Glavni tužitelj Osnovnog tužilaštva u Prizrenu Petrit Kryeziu izjavio je u petak da je 109 osoba pritvoreno na 48 sati, a sumnjiče se za zloupotrebu glasova na prijevremenim izborima 28. decembra. Vlasti su potvrdile da su pritvorenici članovi izbornih komisija, a među njima su i članovi porodica kandidata za parlament. Kryeziu je na konferenciji za novinare rekao da su se sve manipulacije dogodile u opštinskom centru za brojanje glasova i da su utjecale na glasove za kandidate. Po njegovim riječima, to se nije moglo dogoditi bez dogovora između članova opštinskih izbornih komisija četiri najveće političke stranke. "Govorimo o opštini Prizren, gdje je dodano čak 40.497 glasova, a uklonjeno čak 27.520. Dakle, ukupna razlika u zloupotrebama je 68.017 glasova", rekao je Kryeziu. Istkanuo je da je utvrđeno da samo na jednom biračkom mjestu nije bilo zloupotrijebe glasova, dok je broj krivotvorenih glasova za jednog kandidata premašio 6000. Pritvor više od stotinu osoba određen je nakon sumnji da je došlo do velikih manipulacija glasovima, posebno unutar političkih subjekata na prijevremenim izborima 28. decembra. To je prisililo Centralnu izbornu komisiju na ponovno prebrojavanje glasova koje traje već nekoliko dana. Komisija je, ranije ovog mjeseca, nakon početne istrage utvrdila razlike u glasovima za kandidate za zastupnike u parlamentu. Potom je, tokom djelomičnog ponovnog prebrojavanja glasova, otkrila velike razlike. Nakon toga su tužitelji su počeli prikupljati podatke o sumnjama na moguću manipulaciju, dok je izborna komisija otpustila političke predstavnike u opštinskoj komisiji u Prizrenu. Na Kosovu je manipulacija glasovima kazneno djelo za koje su predviđene zatvroske kazne. Međutim, nevladina organizacija ÇOHU objavila je nedavno istraživanje koje je pokazalo da više od 90 posto slučajeva izborne manipulacije završava uvjetnim ili novčanim kaznama. Većina parlamentarnih kandidata, kojima je tokom ponovnog prebrojavanja oduzeto najviše glasov,a negirala je bilo kakvu umiješanost u zloupotrebe i osudila ih je. Vladajuća stranka, Pokret Samoopredjeljenje, vršitelja dužnosti premijera Albina Kurtija, pobijedila je na izborima 28. decembra, s više od 51 posto osvojenih glasova. Očekuje se da će imati 57 mjesta u desetom sazivu i formirati novu vladu. No, ponovno prebrojavanje, za koje se ne očekuje da će utjecati na konačan ishod, moglo bi odugovlačiti proces.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je odlučio da Vlada Republike Srpske, imenovana 2. septembra prošle godine, nije ustavna, a na osnovu zahtjeva koji je 9. septembra podnijela grupa poslanika u Parlamentu BiH. Za njih je sporno što je mandatara za sastav nove Vlade ovog bh. entiteta, dotadašnjeg ministra poljoprivrede Savu Minića, predložio Milorad Dodik, koji se tada predstavljao kao predsjednik Republike Srpske (RS). Ustavni sud ističe da su odluke koje je ta Vlada donijela od 2. septembra do 18. januara, kada je Savo Minić podnio ostavku, u suprotnosti sa Ustavom BiH. Dodiku je početkom avgusta potvrđena presuda Suda BiH za nepoštovanje odluka visokog predstavnika, kojom je osuđen na godinu dana zatvora – što je on ubrzo otkupio, u skladu sa zakonom – i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija. Ovo znači da u trenutku predlaganja Minića za mandatara, Dodik više formalno-pravno nije bio na funkciji predsjednika. Prema Ustavu RS-a, entitetski predsjednik predlaže mandatara za sastav nove Vlade. Iako je Dodik prvobitno tvrdio da je on i dalje predsjednik RS-a, kasnije se predomislio, te je Narodna skupština RS-a kao v.d. ove funkcije imenovala njegovu dugogodišnju savjetnicu, Anu Trišić Babić. Vlasti u RS-u su pokušale da preduhitre odluku Ustavnog suda BiH, jer je 19. januara Narodna skupština RS-a usvojila ostavku Save Minića, te ga nešto kasnije na istoj sjednici ponovo imenovala za premijera. Ovaj put, kao mandatara ga je imenovala Ana Trišić Babić. Ustavni sud BiH je već u novembru prošle godine raspravljao o ustavnosti nove Vlade RS-a, ali su odluku odgodili za ovu sjednicu.

Tužiteljstvo Tuzlanskog kantona podiglo je optužnicu protiv osam osoba osumnjičenih za iskorištavanje dvije maloljetne djevojčice za prostituciju i seksualno iskorištavanje. Optuženi su Besim Kopić, Miralem Halilović, Jasmin Modrić i Dževad Požegić, koji su u vrijeme počinjenja krivičnog djela bili policajci. Među optuženima su i Šemsudin Kadrić, Sulejman Šehić i Nedim Avdić, te bivši parlamentarac i univerzitetski profesor Zijad Jagodić. Prema optužnici, Kopiću, Kadriću, Haliloviću, Modriću i Šehiću se stavlja na teret da su od aprila 2024. do jula 2025. godine vrbovali, navodili, prevozili na različite lokacije, predavali drugim licima i skrivali dvije, tada 15-godišnje djevojčice u svrhu seksualnog iskorištavanja i prostitucije, te ih osobno seksualno iskorištavali i primali novac za to. Jagodiću, Požegiću i Avdiću se na teret stavlja da su seksualno iskorištavali djevojčice i plaćali im za to, svjesni da su maloljetne i da su žrtve trgovine ljudima, saopćili su iz Tužiteljstva Tuzlanskog kantona. Svi su uhapšeni 29. oktobra prošle godine i nalaze se u pritvoru. Optužnica je dostavljena Kantonalnom sudu u Tuzli na potvrđivanje, a nadležni sud odlučit će o eventualnom produženju mjere pritvora. Za krivično djelo za koje se terete predviđena je kazna zatvora od najmanje deset godina. Tužiteljstvo je navelo da su djevojčice trenutno smještene i zbrinute u ustanovama socijalne zaštite, gdje im se pruža sva potrebna zdravstvena i psihosocijalna zaštita te da je sudski postupak, zbog zaštite maloljetnica, zatvoren za javnost.

