Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava saopštila je da su u noći između 15. i 16. marta vandalizovane prostorije te organizacije u Beogradu plakatima mržnje koje potpisuje ekstremno desničarska neregistrovana grupa Narodna patrola. Na plakatima je ispisana poruka na engleskom jeziku "Jedini genocid na Balkanu bio je protiv Srba". U potpisu stoji skraćenica "NP", grupe Narodna patrola. Isti grafiti osvanuli su i na prostorijama opozicione stranke Pokret slobodnih građana (PSG). I Inicijativa mladih za ljudska prava i Pokret slobodnih građana su u saopštenjima osudila Ovo je treći napad Narodne patrole na Inicijativu mladih za tri godine, ukazao je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milosavljević iz te organizacije. "Praktično identičan incident se desio 11. jula (2025), povodom obeležavanja genocida u Srebrenici i komemoracije koju smo organizovali na Trgu Republike u Beogradu, a 2024. je na adresu Inicijative poslata svinjska glava", rekao je Milosavljević. Inicijativa mladih za ljudska prava u saopštenju je navela da napadi na tu organizaciju u prethodnom periodu "predstavljaju nastavak pritisaka na branitelje ljudskih prava kojima se nastavlja urušavanje demokratije u Srbiji". Upozorili su na sve češće kampanje širenja mržnje putem dezinformacija, a koje direktno vode ugrožavanju bezbednosti zaposlenih i aktivista za ljudska prava i demokratiju. Pokret slobodnih građana najoštrije je osudio vandalizam i ispisivanje grafita na ulazu u prostorije njihovog sedišta u Beogradu. Naveli su i da je uništena tabla sa nazivom Pokreta. U saopštenju su naveli da nije reč samo o činu vandalizma, već "o pokušaju političkog zastrašivanja i opasan primer manipulacije istorijom zarad raspirivanja mržnje u društvu". Dodali su da očekuju od nadležnih organa "da hitno pronađu i procesuiraju počinioce i time pokažu da nasilje i političko zastrašivanje nemaju mesto u Srbiji". U Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu odmah odgovorili na upit RSE ovim povodom. Ekstremno desničarska, neregistrovana grupa "Narodna patrola" dospela je u žižu javnosti nakon antimigrantskih akcija 2020. Njihov vođa Damnjan Knežević više puta je hapšen, pored ostalog, pod optužbama za diskriminaciju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, ta organizacija je organizovala više skupova u znak podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj agresiji prema Ukrajini. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 23. maja 2025. usvojila Rezoluciju o proglašenju 11. jula Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. U genocidu, koji je potvrđen presudama Haškog suda, ubijeno je više od 8.300 muškaraca i dečaka iz Srebrenice i okoline. Do danas je pred različitim sudovima za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske počinila genocid. Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida, kao i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida. Vlasti u Beogradu negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Ustavni sud Crne Gore nije donio odluku o ustavnosti Sporazuma između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina, jer predlog sudije izvjestioca nije dobio potrebnu većinu. Sporazum ostaje na snazi, prenosi RTCG. Prethodno je 12. marta odgođena sjednica zbog obaveza jednog od sudija, a takođe, nije prihvaćen prijedlog predsjednika države Jakova Milatovića da sjednica bude javna. Zakon kojim je potvrđen sporazum između Crne Gore i UAE ponovo je izglasan u Skupštini Crne Gore 3. juna 2025. godine. Taj zakon je prvi put usvojen 23. aprila iste godine, ali je crnogorski predsjednik Jakov Milatović odbio da ga potpiše i vratio ga skupštini na ponovno izjašnjavanje, uz ocenu da taj sporazum nije u skladu sa zakonima i Ustavom. ​Na sjednici Ustavnog suda Crne Gore održanoj 16. marta nije bilo većine za prijedlog sudije izvjestioca da se pokrene postupak za ocjenu