Suočavamo se sa epidemijom kancera koji u osnovi potiče od zagađenja u ishrani i okruženju. Jedan od pet stanovnika SAD rizikuje da umre od kancera, a i druge industrijski razvijene zemlje imaju sličnu stopu smrtnosti. Ne kaže se bezveze da je 'industrijsko doba je hemijsko doba u kojem se pliva u moru kancerogena'. Dobra stvar u svemu tome j da nam to saznanje omogućava da preduzmemo aktivnu ulogu u smanjenju rizika od ove bolesti i to, putem promena u ishrani i u načinu života. Koji su to faktori koji doprinose razvoju kancera? Prema ...

   Nije nikakva novost da meteorološki faktori utiču na zdravlje čoveka. Gotovo svaki čovek je svestan činjenice na osnovu sopstvenog iskustva. Nauka danas pominje takozvane meteorološke bolesti u čijem nastajanju ili pogoršanju, vremenske prilike igraju značajnu ulogu i to ponekad u tolikoj meri da za mnoge mogu biti i kobne. Nije čudno zato da se u novije vreme sve više naučnika ozbiljno bavi ovom problematikom, pa je tako nastala jedna sasvim nova grana nauke, a to je - medicinska meteorologija. Najjednostavnije rečeno ...

   Godine 1881. na američkog predsednika Garfilda dva puta je pucao atentaro Ćarls Gito. Jedan metak je okrznuo predsednikovu ruku, a drugi se zaglavio negde u njegovom telu. Hitno je bio prebačen u Belu kuću, još dok je bio pri svesti i tokom sledećih 80 dana 16 lekara je kunsultovano u vezi njegovog stanja. Prvi lekar, Vilard Bils, zario je prst u rnu, a zatim u nju uvukao nesterilisanu sondu da ustanovi gde je metak. Bils nije pronašao metak, ali je naneo tako veliku štetu svojom sondom da je to lekare koji su kasnjije stigli navelo da poveruju da je posredi putanja kojom je metak krenuo. Zaključili su ...

   Ova dijeta postala je popularna i na ovim prostorima. Potiče iz jedne američke bolnice za srčane bolesnike, a posebno se preporučuje onima koji su primorani da u najkraćem roku drastično smanje telesnu težinu. Pošto joj je osnovni cilj sagorevanje viška masnoća u organizmu, moguda je koriste i sviostali. Tako je stekla popularnost, jer po zdravoj logici, ako je nešto preporučljivo za srčane bolesnike, onda to sigurno mora da odgovara i zdravima ...

   Davno je uočeno da se uzrok brojnih bolesti i poremećaja krije u oskudnoj i jednoličnoj ishrani, kao i da postoje sastojci u namirnicama koje štite ljudski organizam. Zbog toga su se naučnici s kraja XIX veka i prve polovine XX veka usredsredili na traženje tih zaštitnih faktora kojima su davali slovne oznake: A, B, C, D, E ... i koji su kasnije nazvani - vitaminima. Ovde će biti reči o važnosti vitamkina koji su rastvorljivi u vodi, a to su vitamini grupe B, i vitamini H i C ...

   Verovali ili ne, najozbiljniji umovi različitih era bavili su se fenomenom golicanja - Aristotel, Platon, Leonardo da Vinči, Galilej, Dekart, Bekon, Darvin i mnogi drugi, is svi su oni pokušavali da razjasne zašto se plašimo golicanja i zašto ono istovremeno izaziva smeh i neprijatnost. Tu je i nekoliko stotina savremenih istraživača kojima golicanje nije davalo mira. Najpre, da vidimo šta je to golicanje? Zvanično, to je didirivanje nekog dela tela, koje izaziva nevoljno trzanje ili smeh. Specijalisti razlikuju dva vida ove pojave ...

   Veruje se da je japanac koji je usred zime proveo 24 dana u planini bez hrane i vode, prvi poznati slučaj ljudske hibernacije. Trideset petogodišnji Micutaka Učikoši se posle roštiljanja sa prijateljima, izgubio na planini Roko na zapadu Japana 7. oktobra 2006. godine. Umesto da se posle obilnog ručka pridruži prijateljima koji su se sa planine vraćali žičarom, odlučio je da se prošeta do podnožja, ali se usput izgubio, upao u potok i slomio karlicu. On priča: ...

