Srbija se ponovo nije uskladila sa restriktivnim merama Evropske unije koje se odnose na Rusiju, potvrđeno je u Savetu EU. Reč je o odluci od 26. februara kojom se na spisak fizičkih i pravnih lica, subjekata i tela dodaje osam fizičkih osoba. Sa ovom odlukom uskladile su se i ostale države Zapadnog Balkana sa statusom kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Nedavno se Srbija nije uskladila ni sa restriktivnim merama koje se odnose na Iran, a koje takođe datiraju od kraja februara ove godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja Uniji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila je status jedne od zemalja lidera u procesu pristupanja.

Avion s oko 150 državljana Bosne i Hercegovine iz Dubaija, sletio je na Sarajevski aerodrom u večernjim satima, 5. marta. Riječ je o redovnom komercijalnom letu iz Dubaija, prvom nakon eskalacije sukoba na Bliskom Istoku od 28. februara, koji su doveli do obustave i poremećaja aviosaobraćaja. Putnici koji su stigli su uglavnom turistički boravili u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a na letu je bilo i državljana Srbije. Prema podacima Ministarstva vanjskih poslova BiH, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je oko više od hiljadu državljana BiH. Ambasador BiH u Emiratima Bojan Đokić ispratio je prvu grupu građana iz Dubaija. On je rekao da nije poznato kad je novi let, s obzirom na to da ima još ljudi koji se žele vratiti. "Večeras ćemo znati da li će sutra ili preksutra biti novi let", naveo je Đokić. Još oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj državljana BiH obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković je kazao da su neki od njih ranije evakuirani. Vijeće ministara BiH odobrilo je sredstva u iznosu od 800.000 konvertibilnih maraka za organiziranje letova za povratak državljana BiH iz zemalja Bliskog Istoka, koji to budu željeli. "Odobrena su sredstva iz tekuće rezerve. Već smo u fazi analiziranja tržišta, prikupili smo neke ponude. Sutra tokom dana ćemo sa Agencijom za javne nabavke i Uredom za zakonodavstvo u skladu sa zakonskim procedurama najbrže moguće odabrati kompanije koje bi trebale pomoći da evakuišemo građane Bosne i Hercegovine s Bliskog Istoka i zemalja u kojima im je ugrožena i sigurnost i život", rekao je Elmedin Konaković, ministar vanjskih poslova, nakon sjednice Vijeća ministara u četvrtak 5. marta.

Tokom fudbalske utakmice klubova Crvene zvezde i Novog Pazara, održane u tom gradu 5. marta, došlo je do incidenata između navijača. Meč su obeležile nacionalističke parole sa obe strane, i bacanje baklji, zbog čega je već na početku meč prekinut na nekoliko minuta. Incidenti na tribinama nastavili su se nakon drugog gola Zvezde, a navijači su upozoreni preko razglasa da meč može biti prekinut u svakom trenutku "zbog rasističkog i političkog vređanja". Crvena zvezda je gostovala u Novom Pazaru, u okviru plasmana u polufinale Kupa Srbije. Meč je završen rezultatom 2:0 u korist Crvene zvezde. Zbog incidenata je reagovao Fudbalski savez Srbije, koji je u saopštenju nakon utakmice najoštrije osudio ponašanje pojedinih navijala i sve češću upotrebu pirotehničkih sredstava. U saopštenju su ukazali da su slične situacije zabeležene u poslednje vreme na stadionima širom Srbije. "U poslednjem periodu evidentan je porast korišćenja pirotehnike na tribinama, što je u više navrata dovelo do povređivanja policijskih službenika, redara, ali i aktera na terenu", naveli su u Fudbalskom savezu Srbije. Dodali su da je generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Branko Radujko zatražio hitan sastanak sa rukovodstvom Zajednice klubova Super i Prve lige Srbije, "kako bi se razmotrile dodatne mere u cilju sprečavanja nasilja i podizanja bezbednosti na stadionima". Oglasila se i Zajednica Super lige. U saopštenju su naveli da "u potpunosti podržavaju inicijativu za hitno rešavanje problema bezbednosti na stadionima". Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije se do zaključenja teksta vesti nije oglasilo ovim povodom. Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama može se videti veliko prisustvo policije, koja je reagovala nakon incidenata. Novi Pazar je grad u jugozapadnoj Srbiji. Reč je o multietničkoj sredini, koju većinom naseljavaju Bošnjaci.

Britanska ambasada u Beogradu je kao nedopustivo osudila ometanje dvoje njenih zaposlenih tokom diplomatske posete Aranđelovcu, u centralnoj Srbiji, navodeći da takve aktivnosti podrivaju ugled Srbije i umanjuju mogućnost uzajamne saradnje na dobrobit obe države. Nakon što je provladina televizija Informer objavila snimak, na kojem se vidi kako dva muškarca provociraju i vređaju više osoba u ugostiteljskom objektu u Aranđelovcu, a zatim ih prate na ulici, Britanska ambasada je na Iksu izrazila "duboko razočaranje" tim agresivnim postupcima. U objavi na mreži X 5. marta iz Ambasade su naveli da je u javnost "dospeo snimak koji prikazuje nedopustivo ometanje dvoje zaposlenih u Britanskoj ambasadi u Beogradu tokom rutinske diplomatske posete Aranđelovcu". Tamo su, kako su naveli, zaposleni u Ambasadi trebalo da se sastanu sa predstavnicima lokalne samouprave i opozicije. "Duboko smo razočarani jer su im dvojica ljudi agresivno prišli šikanirali ih i sprečili da rade svoj posao. Ovakve aktivnosti su neprihvatljive, podrivaju ugled Srbije i umanjuju mogućnost uzajamne saradnje na dobrobit obe države", navodi Britanska ambasada u postu na mreži X. Na snimku koji je objavio Informer, vidi se kako jedan od dvojice muškaraca postavlja provokativna pitanja i upućuje uvrede ženi zaposlenoj u Britanskoj ambasadi i lokalnom predstavniku opozicione stranke Srbija centar. Nepoznati muškarac sa snimka, insinuira da su lokalni izbori u Aranđelovcu, koji su zakazani za 29. mart, povod za susret zaposlenih u Britanskoj ambasadi sa predstavnikom opozicije u tom gradu. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala je za 29. mart izbore u devet lokalnih samouprava, među kojima je i Aranđelovac. Reč je o redovnim izborima pošto su prethodni održani u aprilu 2022. godine. Izbori u devet opština i gradova raspisani su u vreme kada više od godinu dana traju antivladini protesti u Srbiji, sa kojih se traži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Demonstranti predvođeni studentima koji su više meseci blokirali fakultete izbore zahtevaju jer niko nije odgovarao za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024 i zbog široko rasprostranjene korupcije. Vlasti u Srbiji negiraju odgovornost za pad nadstrešnice. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao da bi izbori mogli biti raspisani pre vremena, on to još nije učinio a nije poznato kada bi izbori mogli biti raspisani. Zvaničnici Srbije su za proteste u više navrata optuživali strane vlade. Za to, pak, nikada nisu javnosti predočili konkretne dokaze.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine odobrilo je sredstva za organiziranje letova za povratak državljana BiH iz zemalja Bliskog Istoka, nakon eskalacije sukoba koji su doveli do obustave i poremećaja aviosaobraćaja. "Odobrena su sredstva od 800.000 konvertibilnih maraka iz tekuće rezerve. Već smo u fazi analiziranja tržišta, prikupili smo neke ponude. Sutra tokom dana ćemo sa Agencijom za javne nabavke i Uredom za zakonodavstvo u skladu sa zakonskim procedurama najbrže moguće odabrati kompanije koje bi trebale pomoći da evakuišemo građane Bosne i Hercegovine s Bliskog Istoka i zemalja u kojima im je ugrožena i sigurnost i život", rekao je Elmedin Konaković, ministar vanjskih poslova, nakon sjednice Vijeća ministara u četvrtak 5. marta. Prva grupa državljana BiH trebala bi doputovati u Sarajevo u četvrtak navečer, komercijalnim letom iz Dubaija. Najveći broj državljana BiH nalazi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gdje je oko 1.000 osoba u svakodnevnoj komunikaciji s Ambasadom BiH u vezi s mogućim odlaskom. Oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj državljana BiH obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a Konaković je kazao da su neki od njih ranije evakuirani. Sjedinjene Američke Države i Izrael su u subotu, 28. februara, pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim zaljevskim državama. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom saobraćaju od pandemije korona virusa.

Evropska komisija (EK) potvrdila je da izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost u Crnoj Gori nisu u potpunosti usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije (EU). Izmene ovih zakona će se naći pred poslanicima na sednici Skupštine Crne Gore, koja je zakazana za petak, 6. mart. "U tom cilju, Crna Gora treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU ili pre usvajanja zakona ili usvajanjem zakona i usklađivanjem odredbi pre završetka pregovora o pristupanju. Ovo je dodatni razlog za brzo napredovanje sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navedeno je u odgovoru EK dostavljenom medijima u Briselu. Iz ove institucije je potvrđeno da su primili pismo šefova klubova poslanika opozicionih partija u Skupštini Crne Gore, koji su skrenuli pažnju na procedure i sadržaj dotičnih zakona, kao i na zabrinutosti koje su izrazili civilno društvo i sindikati. Evropska komisija upozorila je da će pažljivo pratiti primenu zakona. Ova institucija, kako se navodi, posebno očekuje da vlasti sprovode zapošljavanje u policiji na osnovu zasluga i uspostave odgovarajuće proceduralne mere zaštite. Takođe očekuje da Crna Gora obezbedi da se svako otpuštanje vrši iz opravdanih razloga i da oni koji su pogođeni imaju pristup svim pravnim lekovima. Sličnim tonom dan ranije oglasila se i Delegacija EU u Crnoj Gori, koja je potvrdila da su crnogorske vlasti konsultovale ovu instituciju u vezi sa ova dva zakona. Crnogorskim vlastima je rečeno da imaju dve mogućnosti u pravcu usklađivanja sa pravnom tekovinom EU: "Da usklade ove odredbe sa pravnom tekovinom EU pre usvajanja zakona, ili da usvoje zakon i usklade odredbe pre zatvaranja pristupnih pregovora", objasnili su iz Delegacije EU u Crnoj Gori. "Ovo je dodatni razlog da se brzo krene sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navodi se u odgovoru Delegacije EU. U saopštenju delegacije se takođe navodi da završna merila za Poglavlje 24 ne zahtevaju od Crne Gore da menja Zakon o unutrašnjim poslovima niti Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost. Poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, su najvažnija u procesu pristupnih pregovora za bilo koju zemlju koja cilja članstvo u EU. Prva se otvaraju a poslednja zatvaraju. Crna Gora se smatra liderom u procesu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Otvorila je sva pregovaračka poglavlja, a privremeno je zatvorila njih 13. Vlada Crne Gore namerava da do kraja ove godine zatvori sva preostala pregovaračka poglavlja. Trenutno je još 20 poglavlja u procesu pregovora i čeka na privremeno zatvaranje. Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od strane opizicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju. Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu punopravne članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema EK, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Naime, evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije. Predstavnici civilnog društva traže od crnogorskih poslanika da otvore pitanje usklađenosti sa standardima Evropskog suda za ljudska prava i da podnesu obimne amandmane na predložena zakonska rešenja.

Za Srbiju i Rusiju je važno da nastave "pragmatičnu saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, uprkos složenim okolnostima", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom, 5. marta. Uoči susreta, ruski ambasador je rekao da Rusija želi da se odnosi Srbijom nastave da se razvijaju i da je "najvažnije da se Srbija nije pridružila sankcijama". Ocenio je da bi se saradnja dve zemlje "sama po sebi" prekinula ukoliko bi Srbija uvela sankcije Rusiji. "Ako se jedna zemlja pridruži sankcijama, onda nema saradnje – sankcije je automatski obustavljaju. To ne zavisi od želje Moskve", rekao je Harčenko za Radio televiziju Srbije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija, država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, odbija pozive Brisela da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Govoreći o ekonomskoj saradnji, Harčeko je naveo da je trgovinska razmena dve zemlje u padu i naglasio da je to direktna posledica zapadnih sankcija Moskvi. "Srbija se nalazi u okruženju zemalja koje podržavaju režim sankcija i zato se suočavamo sa poteškoćama, pre svega u transportu, logistici i finansijama", rekao je Bocan-Harčenko. U poslednje četiri godine, kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu, Evropska unija počela je sa uvođenjem sankcija Rusiji. Do sada je uvedeno 19 paketa sankcija. 'Neverovatno niska cena' gasa doprinos prijateljstvuBocan-Harčenko je rekao i da Srbija ima stabilno snabdevanje gasom iako je "globalno tržište trenutno veoma nestabilno". "Danas postoji stabilan dotok gasa po ceni koja je za Evropu neverovatno niska. To je najbolji doprinos naše prijateljske saradnje", poručio je Bocan-Harčenko. Iako poslednjih godina pokušava da smanji zavisnost, Srbija se u najvećem procentu snabdeva gasom iz Rusije. Tokom 2025. godine, nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom, dok kratkoročni sporazum postignut u decembru, ističe 31. marta. Zvaničnici u Srbiji više puta su poručivali da će ugovor o nabavci ruskog gasa biti produžen, ali potvrda iz Moskve još nije stigla.

Dronovi lansirani iz susjednog Irana pogodili su azerbejdžansku autonomnu regiju Nahčivan, pri čemu su dvije osobe povrijeđene, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Azerbejdžana. Jedan dron pogodio je aerodrom u Nahčivanu 5. marta i oštetio objekat. Drugi dron je pao u blizini škole u području Šekerabad, navodi ministarstvo. Predsjednik zemlje Ilham Alijev rekao je da je "Iran počinio čin terora protiv teritorije Azerbejdžana, odnosno protiv države Azerbejdžan". "Iranski zvaničnici moraju dati objašnjenje azerbejdžanskoj strani, mora biti upućeno izvinjenje, a oni koji su počinili ovaj čin terora moraju krivično odgovarati", rekao je Alijev na sjednici Savjeta bezbjednosti te zemlje. Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana osudilo je napad, navodeći da će on samo povećati tenzije u regionu povezane s aktuelnim sukobom u kojem učestvuju Iran, Izrael i Sjedinjene Države. Iranski ambasador u Azerbejdžanu pozvan je u ministarstvo u Bakuu kako bi objasnio incident. "Azerbejdžan zadržava pravo da odgovori", saopštilo je ministarstvo. "Islamska Republika Iran, poštujući suverenitet svih zemalja, posebno muslimanskih i susjednih zemalja, negira lansiranje dronova od strane oružanih snaga prema Republici Azerbejdžan", navodi se u saopštenju Generalštaba Oružanih snaga. Azerbejdžan je jedan od glavnih dobavljača nafte Izraelu, dok je Izrael godinama ključni odbrambeni partner Bakua. Mnogi u Azerbejdžanu vide Izrael kao pouzdanog saveznika koji je isporučivao kritičnu vojnu opremu tokom kampanje zemlje da povrati kontrolu nad regionom Nagorno-Karabah od Armenije. Turski šef diplomatije Hakan Fidan razgovarao je o iranskim napadima dronom u regionu Nahčivan tokom telefonskog poziva 5. marta sa svojim azerbejdžanskim kolegom Džejhunom Bajramovim, javili su Reuters i turski mediji. Pored historijskih i kulturnih veza, Deklaracija iz Šuše iz 2021. obavezuje Tursku i Azerbejdžan da se konsultuju i preduzmu zajedničke akcije ako bilo koja zemlja smatra da je njena nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet ili sigurnost ugrožena od strane treće države. Tokom rata u Nagorno-Karabahu s Armenijom, Turska je snažno politički podržavala Azerbejdžan i isporučivala vojnu opremu, iako je Baku dosljedno negirao da su turske snage učestvovale u borbama. Budući da je članica NATO-a i graniči s Iranom, Turska je navodno bila meta Irana. Protivvazdušna odbrana NATO-a uništila je iransku balističku raketu ispaljenu prema Turskoj, saopštila je Ankara 4. marta. Iran je negirao da je ispalio raketu prema Turskoj. "Trenutno, Iran nema razloga da napadne Azerbejdžan, jer ni Azerbejdžan ni Turska nisu bili dio rata", rekao je za Radio Slobodna Evropa Rauf Mirgadirov, nezavisni analitičar sa sjedištem u Evropi. "Ovaj napad dronom na aerodrom Nahčivan je ili nesreća ili znak da postoji veća eskalacija u regionu", rekao je. Uprkos trgovinskim i odbrambenim vezama s Izraelom, azerbejdžanski zvaničnici su više puta rekli da zemlja neće dozvoliti da njenu teritoriju ili zračni prostor koristi bilo koja zemlja za pokretanje vojnih operacija protiv susjednog Irana ili bilo koje druge države.

Ministarstvo sigurnosti je preventivno podignulo mjere sigurnosti na viši nivo zbog situacije i eskalacije sukoba na Bliskom Istoku, potvrđeno je iz ovog ministarstva za Radio Slobodna Evropa. "Sigurnosna situacija u Bosni i Hercegovini je stabilna", rekli su iz Ministarstva sigurnosti BiH na upit RSE o tome jesu li planirane posebne mjere s obzirom na to da su neke zemlje Europske unije pojačale mjere sigurnosti zbog mogućih incidenata. Podizanje stepena sigurnosti podrazumijeva, između ostalog, pojačano prisustvo sigurnosnih snaga u blizini objekata za koje se procijeni da bi mogli biti potencijalna meta incidenata. "Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine obavještava javnost da su policijske i sigurnosne agencije u Bosni i Hercegovini, odmah nakon informacija o početku napada na Iran, poduzele dodatne mjere opreza i pojačale aktivnosti. Radi se o uobičajenim preventivnim aktivnostima koje policijske i sigurnosne agencije provode u sličnim situacijama, s ciljem pravovremenog praćenja sigurnosnih izazova i očuvanja stabilnosti i sigurnosti građana", navode iz Ministarstva. Ranije je Ministarstvo unutrašnjih poslova entiteta Republika Srpska pojačalo sigurnosne mjere oko jevrejskih objekata u Banjoj Luci nakon eskalacije sukoba na Bliskom Istoku, uz neobrazložene tvrdnje o mogućim vezama pojedinaca iz Federacije BiH s ekstremističkim grupama. U saopćenju za javnost iz MUP-a RS-a, navedeno je kako su pojačane mjere sigurnosti uvedene s ciljem "sprečavanja eventualnih terorističkih napada na području Republike Srpske, s posebnim fokusom na Jevrejski kulturni centar u Banjaluci i druge jevrejske zajednice" u tom bh. entitetu. Sigurnosni stručnjaci i predstavnici jevrejske zajednice u Sarajevu su za RSE rekli da nisu upoznati s konkretnim prijetnjama u BiH. Iz Federalne uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova Federacije BiH nisu odgovorili o aktivnostima u vezi s jačanjem mjera sigurnosti. Nakon izraelsko-američkog napada na Iran, ova država je zaprijetila napadima na europske gradove ako se europske zemlje uključe u operacije. Kao odgovor na prijetnje, više europskih država pojačalo je sigurnosne mjere, dok su Velika Britanija, Francuska i Grčka već poslale vojne avione, ratne brodove i helikoptere na Kipar nakon što su iranski dronovi napali britansku vojnu bazu na tom otoku. Njemački sigurnosni stručnjaci upozorili su na mogućnost napada iranskih "spavačkih ćelija" u Europi nakon što je u Iranu izdata fetva kojom se poziva na osvetu za smrt ajatolaha Alija Hamneija, ubijenog u američko-izraelskim napadima.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti izrazio je nadu da će 5. marta biti predložena i druga kandidatura za predsednika Kosova, kada i ističe ustavni rok za izbor novog šefa zemlje. Kurti je nakon svečane sednice Vlade u čast Oslobodilačke vojske Kosova, rekao i da će se u popodnevnim satima nastaviti napori za izbor predsednika. "Nadamo se, verujemo, očekujemo drugu kandidaturu, kako bi se ispunio ustavni uslov za predsedničku trku", rekao je on. Za sada je zvanično za predsednika Kosova predložen samo Gljauk (Glauk) Konjufca iz vldajućeg Pokreta Samoopredeljenje, koji je potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova i dijaspore. On je takođe u četvrtak rekao da bi bilo dobro da opozicija izađe sa protivkandidatom. "Političke partije, Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova, treba da odluče da za koga će glasati, ukoliko ne žele da glasaju za Gljauka Konjufcu. Iskreno, ako predlože neko ime, možda ću i ja glasati za njega", rekao je on. Prema njegovim rečima, opozicija bi mogla da kandiduje i aktuelnu predsednicu Vjosa Osmani. Član Ustava o izboru predsednika predviđa da novi predsednik mora biti izabran 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, što u sadašnjim okolnostima znači 5. mart, jer aktuelnoj predsednici Vjosi Osmani mandat ističe 4. aprila. Odgovarajući na pitanja novinara 2. aprila zašto Samoopredeljenje ne predlaže Osmani za još jedan mandat, Kurti je rekao kako ona nema široku podršku, te da se mora obezbediti najmanje 80 poslanika koji su spremni da glasaju. "Naš apsolutni prioritet je da izbegnemo nove izbore, moramo da obezbedimo ne samo 80, već 84 ili 85 glasova poslanika", rekao je Kurti. Inače, kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije savetuje putovanje u susednu Hrvatsku samo u "slučaju krajnje potrebe", dok se za Albaniju savetuje putovanje "uz dodatne mere opreza". Te preporuke se navode u savetima za putovanje "Semaforu", koje je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije objavilo na svom sajtu. Hrvatska je jedina evropska zemlja u narandžastoj kategoriji koja podrazumeva "putovanje u slučaju krajnje potrebe", kao i Albanija u žutoj za koju važe "dodatne mere opreza". Kao objašnjenje za Hrvatsku, koja je članica Evropske unije, navode se "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč. U slučaju putovanja građani se pozivaju na izbegavanje javnih okupljanja i mesta na kojima se mogu očekivati provokacije i oprez u komunikaciji. Kao poseban bezbednosni rizik navedena su organizovana putovanja, odnosno dolasci sportskih ekipa i kulturnih delegacija. Za Albaniju nije navedeno zbog čega se savetuju dodatne mere opreza, dok se u rubrici bezbednosna situacija navodi da ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca. RSE se obratio za komentar Ministarstvima spoljnih poslova Hrvatske i Albanije. Saveti za putovanja sa procenom bezbednosnih rizika klasifikovani su u četiri kategorije – od zelene, preko žute i narandžaste do crvene. U crvenoj kategoriji zemalja u koje se državljanima Srbije iz bezbednosnih razloga ne preporučuje putovanje su 23 zemlje Bliskog istoka, Azije i Afrike. U toj kategoriji je 14 zemalja Bliskog istoka - Bahrein, Izrael, Irak, Iran, Jemen, Jordan, Katar, Kuvajt, Liban, Oman, Palestina, Saudijska Arabija, Sirija, Ujedinjeni Arapski Emirati. U crvenoj kategoriji su i Ukrajina, Avganistan, Libija, Gvineja Bisao, Južni Sudan, Mali, Somalija, Sudan i Centralno Afrička Republika. U žutoj kategoriji je 61 zemlja, a u narandžastoj 28. Osim Hrvatske u narandžastoj kategoriji nalaze se afričke i azijske zemlje. Rusija, koja je pod sankcijama EU zbog invazije na Ukrajinu, svrstana je u žutu kategoriju kojom se savetuje putovanje uz dodatne mere opreza. Dok je Belorusija kao saveznica Rusije, takođe pod sankcijama, u zelenoj kategoriji.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) kritikovao je u sredu izjavu bivšeg šefa Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA) Aleksandra Vulina, koji je izjavio da srpske službe treba da naprave plan kako će se odnositi "prema nosiocima antisrpske politike", pomenuvši u tom kontekstu premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin). Svečlja je Vulinovu izjavu opisao kao "neprihvatljivu i duboko preteću" prema Kosovu i njegovom premijeru. U video‑snimku koji je Svečlja podelio na Fejsbuku, Vulin, kako se čini, poziva Srbiju da deluje protiv Kosova na isti način kao što je izraelska obaveštajna agencija Mosad delovala u Iranu, rekavši: "Ako može Izrael, zašto ne možemo i mi?" Vulin je 27. februara gostovao na provladinoj televiziji Informer i tom prilikom govorio o Zakonu o strancima i vozilima koji bi na Kosovu trebalo da stupi u punu primenu 15. februara. Nekadašnji prvi čovek BIA-e je, između ostalog, rekao da "srpska država mora da deluje" i da službe treba da naprave "jasan plan kako ćemo se odnositi prema pojedincima, sa imenom i prezimenom, koji su nosioci antisrpske politike". "Ako može Izrael, ako može Mosad, što ne možemo mi? Nije da nismo to nikad radili. Znamo mi kako se to radi. Nas se niko ne boji. Kuri uopšte nema problem sa tim da izigra bilo kakav dogovor i ne boji se da će mu se bilo šta desiti", rekao je Vulin. Svečlja je rekao da uvođenje analogije iz sukoba koji uključuje otvoreni rat, naoružane pretnje i objavljene operacije protiv aktera koji se smatraju neprijateljima, i aluzija na premijera Kosova, "podrazumeva normalizaciju logike tajnih operacija kao sredstva direktne pretnje i destabilizacije na Balkanu". Vulin je nekoliko godina služio kao ministar odbrane Srbije, a kasnije i kao direktor BIA-e. Godine 2025. zaposlio se u udruženju koje vodi šef ruske obaveštajne službe. Vulin ima bliske veze s Rusijom i zbog svojih aktivnosti nalazi se na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država. Kosovski ministar je dalje rekao u sredu da je Vulin upotrebio „"pasan presedan" kada je izjavio da srpska obaveštajna služba "zna kako se to radi, jer smo to već radili ranije". Svečlja je takođe rekao da su sredinom februara kosovske vlasti uhapsile dva beloruska državljanina i jednog ruskog državljanina, koji su, prema njegovim rečima, ilegalno ušli na Kosovo, nakon što su prethodno boravili u Srbiji. Kako je dodao, taj slučaj je još uvek otvoren. "Pored njihovog vojnog iskustva, specijalističke obuke za eksplozive i veza sa Srbijom, posedovali su opremu za orijentaciju, kamuflažu i izvršavanje operativnih planova – elemente koji se podudaraju sa retorikom koju je izneo Vulin", naglasio je Svečlja. Kosovo i Srbija i dalje imaju veoma zategnute odnose, posebno od 2023. godine, kada je grupa naoružanih Srba napala kosovsku policiju u selu u opštini Zvečan, na severu zemlje, pri čemu je jedan policajac ubijen. Zemlju je dodatno potresla eksplozija godinu dana kasnije, kada je vitalni vodeni kanal Ibar–Lepenac teško oštećen na severu. Kosovo je za oba incidenta optužilo Srbiju, ali je Beograd negirao bilo kakvu umešanost.

Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine osigurat će sredstva za povratak državljana iz ugroženih područja Bliskog Istoka, najavio je ministar financija Srđan Amidžić. "Očekujem podršku Savjeta ministara BiH, jer institucije BiH finansiraju Republika Srpska i Federacija BiH, a briga o građanima i humanost moraju biti na prvom mjestu", napisao je na X-u Amidžić. Ranije je ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković izjavio da bi Vijeće ministara BiH 5. marta trebalo odlučivati o financiranju čarter letove za evakuaciju bh. državljana iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, usred eskalacije sukoba na Bliskom Istoku. Prva grupa državljana BiH trebala je doputovati u Sarajevo u srijedu, komercijalnim letom iz Dubaija, ali je let u međuvremenu otkazan. Konaković je novinarima kazao da nema potpune informacije o razlozima otkazivanja, ističući da je naredni redovni let iz Emirata za Sarajevo najavljen za subotu. Najveći broj državljana BiH nalazi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gdje je oko 1.000 osoba u svakodnevnoj komunikaciji s ambasadom u vezi s mogućim odlaskom. Oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj državljana BiH obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a Konaković je kazao da su neki od njih ranije evakuirani. Sjedinjene Američke Države i Izrael su u subotu pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim zaljevskim državama. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom saobraćaju od pandemije korona virusa.

Uoči isteka roka za izbor novog predsjednika Kosova, 5. marta u ponoć, vladajuća stranka Pokret Samoopredjeljenje (LVV) zvanično je izašla sa svojim kandidatom - Gljaukom Konjufcom (Glauk), zamjenikom premijera i ministrom spoljnih poslova. Da bi se zakazala sjednica Skupštine za izbor predsjednika, potreban je još jedan kandidat. Samoopredjeljenje je 4. marta pozvao opozicione stranke da tokom narednog dana predlože svog kandidata, nudeći im i potrebne potpise svojih poslanika, njih 30, kako bi proces mogao ići naprijed. Ova stranka očekuje da se sjednica za izbor predsjednika održi u predviđenom roku, a rečeno je da će se u napore za pronalaženje rješenja uključiti i sam premijer Aljbin Kurti (Albin). "Napori premijera Kurtija da pronađe rješenje će se nastaviti, a nakon toga sam vrlo optimistična i očekujem, i pozivam sve poslanike da ne vode zemlju ponovo na izbore. Dakle, ovo nije stvar uslovljavanja, već građanske odgovornosti", rekla je 4. marta šefica Parlamentarne grupe Samoopredjeljenja Arberie Nagavci. Ova stranka ima dovoljan broj poslanika da predloži i drugog kandidata, ali je saopštila da za sada tu mogućnost prepušta opoziciji. Opozicija je, pak, optužila Kurtija i Samoopredjeljenje da ne traže konsenzus za izbor predsjednika, već da guraju zemlju ka novoj političkoj krizi i riziku od novih izbora. Kandidaturu od strane Samoopredjeljenja, čini se, očekivala je i aktuelna predsjednica Vjosa Osmani, koja je takođe izabrana prvi put nakon što se takmičila na zajedničkoj listi sa ovom strankom. Nagavci je kazala da je ovaj politički subjekt ponudio podršku za kandidaturu i Osmani, pored Konjufce, ali je to brzo demantovao kabinet aktuelne predsjednice, navodeći da je riječ o neistini. Šta predviđa Ustav?Ustav, u članku koji se odnosi na izbor predsjednika, kaže da novi predsjednik mora biti izabran 30 dana prije nego što istekne mandat aktuelnog predsjednika, što je u trenutnim okolnostima 5. mart, prije nego što Vjosa Osmani završi mandat 4. aprila. Ehat Miftaraj iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu izjavio je za Radio Slobodna Evropa da, čak i ako Kosovo ne izabere predsjednika do 5. marta, zemlja se neće suočiti s vanrednim izborima. Prema njegovim riječima, ako se ne ispuni ovaj 30-dnevni rok, radi se o kršenju Ustava, ali to nema pravne posljedice poput raspisivanja izbora. Miftaraj ističe da ne postoji član na kojem bi se mogla zasnivati uredba o raspuštanju Skupštine. Kako su druge stranke reagovale na Konjufcu?Poslanica Vljora Čitaku (Vlora Citaku) iz Demokratske partije Kosova (PDK), najveće opozicione stranke u zemlji, izjavila je da "sada jasno: Aljbin Kurti ne traži rješenje, nego potpunu vlast". Čitaku je na Facebooku napisala da "u vrijeme kada Kosovo više nego ikada treba zrelost, jedinstvo i državnu odgovornost, on svjesno gura zemlju prema novoj političkoj krizi". Izvori unutar PDK-a rekli su za Radio Slobodna Evropa da poslanici te stranke neće dolaziti na sjednicu sve "dok postoje stranački kandidati bez političkog dogovora". Demokratski savez Kosova (LDK) na Facebooku je naveo da "pristup Samoopredjeljenja ne odražava ozbiljan napor da se izgradi ovaj konsenzus". Prema LDK-u, zbog "neodgovornog političkog pristupa Samoopredjeljenja, zemlja ide ka prekoračenju ustavnih rokova i rizikuje da bude poslana na još jedan krug novih izbora". Zašto Samoopredjeljenje nije nominovalo Osmani?Premijer Kurti, na pitanje novinara 2. marta zašto ne predlaže Osmani za predsjedničku utrku, implicirao je da ona ne uživa široku podršku, rekavši da "nam je potrebno 80 ljudi koji ostaju u sali i glasaju minimalno". "Apsolutni nam je prioritet izbjegavanje novih izbora, moramo osigurati da ne bude samo 80, već 84 ili 85", rekao je Kurti. Emini: Nezavisna predsjednica danas može postati direktna politička konkurentkinja sutraDonika Emini iz Savjetodavne grupe za balkansku politiku u Evropi (BiEPAG) izjavila je za Radio Slobodna Evropa da Kosovo prema predsjedničkim izborima kontinuirano pristupa kroz cikluse političkih manevriranja, a ne kroz izgradnju istinskog konsenzusa. "Sada Kurti koristi brojke kako bi opravdao svoju odluku o Osmani, iako je poznat po aroganciji prema brojkama i pritisku na opoziciju. U tom smislu, drugi mandat za Osmani nikada nije bio zagarantovan. Uprkos njenom dosljedno visokom javnom rejtingu, ona se nije nužno smatrala ujedinjujućom parlamentarnom kandidatkinjom. Njeni odnosi sa opozicionim strankama su bili zategnuti; čak ni njena politička baza, uključujući GUXO [lista "Usudi se"], nije podržala njenu kandidaturu, uglavnom zbog njenog razdora sa Donikom Grvalom (Gervalla). Popularni legitimitet se automatski ne pretvara u parlamentarnu aritmetiku. To je realnost na Kosovu", ističe Emini. Prema njenim riječima, u ovoj situaciji važnu ulogu imao je i "snažan i vidljiv međunarodni profil Osmani". "U političkom okruženju, gdje ugled spoljne politike jača unutrašnji autoritet, ova dinamika je važna. Za premijera koji je vladao s jakom većinom i centralizovanom političkom kontrolom, ostati u sjeni na međunarodnoj sceni nije mala stvar. Takođe, bilo je trenutaka napetosti između dvije institucije: tokom osjetljivih faza dijaloga olakšanog od strane EU s Srbijom, oko aspekata Berlinskog procesa i u upravljanju odnosima sa Sjedinjenim Državama", ističe Emini. Ona smatra da "uzimajući u obzir snažan politički karakter Osmani i određeni stepen nepredvidivosti, taj scenario predstavlja dugoročnu nesigurnost za Kurtija: nezavisna predsjednica danas može postati direktna politička konkurentkinja sutra". Što se tiče kandidature Konjufce, Emini smatra da ovaj korak ima strateški značaj. "Kao druga najglasnija figura unutar Samoopredjeljenja i bivši predsjednik Skupštine, Konjufca donosi i izbornu legitimnost i institucionalno iskustvo. Istovremeno, on je jedan od Kurtijevih najbližih i najpouzdanijih političkih saveznika. Ova kombinacija - snažna unutrašnja stabilnost, međustranački kredibilitet i lična lojalnost - čini ga predvidljivim i politički usklađenim izborom", ocjenjuje Emini. Posljednjih dana u medijima su se spominjala različita imena kao mogući kandidati, kojima su se danas pridružili Konjufca i ministar rada, porodice i vrijednosti oslobodilačkog rata Andin Hoti. Kandidat mora osigurati dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mjesta, dok se kvorum postiže prisustvom 80 poslanika. Ako u prva dva kruga nijedan kandidat ne osvoji 80 glasova, u trećem krugu dovoljno je 61 glas. Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspije u tri kruga, prijevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. Ova dešavanja uslijedila su nakon niza sastanaka posljednjih dana između premijera Kurtija i lidera opozicionih stranaka, poput Bedrija Hamze iz PDK, kao i dva uzastopna sastanka u ponedjeljak i utorak s Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku) iz LDK. Sastanci su završeni bez konkretnog dogovora i bez konsenzusa o imenu kandidata za predsjednika Kosova.

Ambasada Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) obavestila je građane Srbije da je vazdušni prostor u UAE delimično otvoren i da u ovom trenutku jedino lokalne aviokompanije organizuju ograničen broj odlaznih letova iz zemlje. "Prema informacijama kojima raspolažemo, prioritetne grupe su građani koji su ostali u tranzitu i turisti", stoji u objavi Ambasade na mreži X. Građanima koji su se zatekli u UAE usled ratnih sukoba na Bliskom istoku preporučeno je da prate najave i budu u redovnom kontaktu sa svojim aviokompanijama koje rade na organizaciji povratnih letova. U poslednja dva dana kompanija Flydubai organizovala je dva leta od Dubaija do Beograda. U toku noći stigao je i jedan aviona Er Srbije koji je prevezao državljane Srbije iz Izraela. Oni su prvo transportovani u Egipat, da bi iz Šarm El Šejka bili vraćeni avionom u Srbiju. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je da se radi na proceni bezbednosne situacije kako bi se uveli novi letovi ka zalivskim zemljama u kojima su ostali građani Srbije. On je dodao da će Er Srbija "vrlo moguće realizovati čarter letove i za neke od zemalja u regionu". Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susednim zalivskim državama. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom vazdušnom saobraćaju od pandemije korona virusa.

Turska je saopštila da je NATO-ova protivzračna odbrana uništila balističku raketu koju je Iran ispalio i koja je u srijedu ulazila u turski zračni prostor. Ovo je prvi put da se neka članica saveza direktno uključi u sve širi sukob na Bliskom istoku. Nije jasno koja je bila meta iranske rakete, ali portparol NATO-a rekao je da vojni savez osuđuje potez Irana da gađa Tursku i da "čvrsto stoji uz sve saveznike". Tursko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je raketa preletjela Irak i Siriju prije nego što su je oborili NATO-ovi protivzračni i raketni odbrambeni sistemi raspoređeni u istočnom Mediteranu. Sjedinjene Države, koje imaju raspoređene zračne snage u bazi Incirlik na jugu Turske, još se nisu oglasile o ovom incidentu. Ta baza se nalazi u provinciji koja se graniči s provincijom Hatay, gdje su turske vlasti navele da su pale krhotine rakete koju je NATO oborio. "Upozoravamo sve strane da se suzdrže od postupaka koji bi mogli dovesti do daljnje eskalacije sukoba u regionu. U tom kontekstu nastavićemo konsultacije s NATO-om i našim drugim saveznicima", saopštilo je tursko Ministarstvo odbrane, dodajući da nije bilo poginulih ni povrijeđenih. "Svi potrebni koraci za zaštitu naše teritorije i našeg zračnog prostora biće preduzeti odlučno i bez oklijevanja. Podsjećamo sve strane da imamo pravo odgovoriti na svaki neprijateljski čin protiv naše zemlje", dodali su.

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković izjavio je da bi Vijeće ministara BiH 5. marta trebalo odlučivati o financiranju čarter letove za evakuaciju bh. državljana iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, usred eskalacije sukoba na Bliskom Istoku. Prva grupa državljana BiH trebala je doputovati u Sarajevo u srijedu, komercijalnim letom iz Dubaija, ali je let u međuvremenu otkazan. Konaković je novinarima kazao da nema potpune informacije o razlozima otkazivanja, ističući da je naredni redovni let iz Emirata za Sarajevo najavljen za subotu. "Očekujem da ćemo sutra na sjednici Vijeća ministara BiH odobriti novac iz budžetske rezerve kako bismo platili nekoliko čarter letova. Oni su nam sigurniji od komercijalnih, iako i oni čekaju slotove, vrijeme i raspored. Mislim da ćemo u narednih nekoliko dana i formalno početi sa evakuacijom građana iz Emirata", kazao je Konaković. Najveći broj državljana BiH nalazi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gdje je oko 1.000 osoba u svakodnevnoj komunikaciji s ambasadom u vezi s mogućim odlaskom. Oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj državljana BiH obratilo insitucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a Konaković je kazao da su neki od njih ranije evakuirani. Istaknuo je da je kontaktu sa ministrima vanjskih poslova Srbije i Hrvatske, s kojima dogovara uzajamnu pomoć u evakuaciji građana. "Troje naših državljana već je stiglo u Beograd, letom iz Egipta, tri studentice su na letu za Podgoricu. Zajedničkim snagama smo na tragu da riješimo ovaj veliki problem", kazao je. Sjedinjene Američke Države i Izrael su u subotu pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim zaljevskim državama. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom saobraćaju od pandemije korona virusa.

Tri od 11 osoba, uhapšenih u septembru 2025. zbog špijunaže i izazivanja rasističkih incidenata u Francuskoj, osuđene su pred Višim sudom u Smederevu, dok su ostali u statusu osumnjičenih i pušteni su iz zatvorskog pritvora. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rečeno u Višem sudu u Smederevu, gradu udaljenom 60 km južno od Beograda. Kako se navodi u odgovoru, trojica okrivljenih koji su sklopili sporazum o priznanju krivice osuđeni su na kazne u rasponu od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora. RSE nije dobio detalje presude. Okrivljeni A.S. sklopio je sporazum sa Višim sudom 22. decembra 2025. godine, na osnovu kojeg je osuđen na godinu i šest meseci kućnog zatvora, "uz primenu mere elektronskog nadzora". U kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 28. septembra do izricanja presude i početka služenja kazne. Istog dana sklopljen je sporazum i sa F.P. koji je osuđen na godinu dana kućnog pritvora "koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora". Nekoliko dana kasnije, 24. decembra, Viši sud sklopio je sporazum sa okrivljenim N.Ć. Kaznu od šest meseci služi kod svoje kuće bez primene elektronskog nadzora. Kao u slučaju A.S, u kaznu F.P. i N.Ć. uračunato je vreme koje su proveli u pritvoru. Niko od ostalih osam osumnjičenih nije više u zatvorskom pritvoru. Ova mera je ukinuta za osumnjičene Đ.P, A.M, N.S. i N.D. Osumnjičeni N.Ž, D.M. i S.P. su u kućnom pritvoru. U zajedničkoj akciji Bezbednosno informativne agencije (BIA) i policije u Smederevu je krajem septembra uhapšeno 11 osoba zbog sumnje da su od aprila do septembra 2025. godine u Parizu i Berlinu izveli čitav niz rasističkih akcija. Navodi se da su one bile usmerene na jevrejske i muslimanske verske zajednice kako bi dodatno pojačale tenzije u društvu. Uhapšenima se na teret stavljaju krivična dela rasna i druga diskriminacija i špijunaža. U saopštenju koje je tada objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), navedeni su inicijali uhapšenih. MUP je naveo i da je jedna osoba, sa inicijalima M.G. u bekstvu. Ta osoba se, prema navodima policije, sumnjiči da je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" i na teritoriji Srbije organizovala i obučavala 14-članu grupu srpskih državljana. Dva incidenta, koji su se desila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su javnost u Francuskoj ove godine. Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenu farbu na Muzej Holokausta, tri sinagoge i jedan restoran u centru Pariza. Potom je početkom septembra ispred devet džamija u Parizu ostavljena svinjska glava, a na nekoliko njih bilo je ispisano ime francuskog predsednika Emanuela Makrona. Istraživački portal Mediapart iz Pariza objavio je početkom decembra da je francuska obaveštajna služba došla do internih dokumenata Kremlja u kojima se vidi da je predsednička administracija Rusije "direktno odobrila" skrnavljenje jevrejskih spomenika u maju 2025. godine. Nakon skrnavljenja jevrejskih spomenika 30. maja, francuska policija je uhapsila trojicu srpskih državljana u gradu Antibu na jugu zemlje. Prema pariskom tužilaštvu, identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima. U drugom incidentu, sa svinjskim glavama ispred džamija u Parizu početkom septembra, naknadna krivična istraga u Francuskoj pokazala je da su dva muškarca kupila deset svinjskih glava od uzgajivača svinja u Normandiji, nekoliko sati pre nego što se incident dogodio. Nakon što su sproveli akcije, ovi ljudi su se provukli preko francusko-belgijske granice u automobilu sa srpskim tablicama, piše Mediapart. Prema obaveštajnim podacima u koje su novinari tog portala imali uvid, ključni čovek u oba incidenta bio je državljanin Srbije Aleksandar Savić. On, prema informacijama bezbednosnih službi, nikada nije ušao na teritoriju Francuske, ali je koordinisao sve aktivnosti.

Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije saopštilo je 3. marta da ispituje navode da su pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), uoči ponovljenih izbora za Visoki savet tužilaštva (VST), na kojem je navodno traženo da se glasa za određene kandidate. Iz tužilaštva su saopštili da je započelo sprovođenje dokaznih radnji ispitivanjem svedoka. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je 27. februara da joj je potvrđeno da su pojedini tužioci imali sastanak u BIA. Dolovac je tog dana na sednici Visokog saveta tužilaštva rekla da za razgovore tužilaca u BIA nije znala u vreme kada je održan sastanak, niti neposredno posle, dodajući da je "red" da je tužioci obaveste kada idu na sastanke u BIA. "Za to sam saznala tek pre dva dana od Milijane Dončić, glavne tužiteljke Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu", rekla je Dolovac. Prethodno je na sednici Visokog saveta tužilaštva o tome govorio tužilac Miodrag Surla koji je kazao da je u BIA traženo da se glasa za određene kandidate za Visoki savet. Sastanak je navodno održan krajem januara. "Tema razgovora (je) bila upravo ta o kojoj je govorio kolega Surla, a ne neka druga koja bi se ticala operativnog rada ili uopšte uobičajene one komunikacije koju ima Bezbednosno-informativna agencija sa tužilaštvom", rekla je tada Dolovac. Iz BIA nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa povodom tih navoda. Ponovljeni izbori za Visoki savet tužilaštva održani su 25. februara na kojima su s tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koja su podržala izmene pravosudnih zakona koje je predložila vladajuća Srpska napredna stranka. Te izmene je kritikovala Evropska unija ocenivši da predstavljaju korak unazad. Skupština Srbije je bez javne rasprave i bez konsultacija s tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Visoki savet tužilaštva je u januaru poslao Narodnoj skupštini mišljenje većine svojih članova i zatražio da se iz procedure povuku predlozi izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva, uz ocenu da su predložena rešenja suprotna važećim evropskim standardima.

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u Iranu trenutno boravi manji broj državljana BiH, te da su zemlju već ranije napustili oni koji su to željeli, usred eskalacije sukoba na Bliskom Istoku. "Preostali su ostali svojom voljom i nisu razmišljali o odlasku iz zemlje", rekao je Konaković, dodajući da bi jedna osoba iz Ambasade BiH trebala napustiti Iran, dok će ambasador ostati. Najveći broj državljana BiH nalazi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gdje je oko 1.000 osoba u svakodnevnoj komunikaciji s ambasadom u vezi s mogućim odlaskom. Oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. Iz Dubaija su, prema njegovim riječima, ponovo uspostavljeni letovi, te se očekuje da prva grupa državljana BiH tokom sutrašnjeg dana krene prema BiH. Konaković je naveo da su letovi odobreni i da je u toku organizacija odlazaka za one koji žele napustiti zemlju. Ministarstvo vanjskih poslova BiH razgovaralo je i sa vlastima Saudijske Arabije, koje su dale garancije da će omogućiti izdavanje viza na granici za državljane BiH, ako bi bilo potrebno koristiti tu rutu zbog eventualne obustave letova iz Dubaija. Konaković je potvrdio da se razmatra i mogućnost angažiranja čarter leta, o čemu se vode razgovori s Ministarstvom financija BiH radi osiguravanja sredstava, ako bude potrebno. On je naveo da ne vidi mnogo prostora za brzu deeskalaciju situacije, te da dio državljana BiH koji se javio ambasadama razmatra odlazak, dok drugi ne planiraju napustiti zemlje u kojima trenutno borave. Sjedinjene Američke Države i Izrael su u subotu pokrenuli napade na Iran. Rat se brzo proširio Teheranom koji je gađao američke baze u susjednim zaljevskim državama, a Izrael je napao ciljeve Hezbollaha u Libanonu koji podržava Iran. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman i Kuvajt do sada su uspjeli presresti većinu raketa i dronova iz Irana koji su ciljali energetska postrojenja, luke i aerodrome.