Izborna kampanja u Srbiji odvija se "u veoma polarizovanom okruženju" koje bi moglo da ugrozi ravnopravne uslove za sve učesnike izbora, ocenila je predizborna delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), nakon dvodnevne posete Beogradu 12. i 13. oktobra. Petočlana delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope boravila je u predizbornoj poseti Srbiji da bi procenila izbornu kampanju i političku klimu uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra. U saopštenju, objavljenom na sajtu Parlamentarne skupštine SE nakon posete, pozvani su svi politički akteri, uključujući vladajuće stranke, opozicione pokrete i predstavnike civilnog društva, da se uzdrže od zapaljive retorike i zastrašivanja i da izbegavaju ponašanje koje bi moglo da ugrozi miran i demokratski izborni proces. Navedeno je delegacija očekuje da vlasti posmatračima izbora omoguće pristup svim fazama izbornog procesa. Takođe je navedeno da se očekuje da nadležni organi obezbede mirno okruženje tokom kampanje i u periodu oko izbornog dana. "Institucije nacionalne bezbednosti moraju se uzdržati od upotrebe sile ili nametanja neopravdanih ograničenja prava na slobodu okupljanja, koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima, čiji je Srbija potpisnik", navedeno je. U saopštenju se navodi da se vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra odvijaju u atmosferi u kojoj preovlađuje narativ o "referendumu", te da predstavljaju još jedan primer sada već duboko ukorenjene prakse raspisivanja prevremenih izbora. Delegacija je navela da su u maju 2026. usvojene izmene četiri izborna zakona, neposredno pred izbore, što nije u skladu sa međunarodnim standardima. Konstatovano je da su te izmene donele određene pozitivne promene, uključujući ograničenja finansiranja kampanje i obaveznu obuku članova biračkih odbora. "Međutim, ovim izmenama nisu u dovoljnoj meri obuhvaćene ranije preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije, niti su rešeni trajni problemi kojima bi trebalo dati prioritet", ocenjeno je. Navodi se da su među tim problemima zloupotreba javnih resursa, pritisci na birače i zloupotreba odredaba namenjenih listama nacionalnih manjina. Takođe se navodi da su članovi delegacije tokom razgovora čuli brojne izraze zabrinutosti zbog neravnopravnih uslova za učesnike kampanje i nesrazmerno velike medijske zastupljenosti vladajuće stranke. U saopštenju se navodi da su tokom razgovora iznete i primedbe u vezi sa neuspehom nezavisnih institucija da na odgovarajući način reše ozbiljna pitanja koja se odnose na tačnost biračkih spiskova i organizaciju glasanja u inostranstvu što je otvorilo pitanja o rizicima od izborne manipulacije. Zabeležena su i neprijateljska i agresivna retorika usmerena protiv opozicionih aktivista, predstavnika civilnog društva i novinara, kao i postojani i verodostojni navodi o nadzoru i zabrinutost za bezbednost birača i posmatrača. Konstatuje se i da je u celom političkom spektru izražena neizvesnost u pogledu perioda nakon izbora. "Demonizacija kritičkih glasova i kampanje njihovog blaćenja nemaju mesta u demokratskom društvu i ne mogu biti odgovor na zahteve koje izražava aktivno društvo", dodaje se. Delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tokom posete Beogradu, sastala se sa predsednicom Narodne skupštine i vršiteljkom dužnosti predsednika Republike Anom Brnabić, kao i sa članovima delegacije Srbije u PSSE, predstavnicima poslaničkih grupa i vanparlamentarnih stranaka, uključujući stranke nacionalnih manjina. Takođe su razgovarali sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičke izborne komisije, Komisije za reviziju biračkog spiska. Sastali su se i sa članovima Misije OEBS-a/ODIHR-a za posmatranje izbora, predstavnicima civilnog društva i medija. Najavljeno je da će Parlamentarna skupština Saveta Evrope uputiti punu misiju za posmatranje izbora kako bi pratila glasanje i prebrojavanje glasova 25. oktobra 2026. godine, zajedno sa ODIHR-om, Parlamentarnom skupštinom OEBS-a i Evropskim parlamentom.

Rusija je u sredu najavila da će uvesti vize za građane Crne Gore kao recipročnu meru pošto je Podgorica uvela takve mere za ruske državljane u okviru usklađivanja vizne politike Evropske unije. Portparolka ruske diplomatije Marija Zaharova je potvrdila da je crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova krajem septembra obavestilo Moskvu o raskidu sporazuma između dve vlade iz 2008. godine o uslovima uzajamnih putovanja građana. "To u praksi znači da će naši državljani od 1. novembra moći da uđu u Crnu Goru i borave u zemlji samo s vizom. Shodno tome, i crnogorski državljani će morati da pribave vize za putovanje u Rusiju", navela je, prema saopštenju ruskog Ministarstva, Zaharova u odgovoru na pitanje lista Izvestija. Vlada Crne Gore je krajem septembra usvojila Informaciju o potrebi otkazivanja sporazuma kojima je regulisan bezvizni režim sa Rusijom, Belorusijom i Turskom. Crna Gora je, u okviru procesa pristupanja EU, obavezna da svoju viznu politiku u potpunosti uskladi sa viznom politikom Brisela. Time je Crna Gora ispunila jedno od završnih merila za zatvaranje Pregovaračkog poglavlja 24 – Pravda, sloboda i sigurnost u pristupnim pregovorima sa EU, kao i jedna od ključnih obaveza iz Reformske agende. Evropska komisija je već nekoliko godina pozivala zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru, da usklade svoje vizne politike s pravilima EU kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. Zaharova je rekla da odluka Podgorice o uvođenju viza Rusiji "očigledno" šteti interesima Crne Gore, navodeći da će smanjiti broj ruskih turista, naneti štetu crnogorskom biznisu i pogoršati investicioni ambijent. "Temelj postavljen tokom mnogih godina u rusko-crnogorskim odnosima dosledno se demontira kako bi se udovoljilo evropskim aspiracijama, a ekonomskim posledicama takvih koraka ne poklanja se dužna pažnja", rekla je Zaharova. Ona je rekla da "klizanje EU ka vojnom bloku", uz proglašavanje Rusije za glavnu egzistencijalnu pretnju "iz osnova promenilo suštinu proširenja EU", pošto, prema njenim tvrdnjama, "taj proces više nikako ne podrazumeva da nove članice mogu zadržati neutralan status". "Čak i sama perspektiva skorog pristupanja ovoj grupi automatski povlači potrebu da se pokaže solidarnost s antiruskim kursom, uključujući uvođenje sankcija, sveobuhvatnu podršku režimu u Kijevu i pridržavanje drugih konfrontacionih spoljnopolitičkih ciljeva i zadataka", rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Crna Gora je prošle nedelje proterala ruskog vojnog blogera Mihaila Zvinčuka, osnivača Telegram kanala Ribar (Rybar), pošto ga je privela zajedno s njegovom suprugom Valerijom i troje saradnika. Policija je odluku o proterivanju donela iz razloga nacionalne i unutrašnje bezbednosti. Zvinčuk i saradnici proterani su iz Podgorice u Srbiju, a on se potom iz Beograda vratio u Moskvu. Posle toga, portparol EU Kristijan Vigand (Christian Wigand) rekao je da Evropska unija pomaže Crnoj Gori da se odupre hibridnim pretnjama. Vigand je podsetio da je Zvinčuk pod restriktivnim merama EU od juna 2023. godine "zbog svoje uloge u podržavanju agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i širenja dezinformacija i prokremaljske propagande".

Američki Stejt department ponovio je da razvoj Strateškog dijaloga s Kosovom zavisi od stvaranja odgovarajućih uslova, uključujući ispunjavanje obaveza Kosova prema kosovskim Srbima. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa 13. oktobra, Stejt department je ponovio stav iznet u julu, bez pojašnjenja da li je Kosovo ostvarilo napredak ka ispunjavanju uslova ili koji konkretni koraci tek treba da se preduzmu. "Ostajemo posvećeni unapređenju zajedničkih interesa Sjedinjenih Država i naroda Kosova", rekao je portparol Stejt departmenta za Radio Slobodna Evropa. Predsednica Kosova Justina Široka Pulja (Shiroka Pula) tražila je ponovno pokretanje Strateškog dijaloga tokom sastanka 12. oktobra s američkim senatorima Džin Šahin (Jeanne Shaheen) i Dikom Durbinom (Dick) u Prištini. Prema saopštenju Kancelarije predsednice, ona je istakla značaj tog dijaloga za produbljivanje partnerstva i unapređenje zajedničkih prioriteta. Šahin je u intervjuu za Radio-televiziju Kosova rekla da bi bilo veoma dobro da se Strateški dijalog ponovo pokrene, dok je kao izazove pomenula promene u američkoj administraciji i u Stejt departmentu. Stejt department je podsetio da su SAD suspendovale Strateški dijalog na neodređeno vreme u septembru 2025. zbog zabrinutosti u vezi s postupcima tadašnje Vlade u tehničkom mandatu. Odluka je usledila pošto su kosovske vlasti preduzele mere protiv paralelnih srpskih institucija koje su delovale na Kosovu. Radio Slobodna Evropa se obratio Vladi Kosova s pitanjem o koracima koje preduzima radi nastavka Strateškog dijaloga sa SAD. Štuni: Stav se ne menja samo protokom vremenaStručnjak za bezbednost i spoljnu politiku iz Vašingtona Adrijan Štuni (Adrian Shtuni) rekao je da promena američkog stava zavisi od rešavanja uzroka koji su doveli do suspenzije. "Trenutno stav ostaje isti pošto Kosovo već skoro dve godine stoji u mestu u mnogim pravcima", rekao je on. On je ocenio da je politički kompromis koji je omogućio izbor predsednice Široke Pulje ohrabrujući, ali je naglasio da su za nastavak Strateškog dijaloga potrebni dodatni koraci. "Bez konkretnih i brzih koraka za stvaranje odgovarajućih okolnosti, ispunjavanje zahteva SAD i realizaciju ranije preuzetih obaveza, ne vidim da je realno očekivanje da će se strateški dijalog nastaviti", kaže Štuni za RSE. Prema njegovim rečima, Kosovo bi trebalo da pojača i svoje diplomatsko angažovanje u Vašingtonu. On je ocenio da posete i angažman senatora pomažu da Kosovo ostane u američkoj pažnji, ali da je odluka o Strateškom dijalogu u nadležnosti izvršne vlasti. "Odlučujući faktor ostaje da kosovske vlasti preduzmu konkretne korake kako bi se rešila pitanja koja su dovela do obustave dijaloga", dodao je Štuni. Šta se od Kosova očekuje po pitanju Srba?Stejt department u odgovoru za RSE nije precizirao obaveze za koje očekuje da budu ispunjene. Međutim, već godinama SAD i Evropska unija traže od Kosova da sprovede sporazume postignute u dijalogu sa Srbijom, u kojima posreduje EU. Oni pre svega obuhvataju obezbeđivanje određenog nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, što podrazumeva osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, u skladu s Osnovnim sporazumom iz 2023. i Ohridskim aneksom. Pošto je Široka Pulja tražila nastavak Strateškog dijaloga, RSE se obratio Kancelariji predsednice Kosova kako bi saznao njen stav o osnivanju Zajednice srpskih opština, jedne od obaveza čije ispunjenje Stejt department traži, ali do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor. Zapad od Kosova takođe traži da reši sporove sa Srpskom pravoslavnom crkvom, da zaštiti verske slobode i izbegne jednostrane poteze na severu zemlje, koji su, prema oceni Vašingtona, povećali tenzije sa srpskom zajednicom. Sprovođenje sporazuma bilo je među pitanjima koja su predstavnici Srpske liste pokrenuli tokom sastanka sa Šahin i Durbinom u Ambasadi SAD u Prištini. Prema saopštenju Srpske liste, njen predsednik Zlatan Elek i šef poslaničkog kluba Igor Simić izrazili su zabrinutost za prava i bezbednost Srba, posebno ističući neosnivanje Zajednice srpskih opština i pitanje zastupljenosti Srba u institucijama. U saopštenju nije navedeno kakve su stavove senatori izneli o tim pitanjima. Kosovo tvrdi da sprovođenje obaveza iz dijaloga sa Srbijom mora biti obostrano i da su njegovi potezi na severu, od ukidanja upotrebe srpskog dinara do zatvaranja većine srpskih paralelnih institucija, imali za cilj uspostavljanje vladavine prava. Priština takođe traži da Srbija potpiše Osnovni sporazum, što je Beograd odbio. Za nastavak dijaloga sa Srbijom, kosovske vlasti traže izručenje bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj u septembru 2023. Radoičić je pod sankcijama SAD zbog umešanosti u korupciju i aktivnosti organizovanog kriminala, dok je na Kosovu protiv njega podignuta optužnica za terorizam i druga krivična dela. Šta suspenzija Strateškog dijaloga znači u praksi?Štuni ocenjuje da je suspenzija dijaloga "politička i diplomatska kazna", koja ima praktične posledice za Kosovo jer "zamrzava planirani okvir saradnje na visokom nivou". Prema njegovim rečima, Kosovu je posebno potrebna američka politička i diplomatska podrška za obezbeđivanje novih priznanja i članstvo u međunarodnim organizacijama, naročito u NATO-u. "Bez snažne podrške SAD u svim tim oblastima, Kosovo, nažalost, ostaje u mestu", kaže on za RSE. Štuni smatra da se propuštene prilike protežu i na ekonomiju. "Sve dok je dijalog suspendovan, Kosovo gubi mogućnost da sistematski produbljuje ekonomsku saradnju, trgovinu, olakšavanje investicija i širu diplomatsku koordinaciju sa SAD". Prema njegovim rečima, to usporava nove zajedničke inicijative u oblastima od vitalnog značaja za Kosovo, kao što su energetika, infrastruktura i trgovinske veze, čime se "takođe ograničava sposobnost Kosova da ojača svoj međunarodni položaj i iskoristi partnerstvo za unapređenje strateških evroatlantskih ciljeva". Štuni naglašava da suspenzija tog mehanizma ne znači prekid celokupne saradnje. Prema njegovim rečima, ključna saradnja se nastavlja u oblasti bezbednosti i jačanja vojnih kapaciteta Kosova, dok suspenzija uglavnom utiče na okvir na visokom nivou za proširenje partnerstva. Kosovo želi da dodatno produbi saradnju u oblasti bezbednosti, tražeći da kamp Bondstil postane stalna američka baza. Senator Durbin rekao je da ovaj predlog treba ozbiljno razmotriti i da je Vlada Kosova za tu svrhu predložila i finansijski sporazum. Radio Slobodna Evropa obratio se Pentagonu i Vladi Kosova za detalje o tom predlogu, ali do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor. Štuni ocenjuje da finansijski predlog Kosova da se kamp Bondstil pretvori u stalnu američku bazu nije zanemarljiv, ali da će odluka Vašingtona zavisiti uglavnom od strateških i vojnih interesa, u vreme kada SAD razmatraju smanjenje svog vojnog prisustva u Evropi. "Šanse su male da dobije pozitivan odgovor od sadašnje administracije, koja trenutno ozbiljno razmatra smanjenje vojnog prisustva u Evropi", kaže Štuni za RSE.

Rusija je izvela talas napada balističkim projektilima na Kijev, kao i napad dronovima na zapadu Ukrajine u kojima je poginulo najmanje šest osoba, dok je predsednik Volodimir Zelenski izjavio da Ukrajina ponovo nije dobila upozorenje od zapadnih partnera o lansiranjima. Ruske snage su pogodile nekoliko energetskih objekata u Kijevu, izvestio je gradonačelnik Vitalij Kličko u sredu, pošto je Ukrajina optužila Rusiju da je prekršila primirje koje je objavio američki predsednik Donald Tramp (Trump) o napadima na energetsku infrastrukturu. U makar pet kijevskih okruga je nestala struja pošto je u ruskom napadu tokom noći pogođena jedna od glavnih elektrana u prestonici, saopštila je energetska kompanija DTEK. Zelenski je na X u sredu naveo da je Rusija u noćnim napadima iskoristila 39 balističkih raketa i više od 120 dronova, dodajući da je najmanje 600.000 ljudi sada bez struje. On je upozorio da bi nestanci mogli zahvatiti veći broj ljudi. Ukrajinska služba za vanredne situacije saopštila je da su tri osobe poginule, a 21, uključujući jedno dete, povređeno, dok se spasilačke operacije nastavljaju u Kijevu. "Nikada nisam mislio da ću napustiti zemlju, ali imam tinejdžersko dete i zbog moje ćerke, mog psa i naše bezbednosti, otići ću u bliskoj budućnosti", rekao je stanovnik Kijeva za RSE na mestu napada na stambenu zgradu. Na zapadu Ukrajine poginule su najmanje tri osobe u ruskom napadu dronovima na grad Luck, navele su regionalne vlasti. "Nažalost, troje ljudi je poginulo kada su krhotine drona pogodile veleprodajnu prodavnicu Eurohurt", naveo je Roman Romanjuk, načelnik regiona, u objavi na Telegramu. "Dve osobe pronađene su mrtve na licu mesta i još jedna je preminula u bolnici. Povređeno je još 10 osoba", dodao je on. Dok su se ruski napadi odvijali, Zelenski je upozorio da će ih biti još. "Prema našim obaveštajnim podacima, Rusija priprema dodatne napade balističkim raketama", napisao je na X Zelenski kasno u utorak. "Važno je da svet ne ćuti o ovome", rekao je on, dodajući da je "važno da Sjedinjene Države zaista vide šta se dešava i ko je odgovoran za nastavljanje ovog rata". Zelenski je ponovo potvrdio podršku Ukrajine energetskom prekidu vatre. "Rusija napada ukrajinsku energetsku mrežu, stambene zgrade i kritičnu infrastrukturu, izazivajući nestanke struje u Kijevu, prekidajući snabdevanje vodom i, što je najtragičnije, ubijajući još civila", rekao je Denis Sienik, otpravnik poslova u ukrajinskoj ambasadi u Vašingtonu, posle noćnih napada. Povodom izjave Zelenskog da Ukrajina nije dobila nikakvo upozorenje o lansiranju balističkih raketa i da je prvi talas detektovala tek kada se približio Kijevu, ambasadorka EU u Ukrajini, Katarina Maternova (Mathernova), navela je na X da "propuštanje upozorenja znači propušteno vreme. Vreme da se probudi dete. Da se siđe dole. Da se stigne do skloništa". "Ukrajini je potrebna protivvazdušna odbrana, presretači i pouzdana rana upozorenja. Svaki minut upozorenja može nekome dati šansu da preživi", dodala je ona. Napad se dogodio nekoliko dana pošto je Tramp objavio sporazum kojim se dozvoljava izvoz ruskog dizela, posle razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prošle nedelje. Tramp je rekao da će, prema sporazumu, SAD odmah uvesti 300.000 metričkih tona ruskog dizela, a očekuje se da će uslediti još milioni. Ovaj potez izazvao je kritike evropskih saveznika, kao i demokrata i republikanaca, koji su upozorili da bi to moglo ohrabriti Putina da nastavi rat protiv Ukrajine. U pismu Trampu, dvostranačka grupa od 12 senatora pozvala ga je da se povuče iz sporazuma o dizelu s Putinom, nazivajući to "poklonom našem protivniku" i "izdajom naših saveznika". "Davanje Moskvi mogućnosti da slobodno prodaje ruski dizel na globalnim tržištima šteti američkim bezbednosnim interesima i predstavlja izdaju naroda Ukrajine", napisali su senatori u pismu. Bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko uputio je otvoreno pismo Trampu kritikujući njegov dogovor s Putinom o dizel gorivu. "Kada se govori o 'ustupcima' ili dogovorima s Putinom, odgovor Kremlja je još raketa, još dronova i još krvoprolića. Ukrajinske porodice plaćaju cenu", napisao je on. "S tiranima se ne pregovara – oni se zaustavljaju“, dodao je Juščenko.

Papi Lavu Četrnaestom u utorak je u operaciji uklonjen kancerogeni tumor iz desnog plućnog krila, saopštio je Vatikan, dodajući da se poglavar Katoličke crkve posle zahvata "normalno probudio". Papa ima adenokarcinom pluća, čest oblik raka, i analize tkiva obavljene tokom operacije potvrdile su ono što su lekari pretpostavljali na osnovu pripremnih pregleda, navodi se u saopštenju. Lav je u utorak primljen u rimsku bolnicu Gemeli radi operacije kojom je trebalo ukloniti izraslinu koju su lekari otkrili tokom nedavnog rutinskog zdravstvenog pregleda. Papin glavni hirurg Stefano Margaritora i njegov lični lekar Luiđi Karbone (Luigi) naveli su u saopštenju da je zahvat trajao oko 90 minuta i da je bio uspešan, bez komplikacija. "Da bi zahvat bio kurativan, donji režanj desnog plućnog krila uklonjen je video-asistiranom tehnikom", naveli su oni, stavljajući do znanja da je cilj bio da se ukloni svo kancerogeno tkivo. Ljudska pluća imaju pet režnjeva – tri u desnom i dva u levom plućnom krilu. Medicinski stručnjak je rekao da bi za procenu papinog slučaja bilo potrebno da se zna veličina tumora i da li se rak proširio na limfne čvorove, što Vatikan nije odmah naveo. "Imamo dijagnozu, ali još nemamo stadijum. To je ključno za prognozu i lečenje", rekao je za Rojters Stiven Liu (Stephen), stručnjak za rak pluća s Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu i šef odeljenja za hematologiju i onkologiju u bolnici MedStar tog univerziteta. "Ako je reč o malom raku pluća bez zahvaćenih limfnih čvorova, sama operacija će verovatno biti kurativna", rekao je on. "Ali ako konačna analiza pokaže veću zahvaćenost, to ukazuje na lošiju prognozu". Papa se posle operacije normalno povratio svesti i kasnije se vratio u bolničku sobu, gde se odmara, navodi se u medicinskom biltenu Vatikana. Vatikan je ranije ove nedelje saopštio da se očekuje da će ostati u bolnici oko nedelju dana i da su svi njegovi javni događaji otkazani do 20. oktobra. Lav je otišao iz Vatikana pre operacije, nešto pre 13 časova po centralnoevropskom vremenu i viđen je kako maše sa zadnjeg sedišta crnog SUV-a na putu od Vatikana do bolnice Gemeli. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), posvećeni katolik, rekao je posle operacije da su on i njegova supruga "ujedinjeni u molitvi za (Lavovo) zdravlje posle nedavne dijagnoze". "Neka mu Gospod da snage, a Duh Sveti neka vodi medicinske stručnjake koji brinu o Svetom Ocu", napisao je Rubio na X. Australijski premijer Entoni Albanezi (Anthony Albanese) rekao je da su njegove "misli i molitve" uz papu, nazvavši ga "glasom mira, čovečnosti i razuma u našem modernom svetu". Vatikan je saopštio da se oporavak očekuje za nedelju dana. Papine audijencije otkazane su do 20. oktobra, a operacija otvara pitanje da li će papa sledećeg meseca otputovati na dugu posetu Latinskoj Americi. Ova operacija je bila prva hospitalizacija Lava Četrnaestog otkako je 8. maja 2025. postao poglavar Katoličke crkve. U iznenađujućem obraćanju nakon molitve Angelus u nedelju, Lav je rekao okupljenima na Trgu svetog Petra da su lekari tokom pregleda otkrili čvorić "u veoma ranom stadijumu". "Lekari smatraju da je ispravno intervenisati", rekao je on. Vatikan je u prošlosti bio veoma tajnovit kada je reč o zdravlju papa, ali je počeo da bude transparentniji tokom bolesti Lavovog prethodnika Franje, Argentinca koji je slobodno govorio o svojim tegobama. Pre operacije, ljudi ispred bolnice izražavali su zabrinutost zbog papinog stanja. Lav, rođen u Čikagu, prvi američki papa, sportski je tip i smatra se da je generalno dobrog zdravlja. Planirano je da od 6. do 17. novembra otputuje u Južnu Ameriku i poseti Urugvaj, Argentinu i Peru. Lava su svetski kardinali izabrali u maju 2025. i relativno je mlad za crkvenog poglavara. Voli sport, uključujući tenis, i nije poznato da puši niti da je imao nedavnih zdravstvenih problema. Pokojni papa Franja, Lavov prethodnik, hospitalizovan je više puta kako je u kasnijim godinama slabio. Preminuo je u 88. godini, u aprilu 2025. Papa je vrhovna zemaljska vlast za 1,4 milijarde katolika u svetu i nema zamenika koji ga menja kada je bolestan. Kada je papa onesposobljen, poslovi vatikanske ogromne birokratije teku uobičajeno, uz odlaganje svih odluka koje zahtevaju papino odobrenje. Izvori: AFP i Reuters

Američki senator Dik Durbin (Dick) rekao je da predlog kosovskog premijera Aljbina Kurtija (Albin) da kamp Bondstil postane stalna američka vojna baza "treba ozbiljno razmotriti". On je rekao da je Vlada Kosova "predložila finansijski sporazum" u vezi s tim pitanjem i da to ne bi predstavljalo "veliku žrtvu u novcu". Radio Slobodna Evropa obratio se Pentagonu i Vladi Kosova za detalje o tom predlogu, ali još nije dobio odgovor. U intervjuu za Radio-televiziju Kosova (RTK), Durbin je naveo da je Kurti, tokom sastanka 12. oktobra u Prištini, senatore odveo u svoju kancelariju i pokazao im mapu Kosova kako bi im predočio bezbednosne rizike u okruženju. "Želimo da svi budu bezbedni i da žive u miru, i mislim da je prisustvo KFOR-a ovde dobro obavilo taj zadatak", rekao je on. Kamp Bondstil, koji se nalazi kod Uroševca, najveća je američka vojna baza na Balkanu. Kurti je više puta ponovio predlog da ovaj kamp postane stalna američka baza, povezujući ga s mirom, stabilnošću i dugoročnom bezbednošću u regionu. Krajem septembra Poljska je ponudila SAD finansijske podsticaje za uspostavljanje stalne vojne baze, uključujući 15.000 dolara godišnje za svakog američkog vojnika stacioniranog u zemlji i pokrivanje troškova infrastrukture. Demokratski senatori Džin Šahin (Jeanne Shaheen) i Dik Durbin u okvire posete Zapadnom Balkanu borave na Kosovu, gde su se sastali s predsednicom Justinom Širokom Puljom (Shiroka Pula), premijerom Kurtijem i predstavnicima Srpske liste. Prethodno su boravili u Sarajevu i Tirani, gde su razgovarali o bezbednosti, stabilnosti i odnosima SAD s državama regiona. Govoreći o novoj predsednici Kosova, Durbin je rekao da je pred njom težak zadatak da "ujedini zemlju i povede je napred". "Proces kroz koji je prošla pre donošenja konačne odluke zahtevao je odlučnost i hrabrost. Pred njom je veliki zadatak da ujedini zemlju i povede je napred. Ali mislim da će joj snaga koju je pokazala tokom tog procesa doneti veći kredibilitet na Kosovu i u celom svetu", rekao je on. Odnosi Kosova–SADSenatori su tokom intervjuu govorili i o odnosima Kosova i SAD, uključujući odsustvo američkog ambasadora u Prištini i suspenziiju Strateškog dijaloga između dve zemlje. Šahin je rekla da bi bilo veoma dobro da se Strateški dijalog nastavi, ali je kao izazove navela promene u američkoj administraciji i Stejt departmentu. Ona je dodala da su senatori vršili pritisak na američku administraciju da imenuje više ambasadora i obezbedi diplomatsku zastupljenost na terenu. SAD su suspendovale Strateški dijalog s Kosovom 12. septembra 2025. Vašington je tada izrazio zabrinutost zbog postupaka tadašnje Vlade u tehničkom mandatu prema srpskim institucijama na Kosovu i njenih kritika na račun Ustavnog suda, navodeći da su ti potezi povećali tenzije i ograničili mogućnost saradnje na zajedničkim prioritetima. U julu ove godine, američki Stejt department je naveo za RSE da nastavak dijaloga zavisi od stvaranja neophodnih uslova, uključujući ispunjavanje obaveza Kosova prema Srbima. Tokom boravka na Kosovu, Šahin i Durbin sastali su se i s predstavnicima Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba, u američkoj ambasadi u Prištini. Prema saopštenju te stranke, njen predsednik Zlatan Elek i šef poslaničke grupe Igor Simić izneli su senatorima zabrinutost u vezi s pravima i bezbednošću Srba na Kosovu. Oni su, između ostalog, istakli nesprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu Kosova i Srbije, posebno u pogledu osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom i zastupljenosti Srba u institucijama. S druge strane, Kurti je od senatora, između ostalog, tražio podršku za članstvo Kosova u NATO-u. U intervjuu za RTK senatori su izrazili podršku nastavku bezbednosnog partnerstva s Kosovom i njegovim evroatlantskim aspiracijama. Na pitanje o mogućnosti da Kosovo jednog dana postane članica NATO-a, Šahin je rekla da se nada da će zemlja napredovati ka tom cilju. Oboje senatora opisala su odnos između Kosova i SAD kao snažno partnerstvo i rekla da žele da se ono nastavi i produbi. Specijalizovana većaNa pitanja o zakonskim izmenama koje je Skupština Kosova usvojila u vezi sa Specijalizovanim većima u Hagu, senatori su izbegli konkretne komentare o amandmanima. Šahin je pomenula mogućnost žalbe na odluku i rekla da se nada da će proces teći mirno, s ishodom koji građani Kosova mogu da razumeju. Durbin se saglasio da treba biti oprezan prilikom komentarisanja pitanja koja se tiču sudova. On je rekao da rešenje treba da dođe putem mehanizama utvrđenih zakonom i na miran način. Skupština Kosova usvojila je izmene Zakona o Specijalizovanim većima 8. oktobra. Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog tog poteza, povezujući ga s međunarodnim obavezama Kosova.

Evropska unija pomaže Crnoj Gori da se odupre hibridnim pretnjama, izjavio je portparol EU Kristijan Vigand (Christian Wigand) nakon što je Podgorica proterala ruskog vojnog blogera Mihaila Zvinčuka, osnivača Telegram kanala Ribar (Rybar). "EU pruža podršku crnogorskim vlastima u suočavanju sa svim novim i sve izraženijim hibridnim pretnjama. Cilj ove podrške je jačanje demokratskih institucija, medijske otpornosti i medijske pismenosti, kao i sajber otpornosti. Ostajemo u bliskom kontaktu sa crnogorskim vlastima i nastavljamo pažljivo da pratimo razvoj događaja kako bismo podržali stabilnost zemlje i njen put ka članstvu u EU", naveo je Vigand u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ranije u toku dana, na redovnoj konferenciji za novinare u Briselu Vigand je podsetio da je Zvinčuk pod restriktivnim merama EU od juna 2023. godine "zbog svoje uloge u podržavanju agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i širenja dezinformacija i prokremaljske propagande". Zvinčuk, njegova supruga Valerija i troje saradnika privedeni su u petak, 9. oktobra, na teritoriji opštine Kotor. Policija im je oduzela digitalnu opremu, između ostalog uređaje visoke rezolucije, dron, kameru, GoPro kameru i nekoliko telefona. Kako je saopšteno, oprema će biti veštačena kako bi se utvrdilo čemu je trebalo da služi u Crnoj Gori. Policija je odluku o proterivanju donela iz razloga nacionalne i unutrašnje bezbednosti. Zvinčuk i saradnici proterani su iz Podgorice u Srbiju, a on se potom iz Beograda vratio u Moskvu. Po dolasku je ruskim medijima rekao da su u njegovo oslobađanje i povratak bile uključene ruske državne institucije, među njima Ministarstvo spoljnih poslova i diplomatska mreža. Dodao je da mu oprema oduzeta u Crnoj Gori još nije vraćena i da ruska ambasada pomaže da se to pitanje reši. Iz Ribara tvrde da su svi ruski državljani u Crnoj Gori boravili legalno i da su planirali snimanje Cetinjskog manastira, za šta su ranije podneli zvaničan zahtev. Pre Crne Gore Zvinčuk je boravio u Srbiji i Bosni i Hercegovini, gde je sa timom navodno snimao dokumentarni serijal o odnosima Rusije i Balkana, utvrdio je RSE. Ribar je ruska medijsko-informativna mreža koju je Zvinčuk, nekadašnji zaposleni u pres-službi ruskog Ministarstva odbrane, osnovao 2018. godine. Tokom rata u Ukrajini postala je jedan od najuticajnijih proruskih vojnih kanala na Telegramu. Prema navodima EU, Zvinčuk je član radne grupe koju je ruski predsednik Vladimir Putin formirao radi koordinacije mobilizacije za rat protiv Ukrajine. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija dovele su Ribar u vezu sa operacijama stranog uticaja i informacionog ratovanja. Američki Stejt department je 2024. godine, kroz program Nagrade za pravdu (Rewards for Justice), ponudio do 10 miliona dolara za informacije o osobama povezanim sa projektom Ribar.

Evropska unija izrazila je razočarenje što Srbija nije privela pravdi odgovorne za napad u Banjskoj, kao i zabrinutost zbog prisustva Milana Radoičića na predizbornom skupu Srpske napredne stranke (SNS). "Razočarani smo što Srbija do danas još uvek nije preduzela neophodne korake da uhapsi i krivično goni, uz odgovarajuće optužbe, one koji se nalaze u Srbiji. Takođe smo i dalje zabrinuti zbog izveštaja o učešću navodnog počinioca na predizbornom skupu vladajuće stranke SNS”, naveo je u pisanoj izjavi za RSE portparol EU Kristijan Vigand (Christian Wiegand). Radoičić se tokom vikenda pojavio na skupu SNS-a u društvu Danila Vučića, sina bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Radoičić je na poternici Interpola. On je priznao da je predvodio naoružanu grupu Srba koja je 24. septembra 2023. izvršila napad u Banjskoj, kod Zvečana na severu Kosova. U napadu je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a u razmeni vatre poginula su i trojica napadača. Radoičić je u to vreme bio potpredsednik Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu, koja je formirana uz podršku SNS-a i Aleksandra Vučića. Posle napada podneo je ostavku na tu funkciju. Kosovo napad smatra terorističkim činom i optužuje Srbiju da stoji iza njega, što zvanični Beograd negira. Kosovsko tužilaštvo tereti 45 osoba za napad u Banjskoj. Trojica su osuđena pred kosovskim pravosudnim organima, dok su ostali, uključujući Radoičića, u bekstvu. Veruje se da se svi nalaze na slobodi u Srbiji. Ovo nije prvi put da se osobe koje su optužile kosovske institucije pojavljuju u blizini Aleksandra Vučića kao njegova podrška. Istraživanje RSE ranije je pokazalo da je u grupi koja se, zajedno s jedinicama Policijske brigade, nalazila u blizini zgrade Predsedništva Srbije bio i Vladimir Vučetić. "Očekujemo da Srbija u potpunosti sarađuje putem uspostavljenog kanala za međusobnu pravnu pomoć. Ovo pitanje je dugo nerešeno i Srbija mora hitno da preduzme dalje korake", podvukao je Vigand. On je istakao i da je EU u više navrata pozivala da odgovorni za napad u Banjskoj, uključujući Radoičića, odgovaraju. Prethodno Viši sud u Beogradu je potvrdio za RSE da su prema Radoičiću i dalje na snazi mere zabrane napuštanja boravišta, koje su izrečene nakon što je priznao odgovornost za napad u Banjskoj septembra 2023. godine. Merama mu je zabranjeno da bez odobrenja suda napušta teritoriju Srbije, kao i odlazak na Kosovo. Više javno tužilaštvo u Beogradu je protiv Radoičića pokrenulo istragu ubrzo nakon napada u Banjskoj. Istraga je u toku, ponovljeno je iz Tužilaštva na upit RSE tri godine kasnije, u ponedeljak, 12. oktobra.

Bošnjački institut u Sarajevu otkazao je koncert ruske klasične muzike organiziran u suradnji s Ambasadom Rusije u BiH, nakon što je, kako navode iz Instituta, naknadno utvrđeno da su među organizatorima bile organizacije povezane s ruskim državnim programima i fondacijama koje smatraju spornim. Iz Instituta su za Radio Slobodna Evropa rekli da je komunikacija vođena direktno s Ambasadom Rusije te da nisu bili upoznati sa svim organizatorima događaja. Ruska ambasada je u saopćenju od 13. oktobra otkazivanje nazvala "bezobraznim incidentom" i optužila "rusofobične elemente u Sarajevu iz političkog i medijskog domena" da su izvršili pritisak na Bošnjački institut. Ambasada je navela da je obavijest o otkazivanju primila dva sata prije početka koncerta. Prema promotivnim materijalima događaja, među partnerima projekta bili su fondacija "Ruski Mir" (Ruski svijet) i federalna agencija Rossotrudničestvo. Fondacija Ruski svijet osnovana je 2007. predsjedničkim dekretom ruskog predsjednika Vladimira Putina s ciljem promocije ruskog jezika i kulture u inostranstvu. Europski parlament i brojne europske vlade godinama upozoravaju da organizacija djeluje kao instrument širenja političkog utjecaja Kremlja, posebno u zemljama istočne i jugoistočne Europe. Rossotrudničestvo, državna agencija zadužena za kulturnu i humanitarnu suradnju s inostranstvom, nalazi se pod sankcijama Europske unije od 2022. godine. EU je navela da agencija sudjeluje u promoviranju ruskih državnih interesa i narativa te podržava aktivnosti povezane s ruskom vanjskom politikom nakon invazije na Ukrajinu. U izvještajima i analizama o Balkanu, Radio Slobodna Evropa je ranije navodio da su i Ruski svijet i Rossotrudničestvo dio šire mreže ruskih institucija koje Moskva koristi za jačanje političkog, kulturnog i društvenog utjecaja na Zapadnom Balkanu. Ruski državni mediji i pojedini zvaničnici posljednjih godina bili su među najglasnijim međunarodnim akterima koji su osporavali ili relativizirali genocid u Srebrenici.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da se ne pridržava primirja u vezi s napadima na energetsku infrastrukturu, koje je najavio američki predsjednik Donald Trump. U međuvremenu zvaničnici širom Evrope pokušavaju razjasniti situaciju u vezi s primirjem i dogovorom američkog predsjednika s Moskvom o dozvoli izvoza ruskog dizela. Trump insistira na tome da je primirje, koje je jednostrano najavio 11. oktobra, na snazi, uprkos tome što nijedna strana nije potvrdila da je postignut dogovor. Zelenski, za kojeg se navodi da je rekao kako je primirje za njega bilo "novost", objavio je na društvenim mrežama da se Ukrajina tokom protekla dva dana suzdržavala od napada na ruske rafinerije nafte, kako je Trump zahtijevao. Međutim, dodao je da Rusija nije postupila na isti način. "Tokom tog perioda, Rusi su napadali i naša energetska postrojenja i našu kritičnu infrastrukturu, šaljući potpuno jasne signale da nemaju namjeru suzdržati se od napada na Ukrajinu", napisao je Zelenski 13. oktobra. Američki predsjednik je i ranije izjavljivao da su se strane dogovorile da obustave napade na energetska postrojenja, posljednji put 14. septembra, ali je ruski predsjednik Vladimir Putin nastavio napade, čime su okončane sve nade u trajno primirje. Zelenski je kasnije, 12. oktobra, izjavio da je Ukrajina spremna obustaviti napade na ruske rafinerije ako Moskva pristane zaustaviti napade na ukrajinski energetski sistem. Obraćajući se novinarima na travnjaku ispred Bijele kuće 12. oktobra, Trump je rekao: "Dogovorili su se [o primirju]. Znate zašto? Zato što sam ja rekao: 'Slažete se' – zato. Dogovorili su se jer sam ja rekao da su se dogovorili, i ta stvar mora biti riješena." Na pitanje RSE-a o izvještajima o ruskom kršenju sporazuma, Trump je rekao da "nije siguran u to", dodajući da Zelenski i Putin "moraju sjesti zajedno i okončati taj besmisleni rat". Pogođena elektrana u KijevuSamo nekoliko sati nakon Trumpove objave, ruski dronovi pogodili su elektranu u Kijevu i energetska postrojenja u Harkivu, unoseći dodatnu zabunu u vezi sa situacijom. "Ako Rusija želi da zaustavimo naše napade dugog dometa na njene rafinerije nafte i izvoz nafte, onda Rusija mora zaustaviti napade na naš energetski sistem i kritičnu infrastrukturu te prestati ubijati naše ljude", rekao je Zelenski u obraćanju na Varšavskom sigurnosnom forumu 12. oktobra. Trump je također branio sporazum kojim se dozvoljava izvoz dizela iz Rusije, koji je prvi put najavio nakon razgovora s Putinom 9. oktobra. Tvrdio je da je Evropa nastavila kupovati ruske energente uprkos ratu. Iako neke evropske zemlje i dalje kupuju ruske energente, prirodni gas i sirovu naftu, uvoz je drastično opao jer se kontinent postepeno oslobađa zavisnosti od ruskih isporuka. Trump je izjavio da će, prema sporazumu, Sjedinjene Američke Države odmah uvesti 300.000 metričkih tona ruskog dizela, a očekuje se da će uslijediti i milioni tona dodatnih isporuka. U okviru ove odluke, Ured za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija izdao je Opću licencu 135, kojom se do 7. aprila 2027. odobravaju transakcije povezane s ruskim dizelom, uključujući uvoz u Sjedinjene Američke Države. Uoči međuizbora, zakazanih za 3. novembar, Trumpova administracija predstavila je sporazum kao odgovor na visoke cijene goriva. Međutim, odluka je izazvala je talas kritika demokrata, pa čak i pojedinih republikanskih zvaničnika, koji su upozorili da bi ona ohrabrila Putina da nastavi rat protiv Ukrajine. Trump je odbacio kritike republikanaca na račun sporazuma, rekavši da ti zastupnici "nisu ozbiljni." Senatori se protiveDvostranačka grupa od sedam senatora pozvala je 11. oktobra administraciju da povuče odluku, upozoravajući da prihodi od ruske energije pomažu u finansiranju rata Moskve protiv Ukrajine. Sjedinjene Američke Države "ne bi trebale pružati Putinu finansijski spas dok Rusija nastavlja ubijati ukrajinske civile", naveli su senatori. Izjavu su potpisali republikanski senatori Susan Collins, Thom Tillis, John Curtis i Lisa Murkowski, zajedno s demokratama Jeanne Shaheen, Richardom Blumenthalom i Ronom Wydenom. Republikanski senator Jerry Moran iz Kanzasa također je 12. oktobra upozorio da bi dozvoljavanje uvoza ruskog dizela moglo dovesti do "gubitka naše pregovaračke prednosti, narušavanja našeg kredibiliteta kod saveznika i ohrabrivanja naših protivnika". Republikanski zastupnik Tom Emmer, koji obavlja funkciju zamjenika predsjedavajućeg većine u Predstavničkom domu Kongresa, branio je predsjednika, nazvavši sporazum "još jednim primjerom predsjednikovog razmišljanja izvan ustaljenih okvira" i opisujući ga kao još jedan korak ka rješavanju rata. Energetski analitičari koji su razgovarali s RSE-om doveli su u pitanje mogućnost da dodatne isporuke značajnije utiču na cijene prije izbora. Mark Temnycky, saradnik u Centru za Evroaziju Atlantskog vijeća, kaže za Radio Slobodna Evropa da bi najavljenih 300.000 metričkih tona dizela, prema podacima američke Uprave za energetske informacije, odgovaralo približno polovini dnevne potrošnje dizela u SAD-u. Temnycky je izrazio sumnju u to da Rusija može isporučiti obećane količine, navodeći ograničenja proizvodnje i izvoza nakon ukrajinskih napada na ruske rafinerije. Upozorio je da bi ublažavanje sankcija bez osiguravanja ustupaka Moskve moglo oslabiti međunarodni pritisak na Rusiju te Moskvi donijeti potencijalne prihode i političku pobjedu za Putina. Ariel Cohen, izvršni direktor za energetiku, rast i sigurnost u Međunarodnom centru za poreze i investicije, rekao je da bi Trump trebao iskoristiti američku pregovaračku moć kako bi osigurao primirje, umjesto da energetski sporazum tretira kao zamjenu za napredak ka miru. Cohen je dodao da bi svako energetsko primirje trebalo biti uzajamno i obuhvatati ukrajinska postrojenja za proizvodnju električne energije i elektroenergetske mreže, kao i ruske energetske luke, naftovode i rafinerije. "Ili su obuhvaćena sva energetska postrojenja, uključujući sva postrojenja za proizvodnju električne energije i elektroenergetsku mrežu u Ukrajini, a zauzvrat energetske luke, energetski cjevovodi i energetske rafinerije u Rusiji", rekao je. William Taylor, bivši američki ambasador u Ukrajini koji je obavljao tu funkciju za vrijeme predsjednika Georgea W. Busha i tokom Trumpovog prvog mandata, rekao je za RSE da primirje ne može stupiti na snagu bez saglasnosti obje strane. Taylor je kazao da je Zelenski nagovijestio spremnost Ukrajine da učestvuje u takvom dogovoru, ali da nije vidio nikakve dokaze da je Putin pristao obustaviti napade.

Crna Gora je u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom u ponedeljak privremeno zatvorila još tri pregovaračka poglavlja: 17 – Ekonomska i monetarna politika, 18 – Statistika i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je time napravljen još jedan važan korak u približavanju zemlje Evropskoj uniji. Istovremeno je upozorila da vreme za ostvarenje državnog cilja ističe i pozvala vladu i opoziciju da sarađuju i preuzmu odgovornost za važne odluke. "Pozivam i vladu i opoziciju da nacionalni interes stave iznad svega. To znači da rade zajedno, prave kompromise i preuzmu odgovornost za odluke koje se moraju hitno doneti. Ako to ne učinite, rizikujete budućnost Crne Gore i trenutak u kojem je najbliža EU", izjavila je Kos nakon međuvladine konferencije – foruma gde se otvaraju ili zatvaraju pregovaračka poglavlja. Crnogorski premijer Milojko Spajić rekao je da zatvaranje ovih poglavlja donosi bolje uslove rada i veću socijalnu uključenost. Naveo je da je vlada koju predvodi ispunila sve obaveze vezane za završnu fazu pregovora, ali da su za okončanje procesa potrebni mudrost i kompromis. "Jaka, nezavisna i ujedinjena Evropa sada znači bolju budućnost za njene građane. Do 2028. idemo napred zajedno", rekao je Spajić. Posle ove međuvladine konferencije Crna Gora ima 21 privremeno zatvoreno poglavlje. Još 12 čeka na zatvaranje da bi zemlja okončala pregovore o članstvu. Zvanična Podgorica želi da ceo proces završi do kraja godine. To je veoma ambiciozan plan, s obzirom na to da su preostala svega dva meseca. Evropski zvaničnici i dalje smatraju da je cilj ostvariv, ali povremeno nagoveštavaju da bi se pregovori mogli okončati početkom naredne godine. "Naša ambicija je da sva poglavlja budu zatvorena do kraja našeg predsedavanja. I dalje smo na putu da to ostvarimo, ali biće veoma teško. To zavisi od Crne Gore, ali i od država članica", izjavio je Tomas Birn (Thomas Byrne), državni ministar za evropske poslove Irske, koja do 31. decembra predsedava Savetom EU. Crna Gora je najviše odmakla u procesu pristupanja i cilja punopravno članstvo 2028. godine. Brisel i Podgorica već rade na nacrtu ugovora o pristupanju. Prema rečima Kos, ugovor bi mogao biti potpisan već narednog leta. O proširenju, pa i o napretku Crne Gore, razgovaraće se i na samitu EU koji će biti održan u Briselu 15. i 16. oktobra. RSE je imao uvid u nacrt zaključaka. U njemu se navodi da Evropski savet pozdravlja rad na izradi ugovora o pristupanju sa Crnom Gorom i "prima k znanju nameru predsedavajućeg Savetom da se do kraja ove godine postigne dogovor o privremenom zatvaranju svih pregovaračkih poglavlja, na osnovu sprovođenja odgovarajućih reformi od strane Crne Gore". Ugovor o pristupanju između EU i Crne Gore biće prvi koji će sadržati nove zaštitne mehanizme. Evropska komisija je prošle nedelje usvojila paket preispitivanja politika pre proširenja, sa političkim smernicama i merama kojima se Unija priprema za buduća proširenja. Crna Gora, kao najizvesnija buduća članica, biće prva na kojoj će te mere biti primenjene.

Slučaj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog uz reku Drinu na zapadu Srbije u septembru 2025. godine, i dalje je u fazi istrage, rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu koje vodi ovaj predmet. Iz ove institucije navode da se protiv dve osobe vodi postupak zbog krivičnog dela Organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi u saizvršilaštvu. Kako je RSE ranije pisao, pod istragom su Lazar Popović iz Beograda i Sava Stevanović iz Loznice. Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, a Stevanović je najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Sumnja se da je borbeno-taktička obuka, koju su organizovali u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Dvojica osumnjičenih su ranije saslušani i pušteni iz pritvora – Lazar Popović u februaru 2026, a Stevanović polovinom oktobra prošle godine. Oni su privedeni 26. septembra 2025. godine, dva dana uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji, na kojima su se takmičili proevropska Stranka akcije i solidarnosti (PAS) i blok proruskih partija. Istog dana moldavska policija je objavila video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U toj zemlji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u ugostiteljskom objektu "Sunčana reka" kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". Moldavija je optužila Rusiju za hibridni rat, kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija, dok je Kremlj negirao mešanje u izborni proces. Osim ovog, u Srbiji se vodi još nekoliko istraga u vezi sa akterima povezanim sa ruskim tajnim službama. Tužilaštvo u Subotici, na severu zemlje, vodi istragu protiv grupe koja se sumnjiči da je "na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama Evropske unije". Ta grupa se dovodi u vezu sa sabotažama za račun Rusije po zemljama Evropske unije. Jedna osoba iz grupe je u septembru osuđena pred subotičkim Višim sudom na godinu dana kućnog zatvora, jer je za novčanu naknadu pristao da preveze borbeni dron dugog dometa s eksplozivnim napravama. Taj slučaj istražitelji dovode u vezu sa ruskim obaveštajnim službama i incidentom početkom avgusta na aerodromu Lajpcig/Hale, gde je, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom. Ranije, krajem 2025, tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Postupak protiv osmoro članova iste grupe i dalje je u fazi istrage.

Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet i u toku je predistražni postupak protiv gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje. Opozicioni pokret Kreni-Promeni optužio je gradonačelnika da je 28. septembra fizički napao njihovu odbornicu navodeći da joj je tada polomljen nos i deo gornje vilice, dok Šapić negira da je udario odbornicu Tatjanu Mićić. Tužilaštvo je navelo za RSE da je u dosadašnjem toku postupka, naloženo policijskim službenicima da pribave i izuzmu video-zapise sa svih dostupnih bezbednosnih i nadzornih kamera koje su mogle zabeležiti događaj. Navodi se i da je od Urgentnog centra zatraženo dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije za sve ostale učesnike događaja, dok je za oštećenu Tatjanu Mićić javni tužilac ponovo zatražio dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije. U odgovoru se dodaje da je tužilac saslušao Šapića u svojstvu osumnjičenog i ispitao oštećenu Tatjanu Mićić u svojstvu svedokinje. "U daljem toku postupka biće pribavljeni i analizirani svi raspoloživi dokazi, kao i preduzete druge neophodne radnje radi potpunog, objektivnog i zakonitog utvrđivanja svih činjenica i okolnosti od značaja za donošenje javnotužilačke odluke", navodi Tužilaštvo. Prema navodima odbornice Kreni-promeni Tatjane Mićić, gradonačelnik Šapić je kasno uveče 28. septembra napao nju i njenog supruga na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Šapić je negirao da je fizički napao odbornicu tvrdeći da se samo branio od verbalnog i fizičkog napada od njenog supruga i nje. Gradonačelnik Beograda, koji je član predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke, odbio je da podnese ostavku. Istovremeno se izvinio građanima Beograda i "prijateljima iz Srpske napredne stranke i Aleksandru Vučiću", koji je nosilac kampanje te stranke za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, navodeći da je njegova najveća greška što se nije udaljio i napustio to mesto. Opozicija i veći broj nevladinih organizacija traže Šapićevu ostavku. Predlog za njegovo razrešenje nalazi se na dnevnom redu sednice Skupštine grada Beograda, zakazane za 13. oktobar, kao jedina tačka dnevnog reda. Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović saopštio je da je sednica zakazana na zahtev 41 odbornika opozicije, koji je predao taj pokret prošle nedelje.

Posebni odjel za korupciju, organizovani i međukantonalni kriminal bh. entiteta Federacija BiH potvrdio je optužnicu protiv bivšeg direktora Autocesta FBiH Elmedina Volodera, te Marina Nikolića, Borisa Zelića i Reufa Kadrića, zbog sumnje na zloupotrebe povezane s eksproprijacijom zemljišta za izgradnju dijela Koridora Vc. Ovo je saopštio 12. oktobra Vrhovni sud entiteta Federacije Bosne i Hercegovine u okviru kojeg djeluje Posebni odjel za korupciju, organizovani i međukantonalni kriminal. Optužnica je potvrđena, kako se navodi, nakon što je utvrđena osnovana sumnja da su počinjena krivična djela navedena u optužnici. Optužnica je podignuta krajem septembra. Iz Tužilaštva je tada navedeno da je Marin Nikolić od augusta 2022. do maja 2023. godine organizovao grupu kojoj su pristupili Voloder, Zelić i Kadrić, s ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi Borisu Zeliću kroz postupak eksproprijacije zemljišta na području Ljubatovića, u srednjoj BiH. Tužilaštvo tvrdi da je tim radnjama pribavljena protivpravna korist od najmanje 702.3 hiljade maraka (oko 359 hiljada eura), dok je JP Autoceste FBiH oštećeno za više od 2,53 miliona maraka (oko 1,3 miliona eura). Optuženi su, koristeći službene i poslovne pozicije, kako se navodi u saopštenju, radili na izmjeni projektne dokumentacije, uspostavi nove deponije Ljubatovići i pokretanju postupka potpune eksproprijacije zemljišta za deponiju. Aktivnosti su preduzimane, kako se navodi u optužnici, iako je izvođač radova bio spreman o vlastitom trošku uspostaviti privremenu deponiju, dok je projektant ranije iznio stav da nova deponija nije potrebna. Tužilaštvo tvrdi da je Boris Zelić prethodno kupio zemljište koje je kasnije obuhvaćeno eksproprijacijom, nakon čega mu je JP Autoceste FBiH za eksproprisane nekretnine isplatilo 851,9 hiljade maraka (oko 435 hiljada eura). Zelić se dodatno tereti da je prilikom kupovine pojedinih nekretnina nadležnim organima prijavljivao niže kupoprodajne cijene od stvarno ugovorenih i plaćenih, te da je takve podatke dostavljao Poreznoj upravi Federacije BiH. Tužilaštvo je predložilo saslušanje više od 50 svjedoka, četiri vještaka i izvođenje više od 500 materijalnih dokaza.

Više javno tužilaštvo u Beogradu navelo je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića u slučaju oružanog napada u Banjskoj, na severu Kosova, u septembru 2023. godine. Odgovor tužilaštva usledio je nakon što se Radoičić pojavio na predizbornom mitingu Srpske napredne stranke (SNS) u Kragujevcu, u jeku kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. Nosilac izborne liste SNS-a je Aleksandar Vučić, donedavni predsednik Srbije. Vučić je ranije u nekoliko navrata iznosio stav da Radoičić nije kriminalac, već neko ko se bori za Srbe na Kosovu. Vlada Kosova je u međuvremenu za RSE navela da je prisustvo Milana Radoičića na predizbornom skupu izborne liste na čijem je čelu Aleksandar Vučić, "dokaz koji potvrđuje da je teroristički napad u Banjskoj, u opštini Zvečan, planirala, finansirala i organizovala država Srbija". Navedeno je i da prisustvo Radoičića "treba biti alarm za EU i druge zapadne zemlje". Radoičić je priznao da je bio na čelu oružane grupe Srba koja je izvršila napad u Banjskoj, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom u razmeni vatre i trojica napadača. Kosovo ovaj napad smatra "terorističkim aktom". Trojica od 45 optuženih u ovom slučaju su osuđeni pred kosovskim pravosudnim organima, dok se ostali, uključujući Radoičića, nalaze u bekstvu. U Srbiji se protiv Radoičića istraga vodi zbog sumnje da je, zajedno sa više NN lica, izvršio tri krivična dela – udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti. Glavni tužilac Nenad Stefanović ranije je najavljivao da će optužnica biti podignuta krajem 2024. ili početkom 2025. godine, ali do sada to nije učinjeno, niti se zna šta je istragom utvrđeno. Radoičiću je ranije određena mera da se dva puta mesečno javlja policiji. Iz Višeg javnog suda u Beogradu nije odgovoreno na upit RSE da li je ova mera i dalje na snazi. Međunarodna zajednica redovno poziva Srbiju da odgovorni u slučaju Banjska budu izvedeni pred lice pravde. Milan Radoičić je godinama pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, dok se na Kosovu, pored ostalog, dovodi u vezu i sa ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića, te ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva u regionu Đakovice.

Ambasada Ukrajine u Beogradu osudila je plasiranje ruske propagande u izbornoj kampanji u Srbiji pozivajući učesnike da se uzdrže od korišćenja ruske agresije na Ukrajinu kao sredstva u izbornoj kampanji. U saopštenju se dodaje da učesnici izborne kampanje treba da budu svesni posledica koje takve izjave mogu imati po razvoj ukrajinsko-srpskih odnosa. "Pokušaji da se ničim izazvana agresija Rusije, koja je odnela desetine hiljada života i prouzrokovala patnju miliona ljudi, predstavi kao borba za duhovne i istorijske vrednosti koje se dele sa srpskim narodom, predstavljaju ciničnu manipulaciju usmerenu na pridobijanje izborne podrške kroz zloupotrebu pitanja osetljivih za srpsko društvo", navedeno je. Podseća se i da je takva retorika u direktnoj suprotnosti sa stavom rukovodstva Srbije o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Ambasada Ukrajine je reagovala na izjavu Slobodana Dimitrijevića, predsednika Srpsko-ruskog pokreta na predizbornom skupu Socijalističke partije Srbije, dosadašnje članice vladajuće koalicije u Srbiji. Dimitrijević je na tom skupu 11. oktobra poklonio lideru SPS-a Ivici Dačiću ikonu navodeći da je iz Kijevsko-pečerske lavre. On je tada Kijevsko-pečersku lavru nazvao svetim ruskim mestom rekavši "gde se Rusi bore protiv svega onoga protiv čega smo se borili i mi". Ukrajinska ambasada je saopštila da se posvećenost ruske države pravoslavnim vrednostima jasno ogleda u bombardovanju Kijevsko-pečerske lavre 15. juna 2026. koje je prouzrokovalo znatnu štetu na Uspenskoj sabornoj crkvi. Kijevsko-pečerska lavra ili Pečerski manastir osnovana je u 11. veku i nalazi se na popisu svetske baštine UNESKO-a. Ukrajinska ambasada navodi da je Kijevsko-pečerska lavra od osnivanja postala duhovno središte kako za Ukrajinu, tako i za ceo pravoslavni svet. Vlasti Srbije priznaju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali Srbija je među retkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični Beograd nastavio je da održava bliske odnose sa Kremljom uprkos pozivima Brisela da se, kao Srbija kao država kandidat za članstvo u Evrpskoj uniji, uskladi sa spoljnom politikom Unije. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra učestvuju i proruske stranke.

Evropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti primio poziv da pošalje posmatračku misiju na predstojeće parlamentarne izbore. "Budući da je misija već odobrena, pod uslovom da stigne poziv, Parlament će večeras odlučiti o imenima evroposlanika koji putuju", navodi se u izjavi pres-službe EP. Posmatračku misiju činiće sedam evropskih poslanika. Konstitutivni sastanak, na kojem će biti izabran predsedavajući delegacije, biće održan u sredu, 14. oktobra. Formalni poziv iz Srbije stigao je u subotu, 10. oktobra, a uputila ga je vršiteljka dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić. U Srbiji se 25. oktobra održavaju vanredni parlamentarni izbori. U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika. Evropski parlament je, međutim, bio spreman da poziv iz Srbije sačeka najkasnije do ponedeljka, 12. oktobra. Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme. Evropski parlament poslednji put je posmatrao izbore u Srbiji tokom vanrednih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. Tadašnja misija imala je pet poslanika i delovala je u okviru međunarodne posmatračke misije pod vođstvom OEBS-a/ODIHR-a. Prema opisu Evropskog parlamenta, delegacija se u danima pre izbora sastaje sa šefom Misije EU za posmatranje izbora ili šefom misije OEBS-a/ODIHR-a, izbornim vlastima, kandidatima, kao i predstavnicima civilnog društva i medija. Na dan izbora članovi delegacije posmatraju otvaranje, glasanje i zatvaranje odabranih biračkih mesta, kao i brojanje glasova na njima. Potom mogu da prate glasačke kutije do centara za unos i obradu rezultata i da posete te centre. Na kraju iznose sopstvena zapažanja i zaključke.

Ukrajina je spremna obustaviti napade na ruska postrojenja za preradu nafte, izjavio je predsjednik Volodimir Zelenski, ako Moskva pristane zaustaviti napade na energetske sisteme, dok su zvaničnici širom Evrope pokušavali razjasniti situaciju u vezi s "energetskim primirjem" koje je tokom vikenda najavio američki predsjednik Donald Trump. Trump je objavio iznenada da je postignuto primirje 11. oktobra, rekavši da su se Rusija i Ukrajina složile s tim. Međutim, zvaničnici u Kijevu rekli su da u početku nisu bili upoznati s takvim dogovorom, dok iz Moskve nema komentara o primirju. Ruski dronovi su tokom noći pogodili elektranu u Kijevu i energetska postrojenja u Harkivu, što je dodatno unijelo zabunu u vezi sa situacijom. "Ako Rusija želi da zaustavimo napade dugog dometa na njene rafinerije nafte i izvoz nafte, onda Rusija mora zaustaviti napade na naš energetski sistem i kritičnu infrastrukturu te prestati ubijati naše ljude", rekao je Zelenski u obraćanju putem videoveze na Varšavskom sigurnosnom forumu 12. oktobra. Dva ukrajinska zvaničnika rekla su za Radio Slobodna Evropa da je Kijev prvi čuo za mogućnost novog primirja kroz Trumpovu objavu. "Pitanje koje imamo jeste zna li [ruski predsjednik Vladimir] Putin za ovo", rekao je jedan zvaničnik. "Energetsko primirje i drugi koraci za smanjenje eskalacije i garantovanje sigurnosti zaista su potrebni u praksi, a ne samo na mreži Truth Social", dodao je Zelenski, misleći na Trumpovu društvenu mrežu. "Ovo energetsko primirje može funkcionisati i može postati veliki korak ka okončanju rata ako se Amerikanci sada zaista uključe i pobrinu da ga se Rusi pridržavaju." Trumpova objava uslijedila je dva dana nakon što je rekao da je postigao dogovor s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom prema kojem će Moskva osloboditi zalihe dizelskog goriva u zamjenu za privremeno ublažavanje razornih ekonomskih sankcija Rusiji. Nije bilo moguće nezavisno potvrditi jesu li ruski napadi na energetska postrojenja uslijedili nakon Trumpove objave, ali Moskva se još nije oglasila povodom izjave američkog predsjednika. "Odmah stupa na snagu energetsko primirje u ratu između Rusije i Ukrajine", napisao je 11. oktobra na mreži Truth Social. "Obje strane su se složile. Nemojte ga kršiti!" Medijski portal Axios citirao je zvaničnika Bijele kuće koji je rekao da se Trumpova izjava o primirju odnosi isključivo na rafinerije nafte obje strane. Stručnjaci su istakli da je jedina ukrajinska rafinerija pogođena ruskim zračnim napadima, zbog čega radi smanjenim kapacitetom, dok Rusija ima široku mrežu rafinerija koje je Kijev gađao vlastitim napadima. Trump je i ranije izjavljivao da su se strane dogovorile da obustave napade na energetska postrojenja, posljednji put 14. septembra, ali je Putin nastavio s napadima, čime su ugašene sve nade u trajno primirje. Ublažavanje sankcijaObjava o energetskom primirju uslijedila je dva dana nakon što je Trump naredio privremeno ublažavanje američkih sankcija na ruski dizel, što je izazvalo ogorčenje u Kijevu, među evropskim saveznicima i kod brojnih američkih zakonodavaca, koji su rekli da će taj potez ohrabriti Putina da nastavi rat protiv Ukrajine. Trump je također iznio oštre kritike prema Zelenskom prvi put otkako su poboljšali odnose nakon napetog sastanka u Bijeloj kući u februaru 2025. Trump je rekao da bi ga Ukrajina trebala zamijeniti na poziciji predsjednika dok je istovremeno hvalio Putina. Međutim, evropski lideri ponovo su potvrdili podršku ukrajinskom predsjedniku i odbrambenim naporima njegove zemlje. "Nije vrijeme za ublažavanje pritiska na Rusiju, a Evropa to neće učiniti", napisala je 10. oktobra na mreži X šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kallas, osuđujući dogovor o dizelu i upozoravajući da će on povećati prihode Moskve od rata. Dodala je da ministri vanjskih poslova EU planiraju 12. oktobra odobriti nove sankcije. U međuvremenu, neke od najvećih članica bloka, uključujući Njemačku, potvrdile su da će zadržati strogi režim sankcija uprkos promjeni američke politike. Kanadski premijer Mark Carney osudio je američko-ruski dogovor, rekavši da on podriva napore za uspostavljanje stabilnosti u Evropi i okončanje rata u Ukrajini. "Premijer je jasno poručio da je ovaj sporazum u direktnoj suprotnosti s naporima Ukrajine, Kanade i naših saveznika da uspostave mir i stabilnost u Evropi", navodi se u saopćenju pripisanom Carneyju. "On će Rusiji osigurati dodatne prihode i pomoći u finansiranju nezakonitog i neopravdanog rata protiv Ukrajine." Zakonodavci se protiveRepublikanski zastupnik Brian Fitzpatrick rekao je u Washingtonu da planira iznuditi glasanje u Predstavničkom domu o zakonu kojim bi se blokirala kupovina ruske nafte, što predstavlja rijedak izazov Trumpu unutar njegove vlastite stranke. Sedam republikanskih i demokratskih senatora pozvalo je Trumpa 11. oktobra u zajedničkoj izjavi da "promijeni kurs" u vezi s dogovorom o isporuci dizela, navodeći da je on u suprotnosti s američkim zakonom kojim se zabranjuje uvoz energenata sve dok Rusija ne okonča agresiju na Ukrajinu. "Kongres je 2022. godine izričito zabranio uvoz ruskih energenata kako bi spriječio da američki dolari finansiraju Putinov brutalni rat protiv Ukrajine", navelo je sedam senatora, četiri republikanca i tri demokrata. Izjavu su potpisali republikanci Susan Collins iz Mainea, Lisa Murkowski s Aljaske, Thom Tillis iz Sjeverne Karoline i John Curtis iz Utaha, kao i demokrati Jeanne Shaheen iz New Hampshirea, Richard Blumenthal iz Connecticuta i Ron Wyden iz Oregona. Dok je Trumpov plan za ublažavanje ograničenja na izvoz ruskih energenata naišao na široku osudu među pristalicama Ukrajine, njegov poziv na energetsko primirje podržali su zapadni saveznici. Britanski premijer Andy Burnham, koji je otvoreno kritikovao odluku o ublažavanju sankcija Rusiji, rekao je da podržava Trumpov poziv na energetsko primirje. "Rusija je tokom vikenda pojačala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu", napisao je Burnham na mreži X. "To je napad na ukrajinske civile, koji zbog toga ostaju na hladnoći i u mraku. Ujedinjeno Kraljevstvo snažno podržava današnji poziv predsjednika Trumpa da se odmah uspostavi trajno energetsko primirje", dodao je. Burnham je rekao da je 10. oktobra telefonom razgovarao sa Zelenskim i da mu je ukrajinski predsjednik poručio da je "Ukrajina spremna ako Rusija zaustavi svoje napade". "Ovo je najbolji put ka povratku energenata i goriva na svjetska tržišta." Kanadski premijer Carney također je, tokom telefonskog razgovora s Trumpom, rekao da podržava poziv američkog predsjednika na energetsko primirje. Carney je rekao da je "imperativ da se svi napadi na energetsku infrastrukturu i civile odmah obustave".

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da izmene zakona o Specijalizovanim većima Kosova, sa sedištem u Hagu, krše obaveze Kosova prema Evropskoj uniji (EU). Upozorila je da takvi potezi mogu da ugroze približavanje Kosova evropskim strukturama. "Želela bih da budem jasna i u vezi sa tim da izmena zakona o Specijalizovanim većima na Kosovu ide protiv osnovnih obaveza Kosova prema EU. I to je neprihvatljivo. Menjanje pravila dok je sudski postupak u toku prkosi svim međunarodno utvrđenim standardima vladavine prava", poručila je Kos. "Moja poruka je vrlo jednostavna. Evropsko proširenje ide napred. Ali ako kandidati idu unazad, oni nisu na dobrom putu i zaista neće moći da postanu članice EU", dodala je ona. Ove izjave evropska komesarka iznela je uoči sastanka ministara inostranih poslova EU, koji se održava u Luksemburgu. Skupština Kosova usvojila je 6. oktobra izmene Zakona o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca, nakon što su 16. septembra četvorica bivših čelnika Oslobodilačke vojske Kosova osuđena na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina. Zakon, sa izmjenama usvojenim u Skupštini, između ostalog predviđa ograničavanje mandata Suda u Hagu, prenošenje predmeta koji nisu u njegovoj nadležnosti na pravosudne institucije Kosova, kao i ograničavanje maksimalne kazne na 15 godina zatvora. Zakon takođe predviđa mogućnost izdržavanja kazne na Kosovu, kao i mogućnost predsjedničkog pomilovanja. Evropska unija je neposredno nakon glasanja izrazila "duboku zabrinutost" zbog ovih izmena i istakla podršku radu Specijalizovanih veća. Pravni osnov za osnivanje Specijalizovanih veća jeste razmena pisama iz 2014. godine između tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage i tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Veća su smeštena u Hagu, ali su deo pravosudnog sistema Kosova. Evropska unija je njihov glavni finansijer, s gotovo 400 miliona evra od osnivanja. Kos je ponovo podvukla važnost vladavine prava kao suštinskog uslova za napredak svake zemlje ka evropskim strukturama. Ona je izrazila punu podršku radu Međunarodnog krivičnog suda (MKS), nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države 9. oktobra prvi put uvele sankcije protiv suda kao institucije, a ne samo protiv njegovih sudija i tužilaca. EU je te sankcije ocenila kao „duboko žalosne”. Kos je ocenila da je međunarodno pravo ključno, posebno u kontekstu prilika u regionu. "Međunarodno pravo je takođe ključno za mir i bezbednost, a to je od posebne važnosti na Zapadnom Balkanu, kao što smo videli nakon smrti ratnog zločinca [Ratka Mladića], kada se nacionalističke tendencije ponovo bude. A videli smo u prošlosti šta može da se dogodi ako to prevlada", poručila je Kos. Ratko Mladić, osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, preminuo je 27. avgusta u pritvorskoj jedinici u Hagu. Sahranjen je uz počasnu salvu i oproštajne govore članova njegove porodice i bivših suradnika, u kojima je veličana njegova ratna prošlost. U prisustvu političkog vrha entiteta RS i zvaničnika Srbije, te pripadnika Srpske pravoslavne crkve i Vojske Srbije, okupljeni su uzvikivali Mladićevo ime, ispraćajući kovčeg aplauzom i pjesmom. Komemoraciju, opijelo i sahranu u Beogradu pratila su upozorenja iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o neprihvatljivosti veličanja osuđenih ratnih zločinaca.

Ruski bloger i osnivač Telegram kanala Ribar Mihail Zvinčuk, koji je zajedno sa suprugom Valerijom i troje saradnika, protjeran iz Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti, vratio se u Rusiju. Zvinčuk i suradnici su prethodno iz Podgorice otputovali u Srbiju. Po dolasku u Moskvu iz Beograda, Zvinčuk je izjavio ruskim medijima da su u njegovo oslobađanje i povratak bile uključene ruske državne institucije, uključujući Ministarstvo vanjskih poslova i diplomatsku mrežu. Naveo je i da oprema oduzeta tokom privođenja u Crnoj Gori, među kojom su kamere i dron, još nije vraćena te da ruska ambasada pomaže u rješavanju tog pitanja. Zvinčuk i njegovi suradnici privedeni su u petak, 9. oktobra, na teritoriji općine Kotor. Kod njih je pronađena i oduzeta digitalna oprema i uređaji, uključujući opremu visoke rezolucije, dron, kameru, GoPro kameru, kao i više telefona. Iz policije je navedeno da će oprema će biti predmet vještačenja i analiza, u cilju utvrđivanja njene namjene i svrhe korištenja na teritoriji Crne Gore. Odluka o protjerivanju donijela je policija Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti države. Zvinčuk je prije Crne Gore boravio u Srbiji i Bosni i Hercegovini, utvrdio je RSE, gdje je sa timom navodno snimao dokumentarni serijal o odnosima Rusije i Balkana. Iz Ribara su rekli da su svih četvero ruskih državljana "legalno boravili u Crnoj Gori te da je planirano snimanje Cetinjskog manastira, za šta je ranije podnesen zvaničan zahtjev". Ribar je ruska medijsko-informaciona mreža koju je 2018. godine osnovao Mihail Zvinčuk, bivši zaposlenik pres-službe ruskog Ministarstva odbrane. Tokom rata u Ukrajini Ribar je postao jedan od najuticajnijih proruskih vojnih kanala na Telegramu. Zvinčuk je pod sankcijama Evropske unije od 2023. godine zbog podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i širenja propaganda. Evropska unija navodi da je član radne grupe koju je ruski predsjednik Vladimir Putin formirao radi koordinacije mobilizacijskih napora povezanih s ratom protiv Ukrajine. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija Ribar povezale s operacijama stranog uticaja i informacionog ratovanja. Američki State Department je 2024. godine, kroz program Rewards for Justice, ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije o osobama povezanim s projektom Ribar, navodeći sumnje da je mreža sudjelovala u operacijama stranog uticaja.