Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da neće uvesti carine evropskim zemljama koje su bile planirane za 1. februar, nakon što je, kako je naveo, postignut dogovor o "okviru budućeg sporazuma" o budućnosti Grenlanda i šire arktičke regije, poslije razgovora s generalnim sekretarom NATO‑a Markom Rutteom u Davosu. Trump je ovu odluku saopštio nekoliko sati nakon obraćanja na Svjetskom ekonomskom forumu, gdje je rekao da ne planira koristiti silu kako bi Sjedinjene Američke Države preuzele kontrolu nad Grenlandom, ali da i dalje insistira na razgovorima o američkoj ulozi na tom području. "Izgradili smo okvir budućeg sporazuma u vezi s Grenlandom i, zapravo, cijelom arktičkom regijom. Ovo rješenje, ako bude finalizirano, bit će veoma dobro za Sjedinjene Američke Države i za sve zemlje članice NATO‑a", napisao je Trump na mreži Truth Social, dodajući da carine koje su bile najavljene više neće stupiti na snagu. On je naveo da će daljnje pregovore voditi potpredsjednik JD Vance, državni sekretar Marco Rubio i specijalni izaslanik Steve Witkoff, koji će mu direktno podnositi izvještaje o napretku razgovora. "To je dugoročni dogovor. To je krajnji, dugoročni dogovor. Stavlja sve u zaista dobru poziciju", izjavio je Tramp novinarima u Davosu, potvrdivši da je dogovor trajan. Dodao je da se sada radi na detaljima tog sporazuma. I dalje nisu poznati konkretni elementi sporazuma postignutog tokom razgovora između američkog predsjednika i generalnog sekretara NATO-a. Portparol NATO‑a potvrdio je, međutim, da će države članice Alijanse zajednički raditi na jačanju bezbjednosti Arktika. On je dodao da će se pregovori između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država nastaviti s ciljem da se osigura da Rusija i Kina nikada ne steknu uporište na Grenlandu – ni ekonomsko ni vojno. "Razgovori među saveznicima u NATO‑u o okviru na koji se predsjednik pozvao biće usmjereni na jačanje bezbjednosti Arktika kroz zajedničke napore saveznika, posebno sedam arktičkih članica NATO‑a", naveo je portparol Alijanse. Vanredni samit Evropske unije, koji je hitno sazvan za četvrtak, 22. januara, biće održan bez obzira na to što je Donald Tramp odustao od najave uvođenja carina, potvrdili su evropski zvaničnici. Ministar spoljnih poslova Danske Lars Leke Rasmusen izjavio je u srijedu da pozdravlja najavu predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da Vašington više ne planira da uvede carine evropskim zemljama zbog Grenlanda. U intervjuu za danski javni servis, danski minister je ponovio da je za njegovu zemlju ključno da se ovo pitanje okonča na način koji poštuje volju naroda Grenlanda. "Neće se dogoditi da Sjedinjene Američke Države posjeduju Grenland. To je crvena linija“, podvukao je on. Evropski zvaničnici ranije su oštro reagovali na Trumpove najave, upozoravajući da bi uvođenje carina zbog pitanja suvereniteta Grenlanda moglo ozbiljno narušiti odnose između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih evropskih saveznika. Grenland je poluautonomna teritorija koja pripada Kraljevini Danskoj i ima značajan geostrateški položaj u Arktiku. Američki predsjednik Donald Trump još je tokom prvih sedmica svog novog mandata ponovo otvorio pitanje američkog preuzimanja tog ostrva, tvrdeći da je ono ključno za sigurnost Sjedinjenih Američkih Država i NATO‑a, posebno u kontekstu ruskog i kineskog prisustva u arktičkom regionu. Sredinom januara Trump je zaprijetio uvođenjem carina od 10 posto na uvoz iz osam evropskih zemalja – među njima Danske, Njemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva – koje su odbile da podrže njegovu inicijativu o Grenlandu. Najavio je i mogućnost povećanja tih carina na 25 posto od juna, ukoliko se ne postigne dogovor. Prijetnje su izazvale snažne reakcije širom Evrope. Evropska komisija i vlade više država upozorile su da bi takav potez mogao dovesti do ozbiljne eskalacije trgovinskih sporova i narušiti transatlantske odnose. Pojedini evropski zvaničnici razmatrali su i mogućnost uzvratnih mjera, uključujući korištenje mehanizama za zaštitu EU od ekonomske prisile. Pitanje Grenlanda dominiralo je i raspravama na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, gdje je Trump po prvi put javno isključio vojnu opciju, ali istovremeno pozvao na "hitne pregovore" o budućnosti ostrva. Danska i Grenland više puta su poručili da nisu spremni razgovarati o promjeni suvereniteta, ali da ostaju otvoreni za saradnju u oblasti bezbjednosti na Arktiku u okviru NATO‑a. Preokret je uslijedio nakon Trumpovog sastanka s generalnim sekretarom NATO‑a Markom Rutteom 21. januara, kada je američki predsjednik objavio da je postignuta saglasnost o okviru budućeg sporazuma, te da se odustaje od uvođenja carina planiranih za početak februara.

Kosovski državljanin, Hazir Haziri, pušten je iz pritvora u Srbiji gde se nalazio oko četiri meseca, nakon što je uhapšen zbog sumnje da je počinio ratni zločin, saopštio je advokat Arianit Koci. Haziri je uhapšen 8. septembra 2025. na graničnom prelazu Merdare i od tada je bio u pritvoru u Srbiji. "Puštanje Hazirija potvrđuje da je hapšenje bilo neosnovano i zasnovano na tvrdnjama koje nisu potkrepljene činjenicama", poručio je Koci, advokat Hazirija. On je podvukao i da je neophodno da kosovski državljani dobiju pravnu podršku svaki put kada se suoče sa pritvaranjem u inostranstvu, te dodao da se njegov klijent Haziri nalazi u dobrom zdravstvenom stanju. Sedamdesetsedmogodišnji Haziri uhapšen je zbog sumnje da je juna 1999. godine u Podujevu počinio ratni zločin u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova vatrenim oružjem, te lišio života civila srpske nacionalnosti. Advokat Koci, koji sarađuje sa lokalnim advokatima u Srbiji jer kao advokat sa Kosova nema licencu da tamo zastupa državljane Kosova, rekao je decembra prošle godine za RSE da "ima mnogo ovakvih slučajeva". Govoreći o slučaju Hazirija, naveo je da su ga svedoci oslobodili krivice ali da je tužilaštvo tražilo da proveri njegov telefon 2025. godine zbog događaja iz 1999. Koci je rekao i da je Haziri ranije na desetine puta prolazio kroz teritoriju Srbije, te da nije bio zadržavan sve do septembra prošle godine. Ministarstvo spoljnih poslova Kosova ranije je pozvalo građane Kosova da "izbegavaju putovanja preko teritorije Srbije, kako bi se garantovala njihova bezbednost". S druge strane, srpski advokati na Kosovu navode kako se pred kosovskim pravosuđem optužuju pripadnici srpske zajednice za ratne zločine kada pokušaju da povrate svoju uzurpiranu imovinu. Fond za humanitarno pravo Kosovo je ukazao na nužnost uspostavljanja pravne saradnje sa Srbijom, potpisivanjem protokola o saradnji između specijalnih tužilaštava Kosova i Srbije. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je preko 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Gotovo 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većina njih Albanaca.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Steve Witkoff, govoreći u ime administracije predsjednika Donalda Trumpa, izjavio je da SAD trenutno ne pregovaraju s Iranom, iako je naveo da su "imali kontakte s njima". U intervjuu za CNBC, datom na marginama Svjetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švicarskoj, Witkoff je rekao da je "dogovor s Iranom nešto što bi trebalo da se desi". Na insistiranje novinara da iznese detalje, izbjegao je konkretne odgovore, ali je ponovio da postoji potencijal za postizanje dogovora. Protesti u Iranu počeli su 28. decembra 2025. godine na teheranskim pijacama, kada su trgovci izašli na ulice zbog teških ekonomskih prilika, uključujući vrtoglavi rast inflacije i nagli pad vrijednosti nacionalne valute. Nemiri su se brzo proširili i prerasli u masovne demonstracije protiv vlasti, izazvane pogoršanjem životnog standarda i gušenjem osnovnih sloboda. Napetosti između SAD-a i IranaDugotrajne tenzije između Washingtona i Teherana tokom krize su se približile tački ključanja. Američki predsjednik Donald Trump je u početku upozorio da su Sjedinjene Američke Države "spremne i naoružane" te da bi mogle djelovati ukoliko iranske sigurnosne snage ubijaju demonstrante. Kasnije je zaprijetio "vrlo snažnim mjerama" ako Iran provede bilo kakva pogubljenja. Trump je naknadno izjavio da je lično odlučio da ne naredi vojne napade na Iran, navodeći kao razlog informacije da je Teheran otkazao stotine planiranih pogubljenja. U drugom intervjuu u Davosu, Witkoff je za Arab News rekao da Iran mora sjesti za diplomatski sto. "To se mora dogoditi [da Iran pregovara]", rekao je. "To je važno. Ako Iran krene tim putem, ide i region, i zato to moramo jasno postaviti." Witkoff je insistirao da se Bliski istok kreće u pozitivnom smjeru. "Mislim da je nevjerovatno šta se dešava. Smatram da svi zajedno rade ka miru", rekao je izaslanik. "Svi su prihvatili ideje predsjednika Trumpa o miru na granicama i ja sam zbog toga vrlo optimističan."

Evropski parlament (EP) obustavio je proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) zbog situacije oko Grenlanda. "S obzirom na kontinuirane i eskalirajuće pretnje, uključujući carinske pretnje, protiv Grenlanda i Danske, kao i njihovih evropskih saveznika, nismo imali drugog izbora nego da obustavimo rad na dva zakonodavna predloga iz Turnberryja dok SAD ne odluče da se ponovo angažuju putem saradnje, a ne konfrontacije, i pre nego što se preduzmu bilo kakvi dalji koraci", navodi se u saopštenju Odbora za međunarodnu trgovinu EP. Trgovinski "Sporazum iz Turnberryja", koji je dobio ime po mestu gde je postignut između EU i SAD prošle godine, uspostavio je privremenu carinsku stopu od oko 15 odsto na većinu evropskih izvoza u SAD kako bi se izbegao trgovinski rat. Taj sporazum predviđa ukidanje carina na svu američku industrijsku robu i uspostavljanje sistema carinskih kvota za veliki broj američkih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji ulaze u EU. "Međutim, pretnje teritorijalnom integritetu i suverenitetu države članice EU, uz korišćenje carina kao prinudnog instrumenta, pokazuju da SAD potkopavaju stabilnost i predvidljivost trgovinskih odnosa između EU i SAD", navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta. Američki predsednik Donald Tramp je 17. januara najavio uvođenje carina pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Na meti američkog predsednika nalaze se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Evropska unija već ima pripremljen paket protivmera, koji bi stupio na snagu ukoliko bi Sjedinjene Američke Države uvele carine. U govoru u Davosu 20. januara, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da će evropski odgovor na eventualne carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sreo se američkim državnim sekretarom Markom Rubiom u Davosu gde se održava Svetski ekonomski forum. "Srdačan kratak susret sa sekretarom Rubiom sa kojim sam razmenio mišljenja o aktuelnim globalnim političkim kretanjima i izazovima, kao i o temama ovogodišnjeg foruma", naveo je Vučić na Instagramu. Vučić je dodao da je tokom susreta izrazio uverenje da će odnosi Srbije i SAD nastaviti da jačaju u oblastima od uzajamnog interesa. Vučić je najavio da će se na proširenoj, vanrednoj sednici Vlade Srbije 24. januara razgovarati o "dva formalna zahteva Sjedinjenih Američkih Država", ne navodeći detalje. "Verujem da ćemo ispuniti dva formalna zahteva SAD i moći da, konačno, pristupimo razgovoru o strateškom partnerstvu sa SAD, ali Srbija se nalazi na evropskom kontinentu", rekao je Vučić za RTS. Pre nekoliko meseci najavljen je strateški dijalog između SAD i Srbije. Strateški dijalog SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju i obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. Vučić je komentarisao i poruku specijalnog izaslanika SAD Ričarda Grenela upućenu evropskoj komesarki Marti Kos. Grenel je na objavu komesarke Kos posle susreta sa Vučićem u Davosu poručio da Srbija ne treba da sledi evropski, već američki put razvoja. "Imao sam dobar razgovor sa Martom Kos. Ako se nameću nove alternative – američka ekonomija je brža, jače raste. Mi se nalazimo na evropskom kontinentu i ne možete pri prvom problemu da pokažete da ste neko ko je slab i ko će da ide na drugu stranu", naveo je Vučić. Predsednik Srbije je nedavno rekao da su umesto očekivanih velikih pomaka od administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. Prethodno je američka administracija uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. Takođe su tarife za robu koja se uvozi u SAD najviše u regionu Zapadnog Balkana upravo za Srbiju i iznose 35 posto.

U više gradova Srbije održanu su protesti nakon što je policija u opremi za razbijanje demonstracija izbacila studente i građane sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su tu zgradu blokirali zbog toga što je profesorki Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. U Beogradu je protest održan ispred Skupštine Srbije gde je bio blokiran i saobraćaj. Kordon policije razdvajao je dve grupe, okupljene ispred parlamenta i pristalice vlasti u Pionirskom parku kod kancelarije predsednika Srbije. U Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, održana je protestna šetnja do Policijske uprave. Profesor Fakulteta medicinskih nauka Vladimir Zdravković rekao je da je ulaskom policije u kampus u Novom Sadu još jednom zgažena autonomija univerziteta. U Nišu, na jugu zemlje, bila je blokirana raskrsnica kod Osnovnog suda, a potom je organizovana protestna šetnja do zgrade Policijske uprave. Dačić: Policija postupala profesionalnoMinistar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je policija postupala na poziv dekana Milivoja Alanovića. Dačić tvrdi da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom prilikom potiskivanja građana koji su se oglušili o izdata upozorenja i naređenja". Naveo je da su policajci primenom fizičke snage potisnuli građane bez upotrebe drugih sredstava prinude. Kako je rekao, dekan Filozofskog fakulteta obavestio je policiju da se u zgradi nalazi oko 150 lica, koja ometaju rad fakulteta, zahtevajući postupanje policije. Šta se dogodilo u Novom Sadu?Oko podneva studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu okupili su se na tom fakultetu kako bi pružili podršku profesorki Jeleni Kleut zahtevajući da ona bude vraćena na posao. Smatraju da je odluka da se njoj ne produži ugovor o zaposlenju čin političke odmazde zbog njene podrške studentskim protestima. "Ako profesorka Kleut ne može da drži predavanja, neće moći niko", istakli su studenti tog fakulteta koji su se okupili. Dekan tog fakulteta Milivoj Alanović više puta je pozvao okupljene da napuste zgradu. Na sajtu te visokoškolske ustanove je u jednom trenutku objavljeno i da "Filozofski fakultet nije u blokadi". "Nastava i sve druge aktivnosti na Filozofskom fakultetu se održavaju redovno", pisalo je u saopštenju. Kako se okupljeni nisu razišli ni na poziv policije, koja je u međuvremenu došla na fakultet, policajci su upotrebljavajući fizičku silu izbacili iz zgrade studente, profesore i građane. Među izbačenima iz zgrade fakulteta bila je i profesorka Kleut. Protest koji je potom organizovan ispred zgrade fakulteta završen je dva sata kasnije. Okupljeni studenti, profesori i građani tokom su čitavog dana pravili buku, duvali u pištaljke i bili su raspoređeni po hodnicima zgrade fakulteta. Profesorka Kleut im je kratko rekla da je u toku borba za "odbranu univerziteta". "Znam da kad vičete 'Jelena!' mislite na ceo univerzitet, zato vičite, jer ga moramo odbraniti" rekla je Kleut. Dekan Filozofskog fakulteta rekao je okuplenima da ne postoji nikakav pravni osnov po kom bi Jelena Kleut mogla da zadrži radni odnos na fakultetu. "Ja bih zamolio koleginicu Kleut da vam saopšti da fakultet apsolutno nema nikakve pravne mogućnosti. Koleginica Kleut je upoznata sa svim pravnim postupcima", rekao je Alanović. Tokom njegovog obraćanja okupljeni su skandirali "Uprava napolje". Šta je prethodilo?Vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno je rešenje o prestanku radnog odnosa čime je i formalno ostala bez posla u toj visokoškolskoj ustanovi. U rešenju piše da je radni odnos prestao 20. januara "usled isteka roka na koji je zasnovan". Tome je prethodila odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ona ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke. Kleut se žalila tu na odluku, ali je prošireni sastav Senata je odbio njen prigovor. Blizu 1.200 profesora potpisalo je pismo podrške Jeleni Kleut, uz ocenu da je reč o "političkom revanšizmu", s obzirom na to da su stručna tela dala pozitivnu ocenu na njen referat za izbor u zvanje. Iz uprave Univerziteta tvrde da je postupak sproveden u skladu sa važećim pravilnicima i nadležnostima Senata. Profesorka je zbog ove odluke najavila tužbu. Deo novosadskih studenata i profesora organizovao je prethodnih nedelja skupove podrške Jeleni Kleut koja je dvadeset godina radila na Filozofskom fakultetu. Ona je od početka javno podržavala studente koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste širom Srbije. Akademci su i gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući ztvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti Fliozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su sutupili u blokadu. Ona je prekinuta je kada je dekan Milivoje Alanović, 26. avgusta prošle godine izbacio studente koji su blokirali taj fakultet i pozvao policiju koja je danima bila neprekidno bilo u zgradi. Zbog toga je održano više protesta ispred zgrade fakulteta, tokom kojih je dolazilo do sukoba policije i demonstranata. Najveći protest održan je 5. septembra, kada je policija intervenisala na više mesta u kapmusu novosadskog univerziteta. Demonstranti su tada optužili policiju za prekomernu upotrebu sile, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u sredu je izjavio da SAD neće upotrebiti silu da zauzmu Greland, ali je tražio hitne pregovore kako bi preuzele to dansko ostrvo. Tramp je u vreme kada tenzije oko Grenlanda postavljaju pitanje budućnosti NATO rekao da će SAD biti uz tu Alijansu 100 odsto, ali je izrazio sumnju da će i saveznici iz zapadnog vojnog saveza biti tu za SAD. Za Trampov govoru u Davosu je vladalo veliko iščekivanja usled tenzija koje su eskalirale između evropskih zemalja i SAD oko njegove namere o preuzimanju Grenlanda koji je više puta spomenuo tokom govora. "Imaju izbor: mogu reći 'da', i mi ćemo biti veoma zahvalni, ili mogu reći 'ne', i mi ćemo to zapamtiti", rekao je Tramp. Američki predsednik je ranije navodio da je Sjedinjenim Američkim Državama neophodan Grenland - autonomno dansko ostrvo - zbog nacionalne bezbednosti i pretnji iz Rusije i Kine. "Nećemo dobiti ništa osim ako ne bih odlučio da upotrebim prekomernu silu – tada bismo bili nezaustavljivi, ali to nećemo učiniti", rekao je Tramp. Kako je naglasio, "ne moram da koristim silu, ne želim da koristim silu i neću koristiti silu". "Sve što Sjedinjene Američke Države traže jeste Grenland. Tražim hitne pregovore kako bismo preuzeli Grenland", rekao je Tramp. On je naveo da ima "ogromno poštovanje prema narodima Grenlanda i Danske, ali svaki NATO saveznik ima obavezu da brani sopstvenu teritoriju, dodajući da "nijedna druga država osim Sjedinjenih Američkih Država nije u stanju da obezbedi Grenland". "Sve što želimo od Danske jeste ova zemlja (Grenland), na kojoj ćemo izgraditi najveću Zlatnu kupolu ikada izgrađenu", rekao je Tramp misleći na raketni odbrambeni sistem. Interesovanje učesnika foruma za Trampov je izuzetno, a sala u kojoj drži govor je prepuna. U Davosu se već nalazi većina evropskih lidera. Tramp je rekao da mu je drago što vidi salu punu prijatelja, uz opasku da u njoj ima "i nekoliko neprijatelja". Skup u Davosu je prilika da se neki od evropskih lidera prvi put sastanu s američkim predsednikom od izbijanja do sada najozbiljnijih tenzija između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, izazvanih Trampovim namerama da preuzme Grenland i njegovim pretnjama da će uvesti carine za osam evropskih država. Osvrćući se na istorijske odnose sa Danskom povodom Grenlanda, Tramp je rekao da je bila "glupa odluka" predati Grenland Danskoj, dodajući da ta zemlje nije pokazala zahvalnost. Podsetio je da su tokom prethodna dva veka različiti američki predsednici pokušavali da otkupe Grenland. Takođe je naveo da je Danska obećala da će potrošiti 200 miliona dolara na bezbednost Grenlanda, ali da je, prema njegovim rečima, ispunila svega jedan odsto tog obećanja. 'Uz NATO 100 odsto'Tramp je rekao da Sjedinjene Američke Države nisu pretnja NATO-u, već garancija bezbednosti Alijanse, ističući da "dajemo toliko mnogo, a dobijamo toliko malo zauzvrat". "Mi ćemo biti uz NATO 100 odsto, ali nisam siguran da li će oni biti uz nas. Ako ih pozovemo u slučaju da budemo napadnuti, ne znam da li će oni tada biti tu za nas", kazao je Tramp Kritikovao je što su Sjedinjene Američke Države trošile trilione dolara na NATO, a ništa nisu dobile zauzvrat, dok, s druge strane, Alijansa, kako kaže Tramp, traži pomoć SAD po pitanju Ukrajine. Govoreći o ratu u Ukrajini, Tramp je rekao da je to evropsko pitanje i da Sjedinjene Američke Države nemaju ništa s tim ratom, budući da ih od Evrope deli ceo okean. Ponovio je da je "rešio osam ratova" i da ga je ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio zbog njegovih sposobnosti. Predsednik SAD je rekao da je mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije veoma težak, ali i neophodan. Navodeći da postoji ogromna netrpeljivost između predsednika Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, on je za obojicu ocenio da su zahtevni u procesu pronalaženja rešenja, ali je rekao da veruje da je sporazum "razumno blizu". "Tamo je pravi krvavi rat. Hiljade ljudi nedeljno gubi život. Verujem da su sada na tački kada mogu da postignu dogovor. Ako ne postignu taj dogovor, to bi bilo glupo, a ja znam da oni nisu glupi", rekao je Tramp. Potvrdio je da će se u Davosu sastati sa Zelenskim, ali je dodao da je i ruski predsednik zainteresovan za okončanje rata u Ukrajini. Tramp je govor počeo hvaleći stanje američke ekonomije. "Nakon samo jedne godine mojih politika više nema inflacije, a zabeležen je izuzetno visok ekonomski rast kakav nijedna zemlja nije videla", rekao je Tramp. Američki predsednik je 17. januara najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo, u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Grenland, najveće ostrvo na svetu sa oko 57.000 stanovnika, nije samostalna članica NATO-a, ali je obuhvaćen članstvom Danske u tom vojnom savezu. Pokušaj preuzimanja Grenlanda označio bi prvi slučaj u istoriji NATO-a da jedan saveznik napada drugu članicu Alijanse. Evropska unija već ima na raspolaganju pripremljen paket protivmera koji bi stupio na snagu ukoliko bi Sjedinjene Američke Države uvele carine. U govoru u Davosu 20. januara, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila je da će evropski odgovor na carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan". "Guranje u opasnu silaznu spiralu pomoglo bi upravo onim protivnicima koje smo oboje toliko posvećeni da držimo podalje od našeg strateškog okruženja", poručila je predsednica Evropske komisije.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) izjavio je u sredu da je jedini način za rešenje krize oko Grenlanda "promišljena diplomatija" i naveo da radi "iza kulisa" po tom pitanju. Šef Severnoatlantskog saveza, koji učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, odbio je da komentariše namere američkog predsednika da preuzme ovo ostrvo, poručivši da je diplomatija važnija od javnih istupa. "Možete biti sigurni da na ovom pitanju radim iza kulisa", rekao je generalni sekretar NATO-a tokom panela u Davosu. Ponovio je da se neće javno izjašnjavati, jer je, prema njegovim rečima, "jedini način da se kriza reši – promišljena diplomatija". Mark Rute je ujedno jedini lider za koga postoji potvrda da će se sastati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) na marginama Foruma u Davosu. Govoreći na panelu, Rute je naglasio da Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene Alijansi, ali je dodao da je Americi potrebna "bezbedna Evropa i bezbedan Arktik". Dodao je da se po pitanju Arktika slaže sa američkim predsednikom. "Moramo zaštititi Arktik od ruskog i kineskog uticaja", rekao je Mark Rute. Grenland, najveće ostrvo na svetu sa oko 57.000 stanovnika, nije samostalna članica NATO-a, ali je obuhvaćen članstvom Danske u tom vojnom savezu. Pokušaj preuzimanja Grenlanda predstavljao bi prvi slučaj u istoriji NATO-a da jedan saveznik ugrožava teritoriju druge članice Alijanse.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) izjavio je da su članice Evropske unije (EU) ujedinjene oko principa međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, uključujući podršku i solidarnost sa Kraljevinom Danskom i Grenlandom. On je u govoru na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu poručio da samo Danska i Grenland mogu odlučivati o svojoj budućnosti. "Ne možemo prihvatiti da zakon najjačeg prevlada nad pravima najslabijih, jer međunarodna pravila nisu opciona, a savezi se ne mogu svesti samo na niz transakcija", rekao je predsednik Evropskog saveta. Dodao je da Evropska unija ne može prihvatiti kršenja međunarodnog prava, niti ljudskih prava, bilo gde u svetu. Priznao je da geopolitički izazovi sa kojima se Evropa suočava ponekad deluju zastrašujuće. Pritom je naveo agresiju Rusije na Ukrajinu, potkopavanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, kao i dovođenje u pitanje ključnih saveza. "Sve ove tri dimenzije trenutno su na testu u transatlantskim odnosima", istakao je Košta, dodajući da je to jedan od razloga zbog kojih je odlučio da sazove hitni samit lidera država članica EU. Osvrćući se na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da uvede carine pojedinim evropskim državama, Antonio Košta ocenio je da bi takve mere "potkopale transatlantske odnose i bile nespojive sa trgovinskim sporazumom između EU i SAD". "Spremni smo da branimo sebe, naše države članice, naše građane i naše kompanije od bilo kog oblika prisile. Evropska unija ima snagu i instrumente za to", poručio je predsednik Evropskog saveta. Američki predsednik je 17. januara najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo, u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Instrumenti koje je u svom govoru pomenuo Košta odnose se na paket kontramera kojima Evropska unija raspolaže i koje je spremna da aktivira ukoliko Sjedinjene Američke Države uvedu carine tim zemljama. EU bi mogla da oživi paket kontracarina u vrednosti od 93 milijarde evra, usmeren na listu američkih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda obuhvaćenih hitnim merama – od jahti do soje. Ovaj paket pripremljen je prošlog proleća, nakon što je američki predsednik u aprilu predstavio sveobuhvatne carine. Te mere su privremeno suspendovane nakon što su Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) postigli dogovor o trgovinskim odnosima. Suspenzija paketa automatski ističe 6. februara, što znači da bi kontracarine stupile na snagu narednog dana, ukoliko Evropska unija ne odluči da suspenziju produži. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) zatražio je pokretanje evropskog "instrumenta protiv prisile". Reč je o instrumentu Evropske unije u oblasti trgovinske i spoljne politike koji omogućava Uniji da odvraća, reaguje i suprotstavi se ekonomskoj prisili trećih zemalja prema celoj EU ili njenim državama članicama. Instrument je stupio na snagu u decembru 2023. godine, ali do sada nijednom nije aktiviran.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je u sredu da je primila lični poziv američkog lidera Donalda Trampa (Trump) da predstavlja zemlju u Odboru za mir, "kao osnivačka članica". Očekuje se da će ovaj odbor nadgledati upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa – palestinske grupe koju Vašington i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. "Hrabro liderstvo ne govori samo o miru, ono ga gradi. Upravo to predsednik Tramp radi kroz ovu istorijsku inicijativu", napisala je Osmani na društvenim mrežama, objavljujući poziv koji je poslao Tramp. Kosovska predsednica je rekla da su SAD donele mir na Kosovo i da Kosovo sada "stoji čvrsto kao američki saveznik, spremno da dalje unapređuje mir". "Istorija pamti one koji preduzimaju smele korake u izgradnji mira – a mi smo spremni", napisala je Osmani. U Trampovom pismu, datiranom na 20. januara, navodi se da je 29. septembra 2025. objavio Sveobuhvatni plan za okončanje sukoba u Gazi, krio plan od 20 tačaka "koji su brzo podržali svi svetski lideri". U pismu se takođe pominje rezolucija Ujedinjenih nacija koja podržava plan. "Sada je vreme da ove snove pretvorimo u stvarnost. U srži plana je Odbor za mir, najimpresivniji odbor ikada osnovan", navodi se u Trampovom pismu. Tramp je naveo da očekuje da dalju saradnju s Osmani "dugo u budućnost, ka ostvarivanju cilja trajnog svetskog mira, prosperiteta i veličine za sve". Nekoliko međunarodnih medija, pozivajući se na izvore, izvestilo je da Tramp želi da zemlje plate milijardu dolara da bi postale stalne članice. Prema CNN-u, one koje ne plate ovaj iznos imaće trogodišnji mandat. Medijski savetnik kosovske predsednice Bekim Kupina, rekao je za RSE da takva uplata nije tražena. "Dakle, nije tražena uplata od milijardu dolara. To možete videti u pozivu", rekao je on. Pored Kosova, i Albanija je primila Trampov poziv. Lideri Izraela, Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Bahreina, Kanade, Argentine, Paragvaja, Azerbejdžana i drugih zemalja takođe su primili takve pozive. Tramp je takođe pozvao Kinu i Rusiju. Međutim, nisu su se svi koji su dobili Trampov poziv obavezali da budu deo Odbora. Poziv za učešće su odbile Francuska i Švedska. Pre nekoliko dana objavljeno je još nekoliko imena koje su SAD imenovale za članove tog odbora. Među imenima su američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), specijalni izaslanik predsednika Trampa Stiv Vitkof (Steve Witkoff), bivši britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner). Tramp predsedava Odborom, prema planu koji je njegova Bela kuća objavila u oktobru. Izrael i Hamas odobrili su Trampov plan, koji predviđa da palestinsko tehnokratsko telo bude pod nadzorom međunarodnog odbora, koji će upravljati Gazom tokom prelaznog perioda. Mnogi stručnjaci i aktivisti za ljudska prava rekli su da Trampov nadzor nad odborom koji kontroliše vladu strane teritorije podseća na kolonijalnu strukturu, dok je Blerovo učešće kritikovano prošle godine zbog njegove uloge u ratu u Iraku i istorije britanskog imperijalizma na Bliskom istoku. Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojena sredinom novembra prošle godine, ovlastila je odbor i zemlje koje sarađuju s njim da uspostave to telo u Gazi. Bela kuća je takođe imenovala Izvršni odbor za Gazu od 11 članova, među kojima su turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, specijalna koordinatorka UN za bliskoistočni mirovni proces Sigrid Kag (Kaag), ministarka za međunarodnu saradnju Ujedinjenih Arapskih Emirata Rim el-Hašimija i izraelsko-kiparskog milijardera Jakira Gabaja, zajedno s nekoliko članova izvršnog odbora. Bela kuća je potvrdila da će bivši bugarski ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov voditi prelaznu administraciju u Gazi. Dodatni odbor će podržavati Mladenovljevu kancelariju i palestinsko tehnokratsko telo. Izrael i Hamas su se pre tri meseca dogovorili o prekidu vatre, ali su od tada strane razmenjivale optužbe za njegovo kršenje. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas napao jug Izraela, ubivši skoro 1.200 ljudi i otevši više od 250. U ratu su poginule desetine hiljada ljudi u Gazi, izazvana je kriza gladi i razaranje velikih razmera.

Srbija se nije uskladila ni sa jednom odlukom Evropske unije (EU) koja se odnosi na sankcije uvedene zbog rata u Ukrajini i delovanja Rusije. U deklaracijama koje je objavila visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) navodi se da se odluke odnose na četiri paketa restriktivnih mera: one koje se tiču delovanja Rusije koje destabilizuje situaciju u Ukrajini, situacije u Rusiji, ponovnog delovanja Rusije koje destabilizuje stanje u Ukrajini, kao i uključenosti Belorusije u rusku agresiju na Ukrajinu. Ove odluke donete su tokom decembra 2025. godin. Sve ostale zemlje regiona koje imaju status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uskladile su se sa poslednjim odlukama EU. "Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta (EU). Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", poručila je u saopštenju šefica evropske diplomatije Kaja Kalas. Srbija se, inače, do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Srbija ima status kandidata za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku članstva. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u pristupnom procesu. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. januara da u naredna tri dana očekuje odgovor američke administracije na zahtev za produženje licence za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS). On je novinarima u Davosu, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, kazao da veruje da je preliminarni ugovor između "Gaspromnjefta" i mađarske MOL Grupe o kupovini ruskog udela u NIS-u "dovoljan da Amerikanci popuste". "Svi glavni elementi ugovora su tu sadržani, nema tajni. Ono što su tražili od nas oko različitih opcija, oko čega ne bih pričao, mi smo poštovali do kraja, uradili sve kako je traženo. Ne vidim prepreku, ne vidim smetnju na tom putu da operativna licenca bude produžena do konačnog zaključenja ugovora", kazao je Vučić, prenela je Beta. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 20. januara da je NIS podneo zahtev američkoj administraciji za produženje licence za rad, dok traju dogovori o tome. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Sa Plenkovićem o NIS-uNa marginama foruma u Davosu, Vučić se, između ostalih, sastao se i sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Kako je objavio na Instagramu, razgovaralu su o pitanjima u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ukupnom energetskom situacijom i obezbeđivanjem stabilnog snabdevanja u složenim okolnostima. Transport sirove nafte za NIS-ovu Rafineriju u Pančevu ide preko hrvatskog Jadranskog naftovoda (JANAF). 'Očekujem uskoro dolazak Alijeva u Srbiju i dogovor oko gasne elektrane'Predsednik Srbije izjavio je da uskoro očekuje dolazak predsednika Azerbejdzana Ilhama Alijeva u Srbiju i dodao da veruje da će biti potpisan dogovor oko gasne elektrane. "Sa Azerbejdžanom potpisujemo ugovor da oni dostave gas preko bugarskog interkonektora koji smo izgradili zajedno sa Evropljanima. To će u okolini Niša biti gasna elektrana, novi poslovi na jugu Srbije", rekao je Vučić novinarima u Davosu, prenela je Radio-televizija Srbije. Sporazum sa Azerbejdžanom o isporukama prirodnog gasa Srbija je potpisala u septembru 2024. u okviru napora da diverzifikuje izvore snabdevanja i smanji zavisnost od ruskog gasa, na koji se dominantno oslanja više od četvrt veka. Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske, koji je delimično finansiran sredstvima Evropske unije. Gasovod je u probni rad pušten u decembru 2023. 'Očekujem poziv za zvaničnu posetu Kini'Vučić je izjavio i da veruje da će uskoro dobiti poziv za zvaničnu posetu Kini koja bi, kako je istakao, za Srbiju bila veoma važna. Vučić je prethodno, 12. decembra prošle godine, kazao da se priprema njegova zvanična poseta Kini, gde će ići "uskoro". On je tada izjavio da je razgovarao sa ambasadorom Kine u Beogradu Li Mingom o pripremama za tu posetu. Ni tada, ni sada nije precizirao kada bi to moglo biti. Zbog intenziviranja saradnje Srbije sa Kinom od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike iz Brisela i iz Vašingtona. Vučić o odnosima EU i SADVučić je tokom panela na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, ocenio da tenzije između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU) neće biti privremene. "Trajaće još dosta dugo i na kraju ćemo svi morati da platimo cenu", rekao je. "Nadam se da ćemo to moći da podnesemo bolje od nekih drugih. Ali hoćemo li biti pogođeni? Nema sumnje da ćemo biti pogođeni", dodao je. Do tenzija u odnosima između SAD i EU došlo je nakon što je američki predsednik Donalda Tramp (Trump) ponovo aktuelizovao namere Vašingtona da preuzme Grenland od Danske. Tramp tvrdi da je to ostrvo od ključnog značaja za bezbednost SAD-a zbog strateške lokacije i bogatstva mineralnih resursa, i nije isključio mogućnost upotrebe sile da ga preuzme. Ova najava naišla je na oštre osude evropskih država, nakon čega je američki predsednik najavio da će od februara uvesti tarife od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja zbog njihovog protivljenja postupanju Vašingtona prema Grenlandu. Iz EU su najavili da će odgovor na carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan". Obraćajući se novinarima na marginama Foruma u Davosu, Vučić je ocenio da tenzije između Vašingtona i Brisela dovode do toga da se politike primenjuju na dnevnom nivou. "Ta igra sa carinama i donošenje odluka na dnevnom nivou nije dobra (…) Polako, ali sigurno ulazimo u period dnevnog donošenja odluka, a u takvim okolnostima ne možete ništa ozbiljno da planirate", rekao je. U Davos dolazi i američki predsednik Donald Tramp (Trump). On je putem društvenih mreža ponovio nameru da preuzme Grenland, ali je najavio i da će se sastati sa "različitim stranama" na marginama Svetskog ekonomskog foruma. Osim najavljenog susreta sa generalnim sekretarom NATO-a, nema informacija s kim će se od evropskih zvaničnika sastati američki predsednik. Svetskom ekonomskom forumu prisustvuju brojni lideri država članica EU, koji će na marginama skupa pokušati da razgovaraju s američkim zvaničnicima kako bi pronašli rešenje za pretnje predsednika SAD o uvođenju dodatnih carina pojedinim evropskim državama.

Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ocenio je u utorak da "nema smisla pretiti saveznicima carinama", ali je istakao da Evropa ne bi trebalo da okleva da upotrebi svoj instrument protiv prisile. "Ludost je da se nađemo u situaciji u kojoj bismo morali da koristimo instrument protiv prisile prema Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je francuski predsednik u govoru na Svetskom ekonomskom forumu, koji se ove nedelje održava u Davosu. Makron je zatražio pokretanje evropskog instrumenta protiv prisile neposredno nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) najavio uvođenje carina pojedinim evropskim državama, jer su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. O zajedničkom odgovoru na pretnje carinama iz SAD lideri 27 država članica EU razgovaraće na hitnom samitu, koji je za 22. januar sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa). O carinama je ranije tokom dana govorila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen), koja je najavila "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan" odgovor na pretnje carinama. Međutim, već je jasno da će biti veoma teško postići konsenzus među članicama Evropske unije. Na to su već upozorili neki evropski lideri. Premijer Hrvatske Andrej Plenković, koji je učestvovao na jednom od brojnih panela Foruma u Davosu, naglasio je da je neophodno postići saglasnost na predstojećem samitu. On je priznao da su dešavanja u vezi sa Grenlandom donela "nove izazove" i da su države članice EU podeljene po tom pitanju. "Mislim da je jedini način da Evropska unija ostane snažna – da ostane što ujedinjenija. Ne razmišljaju sve vlade isto i to je naša slaba tačka. Zato bi sastanak u četvrtak trebalo da učvrsti naše veze. Moramo složno stati uz Dansku, ali istovremeno razumno i veoma oprezno pristupiti odnosima sa Sjedinjenim Državama", rekao je Plenković. Nedostatak jedinstva potvrdio je i belgijski premijer Bart de Vefer (Wever), koji je znatno manje diplomatski govorio o pretnjama carinama. "Prelazi se toliko crvenih linija da morate da birate između sopstvenog samopoštovanja. Biti srećan vazal je jedno. Biti bedan rob je nešto sasvim drugo", rekao je belgijski premijer, koji je bio panelista zajedno sa hrvatskim premijerom. Upozorio je da bi podele među saveznicima mogle značiti kraj transatlantskog saveza. "Ili ostajemo zajedno ili ćemo ostati podeljeni. A ako ostanemo podeljeni, kraj jedne ere — 80 godina atlantizma – zaista se približava", upozorio je Bart de Vefer.

Takozvana Islamska država-Provincija Horasan, regionalni ogranak ekstremističke grupe Islamska država, preuzela je odgovornost za eksploziju u restoranu hotela u centru Kabula, u kojoj je poginulo najmanje sedam ljudi, a ranjeno više od desetak. Portparol talibana Halid Zadran rekao je da se eksplozija u ponedeljak dogodila u kuhinji restorana koji posećuju kineski državljani. Zvaničnici nisu odmah izneli tačne podatke o broju povređenih. "Jedan kineski musliman... i šest Avganistanaca su poginuli. Nekoliko drugih je ranjeno", naveo je Zadran u saopštenju. Hitna bolnica u Kabulu navela je da je oko 20 ljudi prevezeno s mesta eksplozije, od kojih je sedam preminulo pre ili ubrzo posle dolaska. Trinaest je ranjeno, uključujući četiri žene i jedno dete. Eksplozija, za koju je Islamska država-Provincija Horasan preuzela odgovornost navodeći da je bila samoubilačka misija usmerena na kineske građane, poslednja je u nizu napada u Avganistanu i duž njegovih granica poslednjih meseci u kojima su ubijeni ili povređeni kineski državljani. "Islamska država u Avganistanu stavila je kineske državljane na svoju listu meta, posebno u svetlu eskalacije zločina koje je kineska vlada počinila protiv ugnjetavanih ujgurskih muslimana", navodi se u saopštenju islamske države. Otkad je Peking pojačao represiju u svojoj severozapadnoj provinciji Sinđang 2017. godine, više od milion Ujgura, Kazaha, Kirgiza i pripadnika drugih muslimanskih manjina je smešteno u masovne logore. Kina je optužena za sistemsko kršenje ljudskih prava u Sinđangu i izveštaj UN iz 2022. godine je utvrdio da Kina čini "ozbiljna kršenja ljudskih prava" u Sinđangu koja mogu predstavljati zločine protiv čovečnosti. Kina je negirala kršenja ljudskih prava u regionu i navodi da je njena politika u Sinđangu osmišljena da se suprotstavi ekstremizmu i terorizmu. Kao odgovor na napad u ponedeljak, kineska ambasada u Kabulu izdala je saopštenje u kojem poziva kineske građane da izbegavaju putovanja u Avganistan zbog bezbednosnih rizika. Ambasada je takođe naglasila da kineski građani treba da pojačaju mere lične bezbednosti i izbegavaju mesta sa puno ljudi, kao što su restorani, pijace i verski objekti. Upozorenje ambasade usledilo je dok vlada šira zabrinutost zbog bezbednosti u regionu. Porast tenzija i napadi duž severoistočne granice Avganistana s Tadžikistanom pogoršali su bezbednosnu situaciju. U novembru, u dva odvojena napada ubijeno je pet kineskih državljana koji su radili u rudarskom pogonu preko granice u Tadžikistanu. Kineski poslovni ljudi slili su se u Avganistan otkako je talibanska vlada preuzela vlast 2021. po drugi put, dok je Peking sklopio ponekad neugodno partnerstvo s Kabulom u pokušaju da stabilizuje situaciju u zemlji s kojom deli granicu od 92 kilometra. Sledeće godine, grupa Islamska država preuzela je odgovornost za smrtonosni napad na hotel u Kabulu, popularan među kineskim gostima. Preuzimanje odgovornosti Islamske države-Provincija Horasan usledilo je posle prethodnih napada ove grupe, uključujući smrtonosni napad na smeštaj koji su koristili kineski građani u Kabulu u decembru 2022. godine. Talibanski zvaničnici obećali su da će vratiti bezbednost zemlji i udvaraju se stranim investitorima kako bi obezbedili ključne tokove prihoda dok se finansiranje strane pomoći smanjuje.

Ruske snage izvele su novi masovni napad na Kijev i nekoliko regiona širom Ukrajine, pogodivši stambene zgrade i energetska postrojenja usred niskih temperatura, što je izazvalo negodovanje dok se svetski lideri okupljaju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je u utorak da su udari doveli do nestanka struje, vode i grejanja u ukrajinskoj prestonici, koja već trpi zbog velikih prekida u komunalnim uslugama. "Civili snose najveći teret ovih napada", naveo je u utorak šef UN za ljudska prava Folker Tirk (Volker Turk) u saopštenju iz Ženeve kao odgovor na vesti o udarima. "Oni se mogu opisati samo kao okrutni. Moraju prestati. Gađanje civila i civilne infrastrukture je jasno kršenje pravila ratovanja", dodao je on. Rano u utorak 5.635 stambenih zgrada bilo je bez grejanja, rekao je Kličko, dok su temperature pale na minus 15 stepeni Celzijusa. U skoro 80 odsto pogođenih zgrada je tek nedavno obnovljeno grejanje posle ruskog udara prošle nedelje. Kao rezultat noćnog napada na energetska postrojenja u prestonici, više od 335.000 stanovnika Kijeva ostalo je bez struje, saopštila je DTEK, najveća ukrajinska privatna komunalna kompanija. Rusija je optužena da koristi vremenske uslove kao oružja napadajući električne mreže i elektrane, s ciljem da se milionima ljudi prekine grejanje i struja dok se Ukrajina suočava s najhladnijom zimom u poslednjih nekoliko godina. Rusko Ministarstvo odbrane izdalo je saopštenje u utorak u kojem navodi da je noćni napad bio "odgovor na terorističke napade Ukrajine na civilne mete u Rusiji". Nije precizirano koje su ruske mete pogođene i dodaje se da su napadi u Ukrajini bili usmereni na preduzeća vojne industrije, kao i na objekte energetske i transportne infrastrukture koje koriste ukrajinske oružane snage. Rusija stalno tvrdi da ne napada civilnu infrastrukturu, uprkos sve većem broju dokaza o suprotnom. Moskva tvrdi da su napadi na komunalna preduzeća legitimni ciljevi jer ih koristi ukrajinska vojska. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su ruski napadi uključivali "značajan broj balističkih i krstarećih raketa", kao i više od 300 ofanzivnih dronova. Zelenski je rekao da je zasad najteža situacija u Kijevu, gde značajan broj stambenih zgrada nema grejanje. "Važno je da svet ne ćuti o ovome", napisao je Zelenski na X, dodajući da "Rusija ne može biti ravnopravna s drugim zemljama u svetu sve dok je fokusirana isključivo na ubijanje i mučenje ljudi". Prema izveštajima medija, Zelenski će ostati u Kijevu 20. januara zbog ruskih udara umesto da ode na Svetski ekonomski forum u Davosu, u Švajcarskoj, gde je trebalo da govori. Zelenski bi ipak mogao da ode u Davos da potpiše "sporazum o prosperitetu" ako se organizuje bilateralni sastanak s predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump), koji stiže u švajcarsko zimovalište kasnije u utorak, napisao je novinar Aksiosa (Axios) na X. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da bi ruski napadi na energetsku infrastrukturu trebalo da budu prioritet na dnevnom redu svetskih lidera koji se okupljaju na Svetskom ekonomskom forumu. "Putinov (Ruski predsednik Vladimir Putin) varvarski udar ovog jutra je poziv na buđenje svetskim liderima koji se okupljaju u Davosu: podrška ukrajinskom narodu je hitna; neće biti mira u Evropi bez trajnog mira za Ukrajinu", napisao je Sibiha u objavi na X. Ukrajinski zvaničnici upozorili su da bi se uticaj na energetski sistem mogao pogoršati u narednim nedeljama. Andrij Herus, šef Odbora za energetiku, stanovanje i komunalne usluge ukrajinskog parlamenta, priznao je da će naredne nedelje biti teške za sve, osim ako se duboki mraz ne prekine i duži dani i vedro nebo ne pomognu u proizvodnji više solarne energije. "Narednih 30 dana biće nam teško. Ponekad čujem da će od tog trenutka ili od nedelju dana posle tog trenutka biti bolje, ali onda na kraju takvih izjava dodaju malim slovima: 'pod uslovom da ne bude novog napada'. Ali sa velikom verovatnoćom će biti novog ruskog napada", rekao je Herus ukrajinskom servisu RSE u ponedeljak.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) izjavila je u utorak da će evropski odgovor na carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan". "Uguravanje u opasnu silaznu spiralu pomoglo bi upravo onim protivnicima koje smo oboje toliko posvećeni da držimo podalje od našeg strateškog pejzaža", poručila je predsednica Evropske komisije u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom gradu Davosu. Ona je podsetila da su se u julu 2025. godine Evropska unija i Sjedinjene Američke Države dogovorile o trgovinskom sporazumu. "I u politici, kao i u biznisu – sporazum je sporazum. A kada se prijatelji rukuju, to mora nešto da znači", poručila je fon der Lajen. Ona je naglasila i da se bezbednost Arktika može obezbediti samo zajedničkim delovanjem. "Zato su predložene dodatne carine greška, posebno između dugogodišnjih saveznika", rekla je predsednica Evropske komisije. U Davos dolazi i američki predsednik Donald Tramp (Trump). On je putem društvenih mreža ponovio nameru da preuzme Grenland, ali je najavio i da će se sastati sa "različitim stranama" na marginama Svetskog ekonomskog foruma. Osim najavljenog susreta sa generalnim sekretarom NATO-a, nema informacija s kim će se od evropskih zvaničnika sastati američki predsednik. Svetskom ekonomskom forumu prisustvuju brojni lideri država članica EU, koji će na marginama skupa pokušati da razgovaraju s američkim zvaničnicima kako bi pronašli rešenje za pretnje predsednika SAD o uvođenju dodatnih carina pojedinim evropskim državama. Te pretnje usledile su nakon što su se te zemlje javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Predsednica Evropske komisije sastala se u ponedeljak s dvostranačkom delegacijom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država. Potvrdila je da je tokom susreta naglasila neophodnost "nedvosmislenog poštovanja suvereniteta Grenlanda i Kraljevine Danske", ocenivši to ključnim za transatlantske odnose. Poručila je i da su carine u suprotnosti sa zajedničkim interesima. EU je potvrdila da ima na raspolaganju protivmere ako američka administracija ostvari pretnje i nametne dodatne carine pojedinim članicama Evropske unije,

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Naftna industrija Srbije (NIS) podnela zahtev američkoj administraciji za produženje licence za rad, dok traju dogovori o transakciji između Gaspromnjefta i MOL-a. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Đedović Handanović je za Radio-televiziju Srbije navela da se još nije došlo do kupoprodajnog ugovora već da "smo trenutno kod osnovnih odredbi budućih ugovora". "Ostaje još dosta posla da se uradi da bi se ceo ugovor i dogovorio. Međutim, ono što je važno jeste da su se ruski većinski vlasnici, Gaspromnjeft i NIS, dogovorili o osnovnim principima i da je NIS podneo zahteve OFAC-u", rekla je ona. Za zaključenje transakcije između MOL-a i Gaspromnjefta neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). OFAC nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa da li će odobriti prodaju. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Lavrov: Dogovor o prodaji obostrano koristan Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je 20. januara da preliminarni sporazum između MOL-a i Gaspromnjefta o kupovini ruskog udela u NIS-u "obostrano koristan" usred trenutne situacije u Srbiji. "Što se tiče Naftne industrije Srbije, sporazum o kojem je juče saopšteno ne bi bio postignut da je bio nepovoljan za rusku stranu, uključujući i Gasprom", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare povodom rezultata rada ruske diplomatije u 2025, a prenosi ruska agencija Interfaks. Lavrov je dodao da je o koristi za Srbiju isto izjavio i predsednik te zemlje Aleksandar Vučić. Ministarka energetike Srbije izjavila je 19. januara rekla da je Beograd u pregovorima uspeo da poveća svoje vlasništvo u NIS-u za pet odsto. MOL Grupa je saopštila i da je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara.

Bugarski predsednik Rumen Radev izjavio je da će u utorak podneti ostavku, što je pojačalo spekulacije da se sprema da formira partiju i da se kandiduje na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima raspisanim posle ostavke vlade prošlog meseca. U televizijskom obraćanju u ponedeljak, Radev je kritikovao političku klimu u Bugarskoj, napadajući, kako je naveo, "poročan model upravljanja" i oligarhiju u zemlji što je prema njegovim rečima dovelo do široko rasprostranjenog razočaranja javnosti. On je rekao da su "Bugari prestali da glasaju" i da "više ne veruju medijima i pravosudnom sistemu". Raspad poslednje koalicione vlade gurnuo je Bugarsku ka osmim parlamentarnim izborima u poslednje četiri godine, podvlačeći dugotrajnu političku nestabilnost zemlje. "Današnja politička klasa je izdala nade Bugara", rekao je Radev. "Dve trećine građana više ne glasa. Potreban je novi društveni ugovor. Naša demokratija neće opstati ako je ostavimo u rukama korumpiranih ličnosti, onih koji prave kompromise i ekstremista", dodao je on. Iako Radev nije eksplicitno potvrdio planove da će ući u stranačku politiku, poslednjih meseci je nagovestio da bi mogao da pokrene politički pokret, navodeći da "ljudi svuda to zahtevaju". U Bugarskoj je krajem prošle godine održano nekoliko velikih protesta, prvobitno izazvanih gnevom zbog vladinog predloženog budžeta za 2026, ali su se kasnije proširili na šire demonstracije protiv lošeg upravljanja ekonomijom i neuspeha u suzbijanju korupcije. Nemiri su kulminirali ostavkom vlade 11. decembra, samo nekoliko dana pre nego što je trebalo da se glasa o nepoverenju u parlamentu. Tokom svog predsedničkog mandata, Radev se pozicionirao kao protivnik, kako je navodio, ukorenjenog modela korupcije u Bugarskoj i često je iznosio konzervativne stavove. Od početka rata Rusije protiv Ukrajine u februaru 2022. zauzeo je stavove za koje se smatra da su naklonjeni Moskvi. Takođe se svrstao uz nekoliko konzervativnih političkih ličnosti u drugim delovima Evrope. Posle ostavke Radeva na uglavnom ceremonijalnu funkciju, očekuje se da će potpredsednica Ilijana Jotova preuzeti ulogu šefa države do kraja tekućeg predsedničkog mandata kasnije ove godine.

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut predao je neformalni predlog za rešavanje problema prevoznika sa Zapadanog Balkana šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasu fon Bekeratu, saopštila je 19. januara Vlada Srbije. Navodi se da je na sastanku sa Bekeratom u Beogradu premijer u formi "non-pejpera" dostavio predlog u kom se kao jedno od rešenja nudi da se za profesionalne vozače izmeni pravilo po kom državljani trećih zemalja u šengenskom prostoru mogu da borave 90 dana u periodu od šest meseci. Prethodno su profesionalni vozači iz zemalja regiona najavili protest na šengenskim granicama zbog otežanog rada od uvođenja EES sistema smatrajući da su procedure sada komplikovanije i duže i da im skraćuju radni boravak u zemljama Evropske unije. Premijer Macut rekao je da Beograd predlaže poseban status regiona u sistemu ulaska i izlaska u EU (EES). "Od uvođenja elektronskog sistema kontrole granica problem je eskalirao i preti da parališe rad transportne zajednice Srbije i ostalih ekonomija regiona", rekao je Macut. Ukazao je da su od pravila boravka 90/180 izuzeta osoblje železnica i avio-prevoza i izrazio spremost da se nastavi dijalog radi nalaženja održivog rešenja koje će obezbediti stabilnost, bezbednost i efikasnost transporta i privredne razmene. Po aktuelnim evropskim propisima, profesionalnim vozačima iz zemalja Zapadnog Balkana na šengenskoj teritoriji omogućeno je obavljanje poslova prevoza putnika i robe šest meseci u godini. EES je novi elektronski sistem Evropske unije koji beleži ulaske i izlaske državljana trećih zemalja koristeći biometriju umesto pečatiranja pasoša. Počeo je da se primenjuje 12. oktobra 2025, uz postepeno uvođenje do aprila 2026. Portparol Evropske komisije Markus Lamert saopštio je u ponedeljak da je ta institucija u kontaktu su sa partnerima na Zapadnom Balkanu povodom ovog pitanja. Objasnio je da je za duži boravak od 90 dana u šest meseci potrebna viza za dugoročni boravak ili boravišna dozvola države članice EU. „Sistem ulaska i izlaska ne uvodi nove zahteve u vezi sa trajanjem kratkoročnih boravaka u šengenskom prostoru, već obezbeđuje bolju primenu pravila i sistematsko otkrivanje nepravilnosti“, rekao je Lamert. Naveo je da osobe koje poseduju dozvolu za lokalni pogranični saobraćaj nisu obavezne da se evidentiraju u sistemu. „Odluka o tome da li će se sprovoditi nasumične granične kontrole na spoljnim granicama u nadležnosti je država članica, a ne Evropske komisije“, saopštio je Lamert. Udruženja profesionalnih vozača iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije najavila su da će 26. januara na graničnim prelazima država šengenskog sistema blokirati transportne terminale zbog, kako su navela, problema koje im stvara EES pri ulasku i izlasku. Neđo Mandić, iz Udruženja prevoznika Srbije, rekao je da vozači u šengenskom prostoru mogu da borave najviše 15 dana u mesecu. "Dan ulaska se smatra prvim danom boravka, a dan povratka poslednjim. Ako uđete ili izađete u ponoć i 10 minuta to se računa kao pun dan. Ako to uradite nekoliko puta to je pet ili šest dana manje. Ostaje 10 dana da se radi. Raditi 10 od 30 dana nema ekonomske isplativosti", naveo je Mandić na konferenciji za štampu u Beogradu. Naveo je da je u tom problemu oko 30.000 profesionalnih vozača iz Srbije, mnogo veći broj u regionu, i da vozači iz trećih zemalja na granicama EU čekaju i po 72 sata. Strukovna udruženja predložila su da se Šengenski sporazum dopuni prihvatljivim rešenjima i pozvala evropske vlasti da zajedno sa partnerima iz regiona brzo pronađu najbolju soluciju.

Evropska komisija ima na raspolaganju protivmere ako američka administracija ostvari pretnje i nametne dodatne carine pojedinim članicama Evropske unije, izjavio je u ponedeljak portparol Komisije Olof Gil, ali i naglasio da su evropske institucije "uzdržane" i da se zalažu za konsultacije. "Imamo sredstva na raspolaganju i spremni smo da ih upotrebimo kako bismo zaštitili naše ekonomske interese", izjavio je Gil, dodajući da se EU zalaže za konsultacije umesto eskalacije. Potvrdio je da je evropska strana "u stalnim konsultacijama sa američkom stranom", na svim nivoima, uključujući i politički, kako bi se na odgovoran način pronašlo rešenje. Potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne (Stéphane Séjourné) ocenio je da je pretnja američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o uvođenju dodatnih carina evropskim zemljama "školski primer prisile". "Ono što doživljavamo jeste školski primer prisile. Možda je prvi korak za Evropsku komisiju da prepozna da se trgovinski instrument, u ovom slučaju carine, koristi kako bi nas se ucenilo da odustanemo od Grenlanda. Ovo je danas školski slučaj, a definicija prisile je vrlo jasna u evropskim tekstovima", rekao je Sežurne za francuski radio. Pokretanje evropskog "instrumenta protiv prisile" zatražio je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) neposredno nakon što je američki predsednik najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama jer su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Reč je o instrumentu Evropske unije u oblasti trgovinske i spoljne politike koji omogućava EU da odvraća, reaguje i suprotstavi se ekonomskoj prisili trećih zemalja prema celoj Uniji ili njenim državama članicama. Instrument je stupio na snagu u decembru 2023. godine, ali do sada nijednom nije aktiviran. Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Te zemlje su 18. januara izašle sa zajedničkim saopštenjem u kojem su ocenile da "pretnje carinama potkopavaju transatlantske odnose i nose rizik opasne silazne spirale". O krizi u odnosima EU i Sjedinjenih Američkih Država zbog Grenlanda šefovi država i vlada raspravljaće na hitnom samitu koji je sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa), a koji će biti održan u četvrtak, 22. januara. EU ima na raspolgaanju paket protivmeraU slučaju da diplomatija ne urodi plodom, Evropska unija bi mogla da oživi paket kontracarina u vrednosti od 93 milijarde evra, usmeren na listu američkih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda obuhvaćenih hitnim merama – od jahti do soje. Paket je pripremljen prošlog proleća, nakon što je američki predsednik u aprilu predstavio sveobuhvatne carine. Te mere su privremeno suspendovane nakon što su američki predsednik Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) postigli dogovor o trgovinskim odnosima. Portparol Evropske komisije potvrdio je u ponedeljak da suspenzija paketa automatski ističe 6. februara, što znači da će kontracarine stupiti na snagu narednog dana, osim ukoliko EU ne odluči da suspenziju produži. Nemački ministar finansija Lars Klingbajl (Klingbeil) poručio je da Evropljani neće dozvoliti da budu ucenjivani i upozorio da Evropska unija ima "širok spektar opcija" za odgovor na Trampove pretnje. "U Evropskom parlamentu imamo carinski sporazum koji mora biti ratifikovan i o kojem tek treba da se odluči. Za sada je na čekanju. U Evropskoj uniji smo usvojili protivmere koje ne mogu biti produžene i koje bi mogle stupiti na snagu početkom februara", izjavio je nemački ministar finansija uoči sastanka ministara nadležnih za ekonomska i finansijska pitanja. On je istakao da se mere sada moraju analizirati i pripremiti u slučaju da predsednik Tramp uvede carine, ali je dodao da i dalje veruje u dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama. "Ne želimo eskalaciju, ne tražimo eskalaciju, ali smo spremni za trenutak kada do nje dođe", poručio je Klingbajl. Nemački ministar obratio se novinarima zajedno sa francuskim kolegom Rolandom Leskirom (Roland Lescure), koji je ocenio da Evropljani danas žive "na nepoznatoj teritoriji". "Nikada ranije nismo bili svedoci onoga što se sada dešava. Saveznik i prijatelj star 250 godina razmatra uvođenje carina. Ne volimo carine, ali nam se naročito ne dopada njihova upotreba kao geopolitičkog oružja", rekao je francuski ministar. On je dodao da Evropa mora biti snažna i obezbediti da iznete pretnje ne postanu stvarnost. "Da bismo to postigli, moramo pokazati da smo spremni da koristimo sve instrumente koji su nam na raspolaganju – bilo da su to carine, trgovinski sporazumi ili mere protiv ekonomske prisile", naglasio je Leskir. Francuski ministar je potvrdio da se intenzivno radi sa ostalim državama članicama uoči samita zakazanog za 22. januar, kako bi Evropska unija izašla sa jedinstvenim stavom o američkim tarifama.