Protiv dvojice policajaca iz Novog Sada, na severu Srbije, podneta je inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka, a jedan je udaljen sa posla, zbog incidenta tokom blokade raskrsnice, saopštilo je 18. aprila Ministrarstvo unutrašnjih poslova. "Nakon pokušaja prelaska ulice na obeleženom pešačkom prelazu šezdesetšestogodišnjeg građanina iz Sremskih Karlovaca, koji je negodovao zbog blokiranja raskrsnice, policijski službenici su ga, u cilju sprečavanja narušavanja javnog reda i mira, izdvojili, legitimisali i upozorili na ponašanje", piše u saopštenju policije. Prethodnog dana je, prema pisanju medija, održana blokada raskrsnica Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Žarka Zrenjanina i 16-minutno odavanje pošte žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u tom gradu. Na društvenim mrežama se pojavio snimak, na kojem se može videti muškarac u raspravi sa učesnicima blokade, kog u jednom trenutku policija odvodi u stranu. Sektor unutrašnje kontrole policije obavio je razgovor sa dvojicom policijskih službenika, koji su intervenisali nakon incidenta i obavestili o tome tužioca koji se, kako se navodi, “izjasnio da u njihovom postupanju nema elemenata krivične odgovornosti”. Po nalogu osnovnog javnog tužioca, policija je identifikovala tridesetosmogodišnjeg Novosađanina koji je verbalno napao tog građanina, obavila sa njim razgovor i dostavila izveštaj tužilaštvu. Povodom ovog incidenta oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je uputio izvinjenje starijem muškarcu zbog postupanja policije prema njemu tokom blokade saobraćaja u Novom Sadu. Vučić je izvinjenje "u svoje i u ime države" uputio telefonom i rekao da nema objašnjenja za takvu reakciju policije, prenosi agencija Beta. Ovaj incident bio je povodom i za protest u Novom Sadu. Ispred Policijske uprave u Novom Sadu, održan je 18. aprila protest protiv blokada saobraćaja i postupanja pripadnika MUP-a prema ljudima koji se protive blokadama, prenela je Radio-televizija Vojvodine. Skupu su prisustvovali predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, kao i gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin. Protest je organizovao Centar za društvenu stabilnost. Ovo udruženje je prošle godine organizovalo proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Zaštitnik građana Zoran Pašalić ovim povodom pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada policije. "Cilj postupka jeste da se utvrdi da li je u konkretnom slučaju došlo do propusta u radu policijskih službenika, odnosno da li je njihovo postupanje bilo u skladu sa zakonom i principima zaštite ljudskih prava i sloboda", navodi se u saopštenju. Optužbe na postupanje policije iznosili su prošle godine pojedini predstavnici civilnog sektora i građani koji su učestvovali na antivladnim skupovima. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. U Valjevu, na zapadu Srbije, je u februaru na poziv studenata održan protest povodom, kako je navedeno, "šest meseci od policijske brutalnosti". Policiju su u više navrata optuživali i da nije reagovala na incidente u kojima učestvuju pristalice vlasti.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija produžila je do 16. juna licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS), javila je u petak Radio-televizija Srbije. "Produžena (je) licenca za rad NIS-u za 60 dana, što je veoma važno za stabilnije planiranje kupovine sirove nafte, siguran rad rafinerije u Pančevu i pouzdano snabdevanje naftnim derivatima u zemlji", kazala je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Najveća naftna kompanija u Srbiji je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. Đedović Handanović je ocenila da je novo produženje licence za rad predstavlja "pozitivan signal napretka u pregovorima" ruskog Gaspromnjefta i mađarske naftne kompanije MOL o prodaji ruskog udela u NIS-u. Tu prodaju moraće da odobri i OFAC. Ministarka energetike je najavila je i da će predstavnici MOL-a 19. aprila biti u Beogradu. "Operativni timovi (biće u Beogradu) od utorka, kako bismo razgovarali o svim detaljima" navela je. Dodala da je za državu primarno da se NIS trajno ukloni sa liste američkih sankcija kako bi kompanija mogla da realizuje dugoročne nabavke sirove nafte. Dok je drugi cilj, kako kaže, povećanje udela Srbije u vlasništvu za pet odsto čime će dobiti veću mogućnost za kontrolu upravljanja i uticaja u kompaniji. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Cilj sankcija Sjedinjenih Američkih Država usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našao i NIS, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Šef Delegacije EU u Bosni i Hercegovini Luiđi Soreka (Luigi Soreca) odao je u petak u Donjoj Gradini počast žrtvama koncentracionog logora Jasenovac i svim žrtvama fašističkih režima u BiH tokom Drugog svetskog rata. Soreka je na mreži X naveo da je dužnost da se nikada ne zaborave žrtve fašizma i da se svakodnevno radi zajedno na miru, jedinstvu i toleranciji, zarad bolje budućnosti. On je istakao da je Evropska unija nastala kao odgovor na odbacivanje užasa fašizma i kao odlučnost da se bori protiv mržnje, diskriminacije i podela. "Zločini koje su počinili ustaški režim i njihovi fašistički saveznici bili su užasni. Srbi, Jevreji i Romi, uključujući i malu decu, sistematski su istrebljivani na osnovu svoje etničke pripadnosti, dok su drugi brutalno ubijani zbog svojih političkih stavova, vere, seksualne orijentacije, invaliditeta ili jednostavno zato što su pomagali svojim progonjenim susedima", naveo je Soreka. U Donjoj Gradini u nedelju se u organizaciji vlasti Republike Srpske obeležava Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH). Vlada Republike Srpske proglasila je 19. april Danom žalosti u tom entitetu povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu – Donjoj Gradini u NDH od 1941. do 1945. godine. Predsednik vladajuće partije u bh. Entitetu Republika Srpska, Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Milorad Dodik najavio je da će za dva dana u Donjoj Gradini govor održati izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za borbu protiv antisemitizma Јehuda Kaplun. Tada bi u Donjoj Gradini trebalo da borave i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov. Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH obeležava se povodom oslobađanja ustaškog logora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u Evropi. Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina kao najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac formirana je avgusta 1941. godine i bio je aktivan do aprila 1945. godine, kada su logoraši organizovali proboj u pokušaju da se spasu. Prema podacima spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, među kojima je život izgubilo 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista. U Jasenovcu je stradalo i 20.000 djece. Stratište Donja Gradina nalazi se u BiH s druge strane reke Save u odnosu na logor Jasenovac koji je na teritoriji Hrvatske.

