Odluka Centralne izborne komisije Kosova da ne potvrdi izborne rezultate za Srpsku listu u suprotnosti je sa pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike, navela je ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na Kosovu u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova", navedeno je. Centralna izborna komisija (CIK) Kosova je 31. januara objavila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora koji su održani 28. decembra prošle godine, ali su članovi Samoopredeljenja odbili da odobre rezultate za Srpsku listu-najveću stranku Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Srpska lista je ovu odluku CIK-a opisala kao "nezakonitu i diskriminatornu jer se negira preko 42.000 glasova" koje je dobila na parlamentarnim izborima, te je uložila žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Srpska lista je na parlamentarnim izborima osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedno mesto dobio Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. Ranije je reagovala i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, koja je pozvala na "poštovanje međunarodnih izbornih standard, transparentno i sveobuhvatno objavljivanje rezultata izbora". Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija (Albin) je u nekoliko navrata pokušavao da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima, ali bi Izborni panel za žalbe i predstavke redovno poništio takvu odluku. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je da će Srbija nastaviti kod međunarodnih partnera da insistira na punom poštovanju političkih i izbornih prava srpskog naroda.

Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara (47,9 miliona evra), objavila je kompanija na sajtu u ponedeljak 2. februara. "Kompleksne okolnosti, pre svega rad pod uticajem sankcija Ministarstva finansija SAD, imale su značajan uticaj na finansijske i operativne rezultate NIS-a", navedeno je u izveštaju o poslovanju. Na rezultate poslovanja, kako je navedeno, u prošloj godini odrazile su se i niže cene nafte. Istovremeno, napominju da je NIS grupa u protekloj godini, "uprkos izuzetno složenim uslovima za poslovanje, uspela da očuva uredno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima i da zadrži socijalnu stabilnost zaposlenih". NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). OFAK je 23. januara produžio operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara.

Dok se američke snage gomilaju u blizini Irana, a Teheran upozorava na velike posledice ako izbije rat, u toku su diplomatski napori s visokim ulozima kako bi se sprečio regionalni požar pošto je Vašington zapretio vojnom akcijom zbog smrtonosnog gušenja protesta u Iranu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u nedelju je naznačio mogući pomak, izjavivši da je moguć "fer i pravedan" sporazum koji bi osigurao da Islamska Republika ne stekne nuklearno oružje – svesno ponavljajući frazu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Sam Tramp je potvrdio ovu promenu, rekavši novinarima da Iran "ozbiljno razgovara" sa SAD. To je usledilo posle intenzivne nedelje šatl diplomatije: iranski šef bezbednosti Ali Laridžani sastao se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi 30. januara, dok je Arakči otputovao u Tursku na konsultacije s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom (Recep Tayyip Erdogan) i ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom. Zamah se nastavio i sledećeg dana u Teheranu, gde su se oba zvaničnika sastala s katarskim premijerom šeikom Muhamedom bin Abdulrahmanom el Tanijem, za koga se spekulisalo da nosi poruku iz Vašingtona. Posle tih sastanaka, Laridžani je na X naveo da je postignut "napredak u formiranju okvira" za razgovore. Izveštaji iranskih medija sada sugerišu da bi se direktni sastanak u Ankari između specijalnog izaslanika Bele kuće Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i visokih iranskih diplomata mogao održati "u narednim danima". Iran je u previranju od 28. decembra, kada su mirni demonstranti počeli da izlaze na ulice u Teheranu zahtevajući od vlasti da deluju kako bi zaustavili spiralnu inflacije i pad valute. Zbog prekida internet usluga u Iranu, teško je proceniti koliko je demonstranata ubijeno tokom masovnih protesta, koje su se, čini se, smanjili poslednjih