   Stručnjaci koji već godinama tragaju za uzrokom autizma, usredsredili su se konačno i na genetiku, Otkrili su da mnoge porodice imaju više od jednog deteta sa autističnim poremećajem. Za sada, svega 10% slučajeva autizma ima poznate genetske uzroke. Istraživači su detektovali segment hromozoma gde su geni povezani sa razvojem mozga i različitim poremećajima koji prate taj razvoj ili potpuno nedostajali ili su se duplicirali češče kod autističara neo kod normalnih ljudi. Ovaj defekt je nasledan u nekim slučajevima, ali je češće rezultat nasumičnog genetskog slučaja ...

   Japanski naučnici tragaju za rešenjima zagonetke starenja i načinima da se uspori starenje, produži mladost i životni vek čoveka. U Japanu, zemlji dugovečnih, suočenoj sa brojnim ekonomskim i socijalnim problemima koje donosi starenje populacije, pogledi su uprti u genetičare, molekularne i ćelijske biologe, od kojih se očekuje da nađu način da povećaju kvalitet života, poboljšaju zdravlje i produže radni vek starijih članova društvene zajednice ...

   Da bi se shvatilo starenje, treba praviti razliku između hronološkog, fiziološkog i psihološkog - kognitivnog, koja, mada povezana, ne odmiču neizbežno istim ritmom. Psihološko starenje više je vezano za fizičko starenje pojedinca nego za njegove godine, tako da 65-godišnjak lošeg zdravlja može ispoljavati ozbiljne znakove mentalnog posrtanja nego zdrava osoba u 80-toj godini ...

   Životni vek jednog neandertalca je bio jedva nešto više od 40 godina, a u Starom Rimu je bilo neuobičajeno da čovek doživi 50-tu. Danas je lako preći 80-tu. Za sada ne postoji pdatak da je ijedno ljudsko biće živelo više od 121 godine. Da li je moguće nadmašiti ovu granicu ili nas naš biološki časovnik u tome sprečava?

   Da je sreće, od zvanične i alternativne medicine mogla bi se stvoriti jedna, univerzalna, u kojoj će pasivan pacijent ustupiti mesto bolesnom čoveku koji se i sam bori za svoje zdravlje. U takvoj jedinstvenosti, moderna medicina ponudila bi bogatu riznicu naučnih otkrića, atradicionalna - nezamenljivo viševekovno iskustvo. Prva mnogo više zna o detaljima, o složenim mikroskopskim formacijama, a u alternativnoj se stalno misli na jedinstvenost ljudskog bića ...

   Ljudski proteini se nalaze u mleku krmače, a u svakom litru njene krvi koncentracija proteina je 200 puta veća od one u ljudskoj plazmi! Početkom 80-tih godina XXveka , biolog Džon Gordon i njegove kolege sa Univerziteta Jejl, utvrdili su da se u zemetak miša, tačnije u njegove hromozome, može uneti i spojiti strani genetski materijal - DNK. Ubrzo posle toga, Tomas Vagner i njegovi saradnici sa Univerziteta Ohajo, pokazali su da jedan gen, tačnije - jedan segment DNK koji kodira određen protein, uzet iz zeca, može funkcionisati bez ikakvog problema u telu miša!

   Da li je moguće da lek protiv raka odavno postoji, a da neko to sa dobrim razlozima krije? Poznate su priče o Amerikancu Rojalu Rejmondu Rajfu i njegovom generatoru kojim je virus raka uništavan, o vitaminu B17, o vitaminu C ... Raznoraznim, od zvanične medicine nepriznatim sredstvima i načinima da se podla bolest pobedi elegantnije i humanije nego što su to iscrpljujuće hemoterapije i zračenja. Ovde se ubraja i Antoan Priore i njegova metodologija lečenja – elektromagnetnim talasima ...