Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da borbeni avioni Rafal koje Srbija nabavlja od Francuske nisu na nivou opremljenosti kakvi su oni koje imaju saveznici u NATO, Hrvatska i Francuska. „Te tehnične razlike su poprilično bitne i velike“, rekao je Plenković 12. decembra u Zagrebu. Hrvatski Premijer tako je odgovorio na pitanje novinara o kritikama predsednika Hrvatske Zorana Milanovića „da su Francuzi Rafale najpre prodali Hrvatskoj i onda Srbiji, a da o tome ništa nisu pitali Hrvatsku”. „Neka ode u Pariz pa neka to kaže Francuzima“, rekao je Plenković. On je izjavio da se Rafali koje je Hrvatska kupila od Francuske nalaze u zemlji, da su isplaćeni i funkcionalni. „Imamo u ovom trenutku najsnažnije ratno vazduhoplovstvo između Nemačke i Grčke“, naveo je hrvatski premijer. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. decembra tokom posete Kasarni Mija Stanimirović u Nišu, da će država učiniti sve da Vojska Srbije (VS) bude snažna kako bi ostala odvraćajući faktor za potencijalnog agresora. „Hrvatska vojska je izuzetno snažna, veoma respektabilna sila u regionu, koja se naoružava dramatičnom brzinom. Znam šta sve treba da uradimo da bismo za sve one koji prave neprincipijelne vojne saveze u okruženju bili tvrd orah i očuvali mir“, rekao je Vučić povodom komentara zvaničnika Hrvatske o nabavci francuskih aviona Rafal za Vojsku Srbije. Vučić je 20. septembra prošle godine rekao da je Srbija poručila Rafale u novoj 4.1 verziji. Opremljenost Rafala za Srbiju, koja je zvanično vojno neutralna i nije članica NATO saveza, tema je od kada je na potpisivanju ugovora 29. avgusta 2024. saopšteno da Beograd za 2,7 milijardi evra kupuje 12 novih Rafala (Rafale) od francuske Daso Avijacije (Dassault Aviation). Pitanja koja su postavljana je da li će Rafali za srpsko ratno vazuhoplovstvo imati softvere, naoružanje i ostalu dodatnu opremu koji imaju ti avioni u zemljama Severnoatlanstke alijanse. Ti detalji nisu precizirani jer je ugovor o njihovoj nabavci tajan. Kupovinomn Rafala Srbija postaje prva evropska država izvan NATO koja će imati te avione. Prvi Rafali biće isporučeni Srbiji 2028, ostali za manje od dve godine nakon toga, rekao je posle potpisivanja ugovora za agenciju Bloomberg izvršni direktor Dasoa Erik Trapije (Eric Trappier). Vojno vazduhoplovstvo Srbije trenutno ima eskadrilu od 14 aviona MiG-29 u varijanti SM, kao i jedan broj domaćih lovaca-bombardera Orao J-22 i školsko-borbenih Super Galeb-G4. Vlada Hrvatske saopštila je u novembru 2021. da je usvojila zaključak o strateškom partnerstvu sa Francuskom u kom je i nabavka 12 polovnih Rafala u verziji F3R za 999 miliona evra, sa porezom na dodatu vrednost ukupno 1,155 milijardi evra. Osim dve susedne balkanske zemlje, Rafale u sastavu avijacije imaju ili ih nabavljaju Grčka, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Indija, Indonezija i Francuska.

Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u nedelju u Zagrebu na antifašističkom maršu kojim se protestovalo protiv porasta revizionizma Drugog svetskog rata i desničarskih stavova u Hrvatskoj. Tokom proteklih meseci, u toj zemlji se primećuje da desničarski nacionalisti sve više pokušavaju da nametnu svoju agendu, uz učestale incidente usmerene protiv pripadnika srpske manjine i javnu upotrebu pozdrava proustaškog režima iz vremena Drugog svetskog rata. Početkom novembra, maskirani muškarci su prekinuli srpski kulturni događaj u Splitu, drugom najvećem gradu u Hrvatskoj, imitirajući ustaški pozdrav. Odnosi s etničkim Srbima ostaju krhki još od rata 1990-ih između Hrvatske i pobunjenih Srba koje je podržavalo Beograd, a koji su se protivili njenoj nezavisnosti. Stotine hiljada ljudi okupile su se u Zagrebu na koncertu ultranacionalističkog pevača Marka Perkovića Tompsona u julu. Jedna od Tompsonovih najpopularnijih pesama počinje ustaškim pozdravom, a njegovi fanovi često nose s tim povezane simbole. U danima nakon koncerta, dvojica poslanika su uputila taj pozdrav sa skupštinske govornice, dok je u oktobru u saboru održan okrugli sto na kojem se umanjivao broj žrtava hrvatskih logora smrti iz Drugog svetskog rata. "Fašisti se više ne stide, niti se kriju", saopštili su organizatori nedeljnog marša u pozivu na otpor "nasilju, istorijskom revizionizmu i zastrašivanju". "Trenutno imamo problem sa široko rasprostranjenim oživljavanjem ustaške ideologije", rekao je demonstrant Kristijan Kralj, student elektrotehnike. Ustaška organizacija je progonila i ubila stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i antifašističkih Hrvata. Iako je njihova Nezavisna Država Hrvatska (NDH) bila nacistička marionetska država, njihovi savremeni simpatizeri vide ih kao "očeve nacije". Dado Gazda došao je iz Bjelovara, oko 85 kilometara istočno od Zagreba, da "podrži sve ove ljude u njihovoj borbi protiv krajnje desnice"."Došlo je vreme da kažemo šta nas muči, zašto smo zabrinuti za našu zemlju", rekao je za AFP. Uzvikujući "Svi smo mi antifašisti", učesnici marša su prošli kroz centar Zagreba sunčanog i hladnog dana, noseći na čelu kolone veliki transparent na kojem je pisalo "Ujedinjeni protiv fašizma". Slični marševi održani su i u još tri hrvatska grada — Rijeci, Puli i Zadru — sva tri na jadranskoj obali. Izvor: AFP

Pred Višim sudom u Beogradu 19. novembra je nastavljeno suđenje Krunoslavu Fehiru, bivšem pripadniku jedinice Branimira Glavaša i ključnom svedoku u postupku koji se pred hrvatskim pravosuđem vodi protiv Glavaša za ratne zločine u Osijeku 1991. godine. Tužilaštvo za ratne zločine je prethodno prošle sedmice izmenilo optužnicu protiv Fehira, koga sada tereti za pripadništvo oružanoj formaciji "Branimirova osječka bojna" (BOB), koja je protivpravno lišavala slobode, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti. U prvobitnoj optužnici tužilaštvo je fokus stavilo na ubistvo srpskog civila Čedomira Vučkovića u slučaju poznatom kao "Garaža", ali je na prethodnom ročištu 12. novembra odbrana dostavila spise od pravosudnih organa Hrvatske koji pokazuju da je protiv Krunoslava Fehira u Hrvatskoj vođen i obustavljen postupak za isto krivično delo. Ta optužnica je izmenjena, s obzirom da se osobi ne može dva puta suditi za isto krivično delo. Za šta je optužen?U izmenjenoj optužnici tužilaštvo navodi da je Fehir kao član BOB-a, koja je brojala oko 60 pripadnika, kršio pravila međunarodnog prava Ženevske konvencije o zaštiti građanskih osoba za vreme rata. Tu grupu je, prema optužnici, organizovao Branimir Glavaš – jedan od osnivača Hrvatske demokratske zajednice – "radi počinjenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva na području Osijeka". Među onima koji su bili žrtve delovanja "Branimirove osječke bojne", prema navodima tužilaštva, bili su Čedomir Vučković i Đorđe Petković, civili srpske nacionalnosti, koji su prethodno protivpravno lišeni slobode, te su zatim bili mučeni i do smrti zlostavljani. Šta je rekao Fehir?Krunoslav Fehir je na suđenju u sredu odbacio optužbe koje mu se stavljaju na teret. On je rekao da ga je otac Josip Fehir u junu 1991. godine mimo njegove volje odveo u Osnovnu školu "Ivan Goran Kovačić" u Osijeku, gde je kao 16-godišnji mladić postao deo Glavaševe grupe. "Ja sam u to vreme bio drugi razred srednje škole. Moj razred je nastavio školovanje u Mađarskoj. To je bila i moja želja, ali moj otac Josip Fehir me je odveo u BOB. Ja sam tamo prisilno doveden", rekao je Fehir. On je kazao da je član BOB bio do kraja avgusta 1992. godine. "Bio sam zadužen za logističku podršku i zaštitu štićenih objekata. Kada sam došao, struktura zapovednog lanca je već bila formirana", rekao je Fehir. On je rekao da su u to vreme sve strukture u Osijeku su bile pod Glavaševom kontrolom, te da je to došlo do izražaja naročito nakon ubistva načelnika osječke policije Josipa Rajl-Kira početkom jula 1991. godine, čija pozadina je ostala nerasvetljena do danas. "Branimir Glavaš je više puta izjavljivao u to vreme da je u Osijeku on zakonodavna, izvršna i sudska vlast. On je zagovarao kontrapolitiku u odnosu na Rajl Kira koji je zagovarao mir i dijalog", kazao je Fehir. Govoreći o ubistvu Čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića – čije telo nikada nije pronađeno – u garaži Saveznog sekretarijata za odbranu Osijeka, Fehir je rekao da je tog 31. avgusta 1991. video kako u prepodnevnim časovima pripadnici BOB dovoze dvojicu civila, te da mu je član BOB Zoran Brekalo rekao da "se radi o ljudima koji se protive nezavisnoj Hrvatskoj". Istog dana u večernjim satima Fehir je, kako kaže, zamenio na straži kolegu kojem je pozlilo. Fehir kaže da je u jednom trenutku Brekalo izašao iz garaže, a posle nekog vremena je Čedomir Vučković razvalio vrata garaže i istrčao. "Ja sam pucao u vazduh, on je brzo otrčao iz mog vidokruga, a potom sam čuo pucnje", rekao je Fehir. Iskaz koji je dao odstupa od izjava koje je optuženi iznosio u medijima u Hrvatskoj, da je on pucao u Vučkovića, a Krunoslav Fehir je kazao da on nije autorizovao te intervjue. U zvaničnim sudskim spisima hrvatskih pravosudnih organa se navodi da je obdukcija Čedomira Vučkovića, koja je urađena dan nakon njegovog ubistva utvrdila da je uzrok smrti trovanje sumpornom kiselinom, koju su Vučkovića pripadnici BOB primoravali da pije u garaži. "O tome gde je telo Đorđa Petrovića saznanja imaju moj otac Josip Fehir i Branimir Glavaš. Ja o tome ne znam ništa", rekao je Fehir. Saslušan sin Čedomira VučkovićaNa ročištu 19. novembra saslušan je Bogdan Vučković, sin Čedomira Vučkovića. On je kazao da je u vreme kada je njegov otac ubijen bio u Beogradu, te da je o okolnostima njegove smrti saznao 2005. godine, kada je splitski nedeljnik "Feral tribjun" objavio tekst u kojem je govorio Krunoslav Fehir. Bogdan Vučković se pridružio krivičnom gonjenju Fehira i istakao je imovinsko-pravni zahtev. "Moj otac je kidnapovan i odveden u zgradu opštine, gde je ubijen. Postoje različiti stavovi o uzroku njegove smrti, ali on je odveden tamo da ne izađe živ", rekao je Vučković. Optuženi ostaje u pritvoruSudsko veće odbilo je predlog odbrane da se Krunoslavu Fehiru ukine pritvor, u kojem se nalazi od polovine juna, kada je uhapšen na granici Hrvatske i Srbije. Sud nije uvažio argumente odbrane da je Fehir slabog zdravstvenog stanja, te da je izneo odbranu i da neće biti izvođenja novih dokaza, te da prestaje potreba za merom pritvora. Advokat Krunoslava Fehira Bojan Stanojlović rekao je novinarima nakon ročišta da je tužilaštvo izmenilo optužnicu, jer je ona bila zasnovana na ranijim napisima u hrvatskoj novinskoj štampi i delovima presuda koje su bile dostupne na internetu. "Ali tužilaštvo zvanično nije dobilo nijedan dokaz, jer to nije bilo dostavljeno posredstvom međunarodne pravne pomoći. Kada su stigli dokazi koji se odnose na obustavljanje postupka protiv Krunoslava Fehira, on više ne može biti terećen za isti događaj. Čak se i u novoj optužnici navodi kršenje Ženevske konvencije, a on je za to već pravosnažno oslobođen", rekao je Stanojlović. Naredno ročište zakazano je za 2. decembar, kada bi trebalo da bude pročitan iskaz svedoka i iznesene završne reči. Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o slučaju "Garaža". Iskaz koji je dao medijima pokrenuo je sudski postupak protiv Branimira Glavaša, koji nije završen ni posle dve decenije.