Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Marko Rubio čestitao je Dan državnosti građanima Srbije i izrazio očekivanja da će dve zemlje nastaviti da produbljuju saradnju. U saopštenju objavljenom na sajtu Stejt departmenta 15. februara, Rubio je ukazao da dve nacije dele "dugu i značajnu istoriju, obeleženu prijateljstvom i uzajamnim poštovanjem". "Sjedinjene Američke Države posvećene su daljem jačanju tih snažnih veza dok zajedno radimo na proširenju trgovine i investicija, kao i na unapređenju ekonomskog prosperiteta naših dveju zemalja", naveo je. U saopštenju se dodaje da SAD "cene partnerstvo Srbije u promovisanju stabilnosti i prosperiteta širom Zapadnog Balkana". "Radujemo se produbljivanju naše saradnje u godini pred nama", zaključuje se u izjavi državnog sekretara SAD. Američki državni sektretar i predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarali u januaru, na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Vučić je nakon toga izavio da su pred Srbiju postavljena "dva formalna zahteva", kako bi otpočeo strateški dijalog sa SAD. Kazao je da je jedan od tih zahteva vezan za energetiku, a da je drugi političke prirode. Od tada se ni zvanični Beograd, ni zvanični Vašington o njima nisu oglasili. Strateški dijalog, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Pokretanje strateškog dijaloga Srbije i SAD najavljeno je u avgustu 2025, ali do njegovog početka do sada nije došlo.

Američki državni sekretar Marco Rubio naglasio je diplomatski pristup prema Iranu, poručivši da neće govoriti o vojnom napadu i da je predsjednik Donald Trump "jasno stavio do znanja da preferira diplomatiju". Govoreći na zajedničkoj konferenciji za medije u Bratislavi sa slovačkim premijerom Robertom Ficom 15. februara, Rubio je rekao da "nikome do sada nije pošlo za rukom da postigne uspješan sporazum s Iranom, ali mi ćemo pokušati". Rubio boravi u jednodnevnoj posjeti Slovačkoj kao dio šire evropske turneje usmjerene na jačanje odnosa sa ključnim saveznicima. "Trenutno razgovaramo o pregovorima, fokusirani smo na pregovore", rekao je Rubio. "Predsjednik je to jasno rekao. Ako se to promijeni, biće očigledno svima." Izjave američkog državnog sekretara dolaze usred kontinuiranih pokušaja SAD‑a da pregovaraju s Iranom o njegovom nuklearnom programu, balističkim raketama i regionalnim saveznicima. Istovremeno, Iran je otvorio mogućnost postizanja dogovora o svom nuklearnom programu, pod uslovom da Washington ukine sankcije uvedene tamošnjem režimu. U intervjuu za BBC u Teheranu 15. februara, iranski zamjenik ministra vanjskih poslova Majid Takht-Ravanchi rekao je: "Spremni smo razgovarati o ovome i drugim pitanjima vezanim za naš [nuklearni] program, pod uslovom da su oni također spremni razgovarati o sankcijama." "Te sankcije također moraju biti na stolu", dodao je, naglasivši da je "lopta u američkom polju da pokažu da žele postići dogovor". Takht-Ravanchi nije precizirao misli li na dio ili na sve opsežne američke sankcije uvedene posljednjih godina, koje pogađaju banke, izvoz nafte i druge sektore. Pregovori u ŽeneviIzjava dolazi uoči novih pregovora između SAD-a i Irana u Ženevi 17. februara. Američku delegaciju predvodiće izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner, dok će predstavnici Omana djelovati kao posrednici. Oman je ranije u februaru ugostio indirektne razgovore između Teherana i Washingtona. Prema navodima BBC-ja, Takht-Ravanchi je kao znak spremnosti na kompromis naveo iransku ponudu da razrijedi svoj uran obogaćen na 60 posto, dodajući da "nultog obogaćivanja" — što su Sjedinjene Države zagovarale — "više nema na stolu". Zapadne zemlje dugo sumnjaju da Iran nastoji razviti nuklearno oružje, dok Teheran insistira da je njegov program isključivo civilne prirode. Svjetske sile postigle su 2015. godine istorijski nuklearni sporazum s Teheranom — Zajednički sveobuhvatni plan djelovanja (JCPOA) — kako bi spriječile razvoj iranske nuklearne bombe. Zapadne ekonomske sankcije tada su ublažene, ali je Iran počeo kršiti obaveze nakon što je Donald Trump, tokom svog prvog mandata kao predsjednik SAD-a, 2018. povukao Sjedinjene Države iz JCPOA‑a i ponovo uveo sankcije. Drugi nosač aviona kreće prema Arabijskom moruTrump je nedavne početne pregovore između SAD-a i Irana nazvao "pozitivnim", ali je tokom vikenda izjavio da je promjena režima "najbolja stvar koja bi se mogla dogoditi" u Iranu. Potvrdio je i da će se drugi nosač aviona, USS Gerald R. Ford, uskoro pridružiti "masivnoj" američkoj armadi u Arabijskom moru. Američki predsjednik više puta je zaprijetio udarima na Iran ako se ne postigne dogovor koji bi ograničio njegov nuklearni program. Sjedinjene Države i Izrael gađali su iranska nuklearna i vojna postrojenja tokom 12-dnevne kampanje bombardovanja u junu. Na panel-diskusiji na Minhenskoj sigurnosnoj konferenciji 13. februara, Rafael Grossi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), rekao je da se nuklearni pejzaž Irana drastično promijenio nakon američkih napada, dodajući da je "fizička infrastruktura iranskog nuklearnog programa u velikoj mjeri oštećena" i da će budući nadzor morati biti fokusiran ne samo na ono što je preostalo, nego i na to kako bi se iranske nuklearne sposobnosti mogle dalje razvijati. Inspektori IAEA‑e vratili su se u Iran, ali i dalje nemaju pristup lokacijama koje su bile mete bombardovanja. Predstojeći pregovori održavaju se i nekoliko sedmica nakon nasilnog gušenja antivladinih protesta širom Irana ranije ove godine. Prema navodima organizacija za ljudska prava, iranske snage sigurnosti ubile su hiljade demonstranata, a više od 53.000 ljudi je uhapšeno.