Predsednik Nadzornog saveta državnog preduzeća "Srbijagas" Aleksandar Vulin sastao se u Moskvi sa potpredsednikom Vlade Rusije Aleksandrom Novakom. Iz ruske vlade je saopšteno da su razgovarali o perspektivama bilateralne saradnje u energetskom sektoru. Srbija dominantno zavisi od ruskog gasa, a nije se pridružila sankcijama Evropske unije uvedenim Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Zvaničnici Srbije, koja je kandidat za članstvo u EU, nastavili su da održavaju kontake sa Moskvom. Prema saopštenju ruske vlade, Novak je naveo da se Srbija tradicionalno smatra glavnim partnerom Rusije. "Realizacija obostrano korisnih projekata u energetici, transportu, infrastrukturi i informacionim tehnologijama daje značajan zamah održavanju i produbljivanju bilateralnih odnosa", rekao je. Kako je navedeno Novak je dodao da u složenoj međunarodnoj situaciji trgovinski i ekonomski odnosi između Rusije i Srbije nastavljaju da se brzo razvijaju. Vulin je, kako su preneli srpski mediji, izrazio očekivanje da će u februaru biti nastavljeni razgovori o dugoročnom gasnom aranžmanu sa Rusijom. Srbija je u decembru dobila kratkoročni ugovor sa Rusijom za nabavku gasa do 31. marta. Aleksandar Vulin, koji je na čelu Ruskog istorijskog društva u Srbiji sreo se u Moskvi i sa Aleksandrom Duginom, jednim od vodećih ideologa Kremlja i bliskim prijateljem Vladimira Putina. Vulin je od sredine 2023. pod američkim sankcijama, između ostalog, i zbog saradnje sa Rusijom. U vreme kada je sankcionisan bio je na čelu Bezbednosno-informativne agencije Srbije, a ostavku je podneo nekoliko meseci kasnije. Vulin je prethodnu deceniju bio na političkim funkcijama - od direktora Vladine kancelarije za Kosovo, preko resora odbrane i unutrašnjih poslova koje je vodio, do pozicije prvog čoveka srpske bezbednosne službe. Direktne kontakte sa ruskim zvaničnicima Vulin je nastavio da održava i nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Koalicioni partner je predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Predsjednik Sjedinjenih Država Donald Trump izazvao je ogorčenost među britanskim poslanicima i veteranima nakon što je naveo da su snage NATO-a ostale podalje od prve linije fronta u Afganistanu. Trump je komentare iznio u intervjuu za Fox News u kojem je ponovio svoju sugestiju da NATO ne bi podržao Sjedinjene Države kad bi se to od njega zatražilo. "Nikada nam nisu trebali. Reći će da su poslali neke trupe u Afganistan... i jesu, ostali su malo postrani, malo dalje od prve linije fronta", kazao je Trump. Njegove izjave su izazvale osude cijelog političkog spektra, a kritičari su podsjetili na to da je 457 Britanaca izgubilo život u Afganistanu te isticali Trumpovo izbjegavanje vojne službe u Vijetnamu, piše DPA. Calvin Bailey, laburistički poslanik u parlamentu i bivši oficir RAF-a koji je služio uz američke specijalne jedinice u Afganistanu, rekao je za Press Association datvrdnja Trumpa "nimalo ne odgovara stvarnosti koju smo iskusili mi koji smo ondje služili". Konzervativni poslanik Ben Obese-Jecty, koji je služio u Afganistanu kao kapetan u Kraljevskom jorkširskom puku, rekao je da je "tužno vidjeti kako predsjednik Sjedinjenih Država tako obezvređuje žrtvu naše nacije i naših NATO partnera". Predsjednica Odbora za spoljne poslove Emily Thornberry opisala je to kao "mnogo više od greške" i "uvredu" za porodice poginulih. Trump je prethodno kritikovan zbog izbjegavanja regrutacije za borbu u Vijetnamu zbog dijagnoze koštane izrasline na petnoj kosti, tvrdnja koja je bila predmet značajnih sumnji, podsjeća DPA. Ujedinjeno Kraljevstvo pretrpjelo je drugi najveći broj vojnih žrtava u sukobu u Afganistanu, iza Sjedinjenih Država, koje su izgubile 2.461 vojnika. Američki saveznici ukupno su izgubili 1.160 ljudi u sukobu, što je oko trećine ukupnog broja žrtava koalicije. Bailey je naveo i veliki broj poginulih po glavi stanovnika koji je pretrpjela Danska, koja je poslala vojnike da se bore uz Britance u pokrajini Helmandu, a sada je morala da se odupre Trumpovom pokušaju aneksije Grenlanda.

Trupe koje je Kopenhagen poslao na Grenland dobile su naređenje da budu borbeno spremne u slučaju da Sjedinjene Američke Države napadnu ovu autonomnu dansku teritoriju, javio je u petak danski javni servis DR, prenio je AFP. Američki predsjednik Donald Trump odustao je od prijetnji da silom preuzme Grenland nakon sastanka s generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutteom u srijedu, navodeći da je postignut "okvir" sporazuma o arktičkom ostrvu. Prije toga, Trump nije isključivao upotrebu sile, insistirajući da je SAD-u Grenland potreban zbog "nacionalne sigurnosti". DR navodi da se u vojnom naređenju danske vojske izdatom prošle sedmice ističe da vojnici na Grenlandu trebaju biti opremljeni bojevom municijom. U dokumentu je opisana i operacija u više faza koja je uključivala mogućnost slanja dodatnih snaga i sredstava kasnije, ako bude potrebno. Prema pisanju DR-a, civilni i vojni avioni potom su počeli prevoziti vojnike i opremu na Grenland. Raspoređivanje snaga zvanično je bilo dio vojne vježbe pod vodstvom Danske, Arctic Endurance, za koju je Kopenhagen izvijestio da će se nastaviti "tokom velikog dijela naredne godine". Nekoliko dana nakon što je Trump izjavio da će Sjedinjene Američke Države dobiti Grenland "na ovaj ili onaj način", osam evropskih zemalja poslalo je nekoliko desetina vojnika na Grenland, zvanično radi priprema za vježbu. Neki su, u međuvremenu otišli, uključujući grupu od oko 15 njemačkih vojnika i neke Šveđane, dok drugi i dalje pristižu. DR je javio i o širokoj političkoj podršci, kako iz danske vlade tako i iz opozicije, za pružanje otpora u slučaju američkog napada. Govoreći novinarima u petak, danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen odbio je komentarisati ovaj izvještaj.

Glavni pregovarači Kosova i Srbije, zajedno sa specijalnim predstavnikom Evropske unije, 22. januara su prvi put u trilateralnom formatu sazvali Zajedničku komisiju za nestale osobe, potvrdio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen. Cilj Zajedničke komisije, prema njegovim rečima, jeste nadgledanje sprovođenja Deklaracije o nestalim osobama, koja ima za cilj da doprinese rasvetljavanju sudbine preostalih nestalih, uključujući i osobe koje su prisilno nestale, da obezbedi smirenje i zatvaranje tog pitanja za njihove porodice, kao i da podstakne trajno pomirenje i mir. O osnivanju ove komisije u maju 2023. godine dogovorili su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti, tokom jedne od rundi dijaloga održanih na najvišem političkom nivou. "EU ima velika očekivanja od Zajedničke komisije da će dati značajan doprinos rasvetljavanju sudbine nestalih i pomoći u zatvaranju bolnog poglavlja za porodice koje su predugo čekale na odgovore", naveo je Sorensen u saopštenju. Kako je objasnio, u skladu sa dogovorenim mandatom, Zajednička komisija će podržati napore Radne grupe za nestale osobe, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), kroz olakšavanje aktivnosti strana u sprovođenju dogovora, rešavanje svih nesuglasica i praćenje ostvarenog napretka. Prema njegovim rečima, posrednik EU, Kosovo, Srbija ili Međunarodni komitet Crvenog krsta mogu Zajedničkoj komisiji uputiti svako pitanje koje se odnosi na sprovođenje, primenu i tumačenje Deklaracije o nestalim osobama, kao i svako sporno pitanje koje se pojavi u okviru Radne grupe za nestale osobe, uključujući razmatranje i ažuriranje mandata i opšteg okvira rada Radne grupe, ukoliko se o tim pitanjima ne postigne konsenzus. O formiranju Zajedničke komisije za nestale osobe glavni pregovarači Srbije i Kosova dogovorili su se u decembru 2024. godine. Prvi sastanak bio je planiran za januar 2025. godine, ali je srpska strana u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju, navodeći kao razlog zatvaranje kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Glavni pregovarači Srbije i Kosova ujedno su i predsedavajući ove komisije. Na narednim sastancima u okviru Komisije, države će predstavljati zamenici glavnih pregovarača.

Američki državni tajnik Marco Rubio izjavio je u četvrtak da Washington pozdravlja inicijativu Iraka da pripadnike "Islamske države" zadrži u sigurnim pritvorskim objektima u toj zemlji, te je istovremeno pozvao države da repatriraju svoje državljane iz tih objekata kako bi se suočili s pravdom. "Sjedinjene Američke Države pozdravljaju inicijativu Vlade Iraka da pritvori teroriste ISIL-a u sigurnim objektima u Iraku, nakon nedavne nestabilnosti na sjeveroistoku Sirije", naveo je Rubio u saopćenju. "Strani teroristi bit će u Iraku privremeno; Sjedinjene Američke Države pozivaju države da preuzmu odgovornost i repatriraju svoje državljane iz ovih objekata kako bi se suočili s pravdom." Vrhovno pravosudno vijeće Iraka saopćilo je u četvrtak da će pokrenuti pravne postupke protiv pritvorenika "Islamske države" prebačenih iz Sirije, dan nakon što je američka vojska objavila da je prebacila 150 osumnjičenih militanata iz Sirije u Irak. Američka vojska je navela da bi u okviru ove operacije iz Sirije moglo biti prebačeno ukupno do 7.000 pritvorenika. Irak je počeo prihvatati pritvorenike prebačene iz zatvora u Siriji, dok se Kurdi povlače, te je pozvao i druge zemlje da pomognu u njihovom preuzimanju. "Ovo je ključni dio dugoročnog okvira za sprečavanje ponovnog jačanja ISIL-a, u skladu s principom pravedne podjele tereta među članicama Koalicije", rekao je Rubio u četvrtak. UN će upravljati kampovimaUjedinjeni narodi su saopćili da preuzimaju upravljanje velikim kampovima u Siriji u kojima su smješteni deseci hiljada žena i djece povezanih s "Islamskom državom", nakon brzog sloma kurdskih snaga koje su ih godinama čuvale. Ujedinjeni narodi navode da se SDF povukao iz kampa Al-Hol, koji zajedno s još jednim kampom, Roj, zbrinjava oko 28.000 civila, uglavnom žena i djece koji su pobjegli iz uporišta "Islamske države" nakon sloma njenog samoproglašenog kalifata. Među njima su državljani Sirije i Iraka, ali i oko 8.500 državljana drugih zemalja. Sirijske vladine snage uspostavile su sigurnosni prsten oko kampa, a timovi UN-ove agencije za izbjeglice (UNHCR) i UNICEF-a stigli su u kamp u srijedu, saopćili su zvaničnici. "UNHCR, koji je preuzeo odgovornost za upravljanje kampom, aktivno koordinira sa sirijskom vladom kako bi se hitno nastavila sigurna isporuka životno važne humanitarne pomoći", rekla je visoka zvaničnica UN-a za humanitarnu pomoć Edem Wosornu obraćajući se Vijeću sigurnosti UN-a. Zvaničnici UN-a, međutim, još nisu uspjeli ući u kamp jer je, kako je rekao glasnogovornik UN-a Stephane Dujarric, "situacija u kampu i dalje prilično napeta i nestabilna, uz izvještaje o pljačkama i paljevinama". Dodao je da je sirijska vlada izrazila spremnost da osigura sigurnost i pruži podršku UNHCR-u i humanitarnim organizacijama. Više od 10.000 pripadnika Islamske države, kao i deseci hiljada žena i djece povezanih s tom grupom, godinama su u oko desetak zatvora i pritvornih kampova koje su na sjeveroistoku Sirije čuvale Sirijske demokratske snage (SDF), predvođene Kurdima. SDF se ove sedmice brzo povukao nakon sukoba sa sirijskim vladinim snagama, što je izazvalo zabrinutost za sigurnost zatvora i ionako teške uvjete u kampovima.

Delegacija poslanika Evropskog parlamenta (EP) boravi u Beogradu gde razgovara sa predstavnicima vlasti i opozicije, kao i civilnog društva o aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i političkoj krizi u zemlji. Fokus razgovora je na temama istaknutum u dve prošlogodišnje rezolucije EP o Srbiji, poput polarizacije i povećane represije nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. Evroparlamentarce je u Skupštini Srbije dočekala izložba o Jasenovcu, a u Ministarstvu za evropske integracije fotografije iz akcije "Oluja". Proevropska opozicija je od evroparlamentaraca zatražila presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan civilnom društvu i nezavisnim medijima, dok je vlast optužila delegaciju EP da nije želela da čuje "činjenice". Delegaciju EP, koju predvodi portugalska evroposlanica Marta Temido, neće primiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica parlamenta Ana Brnabić koji se nalaze van zemlje. Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima tvrdeći da ih nisu ni obavestili ni pitali o dolasku, što je EP demantovao. Devet članova delegacije Odbora za spoljne poslove (AFET) razgovaraće i sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studenata. Evroposlanici u Beogradu borave od 22. do 24. januara, a na kraju posete će održati konferenciju za medije. Očekuje se da posle posete sačine izveštaj. Članovi delegacije pogledali izložbu o JasenovcuČlanovi delegacije EP su između sastanaka obišli i postavku izložbe o logoru Jasenovac iz Drugog svetskog rata, iako su predstavnici vlasti Srbije tvrdili da je delegacija EP "tražila da u Skupštini Srbije ne prođe kroz centralni hol gde je izložba "Jasenovac – trajna opomena". "Temelji Evropske unije zasnovani su na antifašizmu i nemam nikakav problem da pogledam izložbu o Jasenovcu", rekao je Picula novinarima nakon obilaska izložbe. Prethodno je tim Picule demantovao navode da su pojedini evroparlamentarci tražili da ne prolaze pored izložbe o Jasenovcu u holu Skupštine Srbije navodeći da ti navodi "očito predstavljaju manipulacije sa ciljem da se diskredituje misija EP". U Ministarstvu za evropske integracije Piculu je dočekala izložba fotografija iz akcije "Oluja" kojom je Hrvatska 1995. povratila deo svoje teritorije, koja je bila pod kontrolom takozvane "Republike Srpske Krajine". Picula je povodom obeležavanja godišnjice "Oluje" u avgustu 2025. objavio svoju fotografiju iz rata na kojoj je u uniformi i sa oružjem, što je izazvalo kritike Beograda. Šta je zahtevala opozicija?Proevropska opozicija tražila je od delegacije EP presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan organizacijama civilnog društva i medijima koji doprinose očuvanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. Lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović rekao je da vlast zloupotrebljava evropska sredstva. "Da bi kupovali softefere kojima prate novinare i aktiviste", naveo je. Zahtevali su i personalizovane sankcije za ljude iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i druge, među kojima su naveli novog načelniku Uprave kriminalističke policije Marka Krička. Takođe su tražili da Evropska narodna partija (EPP) razmotri pridruženo članstvo SNS u toj političkoj grupi u EP. Grbović je rekao da su od evroparlamentaraca dobili poruku da Srbija ima evropsku budućnost, a da su oni preneli da u Srbiji postoji evropska aleternativa. "Vučić je najveća prepreka za evropsku budućnost i mir u regionu", ocenio je Grbović govoreći o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Vlast: Delegacija nije bila spremna da čuje činjenicePotpredsednica Skupštine Srbije iz vladajuće SNS Marina Raguš izjavila je da misija EP "nije bila spremna da čuje činjenice". Ocenila je da su evroparlamentarci došli u Beograd sa "presudom", nazivajući tako Rezoluciju EP. "Neće nama nijedna strana misija određivati ko će biti vlast ovde ili pokušati da obara Ustavom garantovani pravni poredak", poručila je Raguš. Ona je ocenila da vladajuća većina "ne odgovara" misiji EP jer ne želi da prizna nezavisnost Kosova ili uvede sankcije Rusiji. Brnabić optužila misiju EP za mešanje u unutrašnje stvari SrbijePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da misija EP koja boravi u Beogradu "ne predstavlja duh Evropskog parlamenta, niti evropske vrednosti". "Ona je tu da se brutalno i neprimereno meša u unutrašnja pitanja Srbije i staje na stranu onih koji nedemokratskim sredstvima žele da unesu haos u naše društv", napisala je na društvenoj mreži X Brnabić, koja se nalazi u poseti Estoniji. Šta su teme razgovora?Teme su, kako je najavljeno, pitanja istaknuta u prošlogodišnjim Rezolucijama EP. U Rezoluciji iz oktobra govori se o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. U prethodnoj Rezoluciji, iz maja 2025, konstatuje se određeni napredak, ali se navodi da Srbija i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU. To su unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema - građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti. Sastav delegacije EPU delegaciji su tri člana konzervativne Evropske narodne partije (EPP), najveća grupa u EP, dva člana grupe Socijalisti i demokrate, a po jednog imaju Zeleni, liberalna grupa Obnovimo Evropu, desna grupa Evropski konzervativci i reformisti, i krajnje desna grupa Evropa suverenih nacija. Članovi delegacije iz EPP su Rajnhold Lopatka (Reinhold) iz Austrije, Davor Ivo Štir (Stier) iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje (Juknevičiene) iz Litvanije. Socijaliste i demokrate predstavljaju šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske. U ime Zelenih u delegaciji je Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavlja Helmut Brandšteter (Brandstätter) iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza (Serban-Dimitrie Sturdza) iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron (Bystron) iz Nemačke.

Evropska unija zatražila je od Sjedinjenih Država da prema njoj postupaju s poštovanjem. Na kraju vanrednog samita lidera država članica, predsednik Evropskog saveta Antonio Costa podsetio je da je transatlantska zajednica izgrađena kroz istoriju, utemeljena na zajedničkim vrednostima i posvećena prosperitetu i bezbednosti naših naroda. "Verujemo da odnosi između partnera i saveznika treba da budu uspostavljeni na srdačan i uzajamno uvažavajući način", rekao je Antonio Costa na kraju samita. Vanredni samit sazvan je nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trumpa da uvede tarife pojedinim evropskim državama. I nakon što je američki predsednik 21. januara saopštio da odustaje od tarifa, EU nije otkazala samit, smatrajući da je neophodno razgovarati o stanju i budućnosti transatlantskih odnosa. "Evropska unija će nastaviti da se zalaže za svoje interese i da brani sebe, svoje države članice, svoje građane i svoje kompanije od bilo kog oblika prisile. Ima snagu i instrumente za to i učiniće to ako i kada bude potrebno", poručio je Costa. Poštovanje teritorijalnog integriteta Grenlanda i Danske"Kraljevina Danska i Grenland imaju punu podršku Evropske unije. Samo Kraljevina Danska i Grenland mogu odlučivati o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", poručio je predsednik Evropskog saveta. "Ovo je odraz naše čvrste posvećenosti principima međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, koji su ključni za Evropu i za međunarodnu zajednicu u celini. Ti principi će i dalje voditi naše delovanje", dodao je. Costa je naglasio da EU i SAD imaju zajednički interes kada je reč o bezbednosti arktičkog regiona, kroz saradnju u okviru NATO saveza. Lideri evropskih država potvrdili su da će Evropa igrati snažniju ulogu u ovoj regiji. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen priznala je da su evropske institucije do sada posvećivale nedovoljno pažnje potrebama Arktika. "Kolektivno smo nedovoljno investirali u Arktik i arktičku bezbednost. Moramo se snažnije angažovati. Za sledeći dugoročni budžet predložili smo udvostručavanje sredstava za Grenland. Komisija će uskoro predložiti značajan investicioni paket", potvrdila je predsednica Evropske komisije. EU rezervisana prema Trumpovom 'Odboru za mir'Predsednik Evropskog saveta potvrdio je da su države članice rezervisane kada je reč o učešću u novoformiranom "Odboru za mir". "Imamo ozbiljne sumnje u vezi sa nizom elemenata u povelji "Odbora za mir", koji se odnose na njegov opseg, način upravljanja i kompatibilnost sa Poveljom Ujedinjenih nacija", rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Costa. On je potvrdio spremnost evropskih institucija da sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama na implementaciji sveobuhvatnog mirovnog plana za Gazu, ali je naglasio da bi Odbor za mir svoju misiju trebalo da obavlja kao prelazna administracija, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a.

Ukrajina, Rusija i Sjedinjene Američke Države vode trilateralni sastanak u Abu Dhabiju, što će biti prvi put da su se ove tri zemlje sastale za istim stolom od ruske invazije 2022. godine. Susret je potvrđen nakon razgovora u Kremlju između ruskog predsjednika Vladimira Putina, američkog izaslanika Stevea Witkoffa i Jareda Kushnera, zeta Donalda Trumpa. Diplomatski savjetnik Kremlja Jurij Ušakov rekao je novinarima da su ti razgovori bili "korisni u svakom pogledu", dodavši da je "dogovoreno da se prvi sastanak trilateralne radne grupe za sigurnosna pitanja održi danas u Abu Dhabiju". Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da će razgovori trajati dva dana. Witkoff, Kushner i američki tim trebali bi se u petak u Abu Dhabiju sastati s ruskom delegacijom, koju predvodi general Igor Kostjukov, direktor ruske vojne obavještajne službe GRU. Administracija Donalda Trumpa snažno zagovara postizanje mirovnog sporazuma, a njeni izaslanici intenzivno putuju između Kijeva i Moskve u nizu pregovora, što kod nekih izaziva zabrinutost da bi Ukrajina mogla biti primorana na nepovoljan dogovor. Američki predsjednik je u srijedu rekao da bi Putin i Zelenski bili "glupi" ako se ne bi uspjeli dogovoriti i zaključiti sporazum. Govoreći u četvrtak na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, Witkoff je rekao da je u pregovorima ostalo još jedno ključno pitanje koje treba riješiti, ali nije precizirao o čemu je riječ. Zelenski je izjavio da budući status teritorija na istoku zemlje koji je trenutno pod ruskom okupacijom ostaje neriješen, ali da su mirovni prijedlozi "skoro spremni". Obje strane su ranije naglašavale da je pitanje teritorije ključno. Konkretno, Putin zahtijeva da Ukrajina preda 20 posto istočne Donjecke oblasti koju još uvijek drži. Zelenski je odbio odustati od teritorija koji je Ukrajina uspješno branila od 2022. godine kroz mukotrpno i skupo iscrpljujuće ratovanje. Rusija zahtijeva i da se Ukrajina odrekne ambicije da se pridruži NATO-u te odbacuje bilo kakvo prisustvo NATO-ovih trupa na ukrajinskom tlu nakon potpisivanja mirovnog sporazuma. "Rusi moraju biti spremni na kompromise jer, znate, svi moraju biti spremni, ne samo Ukrajina, i to nam je važno", rekao je Zelenski iz Davosa, dodavši da su poslijeratne sigurnosne garancije između Washingtona i Kijeva spremne ako se postigne dogovor, ali da će zahtijevati ratifikaciju u obje zemlje. Zelenski je govorio nakon sastanka iza zatvorenih vrata s američkim predsjednikom u Davosu. Ukrajinski predsjednik je održao oštar govor u Davosu, optužujući evropske lidere da su u "režimu Grenlanda", čekajući da Trump preuzme liderstvo u vezi s Ukrajinom i drugim geopolitičkim krizama, umjesto da sami djeluju. Uprkos ograničenoj i neujednačenoj podršci Ukrajini od strane Trumpa otkako je preuzeo dužnost prije godinu dana, Zelenski se fokusirao na ulogu Evrope u sukobu, optužujući evropske lidere za "nedostatak političke volje". "Prošle godine, ovdje u Davosu, završio sam govor riječima: ‘Evropa mora znati kako da se brani’", rekao je Zelenski. "Prošla je godina dana, a ništa se nije promijenilo." Govoreći novinarima tokom ljeta nazad u Washington, Trump je rekao da je njegov sastanak sa Zelenskim prošao dobro, dodavši da mu je ukrajinski predsjednik rekao da želi postići dogovor o okončanju rata. "Imao sam dobar sastanak, ali imao sam mnogo dobrih sastanaka s predsjednikom Zelenskim i ipak se ništa ne dešava", rekao je Trump. Trump je napomenuo da i Putin i Zelenski žele postići dogovor te da "svi prave ustupke" kako bi se rat okončao. Rekao je da su ključne prepreke u pregovorima ostale iste tokom proteklih šest ili sedam mjeseci, ističući da su "granice" glavno sporno pitanje. "Glavna prepreka je ista stvar koja je blokirala dogovor tokom prošle godine", rekao je. Trump je kazao da su on i Zelenski razgovarali o tome kako Ukrajinci preživljavaju hladnu zimu bez grijanja. "Za narod Ukrajine to je zaista teško", rekao je Trump, dodajući da je "nevjerovatno" kako stanovnici uspijevaju izdržati zimu suočeni s neprekidnim ruskim napadima. Ukrajina prolazi kroz oštru zimu, dok ruski napadi na civilnu infrastrukturu prekidaju snabdijevanje električnom energijom i grijanjem u velikom dijelu glavnog grada Kijeva, kao i u drugim većim gradovima.

Srbija i Kosovo saglasili su se na sastanku pregovarača u Briselu 22. januara o funkcionalizaciji Komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu. Glavni pregovarač Kosova Besnik Bislimi izjavio je da sada preostaje da se predstavnici kosovske i srpske delegacije sastanu "u narednim sedmicama i utvrde prve prioritete za rad zajedničke komisije". Pregovarač Srbije Petar Petković današnju rundu dijaloga ocenio je kao "prvi sastanak Zajedničke komisije za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama". "To je izuzetno važno i značajno i nadam se da će se nakon ovog prvog sastanka ubrzati svi procesi u pravcu pronalaženja svih nestalih lica", izjavio je Petković nakon runde dijaloga na nivou glavnih pregovarača. Glavni pregovarači ujedno su i predsedavajući ove Komisije. Današnja runda dijaloga predstavljala je inauguraciju Komisije za nestala lica. O daljim modalitetima rada Komisije naknadno će se baviti zamenici glavnih pregovarača, koji su nadležni za pitanja nestalih osoba. Dogovor je postignut nakon višesatnih razgovora koje je evropski posrednik u dijalogu Peter Sorensen vodio odvojeno sa glavnim pregovaračima Srbije i Kosova, Petrom Petkovićem i Besnikom Bislimijem. Na kraju ovih susreta, u večernjim satima održan je zajednički sastanak na kojem je dogovor formalizovan. Komisija za nestala lica je deo Zajedničke deklaracije o nestalim licima, koju su Kosovo i Srbija postigli 2023. godine, u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa. Kosovo i Srbija su se 17. decembra 2024. saglasili da sprovedu tu deklaraciju. Međutim, srpska strana je u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju zbog akcija zatvaranja kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Ovo je prvi susret u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u ovoj godini, a nakon što je Sorensen nedavno posetio Beograd i Prištinu. Srbija i Kosovo dijalog o normalizaciji odnosa u kojem posreduje Evropska unija vode od 2011. godine. Normalizacija odnosa jedan je od ključnih uslova za obe zemlje kako bi postale punopravne članice evropskog bloka.

Lideri država članica Evropske unije (EU) okupljaju se 22. januara uveče u Briselu na hitnom samitu, sazvanom nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina pojedinim državama evropskog kontinenta. Održavanje samita potvrđeno je i nakon što je američki predsednik 21. januara odustao od uvođenja carina, pošto je u Davosu postignut okvirni sporazum o Grenlandu na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Danska premijerka Mete Frederiksen je, uoči početka samita, ponovila novinarima stav da suverenitet Danske i Grenlanda predstavlja "crvenu liniju". "Od samog početka smo jasno rekli da se o našem statusu suverene države ne može raspravljati; to se ne može menjati", izjavila je Mete Frederiksen. "Spremni smo da sarađujemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao što smo to oduvek činili kada je reč o bezbednosti. Međutim, naše crvene linije su jasne – o našim demokratskim pravilima se ne može pregovarati", rekla je ona. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je, nakon što je predsednik Tramp odustao od uvođenja carina, situacija "prihvatljivija", ali je istakao da Evropska unija ostaje "izuzetno oprezna i spremna da upotrebi svoje instrumente ukoliko dođe do daljih pretnji". On je ocenio da su previranja tokom protekle sedmice pokazala da "kada Evropa deluje jedinstveno i koristi instrumente koji su joj na raspolaganju, može da zavredi poštovanje". Makron je potvrdio da je cilj samita da se pokaže evropsko jedinstvo u podršci Danskoj i njenom teritorijalnom integritetu, kao i da se potvrdi da je Evropa snažna kada je ujedinjena i kada brzo reaguje. Nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je odluku američkog predsednika da ne uvede carine evropskim državama, ističući da je od ključnog značaja očuvanje transatlantskog saveza. "Ovaj transatlantski savez nije nešto čega se može lako odreći. Gradili smo ga tokom 75 godina. To je najuspešniji politički savez koji je ikada postojao između Evrope i Amerike. To nije samo vojni, već i politički savez – veza između Evrope i Amerike. Iskreno se nadam da ćemo uspeti da ga očuvamo, ali istovremeno znam da mi, u evropskom delu NATO-a, moramo učiniti više kada je reč o našim odbrambenim sposobnostima", rekao je nemački kancelar uoči početka samita. Evropska unija je na samitu prvobitno planirala da raspravlja o zajedničkom odgovoru na američke pretnje tarifama. Očekuje se da će lideri razgovarati i o strategiji odgovora na eventualne buduće pretnje Donalda Trampa. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta u pozivu šefovima država i vlada zemalja EU naglasio je da želi razgovor o izazovima u transatlantskim odnosima, njihovim posledicama po Evropsku uniju, kao i koordinaciju budućih koraka. Evropski parlament je 21. januara zamrznuo proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, u svetlu tenzija u vezi sa Grenlandom. Kako navode evropske diplomate, EU želi jasno da utvrdi koliko je trenutno transatlantsko trgovinsko partnerstvo i vojno savezništvo čvrsto, stabilno i predvidljivo. Fokus rasprave nesumnjivo će biti Grenland, a očekuje se da lideri dobiju više informacija od Danske. Premijerka te zemlje je, nakon potvrde o postizanju okvirnog sporazuma, poručila da je njena zemlja spremna da razgovara o bezbednosti na Arktiku, ali insistira na poštovanju teritorijalnog integriteta. 'Odbor za mir' na agendi sastanka evropskih lideraEvropska unija u ovom trenutku okleva da formalno učestvuje u novoformiranom Odboru za mir čekajući dodatna objašnjenja sa američke strane, ali i analizirajući da li učešće u ovom forumu dozvoljavaju ustavi pojedinih država članica. Očekuje se da će ovaj odbor nadgledati upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa – palestinske grupe koju Vašington i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Evropska komisija je u početku pozdravila ideju o ovom odboru, ali će EU pokušati da i po ovom pitanju zauzme zajednički stav. Za pojedine evropske zemlje problematično je to što je Tramp među učesnike Odbora pozvao i predsednike Rusije i Belorusije, Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka. Međutim, jednoglasje po ovom pitanju više nije moguće, budući da su se ovom Odboru pridružile Bugarska i Mađarska.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je pozvao američkog predsednika Donalda Trampa da obezbedi više raketa Patriot i drugih sistema protivvazdušne odbrane tokom sastanka u Davosu, u Švajcarskoj, dok su se američki izaslanici pripremali za dalje razgovore u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Zelenski je takođe otvorio mogućnost trostranih razgovora između ruskog, ukrajinskog i američkog tima koji bi se održali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 23. i 24. januara. Tramp i Zelenski bili su na sastanku više od sat vremena na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u razgovorima koje je Tramp nazvao pozitivnim. "Sastanak sa predsednikom Zelenskim je bio dobar. Videćemo kako će se završiti", rekao je Tramp tokom kratkog susreta sa novinarima dodajući da je njegova poruka Putinu bila da "rat mora da se završi". Ubrzo nakon Trampovih izjava, Zelenski je rekao da je njegova glavna poruka da je Ukrajini potrebna dodatna odbrana od ruskih napada dronovima i raketama koji su ostavili do milion ljudi bez grejanja i struje na temperaturama ispod nule. "Moje poslednje reči... predsedniku Trampu (bile su): Ne zaboravite na protivvazdušnu odbranu, ne zaboravite na Patriot", rekao je Zelenski dodajući da je Ukrajini to "veoma važno tokom ove zime". Dan mrmotaZelenski je mnogo puta upućivao takve molbe, a svoj govor je započeo i završio govoreći o globalnom Danu mrmota u kojem su krize dovele do jakih reči, ali ne i do odlučnih akcija. "Svaki forum poput ovog to dokazuje. Baš prošle godine ovde u Davosu, završio sam svoj govor rečima: 'Evropa mora da zna kako da se brani'. Prošlo je godinu dana, a ništa se nije promenilo". Zelenski je rekao da se ovo odnosi i na Iran, gde je "bilo toliko priče... ali su se udavili u krvi", kao i na zastale napore da se stvori međunarodni krivični tribunal za rusku agresiju u Ukrajini. Kritikujući "nedostatak političke volje" u Evropi, on je takođe uporedio kako američke pomorske snage zaplenjuju tankere iz tzv. flote senke, dok se "ruska nafta prevozi duž samih evropskih obala" bez ikakvog presretanja. Zelenski je zaključio rekavši: "Hajde da okončamo ovaj Dan mrmota" i da mirovni pregovori sa Rusijom sada ulaze u "poslednju milju". Ta milja počinje američkom delegacijom koju predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner), koja se upućuje u Moskvu na razgovore sa Putinom kasnije 22. januara. Ranije je sam Vitkof na doručku dao optimistične komentare rekavši da "smo sada na kraju. Zapravo sam optimista". "Mislim da smo se sveli na jedno pitanje i razgovarali smo o verzijama tog pitanja, a to znači da je rešivo. Dakle, ako obe strane žele da reše ovo, rešićemo ga", rekao je Vitkof. U Moskvi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše Vitkofov optimizam napominjući samo da će se "diskusija nastaviti o pitanju ukrajinskog rešenja i drugim srodnim temama“. Kremlj je saopštio da će se razgovori održati uveče, a Vitkof je rekao da američka delegacija neće prenoćiti u Moskvi, već će direktno leteti za UAE. Međutim, nije bilo neposrednih informacija od ruskih ili američkih zvaničnika o trilateralnim razgovorima koje je spomenuo Zelenski. Izvor: Ray Furlong, Ukrajinski servis RSE

Nemačka je 22. januara naredila proterivanje ruskog diplomate osumnjičenog da je bio kontakt sa ženom uhapšenom prethodnog dana pod optužbom za špijunažu. "Nemačka vlada neće tolerisati špijunažu u Nemačkoj – posebno ne pod maskom diplomatskog statusa", saopštilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova na mreži X. "Danas smo pozvali ruskog ambasadora i obavestili ga o proterivanju dotične osobe koja je špijunirala za Rusiju", saopštilo je ministarstvo. Na to je reagovala ruska ambasada u Nemačkoj navodeći da proterivanje diplomate neće ostati bez odgovora, prenosi Reuters. Ambasada je saopštila da je Berlin "odlučio da dodatno eskalira rusko-nemačke odnose koristeći očigledno izmišljene izgovore". Ruski rat u Ukrajini naglo je pojačao tenzije između Moskve i članice NATO-a Nemačke, koja snažno podržava Kijev, a takođe optužuje Rusiju za nadziranje dronovima, sabotažu i kampanje dezinformisanja. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, govoreći tokom posete Etiopiji, rekao je o ovom slučaju da je jasno stavljeno do znanja "da je ovo neprijateljski čin i da su obaveštajne aktivnosti u našoj zemlji potpuno neprihvatljive, posebno pod maskom diplomatije". "Dotična osoba u ruskoj ambasadi proglašena je personom non grata sa trenutnim dejstvom. Ovo pokazuje da veoma pažljivo pratimo akcije Rusije i da preduzimamo mere protiv njih. Agresivne akcije Rusije imaju posledice", naveo je on. Prvobitna vest o ovom slučaju se pojavila dan ranije kada je policija u Berlinu uhapsila navodnu špijunku, ženu nemačko-ukrajinskog porekla delimično identifikovanu kao Ilona V. Ona je navodno koristila svoje lične kontakte sa sadašnjim i bivšim zaposlenima u nemačkom ministarstvu odbrane kako bi prikupila informacije o vojnoj pomoći Ukrajini, industriji naoružanja, lokacijama za testiranje dronova i drugim osetljivim pitanjima. Takođe je optužena da je pomagala svom ruskom nalogodavcu da koristi lažni identitet kako bi prisustvovao političkim događajima u Berlinu i izgradio korisne kontakte. Prema pisanju časopisa "Špigl", njen nalogodavac u ruskoj ambasadi bio je oficir vojnoobaveštajne službe GRU koji je formalno delovao kao zamenik vojnog atašea. "Špigl" ga je delimično identifikovao kao Andreja M. i izvestio da mu je Berlin sada naredio da napusti zemlju u roku od 72 sata. Izvor: AFP, Reuters

Države članice Evropske unije moraju da provedu prekograničnu procjenu uticaja na životnu sredinu prema važećim konvencijama, navode iz Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa, na upit o obavezama Hrvatske vezano za izgradnju odlagališta nuklearnog otpada na Trgovskoj gori, uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom. Hrvatski sabor usvojio je na sjednici 15. decembra prošle godine Zakon o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, prema kojem je na toj lokaciji planirano skladištenje dijela otpada iz Nuklearne elektrane Krško u Sloveniji i Hrvatskoj. BiH se protivi izgradnji Centra, tvrdeći da bi skladištenjem radioaktivnog otpada na samoj granici sa Hrvatskom bilo ugroženo oko 250.000 stanovnika nekoliko opština koje žive uz granicu i rijeku Unu, koja dijeli dvije države. Zvaničnik Evropske komisije koji je govorio pod uslovom anonimnosti navodi da "države članice moraju osigurati da se javnosti pruže potrebne mogućnosti za efikasno učešće u procesu donošenja odluka u vezi s upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom u skladu, posebno, s međunarodnim obavezama". U tom kontekstu, posebno ističu konvencije o zaštiti životne sredine, usvojene u danskom Arhusu i finskom Espou. Dodaju da su upoznati sa hrvatskom namjerom da gradi Centar za upravljanje radioaktivnim otpadom u staroj kasarni u Čerkezovcu, na brdu Trgovska gora, ali da sama Komisija nema ulogu u odobravanju projekata ovog tipa. "Svaka država članica odgovorna je za sigurno upravljanje svojim radioaktivnim otpadom u skladu sa zakonodavstvom Euratoma", navode iz Evropske komisije, kao i da se članice moraju pridržavati "visokih standarda sigurnosti, transparentnog upravljanja radioaktivnim otpadom i učešća u smislenim javnim konsultacijama". Ubuduće, preporučuju da se proces odabira lokacije nastavi, "u skladu s postojećim regulatornim okvirom". Hrvatska, koja zajedno sa Slovenijom upravlja nuklearnom elektranom Krško, ima međunarodnu obavezu da dio otpada preuzme najkasnije do 2028. godine. U Čerkezovcu će biti smješten i institucionalni radioaktivni otpad iz Hrvatske, od medicinskih izvora do industrijskih materijala. Ekolozi ocjenjuju da je Hrvatska u ovom slučaju prekršila ovu međunarodnu konvenciju tijela Ujedinjenih nacija, koja garantuje ključna prava u pitanjima zaštite okoliša sa obje strane granice. Prije pet godina Savjet ministara Bosne i Hercegovine je donio Odluku o imenovanju Ekspertnog tima za praćenje stanja i aktivnosti u vezi sa problematikom odlaganja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva na lokaciji Trgovska gora. Njihov zadatak je bio da urade sveobuhvatnu stručnu analizu stanja i uticaja mogućeg odlagališta na Trgovskoj gori, te da izrade prijedlog mjera zaštite stanovništva u 13 opština u BiH u slivu rijeke Une i zaštite životne sredine. RSE se u decembru prošle godine obratio Savjetu ministara sa pitanjem o tome šta je do sada Ekspertski tim preduzeo, na šta nije odgovoreno. Predsjednik Vlade Hrvatske, Andrej Plenković, 12. decembra 2025. u Banjaluci je izjavio kako je odlagalište u Trgovskoj gori "bezopasno", te da tome u prilog idu stručne procjene. Hrvatska Vlada je još 2018. godine usvojila nacionalni program sprovođenja strategije zbrinjavanja radioaktivnog otpada, iskorištenih izvora i istrošenog nuklearnog goriva, jer su to morali zbog obaveza prema EU i potpisanim međunarodnim sporazumima. Tim programom je Trgovska gora bila označena kao lokacija za skladištenje radioaktivnog otpada, te je odluka o njegovom usvajanju donesena uprkos protivljenju lokalnih zajednica, sa obje strane rijeke Une.

Danska premijerka Mette Frederiksen poručila je da je NATO u potpunosti svestan stava Kraljevine Danske: da se može pregovarati o svim političkim pitanjima – bezbednosti, investicijama i ekonomiji – ali ne o "našem suverenitetu". "Obaveštena sam da ni to nije bio slučaj. I, naravno, samo Danska i Grenland mogu donositi odluke o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", istakla je danska premijerka u saopštenju objavljenom u četvrtak, nakon potvrde da su američki predsednik Donald Trump i generalni sekretar NATO-a Mark Rutte postigli okvirni sporazum o pitanju Grenlanda. Ona je u saopštenju naglasila da je bezbednost na Arktiku pitanje čitavog vojnog saveza, te da je, prema njenim rečima, "dobro i prirodno" da se o tome razgovara i između generalnog sekretara NATO-a i predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Potvrdila je da je danska vlada tokom celog procesa koordinirala svoje napore sa grenlandskom vladom Naalakkersuisut i da je bila u kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a, uključujući period pre i posle njegovog sastanka sa predsednikom Trumpom u Davosu. "Kraljevina Danska i dalje želi da vodi konstruktivan dijalog sa saveznicima o tome kako možemo ojačati bezbednost na Arktiku, uključujući i američku 'Zlatnu kupolu', pod uslovom da se to učini uz puno poštovanje našeg teritorijalnog integriteta", poručila je Mette Frederiksen. Trump je izjavio u sredu da neće uvesti carine evropskim zemljama, koje su bile planirane za 1. februar, nakon što je, kako je naveo, postignut dogovor o "okviru budućeg sporazuma" o budućnosti Grenlanda. On je ovu odluku saopštio nekoliko sati nakon obraćanja na Svetskom ekonomskom forumu, gde je rekao da ne planira da koristi silu kako bi SAD preuzele kontrolu nad Grenlandom, ali da i dalje insistira na razgovorima o američkoj ulozi na tom području. Elementi tog okvirnog sporazuma za sada nisu poznati. Američki predsednik je samo nagovestio da će se detalji tek razrađivati. Portparolka NATO-a Allison Hart izjavila je novinarima da će se razgovori među saveznicima Alijanse fokusirati na jačanje bezbednosti na Arktiku kroz kolektivne napore, posebno sedam arktičkih članica NATO-a. "Pregovori između Danske, Grenlanda i SAD nastaviće se s ciljem da se obezbedi da Rusija i Kina nikada ne steknu uporište – ni ekonomsko ni vojno – na Grenlandu", navela je ona u pisanoj izjavi.

U Briselu će u četvrtak biti održana nova runda dijaloga Kosova i Srbije na nivou glavnih pregovarača, uz posredovanje Evropske unije. Glavni pregovarač Srbije Petar Petković i glavni pregovarač Kosova Besnik Bislimi (Bisljimi), prema nezvaničnim informacijama, razgovaraće s evropskom stranom o primeni Deklaracije o nestalim licima, koju su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti postigli 2023. godine. Kako se nezvanično saznaje, glavni pregovarači bi trebalo da se usaglase o funkcionalizaciji Zajedničke komisije za nestala lica iz rata na Kosovu. O ovom pitanju su se 2024. godine dogovorili glavni pregovarači, a prvi sastanak je trebalo da bude održan u januaru. Međutim, srpska strana je u to vreme odbila učešće zbog akcija zatvaranja kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Ovo je prvi susret u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u ovoj godini. On dolazi neposredno nakon što je evropski posrednik za dijalog Peter Sorensen posetio Prištinu i Beograd. Sorensen će u Briselu obaviti odvojene razgovore sa glavnim pregovaračima, nakon čega bi trebalo da usledi zajednički sastanak glavnih pregovarača Kosova i Srbije.

Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u sredu za predlog zakona kojim bi se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Ovaj predlog zakona, koji je predložio republikanski kongresmen Kit Self (Keith), usvojen je sa 43 glasa "za", tri "protiv" i bez uzdržanih. Nakon što prođe punu proceduru u odboru, predlog zakona će Odbor uputiti na razmatranje Predstavničkom domu, gde će se o njemu glasati. Potom je potrebno da ga usvoji i Senat, kao i da ga potpiše američki predsednik Donald Trump (Tramp). Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, uključujući: pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku te drugo. Pitanje diploma regulisano je kroz više sporazuma postignutih u okviru dijaloga Kosova i Srbije u Briselu, kao i sporazumom između zemalja Zapadnog Balkana na samitu u okviru Berlinskog procesa. Kosovo je te sporazume poštovalo. 'Dokument od suštinskog značaja'Iz Vlade Srbije i Ministarstva za ljudska i manjinska prava nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu ovaj predlog američkih zakonodavaca. Iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti su za RSE rekli da ova institucija "sa pažnjom prati sve inicijative i aktivnosti koje se odnose na položaj nacionalnih manjina u Srbiji". Kako kažu, Poverenik je u 2025. godini utvrdio diskriminaciju u jednom predmetu koji se odnosio na pripadnike albanske nacionalne manjine, dok je tokom ove godine do sada primljeno sedam pritužbi. "Ne ulazeći u komentarisanje poteza drugih država ili njihovih zakonodavnih tela, važno je istaći da Republika Srbija, kao i Poverenik u okviru svojih zakonskih nadležnosti, kontinuirano prisustvuje i prati stanje na terenu, i reaguje na svaku prijavu diskriminacije", navodi se u odgovoru. Albanski političari u Srbiji pozdravili su odluku Odbora da unapredi proceduru usvajanja nacrta zakona. Enkel Redžepi (Rexhepi), predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, izjavio je za RSE da značaj ove rezolucije nije samo simboličan, "već suštinski politički, jer uvodi mehanizam međunarodnog nadzora i političke odgovornosti nad praksama koje se odnose na prava manjina u Srbiji". " To znači da će se pitanje položaja albanske zajednice u Srbiji sada pratiti kroz zvanične mehanizme američke spoljne politike, uključujući izradu posebnog izveštaja, institucionalno praćenje i politički dijalog sa vlastima u Beogradu. Očekujemo da će ovaj proces doprineti većoj međunarodnoj pažnji, transparentnosti i konkretnom pritisku na institucije Srbije da unaprede stanje ljudskih i manjinskih prava", rekao je Redžepi u pisanom odgovoru. Prema njegovim rečima, albanski predstavnici održavaju dijalog sa predstavnicima republičke vlasti, ali su neophodni konkretni pomaci. "Suštinsko pitanje je da li će Republika Srbija konačno preći sa dijaloga na stvarnu i merljivu implementaciju preuzetih obaveza", kaže Redžepi. Šaip Kamberi (Shaip), narodni poslanik u Skupštini Srbije, napisao je na Facebooku da je "duga i pravedna borba danas krunisana uspehom". "Sjedinjene Američke Države traže pravnu i političku odgovornost od Beograda za sistematsku diskriminaciju Albanaca u Preševskoj dolini", naveo je Kamberi. Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani opisala je odluku Odbora kao "jasnu poruku Beogradu". "Ovo je važan dan za Albance u Dolini [Preševskoj] i signal da nepravda nije večna. Duga borba, uz strpljenje, istrajnost i veru", napisala je na Facebooku. Šta kažu građani PreševaValjon Arifi ima 40 godina, rođen je u Preševu. Za Radio Slobodna Evropa kaže da se sa diskriminacijom susreo već u osnovnoj školi, pošto nije imao udžbenike na maternjem jeziku. "Hvatali smo beleške dok su nastavnici držali predavanje i iz njih učili. U mojoj generaciji nije bilo nijedne školske knjige na albanskom jeziku", kaže. Po struci je dizajner, ali se decenijama bavi aktivizmom u oblasti ljudskih prava. Arifi kaže da je predlog koji su usvojili američki zakonodavci važan čin, ali da nije siguran hoće li imati konkretne rezultate. "Hoće li to imati uticaja na vlast u Beogradu, zavisi od toga hoće li američka administracija imati želje da to izgura. Ali to je svakako važan čin", kaže Arifi. Prema njegovim rečima, Albanci u Srbiji se godinama suočavaju sa složenim problemima koje generiše sa jedne strane republička, a sa druge lokalna vlast. "Centralna vlast vrši institucionalnu diskriminaciju. Na primer, u lokalnoj policiji više je zaposlenih Srba nego Albanaca, a čak i ti Srbi nisu iz te Opštine Preševo, nego iz drugih gradova Srbije", kaže Arifi. Još jedan od gorućih problema je, kaže, pasivizacija adresa pripadnika albanske zajednice. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni. Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. "To je, po mom mišljenju, etničko čišćenje na miran način", kaže Valjon Arifi. Drugi izvor problema je, kaže, na lokalnom nivou, gde su u poslednje dve decenije na vlasti političari iz albanske zajednice. "Tu je prisutna diskriminacija po političkoj pripadnosti, jer ako ne pripadaš stranci koja u tom trenutku drži lokalnu vlast, ne možeš da se zaposliš u javnom sektoru", kaže Arifi. Prema njegovim rečima, zbog manjka perspektive veliki broj mladih je napustio Preševsku dolinu poslednjih godina. Na šta se Albanci žale?Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, termin koji se koristi za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često se žale na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali i ponavljali ove optužbe. Albanci u ovom delu Srbije žale se i na nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im vlada u Prištini često dodeljuje finansijsku pomoć. Kosovo im je pomagalo i u drugim oblastima, poput poljoprivrede, ali se žalilo da Srbija blokira te isplate. U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti. Krajem prošle godine, poslanik Šaip Kamberi podneo je zahtev za formiranje posebnog parlamentarnog odbora koji bi istražio slučajeve smrti albanskih vojnika u tadašnjoj jugoslovenskoj vojsci tokom 1980-ih godina. On je u zahtevu naveo da u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog mogućeg pozivanja mladih Albanaca na služenje vojnog roka, "jer prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca". U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da neće uvesti carine evropskim zemljama koje su bile planirane za 1. februar, nakon što je, kako je naveo, postignut dogovor o "okviru budućeg sporazuma" o budućnosti Grenlanda i šire arktičke regije, poslije razgovora s generalnim sekretarom NATO‑a Markom Rutteom u Davosu. Trump je ovu odluku saopštio nekoliko sati nakon obraćanja na Svjetskom ekonomskom forumu, gdje je rekao da ne planira koristiti silu kako bi Sjedinjene Američke Države preuzele kontrolu nad Grenlandom, ali da i dalje insistira na razgovorima o američkoj ulozi na tom području. "Izgradili smo okvir budućeg sporazuma u vezi s Grenlandom i, zapravo, cijelom arktičkom regijom. Ovo rješenje, ako bude finalizirano, bit će veoma dobro za Sjedinjene Američke Države i za sve zemlje članice NATO‑a", napisao je Trump na mreži Truth Social, dodajući da carine koje su bile najavljene više neće stupiti na snagu. On je naveo da će daljnje pregovore voditi potpredsjednik JD Vance, državni sekretar Marco Rubio i specijalni izaslanik Steve Witkoff, koji će mu direktno podnositi izvještaje o napretku razgovora. "To je dugoročni dogovor. To je krajnji, dugoročni dogovor. Stavlja sve u zaista dobru poziciju", izjavio je Tramp novinarima u Davosu, potvrdivši da je dogovor trajan. Dodao je da se sada radi na detaljima tog sporazuma. I dalje nisu poznati konkretni elementi sporazuma postignutog tokom razgovora između američkog predsjednika i generalnog sekretara NATO-a. Portparol NATO‑a potvrdio je, međutim, da će države članice Alijanse zajednički raditi na jačanju bezbjednosti Arktika. On je dodao da će se pregovori između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država nastaviti s ciljem da se osigura da Rusija i Kina nikada ne steknu uporište na Grenlandu – ni ekonomsko ni vojno. "Razgovori među saveznicima u NATO‑u o okviru na koji se predsjednik pozvao biće usmjereni na jačanje bezbjednosti Arktika kroz zajedničke napore saveznika, posebno sedam arktičkih članica NATO‑a", naveo je portparol Alijanse. Vanredni samit Evropske unije, koji je hitno sazvan za četvrtak, 22. januara, biće održan bez obzira na to što je Donald Tramp odustao od najave uvođenja carina, potvrdili su evropski zvaničnici. Ministar spoljnih poslova Danske Lars Leke Rasmusen izjavio je u srijedu da pozdravlja najavu predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da Vašington više ne planira da uvede carine evropskim zemljama zbog Grenlanda. U intervjuu za danski javni servis, danski minister je ponovio da je za njegovu zemlju ključno da se ovo pitanje okonča na način koji poštuje volju naroda Grenlanda. "Neće se dogoditi da Sjedinjene Američke Države posjeduju Grenland. To je crvena linija“, podvukao je on. Evropski zvaničnici ranije su oštro reagovali na Trumpove najave, upozoravajući da bi uvođenje carina zbog pitanja suvereniteta Grenlanda moglo ozbiljno narušiti odnose između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih evropskih saveznika. Grenland je poluautonomna teritorija koja pripada Kraljevini Danskoj i ima značajan geostrateški položaj u Arktiku. Američki predsjednik Donald Trump još je tokom prvih sedmica svog novog mandata ponovo otvorio pitanje američkog preuzimanja tog ostrva, tvrdeći da je ono ključno za sigurnost Sjedinjenih Američkih Država i NATO‑a, posebno u kontekstu ruskog i kineskog prisustva u arktičkom regionu. Sredinom januara Trump je zaprijetio uvođenjem carina od 10 posto na uvoz iz osam evropskih zemalja – među njima Danske, Njemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva – koje su odbile da podrže njegovu inicijativu o Grenlandu. Najavio je i mogućnost povećanja tih carina na 25 posto od juna, ukoliko se ne postigne dogovor. Prijetnje su izazvale snažne reakcije širom Evrope. Evropska komisija i vlade više država upozorile su da bi takav potez mogao dovesti do ozbiljne eskalacije trgovinskih sporova i narušiti transatlantske odnose. Pojedini evropski zvaničnici razmatrali su i mogućnost uzvratnih mjera, uključujući korištenje mehanizama za zaštitu EU od ekonomske prisile. Pitanje Grenlanda dominiralo je i raspravama na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, gdje je Trump po prvi put javno isključio vojnu opciju, ali istovremeno pozvao na "hitne pregovore" o budućnosti ostrva. Danska i Grenland više puta su poručili da nisu spremni razgovarati o promjeni suvereniteta, ali da ostaju otvoreni za saradnju u oblasti bezbjednosti na Arktiku u okviru NATO‑a. Preokret je uslijedio nakon Trumpovog sastanka s generalnim sekretarom NATO‑a Markom Rutteom 21. januara, kada je američki predsjednik objavio da je postignuta saglasnost o okviru budućeg sporazuma, te da se odustaje od uvođenja carina planiranih za početak februara.