Dvostranačka grupa američkih senatora pozvala je u utorak vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike parlamentarnih izbora, navodeći da primećuju "zabrinjavajuće znakove" uoči glasanja 25. oktobra. "Pozivamo vladajuću partiju i sve relevantne institucije da obezbede miran, slobodan i otvoren tok predstojećih izbora", naveli su članovi Senata iz redova Republikanske partije i Demokratske partije. Oni su ocenili da su "izveštaji o nezakonitom prisluškivanju članova opozicije i pokušajima da se diskredituju i podrivaju misije za posmatranje izbora duboko zabrinjavajući" i istakli da "srpske vlasti moraju da obezbede ravnopravne uslove za sve partije i otvoren pristup biračkim mestima za sve građane". U saopštenju senatskog Odbora za spoljnu politiku navodi se da nezavisni posmatrači izbora izražavaju zabrinutost da će se izbori održati u neprijateljskom okruženju za civilno društvo, posmatrače i opozicione stranke. "Nažalost, i srpski i međunarodni posmatrači izbora utvrdili su ozbiljna kršenja integriteta tokom prethodnih parlamentarnih izbora 2022. Sada vidimo slične zabrinjavajuće znakove uoči izbora 25. oktobra", naveli su senatori. Saopštenje su objavili demokratski senatori Džin Šahin (Jeanne Shaheen), Dik Durbin (Dick), Kris Marfi (Chris Murphy) i republikanski senatori Rodžer Viker (Roger Wicker), Čak Grasli (Chuck Grassley), Džoni Ernst (Joni Ernst) i Tom Tilis (Thom Tillis). ODHIR je pre tri godine, među značajnijim zaključcima o izbornom procesu sprovedenom u Srbiji, ukazao na neravnopravne izborne uslove, pritiske na birače i zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa, medijsku neravnopravnost i probleme s biračkim spiskom. U saopštenju senatora se ukazuje da je prema navodima srpske nezavisne i nestranačke organizacije CRTA i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) tokom kampanje zabeleženo nekoliko slučajeva zastrašivanja birača, zloupotrebe administrativnih resursa u korist vladajuće partije i zastrašivanja opozicionih kandidata od strane policije. Dodaje se da su ove zabrinutosti slične nedostacima na koje je ukazano posle izbora 2022. i koje vladajuća Srpska napredna stranka još nije otklonila. "Dok se građani Srbije pripremaju da 25. oktobra izađu na birališta, mi stojimo uz njihovo pravo da se njihov glas čuje u slobodnim i poštenim uslovima i pozivamo sve strane da poštuju brojanje glasova i relevantne procedure za proveru izbornih rezultata", naveli su senatori. Oni su istakli da SAD dugo podržavaju put Srbije ka evroatlantskim integracijama i da su prepoznale njen potencijal da doprinese stabilnosti na Zapadnom Balkanu. "Snažna demokratija u Srbiji ključna je za svaki od tih ciljeva", naveli su senatori. "Ponovo potvrđujemo ključnu ulogu koju međunarodni i domaći posmatrači imaju u očuvanju poverenja u izborni proces. Na srpskim vlastima je odgovornost da obezbede da sve institucije poštuju ulogu građana posmatrača, novinara i kandidata za javne funkcije", istakli su članovi američkog Senata. Vanredni parlamentarni izbori održavaju se 25. oktobra. Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić nosilac je liste Ujedinjena Srbija, dok se najvećim rivalom smatra Studentska lista, koja je nastala iz studentskog protesta kojim je tražena odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je život izgubilo 16 osoba. Posmatrači i predstavnici opozicije i pred ove izbore ponovo ističu probleme s biračkim spiskom prema kojem birača ima skoro isto koliko i stanovnika. RSE je mesec dana pred glasanje objavio da je više od pola miliona birača zavedeno u birački spisak bez precizno upisane adrese. Organizacija CRTA saopštila je početkom oktobra da niz teških incidenata "ukazuje na zabrinjavajući porast nasilja u predizbornoj kampanji", navodeći da su ugroženi bezbednost građana i njihovo pravo da slobodno učestvuju u političkim procesima. Predizborna delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope takođe je saopštila da su zabeležena i neprijateljska i agresivna retorika usmerena protiv opozicionih aktivista, predstavnika civilnog društva i novinara, kao i verodostojni navodi o nadzoru i zabrinutost za bezbednost birača i posmatrača. Ta delegacije je ukazala da su u maju 2026. usvojene izmene četiri izborna zakona, što je donelo određene pozitivne promene, uključujući ograničenja finansiranja kampanje i obaveznu obuku članova biračkih odbora, ali da tim promenama "nisu u dovoljnoj meri obuhvaćene ranije preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije, niti su rešeni trajni problemi kojima bi trebalo dati prioritet". Nezavisna forenzička analiza srpskih i međunarodnih stručnjaka potvrdila je početkom septembra da su se na meti špijunskih softvera našli opozicioni političari i predstavnici studentskog pokreta, dok je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić u ponedeljak objavio da je na njegovom telefonu pronađen špijunski softver.

Evropski parlament neće menjati sastav delegacije koja će posmatrati predstojeće izbore u Srbiji, potvrđeno je iz ove institucije. Delegaciju čini sedam evropskih poslanika, a šef misije Evropskog parlamenta biće, kako je ranije odlučeno, Andreas Šider (Schieder). Predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila je pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, u kojem protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja Andreasa Šidera za njenog šefa. Sadržaj pisma objavio je javni servis Radio-televizija Srbije. Brnabić u njemu navodi da dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". "Izbor lica koja kontinuirano iznose izrazito negativne sudove o vlastima u Srbiji, a pojedini i javno iskazuju očekivanje njihove smene i podršku drugim učesnicima na izborima, jasno ukazuje da oni u Srbiju dolaze sa već formiranim zaključcima", prenosi RTS ocene Brnabić. Saopštenje koje su 20. oktobra objavili kopredsedavajući Grupe za podršku demokratiji i koordinaciju izbora, Dejvid Mekalister (David McAllister) i Beri Endrjus (Barry Andrews), ne pominje pismo Brnabić, ali zvaničnici Evropskog parlamenta kažu da je ono posredan odgovor na ocene vršiteljke dužnosti predsednika Srbije. U saopštenju se navodi da su, u skladu sa uobičajenom praksom, članovi delegacije Evropskog parlamenta u potpunosti posvećeni načelima utvrđenim u Deklaraciji o principima međunarodnog posmatranja izbora i Kodeksu ponašanja međunarodnih posmatrača izbora, kao i internim pravilima Evropskog parlamenta. "Delegacija Evropskog parlamenta sprovodiće svoj mandat u potpunosti u skladu sa ustaljenom međunarodnom metodologijom posmatranja izbora, poštujući najviše standarde nezavisnosti, nepristrasnosti, objektivnosti i nemešanja u izborni proces", stoji u saopštenju. U istom dokumentu potvrđuje se nepromenjen sastav delegacije, kao i to da je Andreas Šider njen šef. Delegacija Evropskog parlamenta učestvovaće u međunarodnoj misiji za posmatranje izbora koju predvodi OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), zajedno sa drugim parlamentarnim partnerima. Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji se održavaju 25. Oktobra. OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) za monitoring vanrednih parlamentarnih izbora je angažovao više stotine posmatrača. Evropski parlament je među poslednjima dobio zvaničan poziv da pošalje misiju. Poziv je u sedište EP stigao 10. oktobra. Formalni rok za poziv istekao je 8. oktobra, kada je zasedala Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa. Parlament je ipak bio spreman da poziv sačeka najkasnije do 12. oktobra, a Konferencija je u međuvremenu odobrila da pripreme za misiju počnu paralelno.

Sud Bosne i Hercegovine oslobodio je prvostepenom presudom bivšeg direktora Obavještajno-sigurnosne agencije (OSA) BiH Osmana Mehmedagića optužbi za zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Tužiteljstvo BiH teretilo je Mehmedagića da je od novembra 2019. do 27. februara 2023. godine nezakonito obavljao dužnost generalnog direktora OSA-e, iako, prema navodima optužbe, nije ispunjavao zakonski uvjet posjedovanja odgovarajuće visoke stručne spreme. Sud je naveo da je oslobađajuća presuda donesena jer radnje opisane u optužnici ne sadrže sva zakonska obilježja krivičnog djela zloupotrebe položaja. Prema obrazloženju, Tužiteljstvo nije konkretiziralo koje je ovlaštenje Mehmedagić zloupotrijebio ili prekoračio, niti na koji je način time pribavljena korist ili prouzrokovana šteta. "Budući da činjenični opis optužnice ne sadrži konkretizaciju protupravnog postupanja optuženog, iz opisanih radnji nije bilo moguće utvrditi sva zakonska obilježja krivičnog djela koje mu je stavljeno na teret", navedeno je u obrazloženju presude. Tužiteljstvo je tvrdilo da je zloupotrebom položaja sebi omogućio ostanak na funkciji, zadržao službeni i društveni utjecaj te pribavio imovinsku korist kroz plaće i naknade u ukupnom iznosu od 293.046,58 KM, za koliko je, prema optužnici, oštećen budžet Bosne i Hercegovine. Mehmedagić je rukovodio OSA-om od novembra 2019. do februara 2023. godine, a njegov mandat obilježili su sporovi u vezi s akademskim kvalifikacijama nakon što mu je 2019. godine poništena diploma privatnog fakulteta u Banjoj Luci. Nakon toga je dostavio diplome Američkog univerziteta u Tuzli i više škole Pravnog fakulteta u Sarajevu. Tužiteljstvo BiH u odvojenom predmetu tvrdi da je diploma Američkog univerziteta krivotvorena, zbog čega se protiv njega, zajedno s bivšim predsjednikom Suda BiH Rankom Debevecom i službenikom Suda BiH Milisavom Pijukom, vodi odvojeni postupak u predmetu koji se odnosi na navodno nezakonito prisluškivanje, krivotvorenje službenih isprava i zloupotrebu položaja. Bivši direktor OSA-e nalazi se i pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država od marta 2023. godine. Američke vlasti navele su da je zloupotrijebio državnu telekomunikacijsku kompaniju u korist Stranke demokratske akcije (SDA), te da postoje vjerodostojne informacije o njegovim vezama s kriminalnim mrežama. Na današnju prvostepenu presudu Tužiteljstvo BiH ima pravo žalbe Apelacionom vijeću Suda BiH.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je u utorak, nakon razgovora s američkim izaslanicima Steveom Witkoffom i Jaredom Kushnerom u Oslu, da je zahvalan SAD-u jer obavještajni podaci o ruskim raketnim napadima "sada funkcionišu". Zelenski je ranije naveo da je Washington privremeno obustavio određenu razmjenu obavještajnih podataka s Kijevom, prije nego što ju je ponovo uspostavio. "Zahvalni smo što obavještajni podaci funkcionišu... Govorim o ranom upozoravanju, što je veoma važno za naš narod – za djecu, odrasle, civile – jer možemo čuti kada dolaze balističke rakete", rekao je Zelenski novinarima u Oslu nakon razgovora, čiji su domaćini bili norveški premijer Jonas Gahr Store i finski predsjednik Alexander Stubb. Američki državni sekretar Marco Rubio, koji trenutno boravi u posjeti Indiji, izjavio je u utorak da je vodio dug razgovor sa Zelenskim te je odbacio svaku sugestiju o postojanju "namjerne političke direktive da se naškodi Ukrajini". "Ukrajini se ništa namjerno ne uskraćuje", rekao je Rubio, dodajući da su izvještaji prema kojima SAD nisu pružale Ukrajini rana upozorenja o ruskim napadima balističkim raketama "skandalozni". Uoči posjete Oslu, Zelenski je izjavio da je s Rubiom imao "suštinski" razgovor i "konstruktivnu" diskusiju. Ukrajinski predsjednik je naveo da su razgovarali o nekoliko pitanja, uključujući presretače za balističke rakete, sisteme ranog upozoravanja na ruske napade balističkim raketama, te situaciju u vezi sa satelitskim komunikacijskim sistemima Starlink i Starshield. "Zahvalan sam na njegovoj spremnosti da pomogne i na njegovom jasnom stavu", napisao je Zelenski na X. Nakon razgovora u Oslu, Store je izjavio da Witkoff u srijedu odlazi u Rusiju kako bi se sastao s tamošnjim rukovodstvom i "razmijenio ideje" proizašle iz današnjeg sastanka. Ruska državna novinska agencija TASS, pozivajući se na jedan izvor, izvijestila je da bi Witkoff trebao posjetiti Rusiju. Iako su neki američki mediji prenijeli da će Witkoff posjetiti Rusiju, Bijela kuća to nije potvrdila. Finski predsjednik Stubb izjavio je da su razgovori u Oslu donijeli "stvarni napredak", kako u pogledu dugoročnih perspektiva, tako i po pitanju hitnijih problema. On je rekao da su učesnici identifikovali "određene elemente mira" u širem kontekstu, uz ključne tačke koje se tiču sigurnosti i ekonomije. Te ideje će, kako je naveo, biti iznesene u Sankt Peterburgu, kada se Witkoff bude sastao s ruskim zvaničnicima. Napetosti između SAD-a i UkrajineU većini razgovora SAD-a s Ukrajinom učestvovali su Witkoff i Kushner – koji je, prema riječima norveškog premijera, razgovorima u Oslu prisustvovao putem videolinka – te pregovarači koje je imenovao Zelenski, a ne sam ukrajinski predsjednik. Ni Zelenski ni ruski predsjednik Vladimir Putin nisu prisustvovali direktnim pregovorima između Ukrajine i Rusije s ciljem okončanja rata. Sastanci u Oslu održavaju se u vrijeme napetosti između američkog predsjednika Donalda Trumpa i ukrajinskog lidera. Trump je sugerisao da Zelenski ne bi trebao biti uključen u pregovore o okončanju invazije koju je Rusija pokrenula protiv njegove zemlje u februaru 2022. godine, čime je ponovo izrazio sumnju u posvećenost Zelenskog postizanju mira. "Da budem iskren, mislim da je vrijeme da neko drugi pregovara u ime Ukrajine", rekao je Trump. U Ukrajini postoji zabrinutost zbog niza poteza za koje je Zelenski rekao da idu na ruku Putinu. U protekle dvije sedmice, Trump je najavio dogovor koji podstiče ruski izvoz dizela, te je ukinuo sankcije koje su trebale biti uvedene na osnovu zakona koji je potpisao prošlog mjeseca. Trump je također u ponedjeljak izjavio da je otvoren za održavanje trilateralnog sastanka s Putinom i kineskim predsjednikom Si Đinpingom na marginama samita APEC-a, koji će se sljedećeg mjeseca održati u Kini. "Ako predsjednik Xi to želi, onda bih i ja pristao", rekao je Trump. On je, ,eđutim, dodao da će glavna svrha sastanka biti razgovor o "nuklearnom oružju i denuklearizaciji", a ne o ratu Rusije protiv Ukrajine. "Učinio bih to, ne toliko zbog Ukrajine, jer je Rusija, iskreno, bila u redu s Ukrajinom. Nisu učinili mnogo", rekao je Trump novinarima na pitanje da li će prisustvovati sastanku s Putinom i Sijem kako bi razgovarali o Ukrajini. Ruski napadiRusija je nastavila napade na Ukrajinu, pri čemu je u Kijevskoj oblasti poginula najmanje tri osoba, a nekoliko ih je povrijeđeno. Tijela su pronađena dok su se ekipe hitnih službi borile sa požarom u proizvodno-skladišnom objektu nadomak ukrajinske prijestonice, naveo je na Telegramu Timur Tkačenko, vojni guverner te oblasti. U odvojenom napadu, ruski dron je pogodio područje u blizini auto-puta Kijev–Odesa, usmrtivši tri osobe i ranivši još četiri, prema preliminarnim izvještajima na koje se pozivaju tužilaštvo Kijevske oblasti i regionalne vlasti. Broj žrtava je još uvijek bio predmet provjere. Napadi dronovima zabijeleženi su i u Harkovskoj, Sumskoj, Odeskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti, kao i u Hmeljnickoj, Ternopoljskoj i Lavovskoj oblasti u zapadnoj Ukrajini. Tokom noći, ruske snage su napale tri energetska postrojenja u Odeskoj oblasti, saopštila je 20. oktobra energetska kompanija DTEK (DTEK), dodajući da je nakon napada više od 30.000 domaćinstava ostalo bez električne energije. U međuvremenu, kanali na Telegramu koji prate situaciju, pozivajući se na lokalno stanovništvo, izvijestili su da je došlo do požara u rezervoaru za dizel gorivo nakon što su ukrajinski dronovi pogodili naftno postrojenje u Tambovskoj oblasti u Rusiji. Ruska vojska nije odmah potvrdila navodni napad, ali je saopštila da su njene snage protivvazdušne odbrane presrele i uništile 136 ukrajinskih dronova, uključujući i one iznad Tambovske oblasti.

Osmog dana zaredom tokom antivladinih protesta u Albaniji, u utorak je došlo do novog sukoba demonstranata i policije u centru Tirane, u blizini zgrade Vlade. U večernjim satima 20. oktobra, nakon nekoliko sati protesta bez incidenata, na pripadnike snaga bezbjednosti bačeni su molotovljev koktel i kamenje, na šta je policija odgovorila upotrebom vodenih topova i suzavca kako bi rastjerala okupljene. Prije toga, policija je pozvala demonstrante da napuste bezbjednosni pojas u blizini zgrade Vlade. Policija je nakon toga nastavila da rastjeruje grupe demonstranata i na Trgu Skenderbeg. Studenti i drugi građani koji učestvuju u protestima zahtijevaju ostavku premijera Edija Rame i njegove vlade. Iako je premijer pozvao studente demonstrante – one koji nisu učestvovali u nasilju – na dijalog, odbio je podnijeti ostavku. Protest u utorak je počeo u jutarnjim satima, kada su se studentima pridružili i univerzitetski predavači. Ranije tokom dana, policija je također intervenisala vodenim topovima i suzavcem kako bi rastjerala okupljene ispred Ministarstva obrazovanja, nakon što su demonstranti bacali kamenje. Rama upozorava na mjere protiv demonstranataAlbanski premijer Edi Rama upozorio je na krivične i administrativne mjere protiv pojedinaca koji su tokom nedavnih protesta pričinili štetu, a takođe je naveo da vlada razmatra mogućnost ograničavanja pristupa društvenim mrežama za mlađe od 16 godina. Od 13. oktobra, hiljade ljudi protestuje u Albaniji, najprije u Tirani, a zatim i u drugim gradovima, podstaknuti nezadovoljstvom studenata zbog troškova obrazovanja, uslova na univerzitetima i nedostatka ekonomskih perspektiva. Protesti su se brzo proširili, privlačeći građane koji se protive visokim troškovima života, korupciji i aktuelnom načinu vladanja. Demonstranti zahtijevaju ostavku premijera Rame i njegove vlade. Međutim, uprkos protestima i pozivima na ostavku, Rama nije pokazao nikakve znake da namjerava da se povuče. Izjavio je da je spreman da sasluša čak i one građane koji traže njegov odlazak, ali je naglasio da se političke promjene ne mogu nametati putem nasilja. Kao poziv na dijalog, u utorak je na nekoliko stolica ispred zgrade premijera u Tirani postavio listove papira na kojima je pisalo "DIJALOG". Nekoliko sati kasnije, demonstranti su te stolice oborili. U međuvremenu, govoreći u Ministarstvu prosvjete zajedno sa ministarkom Mirelom Kumbaro Furdži (Furxhi) i direktorima srednjih škola u Tirani, Rama je branio postupanje policije, koje je naišlo na kritike zbog upotrebe prekomjerne sile prema demonstrantima, a proteste je okarakterisao kao pokušaj destabilizacije zemlje. Najavio je paket mjera koji bi, pored krivične odgovornosti, podrazumijevao i obavezu nadoknade materijalne štete. Prema njegovim riječima, roditelji bi takođe trebalo da snose odgovornost za štetu koju su prouzrokovali maljoletnici. "Razmotrićemo ovo pitanje i procijeniti da li je potrebno spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost, korak koji su neke druge zemlje već preduzele", rekao je Rama, dodajući da bi se mogla ograničiti i upotreba društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Trenutno, prema Krivičnom zakoniku Albanije, pojedinci podležu krivičnoj odgovornosti za izvršenje krivičnog djela od 14. godine, dok za lakša krivična djela ta granica iznosi 16 godina. Posljednjih dana, na društvenim mrežama kružile su lažne ili neprovjerene informacije usmjerene protiv Ramine vlade; neke od tih tvrdnji su organizacije za provjeru činjenica čak i opovrgle. Tokom konferencije, Rama je ponovio tvrdnje da iza nasilja stoje politički akteri i strani subjekti, iako nije iznio nikakve javne dokaze koji bi potkrijepili te optužbe. U ponedeljak (19. oktobar), sedmog dana protesta, policija je rano intervenisala kako bi rastjerala okupljene i spriječila demonstrante da se okupe. Zgrada Apelacionog suda u Tirani gađana je kamenjem, a kasnije te večeri došlo je do sukoba u blizini Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema navodima nadležnih, nakon incidenta kod Apelacionog suda uhapšeno je pet osoba, dok se za još 15 osoba traga. Među uhapšenima se nalazi i jedan šesnaestogodišnjak. Do nedelje su nadležni organi pokrenuli krivične postupke protiv 388 osoba u vezi sa protestima. U međuvremenu, sedam policajaca je suspendovano sa dužnosti dok traju istrage o navodima o prekomjernoj upotrebi sile. Evropska unija i Ambasada SAD u Tirani pozvale su na uzdržanost, poštovanje prava na mirne proteste, kao i na srazmjernu upotrebu sile od strane nadležnih organa.

Predsjednik SAD Donald Trump sugerisao je da ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ne bi trebalo da bude uključen u pregovore o okončanju rata koji je Rusija pokrenula protiv njegove zemlje 2022. godine. Ovo je najnovija u nizu izjava u kojima Trump izražava sumnju da je Zelenski posvećen iznalaženju rješenja za postizanje mira. Komantar američkog predsjednika dolazi u trenutku kada u Ukrajini vlada zabrinutost zbog niza poteza za koje Zelenski tvrdi da idu naruku ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu. Tokom protekle dvije nedelje, Trump je najavio dogovor koji podstiče izvoz ruskog dizela, a takođe je ukinuo sankcije koje je trebalo da stupe na snagu na osnovu zakona koji je on sam potpisao prošlog mjeseca. "Zelenski ne zna o čemu govori", rekao je Trump odgovarajući na pitanje o kritikama Zelenskog upućenim povodom ukidanja sankcija. "Iskreno govoreći, mislim da je vrijeme da neko drugi pregovara u ime Ukrajine". Trump ovog puta nije ponovio poziv koji je uputio 10. oktobra, kada je izjavio da bi Ukrajina trebalo da "dobije novog lidera koji je sposoban da postigne dogovor". Usred ovih tenzija, izvori iz SAD i Ukrajine, koji su željeli da ostanu anonimni, rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi ukrajinski pregovarači kasnije ove nedelje u Norveškoj trebalo da se sastanu sa američkim specijalnim izaslanikom Steveom Witkoffom i Jaredom Kushnerom, Trumpovim zetom, kako bi razgovarali o koracima ka unapređenju mirovnih pregovora. Jedan od izvora naveo je da Zelenski razmatra mogućnost da i sam prisustvuje tim razgovorima. Pripreme su u toku, a konačni detalji još uvijek nisu potvrđeni, navode izvori. U video-snimku objavljenom 19. oktobra na društvenim mrežama, Zelenski je rekao da se Ukrajina nada susretu sa Witkoffom i Kushnerom, "možda u Norveškoj, u narednim danima", dodajući da ima "mnogo toga o čemu treba razgovarati kada je riječ o diplomatskom procesu". U većini razgovora između SAD i Ukrajine učestvovali su Witkoff i Kushner, zajedno sa pregovaračima koje je imenovao Zelenski, dok sam ukrajinski predsjednik nije bio uključen. Ni Zelenski ni Putin nisu prisustvovali nijednom krugu pregovora između Ukrajine i Rusije o okončanju rata. Trump je takođe 19. oktobra izjavio da je otvoren za održavanje trilateralnog sastanka sa Putinom i kineskim predsednikom Si Đinpingom, na marginama samita APEC-a koji će se sljedećeg mjeseca održati u Kini. "Ako predsjednik Si želi da do toga dođe, onda bih i ja pristao", rekao je Trump. Međutim, naveo je da bi glavna svrha sastanka bila razgovor o "nuklearnom oružju i denuklearizaciji", a ne o ratu Rusije protiv Ukrajine. "Uradio bih to, ne toliko zbog Ukrajine, jer Rusija, iskreno govoreći, nije preduzimala neke značajnije poteze u vezi sa Ukrajinom; zapravo, nisu radili gotovo ništa", rekao je Trump novinarima, odgovarajući na pitanje da li bi prisustvovao sastanku sa Putinom i Sijem na kojem bi se razgovaralo o Ukrajini. Pored sporazuma o dizelu i izuzeća od sankcija, odnose između SAD i Ukrajine opterećuju i problemi sa satelitskim komunikacionim sistemima Starlink i Starshield – koji su od ključnog značaja za ukrajinsku odbranu – kao i zabrinutost zbog toga što SAD nisu upozoravale Ukrajinu na predstojeće ruske napade. "Nažalost, od naših partnera nismo dobili blagovremeno upozorenje o prvom talasu ruskog napada balističkim raketama sinoć", naveo je Zelenski 19. oktobra u objavi na Telegramu, govoreći o onlajn sastanku sa američkim zakonodavcima iz obje stranke. "Štaviše, i dalje se suočavamo sa ograničenjima brzine usluga Starlink i Staršild u različitim sektorima linije fronta", rekao je on. "Američka strana nije pružila nikakvo objašnjenje Ukrajini povodom bilo kog od ovih pitanja". Zelenski je izjavio da je američke zakonodavce obavijestio o ruskom napadu dronovima u kojem je u parku, u jednom gradu u Harkovskoj oblasti, poginulo šest osoba, među kojima jedna žena i njena jednogodišnja kćerka. Takođe je rekao da "Pentagon odlaže isporuku raketa [za protivvazdušnu odbranu]", koje su evropske zemlje već platile u okviru programa PURL (Prioritized Ukraine Requirements List – Lista prioritetnih potreba Ukrajine). Prema riječima Zelenskog, pošiljka čeka na potpis američkog sekretara za odbranu Petea Hegsetha. "Sve ovo ukazuje na to da je donesena neka politička odluka da se uspori pružanje podrške nama", dodao je Zelenski. Prošle nedelje, Kijev je takođe naveo da nije bilo upozorenja iz Sjedinjenih Država o sličnim napadima, zbog čega su stanovnici imali vrlo malo vremena da potraže sklonište. Američki državni sekretar Marco Rubio, koji je 19. oktobra prisustvovao sastanku zemalja Centralne Azije u Uzbekistanu, negirao je da je došlo do bilo kakve obustave razmene obavještajnih podataka sa Ukrajinom. "Nije bilo nikakvog zastoja", rekao je Rubio novinarima u Uzbekistanu, odgovarajući na pitanje o tvrdnjama Ukrajine, te pozvao Zelenskog da se "fokusira" na okončanje rata sa Rusijom. Trump je kasno uveče 16. oktobra potpisao izvršnu uredbu kojom se ukidaju nove sankcije, predviđene zakonom koji nosi ime pokojnog američkog senatora Lindseyja Grahama, vatrenog zagovornika Ukrajine, samo nekoliko dana nakon što je odobrio privremeno ublažavanje sankcija na ruski dizel. Trump je prošlog mjeseca potpisao taj zakon na insistiranje zakonodavca koji žele da izvrše pritisak na Moskvu zbog invazije na Ukrajinu, pokrenute u februaru 2022. godine. Međutim, potezi preduzeti posljednjih dana u cilju ublažavanja sankcija naišli su na oštre kritike sa raznih strana; kritičari tvrde da Trump pruža Kremlju priliku da finansira svoju ratnu mašineriju, što je optužba koju je predsjednik odbacio. "U procesu sam pregovaranja o miru u ratu između Rusije i Ukrajine i ne želim da učinim ništa što bi, na nepromišljen način, udaljilo Rusiju od pregovaračkog stola", napisao je Trump na platformi Truth Social 18. oktobra. Okončanje ruskog rata protiv Ukrajine postalo je prioritet za Trumpa na početku njegovog tekućeg mandata u januaru 2025. godine, ali stavovi Kijeva i Moskve u pregovorima ostaju veoma udaljeni, a razgovori su u zastoju. Kremlj ne nudi nikakve ustupke, više puta odbija pozive na potpuni prekid vatre i ostaje pri svojim zahtjevima, uključujući rusku kontrolu nad teritorijom u Donjeckoj oblasti koju Moskva nije uspjela da zauzme u borbama. Usljed ovog zastoja, obje strane su intenzivirale napade: Moskva žestoko gađa Kijev i druge velike gradove, ciljajući energetsku infrastrukturu i nanoseći ozbiljna oštećenja komunalnim sistemima u trenutku kada se Ukrajina priprema za zimu. Kao odgovor na to, ukrajinske oružane snage gađaju ruska postrojenja za preradu nafte kako bi ometale ruske vojne operacije. Ti napadi su razbjesnili Trumpa, čija se Republikanska stranka nalazi u neizvjesnoj borbi za kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom, dok istovremeno rastu cijene goriva, što je izazvalo nezadovoljstvo mnogih glasača. Zelenski je upozorio na teške posljedice po Ukrajinu ukoliko izostane podrška SAD. "Ako Sjedinjene Države stanu na stranu Rusije, naravno da nećemo pobijediti", rekao je Zelenski 18. oktobra u emisiji Meet the Press na televiziji NBC. "Želimo da imamo povjerenja u njega i nadam se da će promijeniti svoje odluke... Jer smatram da su to sve greške koje nam neće pomoći. A neće pomoći ni Sjedinjenim Državama". Dodao je da je razmjena obavještajnih podataka, za koju je Ukrajina ranije ove nedelje navela da je bila prekinuta, sada, po svemu sudeći, ponovo uspostavljena. "Veoma smo zahvalni na tome", rekao je Zelenski. "Sada funkcioniše". Prije nedelju dana, kada je Trump na društvenim mrežama jednostrano najavio "energetsko primirje", činilo se da Zelenski podržava obustavu napada, ali je napomenuo da očekuje da isto učini i Moskva. Međutim, s obzirom na to da su ruski napadi na ukrajinske energetske objekte nastavljeni, ukrajinski predsjednik je izjavio da je Kijev "završio" sa jednostranim obustavljanjem dejstava. Nije bilo naznaka da je Moskva podržala primirje koje je najavio Trump. Putin, koji je, prema navodima ruskih medija, ranije tokom nedelje posjetio jedno komandno mjesto, naredio je ruskoj vojsci da nastavi sa "masovnim i koordinisanim" napadima na ciljeve u Ukrajini. Moskva je ranije pokušavala da izvrši pritisak na Kijev kako bi ga prisilila da prihvati njene bespogovorne zahtjeve, napadajući energetsku infrastrukturu zemlje i ostavljajući hiljade ljudi bez grijanja ili struje u zimskim uslovima. Trumpovo ublažavanje sankcija naišlo je na kritike mnogih zakonodavaca iz obje političke stranke u Sjedinjenim Državama, kao i međunarodnih partnera Ukrajine.

Plakati s fotografijom Alije Izetbegovića, prvog predsjednika Predsjedništva Republike Bosne i Hercegovine, te porukom kojom se on povezuje sa zločinima nad Srbima, postavljeni su 19. oktobra u Istočnom Sarajevu. Bilbordi su postavljeni na nekoliko lokacija u Istočnom Sarajevu, koji se nalazi na teritoriji entiteta Republika Srpska (RS), na 23. godišnjicu Izetbegovićeve smrti. Izetbegović tokom života nije imao sudske procese niti optužnicu koja ga je teretila zločine tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine. Za sada nema informacija o tome ko je postavio plakate u entitetu RS, a gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić nije odgovarao na pozive Radija Slobodna Evropa (RSE) za razgovor o ovoj temi. Na plakatima je na ćirilici, te na engleskom jeziku, ispisana poruka "23 godine kasnije – krvave ruke nisu oprane smrću, niti su odgovorni za zločine nad srpskim narodom zaboravljeni". Polaganjem cvijeća na mezar Izetbegovića, u Sarajevu je obilježena 23. godišnjica njegove smrti, a tom prilikom upućene su poruke o važnosti očuvanja državnosti, nezavisnosti i teritorijalne cjelovitosti BiH. Alija Izetbegović bio je osnivač Stranke demokratske akcije (SDA), najveće bošnjačke političke stranke u BiH, a tokom rata u BiH i prvi predsjednik Predsjedništva Republike BiH. Sudjelovao je u mirovnim pregovorima, uključujući one koji su prethodili potpisivanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je 1995. godine zaustavljen rat u BiH. Nakon prvih višestranačkih izbora izabran je za predsjednika Predsjedništva BiH, a preminuo je 19. oktobra 2003. u 79. godini.

Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv poljskog državljanina Bartlomieja Wlodzimierza Krakowiaka, kojeg tereti za izazivanje narodnosne, rasne i vjerske mržnje, oštećenje ili rušenje vjerskih objekata te izazivanje opće opasnosti zbog događaja u Međugorju krajem jula ove godine. Prema navodima optužnice, Krakowiak je u noći između 27. i 28. jula na više vjerskih simbola u Međugorju ispisivao uvredljive i pogrdne poruke na bosanskom, engleskom i poljskom jeziku, koristeći crnu boju i sprej. Tužiteljstvo BiH navodi da su njegove radnje izazvale uznemirenost među svećenicima, vjernicima i hodočasnicima te grubo narušile dostojanstvo tog katoličkog hodočasničkog mjesta. Optužnica ga također tereti da je 28. jula u ranim jutarnjim satima pokušao zapaliti platno na vanjskom oltaru Crkve svetog Jakova u Međugorju. Nakon što se platno nije zapalilo jer je bilo izrađeno od nezapaljivog materijala, navodi se da je benzinom polio inventar oltara i izazvao požar. Prema optužnici, pričinjena je materijalna šteta od 130.767 KM. Za djela za koja se tereti predviđene su zatvorske kazne u rasponu od tri mjeseca do osam godina. Krakowiak je javnosti u Poljskoj ranije bio poznat po svom hodočašću upravo u Međugorje. Katolički mediji u toj zemlji objavljivali su njegove ispovijesti o borbi s ovisnostima, depresijom i problemima sa zakonom, koje je povezivao s kasnijim vjerskim obraćenjem. Prema ranijim objavama i njegovim javnim istupima, 2017. godine prepješačio je oko 1.300 kilometara od Varšave do Međugorja, putovanje koje je opisivao kao prekretnicu u svom životu. Nakon dolaska u hercegovačko svetište gostovao je na brojnim vjerskim tribinama i susretima u Poljskoj, gdje je svjedočio o svom iskustvu i značaju Međugorja za njegovu promjenu života. Međugorje je jedno od najpoznatijih katoličkih hodočasničkih odredišta u Evropi. Međunarodnu prepoznatljivost steklo je nakon tvrdnji šestero djece iz 1981. godine da im se ukazala Djevica Marija. Vatikan je u septembru 2024. odobrio javno štovanje i organizirana hodočašća u Međugorje, ali se nije izjasnio o natprirodnom karakteru navodnih ukazanja.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić objavio je da je na njegovom telefonu pronađen špijunski softver. "Špijunski softver 'Pegasus' u mom telefonu još je jedan pokušaj zastrašivanja u nastojanju da se spreči svaki kritički stav i javno delovanje", naveo je Đokić u pisanoj izjavi i od nadležnih zatražio hitnu istragu. Prisusustvo špijunskog softvera u telefonu rektora, koji je podržao studentske proteste, a potom i izlazak studentskog pokreta na parlamenarne izbore 25. oktobra, potvrdila je zajednička forenzička analiza organizacije "Citizen Lab" iz Kanade i Share Fondacije iz Srbije. Portal BBC na srpskom preneo je 19. oktobra da je, uz Đokića, i viši tužilački saradnik Rade Bajić, koji je radio na slučaju "Generalštab", tokom avgusta od kompanije Epl primio obaveštenja o napadima. Forenzičke analize su u toku, a ova obaveštenja sa visokim stepenom pouzdanosti upućuju da je i njegov telefon bio zaražen šijunskim softverom, piše BBC. Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa (RSE) povodom navoda o nezakonitom prisluškivanju. Rektor Đokić je u pisanoj izjavi naveo da nije reč samo o napadu na njega, već i o ugrožavanju privatnosti podataka, te njegovih kontakata i komunikacije. "Time su svi oni takođe meta zloupotrebe nadzornih tehnologija", ocenio je Đokić. Ovo nije prvi slučaj u kojem opozicija, aktivisti, novinari i kritičari vlasti u Srbiji ukazuju da su žrtve nezakonitog nadzora. Nezavisna forenzička analiza domaćih i međunarodnih stručnjaka potvrdila je početkom septembra da su se na meti špijunskih softvera našli opozicioni političari i predstavnici studentskog pokreta. Tada je potvrđeno najmanje 14 slučajeva upotrebe nezakonitih softvera za prisluškivanje od početka 2026. Opozicija i studenti su tada za prisluškivanje optužili vlast, predvođenu bivšim predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok su državni funkcioneri odbacili optužbe da su oni špijunirali svoje oponente. Optužbe je tada odbacila i BIA, koja je navode o špijuniranju opisala kao "običan trivijalni senzacionalizam". Špijunski softver "Pegsus", izraelske kompanije NSO je napredni spajver koji ne zahteva nikakvu interakciju korisnika. Odnosno, korisnik ne mora ništa da klikne ili da uradi, kako bi se na njegovom telefonu instalirao špijunski softver. Spajver može da pristupi svim podacima na uređaju - porukama, kontaktima, fotografijama, sadržaju aplikacija. Može i da tajno snima ekran uređaja, kao i da sam aktivira mikrofon ili kameru. Upotreba takvih softvera je nezakonita. Prema navodima kompanije NSO, njegovi kupci ne mogu biti pojedinci, već samo države i njihovi bezbednosni aparati. Kompanija NSO se do sada nije oglašavala povodom poslednjih optužbi o nezakonitom prisluškivanju u Srbiji. Sredinom 2025. na upit organizacije Amnesty International, NSO nije potvrdio da je Srbija njegov klijent, niti da je Pegasus korišćen za nelegalno prisluškivanje. Kompanija je tada navela da ne komentariše konkretne ili bivše klijente, pozivajući se na obavezu čuvanja poverljivosti.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron izrazio je u obraćanju u nedelju, 18. oktobra "gnjev" i "stid" javnosti zbog nereda i pljački tokom protesta širom zemlje, organizovanih zbog rasta troškova života i loših uslova u školama. Uhapšeno je najmanje 2.400 ljudi. Macron se, poput drugih vladinih zvaničnika, osvrnuo na uzroke nasilja, pripisujući veliki dio odgovornosti aktivistima krajnje ljevice i optužujući ih za napade na policiju i javne objekte s ciljem izazivanja haosa. "Oni koji su pljačkali moraće da plate štetu, a oni koji su pokušali da sruše Republiku snosiće odgovornost", rekao je Macron u televizijskom obraćanju naciji. Francuski predsjednik je prethodno održao hitan sastanak sa visokim državnim zvaničnicima, dan nakon što su maskirane grupe podmetale požare i napadale zgrade gradskih uprava u nekoliko gradova. U nedelju su u Parizu izbile nove tenzije kada se uz veliko prisustvo policije na Trgu Republike ponovo okupio veliki broj demonstranata. Policija je upotrebila suzavac dok su u tom dijelu grada povremeno izbijale tenzije, a manje grupe ljudi pokušavale su da zapale bicikle i kante za smeće. Prema procjenama vlasti, u subotnjim protestnim šetnjama učestvovalo je oko 550.000 ljudi, dok organizatori navode brojku od 800.000. Demonstranti su se odazvali pozivu sindikata, studentskih organizacija i aktivista koji se nadaju oživljavanju pokreta "žutih prsluka", nastalog 2018. godine kao reakcija na socijalnu nepravdu. Vlada je za nasilje okrivila, kako je navela, ultralevičarske grupe, kao i kriminalce za koje tvrdi da su podstakli pljačke. Jedan demonstrant je preminuo u subotu nakon što je doživio srčani zastoj tokom demonstracija u Parizu. Policija je širom Francuske uhapsila 2.400 ljudi, dok je gotovo 1.000 policajaca povrijeđeno, izjavio je francuski ministar unutrašnjih poslova Laurent Nunez. Dok su stotine hiljada ljudi u subotu mirno protestovale širom Francuske, nasilne ekstremne grupe su napadale javne objekte, pljačkale luksuzne butike i supermarkete, kao i policijska vozila i službenike. Marine Le Pen, liderka krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje i vodeća kandidatkinja uoči predsjedničke kampanje sljedeće godine, takođe je pozvala na smirivanje situacije, ističući da Francuska ne smije da se navikne na prizore zemlje koja je uništavana, zlostavljana i pljačkana. "Nasilje nije mišljenje. Uništavanje nije vid izražavanja. A haos ne može biti program za Francusku", rekla je ona u video-obraćanju. Jean-Luc Melenchon, predsjednički kandidat krajnje ljevičarskog pokreta Nepokorena Francuska, izjavio je da Macron mora da odgovori na zahtjeve srednjoškolaca koji protestuju. Ministar ekonomije Roland Lescure obećao je u nedelju podršku vlasnicima preduzeća koji su pretrpjeli gubitke. "Oni koji uništavaju imovinu snosiće troškove, popraviti štetu i odgovarati za svoju namjeru da posiju haos", naveo je Lescure u saopštenju. Masovni protesti u Francuskoj često su praćeni nasiljem na marginama inače mirnih povorki, što dovodi do sukoba sa policijom. Broj uhapšenih, o kojem je saopšteno u nedelju, približio se cifri od gotovo 2.000 ljudi, koliko ih je širom zemlje bilo privedeno tokom jednog dana protesta "žutih prsluka" u decembru 2018. godine. Izvor: Reuters

Američki državni sekretar Marco Rubio izjavio je, tokom susreta sa zvaničnicima iz Centralne Azije u Uzbekistanu, da će Vašington nastaviti napore na okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, upozoravajući da postoji rizik od eskalacije sukoba izvan granica te dvije zemlje. Obraćajući se novinarima u Samarkandu 19. oktobra, Rubio je stao u odbranu zalaganja predsjednika Donalda Trumpa za pregovore sa Moskvom i Kijevom, priznao da je napredak ograničen i naveo da Vašington ostaje otvoren za svaku priliku koja bi mogla dovesti do postizanja sporazuma. "Niko ne pobjeđuje u tom ratu", rekao je Rubio. "Ljudi svakodnevno ginu. Svakodnevno dolazi do eksplozija. Svakodnevno se stvari uništavaju". Rubijeva posjeta, tokom koje je u Uzbekistan doputovalo gotovo 300 predstavnika američkih poslovnih krugova, takođe je ukazala na napore Vašingtona da proširi ekonomske veze sa Centralnom Azijom, regionom u kojem je Kina postala vodeći trgovinski partner, dok Rusija zadržava dugogodišnje bezbjednosne i ekonomske veze. Na sastanku sa ministrima inostranih poslova Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana u okviru formata "C5+1", Rubio je izjavio da SAD žele da ojačaju svoje prisustvo, a da pritom od vlada u regionu ne zahtijevaju da biraju stranu između suparničkih sila. Upitan o navodima da je ruski predsjednik Vladimir Putin predložio sastanak sa Trumpom i kineskim predsjednikom Si Đinpingom radi razgovora o okončanju rata, Rubio je rekao da je bilo razgovora o mogućem susretu, ali da, prema njegovom saznanju, još nisu utvrđeni svi detalji. Rubio je istakao da je Trump i dalje posvećen okončanju sukoba, dodajući da će Vašington nastaviti da ispituje mogućnosti za pregovore, uprkos tome što do sada nije bilo napretka. "Ovo nije krivični postupak", rekao je Rubio odgovarajući na pitanje kakve dokaze administracija posjeduje da je Putin ozbiljan u namjeri da vodi mirovne pregovore. "Ovdje je riječ o diplomatiji, a u diplomatiji se uvijek nastavlja sa pokušajima". Naglasio je da će konačan dogovor zavisiti od spremnosti obje strane na ustupke. Rubio: Opasnosti koje prevazilaze granice UkrajineRubio je takođe branio odluku administracije da na 60 dana suspenduje određene sankcije, objasnivši da je cilj bio da se pregovorima koji su u toku, sa Rusijom i Ukrajinom, pruži šansa za postizanje rezultata. Ukazao je na sve veće ljudske žrtve i ekonomske posljedice rata, pozivajući se na Trumpovu tvrdnju, koju je više puta iznosio, da u borbama svakog mjeseca strada čak 25.000 ljudi. Rubio je upozorio da ovaj sukob nosi opasnosti koje prevazilaze granice Ukrajine i Rusije, posebno kada je riječ o Istočnoj Evropi. Naveo je da bi incidenti poput ometanja dronova putem elektronskog ratovanja, neuspjelih sabotaža i drugih događaja mogli da prouzrokuju štetu u susjednim zemljama, pa čak i da dovedu do šireg sukoba. SAD žele da se rat okonča, kako zbog njegovih razornih posljedica, tako i zbog rizika od dalje eskalacije, dodao je Rubio. Upitan o tvrdnji ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da je Vašington privremeno obustavio dio razmjene obavještajnih podataka sa Kijevom, prije nego što ju je ponovo uspostavio, Rubio je rekao da nikakvog prekida nije bilo. "Ne znam odakle mu te informacije, niti zašto to govori medijima", rekao je Rubio. Takođe je odbio da komentariše navode da Ukrajina nije dobila upozorenje prije nego što su ruske balističke rakete pogodile Kijev, rekavši da nije upoznat sa detaljima tog incidenta. Potvrdio je da su američki zvaničnici ranije ispitivali softverski problem u sistemu za rano upozoravanje koji koristi Ukrajina. Rubio je naveo da Vašington nije promijenio svoje diplomatsko prisustvo u Kijevu, iako bezbjednost američkih diplomata i objekata ostaje predmet zabrinutosti. Na pitanje da li su odnosi između administracija Trumpa i Zelenskog suštinski narušeni, Rubio je odgovorio da je prioritet Vašingtona okončanje rata. Potvrdio je da Ukrajina želi da proširi upotrebu satelitskog komunikacionog sistema Starshield, kojim upravlja američko Ministarstvo odbrane, za izvođenje napada izvan ukrajinske teritorije. Odbio je da detaljnije govori o tim pregovorima. SAD teže nadmetanju sa KinomRubijeva posjeta takođe je istakla ambiciju Vašingtona da ojača svoje ekonomsko prisustvo u Centralnoj Aziji, gdje je Kina glavni trgovinski partner svih pet država regije. Kineske kompanije su sklopile poslove koji se tiču regionalnih energetskih resursa i mineralnih sirovina, dok Rusija ostaje povezana sa ovim regionom putem naftovoda i gasovoda, bezbjednosnih aranžmana i migracije radne snage. Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je vlade zemalja Centralne Azije da diverzifikuju svoje međunarodne odnose. Upitan na koji način SAD namjeravaju da se takmiče sa Kinom, Rubio je rekao da Vašington traži fer priliku za američke kompanije, a ne zahtijeva od vlada u regionu da prekinu postojeće veze. "Nije riječ o tome da dođemo ovdje i kažemo: 'Prestanite da razgovarate sa nekim drugim' ili 'Prestanite da sarađujete sa nekom drugom zemljom'", rekao je on. Rubio je naveo da je američka delegacija došla kako bi identifikovala mogućnosti za investicije i trgovinu, te da se očekuje objavljivanje sporazuma vrijednih više milijardi dolara. Uzbekistan, dodao je, želi da održi odnose sa više različitih sila. "Žele da budu prijatelji sa svima", rekao je Rubio o uzbekistanskoj vladi. "Žele da imaju odnose sa svima". Opisao je Uzbekistan kao ključnog regionalnog aktera, ukazujući na broj stanovnika, ekonomski razvoj i turistički potencijal te zemlje. Rubio je naveo da godišnji privredni rast od gotovo osam procenata, koji ova zemlja bilježi, pruža značajne mogućnosti za dalju saradnju. Takođe je pozvao na snažnije angažovanje SAD u Centralnoj Aziji, ističući da taj region tokom protekle dvije decenije nije dobio pažnju kakvu zaslužuje od strane američkih kreatora politika. Prema Rubijevim riječima, cilj posjete bio je postavljanje temelja za dugoročniju saradnju, a ne samo sklapanje niza trenutnih komercijalnih sporazuma. Ključne sirovine i energetska bezbjednostRubio je takođe naglasio važnost diversifikacije globalnih lanaca snabdijevanja, posebno kada je riječ o ključnim sirovinama koje se koriste u naprednim tehnologijama i industrijama. "Jednostavno nije pametno da cio svijet zavisi od jednog mjesta za 100 odsto bilo čega", rekao je on, ističući da prevelika zavisnost od jednog dobavljača čini zemlje ranjivim na političke tenzije i poremećaje. Zemlje koje posjeduju ključne sirovine i imaju kapacitete za njihovu preradu, dodao je, imaju ekonomski interes da te resurse razvijaju na odgovoran način. Vašington je zainteresovan za partnerstva koja bi mogla da donesu korist lokalnim ekonomijama, istovremeno diversifikujući izvore snabdijevanja za američku i globalnu industriju. Kada je riječ o energetici, Rubio je branio odluku administracije da odobri izuzeća od sankcija koja se tiču isporuka ruske nafte, odbacujući sugestiju da te mjere znače da je Vašington promijenio svoj stav o kupovini ruskih energenata. Rekao je da se prilikom donošenja odluka moraju uzeti u obzir globalne cijene, dostupnost energenata i ekonomske prilike u pojedinim zemljama, uključujući i njihovu sposobnost da pronađu alternativne dobavljače. "Američka inostrana politika nije određena isključivo ratom u Ukrajini", rekao je Rubio, dodajući da su važni i bilateralni odnosi, kao i širi ekonomski aspekti. Naveo je da je Vašington blizu postizanja trgovinskog sporazuma sa Indijom, što je još jedan faktor koji administracija uzima u obzir dok pokušava da pronađe ravnotežu između energetske politike i geopolitičkih prioriteta. Rubio podržava ukidanje amandmana Jackson-VanikRubio je takođe izrazio podršku ukidanju amandmana Jackson-Vanik, trgovinskog ograničenja iz doba Hladnog rata koje i dalje predstavlja dugotrajan problem u odnosima sa pojedinim bivšim sovjetskim republikama. Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto taj amandman još uvijek nije ukinut, Rubio je odgovorio da odluka o tome zavisi od Kongresa, iako administracija podržava uklanjanje tih ograničenja. "Mi smo za njegovo ukidanje", rekao je on, dodajući da je administracija pozvala zakonodavce da djeluju. Rubio je napomenuo da je podršku ukidanju izrazio još tokom saslušanja u Senatu, te dodao da se i neki članovi Kongresa zalažu za taj potez. "Kongres jednostavno još nije stigao time da se pozabavi, ali se nadamo da će to učiniti", rekao je on. Ovaj amandman, usvojen 1974. godine, uslovljavao je normalne trgovinske odnose sa određenim zemljama sa netržišnom ekonomijom pitanjima prava na emigraciju i drugim uslovima. Iako je prvobitno bio usmjeren protiv sovjetskih ograničenja na emigraciju Jevreja, on je nastavio da utiče na trgovinsku politiku SAD prema državama nastalim nakon raspada Sovjetskog Saveza. Ukidanje ovog amandmana uklonilo bi dugotrajnu prepreku za bliže ekonomske odnose i pomoglo naporima Vašingtona da proširi poslovne veze sa Centralnom Azijom. Rubiov raspored u Samarkandu obuhvatao je sastanke sa ministrima inostranih poslova pet zemalja Centralne Azije, razgovore sa predsjednikom Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevim, kao i susrete sa predstavnicima američke poslovne zajednice. Takođe je obišao trg Registan, istorijsko obilježje na Putu svile koje simbolizuje viševjekovnu ulogu Samarkanda kao trgovinskog raskršća. Posjeta je prethodila Rubijevom planiranom putovanju u Indiju, gdje su, prema riječima američkih zvaničnika, pregovori o bilateralnom trgovinskom sporazumu bili pri kraju.

Albanski premijer Edi Rama izjavio je da maskirane osobe koje su učestvovale u nasilnim sukobima tokom proteklih nekoliko dana ne predstavljaju studente niti njihove zahtjeve za boljim uslovima obrazovanja. Tokom sastanka sa zvaničnicima državne policije u ponedeljak, 19. oktobra, Rama je rekao da su se protesti pretvorili u talas nasilja koji, prema njegovim riječima, više nije povezan sa nezadovoljstvom vladom. "Ovo nije pobuna za obrazovanje", rekao je Rama, optužujući nasilne demonstrante za napade na policiju, institucije i privredne objekte. Isključio je mogućnost pregovora sa onima koji pribjegavaju nasilju, dok je dan ranije tvrdio da iza nemira stoje i strani uticaji. Pomenuo je Rusiju i Iran, ali nije iznio nikakve javne dokaze koji bi potkrijepili njihovu umiješanost. Protesti, koje su prvobitno pokrenuli studenti zbog nezadovoljstva obrazovnim sistemom, nedostatka prilika za zapošljavanje i korupcije, prerasli su u širi pokret protiv vlade. Šta se dogodilo u nedelju u Tirani?Protest održan 18. oktobra, šesti u nizu, počeo je oko podneva ispred Ministarstva prosvjete, gdje su studenti, srednjoškolci i drugi građani traže ostavku premijera. Dio demonstranata se potom uputio ka Trgu Skenderbeg i drugim institucijama u centru Tirane. Demonstranti su na policijske snage bacali kamenje, pirotehnička sredstva i molotovljeve koktele, na šta je policija odgovorila suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima. Sukobi su se proširili na nekoliko dijelova glavnog grada, a zabilježeni su požari i oštećenja na javnim objektima, uključujući Ministarstvo infrastrukture i energetike, kao i jednu policijsku stanicu. Napetosti su takođe izbile u blizini sjedišta dviju glavnih političkih stranaka: vladajuće Socijalističke partije i opozicione Demokratske partije. Prema izvještajima albanskih medija, Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je do nedelje u devet sati uveče 28 osoba, među kojima su bili policajci, demonstranti, slučajni prolaznici i jedan medijski radnik, zatražilo ljekarsku pomoć u dvije bolnice. Usljed nastalih tenzija, Rama je otkazao zvaničnu posjetu Beču, planiranu za 19. oktobar, tokom koje je trebalo da se sastane sa austrijskim kancelarom Christianom Stockerom. Kako su protesti počeli?Najnoviji talas protesta počeo je 13. oktobra, podstaknut nezadovoljstvom studenata troškovima obrazovanja, uslovima na univerzitetima i nedostatkom ekonomskih perspektiva. Međutim, zahtjevi su se ubrzo proširili daleko izvan pitanja vezanih za obrazovanje. I drugi građani su se pridružili protestima, izražavajući nezadovoljstvo zbog troškova života, korupcije i načina na koji se zemljom upravlja. Protesti su dobili na zamahu u atmosferi nezadovoljstva, koja je djelimično podstaknuta ranijim protivljenjem projektu luksuznog turizma povezanom sa Jaredom Kushnerom, zetom američkog predsjednika Donalda Trumpa. Tokom protekle nedelje, protesti su se proširili i na druge gradove u Albaniji, dok su se sukobi sa policijom intenzivirali. Prema navodima novinske agencije Reuters, do nedelje su vlasti podnijele krivične prijave protiv 388 osoba u vezi sa protestima. Stotine ljudi je privedeno, dok je sedam policajaca suspendovano sa dužnosti dok traje istraga o navodima o prekomjernoj upotrebi sile. Pokretu, međutim, nedostaje jedinstven politički predstavnik. Pojedini demonstranti izrazili su nezadovoljstvo ne samo vladom, već i tradicionalnom opozicijom. Međunarodne reakcijeEskalacija nasilja izazvala je reakcije Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Država. Evropska komisija osudila je napade na institucije i uništavanje imovine, istovremeno ističući pravo građana na mirne proteste. Predstavnici EU pozvali su vlasti da postupaju u skladu sa zakonom i da koriste srazmernu silu. Američka ambasada u Tirani pozvala je na uzdržanost i izbjegavanje nasilja, dok su pojedini američki zakonodavci, uključujući Joea Wilsona i Keitha Selfa, izrazili zabrinutost zbog situacije i zatražili da se poštuju prava demonstranata. Ovi događaji se odvijaju u trenutku kada Albanija nastoji da ubrza proces pristupanja EU, pri čemu je vlada postavila cilj da zemlja postane članica bloka do 2030. godine. Rama je iznio stav da bi nasilni protesti mogli da ugroze taj proces. Šta slijedi?Rama, koji je na vlasti od 2013. godine i koji je na parlamentarnim izborima 2025. osvojio četvrti mandat, nije dao nikakve naznake da će uvažiti pozive na svoju ostavku. U međuvremenu, demonstranti su nagovijestili da će nastaviti sa mobilizacijom, mada ostaje nejasno da li ovaj pokret može da održi brojnost učesnika i formuliše zajedničke zahtjeve koji prevazilaze samo odlazak premijera. Eskalacija nasilja takođe je pojačala pritisak za sprovođenje istrage o napadima na policiju i državne institucije, kao i o navodima da je protiv demonstranata upotrijebljena prekomjerna sila.

Predsjednik Donald Trump branio je svoju odluku da odustane od uvođenja sveobuhvatnih sankcija Rusiji, objašnjavajući to kao pokušaj da se Moskva zadrži za pregovaračkim stolom. Ova odluka naišla je na oštre kritike iz Kijeva, kao i od strane pojedinih američkih zakonodavca, koji smatraju da se time Kremlju šalje pogrešna poruka. Kasno uveče 16. oktobra, Trump je potpisao izvršnu uredbu kojom se obustavljaju nove sankcije, predviđene zakonom koji nosi ime pokojnog američkog senatora Lindseyja Grahamma, inače snažnog zagovornika Ukrajine. Ovaj potez uslijedio je samo nekoliko dana nakon što je Trump odobrio privremeno ublažavanje sankcija na ruski dizel. Trump je prošlog mjeseca potpisao taj zakon na insistiranje zakonodavca koji žele da izvrše pritisak na Moskvu zbog sveopšte invazije na Ukrajinu, započete u februaru 2022. godine. Međutim, nedavne mjere ublažavanja sankcija izazvale su oštre kritike sa raznih strana; pojedini tvrde da Trump time pruža priliku Kremlju da finansira svoju ratnu mašineriju – optužba koju je predsjednik odbacio. "U procesu sam pregovaranja o miru u ratu između Rusije i Ukrajine i ne želim da učinim ništa što bi, na nepromišljen način, udaljilo Rusiju od pregovaračkog stola", napisao je Trump 18. oktobra na društvenoj mreži Truth Social. Okončanje ruskog rata protiv Ukrajine postalo je prioritet za Trampa na početku njegovog aktuelnog mandata u januaru 2025. godine, ali stavovi Kijeva i Moskve u pregovorima ostaju veoma udaljeni, zbog čega su razgovori zapali u ćorsokak. Kremlj ne nudi nikakve ustupke, više puta odbija pozive na potpuni prekid vatre i ostaje pri svojim zahtjevima – koji, između ostalog, uključuju rusku kontrolu nad teritorijama koje Moskva nije uspjela da zauzme u borbama. Usljed ovog zastoja, obje strane su intenzivirale napade. Moskva žestoko granatira Kijev i druge velike gradove, gađajući energetsku infrastrukturu i nanoseći ozbiljna oštećenja komunalnim sistemima u trenutku kada se Ukrajina priprema za zimu. Prema riječima gradonačelnika Vitalija Klička, kasno uveče 18. oktobra na Kijev je ispaljeno nekoliko balističkih raketa, pri čemu je pogođena i zgrada jednog medicinskog centra; Kličko je naveo da je u napadu poginula najmanje jedna osoba. Kao odgovor, ukrajinske oružane snage gađale su ruska postrojenja za preradu nafte, nastojeći da tako ometaju ruske vojne operacije. Ti napadi su razbjesnili Trumpa, čija se Republikanska stranka nalazi u neizvjesnoj borbi za kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom, i to u trenutku kada rast cijena goriva izaziva nezadovoljstvo među mnogim glasačima. Trump je takođe okrivio svog ukrajinskog kolegu, Volodimira Zelenskog, za nedostatak spremnosti da se okonča ruski rat protiv njegove zemlje, tvrdeći da on "ne želi da okonča ovaj rat, a vjerovatno to nikada nije ni želio". Zelenski je upozorio na teške posljedice po Ukrajinu ukoliko izostane podrška SAD. "Ako Sjedinjene Države stanu na stranu Rusije, naravno da nećemo pobijediti", rekao je Zelenski 18. oktobra u emisiji Meet the Press na televiziji NBC. "Želimo da imamo povjerenja u njega i nadam se da će promijeniti svoje odluke... Jer smatram da su to sve greške koje nam neće pomoći. A neće pomoći ni Sjedinjenim Državama". Dodao je da je razmjena obavještajnih podataka, za koju je Ukrajina ranije ove nedelje navela da je bila prekinuta, sada, po svemu sudeći, ponovo uspostavljena. "Veoma smo zahvalni na tome", rekao je Zelenski. "Sada funkcioniše". Prije nedelju dana, kada je Trump na društvenim mrežama jednostrano najavio "energetsko primirje", činilo se da Zelenski podržava obustavu napada, ali je napomenuo da očekuje da isto učini i Moskva. Međutim, s obzirom na to da su ruski napadi na ukrajinske energetske objekte nastavljeni, ukrajinski predsjednik je izjavio da je Kijev "završio" sa jednostranim obustavljanjem dejstava. Nije bilo naznaka da je Moskva podržala primirje koje je najavio Trump. Putin, koji je, prema navodima ruskih medija, ranije tokom nedelje posjetio jedno komandno mjesto, naredio je ruskoj vojsci da nastavi sa "masovnim i koordinisanim" napadima na ciljeve u Ukrajini. Moskva je ranije pokušavala da izvrši pritisak na Kijev kako bi ga primorala da prihvati njene beskompromisne zahtjeve, napadajući energetsku infrastrukturu te zemlje i ostavljajući hiljade ljudi bez grijanja ili struje u uslovima ledenih temperatura. Trumpovo ublažavanje sankcija naišlo je na kritike mnogih zakonodavaca iz obe stranke u Sjedinjenim Državama, kao i međunarodnih partnera Ukrajine. Dok su zvaničnici Trumpove administracije, uključujući američkog ministra finansija Scotta Bessenta, branili poteze predsjednika, republikanski zakonodavac Don Bacon izjavio je da će odluke koje idu u prilog Kremlju "ostati zabilježene kao veoma sramotno poglavlje u istoriji SAD". Najnoviji Trumpovi komentari ukazali su na rastuće tenzije između Vašingtona i Kijeva povodom pristupa administracije prema Rusiji. Zelenski je prethodno saopštio da je razgovarao sa američkim izaslanicima Steveom Witkoffom i Jaredom Kushnerom. Dodao je da Ukrajina i Sjedinjene Države "pripremaju naredne korake u diplomatiji" i da njegova zemlja ostaje "spremna za konstruktivan i iskren rad, usmjeren ka postizanju stvarnog rezultata". "Mir se postiže samo snagom i saradnjom izgrađenom na povjerenju", naveo je Zelenski u objavi na društvenim mrežama povodom tih razgovora. "Činimo sve što je do nas da se to ostvari, kao i da osiguramo da pozicija Amerike bude snažna i da doprinese približavanju mira. Mira koji svi, osim Rusije, čekaju već četiri i po godine".

Ukrajinski zvaničnici oštro su kritikovali odluku američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o izuzećima na planirane sankcije Rusiji, navodeći da to "šalje pogrešnu poruku agresoru" i "pomaže samo Rusima". Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) rekao je da je administraciji potrebno do 60 dana da proceni potencijalni ekonomski uticaj sankcija i carina, dok je Bela kuća tvrdila da bi njihovo trenutno uvođenje moglo da ometa napore za pregovore o mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine. "Ako Rusi pozdravljaju jučerašnje odluke u SAD, one se sigurno ne radi o efikasnom pritisku da se okonča rat", napisao je u subotu na X ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha. "Neodlučnost šalje pogrešan signal agresoru. Ona samo produžava rat". On je dodao da je "Lindzi Grem (LIndsay Graham) to dobro razumeo", misleći na pokojnog republikanskog senatora po kome je nazvan zakon o sankcijama Rusiji i Iranu. Grem, koji je preminuo 11. jula, bio je istaknuti pristalica Ukrajine u američkom Kongresu. Zakon je usvojen u Kongresu uz ogromnu dvostranačku podršku i Tramp ga je potpisao u septembru. Međutim, u izvršnoj naredbi potpisanoj kasno u petak, Tramp je naveo da je izuzimanje tih mera u nacionalnom interesu SAD. Naredba je doneta samo dva dana pre nego što je paket sankcija trebalo da stupi na snagu u nedelju. Ovaj potez izazvao je oštre kritike pristalica Ukrajine i članova Kongresa iz obe partije koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da ukidanje sankcija "definitivno pomaže samo Rusima". "Odluka da se sve ovo poništi, da se sve to blokira, deluje mi pogrešno", napisao je u subotu na X Zelenski. Zakon je osmišljen da administraciji pruži dodatnu prednost nad ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tako što će odobriti carine do 100 odsto za glavne kupce ruske nafte i gasa, uključujući Kinu i Indiju, i predvideti sankcije za ruske zvaničnike, finansijske institucije i takozvanu flotu tankera u senci koja se koristi za zaobilaženje postojećih ograničenja. Rubio je u subotu branio odluku Bele kuće o izuzećima za nove sankcije Rusiji, rekavši da je Vašingtonu potrebno vreme da proceni ekonomske posledice dodatnih kazni, jer sukobi u nekoliko regiona opterećuju globalno snabdevanje energijom. U obraćanje novinarima u Bazi Endruz pre nego što je krenuo na seriju diplomatskih i trgovinskih razgovora u Centralnoj Aziji, Rubio je branio napore administracije da uravnoteži pritisak na Moskvu s brigama za ekonomiju. Izuzeća su usledila posle sporazuma o dizelu koji je Tramp objavio s Rusijom 9. oktobra, a koji je izazvao kritike da Vašington daje prioritet domaćim cenama goriva u odnosu na napore da zaustavi rat Kremlja protiv Ukrajine. Zelenski je rekao da su izuzeća nesrećna odluka o odustajanju od sankcija u vreme kada je "potreban pritisak". "U vreme kada su Rusi izvršili tako masovni napad na naš energetski sektor, u Americi je nažalost doneta odluka da se potpuno ignoriše Zakon Lindui Grem koji je trebalo da nametne istinski efikasan pritisak na Rusiju da okonča ovaj rat", napisao je Zelenski na X. "Rusija pokušava da izazove nestanak struje u Ukrajini – neposredno pre zime", rekao je on. "Rusija pokušava da ostavi milione naših ljudi bez struje i grejanja. Potreban je pritisak da se ovo zaustavi. Obustava sankcija SAD, ublažavanje pritiska na agresora, finansijske nagrade za Putina – sve ga to samo podstiče da nastavi da napada". Visoki izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina, s druge strane, pohvalio je izuzeća kao "zaista istorijski trenutak". Kiril Dmitrijev, koji je na čelu ruskog suverenog fonda bogatstva, napisao je na X kasno u petak da "ekonomska saradnja između Rusije i SAD služi interesu obe nacije". Energetski troškovi komplikuju sankcije RusijiRubio je rekao da je administraciji potrebno 60 dana da proceni efekte sankcija i carina, uključujući njihov potencijalni uticaj na zemlje poput Indije, koja se i dalje značajno oslanja na ruske energente uprkos naporima da diversifikuje svoje snabdevanje. Kao faktore koji vrše pritisak na globalna energetska tržišta, on je ukazao na poremećaje koji uključuju Iran, Ormuski moreuz, napade jemenskog pokreta Huti i rat između Rusije i Ukrajine. "Ovi sukobi širom sveta počinju da se sudaraju jedan s drugim", rekao je Rubio. SAD plaćaju veće cene nego što su želele, rekao je on, dok se neke druge zemlje približavaju krizi zbog cena i dostupnosti energenata. Rubio je takođe branio sporazum administracije s Rusijom o dizelu – koji je Zelenski nazvao "poklonom" Putinu – tvrdeći da bi gorivo stiglo na međunarodna tržišta bez obzira na to da li bi ga SAD kupile. "Jedina razlika je koliko bi ga Sjedinjene Države dobile", rekao je on. Energetski analitičari su doveli u pitanje da će sporazum značajno sniziti cene za američke potrošače, upozoravajući da bi ublažavanje ograničenja moglo da pruži Moskvi značajne ekonomske koristi. Izuzeće blokira dodatne sankcije i carine koje je Kongres odobrio kako bi obeshrabrio glavne kupce ruske nafte i gasa, iako postojeće sankcije ostaju na snazi. Odluka je naišla na oštre kritike obe partije. Republikanski senator Tom Tilis (Thom Tillis) rekao da je "više nego neodgovorna", dok je senator Džon Kornin (John Cornyn) naveo da bi pokojni senator Grem "bio užasnut". Članovi Kongresa iz Demokratske partije takođe su optužili Trampa da pomaže Rusiji u finansiranju njenog rata.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u nedelju da su ruski napadi bili usmereni na električne trafostanice u više regiona, zbog čega su desetine hiljada domaćinstava ostala bez struje, dok su ukrajinski i ruski zvaničnici prijavili smrti civila posle noćnih napada dronovima. Zelenski je rekao da je Rusija izvela 76 napada na energetski i naftno-gasni sektor Ukrajine u nedelji otkako je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio prekid vatre u energetskom sektoru. Tramp je 11. oktobra rekao da je tražio od ruskog predsednika Vladimira Putina da poštuje nedeljnu pauzu u napadima na energetsku infrastrukturu usred ledenog vremena u Ukrajini. "Tokom prošle nedelje, Rusija je lansirala skoro 2.700 dronova za napad, 1.700 navođenih avionskih bombi i 66 raketa na Ukrajinu, većinom balističkih raketa", napisao je Zelenski na društvenim mrežama u nedelju. Optužujući Moskvu da pokušava da cela Ukrajina ostane bez struje, Zelenski je na društvenim mrežama napisao: "Rusija ne preduzima korake ka miru". Zelenski je rekao da su u noćnim napadima ciljane elektrane u Viničkoj, Žitomirskoj, Hmeljnickoj i Odeskoj oblasti. U ruskim napadima ubijeno je najmanje dve osobe, dok je nekoliko povređeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici. U jugoistočnom gradu Zaporožje, ubijena je 27-godišnja žena, a dve osobe su povređene, uključujući šestogodišnju devojčicu, pokazuju podaci regionalne vojne administracije. U napadima su oštećene dve stambene zgrade, 18 automobila i jedna obrazovna ustanova, saopštila je administracija. U gradu Poltavi u centralnom delu Ukrajine, u napadu ruskog drona poginula je jedna žena, a četiri osobe su povređene, naveo je načelnik gradske vojne administracije Vitalij Djakivnič na Telegramu. Devet stambenih zgrada je oštećeno, neke od ostataka pogođenog drona. U zapadnoj Viničkoj oblasti, napadi ruskih dronova na kritičnu infrastrukturu izazvali su nestanak struje, saopštila je regionalna vojna administracija. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija lansirala 180 borbenih dronova tokom noćnih napada, od kojih je 152 presretnuto. Udari su zabeleženi na 20 lokacija, navodi se u saopštenju. Rusija prijavila žrtve i štetu na infrastrukturiU Rusiji je jedna osoba poginula, a pet povređeno u napadu ukrajinskog drona na Sankt Peterburg, rekao je u nedelju guverner grada Aleksandar Beglov. Požari su izbili na naftnom terminalu u Sankt Peterburgu, naftnom depou i industrijskim skladištima, rekao je Beglov. Dvanaest stambenih zgrada je takođe oštećeno. Ruska kompanija za elektronsku trgovinu Ozon saopštila je da je dron udario u jedan od njenih logističkih objekata u Sankt Peterburgu, izazvavši požar. Zaposleni su evakuisani i niko nije povređen u objektu, navela je kompanija. Internet kompanija VK saopštila je da je i njen data centar u Lenjingradskoj oblasti bio meta dronova, ali da su njene usluge dostupne korisnicima kao i obično. Dron je udario u most s kablovima koji je deo Zapadnog brzog autoputa u Sankt Peterburgu. Obim štete nije zasad poznat. Napadi su takođe izazvali prekide u snabdevanju strujom u delovima regiona. Dve transformatorske podstanice u Janinu su navodno isključene, dok je rad na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu bio poremećen. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su jedinice protivvazdušne odbrane oborile 1.015 ukrajinskih dronova iznad ruskih regiona tokom noći. Taj broj nije mogao biti nezavisno potvrđen. Napadi dronovima su takođe poremetili vazdušni saobraćaj širom Rusije. Više od 350 letova je odloženo ili otkazano na četiri moskovska aerodroma u subotu uveče i tokom noći, pošto su vlasti uvele ograničenja usled prijavljenih ukrajinskih napada dronova na Moskovsku oblast. Brojke su zasnovane na tablama za poletanje i dolazak na aerodromu koje je pregledao nezavisni ruski medij Meduza. Aerodrom Šeremetjevo je najteže pogođen, sa 143 otkazana i 53 odložena leta. Vnukovo je imao 55 otkazivanja i 113 odloženih letova, dok je Domodedovo prijavio 59 odloženih letova. Neki letovi za Moskvu su preusmereni u druge gradove, uključujući Sankt Peterburg i Nižnji Novgorod. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao je da je ruska protivvazdušna odbrana uništila 75 dronova koji su se kretale ka prestonici. Aerodromi u Penzi, Saratovu i Sočiju takođe su obustavili operacije. Kijev kaže da su veze Starshielda i dalje ograničeneNovi napad na Ukrajinu izveden je u vreme kada su poremećaji satelitskog sistema Starshield, vojne verzije usluge Starlink koju vodi Ilon Maskov (Elon Musk) SpaceX, učinili Ukrajinu posebno ranjivom ranije ove nedelje. Kijev je u subotu saopštio da je brzina veza sa Starshieldom preko ukrajinske teritorije i dalje značajno ograničena, što je izazvalo nestabilnost u komunikacijama na bojnom polju, napadima srednjeg dometa i operacijama dronova presretača. "Manjak sistema protivvazdušne odbrane, u kombinaciji s nedostatkom potvrde da su puni operativni kapaciteti Starshield vraćeni, stvara dodatne izazove za Ukrajinu u zaštiti kritične infrastrukture od ruskih vazdušnih napada", rekao je za RSE Denis Sijenik, otpravnik poslova u ambasadi Ukrajine u SAD. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) odbacio je u subotu tvrdnje da su SAD namerno ograničile pristup Ukrajine Starlinku. "Niko u Beloj kući nije nikome naredio da uspori internet ili smanji brzinu kako određeni dronovi ne bi mogli da ga koriste", rekao je novinarima Rubio dok se spremao da krene za Centralnu Aziju, nazivajući izveštaje o ulozi SAD "kategorički lažnim". Rubio je rekao da je, koliko on razume, performanse Starlinka vratile na prethodni nivo. Ukrajina je koristila komercijalnu uslugu za podršku operacijama dronova. Takođe je doveo u pitanje verziju incidenta koju je izneo ukrajinski predsednik, rekavši da "nije siguran da Zelenski zna o čemu priča". Rubio je razlikovao Starlink od Starshielda, posebnog satelitskog sistema orijentisanog na odbranu koji koristi američka vojska. Ukrajina trenutno nema pristup Starshieldu, rekao je on, iako je Kijev to tražio da izvodi napade duboke unutar Rusije. Pitanje kako bi se sistem mogao koristiti ostaje predmet diskusije, dodao je Rubio. Njegovi komentari su istakli ograničenja pristupa Ukrajine vojnoj tehnologiji povezanoj sa SAD, dok tenzije između Vašingtona i Kijeva rastu zbog pristupa administracije Rusiji.

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je u nedelju da su vlasti neutralisale "dron s eksplozivom" koji je, prema njegovim rečima, bio usmeren ka zgradi Vlade u Tirani. Rama je takođe optužio strane aktere da se mešaju u nasilne proteste protiv vlade, navodeći Iran kao izvor dezinformacija. Petodnevni nemiri u albanskoj prestonici eskalirali su u nasilje, pa je bilo povređenih među policajcima i demonstrantima, kao i materijalne štete. Nasilje na protestima podstaklo je pozive na uzdržanost. Rama je u javnom obraćanju rekao da je dron neutralisan pre dva dana i da je imao za cilj da zapali unutrašnje dvorište zgrade Vlade, s "potencijalno teškim posledicama". "Ovo je strana ruka", dodao je on, tvrdeći da takvu operaciju nisu mogli smisliti ni organizovati studenti i mladi Albanci koji protestuju. Rama nije identifikovao osobe ili grupe za koje se sumnja da stoje iza incidenta niti je izneo dokaze za svoje tvrdnje. Radio Slobodna Evropa kontaktirao je tužilaštvo i policiju u Albaniji radi komentara, ali još nije dobio odgovor. Albanski premijer je takođe tvrdio da postoje podaci o stranom mešanju na društvenim mrežama, koje je, prema njegovim rečima, usmereno na podsticanje destabilizacije zemlje. "Imamo mnogo podataka, nastavićemo da dopunjavamo ono što smo započeli još od samog početka u vezi s mešanjem na društvenim mrežama tih 'stranih ruku'", rekao je Rama. On je označio Iran kao jedan od izvora dezinformacija, rekavši da je "tu, naravno, još jedna ruka homeinistička Republika Iran, vrhunac dezinformisanja". Rama se osvrnuo i na objavu Aleksandra Dugina, jednog od glavnih ideologa Kremlja i bliskog prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina. Ne pominjući Dugina po imenu, Rama ga je nazvao Putinovim "ideološkim ocem" i "duhovnim vođom". Dugin je na X u subotu opisao Albance kao "veoma zanimljiv i hrabar narod" i napisao da se "sada bude". On se takođe osvrnuo se i na ulogu pravoslavnih hrišćana u izgradnji albanske države, kao i na sufijsku tradiciju islama u toj zemlji. Te navode je izneo dok Albanija potresaju antivladini protesti koji su praćene sukobima između demonstranata i snaga reda. Rama je tvrdio da grupa od 200 do 300 maskiranih osoba, koje, prema njegovim rečima, nemaju veze sa studentima, izaziva najveći deo nasilja. On je takođe optužio političke protivnike da podstiču i organizuju nerede, tvrdeći da napadi na banke i preduzeća imaju za cilj da šire paniku u zemlji. Premijer je priznao da su mladi nezadovoljni i da traže promene, ali je rekao da proteste koriste organizovane grupe i politički interesi. Rama ponovo odbacuje zahteve za ostavkuStudenti kažu da protestuju zbog visokih troškova obrazovanja i korupcije u vladi, a njihov glavni zahtev je ostavka vlade na čelu s Edijem Ramom. Rama je u nedelju ponovo odbio zahteve za ostavku, upozorivši da bi promena vlasti u ovim okolnostima mogla da omete proces evropskih integracija. "Ovde je na kocki pregovarački sto s EU", rekao je Rama. Prema njegovim rečima, kalendar pregovora predviđa njihovo okončanje do kraja 2027, dok Albanija nastoji da postane članica u Evropskoj uniji do 2030. On je izrazio spremnost na dijalog sa studentima i građanima, pozvavši ih da o njihovim zahtevima razgovaraju u zgradi Vlade, na fakultetima ili na drugim mestima. Rama je spomenuo predlog zakona o socijalnom i pristupačnom stanovanju, koji, prema njegovim rečima, predviđa 2.000 kredita s nultom kamatom za određene kategorije mladih i stručnjaka, još 2.000 kredita s kamatom od tri odsto, kao i podršku za plaćanje kirije za 3.000 stanova. On je rekao da su te mere deo vladinog programa, ali da je njihova primena ubrzana i zbog nezadovoljstva iskazanog tokom protesta. Rama je insistirao da se Vlada neće povući pred nasiljem, upozorivši na oštrije mere protiv maskiranih osoba koje napadaju policiju i institucije. Tokom pet dana nemira demonstranti su palili vladine institucije i banke i oštetili privatna preduzeća, uz pozive na Raminu ostavku. Takođe su bacali kamenje, molotovljeve koktele i pirotehnička sredstva na policiju, a snage reda su, da bi ih rasterale, koristile suzavac, vodene topove i gumene metke. Zbog toga je registrovano oko 120 povređenih policajaca i 45 povređenih demonstranata, mada je moguće da mnogi slučajevi povreda među demonstrantima nisu evidentirani. Policija je u subotu saopštila da je dosad uhapšeno 167 demonstranata, dok je krivično gonjeno još 388 zbog upotrebe nasilja. Sjedinjene Američke Države pozivaju na uzdržanostAmerička ambasada u Tirani pozvala je sve strane na uzdržanost i smirenost. "Nasilje, nemiri, fizičko povređivanje drugih i uništavanje imovine nisu građanski angažman. Pozivamo sve građane koji odluče da demonstriraju da svoje pravo na protest ostvaruju mirno, bez nasilnih akata", saopštila je ambasada na društvenim mrežama u subotu. Reakcije u subotu stigle su i od američkih kongresmena. Republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) izrazio je zabrinutost zbog eskalacije nasilja i pozvao vladu da se uzdrži od nasilja nad demonstrantima. "Albanski narod zaslužuje slobodu, vladavinu prava i institucionalnu odgovornost", napisao je on na X, dodavši da mladi zaslužuju da imaju glas o budućnosti svoje zemlje. Kit Self (Keith Self), takođe republikanski kongresmen, rekao je da su protesti u Albaniji "kulminacija nepoverenja građana u korumpirane političare i njihovog zamora od potpunog nepoštovanja vladavine prava". "Albanski lideri moraju da obrate pažnju na pozive za suštinske promene, koje će stvoriti ekonomske mogućnosti i podstaći regionalnu stabilnost", rekao je Self na X. Još jedan republikanski kongresmen Robert Aderholt rekao je da je "duboko zabrinut" zbog eskalacije nemira u Albaniji, savezniku SAD u NATO-u. "Sve strane moraju da odbace nasilje, a vlada mora da poštuje prava mirnih demonstranata. Mladi Albanci zaslužuju da imaju glas u oblikovanju budućnosti svoje zemlje", rekao je on.

Hiljade mladih Albanaca okupile su se u subotu ispred Ministarstva prosvete u centru Tirane, petog dana sve snažnijeg studentskog pokreta protiv vlade premijera Edija Rame. Protest je eskalirao u nasilje kada je grupa maskiranih mladića bacila kamenje na specijalnu policiju, koja je odgovorila šok bombama, suzavcem i vodenim topovima. Protest u subotu sazvan je kao svenarodni skup na kojem se, pored studenata i srednjoškolaca, očekivalo i učešće građana i predstavnika dijaspore. Protesti protiv korupcije i nedostatka radnih mesta počeli su da se šire Albanije, ali je Rama odbacio pozive na ostavku. Prema podacima policije, do sada je privedeno 500 demonstranata, od kojih je 330 pušteno. Oko 120 policajaca i 45 demonstranata registrovano je kao povređeno, mada je verovatno da mnogi slučajevi povređivanja demonstranata nisu zabeleženi. Zaštitnik građana Endrit Šabani (ShabanI) objavio je preliminarne nalaze monitoringa sprovedenog tokom četiri dana protesta u zemlji, pri čemu je utvrdio zabrinjavajuće okolnosti u vezi s uslovima pritvora, postupanjem prema maloletnicima i navodima o upotrebi nasilja nad osobama lišenim slobode. Prema rečima Šabanija, tokom poslednjih 72 sata kontaktirana su 214 zadržane osobe i obavljeni su i poverljivi razgovori s uhapšenima, privedenima, povređenima, lekarima i psiholozima. Šabani je takođe rekao da je samo 14. i 15. oktobra u Traumatološkoj bolnici pomoć dobilo 128 osoba, od čega 86 policijskih službenika, 38 demonstranata i pet maloletnika. Zaštitnik građana je osudio sve oblike nasilja koji su pratili proteste proteklih dana. "Osuđujemo nasilje nad policajcima. Osuđujemo nasilje nad demonstrantima. Osuđujemo oštećenje javne i privatne imovine, uključujući preduzeća", navodi se u saopštenju. Koji traže demonstranti?Studenti kažu da protestuju zbog visokih troškova obrazovanja i korupcije u vlasti, a njihov glavni zahtev je ostavka vlade na čelu sa Edijem Ramom. Njima su se pridružili i srednjoškolci. Nastava je bojkotovana na univerzitetima u Tirani i nekoliko drugih gradova, kao i u nekoliko gimnazija u prestonici. Oni kažu da su ogorčeni i zbog prodaje netaknutih delova albanske obale za izgradnju luksuznog turističkog kompleksa, koji podržava Džared Kušner (JAred Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Nemiri predstavljaju izazov za Ramu, koji je prošle godine osvojio četvrti mandat obećavši da će Albaniju voditi ka članstvu u Evropskoj uniji. On cilja na to da zemlja uđe u EU već 2028. godine. Rama je u petak pozvao na smirenost i okrivio "strane ruke" za višednevne nasilne nerede. On nije identifikovao odakle su te "strane ruke", ali je rekao da pokušavaju da osujete napore njegove zemlje da postane članica Evropske unije. "Ovo su strane ruke koje ne žele da Albanija bude mirna", rekao je on u videu objavljenom na Fejsbuku (Facebook). Rama je insistirao da protesti "nemaju nikakve veze s brigama, problemima i legitimnim težnjama svakoga ko želi bolji život". "Sve ovo je ista ona ruka, ista ona ruka koja je uhvatila za gušu albansku opoziciju, koja je Albaniju spaljivala i uništavala ne jednom, i koja je spremna da je ponovo spali i uništi, kako joj ne bi dozvolila da napreduje", rekao je Rama.

Rusija je u noći između petka i subote napala Ukrajinu balističkim i krstarećim raketama, kao i stotinama dronova, ubivši civile i oštetivši stambene zgrade, saopštile su ukrajinske vlasti. Napadi su takođe poremetili snabdevanje električnom energijom u nekoliko regiona, rekli su zvaničnici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je to bio "jedan od najvećih ruskih napada na energetski sektor Ukrajine", dodajući da je širom zemlje gađano više od 15 "kritičnih postrojenja za proizvodnju i prenos električne energije". On je na X naveo da su među najteže pogođenim područjima Luck, Rovno, Žitomir, Vinica, Šepetivka, Slavuta i Netišin, a da su "takođe pogođeni energetski objekti u Harkivu, Kijevu, Dnjepru i drugim regionima". "Rusi su pojačali svoju antienergetsku operaciju i pokušavaju da što više rastegnu naše rezerve i mogućnosti popravke", napisao je Zelenski. "Samo između 19 časova juče i sedam ujutru danas, više od 320 šaheda na mlazni i benzinski pogon, zajedno s lutajućom municijom, krstarećim raketama i balističkim raketama, iskorišćeno je protiv našeg energetskog sektora, naših gradova i naših zajednica". Rusija je lansirala četiri krstareće rakete Kalibar i 332 jurišna drona, uključujući 31 dron na mlazni pogon, kao i balističke rakete Iskander-M/KN-23 i krstareće rakete H-22/32, navele su ukrajinske vazdušne snage. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili potisnula 293 mete u vazduhu, uključujući sve četiri rakete Kalibar i 289 dronova, saopštilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Udari su zabeleženi na 22 lokacije, dok su ostaci presretnutih meta pali na još tri. U južnom gradu Hersonu, ruski vazdušni napad u okrugu Korabelni ubio je 64-godišnjeg vozača hitne medicinske pomoći, rekao je načelnik regionalne vojne administracije Jaroslav Šanko. U Slovjansk, u istočnom Donjeckom regionu, ruske snage su u ranim jutarnjim satima pogodile stambeni kvart avionskim bombama FAB-250, pogodivši dve stambene zgrade, navode lokalne vlasti. Jedna osoba je poginula, a 10 je ranjeno u napadu, od kojih su četiri hospitalizovane. U toku su operacije potrage i spasavanja, dok ispod ruševina obe zgrade možda ima ljudi. Osam stambenih zgrada je oštećeno, od kojih su dve delimično uništene. Ukupno 16 ljudi je ranjeno u Slovjansk u protekla 24 sata, uključujući 17-godišnju devojku. Vozila i komunalna oprema su takođe oštećeni. Udari su takođe dodatno opteretili elektroenergetski sistem Ukrajine. Nacionalni operater mreže Ukrenergo najavio je vanredna isključenja struje u nekoliko regiona, navodeći da se prethodno objavljeni rasporedi isključenja neće primenjivati u područjima pogođenim merama. U Vinici, glavnom gradu istoimene oblasti u centralnoj Ukrajini, ruski napadi su ostavili grad bez struje, rekao je gradonačelnik Serhij Morgunov. Zvaničnici su procenjivali obim štete, dok je kritična infrastruktura prebačena na rezervno napajanje. Poslednji napad se dogodio pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio da je odustao od skoro svih suštinskih sankcija, carina i ograničenja uključenih u dvostranački zakon čiji je cilj bio da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine, što je izazvalo oštre kritike pristalica Ukrajine i kongresmena iz obe stranke koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) dolazi u Uzbekistan ovog vikenda, dok se Vašington nada da će se diplomatski angažman na visokom nivou pretvoriti u konkretnu ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa zemljama Centralne Azije. Zvaničnik Stejt departmenta je u petak u razgovoru s novinarima povodom Rubijevog putovanja rekao je da će više od 200 američkih kompanija pratiti državnog sekretara u Samarkandu, gde se očekuje da će se sastati s ministrima spoljnih poslova svih pet zemalja Centralne Azije. Turneja odražava napore Trampove administracije da kombinuje diplomatiju s trgovinskom, investicionom i bezbednosnom saradnjom širom Južne i Centralne Azije, regiona koje Vašington smatra sve važnijim za svoje ekonomske i strateške interese. "Predugo su se Sjedinjene Države fokusirale na Bliski istok i Istok, a ovo područje u sredini, Centralna Azija, nije dobilo pažnju koju zaslužuje", rekao je visoki zvaničnik. Američka delegacija će uključivati predstavnike velikih kompanija kao što su Boing (Boeing), Sitibank (Citibank) i Frenklin Templton, kao i preduzeća koja posluju s kritičnim mineralima i u drugim strateškim sektorima. Zvaničnici Američke međunarodne korporacije za finansiranje razvoja, Izvozno-uvozne banke Sjedinjenih Država, Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt departmenta takođe će učestvovati na sastancima osmišljenim da povežu američka preduzeća s potencijalnim partnerima širom Centralne Azije. Visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je da su samo Kazahstan i Uzbekistan generisali više od 30 milijardi dolara novih investicija u SAD tokom prošle godine. Republikanski senator Džon Kertis (John Curtis), koji je podržao bliži angažman SAD s Centralnom Azijom, kaže da je stabilnost regiona neophodna za američke interese u vreme povećane neizvesnosti u drugim delovima sveta. "Stabilan region Centralne Azije, s toliko neizvesnosti u drugim delovima sveta, jednostavno je neophodan za nas", rekao je on za RSE. "Na njima je, ali partnerstvo s nama moglo bi biti neverovatno važan deo odnosa. Kao što svi znaju, kritični minerali su veoma važni, ne samo za SAD već i za svet. I mislim da je to velika prednost koju poseduju i koja bi mogla biti veoma važna", dodao je Kertis. Samarkand, istorijski trgovački centar na Putu svile, biće glavna centralnoazijska pozornica Rubiove turneje. Poseta će obuhvatiti bilateralne sastanke i sastanak u formatu C5+1, kao i direktno angažovanje američkih kompanija, regionalnih preduzeća i predstavnika vlade. Najavljena namera Kazahstana da se pridruži Abrahamskim sporazumima takođe je istaknuta tokom brifinga s novinarima. Visoki zvaničnik je rekao da Vašington radi na potencijalnoj ceremoniji potpisivanja, ali nije naveo datum. Abrahamski sporazumi su prvobitno uspostavljeni radi normalizacije odnosa između Izraela i nekoliko arapskih i muslimanskih zemalja. Potencijalno učešće Kazahstana bi proširilo domet okvira, iako zvaničnik nije pružio detalje o uslovima ili vremenskom okviru formalnog pristupanja zemlje. Zvaničnik je takođe rekao da su Kazahstan i Uzbekistan prvi put pozvani da prisustvuju samitu Grupe 20 kao posmatrači. Pozivi su upućeni u okviru širih napora Vašingtona da podigne međunarodni profil Centralne Azije i produbi veze s njenim vladama. Svih pet predsednika Centralne Azije javno je pozvalo američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da poseti njihove zemlje, rekao je zvaničnik, dodajući da su regionalne vlade pozdravile povećano angažovanje Vašingtona. Trgovina i investicije nisu jedini prioriteti. SAD takođe žele da ojačaju saradnju u borbi protiv terorizma s nekim zemljama Centralne Azije. Zvaničnik nije identifikovao zemlje koje su uključene niti je pružio detalje o inicijativama, ali je opisao bezbednosnu saradnju kao važan element rastućih regionalnih odnosa Vašingtona. Vlade Centralne Azije trenutno imaju složene odnose s Rusijom i Kinom, dok istovremeno nastoje da prošire svoja međunarodna partnerstva. Zvaničnik Stejt departmenta nije opisao inicijativu kao pokušaj da se zameni bilo koja od sila, već je umesto toga naglasio komercijalne mogućnosti, jače diplomatske kontakte i saradnju po pitanju zajedničkih bezbednosnih pitanja. Rubiova poseta ima za cilj da rezultate tog angažmana na visokom nivou pretvori u praktičnu saradnju. Posle posete Uzbekistanu, Rubio bi trebalo da otputuje u Mumbaj i Džamnagar, u Indiji, kako bi unapredio ekonomske i diplomatske veze s Nju Delhijem.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izuzeo je skoro sve suštinske sankcije, carine i ograničenja iz dvostranačkog zakona čiji je cilj da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine, što je izazvalo oštre kritike zagovornika Ukrajine i kongresmena iz obe stranke koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore. U izvršnoj naredbi potpisanoj kasno uveče u petak, Tramp je naveo da je izuzimanje tih mera u nacionalnom interesu SAD. Naredba je doneta samo dva dana pre nego što je paket sankcija trebalo da stupi na snagu 18. oktobra. Zakon Lindzi Grem (Lindsay O. Graham) o sankcijama Rusiji i Iranu iz 2026. godine Tramp je potpisao u septembru. Posthumno je imenovan po republikanskom senatoru Gremu iz Južne Karoline, istaknutom kongresnom i pristalici Ukrajine, koji je preminuo 11. jula. Zakon je osmišljen da administraciji pruži dodatnu prednost nad ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tako što će odobriti carine do 100 odsto za glavne kupce ruske nafte i gasa, uključujući Kinu i Indiju, i predviđa sankcije usmerene na ruske zvaničnike, finansijske institucije i takozvanu flotu iz senke tankera koji se koriste za zaobilaženje postojećih ograničenja. Trampova odluka da ukine mere pokrenula je pitanja o tome da li njegova administracija namerava da iskoristi ekonomski pritisak koji Kongres pokušava da izvrši na Moskvu da bi se primorala na okončanje rata. U naredbi, Tramp je naveo da ga zakon ovlašćuje da ukine primenu odredbi o sankcijama protiv stranih lica. On je naveo da je Kongresu podneo potvrdu da je izdavanje izuzeća u nacionalnom interesu. Zakon takođe zahteva od administracije da dostavi izveštaj u kojem se objašnjava osnova za tu potvrdu. Izveštaj mora biti podnet u obliku koji nije tajan, iako može da sadrži i aneks s tajnim sadržajem. Bela kuća nije javno detaljno objasnila, u materijalu dostavljenom za ovaj izveštaj, suštinsko opravdanje za odustajanje od glavnih odredbi zakona. 'Okrutan politički izbor'Mikola Murski, direktor za zastupanje u organizaciji Razom za Ukrajinu, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u SAD koja podržava Ukrajinu, rekao je za RSE da je Tramp propustio priliku da poveća pritisak na Putina. "Tramp je propustio zlatnu priliku da donese mir Ukrajini", rekao je Murski. On je rekao da su kongresmeni mesecima radili na dvostranačkoj podršci zakonu, koji je uključivao carine za zemlje koje kupuju rusku naftu, ograničenja kupovine ruskog suverenog duga i ograničenja novih investicija u Rusiji. "Sve je to izbrisano kasno uveče naredbom Bele kuće u petak", rekao je Murski. On je takođe doveo u pitanje trajanje izuzeća. "Šokantno, ova izuzimanja čak nemaju ni datum isteka", rekao je on. Razom je osudio odluku u zasebnom saopštenju, navodeći da je odbijanje korišćenja raspoloživih alata za pritisak na Rusiju bio namerni politički izbor. "Nedostatak alata za okončanje ovog rata bila bi tragedija. Imati ih i odbiti da ih upotrebimo je surov politički izbor", rekao je Danijel Balson, direktor za zastupanje u Razomu. Balson je rekao da je o zakonu mukotrpno pregovarala dvostranačka grupa senatora koji su sarađivali sa zvaničnicima Bele kuće tokom nekoliko meseci pre nego što je dobio značajnu podršku u oba doma Kongresa. U nedelji pre izuzeća, Rusija je lansirala više od 700 dronova, zajedno s balističkim i krstarećim raketama, na ukrajinske gradove i elektrane, naveo je Balson. "Današnja naredba o implementaciji signalizira Kremlju da može da nastavi svoju invaziju", rekao je on, dodajući da će Ukrajinci nastaviti da se bore uprkos sve većim humanitarnim i energetskim izazovima. Pitanja o opravdanosti, rokovimaOdluka je takođe pokrenula pitanja o tome kakvo je objašnjenje Trampova administracija pružila Kongresu za poništavanje odredbi o sankcijama i carinama. Maks Majzliš (Max Meizlish), bivši zvaničnik Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD, koji je sada zamenik direktora Centra za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratija, rekao je za RSE da je obrazloženje administracije sada centralno pitanje. "Pitanje je sada kakvo je suštinsko obrazloženje administracija pružila Kongresu za odustajanje od praktično svake glavne sankcione i carinske odredbe zakona koji je usvojen uz dvostranačku podršku", rekao je Majzliš. Prema zakonu, administracija mora da podnese pisanu potvrdu da je izuzimanje u nacionalnom interesu, zajedno s izveštajem koji objašnjava osnovu za tu odluku. Zahtevi za izveštavanje imaju za cilj da Kongresu pruže izveštaj o obrazloženju odluke administracije. Odvojeno, član 113 zakona utvrđuje zahteve za pružanje pisanog obrazloženja relevantnim kongresnim odborima u vezi s uvođenjem carina. Izvori upoznati s pitanjem rekli su za RSE da je administracija propustila rok od 8. oktobra u vezi s tim zahtevima. Izuzeća su takođe usledila posle Trampove odluke da dozvoli prodaju ruskog dizela u jeku zabrinutosti zbog rasta cena goriva i globalne nestašice ponude. Tramp je prošle nedelje rekao da bi Rusija mogla odmah da isporuči 300.000 tona dizela, zatim još 500.000 tona u novembru, a zatim milion tona "odmah posle toga". Ovaj potez su oštro kritikovali i demokrate i republikanci, kao i Ukrajina i njeni evropski saveznici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao ga je "poklonom" Putinu. Izuzeća su naložena takođe i trenutku kada administracija nastoji da snizi cene goriva u SAD pred novembarske izbore koji će odrediti kontrolu nad Kongresom. Na cene energije je takođe uticao rat SAD protiv Irana. Ta odluka je naišla na kritike kongresmena koji su podržali Gremov zakon i pozvali predsednika da ga u potpunosti sprovede. Koautor zakona, demokratski Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal), optužio je Trampa da je stao na stranu Putina i mreža koje održavaju ruske ratne napore. "Donald Tramp ponovo potvrđuje da stoji na strani krvožednog nasilnika i onih koji omogućavaju rusku ratnu mašineriju", napisao je Blumental na društvenim mrežama, tvrdeći da je odluka suprotna stavovima većine Amerikanaca, članova Kongresa i evropskih saveznika. "Ova izuzeća nemaju nikakve veze s našom nacionalnom bezbednošću, već imaju sve veze s ulizivanjem Vladimiru Putinu", dodao je on. Republikanski član Predstavničkog doma Don Bejkon (Bacon) takođe je kritikovao Trampov potez navodeći da "predsednik produžava rat". Kongresmen Gregori Miks (Gregory Meeks), vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, u petak je predstavio dvostranački predlog zakon kako bi blokirao Trampov predloženi sporazum o kupovini dizela od Rusije. Sporazum će "Putinu dati milione dolara da nastavi da nekažnjeno ubija ukrajinske civile", rekao je Miks, pozivajući Kongres da usvoji predlog zakona.