Dio perspektivne vojne imovine Bosne i Hercegovine već je knjižen u vlasništvo entiteta Republika Srpska, naveli za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko pravne poslove (RUGIP) RS 17. aprila. Odgovor stiže samo nekoliko dana nakon što su iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i NATO za RSE naveli kako takva imovina treba da bude knjižena u vlasništvo države Bosne i Hercegovine, te da opstrukcije u njenom knjiženju predstavljaju ozbiljno kršenje ustavnog poretka i prepreku na evroatlantskom putu zemlje. Stav visokog predstavnika u BiH je i da se radi o "utvrđenoj pravnoj činjenici" da perspektivna vojna imovina, prema Ustavu BiH i zakonima pripada Bosni i Hercegovini. Povod za reakciju OHR a je izjava Milorada Dodika, lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vladajuće stranke u bh. entitetu Republika Srpska koji godinama opstruše ovaj proces. Dodik je nedavno izjavio da "vojna imovina pripada entitetima", te da može biti samo "ustupljena na korištenje" Oružanim snagama BiH, te nakon prestanka korištenja "vraćena" Republici Srpskoj. Perspektivna vojna imovina podrazumijeva pokretnu i nepokretnu imovinu koju koriste Oružane snage Bosne i Hercegovine za izvršavanje svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti. Riječ je o oko 60 vojnih lokacija koje koriste Oružane snage BiH, kasarnama, skladištima, poligonima i aerodromima, čiji pravni status ni danas nije u potpunosti riješen. Od toga se oko trećine tih lokacija nalazi u Republici Srpskoj. Iz Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine nije odgovoreno na upit RSE koliko je vojne imovine do danas knjiženo u vlasništvo države, te zašto taj proces još nije okončan. Šta tvrde u RS o vojnoj imovini?Iz RUGIP RS navode da je vojna imovina upisana na Republiku Srpsku u svim slučajevima gdje je uspostavljen katastar nepokretnosti. U slučajevima gdje taj katastar još nije formiran, imovina se vodi kroz katastar zemljišta, gdje je moguće evidentirati samo posjed, dok se vlasništvo formalno utvrđuje kroz zemljišne knjige. Proces formiranja katastra nepokretnosti u Republici Srpskoj podrazumijeva usklađivanje postojećih zemljišnih i katastarskih evidencija u jedinstven registar u kojem se prvi put na sistematski način uspostavlja pravno važeći upis prava svojine nad nepokretnostima. "U skladu sa Ustavom i materijalnim propisima Republike Srpske kojima je uređena oblast nepokretnosti, sve nepokretnosti u bivšoj društvenoj svojini na teritoriji Republike Srpske pripadaju nosiocima svojine javnog prava Republike Srpske", navodi se u odgovoru Uprave. Iz te institucije potvrđuju i da se Pravobranilaštvo BiH obraćalo zahtjevima za knjiženje perspektivne vojne imovine na BiH nadležnim područnim jedinicama Uprave u RS, te da su neki postupci i dalje u toku. Istovremeno, iz ove institucije navode da je jedan predmet pravosnažno okončan pred Okružnim sudom u Bijeljini i Vrhovnim sudom Republike Srpske, u kojem je odlučeno da vojna imovina ostaje u vlasništvu RS. Bez izvršenja i jedina presuda Ustavnog suda BiH o vojnoj imoviniIz RUGIP-a RS su potvrdili i da već gotovo deset godina nije izvršena presuda Suda BiH, kao i Ustavnog suda BiH, koje se odnose na vojnu lokaciju "Veliki Žep" kod Han Pijeska u sarajevskoj regiji. "Pravobranilaštvo BiH podnijelo je zahtjev za knjiženje perspektivne vojne imovine a na osnovu Presude Suda BiH. Postupak je još uvijek u toku, a odnosi se na zahtjev za vanredno preispitivanje sudske odluke. Presuda suda BiH nije provedena iz razloga što se istom traži upis prava svojine, a za parcele koje su predmet postupka na snazi je evidencija katastra zemljišta u koju se upisuje posjednik, zemljišna knjiga ne postoji, a katastar nepokretnosti nije osnovan za te parcele. Kao posjednik na predmetnim parcelama upisana je Republika Srpska", navodi se u odgovoru za RSE. Ustavni sud BiH je 2017. godine odbio apelaciju Pravobranilaštva Republike Srpske, čime je potvrđena ranija odluka Suda BiH da se vojna imovina u Han Pijesku uknjiži kao državna imovina Bosne i Hercegovine. Riječ je o presudi za koju se očekivalo da će otvoriti put i za knjiženje drugih vojnih lokacija u Republici Srpskoj, gdje su katastarski i sudski organi godinama odbijali upis perspektivne vojne imovine na državu, uprkos zahtjevima Pravobranilaštva BiH. Šta kažu zakoni?Visoki predstavnik u BIH je 2006. godine iz odluke o zabrani raspolaganja državnom imovinom izuzeo perspektivnu vojnu imovinu, kako bi se ona odmah mogla knjižiti na državu. Zakon o odbrani BiH predvidio je da državno Ministarstvo odbrane od 1. januara 2006. preuzme pravo posjeda nad imovinom potrebnom za funkcionisanje Oružanih snaga. Predsjedništvo BiH, kao vrhovni komandant Oružanih snaga, kroz nekoliko odluka je utvrdilo raspored, strukturu i lokacije Oružanih snaga, te sastavilo spisak od 63 lokacije perspektivne vojne imovine. Kasnije je taj broj smanjen na 57. Skoro dvije decenije kasnije od početka tog procesa, Kancelarija za reviziju institucija BiH u izvještaju o radu Ministarstva odbrane BiH za 2024. godinu utvrdila je propuste kada je riječ o procesu knjiženja nepokretne perspektivne vojne imovine na državu. Zbog neriješenog pravnog statusa, kako se ističe u izvještaju, revizori su upozorili da "nepokretna perspektivna vojna imovina nije evidentirana u poslovnim knjigama", iako se aktivno koristi i održava. NATO je, još 2010. godine, postavio knjiženje vojne imovine kao jedan od ključnih uslova za dalji napredak BiH u članstvu u Alijansi.

Iran je saopštio u petak da je otvorio Ormuski moreuz za komercijalni brodski saobraćaj do kraja 10-dnevnog primirja između Izraela i Libana, dok je američki predsednik Donald Tramp (Trump) ponovo naznačio da bi Vašington i Teheran mogli da postignu dogovor o okončanju rata SAD i Izraela s Iranom u bliskoj budućnosti. Ormuski moreuz, koji vodi do Persijskog zaliva i kroz koji je prolazilo 20 odsto globalnih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa pre početka rata 28. februara, biće "potpuno otvoren" tokom trajanja primirja između Izraela i Libana, rekao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u objavi na društvenim mrežama. Moreuz je praktično bio zatvoren za saobraćaj usled napada Irana na mete širom Bliskog istoka, što je dovelo do vrtoglavog rasta cena nafte i potresalo globalnu ekonomiju. Cene nafte su pale, a cene akcija porasle na svetskim tržištima posle objave o otvaranju moreuza. Desetodnevni prekid vatre između Izraela i Libana, u čijem postizanju su posredovale SAD, stupio je na snagu u četvrtak i može se produžiti uz obostrani dogovor. Iran je više puta naveo da je prekid izraelskih napada na Liban – gde Izrael od 2. marta napada lokacije Hezbolaha kojeg podržava Iran – uslov za njegove mirovne pregovore sa SAD. Hezbolah, militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći deo juga Libana, SAD smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija na crnu listu stavila njegovo oružano krilo. Dvonedeljni prekid vatre koji su Iran i Sjedinjene Države dogovorili 7. aprila ne uključuje Liban. Ubrzo posle Arakčijeve objave o otvaranju moreuza, Tramp je objavio poruku zahvalnosti na svojoj platformi Truth Social. "Iran je upravo objavio da je iranski moreuz potpuno otvoren i spreman za potpuni prolaz", napisao je Tramp misleći na Ormuski moreuz i dodao: "Hvala vam!" "Iran je pristao da nikada više neće zatvoriti Ormuski moreuz. Više se neće koristiti kao oružje protiv sveta", napisao je Tramp u narednom postu. U još jednoj poruci na Truth Social, Tramp je rekao da će američka blokada iranskih luka "ostati na snazi... dok se naša transakcija sa Iranom ne završi 100%". SAD su 13. aprila uvele blokadu s ciljem da se spreče brodovi da ulaze u iranske luke ili izlaze iz njih. Tramp je rekao da očekuje da će rešenje sukoba sa Iranom doći "vrlo brzo", tvrdeći da je "većina tačaka već ispregovarana". To je bio poslednji u nizu optimističnih komentara Trampa o izgledima za sporazum o okončanju rata, koji je zaustavljen primirjem koje ističe 22. aprila. "Videćemo šta će se desiti. Ali mislim da smo veoma blizu postizanja sporazuma s Iranom", rekao je Tramp u četvrtak, ponavljajući reč "blizu" nekoliko puta i dodajući: "Postoji velika šansa da ćemo postići sporazum". Kasnije istog dana, rekao je okupljenima da rat ide "glatko" i da bi "trebalo da se završi uskoro".

Poslanici Skupštine Kosova u petak su odobrili predlog Vlade da se pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) pošalju u Gazu, u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga. Predlog, za koji je bila potrebna dvotrećinska većina – usvojen je sa 89 glasova za, bez glasova protiv i bez uzdržanih. Da bi stupila na snagu, tu odluku sada mora da potpiše predsednica Kosova, u ovom slučaju vršiteljka dužnosti predsednice, Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu), koja je članica vladajuće stranke Pokret Samoopredeljenje. Ministar odbrane Ejup Maćedonci (Maqedonci) rekao je da ta odluka dodatno jača međunarodni profil Kosova, afirmiše profesionalizam KBS i svrstava zemlju među države koje ne samo da imaju koristi od međunarodne bezbednosti, već i doprinose održavanju mira i međunarodnog poretka. "Kroz ovo angažovanje, Kosovo dokazuje da je pouzdan i odgovoran partner, spreman da deluje zajedno sa saveznicima u podršci miru, bezbednosti, zaštiti civila i međunarodnim mandatima", rekao je Maćedonci. Vlada Kosova je 30. marta odobrila predlog Ministarstva odbrane o slanju pripadnika KBS-a u Gazu. Trupe KBS-a bi trebalo da deluju u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga, mehanizma stvorenog kao deo inicijative Odbora za mir, koju je predložio predsednik SAD Donald Tramp (Trump), u cilju postizanja mira u svetu. Kosovo je među prvih pet zemalja – zajedno s Indonezijom, Marokom, Kazahstanom i Albanijom – koje su se obavezale da će se angažovati u ovoj misiji, s ciljem osiguranja bezbednosti i nadgledanja primirja u Pojasu Gaze. Ipak, još nije poznato kada će tačno biti raspoređivanje trupa i koliki će biti njihov broj. Pored ovlašćenja za raspoređivanje trupa, Skupština mora da odobri i sporazum o članstvu Kosova u Odboru za mir. Bivša predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je bila među osnivačima Odbora za mir, javno je podržala tu inicijativu. Njen predsednički mandat je završen 4. aprila. Prema izveštajima izraelskog javnog servisa KAN, očekuje se da će Međunarodne stabilizacione snage početi s raspoređivanjem u Gazi u maju, uključujući i desetine vojnika s Kosova, iako institucije u Prištini nisu zvanično potvrdile taj rok. Ministar odbrane Kosova ranije je rekao izjavio da je početni plan da se pošalje više od 20 vojnika specijalizovanih za različite oblasti, uključujući jedinice za uklanjanje eksplozivnih ubojnih sredstava (EOD), specijalne operacije, planiranje i medicinske timove. Zvaničnici ministarstva su objavili da su u stalnoj koordinaciji sa strukturama Međunarodnih stabilizacionih snaga, kao i da je imenovan oficir za vezu radi pripreme raspoređivanja. Očekuje se da će Međunarodne stabilizacione snage biti zadužene za stabilizaciju bezbednosne situacije u Gazi, posle rata koji je počeo u oktobru 2023. kada je Hamas – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – napao Izrael, ubivši više od 1.200 ljudi i uzevši taoce. U potonjim izraelskim napadima na Gazu ubijene su desetine hiljada ljudi, uz humanitarnu krizu i veliku materijalnu štetu. Plan za stvaranje ovih snaga deo je šireg paketa za postizanje mira, koji su prihvatile strane u sukobu. Ovo nije prvi put da se pripadnici KBS šalju u inostranstvu – 2021. su učestvovale u misiji u Kuvajtu u saradnji s američkim snagama, dok su 2022. učestvovale na Foklandskim ostrvima, u saradnji s Velikom Britanijom. KBS su trenutno u procesu transformacije u vojsku i očekuje se da proces bude završen do 2028.

Ministar obrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez izjavio je da je u petak s visokim zvaničnikom vojno političke kancelarije Stejt departmenta SAD razgovarao o učešću Oružanih snaga BiH u bezbednosnoj misiji u Gazi. "Pripreme za ovu misiju su u poodmakloj fazi i očekujemo da će više od 60 pripadnika Oružanih snaga BiH biti dio misije, što predstavlja značajan doprinos naše zemlje međunarodnom miru i sigurnosti", rekao je Helez posle sastanak s višim zvaničnikom vojno-političke kancelarije Stejt departmenta Stenlijem Braunom (Stanley Brown). Ministarstvo odbrane BiH je saopštilo da je jedna od ključnih tema sastanka bila je namenska industrija u BiH i da je Braun "pokazao poseban interes za proizvodne kapacitete BiH", kao i da su SAD iskazala snažan interes za ulaganja u tu granu industrije u BiH. Sastanku su prisustvovali zamenik ministra obrane BiH Aleksandar Goganović i pomoćnik ministra obrane BiH za međunarodnu saradnju Zoran Šajinović. Helez je rekao da je zajedničkim naporima pređen put od dve zajedničke aktivnosti godišnje do 80 planiranih aktivnosti za 2026. godinu, što, prema njegovim rečima, govori o intenzitetu i kvalitetu saradnje. "Dotakli smo se i teme daljnjih ulaganja u Oružane snage BiH. Naši partneri nas ohrabruju da nastavimo proces modernizacije i opremanja, kao i povećanje budžeta za odbranu prema cilju od 2% BDP-a", rekao je Helez. Razgovori delegacije u Stejt departmentu su nastavak posete delegacije Ministarstva odbrane BiH Vašingtonu gde se prethodno sastala s pomoćnikom američkog ministra obrane za međunarodna sigurnosna pitanja Danielom L. Zimmermanom. Ministar obrane BiH Zukan Helez najavio je u februaru da BiH planira da otvori kancelariju namenske industrije u SAD, da pošalje vojnike u buduću međunarodnu misiju u Gazi i uskoro preuzme nove američke vojne helikoptere. BiH na američko tržište najviše izvozi oružje i druge proizvode namjenske industrije, koji čine više od 60 posto ukupnog izvoza u tu zemlju.