ustavnosti Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Vlade Crne Gore i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Za predlog sudije izvjestioca glasale su dvije sutkinje i jedan sudija, dok je protiv pokretanja postupka glasalo dvoje sudija i jedna sutkinja. "Sudije koje su glasale za pokretanje postupka smatrale su da je Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa Emiratima trebao biti donijet dvotrećinskom većinom jer reguliše imovinska prava stranaca, te da bi u suprotnom Skupština mogla da donosi i druge međunarodne ugovore prostom većinom iako se njima regulišu pitanja koja zahtijevaju kvalifikovanu većinu, poput izbornih prava, koja mogu uključivati regulisanje pitanja dvojnog državljanstva", navodi se u saopštenju Ustavnog suda. Iz Ustavnog suda su također rekli da su sudije naglasile da "međunarodni ugovor ima primat nad domaćim zakonima, pa se samim tim mora cijeniti sa aspekta ustavnih načela vladavine prava, jedinstva pravnog poretka i pravne sigurnosti, a posebno imajući u obzir da Sporazum još uvijek nije stupio na pravnu snagu i da ne može proizvesti posljedice po Crnu Goru po međunarodnom pravu." Sporazum je prethodno izazvao burne reakcije crnogorske stručne javnosti i lokalnih političara, koji su organizovali i proteste protiv usvajanja Zakona kojim se potvrđuje Sporazum između dve zemlje. I iz Evropske unije je poručeno da svi sporazumi moraju biti u skladu sa domaćim zakonodavstvom i pravnom tekovinom EU koji se tiču jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti. Šta piše u Sporazumu?Sporazumom se omogućava megaprojekat arapskom biznismenu Mohamedu Alabaru koji je u startu bio zainteresovan za zakup Velike plaže u Ulcinju, gradu na jugu Crne Gore, na 99 godina i gradnju turističko stambenih kompleksa u njenom zaleđu. Tome su se oštro usprotivile lokalne vlasti Ulcinja i civilni sektor, koji smatraju da Sporazum nije u skladu sa Ustavom, zakonima i tenderskim procedurama. Alabar koji je vlasnik kompanije Eagle Hills, rekao je da ne želi da ulaže tamo gdje nije dobrodošao i da razmatra još dve opcije za ulaganje u Crnoj Gori. Kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je partner u projektu Beograd na vodi, koji su takođe pratile kritike zbog netransparentnosti i zaobilaženja domaćih propisa. Iz Vlade Crne Gore smatraju da su Sporazumi koje je Crna Gora potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima 28. marta prošle godine, među kojima i Sporazum o saradnji u oblastima turizma i razvoja nekretnina, u potpunosti usklađeni sa Ustavom i obavezama koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. "Svaki konkretan projekat koji bi proizašao iz ovih sporazuma proći će redovnu proceduru, bez mogućnosti izuzimanja od pravnih pravila i obaveza koje Crna Gora ima kao kandidat za članstvo u EU", navode iz Ministarstva za evropske poslove. Osim predsednika Jakova Milatovića koji je prethodno odbio da potpiše Zakon koji potvrđuje Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata, mnogi drugi su se bunili protiv usvajanja takvog akta. Protiv sporazuma su se izjasnili poslanici Skupštine Ulcinja, dok je predsednik te opštine Genci Nimanbegu izjavio da će svi oni koji podrže ovaj Sporazum postati "neprijatelji Ulcinja". Ukupno 86 nevladinih organizacija u maju prošle godine pozvalo je poslanike crnogorske Skupštine da ne glasaju za potvrđivanje Sporazuma sa Emiratima, jer će, kako su naveli, on dovesti do stvaranja zatvorenih enklava za bogate, dok će ostatak stanovništva biti ekonomski i socijalno marginalizovan. Oglasile su se i ekološke organizacije sa upozorenjima da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi. Iz Delegacije Evropske Unije u Podgorici saopštili su da prirodno da Crna Gora razvija odnose sa zemljama izvan EU, ali da treba da se pridržava domaćih i evropskih propisa, odnosno principe jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti.

Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske na posebnoj sjednici održanoj u ponedjeljak, 16. marta su prihvatili ostavku Save Minića na funkciju predsjednika Vlade tog bh. entiteta. Ostavku Minića podržalo je svih 49 prisutnih poslanika bez rasprave. Poslanici opozicije nisu prisustvovali posebnoj sjednici. Minić je istakao da će on biti mandatar za sastav nove Vlade, nakon što je obavio konsultacije sa predsjednikom RS Sinišom Karanom, i dodao je da će ona uskoro biti izabrana. Ranije danas, Minić je na konferenciji za medije u Banjaluci objavio da je podnio ostavku. Minić, kadar Saveza nezavisnih socijaldemokrata, stranke Milorada Dodika, dodao je da ima podršku većine u Narodnoj skupštini RS. Rekao je da se na ovaj potez odlučio kako bi se obezbijedio legalitet i legitimitet Vlade, te je naveo da postoje osporavanja i od strane međunarodne zajednice, ne objašnjavajući na šta konkretno misli. Ovo je drugi put u posljednjih nekoliko mjeseci da Minić podnosi ostavku i najavljuje da će ponovo biti mandatar. Dotadašnji ministar poljoprivrede RS, Savo Minić je imenovan za entitetskog premijera 2. septembra prošle godine. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je 23. januara odlučio da ta Vlada nije ustavna, jer ga je za mandatara prošlog avgusta predložio Milorad Dodik, koji se tada predstavljao kao predsjednik RS. Prema Ustavu RS, mandatara može samo da predloži predsjednik entiteta, a ta funkcija je Dodiku oduzeta nakon što je postala pravosnažna presuda za nepoštovanje odluka visokog predstavnika, kojom mu se zabranjuje obavljanje političkih funkcija na period od šest godina. Nekoliko dana uoči odluke Ustavnog suda BiH, Minić je podnio ostavku, za mandatara ga je predložila tadašnja v.d. predsjednice RS, Ana Trišić Babić, te je on ubrzo ponovo postavljen na istu funkciju. Poslanici Stranke demokratske akcije i Demokratske fronte u Predstavničkom domu Parlamenta BiH su se i nakon tog imenovanja obratili Ustavnom sudu BiH, tražeći da bude poništeno. U svojoj apelaciji, između ostalog, oni tvrde da je imenovanje premijera na osnovu prijedloga v.d. predsjedničke funkcije, "direktno i svjesno kršenje načela vladavine prava" iz bh. Ustava. Ustavni sud BiH se o tome još nije izjašnjavao. Ćamil Duraković, potpredsjednik RS, tražio je od Ustavnog suda RS ocjenu ustavnosti izbora Trišić Babić na tu funkciju, obzirom da entitetski Ustav ne poznaje funkciju vršioca dužnosti predsjednika. Ustavni sud RS je 25. februara obustavio postupak ocjene ustavnosti njenog imenovanja.

Film"Gospodin Niko protiv Putina" - o mladom ruskom učitelju koji pruža tihi otpor kremaljskom ratu protiv Ukrajine - osvojio je 15. marta Oskara za najbolji dugometražni dokumentarni film. Film, koji su režirali David Borenstein i učitelj Pavel Talankin, prati Talankina u njegovom radu u školi u siromašnom rudarskom gradu Karabaš na Uralu. U filmu se koriste snimci koje je Talankin pravio tokom dvogodišnjeg perioda kako bi pokazao kako ruska vlada predsjednika Vladimira Putina indoktrinira učenike porukama koje podržavaju rat. Na zahtjev ruskog Ministarstva obrazovanja, Talankin, koji ima 35 godina, pomogao je da se snime napori za proratnu propagandu u osnovnoj školi u Karabašu. Ali zvaničnici ministarstva nisu sumnjali da će on svoje snimke pretvoriti u dokumentarac o ruskoj kampanji "patriotskog obrazovanja" za školarce. Talankin u filmu dokumentuje vlastiti progon i konačno izgnanstvo, a The Hollywood Reporter ga je nazvao "dirljivom, intimnom hronikom". "'Gospodin Niko protiv Putina' govori o tome kako izgubite svoju zemlju, a ono što smo vidjeli dok smo radili s ovim snimcima jeste da je izgubite kroz bezbroj malih, sitnih činova saučesništva", rekao je reditelj Borenstein na sceni, stojeći pored Talankina. "Kada smo saučesnici, kada vlada ubija ljude na ulicama naših velikih gradova, kada ništa ne kažemo, kada oligarsi preuzmu medije i kontrolišu način na koji ih stvaramo", dodao je Borenstein. "Nestvarno je"Prije ceremonije u Los Anđelesu, Talankin je rekao: "Da ste mi prije dvije godine rekli da će stvari biti ovakve, nasmijao bih vam se u lice." "To je nestvarno - stvari poput ove jednostavno se ne dešavaju." Talankin, poznat i kao Paša, pobjegao je iz Rusije u ljeto 2024. s hard diskovima koji će postati osnova dokumentarnog filma. Talankin je upoznao Borensteina putem interneta, rekao je za CBS, a snimao je dvije godine dok je Borenstein režirao na daljinu iz Evrope. Film je u februaru osvojio i nagradu BAFTA u Londonu za najbolji dokumentarni film. Uz izvještavanje Current Timea, Reutersa i AFP-a.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da ne razume zašto se Srbija snabdeva ofanzivnim oružjem. "Do određene mere razumem da žele da imaju jaku defanzivu, ali oni se snabdevaju i napadnim oružjem. I to me brine, ali opet Hrvatska je u NATO-u i Evropskoj uniji", rekao je Milanović, preneli su hrvatski mediji. Beograd je potvrdio 12. marta da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400, velike razorne moći. Posle Pakistana Srbija je prva država kojoj je Kina isporučila takve rakete. Zbog toga je hrvatski premijer Andrej Plenković pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte). Reagujući na kupovinu kineskih raketa, Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore i da to uključuje "izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem." Milanović je upozorio i da Izrael snabdeva Srbiju oružjem, rekavši da nije video da se Plenković u pismu sekretaru NATO-a požalio i na Izrael. "Izrael 'valja' Beogradu, na čijoj su meti Hrvatska, Albanija, dijelovi BiH", rekao je Milanović. Izraelski raketni sistemi PULS i besposadna letelica Hermes 900 prvi put su prikazani javnosti na vojnoj paradi "Snaga jedinstva" u Beogradu 20. septembra 2025. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Zvaničnici tih zemalja su te navode Beograda odbacili u više navrata. U međuvremenu Srbija nastavlja da jača svoje naoružanje, istovremeno produbljući vojnu saradnju sa Pekingom.

Ukrajina želi novac i tehnologiju u zamjenu za pružanje pomoći zemljama Bliskog istoka koje traže načine da se zaštite od iranskih kamikaza-dronova, izjavio je predsjednik Volodimir Zelenski. Zelenski je u nedjelju rekao novinarima da su tri tima stručnjaka poslana na Bliski istok kako bi obavila stručne procjene i pokazala kako bi protivdronska odbrana trebala djelovati. On je ranije ove sedmice rekao da su timovi poslani u Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju, kao i u američku vojnu bazu u Jordanu. "Ovo nema nikakve veze s našim uključivanjem u operacije. Mi nismo u ratu s Iranom", rekao je Zelenski. Dodao je da bi se sa zemljama Perzijskog zaliva moglo pregovarati o fundamentalnijim i dugoročnijim sporazumima o dronovima i da još uvijek treba razgovarati o tome šta će Ukrajina dobiti zauzvrat za ovu pomoć. "Za nas su danas i tehnologija i finansiranje važne", rekao je Zelenski. Zemlje Zaljeva potrošile su velike količine protivvazdušnih raketa u borbi protiv iranskih dronova tipa Shahed. Kijev svake noći koristi niz različitih sistema za obaranje ruskih dronova, uključujući manje i jeftinije dronove, kao i opremu za ometanje signala. Zelenski je rekao da su Sjedinjene Države, kao i zemlje iz Evrope, Bliskog istoka i Afrike, zatražile pomoć Ukrajine u borbi protiv takvih napada. Međutim, američki predsjednik Donald Trump izjavio je da SAD‑u nije potrebna pomoć Ukrajine za obaranje dronova. Zelenski je rekao da ne zna zašto Washington još nije potpisao veliki sporazum o dronovima, na kojem je Kijev insistirao mjesecima, te da nije siguran da bi takav sporazum bio prihvaćen. "Želio sam potpisati sporazum vrijedan oko 35–50 milijardi dolara", rekao je. Zelenski je izrazio zabrinutost zbog uticaja produženog sukoba na Bliskom istoku na ukrajinske zalihe protivvazdušnih raketa. "Ni u kojem slučaju ne bismo željeli da Sjedinjene Države skrenu fokus s Ukrajine zbog situacije na Bliskom istoku", rekao je novinarima. Runda posljednjih mirovnih pregovora između Moskve, Kijeva i Washingtona, koja je trebala biti održana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odgođena je nakon što su američki i izraelski zračni napadi na Iran prije dvije sedmice izazvali regionalni sukob. Zelenski je rekao da je Washington predložio da se pregovori održe u Sjedinjenim Državama sljedeće sedmice, ali da se ruska strana nije željela sastati tamo. "Ili će oni promijeniti mjesto sastanka, ili Rusi moraju potvrditi (sastanak u) SAD-u", rekao je. Govoreći o situaciji na frontu, Zelenski je izjavio da ukrajinska vojska vjeruje kako je ruska proljetna ofanziva "već propala".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da rešenje postignuto u vezi sa primenom Zakona o strancima na Kosovu predstavlja olakšanje za srpski narod. "Iako tu nema lepih i lakih rešenja, postignut je jedan model sa čijim detaljima sam upoznat. Zahvalan sam na trudu Evropljana koji su hteli da izbegnu katastrofu bilo kakvog sukoba", rekao je Vučić. Vlasti Kosova od 16. marta počinju primenu Zakona o strancima i vozilima ali će tamošnjim Srbima biti dat rok od tri meseca za dobijanje lokalnih dokumenata. Onima iz Srbije koji rade i studiraju na severu Kosova biće izdavane privremene dozvole za boravak u trajanju od godinu dana, saopštili su šef kancelarije Evropske unije u Prištini Aivo Orav, izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Peter Sorensen i kosovski premijer Aljbin Kurti. Vučić je najavio je da uskoro razgovarati sa Srbima sa Kosova o modelu koji je postignut. Direktor kancelarije srpske Vlade za Kosovo Petar Petković saopštio je da se, kako je naveo, došlo do rešenja koje će omogućiti nesmetan i normalan rad srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu. "Izbegli smo najgori mogući scenario zatvaranja srpskih institucija, što je bio glavni cilj Prištine i primene Zakona o strancima", rekao je Petković 14. marta na konferenciji za štampu u Vladi Srbije. Naveo je da je na usvojenom rešenju Beograd nedeljama radio sa Evropskom unijom (EU), kao i sa predstanvicima srpske zajednice sa Kosova, sa zaposlenima u institucijama, sa rektorom, dekanima i direktorima bolnica. "Razgovarali sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, jer ovo pitanje nije niti administrativno, niti tehničko, već pre svega pitanje opstanka Srba na Kosovu", rekao je Petković. Naveo je da bi oko 20.000 ljudi direktno bilo pogođeno Zakonom o strancima, ali da će institucije u kojima rade Srbi na Kosovu i od ponedeljka, 16. marta, nastaviti sa radom kao i do sada. "U usvojenom rešenju ne radi se ni o kakvoj integraciji srpskih institucija u prištinske, i Srbi na Kosovu i dalje će moći da rade u institucijama u kojima je poslodavac Republika Srbija", dodaje. Objasnio je da će gradonačelnici iz redova srpske zajednice u 10 opština na Kosovu sastaviti listu zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim institucijama i da će se na osnovu davati radno i boravišno pravo. Dodao je da će lista biti obnavljana na svakih godinu dana i da će na njoj biti samo lični podaci. "Ne postoji bezbednosni rizik, jer sve te podatke kosovska policija ima već na administrativnom prelazu. Poslodavac je i dalje Republika Srbija, naši ljudi nastavljaju da rade u srpskim institucijama", izjavio je Petković. Vlada Kosova pristala je da izda privremene boravišne dozvole na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i prizna lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice pune primene Zakona o strancima i vozilima. Po poslednjoj najavi kosovskih vlasti puna primena Zakona o strancima i vozilima počinje od 15. marta. Na osnovu ovih zakona svi oni koji nemaju kosovska dokumenta morali bi da imaju boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim tablicama ne bi mogla da saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca. Olakšavajuće mere za pripadnike srpske zajednice dolaze nakon sastanka specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Petera Sorensena i premijera Kosova Aljbina Kurtija 14. marta. Zakon o strancima pogodio bi pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta, a žive, rade ili se školuju na Kosovu. Na Kosovu je 16. januara počela prva faza primene Zakona o strancima i vozilima, sa trajanjem do 15. marta, koja predviđa period informisanja i organizovanje informativnih sesija sa građanima. Po uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova od sredine januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju imati radnu dozvolu ili licencu za rad izdate od kosovske Agencije za zapošljavanje. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, među njima i Univerzitet u Severnoj Mitrovici čiji studenti koji dolaze iz Srbije po toim zakonu trebalo da imaju privremenu dozvolu boravka. Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović sastao se 14. marta u Beogradu sa komandantom Kfora general-majorom Ozkanom Ulutašom. "Na sastanku je bilo reči o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i aktivnostima koje Vojska Srbije i Kfor preduzimaju radi praćenja situacije na terenu i sprečavanja eskalacije krize", saopštilo je u subotu Ministarstvo odbrane Srbije. Navodi se da je na sastanku, u svetlu najavljenog početka primene zakona o strancima i vozilima, ocenjeno da je bezbednosna situacija na Kosovu "osetljiva i da je važno da Međunarodne bezbednosne snage preduzmu neophodne mere za očuvanje mira i stabilnosti i zaštitu Srba".

U Sarajevu je u podne počelo novo okupljanje građana ispred Zemaljskog muzeja povodom tramvajske nesreće koja se dogodila prije više od mjesec dana. Ovo je deseti protest od 12. februara, kada je poginuo student iz Brčkog, Erdoan Morankić, a teško povrijeđena srednjoškolka Ella. Na današnjem skupu okupilo se nekoliko desetina ljudi, uglavnom starijih, znatno manje nego prethodnih dana kada se broj demonstranata kretao od stotinjak do nekoliko hiljada. Na protest su ponovo došli roditelji koji traže pravdu za svoju djecu, kao i studenti koji kažu da se osjećaju nesigurno u gradu. Okupljeni su izrazili nezadovoljstvo slabim odzivom građana. Zbog manjeg broja prisutnih danas nije planirano blokiranje saobraćaja. Demonstranti su se kretali trotoarom od Zemaljskog muzeja prema SCC-u, ali su kod raskrsnice ipak izašli na cestu. Građani protestuju već mjesec dana tražeći od Tužilaštva Kantona Sarajevo da provede odgovornu i transparentnu istragu. Nezadovoljstvo su izazvali hapšenje vozača tramvaja i činjenica da ne postoji ključni videomaterijal iz tramvaja koji bi mogao razjasniti tok nesreće. Zbog toga se demonstranti redovno zaustavljaju i pred zgradom Tužilaštva KS. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.

Evropska unija (EU) je pozdravila pristanak Vlade Kosova da ponudi privremene boravišne dozvole i prizna lične karte članovima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, u skladu sa Zakonom o strancima i Zakonom o vozilima, koji će se u potpunosti primenjivati od nedelje, 15. marta. Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, ocenila je da sporazum o civilnoj registraciji i Zakon o strancima predstavlja važan korak napred u korist svih građana Kosova. Dodala je da je neophodno osigurati kontinuitet u pružanju javnih usluga. Šefica evropske diplomatije najavila je skoro održavanje runde dijaloga na nivou lidera Kosova i Srbije. "Ovaj napredak stvara novi zamah za dijalog između Beograda i Prištine, i spremna sam da uskoro budem domaćin sastanka na visokom nivou", saopštila je Kallas na mreži X. Dogovor je postignut nakon sastanka premijera Kosova, Albina Kurtija, sa evropskim izaslanikom za dijalog, Petersom Sorensenom. Iako su oba zakona počela da se primenjuju na Kosovu od 15. januara, to je bilo samo u okviru informativne kampanje o procedurama i pravilima za sprovođenje ovih zakona. Zakoni su izazvali protivljenje među članovima srpske zajednice na Kosovu, njihovim političkim predstavnicima i civilnim sektorom, koji tvrde da će primena negativno uticati na zdravstveni i obrazovni sektor koji funkcioniše u okviru srpskog sistema u područjima sa srpskom većinom. Od 15. marta zakoni stupaju na snagu u potpunosti i zahtevaće od svih koji nemaju kosovske dokumente da dobiju boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim registarskim tablicama neće moći da se kreću po Kosovu duže od tri meseca ili samo uz posebno odobrenje. Nakon sastanka evropskog predstavnika za dijalog i premijera Kosova, ovo pravilo se neće odnositi na kosovske Srbe bez kosovskih dokumenata, jer će oni moći da dobiju privremenu 12-mesečnu dozvolu boravka, kao i da koriste lične karte izdate od strane neformalnih struktura u zemlji kao sredstvo identifikacije.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je 13. marta da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte) o raketama koje je Srbija kupila od Kine. "Takvo oružje nije još viđeno na evropskoj teritoriji. Pisao sam generalnom sekretaru Marku Ruteu o tome", odgovorio je Plenković u petak na pitanje novinara u Zagrebu o novom naoružanju Vojske Srbije, odnosno o hipersoničnoj balističkoj raketi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je 12. marta da je Srbija do Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. On je naveo da je Vojska Srbije uspešno izvršila integraciju kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. Vučić, međutim, nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete. Informacija da je Srbija kupila ovo oružje prvi put se pojavila na jednom specijalizovanom vojnom forumu, gde su objavljene fotografije na kojima se vide borbeni avioni, u vlasništvu Vojske Srbije. Jedan avion je, kako se navodi, bio naoružani kineskom dalekometnom raketom vazduh-zemlja, sa oznakom CM-400. Drugi je, prema istim navodima, nosio avio bombu LS-6, takođe kineske proizvodnje. Premijer Hrvatske je 12. marta izjavio da ne očekuje da bi Srbija mogla u bilo kojoj varijanti da dođe u poziciju da koristi hipersonične rakete prema susednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj i najavio da će o tome razgovarati s partnerima u NATO i upozoriti ih na to novo oružje. Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je 12. marta za RTS naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je on. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je u petak da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljenje i da svojim kupovinama kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova, Peter Sorensen, u subotu stiže na Kosovo. Vest je saopštio kabinet premijera Albina Kurtija (Aljbin), koji je potvrdio da će se 14. marta šef kosovske vlade sastati sa evropskim izaslanikom za dijalog. Ovo je druga poseta Sorensena Kosovu u manje od mesec dana. On je krajem februara posetio i Beograd i Prištinu. Nezvanično se saznaje da je razlog ove posete primena Zakona o strancima. Na Kosovu je 16. januara počela prva faza pune primene tog zakona, koja će trajati do 15. marta i koja predviđa period informisanja, kao i organizovanje informativnih sesija sa građanima. Prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova objavljenom 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, te bi se zaposleni u njima, posebno profesori na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, mogli suočiti sa problemima nakon 15. marta, kada počne puna primena Zakona o strancima. Takođe, studenti ovog univerziteta koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi imati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi bi dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. marta za Radio-televiziju Srbije da se nada da će, uz pomoć Evropljana, uspeti pokušaji rešavanja problema, te da, prema njegovim rečima, "na putu smo da pronađemo rešenja koja ne bi značila katastrofu za srpski narod".

Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore. "To uključuje izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem", poručio je portparol Evropske komisije povodom potvrde predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Srbija kupila razorne kineske supersonične balističke rakete CM-400. Portparol je naglasio da "kredibilna evropska putanja znači posvećenost regionalnoj stabilnosti i zajedničkom razumevanju bezbednosnih izazova s kojima se suočava naš kontinent". NATO nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). Međutim, Andrej Plenković, premijer Hrvatske, koja je stalna članica Alijanse, najavio je da će o tome informisati ostale članice Severnoatlantskog saveza. "Razgovaraćemo s našim partnerima u Severnoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je Plenković 12. marta. Reakcija je došla i sa Kosova. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je 13. marta da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljene i da kupovinom kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Maćedonci je u izjavi za RSE rekao da Srbija već nekoliko godina nabavlja oružje iz Rusije i Kine i da "dakle, to nije povezano ni sa kakvom trenutnom pretnjom po Srbiju".

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Srbije Milan Antonijević saopštio je da prikazivanje dece romske nacionalnosti, koja se "potkupljuju" kako bi promovisala određene političke organizacije, predstavlja uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine. Antonijević je tako odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o video snimcima na kojima deca romske nacionalnosti pružaju podršku vladajućoj stranci uoči lokalnih izbora 29. marta. Snimci, objavljeni na društvenoj mreži TikTok, prikazuju biznismena Branka Babića kako prilazi deci, daje im novac, kupuje mobilne telefone i garderobu, a deca izgovaraju reči podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Na jednom od snimaka deca su snimljena u blizini bilborda u Smederevskoj Palanci, u centralnoj Srbiji, na kome se reklamira lista vladajuće Srpske napredne stranke na lokalnim izborima koji će biti održani u tom mestu i još devet opština i gradova u Srbiji. "Svaka zloupotreba dece u političke svrhe je nedopustiva i ona ne smeju biti korišćena kao sredstvo za političku promociju, niti smeju biti izložena pritiscima ili podsticana da učestvuju u političkim porukama koje ne mogu u potpunosti da razumeju", naveo je Antonijević za RSE. On je dodao da je posebno zabrinjavajuće "kada su u ovakvim situacijama uključena deca iz ranjivih i marginalizovanih grupa". Povodom ovog slučaja reagovao je i predsednik Romske partije Srđan Šajn. "To je klasična zloupotreba dece. Kupovina stvari (deci) pokazuje da tu više nema morala ni pravne države. Više se ne biraju sredstva", rekao je Šajn za RSE. Biznismen Branko Babić i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nisu odgovorili na hitan upit RSE o ovom slučaju. Babić preko svojih društvenih mreža daje otvorenu podršku SNS-u. Predsednik ove stranke i bivši premijer Srbije Miloš Vučević objavio je u junu 2025. na mreži X snimak "druženja kod prijatelja Branka Babića" na imanju tog biznismena.

Nacionalna aviokompanija Er Srbija (Air Serbia) od početka marta ponovo je počela redovno da koristi vazdušni prostor Belorusije na letovima između Beograda i Moskve, pokazuju podaci sa sajta Flightradar. Od 2021. uglavnom je koristila zaobilaznu putanju preko Poljske i baltičkog regiona, da bi se sada vratila putanji preko Belorusije. Iz Er Srbije nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je razlog za zaobilaznu putanju bila preporuka Evropske unije koja 2021. pozvala aviokompanije u EU da ne koriste beloruski vazdušni prostor. Povod za takav poziv bilo je prinudno sletanje aviona kompanije Ryanair u glavni grad Belorusije zbog navodnih bezbednosnih pretnji kada je maja 2021. uhapšen beloruski opozicioni aktivista i novinar Roman Protaševič. Na pitanje zbog čega je ponovo počeo da se koristi vazdušni prostor Belorusije nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Er Srbija kao nacionalna kompanija države koja nije u Evropskoj uniji, nije bila u obavezi da prihvati preporuku Unije. Analizirajući istoriju letova Beograd – Moskva – Beograd, tokom decembra 2025. kao i u prva dva meseca ove godine, RSE je utvrdio da su letovi Air Srbije retko preletali Belorusiju. Sve do 3. marta 2026. Ruta preko Belorusije smatra se najkraćim i najpraktičnijim za letove između Srbije i Rusije. Prema avijacijskim podacima, tom putanjom let je kraći za oko 100 - 150 kilometara u odnosu na zaobilazne rute. Pored manjih troškova na kerozin i takse, smanjuje i vreme leta za oko 10 minuta. Od početka rata u Ukrajini, Er Srbija povećala je broj letova prema Rusiji budući da je jedna od retkih evropskih kompanija koja leti prema toj državi. Između Beograda i Moskve avioni Er Srbije lete između dva i tri puta dnevno, a srpska nacionalna kompanija leti i za Sankt Peterburg, Soči i Kazanj. Za razliku od Brisela koji je zbog invazije uveo sankcije Rusiji i zatvorio svoj vazdušni prostor za avione ruskih aviokompanija, Srbija je nastavila saradnju sa tom državom, odbijajući pozive EU da se priključi sankcijama. Šta je događalo na letu Ryanaira 2021. godine?Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanskom glavnom gradu Viljnus, 23. maja 2023. Nakon anonimne dojave o postavljenoj bombi, avion je po nalogu beloruske kontrole leta, skrenuo sa kursa i prinudno sleteo u Minsk. Nakon provere koja je trajala pet sati, utvrđeno je da je dojava bila lažna. Romana Protaševiča i njegovu devojku policija je odvela ubrzo nakon što je avion sleteo. Ovo hapšenje osudile su Evropska unija, NATO kao i brojne međunarodne institucije i organizacije. Roman Protaševič bio je urednik opozicionog kanala "Neksta" na servisu "Telegram" do 2020. kada su u Belorusiji počeli masovni protesti protiv autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka. Protesti i njihovo gušenje od strane vlasti usledili su nakon ponovnog izbora Lukašenka na glasanju koje su međunarodni posmatrači ocenili neregularnim, a beloruska opozicija "pokradenim".