dana. Američka organizacija za ljudska prava HRANA, čije podatke RSE redovno citira od početka nasilnog gušenja protesta u Iranu početkom ovog meseca, kaže da je potvrđeni broj žrtava, uključujući snage bezbednosti, sada 6.842, dok s još istražuje 11.280 slučaja. Više od 49.000 ljudi je uhapšeno. Neke procene zvaničnika koje su nezvanično citirali različiti mediji, govore da je broj žrtava nekoliko puta veći. Krajem prošlog meseca, Tramp je objavio da se "masivna armada" kreće ka Iranu, upozoravajući da bi mogla da deluje "brzo i žestoko" ako treba, izražavajući nadu u "fer dogovor" kojim Iran ne bi imao nuklearno oružje. Američka vojska je rasporedila pomorsku udarnu grupu, predvođenu nosačem aviona USS "Abraham Linkoln", kod obale Irana. Neki u Iranu su takođe sugerisali da bi potencijalni dogovor podrazumevao da se iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma – navodno zakopane pod zemljom posle američkih udara prošlog juna – prebace u drugu zemlju. Uprkos javnom optimizmu, analitičari upozoravaju da je put ka sporazumu za Teheran pun unutrašnjih rizika. Analitičar koji živi u Španiji Ata Mohamed-Tabriz rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da, dok Ministarstvo spoljnih poslova signalizira fleksibilnost, tvrdokorni elementi unutar Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) ove pregovore vide kao "obmanjujuću igru" i "smrtonosni otrov". Mimo nuklearnog pitanjaCentralno pitanje ostaje kako zapravo izgleda "fer" sporazum. Iako Tramp tvrdi da su junski napadi SAD "uništili" iranski nuklearni program, njegovi zahtevi su i ranije išli izvan obogaćivanja uranijima. Opozicioni aktivista Mehdi Fatapur koji živi u Nemačkoj rekao je da bi, da bi bilo koji sporazum koji bi zaista zadovoljio Trampovu administraciju i sprečio rat, verovatno zahtevao na nešto što bi se svelo na "stratešku predaju". Fatapur je za Radio Farda rekao da Vašington može zahtevati potpuni zaokret u regionalnom identitetu Irana, uključujući kraj njegovog neprijateljstva prema Izraelu i napuštanje njegovih regionalnih saveznika. Za Islamsku Republiku, to nisu samo političke stvari, već stubovi države, a iranske vlasti su isključile pregovore o bilo čemu mimo nuklearnog programa. Čak i ako se u Ankari postigne dogovor o okviru, on može poslužiti samo kao privremeno olakšanje. Mohamed-Tabriz je sugerisao da bi "minimalni sporazum" mogao da kupi vreme, ali ne može da reši "masovno nagomilavanje društvenih zahteva" i unutrašnje nezadovoljstvo koje trenutno ključa u Iranu. Analitičari tvrde da pretnja "regionalnim ratom" ostaje glavni pregovarački adut Teherana. Predstavljajući sukob kao egzistencijalnu katastrofu koja bi zahvatila ceo Bliski istok, Teheran je uspešno izvršio pritisak na regionalne posrednike poput Katara i Turske da intervenišu. Međutim, prema Fatapuru, ako Islamska Republika izabere put "postepenih" reformi i manjih diplomatskih ustupaka, i dalje bi se mogla suočiti sa žestokom reakcijom javnosti koja je sve više umorna od sankcije i pretnji ratom.

Evropska unija će nastaviti se angažuje sa Srbijom kako bi podržala transparentne i suštinske reforme u okviru procesa pristupanja EU, izjavili su briselski zvaničnici, upitani o mogućim posledicama po zemlju nakon usvajanja spornih pravosudnih amandmana koji su bili u suprotnosti sa zahtevima Brisela. "Nismo ovde da kažnjavamo, već da gradimo snažnu i demokratsku Evropsku uniju, u kojoj Srbija može imati svoje mesto", naveo je portparol Evropske komisije, potvrdivši da su evropski zvaničnici svoje zabrinutosti preneli srpskim sagovornicima "na svim nivoima". EU je, prema njegovim rečima, i dalje u potpunosti posvećena tome da Srbija napreduje u procesu pristupanja. Kako je potvrđeno u Briselu, ambasador EU u Srbiji obavestio je predsednika države Aleksandra Vučića da će Unija aktivno sarađivati sa novim operativnim EU timom Srbije kako bi se preuzete obaveze pretočile u konkretna dela. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 29. januara ukaze o proglašenju seta pravosudnih amandmana koje je Evropska komisija ocenila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija Srbije". Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kao i Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre ocenili su da je reč o "ozbiljnom koraku unazad" na putu Srbije ka EU. Portparol Evropske komisije ponovio je da Komisija "duboko žali" zbog potpisivanja amandmana na ključne pravosudne zakone od strane predsednika Srbije. "Već prošle nedelje vrlo jasno smo izneli naš stav o ovim amandmanima: oni predstavljaju ozbiljan korak unazad na putu pristupanja Srbije EU i potkopavaju ranije preuzete obaveze i ostvareni napredak", naveo je portparol, naglašavajući da se Srbija, kao deo procesa pristupanja EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uključujući i uzimanje u obzir preporuka Evropske komisije i Venecijanske komisije. Iako su zakoni stupili na snagu, Evropska komisija je ponovo pozvala nadležne vlasti u Srbiji na hitnu reviziju usvojenih amandmana kako bi se otklonile zabrinutosti Brisela. "Revizije moraju biti sprovedene kroz transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", poručuju iz Brisela. Zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, u ponedeljak je ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu protestovao jedan broj tužioca, sudija i advokata. Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evopskom unijom i naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Brnabić: Zakoni će ići na analizu Venecijanske komisijePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će se nakon usvajanja izmena pravosudnih zakona "ići na mehanizam post festum analize Venecijanske komisije". "Mi ćemo sad raditi svakako onaj mehanizam koji postoji - post festum analiza Venecijanske komisije koji je takođe normalan i uobičajen", izjavila je Brnabić. Gostujući na provladinog televiziji Pink, ocenila je da dopune tih zakona "učvršćuju samostalnost" tužilaštva, ali da joj je ipak žao što nije bilo javne rasprave. Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava usvojeni su uz odbijanje svih amandmana opozicije. U setu usvojenih zakona je i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. februara nakon sastanka sa predstavnicima kineskih kompanija Minth Grupa i AGIBOT Innovation da bi Srbija ove godine mogla da počne proizvodnju humanoidnih robota. On se sa predstavnicima kineskih kompanija sastao nakon što je prisustvovao prezentaciji robota u Kineskom kulturnom centru u Beogradu. "Ovaj robot će da bude kao čovek, ali mora da ima mnogo treninga i da ima fabrike. To će da bude stotinu miliona evra investicija i kineskih partnera i Srbije", rekao je Vučić. Najavio je formiranje radne grupe "od sutra", da bi to "moglo da se izgura". On je takođe izjavio da će Srbija na narednoj vojnoj paradi imati "hiljade naoružanih robota" kako bi se dodatno obezbedila država. "Ali, sve to moram da molim predsednika Kine Si Đinpinga i nadam se da će kao prijatelj Srbije da nam pomogne po tom pitanju", dodao je Vučić. AGIBOT Innovation je tehnološka kompanija specijalizovana za razvoj i proizvodnju humanoidnih robota i veštačke inteligencije, dok Minth grupa u Srbiji ima dve fabrike autodelova – u Loznici i Šapcu na zapadu Srbije. Kineske kompanije saopštile su da je plan da Srbija postane prva zemlja u Evropi u kojoj će se pametni roboti proizvoditi i biti polazna tačka za širenje ka evropskim tržištima. "Pametni roboti do sada se nisu proizvodili u Evropi, već isključivo u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama", navodi se u saopštenju Dodaje se da će građani imati priliku da te pametne robote i njihove mogućnosti upoznaju na prvoj izložbi humanoidnih robota u Evropi, koja je planirana u okviru manifestacije EXPO 2027. "Ambicija (je) da se, po prvi put u Evropi, uspostavi kompletan sistem humanoidne robotike, koja pored prozvodnje robota i izložbe, obuhvata i centar za obuku talenata, RaaS (Robot as a Service) centar, kao i kampus za razvoj i testiranje Physical AI-a", istakle su kineske kompanije. Srbija u oblasti razvoja veštačke inteligencije sarađuje sa Kinom u okviru globalne inicijative "Pojas i put". Na svetskoj listi, prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa kanadskim International Development Research Center-om, Srbija je na 57. mestu od ukupno 193 zemlje. Listu predvode Sjedinjene Države, Singapur, Velika Britanija, Finska, Kanada i Francuska. Zakonski, korišćenje veštačke inteligencije u Srbiji, još nije regulisano. Donete su samo Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne AI, ali usklađenost sa ovim smernicama u ovom trenutku nije obavezna.

Hrvatska vlada u ponedeljak u Zagrebu organizuje doček rukometne reprezentacije posle osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu, nakon što Grad Zagreb nije pristao na nastup kontroverznog pevača Marka Perkovića Tompsona (Thompson), što je bio zahtev rukometaša, prenela je agencija Beta. Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević napisao je na društvenim mrežama da je s Hrvatskim rukometnim savezom dogovoreno da se organizuje doček u slučaju osvajanja bilo koje medalje, ali da su rukometaši posle osvajanja bronzane medalje insistirali da se dogovorenim izvođačima mora priključiti i Tompson, koji je decenijama na udaru zbog otvorenog korišćenja simbola Nezavisne Države Hrvatske. "Budući da bi to bilo protivno odlukama gradske uprave i Gradske skupštine zbog korišćenja ustaškog pozdrava koje važe za sve izvođače, pa i Tompsona koji je ta pravila već prekršio na koncertu u Areni, nismo mogli udovoljiti zahtevu rukometnih reprezentativaca. Nakon toga je reprezentacija odlučila da dočeka u Zagrebu u tom slučaju neće biti", naveo je Tomašević. Vlada Hrvatske koju predvodi desna Hrvatska demokratska zajednica uz podršku desničarskog Domovinskog pokreta je saopštila da je preuzela organizaciju dočeka, što je naišlo na kritike Grada Zagreba gde su na vlasti zeleno-leva koalicija Možemo i Socijaldemokratska partija (SDP), opozicionih partija ali i pojedinih pravnih stručnjaka. Koordinatorka stranke Možemo Sandra Benčić izjavila je da premijer Andrej Plenković "preuzima poslove lokalne vlasti, odlučuje mimo Ustava o stvarima o kojima on ne može odlučivati". SDP, najveća opoziciona partija, oštro je kritikovala premijera Plenkoviča zbog odluke da Vlada Hrvatske preuzme organizaciju dočeka rukometaša na zagrebačkom glavnom trgu, ocenivši da je reč o "državnom udaru" na lokalnu samoupravu. Pravni stručnjak i profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu Vedran Đulabić ocenio je da Vlada Hrvatske krši Ustav organizacijom dočeka rukometaša suprotno odluci gradskih vlasti. Tompsonov menadžer Zdravko Barišić potvrdio je da kontroverzni pevač stiže na doček rukometaša u 18 časova na zagrebačkom Trgu bana Jelačića i da radi na listi pesama koje će izvesti, ističući da će biti sve prema željama rukometaša, prenela je Hrvatska radio-televizija. Predsednik zagrebačkog HDZ-a Ivan Matijević optužio je gradsku vlast u da zabranama vezanima uz izbor muzike na dočeku rukometaša onemogućuje proslavu sportskih uspeha te uvodi, kako je naveo, "zabranu svega nacionalnog i domoljubnog". Zagrebačka gradska skupština u novembru je većinom glasova prihvatila zaključak vladajuće koalicije u Zagrebu o zabrani korišćenja ustaških simbola u prostorima kojima upravlja grad. Meru je predložio gradonačelnik Tomašević koji je rekao da na taj način želi da spreči da se ponovo skandira "Za dom spremni" kao što je bilo na Tompsonovom koncertu na zagrebačkom Hipodromu.

Ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu jedan broj tužioca, sudija i advokat protestuje u ponedeljak zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. "Ovo što se sada dešava nije reforma, to je direktan napad na pravosuđe i zato nam je danas potrebno naše jedinstvo", izjavio je u obraćanju okupljenima advokat Srđan Popović. On je pozvao na jedinstvo sudija, tužilaca i advokata. "Bez nezavisnog suda nema pravde ni države. Bez samostalne i nezavisne advokature nema zaštite prava građana", ukazao je Popović. Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evropskom unijom (EU). Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Zakoni si naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Na snagu su stupili 30. januara nakon što ih je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Evropska komisija je zakone označila kao "ozbiljan korak unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Osnovno tužilaštvo u Prištini ovlastilo je u ponedeljak kosovsku policiju da prikuplja i sakuplja dokaze u vezi sa sumnjama na nepravilnosti tokom procesa brojanja glasova u opštini Podujevo. Prema saopštenju tužilaštva, ovlašćenje je dato Direkciji za istrage privrednog kriminala i korupcije, usled sumnji na izvršenje krivičnih dela u vezi s kršenjem biračkog prava. Tužilaštvo je saopštilo da tokom tog procesa postoje sumnje na nepravilnosti, naime neslaganja u broju glasova kandidata za poslanike u Skupštini Kosovo, posle završetka brojanja glasova u Podujevu. Vlasti nisu iznele dodatne detalje u vezi s prirodom neslaganja ili brojem osoba koje su možda uključene u ovu fazu istrage. Istraga je povezana s izbornim procesom za Skupštinu Kosova i usledila je pošto su vlasti najavile povećanu pažnju u vezi sa svakom mogućom manipulacijom glasovima ili kršenjem integriteta izbornog procesa. Poslednjih dana, vlasti na Kosovu su ispitale stotine ljudi u različitim opštinama i privele desetine zbog sličnih sumnji. Tokom procesa ponovnog prebrojavanja, promenjen je broj glasova koji su dobili neki kandidate – u nekim slučajevima i do 6.000, premda je ukupan broj glasova koje su dobile partije isti. Prema Krivičnom zakoniku Kosova, svaka namerna manipulacija glasom ili rezultatom izbora predstavlja krivično delo i kažnjiva se s do pet godina zatvora. Za neke državne zvaničnike, to je bio "najkompromitovaniji izborni proces" na Kosovu, iako je zemlja često dobijala pohvale lokalnih i međunarodnih organizacija za organizovanje fer i transparentnih izbornih procesa. Centralna izborna komisija (CIK) je završila proces ponovnog prebrojavanja u petak uveče, a konačne rezultate objavila je sledećeg dana. Članovi CIK-a su odobrili liste kandidata svih partija osim Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu. Srpska lista i zvanični Beograd su oštro reagovali na tu odluku i ta partija je uložila žalbu. Prema podacima CIK-a, Pokret Samoopredeljenje osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 mesta u Skupštini Kosova, Demokratska partija Kosova 20,19 odsto glasova, odnosno 22 mesta, Demokratski savez Kosova 13,24 odsto glasova, odnosno 15 mesta, a Alijansa za budućnost Kosova 5,50 odsto glasova, odnosno šest mesta. Od mesta rezervisanih za srpsku manjinu, devet mesta osvojila je Srpska lista, a jedno mesto Partija za slobodu, pravdu i opstanak. Posle sertifikacije rezultata, otvoren je put za formiranje novih institucija. Očekuje se da će vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) sa svojom partijom Pokretom Samoopredeljenje, formirati novu vladu bez poteškoća. Ipak, sam Kurti je priznao da će morati da se razvije novi odnos između vlade i opozicije po drugim važnim pitanjima, kao što su izbor predsednika ili ratifikovanje međunarodnih sporazuma. Za oba procesa mora se obezbediti dve trećine glasova.

Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, podnela je u ponedeljak žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke nakon što Centralna izborna komisija (CIK) nije potvrdila konačne rezultate ove stranke. Srpska lista je odluku CIK-a donetu u subotu opisala kao "nezakonitu i diskriminatornu jer se negira preko 42.000 glasova" koje je dobila na parlamentarnim izborima 28. decembra prošle godine. "Očekujemo da Izborni panel za žalbe i predstavke poništi sramnu odluku Centralne izborne komisije i donese odluku u skladu sa zakonom, čime će zaštititi prava srpskog naroda, legalnost i integritet izbornog procesa", navodi se u saopštenju za medije. Srpska lista je na parlamentarnim izborima osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, ali su članovi CIK-a iz Pokreta Samoopredeljenje glasali protiv potvrđivanja rezultata ove stranke. Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu je saopštila da pažljivo prati razvoj događaja, te pozvala na poštovanje međunarodnih izbornih standarda. "Na transparentno i sveobuhvatno objavljivanje rezultata izbora, kao sredstvo za obezbeđivanje pravne sigurnosti i jednakog tretmana za sve učesnike na izborima", naveo je OEBS. Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija (Albin) je u nekoliko navrata pokušavao da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima, ali bi Izborni panel za žalbe i predstavke redovno poništio takvu odluku. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je da će Srbija nastaviti kod međunarodnih partnera da insistira na punom poštovanju političkih i izbornih prava srpskog naroda. Prema podacima CIK-a, pokret Samoopredeljenje osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 mesta u Skupštini Kosova, Demokratska partija Kosova 20,19 odsto glasova ili 22 mesta, Demokratski savez Kosova 13,24 odsto glasova ili 15 mesta, a Alijansa za budućnost Kosova 5,50 odsto glasova ili šest mesta. Od mesta rezervisanih za srpsku manjinu, devet mesta osvojila je Srpska lista, a jedno mesto Partija za slobodu, pravdu i opstanak. Još deset poslaničkih mandata osvojile sud ruge nevećinske zajednice na Kosovu.

Kantonalni sud u Sarajevu doneo je prvu pravosnažnu presudu u Bosni i Hercegovini kojom je utvrđena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika, saopštila je u ponedeljak nevladina organizacija Sarajevski otvoreni centar. Presuda se odnosi na javni istup tadašnje zastupnice u Skupštini Kantona Sarajevo Samre Ćosović Hajdarević protiv koje je Sarajevski otvoreni centar podneo tužbu tvrdeći da je diskriminisala LGBTI osobe i podsticala na mržnju nakon najave prve povorke ponosa u BiH 2019. Ova presuda predstavlja prelomni trenutak za zaštitu ljudskih prava u BiH, naveo je Sarajevski otvoreni centar, dodajući da je sud prvi put potvrdio da su seksualna orijentacija, rodni identitet i polne karakteristike stvarni i primenjivi osnovi zaštite od diskriminacije. "Iako su ovi osnovi uvedeni u Zakon o zabrani diskriminacije još 2009. godine, bilo je potrebno skoro 17 godina da dođe do prve pravosnažne presude", navela je ta organizacija koja radi na unapređenju ljudskih prava LGBTI osoba i žena. Advokatica Dženana Hadžiomerović rekla je da je Kantonalni sud je u celosti potvrdio stav Opštinskog suda iz 2022, na koji se žalila tužena, i jasno naglasio da izjava Ćosović Hajdarević predstavlja govor mržnje, navodi se u saopštenju centra. "U tom smislu Sud navodi da, iako Zakon o zabrani diskriminacije izričito ne koristi termin 'govor mržnje', isti ga definiše kroz dva oblika zabranjenog ponašanja: uznemiravanje i podsticanje na diskriminaciju. Ova presuda predstavlja važan iskorak u zaštiti ljudskih prava i snažnu poruku da se govor mržnje neće tolerisati", rekla je Hadžiomerović. Ćosović Hajdarević je kao zastupnice u Skupštini Kantona Sarajevo nakon najave prve povorke ponosa 2019. na Fejbusku (Facebook) napisala: "Svako ima pravo na život kakav želi, tako isto imamo i mi svoje pravo da biramo s kim želimo da živimo. Želim da se ovakvi ljudi izoluju i sklone što dalje od naše djece i društva. Neka idu negdje drugo i prave sebi grad, državu, zakone i svoja prava koja im niko neće osporavati. Ali ovdje NE!" Darko Pandurević iz Sarajevskog otvorenog centra je rekao da je sloboda izražavanja zaštićeno pravo, ali da ona ne uključuje pravo na pozivanje na diskriminaciju i segregaciju. "Javni govor, posebno govor političara i javnih osoba, nosi sa sobom odgovornost i ne smije služiti za dehumanizaciju i isključivanje bilo koje društvene skupine. Ova presuda potvrđuje značaj postojanja Zakona o zabrani diskriminacije u Bosni i Hercegovini i predstavlja mali, ali važan korak na dugom putu ka punoj primjeni standarda koje taj zakon propisuje", rekao je Pandurević. Sarajevski otvoreni centar, koji vodi više parnica pred sudovima u BiH po pitanju ljudskih prava LGBTI osoba, navodi da je ovaj slučaj dokaz da pravna zaštita postoji i da institucije mogu i moraju reagovati.

Nova runda trilateralnih razgovora predstavnika Kijeva, Moskve i Vašingtona u Ujedinjenim Arapskim Emiratima očekuje se ove nedelje, dok Rusija nastavlja smrtonosne vazdušne napade na civilne lokacije u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u nedelju u večernjem video obraćanju rekao da postoji "dogovor o održavanju trilateralnog sastanka na odgovarajućem nivou... u sredu i četvrtak u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i prošlog puta". Oko razgovora je vladala neizvesnost, pošto je prvobitno trebalo da se održe u glavnom gradu UAE u subotu. Zelenski je dan ranije rekao da je njegov tim spreman za te pregovore, ali da čeka vest iz SAD. Zelenski je najavio da će se u ponedeljak sastati s ukrajinskim glavnim pregovaračem Rustemom Umerovim i da će već uveče pregovarački tim biti na putu ka Abu Dabiju. "Februar će biti period prilično intenzivnih spoljnopolitičkih aktivnosti s naše strane, s kontaktima i sastancima koji počinju sutra", dodao je Zelenski. "Očekujemo da će američka strana biti podjednako aktivna i to se posebno odnosi na mere deeskalacije – smanjenje udara. I mnogo toga zavisi od toga u čemu će američka strana uspeti, kako bi ljudi verovali i u proces i u rezultate, naravno", dodao je ukrajinski predsednik. Američki i ruski zvaničnici nisu odmah komentarisali izjavu Zelenskog. Razgovori u Abu DabijuDirektni pregovori u kojima učestvuju Moskva i Kijev, zajedno sa predstavnicima SAD, nastavljeni su u Abu Dabiju 23. i 24. januara. Ukrajinski i ruski pregovarači su se retko sastajali od početka invazije Rusije u februaru 2022. Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff) prošle nedelje u Majamiju je s pregovaračem Kremlja Kirilom Dmitrijevim održao, kako je naveo, "produktivne i konstruktivne sastanke". Vitkof je rekao da su ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner), i vladin savetnik Džoš Grinbaum (Josh Gruenbaum) takođe učestvovali u razgovorima na Floridi. Uprkos, prema američkim zvaničnicima, pozitivne dinamike u obnovljenim diplomatskim naporima, Rusija je u vazdušnim napadima nastavila da pogađa civilnu infrastrukturu i logistiku širom Ukrajine, dok su temperature u zemlji pale i na minus 30 stepeni Celzijusa. Ukrajinski zvaničnici su u nedelju izvestili da je u dva odvojena napada dronovima poginulo najmanje 18 ljudi u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine na jugoistoku, a najmanje sedam je povređeno. Šesnaest ljudi je poginulo kada je ruski dron udario u blizini autobusa u oblasti Pavlograda, dok su još dve osobe poginule pošto je dron udario u privatnu kuću u glavnom gradu regiona, Dnjepru, ranije tog dana. DTEK, najveća ukrajinska privatna komunalna kompanija, koja je bila vlasnik autobusa, dodala je da su poginuli u oblasti Pavlograda bili rudari koji su se vraćali sa smene. Detalji napada ne mogu se odmah nezavisno potvrditi. Napad na porodilišteU susednom gradu Zaporižju vazdušni napadi su počeli ubrzo posle ponoći između subote i nedelje. Regionalni guverner Ivan Fedorov rekao je da je najmanje šest osoba povređeno u napadu na porodilište. Fedorov je dodao da su dve povređene žene bile na lekarskim pregledima u trenutku udara. U objavi na Telegramu koja prikazuje posledice, opisao je napad kao "još jedan dokaz rata usmerenog protiv života". Kasnije je dodao da su u sekundarnom napadu na grad, koji se nalazi manje od 50 kilometara od južne linije fronta zemlje, povređene još tri osobe u drugom naselju. Regionalni guverner je rekao da je među njima bio i mali dečak. Rusija je nastavila napade nakon što je Tramp 29. januara rekao da mu je ruski predsednik Vladimir Putin lično obećao da će obustaviti vazdušne napade na prestonicu i druge "razne gradove" na nedelju dana. Uz izveštaj Reutersa

Više od dvadeset osoba poginulo je u ruskim napadima dronovima na Ukrajinu, dok je u Zaporožju uništeno porodilište. U međuvremenu, nova runda pregovora između Kijeva i Moskve najavljena je za narednu sedmicu. Dva odvojena napada dronovima usmrtila su najmanje 17 osoba u Dnjepropetrovskoj oblasti, a najmanje sedam osoba je ranjeno, saopćili su ukrajinski zvaničnici 1. februara. Petnaest osoba je ubijeno kada je ruski dron pogodio područje u blizini autobusa u okolini Pavlohrada, dok su još dvije osobe poginule nakon što je dron ranije tog dana pogodio privatnu kuću u glavnom gradu oblasti, Dnipru. U susjednom gradu Zaporižju napadi su počeli iza ponoći, a regionalni guverner Ivan Fedorov rekao je da je u napadu na porodilište povrijeđeno najmanje šest osoba. Napadi su se dogodili u trenutku kada je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski najavio da bi nova runda razgovora o okončanju gotovo četverogodišnjeg rata trebala biti nastavljena u Abu Dhabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, 4. i 5. februara. "Zainteresirani smo da nas rezultat približi stvarnom i dostojanstvenom završetku rata", napisao je Zelenski na Telegramu nakon što ga je informirao pregovarački tim iz Kijeva. Prethodna runda razgovora održana je na istoj lokaciji 23. i 24. januara. U početku u trilateralnom formatu, uključivala je predstavnike Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Američki zvaničnici opisali su pregovore kao "konstruktivne", a kasnije se činilo da su doveli do kratkotrajnog zastoja u napadima na energetsku infrastrukturu s obje strane. Međutim, uprkos onome što su američki zvaničnici vidjeli kao pozitivnu dinamiku u obnovljenim diplomatskim naporima, ruski zračni napadi nastavili su pogađati civilnu infrastrukturu i logistiku širom Ukrajine. Ukrajinsko ratno zrakoplovstvo saopćilo je da je 1. februara najmanje 90 ruskih dronova lansirano na regije širom zemlje, dok je Rusija u januaru upotrijebila više od 6.000 dronova, 5.500 navođenih bombi i 158 raketa, prema navodima Zelenskog. Izvor: Ukrajinski servis RSE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. februara da država nema veze sa aferom koja je otvorena zaplenom pet tona marihuane na imanju lokalnog funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). On je dodao da je policija "pohapsila ljude" i da njegovi politički protivnici "sve obrnu napačke" i tvrde da država stoji iza toga. "Ljudi iz Uprave kriminalističke policije su našli pet tona neke droge. I sada da li je to znao samo sin ili i sin i otac, to je druga stvar, nek nadležni organi utvrde, neću ništa da pretpostavljam. Mi smo sproveli tu akciju", rekao je Vučić, za TV Pink. Policija Srbije je u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplenila na području sela Konjuh kod Kruševca, u centralnoj Srbiji, pet tona marihuane. Saopšteno je da su osumnjičeni Aleksandar Mijajlović, Nebojša Spasojević, Rade Spasojević, Ivan Dragnić i Uroš Mladenovski. Za osumnjičenog Aleksandra Mijajlovića, koji je označen kao organizator organizovane kriminalne grupe a nalazi se u bekstvu, tužilaštvo je predložilo raspisivanje poternice, uključujući i međunarodnu. TOK je saopštio da je organizovana kriminalna grupa delovala u međunarodnim razmerama, tako što je od početka januara do 29. januara na teritoriji Severne Makedonije nabavila opojnu drogu marihuanu u količini od pet tona. Predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić objavio je na društvenoj mreži X tvrdnju da je jedan od uhapšenih tokom zaplene droge odbornik vladajuće Srpske napredne stranke u Kruševcu. Aleksić je naveo da je uhapšeni "prijatelj i blizak saradnik" porodice ministra odbrane Bratislava Gašića. Ministar odbrane Bratislav Gašić nije direktno komentarisao optužbe opozicije, niti pominjao ime uhapšenog. On je u saopštenju koje je objavio list Kurir čestitao pripadnicima policije i drugih bezbednosnih službi na akciji, navodeći da ona pokazuje da "u Srbiji nema zaštićenih". Saopštenjem se oglasila i potpredsednica Gradskog odbora SNS Kruševac Nevena Đurić Nikitović koja je navela da je "država jasna i nemilosrdna u obračunu sa kriminalom i korupcijom".

Novoizabrani predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je da je razrešenje sankcija za "sudije koje su prekršile zabranu političkog delovanja i koje se javno deklarišu kao protivnici aktuelne vlasti". "U pitanju je sukob interesa koji mora i može biti sankcionisan gubitkom sudijske funkcije. Problem je samo u tome 'što vrana vrani oči ne vadi'. Principu nekažnjavanja komplementaran je manir javnog nezameranja", rekao je Petrov, u intervju za list "Politika" od 1. februara. On je naveo da "Visoki savet sudstva, sastavljen od 'preamandmanskih' sudija 'postamandmanskih' istaknutih pravnika, nije postao dovoljno kompaktan organ šireg društvenog autoriteta da bi smogao snage da izrekne pojedinačnu sankciju sudiji-političaru". "Ništa se ne bi dobilo ni povratkom na staro, u skupštinu. Tek tamo bi pitanja sudijskog statusa postala predmet političke trgovine. Sudstvo se mora zaštititi od takve politike, ali i otrgnuti od Ustava i države", rekao je Petrov. On je naveo i da postoji "pojava 'organskog' vezivanja nemalog broja sudija za nevladine organizacije sumnjivih izvora finansiranja i antidržavnog političkog delovanja". "Pojedini članovi tih organizacije, kao što je Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), pozivaju se na nekakvu nedodirljivost sudijske funkcije, ali je upravo oni bagatelišu svojim otvoreno političkim delovanjem", ocenio je Petrov. Vladan Petrov je u januaru 2026. izabran za predsednika Ustavnog suda Srbije. Prethodnih godina bio je među sudijama koji su otvoreno pružali podršku vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). U martu 2017. potpisao je "Proglas za bolju Srbiju", kao znak podrške predsedničkom kandidatu naprednjaka Aleksandru Vučiću. Naredne godine, u februaru 2018, je pred beogradske izbore, podržao listu "Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd". U junu 2025. Vučić je Petrovu uručio orden povodom praznika Vidovdan. Vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom je 29. januara u parlamentu usvojila set izmena i dopuna pravosudnih zakona, koje su kritikovali deo stručne javnosti, opozicija i Evropska komisija. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava" i pozvala je Beograd da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima.