Rusija je u velikom veliki vazdušnom napadu na Ukrajinu pogodila kritične energetske objekte, uključujući termoelektranu, dok su temperature širom zemlje pale na minus 15 stepeni Celzijusa. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija u noći između ponedeljka i utorka upotrebila skoro 300 dronova, kao i 18 balističkih i sedam krstarećih raketa. "Situacija u Kijevskoj oblasti je teška – nekoliko stotina hiljada domaćinstava je trenutno bez struje", rekao je Zelenski u objavi na X. Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je izvelo "masovan udar" na ukrajinske energetske objekte, navodeći da ih koristi ukrajinska vojska i vojno-industrijski kompleks. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha optužio je Rusiju da namerno napada energetsku infrastrukturu kako bi civili ostali bez struje, vode i grejanja usred ekstremno niskih temperatura. "Rusija namerno pokušava da nametne životne uslove sračunate da dovedu do fizičkog uništenja ukrajinskog naroda", napisao je na X, dodajući da takav čin potpada pod definiciju Člana II (c) Konvencije o genocidu. Vodeći privatni snabdevač energije u Ukrajini DTEK saopštio je da su ruske rakete pogodile termoelektranu tokom noći usred niskih temperatura, što je osmi veliki napad na njegove objekte od oktobra 2025. godine. Državni snabdevač energije Ukrenergo saopštio je u utorak da je ruski napad raketama i dronovima ciljao energetska postrojenja u nekoliko regiona, ostavljajući mnoge potrošače bez struje u Kijevu i Kijevskoj oblasti, kao i u Černigovskoj, Dnjepropetrovskoj, Zaporožkoj, Žitomirskoj, Harkivskoj i Donjeckoj oblasti. Dodao je da su započeti hitni radovi na popravci i obnovi gde god to bezbednosni uslovi dozvoljavaju. Regionalni guverner je izvestio da su u ruskom napadu na Harkivsku oblast poginule četiri osobe, dok je nekoliko povređeno. "Broj ljudi poginulih u neprijateljskom napadu na periferiji Harkiva dostigao je četiri", objavio je Oleg Sinjegubov na Telegramu. "Bez ikakve vojne svrhe, Rusija je ispalila rakete na poštanski terminal u Korotiču, u Harkivskoj oblasti, ubivši četiri osobe", naveo je Zelenski. Gradonačelnik Harkiva Igor Terehov rekao je da je ruski dron pogodio dečju medicinsku ustanovu, izazvavši požar. Noćni napadi pogodili su i druge ukrajinske regione, uključujući grad Odesu na jugu Ukrajine. Regionalni guverner Serhij Lisak rekao je da su oštećene stambene zgrade, bolnica, škola i vrtić, a da je najmanje pet ljudi ranjeno u dva talasa napada. Moskva je više puta tvrdila da ne napada civilnu infrastrukturu Ukrajine uprkos sve većem broju dokaza koji govore suprotno. Podaci pokazuju da su ruske snage intenzivirale napade na energetsku i gasnu infrastrukturu Ukrajine početkom jeseni 2025. prekidajući snabdevanje tokom grejne sezone. Jurij Sljusar, guverner Rostovske oblasti na jugu Rusije, rekao je da ruski sistemi protivvazdušne odbrane pokušavaju da odbiju ukrajinski vazdušni napad na Taganrog. Kasnije je dodao da je, prema novijim izveštajima, protivvazdušna odbrana oborila sedam dronova i da nije bilo prijavljenih žrtava. Ukrajinska služba bezbednosti potvrdila je napad, navodeći da je zajedno s jedinicom mornarice pogodila fabriku za proizvodnju dronova u Taganrogu.

Američka ambasada u Prištini saopštila je u utorak da je spremna da ojača partnerstvo s budućom kosovskom vladom i da ponovo pokrene strateški dijalog između dve zemlje. Međutim, u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, ambasada je naglasila da će realizacija tog cilja zahtevati poteze Vlade Kosova koji "unapređuju zajedničku agendu za regionalni mir i regionalnu stabilnost", kao i "međusobni ekonomski prosperitet". Ambasada je to navela u odgovoru na pitanje kako SAD planiraju da sarađuju s budućom kosovskom vladom, koja bi trebalo da bude formirana posle prevremenih parlamentarnih izbora 28. decembra. Na tim izborima, Pokret Samoopredeljenje vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija (Albin) osvojio je vipe od 51 odsto glasova. Ta partija je saopštila da joj je cilj brzo formiranje novih institucija. Brojanje glasova je završeno 9. januara, ali izborni proces još nije zvanično okončan, zbog zakonskih rokova za žalbe i potvrđivanje rezultata. Kurti i Samoopredeljenje predvodili su kosovsku vladu u periodu 2021–2025. godine. Prošla godina je uglavnom protekla s vladom u tehničkom mandatu, pošto Kurti – uprkos pobedi na izborima 9. februara 2025. – nije uspeo da formira novu vladu, što je dovelo do raspuštanja Skupštine i prevremenih izbora. Tokom prethodnog mandata, njegova Vlada se često suočavala s kritikama međunarodnih partnera, posebno zbog poteza koji su opisani kao nekoordinisani i jednostrani. Od zatvaranja većine srpskih institucija na Kosovu do ukidanja upotrebe srpskog dinara, takvi potezi su smatrani štetnim za srpsku zajednicu i kao faktorom koji je povećao tenzije na severu zemlje. Kritike su išle toliko daleko da se govorilo o potresima u odnosima Kosova i SAD. Kurti je, međutim, više puta isticao da SAD ostaju glavni partner Kosova, iako je priznao da postoje razlike u pristupu po nekim pitanjima. Prošle godine, SAD su preduzele jednu od najoštrijih mera protiv Kosova, suspendujući Strateški dijalog između dve zemlje, mehanizam koji ima za cilj produbljivanje bilateralnih odnosa. Vašington je tu odluku povezao s postupcima kosovske tehničke Vlade u vreme institucionalne blokade i porasta tenzija u zemlji, ali je Vlada odbacila kritike.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) poručio je u utorak da bi realizacija najava američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o preuzimanju Grenlanda predstavljala "neviđenu situaciju u NATO-u". "Najmanje što možemo da kažemo jeste da bi to bila zaista situacija bez presedana u istoriji NATO-a i u istoriji bilo kog odbrambenog saveza u svetu", naglasio je Pistorijus. On je potvrdio da se saveznici pripremaju i da razmatraju, kako je rekao, alternative i različite opcije, ali je priznao da se te diskusije odvijaju van pažnje javnosti. Ove izjave Pistorijus dao je nakon susreta sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kalas (Kallas). Kalas je priznala da su se odnosi Evropske unije (EU) sa američkom administracijom promenili. "Sjedinjene Američke Države su nezamenjiv saveznik, ali je takođe jasno da naši odnosi nisu tako dobri kao što su nekada bili", izjavila je Kalas u Berlinu. "U svakom savezu postoje trenuci otvorenog neslaganja, ali Evropa neće odbaciti 80 godina transatlantskih odnosa. Od Gaze do borbe protiv ISIS-a, kao i suprotstavljanja kineskim prinudnim ekonomskim praksama – Evropa i Sjedinjene Države su jače kada delujemo zajedno", poručila je Kalas. Predsednik SAD je početkom januara najavio nameru da preuzme Grenland. Strateška lokacija ostrva između Evrope i Severne Amerike čini ga kritičnim mestom za američki sistem odbrane od balističkih raketa, budući da je na najkraćoj trasi za rakete između Rusije i SAD. Njegovo mineralno bogatstvo takođe je u skladu sa ambicijom Vašingtona da smanji zavisnost od kineskog izvoza. Tramp je u više navrata izjavio da SAD trebaju preuzeti kontrolu nad Grenlandom iz strateških i bezbednosnih razloga. On smatra Grenland ključnim za bezbednost SAD i Zapada zbog njegovog položaja na Arktiku. Kontrola nad Grenlandom bi pomogla SAD da se suprotstavi sve većoj ruskoj i kineskoj aktivnosti na Arktiku, uključujući vojno prisustvo i pristup brodskim rutama. Predstavnici Grenlanda su više puta poručili da ne žele da postanu deo Sjedinjenih Američkih Država. Lideri vodećih evropskih zemalja izrazili su podršku Danskoj i Grenlandu, navodeći u zajedničkom saopštenju da ovo arktičko ostrvo pripada njegovom narodu. Grenland, najveće ostrvo na svetu sa oko 57.000 stanovnika, nije samostalni član NATO-a, ali je obuhvaćen članstvom Danske u zapadnom vojnom savezu. Premijerka Danske Mete Frederiksen (Mette) upozorila je da bi eventualno američko preuzimanje Grenlanda, prema njenim rečima, značilo kraj NATO-a.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. januara da se neće sastati sa predstavnicima delegacije Evropskog parlamenta, koji bi od 22. do 24. januara trebalo da borave u Beogradu. Vučić je u izjavi novinarima iz Srbije tokom posete Abu Dabiju rekao da neće biti u Srbiji tokom najavljene posete evroparlamentaraca i da ima zakazane "druge obaveze" u Davosu u Švajcarskoj, gde će prisustvovati Svetskom ekonomskom forumu. "Niti su nas pitali, niti su nas obavestili", rekao je Vučić. On je dodao da delegacija Evropskog parlamenta u Srbiju dolazi "nepozvana". "Ja ne želim da ih vidim. Računajte – da sam u Srbiji, ali da ne želim da razgovaram sa njima", rekao je Vučić. Predsednica parlamenta Ana Brnabić je dan ranije izjavila da delegacija Evropskog parlamenta dolazi bez poziva, te da se ona neće sastati sa njima pošto će tada biti u Estoniji. Prema njenim rečima, delegaciju Evropskog parlamenta će u ime Skupštine Srbije primiti poslanice nadležne za evropske integracije i spoljnu politiku. Misija Evropskog parlamenta u Beograd stiže nakon što je u oktobru 2025. Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji kojom se podržava pravo građana na mirne proteste i najoštrije osuđuje talas nasilja pod pokroviteljstvom države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja. Antivladini protesti u Srbiji, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, traju više od godinu dana. U rezoluciji Evropskog parlamenta o "Polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon novosadske tragedije" se ocenjuje da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji. Vlast u Beogradu odbacuje odgovornost za pad nadstrešnice. Kada je reč o zahtevu za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, prema najavama predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, oni bi trebalo da budu održani u 2026. godini, ne precizirajući kada bi oni mogli biti raspisani.

Evropska komisija (EK) uskoro će predložiti sankcije protiv predstavnika vlasti u Iranu odgovornih za represiju nad demonstrantima, saopštila je predsjednica ove institucije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). "Rastući broj žrtava u Iranu je užasavajući. Nedvosmisleno osuđujem prekomjernu upotrebu sile i kontinuirano ograničavanje sloboda. Evropska unija je već u cijelosti uvrstila Korpus islamske revolucionarne garde u svoj režim sankcija za kršenje ljudskih prava", poručila je predsjednica EK, ističući da evropske institucije stoje uz narod Irana koji "hrabro maršira za svoju slobodu". Pripremu novih sankcija protiv iranskih vlasti potvrdila je i visoka predstavnica EU za vanjsku politiku i sigurnost Kaja Kalas. "Hrabrost iranskog naroda je zadivljujuća. Režim ima dugu historiju brutalnog gušenja protesta i niko ne zna šta će donijeti naredni dani. Oštar i brutalan odgovor sigurnosnih snaga je neprihvatljiv i razotkriva režim koji se boji vlastitog naroda", izjavila je Kalas u Berlinu, nakon razgovora s njemačkim ministrom odbrane Borisom Pistoriusom. Sankcije protiv Irana već su na snazi u Evropskoj uniji i uvedene su protiv pojedinaca odgovornih za kršenje ljudskih prava, širenje nuklearnog oružja te podršku Teherana ruskom ratu protiv Ukrajine. Kako je objasnila Kalas, EU sada radi na dodatnim sankcijama u svjetlu represije nad građanima koji gotovo tri sedmice demonstriraju. Kao odgovor na represiju protiv građana, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola (Metsola) je 12. januara donela odluku da iranskim diplomatama zabrani ulazak u prostorije EP-a u Briselu, Luksemburgu i Strazburu. Odluku je obrazložila brutalnim obračunom teheranskog režima s demonstrantima. U pismu koje je uputila poslanicima Evropskog parlamenta navodi se da je donela odluku da svim diplomatama, osoblju diplomatskih misija, vladinim zvaničnicima i predstavnicima Islamske Republike Iran zabrani ulazak u sve prostorije Evropskog parlamenta. Aktuelni protesti, koji su započeli krajem decembra, predstavljaju jedan od najvećih izazova za klerikalnu vlast još od Islamske revolucije 1979. godine. Ustanak je prvobitno pokrenut zbog galopirajuće inflacije i pada vrijednosti nacionalne valute, ali se ubrzo proširio u šire antivladine proteste. Organizacije za ljudska prava tvrde da su vlasti sprovele brutalno gušenje demonstracija, tokom kojih je poginulo više od 600 ljudi. Reuters, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika, izvijestio je da broj stradalih iznosi oko 2.000.

Grupe za ljudska prava tvrde da se Iran sprema da pogubi prvog antivladinog demonstranta optuženog u nedavnom talasu nemira, dok lideri širom svijeta izražavaju zabrinutost zbog nasilnog gušenja protesta. Organizacije, uključujući Iran Human Rights sa sjedištem u Norveškoj, citirale su izvore koji navode da će 26-godišnji Erfan Soltani, optužen za "vođenje rata protiv Boga" zbog svoje uloge u protestima koji potresaju zemlju od kraja prošlog mjeseca, biti pogubljen 14. januara, šest dana nakon hapšenja. Aktuelni protesti predstavljaju jedan od najvećih izazova za klerikalnu vlast od Islamske revolucije 1979. Iranski zvaničnici se nisu javno oglasili o izvještajima o Soltaniju. Međutim, novinska agencija Tasnim, bliska Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC), izvijestila je 13. januara da je pravosuđe podiglo prve optužnice protiv nekoliko demonstranata. "Ubistva mirnih demonstranata moraju prestati"Ozbiljni slučajevi, uključujući one optužene za "vođenje rata protiv Boga", krivično djelo koje prema islamskom zakonu u Iranu povlači smrtnu kaznu, imaće prioritet, navela je agencija. "Ubistva mirnih demonstranata moraju prestati, a označavanje demonstranata kao 'terorista' radi opravdanja nasilja nad njima je neprihvatljivo", izjavio je visoki komesar UN-a za ljudska prava Volker Turk 13. januara, osuđujući odluku vlasti "da primijene brutalnu silu kako bi ugušile legitimne zahtjeve za promjenom". Ustanak je pokrenut zbog galopirajuće inflacije i pada vrijednosti valute, ali se od tada pretvorio u šire antivladine proteste. Grupe za ljudska prava tvrde da su zvaničnici sproveli brutalno gušenje demonstracija, pri čemu je poginulo više od 600 ljudi. Reuters, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika, izvijestio je da broj poginulih iznosi oko 2.000. Neki smatraju da bi, s obzirom na to da su vlasti isključile pristup internetu kako bi ograničile protok informacija među demonstrantima i prema međunarodnoj zajednici, stvarni broj žrtava mogao porasti na nekoliko hiljada. "Već pet dana sve veze su prekinute i nema načina da se komunicira s Iranom. Tamo mogu lako ubijati ljude, a da svijet to ne zna", rekao je jedan muškarac koji je protestovao ispred iranske ambasade u glavnom gradu Armenije, Jerevanu, za RSE, na pitanje da li je uspio komunicirati s rodbinom koja je još u Iranu. Zahtjevi veći od reformiDrugi je primijetio da se ton trenutnih demonstracija promijenio. "Prethodni protesti tražili su reforme u Iranu. Ovog puta ljudi više ne traže reforme. Oni traže promjenu sistema", rekao je. "Danas vidite da ljudi na protestima ne govore o reformama. Oni imenuju ajatolahe i mule koje žele izbaciti iz zemlje." Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje osudile su gušenje demonstracija od strane vlasti i ranije uvele sankcije Teheranu zbog onoga što nazivaju pokušajem razvoja nuklearnog oružja, što Iran negira. Američki predsjednik Donald Trump, koji je više puta upozorio iranske vlasti na "vrlo ozbiljne" posljedice ako demonstranti budu ubijeni, napisao je na društvenim mrežama kasno 12. januara da će svaka zemlja koja posluje s Iranom biti suočena s carinskom stopom od 25 posto na svu trgovinu sa Sjedinjenim Državama. Nije dao dodatne detalje. Iran Human Rights je naveo da je, prema riječima jednog doktora iz Irana, vlast koristila znatno snažnije metode represije, uključujući oružje koje nanosi teže povrede nego ono koje se ranije koristilo protiv demonstranata. "Oblik i veličina metaka ispaljenih na demonstrante promijenili su se – od sačmarica do direktne bojeve municije iz neposredne blizine, a ta promjena u vrsti oružja bila je jasno vidljiva po prirodi povreda", rekao je doktor, opisujući ono što je vidio nakon noći nasilja na ulicama 8. januara. U posljednjem velikom talasu protesta 2022. godine, kada su ljudi izašli na ulice širom zemlje pod sloganom "Žene, život, sloboda" nakon smrti Mahse Amini dok je bila u policijskom pritvoru zbog navodno nepravilnog nošenja marame, najmanje 12 osoba povezanih s nemirima je pogubljeno. Uz izvještavanje Armenskog servisa RSE-a

Transport sirove nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) od Hrvatske do Rafinerije nafte u Pančevu počeo je 13. januara, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE). JANAF je prekinuo transport nafte do pančevačke rafinerije 9. oktobra, kada je otpočela primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), u čijem je sastavu rafinerija. I NIS i JANAF su od američkih vlasti dobili licencu za nastavak rada do 23. januara. Kako je ranije navela ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović, JANAF-om bi u toku nedelje trebalo da stigne 85.000 tona nafte, dok bi naredne trebalo da bude dopremljena i dodatna količina od 35-40.000 tona. Rafinerija u Pančevu obustavila je rad 2. decembra zbog nedostatka sirove nafte. Njen dotok bio je onemogućen usled američkih sankcija NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Pregovori o prodaji većinskog ruskog udela u najvećoj naftnoj kompaniji Srbije i dalje su u toku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će se za dva, tri dana definitivno znati ko će biti kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. U izjavi novinarima iz Srbije, na pitanje ko je bliži preuzimanju ruskog udela u NIS-u - da li Mađari ili razgovara u Abu Dabiju o tome i sa šeikom Muhamedom Bin Zajedom, odgovorio je: "Ili možda i jedni i drugi, videćemo." Na pitanje da precizira ko, Vučić je kratko rekao da bi to možda mogli da budu i jedni i drugi. Vučić je dodao da očekuje da će u roku od 48 sati OFAK-u biti dostavljen obavezujući term sheets (bitni elementi budućeg sporazuma), a da će do februara ili marta biti završen konačni ugovor. Mađarska kompanija MOL zainteresovana je za otkup ruskog dela u NIS-u. Delegacija te kompanije početkom januara je obišla Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. U MOL Grupi su za Radio Slobodna Evropa (RSE) 6. januara naveli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Ipak, nisu konkretno odgovorili na pitanje da li razmatraju preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u.

Pred Osnovnim sudom u Prištini u utorak je održano pripremno ročište iza zatvorenih vrata u slučaju zloupotrebe državnih rezervi, na kome je prisustvovala optužena vršiteljka dužnosti ministarke industrije, preduzetništva i trgovine, Rozeta Hajdari, dvojica službenika ovog ministarstva i jedan biznismen. Sudija u predmetu, Avni Syla (Sulja), odlučio je da ročište bude zatvoreno za javnost zbog zaštite poverljivih (klasifikovanih) informacija. Advokati odbrane su zatražili da se, pre nastavka ročišta, pokrene postupak deklasifikacije dokumenata tužilaštva. Advokati odbrane su zatražili i da se započne sa procesom skidanja oznake tajnosti sa dokumenata pre nego što se saslušanje može nastaviti. U suprotnom, kako su rekli, mogu se suočiti sa krivičnom odgovornošću jer nemaju bezbednosnu dozvolu, koja je potrebna za pristup poverljivim dokumentima. Specijalno tužilaštvo Kosova je optužnicu podiglo 11. novembra prošle godine, prema kojoj se Hajdari i dva službenika Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine terete da su naneli štetu budžetu Kosova u iznosu od oko tri miliona evra tokom februara i marta 2022. godine tako što su u inostranstvu kupovali određenu količinu ulja i pšenice, a koja nikada nije stigla na Kosovo. Pripremno ročište bilo je zakazano i za 10. decembar prošle godine, ali nije održano zbog odsustva Hajdari i advokata drugog optuženog. Predsednik sudskog veća, Avni Syla (Sulja), izjavio je da je Hajdari poziv za ročište poslat poštom, ali da sud nije dobio potvrdu da je ona poziv uredno primila. Hajdari je potom na Fejsbuku napisala da "nije primila nikakav poziv od strane suda". "U trenutku kada primim poziv od suda za naredno ročište, pojaviću se na sudskom ročištu", dodala je ona. Hajdari i dvojica službenika, Irfan Lipovica i Hafiz Gara, prema navodima tužilaštva, sumnjiče se da su u saizvršilaštvu zloupotrebili službene dužnosti s ciljem pribavljanja imovinske koristi za druga lica i da su tokom februara i marta 2022. godine naneli štetu budžetu Kosova. Optužnica navodi da je državni budžet pretrpeo štetu od oko tri miliona evra zbog delovanja optuženih. Troje optuženih se terete i za izvršenje krivičnih dela zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja, kao i odavanje službene tajne. Četvrti optuženi, Ridvan Muharemi, sumnjiči se za pomaganje u izvršenju krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja ili ovlašćenja. Hajdari, Lipovica i Gara takođe se terete da su, bez ovlašćenja, odali službenu tajnu. Vršiteljka dužnosti ministarke, Rozeta Hajdari, optužnicu je okarakterisala kao "političku tendenciju" usmerenu protiv Vlade Aljbina Kurtija. Tokom 2023. godine, tri osobe su uhapšene zbog sumnje na zloupotrebu državnih rezervi, uključujući Garu, direktora Odeljenja za državne rezerve, i Lipovicu, direktora Odeljenja za evropske integracije. Pretresi u Ministarstvu industrije, preduzetništva i trgovine počeli su 2023. godine, nakon što je portal "Nacionale" objavio audio-snimke u kojima se tvrdi da određena količina ulja kupljena u Poljskoj i određena količina pšenice kupljena u Turskoj, nikada nisu stigle na Kosovo. Tada je Hajdari izjavila da su nabavke za državne rezerve obavljene u skladu sa zakonom, ali nije iznela više detalja, navodeći da su informacije o njima državna tajna. Potom je policiju optužila da je tokom pretresa, u svojstvu dokaza, zaplenila dokumenta klasifikovana kao državna tajna. Kao svedok u ovom slučaju pozvan je i vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti, ali on do sada nije prihvatio da se odazove Specijalnom tužilaštvu, insistirajući da bude ispitan u zgradi Vlade. U slučaju državnih rezervi, Kurti je stao u odbranu Hajdari, navodeći da "nema nikakve korupcije ni zloupotrebe".

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izrazio je u utorak podršku demonstrantima u Iranu uz poruku "pomoć je na putu", povećavajući pritisak na vlasti u Teheranu pošto je prethodno zapretio carinama od 25 odsto za zemlje koje posluju s Islamskom Republikom. Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social pozvao "iranske patriote" da nastave proteste i "preuzmu" institucije zemlje. "Sačuvajte imena ubica i zlostavljača. Platiće veliku cenu. Otkazao sam sve sastanke s iranskim zvaničnicima dok ne prestane besmisleno ubijanje demonstranata. Pomoć je na putu", naveo je Tramp. Organizacije za ljudska prava tvrde da iranski zvaničnici sprovode brutalno gušenje demonstracija, pri čemu je poginulo više od 600 ljudi. Agencija Rojters (Reuters), pozivajući se na neimenovanog zvaničnika, izvestila je da broj poginulih iznosi oko 2.000. Prema organizacijama za ljudska prava, među kojima je Iran Human Rights sa sedištem u Norveškoj, tvrde da se Iran sprema da pogubi prvog antivladinog demonstranta optuženog u nedavnom talasu nemira, dok lideri širom sveta izražavaju zabrinutost zbog nasilnog gušenja protesta. Tramp je u ponedeljak rekao da će svaka zemlja koja posluje s Iranom biti suočena s carinskom stopom od 25 odsto na svu trgovinu sa SAD, dok Vašington razmatra odgovor na situaciju u Iranu. "S trenutnim dejstvom, svaka zemlja koja posluje s Islamskom Republikom Iran plaćaće carinu od 25 odsto na sav i svaki posao koji obavlja sa Sjedinjenim Američkim Državama", naveo je Tramp na Truth Socialu. Carine plaćaju američki uvoznici robe iz tih zemalja. Iran, član Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), već je godinama pod teškim sankcijama Vašingtona. Većinu svoje nafte izvozi u Kinu, dok su Turska, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati i Indija među njegovim drugim glavnim trgovinskim partnerima. "Ova naredba je konačna i obavezujuća", rekao je Tramp, ne dajući dodatne detalje. Na sajtu Bele kuće nije bilo službene dokumentacije o toj meri, niti informacija o pravnoj osnovi koju bi Tramp koristio za nametanje carina, niti da li bi one bile usmerene na sve trgovinske partnere Irana. Kineska ambasada u Vašingtonu kritikovala je Trampov pristup, navodeći da će Kina preduzeti "sve potrebne mere" kako bi zaštitila svoje interese i da se protivi "bilo kakvim nezakonitim jednostranim sankcijama i dugoj ruci jurisdikcije". "Stav Kine protiv neselektivnog nametanja carina je dosledan i jasan. Carinski ratovi i trgovinski ratovi nemaju pobednika, a prisila i pritisak ne mogu rešiti probleme", rekao je portparol kineske ambasade u SAD na X. Japan i Južna Koreja, koje su prošle godine sklopile trgovinske sporazume sa SAD-om, saopštile su u utorak da pomno prate razvoj situacije. "Planiramo da preduzmemo sve potrebne mere kada konkretne akcije američke vlade postanu jasne", navelo je južnokorejsko ministarstvo trgovine u saopštenju. Zamenik glavnog sekretara kabineta Japana Masanao Ozaki rekao je novinarima da će Tokio "pažljivo ispitati konkretan sadržaj bilo kakvih mera kada postanu jasne, kao i njihov potencijalni uticaj na Japan, te će reagovati na odgovarajući način". Iran, koji je prošle godine vodio 12-dnevni rat s američkim saveznikom Izraelom i čije je nuklearne objekte američka vojska bombardovala u junu, sada je suočen s najvećim antivladinim demonstracijama u poslednjih nekoliko godina. Tramp je rekao da bi SAD mogle održati sastanke s iranskim zvaničnicima i da je u kontaktu s iranskom opozicijom, dok pojačava pritisak na njihove lidere, uključujući pretnje vojnim akcijama. Teheran je u ponedeljak saopštio da održava komunikacijske kanale s Vašingtonom otvorenim dok Tramp razmatra kako da odgovori na situaciju u Iranu, koja predstavlja jedan od najtežih testova za klerikalnu vlast u zemlji od Islamske revolucije 1979. godine. Demonstracije su se razvile od pritužbi na teške ekonomske probleme do otvorenih poziva na rušenje duboko ukorenjenog klerikalnog establišmenta. Organizacija za ljudska prava HRANA saopštila je da je potvrdila smrt 599 osoba – 510 demonstranata i 89 pripadnika bezbednosnih snaga – od početka protesta 28. decembra. Iako su vazdušni napadi jedna od mnogih opcija koje Tramp ima, "diplomatija je uvek prva opcija za predsednika", rekla je portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karoline Leavitt) u ponedeljak.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je na sastanku s američkim admiralom NATO-a u ponedeljak u Prištini da se njena zemlja suočava s "rizicima od destabilizujućih akata" Srbije, saopštilo je Predsedništvo Kosova. Osmani je čestitala admiralu Džordžu Vikofu (George M. Witkoff) na preuzimanju dužnosti komandanta Združene savezničke komande NATO-a u Napulju, izražavajući "puno poverenje u njegovo vođstvo i u ključnu ulogu koju ta komanda ima za evroatlantsku bezbednost, regionalnu stabilnost i međunarodni mir". Vikof je na toj poziciji nasledio admirala Stjuarta Manša (Stuart B. Munsch) koji je završio svoj mandat u novembru prošle godine. "Predsednica Osmani je potvrdila svoju posvećenost nastavku saradnje s KFOR-om i naglasila da Kosovo ostaje pouzdan, sposoban i doprinoseći partner regionalnoj bezbednosti i stabilnosti, snažno posvećen vrednostima mira, demokratije i vladavine prava", navodi se u saopštenju. Predsedništvo Kosova nije iznelo detalje u vezi s tvrdnjama o destabilizujućim aktima, premda su kosovski zvaničnici više puta optuživali Beograd za takve postupke. Tenzije između Kosova i Srbije konstantno su visoke poslednjih godina, posebno posle nekoliko incidenata na severu zemlje većinom naseljenom Srbima. U napadu grupe naoružanih Srba na kosovsku policiju u Banjskoj kod Zvečana poginuli su policijski narednik i tri napadača. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, tadašnji zamenik lidera najveće srpske partije na Kosovu, Srpske liste, koju podržava Beograd. Kosovo optužuje Srbiju za napad i traži izručenje Radoičića, za koga se veruje da se nalazi u Srbiji, ali je Beograd negirao umešanost u napad. Godinu dana kasnije, eksplozija u ključnom kanalu Ibar-Lepenac izazvala je veliku štetu, poremetivši snabdevanje vodom hiljada stanovnika i sisteme hlađenja dve elektrane u zemlji. Na sastanku s američkim admiralom, Osmani je kritikovala Srbiju zbog "nedostatka odgovornosti" za napad na vojnike KFOR-a tokom protesta na severu zemlje 2023. godine – kada je povređeno više od 90 vojnika mirovne misije, kao i zbog "terorističkog napada, odnosno agresije u Banjskoj i kinetičkog napada na kanal Ibar-Lepenac". NATO je povećao svoje prisustvo na Kosovu tokom 2023. godine, posle povećanih tenzija na severu i sada ima 4.649 mirovnjaka iz 33 zemlje.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola (Metsola) u ponedeljak je donela odluku da iranskim diplomatama zabrani ulazak u prostorije EP-a u Briselu, Luksemburgu i Strazburu. Odluku je obrazložila brutalnim obračunom teheranskog režima s demonstrantima. U pismu koje je uputila poslanicima Evropskog parlamenta navodi se da je donela odluku da svim diplomatama, osoblju diplomatskih misija, vladinim zvaničnicima i predstavnicima Islamske Republike Iran zabrani ulazak u sve prostorije Evropskog parlamenta. "Oni koji se hrabro bore na ulicama, kao i politički zatvorenici koji se i dalje nalaze u pritvoru, zaslužuju više od puke solidarnosti", navela je Mecola u pismu. Na društvenim mrežama ocenila je da se "ne može nastaviti po starom". "Ovaj dom neće učestvovati u legitimizaciji režima koji se održava kroz mučenje, represiju i ubistva", poručila je predsednica Evropskog parlamenta. Od kraja decembra u Iranu se održavaju antivladini protesti, dok vlasti pojačavaju represivne mere, a broj prijavljenih smrtnih slučajeva raste. Organizacije za ljudska prava i državni mediji izveštavaju o protestima, hapšenjima i nasilju u desetinama gradova, dok demonstracije ulaze u treću nedelju uprkos pojačanom pritisku bezbednosnih snaga. Nemiri, podstaknuti rastom cena, visokom inflacijom i padom vrednosti nacionalne valute, predstavljaju najozbiljniji izazov vlastima Islamske Republike u poslednjih nekoliko godina. U video snimku objavljenom na društvenim mrežama 11. januara vide se desetine tela ispred Forenzičkog medicinskog centra Kahrizak u Teheranu, dok se smrtonosni antivladini protesti nastavljaju širom Irana. Istrage Radija Farda (Iranski servis RSE) ukazuju na to da su iranske vojne i bezbednosne snage tokom protesta pucale na civile, a zabeleženi su i izveštaji o "vansudskim ubistvima".

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u ponedeljak da će hrvatski naftovod JANAF od ponoći pustiti dotok sirove nafte do rafinerije u Pančevu. Ona je za RTS najavila da će Rafinerija, koja posluje u sastavu Naftne industrije Srbije (NIS), početi sa radom oko 16. januara. "Posle skoro 100 dana stiže prva nafta Jadranskim naftovodom. To je nekih 85.000 tona koje će se isporučivati u toku ove nedelje. Očekujemo da prvi dizel bude na tržištu oko 26, 27. januara", rekla je. Kako je navela, očekuje se da dodatnih 35.000-45.000 tona nafte stigne u toku sledeće nedelje. Rafinerija u Pančevu obustavila je rad 2. decembra zbog nedostatka sirove nafte. Njen dotok bio je onemogućen usled američkih sankcija NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. U međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu NIS-u za operativni rad do 23. januara. Takođe je hrvatski Jadranski naftovod (JANAF) do tada dobio licencu za nastavak transporta nafte neruskog porekla za potrebe NIS-a. NIS je saopštio i da je američko Ministarstvo izdalo licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi sa do 24. marta. Ruska državna kompanija Gasprom, njena ćerka firma Gasprom Njeft i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. NIS je od oktobra pod sankcijama SAD, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je u ponedeljak da je pitanje Grenlanda veoma važno za Severnoatlantski savez i potvrdio da zemlje članice rade na obezbeđivanju bezbednosti tog ostrva. "Imamo osam arktičkih zemalja, sedam je u NATO-u, jedino Rusija nije. Moramo osigurati bezbednost i o tome razgovaramo. Želimo da Arktik ostane bezbedan. Rusija je glavna pretnja NATO-u i Evropi", izjavio je Rute u Zagrebu na konferenciji za novinare. Ovo je prvo oglašavanje prvog čoveka Alijanse otkako je američki predsednik Donald Tramp (Trump) 4. januara nagovestio da želi da preuzme Grenland. Mark Rute boravio je u prvoj zvaničnoj poseti Zagrebu u svojstvu generalnog sekretara najveće vojne organizacije na svetu. Njegov sagovornik, hrvatski premijer Andrej Plenković, poručio je da se svi saveznici moraju međusobno poštovati. "Poštujemo činjenicu da je Grenland deo Danske i sigurni smo da se kroz dijalog može pronaći najbolje rešenje", naveo je predsednik Vlade Hrvatske. Generalni sekretar NATO-a negirao je da američko interesovanje za Grenland predstavlja najozbiljniju krizu za Alijansu. Dodao je da pozdravlja činjenicu da su se zemlje koje se graniče sa Arktikom ujedinile i odlučile da uključe veći angažman NATO-a u tom regionu. Rute je ocenio da je američki predsednik imao pozitivan uticaj na Alijansu, jer je podstakao članice na veća izdvajanja za odbranu, dodajući da bez tog pritiska ne bi bilo jedinstva oko povećanja odbrambenih budžeta. Takođe je naglasio da NATO sarađuje sa partnerima na Arktiku koji su zatražili veći angažman Alijanse, dok se istovremeno radi na narednim koracima saradnje. Kao primer naveo je Dansku, koja, prema njegovim rečima, ubrzava sopstvena ulaganja u odbranu, nabavlja novu vojnu opremu i bespilotne letelice, te značajno jača odbrambene kapacitete, uključujući i bezbednost Grenlanda. Nema jedinstvenog stava o članstvu Ukrajine u NATO-uRat u Ukrajini takođe je bio u fokusu razgovora generalnog sekretara Alijanse sa hrvatskim zvaničnicima. Mark Rute je priznao da među članicama ne postoji jedinstven stav o punopravnom članstvu Ukrajine u NATO-u. "Znamo da su pojedini saveznici, uključujući Mađarsku, Sjedinjene Američke Države i još neke, ili protiv ili veoma skeptični prema članstvu Ukrajine u NATO-u. To je činjenica", rekao je Rute. On je pohvalio Hrvatsku zbog podrške Ukrajini, navodeći da je ta zemlja od početka rata doprinela sa više od 300 miliona evra u vidu vojne opreme, helikoptera i zaštitne opreme. "Ukrajinska bezbednost je i naša bezbednost", poručio je Rute. Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da Ukrajina na terenu ne brani samo svoju slobodu, već i demokratiju, vrednosti i bezbednost evropskog kontinenta. "Zato je važno da razumemo da su posledice ruske agresije bile više nego očigledne širom kontinenta – u Hrvatskoj, u našoj energetskoj situaciji, kroz energetsku krizu, ekonomske i socijalne pritiske, kao i inflaciju. Sve je to povezano sa širom destabilizacijom kroz koju smo prošli u proteklom periodu", rekao je Plenković. Tokom posete generalnog sekretara NATO-a Zagrebu potvrđeno je da će u proleće 2027. godine u Hrvatskoj prvi put biti održan neformalni sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a.

Predsjednik i potpredsjednik kompanije AAFS Infrastructure and Energy LLC- Joseph Flynn i Jesse Binnall borave u Sarajevu 12. januara gdje će, kako je najavljeno iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD), razgovarati sa domaćim liderima o ulozi američkog kapitala i resursa u razvoju i upravljanju gasovodom Južna interkonekcija. Južna interkonekcija je gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskim plinskim sistemom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku. BiH nema vlastitu proizvodnju plina i snabdijeva se isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije jedinim plinovodom od Zvornika prema Sarajevu koji je izgrađen prije 40 godina. "Radi se o projektu koji bi trebao omogućiti isporuku pouzdanog američkog ukapljenog prirodnog gasa u BiH, čime će se ojačati energetska sigurnost svih građana", navedeno je u objavi Ambasade SAD na mreži "X", nakon što je otpravnik poslova Ambasade SAD John Ginkel, razgovarao sa predsjednikom i potpredsjednikom kompanije Josephom Flynnom i Jesseijem Binnallom. I ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković sastao se potom sa predstavnicima AAFS-a i otpravnikom poslova Ginkelom. Na sastanku je razgovarano o unapređenju projekata od strateškog značaja za energetsku sigurnost BiH, jačanju regionalne povezanosti i dugoročnom ekonomskom razvoju. Potvrđena je zajednička opredijeljenost za produbljivanje saradnje, podsticanje investicija i ubrzanje implementacije infrastrukturnih projekata. Šta je poznato o Južnoj interkonekciji?Trasa Južne interkonekcije bi počinjala u Travniku, centralnom dijelu BiH, vodila kroz Tomislavgrad i Posušje na jugoistoku zemlje, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom mrežom kod Makarske, s nastavkom prema Splitu. U planu je i krak prema Mostaru. Dionica kroz BiH bila bi duga oko 170 kilometara, a procijenjeni trošak izgradnje kreće se između 405 i 810 miliona evra. Projekat bi se realizovao po koncesijskom modelu – američki privatni investitor bi finansirao, gradio i upravljao plinovodom određeni period, nakon čega bi bio vraćen BiH. Za početak radova potrebno je da Federacija BiH dodijeli koncesiju investitoru i izmijeni lex specialis kojim je BH-Gas ranije definisan kao nosilac projekta. Također, BiH i Hrvatska moraju potpisati međunarodni sporazum o realizaciji. Prema planovima, dokumentacija bi mogla biti završena do jeseni 2026. godine, nakon čega bi gradnja mogla započeti. Kako se trenutno BiH snadbijeva gasom?Bugarska je najavila da bi mogla obustaviti transport ruskog gasa 2028. godine. U takvom scenariju, Bosna i Hercegovina bi, bez alternativnog pravca, mogla ostati bez gasa za industriju, a domaćinstva u Sarajevu bez grijanja. BiH je tokom 2024. godine uvezla oko 225 miliona kubnih metara gasa, prema podacima Agencije za statistiku BiH. Gledano po entitetima, Republika Srpska potroši oko 30 miliona kubnih metara, a ostatak Federacija BiH.