Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se s ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Matthewom Whitakerom, saopšteno je na Instagram nalogu Budućnost Srbije. Vučić je naveo da su razgovarali o najvažnijim bezbjednosnim i političkim pitanjima u regionu, položaju Srbije u složenim geopolitičkim okolnostima, kao i o potrebi očuvanja mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Posebno je istakao da je za Srbiju od presudnog značaja bezbjednost srpskog naroda na Kosovu, uz nastavak, kako je naveo, odgovorne politike koja podrazumijeva dijalog, ali i insistiranje na poštovanju međunarodnog prava i preuzetih obaveza. "Srbija će nastaviti da bude faktor stabilnosti, ali će uvek umeti da zaštiti svoje državne i nacionalne interese", poručio je Vučić. Dodao je da su razmijenjena mišljenja i o unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i o oblicima saradnje koji mogu doprinijeti većem međusobnom razumijevanju i očuvanju mira u regionu, naglasivši važnost otvorenog dijaloga u vremenu globalnih izazova. Ranije 22. aprila, tokom obilaska Centra za razminiranje u Velikoj Moštanici kod Beograda, ambasador SAD pri NATO-u izjavio je da će saradnja Sjedinjenih Američkih Država i Srbije na uklanjanju zaostalih mina ostati "zajednički prioritet", piše Beta. Whitaker je rekao da SAD od 2008. godine blisko sarađuju sa Srbijom na uklanjanju mina i kontaminacije kasetnom municijom u civilnim područjima, navodeći da je Centar za razminiranje "odličan partner" u tim naporima. On je dodao da je u 2025. godini postignuta "značajna prekretnica" uklanjanjem zaostale kasetne municije u civilnim područjima, te da je sada fokus na čišćenju "posljednje opštine sa poznatom minskom kontaminacijom". "Ova saradnja spasava živote i ostaće zajednički prioritet naših zemalja", rekao je Whitaker. Dodao je i da su SAD u ove aktivnosti investirale više od 28 miliona dolara, kao i da se trenutno radi na obezbjeđivanju dodatnih 1,5 miliona dolara za projekte razminiranja u Srbiji. "Ovi značajni napori odražavaju snagu naših bilateralnih odnosa i otvaraju novu eru u odnosima Srbije i SAD, fokusiranu na budućnost", naveo je on. Do sastanka s Vučićem dolazi dan nakon što je ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u boravio na Kosovu, gdje je imao odvojene sastanke s kosovskim premijerom Albinom Kurtijem, vršiteljkom dužnosti predsjednice Albulenom Haxhiu i komandantom NATO misije KFOR-a, general-majorom Ozkanom Ulutašem. Američka ambasada u Prištini saopštila je da Sjedinjene Američke Države i Kosovo nastavljaju da unapređuju "zajedničke bezbjednosne interese" i jačaju regionalnu stabilnost, ističući značaj saradnje kroz KFOR i Program partnerstva Nacionalne garde Ajove s Kosovom. Prema navodima iz Prištine, u fokusu Whitakerovih sastanaka bila su pitanja bezbjednosti na Kosovu i u regionu, kao i doprinos Kosova međunarodnim bezbjednosnim inicijativama. Kosovo je nedavno najavilo učešće u Međunarodnoj stabilizacionoj snazi za Gazu i planira da pošalje trupe na palestinsku teritoriju u okviru misije nadzora primirja. Kosovo takođe nastavlja transformaciju Snaga bezbjednosti u vojsku uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, te blisku saradnju s američkom vojskom i Nacionalnom gardom Ajove, dok je domaćin i najveće američke baze na Balkanu – Bondsteel.

Ambasadori članica Evropske unije (EU) doneli su odluku o formiranju ad hoc grupe koja će započeti rad na izradi Sporazuma o pristupanju između EU i Crne Gore, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora u Briselu. Sporazum o pristupanju između Crne Gore i Evropske unije, koji će biti potpisan po okončanju pregovaračkog procesa, biće prvi koji će obuhvatiti dodatne zaštitne mehanizme. To je u više navrata najavljivala evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Zaštitne mere trebalo bi da spreče nazadovanje u oblasti demokratije i vladavine prava. Prema njenim rečima, te mere ostaju na snazi koliko god je potrebno, ali se neće primenjivati ako nove članice poštuju pravila. "Ovo nije stvaranje dodatnih kriterijuma za zemlju. Ali ako zemlje nazaduju u pogledu naših osnovnih vrednosti, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitne mere moraju postojati i mi uvek moramo biti u stanju da zaštitimo našu uniju. To nam je potrebno kako bismo održali poverenje – među državama članicama, sa našim građanima i u sam proces proširenja", izjavila je Kos 20. aprila na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta. Crna Gora se zasad smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Vlasti te države ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – procesa koji, prema dosadašnjoj praksi, traje između jedne i tri godine. Od leta 2023. Crna Gora je uspešno napredovala ka privremenom zatvaranju pregovaračkih poglavlja, iako su se poslednjih meseci pojavili znaci zastoja. Od ukupno 33 poglavlja, privremeno je zatvoreno 14, dok je za završetak pregovora potrebno zatvoriti još 19.

Policija u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije (BIA) uhapsila je muškarca zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini, na strani ukrajinske vojske, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 22. aprila. U saopštenju se navodi da je uhapšen F. Đ. (2006) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. "Prilikom hapšenja kod osumnjičenog je pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, kompletna maskirna uniforma sa obeležjima ukrajinske vojske, šlem sa ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o stupanju F. Đ. u službu u ukrajinskoj vojsci", navode iz policije. U saopštenju se navodi da je osumnjičenom određeno zadržavanje od 48 sati. U Srbiji je doneto do sada ukupno 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi, pokazuju podaci koje je Radiju Slobodna Evropa dostavio Viši sud u Beogradu. Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Ipak, zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Srbija sa Rusijom održava bliske odnose i nakon invazije u punom obimu na Ukrajinu. RSE je u više navrata izveštavala o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani, a pojedini eksperti u Srbiji ocenjuju da su kazne za proruske plaćenike uglavnom uslovne i veoma blage.

Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) upozorio je u sredu da će biti više uzastopnih izbora ako parlamentarne stranke ne postignu dogovor o izboru predsednika zemlje, za šta je ostalo manje od nedelju dana. Kurti, koji je i predsednik vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje, rekao je novinarima da bi novi izbori koštali zemlju desetine miliona evra gubitaka. "Ako idemo na nove izbore, nećemo imati rešenje, pošto ćemo ponovo morati da idemo na nove izbore, a posle njih opet na nove. Ne znam kako možemo imati 80 poslanika, tako da je neophodno da se dogovorimo", rekao je Kurti posle svečanosti povodom otvaranja Klinike za kardiologiju u Prištini. Predsednik Kosova se bira u Skupštini dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja, odnosno 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zato je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju budući da nijedna partija – pa ni Kurtijevo Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Ustavni rok za izbor predsednika ističe 28. aprila, a ako predsednik ne bude izabran do tada, Kosovo će održati nove izbore u roku od 45 dana. Kurti je razgovarao pre dva dana s liderima dve glavne opozicione partije Bedrijem Hamzom iz Demokratske partije Kosova (DPK), koja ima 22 poslanika, i Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku) iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), koji ima 15 poslanika, ali nije bilo dogovora o predsedniku. Tokom razgovora u Prištini u ponedeljak, Kurti je ponudio Abdidžikuovom DSK-u mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i tri druga, nespecifikovana ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. Abdidžiku je odbio obe ponude. Posle neuspešnog sastanka Kurtija i Abdidžikua, istog dana je lider DPK-a Hamza odbacio kao "neozbiljnu" Kurtijevu ponudu da njegova partija ima predsednika parlamenta u dogovoru sa Samoopredeljenjem. Abdidžiku je rekao da se više neće sastajati s Kurtijem, dok je Hamza rekao da je doprinos njegove partije po pitanju predsednika "završen". Nije jasno kako Kurti može da ih ubedi da se vrate za pregovarački sto pre nego što istekne ustavni rok za izbor novog predsednika Kosova. Kurti u sredu nije objasnio da li će ih ponovo kontaktirati. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. I Hadžiju je pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine. Prethodni pokušaji da se izabere novi predsednik nisu uspeli jer nijedna strana nije izgledala spremna na ustupke. Vladajuća partija je na sednici 5. marta predstavila dva imena za predsednika: Glauka Konjufcu, ministra spoljnih poslova i dijaspore, i poslanicu Fatmire Muladžu-Kolčaku (Mullhaxha -Kollcaku), ali sednica nije održana zbog nedostatka kvoruma, pošto je opozicija napustila salu. Sledećeg dana, bivša predsednica Osmani izdala je ukaz o raspuštanju parlamenta i otvaranju puta za nove izbore. Sama Osmani je želela drugi mandat, ali nije obezbedila potrebnu podršku. Njen ukaz je poništio Ustavni sud nakon žalbe Vlade. Sud je saopštio da ukaz nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok za izbor predsednika.

Crnogorska policija uhapsila je Vehida Murića (25) iz Rožaja koji je osumnjičen za izvršenje trostrukog ubistva u Podgorici, saopšteno je u sredu iz Uprave policije. Policijski službenici su, kako je saopšteno, locirali osumnjičenog u užem gradskom jezgru Rožaja, nakon opsežne taktičke akcije. Sumnja se da je Murić u podgoričkom naselju Stari Aerodrom, lišio života tri lica - dva muškarca iz Rožaja i jednog državljanina Srbije iz Novog Pazara. Iz policije navode da će osumnjičeni uz krivičnu prijavu biti sproveden Višem državnom tužilaštvu u Podgorici. Prethodno je policija saopštila da događaj, prema dosadašnjim saznanjima, nije povezan sa delovanjem kriminalnih struktura, te da se sumnja da su krivičnom delu prethodile lične razmirice između osumnjičenog i žrtava. Takođe su naveli da je zločin najverovatnije izvršen u noći 20. aprila, te da prvi dokazi ukazuju na to da je korišćeno hladno oružje.

Kantonalni sud u Mostaru je potvrdio optužnicu protiv Anisa Kalajdžića iz Mostara, koji se tereti za krivično djelo teško ubistvo ženske osobe, kao i za neovlašteno nabavljanje i držanje oružja, saopšteno je iz Tužilaštva Hercegovačko neretvanskog kantona u srijedu, 22. aprila. Prema optužnici, Kalajdžić je 16. novembra 2025. godine na autobuskoj stanici na Trgu Ivana Krndelja u Mostaru iz vatrenog oružja usmrtio bivšu djevojku Aldinu Jahić, nakon višemjesečnih prijetnji i uznemiravanja. Tužilaštvo navodi da je oštećena pokušala pobjeći i zatražiti pomoć građana i policije, ali ju je optuženi pronašao u ugostiteljskom objektu, gdje joj je hicem u glavu nanio smrtonosne povrede. Istragom je utvrđeno da je Kalajdžić ranije u više navrata prijetio bivšim partnerkama, dolazio pred njihove stanove i slao poruke prijetećeg sadržaja, a da je kobne večeri neovlašteno posjedovao pištolj kojim je izvršio ubistvo. Optuženik se nalazi u pritvoru od novembra, koji mu je produžen odlukom suda zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog djela i težine optužbi. Iz Tužilaštva su naveli da će optužnicu dokazivati ispitivanjem većeg broja svjedoka i vještaka, te izvođenjem materijalnih dokaza, podsjećajući da se, u skladu s načelom pretpostavke nevinosti, krivnja može utvrditi isključivo pravosnažnom presudom. Ovo je prvi potvrđeni slučaj optužnice za krivično djelo "teškog ubistva ženske osobe" prema izmijenjenom Krivičnom zakonu Federacije BiH. Tužilaštvo HNK najavilo je da će navode optužnice dokazivati ispitivanjem većeg broja svjedoka i vještaka, kao i izvođenjem obimnih materijalnih dokaza. Ubistvo Aldine Jahić jedan je u nizu slučajeva femicida u Bosni i Hercegovini posljednjih godina, na koje organizacije civilnog društva upozoravaju kao na ozbiljan društveni problem. Nema jedinstvene baze o broju slučajeva femicida u zemlji. Prema podacima nevladinih organizacija u BiH godišnje prosječno bude ubijeno 11 žena. Od početka 2023. do kraja 2024. godine je ubijeno 35 žena.

Kako se bližio kraj dvonedeljnog primirja SAD i Izraela, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je objavio da jednostrano produžio primirje kako bi "podeljenom" iranskom rukovodstvu dao priliku da iznese "ujedinjeni" mirovni predlog, ali je rekao da blokada iranskih luka, koja je razgnevila Teheran, ostaje na snazi. "Na osnovu činjenice da je vlada Irana ozbiljno podeljena, ne neočekivano, i na zahtev pakistanskog feldmaršala Asima Munira i premijera Šehbaza Šarifa, zamoljeni smo da obustavimo naš napad na zemlju Iran dok njihovi lideri i predstavnici ne budu mogli da iznesu jedinstveni predlog", napisao je Tramp na Truth Social u utorak. Tramp je dodao da će "produžiti primirje dok njihov predlog ne bude podnet i diskusije završene, na ovaj ili onaj način". Nije dao konkretan vremenski okvir. Nije zasad jasno da li će i Teheran produžiti prekid vatre. Savetnik moćnog predsednika iranskog parlamenta nazvao je produženje prekida vatre "trikom da se kupi vreme za iznenadni napad" i rekao, ne ulazeći u detalje, da Teheran mora da preuzme inicijativu. Portparol je takođe rekao da se trenutna američka blokada iranskih luka "ne razlikuje od bombardovanja i da mora biti dočekana vojnim odgovorom". Tramp je ranije rekao da ne želi da produži privremeni prekid vatre s Iranom, koji je trebalo da istekne u sredu, dok je Vašington čekao da vidi da li će se razgovori s Teheranom nastaviti. Nije jasno kada tačno ističe prekida vatre. Zvaničnik Bele kuće je kasnije potvrdio da potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) u utorak neće otići u Islamabad na drugu rundu pregovora uz posredovanje Pakistana kako je planirano. Zvaničnik nije naveo da li se razmatra novi datum. Blokada ostajeTramp je u na društvenim mrežama naveo da će SAD nastaviti blokadu iranskih luka koja je do sada dovela do toga da je američka mornarica zaplenila makar dva broda. Teheran je saopštio da neće nastaviti pregovore dok je blokada na snazi, a SAD su saopštile da neće okončati akciju dok se ne potpiše mirovni sporazum. Pakistan, posrednik u mirovnom procesu, pozvao je i SAD i Iran da produže primirje, ali više izveštaja navodi da Teheran razmatra svoje opcije i čeka da vidi da li će njegovi uslovi, uključujući prekid blokade i priznavanje prava na obogaćivanje uranijuma, biti ispunjeni. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei osudio je ulazak američkih snaga na iranski tanker kasno u ponedeljak, kao i zaplenu drugog teretnog broda dan ranije, kao "pirateriju na moru i državni terorizam" i rekao da su te akcije dovele do pitanja o posvećenosti Vašingtona ozbiljnim pregovorima. Iran je blokirao pristup Ormuskom moreuzu koji kontroliše pristup Persijskom zalivu svim brodovima osim svojim ili onima kojima Teheran odobri tranzit. Iranske 'nove karte'Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf, koji je takođe glavni iranski pregovarač, napisao je kasno u ponedeljak na X da je Teheran "spreman da otkrije nove karte" u ratu sa SAD i Izraelom, optužujući Trampa za "nametanje opsade i kršenje prekida vatre" dok pokušava da pregovore pretvori u "predaju ili da opravda novo ratno huškanje". Tramp je pretio da će ponovo pokrenuti rat i napasti iransku civilnu infrastrukturu poput mostova i elektrana, ako Teheran ne prihvati njegove uslove. Prva runda pregovora u Islamabadu 11. i 12. aprila donela sporazum o potpunom okončanju rata, koji je počeo 28. februara kada su u američkim i izraelskim vazdušnim napadima gađane mete širom Irana. Tenzije u regionu ostaju visoke, dok se teretni brodovi gomilaju u Zalivu zbog blokade. Dok je brodski saobraćaj manje-više zaustavljen, neki brodovi su navodno prošli kroz Ormuski moreuz. Podaci sa platforme za praćenje brodova MarineTraffic pokazali su da je brod "Ean Spir", koji nije imao zastavu niti poznatog vlasništva, prošao kroz plovni put u utorak nakon što je prethodno pristao u iračkoj luci. Drugi brod bez zastave "Lian Star" takođe je, sudeći po podacima, prošao kroz moreuz. Obično dnevno kroz moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnih isporuka nafte i gasa, prođe oko 140 brodova, navode analitičari brodskog saobraćaja.

Ministri inostranih poslova država članica Evropske unije (EU) postigli su politički dogovor o proširenju režima sankcija protiv Irana, koji obuhvata i sankcije protiv lica i subjekata uključenih u ograničavanje slobode plovidbe u Hormuškom moreuzu. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas potvrdila je postizanje političkog dogovora, ali je najavila uvođenje sankcija u maju, nakon što budu sprovedene sve odgovarajuće procedure za njihovo usvajanje. "Ministri (EU) su jasno stavili do znanja da je sloboda plovidbe neosporna. Svakodnevni poremećaji, bez obzira da li je Hormuški moreuz otvoren ili zatvoren, su nepromišljeni. Tranzit kroz moreuz mora ostati slobodan. Evropa će odigrati svoju ulogu u obnavljanju slobodnog protoka energije i trgovine kada uslovi to dozvole", izjavila je Kallas. Osvrćući se na bezbednosnu situaciju u regionu, šefica evropske diplomatije je naglasila da iranski dronovi korišćeni protiv partnera u Persijskom zalivu "verovatno uključuju ruske tehnološke nadogradnje". Potvrdila je i blisku saradnju sa partnerima u Persijskom zalivu kako bi se to ograničilo, uključujući i kroz moguću koordinaciju u vezi sa sankcijama. "Niko od nas ne želi da vidi Iran sa nuklearnim oružjem. Slažemo se sa našim regionalnim partnerima da svako trajno rešenje mora da obuhvati i druga pitanja pored nuklearnog, uključujući iranski raketni program i njegovu kontinuiranu podršku terorističkim grupama", navela je visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kallas izjavila je da bi u narednim satima moglo doći do deblokade zajma za Ukrajinu. "Postoji novi zamah nakon mađarskih izbora i očekujem pozitivnu odluku o zajmu od 90 milijardi evra u naredna 24 sata", izjavila je Kallas nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU u Luksemburgu. Riječ je o zajmu Ukrajini koji je potreban kako bi zemlja nastavila odbranu od ruske agresije. Zajam su prvobitno odobrile sve države članice Evropske unije, ali ga je kasnije blokirao odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban, iako je ranije Mađarska glasala za njegovo usvajanje. Popravka naftovoda "Družba" otvara put usvajanju kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu i novoj rundi sankcija protiv Rusije, na koje je Mađarska trenutno stavila veto. Kamen spoticanja bio je naftovod "Družba", kojim se transportuje ruska nafta kroz Ukrajinu ka Mađarskoj i Slovačkoj. Naftovod nije u funkciji od ruskog napada dronom na zapadnu Ukrajinu krajem januara. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je u utorak, 21. aprila, da je naftovod popravljen i da može nastaviti sa radom. "Ukrajina je završila popravke na delu naftovoda Družba koji je oštećen ruskim napadom", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. Ova objava otvara put Mađarskoj da ukine veto na kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu. U svetlu političkih promena u Mađarskoj nakon izbora održanih 12. aprila na kojima je ubedljivu pobedu odneo opozicioni lider Peter Mađar, čime je okončana 16-godišnja vlast Viktora Orbana, Evropska unija smatra da postoji novi trenutak za donošenje odluka. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas navela je da EU takođe treba da razmotri i druge odluke koje su već duže vreme blokirane, poput otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom, kao i 20-og paketa sankcija, koji je takođe blokirala Mađarska.

Evropska unija (EU) planira ukidanje finansiranja Venecijanskog bijenala zbog odluke da se u okviru izložbe vrati Rusija, saopštila je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. "Dok Rusija bombarduje crkve i muzeje u Ukrajini i nastoji da izbriše ukrajinsku kulturu, ne bi joj trebalo dozvoliti da izlaže svoju kulturu", poručila je Kallas, dodajući da je odluka o povratku Rusije moralno pogrešna. Svake godine EU obezbeđuje Venecijanskom bijenalu grant od 2 miliona evra. Festival godišnje dobija finansiranje, uglavnom od italijanske države i opštine Venecije, koje se procenjuje na oko 19 miliona evra. Organizatori Venecijanskog bijenala objavili su listu učesnika, gde je i Rusija uključena među zemljama učesnicama. Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, ruski umetnici i kustosi su se povukli, a ruski paviljon je zatvoren. Organizator Bijenala formalno ne poziva države, jer nacionalni paviljoni funkcionišu autonomno. U maju, kada se otvara izložba, ruski paviljon će ponovo biti otvoren. Ovo pitanje je pokrenuto na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU. Zbog učešća Rusije, neke evropske države najavile su mogućnost bojkota izložbe. Finska je preko Ministarstva kulture već potvrdila da neće učestvovati na Venecijanskom bijenalu ako Rusija bude učestvovala na izložbi. Letonija je u utorak saopštila da je pozvala na izuzeće Rusije sa Venecijanskog bijenala 2026. godine, navodeći da njenu inicijativu podržava još 20 zemalja, kao i Ukrajina. Letonski ministar je pred evropskim kolegama izneo pismo u kojem se navodi da dopuštanje Rusiji da učestvuje na bijenalu rizikuje "normalizaciju agresije protiv Kijeva" i slabljenje pritiska na Moskvu. "Letonija je, zajedno sa još 20 zemalja i Ukrajinom, već pozvala organizatore da preispitaju učešće Rusije", navodi se u pismu.

Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta proglasili su 21. aprila blokadu zgrade Dekanata tog fakulteta u Beogradu nakon što im je odbijena žalba na preliminarne rezultate izbora za Studentski parlament. "Naši zahtevi nisu ispunjeni tako da ovog trenutka stupa na snagu blokada Dekanata do daljnjeg", naveli su 21. aprila na Instagramu. U večernjim satima studenti Medicinskog fakulteta izašli su iz zgrade Dekanata jer im je, kako kažu, zaprećeno policijom i krivičnim prijavama. Studenti u blokadi okupljeni oko liste "Sinapsa" za predstavničko telo studenata na fakultetu protestovali su ispred Dekanata zahtevajući da se jedan broj glasačkih listića proglasi nelegalnim i da se proglasi pobeda njihove liste. Oni tvrde da je pobeda liste "Medicinski krug" proglašena uz 200 neregularnih listića. "Zahtevamo da izborna komisija tužilaštvu podnese krivičnu prijavu protiv odgovornih za učinjene malverzacije", saopštila je Sinapsa. Prošle nedelje, nakon izbora za studentski parlament Medicinskog fakulteta, policija je došla ispred zgrade te ustanove, a dan kasnije na fakultet je ušla i inspekcija Ministarstva prosvete. Tokom policijske intervencije razbijeno je staklo na zgradi, a članovi izborne komisije napustili su Dekanat kroz razbijeni prozor uz pratnju policije, naveli su tada studenti koji su blokirali fakultete. Policija je saopštila da je postupala po prijavi zaposlenih koji su naveli da im grupa ljudi ispred fakulteta ne dozvoljava izlaz i pokušava nasilno da uđe. Policija je više puta od kraja 2024, kada su počele studentske blokade u Srbiji, ulazila na fakultete. Sa blokada i antivladinih demonstracija tražila se odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Policija je 31. marta pretresala zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu u sklopu, kako su saopštili, istrage smrti studentkinje koja je nekoliko dana ranije stradala na Filozofskom faklultetu. Rektor beogradskog Univerziteta Vladan Đokić je taj postupak okarakterisao kao pritisak na univerzitet i kršenje njegove autonomije. Policija je 21. januara intervenisala i u zgradi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zbog blokade studenata i profesora. Akademska zajednica ocenila je da upadima policije na fakultete vlast nastoji da, usled straha od poraza na izborima, suzbije studentski otpor i uguši akademsku autonomiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je pozvao Petera Mađara, pobednika na nedavnim parlamentarnim izborima u Mađarskoj, da poseti Srbiju. Vučić je objavio da je sa Mađarom razgovarao telefonom 21. aprila i čestitao mu na izbornoj pobedi. "Imali smo važan, dobar i sadržajan razgovor o ključnim temama za dalje unapređenje sveukupnih srpsko-mađarskih odnosa", napisao je Vučić na Instagramu. Dodao je da su razmotrili "neka od ključnih energetskih i drugih pitanja od značaja za dalji razvoj odnosa između dve zemlje, stabilan razvoj, sigurnije snabdevanje i snažnije regionalno povezivanje". Razmenili su i mišljenja o položaju srpske i mađarske manjine u dve zemlje, kao i o putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Partija Tisa (Tisza), koju predvodi Peter Mađar, pobedila je na parlamentarnim izborima 12. aprila u Mađarskoj i sa vlasti smenila Viktora Orbana i njegov Fides posle 16 godina vladavine. Tokom vladavine Orbana vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu. Obe vlade nastavile su da održavaju kontakte sa Moskvom, nakon što je Evropska unija uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Srbija od kraja 2021. ne napreduje u evropskim integracijama, čime je izgubila status predvodnika na tom putu na Zapadnom Balkanu. Jedan od razloga je i neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, odnosno odbijanje uvođenja sankcija Rusiji.

Mađarska naftna i gasna kompanija MOL navela je za Radio Slobodna Evropa da nastavljaju pregovore o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u u skladu sa potpisanim okvirnim sporazumom. MOL je tako odgovorio na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li promena vlasti u Mađarskoj može uticati na spremnost te kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u. Kako je navedeno pregovori se nastavljaju i u skladu sa propisima o sankcijama Sjedinjenih Država i Evropske unije. Završetak transakcije zahteva odobrenje američkog OFAC-a. MOL Grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 19. aprila posle sastanka sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da postoje crvene linije koje Srbija ne može da pređe. "Naš cilj je da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu, ali i da MOL preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS obavezao u prošlosti, a koje su od važnosti za Srbiju", napisala je ministarka na Instagramu. NIS je pod američkim sankcijama od oktobra 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. Rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. NIS pored rafinerije nafte u Pančevu, poseduje i maloprodajnu mrežu, kao i portfolio u oblasti istraživanja i proizvodnje.

Uprava policije Crne Gore saopštila je da intenzivno traga za Vehidom Murićem (25) iz Rožaja, koji se sumnjiči za izvršenje trostrukog ubistva u Podgorici. Tri tijela pronađena su rano 21. aprila u jednoj kući u podgoričkom naselju Stari aerodrom, saopšteno je iz Uprave policije. Kako je navedeno, službenici policije u koordinaciji sa Višim državnim tužilaštvom u Podgorici preduzimaju hitne mjere i radnje na njegovom lociranju i lišenju slobode, a svi raspoloživi kapaciteti policije stavljeni su na raspolaganje. "Prema dosadašnjim saznanjima, ovaj događaj nije povezan sa djelovanjem kriminalnih struktura, dok policija raspolaže informacijama o identitetu osumnjičenog za izvršenje ovog krivičnog djela i za njim se intenzivno traga", stoji u saopštenju policije. Policija sumnja da su krivičnom djelu prethodile lične razmirice između osumnjičenog i lica lišenih života. Uprava policije apelovala je na građane da, ukoliko imaju informacije koje mogu pomoći u pronalasku osumnjičenog, to prijave najbližoj policijskoj stanici ili pozivom na broj 122, uz upozorenje da budu oprezni. "Sva lica su porijeklom iz Rožaja. Na licu mjesta se vrši uviđaj. Prema preliminarnim informacijama sa lica mjesta, krivično djelo je najvjerovatnije izvršeno upotrebom hladnog oružja", dodaje se u saopštenju. Zločin se dogodio tokom prethodne noći, pokazuju prve informacije iz istrage.

Rusija će braniti interese Republike Srpske i Dejtonski sporazum, poručio je zamjenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško koji se u Banjaluci susreo sa zvaničnicima ovog bh. entiteta, 21. aprila. On je optužio zapadne zemlje, "naročito Berlin i London, da žele oduzeti Srbima ustavne nadležnosti i preuzmu kontrolu". "Sankcije ne mogu uticati na naše bilateralne odnose i mi ćemo ići u realizaciju naše saradnje kroz usaglašenu agendu", kazao je Gruško na konferenciji za novinare, kritizirajući i instituciju visokog predstavnika u BiH. Bosna i Hercegovina se pridružila sankcijama EU prema Rusiji, ali njihovom provođenju se protive predstavnici vlasti RS, predvođeni Miloradom Dodikom, predsjednikom Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Gruško je prvi ruski zvaničnik tog ranga koji dolazi u RS od početka ruske invazije na Ukrajinu. EU i Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u BiH nisu odgovorili na upite RSE za komentar najavljene posjete. Milorad Dodik je kazao kako "podržava rusku Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, te da RS neće dozvoliti uvođenje sankcija Rusiji". Rusija je napad na Ukrajinu počela 2022. godine, pod izgovorom da vodi "specijalnu vojnu operaciju", a ne rat protiv nezavisne susjedne zemlje, čiji je dio teritorije prisvojila. Dodik se osvrnuo i na pitanje države imovine. "Ukoliko se bude nametalo pitanje imovine, RS će morati donijeti vlastitu odluku o tome, a ona će biti da to ne prihvatamo i da smo spremni na samostalni razvoj", rekao je Dodik. Visoki predstavnik u BiH je 2006. godine iz odluke o zabrani raspolaganja državnom imovinom izuzeo perspektivnu vojnu imovinu, kako bi se ona odmah mogla knjižiti na državu. Zakon o odbrani BiH predvidio je da državno Ministarstvo odbrane od 1. januara 2006. preuzme pravo posjeda nad imovinom potrebnom za funkcionisanje Oružanih snaga. Predsjedništvo BiH, kao vrhovni komandant Oružanih snaga, kroz nekoliko odluka je utvrdilo raspored, strukturu i lokacije Oružanih snaga, te sastavilo spisak od 63 lokacije perspektivne vojne imovine. Kasnije je taj broj smanjen na 57. Posjete najviših zvaničnikaNajviši ruski zvaničnici rijetko posjećuju Banjaluku, najveći grad i administrativni centar RS. Obilasci su, uglavnom, na nivou gradova, poput posjete predstavnika Glavne uprave MUP-a Ruske Federacije za grad Moskvu, entitetskom MUP-u u novembru prošle godine. Banjaluku često posjećuju i predstavnici obrazovnog i zdravstvenog sektora Rusije, koji borave u banjalučkom Univerzitetu ili Univerzitetskom kliničkom centru. U posljednjih 10 godina, visoki ruski zvaničnici su tri puta dolazili u RS. Sergej Lavrov, šef diplomatije Rusije, posljednji put je u BiH boravio u decembru 2020. godine. Tada je bio u zvaničnoj posjeti Sarajevu, ali je posjetio i Istočno Sarajevo. Dvije godine ranije, Lavrov je nakon posjete Sarajevu boravio u Banjaluci i obišao mjesto izgradnje srpsko-ruskog hrama i kulturnog centra. Nekoliko mjeseci prije njega, u Banjaluci je bila Valentina Matvijenko, predsjednica ruskog Savjeta Federacije, gornjeg doma državnog parlamenta. Ona je tada izjavila da je ovaj entitet "bratska zemlja Rusije", te da je Moskva protiv proširenja NATO u Evropi.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova Federacije BiH se provode pretresi, u okviru kojih su obuhvaćene i službene prostorije ministra Rame Isaka, navodi se u saopštenju Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBIH u utorak, 21. aprila. "Naredbama je obuhvaćen pretres federalnog ministra unutrašnjih poslova Rame Isaka, službenih prostorija, kao i službenih računara koje koristi, uključujući i računare njegovih savjetnika i sekretara Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova, te izuzimanje materijalne dokumentacije i mobilnog uređaja", navodi se u saoopštenju. Pretresi su dio istrage koja se vodi protiv šefa Federalne uprave policije (FUP) Vahidina Munjića, šefice kabineta premijera FBiH Arijane Huseinović-Ajanović, policijskog službenika Muhameda Ohranovića i direktora Policijske akademije BiH Ervina Mušinovića. Munjić, Huseinović-Ajanović, Ohranović i Mušinović sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja, davanje i primanje nagrade ili drugih oblika koristi za trgovinu utjecajem, te posredovanje ili pogodovanje pri zapošljavanju i napredovanjima na pozicijama. Munjić se, pored ostalog, tereti i da je kao direktor FUP-a otkrivao informacije iz krivičnih postupaka. Još u decembru prošle godine policija je pretresla kancelarije premijera Federacije Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Ministarstva prometa i komunikacija ovog entiteta u Mostaru, te jedan privatni stambeni objekt. Tada su privremeno oduzeti službeni laptopi i dokumentacija u cilju prikupljanja dodatnih dokaza za daljnji rad na predmetu "Munjić i drugi", saopštio je tada Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organiziranog i međukantonalnog kriminala Vrhovnog suda Federacije BiH (POSKOK). "Predmet Munjić i dr. je u međuvremenu proširen na način da su mu pridružena još četiri predmeta formirana na osnovu krivičnih prijava protiv više lica, te se u okviru trenutnog stanja u predmetu vrše određene radnje i aktivnosti", navodi se u saopštenju Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBiH 21. aprila. Inače, pretresi u Ministarstvu unutrašnjih poslova FBiH se rade po naredbi Posebnog odjela Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine, a uz nadzor postupajućeg federalnog tužioca Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBiH.

Novinari, aktivisti i branitelji ljudskih prava nastavljaju da se suočavaju s nepogodnom situacijom u Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok u obe zemlje diskriminacija ostaje problem, ocenio je Amnesti internšnal (Amnesty International) u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu u 2026. Međunarodna organizacija za ljudska prava ocenila je da su se širom sveta tokom prošle godine proširile autoritativne prakse, kao i da su vlade koristile tehnologiju da omoguće i ojačaju takve prakse. Generalna sekretarka Amnesti internešnala Anjes Kalamar (Agnes Callamard) ocenila je da su u 2025. "napravljeni oštri zaokreti od međunarodnog poretka koji je zamišljen iz pepela Holokausta i potpunog uništenja svetskih ratova, i koji je građen sporo i bolno, mada nedovoljno, tokom proteklih 80 godina". Bosna i HercegovinaU BiH, navodi Amnesti, branioci ljudskih prava, aktivisti civilnog društva i nezavisni novinari, posebno u RS, često su bili izloženi verbalnim pretnjama, zlostavljanju na internetu i van interneta, kao i agresivnim i kontinuiranim kampanjama blaćenja, uključujući i od visokih javnih zvaničnika. Amnesti ističe da je u martu Narodna Skupština RS usvojila Zakon o posebnom registru i javnosti rada nevladinih organizacija, kojim se od neprofitnih organizacija zahtevalo da se upišu u poseban registar, što ih je izložilo povećanom pravnom nadzoru i potencijalno ih klasifikovao kao "agente stranog uticaja". Entitetska skupština je takođe usvojila izmene Krivičnog zakona RS, uvodeći novo krivično delo "nepoštovanja ili nesprovođenja odluka institucija i organa" RS, za šta grupe civilnog društva ukazuju da predstavlja veliku pretnju slobodi izražavanja, navodi Amnesti dodajući da je Ustavni sud BiH poništio oba zakona kao neustavna. Romi i "nekonstitutivni" narodi nastavili su da doživljavaju diskriminaciju u BiH, ističe Amnesti. U septembru je delegacija Saveta Evrope posetila BiH kako bi razgovarala o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio da su aranžmani za raspodelu vlasti u zemlji diskriminatorni, pošto je ljudima koji se nisu identifikovali kao pripadnici nekog od "konstitutivnih naroda" – Bošnjaka, Hrvata ili Srba – i dalje uskraćena adekvatna politička zastupljenost. Pored toga, u aprilu 2025. su vlasti i grupe civilnog društva započele konsultacije o Akcionom planu za socijalno uključivanje Roma 2026-2030, ali do kraja godine nije postignut konkretan napredak. Po pitanju diskriminacije, Amnesti ističe da je Skupština RS usvojila izmene Krivičnog zakona RS kojima se uklanja termin "rodni identitet" kao zaštićena karakteristika iz članova koji kriminalizuju zločine iz mržnje i govor mržnje, posle čega su grupe civilnog društva upozorile da će erodirati postojeću zakonsku zaštitu. Amnesti navodi da je Federacija Bosne i Hercegovine usvojila zakone koji priznaju femicid i pooštravaju kazne za počinioce porodičnog nasilja, ali da je pravna zaštita žrtava i dalje nedosledna širom zemlje, dok organizacije za prava žena upozoravaju da sveobuhvatna implementacija zahteva dodatnu edukaciju i obuku službenika za sprovođenje zakona. KosovoRodno zasnovano nasilje, rasistički uzvici, napadi na novinare i nedostatak zakona o građanskoj zajednici osoba istog pola ocenjeni su Amnestijevom izveštaju kao zastoji za Kosovo. Što se tiče rodno zasnovanog nasilja na Kosovu, Amnesti ukazuje na izveštaj Evropske komisije objavljen u novembru, u kojem se navodi da je rodno zasnovano nasilje na visokom nivou, posebno nasilje u porodici, kao i da napori da se podigne svest o tom pitanju i da se reše zastoji u pogledu institucionalne i pravne zaštite žena, nisu bili dovoljni za efikasnu borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. U odeljku o pravima žena i diskriminaciji Amensti pominje odluku Vrhovnog suda Kosova da zadrži na snazi administrativno uputstvo iz 2014. kojim se zabranjuje verska odeća u školama, što prema toj organizaciji, "ograničava pristup obrazovanju devojčicama koje nose maramu". Po pitanju medija, Amnesti navodi da je Udruženje novinara Kosova do novembra 2025. izvestilo o 63 slučaja pretnji i napada na novinare. Kao pozitivan pomak na Kosovu, Amnesti ukazuje na odluku Ustavnog suda iz maja 2025. kojom je ukinut zakon o proširenju ovlašćenja Nezavisne komisije za medije, koji su takođe osudile organizacije civilnog društva. U izveštaju se navodi da tokom političke krize nije bilo napretka u usvajanju zakona koji bi omogućio registraciju građanskih zajednica između osoba istog pola, kao i da za pripadnike LGBT još nije otvoreno specijalizovano sklonište, gde bi boravili članovi zajednice koji se suočavaju sa nasiljem. Amnesti navodi i da je Vlada Kosova pristala da prihvati zahteve za kompenzaciju žrtvama bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su proglašeni krivim pred Specijalizovanim većima u Hagu. SrbijaU Srbiji, kako navodi međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva nastavili su da se suočavaju sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom dok su vlasti pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. S druge strane, diskriminacija ostaje značajan problem koji u Srbiji pogađa žene i devojčice, Rome, LGBTI osobe i osobe s invaliditetom. Amnesti internešnal ističe da je Vlada Srbije pojačala transfer oružja Izraelu, dok su gonjenje ratnih zločina i regionalna pravosudna saradnja gurnuti u stranu. Dok su zemlju potresale demonstracije na kojima su traženi vanredni izbori i odgovornost vlasti predsednika Aleksandra Vučića posle pogibije 16 ljudi u urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu krajem 2024, demonstranti su bili izloženi prekomernoj upotrebi sile u više slučajeva širom zemlje, a policija je reagovala na uglavnom mirne demonstracije. Posmatrači ljudskih prava i novinari zabeležili su slučajeve zastrašivanja, batinanja i zlostavljanja od strane policije u civilu i uniformisanih policajaca, ukazuje Amnesti i navodi da su student demonstrante takođe nasilno napadale pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, čije je postupke Vučić kasnije odobrio i pomilovao. Amnesti podvlači i da je u martu 2025. policija upotrebila nešto je izgledalo kao zvučno oružje – poznato i kao akustični uređaj – protiv demonstranata u Beogradu, izazvavši stampedo. Neki demonstranti su prijavili dugoročne posledice oružja, uključujući probleme sa sluhom, mučninu i vrtoglavicu. Krajem aprila, Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom se navodi da vlada mora sprečiti upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja za kontrolu mase. U izveštaju Amnestija se takođe navodi da je policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, a da su desetine bile izložene šamaranju i udaranju nogama dok su bili vezani, kao i da je nekim pritvorenicima prećeno silovanjem, nasiljem i smrću. Novinari su bili mete dok su izveštavali o protestima i drugim pitanjima od javnog interesa, sa preko 160 slučajeva zastrašivanja i napada zabeleženih do sredine godine. Povodom slobode udruživanja Amnesti ukazuje da je Evropska komisija izvestila da visoki zvaničnici i tabloidi naklonjeni Vladi intenziviraju verbalne napade i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva i aktivista koji se zalažu za vladavinu prava, što je uključivalo otkrivanje ličnih podataka. Vlasti Srbije su takođe nastavile nezakonitu upotrebu špijunskog softvera i drugih invazivnih digitalnih forenzičkih alata protiv aktivista i novinara. Po pitanju diskriminacije, Amensti navodi da je Visoki komesar UN za ljudska prava izrazio zabrinutost zbog porasta govora mržnje usmerenog na žene, Rome i druge zajednice, kao i na LGBTI osobe i novinare. U septembru je nezavisna Grupa stručnjaka Saveta Evrope za akciju protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (GREVIO) izvestila o kontinuiranoj rasprostranjenoj diskriminaciji žena i devojčica u vezi s porođajem, majčinstvom i brigom o deci. Romske zajednice se i dalje, kako navodi Amnesti, suočavaju s visokim stopama siromaštva, isključenosti i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i drugim osnovnim uslugama. Amnesti ističe i da je Vlada Srbije blokirala efikasnu pravosudnu saradnju s drugim zemljama u regionu, kao i da nije ispunila svoju obavezu da promoviše odgovornost za ratne zločine u regionu. Takođe, Amnesti je naveo da je Srbija među zemljama koje su nastavile transfer naoružanja u Izrael uprkos pozivu stručnjaka EU da se to odmah prekine. Srbija je, kako se navodi, izvezla municiju u Izrael u vrednosti od više od 55 miliona evra, kršeći svoje obaveze prema Sporazumu o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu. Srbija je takođe odbila zahteve za pristup informacijama od javnog značaja o detaljima transfera između dve zemlje. 'Predatorski poredak'Generalna sekretarka Amnestija je u izveštaju ukazala da je u proteklih 80 godina je do dubokih transformacija sveta na bolje, kroz ostvarivanje veće pravde, rešavanju neravnoteže moći između država, priznavanja i zaštite prava autohtonih naroda, žena, LGBT osoba, i utvrđivanjem univerzalnih obaveza o suštinskoj jednakosti, seksualnim i reproduktivnim pravima i radnim pravima, ali da je takav poredak sada ugrožen zbog predatorskih praksi. Kalamar je kririkovala lidere kao što su predsednik SAD Donald Tramp (Trump), predsednik Rusije Vladimir Putin ili premijer Izraela Benjamin Netanjahu, navodeći su oni, među mnogim drugim, "sprovodili svoja osvajanja za ekonomsku i političku dominaciju kroz uništavanje, suzbijanje i nasilje u masovnim razmerama". "Nakon što su paralisali Savet bezbednosti UN kroz beskrupuloznu zloupotrebu prava veta, predatori sada tvrde da mehanizmi mira i bezbednosti ne funkcionišu i nastoje da ih zamene sebičnim alternativama", navela je Kalamar. "Predatorski svetski poredak odbacuje rasnu i rodnu pravdu, ismeva prava žena, proglašava civilno društvo zajedničkim neprijateljem i odbacuje međunarodnu solidarnost", istakla je generalna sekretarka Amnesti internešnala. Ona navodi da "predatorski svetski poredak" usmerava neviđeno povećanje vojnih investicija, omogućava ilegalni transfer oružja i nameće velika smanjenja budžeta za međunarodnu pomoć, rizikujući milione smrtnih slučajeva koji su se mogli izbeći i desetkujući hiljade organizacija koje rade za ljudska prava, seksualna i reproduktivna prava ili slobodu štampe. "Ovaj predatorski alternativni svetski poredak ućutkuje neslaganje i suzbija proteste, koristi dehumanizujuću retoriku i olakšava zločine iz mržnje i pretvaranje zakona u oružje", navela je Kalamar. Međutim, ističe ona, "izveštaji o smrti međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima su uveliko preuveličani". "Umrlice se objavljuju ne zato što je sistem neefektivan, neefikasan ili prespor, već zato što ne služi interesima politički i ekonomski moćnih i njihovih pomiritelja. Sada žele da verujemo da je sve to bila samo himera, prijatna fikcija koja je nadživela svoju svrhu"", istakla je Kalamar. Generalna sekretarka Amnesti internešanala je poručila da se toma mora pružiti otpor odbranom zaštitnih ograda i "ometanjem najgorih napada na poredak zasnovan na pravilima iz 1948. godine".

Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske, izjavio je da Republici Srpskoj "ne trebaju krediti Evropske unije", komentarišući najavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos koja je potvrdila da Zapadni Balkan rizikuje do juna da izgubi više stotina miliona eura zbog nedovoljne primjene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. Mogući gubici za Bosnu i Hercegovinu u slučaju da se ne preduzmu sve reforme su 373,9 miliona eura. "Nećemo podržati ništa gdje postoji centralizacija. Ta sredstva Plana rasta su donacija, a u značajnom dijelu su krediti, njihovi krediti nam ne trebaju", kazao je Dodik nakon sastanka sa liderom Hrvatske demokratske zajednice Draganom Čovićem u Banjaluci, 21. aprila. Za razliku od Dodika, Čović je rekao kako je "šteta propustiti bilo kakva sredstva iz Evropske unije". "Treba biti evropski put. Trebaju svi prioritetni projekti prema EU biti ispunjeni", kazao je Čović. Plan rasta je paket EU za region od šest milijardi eura. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina. BiH je nacrt reformske agende usvojila i poslala 30. septembra prošle godine u Brisel, godinu iza Albanije, Crne Gore, Kosova, Srbije i Sjeverne Makedonije. Prije toga je Evropska komisija za 108,5 miliona eura umanjila fond za BiH, vrijedan oko milijardu eura, te zaprijetila novim smanjenjem za deset posto. U izradu plana reformi koji još čeka odobrenje iz Brisela bile su uključena tri nivoa vlasti – državna, entitetske i deset kantonalnih – i 22 predstavnika su imala 772 primjedbe koje je Vijeće ministara BiH na kraju bez konsultacija s njima prihvatilo ili odbacilo. Koje su bile teme sastanka Dodika i Čovića?Dodik je na konferenciji za novinare najavio i kako će do izbora i nakon opštih izbora u oktobru ove godine, SNSD i HDZ ostati politički partneri. Prema riječima Čovića, primarna tema sastanka je bila Južna interkonekcija, te budžet institucija BiH, kojeg ova država nije usvojila u ovoj godini i nalazi se na privremenom finansiranju. "Treba završtiti priču i o Južnoj interkonekciji. Nakon što je Vlada RS dala saglasnost na telefonskoj sjednici za ovaj projekat, vjerujem da će to učiniti i Vijeće ministara BiH", kazao je Čović. Južna plinska interkonekcija je planirani gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskom plinskom mrežom i LNG terminalom na otoku Krku, čime bi se omogućila diversifikacija izvora snabdijevanja plinom. Prošle sedmice je Dom naroda Parlamenta FBiH usvojio izmjene i dopune zakona kojim se omogućava uključivanje američkog investitora u realizaciju projekta Južna interkonekcija. Riječ je o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., registrovanoj u Sarajevu, koja je u potpunom vlasništvu američke firme AAFS Infrastructure and Energy LLC. Izmjene zakona dolaze u trenutku kada se Federacija BiH suočava s pritiskom rokova koje je postavila Evropska unija u vezi s potpunom obustavom uvoza ruskog plina od januara 2028. godine. Prema obrazloženju Vlade Federacije BiH, osnovna trasa gasovoda ostaje nepromijenjena, ali su predviđeni dodatni odvojci, uključujući i novi krak prema Tuzli. Bosna i Hercegovina se trenutno snabdijeva isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije, jednim gasovodom od Zvornika do Sarajeva, izgrađenim prije oko četiri decenije. Istovremeno, u Banjaluci je 17. aprila potpisan ugovor o izgradnji gasovoda kroz Republiku Srpsku. Prethodno je Vlada tog bh. entiteta dala 1. aprila saglasnost da se za gradnju gasovoda kroz taj bosanskohercegovački entitet u budžetu obezbijedi nešto više od milijarde maraka (500 miliona eura). Radi se o novom gasovodu koji bi se trebao spojiti na gasni priključak Bosne i Hercegovine sa Srbijom kod Zvornika u BiH, a kroz koji trenutno stiže isključivo ruski gas. Evropska komisija je ranije, na upit Radija Slobodna Evropa, upozorila da planirani gasovod ne doprinosi smanjenju zavisnosti Bosne i Hercegovine od ruskog gasa, već bi je dodatno produbio, podsjećajući da EU od BiH očekuje usklađivanje s energetskim i vanjskopolitičkim ciljevima Unije. Kompanije koje će graditi gasovod su iz konzorcija koji predvodi Konvar iz Srbije, a u kome su još Jokić-invest iz Zvornika, Radis iz Istočnog Sarajeva, Zavod za zavarivanje iz Beograda i GasTeh iz Inđije.

Tri glavna politička subjekta na Kosovu izgleda da su daleko od postizanja dogovora o pitanju predsednika, što dovodi do toga da zemlja ide ka novim parlamentarnim izborima. Vladajući Pokret Samoopredeljenje i opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) u ponedeljak nisu uspeli da postignu dogovor, dok je nekoliko sati kasnije najveća opoziciona stranka, Demokratska partija Kosova (DPK), saopštila da smatra da je njen doprinos u vezi s pitanjem izbora predsednika "završen". DPK je saopštio da je tokom dana primio ponudu Pokreta Samoopredeljenje za predsednika, ali je lider ove stranke Bedri Hamza ocenio da je ponuda "neozbiljna". Ustavni rok za izbor predsednika ističe 28. aprila i ako do tada predsednik ne bude izabran u Skupštini, Kosovo ide na nove izbore. Dok se rok bliži kraju, politički analitičari kažu da vladajuća partija ne želi rešenje, dok opozicione stranke ne žele izbore, ali ne žele ni da se "potčine" Samoopredeljenju premijera Aljbina Kurtija (Albin). Sastanak Kurti-Abdidžiku bez dogovoraPosle sastanka u ponedeljak, Kurti je rekao novinarima da lider DSK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) nije prihvatio njegove ponude za sporazum i naznačio da je tad već pisao DPK-a Hamzi o mogućem sastanku. "Moram da kažem da su razgovori bili neuspešni jer lider DSK nije prihvatio nijednu od naših ponuda", rekao je Kurti, upozoravajući da je zemlja u riziku da ponovo izađe na prevremene izbore. On je rekao da je ponudio DSK-u da u zajedničkoj vladi s drugim partnerima ima mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i još tri ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. "Pre bih da upravo Abdidžiku bude moj zamenik i da na taj način započnemo novo poglavlje saradnje između DSK i Pokreta Samoopredeljenje", naglasio je Kurti. Abdidžiku je s druge strane rekao da se neće ponovo sastati s Kurtijem posle neuspeha razgovora. "Trudio sam se, pokušavao sam, nažalost, nisam uspeo. Sada ću se vratiti u DSK i velikoj misiji ujedinjenja desnice unutar DSK-a", rekao je Abdidžiku posle sastanka, ponavljajući stav svoje partije da jedna stranka ne može da vodi tri glavne institucije u zemlji: Skupštinu, Vladu i Predsedništvo. Prema njegovim rečima, Kurti je insistirao da mesto predsednika treba da ostane njegovoj partiji. Kurti je, s druge strane, insistirao da ne želi da njegova partija vodi tri glavne institucije u zemlji. Abdžiku je na pitanje da li postoji približavanje između DSK i bivše predsednice zemlje Vjose Osmani, čiji je mandat istekao 4. aprila, rekao da bi tako nešto bila dobra vest i za Kosovo i za DSK. "To je moj cilj i radiću na tom cilju do poslednjeg dana", rekao je on. 'Završen' doprinos DPK-aPosle sastanka Upravnog odbora DPK-a, lider te stranke Hamza rekao je novinar da mu je Kurti poslao ponudu putem Vocapa (WhatsApp)i dodao da nije dobio zvaničan poziv za sastanak. "Ponuda je sledeća, da poslanici DPK-a ostanu u sali, glasaju i da se rezultat toga DPK-u ponudi mesto predsednika Skupštine uz određenu izmenu – da Samoopredeljenju pripadne mesto potpredsednika Skupštine koju trenutno ima DPK. Kao prvo, ovo nije ozbiljno, jer je predsedništvo Skupštine konstituisano", rekao je Hamza, dodajući da pored toga što takva ponuda nije ozbiljna, ona nije "ni ustavna“. Hamza je rekao da je stav stranke da ona predloži predsednika, ali ne nužno nekoga ko bi bio deo stranačkih struktura. S druge strane, Kurti je, posle sastanka s Abdidžikuom, izjavio da je poslao poziv DPK-u za sastanak. Na pitanje da li bi sličnu ponudu koju je izneo DSK-u dao DPK-u, Kurti nije želeo da otkrije detalje, ali je dodao da je "ponuda za zajedničku vladu koja je data DSK-u bila isključivo za DSK". Kurti je kritikovao DPK navodeći da je u prethodnim razgovorima ta opoziciona partija tražila da neko iz njenih redova bude izabran za predsednika, a da nije imenovala mogućeg kandidata. On je to ponovio u ponedeljak, rekavši: "DPK je od mene tražila da napravim blanko politički dogovr gde oni predlažu dva kandidata, a mi glasamo za njih." DPK je u saopštenju naveo da je pokazao "spremnost" da doprinese izboru novog predsednika, pošto je petogodišnji mandat bivše predsednice Kosova Vjose Osmani istekao 4. aprila. Ta partija je navela da podržava mogućnost konsenzualnog kandidata, "bez ikakvog uslovljavanja" ili učešća u vlasti. "Međutim, uprkos ovom konstruktivnom pristupu, nedostatak političke volje i institucionalna ozbiljnost aktuelne vlasti ponovo onemogućava izbor novog predsednika. Shodno tome, DPK smatra svoj doprinos ovom procesu završenim", navodi se u saopštenju. Na sastanku u ponedeljak, DPK je usvojio političku izjavu u kojoj se navodi da se zemlja suočava s uzastopnim političkim i institucionalnim krizama koje "direktno izaziva parlamentarna većina, koja kroz kontinuirane blokade i nedostatak državne odgovornosti parališe normalno funkcionisanje institucija, politizuje ih i šteti interesima građana i države". Ko je kriv?Za neuspeh razgovora Samoopredeljenja i DSK-a o pitanju predsednika, politikolog Driteo Arifi krivi vladajuću partiju. Prema njegovim rečima, problemima treba dati dati rešenja i pravac. "U ovom slučaju, naročito vladajuća partija ne želi pravi pravac, već želi način da sebe predstavi kao žrtvu, kao da su drugi ti koji joj ne ostavljaju prostor za rad. Već godinu i po dana smo manje-više u ovoj krizi, gde prvoplasirana partija ne želi rešenje, već na neki način želi uzurpaciju i potčinjavanje svega što postoji na Kosovu", rekao je on za Radio Slobodna Evropa. Prema njegovim rečima, takav pristup šteti svima, posebno Samoopredeljenju, upozoravajući da Kurtijeva partija može da izgubi poverenje građana "ako nastavi da se redovno, neprestano i za sve žali“. Na pitanje da li misli da postoji šansa za dogovor između Samoopredeljenja i DPK, Arifi je skeptičan, ali dodaje kaže da bi se stvari mogle pomeriti u poslednjem trenutku. "Mislim da opozicione stranke ne žele da idu na izbore, ali ne žele ni da budu brutalno potčinjene. Na neki način, ne vidim normalan dogovor", rekao je Arifi. Prema Ustavu, predsednik Kosova se bira sa dve trećine glasova u prva dva kruga ili 61 glasom u trećem krugu glasanja, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zbog toga je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju, s obzirom na to da nijedna partija, pa ni Kurtijeva vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. Hadžiju je u nedelju pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine. Prethodni pokušaji da se izabere novi predsednik nisu uspeli jer nijedna strana nije izgledala spremna na ustupke. Vladajuća partija je na sednici 5. marta predstavila dva imena za predsednika: Glauka Konjufcu, ministra spoljnih poslova i dijaspore, i poslanicu Fatmire Muladžu-Kolčaku (Mullhaxha -Kollcaku), ali sednica nije održana zbog nedostatka kvoruma, pošto je opozicija napustila salu. Sledećeg dana, bivša predsednica Osmani izdala je ukaz o raspuštanju parlamenta i otvaranju puta za nove izbore. Sama Osmani je želela drugi mandat, ali nije obezbedila potrebnu podršku. Njen ukaz je poništio Ustavni sud nakon žalbe Vlade. Sud je saopštio da ukaz nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok za izbor predsednika.

Studenti i građani održali su u ponedeljak protest podrške autoprevozniku Milomiru Jaćimoviću, poznatom po podršci studentima u blokadi, kom je prošle nedelje zapaljen autobus. Kolona je nakon okupljanja u kampusu Univerziteta u Novom Sadu krenula ka Međumesnoj autobuskoj stanici, a tokom šetnje okupljeni su pravili buku i nosili transparente sa porukom "Jaćimović uz narod, narod uz Jaćimovića". Protest su podržali i poljoprivrednici iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije. Okupljeni su pozvali sve koji su u mogućnosti da doniraju sredstva Jaćimoviću kako bi nadoknadio štetu koja je nastala kada je njegovo vozilo izgorelo. Jaćimoviću je 16. aprila u ranim jutarnjim satima zapaljen autobus u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio da se na nadzornim kamerama vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. Zbog sumnje da je sam izazvao požar, Jaćimović je išao i na poligraf koji je, kako je naveo u objavi na društvenim mrežama, prošao. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). U martu ove godine policija je Jaćimoviću oduzela vozačku dozvolu, po presudi Prekršajnog suda u Beogradu. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila - bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni.