Zvuci pucnjave odjekivali su u noći između četvrtka i petka u pograničnim područjima između Avganistana i Pakistana, posle višednevnog ključanja tenzija, dok obe strane tvrde da su ubile desetine militanata i pripadnika bezbednosnih snaga. Zabihulah Mudžahid, portparol avganistanske Vlade koju predvode talibani, rekao je da je Kabul u četvrtak pokrenuo "ofanzivnu operaciju velikih razmera protiv pakistanskih vojnih centara i vojnih instalacija duž linije Durand", nestabilne granice koja preseca tradicionalne plemenske teritorije Paštuna i Baludža. On je naveo da je ubijeno 40 pripadnika pakistanskih bezbednosnih snaga. Ta tvrdnja nije mogla biti nezavisno potvrđena. Pakistanske trupe su uzvratile, rekli su pakistanski zvaničnici, a ministar informisanja Atalah Tarar rekao je da je 36 pripadnika avganistanskih graničnih snaga ubijeno u borbama. Novi talas napada usledio je pošto je u pakistanskim vazdušnim udarima četiri dana ranije ubijeno najmanje 18 ljudi u avganistanskim provincijama Nangarhar i Paktika. Pakistan je saopštio da je pokrenuo te napade na sedam lokacija militanata u Avganistanu u okviru "odmazde" zbog nedavnih samoubilačkih napada za koje tvrdi da su ih izveli ekstremisti sa sedištem u Avganistanu. Pakistan je naveo da je u napadima ubijeno i do 80 militanata. Avganistanske bezbednosne strukture koje predvode talibani odbacile su ovu tvrdnju kao "lažnu", dok su vladini zvaničnici takođe rekli da pripremaju "odgovarajući i proračunati odgovor". Avganistan negira optužbe Pakistana da pruža utočište pakistanskim talibanima, ogranku avganistanskih talibana koji izgleda odvojeno deluju. Tenzije između dve zemlje su porasle otkako je Pakistan izveo vazdušne napade na Kabul u oktobru 2025. godine, posle čega su usledili dodatni napadi na avganistansku teritoriju. Desetine vojnika s obe strane poginule su u artiljerijskim sukobima i teškoj vatri prošle godine pre nego što je dogovoren prekid vatre uz posredovanje Katara. Ipak, nekoliko rundi razgovora kojima su posredovali Katar i Turska za smirivanje tenzija duž granice, nisu donele dugoročni proboj.

Evropska radiodifuzna unija (EBU) pozvala je vlasti u Bosni i Hercegovini da hitno pronađu rješenje kako bi osigurale finansiranje javnog servisa BHRT-a i zaštitile njegovu budućnost. Ovo se navodi u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa o tome da li će EBU razmotriti produženje roka nakon 28. februara za otplatu preostalog duga koje Javni servis Bosne i Hercegovine ima prema uniji. Dug iznosi 11,28 miliona eura. "Samo produženje rokova ne bi riješilo osnovne probleme koji traju više od 10 godina, već bi produžilo neizvjesnost i nestabilnost s kojima se emiter već suočava", dodaje se u odgovoru za RSE u četvrtak, 26. februara. BHRT duguje novac za struju, plin, plate i doprinose radnicima, te prema Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) i satelitiskim operaterima. U odgovoru iz EBU za RSE se ističe i kako je posljednjih godina EBU aktivno sarađivala sa BHRT i relevantnim akterima kako bi pronašla rješenje za dugotrajne finansijske poteškoće. "Ova situacija odražava strukturnu finansijsku krizu koja već dugi niz godina pogađa BHRT i zahtijeva održivo i konačno rješenje. EBU je predložila nekoliko planova otplate u nastojanju da se postigne održiv dogovor, ali zbog kontinuirane finansijske krize oni nisu mogli biti provedeni. Menadžment i zaposlenici BHRT-a dosljedno su konstruktivno učestvovali u traženju rješenja. Međutim, uprkos kontinuiranoj komunikaciji s vladom, nismo primili formalni prijedlog od vlasti Bosne i Hercegovine koji bi pomogao u rješavanju ove situacije", zaključuje se. Javni državni servis BHRT je u četvrtak ujutro, 26. februara privremeno prekinuo emitovanje redovnog programa. Na konferenciji za novinare, generalni direktor Belmin Karamehmedović je izjavio kako taj dan ističe rok kojeg je bh. vlastima dala Evropska radiodifuzna unija (EBU) da ponudi rješenje izmirenja dugovanja BHRT-a prema njima. Na BHRT je trenutno zaposleno 775 ljudi. Dugovanja BHRTPreko 50 miliona maraka (oko 25 miliona eura) duguje se radnicima za poreze i doprinose na plate, od čega se odmah mora platiti 2,5 miliona (1.28 milina eura) po osnovu izvršnih sudskih presuda. Javni servis bi mogao ostati i bez struje zbog duga od 1.56 miliona maraka (oko 800.000 eura) prema Elektroprivredi BiH, a izložen je i riziku od isključenja gasa zbog obaveza od 300.000 maraka (oko 154.000 eura) prema Sarajevo gasu. U martu prošle godine Ustavni sud BiH potvrdio je zakonsko pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, poništivši ranije presude nižih sudova u RS-u koje su bile u korist RTRS-a, i naložio ponavljanje sudskih postupaka pred sudovima u Banjaluci. Nakon toga, u julu, Vrhovni sud Republike Srpske donio je rješenja u dva postupka koja potvrđuju pravo BHRT-a na sredstva od RTV takse, stavljajući tačku na spor sa RTRS-om po pitanju naplate i raspodjele sredstava. BHRT je od Parlamenta i Vijeća ministara BiH tražio kredit od 100 miliona maraka (oko 50 miliona eura) s odloženim plaćanjem za pokriće dugova, koji bi se vratio nakon okončanja sporova s RTRS-om, te dodatnih 25 miliona maraka (oko 12,5 miliona eura) iz viška prihoda Regulatorne agencije za komunikacije za izmirenje obaveza prema EBU i izvršnim sudskim presudama. Međutim, predstavnici Republike Srpske u državnim institucijama blokiraju ove inicijative: odbijaju prisustvovati sjednicama Parlamenta i Doma naroda kad se raspravlja o BHRT-u, te ne podržavaju zahtjeve u Vijeću ministara i Predsjedništvu BiH.

Izaslanik Evropske unije za sankcije Dejvid O’Salivan (David O’Sullivan) posetio je u četvrtak Biškek radi razgovora s visokim kirgistanskim zvaničnicima usled zabrinutosti da se neki finansijski kanali i trgovinski tokovi u Kirgistanu koriste za zaobilaženje sankcija uvedenih Rusiji. O’Salivan je na konferenciji za novinare rekao je da se oko 80 vrsta robe, uglavnom proizvoda dvostruke namene, ispituje zbog mogućeg reeksporta u Rusiju preko teritorije Kirgistana. Oko 50 ovih artikala se koristi u ruskoj vojnoj opremi, dok su ostali kritični za industrijsku proizvodnju, rekao je O'Salivan, navodeći da je to samo uska kategorija koja "ne predstavlja ekonomski interes za Kirgistan". Izaslanik za sankcije je posetio Kirgistan dok Evropska unija radi na usvajanju 20. paketa sankcija Rusiju. On je informisao zvaničnike centralne banke i ekonomskih ministarstava, o svojoj misiji da identifikuje i reši moguće zaobilaženje sankcija pre nego što Brisel finalizuje nove mere. Fokus na robu dvostruke namene i finansijske rizikeO’Salivan je rekao da za EU nije prioritet da tražiti od Kirgistana da usvoji sankcije, već da se osigura da se ta zemlja ne koristi kao platforma za njihovo zaobilaženje. "Ne tražimo od Kirgistana da usvoji naše sankcije... razumemo da postoje zemlje koje, iz različitih razloga, biraju drugačiji put", rekao je za Kirgistanski servis RSE. On je dodao da se određena roba uvozi u Kirgistan iz EU i zatim reeksportuje u Rusiju, za šta je rekao da je "neprihvatljivo". Izaslanik za sankcije je takođe istakao rizike u finansijskom sektoru, navodeći da se akteri koji žele da zaobiđu sankcije infiltriraju u kirgistanske banke i platforme za kriptovalute. On je naveo da je to razlog za uključivanje nekoliko banaka i institucija povezanih s kriptovalutama u prethodni paket sankcija. "Gde imamo dokaze da kompanije u bilo kojoj zemlji, uključujući i Kirgistan, olakšavaju zaobilaženje naših sankcija, onda zadržavamo pravo da delujemo protiv tih kompanija", rekao je on, pojašnjavajući da su takve mere usmerene na kompanije, a ne zemlju. O’Salivan je naglasio da EU poštuje suverenitet Kirgistana i legitimnu trgovinu s Rusijom, ističući važnost doznaka migrantskih radnika za lokalne porodice "Nemamo nikakvu nameru da se mešamo u vaše potpuno legitimne trgovinske i ekonomske odnose s Rusijom. Poštujemo bliskost vaših odnosa s Rusijom; znamo da imate mnogo migrantskih radnika u Rusiji čije su doznake u Kirgistan važne za egzistenciju mnogih porodica", rekao je on. Predložene mere u 20. paketu sankcijaNacrti predloga za 20. paket o kojima sada raspravlja EU zabranili bi izvoz određenih visokorizičnih artikala kao što su mašine za računarsku numeričku kontrolu (CNC) i radio oprema u Kirgistan, usled zabrinutosti da je roba izvezena iz EU već reeksportovana u Rusiju, što pomaže u zaobilaženju postojećih sankcija. Podaci EU iz nacrta pokazuje da je izvoz tih artikala u Kirgistan porastao za skoro 800 odsto u prvih 10 meseci 2025. u poređenju s nivoima pre početka ruske invazije u februaru 2022. godine, dok je izvoz iste robe iz Kirgistana u Rusiju povećan za oko 1.200 odsto. EU ocenjuje da je takav obrazac nosi "kontinuirani i posebno visok rizik" zaobilaženja sankcija, napominjući da se ta roba može koristiti u vojnoj proizvodnji i naprednim industrijskim primenama. Nacrt, u koji je imao uvid RSE, takođe uključuje dodavanje kirgistanske kompanije povezane s kriptovalutama na crnu listu EU zbog olakšavanja ruskih finansijskih interesa, što odražava pomak ka ciljanim ograničenjima usmerenim na kompanije, a ne na sankcije zemlji. Odgovor kirgistanske vladePosle sastanaka sa O’Salivanom, kirgistanski zvaničnici su izrazili želju za konstruktivnim dijalogom, istovremeno izražavajući zabrinutost zbog ekonomskog uticaja jednostranih mera ako ih EU usvoji. Kirgistanski zvaničnici su ukazali na mere koje se sprovode kako bi se prekinulo moguće zaobilaženje sankcija. Danijar Amangeldijev, prvi zamenik predsednika kabineta, napomenuo je da su poslanici već uveli ograničenja za robu dvostruke namene i naglasio važnost predvidljivosti i stabilnosti u finansijskim vezama s EU. Zamenik premijera Edil Baisalov je dotle upozorio da bi mere EU mogle da ugroze regionalnu ekonomsku stabilnost. Ministarstvo spoljnih poslova predložilo je zajedničku radnu grupu za sprečavanje zaobilaženja sankcija, dok je Nacionalna banka Kirgistana saopštila da procenjuje potencijalni uticaj predstojećeg paketa kako bi se osigurala stabilnost bankarskog sektora. Za sankcije EU neophodno je da ih jednoglasno odobre svih 27 članica. Mere koje utiču na Kirgistan, uključujući kontrolu izvoza CNC mašina i radio opreme, mogle bi naići na otpor. Nemačka, Italija i Poljska su najveći izvoznici te robe u Kirgistan. Diplomate EU rekle su za RSE da bi neki od tih izvoznika mogli pokušati da blokiraju predložena ograničenja vezana za Kirgistan.