U Banjaluci je 17. aprila potpisan ugovor o izgradnji gasovoda kroz Republiku Srpsku. Prethodno je Vlada tog bh. entiteta dala 1. aprila saglasnost da se za gradnju gasovoda kroz taj bosanskohercegovački entitet u budžetu obezbijedi nešto više od milijarde maraka (500 miliona eura). Radi se o novom gasovodu koji bi se trebao spojiti na gasni priključak Bosne i Hercegovine sa Srbijom kod Zvornika u BiH, a kroz koji trenutno stiže isključivo ruski gas. BiH je trenutno u potpunosti oslonjena na ruski gas koji preko Srbije stiže Turskim tokom, a u zemlju ulazi na području Zvornika. Evropska komisija je ranije, na upit Radija Slobodna Evropa, upozorila da planirani gasovod ne doprinosi smanjenju zavisnosti Bosne i Hercegovine od ruskog gasa, već bi je dodatno produbio, podsjećajući da EU od BiH očekuje usklađivanje s energetskim i vanjskopolitičkim ciljevima Unije. Kompanije koje će graditi gasovod su iz konzorcija koji predvodi Konvar iz Srbije, a u kome su još Jokić-invest iz Zvornika, Radis iz Istočnog Sarajeva, Zavod za zavarivanje iz Beograda i GasTeh iz Inđije. Planirana trasa prolazila bi kroz nekoliko gradova, preko Banjaluke do Novog Grada na sjeverozapadu zemlje. Kako je saopšteno nakon sjednice Vlade RS, iznos koji je predviđen iz entitetskog budžeta ne uključuje troškove rješavanja imovinsko‑pravnih odnosa, koji će biti utvrđivani naknadno tokom postupka eksproprijacije. Za sprovođenje odluke zaduženi su Ministarstvo finansija RS i Ministarstvo energetike i rudarstva RS, dok će izvođenje projekta sprovoditi kompanija Sarajevo-gas a.d. Istočno Sarajevo. U saopštenju se ističe kako će gasovod biti izgrađen u tri faze. Prva obuhvata magistralnu dionicu od Šepka kod Zvornika na granici BiH i Srbije do Banjaluke, druga izgradnju priključnih gasovoda za 18 opština duž trase, dok treća faza predviđa spajanje Banjaluke sa Novim Gradom, na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Iz Vlade RS ističu da će projekat omogućiti gasifikaciju širokog područja, razvoj industrijskih zona i otvaranje novih proizvodnih pogona koji bi koristili prirodni gas kao energent. Šta je prethodilo odluci Vlade RS?Vlada RS je u novembru prošle godine dala saglasnost za izgradnju gasovoda koji bi entitet direktno povezao s gasnom mrežom Srbije, preko koje se trenutno doprema ruski gas. Sarajevo‑gas je početkom januara raspisao tender za projektovanje i izgradnju gasovoda, a prijavile su se dvije kompanije – "Konvar" iz Srbije i turska "Vemak". Vlasti u RS godinama su isticale partnerstvo sa Srbijom i Rusijom u oblasti gasne infrastrukture, međutim nikada za projekat, poznatiji pod nazivom "Nova istočna interkonekcija" nisu dobili saglasnost državnih institucija BiH. Sada tvrde da će novi gasovod biti "domaći projekat" i da će omogućiti pristup različitim izvorima snabdijevanja. Kao moguća alternativa ruskom gasu spominje se i azerbejdžanski gas, koji u Srbiju stiže preko interkonektora s Bugarskom, iako je taj pravac ograničenog kapaciteta.

Poslanik opozicionog Demokratskog savez Kosova (DSK) Ljutfi (Lutfi) Haziri izjavio je da su u toku konsultacije sa vladajućim Samoopredeljenjem oko sporazuma za izbor novog predsednika zemlje. Prema njegovim rečima, cilj je da se što pre obezbedi funkcionalnost institucija, s obzirom na to da Kosovo trenutno ima vršioca dužnosti predsednika, nakon što je bivšoj predsednici Vjosi Osmani istekao petogodišnji mandat 4. aprila. Tu funkciju je, prema Ustavu Kosova, preuzela predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu). Haziri je naveo da su konsultacije "aktivne" i da lider stranke Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) radi na tome da se "stvori prilika za sporazum između DSK i Samoopredeljenja". Dan ranije, premijer Kosova i lider Samoopredeljenja, Aljbin (Albin) Kurti, takođe je rekao da je u komunikaciji sa DSK, te da će "obavestiti javnost kada budu imali rezultate". Poslanici Skupštine Kosova imaju rok do 28. aprila da izaberu predsednika, u suprotnom se raspisuju vanredni izbori. Kurti je početkom aprila održao sastanak sa liderom DSK-a Ljumirom Abdidžikuom, ali dogovor oko izbora predsednika nije postignut. Najavljen je sastanak i sa najvećom opozicionom strankom, Demokratskom partijom Kosova (DPK). Međutim, portparol DPK-a, Faton (Abdullahu) Abdulahu, je 8. aprila za RSE rekao da će se njihov lider Bedri Hamza odazvati pozivu premijera kada se konkretizuje predlog, odnosno kada bude jasno o čemu će se razgovarati. Pokret Samoopredeljenje ima 57 poslaničkih mandata i formirao je Vladu uz podršku devet poslanika iz redova nevećinskih zajednica. Demokratska partija Kosova ima 22 mesta u Skupštini, Demokratski savez Kosova 15, a Alijansa za budućnost Kosova (ABK) šest. Prema Ustavu Kosova, kandidat za predsednika mora da dobije dvotrećinsku većinu u Skupštini od 120 poslanika, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne dobije potreban broj glasova, u trećem krugu dovoljna je prosta većina - najmanje 61 glas, uz kvorum od 80 prisutnih poslanika. Samoopredeljenje je 5. marta za predsednika predložilo Gljauka Konjufcu (Glauk Konjufca) i Fatmire (Kollcaku) Kolčaku, ali proces nije završen zbog nedostatka kvoruma. Dan kasnije, bivša predsednica Osmani donela je dekret o raspuštanju Skupštine, ali ga je Ustavni sud poništio uz obrazloženje da nema pravno dejstvo. U međuvremenu je Konjufca 16. aprila izjavio da će povući svoju kandidaturu ukoliko opozicija izađe sa zajedničkim kandidatom.

Najmanje 19 ljudi je ubijeno u Ukrajini u jednom od najvećih ruskih napada u poslednjih nekoliko meseci, u kojima su ispaljene stotine dronova i raketa na Kijev, Dnjepar i druge ukrajinske gradove. Čak 45 ljudi je povređeno u Kijevu, rekao je u četvrtak gradonačelnik Vitalij Kličko, dok je drugi zvaničnik rekao da je broj ranjenih najmanje 58. U objavi na Telegramu, Kličko je naveo da je među četiri poginule osobe u Kijevu i jedno dvanaestogodišnje dete. U centralnom gradu Dnjepru, najmanje četiri osobe su poginule, a 27 je povređeno u raketnom napadu, naveo je guverner Oleksandar Hanža na Telegramu. Dodao je da je jedna od pet povređenih osoba koje su bile u kritičnom stanju preminula u bolnici kasnije tog dana. Lučki grad Odesa na Crnom moru je teško pogođen, rekli su zvaničnici, s devet poginulih i više od desetak ranjenih. Još jedna osoba je poginula u ruskom napadu u Zaporožju. Na pitanje RSE o masovnom noćnom napadu Rusije na Ukrajinu, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao: "Mislim da je strašno". Ruski napadi na Ukrajinu skoro svake noći su se smanjili poslednjih nedelja posle hladne zime kada je Rusija pogađala toplane i elektrane, dok su milioni Ukrajinaca bili bez grejanja ili struje. U noćnom napadu u četvrtak, Rusija je ispalila više od 650 dronova na mete u Ukrajini, zajedno sa četrdesetak krstarećih i balističkih raketa, saopštila je ukrajinska vojska. Ukrajina je dotle pojačala intenzitet svojih napada dronovima na mete u Rusiji. Nedavno je pogodila dva velika naftna terminala na Baltičkom moru u očiglednom pokušaju da uguši ruski izvoz. Ruski grad Tuapse, koji se nalazi na obali Crnog mora, na pola puta između Novorosijska i Sočija, pogodili su ukrajinski dronovi, rekao je guverner Venijamin Kondratjev u objavi na Telegramu. Najmanje dvoje dece je poginulo. Rusko Ministarstvo odbrane je u četvrtak na Telegramu saopštilo da su sistemi protivvazdušne odbrane tokom noći presreli i uništili 207 ukrajinskih dronova s fiksnim krilima iznad Belgorodske, Smolenske, Kurske, Brjanske, Orlovske i Krasnodarske oblasti, kao i Krima i iznad Crnog i Azovskog mora. Pregovori koje podržavaju SAD s ciljem okončanja rata u Ukrajini koji je sada u petoj godini, zaustavljeni su, pošto je Vašington preusmerio pažnju na rat u Iranu. Rusija nije pokazala nikakve naznake ublažavanja svojih tvrdih zahteva za ukrajinsku teritoriju i bezbednosne garancije, za koje je Kijev rekao da su neprihvatljivi.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u četvrtak da "izgleda veoma dobro“ da će SAD i Iran postići dogovor o okončanju rata i da bi se pregovarači dve zemlje mogli sastati ovog vikenda. "Videćemo šta će se desiti. Ali mislim da smo veoma blizu postizanja dogovora s Iranom", rekao je Tramp novinarima ispred Bele kuće, ponavljajući reč "blizu" više puta i dodajući: "Postoji veoma dobra šansa da ćemo postići dogovor". Tramp je izneo malo detalja o potencijalnim elementima sporazuma o okončanju rata koji je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara, ali je rekao da je Iran pristao da "nam da nuklearnu prašinu", misleći na iranske zalihe obogaćenog uranijuma, koji je na određenom nivou obogaćivanja ključni sastojak u nuklearnom oružju. Predsednik SAD je rekao da nije siguran da će dvonedeljni prekid vatre koji ističe 22. aprila morati da se produži i da će "ako ne bude dogovora... borbe biti nastavljene", mada nije precizirao vremenski okvir. Tramp je takođe ponovio najavu koje je izneo na društvenim mrežama nekoliko sati ranije, rekavši da su se Izrael i Liban složili oko desetodnevnog prekida vatre koji počinje u četvrtak u 17 časova po istočnom američkom vremenu (23 časa po centralnoevropskom), kao i da prekid vatre uključuje Hezbolah. Hezbolah, militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći deo juga Libana, SAD smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija na crnu listu stavila njegovo oružano krilo. Pratite blog uživo RSE o krizi na Bliskom istoku. Tramp je rekao da se nada da će uskoro u Beloj kući ugostiti izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua i libanskog predsednika Žozefa Auna. Dve zemlje su formalno u ratu od osnivanja Izraela 1948. i njihovi lideri se nisu sastali decenijama. Izrael je pokrenuo napade na militante Hezbolaha koje podržava Iran u susednom Libanu 2. marta, dva dana posle početka američko-izraelskog rata s Iranom, pošto su snage Hezbolaha otvorile vatru u znak podrške Teheranu. Dvonedeljni prekid vatre u iranskom ratu nije obuhvatio Liban. Izraelska kampanja protiv Hezbolaha u Libanu usledila je 15 meseci posle još jednog velikog sukoba. Iranske vlasti su više puta ponovile da je prekid izraelskih napada na mete u Libanu uslov za mirovne pregovore sa SAD. Pakistan je naveo da je mir u Libanu ključan za njegove napore da posreduju između SAD i Irana. Tramp je rekao da Teheran želi da postigne dogovor. "Trenutno imamo veoma dobre odnose s Iranom, koliko god je to teško poverovati. I mislim da je to kombinacija oko četiri nedelje bombardovanja i veoma snažne blokade", rekao je on, misleći na američku blokadu koja je na snazi od 13. aprila i koja ima za cilj da spreči brodove da ulaze u iranske luke ili izlaze iz njih. 'Smisleni razgovori'Agencija Rojters (Reuters) je citirala visokog poslanika Hezbolaha Hasana Fadlalaha koji je rekao da je iranski ambasador u Libanu obavestio grupu da bi jednonedeljni prekid vatre mogao početi u četvrtak uveče. Na pitanje da li će se Hezbolah obavezati na primirje, Fadlalah je rekao da je sve povezano s obavezom Izraela da obustavi sve oblike neprijateljstava i za mogući prekid vatre pripisao zasluge diplomatskim naporima Irana, preneo je Rojters. U zasebnoj objavi na društvenim mrežama, Tramp je rekao da će pozvati Netanjahua i Auna u Belu kuću na "smislene razgovore" dve zemlje, koje su formalno u ratu od osnivanja Izraela 1948. Tramp je post o prekidu vatre objavio dva dana posle sastanka izraelskog i libanskog ambasadora u Vašingtonu, što je bio prvi značajan susret na visokom nivou između dve vlade u više od tri decenije. Sastanak je završen dogovorom dve strane da pokrenu direktne pregovore u obostrano dogovoreno vreme i mestu. I pre objave je postojala velika razlika u pozicijama Izraela i Libana. Liban je kao svoj preduslov za dalje razgovore postavio potpuni prekid vatre, dok je Izrael to odbio, a portparol Netanjahua je rekao da neće biti prekida vatre s Hezbolahom. Netanjahu je rekao da je cilj izraelske kampanje razoružanje tog militantnog pokreta. Više od 2.100 ljudi je ubijeno u Libanu od početka sukoba, dok je više od milion raseljeno, navode libanski zdravstveni zvaničnici. U napadima Hezbolaha poginula su dva izraelska civila, dok je 13 izraelskih vojnika poginulo u Libanu od 2. marta, saopštio je Izrael. Moguća druga runda mirovnih pregovoraDok je pažnja zasad usmerena na Liban, Iran i SAD prema izveštajima žele da organizuju drugu rundu mirovnih pregovora, pošto krhko dvonedeljno primirje dogovoreno uz posredovanje Pakistana, koje je obustavilo 40 dana borbi, ističe 22. aprila. Izveštaji u sredu navodili su da Teheran i Vašington vode indirektne razgovore o produženju primirja, ali nije bilo zvaničnih komentara ni sa jedne strane. Druga runda sada izgleda verovatna, mada još nije potvrđena. Bela kuća je saopštila da se oseća "dobro u vezi s izgledima za dogovor", napominjući da bi se potencijalna druga runda verovatno ponovo održala u Pakistanu. Pakistanska vojna delegacija, predvođena načelnikom vojske Asimom Munirom, došla je u Teheran u sredu noseći novu poruku iz Vašingtona, u novom naporu da se ožive pregovori. Iran i SAD su u međuvremenu navodno postigli izvestan napredak u pokušaju – uz posredovanje Pakistana – da postignu mirovni sporazum, dok privremeno primirje između njih dvoje počinje svoju drugu i poslednju nedelju. I dalje ostaju značajna pitanja, uključujući i ona o nuklearnim ambicijama Teherana. Munir je došao u Teheran nakon što je prva runda mirovnih pregovora prošlog vikenda u Islamabadu završena bez sporazuma. Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u četvrtak da nisu određeni datumi za drugu rundu pregovora između Vašingtona i Teherana. Hegset: Iran nikada neće imati nuklearno oružjeAmerički ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) rekao je novinarima u četvrtak da će Vašington "osigurati da Iran nikada neće imati nuklearno oružje" i pozvao Teheran da "izabere sporazum koji mu je nadohvat ruke". Den Kejn (Dan Caine), šef Združenog generalštaba, rekao je da američke snage ostaju "na poziciji i spremne" da nastave vojne operacije "u svakom trenutku". Pažnja se takođe okreće Parizu gde će dominirati posebna, ali povezana kriza. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i britanski premijer Kir Starmer (Keir) će kopredsedavati videokonferencijom s oko 40 zemalja čiji je cilj obnavljanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu, vitalnom plovnom putu koji je uglavnom blokiran od početka američko-izraelske vazdušne kampanje protiv Irana 28. februara. Očekuje se da će se diskusije baviti mogućim finansijskim sankcijama Iranu ako nastavi da blokira plovni put, zajedno s koracima za saradnju s brodarskom industrijom radi nastavka tranzita. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) izvršio je nekoliko potvrđenih napada na trgovačke brodove i navodno postavio morske mine u moreuzu kao odmazdu za američko-izraelsku vazdušnu kampanju. Pre rata, Ormuskim moreuzom se prevozila otprilike četvrtina svetske morske nafte i petina tečnog prirodnog gasa. Evropski zvaničnik upoznat sa samitom rekao je za RSE da će Evropa preduzeti akciju tek nakon što se postigne mirovni sporazum između Irana i SAD. Zvaničnik je rekao da "značajna" nevoljnost EU da se pridruži vojnim naporima za ponovno otvaranje moreuza proizilazi iz nedostatka odbrambenih sredstava protiv dronova u pomorskim kapacitetima Unije. "Čak ni naš potpuno novi lovac na mine, koji će biti operativan u septembru, nema tehnologiju protiv dronova", rekao je izvor. Samit, rekao je zvaničnik, trebalo bi da posluži kao "gest dobre volje prema Trampu... s ciljem da se ne potopi samit NATO-a u Ankari", zakazan za 7. i 8. jul. Tramp je izrazio razočaranje NATO-om što se nije pridružio ratu protiv Irana. SAD ne učestvuju na samitu u Parizu nakon što je Tramp rekao da obezbeđivanje plovnog puta nije odgovornost Vašingtona. Tramp je umesto toga naredio posebnu pomorsku blokadu iranskih luka, kojoj je Velika Britanija odbila da se pridruži. "Koliko god bude potrebno, održavaćemo ovu blokadu", rekao je Hegset.

Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, na jugu Srbije, trebalo bi da dobije savremenu opremu za gašenje požara i novi trenažer na poligonu centra, najavljeno je u četvrtak u Beogradu posle sastanka zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i Ministarstva za vanredne situacije Rusije. U saopštenju MUP-a je navedeno da je to predviđeno programom razvoja Centra za period 2025-2027. U Beogradu su se sastali šef kabineta ministra unutrašnjih poslova Srbije Slobodan Nedeljković i Dmitrij Meljnik, načelnik Departmana za međunarodnu saradnju ruskog ministarstva. Srbija je u proteklih deset godina izdvojila oko 2,3 miliona evra za finansiranje Srpsko-ruskog humanitarnog centra, podaci su do kojih je došao RSE. Vlasti, međutim, ne daju objašnjenje za šta se tačno taj novac troši. Srpsko-ruski centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina. Rusija ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. A zapadne države su izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze.

Budući mađarski premijer i lider pokreta Tisa Peter Mađar objavio je da je pozvao predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balinta Pastora na sastanak u Budimpeštu naredne nedelje. Mađar je na mreži X napisao da je razgovarao sa Pastorom i sa Laslom Gubikom, predsednikom Mađarskog saveza u Slovačkoj. "Pozvao sam oba predsednika u Budimpeštu sledeće nedelje kako bih ih lično obavestio o planovima vlade Tise u vezi sa nacionalnom politikom", naveo je. Savez vojvođanskih Mađara koalicioni je partner vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji i dugogodišnji partner Viktora Orbana i njegovog Fidesa, koji su izgubili na parlamantarnim izborima u Mađarskoj 12. aprila. Funkcioneri SVM-a Balint Pastor i Elvira Kovač bili su u izbornoj noći u Fidesovom štabu u Budimpešti. Te noći nakon objavljivanja izbornih rezultata nisu želeli da govore za medije. Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ocenila je da iznenadna želja za saradnjom SVM-a i Balinta Pastora sa Peterom Mađarom ne označava početak nove ere, već primer "beskrupuloznog političkog konvertitstva." Prethodno je predsednik SVM-a Balint Pastor izjavio da je razgovarao sa Mađarom o mogućoj budućoj saradnji, navodeći da ta stranka istovremeno nastavlja da podržava Srpsku naprednu stranku (SNS) i predsednika Srbiije Aleksandra Vučića. Pastor je, u objavi na Fejsbuku, naglasio da će SVM, kao i od svog osnivanja, težiti dobroj saradnji i sa novom vladom Mađarske. U saopštenju DZVM-a se navodi da SVM nije godinama samo "verno služio interesima moćne mašinerije SNS-a, već aktivno učestvovao u obmanjivanju vojvođanskih Mađara." "Ruku pod ruku su legitimisali beogradski režim, dok su sopstvenu zajednicu gurali u stanje totalne zavisnosti", navedeno je. DZVM je naveo i da je SVM "pod sumnjivim okolnostima prikupljao glasove preko pošte za Fides, podređujući interese sopstvene zajednice uskopartijskoj lojalnosti." I Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i SVM pozvali su birače u Srbiji sa dvojnim državljanstvom da podrže Fides i Orbana. Prethodnih godina Vučić i Orban su izgradili čvrsto savezništvo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom (Christopher) Landauom, između ostalog, i o energetskoj bezbednosti. "Razgovarali smo o jačanju energetske bezbednosti i stabilnosti snabdevanja, kao i o izazovima u energetskom sektoru, uključujući funkcionisanje Naftne industrije Srbije", naveo je Vučić na Instagramu. Naftna industrija Srbije (NIS) je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog ruskog većinskog vlaništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela u NIS-u, ali tu prodaju mora da odobri američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Mali: Predstavnici MOL-a dolaze u BeogradMinistar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da očekuje da američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produži operativnu licencu za rad NIS-a do kraja dana. Važeća licenca za rad NIS-a ističe dan kasnije, 17. aprila. Mali je naveo da će predstavnici MOL-a 17. ili 18. aprila boraviti u Beogradu. "Imamo potvrdu da svi pregovori idu kako treba", rekao je Mali novinarima u Vašingtonu, gde prisustvuje Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Vučić i Landau i o bilateralnoj saradnjiPredsednik Srbije je naveo da je sa Landauom razgovarao i o bilateralnoj saradnji, regionalnoj stabilnosti i aktuelnim geopolitičkim prilikama. "Srbija pridaje poseban značaj razvoju strateškog partnerstva i ukupnih odnosa sa SAD, koje smatramo jednim od ključnih spoljnopolitičkih partnera", rekao je Vučić. Dodao je da je uveren da će Srbija i SAD nastaviti da razvijaju strateško partnerstvo kroz otvoren i kontinuiran politički dijalog. Vučić je nedavno rekao da je očekivao velike pomake od administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), ali da su umesto toga stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. To su bile sankcije NIS-u, najviše tarife u regionu na proizvode iz Srbije, rampa za automobilske gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji.