili u okolini BeogradaKako se navodi u saopštenju, Javno tužilaštvo i policija znaju ko je, prema njihovim saznanjima, odgovoran za ovu milionsku pljačku. Navodi se da je poznato da se osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije nalaze u gradu Nišu ili u okolini Beograda. Uprkos intenzivnoj saradnji sa više zemalja, uz podršku Europola i Eurojusta, do sada nisi uhapšeni. To je razlog, dodaje se, što su policija i pravosudni organi odlučili da sada objave identitete osumnjičenih, uvrštavanjem na evropsku listu "Most Wanted“ i Nacionalnu potjernicu Holandije. "Došli smo do imena, pseudonima, fotografija i informacija o mjestima na kojima bi se osumnjičeni mogli nalaziti", izjavio je rukovodilac istrage. S obzirom na to da Srbija ne izručuje svoje državljane, kako se ističe, ne postoje mogućnosti da budu uhapšeni putem izručenja. "Zato se nadamo da ćemo uspjeti da obezbijedimo njihovo hapšenje u nekoj drugoj zemlji", navodi se. Raniji pokušaj pljačkeTokom istrage utvrđeno je da je još u martu 2020. godine pokušana pljačka na istom sajmu umjetnosti u Mastrihtu. Najmanje jedan od pet osumnjičenih može se dovesti u vezu sa tim pokušajem. Sumnje se zasnivaju na informacijama iz aplikacije Sky ECC, šifrovane komunikacione platforme koju su, uglavnom, koristili kriminalci za međusobnu komunikaciju. Istražni tim je nedavno, posredstvom Europola, sa kojim je tokom cijele istrage blisko sarađivao, dobio pristup relevantnim informacijama. Tokom 2021. godine istražni organi uspjeli su da pristupe milionima poruka korisnika ove platforme i da uživo čitaju šifrovane poruke kriminalnih organizacija. Policija je u martu 2021. godine ugasila Sky ECC i presrela podatke, ali zahvaljujući informacijama iz ove platforme, policija i danas dolazi do osumnjičenih. Inače, javna evropska lista najtraženijih kriminalaca postoji od 2016. godine. Riječ je o inicijativi policijskih službi država članica Evropske unije. Od njenog osnivanja uhapšen je veliki broj begunaca.

Predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. "Pozivamo zaposlene u državnim institucijama, sudovima, bankama, javnim preduzećima i medijima da prijave uništavanje dokaza. Pozivamo vas da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu", rekao je student Filip Ubović. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, pred desetinama domaćih i stranih novinara, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i proveru novca za projekte. Među rukovodiocima čije su ostavke zatražene nalaze se direktor policije Dragan Vasilejvić, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, komandanta Žandarmerije Radoslav Repac, komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, načelnik policijske uprave u Valjevu Vladimir Jerinić, načelnik Uprave za tehniku Goran Colić, pomoćnik ministra i načelnika sektora unutrašnje kontrole Miroslav Paunović. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obaveste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Dok je lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti poslednjih deset godina osvojila Aleksandar Vučić – "Ujedinjena Srbija" 39,17 odsto i 104 mandata.

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće ponovljeni na 53 biračka mesta, u nedelju 1. novembra, odlučila je Republička izborna komisija (RIK). Radi se o biračkim mestima na kojima nisu mogli da se utvrde rezultati glasanja (31 biračko mesto) i na onima gde je poništeno glasanje (22 biračka mesta), rekao je predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević. Na sednici je odlučeno i da bude štampano 24.438 glasačkih listića, prenela je agencija Beta. Prema preliminarnim rezultatima na osnovu 8.338 obrađenih biračkih mesta od ukupno 8.392, Studentska lista je osvojila 53,04 odsto glasova, a lista Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika države Aleksandra Vučića 38,97. U glasovima to je 2.349.689 naspram 1.726.375 Pored te dve liste, u parlament ulaze samo još partije nacionalnih manjina. Biračka mesta na kojima nisu mogli biti utvrđeni rezultati izbora su u Aleksincu, Bačkoj Topoli, Bojniku, Vladičininom Hanu, Inđiji, Koceljevi, Kuli, Kuršumliji, Majdanpeku, Ćupriji, Subotici i Šidu. Biračka mesta gde je poništeno glasanje su u Aleksincu, Babušnici, Bačkoj Topoli, Zemunu, Kruševcu, Kuršumliji, Loznici, Ljigu, Novom Pazaru, Petrovcu na Mlavi, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Trsteniku i Ćupriji.

U ruskom napadu na istočni ukrajinski grad Dnjepar ubijeno je najmanje 14 ljudi, dok je više od 10 povređeno, saopštili su u četvrtak ukrajinski zvaničnici, dok je krhko primirje oko Oleškija, koji je pod ruskom okupacijom, u trećem danu. Ruske snage su pogodile peron železničke stanice u Dnjepru dronom na mlazni pogon, blizu voza koji je kretao ka Zaporožju, saopštio je ukrajinski nacionalni železnički operater Ukrzaliznicja. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je napad bio "užasani", navodeći da su ruske snage "izvele napad dronom na peron na kojem su se nalazili običan prigradski voz i redovni putnički voz". "Koliko je terorističkih udara Rusija izvela protiv našeg naroda umesto da deeskalira situaciju, otkako su ukinute sankcije pojedinim ruskim oligarsima i ruskom energetskom sektoru", upitao je on. "Ovo je genocidni rat", napisao je gradonačelnik Dnjepra Boris Filatov posle napada. Napad u Dnjepru je izveden dok primirje u Oleškiju traje već više od 50 sati, a delegacije Rusije i Ukrajine uputile su se ka ovom gradu na jugu Ukrajine, saopštili su zvaničnici u Kijevu i Moskvi. Lokalno primirje, postignuto uz učešće prve dame SAD Melanije Tramp (Melania Trump), stupilo je na snagu 27. oktobra i trebalo bi da traje do 1. novembra. Ukrajinski i američki zvaničnici rekli su za RSE da u prva dva dana nisu zabeležena kršenja prekida vatre. Ipak, to što nisu zabeležena kršenja nije odagnalo zabrinutosti zbog posledica operacije. Ukrajinski zvaničnici i humanitarni aktivisti navode da će uspeh zavisiti od toga da li će stanovnici dobiti pomoć, moći bezbedno da se evakuišu i slobodno izaberu gde žele da idu. Prekid vatre je na snazi dok se Vašington i Moskva pripremaju za mogući diplomatski susret, a američki kongresmeni raspravljaju o daljoj podršci Ukrajini. Članovi Kongresa upozoravaju na prisilne deportacijeDvostranački Kongresni kokus za Ukrajinu pozdravio je primirje u sredu, pripisavši zaslugu naporima Melanije Tramp, ali je izrazio zabrinutost zbog izveštaja da ruske vlasti sprečavaju stanovnike Oleškija da se evakuišu na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom. U saopštenju dostavljenom RSE, kopredsedavajući kokusa – članovi Predstavničkog doma iz redova demokrata Mersi Kaptur (Marcy) i Majk Kvigli (Mike Quiglez), te iz redova republikanaca Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick) i Džo Vilson (Joe Wilson) – pozvali su na bezbednu evakuaciju, humanitarnu pomoć i slobodu za spajanje s najbližima. "Prisilno prebacivanje ili deportacija civila s okupirane teritorije predstavlja ratni zločin", naveli su članovi Predstavničkog doma, pozivajući Rusiju da prekine prinudne prakse i dozvoli stanovnicima da sami biraju kuda će ići. Oni su upozorili da Moskva ne sme da pretvori primirje u još jedno sredstvo represije, nakon što su stanovnici pretrpeli tešku oskudicu i pretnju neprestanih napada dronovima. U saopštenju se pominje i istorija ruskih navodnih zlostavljanja Ukrajinaca, uključujući otmicu desetina hiljada dece. Oleški, na suprotnoj obali Dnjepra od Hersona, pod ruskom je okupacijom od 2022. Američka organizacija Razom for Ukraine procenjuje da je u gradu zarobljeno od 1.700 do 2.000 civila, među njima oko 50 dece. Mnogi su stari ljudi, osobe s invaliditetom i njihovi negovatelji. Stanovnici se suočavaju s teškom nestašicom hrane i lekova i nemaju pouzdan pristup pitkoj vodi, struji, gasu i grejanju. Redovne isporuke hrane drumom prestale su u maju 2026, navodi organizacija