Vlada Crne Gore planira da do kraja godine zatvori sva pregovaračka poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji – inicijativa je koja se ogleda i na poruci ispisanoj na avionima nacionalnog avioprevoznika Air Montenegro. "28by28 - The next EU member", poruka je ispisana na avionima, a kako navode iz Ministarstva evropskih poslova, cilj kampanje je da se međunarodnoj javnosti prenese poruka da će Crna Gora do 2028. godine postati 28. članica Evropske unije. Ispisivanje slogana na avionima dio je šire kampanje koja će se provoditi kako bi se domaća i evropska javnost upoznala s rezultatima Crne Gore u procesu evropskih integracija i ambicijom punopravnog članstva do 2028. godine. "Donosimo Evropu u Crnu Goru i nosimo Crnu Goru u Evropu. Širom Europske unije naš nacionalni avioprijevoznik nosi poruku - Crna Gora je sljedeća članica Europske unije", rekao je premijer Milojko Spajić prigodom predstavljanja zrakoplova u podgoričkoj zračnoj luci. Spajić kaže da poruka na avionu nacionalnog avioprevoznika predstavlja "stratešku izjavu države", istaknuvši da Crna Gora Evropi nudi stabilnost, novu energiju i potvrdu mogućnosti zajedništva u različitostima. Crnogorska ministarka za evropske poslove Maida Gorčević ocijenila je da je članstvo u EU ambiciozan, ali ostvariv cilj, poručivši da su institucije preuzele odgovornost za provedbu potrebnih reformi. Vlasti Crne Gore su ranije najavile da im je plan da do kraja godine zatvore sva pregovaračka poglavlja, čime bi se otvorio prostor za završetak kompletnog pristupnog procesa do 2028. godine. Crna Gora se u Briselu prepoznaje kao najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Ambicija ne samo Crne Gore već i evropskih institucija jeste da zemlja zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja tekuće godine. Time bi se, teoretski, omogućila primjena državnog slogana "28 do 28", što znači da bi Crna Gora mogla postati 28. članica Evropske unije do kraja 2028. godine. Ako se zatvore sva poglavlja do kraja 2026. ostaje dovoljno vremena za ratifikaciju Sporazuma o pristupanju koji se potpisuje nakon što se pregovori o članstvu proglase završenim. Ratifikacija mora da prođe kroz sve postojeće države članice EU, njih 27, kao i kroz državu koja pristupa, u ovom slučaju Crnu Goru. Ovaj proces obično traje između jedne i tri godine.

Sud Bosne i Hercegovine odbio je prijedlog Tužilaštva BiH da se Dragoljubu Kunarcu odredi pritvor i umjesto toga mu je izrekao najstrože mjere zabrane, uključujući kućni pritvor, saopšteno je iz Suda BiH 26. februara. Sud je naveo da pritvor u ovoj fazi postupka nije neophodan te je prihvatio alternativne mjere kojima se osigurava prisustvo optuženog. Kunarac je nakon izdržane 28‑godišnje zatvorske kazne u Njemačkoj po presudi Haškog tribunala transportovan u BiH. U saopštenju se podsjeća i da se 1998. dobrovoljno predao pripadnicima tadašnjeg SFOR‑a (Stabilizacijske snage NATO‑a u Bosni i Hercegovini). Sud je Kunarcu odredio kućni pritvor uz svakodnevne nasumične kontrole, zabranu putovanja i oduzimanje putnih isprava, zabranu kontakta sa svjedocima i potencijalnim saučesnicima, uz zabranu približavanja njima na manje od 100 metara. Upozoren je da mu može biti određen pritvor ako prekrši ijednu od mjera. One ostaju na snazi dok postoji potreba ili do nove odluke Suda. Dragoljub Kunarac tereti se za zločine protiv čovječnosti počinjene na području Foče 1992. godine kao komandir jedinice Vojske Republike Srpske "Žaga". Prema optužnici, učestvovao je u ubistvima najmanje šest civila, mučenju, deportacijama bošnjačkog stanovništva te paljenju kuća i imovine. Sud BiH je optužnicu potvrdio. Kunarac je ranije pred Haškim tribunalom osuđen na 28 godina zatvora zbog višestrukih silovanja i porobljavanja žena. U presudi iz 2001. godine Haški tribunal je prvi put utvrdio da silovanje predstavlja zločin protiv čovječnosti.

Predsjednik Parlamentarne grupe Demokratske partije Kosova (PDK), Arian Tahiri, rekao je da je njegova stranka spremna da predloži ime za predsjednika, ako se to od nje zatraži, ali je naglasio da ne podržavaju nijednog "jednostranog" kandidata. Tokom obraćanja medijima, Tahiri je rekao da će PDK, najveća opoziciona stranka sa 22 poslanika, glasati za kandidata za predsjednika koji, prema njegovim riječima, ima domaći i međunarodni ugled i integritet, intelektualne zasluge i "koji predstavlja čast za Kosovo i njegove građane". Ipak, Tahiri je rekao da još uvijek nisu razgovarali o konkretnim imenima, dodajući da je PDK spremna i za prijevremene izbore ukoliko se ne pronađe rješenje. Poslanici imaju rok do 4. marta da izaberu novog predsjednika, budući da aktuelnoj predsjednici Vjosi Osmani mandat ističe 4. aprila. Osmani je već izrazila namjeru da se kandiduje za drugi mandat. Tahiri je kazao da se na sastancima lidera njegove stranke, Bedrija Hamze, s premijerom i liderom Samoopredjeljenja (LVV) Albinom Kurtijem, nije razgovaralo o bilo kakvom političkom dogovoru i da njegova stranka nije zainteresovana za takvo nešto, već podržava kandidata koji ispunjava njihove kriterije. "Ne želim da ulazim u konkretna imena, ali smatram da zemlji ne priliči neko ko je jučer imao jednostranu političku ulogu, neko ko predstavlja samo jednu grupu ili stranku. Govorimo o osobi koja je iznad političkih partija. Na ovom nivou razgovaramo o principima i standardima. Ali ako bude potrebno, razumno i zatraži se, PDK će sasvim sigurno predložiti i svoje ime", poručio je. Lider Pokreta Samoopredjeljeje i premijer Kosova, Albin Kurti, proteklih dana održao je odvojene sastanke s predsjednikom PDK‑a, Bedrijem Hamzom, i s predsjednikom Demokratskog saveza Kosova (LDK), Lumirom Abdixhikuom, kako bi se pronašlo rješenje za pitanje predsjednika države. Za izbor predsjednika potrebne su 80 glasova, a Kurti je rekao da parlamentarna većina ima 66. Nakon sastanaka, Kurti je izjavio da se nije razgovaralo o konkretnim imenima, ali je dodao da je zajednički stav tri najveće stranke na Kosovu taj da nemaju "volju" za prijevremene izbore, koji bi morali biti održani 45 dana nakon eventualnog neuspjeha izbora novog predsjednika. U međuvremenu, zamjenik predsjednika Pokreta Samoopredjeljenje i predsjednik Skupštine, Glauk Konjufca, rekao je dan ranije da bi postojanje kandidata iz porodice kosovskog heroja Adema Jasharija donijelo "automatski konsenzus" u društvu. Međutim, nakon te izjave, Murat i Bekim Jashari negirali su bilo kakvu uključenost u proces kandidature za predsjednika. Imena iz ove porodice ranije su se spominjala kao potencijalni kandidati, ali nikada nijedan nije postao zvaničan prijedlog. Da bi se neko kandidovao za predsjednika, potrebno je najmanje 30 potpisa poslanika, a za izbor su potrebne dvije trećine glasova u Skupštini od 120 mjesta. Kvorum se postiže s 80 poslanika. Ako kandidat u prva dva kruga glasanja ne dobije 80 glasova, u trećem krugu je dovoljan 61 glas. Aktuelna predsjednica, Vjosa Osmani, kritikovana je od opozicionih partija da je bila bliska Pokretu Samoopredjeljenje. Naveli su da ona ne predstavlja ujedinjujuću figuru, iako ništa konkretno nisu iznijeli. Njen prvi mandat predložio je upravo Pokret Samoopredjeljenje. Ovoga puta, stranka na vlasti još nije jasno rekla da li je podržava i za drugi mandat.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u četvrtak, nakon što su ukrajinski i američki pregovarački timovi završili rundu mirovnih razgovora u Švajcarskoj, da Kijev računa na trilateralni sastanak sa SAD i Rusijom početkom marta. Zelenski je u video obraćanju na Telegramu posle sastanka u Ženevi rekao da "postoji veća spremnost za sledeći trilateralni format". "Najverovatnije će sledeći sastanak biti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u Abu Dabiju", rekao je Zelenski. Zatraživši finalizaciju onoga što su ukrajinski i američki pregovarači "postigli" u radu na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu – što se smatra ključnim pitanjem u okončanju borbi izazvanih invazijom Rusije pre četiri godine – Zelenski je takođe pozvao na sastanak s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. "Takav format može mnogo toga da reši. Lideri odlučuju o ključnim pitanjima", rekao je on. Dan ranije, posle telefonskog razgovora s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump), Zelenski je rekao da Tramp podržava "niz koraka" u pregovorima koji uključuju takav sastanak. Kijev već dugo navodi da je direktan samit lidera najbolji način za rešavanje najsloženijih pitanja i okončanje rata. Kremlj nije javno podržao tu ideju, umesto toga navodeći da Zelenski može doći u Moskvu ako želi da razgovara s Putinom, što je ukrajinski lider odbio, rekavši da bi to trebalo da bude na neutralnoj teritoriji. Mada nije bilo komentara iz Rusije o poslednjoj rundi razgovora Ukrajine i SAD, ruska državna novinska agencija RIA Novosti je izvestila da je Putinov specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev takođe razgovarao s američkim zvaničnicima u Ženevi. Prema RIA Novostima, Dmitrijev je odbio da komentariše rezultate razgovora. Razgovori u četvrtak održani su nekoliko sati pošto su ruske snage lansirale dronove i rakete na više ukrajinskih regiona, a takođe i nakon što je Moskva poslala Kijevu tela ljudi koji su izgleda poginuli u ratu. Ranije tokom dana glavni ukrajinski pregovarač Rustem Umerov je potvrdio da će se razgovarati o "paketu prosperiteta", uključujući pitanja kao što su ekonomska podrška i investicije, zajedno s "humanitarnim aspektom i pitanjem mogućih razmena". Rusija i Ukrajina su tokom sukoba sprovele brojne razmene zarobljenika i posmrtnih ostataka poginulih vojnika. Zvaničnici dve zemlje naveli su u četvrtak da je Rusija vratila, kako se navodi, tela 1.000 Ukrajinaca. Vlasti u Kijevu su saopštile da su to "možda ukrajinski branioci" i da će početi rad na njihovoj identifikaciji. Vladimir Medinski, ključni saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je da je Ukrajina vratila tela 35 ruskih vojnika u zamenu. Pored diplomatskih aktivnosti i razmene, brutalna realnost rata se nastavljala. "Poznato je da su desetine ljudi povređene kao rezultat ovog napada, uključujući decu", napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na društvenim mrežama posle noćnog napada za koji je rekao da je uključivao 420 dronova i 39 raketa. Među metama su bili stambeni blokovi, gasni sistem i električne trafostanice, rekao je Zelenski. Pre razgovora u Ženevi, američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) – koji ne učestvuje na njima – rekao je da samo Vašington može da vodi pregovore do okončanja rata. "Ujedinjene nacije to neće učiniti. Francuska to neće učiniti. EU to neće učiniti. Rusi čak neće ni razgovarati s njima. Dakle, ne želimo da odustanemo od – znamo da, na kraju, taj rat u Ukrajini nema vojno rešenje", rekao je Rubio. "Ako mi odustanemo od te uloge, niko drugi to ne može da uradi", dodao je on. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) i Zelenski su razgovarali telefonom u sredu. Zelenski je na društvenim mrežama posle razgovora naveo da su Tampovi izaslanici učestvovali u diskusiji, koja se u velikoj meri fokusirala na dnevni red predstojeće runde diplomatije. "Očekujemo da će ovaj sastanak stvoriti priliku da se razgovori prebace na nivo lidera", napisao je Zelenski, dodajući da Tramp "podržava ovaj niz koraka". On je rekao da je direktni samit lidera "jedini način da se reše sva složena i osetljiva pitanja i konačno okonča rat". On je rekao da je direktni samit lidera "jedini način da se reše sva složena i osetljiva pitanja i konačno okonča rat". Sastanak u Ženevi održava se dva dana pošto je širom Ukrajine obeležena četvrta godišnjica ruske invazije. Prethodno je su održani trilateralni razgovori Rusija-Ukrajina-SAD 17. i 18. februara. Malo suštinskih informacija se pojavilo s prethodnih sastanaka, osim nejasnih opisa da su bili "teški" u nekim oblastima, dok su u drugima postignuti "napredak". Posle četiri godine rata, procene ukupnog broja žrtava variraju. U jednom nedavnom izveštaju navodi se da je broj poginulih, ranjenih i nestalih 1,2 miliona Rusa i 500.000-600.000 Ukrajinaca. Svetska banka je 23. februara saopštila da bi obnova ukrajinske ekonomije koštala oko 588 milijardi dolara tokom jedne decenije.

Iz njemačke i norveške ambasade u Bosni i Hercegovini kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kako više ne mogu osigurati novac za deminiranje u Bosni i Hercegovini (BiH). Ove dvije države su u proteklim godinama bile među vodećim donatorima u procesu deminiranja u BiH. Kao razloge navode to da su humanitarne potrebe u drugim konfliktima, poput Sudana, Ukrajine i Gaze, prema podacima Ujedinjenih nacija, veće nego u Bosni i Hercegovini. "Stoga se moramo u skladu s našim humanitarnim mandatom više fokusirati na te regije", navode iz Ambasade Njemačke u BiH na upit RSE o tome da li će u narednom periodu nastaviti da finansiraju deminiranje u BiH. "Njemačka je od 2022. i 2025. godine osigurala skoro 10 miliona eura kako bi zajedno sa humanitarnim partnerskim organizacijama pružila podršku za deminiranje, podizanje svijesti kod školske djece i lokalnih zajednica o sigurnom ponašanju na kontaminiranom području, te dala podršku preživjelim žrtvama od mina i neeksplodiranih sredstava za nabavku proteza", ističe se u odgovoru. Iz ambasade Norveške u BiH kažu da je od 1996. godine ta zemlja izdvojila približno 38 miliona eura za podršku domaćim vlastima, međunarodnim partnerima i organizacijama za deminiranje. "Kako se humanitarne potrebe mijenjaju, posebno u zemljama suočenim s velikom i brzo rastućom kontaminacijom poput Ukrajine, naša pomoć mora biti usmjerena prema regijama s najhitnijim potrebama. Iz tog razloga prioriteti Norveške su se promijenili, te Bosna i Hercegovina nije među planiranim područjima za buduće finansiranje deminiranja", dodaje se u odgovoru. Na deminiranje je do sada uloženo gotovo milijardu maraka (oko 500 miliona eura), od čega su dvije trećine novca dali strani donatori i međunarodne organizacije. Za potpuno okončanje deminiranja potrebno je još oko 250 miliona eura, novca za koji u ovom trenutku nema osiguranog izvora finansiranja. Prema posljednjim podacima, novca za deminiranje trenutno ima za ovu i narednu godinu. U BiH još oko 90.000 ljudi živi u područjima u kojima postoji opasnost od mina. U zvaničnim podacima se navodi kako je 770 kvadratnih kilometara u zemlji i dalje kontaminirano minama i eksplozivnim ostacima rata. Istovremeno, Bosna i Hercegovina priprema zahtjev za produženje roka svoje međunarodne obaveze da zemlju očisti od mina, koji ističe u martu 2027. godine. Taj zahtjev, u skladu s međunarodnom protivminskom konvencijom, poznatijom kao Ottawa Treaty, BiH mora uputiti već u martu ove godine. Novi Zakon o deminiranju je bio u javnoj raspravi, a o njemu svoje mišljenje treba dati i Vijeće ministara BiH. U slučaju da zakon bude usvojen, proces deminiranja bi se mogao završiti u narednih osam do devet godina.

Koordinisana akcija koju su vodili Europol i Eurojust izvedena je 23. februara u četiri države kada su vlasti izvršile povezana hapšenja i pretrese u Francuskoj, Italiji, Belgiji i Švajcarskoj. Kriminalna mreža je razotkrivena praćenjem traga novca dok je visokocijenjena meta Europola iz Crne Gore i tražena širom Evrope, koja se navodno smatra vođom kriminalne organizacije uhapšena u Francuskoj, javio je 26. februara Europol. Uhapšeno je sedam osumnjičenih (četvorica u Francuskoj, troje u Italiji), uključujući crnogorskog državljanina. Osumnjičeni iz Crne Gore se nastanio u oblasti grada Kana u Francuskoj sa bliskim članovima porodice, uključujući zeta iz Italije, koji je italijanskim vlastima poznat po pranju novca, prevarama i krivičnim djelima vezanim za oružje. Na Francuskoj rivijeri zaplijenjena su luksuzna vozila, zajedno sa skupocjenim nekretninama vrijednim više od pet miliona eura. Tokom povezane akcije dodatna imovina zaplijenjena je u Švajcarskoj i Italiji. Međunarodna kriminalna mreža koja je prala profit od kokaina za italijanski organizovani kriminal razbijena je nakon što su istražitelji pratili trag novca širom Evrope. Srbija, BiH i Crna Gora u prvih deset u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminalaOtkriven je sofisticirani sistem pranja novca koji je služio članovima Kamore, napuljske mafije i Ndrangete, kalabrijske mafije. Iza fiktivnih kompanija, lažnih faktura i luksuznih investicija, milioni eura profita od kokaina prali su se i reinvestirali širom Evrope. Istražitelji su, prateći finansijske tokove, identifikovali crnogorskog državljanina, koji se tretira kao meta visoke vrijednosti i koga traži nekoliko evropskih zemalja, naveo je Europol. Finansijska istraga je otkrila da je mreža za pranje novca direktno povezana sa velikom trgovinom kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Grupa je osumnjičena za koordiniranje pomorskih pošiljki značajnih količina kokaina u glavne evropske luke. Velika zapljena koju su izvršili belgijski carinici krajem 2025. godine povezana je sa crnogorskim osumnjičenim, što je omogućilo napredovanje u istrazi. Istragu je vodila francuska Nacionalna žandarmerija, blisko sarađujući sa italijanskim karabinjerima i Švajcarskom federalnom kancelarijom policije (fedpol). Istragu su podržali Belgijska sudska federalna policija Antverpena, Bugarska državna agencija za nacionalnu bezbjednost, Njemačka carina i Ekvadorska nacionalna policija, uz koordinaciju Europola i Eurojust-a. Evropol podržava ovu istragu od 2023. godine i ona je brzo postala jedna od najaktivnijih operacija Agencije u okviru njenog Evropskog centra za finansijski i ekonomski kriminal.

Članovi porodice kosovskog heroja Adema Jašarija (Jasharija) negirali su da imaju bilo kakvu namjeru da se kandiduju za predsjednika države, nakon što je ministar vanjskih poslova Gljauk Konjufca (Glauk)u srijedu izjavio da bi, ako bi kandidat za predsjednika došao iz ove porodice, to bio "automatski konsenzus" u društvu. Kosovo mora požuriti da izabere novog predsjednika države do 4. marta, kako bi izbjeglo još jedne vanredne izbore, jer sadašnjoj predsjednici Vjosi Osmani mandat ističe 4. aprila. Čini se da Osmani nema podršku parlamentarnih stranaka za reizbor, a do sada se nisu spominjala druga moguća imena za predsjednika, iako rok ističe. Govoreći nakon sastanka s ministricom vanjskih poslova Albanije, Elisom Spiropali, Konjufca je rekao da među političkim strankama do sada postoji konsenzus jedino oko toga da bi predsjednik trebalo da dođe iz porodice Jašari. Međutim, Murat Jašari, sin Rifata Jašarija, brata Adema Jašarija, rekao je kasnije za VOX Kosova da nema interesovanje niti namjeru da postane predsjednik Kosova, te da je "političkim strankama jasno stavio do znanja razloge zbog kojih to ne čini, jer na njegovim plećima leži veliki teret". Kasnije je Bekim Jašari, bivši predsjednik opštine Skenderaj, rekao Radiju Slobodna Evropa da dijeli stav svog bratića, dodajući: "nemam šta dodati tome, ni tačku ni zarez". Konjufca nije želio da odgovori kada je upitan da li postoji volja iz porodice Jašari u vezi s ovim pitanjem. Prije nekoliko dana, premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) boravio je u Prekazu kod porodice Jašari. On je potvrdio medijima da je razgovarao s Rifatom Jašarijem "o političkim pitanjima". U prošlosti su se imena članova ove porodice spominjala kao potencijalni kandidati za predsjednika, ali nijedno od tih imena nikada nije postalo zvaničan prijedlog. Na temu predsjednika, Konjufci je postavljeno pitanje i tokom konferencije za medije sa ministarkom vanjskih poslova Albanije, Elisom Spiropali. On je ocijenio kao pozitivne sastanke koje je premijer Kosova, Aljbin Kurti, ujedno i predsjednik Pokreta Samoopredjeljenje, održao s čelnicima dviju najvećih opozicionih stranaka, Bedrijem Hamzom iz Demokratske partije Kosova i Limirom Abdidžikuom (Abdixhiku) iz Demokratskog saveza Kosova, u pokušaju da se nađe rješenje za izbor novog predsjednika države. Konjufca je rekao da su autori Ustava napisali dio o izboru predsjednika s idejom da prosta većina nema garanciju da ga izabere sama, već da se to dogodi u saradnji s političkim snagama. On je rekao da trenutna većina ima 66 glasova u Skupštini, a da je za dostizanje potrebnih 80 glasova za izbor predsjednika potrebna i podrška opozicionih stranaka. Prema njegovim riječima, 80 glasova se ne može postići ako se predloži "jednostrano ime". "Dakle, zaključak je da kroz određeno ime ne bismo trebali pritiskati opoziciju uza zid." Kurti je zatražio dogovor s PDK‑om i LDK‑om o predsjedniku, kako bi se izbjegli vanredni izbori. Iz PDK‑a su rekli da neće biti prepreka državnim procesima, ali da ne podržavaju kandidature koje ne predstavljaju građansko jedinstvo, dok je LDK zatražila ili politički sporazum ili konsenzus o novom šefu države.

Javni državni servis BHRT je u četvrtak ujutro, 26. februara privremeno prekinuo emitovanje redovnog programa. Na konferenciji za novinare, generalni direktor Belmin Karamehmedović je izjavio kako danas ističe rok kojeg je bh. vlastima dala Evropska radiodifuzna unija (EBU) da ponudi rješenje izmirenja dugovanja BHRT-a prema njima. Dug iznosi 11,28 miliona eura. "Pošto do danas ništa nije riješeno mi smo odlučili danas da upozorimo slušaoce i gledaoce šta će se desiti ukoliko ne bude neke konkretne akcije. Ukoliko EBU ne dobije kvalitetnu ponudu ići će na blokadu računa BHRT", kazao je Mehmedović i dodao da rok za izmirenje duga ističe za dva dana. Evropska radiodifuzna unija je pozvala vlasti u BiH da hitno pronađu rješenje kako bi osigurale finansiranje javnog servisa BHRT-a i zaštitile njegovu budućnost, navosi se u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa da li će EBU razmotriti produženje roka nakon 28. februara za otplatu preostalog duga. "Samo produženje rokova ne bi riješilo osnovne probleme koji traju više od 10 godina, već bi produžilo neizvjesnost i nestabilnost s kojima se emiter već suočava", dodaje se u odgovoru za RSE u četvrtak, 26. februara. BHRT duguje novac za struju, plin, plate i doprinose radnicima, te prema EBU i satelitiskim operaterima. Na BHRT je trenutno zaposleno 775 ljudi. "Bojim se da smo došli do zida kada je riječ o proizvodnji programa, da smo se počeli oslanjati na impovizaciju. Resurse za proizvodnju programa više nemamo. Okolnosti su sve teže i sve teže možemo ispunjavati zakonsku obavezu", rekla je Neda Tadić, direktorica BHT-a. U Bosni i Hercegovini postoje tri javna emitera - BHRT, RTV Federacije BiH i RTV Republike Srpske. Zakon nalaže da entitetski emiteri 50 odsto sredstava koje prikupe od RTV takse na svojoj teritoriji uplaćuju na račun BHRT. RTRS je 2017. prestao da isplaćuje BHRT-u dio iznosa prikupljene RTV pretplate, iako je to obaveza po državnom Zakonu o javnom RTV sistemu. Iz RTRS nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa zbog čega godinama ne uplaćuju sredstva BHRT-u, iako to zakon nalaže. U Federaciji BiH naplata RTV takse odvija se preko računa Elektroprivrede BiH na područjima koja ona pokriva – nešto više od polovine entiteta. Međutim, zbog nejasnoća u zakonodavstvu i dijelova zakona koji su proglašeni neustavnim, sudovi nemaju ovlaštenje za prisilnu naplatu, što ozbiljno otežava prikupljanje sredstava za javni servis. Inače, nesmetano funkcionisanje BHRT-a jedan je od 14 ključnih uslova na putu BiH prema pridruživanju Evropskoj uniji. Kolika su dugovanja BHRT-a?BHRT duguje novac za struju, plin, plate i doprinose radnicima, te prema Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) i satelitiskim operaterima. Preko 50 miliona maraka (oko 25 miliona eura) duguje se radnicima za poreze i doprinose na plate, od čega se odmah mora platiti 2.5 miliona (1.28 milina eura) po osnovu izvršnih sudskih presuda. Javni servis bi mogao ostati i bez struje zbog duga od 1.56 miliona maraka (oko 800.000 eura) prema Elektroprivredi BiH, a izložen je i riziku od isključenja gasa zbog obaveza od 300.000 maraka (oko 154.000 eura) prema Sarajevo gasu. U martu prošle godine Ustavni sud BiH potvrdio je zakonsko pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, poništivši ranije presude nižih sudova u RS-u koje su bile u korist RTRS-a, i naložio ponavljanje sudskih postupaka pred sudovima u Banjaluci. Nakon toga, u julu, Vrhovni sud Republike Srpske donio je rješenja u dva postupka koja potvrđuju pravo BHRT-a na sredstva od RTV takse, stavljajući tačku na spor sa RTRS-om po pitanju naplate i raspodjele sredstava. BHRT je od Parlamenta i Vijeća ministara BiH tražio kredit od 100 miliona maraka (oko 50 miliona eura) s odloženim plaćanjem za pokriće dugova, koji bi se vratio nakon okončanja sporova s RTRS-om, te dodatnih 25 miliona maraka (oko 12,5 miliona eura) iz viška prihoda Regulatorne agencije za komunikacije za izmirenje obaveza prema EBU i izvršnim sudskim presudama. Međutim, predstavnici Republike Srpske u državnim institucijama blokiraju ove inicijative: odbijaju prisustvovati sjednicama Parlamenta i Doma naroda kad se raspravlja o BHRT-u, te ne podržavaju zahtjeve u Vijeću ministara i Predsjedništvu BiH.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić primljen je 25. februara u bolnicu zbog teške upale pluća. Pomoćnik direktora za pulmologiju Kliničkog centra Spasoje Popević rekao je da Dačićevo stanje veoma teško i da se lekari bore za njegov život. "Trenutno je na mehaničkoj ventilaciji - respiratoru, dobija sve što je potrebno. Tim respiratorom koji je način lečenja kupujemo vreme koje je potrebno da lekovi deluju i borimo se za njegov život", rekao je Popević novinarima ispred Kliničkog centra u Beogradu. Dačića je u bolnici obišao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na Instagramu objavio da je "situacija teška". "Ali verujemo u lekare i verujemo u njega. Svi se molimo da što pre ozdravi", napisao je Vučić nakon što je sa članovima Vlade Srbije posetio Dačića. Ivica Dačić je lider Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera Vučićeve Srpske napredne stranke. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova je od 2024. godine. Pre toga bio je na mestu šefa diplomatije. Jedan je od političara koji su najduže na političkoj sceni Srbije. Tokom devedesetih godina bio je portparol SPS-a i jedan od bliskih saradnika tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski razgovarali su u sredu telefonom, potvrdili su i Bela kuća i Kijev, dok se diplomatski napori intenziviraju uoči pregovora u Ženevi. U Švajcarskoj bi u četvrtak sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Rustem Umerov trebalo da se sastane sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Trampovim savetnikom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner). Očekuje se da će se razgovori u Ženevi fokusirati na "paket prosperiteta" osmišljen za ekonomski oporavak Ukrajine, dok će se istovremeno postaviti temelji za potencijalni trilateralni samit s Rusijom već u martu, rekli su ukrajinski i američki zvaničnici. Zelenski je na društvenim mrežama posle razgovora naveo da su Tampovi izaslanici učestvovali u diskusiji, koja se u velikoj meri fokusirala na dnevni red predstojeće runde diplomatije. "Očekujemo da će ovaj sastanak stvoriti priliku da se razgovori prebace na nivo lidera", napisao je Zelenski, dodajući da Tramp "podržava ovaj niz koraka". On je rekao da je direktni samit lidera "jedini način da se reše sva složena i osetljiva pitanja i konačno okonča rat". Teritorija i politička voljaDiplomatski manevri se poklapaju s otrežnjujućom procenom Kijeva u vezi s fundamentalnim jazovima između zaraćenih strana. Govoreći ranije u utorak pored norveškog premijera Jonasa Gara Stora (Gahr Store), Zelenski je identifikovao "političku volju" i "teritorijalni integritet" kao glavne tačke trenja. "Problem je u političkoj volji da se zaustavi ovaj rat i pitanje teritorija", rekao je Zelenski. Iako je priznao želju Trampove administracije za brz završetak sukoba, on je izrazio sumnju da radne grupe nižeg nivoa mogu rešiti najspornija pitanja. "Nisam siguran da ćemo sutra imati konkretan rezultat... o teritorijama", rekao je on, iznoseći stav da takvi pomaci "moraju biti na nivou lidera". Mada je Kijev naznačio pragmatičnu spremnost da razmotri prekid neprijateljstava duž trenutnih linija kontrole, zvaničnici naglašavaju da prekid vatre mora biti praćen "čvrstim" bezbednosnim garancijama Vašingtona i evropskih saveznika. Moskva, međutim, nastavlja da zahteva da Ukrajina odustane od teritorije u istočnoj Donjeckoj oblasti, što Kijev kategorično odbija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nedavno je izrazio sumnju u korisnost samita predsednika Rusije Vladimira Putina i Zelenskog, dovodeći u pitanje da li trenutna pregovaračka pozicija Ukrajine nudi održiv "put napred". Republikanci ponovo traže Tomahavke za UkrajinuZahtev za povećani pritisak na Kremlju ponovo je dobio na snazi na Kapitol Hilu, gde uticajni republikanski parlamentarci pozivaju Trampovu administraciju da proširi vojnu podršku kao sredstvo za sticanje prednosti za pregovaračkim stolom. Senator Lindzi Grem (LIndsay Graham) je u utorak pozvao na isporuku krstarećih raketa Tomahavk Ukrajini. On je rekao da je od suštinskog značaja mogućnost napada na fabrike dronova i raketa duboko unutar ruske teritorije, tvrdeći da "u ovom trenutku Putin nije ozbiljan u vezi s okončanjem rata". To mišljenje je odrazio i republikanski senator Džeri Moran (Jerry), koji je rusku invaziju opisao kao "strateški neuspeh" definisan masovnim žrtvama. Moran se pridružio pozivu za Tomahavke i pooštravanje sankcija, insistirajući da Moskvi ne treba dozvoliti da proglasi pobedu "ni na bojnom polju ni za pregovaračkim stolom". Član Predstavničkog doma Don Bejkon (Bacon) iz Republikanske partije je na Američkom savetu za spoljnu politiku u sredu predstavio takvu podršku kao pitanje globalnog presedana. On je izneo argument da je obezbeđivanje preciznog oružja dugog dometa i "razornih" sankcija neophodno kako bi se pokazalo da SAD neće tolerisati "nasilno osvajanje teritorije". Proboj i dalje nedostižanUprkos višestrukim sastancima ukrajinskih, ruskih i američkih zvaničnika ove godine, definitivan proboj i dalje je nedostižan. Iako su visoki američki zvaničnici privatno naznačili želju da se održi diplomatski zamah, i dalje se između zahteva Kijeva za bezbednošću i zahteva Moskve za teritorijom nalazi veliki jaz. Zelenski je izrazio spremnost da se sastane s Putinom na neutralnom terenu, ali će uspeh takvog susreta verovatno zavisiti od ishoda pregovora u Ženevi i predložene trilateralne runde u martu. Dok rat ulazi u svoju petu godinu, i dalje se paralelno odvijaju diplomatija i intenzivne borbe. Da li kombinovani uticaj međunarodnog pritiska i obnovljeni pregovori mogu konačno pomeriti putanju sukoba ostaje ključno pitanje trenutnog diplomatskog napora.

Američki i iranski zvaničnici trebalo bi u petak da održe novu rundu nuklearnih pregovora u Ženevi u, kako se smatra, poslednjem pokušaju da se izbegne veliki vojni sukob. Treća runda razgovora bi trebalo da se održi dok američki predsednik Donald Tramp (Trump) razmatra opcije za vojnu akciju SAD ako se ne postigne sporazum o ograničavanju iranskog nuklearnog programa, pri čemu su dva američka nosača aviona na lokacijama odakle mogu da izvedu napad na Islamsku Republiku. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči otišao je u četvrtak iz Teherana za Švajcarsku i očekuje se da će razgovarati s izaslanikom Bele kuće Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner). Predstavnici Omana će biti posrednici, kao i u prethodnim rundama. Dve strane su početkom meseca imale indirektne razgovore u Omanu, prve otkako su Izrael i SAD bombardovale ključna iranska nuklearna postrojenja tokom kratkog sukoba u junu. Druga runda pregovora održana je u Ženevi 17. februara. Dve runde pregovora nisu donele proboj, a ključne tačke spora i dalje nisu rešene. SAD su tokom pregovora zahtevale da Iran potpuno obustavi obogaćivanje uranijuma i odustane od svojih zaliha od oko 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, što bi sprečilo Teheran da napravi nuklearno oružje. Teheran insistira da je njegov nuklearni program namenjen mirnodopskim, civilnim svrhama, kao što je proizvodnja električne energije. Iran je naznačio da je spreman da napravi ustupke u zamenu za ukidanje američkih sankcija i priznavanje njegovog prava na obogaćivanje uranijuma. Kelsi Davenport (Kelsey), direktorka za politiku neširenja oružja u Udruženju za kontrolu naoružanja sa sedištem u SAD, rekla je da i dalje postoji šansa za diplomatiju uprkos tome što su "rizici od pogrešne procene i rizici povratka sukobu izuzetno visoki". "Mislim da uprkos svim pretnjama, Tramp želi dogovor", rekla je Davenport za Radio Farda (Iranski servis RSE). "On ne želi da uvuče SAD u još jedan sukob u regionu. I mislim da bi i Iran, kako bi ostvario ublažavanje sankcija i sprečio povratak sukobu, takođe video vrednost u sporazumu", dodala je ona. Uoči pregovora u petak, Arakči je rekao da su strane blizu sporazuma koji bi izbegao vojnu konfrontaciju. "Imamo istorijsku priliku da postignemo sporazum bez presedana koji se bavi obostranim brigama i koji postiže obostrane interese", naveo je Arakči na društvenim mrežama, dodajući da je sporazum "nadohvat ruke, ali samo ako se diplomatiji da prioritet". Arakči se takođe zavetovao da Iran "ni pod kojim okolnostima nikada neće razviti nuklearno oružje", ali je insistirao na pravu zemlje da "iskoristi dividende mirnodopske nuklearne tehnologije". Tramp je u utorak u obraćanju o stanju izgleda izneo svoje argumente za mogući napad na Iran, rekavši da neće dozvoliti "svetskom sponzoru terorizma broj jedan" da poseduje nuklearno oružje. Predsednik SAD je rekao da Teheran želi da obnovi nuklearni program i da "u ovom trenutku ponovo teži svojim zloslutnim nuklearnim ambicijama". Tramp je takođe tvrdio, bez predstavljanja dokaza, da je Teheran "već razvio rakete koje mogu da ugroze Evropu i naše baze u inostranstvu, i da rade na izgradnji raketa koje će uskoro stići do Sjedinjenih Američkih Država". Posle Trampovog obraćanja, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei je objavio na društvenim mrežama da američka administracija širi "laži". "Šta god da tvrde u vezi s iranskim nuklearnim programom, iranskim balističkim raketama i brojem žrtava tokom januarskih nemira, to je jednostavno ponavljanje 'velikih laži'", naveo je on. Pregovori u Ženevi se održavaju posle ponovljenih Trampovih pretnji vojnom akcijom protiv Teherana, prvo zbog brutalnog suzbijanja masovnih protesta u Irana u januaru, a potom i zbog nuklearnog programa te zemlje. Svetske sile su postigle značajan nuklearni sporazum s Teheranom 2015. godine kako bi sprečile da Iran dođe do atomske bombe. Zapadne ekonomske sankcije su tada ublažene, ali je Iran počeo da krši obaveze pošto je Tramp, tokom svog prvog predsedničkog mandata, povukao SAD iz sporazuma 2018. i ponovo uveo sankcije.