Vašington — Širom Sjedinjenih Država i Kanade, u znak podrške studentima i sinhronizovano sa masovnim protestom u Beogradu "15. za 15", održani su protesti srpske dijaspore. Protestovalo se od istočne do zapadne obale - od Vašingtona i Toronta, do Los Anđelesa i Vankuvera. "Istina je na našoj strani”, “Sloga odjekuje, ljubav pobeđuje” i “Ko pumpa, zlo ne misli”, neke su od poruka više desetina predstavnika srpske dijaspore iz Vašingtona. Skup je održan pred spomen kompleksu američkom predsedniku Abrahamu Linkolnu u blizini Nacionalnog mola u američkoj prestonici. Okupljeni su održali 15 minuta tišine za 15 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu, a na kraju skupa stali su tako da formiraju srce - koje simbolično šalju studentima u Srbiji. Građani su se ponovo okupili ispred Konzulata Srbije u Čikagu, gde se svakog vikenda održavaju protesti podrške. Skup, na kojem je bilo nekoliko desetina građana, obezbeđivala je policija. "Došli smo ovde da podržimo ovu omladinu, pogotovo studente u Srbiji. Zato što nismo trenutno u svojoj otadžbini, sa porodicom i prijateljima. U ovom momentu mogu samo da kažem da svi skačemo. Ovo je istorijski“, rekao je za Glas Amerike Emil Petrović, držeći u naručju svog psa. Katarina Milunov i Anđelina Opačić, studentkinje srpskog porekla koje su rođene i odrasle u Americi, kažu da su došle da podrže svoje kolege i društvo iz Srbije - od kojih su mnogi studenti koji su pešačili do Beograda. "Mislim da cela Srbija, pa i ceo svet ne može da veruje da su tako mladi tako hrabri. Ja znam da su naši isto ovde pre 20 godina, pre i posle bombardovanja, su protestovali za neku bolju promenu i lepšu Srbiju. I evo mi se borimo i danas i nadamo se da će nešto ispasti od toga", rekla je Katarina Milunov za Glas Amerike. U Majamiju su pripadnici dijaspore, kako su rekli za Glas Amerike, održali molitvu u crkvi Svetog Simeona za "braću i sestre u Srbiji, da dan prođe u miru i spasenju". U Bostonu je i ovog vikenda održan skup, a organizatori su za Glas Amerike rekli da je odziv do sada bio najveći. Dijaspora iz ovog grada okuplja se već osam vikenda zaredom, a organizovala je i prikupljanje donacija za studente u blokadi. Ovoga puta u govoru su poručili da, iako su umorni - moraju da istraju, dokle god to budu činili i studenti. "Došli smo i do iščekivanog 15. marta i nameće se pitanje šta dalje? Ima li ovo kraj? Šta je svrha? Potpuno je normalno da se osećamo umorno. Možda nam i entuzijzam malo oslabi, ali ne smemo stati. Dokle god oni istraju, moramo i mi jer ova borba ne traje dok se ne umorimo, nego dok ne pobedimo. Kada će taj dan doći jeste neizvesno, ali ono što je je izvesno jeste da se tokom čitavog ovog perioda promene dešavaju, promene na bolje. Setimo svih dragih nam ljudi u Srbiji i zamislimo šta će biti ako sada stanemo. Gde njih ostavljamo?", upitali su se organizatori. "Iako ne hodamo Srbijom, ne kuvamo ispred naše avlije, ne grlimo se sa divnim oslobodiocima Srbije, ali nadam se da kad jednog dana pogledamo na ovaj period možemo da kažemo “da, i ja sam im poručio/la da su obrali Boston”, čulo se na protestu u gradu u Masačusetsu. U gradu Ostin u Teksasu okupilo se nekoliko desetina pripadnika srpske dijaspore kako bi pružili podršku studentima u otadžbini. Tamara Katić, jedna od organizatorki skupa, istakla je da su se okupili kako da je „dosta laži, ćutanja i korupcije“. Zahvalila se studentima „što svet gleda u Srbiju sa nadom“. „Glas dijaspore – od Ostina, preko Čikaga, Los Anđelesa i San Franciska, pa sve do Njujorka i Kanade – viče u jedan glas: S vama smo, niste sami. Danas je 15. mart – dan koji nas podseća na 15 žrtava čije živote nosimo u srcima. 134 dana nakon tragedije, njihova uspomena nije samo broj – ona je naš poziv“, poručila je Katić. Na skupu u Los Anđelesu se okupilo stotinak ljudi, među kojima su bili glumac Nikola Đuričko, Elizabet Nemet, profesorka lokalnog univerziteta UCLA i grupa profesora sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada. Oni su simbolično u 11.52 održali 15 minuta tišine u znak sećanja na žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu. Kanada Još jedan skup podrške održan je i u Montrealu, gde se okupilo više desetina ljudi. „Danas sam ovde da podržim srpske studente. Niko ne zaslužuje da se dogodi tragedija kao ova u Srbiji i nadam se da će vlada saslušati studentske zahteve. Srećna sam što sam ovde da pružim podršku i stojim uz Srbiju“, rekla je Madija Nzao. Anica Lazin je kazala da studenti u Srbiji zaslužuju sve čestitke i podršku za ono što rade danas. "Došla sam da podržim naše stidente i da podržim borbu za pravnu, demokratsku i pravednu našu Srbiju. Ja sam se borila davne 1992. i sada je na njih red i bravo studenti, bravo Srbijo danas“, navela je ona. U Torontu je održan osmi skup podrške studentima u centru grada. Prema proceni organizatora, na protestu je bilo više od 300 ljudi. "Studenti imaju moju iskrenu i emotivnu podrsku. Život je jedan a vlast je promenjiva. I ova vlast mora da se menja", rekla je za Glas Amerike Nada, jedna od učesnica. Dragan, jedan od demonstranata, naveo je da"studenti nisu potkupljivi i manipulatori. Ovi protesti su pokazali kako se voli Srbija i dobrota je ujedinila ljude ". Za Anu, "studenti su istinske patriote. Imaju moj naklon i potpunu podrsku." Marija kaže za Glas Amerike da "protest u Srbiji je za spas naše zemlje i naroda i borba protiv zla. Ako želimo bolju Srbiju moramo podržati mlade ljude koji se bore za sve nas." U Vankuveru je ove nedelje na protestu bilo više od 250 ljudi, prema nezvaničnim procenama. "Mi danas nismo samo glas dijaspore u Vankuveru, već smo produženi glas onih u Srbiji koji se bore za dostojanstvo, istinu i promene", čulo se u govoru na skupu. Vaso Leposavić, profesor u penziji, za Glas Amerike je rekao da je došao da podrži "pamet, mladost i budućnost Srbije". "Mora doći do generalnog štrajka i pokazati vlasti da je dosta. Pametniiji više ne popšta, nema popuštanja, ovo ne sme da stane, ovo mora da bude prelazni period", rekao je Leposavić za Glas Amerike i zaključio da "Sloboda dolazi". U kanadskom gradu Edmontonu okupilo se nekoliko desetina ljudi na protestu podrške studentima. "Danas sam došla da podržim srpske studente koji traže pravdu, solidarnost, i nepristrasne institucije. Studenti su nam svojim primjerom pokazali da je bolji svijet moguć, gdje svi pojedinci mogu koegzistirati, napredovatati, i rasti zajedno. Nase društvo je predugo podjeljeno, a studenti su postali svetionik nade, i budilnik pozitivnih promjena. Razdaljina bi nas mogla podjeliti, ali želja za pravdom, pravednošću, i jednakošću ne poznaje granice", rekla je za Glas Amerike Mirjana Derman. Ovi protesti dešavaju se sa masovnim protestom studenata i građana u Beogradu, koji za koji neki kažu da je i najveći skup u istoriji Srbije. Više o tom protestu čitajte ovde. Studenti u Srbiji već mesecima blokiraju univerzitete i organizuju proteste i blokade širom Srbije tražeći da im se ispune zahtevi: da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železnične stanice, da se obustavi krivično gonjenje uhapšenih na protestima, da se procesuiraju napadači na studente i profesore FDU i da se povećaju izdvajanja za visoko obrazovanje. Vlasti tvrde da su zahtevi ispunjeni, što studenti negiraju.

Veliki broj ljudi okupio se u centru Beograda na protestu "15. za 15" zahtevajući odgovornost za žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu. Blokirane su gotovo sve ulice u centru Beograda, a skup za sada protiče bez incidenata. Centar okupljanja je Trg Slavija, gde se okupljenima obraćaju predstavnici studenata. „Nećemo vam dozvoliti da nam oduzmete naše slobode“, rekao je jedan od studenata govornika sa bine. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da se trenutno na ulicama Beograda nalazi oko 107.000 ljudi. Agencija Rojters ovaj protest nazvala je najvećim skupom u Srbiji u poslednjih par decenija. Arhiv javnih skupova objavio je večeras da analizira dostupne podatke i pokušaće da objavi procenu učesnika "15 za 15", ali da sve ukazuje na to da je ovo najveći skup u istoriji Beograda. Studenti u blokadi su oko 21 sat saopštili su da su iz pravca Pionirskog parka bačene flaše i kamenice. „Studentski protest se završava. Naši redari su skinuli prsluke. Apelujemo na građane da se povuku bezbedno“, naveli su na društvenim mrežama. Studenti su reporterima agencije Beta kazali da se kraj skupa proglašava kada dođe do incidenata ili povreda, koje nisu izazvali studenti. Gotovo svakodnevni studentski protesti počeli su u decembru nakon pogibije 15 ljudi kada se 1. novembra srušio krov na železničkoj stanici u Novom Sadu, za katastrofu koju protivnici okrivljuju za korupciju pod Vučićem. Studenti, nastavnici, poljoprivrednici i radnici pridružili su se demonstracijama protiv Vučića, koji je na vlasti u Srbiji već 12 godina. Krajem prošle godine, studenti su izneli niz zahteva, među kojima su objavljivanje dokumenata u vezi sa katastrofom na železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 15 ljudi i odgovornost odgovornih. Šta se dešavalo na protestu? Na Trgu Slavija Blokadni hor je koncert otvorio himnom "Bože pravde", a završio sa "Vostani Serbie". Posle državne himne, hor je otpevao studentsku himnu "Gaudeamus igitur", "Ostajte ovde", "Srpkinja", "Ovo je Srbija", "Tamo daleko". Oni su potom sa građanima uzvikivali "Pumpaj, pumpaj, pumpaj, pumpaj". Nastup su nastavili pesmom EKV "Ovo je zemlja za nas" i pesmom Ju rok misije "Za milion godina". Građani su tokom izvođenja pesme "Vostani Serbie" upalili svetla na mobilnim telefonima i osvetlili potez Slavije i ulica koje se ulivaju na taj trg. Posle te pesme, građani su uzvikali "Pumpaj, pupaj", a potom je usledio vatrome. U 19 sati okupljeni su krenuli sa 15 minuta ćutanja u znak sećanja na poginule na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ali je to prekinuto u jednom trenutku kada je, kako navodi N1, došlo do manjeg incidenta. Studenti su pokušavali da utišaju tu buku i potom je nastavljeno odavanje počasti. "Ovde smo jer se borimo za prave vrednosti, transparentnost i odgovornost svih koji upravljaju našom budućnosti", poručila je studentkinja Univerziteta u Beogradu na bini i naglasila da ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, ostaju na ulicama, u blokadama i nastavljaju borbu. "Naši konkretni zahtevi su objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, jer moramo znati tačne podatke kako bi se otkrile nepravilnosti i sprečile slične tragedije u budućnosti". Zatražila je odbacivanje optužbi protiv uhapšenih studenata, aktivista i građana koji su se borili za istinu i pravdu na prethodnim protestima. Ne smemo dozvoliti da se pravda koristi da utiša glas mladih koji se zalažu za promene, naglasila je ona. Po završetku protesta, kod Narodne skupštine okupila se grupa navijača koji pale zelene baklje, vređaju policiju, skandiraju i provociraju pripadnike policijske brigade i žandarmerije koji stoje iza ograde kod Starog dvora. Hiljade studenata u maršu, od kojih su mnogi prevalili stotine milja peške ili biciklom, stigle su se u glavni grad Srbije u petak uveče uoči subotnjeg mitinga. Među demonstrantima dominiraju mlađi, ali primetan je i veliki broj starijih građana. Učesnici protesta zauzeli su i plato ispred Skupštine Srbije, čuju se vuvuzele i pištaljke. Na Trgu Slavija se pušta se muzika i ljudi plešu. Vide se zastave Srbije i postavljeni su transparenti "Spasooje, hapsi ga", "Ruke su vam krvave", "Ko pumpa zlo ne misli", "Baci kobre da se igramo", "Kuliraj ćacija". Kako javljaju reporteri Foneta, Brankov most i Gazela su blokirani za saobraćaj. Hiljade građana i dalje je okupljeno na Terazijama i na Trgu Republike, praveći buku pištaljkama, trubama i uzvicima "pumpaj". Kod Terazija je i grupa bubnjara, a okupljeni studenti i građani igraju. Kroz Knez Mihailovu ulicu prema Terazinama prolaze građani koji pištaljkama i vuvuzelama prave buku. Bajkeri su sa građanima, podeljenim u dve kolone, krenuli od Autokomande ka Slaviji, a nepregledna kolona nosi zastave Srbije, transparetne "Sviće zora", "15 za 15", "Pumpaj", kao i zastave sa nazivima mesta iz kojih učesnici protesta dolaze. Traktori su sa Novog Beograda stigli u centar grada, a na Trgu republike su se studentima pridružili brojni građani sa Kosova i Metohije, iz Kragujeva, Kragujevca, Aleksandrovca. Protest je prvobitno zakazan za 16 časova ispred Narodne skupštine u Beogradu. Zatim su protesti ETF u blokadi objavili da se lokacija menja iz bezbednosnih razloga, i premešta na Slaviju, da bi potom stigla informacija da će protest ipak biti ispred Skupštine. Incident u Žarkovu Jedan od retkih incidenata zabeležen je tokom okupljanja demonstranata u beogradskoj opštini Žarkovu, kada je vozač crnog BMW-a udario ženu na ulici i vozio je na haubi nekoliko metara. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je da napadač ubrzo priveden, a da je povredio još dvoje ljudi. Povređeni su prebačeni u Urgentni centar i imaju lake telesne povrede, saopšteno je iz Kliničkog centra Srbije. MUP je kasnije priveo i muškarca koji je blizu Skupštine Srbije rekao studentima redarima da kod sebe ima dve bombe i želi da raznese zgradu Predsedništva. Eksplozivne naprave kod privedenog nisu pronađene, saopštio je MUP. Veliki skup u Beogradu smatra se kulminacijom protesta koji traju od kraja novembra prošle godine, a na kojima se insistira na četiri studentska zahteva od kojih je centralni utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 15 ljudi u obrušavanju nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Studenti iz različitih gradova pristizali su u Beograd tokom večeri gde su dočekani na Terazijama uz crveni tepih, aplauz i suze hiljada emotivnih građana. Okupljanje studenata i građana na Trgu republike obeležio je i veliki vatromet. Noć su proveli na fakultetima i srednjim školama koje su im organizovali smeštaj. Dan uoči protesta, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, poručio je da se „ne plaši ničega" i da neće dozvoliti da ulica menja vlast. „Prelazne ili prevarantske vlade neće biti dok sam živ. „Ne pristajem na ucene i pritiske, predsednik sam Srbije i neću dozvoliti da ulica određuje pravila u ovoj zemlji", rekao je on. Studenti već mesecima blokiraju univerzitete i organizuju proteste i blokade širom Srbije tražeći da im se ispune zahtevi: da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železnične stanice, da se obustavi krivično gonjenje uhapšenih na protestima, da se procesuiraju napadači na studente i profesore FDU i da se povećaju izdvajanja za visoko obrazovanje. Vlasti tvrde da su zahtevi ispunjeni, što studenti negiraju.

U danu kada su u američkom Kongresu vođene diskusije o predlogu budžeta i mogućem zatvaranju vlade, Bosna i Hercegovina je i dalje bila na radaru grupe američkih senatora, zabrinutih zbog aktivnosti predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i pogoršanja situacije u BiH. Senatorka iz Nju Hempšira Džin Šahin, deo grupe visokih republikanskih i demokratskih lidera u Kongresu koji su uputili zajedničko pismo američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, povodom dešavanja u Bosni i Hercegovini, izjavila je za Glas Amerike da zbog "postupaka zvaničnika" u Republici Srpskoj postoji rizik od obnavljanja konflikta zbog čega trenutni fokus mora biti na akcijama kojima se obeshrabruje eskalacija. Odluka evropskih saveznika da pošalju pojačanje EUFOR-u je dobar korak u tom smeru". Šahin je ocenila da "eskalatorne akcije koje u ovom trenutku vidimo u Republici Srpskoj nisu samo delo Milorada Dodika." Kako je poručila u pisanom odgovoru Glasu Amerike, "sva sredstva, uključujući i dodatne sankcije gospodinu Dodiku i njegovim pomoćnicima treba da budu na stolu kako bi se uputila jasna poruka da podrivanje stabilnosti i bezbednosti Bosne i Hercegovine nije u njihovom interesu". Dodika je, krajem februara ove godine, državni sud BIH osudio na godinu dana zatvora i zabranio mu da se bavi politikom na šest godina zbog donošenja neustavnih zakona kojima je prekršio odluke Ustavnog suda BiH i Kancelarije visokog predstavnika. Dodik i njegovi saradnici su dodatno intenzivirali krizu kada je skupština RS usvojila dva nova, neustavna zakona kojima se zabranjuje delovanje državnih bezbjednosnih i pravosudnih institucija Bosne i Hercegovine unutar Republike Srpske. Na takvu situaciju je reagovao i američki državni sekretar Marko Rubio, objavom da Dodik "podriva institucije Bosne i Hercegovine i ugrožava njenu bezbednost i stabilnost." Za Glas Amerike je izjavio da Sjedinjene Države ne žele podele u BiH. Na pitanje Glasa Amerike šta Kongres može da učini da spreči dalju nestabilnost Bosne i Hercegovine i regiona, senatorka Šahin odgovara da članovi Kongresa rade na tome da se postaraju da se "Stejt department dovoljno fokusira na situaciju u Bosni i Hercegovini i koordiniše sa saveznicima kako bi se situacija stabilizovala." "Razgovarala sam sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom, koji je u ponedeljak bio u Sarajevu, da bismo osigurali da EUFOR, međunarodne snage zadužene za nadzor bezbednosnih aspekata Dejtonskog sporazuma, može da računa na podršku NATO-a ako to bude potrebno", ističe Šahin. Pored senatorke Šahin, pismo sekretaru Rubiu potpisali su i senator Dik Durbin, Čarls Grasli, najviše rangirani član Republikanske stranke u Senatu, Džejms Riš, predsedavajući senatskog Odbora za spoljnopolitičke odnose, senatori Tom Tilis, Kris Van Holen i Piter Velč, kao i članovi Predstavničkog doma, Majk Kvigli i En Vagner. Potpisnici pisma izrazili su zabrinutost zbog, kako su naveli, “nedavnih postupaka lidera entiteta Republika Srpska, Milorada Dodika, koji se godina bavi secesionističkim djelovanjem, izazivajući državne institucije u BiH, potkopavajući Dejtonski sporazum i ugrožavajući teritorijalni integritet i etno-socijalnu koheziju u zemlji”. Sud Bosne i Hercegovine odredio je u petak da predsedniku Republike Srpske, premijeru tog entiteta Radovanu Viškoviću i predsedniku Narodne skupštine RS Nenadu Stevandiću, nakon što budu privedeni na saslušanje, bude određen jednomesečni pritvor.

Predsjednik SAD Donald Tramp bio je veoma zastupljen u srpskim medijima, a srpski građani su ga doživljavali pozitivno, saopštila je organizacija Novi treći put prilikom prezentovanja medijskog monitoringa i istraživanja javnog mnijenja o predstavljanju SAD i Rusije u Srbiji. Njihovo istraživanje je analiziralo stavove građana Srbije o SAD, Rusiji i međunarodnim odnosima, kroz kombinaciju medijskog monitoringa, fokus grupa i anketa sprovedenih od marta 2022. do decembra 2024. Kako navode iz ove organizacije, rezultati pokazuju snažan proruski sentiment u javnosti, uz dominantan antizapadni narativ u medijima. Dragoslav Rašeta, koordinator istraživanja, rekao je da su srpski mediji sa velikom pažnjom pratili prošlogodišnje predsjedničke izbore u SAD, te da je u poslednja četiri mjeseca u analiziranim medijima zabilježeno 7.615 članaka o političkoj situaciji u Americi. Prema njegovim riječima, izvještavanje o izborima bilo je dominantno neutralno. Prema saopštenju Novog trećeg puta, Tramp je bio „izrazito prisutan u srpskim medijima, gde se često predstavljao kao garant ’mira u Ukrajini’ i lider koji bi mogao poboljšati odnose između Srbije i SAD.“ U medijima se spominjao skoro osam puta više od protivkandidatkinje na izborima, Kamale Haris. „Njegov narativ u srpskim medijima bio je uglavnom pozitivan, a srpski građani su ga doživljavali kao ’prijateljskijeg’ prema Srbiji u poređenju sa (Džoom) Bajdenom, jer je i prethodni američki predsednik u celom posmatranom periodu bio jedan od najnegativnije predstavljenih stranih lidera“, navodi se u saopštenju. Prema anketi iz decembra, 43,5% ispitanih je navelo da će Tramp sigurno ili vjerovatno riješiti rat u Ukrajini i donijeti mir, nasuprot 29,4% onih koji su smatrali da on to verovatno ili sigurno neće uspjeti. Dok je 33,4% ispitanika smatralo da će Tramp sigurno ili vjerovatno unaprijediti odnose SAD i Srbije, 46,3% je navelo da to neće biti slučaj. Za razliku od Trampa, Kamala Haris je u medijima obično predstavljana u ideološkom kontekstu, navode iz Novog trećeg puta. Fokus je bio na „njen progresivni politički stav, što su proruski mediji koristili za negativne narative“. Ipak, iz ove organizacije napominju da kod Haris primjećena promjena u odnosu na negativnu percepciju Demokratske stranke u Srbiji. „Mediji su periodično naglašavali energičnost njene kampanje naspram Džoa Bajdena koji je često bio predmet medija zbog gafova. Ukupno gledano, prenošenje vesti o Kamali Haris bilo je značajno balansiranije u odnosu na delovanje Džoa Bajdena i generalno o spoljnoj politici SAD“, naveli su iz Novog trećeg puta. Istraživač Mijat Kostić izjavio je tokom prezentacije istraživanja da su u domaćim medijima „dominantni sentimenti i proruski narativi", dodajući da je u proruskim medijima u Srbiji izuzetno izražen antizapadni sentiment i negativno predstavljanje NATO, SAD i Velike Britanije, uz revizionističke stavove o ratovima decesedetih godina. „Srpski medijski diskurs snažno promoviše Rusiju kao zaštitnika Srbije i lidera novog saveza država koji se suprotstavlja Zapadu, dok se SAD i EU prikazuju kao sile u ekonomskom i moralnom padu“, jedan je od zaključaka istraživanja. „Po percepciiji ruskih i proruskih medija liberalni globalni poredak uspostavljen 1990-ih je inherentno na štetu Srbije i da je njenom u interesu uspostavljanje multipolarnog poretka koji će doneti Rusija sa saveznicima iz BRIKS-a", zaključuje Kostić.

Studenti iz svih delova Srbije u petak uveče stigli su Beograd, gde će u subotu biti održan protest "15. za 15" - referenca na broj žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Veliki broj građana dočekao je studente na potezu od Slavije do Terazija, koji su stizali u grupama, predvođeni traktorima. Građani su nosili zastave i transparente, a čuli su se glasni zvižduci i uzvici "Pumpaj". Poslednja grupa studenata pristgla je nešto pre ponoći. Prvi su stigli biciklisti i bajkeri, a potom i grupa studenata sa transparentom "Dođoše Nišlije", koju je predvodio jedan traktor sa transparentom "Sloboda miriše na lale". Na dočeku studenta u Beogradu bila je i majka mladića poginulog u padu nadstrešnice Dijana Hrka. Građani na Terazijama su je pozdravili u suzama, a Dijana je, za televiziju N1, takođe uplakana, izjavila da njene emocije ne mogu da se opišu rečima i da su studenti ujedinili Srbiju. U jednom trenutku ispaljen je i vatromet, a upaljene su i baklje. Kako su pristizali do Terazija, studenti pešaci šetali su po crvenom tepihu koji je tu postavljen. Studenti su došli peške iz Subotice, Novog Sada, Niša, Vršca, Smedereva, Požarevca, Kragujevca, Jagodine, Šapca, Loznice, Valjeva, Užica, Kraljeva, Čačka, Gornjeg Milanovca i Lazarevca i drugih mesta, prenosi FoNet. Zborno mesto za studente koji su došli u glavni grad je Studentski trg. Beogradski studenti su postavili informativne table za organizovan prevoz kolega iz drugih gradova Srbije do smeštaja organizovanog na fakultetima ali i nekim srednjim školama. MUP Srbije saopštio je da su u petak uveče, tokom dočeka studenata, uhapšene dve osobe zbog narušavanja javnog reda i mira, da je veliki broj traktora kod Pionirskog parka oštećen i da je, prema proceni policije, na vrhuncu okupljanja bilo oko 31.000 ljudi. Na društvenim mrežama Studenti u blokadi objavili su plan za subotu: od 13 časova će početi okupljanja građana na četiri lokacije u Beogradu, da bi se potom od 16 sati svi okupili ispred Skupštine Srbije, gde će biti organizovan protest. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je sve aktere da ne izazivaju nemire na skupu u subotu a građane da ne pokušavaju da ugroze mir i stabilnost zemlje, prenosi FoNet. Vučić je ponovio tvrdnje da je skup "ilegalan", ali da će vlast na svaki način pomoći da skup protekne u miru i bude potpuno obezbeđen. Rekao je da će oni koji budu narušavali mir biti strogo kažnjeni i da će "svako ko napadne skup iako je ilegalan biti odmah uhapšen", a da će svaki učesnik skupa koji nekog napadne - biti takođe strogo kažnjen. Predsednik Srbije je pozvao policiju da ne upotrebljava silu "bez preke potrebe". Takođe je rekao da su "svi očekivali da će kako se približava 15. mart da se uplaši i promeni mišljenje", ali da prelazne vlade neće biti "dok je živ". Uoči protesta, ispred Pionirskog parka gde se nalazi kamp grupe ljudi koji kažu da su "studenti koji žele da uče" parkirani su traktori. Nije poznato kako su traktori ušli u centar Beograda, niti u čijem su vlasništvu. U jednom trenutku tokom večeri, porasle su tenzije kod Pionirsskog parka. Policijske snage u opremi za razbijanje demonstracija u Pionirskom parku su pojačane, a mlađi maskirani muškarci stajali su na parkiranim traktorima i alatom lomili stakla. Policija nije reagovala, prenosi FoNet. Staklo su razbijali mlađi muškarci sa navijačkim obeležjima. Ljudi koji već danima kampuju u Pionirskom parku, i koji kažu da su "studenti koji žele da uče" odlučili su da ostanu u parku - uprkos predlogu koji im je na sastanku u četvrtak izneo predsednik Aleksandar Vučić da napuste park u subotu. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da su studenti koji se protive blokadi fakulteta "doneli tešku, ali hrabru odluku da ostanu u Pionirskom parku, a da su traktori koji su parkirani oko tog parka potreba poljoprivrednika da dođu i da ih zaštite", javlja FoNet. Za to vreme, železnički saobraćaj ka Beogradu je obustavljen, saopštilo je preduzeće "Srbijavoz", navodeći da je dobilo anonimnu dojavu da su na međugradskim vozovima postavljene eksplozivne naprave. Skupština Srbije obavestila je ranije poslanike i zaposlene da će zgrade parlamenta iz bezbednosnih razloga biti zatvorene od danas do 16. marta u ponoć, na osnovu bezbednosne procene Ministarstva unutrašnjih poslova, a u cilju izbegavanja bilo kakvog, makar i minimalnog, prostora za izazivanje potencijalnih provokacija i sukoba tokom protesta 15. marta, javlja FoNet. Nedeljnik Radar objavio je na Eksu snimak gde se vide pripadnici Žandarmerije koji uz aplauz prolaze ka lokaciji protesta. Iako su predstavnici vlasti upozoravali na nasilje na protestu u Beogradu, studenti u blokadi su više puta pozvali da protest bude miran i bez incidenata. Na Instagram profilu objavili su i javni apel za uklanjanje kamenica po gradu, za koje nije jasno ko ih je tamo doneo. "Apelujemo na javno komunalno preduzeće Beograd da hitno ukloni kocke na javnim površinama uoči predstojećeg protesta. Ove kocke predstavljaju ozbiljnu opasnost za bezbednost građana, posebno tokom protestnih aktivnosti. Postavlja se pitanje ko je odgovoran za ostavljanje ovih kockica, ali bez obzira na to, najvažnije je da se one uklone kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika i prolaznika". Podršku studentima iskazali su i brojni vrhunski sportisti. Legendarni košarkaš Vlade Divac podelio je na Instagramu objavu u kojoj se navodi da će navijači Partizana čuvati studente u slučaju da ih iko napadne. Na društvenoj mreži Eks, slavni košarkaš i selektor Aleksandar Đorđević napisao je "Napred srpska mladosti, dostojanstveno i hrabro pišete istoriju". EU poziva na uzdržavanje od nasilja, SAD i Kanada upozorile državljane da izbegavaju protest Delegacija EU u Srbiji objavila je saopštenje u kome se navodi da "EU pomno prati domaću političku situaciju u Srbiji". "Sloboda okupljanja je osnovno pravo koje treba da se štiti i ostvaruje mirno, obezbeđujući pritom bezbednost učesnika i institucija. Nasilje se mora izbegavati". Kako se navodi, EU ostaje posvećena pružanju podrške naporima Srbije da napreduje na putu ka Evropskoj uniji i "poziva na istinski dijalog koji uključuje sve aktere u Srbiji za unapređenje reformi, posebno u jačanju vladavine prava, koje su neophodne za evropsku budućnost Srbije". Ambasada SAD u Srbiji izdala je na svom sajtu upozorenje američkim državljanima da izbegavaju centar Beograda, gde je planiran protest. "Veliki protest, na kojem su moguće i stotine hiljada ljudi, očekuje se u Beogradu 15. marta, a neki demonstranti stići će u petak. Protesti će se odvijati u centru Beograda, posebno ispred vladninih institucija i RTS-a. Policija očekuje veliki broj ljudi, blokade saobraćaja, zatvaranje javnih službi, biće pogođen i rad zdravstvenih i drugih ustanova, moguć je i prekid u telekomunikacionoj mreži. Prema javno dostupnim izjavama, srpski zvaničnici su upozorili na nasilje i američkim državljanima se savetuje da izbegavaju područje protesta ako je moguće", navodi se u saopštenju ambasade. Ambasada SAD savetuje američkim državljanima da prate medije za nove informacije, izbegavaju velike grupe ljudi i ostanu u stanovima, da obaveste porodicu i prijatelje o svojoj bezbednosti i naprave plan gde će da se sklone ako ne bude moguće da napuste lokaciju. I Kanada je upozorila svoje državljane na velike demonstracije koje će se desiti 15. marta u Beogradu. "Demonstracije se odvijaju širom Srbije mesecima i u nekim slučajevima je bilo nasilja. Sukobi između suprotstavljenih grupa na predstojećem protestu nisu isključeni", navedeno je u saopštenju kanadske vlade upućenom državljanima te zemlje koji žive u Srbiji. Visoki komesarijat za ljudska prava Ujedinjenih nacija apelovao je da demonstracije sutra u Beogradu proteknu mirno i pozvao je vlasti da dozvole održavanje protesta bez neopravdanog mešanja, prenosi FoNet. Navedeno je da je Srbija obavezna međunarodnim pravom da štiti i poštuje slobodu mirnog okupljanja i izražavanja. Pozvali su i na zaštitu novinara, branitelja ljudskih prava, predstavnika civilne zajednice i ukazali vlastima da tim grupama mora biti dozvoljeno da slobodno i bezbedno rade svoj posao. Studenti već mesecima blokiraju univerzitete i organizuju proteste i blokade širom Srbije tražeći da im se ispune zahtevi: da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železnične stanice, da se obustavi krivično gonjenje uhapšenih na protestima, da se procesuiraju napadači na studente i profesore FDU i da se povećaju izdvajanja za visoko obrazovanje. Vlasti tvrde da su zahtevi ispunjeni, što studenti negiraju.

Aktuelno — Kako tenzije u Srbiji rastu, studenti i protivnici populističkog predsednika okupljaju se pred veliki protest u Beogradu za vikend, piše agencija Asošijeted pres (AP). Neki veruju da će demonstracije u subotu biti Dan D i kraj igre koja je potresla moć autoritarnog predsednika Aleksandra Vučića. Hiljade ljudi idu ka Beogradu iz cele zemlje, a Vučić je upozorio da bi protest mogao da se završi krvoprolićem. Pretio je masovnim hapšenjima demonstranata ako budu nasilni i poručio da će "jedino ako ga ubiju" sići sa vlasti. Da li su mogući sukobi?Do sada su protesti studenata uglavnom bili mirni sa sporadičnim incidentima koje su izazivali Vučićeve pristalice. Ovoga puta, međutim, predsednikovi lojalisti pristizali su u Beograd danima uoči najavljenog protesta. Napravili su i kamp ispred Predsedništva Srbije - de fakto ljudski štit za Vučića. Predsednik je u četvrtak uveče zatražio od studenata koji su se okupili u tom parku da napuste lokaciju u subotu. U improvizovanom kampu u Pionirskom parku je nekoliko hiljada ljudi, među njima i studenti koji podržavaju Vučića i koji kažu da "žele da nastave da uče", a to ne mogu jer je većina univerziteta u blokadi. Ali, u tom kampu su i veterani ozloglašene paravojne jedinice koja je činila ratne zločine na Balkanu 1990ih godina. Viđena su i poznata lica iz kriminalnog podzemlja, kao i fudbalski huligani koji često pribegavaju nasilju, podržavaju Vučića i na njegovim mitinzima služe kao obezbeđenje. Kako je sve počelo?Katalizator protesta bilo je rušenje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15 ljudi. Tragedija se u velikoj meri smatra posledicom vladinog nemara, korupcije i sumnjivih poslova sa kineskim građevinskim kompanijama koje su učestvovale u nedavnoj rekonstrukciji stanice. Protesti su najpre počeli kao sporadične demonstracije na kojima se tražila odgovornost za tragediju u Novom Sadu. Ali, brzo su postali pokret na nacionalnom nivou koji, između ostalog, traži i velike demokratske reforme. Ovaj pokret ima široku podršku u različigim segmentima srpskog društva. Kako predsednik odgovara na proteste?Vučić je pokušao da smanji pritisak žrtvovanjem premijera koji je ostavku podneo u decembru. Na sto je stavio predlog zakona o visokom obrazovanju, 16 osoba je optuženo u slučaju rušenja nadstrešnice. Istovremeno, proteste opisuje kao pokušaj Zapada da ga skine s vlasti. Vučić je tražio i dobio podršku od ruskog predsednika Vladimira Putina, dok se obračunavao sa liberalnim grupama u Srbiji. Šta je plan organizatora za protest u Beogradu?Protest nije vremenski ograničen i moguće je da će se nastaviti i posle subote, a studenti kažu da će biti još demonstracija. "Ne pravimo finalne korake, već tektonske promene. Ako se naši zahtevi ne ispune, ostajemo na ulici, u blokadama, u borbi dok pravda ne bude zadovoljena", napisali su na Instagramu. Slični protesti već su organizovani u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, na kojima su bile desetine hiljada ljudi i koji su trajali duže od jednog dana. U subotu se u Beogradu očekuju hiljade ljudi iz cele Srbije. Stotine studenata ide pešice do Beograda iz različitih krajeva Srbije, a neki dolaze biciklom. Očekuje se da i stanovnici Beograda, gde živi oko dva miliona ljudi, izađu na ulice u velikom broju kako bi podržali studentske proteste koji opstaju uprkos Vučićevoj kampanji protiv njih. Skup u subotu bi mogao da bude i najveći u Srbiji, koja ima dugu istoriju antivladinih demonstracija.

Vašington — "Zabrinuti smo zbog nedavnih protesta u kojima su targetirani mediji u Srbiji. Takve akcije doprinose atmosferi straha i mogu da onemoguće da novinari rade slobodno i bezbedno", rekli su u Komitetu za zaštitu novinara (CPJ) za Glas Amerike povodom protesta ispred televizije N1 i nedavne blokade javnog servisa Srbije (RTS). Atila Mong, predstavnik CPJ-a za Evropu, ocenio je da je bezbednost novinara i njihova sposobnost da rade bez zastrašivanja i nasilja - od ključne važnosti. "Demonstranti i politički akteri moraju da poštuju nezavisnost medija i da se uzdrže od poteza koji se mogu tumačiti kao pritisak na novinare ili ućutkivanje kritičara. Novinarima u javnim servisima, kao i u privatnim medijima, mora da se omogući da rade nezavisno i slobodno od spoljnih uticaja". Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara zaključuje da srpske vlasti moraju da preduzmu sve korake kako bi osigurale bezebdnost novinara koji izveštavaju o temama u interesu javnosti. U četvrtak je grupa od nekoliko desetina ljudi blokirala ulaz ispred televizije N1 uzvikujući "Kosovo je srce Srbije", zahtevajući da uđe u studio te televizije i u programu iznese svoje zahteve. N1 je javio da je većina okupljenih bila iz stranke Pokret socijalista, koja je deo vladajuće koalicije. Lider te partije i potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin kasnije je potvrdio da su članovi njegove stranke bili ispred N1 i poručio da im "neće biti teško da dođu opet, ako ih nisu dobro čuli". Grupa demonstranata se posle nekoliko sati povukla. Ovaj protest desio se samo nekoliko dana pošto su studenti u blokadi iznenada blokirali ulaze u zgradu Radio-televizije Srbije na 22 sata, nezadovolljni izveštavanjem javnog servisa. Poseban "okidač" za protest bio je intervju koji je u ponedeljak RTS-u dao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u kojem je govoreći o studentskim protestima voditeljka intervjua upotrebila reč "rulja", da bi se kasnije ogradila da nije mislila na studente. Samo nekoliko sati posle tog intervjua, oko 23 sata uveče, grupa studenata je blokirala ulaze u RTS i došlo je i do sukoba sa žandarmerijom. Povređen je jedan policajac u civilu za kojeg zvaničnici kažu da su ga udarili studenti, a deo javnosti - pozivajući se na snimke - tvrdi da su ga udarile kolege žandarmi. Tokom blokade, koja je trajala 22 sata, zaposleni nisu mogli da ulaze u zgradu na glavne ulaze, ali se emitovanje programa nastavilo iz Takovske, uprkos blokadi.

Vašington — Neki od najviše rangiranih republikanskih i demokratskih lidera u Kongresu uputili su zajedničko pismo američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, povodom dešavanja u Bosni i Hercegovini (BiH). Senator Ričard Durbin, jedan od potpisnika pisma, naveo je za Glas Amerike da mu je bilo drago što je, prilikom posjete BiH sa bivšim senatorom Benom Kardinom, vidio napredak postignut nakon rata. "Ali dok je Dejtonski sporazum donio kraj tom užasnom konfliktu, tu su još uvijek zabrinjavajući remetioci poput Milorada Dodika. Njegova agenda za poništavanje teško uspostavljenog mira ne smije prevladati", naveo je Durbin. "Stabilnost na Balkanu ostaje važan američki i evropski interes i u potpunosti podržavam mjere za sprečavanje bilo kakvog nazadovanja", zaključio je američki senator, koji u Kongresu predstavlja državu Ilinois. Durbin i ostali potpisnici su u pismu Rubiju izrazili zabrinutost zbog, kako su naveli, “nedavnih postupaka lidera entiteta Republika Srpska, Milorada Dodika, koji se godina bavi secesionističkim djelovanjem, izazivajući državne institucije u BiH, potkopavajući Dejtonski sporazum i ugrožavajući teritorijalni integritet i etno-socijalnu koheziju u zemlji”. Oni su naveli da su Sjedinjene Države kao odgovor na ovo djelovanje, uključujući i za vrijeme prve Trumpove administracije, uvele sankcije Dodiku, kao i pojedincima i entitetima koji su mu pomagali u njegovim secesionističkim djelima. Dodali su da je Ustavni sud BiH osudio Dodika na godinu dana zatvora i zabranio mu bavljenje politikom na šest godina, kao posljedicu njegove odluke da sprovodi neustavne zakone koji odbacuju nadležnost Ustavnog suda i Visokog predstavnika. U pismu ističu i da je Dodik poslije toga obećao da će ignorisati presudu i nastaviti sa svojim separatističkim planom, što ga je navelo da preduzme korake ka potencijalnoj secesiji Republike Srpske od BiH. Sekrataru Rubiju objasnili su da su Dodik i njegovi saveznici nedavno eskalirali secesionističku krizu koju su sami stvorili. “Narodna skupština Republike Srpske usvojila je, a Dodik implementirao, dva nova neustavna zakona kojima je cilj zabraniti funkcionisanje bezbjednosnih i pravosudnih institucija na državnom nivou u Republici Srpskoj. Entitetskim institucijama Republike Srpske naređeno je da silom zaustave i spriječe zakonito djelovanje i rad državnih institucija BiH u granicama Republike Srpske. Zaposlenim u državnim institucijama koji žive i rade u Republici Srpskoj, osim prijetnji silom, zaprećeno je i hapšenjem, sankcijama i kaznenim postupkom ukoliko nastave izvršavati obaveze", navodi se u dvostranačkom pismu upućenom američkom državnom sekretaru. "Ovo je direktan napad na ustavni poredak BiH i Dejtonski mirovni sporazum. Apeliramo na administraciju da iskoristi sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju, uključujući diplomatiju i sankcije, kako bi spriječila pogoršanje situacije u BiH”, dodaje se. U pismu su apelovali na administraciju Donalda Trampa da: Proširi ciljane sankcije protiv Dodika i njegovih pomagača, uključujući dodatna finansijska ograničenja i zabrane putovanja za one koji potkopavaju suverenitet i demokratske procese BiHPoveća diplomatski angažman sa BiH, uključujući imenovanje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan u cilju koordinacije politikeBlisko koordinira sa evropskim saveznicima i partnerima kako bi predstavili jedinstvenu međunarodnu poziciju protiv secesionističkih prijetnji, koje uključuju preispitivanje spremnosti misije EUFOR-a, Operacije Althea, da odgovori na sve potencijalne sigurnosne prijetnjeNastavi sa snažnim izjavama zvaničnika Sjedinjenih Država u BiH tako što će ponovo javno i nedvosmisleno potvrditi na najvišim nivoima da su Sjedinjene Države opredijeljene za suverenitet, teritorijalni integritet i multietničku karakter BiH. “Sigurnost, stabilnost i ekonomski prosperitet BiH i dalje su od vitalnog značaja za interese Sjedinjenih Država na Zapadnom Balkanu. Snažno vodstvo Sjedinjenih Država, koje radi u dogovoru sa našim saveznicima i partnerima, od suštinskog je značaja za suprotstavljanje destabilizirajućem planu gospodina Dodika. Spremni smo podržati napore Administracije u ovom pogledu i radujemo se nastavku saradnje na unapređenju mira, stabilnosti i demokratskog razvoja u BiH”, stoji u zaključku pisma. Pismo su uz Durbina potpisali: Čarls Grasli, najviše rangirani član Republikanske stranke u Senatu, Džejms Riš, predsjedavajući Komiteta za vanjske poslove Senata, te senatori Džin Šahin, Tom Tilis, Kris Van Holen, Piter Velč, kao i članovi Predstavničkog doma, Majk Kvigli i En Vagner. U srijedu je na mreži Eks još jedan član Predstavničkog doma, republikanac Džo Vilson, napisao da "korumpirani Milorad Dodik, kojeg su SAD sankcionisale, te ratni zločinac (Vladimir) Putin prijete da će srušiti Dejtonski mirovni sporazum i destabilizovati BiH". Vilson je dodao da je državni sekretar Rubio u pravu i da "se tome moramo suprotstaviti i spriječiti da se istorija ponovi." Rubio je 8. marta na mreži Eks napisao da postupci Dodika podrivaju institucije BiH i ugrožavaju njenu bezbjednost i stabilnost. Dodik je, nakon prvostepene presude Suda BiH, potpisao ukaz o proglašenju zakona kojim se Sudu BiH, Tužilaštvu BiH, Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH i Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) zabranjuje djelovanje u RS. Ustavni sud BiH je privremeno van snage stavio taj i druge slične zakone koje je usvojila Narodna skupština RS, dok Tužilaštvo BiH vodi istragu zbog napada na ustavni poredak. Tužilaštvo BiH je izdalo nalog za privođenje Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i predsjednika Narodne skupštine, Nenada Stevandića, jer se nisu odazvali pozive za saslušanje. UN pozivaju na uzdržanost Zabrinutost zbog trenutne situacije u BiH u četvrtak su izrazile i Ujedinjene nacije, koje su pozvale "sve političke lidera da u potpunosti podrže i omoguće rad državnih institucija da bi se konsolidovao mir i osigurala stabilnost širom Bosne i Hercegovine". "Pozivamo sve relevantne aktere da pokažu uzdržanost, uzdrže se od izjava i poteza koji izazivaju podjele i umjesto toga se obavežu na konstruktivan dijalog i saradnju", rekao je portparol UN-a Stefan Dižarik u odgovoru na pitanja novinara na redovnom brifingu.

BEOGRAD — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio "Studente 2.0" da odu u subotu iz Pionirskog parka kući i da se vrate dan kasnije. "Moram da pitam pametnije i bolje da o tome razmisle. Ako tu ponudu prihvatite beskrajno vam hvala, a ako ne prihvatite zaštitićemo sve", istakao je predsednik u razgovoru sa studentima. On je primio šestočlanu delegaciju studenata 2.0, na njihov zahtev, i istakao da država nažalost nije u stanju da im ispuni osnovni zahtev - da uče jer postoji permanentno ometanje nastave i izvinio im se zbog toga. Dok studenti nastavljaju da idu ka Beogradu iz različitih krajeva Srbije na skup zakazan za 15. mart, u glavnom gradu je grupa od više desetina ljudi na nekoliko sati blokirala zgradu televizije N1. Grupa od nekoliko desetina ljudi, koja je danas blokirala ulaz ispred televizije N1, uzvikujući "Kosovo je srce Srbije", počela je da se povlači tokom popodneva. Zaposleni u zgradama u Erport sitiju, delu Novog Beograda gde se nalazi N1, pružili su podršku zaposlenima na toj TV, uzvikujućo grupi osoba obučenih uglavnom u crno "Robijaši" i "Vidi ti se nanogica". Prisutna je policija, koja je razdvajala dve grupe. Građani koji podržavaju zaposlene sa N1 su uzvikivali "Ua, ćaci" i "Pumpaj", dok im je uzvraćano "Ne damo Srbiju". Programski direktor N1 Igor Božić izjavio je da ne zna ko su ljudi koji su blokirali zgradu, ali da su došli organizovano. Među okupljenima je i pokrajinski sekretar za socijalnu zaštitu Predrag Vuletić, javio je N1. Božić je kazao da na N1 nisu znali da je najavljeno takvo okupljenje, ali je činjenica da je policija znala, jer su bili tu pre njihovog dolaska. Bili su obavešteni o tom skupu, iza njih su bili ti ljudi, naveo je Božić. Studentske kolone i blokada u Beogradu Studenti koji blokiraju fakultete u Novom Sadu krenuli su u četvrtak sa kolegama iz Subotice peške i biciklima u Beograd. Pratnja studentima ka Beogradu su traktori, a šetnju obezbeđuju i bajkeri, piše portal 021.rs. Studentska kolona krenula je i iz Mladenovca peške ka Beogradu. Studenti Pravnog i tehničkih fakulteta u Beogradu, uz podršku građana, blokirali su ulica Ruzveltove i Kraljice Marije i petnaestominutnom tišinom odali počast žrtvama pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici. Na čelu kolone je transparent “Mašinci protiv mašinerije” i zastave Arhitektonskog i Pravnog fakulteta. Skup je prošao bez incidenata. Poruka rektora Univerziteta u Beogradu Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić poručio je da u subotu tokom studentskog protesta treba da se izbegnu sukobi, umesto da se najavljuju i podstrekavaju, uz konstataciju: "Sve treba da protekne gandijevski i onako kako su studenti zamislili". Đokić je rekao da studenti uživaju apsolutnu podršku Univerziteta i dodao da ima još nekoliko nedelja da se nastava realizuje do kraja školske godine, što ne zavisi od studenata, niti Univerziteta, već od onih koji treba da ispune studentske zahteve. Ministar informisanja poziva na dijalog Ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Dejan Ristić pozvao je danas sve građane, a posebno one koji učestvuju u blokadama, da se što pre okrenu dijalogu i ocenio da su studenti, "pod parolom mirnih protesta, nasilnim metodama blokirali Radio-televiziju Srbije (RTS) i Radio-televiziju Vojvodine (RTV)". Ristić je ocenio u programu TV Prva da blokade oba javna medijska servisa nisu uspele, a studente je optužio da su prekršili niz propisa, a posebno Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakona o javnim medijskim servisima. "Blokade javnih medijskih servisa pokušane su pod parolom mirnih protesta koji su u stvari nasilni jer se njima onemogućava slobodno kretanje građana, nesmetan ulazak i izlazak zaposlenih u oba javna medijska servisa, ali se takođe ugrožava i njihova bezbednost", rekao je Ristić. Ristić je pozvao na "mudrost, odgovornost, staloženost i na mir", uveren da "ogromna većina građana ne želi nasilje". Apel Tužilaštva uoči velikog protesta Više javno Tužilaštvo (VJT) u Beogradu apelovalo je povodom protesta zakazanog u subotu u Beogradu, da svi učesnici protesta i drugi građani poštuju propise o javnom redu i miru i da pravo na mirno okupljanje iskoriste u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije. Tužilaštvo je navelo u saopštenju da će policija, kao i tokom prethodnih protestnih okupljanja, preduzeti sve mere i radnje iz svoje nadležnosti da najavljeni skup protekne mirno, dostojanstveno i bez ugrožavanja javnog reda i mira, u cilju zaštite imovine, fizičkog integriteta i spokojstva svih građana. Tužilaštvo je naglasilo da svako ima pravo na mirno okupljanje, ali da nasilje neće biti tolerisano i svi koji za njim posegnu biće procesuirani u skladu sa zakonom - kako "oni koji eventualno napadnu učesnike mirnih protesta, tako i svi koji eventualno budu vršili nasilje prema drugim licima, pripadnicima policije i predstavnicima državnih organa". Tužilaštvo podseća da kršenje odredbi Zakona o javnom redu i miru implicira prekršajnu odgovornost, a u slučaju izvršenja krivičnog dela na javnom skupu i krivičnu odgovornost.

Pre 22 godine ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije Zoran Đinđić. U Beogradu, godišnjica atentata obeležena je polaganjem cveća i paljenjem sveća. Đinđiću su poštu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu odali građani, nekadašnji saradnici i članovi Demokratske stranke čiji je bio jedan od osnivača. Godišnjica Đinđićevog ubistva obeležava se u vreme dok se u Srbiji svakodnevno i više od tri meseca održavaju veliki studentski i građanski protesti na kojima se traži odgovornost zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, ali i sistemske promene društva. Predstavnici opozicije u studentskim protestima vide nastavak borbe za ideale za koje se zalagao pokojni premijer. Funkcioneri Zeleno-levog fronta (ZLF) položili su cveće u dvorištu Vlade Srbije, gde je izvršen atentat. Poručili su da i dalje veruju u Đinđićevu viziju Srbije i da će na njenom ostvarenju raditi. "U prethodnim mesecima, svedoci smo kako na ulicama, trgovima i putevima širom cele Srbije promene nosi generacija rođena tih godina. Iako je reč o generaciji koja o Zoranu Đinđiću zna iz priča i filmova, to je generacija koja je videla urušavanja vrednosnog sistema društva i nepokolebljivo nastavila borbu za bolje društvo za sve nas, zbog koje je i Đinđić ubijen", saopštio je ZLF. Na mestu gde je ubijen Đinđić, kod ulaza u zgradu Vlade, venac su položili i premijer u ostavci Miloš Vučević i grupa ministara. Predstavnici Stranke slobode i pravde takođe su odali počast pokojnom premijeru. "Njegovim ubistvom nije ugašen samo jedan život, već je usporen napredak cele zemlje. I danas, 22. godine kasnije, Srbija se i dalje suočava s istim pitanjima za koja je Đinđić imao jasne odgovore: vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, ekonomske reforme i demokratizacija društva", navedeno je u saopštenju. Zorana Đinđića ubili su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), koja je bila povezana sa kriminalnim organizacijama i rasformirana je. Jedinica je sada ponovo u centru pažnje budući da je njenih 70-tak veterana pre dva dana došlo u Pionirski park u Beogradu da pruže podršku grupi studenata koji, od četvrtka, održavaju kontraprotest ispred navodeći da "žele da uče" i koji zahtevaju da se nastavi školska godina na univerzitetima. Prisustvo "crvenih beretki" u centru Beograda osudio je Pokret slobodnih građana u pisanoj izjavi povodom 22. godišnjice ubistva Zorana Đinđića. Predsednik PSG Aris Movsesijan upozorio je da vlast "dovodi ispred Predsedništva ljude iz rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO), iste one čiji su pripadnici presudili premijeru 12. marta 2003. godine". "Ubistvo Zorana Đinđića zaustavilo je reforme u Srbiji kako bi bili zaštićeni najgori kriminalci i sakrivena sva njihova nepočinstva, ali njegova zaostavština danas blista na ulicama Srbije i pokazuje da ova zemlja želi vladavinu prava", ocenio je Pokret slobodnih građana. U gostovanju na televiziji N1, Vesna Mališić, urednica nedeljnika "Radar" izjavila je da je "tragično da na dan ubistva Zorana Đinđinća u Pionirskom parku gledamo pripadnike rasformirane jedinice JSO". „Sam njihov dolazak i oni što oni simbolišu je zlokobno. Oni su eskadron smrti. Odgovorni su za ubistvo četvoro ljudi na Ibarskoj magistrali, atentat na Vuka Draškovića, ubistvo Ivana Stambolića, premijera Đinđića, da ne govorimo o tome šta su sve radili po Bosni. I sada u parku, u delu koji čuva policija u okviru zaštićenog dela oko Predsedništva, faktički kao živi zid za predsednika, pojavljuje se takva jedinica sa takvom reputacijom i to je skandal nad skandalima. To je užasno zlokobna poruka koju su poslali oni koji su dozvolili da se ti ljudi koji se prestavljaju kao naslednici JSO pojave među tom decom koja, navodno, žele da uče“, rekla je glavna urednica „Radara“. U Nišu je održan komemorativni skup, ispred novog murala u njegovu čast, na kome piše poznata rečenica ubijenog premijera: „Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti vi i ja“. Oslikavanje murala i komemorativni skup organizovali su studenti Pravnog fakulteta u blokadi, a studentkinja Lana Kocić u obraćanju okupljenima je rekla da „Zoran Đinđić nije ubijen, i da taj metak i dan danas praktično luta“. „Svake godine, 12. marta, mi imamo, nažalost, priliku da se podsetimo da živimo u bezakonju i da živimo pod nadstrešnicom. Jer kao što sam malo pre imala priliku da kažem dok sam govorila na skupu, on nije preminuo. On je ubijen i to nije ubijen bilo gde. Ubijen je na ulazu u instituciju koju je želeo da promeni, u srcu zemlje za koju se borio da izvede iz mraka“, izjavila je niška studentkinja za N1. Zoran Đinđić je bio političar i filozof, jedan od vođa opozicije u tadašnjoj Jugoslaviji tokom ratnih dešavanja devedesetih. Zalagao se za prodemokratske reforme i pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Američki nedeljnik Tajm je 1999. Đinđića svrstao među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Odmah posle njegovog ubistva, Vlada je proglasila vanredno stanje u Srbiji i započela operaciju "Sablja" tokom koje su uhapšeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i deo pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije - osumnjičeni za atentat. Godine 2007. sud je proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva. Politička pozadina Đinđićevog ubistva nikada nije rasvetljena. U tekstu su korišćene i informacije TV N1, Radija Slobodna Evropa i FoNeta.

Studenti u blokadi objavili su da protest 15. marta, iako se najavljuje kao "finalni skup", nije kraj i da će biti na ulicama dok im se ne ispune zahtevi. Studenti i građani iz svih krajeva Srbije nastavili su marš ka Beogradu gde je za subotu najavljen veliki protest. "U susret velikom studentskom protestu poručujemo da 15. marta zajedno ispisujemo istoriju - cela Srbija izlazi na ulice Beograda da pokaže da ne pristaje na nepravdu. Znajući to, neka niko ne pomisli da je to kraj...Svesni smo narativa da je ovaj protest "finalni skup", on to nije", piše na Instagram profilu Studenti u blokadi. "Mi ne pravimo završne korake - pravimo tektonske promene. Ako naši zahtevi ne budu ispunjeni , ostajemo na ulicama, u blokadama, u borbi - dok pravda ne bude zadovoljena", istakli su studenti. Grupe studenata pešače ka Beogradu iz različitih krajeva Srbije i očekuje se da stignu u petak uveče. Na protest su dolazak najavili i poljoprivrednici, biciklisti, nastavnici, profesori i druge grupe građana. Detaljni plan protesta i lokacije protesta u Beogradu biće iznet narednih dana, rekao je za N1 student Građevinskog fakulteta Stefan Radovanović i dodao da će skup početi u podne i trajati celog dana. On je istakao da studenti ne podržavaju nasilje i da vlast stalno priča o nasilju i radi na podizanju tenzija, navodeći da studenti u blokadi žele kao i "studenti" iz kampa u Pionirskom parku da se vrate u svoje klupe, ali da "studenti" u Pionirskom parku ne razumeju da studenti žele da nakon što završe fakultet, dobiju diplomu u zemlji u kojoj nadstrešnice ne ubijaju ljude i gde institucije rade svoj posao, prenosi FoNet. U Pionirskom parku već nekoliko dana boravi grupa ljudi koji kažu da su "studenti koji žele da uče". Njima su se pridružili i veterani Jedinice za specijalne operacije (JSO) i druge grupe ljudi. Šatori su postavljeni ispred Predsedništva Srbije, a potom se proširili i ispred Skupštine Beograda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je građanima da "ne šalju decu i stare na skup 15. marta jer će tema tog skupa biti nasilje". I drugi predstavnici vlasti su, bez iznošenja dokaza, saopštili da će uoči i na skupu 15. marta biti nasilnih incidenata, a nagovešteno je da su moguća i hapšenja uoči protesta. Evropska unija dosledno poziva na deeskalaciju tenzija u Srbiji uspostavljanjem uslova za inkluzivni dijalog svih zainteresovanih strana, uključujući političke aktere, institucije i članove civilnog društva, kako bi se pozabavili reformama neophodnim za budućnost Srbije u EU, poručeno je iz Brisela za Radio Slobodna Evropa uoči protesta u Beogradu. "Fundamentalne vrednosti su u srži našeg zajedničkog evropskog projekta i treba ih poštovati. To se odnosi takođe na slobodu okupljanja kao osnovno pravo", saopšteno je iz iz pres službe EU, prenosi FoNet. Upitani da prokomentarišu navode predsednika države da Zapad stoji iza "obojene revolucije" - kako on naziva mobilizaciju studenata i građana u Srbiji - zvaničnici EU podsećaju da "dezinformacijama i političkoj retorici, uključujući i protiv EU i država članica, nije mesto na putu ka EU integracijama". Studenti već četiri meseca protestuju u Srbiji tražeći krivičnu odgovornost za pogibiju 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji su stradali kada je na njih pala nadstrešnica. Imaju četiri zahteva: da se objavi celokupna dokumentacija o rekonstrukciji nadstrešnice, da se krivično procesuiraju napadači na studente i proferore, da se obustave postupci protiv uhapšenih na protestima i povećaju izdavanja za visoko obrazovanje za 20 odsto. Vlast tvrdi da je ispunila studentske zahteve, ali studenti to negiraju.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine izdalo je nalog za privođenje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika zbog kršenja ustavnog poretka države Tužilaštvo BiH izdalo je nalog nakon što se Dodik, premijer RS Radovan Višković i predsednik parlamenta Nenad Stevandić nisu odazvali na dva poziva za saslušanje. Njih trojica su osumnjičeni da su svojom politikom narušili ustavni poredak BiH, prenose bosanski mediji. Dodik je više puta rekao da ne priznaje bosansko tužilaštvo i da neće ići u Sarajevo na ispitivanje. „Da vidimo kako će pokušati da nas uhapse“, rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci. „Nismo zabrinuti, odlučni smo“, dodao je on, sugerišući da je još uvek otvoren za pregovore. Dodik planira i da narednih dana održi sastanke na visokom nivou sa ruskim predstavnicima, izvestila je u sredu ruska državna novinska agencija TASS. Prošlog meseca poslanici bosanskih Srba usvojili su set spornih zakona koji su zabranjivali državnom pravosuđu i policiji centralne Bosne da rade u delu zemlje pod srpskom kontrolom, zvanom Republika Srpska. Poslanici su usvojili zakone nakon što je sud u Sarajevu osudio Dodika za nepoštovanje naredbi visokog predstavnika u Bosni. Sud ga je osudio na godinu dana zatvora i zabranio mu obavljanje javnih funkcija na šest godina. Vučič: Srbija nikada neće podržati hapšenje Dodika. Srbija nikada neće podržati hapšenje Dodika predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i predsednika parlamenta Nenada Stevandića, a posebno ne zbog političkih neslaganja sa Sarajevom i predstavnicima međunarodne zajednice, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je, u video obraćanju na Instagramu, poručio da nalog za hapšenje Dodika, Viškovića i Stevandića nije nikakav doprinos miru, već doprinos destabilizaciji, razaranju međusobnih veza i pravljenju potpunog haosa u regionu. "Srbija će se uvek boriti za mir, čuvati mir, poštovati Dejtonski mirovni sporazum, ali i biti uz Republiku Srpsku i uz njeno rukovodstvo, jer ne postoji u 21. veku nijedna zemlja u svetu u kojoj se predsednici entiteta, predsednici parlamenta entiteta i predsednici vlada entiteta teraju u zatvor, teraju iza rešetaka samo zbog političkih neslaganja, zbog izgovorenih reči", naglasio je Vučić. Prema njegovim rečima, nije nimalo čudno što nedostatak demokratije i otvorenu diktaturu podržavaju brojni međunarodni predstavnici, jer upravo oni pokušavaju da sruše i Republiku Srpsku i Srbiju. "Zato nikada nije bilo važnije za sve nas, za sve naše građane, za celokupni naš narod, da budemo zajedno, da budemo jedinstveni i da se borimo protiv onih koji hoće da unište našu budućnost i koji hoće da nam ne dozvole da imamo svoje ime i prezime kojim smo se uvek dičili, već bi da nam određuju i kako i šta da radimo i naravno da nam ukinu slobodu", rekao je Vučić. On je poručio da su se grdno prevarili svi koji misle da će "razbiti i rasturiti" Republiku Srpsku i Srbiju. Nedavni potezi bosanskih Srba smatraju se delom eskalacije pokušaja da se teritorija odvoji od BiH, i osudile su ih Sjedinjene Države i Evropska unija. Dodika, koji se suočio sa sankcijama SAD i Britanije, podržavaju Moskva i Beograd. Skupština Republike Srpske raspravljala je u sredu o novom nacrtu ustava koji bi još više unapredio proces razdvajanja stvaranjem vojske i omogućavanjem entitetu da se pridruži uniji sa susednim zemljama. Državna bezbednosna agencija BiH - SIPA -potvrdila je da je od njih zatraženo da pomognu u pritvaranju trojice zvaničnika. U Banja Luci, gde se nalazi sedište vlade RS, policija je bila raspoređena oko zgrade parlamenta uoči sednice. Najnovije tenzije izazvale su strah od nasilnih incidenata između centralnih snaga bezbednosti BiH i srpske policije, ocenjuje agencija Asošijeted pres. Oni takođe podsećaju na separatističke težnje koje su izazvale rat u Bosni 1992. Sukob je okončan tri godine kasnije Dejtonskim mirovnim sporazumom pod pokroviteljstvom SAD. Tokom ovonedeljne posete Bosni, generalni sekretar NATO-a Mark Rute obećao je podršku Zapadne vojne alijanse integritetu BiH, dok su evropske mirovne snage u Bosni, EUFOR, povećale broj svojih trupa.

Priština — Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je u Prištini da mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu ostaju prioritet alijanse. On je nakon razgovora sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani istakao da NATO ostaje prisutan u tom regionu. „NATO je podržavao mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu, sada više od 30 godina zaredom. Posvećenost ostaje i danas, a time rukovodi KFOR koji je najveća i najduža misija pod odličnim vođstvom. Naše trupe neumorno rade na obezbeđivanju sigurnog ambijenta za čitav narod, svih zajednica koje žive na Kosovu“, rekao je Rute. Rute je naveo da je NATO pažljivo prati situaciju na Kosovu i da je spreman da „potpuno podrži odgovor na bilo koje događaje koji ugroze bezbednost“. "Sigurniji Balkan, Zapadni Balkan, podrazumeva više bezbednosti za čitavu zonu NATO-a. Treba da bude jasno šta imamo pred nama, decenije izgradnje mira ne mogu da se stave po strani. Mi smo u potpunosti spremni da odgovorimo na bilo koje događaje koji su tiču bezbednosti i nadamo se da ćemo imati dublju saradnju između kosovskih institucija i KFOR-a. NATO će nastaviti da igra svoju ulogu u mandatu koji se tiče sigurnosti i bezbednosti i to radimo u bliskoj saradnji sa kosovskom policijom i misijom EU za vladavinu prava, EULEKS-om", kazao je generalni sekretar NATO-a. Govoreći o stabilnosti regiona, Rute je naglasio da sve strane moraju da biraju diplomatiju umesto nasilja i da će NATO nastaviti da podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU. "To je jedini način da rešimo nerešena pitanja i da osiguramo stabilnu budućnost i kako bismo unapredili ovaj dijalog obe strane treba da pokažu fleksibilnost i da naprave određene kompromise i da razmišljaju dugoročno. To traži teške odluke, ali moramo da pogledamo širu sliku. Normalizacija, stabilnost za čitav region u korist svih i to je poruka koju ja želim da ističem pred svim stranama sa kojima se sastajem iz regiona", naveo je Rute. Ovaj zvaničnik je najavio da će se posle susreta sa zvaničnicima u Sarajevu i Prištini sastati i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. “Mi smo razgovarali putem telefona prošle nedelje, on će me ubrzo posetiti u Briselu, verujem ovog meseca, određujemo datume. Biću veoma direktan i poslaću poruke svim partnerima – samo zajedno možemo doneti dugoročan mir u ovaj region", rekao je Rute. Predsednica Kosova Osmani poručila je da je NATO „najmoćnija i najuspešnija alijansa koju svet poznaje“ i da Kosovo ostaje jedan od njegovih najodanijih partnera. Naglasila je da 97% građana Kosova veruje u NATO i želi da postane deo alijanse. Navela je da se Kosovo zahvaljujući podršci NATO-a transformisalo i da je spremno da doprinese regionalnoj i globalnoj sigurnosti. “Naše članstvo u NATO-u nije samo državni interes, već i neophodnost za mir i stabilnost regiona i čitavog evropskog kontinenta. Veoma je bitno da ovaj region nema bezbednosne vakuume, jer kao što je istorija dokazala često ti vakumi su zloupotrebljeni od malignih faktora koje ne intresuje mir i bezbednost, već haos i nestabilnost", kazala je Osmani, ističući da Kosovo želi da produbi partnerstvo sa NATO-om, nastavi sa razvojem Kosovskih bezbednosnih snaga i započne proizvodnju municije i dronova. Ona je optužila Srbiju za vođenje hibridnog rata protiv Kosova, uz podršku Rusije, tvrdeći da Beograd destabilizuje region i da su napad na sever Kosova, kao i napad na NATO trupe 2023. godine, direktno podržale srpske državne strukture. „Prisustvo NATO-a na Kosovu nije samo garant bezbednosti, već i prepreka svakom pokušaju narušavanja mira i stabilnosti na čemu svi zajedno radimo i žrtvovali smo se“, rekla je Osmani. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute razgovarao je u Prištini i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, kao i komandantom KFOR-a, i šefovima Kancelarije EU i OEBS-a na Kosovu.

BEOGRAD — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u utorak u Beogradu sa Donaldom Trampom mlađim, sinom predsednika Sjedinjenih Američkih Država. "Srdačan razgovor o bilateralnim odnosima Srbije i SAD i aktuelnim temama koje oblikuju globalnu političku i ekonomsku scenu. Istakao sam značaj ekonomskih i političkih odnosa Srbije i SAD i naglasio važnost strateške saradnje između dve zemlje i zajedničkih projekata u narednim godinama", napisao je Vučić na Instagramu. Dodao je da njihov susret simbolizuje posvećenost jačanju bilateralnih odnosa i zajedničkom radu na rešavanju globalnih izazova. Kako je najavio u svom prethodnom obraćanju na Instagramu, predmet njihovog razgovora bio je dalji ekonomski napredak Srbije, kao i pravljenje boljih odnosa sa SAD. Sin predsednika SAD je preduzetnik i izvršni potpredsednik u "Tramp organizaciji". Jedan je od ključnih savetnika svog oca i imao je veliku ulogu u njegovoj predizbornoj kampanji. Boravio je u Beogradu i u septembru 2024, kada je sa grupom biznismena iz Srbije razgovarao o potencijalnim investicijama. Poslovne poduhvate u Beogradu već ima i Trampov zet Džared Kušner, sa čijom je firmom u maju 2024. ugovorena izgradnja poslovno-stambenog kompleksa na mestu nekadašnjeg Generalštaba čiji su delovi porušeni u NATO intervenciji 1999. godine. Kako je Glas Amerike ranije izveštavao, na mestu nekadašnjeg Generalštaba planirana je izgradnja luksuznog hotela sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova. Eksperti za korupciju ocenjuju da je to posao koji pali alarme upozorenja na korupciju, trgovinu uticajem ili sukob interesa uzimajući u obzir da su akteri “politički eksponirane osobe” i kao takve po definiciji predstavljaju veći rizik da budu umešane u korupciju zbog pozicije i uticaja, a ceo projekat se odvija u Srbiji koja se loše kotira na globalnoj skali percepcije korupcije Transparensi internešnala. Prema onome što je za sada poznato, zet Donalda Trampa ima nameru da na mestu Generalštaba gradi luksuzni kompleks čija je idejna rešenja predstavio na društvenim mrežama. Srbija bi mu ustupila to zemljište na 99 godina bez naknade, sa opcijom da posle tog perioda postane vlasnik zemljišta, pokazuje predlog zaključka Vlade Srbije koji je objavio Ekološki ustanak, i potvrđuju Kušnerove izjave za Njujork tajms. On je izjavio i da je projekat vredan oko 500 miliona dolara i da će Srbija od tog posla dobiti 22 odsto profita. Prema tvrdnjama obe strane, Investicioni ugovor o “revitalizaciji” Generalštaba nije potpisan, ali se iz objavljenog dokumenta može videti se da postoji Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i američkih firmi Atlantic Incubation Partners LLC i Kushner Realty LLC. Bivši ministar saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva Srbije Goran Vesić tada je negirao da je memorandum potpisan i obećao da će javnost biti o svemu obaveštena kada bude gotovo.

PODGORICA — Vojska Crne Gore saopštila jeda je njihov patrolni čamac kasno u ponedjeljak iz uzburkanog mora kod Ade Bojane spasio proslavljenog hrvatskog skijaškog asa Ivicu Kostelića i jednog francuskog državljanina. Portparolka Ministarstva odbrane Senada Žiga Lekić potvrdila je Glasu Amerike da je jedan od patrolnih čamaca za brze intervencije Mornarice Vojske Crne Gore sinoć spasio Kostelića i još jednu osobu koji su se bili na kajakingu, prije nego što su se njihovi čamci prevrnuli na uzburkanom moru u blizini ušća Bojane u Jadran. U potrazi je učestvovao i helikopter Vojske Crne Gore, a akcija je pokrenuta u ponedjeljak predveče, kada je preko Pomorskog operativnog centra u Baru stigla informacija da se na par milja od Ade Bojane nalaze dva čovjeka u moru. Crnogorski mediji prenose da su njihove kajake prevrnuli jaki jugo i talasi visine preko tri metra, a pronađeni su zahvaljujući naporima spasilaca iz crnogorskog sistema traganja i spašavanja na moru, koji čine civilne institucije i vojska. Prema prvim informacijama, Kostelić i francuski državljanin se osjećaju dobro, ali su zbog predostrožnosti sinoć oko 22 sata i 45 minuta predati ekipi Hitne pomoći. Ivica Kostelić je prvi skijaš iz Hrvatske koji je osvajao bodove u Svjetskom kupu, a 2003. je bio svjetski šampion u slalomu i olimpijski vicešampion iz Torina 2006. Hrvatsko ministarstvo se zahvalilo Crnoj Gori, pemijer Spajić posetio KostelićaMinistarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske izrazilo je na društvenoj mreži "X" zahvalnost Vladi Crne Gore, pripadnicima MUP-a i Vojske Crne Gore, ali i direktoru bolnice u Baru i medicinskom osoblju, koji su bivšeg hrvatskog skijaša Ivicu Kostelića i francuskog državljanina spasili na moru kod Ade Bojane i pružili im pomoć. Hrvatsko Ministarstvo vanjskih poslova zahvalilo je i ambasadama Hrvatske u Podgorici i Tirani, kao i albanskim vlastima. "Odmah po primljenoj informaciji o situaciji u kojoj se našao Kostelić, angažovana su nadležna ministarstava, a premijer Hrvatske Andrej Plenković, nazvao je crnogorskog i albanskog kolegu Milojka Spajića i Edija Ramu, kako bi ih zamolio za angažman nadležnih albanskih i crnogorskih službi te im potom i zahvalio na uspješnom spašavanju Kostelića", piše u objavi na X-u. Premijer Milojko Spajić obišao je jutros u Opštoj bolnici Bar slavnog hrvatskog skijaša Ivicu Kostelića koji je juče u večernjim satima zahvaljujući brzoj intervenciji Mornarice Vojske Crne Gore spašen u blizini ušća Bojane, saopšteno je iz njegovog kabineta. "Osvajač četiri olimpijske medalje i pobjednik Svjetskog kupa je tokom razgovora sa premijerom istakao veliku zahvalnost zbog reakcije Vojske Crne Gore, ali i medicinskog kadra imajući u vidu da je, kako ističe, iz vrlo delikatne i po život opasne situacije izašao bez povreda", navodi se u saopštenju. Oni su podsjetili da je legendarni hrvatski skijaš prethodnih dana boravio na Prokletijama gdje je promovisao ljepote ovog dijela Crne Gore, na čemu mu je, između ostalog, zahvalio i premijer Spajić. "Veoma cijenimo što ste izdvojili vrijeme i odlučili da posjetite i promovišete Prokletije i Crnu Goru. Izuzetno smo srećni što se akcija spasavanja završila na najbolji način. Uvijek ste dobrodošli u Crnu Goru", rekao je Spajić. Prema navodima saopštenja, Kostelić je kazao da iz Crne Gore nosi samo lijepe uspomene zahvaljujući hrabroj akciji spašavanja iz uzburkanog mora kod Ade Bojane. Spajić i Kostelić su, kako se navodi, pohvalili akciju službi spašavanja Crne Gore koji su svojim djelovanjem potvrdili visok stepen stručnosti i reagovanja u spasilačkim akcijama.

BEOGRAD — Student-redar, koji je stajao ispred glavnog ulaza u Radio-televiziju Srbije, zahvalio je građanima na podršci tokom dvadesetdvočasovne blokade javnog servisa koja je počela u ponedeljak u 23 sata i završena u utorak u 21 sat, prenosi FoNet. On je poručio da "studenti nisu umorni i da ih očekuju na protestu koji je zakazan za subotu 15. mart", istakavši da će "kraj biti kad studenti sviraju kraj". Njegov govor pozdravljen je aplauzom i ovacijama, a iz mase čuli su se povici "Vidimo se petnaestog" i "Mi sviramo kraj". Tokom trajanja Dnevnika RTS-a u 19.30 studenti i građani su pravili buku i upalili bliceve na mobilnim telefonima u sklopu akcije "Osvetlimo RTS". Čule su se pištaljke, vuvuzele i uzvici "Hoćemo u Dnevnik" i "Pumpaj". Pre početka te akcije, ispred zgrade RTS stigli su srednjoškolaci, nastavnici, profesori i studenati koji su prethodno ispred Ministarstva finansija održali protest u znak podrške prosvetnim radnicima kojima nisu isplaćene plate. Studenti i građani su, iznenada, u ponedeljak kasno uveče blokirali oba ulaza u RTS. Poručili su da niko ne može da uđe u zgradu, a da će izlaz biti omogućen zaposlenima i da će tako biti dok se "ne oslobodi RTS". Međutim, pojavile su se informacije da su zaposleni ulazili u zgradu na alternativne ulaze, a emitovanje programa je nastavljeno iz zgrade u Takovskoj, a ne iz studija na Košutnjaku. Članovi neformalne grupe "Naš protest", koja okuplja radnike Radio-televizije Srbije, poručili su kolegama koji su kroz "prozore i rupe ušli u zgradu RTS" da su učestvovali u istorijskom trenutku poniženja radnika i kuće u kojoj rade, prenosi FoNet. "Ušli ste u zgradu kao pacovi, ali vas ipak pozivamo da momentalno iz nje izađete kao ljudi – na vrata”, navela je grupa "Naš protest" na Instagramu. Oni su kolegama poručili da su na svoje radno mesto ušli na krajnje ponižavajući način i da je svako od njih tu odluku doneo svesno, na šta niko nije imao pravo ni mogućnost da ih natera. Povređen policajacPrilikom blokiranja ulaza zgrade iz Aberdareve ulice u ponedeljak uveče došlo je i do incidenata sa policijom. Policija je oko 23 sata ušla u zgradu RTS, a u jednom trenutku došlo je i do koškanja sa pripadnicima policije. Tokom blokade povređen je policajac u civilu Lazar Bačić, koji je udaren u oko, a različite su tvrdnje ko je policajca povredio. Predsednik Srbije Aleksdandar Vučić objavio je sliku sa Bačićem na Instagramu i ocenio da su ga napali "boljševički plenumaši". "Zadobio je teške telesne povrede. Jezive. Udarili su ga bokserom. Nasilnici misle da im je sve dozvoljeno. Nije. Odgovaraće za svako nasilje koje su počinili. Toliko o mirnim demonstrantima i nadasve ugroženim. Pobediće normalna Srbija, pobediće demokratska Srbija", napisao je Vučić. Međutim, u delu javnosti tvrde - pozivajući se na snimke sa društvenih mreža - da su policajca u civili udarili žandarmi. Bačić se nije oglašavao o incidentu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je "apsolutna laž i manipulacija da je Žandarmerija nekog napala" ispred zgrade Radio-televizije Srbije, navodeći da intenzivno radi po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu na utvrđivanju svih činjenica u vezi sa noćašnjim događajima, javio je FoNet. Radio-televizija Srbije u saopštenju je navela da je blokada u potpunoj suprotnosti sa dosadašnjim izjavama studenata da se zalažu za slobodan rad institucija. "Nasilno sprečavanje zaposlenih na RTS-u da dođu na svoja radna mesta predstavlja opasan iskorak u otvorene sukobe sa nesagledivim posledicama. Zato RTS apeluje na studente da odustanu od nasilne blokade", navodi se na sajtu javnog servisa. Proteste je podstakao i deo intervjua koji je RTS-u dao predsednik Srbije. Na društvenim mrežama je postao viralan isečak iz intervjua gde novinarka Bojana Mlađenović upotrebljava reč "rulja" govoreći o studentskim protestima. Ona je rekla da je snimak, koji je kružio mrežama, izvučen iz konteksta, te da je upotrebila reč "rulja" misleći na one za koje predsednik Srbije kaže da prave nerede, a ne na studente, što je u nastavku intervjua i precizirala. Birodi: Vlast uspostavlja industriju populizmaZoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja BIRODI, ocenio je da su jučerašnji događaji još jedan dokaz sistema koji je uspostavio Vučić: „U sistemu koji ja nazivam industrijom populizma, to jest sistemu koji urušava integritet institucija, urušava sistem informisanja, i jača ličnu vlast – u takvom sistemu cilj je da svi oni koji kritički koriste pravo na slobodu govora i slobodu izražavanja budu označeni kao neprijatelji – bilo da su „ustaše“, „strani plaćenici“, „izdajnici“ i kako sve vlast naziva“, kaže Gavrilović i ocenjuje da su studenti uspeli još jednom uspeli da postignu gol u utakmici protiv Vučića: „Zašto to govorim? Zato što Vučićev režim postoji samo na tri televizije – to su RTS, Pink i Informer. Čak postoji sitiuacija da i Hepi televizija više toliko provladajuća, tako da sistem polako nestaje. A imamo i to da se meni javljaju sa Radio Beograda i kažu da kada pominjem RTS, da ih odvojim od televizije“. Na pitanje kako vidi Vučićevu najnoviju ocenu studentskog pokreta da su za njega oni „boljševički plenumaši“, Gavrilović kaže da svako ko ukazuje na ličnu vlast Aleksandra Vučića, ko ukazuje na njene posledice, jeste neko ko mora da dobije neku etiketu i pomalo u šali ističe: „Ne znam šta bi mu drug Putin rekao na tu kovanicu, jer on je pre podne proruski orijentisan, popodne je prozapadno, a u suštini preferira autoritarne režime. Ne znam zašto mu smetaju plenumi, jer po svojoj suštini oni jesu forma neposredne demokratije. Najčistijeg oblika demokratije, još od antičkog perioda. Tako da se i tu pokazao da je neko ko nema osećaj za demokratiju, nego za politički sistem gde jedan donosi odluke“, kaže Birodi i objašnjava da se Vučić plaši predstojećeg protesta u Beogradu 15. marta, jer sistem koji žele da naprave studenti je u suprotnosti sa sistemom njegove lične vlasti. „Taj 15. mart ne znači smenu Vučića jer to niko ne traži. Ali se traži uspostavljanje sistema koji bi doveo do smene sistema u kome Vučić obitava. I doveo bi i do normalnih izbora“, kaže na kraju Gavrilović. Studenti su najavili novi, veliki protest u Beogradu 15. marta, na koji bi trebalo da dođu i njihove kolege iz drugih delova Srbije. Studenti u blokadi traže objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu u kojoj je poginulo 15 ljudi, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata, aktivista i građana na prethodnim protestima povodom tragedije u Novom Sadu, podnošenje krivičnih prijava protiv svih napadača na studente, profesore i građane i povećanje budžeta za fakultete za 20 odsto. Predstavnici vlasti smatraju da su ispunili sve zahteve, dok studenti u blokadama ističu da nijedan od zahteva nije ispunjen u potpunosti. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu više puta je objavio analize dokumentacije u kojima je taksativno navođeno koji papiri nedostaju ili nisu kompletni.

Odgovarajući na pitanje glavne dopisnice Glasa Amerike iz Stejt departmenta, Najki Čing, državni sekretar SAD Marko Rubio u ponedeljak je rekao da SAD ne žele podjele u Bosni i Hercegovini (BiH). "Posljednja stvar koja nam treba je još jedna kriza, i već smo se izjasnili o tome “, rekao je Rubio koji se u petak već oglasio o dešavanjima u BiH, navodeći da predsjednik entiteta Republika Srpska, Milorad Dodik, podriva institucije BiH i ugrožava bezbjednost i stabilnost zemlje, te pozivajući političke lidere na konstruktivan i odgovoran dijalog. Dodik je prošle sedmice potpisao ukaz o proglašenju zakona kojim se Sudu BiH, Tužilaštvu BiH, Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH i Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) zabranjuje djelovanje u RS. U petak, Ustavni sud BiH je privremeno je van snage stavio taj i druge slične zakone koje je usvojila Narodna skupština RS, dok Tužilaštvo BiH vodi istragu zbog napada na ustavni poredak. „Što se tiče mogućih narednih akcija, mi razmatramo razne opcije, ali ono što je apsolutno jasno – bez obzira na moguće razlike koje postoje tamo interno – jeste da ova situacija (u BiH op.ed.) ne smije voditi raspadu zemlje, niti smije voditi novom sukobu. Svakako razmatramo sve moguće opcije, čini mi se da se upravo i danas u Ujedinjenim Narodima vode razgovori o tome, pa ćemo vidjeti... No, nadam se da mi možemo učiniti što je u našoj moći da izbjegnemo da započne još jedan sukob u Evropi", rekao je Rubio Glasu Amerike tokom leta za Džedu u Saudijskoj Arabiji, gdje će se voditi razgovori sa Ukrajinom. U ponedeljak se povodom krize u BiH oglasio i dugogodišnji senator iz države Ajova, republikanac Čak Grasli. "Milorad Dotik je lider Srba u Bosni koji podržava separatizam. Sada i separatisti Bosanskih Hrvata počinju da djeluju", naveo je Grasli na mreži Eks.  "To su zabrinjavajući odjeci devedesetih za mnoge stanovnike Ajove koji su pobjegli od separatističkog nasilja poslije rata i genocida u devedestim. Nije se dobro završilo za separatiste tada, a neće ni sada." Grasli je o problemima u BiH u ponedeljak govorio i u Senatu, kritikujući Dodikovo ponašanje. U BiH je u istom danu boravio i generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, u trenutku u kojem vlasti RS prijete secesijom i pokušavaju zabraniti rad državnih pravosudnih i policijskih institucija na teritoriji tog entiteta. On se sastao sa članovima Predsjedništva, Željkom Cvijanović, Denisom Bećirovićem i Željkom Komšićem, nakon čega je održao pres konferenciju. "Naravno, zabrinut sam za sigurnosnu situaciju, ali ovo nije 1992. godina i nećemo dopustiti stvaranje sigurnosnog vakuuma. Znam da je EUFOR u potpunosti spreman održati stabilno sigurnosno okruženje u BiH. Nećemo dopustiti da se teško stečeni mir u BiH ugrozi", kazao je Rute, dodajući da politički lideri u BiH moraju preuzeti odgovornost za stanje u zemlji, te pružajući podršku Visokom predstavniku u BiH. Povodom najnovije krize - nastale nakon što je Sud BiH nepravosnažno osudio Dodika na godinu zatvora zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika, uz šestogodišnju zabranu političkog djelovanja - snage Evropske unije (EUFOR) u saopštile su da će privremeno povećati broj svojih snaga kao preventivnu mjeru, nakon povećanja tenzija. Sjedinjene Države su Dodika već dva puta sankcionisale, kao i brojne njegove saradnike i članove porodice, između ostalog, zbog korupcije i ugrožavanja stabilnosti BiH.     U petak se povodom njegovih postupaka oglasila i članica Predstavničkog doma, republikanka, En Vagner, navodeći da je u kontaktu sa Stejt departmentom i kolegama iz Kongresa, te da diskutuju o tome kako bi se mogli suprostaviti "Dodikovom očitom pokušaju da naruši mir u regionu." Ona je na mreži Eks navela da Dodik vodi kampanju destabilizacije BiH i da su njegovi "nepromišljeni postupci opasna eskalacija i flagrantno zanemarivanje sudskog procesa". "Dodik mora biti zaustavljen", saopštila je Vagner.

BEOGRAD — Pred veliki protest koji je za 15. mart najavljen u Beogradu studenti u više kolona širom Srbije marširaju ka glavnom gradu i prema nekim procenama sada ih je na putu je mnogo više studenata nego u prethodnim sličnim situcijama. Istovremeno, jako veliki broj građana Srbije dočekuje studente, daje im hranu, piće i ohrabri ih da izdrže do Beograda. U ovom trenutku na putu su studenti koji su krenuli iz Niša – nakon prespavane noći u Svilajncu oni nastavljaju put ka Smederevskoj Palanci, kao drugoj tački njihovog marša, gde po planu treba da prenoće. To je ujedno i najteža deonica njihovog puta, a u toj grupi je oko 500 studenata koji pešače. Studenti koji su juče krenuli iz Subotice prespavali su u Srbobranu i nastavljaju put ka Novom Sadu. U ponedeljak su ka Beogradu krenuli i studenti iz Zapadne Srbije - iz Čačka, Kraljeva i Užica i oni računaju da će za pet dana stići u Beograd maršom preko Ibarske magistrale. U utorak će se i studenti sa Univerziteta u Kragujevcu krenuti na put ka Beogradu i protestu zakazanom za 15. mart. Takođe, organizovani u grupu „Studenti u blokadi“ pozvali su građane da u svojim gradovima, opštinama i selima istaknu svugde obeležja protesta pred veliki skup u Beogradu. „Svaki transparent na prozoru, svaki poster u radnji, svaka poruka na automobilu – to su iskre koje pale plamen jedinstva. Zamislite Srbiju kao reku koja teče ka jednom cilju – neka svaki grad, svako selo, svaka ulica postane njena pritoka, noseći snažnu poruku ka 15. martu, danu kada Srbija mora biti u Beogradu, na najmasovnijem skupu ikad“, ističu su Studenti u blokadi i naglašavaju da 15. mart treba da bude dan koji Srbija neće da zaboravi i da će taj protest biti dostojanstven. Blokadama fakulteta koje traju gotovo četiri meseca priključio se i Pravni fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, koji je obustavio je sve aktivnosti. Plenum Državnog univerziteta u Novom Pazaru na današnjem plenum razrešio rektorku Zanu Dolićanin uz obrazloženje da "nije dostojna da obavlja tu funkciju". Danas se oglasila i grupa studenata koja je od četvrtka u protestu pod šatorima u Pionirskom parku u neposrednoj blizini zgrade Predsedništva – student Medicinskog fakulteta u Beogradu Miloš Pavlović je rekao da je danas istekao rok za ispunjenje njihovih zahteva. On se danas obratio rektorima i dekanima univerziteta i fakulteta koji su blokadi i zatražio precizan plan nadoknade gradiva i kada će se vratiti na fakultete. A na poziv premijera u ostavci Miloša Vučevića, sednici vlade u ponedeljak prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U objavi na svom Instagram nalogu on je naglasio da se razgovaralo i o sveukupnim aspektima najavljenog protesta 15. marta: „Na sastanku Vlade smo razmenili informacije o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u zemlji i regionu. Posebno smo se fokusirali na bezbednosne izazove na Kosovu i Metohiji, kao i u Bosni i Hercegovini“, objavio je Vučić na Instagramu. Povodom aktuelne situacije u Srbiji u ponedeljak se oglasila Inicijativa za opstanak poljoprivrede upozorenjem da dobijaju informacije iz cele zemlje da se "trenutno organizuje vrbovanje i plaćanje poljoprivrednika odanih vladajućoj partiji da daju traktore i vozače koji bi došli traktorima na prilaze Beogradu". Kako prenosi portal 021, poljoprivrednici navode i da je širom Srbije viđeno više kamiona koji prevoze traktore ka Beogradu. A nedavno isplaćene umanjene plate nastavnicima u Srbiji i dalje su velika tema – ministarka prosvete u ostavci Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da su plate prosvetnim radnicima koji su obustavili nastavu smanjivane "u skladu sa zakonom". U izjavi za Radio Slobodnu Evropu, ona je komentarisala krivičnu prijavu koju je protiv nje podneo Nezavisni sindikat prosvetnih radnika i navela da je o smanjivanju plata nastavnicima širom Srbije "kosultovala pre svega stručnjake pravne i ekonomske struke iz Vlade" i dodala da veruje u sudove Srbije. Nastavnici i advokati ocenjuju da nije bilo pravnog osnova za umanjenje njihovih plata i ističu da će odluku o krivičnim prijavama protiv direktora škola koji su umanjili plate nastavnicima doneti posle 20. marta, kada se isplati i drugi deo plate.

PODGORICA — Nakon najave zaokreta u politici SAD prema donedavnim saveznicima EU i Ukrajini, tim povodom se od crnogorskih zvaničnika oglasio jedino predsjednik Jakov Milatović, navodeći da Crna Gora podržava pravedan i trajan mir u Ukrajini i stoji uz njen narod u nastojanju za mirom”. Glas Amerike do ponedjeljka nije dobio odgovor iz Vlade Milojka Spajića o poziciji Crne Gore u novim međunarodnim okolnostima u kontekstu Ukrajine i njihovom uticaju na put zemlje ka EU, kao ni o budućim odnosima Podgorice sa ključnim NATO partnerima, SAD i EU. Dugogodišnji crnogorski diplomata Željko Perović, u razgovoru za Glas Amerike, kaže da “Crna Gora sa Sjedinjenim Američkim državama ostaje strateški partner” i navodi da “bez obzira ko je u Sjedinjenim Američkim Državama na vlasti, Crna Gora i SAD treba, imaju i moraće i ubuduće da imaju najbolje moguće odnose”. Govoreći o tome koliko je pozicija Crne Gora jasna nakon najave zaokreta američke politike u odnosima sa Rusijom i EU po pitanju Ukrajine, te kako se to uklapa u njene odnose sa strateškim partnerima, EU i Vašingtonom, Perović ukazuje da “od dolaska američkog predsjednika Donalda Trampa svjedočimo brojnim promjenama u savremenim međunarodnim odnosima”. Perović, koji je bio ambasador Crne Gore u Ujedinjenim nacijama, Austriji i Albaniji, smatra da je crnogorska vlast u, kako smatra, teškim usovima u kojima se nalazi čitav svijet naročito u poslednjih pet godina, pred sudbonosnim odlukama. On navodi kako kompletna crnogorska vlast govori da je za ulazak Crne Gore u EU, ali ističe da je “jedan dio te vlasti protiv tog projekta”. “Navodno je kompletna vlast za ulazak u EU. Mi, međutim, svjedočimo da jedan dio te vlast,i oličen u predstavnicima bivšeg Demokratskog fronta, otvoreno radi protiv tog projekta, radi protiv interesa sopstvene zemlje. Drugi dio vlasti 'mešetarsko trgovački', oprezan je, zbunjen i uplašen od onog koji predvodi DF”, kaže Perović. Na pitanje da li tako heterogena crnogorska Vlada podržava poziciju Vašingtona i Moskve, ili poziciju vodećih zemalja EU i Velike Britanije po pitanju podrške Ukrajini, Perović navodi da, prema njegovom mišljenju, “crnogorska vlast ni u jednom trenutku nije bila jasna” , te da je, kako kaže, “zataila po svim ključnim stvarima”. On u vezi sa tim podjseća da je, nakon što je Crna Gora prošle godine dobila pozitivan Ibar, crnogorska vlast ekspresno usvojila Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen, čime je, smatra Perović, “pokvarila do tada uzorne odnose sa Hrvatskom, praktično i sa Njemačkom”. “Svjedoci smo i konstantnog narušavanja odnosa sa Bosnom i Hercegovinom”, naglašava Perović. Prema riječima Perovića “nacionalisti svih boja su se, međutim, rano obradovali”, jer, kako vjeruje, “američke diplomate i kreatori njihove spoljne politike konačno uviđaju da je poslednjih sedam- osam godina bio pogrešan pristup činjenja ustupaka nacionalistima, ne samo beogradskim, ali prije svega njima”. U vezi sa tim crnogorski diplomata ukazuje da je nakon određenih izjava američkog predsjednika Donalda Trampa koje su, kako navodi, “narušavale dosadašnji međunarodni poredak”, uslijedila jasan izjava američkog državnog sekretara Marka Rubia koji je najoštrijim riječima osudio rukovodstvo Republike Srpske, “konkretno glavnog remetilačkog faktora Milorada Dodika”, koji, kako navodi Perović, nijedan potez ne radi bez dogovora sa vlastodršcem iz Beograda. U objavi na platformi Eks, američki državni sekretar Mark Rubio napisao je da “delovanje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika podriva institucije Bosne i Hercegovine i ugrožava njenu bezbednost i stabilnost”. Rubio je tako reagovao na Dodikovo potpisivanje ukaza o proglašenju neustavnih zakona koji su usvojeni na sjednici skupštine tog bosansko-hercegovačkog entiteta, a kojima se zabranjuje djelovanje Suda i Tužilaštva BiH, SIPA i VSTS BiH. Diplomata Perović ukazuje da je i niz republikanskih kongresmena regovao, još oštrije osuđujući politiku u Banjaluci i Beogradu. Perović naglašava da je za Crnu Goru i preostale balkanske države ulazak u EU od vitalnog značaja, ali i ukazuje da je “ovako uznemiravajućim dešavanjima u svijetu, a naročito u “makar na oko” narušenim odnosima Vašingtona i EU , jednako značajno i za Evropsku uniju da proces proširenja završi do kraja”.