Proizvođači mleka i poljoprivrednici peti dan blokiraju Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka u zapadnoj Srbiji. Protest se održava zbog, kako se navodi, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka. U znak podrške, i poljoprivrednici iz drugih krajeva Srbije blokiraju puteve u dvadesetak mesta i gradova, u nedelju 15. februara, javila je agencija Beta. Takođe, poljoprivrednici širom Vojvodine su na dva sata izvezli traktore na ulice i parkirali ih kraj puteva kao znak podrške proizvođačima mleka. Proizvođači mleka i poljoprivrednici od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača. Navode da bez hitne reakcije države mnoga domaćinstva neće izdržati i da se kriza u mlečnom sektoru ne meri danima ili nedeljama. Reagujući na zahteve protesta, Ministarstvo poljoprivrede je 11. februara saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

Iran je otvorio mogućnost postizanja dogovora sa Sjedinjenim Državama o svom nuklearnom programu, pod uslovom da Washington ukine sankcije uvedene režimu. U intervjuu za BBC u Teheranu 15. februara, iranski zamjenik ministra vanjskih poslova Majid Takht-Ravanchi rekao je: "Spremni smo razgovarati o ovome i drugim pitanjima vezanim za naš [nuklearni] program, pod uslovom da su oni također spremni razgovarati o sankcijama." "Te sankcije također moraju biti na stolu", dodao je, naglasivši da je "lopta u američkom polju da pokažu da žele postići dogovor". Takht-Ravanchi nije precizirao misli li na dio ili na sve opsežne američke sankcije uvedene posljednjih godina, koje pogađaju banke, izvoz nafte i druge sektore. Pregovori u ŽeneviIzjava dolazi uoči novih pregovora između SAD-a i Irana u Ženevi 17. februara. Američku delegaciju predvodiće izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner, dok će predstavnici Omana djelovati kao posrednici. Oman je ranije u februaru ugostio indirektne razgovore između Teherana i Washingtona. Prema navodima BBC-ja, Takht-Ravanchi je kao znak spremnosti na kompromis naveo iransku ponudu da razrijedi svoj uran obogaćen na 60 posto, dodajući da "nultog obogaćivanja" — što su Sjedinjene Države zagovarale — "više nema na stolu". Zapadne zemlje dugo sumnjaju da Iran nastoji razviti nuklearno oružje, dok Teheran insistira da je njegov program isključivo civilne prirode. Svjetske sile postigle su 2015. godine istorijski nuklearni sporazum s Teheranom — Zajednički sveobuhvatni plan djelovanja (JCPOA) — kako bi spriječile razvoj iranske nuklearne bombe. Zapadne ekonomske sankcije tada su ublažene, ali je Iran počeo kršiti obaveze nakon što je Donald Trump, tokom svog prvog mandata kao predsjednik SAD-a, 2018. povukao Sjedinjene Države iz JCPOA‑a i ponovo uveo sankcije. Drugi nosač aviona kreće prema Arabijskom moruTrump je nedavne početne pregovore između SAD-a i Irana nazvao "pozitivnim", ali je tokom vikenda izjavio da je promjena režima "najbolja stvar koja bi se mogla dogoditi" u Iranu. Potvrdio je i da će se drugi nosač aviona, USS Gerald R. Ford, uskoro pridružiti "masivnoj" američkoj armadi u Arabijskom moru. Američki predsjednik više puta je zaprijetio udarima na Iran ako se ne postigne dogovor koji bi ograničio njegov nuklearni program. Sjedinjene Države i Izrael gađali su iranska nuklearna i vojna postrojenja tokom 12-dnevne kampanje bombardovanja u junu. Na panel-diskusiji na Minhenskoj sigurnosnoj konferenciji 13. februara, Rafael Grossi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), rekao je da se nuklearni pejzaž Irana drastično promijenio nakon američkih napada, dodajući da je "fizička infrastruktura iranskog nuklearnog programa u velikoj mjeri oštećena" i da će budući nadzor morati biti fokusiran ne samo na ono što je preostalo, nego i na to kako bi se iranske nuklearne sposobnosti mogle dalje razvijati. Inspektori IAEA‑e vratili su se u Iran, ali i dalje nemaju pristup lokacijama koje su bile mete bombardovanja. Predstojeći pregovori održavaju se i nekoliko sedmica nakon nasilnog gušenja antivladinih protesta širom Irana ranije ove godine. Prema navodima organizacija za ljudska prava, iranske snage sigurnosti ubile su hiljade demonstranata, a više od 53.000 ljudi je uhapšeno.

Predstavnici Srbije i Azerbejdžana potpisali su 15. februara u Beogradu sporazum o izgradnji gasne elektrane u Srbiji koja bi, prema rečima srpskog predsednika Aleksandra Vučića, trebalo da bude otvorena do 2029. godine. Sporazum je potpisan tokom posete predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, koji je izjavio da će izgradnja gasne elektrane u Srbiji biti jedna od glavnih azerbejdžanskih investicija u Evropi. "Mi ćemo imati predsednički nadzor nad tim pitanjem, a ova elektrana i proces u vezi sa njom je moguć zahvaljujući investicionoj klimi u Srbiji", rekao je Alijev u zajedničkom obraćanju novinarima sa Vučićem u Beogradu. Alijev je kazao i da je izgradnja gasne elektrane "važan pokazatelj diverzifikacije u sektoru energetike" i dodao da je Azerbejdžan spreman da uloži "značajne svote" u izgradnju i obnovu postojećih elektrana u Srbiji. Podsetio je i da je Azerbejdžan počeo da dostavlja prirodni gas u Srbiju. "Danas smo se dogovorili da povećamo količine za izvoz, a taj gas će da bude pretočen u električnu energiju. Tako da ćemo imati čistu energiju koja je i za domaće tržište, a takođe će se stvoriti izvozne mogućnosti za Srbiju u skorijoj budućnosti", rekao je Alijev. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi gasna elektrana u okolini Niša na jugu Srbije sa 500 megavati snage trebalo da bude otvorena 2029. godine. "Danas se potpisuje term sheet agreement (neobavezujući dokument koji sadrži osnovne uslove i okvir budućeg ugovora), a mi ćemo gledati da u naredna dva-tri meseca sve završimo da bi uskoro mogao da ide idejni dizajn projekta i da izgradnja koja traje nešto više od dve godine", rekao je Vučić u zajedničkom obraćanju. Dodao je i će morati da se gradi još takvih elektrana. "Treba nam mnogo novih izvora električne energije, da je proizvodimo. Zamolio sam predsednika Alijeva da nam lično u tome pomogne", rekao je Vučić u zajedničkom obraćanju. Srbija trenutno preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok. Ugovorom o snabdevanju gasom sa azerbejdžanskom državnom energetskom kompanijom SOCAR krajem 2023, prvi put je diversifikovala svoje izvore snabdevanja. Iako je gas iz Rusije i dalje dominantan na tržištu Srbije, te količine se ipak smanjuju. U 2025. azerbejdžanski gas činio je osam odsto ukupnog uvoza. To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto. U Evropi zbog energije raste geostrateški značaj Azerbejdžana, bivše sovjetske republike. U januaru je povećan broj evropskih tržišta koje gasom snabdeva azerbejdžanska državna kompanija isporukama Nemačkoj i Austriji. Time je, kako je saopštio SOCAR, broj evropskih država koje uvoze azerbejdžanski gas porastao na 16. Planovi o vojnoj saradnjiVučić je rekao i da Srbija i Azerbejdžan razvijaju "najbliže odnose" i da se razgovaralo i o vojnotehničkoj saradnji. Tokom posete azerbejdžanske delegacije, ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić sastao se sa zamenikom ministra odbrane Azerbejdžan Agilom Gurbanovim kojem je preneo da Srbija u toj zemlji vidi strateškog partnera. Kao osnov daljeg razvoja odbrambenih odnosa, u saopšenju iz Gašićevog kabineta navodi se Plan bilateralne vojne saradnje za 2026, koji je potpisan u Bakuu 11. februara. Gurbanov je, kako se dodaje, izrazio zadovoljstvo razgovorima o temama koje doprinose daljem jačanju saradnje Srbije i Azerbejdžana. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić saopštio je posle razgovora sa šefom diplomatije Azerbejdžana Džejhunom Bajramovim da Beograd "visoko ceni doslednu podršku Bakua u poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije". Delegacije Vlada Srbije i Azerbejdžana razmenile u Beogradu i bilateralni sporazum o saradnji u oblasti bezdbednosti o razmeni hrane. Potpisano je i pet memoranduma, jedan o saradnji u oblasti kulture, i četiri o razumevanju u oblastima privrede, informisanja, kulture i sporta. Vučić je najavio da se početkom maja otvara i avio linija između Bakua i Beograda. Svečani doček za AlijevaPredsednika Azerbejdžana na aerodromu je dočekao predsednik Srbije, a nakon toga je priređen i svečani doček ispred Palate Srbija. Vučić je u dobrodošlici Alijevu na aerodromu naveo da predsedniku Azerbejdžana "zahvalan na ličnoj posvećenosti jačanju odnosa dve zemlje i dva naroda". "Ova poseta je još jedan snažan izraz prijateljstva i strateškog partnerstva između Srbije i Azerbejdžana", napisao je Vučić na Instagramu. Venac na spomenik Hajdaru Alijevu u BeograduAlijev je po dolasku u Beograd u Tašmajdanskom parku položio venac na spomenik svom ocu, nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana i autoritarnom lideru Hajdaru Alijevu. Spomenik je podignut 2011. godine za vreme vlasti Demokratske stranke, a Vlada Azerbejdžana je finansirala uređenje beogradskog parka. Ilham Alijev vlada čvrstom rukom Azerbejdžanom od 2003. i ovo mu je peti mandat. Referendumom iz 2016. omogućene su izmene ustava za šira ovlašćenja predsednika i produžavanje mandata na sedam godina u odnosu na dotadašnjih pet. Dok Azerbejdžan pada na globalnim listama demokratije i slobode govora, vlada odbacuje optužbe za autoritarizam i koruciju.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kallas ocenila je da Rusija više nije supersila, jer je jedva napredovala u odnosu na linije iz 2014. godine. "Danas je Rusija oslabljena, njena ekonomija je u lošem stanju, odvojena je od evropskog energetskog tržišta, a građani odlaze. Najveća pretnja je da bi mogla dobiti više za pregovaračkim stolom nego na bojnom polju", rekla je Kallas. Upozorila je da se "maksimalistički zahtevi Rusije ne mogu ispuniti minimalističkim odgovorom". Izložila je i principe EU za postizanje mira u Ukrajini: ako se ograniči ukrajinska vojska, mora se ograničiti i ruska; Rusija treba da plati ratnu štetu; nema amnestije za ratne zločine i mora se omogućiti povratak otete ukrajinske dece. "To je minimum ako je mir zaista cilj Rusije. Pošto sumnjamo da jeste, Evropa se naoružava zajedno sa partnerima", rekla je ona. Ona je upozorila da okupacija Donbasa, prema njenim rečima, nije krajnji cilj Rusije. Navela je da Moskva nastoji da oslabi ekonomije sajber-napadima, ometa satelite, sabotira podmorske kablove, razbija saveze dezinformacijama, koristi energente kao pritisak i pribegava nuklearnim pretnjama. Kallas smatra da EU treba da prioritetno obezbedi stabilnost u susedstvu, na istoku i jugu, te da je proširenje "protivotrov ruskom imperijalizmuQ. Proširenje je, kako je navela, geopolitički izbor koji EU treba da podrži. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas poručila je da je Evropska unija i dalje privlačan forum i da je "lista čekanja" za članstvo sve duža. "Ljudi i dalje žele da se pridruže našem klubu, i ne samo Evropljani. Kada sam prošle godine bila u Kanadi, rečeno mi je da više od 40 odsto Kanađana ima interes za pridruživanje EU. Samo se nadam da oni koji već dugo čekaju neće morati da čekaju još duže", rekla je Kallas u govoru na Minhenska bezbednosna konferencija, odbacujući tvrdnje da se Evropa suočava sa civilizacijskim nestankom. Upitana o mogućnosti brzog prijema Ukrajine u EU, o čemu se govori u briselskim krugovima, priznala je da i dalje nema jasnog pozitivnog odgovora. Ideje o ubrzanom članstvu podrazumevaju raniji ulazak Ukrajine u evropski blok uz određena ograničenja, uključujući i glasačka prava, dok bi puno članstvo zahtevalo ispunjavanje svih standarda i jednoglasnu odluku država članica. Kallas smatra da to ne bi obeshrabrilo zemlje koje dugo čekaju, posebno na Zapadnom Balkanu. "I mi (u Estoniji) morali smo da sprovedemo brojne reforme da bismo se pridružili EU, ali je geopolitička situacija bila presudna. Možda nije realno reći da svi moraju ući istovremeno, jer postoje male zemlje poput Crne Gore i Albanije koje dugo čekaju i aktivno rade na reformama. Ako želimo promene, moramo brže donositi odluke. Ne može biti da kandidati rade svoj domaći zadatak, a da im mi potom kažemo da nismo spremni da ih primimo", rekla je Kallas u Minhenu. Minhenska bezbednosna konferencija završava se 15. februara posle trodnevnog zasedanja. Reč je o jednom od najvažnijih geopolitičkih skupova na svetu, koji okuplja lidere i visoke zvaničnike. Organizatori su saopštili da je ovogodišnji skup bio najveći do sada, sa više od 1.000 delegata, uključujući oko 50 šefova vlada i ministara spoljnih poslova. Konferencija je održana u trenutku globalnih tenzija, uz rat u Ukrajini, napetosti oko Irana i rasprave o budućnosti NATO i transatlantskog saveza.

Protesti u Sarajevu nastavljeni su i u nedjelju, treći dan zaredom, nakon tragične tramvajske nesreće u kojoj je poginuo 23‑godišnji Erdoan Morankić. Usred rasta nezadovoljstva u nedelju poslijepodne tokom protesta, premijer Kantona Sarajevo podnio je ostavku, a vozač tramvaja Adnan Kasapović pušten je na slobodu nakon što je Kantonalni sud u Sarajevu odbio prijedlog Tužilaštva Kantona Sarajevo za određivanje pritvora. Tužilaštvo je dan ranije tražilo jednomjesečni pritvor, uz tvrdnju da je uzrok nesreće "ljudski faktor". Tokom saslušanja, vozač se izjasnio da nije kriv i naveo da je do nesreće došlo zbog tehničke neispravnosti tramvaja. Nesreća se dogodila 12. februara kod Zemaljskog muzeja BiH, kada je tramvaj iskočio iz šina i srušio tramvajsko stajalište, pri čemu je jedna osoba smrtno stradala, a više ih je povrijeđeno. Mediji su objavili i uznemirujuće snimke trenutka iskakanja tramvaja, što je dodatno pojačalo javno ogorčenje i zahtjeve za odgovornošću i sigurnosnim reformama. Tužilaštvo Kantona Sarajevo vodi intenzivnu istragu: izuzeta je dokumentacija iz GRAS‑a, a uviđaj na tramvaju obavljen je uz prisustvo vještaka mašinske, saobraćajne i elektroenergetske struke; dodatne detalje Tužilaštvo nije objavilo zbog interesa istrage. Protest je u međuvremenu završen. Organizatori su najavili novo okupljanje za ponedeljak. MUP Kantona Sarajevo saopštio je da je pet osoba — jedan punoljetni muškarac i četiri maloljetnika — privedeno tokom protesta. Kod njih su pronađeni nedozvoljeni predmeti, uključujući pirotehniku, predmete pogodne za nanošenje povreda i odjeću za prikrivanje lica. Protiv njih će biti poduzete zakonom propisane mjere. Dan nakon nesreće, 13. februara, stotine građana — među kojima veliki broj učenika i studenata — okupile su se na licu mjesta i kratko blokirale saobraćaj, odajući počast stradalom i tražeći hitne mjere nadležnih. Vozač tramvaja je uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo protiv sigurnosti javnog prometa i predat Tužilaštvu Kantona Sarajevo, gdje je zadržan 24 sata do odluke o daljim mjerama. Vlada Kantona Sarajevo proglasila je 14. februar Danom žalosti. Na istom mjestu 14. februara građani su se zadržali mnogo duže nego što je planirano — umjesto najavljenih 45 minuta, protest je trajao oko tri sata uz blokadu saobraćaja. Neformalna grupa "Reci dosta", koja je organizovala taj protest, ogradila se od njegovog produžetka, navodeći da to nije bilo u njihovom planu. Današnje okupljanje organizuje grupa mladih "Ne okreći glavu", koja je pokrenula i prve proteste 13. februara. U novom pozivu poručili su da "nema izgovora" i da se "svi moraju pojaviti na ulicama". Iako kiša od jutarnjih sati pada u glavnom gradu BiH, to nije spriječilo građane da se odazovu pozivu i pridruže najavljenoj protestnoj šetnji.

Antivladini demonstranti na poziv studenata obeležili su 15. februara Dan državnosti Srbije protestim okupljanjima u Kragujevcu i Orašcu odakle su ponovili zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora. Na istim mestima, u drugim terminima, Dan državnosti obeležili su i predstavnici vlasti ceremonijom sa koje je premijer Srbije Đuro Macut poručio da su mladi "nosioci budućnosti" i da "ljubav prema otadžbini mora da nadmaši sve razlike". Dan državnosti obeležava se u Srbiji na verski praznik Sretenje u znak sećanja na 15. februar 1835. kada je u Kragujevcu proglašen prvi moderan sprski Ustav, poznat i kao Sretenjski ustav. To je i datum kada je u Orašcu nadomak Kragujevca 1804. počeo Prvi srpski ustanak. Studenti podestili na zahteve protestaPrvi deo antivladinog skupa u Kragujevcu bio je, kako su naveli studenti, posvećen "ustavnoj Srbiji i Sretenjskom ustavu - simbolu borbe za slobodu i državnost". "Na državni praznik Sretenje sigurno se svako zapita šta je to moja država i koji su to njeni temlji jer deluje da se kula odavno obrušila, a zapravo znajte, stub je svako od nas", rekla je studentkinja iz Kragujevca u obraćanju okupljenima. Ona je podsetila i na studentske zahteve među kojima su raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i utvrđivanje odgovornosti za smrt 16 ljudi na Železničkog stanici u Novom Sadu. Jedna od učesnica skupa, Marina za Radio Slobodna Evropa je navela da godinu i po dana ide na antvladine proteste. Navodi da očekuje promene i raspisivanje izbora. "Promene se ne mogu desiti brzo, to je proces. Mora se nastaviti sa pritsikom jer će u suprotnom do besvesti odugovlačiti raspisivanje izbora", rekla je. Na protest u Kragujevcu došla je i Jana koja, kako kaže, veruje da će se studenti uz pomoć građana "izboriti za slobodu". "Ne treba gubiti nadu, ja verujem da će se zahtevi studenata, uključujući raspisivanje izbora, ispuniti ukoliko istrajemo", kazala je. Okupljenima u Kragujevcu se obratila i bivša profesorka novosadskog univerziteta Jelena Kleut, kojoj je u januaru prekinut radni odnos. To je pokrenulo talas protesta dela građana i akademske javnosti, koji smatraju da je to politička odmazda zbog njene podrške studentima. "Prošle godine sreli smo se na Sretenje sa porukom da zakon mora jednako da važi za sve, da odgovorni za ubistvo 16 ljudi na novosadskoj železničkoj stanici moraju da odgovaraju. Danas, godinu dana kasnije, sa jednakom upornošću poručujemo - građani traže državu zasnovanu na pravu", rekla je Kleut. Kolona automobila do OrašcaPosle obraćanja u Kragujevcu, studenti su pozvali na formiranje kolone automobila koja je krenula ka oko 50 kilometara udaljenom Orašcu, gde je održan drugi deo skupa. Okupljenima se, pored ostalih, obratio i profesor Miroslav Marković iz Aranđelovca. Marković je studente, koji predvode antivladine proteste, nazvao "herojima" koji su ustali protiv "društvene nepravde". "Mi tražimo državne institucije rade i tražimo da pravda bude jednaka za sve", rekao je Marković. Sa državne proslave poziv mladima na jedinstvoPre okupljanja antivladinih demonstranata i studenata, u Orašcu je Dan državnosti obeležila i vlast. Premijer Srbije Đuro Macut, koji je predvodio centralnu državnu ceremoniju, rekao je da posebno želi da se obrati mladima poručivši im da su "nosioci budućnosti, stub otadžbine i snaga koja će uvek držati Srbiju uspravnom". "Razlike među nama postoje i to je prirodno, ali ljubav prema otadžbini mora da nadmaši sve razlike. Samo kada zajedno, kroz dijalog, poštovanje, zajedničke vrednosti gradimo mostove možemo očuvati i razvijati svoju državu", rekao je Macut u Orašcu. Državnoj svečanosti prisustvovali su i premijer bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske (RS) Savo Minić i predsednik Skupštine RS-a Nenad Stevandić. Minić rekao da "narod koji živi u RS-u i u Srbiji treba da bude složan ocenivši da je to jedini način "da se odbrani od nedaća i povampirenog zla u okruženju". Nakon što je u Kragujevu završen prvi deo antivladinog skupa, u tom gradu održana je i svečana akademija povodom donošenja prvog Ustava Srbije kojoj su prisustvovali predsednica Skupštine Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije. Brnabić je izjavila da je "ispred svakoga od nas uvek jedan cilj, jedan zavet i jedna dužnost – Srbija". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na Dan državnosti u Beogradu ugostio predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, čestitao je praznik na Instagramu, navodeći da se na taj dan "sa ponosom prisećamo istorijskih trenutaka u kojima je Srbija postavila temelje svoje slobode, ustavnosti i državnosti". Protest dijaspore na obeležavanju u BriseluDan državnosti Srbije obeležen je 15. februara i u Briselu simboličnim oblačenjem statue dečaka "Maneken Pis" u srpsku narodnu nošnju. Obeležavanju su prisustvovali predstavnici misije Srbije u Evropskoj Uniji, Misije NATO u EU, ambasade Srbije u Belgiji i srpske dijaspore. Tokom svečanosti, nekoliko desetina aktivista organizacije srpske dijaspore "Palac gore" iz Belgije organizovalo je okupljanje kojim su, kako su rekli, želeli da osujete plan "prikazivanja lažne slike Srbije". Aktivisti su nosili transparente i simbole krvave ruke, a došlo je i do kraće rasprave sa šefom Misije Srbije pri EU Danijelom Apostolovićem i ambasadorom Srbije u Belgiji Aleksandrom Tasićem. Okupljanje je osudio generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev koji je na društvenoj mreži X naveo da demonstranti iz dijaspore nisu uspeli u pokušaju da "sabotiraju proslavu praznika".

U Valjevu, gradu na zapadu Srbije, je 14. februara na poziv studenata održan protest povodom, kako je navedeno, "šest meseci od policijske brutalnosti". Na protestu je zatražena ostavka načelnika policijske uprave Valjevo, zbog postupanja 14. avgusta prošle godine. Skup je počeo ispred zgrade Gimnazije, odakle se okupljenima obratio maturant Vuk Vasiljević. On je rekao da šest meseci nakon te večeri niko nije odgovarao. "Onima koji su za ovo nasilje odgovorni poručujemo - pregazili ste svoju zakletvu, zloupotrebili ste svoju moć zarad interesa ovog propalog sistema, možda mislite da će to proći nekažnjeno, jer je od zločina prošlo više meseci, ali varate se, vreme za odgovornost je sve bliže", rekao je Vasiljević. On je dodao da su građani Valjeva u prethodnih šest meseci više puta protestovali zahtevajući odgovornost za događaje 14. avgusta prošle godine. Učesnici protesta su zatim u protestnoj šetnji stigli do centralnog gradskog trga, gde je održana projekcija dokumentarnog filma "Presedan", u kojem građani koje je policija pretukla svedoče o događajima od pre šest meseci. Organizatori protesta su odustali od prvobitne rute koja je podrazumevala i odlazak do policijske stanice iz bezbednosnih razloga. N1 je izvestio da je policija na ulasku u Valjevo legitimisala pojedine studente i građane. Jedan broj studenata, koji su mesecima blokirali fakultete zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a od maja prošle godine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, u Valjevo je na protest došao pešice iz Obrenovca kod Beograda. U Valjevu su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante. Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima", što je policija negirala. Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.

Oko 250.000 ljudi pridružilo se demonstracijama u bavarskoj prijestolnici, potvrdila je njemačka policija za RSE, što predstavlja najveći protest iranske opozicije u Evropi dosad. Još ljudi je stizalo, puneći minhenski metro iranskim zastavama i uzvicima parola. Protest u Minhenu dio je globalnog dana akcije koji je pokrenuo Reza Pahlavi, posljednji sin iranskog šaha svrgnutog tokom Islamske revolucije 1979. godine. Velika okupljanja očekuju se i u Los Angelesu i Torontu. Prema izvještajima, Pahlavi je stigao na demonstracije u Minhenu. Ljudi su u Minhen došli iz čitave Evrope, ogorčeni zbog krvavog gušenja protesta u Iranu u januaru, tokom kojih su snage sigurnosti ubile hiljade demonstranata. 'Sretna sam što se bude'"Veoma je tužno reći, ali oni – mi – plaćamo cijenu. Naravno, ova omladina umire svaki dan. Ta krv, to je tako tragično", rekla je za RSE žena po imenu Atena. Kao i drugi demonstranti, Atena, koja je doputovala iz Milana u Italiji, nije željela navesti svoje puno ime. Navodeći da ima rođake i prijatelje u Teheranu i drugim gradovima, Atena je rekla da su joj januarski protesti u Iranu ulili nadu uprkos reakciji snaga sigurnosti. "Presretna sam što se bude i što traže promjene… Ovoga puta će se promjene desiti", rekla je. Drugi demonstrant, Rasool, rekao je za RSE da je doputovao iz Nizozemske kako bi se pridružio protestu u Minhenu. "Postao sam ljut, postao sam uznemiren, jer moja braća i sestre, naši roditelji, nalaze se u opasnoj situaciji. Oni su svoj život ostavili na ulici za slobodu", rekao je Rasool. "Ovaj režim je trenutno najslabiji što je ikad bio. Zato, ako nam SAD i Evropa pomognu vojnom akcijom, narod može dovršiti posao koji je započeo", dodao je. Pozivi na američku vojnu intervencijuRasoolove riječi odražavale su i slogane s brojnih transparenata koji pozivaju na američku vojnu akciju protiv Irana. Američke pomorske snage u Persijskom zaljevu ostaju raspoređene u blizini Irana, u okviru jednog od najvećih američkih vojnih pojačanja u regiji posljednjih godina. Američki predsjednik Donald Trump izrazio je podršku i ohrabrenje iranskim demonstrantima i nagovijestio da bi SAD mogle intervenirati kako bi ih zaštitile. Međutim, čini se da su razgovori između američkih i iranskih pregovarača više fokusirani na druga pitanja, poput iranskog nuklearnog i raketnog programa te mreže paravojnih saveznika u Libanu, Iraku i Jemenu. Govoreći na konferenciji za novinare ranije 14. februara, Pahlavi je pozvao Trumpa da djeluje. "Iranski narod je čuo kada ste rekli 'pomoć je na putu' i imaju povjerenje u vas. Pomozite im i istorija će vas upisati među najveće heroje, ne samo iranske nacije nego i cijelog svijeta", rekao je. Pahlavi je jedan od brojnih aktera koji se bore za uticaj unutar podijeljene iranske opozicije u egzilu, od kojih su neke frakcije najavile da će tokom 13. i 14. februara održati odvojene proteste u Minhenu — dok se svjetski lideri okupljaju u gradu na godišnjoj sigurnosnoj konferenciji. Dan ranije, sastao se sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim — izuzetno rijedak susret na tako visokom nivou za bivšeg prestolonasljednika. Video objavljen na ukrajinskoj javnoj televiziji prikazuje njih dvojicu kako se rukuju u drvenom kabinetu, a zatim sjedaju za sto. Pahlavi je zahvalio Zelenskom što je u svom obraćanju na nedavnom Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu izrazio podršku iranskim demonstrantima. Međutim, iako Sjedinjene Države podržavaju iranske demonstrante, one nisu podržale Pahlavija niti bilo kog drugog opozicionog lidera u egzilu — iako je Pahlavi više puta poziva američkog predsjednika Donalda Trumpa da intervenira u Iranu. Mnogo manji protest 13. februara održao je Nacionalni savjet otpora Irana, koji je osudio i sadašnje iranske vlasti i ideju o obnovi monarhije.

Pet evropskih vlada saopštilo je da su uverene da je ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni otrovan smrtonosnim toksinom koji se nalazi u otrovnim žabama u Južnoj Americi. U saopštenju koje su potpisale vlade Velike Britanije, Švedske, Francuske, Nemačke i Holandije navodi se da je ovaj zaključak zasnovan na analizama uzoraka Alekseja Navaljnog. Navaljni, najistaknutiji ruski opozicionar, preminuo je u februaru 2024. u arktičkom zatvoru pod misterioznim okolnostima. "Ove analize su konačno potvrdile prisustvo epibatidina. Epibatidin je toksin koji se nalazi u otrovnim žabama streličarkama u Južnoj Americi. Ne nalazi se prirodno u Rusiji", navodi se u zajedničkom saopštenju. U saopštenju se dodaje da je Rusija tvrdila da je Navaljni umro prirodnom smrću, ali da je, s obzirom na toksičnost epibatidina i prijavljene simptome, "trovanje vrlo verovatno bilo uzrok njegove smrti". "Navaljni je umro dok je bio u zatvoru, što znači da je Rusija imala sredstva, motiv i priliku da mu da ovaj otrov", kaže se u saopštenju. Dodaje se da najnoviji nalazi još jednom naglašavaju potrebu da se Rusija pozove na odgovornost za ponovljena kršenja Konvencije o hemijskom oružju, a u ovom slučaju i Konvencije o biološkom i toksičnom oružju. "I dalje smo zabrinuti što Rusija nije uništila svo svoje hemijsko oružje. Mi i naši partneri iskoristićemo sve političke poluge koje su nam na raspolaganju kako bismo nastavili da pozivamo Rusiju na odgovornost", navodi se u saopštenju vlada Velike Britanije, Švedske, Francuske, Nemačke i Holandije.

Hiljade građana (među njima veliki broj učenika i studenata) okupile su se u centru Sarajeva, dva dana nakon teške tramvajske nesreće u kojoj je poginuo 23‑godišnji mladić. Nakon okupljanja, demonstranti su izašli na glavnu saobraćajnicu, potpuno je blokirali i krenuli prema zgradi Vlade Kantona Sarajevo, tražeći odgovornost nadležnih i hitne mjere za povećanje sigurnosti javnog prevoza. Protest je započeo spontanim okupljanjem u centru grada, ali je ubrzo prerastao u masovnu blokadu glavne gradske saobraćajnice. Saobraćaj je u tom dijelu grada bio potpuno obustavljen, a ispred obližnjeg tržnog centra formirane su duge kolone vozila. Demonstranti su pozivali vozače da napuste automobile i pridruže se okupljanju. Blokada se potom proširila i na raskrsnicu na Skenderiji. Nakon višesatnog protesta, građani su se u međuvremenu razišli i protest je završen. Saobraćaj se postepeno normalizuje. Demonstranti su zahtijevali konkretne reforme u javnom prevozu i odgovornost svih institucija zaduženih za sigurnost tramvajskog sistema. Nesreća se dogodila 12. februara, kada je tramvaj iskočio iz šina prilikom skretanja ulijevo, potom udario u putničko vozilo, metalni stub i zaštitnu ogradu na stanici pri čemu je poginuo 23‑godišnji mladić, a još četiri osobe su povrijeđene, među njima i maloljetnica sa teškim povredama. Građani su se okupili i 13. februara (među njima veliki broj učenika i studenata) na mjestu nesreće i kratko blokirali saobraćaj, odajući počast stradalom i tražeći odgovornost nadležnih. Vozač tramvaja je uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo protiv sigurnosti javnog prometa i predat je Tužilaštvu Kantona Sarajevo, gdje će biti zadržan 24 sata do odluke o daljim mjerama. Vlada Kantona Sarajevo proglasila je 14. februar Danom žalosti. Tužilaštvo Kantona Sarajevo je pokrenulo intenzivnu istragu. Izuzeta je dokumentacija iz GRAS-a, a uviđaj na tramvaju obavljen je uz prisustvo vještaka mašinske, saobraćajne i elektroenergetske struke. Dalje pojedinosti nisu iznošene zbog interesa istrage, a uzrok nesreće biće utvrđen nakon što vještaci dostave svoje nalaze.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je 14. februara da je Srbija zabrinuta zbog saradnje Hrvatske, Albanije i Kosova u oblasti bezbednosti i odbrane i da će "u skladu sa tim" preduzeti korake. "Uspeli su, ako im je cilj bio da nas zabrinu, zabrinuli su nas, veoma su nas zabrinuli i u skladu sa tim preduzimaćemo korake", rekao je Vučić u izjavi medijima iz Srbije, ne precizirajući o kakvim koracima je reč. On je rekao da se u Minhenu, gde prisustvuje bezbednosnoj konferenciji, video sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, ali ne u okviru bilateralnog sastanka. Na novinarsko pitanje da li je hrvatskog premijera pitao oko odbrambene saradnje Zagreba, Tirane i Prištine, Vučić je rekao da Plenkovića nije pitao o tome. "Ne, naravno da ga nisam pitao, jer nisam na taj način razgovarao sa njim. Tu je bilo 20 ljudi", rekao je Vučić. Hrvatska, Albanija i Kosovo u martu 2025. potpisale su Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što zvaničnici Srbije smatraju pretnjom po bezbednost. Ministri odbrane tri zemlje sastali su se 13. februara u Minhenu. Kako je saopštio hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić, na sastanku se razgovaralo o aktuelnim i budućim aktivnostima u okviru Deklaracije o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. On je poručio da deklaracija nikoga ne ugrožava. Sa Martom Kos o pravosudnim zakonimaVučić se u Minhenu sastao i sa evropskom komesarkom za proširenje, sa kojom je razgovarao o setu pravosudnih zakona, koje je Srbija nedavno usvojila, a koje spornim smatra stručna javnost i deo opozicionih stranaka, dok je ocena Evropske unije (EU) da usvajanje izmena zakona predstavlja "korak unazad" na putu Srbije ka članstvu u EU. "Srbija je suverena zemlja, ali ćemo čekati mišljenje Venecijanske komisije, u skladu sa tim ćemo se i ponašati", izjavio je Vučić u izjavi novinarima iz Srbije 14. februara. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u četvrtak da Evropska komisija u svetlu usvajanja pravosudnih zakona trenutno preispituje da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć. "To se odnosi na pretpristupnu pomoć, ili sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji je Srbiji dodelio 1,6 milijardi evra u grantovima i kreditima. Ovi instrumenti sadrže preduslove povezane sa vladavinom prava", rekla je evropska komesarka u izjavi za predstavnike medija iz regiona. Odvojeni sastanci sa Grenelom i delegacijom američkih senatora Vučić se na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu sastao odvojeno sa sa specijalnim izaslanikom za specijalne misije američkog predsednika Ričardom Grenelom i delegacijom američkih senatora. Kako je Vučić objavio na svojoj Instagram stranici, sa Grenelom je razgovarao o daljem unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i o "bezbednosnim prilikama". Grenela je u postu na Instagramu, na kojem je objavio zajedničku fotografiju, nazvao "prijateljem Srbije i dobrim poznavaocem prilika u regionu". Tema razgovora Vučića sa delegacijom američkih senatora koje predvodi senatorka iz redova demokrata Džin Šehin, kako je objavio Vučić na Instagramu, bili su ekonomija, energetika i nove tehnologije. "Verujem da je otvoren i argumentovan dijalog sa predstavnicima američkog Senata važan za jačanje međusobnog razumevanja i stabilnih odnosa u godinama koje dolaze", napisao je Vučić na Instagramu. Podrška Nemačke na putu Srbije ka EU, uslov istinske reformeNa sastanku sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Johanom Vadefulom u Minhenu, Vučić je, kako je naveo na Instagramu, razgovarao o evropskom putu Srbije i izazovima u oblasti geopolitike, bezbednosti i ekonomije. Posebnu pažnju posvetili smo evropskom putu Srbije i regionalnoj stabilnosti", napisao je Vučić na Instagramu. Nemački šef diplomatije izrazio je spremnost da pomogne Srbiji u procesu približavanja Evropskoj uniji, ali, kako je podvukao u postu na mreži X, to zahteva "istinske reforme i jasnu posvećenost zajedničkim evropskim vrednostima i spoljnopolitičkim stavovima". Srbija je pristupne pregovore sa Evropskoj unijom započela 2014. godine. Otvorila je 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. U poslednje četiri godine nije otvoreno nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, EU ukazala je da "Srbija treba da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima", a posebno na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Normalizacija odnosa sa Kosovom takođe je jedan od ključnih uslova, kao i unapređenje u oblasti borbe protiv korupcije, vladavine prava i slobode medija.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski uputio je strastven apel za više zapadnog naoružanja i za "prave sigurnosne garancije", nazvavši ruskog predsjednika Vladimira Putina "robom rata" koji će prijetiti Evropi ako ga se ne zaustavi u Ukrajini. U govoru održanom u podne na Minhenskoj sigurnosnoj konferenciji 14. februara, Zelenski je rekao da se nada da će novi krug trilateralnih razgovora s Rusijom i Sjedinjenim Državama sljedeće sedmice biti produktivan, ali da Moskva pokazuje malo naznaka da je spremna na kompromise. "Niko u Ukrajini ne vjeruje da će [Putin] ikada pustiti naš narod na miru, ali neće pustiti ni druge evropske nacije, jer on ne može odustati od same ideje rata", rekao je Zelenski. "Možda sebe vidi kao cara, ali u stvarnosti on je rob rata." Skoro četiri godine rata u UkrajiniGovor Zelenskog održan je deset dana prije nego što će se obilježiti četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, koja je pokrenula najsmrtonosniji rat u Evropi od 1945. godine, a broj poginulih, ranjenih ili nestalih vojnika približava se dvomilionskoj cifri. Osim toga, Rusija je ubila hiljade ukrajinskih civila i gotovo svakodnevno napada energetsku infrastrukturu zemlje. "Ne postoji nijedna elektrana u Ukrajini koja nije oštećena ruskim napadima." S obzirom na to da američki predsjednik Donald Trump od povratka u Bijelu kuću u januaru 2025. pokušava posredovati u postizanju mira, Zelenski je ponovio da su snažne sigurnosne garancije za Kijiv ključni element svakog sporazuma. "Moraju postojati prave sigurnosne garancije za Ukrajinu i za Evropu, snažne sigurnosne garancije." Dodao je da je Ukrajina spremna potpisati sporazume o sigurnosnim garancijama sa Sjedinjenim Državama i Evropom, te da oni trebaju "doći prije bilo kakvog sporazuma o okončanju rata". Očekuje se da će se Zelenski kasnije tokom dana sastati s američkim državnim sekretarom Marcom Rubiom, na marginama godišnje konferencije, na kojoj od početka ruske invazije 24. februara 2022. nije učestvovao nijedan visoki ruski zvaničnik.