U svojevrsne zagonetke koje već odavno predstavljaju izazov za nauku spada i naše lice! Otkuda nam uopšte lice? Svako lice je kao unikatno umetničko delo. Postoji 7.000 mogućih kombinacija u radu facijalnih mišića - za izražavanje bezbroj nijansi u emocijama ...

   Pomračenja Sunca i Meseca davali su u prošlosti mogućnost snalažljivim pojedincima da dokažu svoju veliku muć. Svako od nas je barem jednom poželeo da može da zaviri u neki slavni trenutak istorije, da vidi kako se šta dešavalo, da vidi ljude toga vremena, da se vidi šta je odredilo oblik naše civilizacije ...

   Mada se nalazi svuda oko nas, plazma je otkrivena relativno kasno, pa su tek onda počela da se koriste njena čudesna svojstva. Srećeno se sa njom i proz polarnu svetlost, kada zaparaju munje, ali i čim zapalimo vatru. Plazma, koju je 1879. godine otkrio Englez Vilijem Kruks, glavni je 'sastojak' zvezda i mađuplanetarnog prostora. Može se reći da je, u svemiru koji nas okružuje 99% materije u stanju plazme. Nalazi se, naravno, i na Zemlji ...

   Od antičkih vremena razne ljudske civilizacije bavile su se poreklom univerzuma, Zemlje i čoveka. Odgovori na ta pitanja najčešće su traženi u filozofskim i religioznim objašnjenjima. Naša civilizacija pokušava da ih nađe korišćenjem moderne fizike i hemije. Pre gotovo 5.000 godina sumerski mislioci su univerzum zamišljali kao poluloptu, čiju je osnovicu predstavljala Zemlja, a svod nebo. Ali, trebalo je sačekati civilizacije ...

   Legenda o broju žita na šahovskoj tabli prvi put j zapisana u 'Šahnameu' - epskoj poemi koju je napisao persijski pesnik Abdul Kasim Ferdson, između 977-1010. godine naše ere. Legenda kaže da je kralj Širham, želeći da nagradi izumitelja šaha Seta, ovom ponudio nagradu koju bi sam izabrao. Izumitelj je 'skromno' zatržio malo žita, i to toliko koliko stane na šahovsku tablu i to, jedno zrno na prvo polje, dva na drugo, četiri na treć i tako do poslednjeg 64 polja - svako sledeće polje sadržavalo je dva puta više zrna nego prethodno ...

   Čovekove ruke prosto plamte svetlošću, a naročito nokti prstiju - i to neprestano.Ovo je otkrio japanski naučnik Micuo Hiramacu sa svojim saradnicima. Međuti, oni su takođe ustanovili da sem ruku, i čelo i tabani isijavaju svetlost, a pretpostavljaju da je slično i sa ostalim delovima čovekovog tela. Sasvim precizno govoreći, ovde je reč o izračivanju fotona - svetlosnih čestica ili kavanata, najmanjih delića svetlosti ...

   Astronomi odavno upozoravaju da je samo pitanje vremena kada će neki asteroid, veliki meteor ili kometa, udariti u Zemlju i izazvati strahovito razaranje. Tehnika odbrane od ovoga, zavisi od mnogo čega, ali savršen metod, jednostavno, ne postoji. Još je strašnije što ovo svemirsko kamenje može precizno da se usmeri prema našoj planeti ...

   Postojanje kuglastih munja nagoveštava da je priroda otkrila način kako da energiju sabije i zadrži unutar uredne, male kugle. Tu tajnu prirode, naučnici su veoma raspoloženi da nauče kako se radi, ne bi li došli do rešenja svetskog energetskog problema, a možda je najzainteresovanija vojna industrija koja bi takvo nešto najpre upotrebila kao oružje - nažalost ...

   Kosmogonija i svemirski ciklusi! Po mišljenju nekih naučnika, vasiona je već više puta nasstajala i nestajala. Ostaje pitanje - da li smo i mi, ovakvi, živeli iste ovakve živote'? Savremena nauka procenjuje starost kosmosa na 12-20 milijardi godina. Do toga časa sva kosmička masa bila je sažeta u jednu tačku. Mi ni danas ne znamo kako i zašto je takvo stanje narušeno. A tada se desilo ono što mi danas zovemo 'Velikim praskom' ...

   Do sada je centrifugalna sila smatrana gotovo beskorisnom. Međutim, jedan poljski naučnik je otkrio da crne rupe ne mogu da opstanu bez nje. Doduše, samo u slučaju da funkcioniše naopačke!? Zamislite da se nalazite u vozu zabavnog parka u trenutku kada šine imaju oblik pravilnog kruga. Ako ste od onih kojima je fizika dobro išla u školi, onda znate da je ono što vas drži prikovanim za sedište, uprkos tome što visite naglavačke dvadeset metara iznad zemlje - centrifugalna sila ...

   Fenomen svetlosti na nebu postoji oduvek, o čemu svedoči i činjenica da u engleskom jeziku za njih postoji čak 101 neziv. Većina tih termina oznčava vile i vilenjake, a tu su i 'svetlosti duhova', 0 vatra sudbine', 'noćna sunca' i slično ... I naučnicine spore da se takva svetla pojavljuju, ali ih, verovatno da bi odmah dali na znanje šta misle o vilam i NLO-ima, zovu - 'svetla Zemlje'. Najviše ih proučavaju u norveškoj dolini Hesdalen, gde su stvarno spektakularna i vrlo česta ...

   Ovim rečima je sveti Augustin, srednjevekovni filozof, objasnio svoju nedoumicu: 'Ako m niko ne pita - znam, ako bih morao da objasnim nekome ko me pita - ne znam'. Ovaj problem se tiče vremena - fenomena koji je svima tako jasan, ali odvajkada odoleva naporima filozofa i naučnika da ga objasne. I tako je konačno došlo do hipoteze da vreme uopšte ne postoji, osim kao iluzija našeg uma ...

   Neverovatne mogućnosti subatomskog sveta. Na tragu brzini većoj od svetlosne, prečici između paralelnih svemira i božanskoj prainformaciji. Čak je i slavni Albert Ajnštajn verovao u telepatiju, ali je smatrao da u njoj ima mnogo više fizike nego psihologije. Za sve neobične pojave koje su parapsiholozi nazvali spornim terminima, kao što su: vančulna opažanja, vidovitost, telekineza, psihokineza, vantelesna iskustva i slično, nauka nastoji da pruži nova tumačenja ...

   I nauka već potvrđuje staru ideju da je univezum gigantski organizam prožet jedinstvenom svešću. Da lisu otkrivene 'niti razuma' koje povezuju čestice, planete i stvorenja? Jedan od pokušaja da se reši zagonetka postojanja i porekla razuma u materijalnom svetu, jeste pretpostavka da je svemir razumno biće, 'kosmička svest' ili 'kolektivni razum'.