Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. juna posetio je Tbilisi, gde ga je ugostio njegov gruzijski kolega Mihail Kavelašvili. Nakon sastanka u četiri oka sa Vučićem u palati Orbelijani, Mihail Kavelašvili, koga je vladajuća stranka u Gruziji "Gruzijski san" izabrala za šestog predsednika te zemlje, napisao je na društvenoj mreži Fejsbuk: "Na sastanku smo razgovarali o bliskim prijateljskim vezama između dve zemlje, kulturnoj bliskosti, zajedničkim vrednostima i savremenim geopolitičkim izazovima." "Takođe smo razmotrili neophodnost produbljivanja saradnje između Gruzije i Srbije u političkoj, ekonomskoj, tehnološkoj, obrazovnoj i naučnoistraživačkoj oblasti", napisao je on. Lideri nakon sastanka nisu davali izjave niti komentare za medije. O čemu se razgovaralo u Tbilisiju? Mihail Kavelašvili naveo je da je rekao Vučiću da "kulturni identitet i složeni izazovi sa kojima se obe države suočavaju stvaraju čvrstu osnovu za dalji razvoj bilateralnih odnosa i međusobnu podršku na međunarodnoj sceni." Istakao je "pojačanu dinamiku poseta na visokom nivou između zemalja." Kavelašvili je bio u Beogradu u decembru 2025. godine i to je bila prva poseta Srbiji na predsedničkom nivou. "Danas predsednik Aleksandar Vučić prvi put dolazi u Tbilisi u okviru zvanične posete, što daje kvalitativno novi impuls partnerstvu Gruzije i Srbije i bilateralnom dijalogu", rekao je. Prema njegovim rečima, na sastanku su razmotreni politički procesi u obe zemlje i posebna pažnja posvećena je "važnosti obezbeđivanja globalnog mira, bezbednosti i stabilnosti." "U uslovima fundamentalne transformacije međunarodnog poretka i ravnoteže snaga, očuvanje stabilnosti i mira u našim regionima dobija poseban značaj", napisao je Kavelašvili. Srednji koridorReči je bio i o Srednjem koridoru koji povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Južnog Kavkaza. "Posebno sam naglasio da je Gruzija, kao jedna od ključnih karika Srednjeg koridora, zainteresovana za proširenje partnerstva sa regionom Zapadnog Balkana", napisao je Kavelašvili. Istakao je da će to "doprineti razvoju transportno-logističkih veza između Evrope i Azije". "Vektor koji je izabrala gruzijska vlada - mir, stabilnost i ekonomski prosperitet - ostaje nepromenjen", naveo je. Kao potvrdu toga naveo je "našu tradicionalnu mirovnu politiku na Južnom Kavkazu, koja ima za cilj postizanje dugoročne i održive stabilnosti u regionu i produbljivanje međusobnog poverenja između susednih država". Kavelašvili je rekao da je zahvalio predsedniku Srbije na "čvrstoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Gruzije". Ko su Mihail Kavelašvili i stranka Gruzijski san? Mihail Kavelašvili, proruski orijentisan političar i bivši fudbaler, vrši funkciju predsednika Gruzije od kraja decembra 2024. godine, a zakletvu je položio u jeku svakodnevnih protesta u Tbilisiju zbog sumnji da parlamentari izbori u oktobru nisu bili slobodni i pošteni. Stranka Gruzijski san, koja je na vlasti od 2012. godine, tada je pobedila na izborima, a nakon toga zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski predsednik Kavelašvili bio je u poseti Beogradu u decembru 2025. godine, kada je u zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, optužio Evropsku uniju za "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je tada. Gruzija je dobila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023., ali je odnos s Briselom bio narušen nakon usvajanja kontroverznog zakona o "stranim agentima" u maju 2025. godine, koji je kroz parlament progurao Gruzijski san. U Gruziji su zbog udaljavanja od evropskog puta organizovani česti protesti, a opozicija i aktivisti optužuju vladu Gruzijskog sna za udaljavanje zemlje od EU i približavanje Moskvi.

Države članice Evropske unije pokušaće da na sastanku 15. juna pronađu zajednički jezik o novom visokom predstavniku u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina je među temama na agendi sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU, koji se održava u Luksemburgu. Sastanku će prisustvovati i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je pre početka sastanka izrazila nadu da će se EU "ujediniti oko kandidata za poziciju visokog predstavnika". "Prema mom mišljenju, rad visokog predstavnika trebalo bi da funkcioniše na način da će vrlo brzo postati nepotreban, tako da će Bosna i Hercegovina povratiti puni suverenitet i da više neće biti potrebno donošenje odluka uz međunarodni nadzor", rekla je Kos. "Mi u Evropskoj komisiji pripremamo buduću viziju Bosne i Hercegovine", dodala je. Nakon najavljene ostavke sadašnjeg visokog predstavnika Christiana Schmidta, Savet za implementaciju mira (PIC) na sastanku održanom 4. juna nije postigao saglasnost o izboru novog šefa Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR). Dominirale su razlike u stavovima između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Italija je za ovu poziciju kandidovala 76-godišnjeg Antonija Zanardija Landija, koji ima podršku SAD. Novi sastanak PIC planiran je za kraj juna. Iz Ambasade Nemačke u Bosni i Hercegovini za Radio Slobodna Evropa rekli su da su "blizu odluke o nasledniku visokog predstavnika". "Odlučni smo da pronađemo kandidata koji ujedinjuje i koji će moći da radi sa svim stranama, uključujući domaće interesne grupe, na sprovođenju mandata visokog predstavnika. Održavaju se intenzivne konsultacije i spremni smo da se ponovo sastanemo sa našim partnerima u PIC kako bismo što pre finalizovali imenovanje. Važno je da bude izabran kandidat sa evropskim profilom, koji je podoban i kvalifikovan kao naslednik, kako bi se obezbedio uredan prelazak u junu", navela je Ambasada. Dodala je i da je cilj da se "postigne konsenzus do kraja juna kako bismo se mogli fokusirati na izbore u oktobru".

Međuvladina konferencija biće održana u Luksemburgu, a državu će predstavljati crnogorski premijer Milojko Spajić. Radi se o privremenom zatvaranju Poglavlja 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlja 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlje. Time će Crna Gora imati ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih ima u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je prošle nedelje posetila Irsku, državu koja od 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje EU, potvrdila je da postoji volja da tokom irskog predsedavanja Crna Gora zaključi pristupne pregovore. "Ako svi zajedno uradimo naš posao kako treba, što znači Komisija, zemlja kandidat i države članice EU, onda bismo tokom irskog predsedavanja ili na njegovom kraju mogli da završimo dovođenje Crne Gore do cilja. Zašto je ovo toliko važno? Važno je jer, kao nikada ranije, proširenje daje rezultate kao najvažnija spoljnopolitička agenda Evropske unije u poslednjih 16 ili 17 meseci. Uspeli smo više nego u prethodnih 15 godina", rekla je Kos u Luksemburg uoči sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU. Crna Gora se smatra najizvesnijom budućom članicom EU, sa izgledima da postane deo evropskog bloka do kraja ove decenije. U aprilu je u EU doneta odluka o formiranju radne grupe koja će raditi na nacrtu Sporazuma o pristupanju. Ulazak Crne Gore u EU označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji Unije bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Evropske unije. U međuvremenu, EU se ne samo nije proširila već se i smanjila izlaskom Velike Britanije iz bloka nakon referenduma o BREXIT-u, održanog u junu 2016. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je 14. juna odbacilo kao neosnovane optužbe da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije, ocenjujući da takve izjave odražavaju nespremnost dela političkih struktura u Beogradu da prihvate Crnu Goru kao suverenu državu. Razmena oštrih poruka usledila je nakon tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Crna Gora i njeni mediji učestvuju u hibridnom delovanju protiv Srbije. Crnogorsko Ministarstvo je u saopštenju objavljenom na mreži X, ocenilo da učestale izjave iz susedne države svedoče o nespremnosti dela političkih struktura da prihvate Crnu Goru kao suverenu i ravnopravnu državu, a ne kao prostor koji treba vratiti zamišljenim političkim centrima. Dodalo je da ovakvi istupi po pravilu postaju intenzivniji kako se Crna Gora približava članstvu u EU i kako se bliže izbori. "Ostavljamo javnosti da procijeni da li takve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom", navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsetili da je odluka o obnovi crnogorske nezavisnosti konačna, demokratska i međunarodno verifikovana na referendumu, te da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju. Ipak, naglašavaju da se ti odnosi mogu graditi isključivo na međusobnom poštovanju i prihvatanju realnosti, uz odlučno odbacivanje tvrdnji da je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Na kraju se zaključuje da će Crna Gora nastaviti da insistira na evropskom putu, izgradnji ravnopravnog društva i pružanju podrške svim državama Zapadnog Balkana koje iskreno dele evropske vrednosti. Srpska diplomatija: Pojedini krugovi u Crnoj Gori hibridno deluju protiv SrbijeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da reagovanje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore predstavlja "potvrdu hibridne prirode delovanja pojedinih krugova u Crnoj Gori prema političkom životu Srbije". Iz srpskog Ministarstva poručuju da su oštre javne prozivke i pokušaji ućutkivanja pokušaj neprimerenog uticaja na Srbiju, te da bi za odnose dve države bilo daleko korisnije da se sva otvorena pitanja rešavaju kroz institucionalni dijalog i diplomatske kanale. "Srbija nema nikakve pretenzije prema Crnoj Gori, niti dovodi u pitanje njenu državnost, ali njeni predstavnici imaju pravo da ukažu na pojave koje narušavaju dobrosusedske odnose i kontinuirano stvaranje atmosfere u kojoj se Srbija predstavlja kao problem i izgovor za unutrašnje političke neuspehe", navodi se u saopštenju. Zvanični Beograd je pozvao na zajednički rad na pitanjima od stvarnog interesa za građane – poput ekonomske saradnje, infrastrukturnog povezivanja i jačanja međusobnog poverenja. Ističe se da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku prema Podgorici, ali da očekuje isti nivo uvažavanja i poštovanja zauzvrat. Vučić: To je pravi hibridni ratPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 14. juna za Televiziju Prva "da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu u obojenoj revoluciji u Srbiji, a da Crna Gora vodi hibridni rat protiv Srbije". Upitan da prokomentariše kako danas vidi situaciju u Crnoj Gori, Vučić je kazao da je to "njihova (crnogorska) stvar", ali i da "jedino o čemu može da govori je odnos Crne Gore prema Srbiji". "Što se tiče odnosa prema Srbiji, to je apsolutno isto. Ni za jotu bolje, ni za jotu lošije. Na to sam već navikao. Nemojte da smetnete sa uma da je taj odnos bio dodatno pogoršan tokom provođenja obojene revolucije ovde, jer značajnu ulogu su imali mediji u Crnoj Gori, kao platforma za napad i rušenje vlasti u Srbiji. To je pravi hibridni rat. Pošto oni pričaju o hibridnom ratu, oni vode hibridni rat protiv Srbije i svi u tome učestvuju, ili se prave da ne vide da učestvuju", rekao je Vučić.

Najmanje devet osoba poginulo je širom Ukrajine u ruskim zračnim napadima, koji su zahvatili i manastir pod zaštitom UNESCO-a, samo nekoliko sati nakon što je američki predsjednik Donald Trump telefonski razgovarao s liderom Kremlja Vladimirom Putinom i poručio mu da želi pomoći u okončanju rata. Prema podacima Zračnih snaga Ukrajine, Rusija je tokom noći lansirala baraž od 70 raketa i 611 dronova na Ukrajinu, uglavnom ciljajući glavni grad Kijev, dok su pogođeni i Dnjipro i Harkiv. Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Ihor Klimenko izjavio je da je u ruskim napadima poginulo pet spasilaca, dok ih je najmanje pet ranjeno u Harkivu, drugom po veličini ukrajinskom gradu koji se nalazi na sjeveroistoku zemlje. "U Harkivu je poginulo pet spasilaca Državne službe za vanredne situacije dok su gasili požare izazvane ponovljenim ruskim udarima. Najmanje još pet ih je povrijeđeno", napisao je Klimenko na Telegramu. Vlasti su izvijestile da je šest osoba, uključujući i bebu, povrijeđeno u požaru u Umjetničkom muzeju u Harkivu koji je izbio uslijed ruskog zračnog napada. "Ugašen je požar u zgradi umjetničkog muzeja na površini od 1.200 kvadratnih metara. U toku su radovi na njegovom potpunom gašenju", navele suukrajinske hitne službe. 'Brutalan napad' na kulturnu baštinuU glavnom gradu Kijevu, gradonačelnik Vitali Kličko izjavio je da je "veliki" noćni napad izazvao štetu i požare u gotovo svim gradskim okruzima. Vlasti su potvrdile da su četiri osobe poginule, a najmanje 25 ih je povrijeđeno, uključujući i djecu. Među pogođenim objektima je i glavna katedrala u historijskom kompleksu Kijevsko-pečerske lavre (Kijevski pećinski manastir), koji je na popisu svjetske baštine UNESCO-a. Vatrogasci su se tamo i rano u ponedjeljak borili s vatrenom stihijom, a povrijeđeno je najmanje 13 osoba. "Brutalan napad na naš narod i našu baštinu. Ovo je pravo lice ruskih pravoslavnih vrijednosti", napisala je ukrajinska premijerka Julija Sviridenko na platformi X. Više od desetak vatrogasnih vozila nalazilo se u jutarnjim satima u blizini manastirskog imanja, dok su vatrogasci radili na gašenju požara iznutra i sa vanjskih platformi, javio je novinar agencije AFP s terena. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha osudio je ruski napad na najvažniji ukrajinski pravoslavni manastir, opisujući ga kao "državno barbarstvo". Državna služba za vanredne situacije je izvijestila da je nakon napada izbio požar u Nacionalnom umjetničkom i kulturnom muzejskom kompleksu Misteckij Arsenal u Kijevu, vodećoj instituciji kulture u Ukrajini, zahvativši površinu od oko hiljadu kvadratnih metara. Rusija je napala i Nacionalni filmski studio Dovženko, jedan od najstarijih filmskih studija u Ukrajini osnovan 1927. godine u Kijevu, napisala je ukrajinska ministrica kulture Tetjana Berežna na svojom Facebook profilu. "Uslijed udara oštećena je kostimografska radionica. Uništena je najveća i najstarija kolekcija kostima u Ukrajini. Studio je sadržavao oko sto hiljada kostima i tri miliona komada različite odjeće", navela je Berežna. Ukrajina uzvraća udaracU međuvremenu, Kijev je nastavio sa svojim nedavno intenziviranim napadima na ruske industrijske i energetske infrastrukturne lokacije, pokušavajući prekinuti dotok sredstava Kremlju koja se koriste za finansiranje rata protiv Ukrajine. Regionalni guverner Dmitrij Miljajev naveo je u objavi na Telegramu da su tri osobe poginule, a još tri povrijeđene u napadu ukrajinskog drona na ruski grad Tula, oko 200 kilometara južno od Moskve. Nije odmah bilo jasno koje su lokacije pogođene, ali Tulska oblast je dom nekoliko velikih industrijskih postrojenja i česta je meta Ukrajine od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Rano u ponedjeljak proruske vlasti koje je Kremlj postavio u okupiranim dijelovima ukrajinske Hersonske oblasti, rekle su da su u ukrajinskim napadima oštećena dva mosta i da je saobraćaj obustavljen. Detalja je bilo malo, a ovi izvještaji nisu mogli biti nezavisno provjereni. Trump odvojeno razgovarao s Putinom i ZelenskimNovi talas nasilja uslijedio je nakon što je Trump u telefonskom razgovoru u nedjelju poručio Putinu da je okončanje sukoba u Ukrajini od vitalnog značaja i da je spreman pomoći u postizanju mira, izjavio je savjetnik Kremlja za vanjsku politiku Jurij Ušakov. "Što se tiče ukrajinskog sukoba, Donald Trump je ponovo naglasio da je prekid neprijateljstava od vitalnog značaja", rekao je Ušakov novinarima, prenoseći detalje 55-minutnog razgovora. Trump je razgovarao i s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, koji je naveo da su njih dvojica razgovarali o naporima za postizanje kraja rata uoči samita Grupe sedam (G7) vodećih industrijaliziranih nacija u Francuskoj, koji počinje 15. juna. Zelenski je na Telegramu napisao da je Trumpu poželio sretan 80. rođendan i zahvalio mu na pomoći koju je Washington pružao tokom cijelog sukoba. "Poželio sam predsjedniku Trumpu svaki uspjeh, prije svega u njegovim naporima da okonča ruski rat protiv Ukrajine", rekao je Zelenski.

Katarski pregovarači su rano u nedelju krenuli za Teheran u pokušaju da finalizuju sporazum između SAD i Irana o okončanju višemesečnog sukoba, ali bi novi izraelski napadi na iranskog saveznika Hezbolah u Libanu potencijalno mogli odlože potpisivanje dogovora. Vest koju je objavilo više medija da su visoki zvaničnici katarskog ministarstva spoljnih poslova poslati u iransku prestonicu usledila je dan pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio na društvenim mrežama da će sporazum sa Iranom biti potpisan u nedelju, 14. juna – na njegov 80. rođendan. Američki predsednik je na Social Truth u subotu naveo da je "sporazum zakazan za sutra, a odmah nakon što bude potpisan, Ormuski moreuz je otvoren za sve", dodajući da je to "zid" da Iran ne dobije nuklearno oružje. Nade u brzi sporazum dodatno su pojačane kada je pakistanski premijer Šehbaz Šarifi naveo da je Islamabad spreman da pripremi "elektronsko potpisivanje" posle čega će u narednoj nedelji uslediti razgovori na tehničkom nivou. I Katar i Pakistan posreduju između dve strane u pokušaju da se okonča rat koji je počeo američko-izraelskim napadi ma na Iran 28. februara. Iran umanjuje šanse za brzo potpisivanje sporazumaMeđutim, iransko Ministarstvo spoljnih poslova umanjilo je šanse za potpisivanje sporazuma u nedelju, ali je dodalo da bi se to moglo dogoditi "u narednim danima". Pojavili su se neki detalji o sadržaju memoranduma o razumevanju između Vašingtona i Teherana. Agencija Rojters (Reuters) je citirala "visokog iranskog zvaničnika" koji je rekao da tekst predviđa da će Teheran odmah otvoriti Ormuski moreuz u zamenu za ukidanje pomorske blokade iranskih luka koju su nametnule SAD. Vašington bi takođe oslobodio 25 milijardi dolara zamrznute imovine Irana, uključujući i putem direktnih transfera gotovine, ne bi uvodio nove sankcije dok se ne postigne konačni sporazum i odustao bi od sankcija za naftu koje je uveo Teheranu. Što se tiče nuklearnog pitanja, tekst navodno uključuje pristanak Irana da neće proizvoditi niti kupovati nuklearno oružje, da neće obogaćivati uranijum dok se ne zaključi konačni sporazum i da će smanjiti svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma unutar zemlje – iako tačan mehanizam za to tek treba da se razradi. Konačni sporazum bi potom bio razmatran u roku od 60 dana od postizanja sporazuma između dve strane. Izrael i Hezbolah razmenjuju udareSporazum bi, međutim, mogao biti ugrožen nakon što su Izrael i libanski Hezbolah ponovo razmenili vatru tokom vikenda. Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija na crnu listu stavila samo njegovo oružano krilo. Glavni iranski pregovarač i predsednik parlamenta Mohamed Baker Kalibaf kritikovao je SAD na X nakon što je Izrael u nedelju pokrenuo nove napade na mete Hezbolaha u Dahijehu, južnom predgrađu Bejruta. Kalibaf je rekao da je izraelski "upad u Dahijeh još jednom pokazao da Americi ili nedostaje volja da ispuni svoje obaveze ili sposobnost da to učini". "Davanjem zelenog svetla režimu ne možete dobiti ustupke. Igra lošeg i dobrog policajca je zastarela. Ako vam nedostaje volja i sposobnost da ispunite svoje obaveze, nije moguće govoriti o nastavku puta", naveo je Kalibaf. Izrael je saopštio da je napao južne delove Libana nakon što je Hezbolah lansirao tri projektila prema zajednicama na severu Izraela. "Izrael neće tolerisati pucanje na njegovu teritoriju", naveli u nedelju u saopštenju izraelski premijer Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Izrael Kac. Mohamed Džafar Asadi, zamenik komandanta iranske zajedničke vojne komande, Centralnog štaba Hatam al-Anbija, takođe je rekao iranskim državnim medijima da izraelski napadi "neće ostati bez odgovora". Tramp je potom na Truth Social naveo da napad na Bejrut "nije trebalo da se dogodi, posebno na poseban dan kada smo tako blizu mirovnog sporazuma s Iranom". Ističući da Izrael ima "pravo da se brani od pretnji", američki predsednik je doveo u pitanje razmere napada na koji je Izrael "odgovarao". "Veoma mali i besmislen, niko nije povređen, niti ubijen, i ne bi trebalo da ometa ovaj važan proces", napisao je Tramp, upozoravajući protiv daljih napada i Izrael i Liban.

Rusija i Ukrajina u nedelju su nastavile razmenu vazdušnih napada, dok su mirovni pregovori Moskve i Kijeva pauzirani na neodređeno i izgleda pod senkom dešavanja na bojnom polju. Novi talas ukrajinskih napada dronova unutar ruskih regiona bio je usmeren na ključno rusko naftno postrojenje i hemijsku fabriku, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, dodajući da su duboki udari Kijeva odgovor na "odbijanje Rusije da okonča ovaj rat". "Ukrajina sprovodi svoj plan dugometnih sankcija protiv Rusije", napisao je Zelenski na X, gde je podelio video-snimke gustih stubova dima koji se navodno dižu iz naftnog postrojenja u Jaroslavskoj oblasti Rusije i hemijske fabrike azota u Tulskoj oblasti, jednog od najvećih snabdevača đubrivom u zemlji. Iako su slični snimci objavljeni na ruskim i ukrajinskim Telegram kanalima, rusko Ministarstvo odbrane je izvestilo da je ukupno 249 vazdušnih objekata oboreno u različitim ruskim regionima tokom noći između subote i nedelje. U gradu Orlov, južno od Moskve, jedna osoba je pogođena a devet je ranjeno kada je ukrajinski dron pogodio stambenu zgradu, rekao je regionalni guverner Andrej Kličkov. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao je da je nekoliko napada dronova odbijeno, ali da je aerodrom Žukovski u prestonici morao biti zatvoren zbog uzbune za vazdušni napad, dok su letovi takođe ograničeni na aerodromu Domodedovo. Rusija je dotle nastavila da gađa ukrajinsku železničku, energetsku i civilnu infrastrukturu, a napadi su, kako se navodi, oštetili železničku stanicu, poštu i stambene zgrade u regionima Harkiva, Mikolajiva i Dnjepra. Nova razmena napada usledila je nedelju dana nakon retke javne razmene poruka između Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina. Nakon što je Kijev poslednjih meseci povećao napade na ključne ruske industrijske lokacije, ukrajinski predsednik je objavio otvoreno pismo u kojem je pozvao Kremlj da zaustavi rat i predloži sastanak licem u lice s ruskim kolegom. Putin je odbacio predlog za sastanak kao "besmislen", navodeći da je pismo Zelenskog – koje je između ostalog istaklo nedavne ukrajinske udare dugog dometa unutar Rusije – "nepristojno" i pozvao rusku vojsku da "obavi posao". Diplomatski napori koje je predvodila administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za okončanje rata u Ukrajini zastali su poslednjih meseci, dok između pregovaračkih uslova Kijeva i Moskve postoji veliki jaz – Kremlj se drži svog tvrdog stava i ne nudi nikakav kompromis oko kontrole nad ključnim istočnim regionom Ukrajine, Donjeckom.

Pet osoba je uhapšeno u nedelju na Kosovu tokom zajedničke operacije Specijalnog tužilaštva i Kosovske policije, u okviru istrage o ratnim zločinima u slučaju poznatom kao "Račak II". Prema navodima Specijalnog tužilaštva, uhapšeni se sumnjiče da su bili deo specijalnih policijskih jedinica Srbije koje su učestvovale u operaciji 15. januara 1999. godine u Račku. Specijalni tužilac Mir Morina rekao je da su istrage za zločine u Račku nastavljene i posle podizanja optužnica u odsustvu protiv 21 osobe u decembru prošle godine i da su u proteklih šest meseci pribavljeni novi dokazi koji su omogućili identifikaciju uhapšenih. Tokom operacije u nedelju, izvršene su pretresi na nekoliko lokacija, dok šesti osumnjičeni nije pronađen u svom prebivalištu i nije uhapšen. Na konferenciji za novinare, Tužilaštvo je navelo da su uhapšeni srpske nacionalnosti i bivši pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Četvorica od njih su penzioneri, dok jedan i dalje radi u poštanskim službama u Srbiji. Prema navodima kosovske policije, jedan od osumnjičenih je uhapšen na graničnom prelazu Bela Zemlja u ranim jutarnjim satima, dok su ostala četvorica uhapšena na različitim lokacijama na Kosovu. Tokom pretresa su, kako su navele kosovske vlasti, zaplenjena dokumenta, uniforme, policijska oprema i drugi materijali koji se smatraju relevantnim za istragu. Prema rečima Morine, identifikacija osumnjičenih je izvršena putem video-snimaka i drugih dokaza pribavljenih tokom istrage, uključujući materijale koje su ranije objavili mediji na Kosovu i u Srbiji. Morina je rekao da istrage nisu bile usmerene samo na izvršioce zločina, već i na njegove organizatore i nalogodavce. Ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) naveo je na Fejsbuku (Facebook) da ratni zločini neće proći nekažnjeno i da će se gonjenje odgovornih nastaviti bez kompromisa. Na hapšenje pet osoba reagovala je Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja uživa podršku vlasti u Beogradu, navodeći da je to "novi talas zastrašivanja i progona Srba u Štrpcu i Gnjilanu kroz neosnovana hapšenja" koja imaju za cilj "stvaranje atmosfere straha, nesigurnosti i dodatnog pritiska na srpski narod". "Ono čemu svedočimo jeste čisto institucionalno nasilje i politički motivisan pritisak na srpski narod. Priština je godinama unazad kroz ovakve postupke pokušala da izgradi opasan narativ po kojem svaki Srbin koji je 1999. bio punoletan može biti bez ikakvog osnova optužen za najteža krivična dela", navela je Srpska lista na Fejsbuku. Specijalno tužilaštvo na Kosovu je u decembru podiglo optužnicu u odsustvu protiv 21 osobe osumnjičene za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, u vezi s masakrom u Račku 15. januara 1999. godine, gde je ubijeno 42 albanska civila. Suđenje u odsustvu, koje je Specijalno tužilaštvo zatražilo za ovaj slučaj, omogućeno je na Kosovu izmenama Zakonika o krivičnom postupku donetih 2022. godine. Međutim, takva suđenja mogu se održati samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva da obezbede prisustvo optuženog. Ovaj Zakonik takođe predviđa da osobe kojima se sudi u odsustvu imaju pravo na bezuslovno ponovno suđenje kada budu uhapšene. Masakr u Račku je podstakao NATO da pokrene bombardovanje kako bi okončao rat na Kosovu 1998-99, što je dovelo do nezavisnosti zemlje nekoliko godina posle oslobođenja. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo,. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine.

Objava pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa na društvenim mrežama pokrenula je u subotu 24-časovno odbrojavanja uz tvrdnju da je sporazum između Vašingtona i Teherana bliži "nego ikada ranije", ali su krhkost primirja na Bliskom istoku podvukli nastavak sukoba u Libanu i navodni napad na tanker u Ormuskom moreuzu. S druge strane, izveštaji iranskih novinskih agencija bacaju sumnju na Šarifov vremenski okvir, uz citiranje portparola Ministarstva spoljnih poslova koji je rekao da potpisivanje sporazuma "neće biti sutra". Šarifova izjava usledila je posle mnoštva izjava, objava i komentara prethodnog dana visokih zvaničnika s obe strane sukoba, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija, što ukazuje na diplomatski napredak. Zvaničnici u Vašingtonu su takođe rekli za RSE da se sporazum privodi kraju. Međutim, tokom sukoba koji je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara već je bilo neutemeljenih nada. Raniji optimizmi su se raspršivali nizom kršenja primirja koje je počelo 8. aprila i povratka ratobornoj retorici ključnih igrača. Više borbenih dejstava je zabeleženo u subotu. Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO), telo za praćenje bezbednosti pomorstva, izvestile su da je tanker pogođen nepoznatim projektilom kod obale Omana tokom noći. "Posada je, kako se izveštava, bezbedna", saopštila je agencija. "Brodovima se savetuje da plove s oprezom." Izraelske odbrambene snage (IDF) su dotle gađale mete u Libanu gde se bore protiv Hezbolaha, iranskog proksija koga i Izrael i SAD smatraju terorističkom organizacijom. IDF su takođe izvestile o dolazećoj vatri i aktiviranju sirena za uzbunu na severu Izraela. Visoki iranski zvaničnici su više puta rekli da sporazum s Vašingtonom mora da uključi primirje u Libanu. Odbrojavanje do dogovoraPregovarači SAD i Irana nisu se sastali od direktnih razgovora u Islamabadu, u Pakistanu, 11. i 12. aprila. Ti razgovori su završeni bez sporazuma, ali u potonja dva meseca su dve strane razmenjivale poruke za sastavljanje Memoranduma o razumevanju preko pakistanskih posrednika. S obzirom na centralnu ulogu Pakistana, Šarifova izjava je privukla veliku pažnju. "Konačan, dogovoren tekst mirovnog sporazuma je postignut", napisao je na društvenim mrežama u petak. "Pakistan sada tesno sarađuje s obe strane kako bi se finalizovali naredni koraci." Jedan od "narednik koraka" koje je Šarif pomenuo izgleda je gde i kako će se Memorandum o razumevanju potpisati. "Pakistan se priprema za elektronsko potpisivanje mirovnog sporazuma odmah posle toga, a zatim za razgovore na tehničkom nivou sledeće nedelje", napisao je Šarif u objavi u subotu na društvenim mrežama u kojoj se navodi da se "finalizacija" očekuje u roku od 24 sata. Međutim, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei je naknadno sugerisao da bi proces mogao da potraje. "Tačno vreme potpisivanja memoranduma neće biti sutra", rekao je manje od dva sata posle Šarifove objave, prenela je poluzvanična novinska agencija Tasnim. "Zbog oklevanja druge strane, moramo biti oprezni u davanju bilo kakvih izjava o ovom procesu." Obe strane su iznele različite stavove o tome gde i kako će se sporazum zaključiti, a Iran je takođe izneo navode o digitalnom potpisivanju, dok je zvaničnik Bele kuće u petak za RSE rekao da posrednici i dalje razmatraju ceremoniju potpisivanja u Evropi u narednim danima. Ove razlike su trivijalne u poređenju s ogromnim razlikama u zahtevima koje strane izgleda imaju po suštinskim pitanjima. Pojavili su se izveštaji da se to pitanje zaobiđe, tako što se početni Memorandum o razumevanju odnosi na to da Iran otvori Ormuski moreuz a Vašington ukine pomorsku blokadu iranskih luka i voda. To bi ostavilo teža pitanja, poput iranskog nuklearnog programa, njegovih zaliha visoko obogaćenog uranijuma i sudbine američkih sankcija Iranu, za kasnije runde pregovora. To, međutim, nije zvanično potvrđeno. Brutalna represija u IranuIzveštaji iz Irana od subote sugerišu da se intenzivan obračun s političkom opozicijom u zemlji, koji je počeo tokom masovnih protesta u januaru, nastavlja nesmanjenom žestinom. Iransko udruženje pisaca objavilo je da je Jusef Ansari, pesnik i romanopisac uhapšen 8. januara, dobio kaznu od četiri meseca zatvora plus još osam meseci uslovno. Radio Farda (Iranski servis RSE) ustanovio je da je Ferejdun Farahani, profesor muzike i gostujući profesor arhitekture na Univerzitetu Pars, uhapšen zbog postova na društvenim mrežama koje je objavio tokom demonstracija. Na svom Instagramu je objavio pesmu pod nazivom "U slavu želje nacije za slobodom". U provinciji Isfahan, pravosuđe je saopštilo da će imovina 100 "izdajnika" biti konfiskovana, bez iznošenja drugih detalja. Već nekoliko nedelja, iranske vlasti su najavljivale slične mere protiv stotina ljudi. Tasnim je takođe u suboru izvestio da je osumnjičeni uhapšen zbog "kontakta sa stranim špijunskim elementima". Još jedan deo represije je sve češća upotreba novog zakona uvedenog posle 12-dnevnog rata s Izraelom prošle godine, kojim se proširuju kazne za navodnu špijunažu. Poslednjih nedelja su neki od optuženih za špijunažu obešeni, zajedno s desetinama drugih političkih zatvorenika. Razmere represije, koja je počela ubijanjem hiljada demonstranata u januaru, izazvale su široku međunarodnu osudu.

Specijalno tužilaštvo u Albaniji (SPAK) saopštilo je razbilo međunarodnu mrežu osumnjičenu za trgovinu kokainom i pranje novca. Deo istrage su ugovori o prodaji zemljišta u oblasti Zverneca, koji su, prema dokumentima do kojih je došao RSE, povezani s prenosom imovine na kompaniju koja je u javnim saopštenjima SPAK-a identifikovana samo inicijalima "A…L…D…sh.a." Odlukom od petka, Specijalni sud je naložio zaplenu imovine koja proizilazi iz tih ugovora, u vrednosti koja premašuje 128,4 miliona evra. SPAK nije izneo detalje o kompaniji i nije razjasnio da li je ona pod istragom ili optužena. Prema navodima tužilaštva, sumnja se da su pojedine osobe pod istragom investirale prihode stečene kriminalnim u nekretnine, građevinske projekte i komercijalna preduzeća. Prema navodima SPAK-a, ove investicije uključuju imovinu i projekte u Tirani, Palasi, Himari i drugim priobalnim područjima, kao i kompanije koje su korišćene za protok novca za koja se sumnja da je kriminalnog porekla. S tim u vezi, Specijalni sud je izrekao privremenu zaplenu vila, stanova, zemljišta, bankovnih računa, kompanija, vozila i plovila. U nastavku istrage, naložena je zaplena i imovine koja proističe iz kupoprodajnih ugovora koje su tri osobe zaključile s kompanijom "A…L…D…sh.a.", na šta se odnosi i najveći deo vrednosti imovine zaplenjene u Zvernecu. Tužilaštvo je saopštilo da je istraga potkrepljena komunikacijom preko platforme SKY ECC, telefonskim presretanjima, dokumentima i drugim istražnim radnjama. Protesti i debate o projektu ZvernecVeć 12 dana se u Tirani, Valoni i drugim gradovima održavaju protesti protiv izgradnje rizorta u zaštićenom području Piše Poro–Narte, na jugozapadu Albanije, usled zabrinutosti za životnu sredinu i vlasništvo nad zemljištem. Demonstranti zahtevaju otkazivanje projekta Zvernec i ostavku vlade premijera Edija Rame. Taj projekat se u javnosti povezuje s Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zetom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Prema zvaničnim podacima, zemljište u Zvernecu se vodi kao vlasništvo kompanije Albania Land Development, registrovane 27. maja 2025. u Državnoj katastarskoj agenciji. Podaci Nacionalnog biznis centra pokazuju da su vlasnici braća iz Katara, Mohamadmoataz Mhd Ruslan Alhajat i Ramez Mhd Ruslan Alhajat. Nacionalni savet za teritoriju je 29. aprila izdao dozvolu za ograđivanje i pripremne radove za izgradnju pristupnih puteva u oblasti Zvernec. Reakcije kompanije i vlastiU izjavi za RSE 12. juna, Ašer Abegera (Asher), predsednik kompanije Sazan Real Estate Development LLC, naveo je da kompanija već četiri godine radi na stvaranju turističke destinacije svetske klase na albanskoj obali. On je naveo da je cilj ekonomski razvoj i otvaranje radnih mesta, dodajući da će budućnost projekta odrediti Albanija i njeni građani. Sazan Real Estate Development LLC je naveden kao jedan od subjekata u vlasničkoj strukturi Albanija Land Development. Kompanija je takođe saopštila da projekat nije odobren, da nema građevinsku dozvolu i da radovi nisu počeli, kao i da nema veze s fondom Affinity Partners. Prema njenim navodima, zemljište je privatna svojina koju su legalno kupili investitori. Premijer Edi Rama je ranije izjavio da niko ne može biti iznad odlika sudova i da projekat neće biti talac sudskih postupaka. Evropska komisija je upozorila da bi razvoj projekta u Zvernecu mogao da utiče na put Albanije ka Evropskoj uniji. Istraga o švercu kokainaKao rezultat istrage o švercu kokaina, Specijalni sud protiv korupcije i organizovanog kriminala odredio je mere pritvora za 20 albanskih državljana: 15 u zatvorskom pritvoru, a pet u kućnom pritvoru. Osumnjičeni su pod istragom zbog krivičnih dela pranje novca, trgovina drogama, stvaranje strukturirane kriminalne grupe i izvršenja dela od strane kriminalne organizacije. Prema navodima tužilaštva, istraga je dokumentovala delovanje kriminalne mreže za koju se sumnja da je operisala u nekoliko zemalja Evrope i Latinske Amerike. Dve osobe, identifikovane inicijalima A.H. i L.K., sumnjiče se da su imale vodeću ulogu u organizovanju međunarodne trgovine kokainom iz Latinske Amerike u Evropu, preko luka u Belgiji, Španiji i Holandiji. SPAK je saopštio da je mreža obuhvatala nabavku, transport, skladištenje, hemijsku preradu i distribuciju droge u različitim evropskim zemljama. Jedan od glavnih istraživanih događaja odnosi se na zaplenu 441 kilograma kokaina u Barseloni, gde je uhapšeno nekoliko osoba osumnjičenih za transport narkotika. Prema navodima SPAK-a, zabeležene su i druge zaplene velikih količina kokaina u Holandiji, Italiji i Velikoj Britaniji, za koje se sumnja da su povezane s mrežom pod istragom.

Posle više od tri meseca sukoba koji je potresao Bliski istok, poremetio energetska tržišta i povećao zabrinutost zbog regionalne stabilnosti, SAD i Iran izgleda se približavaju mogućem mirovnom sporazumu. Usred intenzivnih diplomatskih napora u kojima je posredovao Pakistan, zvaničnici u Vašingtonu, Teheranu i Islamabadu su u petak naznačili da je pregovorima o preliminarnom Memorandumu o razumevanju postignut značajan napredak. Predloženi sporazum bi se fokusirao na hitne mere za deeskalaciju, uključujući ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, okončanje američke pomorske blokade iranskih luka i obavezu Teherana da neće razvijati ili nabavljati nuklearno oružje. Ako bude potpisan, Memorandum bi otvorio 60-dnevni period tehničkih pregovora za rešavanje širih pitanja. Fazni pristup deeskalacijiAnalitičari kažu da očigledni napredak odražava promenu u pregovaračkoj strategiji Vašingtona, pri čemu zvaničnici odvajaju neposredne bezbednosne probleme od dugoročnih sporova. Azim Ibrahim, direktor specijalnih inicijativa u vašingtonskom Institutu za strategiju i politiku New Lines, rekao je za RSE da je ovaj redosled povećao izglede za kratkoročni sporazum. "Ono što izgleda značajno jeste da je Trampova administracija praktično razbila pregovore na odvojene, koloseke kojima se lakše upravlja, umesto da pokuša da reši sva pitanja odjednom", rekao je Ibrahim. "Neposredni prioritet je izgleda obezbeđivanje ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza i obnavljanje slobode plovidbe, što bi brzo ublažilo pritisak na globalna energetska tržišta i smanjilo rizik od šireg ekonomskog šoka", dodao je on. Istovremeno, Ibrahim je upozorio da teža pitanja ostaju nerešena. "Teža pitanja, posebno budućnost iranskog programa obogaćivanja uranijuma, mehanizmi verifikacije i dugoročna nuklearna ograničenja, odlažu se za kasniju fazu", rekao je on. "Borbe se možda završavaju, ali pregovori o celoj arhitekturi trajnog rešenja verovatno će trajati znatno duže", dodao je on. Evropski zvaničnici su takođe pozvali obe strane da iskoriste ovaj zamah. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot), posle telefonskog razgovora s iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem u petak, pozvao je obe strane da nastave diplomatski put, navodeći da je trenutna situacija neodrživa. Pitanja o uslovima i verifikacijiUprkos naznakama napretka, i dalje postoje značajne političke i tehničke prepreke. Neizvesnost se povećala pošto su iranski državni mediji objavili, kako su naveli, nacrt predloženog sporazuma. Tekst je sadržao odredbe, uključujući i navodni zahtev za 300 milijardi dolara američke pomoći za obnovu. Predsednik Donald Tramp (Trump) je odbacio procurili tekst, navodeći na društvenim mrežama da objavljeni uslovi "nemaju nikakve veze s uslovima koji su dogovoreni". Kongresmeni u Vašingtonu su naglasili da su konačan sporazum neophodne stroge mere verifikacije. Republikanski kongresmen Rajan Zinke (Ryan) rekao je novinarima da je administracija ostala fokusirana na tri prioriteta: sprečavanje Irana da dobije nuklearno oružje, ograničavanje nuklearnog materijala i obezbeđivanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu. "Đavo je ponovo u detaljima kako će se taj konkretni sporazum sprovesti", rekao je Zinke. "Kako će se verifikacija odvijati? Ko će biti telo za verifikaciju?" Republikanski senator Ron Džonson (Johnson) takođe je izrazio sumnju u vezi s namerama Irana, navodeći da je Iran s nuklearnim oružjem ozbiljna pretnja. Ričard Goldberg (Richard), bivši zvaničnik Trampovog Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je za RSE u petak da Vašington ne sme da skine nogu s papučice ekonomskog gasa tokom predstojećih 60-dnevnih tehničkih razgovora. "Ključ je ovde minimizirati korist za režim, pronaći načine da se nastavi pritisak tokom tekućih razgovora i maksimizirati podrška narodu", rekao je Goldberg. "Tako ćemo postići sve naše ciljeve i, na kraju krajeva, obezbediti bolju budućnost bez pretnji ovog zlog režima svetu." Pitanja o procesu potpisivanja ostajuVisoki zvaničnik Bele kuće rekao je da posrednici i dalje razmatraju ceremoniju potpisivanja u Evropi u narednim danima. Tramp je predložio da potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) prisustvuje ceremoniji potpisivanja. Njegova kancelarija nije odmah odgovorila na upite za komentar. Iranski zvaničnici su, međutim, ponudili drugačije objašnjenje. Govoreći na državnoj televiziji, Arakči je rekao da će početni Memorandum o razumevanju biti potpisan daljinski korišćenjem digitalnih potpisa. "Čim se završe završne faze naših pregovora, ovaj sporazum će biti potpisan i objavljen", rekao je Arakči. "Potpisivanje će se u početku obaviti digitalno. Svaka strana će potpisati daljinski." Regionalni analitičari upozorili su da čak i ako se postigne sporazum, njegova trajnost ostaje neizvesna. Ijan Ralbi (Ian Ralby), šef firme za pomorsku bezbednost Oksilijum vordvajd (Auxilium Worldwide), rekao je da obim nedavnih neprijateljstava naglašava krhkost primirja. "Veoma je teško poverovati da je situacija na kraju, posebno imajući u vidu nivo neprijateljstava koji smo videli između strana ove nedelje", rekao je Ralbi za RSE, navodeći udare unutar Irana i širom zemalja Persijskog zaliva, uključujući Kuvajt, Irak, Bahrein i Jordan. Ralbi je ipak dodao da svi mogu biti optimistični. "Jer u ovom trenutku mislim da svi traže neki tračak nade usred inače veoma tužne, veoma teške i veoma skupe situacije", dodao je on.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u subotu da je donelo naredbu o proširenju istrage zbog ubistva Aleksandra Nešovića pre mesec dana u restoranu "27" u Beogradu u slučaju s kojim se dovodi u vezu i smenjeni čelnik beogradske policije Veselin Milić Tužilaštvo je takođe u saopštenju iznelo rekonstrukciju događaja pre i posle ubistva Nešovića koji se dovodi u vezu s organizovanim kriminalom. Naredbom o proširenju istrage osumnjičeni Saša V. i Mario S. terete se da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok se Danka V. naredbom o proširenju istrage tereti da je izvršila krivično delo pomaganje teškog ubistva. Protiv još osmoro osumnjičenih lica u ovom predmetu određeno je preduzimanje određenih dokaznih radnji. Tužilaštvo je ove nedelje saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. On je sada osumnjičen da je u svojstvu službenog lica načelnika beogradske policije svesno propustio da prijavi krivično delo za koje je saznao u vršenju dužnosti. Rekonstrukcija događajaPrema tužilaštvu, postoji sumnja da su Saša V. i Mario S. u restoranu "27" 12. maja "na podmukao način lišili života" Aleksandra Nešovića i "neovlašćeno nosili vatreno oružje i to pištolj nepoznate marke sa neutvrđenim brojem municije, kalibra 9×19 mm". Dodaje se da je Saša V. pucao iz pištolja. Osumnjičena Danka V. je s umišljajem pomogla Saši V. i Mariu S. u izvršenju ubistva tako što im je "stavila na raspolaganje" pištolj, pri čemu je istovremeno i neovlašćeno nosila to oružje. Ubijeni Nešović je, prema tužilaštvu, u 22.45 časova krenuo od svoje kuće ka restoranu "27" gde je video Sašu V. s kojim je, kako se navodi, od ranije u sukobu, i koji mu se obratio rečima: "šta se mrštiš na mene", nakon čega mu je Nešović rekao "vidimo se", izašao iz restorana i vratio se kući svojim automobilom. Njega je oko 23.02 zvao telefonom Saša V. i pozvao ga da se vrati u restoran da se pomire, rekavši mu da on ništa loše nije mislio, "emotivno i kroz poluplač mu rekao 'što se mrštiš na mene, što se mrštiš na svog brata' i kleo se u decu da ništa loše nije mislio", navodi Tužilaštvo. Nešović je poverovao Saši V. da ima dobru nameru i 23:08 ponovo otišao u restoran "27". Po ulasku u restoran posle 23:14, Nešović je seo za sto sa Sašom V. da bi uskoro došlo do kraće verbalne rasprave između njih dvojice, nakon čega je oko 23:30 Saša V. pucao iz pištolja u Nešovića. Pištolj je Danka V. po uputstvima Saše V. predala Mariu S. ispred njene adrese. Nešović je teško ranjen i preminuo je usled gubitka velike količine krvi, navodi Tužilaštvo. Dok su u restoranu bili Saša V. i Nešović, ispred restorana su se nalazili osumnjičeni policijski službenici Miloš J. i Dušan V. koji su tamo bili kao lično obezbeđenje Saše V. i koji su čuli pucnje iz restorana i nisu prijavili krivično delo. Nakon što je Saša V. ubio Nešovića, osumnjičeni Nenad L, Vuk Š. i Petar U. su prikrivanjem sredstava kojim je izvršeno ubistvo i prikrivanjem tragova ubistva, pomogli Saši V. i Mariu S. da ne budu otkriveni. Oni su zajedno s njima čistili i brisali mesto ubistva i sklanjali polomljeni inventar, a zatim su svi zajedno izneli telo ubijenog iz restorana. Posle toga su osumnjičeni Dejan S, Mario S. i Saša V. neutvrđenim vozilom i u neutvrđenom vremenu prevezli telo Nešovića do Jarkovačkog jezera kod Inđije (na oko 60 kilometara od centra Beograda) gde su ga s Petrom U. i Vukom Š. stavili u bure i zatrpali betonom, a zatim bure zakopali u zemlju. Telo su našli pripadnici Žandarmerije 21. maja. Osumnjičeni Dejan S. je od 13. maja do 14. maja vozilom Fiat "punto", vozio Sašu V. i Marija S. na više lokacija, pri čemu je vozilo naposletku parkirao u Surčinu, gde je uhapšen. Tada je u automobilu pronađena kesa u kojoj se nalazila putna isprava BiH na ime Saša V, putna isprava na ime Mario S, lična karta i vozačka dozvola na isto ime, saobraćajna dozvola za Audi Q8, kao i 10.000 evra. Osumnjičena Jasna Ž. je ujutro 15. maja iz prtljažnika Golfa 5 kojim je upravljala vanbračna supruga Dejana S, M.I, izbacila dva džaka u kome se nalazio materijal koji je korišćen za uklanjanje tragova izvršenja ubistva Nešovića i bacila ih negde na Petlovom brdu u Beogradu. Te džakove je prethodnog dana, Dejan S. kod nadvožnjaka u Staroj Pazovi preneo u prtljažnik tog vozila iz Fiata "punto" u kojem se u tom momentu nalazio sa Sašom V. i Mariom S.

Više od 2.000 osoba osumnjičenih za ratne zločine počinjene tijekom ratova na području bivše Jugoslavije još nije bilo predmetom istraga nacionalnih pravosuđa, upozorio je 12. juna glavni tužitelj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Serge Brammertz obraćajući se Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda. Brammertz je rekao da su nacionalna pravosuđa preuzela ključnu odgovornost za nastavak procesuiranja ratnih zločina nakon završetka rada međunarodnih tribunala, ali da pred njima i dalje stoji opsežan posao. "U zemljama bivše Jugoslavije više od 2.000 osumnjičenih tek treba biti predmet istraga", rekao je Brammertz tijekom redovitog izvješća Vijeću sigurnosti o radu Mehanizma, nasljednika Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu. Dodao je da vlasti Ruande i dalje tragaju za više od 1.000 osoba osumnjičenih za sudjelovanje u genocidu iz 1994. godine. Brammertz je istaknuo da uspjeh nacionalnih sudova u procesuiranju ratnih zločina u velikoj mjeri ovisi o dokazima, stručnosti i potpori koju pruža njegov ured. "Države članice dosljedno naglašavaju koliko je moj ured neophodan u pružanju podrške njihovom radu", rekao je Brammertz. Govoreći o nasljeđu međunarodnih sudova, Brammertz je podsjetio da su Ujedinjeni narodi tijekom protekla tri desetljeća ostvarili "neusporedive rezultate na području međunarodne kaznene pravde". Prema njegovim riječima, pred međunarodnim tribunalima i Mehanizmom optužene su ukupno 254 osobe, osuđene 154, a više nema bjegunaca koje traže te institucije. "To je potvrda predanosti Ujedinjenih naroda pravdi i odgovornosti", rekao je. Brammertz je također upozorio da su negiranje ratnih zločina i veličanje osuđenih ratnih zločinaca i dalje prisutni u društvima pogođenima sukobima. "Istina je danas potrebnija nego ikada", rekao je, dodajući da pomirenje ovisi o priznavanju i poštovanju patnje svih žrtava bez obzira na njihovu nacionalnu ili etničku pripadnost. Naglasio je važnost očuvanja arhiva Mehanizma i javnog pristupa dokumentaciji kako bi se sačuvala sjećanja na žrtve i omogućilo obrazovanje budućih generacija o počinjenim zločinima. Na kraju obraćanja predložio je da Mehanizam zadrži odgovornost za izvršenje kazni izrečenih pred međunarodnim sudovima, dok bi mandat Ureda tužitelja za pružanje pomoći nacionalnim pravosuđima bio prenesen na Tajništvo Ujedinjenih naroda zajedno s dijelom osoblja i arhivske građe. Međunarodni rezidualni mehanizam za kaznene sudove osnovan je 2010. godine kako bi preuzeo preostale funkcije tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nakon završetka njihovih mandata.

Viši sud u Beogradu produžio je pritvor bivšem čelniku beogradske policije Veselinu Miliću do 30 dana. Pritvor je produžen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, navodi se u saopštenju suda. Prethodno je Tužilaštvo zatražilo produženje pritvora za Milića uhapšenog 15. maja, koji se sumnjiči za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku u Beogradu. Protiv ovog rešenja o pritvoru dozvoljena je žalba. Pritvor je produžen i za ostalih šestoro osumnjičenih u slučaju ubistva u restoranu na Senjaku. Tužilaštvo je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije, oko 60 kilometara od Beograda. Bivšem načelniku beogradske policije je nakon hapšenja 15. maja određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Vršilac dužnosti premijera Kosova i lider Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin (Albin) Kurti, izrazio je spremnost za saradnju sa drugim strankama po pitanju izbora novog predsednika. On je novinarima rekao da je spreman na saradnju sa drugim partijama i kada je u pitanju formiranje novih institucija nakon vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna. Kurti je rekao da razgovori o konstituisanju Skupštine i formiranju Vlade mogu početi nakon što se objave konačni rezultati. Naveo je da bi Pokret Samoopredeljenje, kao pobednik izbora 7. juna, trebalo da bude "nosilac uspostavljanja novih institucija". "Optimista sam da će stvari dobro teći i kada je reč o konstituisanju Skupštine i kada je reč o Vladi", rekao je Kurti. Govoreći o izboru novog predsednika, Kurti je podsetio na odluku Ustavnog suda, prema kojoj u glasanju mora da učestvuje najmanje 80 poslanika. "Dakle, spremni smo, voljni, zainteresovani za komunikaciju i saradnju, ali sa naše strane nema ničeg novog", rekao je Kurti, te dodao da je Samoopredeljenje pre nekoliko meseci dalo ponude Demokratskom savezu Kosova i Demokratskoj partiji Kosova kako bi se pronašlo rešenje za pitanje izbora novog predsednika. Zbog neuspeha da se u ustavnom roku izabere novi predsednik, Kosovo je otišlo na izbore. Trenutno je Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) vršilac dužnosti predsednika, nakon što je bivša predsednica Vjosa Osmani u aprilu završila svoj petogodišnji mandat. "Znate da smo ovog proleća, ispred Vlade, opoziciji davali ponude. Mi smo predlagali, oni su odbijali. Nadamo se da će ovog puta biti drugačije. Dakle, kada je reč o konstituisanju institucija, ne treba da menjamo pristup, jer smo mi bili ti koji su preuzeli inicijativu", rekao je Kurti, dodajući da sada očekuje takav pristup od opozicije. Prema preliminarnim rezultatima izbora, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija pobedilo je na izborima 7. juna osvojivši 42,47 odsto glasova. Slede Demokratska partija Kosova sa 21,43 odsto, Demokratski savez Kosova (DSK) sa 16,96 odsto, Alijansa za budućnost Kosova sa 7,51 odsto i Srpska lista sa 6,76 odsto glasova. DPK je izrazio spremnost za saradnju oko formiranja institucija, ali je zatražio da se to uradi kroz politički sporazum. Treća po snazi politička partija na Kosovu, DSK, navela je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa da je svako odlaganje postizanja dogovora o novim institucijama loš signal, naglašavajući da inicijativa za saradnju mora doći od pobednika izbora, odnosno Kurtijevog Samoopredeljenja. Samoopredeljenje, pak, navodi da će se o formiranju Vlade razgovarati tek nakon što bude poznat konačan sastav Skupštine Kosova. U međuvremenu, Alijansa za budućnost Kosova je isključila mogućnost sporazuma sa Samoopredeljenjem, te poručila da bi, kada je reč o novoj Vladi, najviše volela da ona bude formirana kroz koaliciju stranaka koje su do sada bile u opoziciji. Centralna izborna komisija Kosova je saopštila da bi konačni rezultati trebali da budu objavljeni 26. juna, a potvrđeni 6. jula.

Iz Ambasade Njemačke u Bosni i Hercegovini kažu za Radio Slobodna Evropa kako su članice Vijeća za provedbu mira u Bosni i Hercegovini "blizu odluke o nasljedniku visokog predstavnika", nakon razgovora prošle sedmice. "Nastavljamo s komunikacijom. Prema našem viđenju, odluka uz konsenzus je ključna", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 12. juna, nakon upita da li je proteklih dana razgovarano o novom visokom predstavniku, te da li će dogovor biti postignut do kraja juna. Vijeće za provedbu mira (PIC) 4. juna nije postiglo saglasnost oko izbora novog šefa Ureda visokog predstavnika u BiH (OHR) zbog razlika u stavovima koje su imali Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. "Odlučni smo pronaći kandidata koji ujedinjuje i koji će moći raditi sa svim stranama, uključujući domaće interesne grupe, na provedbi mandata visokog predstavnika. Održavaju se intenzivne konsultacije i mi smo spremni ponovo se sastati s našim partnerima u PIC-u kako bismo što prije finalizirali imenovanje. Važno ostaje da bude izabran kandidat s evropskim profilom koji je pogodan i kvalifikovan kao nasljednik, kako bi osigurao uredan prelazak u junu", navodi se u odgovoru za RSE iz njemačke ambasade. Dodaje se i kako je cilj da se "postigne konsenzus do kraja juna kako bismo se mogli fokusirati na izbore u oktobru". "Uvjereni smo da ćemo ispoštovati taj rok. Ostajemo posvećeni EU angažmanu u BiH", zaključuje se u odgovoru. Dan ranije iz italijanske ambasade u BiH je za RSE rečeno kako je Antonio Zanardi Landi i dalje kandidat Italije na mjesto visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. "Kandidatura ambasadora Zanardija Landija odražava snažnu posvećenost Italije Zapadnom Balkanu, kao i euroatlantskim integracijama Bosne i Hercegovine i šire regije Zapadnog Balkana", navodi se u odgovoru, te dodaje kako je Zanardi Landi "pravi kandidat oko kojeg članice Vijeća za provedbu mira mogu postići konsenzus", rečeno je iz ambasade Italije u BiH na upit Radija Slobodna Evropa da li ta zemlja ostaje pri svom prijedlogu. Imenovanje Antonia Zanardia Landia podržavaju SAD, a bio je među najčešće spominjanim kandidatima za novog visokog predstavnika u BiH. Naredno zasjedanje PIC-a se očekuje krajem juna. Šta je rečeno iz SAD i EU nakon sastanka PIC-a?Američka ambasada u BiH saopštila je nakon sjednice 4. juna da je delegacija SAD-a "nastojala postići konsenzus oko visoko kvalifikovanog talijanskog kandidata". Ukazala je na "neuspjeh EU da se postigne konsenzus oko evropskog kandidata", ističući razočarenja, jer su "podjele spriječile PIC da ispuni svoj zadatak i izabere novog visokog predstavnika". Istovremeno, iz Delegacije EU u BiH, te zemalja EU koje su članice Upravnog odbora PIC-a, u zajedničkom saopštenju su poručili da su posvećeni nastavku konsultacija i približavanje stavova s partnerima. Navode i da cijene saradnju sa SAD-om i drugim međunarodnim partnerima, te da su za daljnje razgovore o kandidatu koji bi bio integrativni faktor u provedbi mandata visokog predstavnika. O detaljima nesuglasica oko kandidata nisu govorili, nego su naveli da bi novi visoki predstavnik trebao dolaziti iz države članice EU, imajući u vidu da je BiH zemlja kandidatkinja za članstvo. Sadašnji visoki predstavnik u BiH, njemački diplomata Christian Schmidt, najavio je u maju da odlazi s dužnosti visokog predstavnika u BiH, nakon što je proveo pet godina na toj poziciji. Podnoseći ostavku, koju je obrazložio ličnim razlozima, najavio je da u BiH ostaje do izbora njegovog nasljednika, s ciljem očuvanja institucionalnog kontinuiteta uoči oktobarskih opštih izbora u BiH. Pored 76-godišnjeg Antonia Zanardia Landia, među kandidatima se nalazi i René Troccaz, aktuelni specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji uživa podršku Francuske i još nekoliko država.

"Rusija je više puta pokazala da je nepouzdan snabdjevač gasom, koristeći energente kao geopolitičko sredstvo pritiska. U skladu s ciljevima EU inicijative REPowerEU, ohrabrujemo ugovorne strane Energetske zajednice da postepeno diversifikuju svoje izvore snabdijevanja i rade na potpunom ukidanju uvoza ruskog gasa." Ovo se navodi u odgovoru Evropske unije na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi nedavnih sastanaka zvaničnika entiteta Republika Srpska (RS) sa predstavnicima ruske energetske kompanije Gazprom, u trenutku kada Evropska unija (EU) najavljuje postepenu obustavu uvoza ruskog plina. "Planirani gasovod Istočna interkonekcija, koji bi povezao sjeverni dio zemlje s rutom TurkStream, ne bi doprinio naporima Bosne i Hercegovine da diverzifikuje izvore snabdijevanja i smanji zavisnost od ruskog gasa, već bi dodatno učvrstio njenu zavisnost od jednog dobavljača", navodi se iz EU za RSE. Dodaje se kako energetska sigurnost treba da se "u najvećoj mogućoj mjeri, ostvaruje kroz prelazak na energetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije, koji koristi lokalne resurse, smanjuje izloženost vanjskim rizicima u snabdijevanju i podržava razvoj otpornog i modernog energetskog sektora". "Takav pristup dugoročno mnogo efikasnije jača energetsku nezavisnost nego širenje infrastrukture za fosilna goriva. Također podsjećamo da se Bosna i Hercegovina, u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan i svoje Reformske agende, obavezala na provođenje reformi usmjerenih na energetsku tranziciju, dekarbonizaciju i usklađivanje s energetskim i klimatskim politikama Evropske unije", dodaje se iz EU za RSE. Prethodno je iz State departmenta za RSE rečeno da će Sjedinjene Američke Države pažljivo pratiti one u Bosni i Hercegovini koji "daju prioritet političkoj prednosti nad energetskom sigurnošću, zasnovanoj na pouzdanoj američkoj energiji i prekidu ovisnosti o ruskom plinu". O čemu je razgovarano u Santkt Peteburgu?Zvaničnici RS, među kojima su bili predstavnici Vlade i lider vladajuće stranke u tom entitetu Milorad Dodik, razgovarali su proteklih dana sa rukovodstvom Gazporma u Sankt Peterburgu. Posjeta Rusiji dolazi u vrijeme kada vlast RS-a nastavlja pripreme za izgradnju plinovoda, poznatog kao Istočna nova interkonekcija, čiju vrijednost procjenjuje na 500 miliona eura. On bi trebao povezati taj entitet s mrežom u Srbiji, putem koje se Bosna i Hercegovina trenutno snabdijeva, isključivo, ruskim plinom. Nakon sastanka krajem maja, ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić potvrdio je da taj bh. entitet ostaje važan partner Gazproma u razvoju plinske infrastrukture. BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom plinu koji se, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Vlast u Federaciji BiH planira gradnju plinovoda Južna interkonekcija, kojim bi plin stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj, a u projekt su uključeni američki investitori. BiH godišnje potroši do 250 miliona kubnih metara plina, koji u zemlju ulazi u Šepku, na istoku zemlje, a trasom izgrađenom prije gotovo 50 godina doprema se do Sarajeva, sa najvećim brojem potrošača, te dalje do srednje Bosne.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu u okviru predmeta sa dokazima iz kriptovane aplikacije Sky. Na meti pravosuđa našao se Zdravko Šagolj (70), bivši komandant Hrvatskog vijeća obrane (HVO) u Konjicu, poznatiji pod nadimcima "Piske" i "General", koji posjeduje državljanstva Bosne i Hercegovine te Hrvatske. Šagolj se tereti za učešće u međunarodnom švercu 505 kilograma kokaina, čija se ulična vrijednost procjenjuje na 50 miliona eura. Prema navodima optužnice, Šagolj je djelovao kao dio organizovane kriminalne grupe koja je operisala na području Južne Amerike, Evrope i zemalja regiona. Plan je bio da se ogromna količina narkotika prokrijumčari iz Ekvadora, preko grčke luke Pirej, pa sve do luke Ploče u Hrvatskoj, odakle je droga trebala biti prebačena na ilegalno narko-tržište u BiH i susjednim zemljama. Uloga optuženog Šagolja u ovoj složenoj operaciji bila je ključna. Prema optužnici, on je bio zadužen da unutar kriminalne mreže osigura nesmetan prolazak narko-kontejnera preko carinskog terminala u luci Ploče. Kao i u većini istraga protiv organizovanog kriminala, ključni dokazi izvučeni su iz zaštićenih komunikacija. Članovi ove grupe, uključujući i Šagolja, za koordinaciju i ugovaranje detalja šverca koristili su kriptovanu Sky aplikaciju. Kokain je bio sakriven u brodskom kontejneru među legalnom pošiljkom banana. Droga je, kako navode iz Tužilaštva, bila namijenjena za više različitih naručilaca sa područja Zapadnog Balkana. Zdravko Šagolj "Piske" tereti se za teška krivična djela: organizovani kriminal i neovlašteni promet opojnim drogama.

NATO je najavio smanjenje broja vojnika na Kosovu, uz obrazloženje da se bezbednosna situacija u zemlji kontinuirano poboljšava. Kako se navodi u saopštenju Vrhovne komande savezničkih snaga za Evropu (SHAPE), odluka o smanjenju broja pripadnika KFOR doneta je nakon sveobuhvatne procene i obaveštajne analize bezbednosne situacije. "Iako bezbednosna situacija na Kosovu ostaje uglavnom stabilna, NATO će optimizovati prisustvo KFOR na Kosovu i postepeno prilagođavati njegovu trenutnu veličinu tokom naredne godine", navodi se u saopštenju. NATO trupe su raspoređene na Kosovu od juna 1999. godine, nakon postizanja Kumanovskog sporazuma, čime je okončano 78-dnevno bombardovanje vojnih ciljeva u Srbiji s ciljem zaustavljanja etničkog čišćenja na Kosovu. Mandat NATO vojnika na Kosovu zasnovan je na Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Misija je uspostavljena nakon završetka rata na Kosovu sa oko 50.000 vojnika, a broj pripadnika je tokom godina više puta smanjivan kako se bezbednosna situacija poboljšavala. Trenutni broj vojnika iznosi nešto više od 5.000. Od 1999. godine do danas broj vojnika je redovno prilagođavan okolnostima na terenu. Međutim, nakon nasilja na severu Kosova 2023. godine, taj broj je povećan za gotovo 1.000 dodatnih vojnika. Za sada nije poznato koliko će vojnika biti povučeno sa Kosova, pošto NATO nije objavio detalje o obimu planiranog smanjenja kontingenta KFOR. General Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država Aleksus G. Grinkevič (Alexus G. Grynkewich), vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu (SACEUR), potvrdio je posvećenost NATO bezbednosti i stabilnosti na Kosovu. "Upravo je ta posvećenost dovela do povećane stabilnosti, jer su bezbednosne institucije na Kosovu postale sposobnije. Trenutni uslovi pružaju priliku za dalju optimizaciju veličine i rasporeda KFOR", naveo je on. General Grinkevič je takođe ponovio snažnu posvećenost NATO Zapadnom Balkanu, regionu od strateškog značaja za Alijansu, čija je bezbednost direktno povezana sa bezbednošću evroatlantskog prostora. Dodao je da NATO neće dozvoliti stvaranje bilo kakvog bezbednosnog vakuuma u regionu. 'Optimizacija misije uz očuvanje bezbednosti'Iz Pres-službe Vrhovne komande savezničkih snaga za Evropu (SHAPE) za Radio Slobodna Evropa je rečeno da se odluka ne odnosi na unapred definisano smanjenje broja vojnika, već na optimizaciju misije uz očuvanje bezbednosti svih ljudi koji žive na Kosovu i šire u regionu. "U tom kontekstu, ono što se može očekivati tokom naredne godine ili nešto duže jeste postepen i promišljen povratak na nivoe snaga koji su bili na snazi pre 2023. godine", rekao je portparol SHAPE. Nakon nasilja na severu Kosova u maju 2023. godine, NATO je povećao broj vojnika u zemlji za gotovo 1.000 dodatnih pripadnika. Portparol je potvrdio da će se procene bezbednosnog okruženja kontinuirano sprovoditi i da će NATO, ukoliko budu potrebna dodatna prilagođavanja – bilo povećanje ili smanjenje broja vojnika – postupati u skladu sa procenama situacije na terenu. "Važno je napomenuti da se to već dešavalo. Prisustvo KFOR se tokom godina prilagođavalo, kako naviše tako i naniže, u zavisnosti od bezbednosne situacije", naveo je portparol.

Svetsko fudbalsko prvenstvo svečano je otvoreno na stadionu "Asteka" u Meksiko Sitiju, 11. juna. Na ceremoniji otvaranja defilovale su zastave učesnika u takmičenju. Nastupile su i muzičke zvezde poput Šakire, Burna Boja i kolumbijskog pevača Džej Balvina. Po prvi put, Mundijal organizuju tri zemlje zajedno – Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko. Takmičenje je otvoreno utakmicom između Meksika i Južne Afrike. U pitanju je do sada najveći Mundijal po broju učesnika. Ovo je prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu na kom učestvuje 48 reprezentacija, za razliku od ranijih šampionata na kojima su igrala po 32 tima. Trajaće do 19. jula. Hrvatska i Bosna i Hercegovina uspele su da se kvalifikuju na ovogodišnje Svetsko prvenstvo. Selekcije Srbije, Crne Gore, Slovenije, Bugarske i Grčke ispale su na samom početku kvalifikacija. Međunarodne tenzije uoči takmičenjaProšlog meseca FIFA je potvrdila da je reprezentacija Irana premestila svoj kamp iz Arizone u Meksiko, zbog vazdušnih napada koje su u februaru protiv Irana pokrenule SAD i Izrael. Iako je početkom aprila stupio na snagu prekid vatre, povremeni uzajamni napadi su se nastavili. Poslednjih dana pojavili su se navodi da će iranskim igračima biti dozvoljeno da uđu u SAD tek na dan utakmica, ali su američke vlasti to demantovale. "Te informacije nisu tačne. Zahvaljujući velikodušnosti predsednika Donalda Trampa, iranski tim će moći da dođe dan pre utakmica", rekao je portparol američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti. Ipak, nekoliko članova iranskog tima nije dobilo vize, uključujući "ključne članove uprave i administrativnog osoblja", saopšteno je iz Fudbalskog saveza Irana. U međuvremenu, somalijskom fudbalskom sudiji Omaru Artanu zabranjen je ulazak u SAD zbog "veza sa osobama za koje se sumnja da su članovi terorističkih organizacija", naveli su američki zvaničnici. Artan, proglašen za najboljeg sudiju Afrike 2025. godine, trebalo je da postane prvi Somalijac koji sudi na završnici Svetskog prvenstva, ali mu je u ponedeljak odbijen ulazak na međunarodnom aerodromu u Majamiju, iako je posedovao diplomatski pasoš i američku vizu. Somalija je jedna od 12 zemalja obuhvaćenih zabranom putovanja koju je uveo predsednik Donald Tramp.