Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je u petak navode koji ga dovode u vezu s takozvanim "vikend snajperistima" u Sarajevu tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina. Vučić je za TV Informer naveo da nikada nije nosio snajper i najavio tužbe protiv medija koji su to objavili o njemu dodavši da će angažovati najbolje svetske advokate, prenela je Radio-televizija Srbije. Hrvatski istraživački novinar Domagoj Margetić naveo je u utorak da je tužilaštvu u Milanu, koje vodi istragu o "vikend snajperistima", prosledio informacije da je Vučić učestvovao ili pomagao u "snajper turizmu" u kojem su bogati stranci navodno plaćali srpskim snagama oko opkoljenog Sarajeva da pucaju na civile u tom gradu. Vučić je u intervjuu za TV Informer rekao da nije čuo za takav "safari". "Ali, to nije važno. Nisam imao pušku, čak i kada sam došao i pitao mogu li da budem sa vama, rekli su mi 'mali, vraćaj se, treba nam novinar, ko zna engleski'. Toliko je bez veze priča i to svi znaju, imam snimke, svedoke i tamo gde govore da je puška, tu je bio stativ od kamere, nosio sam snimatelju", rekao je Vučić. On je dodao da će angažovati najbolje svetske advokate kako bi tužio Gardijan (The Guardian), Dejli mejl (The Daily Mail) i druge medije koji su pisali o tome. Vučić je rekao da veruje da može da dobije milione u tužbama od tih medija. "Samo moram da vidim kako su oni definisali, šta su definisali, šta će mi advokati reći", rekao je predsednik Srbije. Gardijan je u svom izveštaju naveo da se "predsednik Srbije suočava s pravnom prijavom u slučaju sarajevskog 'snajper turizma'" prenoseći da je Margetić uložio prijavu tužiocima u Milanu. Britanski tabloid Dejli mejl naveo je da je "predsednik Srbije optužen za učešće u 'ljudskim safarijima'", takođe prenoseći Margetićeve navode. Vučić je i u četvrtak tokom regionalne poslovne konferencije Velike Britanije i Zapadnog Balkana, odgovarajući na pitanja novinara, odbacio optužbe o povezanosti s "vikend sanjperistima" Italijanski mediji su početkom oktobra preneli da su tužioci u Milanu pokrenuli istragu o Italijanima koji su navodno dali ogromne sume novca srpskim snagama kako bi tokom opsade Sarajeva mogli da budu "vikend snajperisti" koji ubijaju građane zabave radi. Slučaj je pokrenuo tužilac Alesandro Gobis (Alessandro Gobbis) pod optužbom za ubistvo s predumišljajem otežano okrutnošću i niskim pobudama. Optužbe su trenutno podignute protiv nepoznatih osoba, a proističu iz tužbe koju je podneo novinar i pisac Ecio Gavaceni (Ezio Gavazzeni), uz pomoć dva advokata i bivšeg sudije Gvida Salvinija (Guido). Prema svedočenjima prikupljenim širom severne Italije, ti "vikend snajperisti", uglavnom simpatizeri krajnje desnice sa strašću za oružjem, okupljali su se u Trstu, a zatim su odvedeni na brda oko Sarajeva, gde su mogli da pucaju na stanovništvo opkoljenog grada pošto bi platili snagama bosanskih Srba. Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dijete ubijeno u gradu pogođeno je snajperskim hicem. Više od 14.000 dece je ranjeno. Usprkos tome, nijedan snajperist nije odgovarao po ličnoj odgovornosti – ni pred sudovima u BiH ni pred međunarodnim sudovima. Haški tribunal je u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio da je snajperska kampanja imala jedan cilj "terorisanje civila Sarajeva". Bivša portparolka Haškog tužilaštva Florens Artman (Florence Hartmann) rekla je za RSE kaže da je Haški tribunal bio svestan postojanja "turističkih ekspedicija smrti". "Znali smo za to, ne znam kako da to uopće nazovem. Nismo znali kako je to organizirano. Izuzetno je važno da je pokrenuta pravosudna istraga i da se mora istražiti ko su bili organizatori", kazala je za Artman.

Vijeće Apelacionog odjeljenja Suda Bosne i Hercegovine potvrdilo je u petak prvostepenu presudu kojom je predsednik proruskog udruženja Vojin Pavlović osuđen zbog negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca i povećalo mu zatvorsku kaznu s dvije i pol na tri i pol godine zatvora. Pavlović je predsjednik proruski orijentiranog Udruženja "Istočna alternativa Republike Srpske", a suđeno mu je za grubo negiranje i veličanje genocida u Srebrenici i veličanje ratnog zločinca Ratka Mladića. Riječ je o prvom sudskom procesu ove vrste i sudac je prvostepenoj presudi rekao da je to prekretnica u sudskoj praksi u BiH i pozvao tužilaštva da procesuiraju takve slučajeve. Pavlović je osuđen, jer je 10. marta 2023. na raskrsnici iznad semafora u Bratuncu postavio transparent s likom Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske RS, osuđenog na doživotni zatvor za ratni zločin i genocid u Bosni i Hercegovini, na kojem je bila ispisana poruka "Srećan rođendan, živi i zdravi bili". Proglašen je krivim i da je odobrio i pokušao opravdati genocid u Srebrenici na način da je organizirao održavanje skupa u Bratuncu 11. jula 2023. za koji je izradio plakate na kojim je bilo ispisano "11. juli Dan oslobođenja Srebrenice. Hvala Vojsci Republike Srpske". Plakate je lijepio na području opštine Bratunac, udaljene nekoliko kilometara od Srebrenice. Bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlaštenja, nametnuo je u julu 2021. godine dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i drugih ratnih zločina te veličanje ratnih zločinaca. Udruženje "Istočna alternativa Republike Srpske" poznato je po lijepljenju plakata i veličanju osuđenih ratnog zločinaca, kao i predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji hitno preduzimanje radnji u cilju utvrđivanja identiteta napadača na ekipu televizije N1 koji se dogodio kod šatorskog naselja "Ćacilenda", rečeno je Tanjugu u tom tužilaštvu. "Dežurni javni tužilac i kontakt tačka zadužena za bezbednost novinara Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu obavešteni su o događaju, nakon čega je policijskim službenicima naloženo hitno preduzimanje radnji u cilju utvrđivanja identiteta učinioca, kao i prikupljanje potrebnih dokaza", saopšteno je iz Tužilaštva. Televizija N1 je objavila da je jedan muškarac koji je izašao iz ograđenog Ćacilenda, napao ekipu koja je snimala prostor nedaleko od Skupštine i improvizovanog šatorskog naselja koje se tu nalazi. Istaknuto je da je muškarac prišao novinarki i snimatelju a ubrzo nakon toga uzeo je kameru i više puta je bacio na beton. Ko je napadač?Programski direktor N1 Igor Božić izjavio je nakon incidenta da "postoje indicije" da je u pitanju osoba koja je osuđena na petnaest godina zatvora zbog ubistva. Podaci koje je Božić naveo i izveštaji televizije N1 sugerišu da je reč je o Vladanu Sretenoviću koga je Radio Slobodna Evropa (RSE) 2. novembra identifikovao kao jednog od redara na ulazu u "Ćacilend". Sa još nekoliko muškaraca Sretenović je obezbeđivao ulaz kamp provladinih pristalica, kada je u blizini tog mesta, Dijana Hrka, majka jednog od nastradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu, započela štrajk glađu. Te večeri dogodio se niz incidenata između pristalica i protivnika vlasti a neposredno pre toga ekipa RSE je snimila Sretenovića kako sa još nekoliko muškaraca kontroliše ulaz u kamp iz ulice Kralja Milana. Online alati za pretragu i prepoznavanje lica koje su koristili novinari RSE, pokazuju da se Sretenović nalazi i na snimcima napada na ekipu televiziju N1, u četvrtak 20. novembra. Na pitanje RSE da li je Sretenović priveden i saslušan, iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), do objavljivanja teskta, odgovor nismo dobili. Šta je poznato o Sretenoviću?Sretenović je ranije osuđivan za najteže krivično delo. Naime, u zatvoru je proveo petnest godina godina zbog ubistva koje je počinio 1997. godine. U izjavi za televiziju Happy 2021. godine svedočio da je ubio čoveka zbog novčanog duga i psovke. Teško krivično delo je ponovio 2016. godine, kada je prebio jednu osobu u Arilju na zapadu Srbije. Za to delo pravosnažno je 2023. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana i šest meseci. Nakon izricanja kazne pobegao je u Hrvatsku a uhapšen je i po poternici isporučen Srbiji krajem prošle godine, pokazuju podaci koje je RSE dobio od zagrebačkog suda. Na osnovu odgovora srpske Uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija, koja je za RSE navela da je Sretenović odslužio kaznu, nije jasno kada je ponovo ozašao iz zatvora, da li mu je i na osnovu čega kazna umanjena. Sretenović nije jedino osuđivano lice koje boravi među pristalicama režima u improvizovanom šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije. Bivši pripadnici paravojnih formacija, članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđivane ubice, proteklih nedelja i meseci prisutni su na skupovima vlasti u Srbiji. Prisustvo nekih od njih više puta je registrovano u "Ćacilendu", naselju izniklom u centru Beograda, na prostoru između Predsedništva i Skupštine Srbije, u martu 2025. godine. Začeli su ga studenti iz grupe onih "koji žele da uče" i koji su se protivili blokadama fakulteta započetim sa zahtevom za rasvetljavanje odgovornosti za smrt 16 ljudi u obrušavanju nadstrešice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Vremenom naselje je prošireno, a umesto studenata, njime dominiraju podržavaoci vladajućih snaga u Srbiji.

Parlament entiteta Federacija Bosne i Hercegovine nije raspravljao o aferi "Spengavanje", odnosno o spornim prepiskama premijera Nermina Nikšića i članova njegovog kabineta sa zvaničnicima Federalne uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, jer nije bilo većine glasova za predloženi dnevni red, u petak 21. novembra. Od neophodnih 50 glasova, za dnevni red je glasalo 40 zastupnika, 39 protiv i tri člana Predstavničkog doma su bila suzdržana. Sjednicu je tražila opozicija, klubovi zastupnika Stranke demokratske akcije, Demokratske fronte i Stranke za BiH. Predloženi dnevni red imao je jednu tačku koja je glasila: "Informacija o navodnim nelegalnim radnjama premijera Nermina Nikšića (Socijaldemokratska partija BiH) i uplitanje u rad policijskih organa Federacije BiH". U obrazloženju su naveli da su u javnosti objavljene poruke pronađene u oduzetim telefonima Vahidina Munjića, vršioca dužnosti direktora Federalne uprave policije (FUP), koje ukazuju na miješanje federalnog premijera Nermina Nikšića i njegovih suradnika u istrage i kadrovska imenovanja unutar policijskih i javnih institucija. O ovim prepiskama istragu vodi i Posebni odjel tužiteljstva za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala u FBiH, na čiji zahtjev je Vrhovni sud Federacije zabranio Munjiću i drugim osumnjičenim obavljanje službene dužnosti i sastajanje, zbog osnovane sumnje da su u dužem periodu počinili više krivičnih djela zloupotrebe položaja i trgovine utjecajem. Sjednici u Parlamentu FBiH prisustvovao je i premijer Nikšić, koji nije među osumnjičenima, za razliku od direktorice njegovog ureda Arijane Huseinović Ajanović, kojoj je Sud također odredio mjere zabrane. Predsjedavajući Doma, Dragan Miković, na početku stavio dnevni red na glasanje, no inicijatori zasjedanja su zatražili da se prethodno otvori rasprava, što je potom i učinjeno. Rasprava je protekla uz više prekida koje je predsjedavajući morao intervenirati zbog burnih diskusija. Predstavnici vladajuće većine (stranke Trojke, SDP, Naša stranka i Narod i pravda) naglašavali su da sjednica ne smije prerasti u "sudnicu", te da se cijeli slučaj trenutno zasniva na medijskim navodima i da ničija krivica još nije utvrđena. Opozicija je, s druge strane, insistirala da Federalna uprava policije treba ponovo biti pod parlamentarnim nadzorom te da je afera koja je dospjela u javnost narušila sigurnosnu situaciju u Federaciji BiH. Isticali su da su to ključni razlozi zbog kojih je parlamentarna rasprava o ovoj temi opravdana.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine saopštila je da je od danas, 21. novembra od 7 sati, pa do zatvaranja biračkih mjesta u nedjelju 23. novembra, nastupio period zabrane objavljivanja rezultata istraživanja javnog mijenja u vezi sa glasanjem i prijevremenim izborima za predsjednika Republike Srpske. Izbori će biti održani u nedjelju, 23. novembra. Biračka mjesta se otvaraju u 7 sati, a zatvaraju u 19 sati. Izborna šutnja počinje 24 sata prije otvaranja biračkih mjesta, odnosno od 7 sati ujutro 22. novembra i traje do zatvaranja biračkih mjesta, odnosno do 19 sati 23. novembra. Zabranjene su i sve aktivnosti koje ometaju ili opstruiraju izborni proces tokom izborne šutnje. Ukupno je formirano 2.211 biračkih mjesta, a na terenu će raditi 139 mobilnih timova. Putem mobilnog tima moći će glasati 4.767 birača. Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je za učestvovanje na prijevremenim izborima za predsjednika Republike Srpske ovjerila kandidature Dragana Đokanovića (Savez za novu politiku), Branka Blanuše (SDS- Srpska demokratska stranka), Siniše Karana (Savez nezavisnih socijaldemokrata – SNSD – Milorad Dodik), Nikole Lazarevića (Ekološka partija Republike Srpske), kao i nezavisnih kandidata Igora Gaševića i Slavka Dragičevića. U Centralni birački spisak upisano je ukupno 1.264.364 birača. Od toga 20.269 birača koji glasaju putem pošte, te 258 birača koji glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH u Minhenu, Berlinu, Beču i Beogradu. Centralna izborna komisija BiH akreditirala je 639 posmatrača. Od toga je 515 posmatrača iz nevladinih organizacija, 99 iz međunarodnih organizacija, a 25 iz političkih subjekata. RS nema predsjednika od avgusta, kada je potvrđena presuda Miloradu Dodiku, bivšem predsjedniku RS-a, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Osuđen je na godinu zatvora, a taj dio kazne je otkupio za oko 18.000 eura, te na šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija.

U Bosni i Hercegovini se obilježava 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je 1995. godine okončan troipogodišnji rat u ovoj zemlji. Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini ili Dejtonski mirovni sporazum je potpisan 21. novembra 1995. godine u američkoj zračnoj bazi Wright-Patterson u blizini grada Dayton. Dejtonski sporazum nastao je tokom konferencije koja je održana od 1. do 21. novembra 1995. godine. Bosna i Hercegovina se na osnovu ovog Sporazuma sastoji od dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske, i Brčko distrikta. Sporazum je službeno potpisan u Parizu, 14. decembra 1995., a potpisali su ga tadašnji predsjednici BiH, Srbije i Hrvatske- Alija Izetbegović, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman. Aneksi sporazuma potpisani su samo na engleskom jeziku. Originalni primjerak Dejtonskog sporazuma izgubljen je u Predsjedništvu BiH, a u Bosnu i Hercegovinu ga je donio lično Alija Izetbegović, tadašnji predsjednik Predsjedništva BiH, kao njegov potpisnik. Nestanak dokumenta prijavio je u februaru 2008. tadašnji član Predsjedništva Željko Komšić. Originalni primjerak Dejtonskog sporazuma još nije pronađen. Dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma se slavi u entitetu Republika Srpska i neradni je dan, što nije slučaj u entitetu Federacija BiH. Bosna i Hercegovina nema državni zakon o praznicima.

Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija su u srijedu navečer, 20. novembra osudila gest ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staše Košarca koji je poslao visokom predstavniku u BiH Christianu Schmidtu vojni šljem iz Drugog svjetskog rata s oznakom zloglasne organizacije SS. Košarac je na društvenim mrežama objavio da je na adresu visokog predstavnika poslao "Pismo okupatoru", s vrećom u koju je stavio šljem njemačke vojske iz Drugoga svjetskog rata s oznakom zloglasne organizacije SS. Schmidta je, pored ostalog, nazvao "poštovaocem tradicije nacističke vojske". "Snažno osuđujemo današnji nečuveni gest ministra BiH Košarca koji je visokom predstavniku Schmidtu poslao vojni šljem iz Drugog svjetskog rata, praćen neukusnim i zapaljivim pismom. Takvo ponašanje je neprihvatljivo za javnog zvaničnika", navodi se u objavi EU na X profilu. Dodaje se kako politički akteri imaju posebnu odgovornost da smiruju tenzije, a ne da produbljuju podjele. "Pozivamo sve aktere da se uzdrže od provokativne retorike i postupaka. Pozivamo ih da svoje napore usmjere ka jačanju stabilnosti i prosperiteta koji će koristiti građanima", navodi se. Američka ambasada je ocijenila da su postupci Košarca "kontraproduktivni i suprotni naporima za održavanje stabilnosti i promociju prosperiteta". "Sjedinjene Američke Države pozivaju na deeskalaciju tenzija kako bi se promovirala stabilnost za narode Bosne i Hercegovine", navela je američka ambasada na X. Reagovao je i britanski ambasador u BiH, Julian Reilly. "Strašne i neosnovane uvrede i mržnja, poput onih u gnusnom potezu ministra Košarca protiv visokog predstavnika Schmidta, nemaju mjesta u civilizovanom političkom diskursu. Neupitna je podrška visokom predstavniku, koji ima mandat da štiti civilne odredbe Dejtonskog sporazuma", naveo je u objavi na X profilu britanski ambasador. Prethodno je tokom dana njemačka ambasada u Bosni i Hercegovini saopštila da je "duboko šokirana" pismom i paketom koje je Staša Košarac uputio visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Christianu Schmidtu. "Poređenja, formulacije i postupci koji su sadržani u ovom pismu su neprihvatljivi i potkopavaju dostojanstvo političkog dijaloga. Izjednačavanje Christiana Schmidta sa nacional-socijalističkim režimom predstavlja ozbiljno minimiziranje zločina nacional-socijalizma i u krajnjoj mjeri je neprimjereno", navela je njemačka ambasada u BiH, izrazivši podršku visokom predstavniku. Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) čiji je kadar državni ministar Staša Košarac, osuđen je pred Sudom BiH za nepoštivanje Schmidtovih odluka. Visoko predstavnik je, koristeći tzv. Bonnska ovlaštenja koja mu omogućuju izmjene zakona, tim odlukama poništio niz zakona koje je izglasala SNSD-ova većina u Republici Srpskoj, od kojih je neke i Ustavni sud BiH proglasio nevažećim. Dodiku je nakon presude oduzet mandat entitetskog predsjednika.

Mađarski servis Radija Slobodna Evropa prestaje da radi u ponoć 21. novembra, oko pet godina pošto je ponovo pokrenut kako bi Mađarima pružio tačne, nezavisne vesti i informacije. U poruci svojoj publici, servis je naveo da je njegov tim "radio posvećeno kako bi obezbedio nezavisno novinarstvo publici u Mađarskoj". Sadržaj servisa će ostati dostupan onlajn. "Duboko smo zahvalni na poverenju, angažovanju i podršci koju su nam naši čitaoci ukazali", navodi se u saopštenju. Predsednik i glavni izvršni direktor RSE Stiv Kapus (Steve Capus) pohvalio je rad novinara Mađarskog servisa. "Njihov profesionalizam, posvećenost i nepokolebljiv doprinos našoj misiji oblikovali su naš uspeh na značajan način i ostajemo duboko zahvalni na svemu što su doneli ovoj organizaciji", rekao je on. Mađarski servis je ponovo pokrenut 2020. godine po nalogu Kongresa SAD. Pre toga, radio je između 1950. i 1993. godine. Američka agencija za globalne medije (USAGM), koja nadzire RSE, Glas Amerike i druge američke međunarodne medije, obavestila je Kongres 5. novembra 2025. godine da namerava da ukine Mađarski servis RSE. Ukidanje stupa na snagu 21. novembra 2025. "Zahvalni smo na pažnji i podršci publike od prvog dana našeg novog rada i bila nam je čast da im pružimo jedinstvene i originalne priče", rekao je Tibor Voveš (Vovesz), šef Mađarskog servisa RSE.

Dom naroda Parlamenta BiH usvojio je 20. novembra budžet institucija za ovu godinu. Prethodno je budžet usvojen u Zastupničkom domu na hitnoj sjednici 17. novembra. Predloženi budžet iznosi 1,5 milijardi maraka i u okviru njega nema finansiranja institucija kulture od državnog značaja i sredstava za vraćanje dugova BHRT-a. Uključuje sredstva za Centralnu izbornu komisiju BiH koja su namijenjena za nabavku novih tehnologija za provođenje izbora. Predsjedništvo Bosne i Hercegovine podržalo je 11. novembra budžet institucija za ovu godinu. Odluka je donesena jednoglasno. Prema proceduri, nakon toga dokument odobrava Parlamentarna skupština BiH. Inače, budžet je trebao biti predložen u oktobru prošle godine i na snazi od 1. januara. No, zbog višemjesečnih političkih blokada i raspada državne koalicije, država se već 11 mjeseci nalazi na privremenom finansiranju. Novac se troši u skladu s budžetom iz 2024. godine samo na tekuće rashode poput plata, a novi projekti su blokirani.

Muškarac je napao ekipu Televizije N1 koja je snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kom se nalaze pristalice vlasti, saopštio je 20. novembra taj regionalni medij. "Prišao je našoj ekipi i tražio da ne snimaju. Nakon toga uzeo je kameru i više puta je bacio na asfalt", objavila je Televizija N1. Ta televizija saopštila je da pripadnici policije koji su stajali u blizini nisu reagovali na incident, već da su prišli tek na poziv novinarke N1. Dodaje se da je napadač pobegao sa lica mesta. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za sada se nije oglasilo o ovom napadu. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da u pitanju 17. incident na prostoru šatorskog naselja i kod Skupštine Srbije prema novinarima u poslednjih godinu dana. „Ni u jednom slučaju počinioci nisu sankcionisani”, saopštio je ANEM 20. novembra. Televizija N1 zatražila je da nadležni organi hitno i bez odlaganja identifikuju i sankcionišu napadača na njenu ekipu u Beogradu i da se istovremeno utvrdi odgovornost službenika policije koji, kako navodi taj medij, i pored prisustva na licu mesta nisu reagovali u trenutku incidenta. Evropska federacija novinara (EFJ) najoštrije je osudila napad na ekipu TV N1. „Osuđujemo nepostupanje policije koja je bila na licu mesta ali nije reagovala. Pozivamo na hitnu istragu kako bi se počinilac identifikovao i sankcionisao", saopšteno je iz EFJ. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) najoštrije je osudila napad na ekipu TV N1 zatražila da se počinilac hitno identifikuje i sankcioniše. "Apelujemo i na Ministarstvo unutrašnjih poslova da utvrdi ko sve od pripadnika policije koji su bili na licu mesta nije reagovao i da ih adekvatno sankcioniše”, saopštio je ANEM. Mreža za zaštitu novinara Safe Journalists najoštrije je osudila napad na ekipu N1. "Zahtevamo od nadležnih institucija da urade uviđaj, sprovedu postupak i kazne počinioca", navodi se u saopštenju. Ta mreža navela je da će o napadu informisati relevantne nacionalne i međunarodne strane. "Svaki napad na novinare i novinarke je napad na demokratiju, javni interes i osnovna ljudska prava", objavila je mreža Safe Journalists. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je od početka godine zabeležen rekordan broj fizičkih napada na novinare i navelo da u Srbiji ne postoji sistemska zaštita novinara. „Napadi ostaju nekažnjeni, istrage traju godinama. Poruka koja se time šalje je da je nasilje prema novinarima dozvoljeno”, saopštio je NUNS. Dodaje se da dodatno zabrinjava činjenica da se pripadnici policije često nalaze na mestu događaja i ne reaguju, kao i da izostanak sankcija produbljuje problem nekažnjivosti i nesigurnosti uslova u kojima rade novinari. „Ovakav odnos prema novinarima posledica je targetiranja istih od strane političara, pre svega vladajuće koalicije. Podsećamo da je ministar informisanja Boris Bratina pre par dana optužio novinare N1 i Nove S da su, kako je rekao, krivi za mnogo toga i rekao da ne treba da postoje u etru na teritoriji ove države”, saopštio je NUNS. Demokratska stranka (DS) zatražila je od nadležnih da hitno identifikuju i procesuiraju napadača na novinarsku ekipu N1 i ukazala da policija nije odmah reagovala i zaštitila novinare. „Demokratska stranka odlučno insistrira da tužilaštvo donese odluku da se ukloni ovo stecište kriminala u javnosti poznato kao Ćacilend“, stoji u saopštenju Demokratske stranke. Beogradski odbor stranke Srbija centar (SRCE) zatražio je od Sekretarijata Beograda za saobraćaj i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) da po hitnom postupku nalože uklanjanje šatora i ograda na Trgu Nikole Pašića i u Pionirskom parku, poznatim kao „Ćacilend“. „Tužilaštvo mora hitno da pokrene postupak protiv osobe za koju se tvrdi da je prijavila skup u Pionirskom parku, kao i da pokrene postupak protiv nadležnog lica u MUP-u koje taj višemesečni skup dozvoljava“, saopštila je partija SRCE. Iz i u blizini šatorskog naselja proteklih desetak meseci dogodilo se, po podacima domaćih novinarskih udruženja, dvadesetak ozbiljnih napada na predstavnike medija. U njemu se od 12. marta okupljaju pristalice predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na čijem čelu je aktuelni šef države bio do polovine 2023. To neformalno šatorsko naselje postavljeno je tri dana uoči velikog studentskog protesta u Beogradu koji je održan 15. marta na Trgu Slavija. Studenti u blokadi nazvali su ga "Ćacilend". Prvobitno se nalazilo u Pionirskom parku, ispred Predsedništva Srbije u kom je radno mesto šefa države Aleksandra Vučića. Ovaj parkovski prostor od tada je nedostupan za javnu upotrebu, ograđen je metalnom ogradom i neprestano ga čuva policija. To neformalno šatorsko naselje u međuvremenu je proširivano više puta i zauzelo je i ulicu Trg Nikole Pašića ispred Skupštine Srbije. Danas se prostire od Ulice Kralja Milana do donje ivice Skupštine kod Kosovske ulice. Od 12. avgusta to šatorsko naselje ograđeno je betonskim preprekama koje je postavilo državno preduzeće za puteve uz asistenciju policije i beogradske komunalne službe Beli. Saobraćaj u tom delu grada blokiran je od postavljanja Ćacilenda. Građanima koji nisu pristalice SNS-a zabranjen je ulaz u ovo šatorsko naselje. Na ulazima u šatorsko naselje pristalica vlasti postavljene su "portirnice" na kojima se, kako je objavio jedan opozicioni poslanik, legitimišu oni koji tuda prolaze na posao u Skupštinu Srbije. Uklanjanje "Ćacilenda" jedan je od zahteva studenata koji u Srbiji više od godinu dana vode masovne građanske proteste sa kojih se traži krivična odgovornost funkcionera vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.

Njemačka ambasada u Bosni i Hercegovini saopćila je da je "duboko šokirana" pismom i paketom koje je Staša Košarac, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, uputio visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Christianu Schmidtu. Košarac je na društvenim mrežama objavio da je na adresu visokog predstavnika poslao "Pismo okupatoru", s vrećom u koju je stavio šljem njemačke vojske iz Drugoga svjetskog rata s oznakom zloglasne organizacije SS. Schmidta je, pored ostalog, nazvao "poštovaocem tradicije nacističke vojske". "Poređenja, formulacije i postupci koji su sadržani u ovom pismu su neprihvatljivi i potkopavaju dostojanstvo političkog dijaloga. Izjednačavanje Christiana Schmidta sa nacional-socijalističkim režimom predstavlja ozbiljno minimiziranje zločina nacional-socijalizma i u krajnjoj mjeri je neprimjereno", navela je njemačka ambasada u BiH, izrazivši podršku visokom predstavniku. Vlasti u entitetu Republika Srpska ne priznaju bivšeg njemačkog ministra Christiana Schmidta za visokog predstavnika međunarodne zajednice. Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) čiji je kadar državni ministar Staša Košarac, osuđen je pred Sudom BiH za nepoštivanje Schmidtovih odluka. Visoko predstavnik je, koristeći tzv. Bonnska ovlaštenja koja mu omogućuju izmjene zakona, tim odlukama poništio niz zakona koje je izglasala SNSD-ova većina u Republici Srpskoj, od kojih je neke i Ustavni sud BiH proglasio nevažećim. Dodiku je nakon presude oduzet mandat entitetskog predsjednika.

Članovi Tužilačkog saveta Kosova, koji nisu učestvovali na sednici Tužilačkog saveta Kosova, osporili su odluku tog organa o razrešenju Besima Keljmendija (Besim Kelmendi) sa pozicije vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca. Keljmendi i nekoliko članova Tužilačkog saveta su na konferenciji za medije naveli da na sednici održanoj u četvrtak nije bilo kvoruma. Saopšteno je da je glavni državni tužilac razrešen sa pet glasova za, te da je na njegovo mesto kao vršilac dužnosti imanovan Agron Ćalaj (Qalaj). Član Tužilačkog saveta Visar Krasnići (Krasniqi) je na konferenciji za novinare osporio tu odluku, te ocenio kako je razrešenje Keljmendija protivzakonito jer na sastanku nije bilo kvoruma. Podvukao je da sastanku nije prisustvovalo više od polovine članova Tužilačkog saveta, odnosno šest članova. Krasnići je ustvrdio kako iza cele situacije stoji glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Bljerim Isufaj (Blerim), te je pozvao Kosovsku obaveštajnu agenciju da proceni situaciju i zaštiti pravnu sigurnost u zemlji. Krasnići je naveo da će Keljmendi nastaviti da obavlja dužnost jer, kako je rekao, ne postoji zakonita odluka o njegovom razrešenju. Keljmendi je rekao da još nije dobio nikakvu odluku o svom razrešenju sa funkcije vršioca dužnosti glavnog tužioca. "U trenutku kada dobijem odluku, preostaje mi moje zakonsko pravo da se obratim nadležnim sudskim organima i oni imaju pravo da ovu odluku obustave ili razmotre. U zavisnosti od odluke suda, tako ću i postupiti. Uvek poštujem odluke suda i nadležnih organa", rekao je on. Predlog za razrešenje Keljmendija podnela je članica Tužilačkog saveta Jehona Grantoli, dok je predsedavajući Ardijan Hajdaraj konstatovao da postoji kvorum, te da prisustvo glavnog tužioca nije neophodno, imajući u vidu da se o njemu raspravljalo. Keljmendi je napustio salu nekoliko minuta pre glasanja, nakon što je tokom rasprave sa drugim članovima Saveta ocenio da je predlog za njegovo razrešenje pokušaj rušenja sistema. Organizacije civilnog društva koje se bave pravosuđem ocenile su da je odluka Tužilačkog saveta "nezakonita". Kosovski institut za pravdu je ocenio da se radi o zloupotrebi jer na sastanku nije bilo kvoruma. I Grupa za pravne i političke studije je izrazila je zabrinutost zbog dešavanja u Tužilačkom savetu Kosova, te njegovu odluku ocenili takođe kao nezakonitu. Prema toj organizaciji, poslednja dešavanja otkrivaju "krhko stanje unutrašnjeg upravljanja" unutar Tužilačkog saveta, dodajući da su "hitno potrebne suštinske reforme funkcionisanja tužilačkog sistema na Kosovu".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa tri partnera. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Vučić je naveo da će ovih dana razgovarati sa predstavnicima američke administracije kako bi se izdejstvovala licenca za nastavak rada NIS-a i rafinerije u Pančevu dok se prodaja naftne kompanije ne okonča. Odbacio je navode da će pare za kupovinu NIS-a dati Srbija a da vlasnik bude neko drugi. "Mi ne možemo čak ni da insistiramo na pravu preče kupovine, što kao manjinski partner imamo pravo, jer će nam Rusi reći da to nije dobrovoljna, već prinudna prodaja", rekao je Vučić. Dodao je da bi Srbija imala novca da plati ruski udeo u NIS-u, ali da su Rusi odlučili da pregovaraju sa drugima. NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.

Predsjednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u četvrtak da je odlučila da se prijevremeni parlamentarni izbori održe 28. decembra, nakon što je raspustila Skupštinu Kosova, koja nije uspjela izabrati novu vladu nakon parlamentarnih izbora 9. februara. Osmani je na konferenciji za novinare nakon sastanka koji je ranije održala s predstavnicima političkih partija, rekla da je osam partija bilo za datum 28. decembar, pet za 21. decembar, a tri partije su navele da im odgovara bilo koji datum. "Lokalni izbori još nisu završeni u pogledu procedure sertifikacije. Prije početka kampanje postoji niz koraka, kao što su registracija subjekata i koalicija, sertifikacija kandidata, izvlačenje žrijeba i druge radnje. Osim toga, potrebno je najmanje dvije sedmice da se omogući glasanje izvan zemlje, a prema zakonu, građanima koji žive van Kosova mora se dati najmanje 15 dana roka za prijavu i registraciju za glasanje", rekla je Osmani. "Među tim koracima su i tenderske procedure i druge obaveze. Sve to praktično čini nemogućim datum 21. decembar, pa sam procijenila da 28. decembar ostaje jedini mogući datum, iako i taj datum predstavlja određene izazove za Centralnu izbornu komisiju", dodala je Osmani obrazlažući svoju odluku. Osmani je naglasila da kao predsjednica Kosova "imam obavezu da odredim najduži, a ne najkraći rok kako bismo otklonili neke od izazova brzog organizovanja izbora", ocijenivši kao "nesreću" što zemlja ponovo ide na parlamentarne izbore. Na pitanje da li "pogoduje Pokretu Samoopredjeljenje" jer je izabrala 28. decembar, datum koji preferira Samoopredeljenje, Osmani je odgovorila da je to "uvredljivo pitanje" i dodala: "Želim uvjeriti građane da nijednu odluku ne donosim nesvjesno", naglasivši da vjeruje kako je ova odluka isključivo u interesu Kosova. "Sve partije su se izjasnile da nisu protiv dijaspore. Zašto pretpostavljate da je dijaspora za jednu partiju? Imam obavezu da izaberem datum kada ćemo imati što veću, a ne manju izlaznost", rekla je Osmani. Lider Pokreta Samoopredeljenje Albin Kurti pozdravio je određivanje 28. decembra kao datuma za održavanje izbora, nazivajući ga "najprikladnijim datumom". "Istovremeno, moramo osigurati da državne institucije imaju dovoljno vremena da izvrše sve neophodne pripreme kako bi izborni proces bio uredan, fer i demokratski", rekao je u objavi na Fejsbuku nakon što je Osmani odredila datum izbora. Vođa Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza rekao je da je da ta partija spremna za izbore, uprkos tome što datum nije onakav kakav je tražila. "Iako smo u našim konsultacijama iznijeli argumente zašto bi 21. decembar bio pravedniji, odluka je donesena, datum je određen. Sada je vrijeme da gledamo unaprijed. DPK je spreman, sa timom, programom i vizijom", naveo je Hamza u video poruci objavljenoj na društvenim mrežama. Osmani je prethodno potpisala odluku o raspuštanju Skupštine, nakon što poslanici nisu uspjeli dan ranije izabrati novu Vladu. Potpisivanje dekreta o raspuštanju Skupštine uslijedilo je i nakon što politički lideri nisu postigli dogovor da poslanici danas pokušaju glasati o nekoliko važnih sporazuma za zemlju. "U skladu s Ustavom Kosova i važećim zakonodavstvom, kao i nakon današnjeg prihvatanja odluke Skupštine Kosova u vezi s neuspjehom drugog mandatara u formiranju Vlade, predsjednica Republike Kosovo danas je raspustila deveti saziv Skupštine Republike Kosovo", navodi se u saopštenju Predsjedništva. Šta su rekli lideri stranaka nakon sastanka s predsjednicom Osmani?Nakon sastanka s Osmani, lider DPK Hamza izjavio je da je tokom sastanka tražio da se izbori održe 21. decembra, uz obrazloženje da zemlji "što prije trebaju institucije". Dodao je da je druga spomenuta opcija za održavanje vanrednih izbora bila 28. decembar. I predsjednik Alijanse za budućnost Kosova Ramush Haradinaj rekao je da traži da se izbori održe 21. decembra i da njegova stranka ide samostalno na nove izbore. S druge strane, lider stranke Usudi se (Guxo) Faton Peci izjavio je da njegova partija traži da se izbori održe 28. decembra, kako bi Centralna izborna komisija (CIK) imala dovoljno vremena da se pripremi za izborni proces. Vođa Socijaldemokratske inicijative Fatmir Limaj opisao je održavanje vanrednih izbora kao "lošu vijest". Rekao je da stranke devet mjeseci nisu uspjele izgraditi saradnju, dodajući da to pokazuje "nekompetentnost i nezrelost u načinu izgradnje države". U vezi s datumom održavanja izbora, rekao je da je 21. decembar najpoželjniji. Sastanak je održan dan nakon što potpredsjednik Pokreta Samoopredjeljenje Glauk Konjufca nije uspio obezbijediti potrebne glasove za formiranje nove Vlade 19. novembra. Isto kao Konjufca, ni lider Pokreta Samoopredjeljenje Kurti nije uspio formirati novu Vladu 26. oktobra. Zbog toga Kosovo i dalje ima Vladu u tehničkom mandatu od parlamentarnih izbora održanih 9. februara 2025. Najveće političke stranke kosovskih Albanaca nisu postigle konsenzus o nizu pitanja, uključujući održavanje izbornog procesa, pa su procesi do sada bili odgađani. Zemlja sada može ići na nove izbore bez usvojenih međunarodnih sporazuma u vrijednosti od oko 200 miliona eura, budžeta države za narednu godinu, budžeta za Radioteleviziju Kosova (RTK) i budžeta za tri opštine – Prištinu, Gnjilane i Zubin Potok.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je primio kontroverzni novi mirovni plan SAD koji poziva Kijev na velike ustupke, saopštila je u četvrtak njegova kancelarija, navodeći da će Zelenski nastojati da o tome dalje razgovara s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump). U prvoj potvrdi Ukrajine o planu, kancelarija Zelenskog je takođe saopštila da se on "slaže da radi na tačkama plana na način koji bi obezbedio dostojanstven kraj rata". "Spremni smo da konstruktivno sarađujemo s američkom stranom i našim partnerima u Evropi i svetu tako da rezultat bude mir", navodi se u saopštenju. "Zelenski očekuje da će u narednim danima razgovarati s... Trampom o raspoloživim diplomatskim mogućnostima i glavnim tačkama koje su potrebne za mir." Saopštenje je objavljeno nekoliko sati pošto se ukrajinski lider u Kijevu sastao s grupom visokih oficira Pentagona i američkim sekretarom za vojsku Danijelom Driskolom (Daniel Driscoll). Ambasada SAD u Kijevu ocenila je da je sastanak bio "izuzetno konstruktivan", dodajući da se konačno stvara zamah za dugo očekivani mir. Uslovi predloženog sporazuma izgleda da prate tvrde zahteve koje je Rusija postavila još od početka invazije na Ukrajinu 2022. Prethodno je u četvrtak ukrajinska premijerka Julija Sviridenko rekla je da je pitanje bilateralnog fonda za obnovu – o kome su se Kijev i Vašington složili u aprilu – takođe bilo na dnevnom redu njenih razgovora. Tačni uslovi predloga koji su sastavile SAD nisu jasni i u saopštenju predsedničkog kabineta nisu izneti detalji. Međutim, izveštaji Fajnenšel tajmsa (The Financial Times), Rojtersa (Reuters) i Aksiosa (Axios) navode da plan zahteva da Kijev odustane od dela svoje teritorije i naoružanja, smanji veličinu svojih oružanih snaga i prihvati smanjenje američke vojne pomoći, koja je bila neophodna za borbu protiv ruskih snaga. Pored toga, stranim trupama ne bi bio dozvoljen ulazak na ukrajinsko tlo, a Kijev više ne bi dobijao oružje dugog dometa. Zelenski je odbio prethodne zahteve Moskve da Ukrajina ustupi teritoriju ili smanji svoje oružane snage, navodeći da bi to samo oslabilo Ukrajinu i da bi time bila ranjiva na novu invaziju u budućnosti. Analitičari su rekli da je malo verovatno da će predlog od 28 tačaka naći podršku u Kijevu. Ipak, Aksios je izvestio, pozivajući se na neimenovane američke i ukrajinske zvaničnike, da je ukrajinski predsednik na sastanku delovao pomirljivije i da je pristao na brzi razvoj plana. Zelenski je na Telegramu posle sastanka naveo da je Ukrajina spremna za "konstruktivan, iskren i brz" rad. Bela kuća je na brifingu za novinare saopštila da su se američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) i američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) sastali s ukrajinskim zvaničnicima prošle nedelje kako bi razgovarali o mirovnom planu. Dodala je da američka administracija smatra plan prihvatljivim i za Ukrajinu i za Rusiju. Rubio je opisao predloženi plan kao "listu potencijalnih ideja za okončanje rata", sugerišući da bi moglo biti prostora za pregovore. U videu koji je objavio Kremlj, a na kojem se vidi ruski predsednik Vladimir Putin kako posećuje komandni punkt zapadne grupe ruskih snaga, ruski lider je pozvao da se ostvare ciljevi invazije na Ukrajinu. Boris Bondarev, bivši ruski diplomata koji je podneo ostavku iz protesta zbog invazije na Ukrajinu, doveo je u pitanje da li je Kremlj zaista spreman da pregovara, s obzirom na uslove navodnog sporazuma. "Moskva je spremna da pregovara od prvog dana rata. Oni to stalno govore, svaki dan. Nema tu ničeg novog. Ali u kakve su pregovore spremni da se uključe", upitao je Bondarev. "Pregovori poput ovih: razgovor o predaji Ukrajine." "O čemu ima da se razgovara kada vam se nudi ista stvar koju Putin govori od početka rata: demilitarizacija Ukrajine, denacifikacija i tako dalje", dodao je u intervjuu za Karent tajms (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). Pred potencijalno stavlja Zelenskog u težak položaj. Na bojnom polju, ukrajinske snage se bore da obuzdaju napredovanje veće i bolje opremljene ruske vojske, čak i dok one trpe izuzetne gubitke. Rusija se približava ključnom gradu Pokrovsku u okviru Putinovog proklamovanog cilja da kontroliše ceo istočni region Donbasa u Ukrajini. Rusija takođe napada ukrajinske gradove i njenu energetsku infrastrukturu pred zimu, nastojeći da demoralizuje već iscrpljene Ukrajince. Den Frid (Fried), bivši američki diplomata i arhitekta američkih sankcija pošto je Rusija anektirala Krim 2014. godine, rekao je da se navodni sporazum čini kao "užasan plan". "S obzirom na prošle obrasce, to bi mogla biti taktika bez osnova", naveo je on na X. "Uskoro ćemo znati više. Potezi administracije u vezi s Ukrajinom retko su toliko loši koliko se strahuje, ali nisu toliko dobri koliko postoje nade." Zelenski se sastao s američkim zvaničnicima dok spasilačke službe tragaju za šrteživelima posle ruskog napada krstarećom raketom koja je pogodila dve stambene zgrade u gradu Ternopolj na zapadu Ukrajine, usmrtivši najmanje 26 ljudi i ranivši desetine. Na unutrašnjem planu Zelenski je politički oslabljen velikim korupcijskim skandalom koji je dotakao neke od njegovih ministara u kabinetu i dugogodišnje poslovne partnere. Ukrajinski poslanici su pozvali Zelenskog da smeni šefa svog kabineta Andrija Jermaka. Istraga o korupciji odnosi se na navode da su sredstva namenjena izgradnji odbrambenih sistema za zaštitu ranjive energetske infrastrukture Ukrajine od ruskih vazdušnih napada preusmerena kroz provizije političkim insajderima.

Učenici Pete beogradske gimnazije saopštili su 19. novembra da su izglasali povratak na nastavu. Oni su na društvenoj mreži Instagram naveli da im je obećano da će konkurs za novog direktora jedne od najprestižnijih škola u Beogradu biti raspisan kada blokada bude završena. Učenici Pete beogradske gimnazije blokirali su nastavu u toj srednjoj školi od 13. oktobra, tražeći smenu vršiteljke dužnosti direktorke Danke Nešović, izbor novog direktora, kao i vraćanje na posao profesora kojima nisu produženi ugovori na početku školske godine. Nešović je na tu funkciju postavljena u februaru 2025. godine, u jeku antivladinih protesta i blokada fakulteta i škola nakon pada nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. Blokadama su se tada priključili i učenici Pete beogradske. U mesecima nakon što je Danka Nešović postavljena na čelo škole, jedan broj nastavnika je morao da napusti Petu beogradsku gimnaziju, jer im nije produžen ugovor na određeno vreme, a neki su suspendovani uz disciplinski postupak. Zbog toga su ispred škole organizovani su protesti učenika, roditelja i profesora Pete gimnazije. Danka Nešović je u ranije za Radio Slobodna Evropa rekla da je blokada nastave nedopustiva, te da ne mogu nastavnici, roditelji i učenici da odlučuju ko će voditi školu. Zbog velikog broja pritužbi koji je stigao na rad v. d. direktorke Zaštitnik građana pokrenuo je postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva prosvete.

Potpredsjednik Vlade Crne Gore Nik Đeljošaj saopštio je u srijedu da će predložiti Vladi da obaveže telekomunikacionu kompaniju One da ukloni iz upotrebe opremu Huawei i ZTE. Poručio je i da novi državni Data centar ne smje biti opremljen tehnologijom ova dva kineska proizvođača. "U potpunosti podržavam stav Sjedinjenih Američkih Država o ozbiljnim bezbjednosnim rizicima koje predstavlja oprema kineskih proizvođača u ključnim komunikacionim sistemima. Kao NATO saveznik, Crna Gora mora slijediti najviše evroatlantske bezbjednosne standarde", naveo je Đeljošaj. Radio Slobodna Evropa prethodno je u utorak objavio – pozivajući se na studiju Digitalnog forenzičkog centra – da jedna od tri telekomunikacione kompanije u Crnoj Gori koristi bazne stanice za 5G kineske kompanije Huawei. Iz Stejt departmenta su potom za RSE kazali da prisustvo opreme nepouzdanih dobavljača u kritičnoj infrastrukturi širom svijeta predstavlja ozbiljan rizik za bezbjednost Crne Gore, SAD i NATO-a. "I dalje smo veoma zabrinuti zbog ranjivosti u našoj kolektivnoj bezbjednosti kada NATO saveznici povjeravaju kritičnu infrastrukturu nepouzdanim dobavljačima usluga - time rizikujući naše interese, bezbjednost i vrijednosti." Iz Stejt departmena su pozvali zemlje da daju prioritet nacionalnoj bezbjednosti i privatnosti u odnosu na "jeftiniju opremu i usluge" u svim nabavkama kritične infrastrukture. Oni su naveli i da su sajber akteri sa sjedištem u Kini više puta kompromitovali mreže glavnih američkih i globalnih telekomunikacionih provajdera kako bi sprovodili široke kampanje sajber špijunaže. A iz Evropske komisije su za RSE kazali da Huawei predstavlja "značajno veći rizik" od drugih dobavljača 5G tehnologije. Zabrinutost zbog moguće špijunaže i sabotažeDa Crna Gora - kao članica NATO i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji - mora biti oprezna u korišćenju kineskih tehnologija, upozorio je DFC, osnovan od strane Atlantskog saveza Crne Gore. "Iako su rješenja kineskih kompanija tehnološki napredna i cjenovno konkurentna, njihove veze sa kineskim državnim i obavještajnim strukturama izazivaju zabrinutost u pogledu bezbjednosti, uključujući mogućnosti špijunaže, sabotaže i kontrole ključne infrastrukture." Iz DFC-a ističu da su zabrinutost i strahovi zapadnih zemalja pojačani zbog kineskog zakona o nacionalnoj bezbjednosti, koji njihove kompanije obavezuje da sarađuju sa državnim obavještajnim službama. SAD predvode globalnu kampanju protiv korišćenja kineske 5G opreme, posebno kompanija Huawei i ZTE. Tako iz DFC-a navode da je istraga Federalnog istražnog biroa (FBI) iz 2022. otkrila da se oprema Huaweija može koristiti za ometanje vojnih komunikacija SAD, uključujući one koje se odnose na njen nuklearni arsenal. Više zemalja se u međuvremenu pridružilo SAD u zabrani korištenja 5G opreme određenih kineskih kompanija. One: Institucije nisu izražavale zabrinutostCrna Gora je prošle godine donijela novi Zakon o elektronskim komunikacijama, koji omogućava Vladi da ograničava nabavke i upotrebu opreme određenog proizvođača, ukoliko procijeni da bi ona mogla imati štetne posljedice po nacionalnu bezbjednost. U tom duhu, potpredsjednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja je kazao da će predložiti Vladi da obaveže kompaniju One da ukloni Huawei i ZTE opremu iz upotrebe. "Kao i da novi državni Data centar ne smije biti opremljen tehnologijom navedenih proizvođača ili drugih dobavljača visokog rizika. Crna Gora mora graditi sigurne, moderne i pouzdane digitalne sisteme u potpunoj saradnji sa svojim ključnim partnerima - SAD i NATO savezom", zaključo je Đeljošaj. Kompanija One je za RSE kazala da do sada nijedna nadležna institucija nije izrazila zabrinutost u vezi sa tehnologijama koje se koriste u njihovoj mreži. Iz kompanije dodaju da sprovode redovne tehničke i bezbjednosne provjere, kako bi se obezbijedilo da se mreža ne zloupotrijebi na bilo koji način koji bi ugrozio korisnike ili bezbjednost države. Predlogom budžeta Vlade za 2026. predviđeno je zaduženje od 300 miliona eura za izgradnju Administrativnog i državnog Data centra u Podgorici. U Predlogu se navodi da se ulaganje u ovakve projekte direktno uklapa u strateške obaveze Crne Gore kao članice NATO-a. "Projekat izgradnje Državnog Data Centra i podmorskog internet kabla predstavlja konkretan doprinos kolektivnoj bezbjednosti, u skladu sa članom 3. Vašingtonskog ugovora, koji obavezuje članice da razvijaju vlastite kapacitete za odbranu i otpornost", piše u dokumentu. Crna Gora je članica NATO od 2017. a plan Vlade je da 2028. uvede zemlju i u Evropsku uniju.

Novi predlog koji su sastavile SAD za zaustavljanje rata u Ukrajini poziva Kijev da se odrekne dela svoje teritorije i dela svog oružja, navode medijski izveštaji, dok je predsednik Volodimir Zelenski boravio u Tursku u nastojanju da podstakne zastale mirovne pregovore. Američki predlog takođe navodno uključuje smanjenje veličine ukrajinskih oružanih snaga i prihvatanje smanjenja američke vojne pomoći koja je bila neophodna za borbu Ukrajine protiv ruskih snaga. Pored toga, nijednoj strani vojsci ne bi bilo dozvoljeno da uđe na ukrajinsko tlo i Kijev više ne bi dobijao oružje dugog dometa. Predlog, čije su detalje izneli Fajnenšel tajms (The Financial Times) i Rojters (Reuters), uglavnom prati tvrde zahteve koje je Rusija postavila početkom godine, kada je predsednik Donald Tramp (Trump) pokušao da otvori direktne pregovore s Moskvom o ratu u Ukrajini. Zasad nije bilo javnog odgovora ukrajinskih zvaničnika na izveštaje. Ukrajinski zvaničnik koji je direktno upoznat s predlogom potvrdio je njegov sadržaj, ali nije imao daljih komentara. Ubrzo pošto se pojavila vest o predlogu, Zelenski je objavio poruku na Telegramu u kojoj je zahvalio turskom predsedniku na njihovim razgovorima. Takođe je pohvalio "odlučne korake i vođstvo predsednika Trampa i svaki snažan i pravedan predlog za okončanje ovog rata". "I samo predsednik Tramp i Sjedinjene Američke Države imaju dovoljno snage da se rat konačno završi", naveo je Zelenski. Ukrajinski predsednik bi u četvrtak trebalo da se sastane s visokim zvaničnicima Ministarstva odbrane SAD u Kijevu. Američki predlog bi mogao da stavi Zelenskog u težak položaj. Ukrajinske snage se na bojnom polju muče da zadrže veću i bolje opremljenu rusku vojsku, čak i dok snage Moskve trpe izuzetne gubitke. Rusija se približava ključnom gradu Pokrovsku ka ostvarivanju proklamovanog cilja ruskog predsednika Vladimira Putina cilja da kontroliše ceo istočni region Donbasa u Ukrajini. Rusija takođe napada ukrajinske gradove i njenu energetsku infrastrukturu pred zimu, nastojeći da demoralizuje već iscrpljene Ukrajince. Tokom noći, ruski napad krstarećim raketama pogodio je dve stambene zgrade u zapadnom gradu Ternopolu, usmrtivši najmanje 25 ljudi i ranivši desetine. Zelenski je odbio prethodne zahteve Moskve da Ukrajina ustupi teritoriju ili smanji svoje oružane snage, navodeći da bi to samo oslabilo Ukrajinu i izložilo je potencijalnoj novoj invaziji. Na unutrašnjem planu, Zelenski je politički oslabljen velikim korupcijskim skandalom koji je dotakao neke od njegovih ministara i dugogodišnje poslovne partnere. Ukrajinski poslanici su pozvali Zelenskog da otpusti šefa svog kabineta Andrija Jermaka. Jermak, koji putuje sa Zelenskim, objavio je na društvenim mrežama da se "svi planirani sastanci održavaju po planu" i da je "u stalnom kontaktu s predstavnicima administracije Donalda Trampa". Istraga o korupciji odnosi se na navode da su sredstva namenjena izgradnji odbrambenih sistema za zaštitu ranjive energetske infrastrukture Ukrajine od ruskih vazdušnih napada preusmerena preko provizija političkim insajderima. Najbliži saveznik ZelenskogJermak je imao istaknutu ulogu u prethodnim diplomatskim sastancima usmerenim na pronalaženje puta ka prekidu vatre ili mirovnom sporazumu usred ruske invazije na Ukrajinu, koja traje skoro četiri godine. Jermak je možda osoba koja uživa najveće poverenje ukrajinskog predsednika. Njihovo poznanstvo je počelo oko 2010. godine i učvršćeno je bliskim poslovnim odnosom pre nego što je Zelenski ušao u politiku. Poslednjih godina, Jermak je akumulirao značajan politički uticaj iza kulisa. "Jermak je njegov glavni pomoćnik, njegov glavni administrator, glavno dugme na kontrolnom panelu Zelenskog. Stopili su se kao sijamski blizanci", rekao je u sredu za RSE Volodimir Fesenko, šef Centra za političke studije Penta u Kijevu. On se sada suočava sa sve većim pritiskom da bude smenjen ili da podnese ostavku, dok istraga o korupciji na visokom nivou dobija na zamahu. "Ako Jermak ne bude smenjen u narednih nekoliko dana, bojim se da bismo mogli ući u punu političku krizu unutar zemlje", rekla je za RSE Olena Prokopenko, viša saradnica Nemačkog Maršalovog fonda. "Parlament će postati nefunkcionalan; ministri neće biti operativni. A to je vrsta krize koju Ukrajina ne može sebi da priušti usred sveobuhvatnog rata i napredovanja Rusije na frontu", dodala je ona. Optužbe o korupciji su proključale prošle nedelje kada su dve vodeće ukrajinske agencije za borbu protiv korupcije objavile dokaze s detaljima o svojim nalazima. To pitanje je dodatno problematično pošto je Zelenski tokom leta pokušao da ukine autonomiju agencija, da bi odustao od toga nakon što su izbili najveći ulični proteste od početka napada Rusije u februaru 2022. godine. Otkrića su već dovela do ostavki ministra energetike i ministra pravde, dok je bliski saradnik Zelenskog, Timur Mindič, pobegao iz zemlje. Ali BabaTajni snimci koje su objavili istražitelji pokazali su da su osumnjičeni delovali pod kodnim imenima. Ukrajinski poslanik Jaroslav Železnjak u utorak je izneo tvrdnju da je jedno od tih imena, Ali Baba, zapravo Jermak. Železnjak je rekao da snimci pokazuju da je Jermak navodno usmeravao neimenovane zvaničnike da istraže zvaničnike Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU). Jermak, koji 21. novembra puni 54 godine, nije odgovorio na upit Ukrajinskog servisa RSE za komentar. Zelenski je najavio da će se u četvrtak sastati s poslanicima svoje partije Sluga naroda, što je izazvalo spekulacije da li će Jermak biti smenjen. Jedan od poslanika stranke Fedir Venislavski rekao je u utorak za Ukrajinski servis RSE da bi Jermak trebalo da podnese ostavku. "Jermakova ostavka u ovom slučaju bi definitivno ublažila ovo uzbuđenje oko vlade", rekao je on, dodajući da je među njegovim stranačkim kolegama "danas bilo mnogo razgovora da gospodin Jermak treba da ode". Porastu političke temperature u Kijevu doprinosi to što su poslanici pozvali ukrajinsku premijerku Juliju Sviridenko u parlament. Dve opozicione partije su tražile ostavku celog kabineta. "Zasad se čini da Zelenski propušta priliku da pruži snažan i odlučan odgovor na događaje od prošle nedelje i na obim istrage koju smo videli i na to kako se smatra da je njegovo uže okruženje umešano", rekla je Prokopenko. Ona je dodala da bi mogao biti potreban pritisak iz inostranstva da bi se Zelenski naterao da otpusti svog saveznika. "Izgleda da administracija, vlada, i dalje pokušava da preduzme postepene mere za kontrolu štete." Fesenko je rekao da bi za Zelenskog otpuštanje Jermaka bilo "kao odsecanje sopstvene desne ruke" i sugerisao da to neće odmah desiti. On je, međutim, dodao da bi "Jermakova ostavka takođe mogla postati neizbežna u slučaju masovnih protesta".

Kantonalni sud u Mostaru odredio je jednomjesečni pritvor Anisu Kalajdžiću koji se sumnjiči da je počinio krivično djelo "Teško ubistvo ženske osobe" i "Neovlašteno posjedovanje oružja, saopšteno je 19. novembra iz ove pravosudne institucije. Kalajdžić je 16. novembra ubio bivšu djevojku Aldinu Jahić iz vatrenog oružja. "Osumnjičenom je pritvor određen zbog opasnosti da bi mogao ponovo izvršiti krivično djelo, izvršiti krivično djelo kojim prijeti i što se radi o krivičnom djelu za koje se može izreći kazna zatvora 10 godina ili teža", navodi se u saopštenju suda. Ubistvu 32-godišnje Jahić su prethodile Kalajdžićeve prijetnje. Kada je 16. novembra naveče krenula na fitnes, Kalajdžić ju je dočekao i potegao pištolj, navedeno je iz Tužilaštva nakon uviđaja. "Trčala je do hotela pokušavajući da se spasi, ali tu je ušao i ubio je", rekla je dežurna tužiteljka Vesna Pranjić novinarima nakon završenog uviđaja 17. novembra. Navodi se, takođe, da je Kalajdžić početkom godine bio prijavljen zbog prijetnji, ali po prijavi druge ženske osobe, te je protiv njega već bila podignuta optužnica i čekalo se ročište pred mostarskim Opštinskim sudom. To je posljednji u nizu slučajeva femicida u Bosni i Hercegovini posljednjih godina, za koje nema preciznih zvaničnih podataka. Organizacije civilnog društva procjenjuju da se radi o oko 11 ubistava godišnje.

Pred Višim sudom u Beogradu 19. novembra je nastavljeno suđenje Krunoslavu Fehiru, bivšem pripadniku jedinice Branimira Glavaša i ključnom svedoku u postupku koji se pred hrvatskim pravosuđem vodi protiv Glavaša za ratne zločine u Osijeku 1991. godine. Tužilaštvo za ratne zločine je prethodno prošle sedmice izmenilo optužnicu protiv Fehira, koga sada tereti za pripadništvo oružanoj formaciji "Branimirova osječka bojna" (BOB), koja je protivpravno lišavala slobode, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti. U prvobitnoj optužnici tužilaštvo je fokus stavilo na ubistvo srpskog civila Čedomira Vučkovića u slučaju poznatom kao "Garaža", ali je na prethodnom ročištu 12. novembra odbrana dostavila spise od pravosudnih organa Hrvatske koji pokazuju da je protiv Krunoslava Fehira u Hrvatskoj vođen i obustavljen postupak za isto krivično delo. Ta optužnica je izmenjena, s obzirom da se osobi ne može dva puta suditi za isto krivično delo. Za šta je optužen?U izmenjenoj optužnici tužilaštvo navodi da je Fehir kao član BOB-a, koja je brojala oko 60 pripadnika, kršio pravila međunarodnog prava Ženevske konvencije o zaštiti građanskih osoba za vreme rata. Tu grupu je, prema optužnici, organizovao Branimir Glavaš – jedan od osnivača Hrvatske demokratske zajednice – "radi počinjenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva na području Osijeka". Među onima koji su bili žrtve delovanja "Branimirove osječke bojne", prema navodima tužilaštva, bili su Čedomir Vučković i Đorđe Petković, civili srpske nacionalnosti, koji su prethodno protivpravno lišeni slobode, te su zatim bili mučeni i do smrti zlostavljani. Šta je rekao Fehir?Krunoslav Fehir je na suđenju u sredu odbacio optužbe koje mu se stavljaju na teret. On je rekao da ga je otac Josip Fehir u junu 1991. godine mimo njegove volje odveo u Osnovnu školu "Ivan Goran Kovačić" u Osijeku, gde je kao 16-godišnji mladić postao deo Glavaševe grupe. "Ja sam u to vreme bio drugi razred srednje škole. Moj razred je nastavio školovanje u Mađarskoj. To je bila i moja želja, ali moj otac Josip Fehir me je odveo u BOB. Ja sam tamo prisilno doveden", rekao je Fehir. On je kazao da je član BOB bio do kraja avgusta 1992. godine. "Bio sam zadužen za logističku podršku i zaštitu štićenih objekata. Kada sam došao, struktura zapovednog lanca je već bila formirana", rekao je Fehir. On je rekao da su u to vreme sve strukture u Osijeku su bile pod Glavaševom kontrolom, te da je to došlo do izražaja naročito nakon ubistva načelnika osječke policije Josipa Rajl-Kira početkom jula 1991. godine, čija pozadina je ostala nerasvetljena do danas. "Branimir Glavaš je više puta izjavljivao u to vreme da je u Osijeku on zakonodavna, izvršna i sudska vlast. On je zagovarao kontrapolitiku u odnosu na Rajl Kira koji je zagovarao mir i dijalog", kazao je Fehir. Govoreći o ubistvu Čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića – čije telo nikada nije pronađeno – u garaži Saveznog sekretarijata za odbranu Osijeka, Fehir je rekao da je tog 31. avgusta 1991. video kako u prepodnevnim časovima pripadnici BOB dovoze dvojicu civila, te da mu je član BOB Zoran Brekalo rekao da "se radi o ljudima koji se protive nezavisnoj Hrvatskoj". Istog dana u večernjim satima Fehir je, kako kaže, zamenio na straži kolegu kojem je pozlilo. Fehir kaže da je u jednom trenutku Brekalo izašao iz garaže, a posle nekog vremena je Čedomir Vučković razvalio vrata garaže i istrčao. "Ja sam pucao u vazduh, on je brzo otrčao iz mog vidokruga, a potom sam čuo pucnje", rekao je Fehir. Iskaz koji je dao odstupa od izjava koje je optuženi iznosio u medijima u Hrvatskoj, da je on pucao u Vučkovića, a Krunoslav Fehir je kazao da on nije autorizovao te intervjue. U zvaničnim sudskim spisima hrvatskih pravosudnih organa se navodi da je obdukcija Čedomira Vučkovića, koja je urađena dan nakon njegovog ubistva utvrdila da je uzrok smrti trovanje sumpornom kiselinom, koju su Vučkovića pripadnici BOB primoravali da pije u garaži. "O tome gde je telo Đorđa Petrovića saznanja imaju moj otac Josip Fehir i Branimir Glavaš. Ja o tome ne znam ništa", rekao je Fehir. Saslušan sin Čedomira VučkovićaNa ročištu 19. novembra saslušan je Bogdan Vučković, sin Čedomira Vučkovića. On je kazao da je u vreme kada je njegov otac ubijen bio u Beogradu, te da je o okolnostima njegove smrti saznao 2005. godine, kada je splitski nedeljnik "Feral tribjun" objavio tekst u kojem je govorio Krunoslav Fehir. Bogdan Vučković se pridružio krivičnom gonjenju Fehira i istakao je imovinsko-pravni zahtev. "Moj otac je kidnapovan i odveden u zgradu opštine, gde je ubijen. Postoje različiti stavovi o uzroku njegove smrti, ali on je odveden tamo da ne izađe živ", rekao je Vučković. Optuženi ostaje u pritvoruSudsko veće odbilo je predlog odbrane da se Krunoslavu Fehiru ukine pritvor, u kojem se nalazi od polovine juna, kada je uhapšen na granici Hrvatske i Srbije. Sud nije uvažio argumente odbrane da je Fehir slabog zdravstvenog stanja, te da je izneo odbranu i da neće biti izvođenja novih dokaza, te da prestaje potreba za merom pritvora. Advokat Krunoslava Fehira Bojan Stanojlović rekao je novinarima nakon ročišta da je tužilaštvo izmenilo optužnicu, jer je ona bila zasnovana na ranijim napisima u hrvatskoj novinskoj štampi i delovima presuda koje su bile dostupne na internetu. "Ali tužilaštvo zvanično nije dobilo nijedan dokaz, jer to nije bilo dostavljeno posredstvom međunarodne pravne pomoći. Kada su stigli dokazi koji se odnose na obustavljanje postupka protiv Krunoslava Fehira, on više ne može biti terećen za isti događaj. Čak se i u novoj optužnici navodi kršenje Ženevske konvencije, a on je za to već pravosnažno oslobođen", rekao je Stanojlović. Naredno ročište zakazano je za 2. decembar, kada bi trebalo da bude pročitan iskaz svedoka i iznesene završne reči. Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o slučaju "Garaža". Iskaz koji je dao medijima pokrenuo je sudski postupak protiv Branimira Glavaša, koji nije završen ni posle dve decenije.