Razom. Zbog mina, napada dronovima i oštećene infrastrukture bekstvo je opasno, dok ukrajinski zvaničnici i aktivisti optužuju ruske snage da ometaju odlazak stanovnika i isporuke pomoći. Humanitarna akcija pod lupomUkrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec rekao je da se pripreme za humanitarnu misiju nastavljaju u skladu s dogovorom s Rusijom. U saradnji s ruskom komesarkom za ljudska prava Janom Lantratovom, on je koordinirao napor kroz aranžmane koje je olakšala Melanija Tramp. Nakon što je u sredu obavestio ukrajinske poslanike, Lubinec se zahvalio prvoj dami SAD na angažovanju, uz ocenu da je prioritet sprovođenje sporazuma, pomoć civilima i spasavanje života. Melanija Tramp je rekla da su Rusija i Ukrajina započele deminiranje kako bi se napravio bezbedan prolaz za humanitarnu pomoć. Kasnije je objavila da će četvoro novinara televizije Newsmax otputovati u Oleški da dokumentuju operaciju zajedno s predstavnicima Rusije i Ukrajine. Međutim, aktivisti smatraju da novinari ne mogu zameniti nezavisne posmatrače koji mogu da provere pristanak evakuisanih i istraže navodne zloupotrebe. Danijel Balson (Daniel), direktor u organizaciji Razom, rekao je za RSE da napori Melanije Tramp zaslužuju priznanje, ali da je izostanak kredibilnog nadzora treće strane ozbiljan nedostatak. "Nije predviđeno da kredibilni posmatrači treće strane iz MKCK-a ili UN nadgledaju njihovu evakuaciju", rekao je, misleći na Međunarodni komitet Crvenog krsta i Ujedinjene nacije. Balson je upozorio da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da iskoristi operaciju za prisilnu deportaciju skoro 2.000 civila, uključujući decu. Institut za proučavanje rata saopštio je u sredu da ostaje nejasno kako će ruske vlasti postupati s evakuisanima i da li će stanovnici imati istinski izbor bez prisile da se vrate na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom. Razom upozorava da bi ljudi prebačeni na teritoriju pod ruskom kontrolom mogli biti izloženi ispitivanju, procedurama filtracije, pritvoru ili pritisku da prihvate ruska dokumenta. Deca bi mogla biti odvojena od rođaka ili smeštena pod starateljstvo u Rusiji. Organizacija takođe upozorava da bi Moskva mogla da iskoristi snimke evakuisanih kako bi prikazala da Ukrajinci dobrovoljno biraju prelazak u Rusiju. Jurij Boječko, izvršni direktor američke humanitarne organizacije Hope for Ukraine, izneo je za RSE i drugu brigu – da primirje rizikuje da postane sredstvo i za prisilno preseljenje stanovništva i za pregrupisavanje ruske vojske. On tvrdi da ruske snage sprečavaju civile da se evakuišu na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom preko Dnjepra i umesto toga ih usmeravaju ka okupiranom Krimu ili Rusiji. Boječko je rekao da ruske trupe premeštaju tešku oklopnu tehniku, artiljeriju i sveže jedinice ka obalama reke, koristeći pauzu za rotaciju snaga na liniji fronta i uspostavljanje isturenih položaja. "Pod izgovorom privremenog primirja, ruske jedinice prebacuju tešku oklopnu tehniku, artiljeriju i sveže borbene grupe ka obalama reke", rekao je on, upozorivši da bi ta kretanja mogla ukazivati na pripreme za novu ofanzivu radi pritiska na Herson i mogućeg preuzimanja tog grada. Poseta Lavrova Atlanti podiže diplomatske ulogeNeizvesne izglede primirja prate nove mogućnosti diplomatskog kontakta između Vašingtona i Moskve. Moskva je u sredu potvrdila da će ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov predvoditi rusku delegaciju na sastanku ministara spoljnih poslova G20 u Atlanti 30. i 31. oktobra. SAD ove godine predsedavaju grupom. U taj grad će doći i državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco), što stvara priliku za direktan kontakt, mada diplomatski izvori kažu za RSE da sastanak između njih nije potvrđen. Republikanski kongresmen Don Bejkon (Bacon) kritikovao je mogućnost dolaska Lavrova, rekavši za RSE da ruski lideri ne bi trebalo da budu dobrodošli na međunarodnim forumima dok Moskva nastavlja rat protiv Ukrajine. "Sve dok Putin vodi rat protiv Ukrajine i bombarduje gradove, ruski lideri ne bi trebalo da budu dobrodošli ni na jednom od ovih foruma", rekao je Bejkon. "Oni vode državu pariju". Dolazak Lavrova u Atlantu je najavljen dan pošto je on odbacio diplomatsku inicijativu prema Putinu finskog predsednika Aleksandra Stuba (Alexander Stubb) i norveškog premijera Jonasa Gara Sterea (Gahr Store), ocenivši da ne nudi ništa novo. Upozorio je i da će se informacioni rat oko Ukrajine nastaviti i verovatno intenzivirati. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je napore nordijskih lidera, dok Kijev nastoji da obezbedi da ukrajinski interesi ostanu u središtu svih pregovora. Pripreme pred planirane razgovoreZelenski se takođe usklađuje s evropskim partnerima pred planirane pregovore. Posle susreta u sredu s holandskim premijerom Robom Jetenom (Jetten), on je rekao da se pripreme nastavljaju za planirani trilateralni sastanak u Abu Dabiju i da je s Jetenom razgovarao o tome kako evropski partneri mogu da obezbede da njihovi interesi budu uzeti u obzir. Ukrajina navodi da pregovori verovatno neće dovesti do trajnog rešenja ako Moskva veruje da može ostvariti dalje dobitke vojnim pritiskom. U Vašingtonu, dvostranačka grupa članova Predstavničkog doma podržava zakon kojim bi se otklonile prepreke za prenos oružja američkog porekla Ukrajini preko trećih zemalja. Kongresmeni Bil Kiting (Bill Keating), Džo Vilson, Gregori Miks (Gregory Meeks), Don Bejkon, Sara Makbrajd (Sarah McBride) i Brajan Ficpatrik podneli su novi predlog zakona pod nazivom "Zakon o ubrzanju evropskih ulaganja u odbranu Ukrajine", koji bi izmenio američki zakon o izvozu oružja kako bi uredio prenos određenih odbrambenih sredstava Kijevu preko trećih strana. Dogovor o dizelu izaziva novi spor u VašingtonuZaseban spor oko uvoza ruske energije otkrio je dalje podele u američkoj politici prema Moskvi. Demokratski senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal) pozvao je brodarsku kompaniju koja stoji iza tankera "Agioi Fanendes" pod malteškom zastavom da se vrati pre isporuke, kako se navodi, 40.000 tona ruskog dizela u Njujork. Plovilo je navodno utovarilo teret u ruskoj baltičkoj luci Primorsk 22. oktobra i trebalo bi da stigne 7. novembra. Blumental tvrdi da isporuka može kršiti zakon iz 2022. koji zabranjuje uvoz ruske nafte i naftnih derivata. On je rekao da nedavno objavljeni dogovor predsednika Donalda Trampa o obezbeđivanju ruskog dizela ne može poništiti ograničenja koja je doneo Kongres. "Predsednik je možda izdao dozvolu da se ova transakcija olakša, ali samo Kongres može da je učini pravno valjanom", napisao je Blumental u pismu direktoru kompanije. Dogovor, najavljen 9. oktobra s navedenim ciljem smanjenja cena goriva, izazvao je kritike kongresmena koji smatraju da bi kupovina ruskih energenata mogla doneti Moskvi dodatne prihode za finansiranje rata. Miks je podneo zakon kojim se nastoji blokirati uvoz ruskog dizela i uvesti dodatne sankcije.