Brat zatvorene iranske dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi izjavio je da lekari još ne mogu da ponude definitivnu prognozu o njenom stanju, nekoliko dana pošto su je iranske vlasti pustile iz zatvora uz kauciju zbog zdravstvene krize za koju njena porodica kaže da ju je skoro ubila. Hamidreza Mohamadi rekao je u utorak za Radio Farda (Iranski servis RSE) da je posle 10 dana na odeljenju intenzivne nege bolnice u severozapadnom gradu Zandžanu, porodica sama kola hitne pomoći da je prevezu u Teheran, gde je sada leči medicinski tim. On je rekao je da joj je krvni pritisak pao na kritično nizak nivo tokom hospitalizacije. "Lekari ne mogu ništa definitivno reći jer je Nargesin medicinski karton komplikovan", rekao je on, navodeći njena osnovna zdravstvena stanja, uključujući upalu srca, kao faktore koji otežavaju bolest. On je dodao je da će naredna nedelja biti u potpunosti posvećena testovima i angiografiji kako bi se utvrdio stepen pogoršanja njenog zdravstvenog stanja pre nego što se počne lečenje. Mohamadi (54) je 24. marta u zatvoru Zandžan doživela, kako se sumnja, srčani udar dok je služila kaznu zatvora u kome bi trebalo da bude još 18 godina. Njen advokat sa sedištem u Parizu rekao je prošle nedelje da je izgubila 20 kilograma i da je bila neprepoznatljiva u odnosu na stanje pre poslednjeg hapšenja u decembru. U zajedničkom saopštenju objavljenom u utorak, više od 110 dobitnika Nobelove nagrade pozvalo je iranske vlasti i međunarodnu zajednicu da deluju "bez odlaganja" kako bi obezbedili njeno puštanje na slobodu i kontinuirani pristup medicinskom lečenju. "Medicinski stručnjaci upozoravaju da bi njen život mogao biti u neposrednoj opasnosti", navodi se u pismu i dodaje da joj je mesecima dok je bila u zatvoru bila uskraćena specijalizovana medicinska nega. Njen brat je rekao da iransko pravosuđe nije moralo da pribegava pogubljenjima kako bi ućutkalo aktiviste. "Kada je mnogo buke i pažnja međunarodne zajednice je usmerena na nešto drugo, iranska vlada koristi ovo tiho ubijanje", rekao je on, dodajući da je plan režima bio da Mohamadi tiho umre usred sukoba sa SAD i Izraelom, eliminišući, kako je rekao, jedan od najmoćnijih glasova iranskog civilnog društva. Upozorenje podseća na odlomak iz Mohamadinih memoara koji bi trebalo da budu objavljeni krajem leta, u kojima ona piše da autoritarnim režimima nisu uvek potrebna vešala – ponekad jednostavno čekaju da telo otkaže. "Svakog dana svedočimo kako je Narges sve lošije", rekao je njen brat. "Pitanje je da li želimo da prestanemo da se borimo da bismo ostali živi ili da nateramo (Islamsku Republiku) da odustane od ove upotrebe bolesti zatvorenika kao oružja." Mohamadi je 2023. godine dobila Nobelovu nagradu za mir za svoju višedecenijsku borbu za ljudska prava i prava žena u Iranu. Ona nije mogla lično da primi nagradu, jer je tada bila u zatvoru. Njena fondacija je pozvala na njeno trajno puštanje na slobodu, navodeći da se nikada ne sme vratiti u uslove koji su doveli do pogoršanja njenog zdravlja.

Vojska Srbije i NATO počeli su u utorak prvu zajedničku vojnu vežbu u bazi "Jug" i na poligonu "Borovac" kod Bujanovca, na jugu zemlje, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije. Vežba se održava do 23. maja, u organizaciji Komande Kopnene vojske i Komande združenih snaga iz Napulja, a na njoj učestvuje oko 600 pripadnika Vojske Srbije i oružanih snaga Italije, Rumunije i Turske. Prisutni su i vojni planeri i posmatrači iz Velike Britanije, Italije, Nemačke, Rumunije, Sjedinjenih Američkih Država, Srbije, Turske, Francuske i Crne Gore. Rukovodilac vežbe je pukovnik Branislav Stevanović, zamenik komandanta Treće brigade kopnene vojske. "Tokom dvonedeljnih aktivnosti na terenu uvežbavaće se taktike, tehnike i procedure koje se primenjuju u operacijama podrške miru, kao što su obezbeđenje baze, rad na kontrolnom punktu, kontrola masovnih okupljanja i borba u urbanoj sredini", saopštilo je Ministarstvo odbrane. Kako navodi ovo Ministarstvo, vežba predstavlja nastavak saradnje Srbije i NATO u okviru NATO programa "Partnerstvo za mir". "Ta saradnja je u funkciji očuvanja mira i stabilnosti u regionu, unapređenja operativnih sposobnosti oružanih snaga i jačanja poverenja i međusobnog razumevanja", navodi se u saopštenju. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti. Nakon što je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu februara 2022, Srbija je uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima. Međutim, bilo je izuzetaka, poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO. U Srbiji postoji negativan narativ prema NATO-u, koji podržavaju i vlasti, kao posledica NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. zbog zločina srpskih snaga nad Albancima na Kosovu. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu. Za razliku od prethodnih godina, od 2022. nije bilo zajedničkih vežbi Srbije sa Rusijom i Belorusijom. Srbija je kritikovana iz Evropske unije zbog zajedničkih vežbi sa tim zemljama. Zbog toga je Beograd 2020. otkazao učešće na rusko-belorusko-srpskim vežbama jer su se održavale u Belorusiji u trenutku kada je tu zemlju potresala politička kriza nakon predsedničkih izbora.

Vijeće Evropske unije usvojilo je 12. maja mjeru pomoći u iznosu od 15 miliona eura, s ciljem jačanja vojno-odbrambenih kapaciteta Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Mjera je usvojena u okviru Evropskog instrumenta mirovne pomoći, a osigurat će OS BiH zaštitnu opremu, opremu za hemijsku, biološku, radiološku i nuklearnu zaštitu, uređaje za noćno osmatranje i teretna vozila. Također će, po potrebi, osigurati prateće materijale i usluge, uključujući i operativnu obuku. Ova odluka dolazi u okviru podrške koja je do sada pružena kroz bilateralne pakete pomoći iz 2021. i 2022. godine, saopćila je Delegacija EU u BiH. Usmjerena je, kako se navodi, na jačanje operativne spremnosti Oružanih snaga BiH, te mogućnost njihovog doprinosa operacijama i misijama Zajedničke sigurnosne i odbrambene politike Evropske unije, te svim međunarodnim koalicijama. "U regionalnom kontekstu, EU i BiH kontinuirano potvrđuju svoju opredijeljenost za unapređenje saradnje u ovoj oblasti, uključujući i kroz učešće BiH u Balkanskim medicinskim snagama, regionalnoj inicijativi koja je, također, podržana putem Evropskog instrumenta mirovne pomoći", navodi se. Evropski instrument mirovne pomoći uspostavljen je u martu 2021. godine za financiranje aktivnosti u okviru zajedničke vanjske i sigurnosne politike, s ciljem sprečavanja sukoba, očuvanja mira i jačanja međunarodne sigurnosti i stabilnosti. Omogućava EU da finansira aktivnosti usmjerene na jačanje vojno-odbrambenih kapaciteta trećih država, te regionalnih i međunarodnih organizacija. BiH trenutno za odbranu izdvaja manje od jedan posto bruto društvenog proizvoda (BDP), što iznosi oko 400 miliona maraka godišnje, odnosno približno 200 miliona eura. Najviše novca odlazi za plate, naknade, smještaj i druge tekuće troškove Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Istovremeno, za modernizaciju, nabavku nove opreme i razvoj borbenih sposobnosti iz postojećeg budžeta ostaje svega oko 20 posto.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute boravio je u Podgorici gdje se sastao sa premijerom Milojkom Spajićem, poručivši da je Crna Gora cijenjena članica evroatlantske zajednice i važan faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Rute je naglasio da Alijansa region vidi kao prostor od velikog strateškog značaja i da podržava reformske procese i jačanje demokratskih institucija. Istakao je i da postoje akteri koji pokušavaju destabilizovati region, ali da pitanja iz prošlosti ne bi trebalo vraćati u fokus. On je ukazao i na potrebu većih izdvajanja za odbranu, dodajući da NATO nastavlja pratiti i identifikovati zlonamjerne aktivnosti, posebno u kontekstu uticaja Kine i Rusije. Takođe je zahvalio Crnoj Gori na podršci Ukrajini. Rute je najavio i predstojeći NATO samit koji će biti održan u Ankari, gdje će se dodatno razgovarati o bezbjednosnim izazovima. Premijer Milojko Spajić istakao je da je povjerenje građana u Vojsku Crne Gore na istorijskom maksimumu, pozivajući se na podatke Eurobarometra. Naglasio je da su u prethodnom periodu sprovedene značajne reforme u sektoru odbrane. "Već u junu očekujemo sporazum sa Sjedinjenim Državama koji će dodatno unaprijediti saradnju i otvoriti prostor za nove investicije", rekao je Spajić. On je dodao da pred Crnom Gorom stoji period dodatnog jačanja vojske i istakao da zemlja ima konstruktivnu ulogu u regionu. Govoreći o ranijoj izjavi o mogućem korišćenju crnogorskih kapaciteta u operacijama na Bliskom istoku, Rute je pojasnio da je to bila figurativna konstatacija, naglašavajući da NATO Crnu Goru vidi kao pouzdanog saveznika. Premijer je takođe ukazao na napredak u procesu evropskih integracija, navodeći da počinje rad radne grupe za ugovor o pristupanju Evropskoj uniji i da očekuje ubrzanje završnih faza tog procesa. Sastanku su prisustvovali i potpredsjednik Vlade Aleksa Bečić, ministri vanjskih poslova i odbrane Ervin Ibrahimović i Dragan Krapović, kao i stalna predstavnica Crne Gore pri NATO-u Milena Kalezić. Tokom posjete, Rute će se sastati i sa predsjednikom države Jakovom Milatovićem, a planirano je i zajedničko obraćanje studentima Fakulteta političkih nauka u Podgorici.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je Skupštini te zemlje na ponovno odlučivanje Zakon o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu koji je 8. maja usvojen u parlamentu, saopšteno je iz kabineta predsednika. Ovim zakonom propisuje se mogućnost da sudija Ustavnog suda, kome je prestala funkcija zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju ili isteka mandata, nastavi da vrši funkciju do izbora novog sudije, kako bi se izbeglo da to mesto ostane upražnjeno. Predsednik Milatović vratio je zakon Skupštini jer smatra da odredba koja omogućava sudijama Ustavnog suda da nastave funkciju nakon isteka mandata nije u skladu s Ustavom Crne Gore, koji propisuje mandat od 12 godina bez mogućnosti produženja. Predsednik ukazuje da takvo rešenje narušava pravni poredak i stvara kontradikcije. Takođe navodi da se time ne rešava postojeći problem, već dodatno komplikuje, te da izmene moraju biti usklađene s Ustavom. "Na opasnost politički motivisane opstrukcije izbora novih sudija Ustavnog suda, primenom ovakvog rešenja u budućnosti, ukazuje i aktuelna situacija u kojoj dva predloga Predsednika Crne Gore za izbor sudija Ustavnog suda još uvek nisu razmotrena od strane Skupštine Crne Gore", navodi Milatović u saopštenju. S druge strane, ministar pravde Bojan Božović rekao je da je ovaj zakon usklađen sa preporukama Venecijanske komisije. Zakon je 8. maja usvojen glasovima 42 poslanika, bez učešća opozicije. Ustavni sud trenutno funkcioniše u nepotpunom sastavu, sa šest umesto sedam sudija. Među njima je i sutkinja kojoj je 2025. godine istekao mandat, nakon čega joj je odlukom Skupštine dozvoljen nastavak rada do izbora novog sudije, a ne duže od godinu dana. U međuvremenu je ispunila i uslov za starosnu penziju. Predsednik Jakov Milatović predložio je Skupštini Crne Gore dva kandidata za nove sudije Ustavnog suda, međutim, Skupština o tome još nije odlučivala. "Ustavni sud Crne Gore može biti u potpunosti efikasan samo kada radi u punom sastavu, zbog čega apelujemo na Skupštinu Crne Gore da bez daljeg odlaganja uvrsti pitanje izbora novih sudija u dnevni red", saopšteno je sredinom marta iz nevladine organizacije Akcija za ljudska prava povodom ovog pitanja. Ustavni sud Crne Gore je od 2020. do 2023. godine radio u nepotpunom sastavu. U tom periodu u penziju je otišlo četvoro od sedam sudija, a Skupština nije uspevala da izabere njihove naslednike zbog izostanka političkog dogovora. Nedostatak kvoruma za odlučivanje u Ustavnom sudu doveo je do nagomilavanja nerešenih predmeta i višegodišnjeg čekanja građana na odluke suda. Uz snažan pritisak Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, sudije su izabrane u februaru 2023. godine.

Ukrajinski tužilac za borbu protiv korupcije tražit će pritvor za bivšeg šefa kabineta predsjednika Volodimira Zelenskog, Andrija Jermaka, do daljnje istrage u slučaju korupcije koji je potresao Kijev dok se zemlja bori protiv ruske invazije, koja je sada u petoj godini. Šef Specijalizovanog tužilaštva za borbu protiv korupcije (SAPO) Oleksandr Klimenko rekao je na konferenciji za novinare 12. maja da će kancelarija zatražiti da se Jermak zadrži u pritvoru ili da plati kauciju od 180 miliona hrivnji (4,1 milion dolara). Sudsko ročište o mjeri pritvora trebalo bi se održati kasnije tokom dana. Na istoj konferenciji za novinare, direktor Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije (NABU), Semen Krivonos, rekao je da sam Zelenski "nije bio i trenutno nije predmet pretkrivične istrage" koja je dovela do formalnog obavještenja o sumnji protiv Jermaka prethodne večeri. NABU i SAPO objavili su 11. maja da su "razotkrili organizovanu grupu umiješanu u legalizaciju 460 miliona hrivnji (10,5 miliona dolara) u luksuznoj gradnji u blizini Kijeva". "Jedan od učesnika, bivši šef Kancelarije predsjednika Ukrajine, obaviješten je o sumnji", dodaje se. U saopštenju se Jermak ne pominje po imenu, a on se povukao s funkcije u novembru 2025. nakon što su vlasti izvršile pretrese njegovog ureda. Jermak je novinarima u Kijevu rekao da neće komentarisati objavu od 11. maja dok se policijska istraga u potpunosti ne okonča. Novinar iz Schemes, istraživačke jedinice ukrajinskog servisa RSE, izvijestio je da je tužiteljica SAPO-a Valentyna Hrebeniuk viđena kako 11. maja ulazi u automobil Andrija Jermaka. Hrebeniuk je tamo ostala oko 10 minuta, dodao je novinar Schemesa. Jermak se smatrao jednim od najmoćnijih zvaničnika u Ukrajini, ali je njegova pozicija postala predmet brojnih spekulacija u jesen 2025. nakon što je Ukrajinu potresao korupcijski skandal, kada je otkriveno da su sredstva namijenjena za ranjivu energetsku infrastrukturu zemlje preusmjerena. Zelenski nije direktno obuhvaćen istragom, ali je ona ipak uzdrmala njegovu administraciju jer je nekoliko uticajnih osoba povezanih s njim dovedeno u vezu sa aferom. Nije bilo neposrednog komentara predsjednika ili njegovog kabineta. U središtu skandala je pitanje odbrane energetskog sektora Ukrajine, koji je bio na udaru Rusije tokom neuobičajeno hladne zime, dok su se milioni Ukrajinaca borili s nestancima struje i grijanja. Korupcijski skandal dodatno je povećao nepovjerenje u vladu Zelenskog. Nazvana Operacija Midas, istraga je bila usmjerena na Timura Mindiča (Tymur Mindich), suvlasnika komičarske trupe Kvartal 95, u kojoj je i Zelenski ranije bio suvlasnik prije nego što je postao predsjednik. Ovaj biznis bio je važan instrument kojim je Zelenski stekao popularnost kao komičar i glumac prije ulaska u politiku. Mindič je, prema navodima, napustio zemlju nakon što je označen kao osumnjičeni. Njegovo boravište nije poznato. Bivši ministar energetike Herman Haluščenko optužen je u februaru za pranje novca. Haluščenko, koji je kasnije obavljao funkciju ministra pravde, priveden je 15. februara od strane granične policije dok je pokušavao da napusti zemlju vozom. Haluščenko je bio primoran da podnese ostavku na mjesto ministra pravde u novembru 2025, kada su počeli da izlaze detalji skandala. Među ostalim zvaničnicima koji su smijenjeni ili optuženi u ovom slučaju su bivši potpredsjednik vlade Oleksij Černišov , Haluščenkov nasljednik Svetlana Hrinčuk, kao i još dva bivša ministra energetike. Zelenski je nastojao da popravi reputaciju Ukrajine kada je riječ o ukorijenjenoj korupciji u javnom sektoru, pitanju koje je opterećivalo zapadnu vojnu i ekonomsku pomoć Kijevu tokom ruske invazije punog obima, koja je sada ušla u petu godinu.

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković pozvao je u ponedeljak članice Evropske unije da se aktivno uključe u zaštitu integriteta i kapaciteta Kancelarije visokog predstavnika, kao i u proces imenovanja novog visokog predstavnika pošto je Kristijan Šmit (Christian Schmidt) najavio ostavku na tu funkciju. Konaković je u Briselu na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova članica EU i zemalja Zapadnog Balkana ocenio da je "u trenutnim geopolitičkim okolnostima od posebne važnosti jasno i jedinstveno opredjeljenje međunarodne zajednice za nastavak podrške OHR-u i njegovoj ulozi", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova BiH. Šef diplomatije BiH je rekao da posebnu odgovornost imaju članice Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC) koji imenuje visokog predstavnika, što zatim potvrđuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. OHR je u ponedeljak saopštio da je Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu u sprovođenju mira u BiH. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je da Evropska unija razgovara o imenovanju novog visokog predstavnika u BiH reko Saveta za sprovođenje mira. Uoči rasprave Saveta bezbednosti UN o BiH, na kojoj se očekuje predstavljanje izveštaja visokog predstavnika, Konaković je istakao značaj kontinuirane međunarodne podrške Dejtonskom mirovnom sporazumu. On je upozorio je da politički kontekst u BiH, uključujući izbornu godinu, nosi dodatne rizike usled zapaljive retorike i osporavanja ustavnog poretka, zbog čega je od posebnog značaja očuvanje stabilnosti, pravne sigurnosti i institucionalnog kontinuiteta i u tom kontekstu ukazao na značaj OHR kao jednog od ključnih mehanizama za očuvanje mira, stabilnosti i sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, navodi se u saopštenju. Konaković je na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova članica EU i zemalja Zapadnog Balkana rekao da BiH ostaje čvrsto posvećena evropskom putu i bliskoj saradnji s EU. On je ocenio da se stabilnost, sigurnost i otpornost Zapadnog Balkana ne mogu posmatrati odvojeno od šire evropske bezbednosne arhitekture i da kredibilna politika proširenja ostaje jedan od najefikasnijih alata za jačanje dugoročne stabilnosti u regionu. Konaković je rekao da se BiH tokom 2025. uskladila sa 140 mera zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, čime je ostvarena potpuna, stopostotna usklađenost, dodajući da je taj trend nastavljen i tokom 2026. Šef bh. diplomatije u Briselu je učestvovao i na sastanku Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, čiji su domaćini bili visoka predstavnica EU Kaja Kalas (Kallas) i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, zajedno s ministrom spoljnih poslova Ukrajine Andrijem Sibihom i ministarkom spoljnih poslova Kanade Anitom Anand. On je govoreći o iskustvu BiH, istaknuo je da to pitanje za njegovu zemlju nije apstraktno, podsećajući na stradanje dece tokom opsade Sarajeva i rata u BiH. "Svako dijete je važno, svako ime je važno, a svako dijete odvojeno od svoje porodice, identiteta, jezika, doma i zemlje predstavlja ranu za čovječanstvo u cjelini", rekoa je Konaković.

Ministri spoljnih poslova država članica Evropske unije (EU) u ponedeljak su dali političku podršku produbljivanju saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana u pitanjima spoljne bezbednosti i odbrane. Na jutarnjoj sesiji ministarskog sastanka, šefovi diplomatija članica EU sastali su se sa šestoro kolega iz zemalja regiona. Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas (Kallas) objasnila je na kraju sastanka da je Brisel spreman da zemlje regiona podrži u naporima u borbi protiv hibridnih pretnji i dezinformacija, kao i kroz veće korišćenje Evropskog mirovnog instrumenta za jačanje odbrambenih kapaciteta partnera. Međutim, evropski ministri su od zemalja regiona zatražili da se usklade sa zajedničkim vrednostima. "Države članice izrazile su očekivanje da će sve zemlje krenuti evropskim putem i biti u potpunosti usklađene sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, jer u ovim geopolitičkim vremenima u kojima živimo to nije samo odrađivanje obaveza radi reda, već zapravo pokazuje da li na svet gledamo na isti način", izjavila je Kalas. Ona je primetila da nisu sve zemlje regiona u potpunosti usklađene sa politikom sankcija Evropske unije. "Vrlo dobro znamo da su sve zemlje Zapadnog Balkana različite i da imaju drugačiji pogled na stvari, što se u velikoj meri odražava na usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", dodala je Kalas. Ona je naglasila da se partnerstvo odvija u oba smera, zbog čega se od zemalja regiona očekuju dalje reforme, poštovanje vladavine prava, kao i jasno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je u ponedeljak da Evropska unija razgovara o imenovanju novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, nakon što je Kristijan Šmit (Christian Schmidt) najavio ostavku na tu poziciju. Ministri spoljnih poslova članica EU razgovarali su o najavljenoj ostavci visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, potvrdila je šefica evropske diplomatije. "Ministri EU saglasni su da je u interesu Evropske unije da ne dozvoli da zemlja skrene sa evropskog puta i da moramo ostati zajedno u pronalaženju naslednika", izjavila je Kalas na kraju ministarskog sastanka. Ona je iznela, kako je navela, lično mišljenje da bi situacija u Bosni i Hercegovini mogla postati komplikovanija, što je razlog zbog kojeg EU razgovara o imenovanju novog visokog predstavnika preko Saveta za sprovođenje mira (PIC). "Ovo je format koji Evropa podržava", rekla je Kalas, najavljujući sastanak PIC-a u junu ove godine. Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) potvrdila je u ponedeljak da je Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu. On je na ovu poziciju imenovan 2021. godine. O odluci je, kako se navodi, obavestio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika. Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) imenuje novog visokog predstavnika, a potom ga potvrđuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Među članicama PIC-a je i Rusija. Šmit je najavio da će nastaviti da obavlja dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora svog naslednika, dodajući da "ujedinjena međunarodna zajednica ostaje nezamenjiva za stabilnost Bosne i Hercegovine i njen napredak ka evroatlantskim aspiracijama".

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nagovestio je u ponedeljak mogućnost pronalaska rešenja koji bi omogućio odblokiranje Poglavlja 31 sa Crnom Gorom u pregovorima o članstvu ove zemlje sa Evropskom unijom (EU). Govoreći o tom pitanju, šef hrvatske diplomatije je potvrdio da se sastao sa crnogorskim kolegom Ervinom Ibrahimovićem na marginama ministarskog sastanka između EU i Zapadnog Balkana. Prema njemu, sve ide u smeru rešavanja otvorenih pitanja. "Nama je u interesu da otvorena pitanja ne opterećuju proces pristupanja, ali naravno i dugoročno dobrosusedske odnose. Što više otvorenih pitanja rešimo, to ćemo imati još bolje i snažnije odnose. Hrvatska će biti još angažovanija jer je nama u interesu da imamo susede sa kojima ćemo deliti jednake vrednosti", izjavio je novinarima Goran Grlić Radman. Hrvatska je u decembru 2024. blokirala zatvaranje Poglavlja 31 u pristupnim pregovorima između Crne Gore i Evropska unija. Reč je o poglavlju koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Osim otvorenih pitanja koja od ranije ima sa Zagrebom, situacija se zakomplikovala pošto je Skupština Crne Gore krajem juna usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. To je Zagreb ocenio kao provokaciju i trojicu visokih crnogorskih zvaničnika proglasio osobama nepoželjnim u Hrvatskoj. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u procesu pregovora o članstvu sa EU. Za svako otvaranje i zatvaranje poglavlja neophodna je saglasnost svih država članica EU. Crna Gora je od svih kandidata za članstvo najviše napredovala u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Rešenje s Hrvatskom je neophodno kako bi zvanični Zagreb odobrio zatvaranje Poglavlja 31. Pored toga što su odnosi Crne Gore i Hrvatske zategnuti od usvanjanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, dve zemlje imaju više nerišenih pitanja, među kojima su vlasništvo nad vojnim brodom Jadran, ratna odšteta za hrvatske zatvorenike u logoru Morinj i granica na području Prevlake.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman ocenio je u ponedeljak da ostavka visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt) neće izazvati dodatne nestabilnosti u Bosni i Hercegovini. Grlić Radman je rekao da će odlazeći visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH ostati na toj poziciji dok se ne imenuje novi. On je dodao da je odgovornost političkih lidera zemlje očuvanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. "Mi apelujemo na ozbiljnost i zrelost političara u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina ima i uživa punu podršku Evropske unije. Ne mislim da bi moglo doći do nekog lošeg scenarija", izjavio je Radman novinarima u Brisel nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU sa kolegama sa Zapadnog Balkana. Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) potvrdila je u ponedeljak da je predstavnik Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu. O odluci je, kako se navodi, obavestio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika. Šmit je naglasio da će nastaviti da obavlja dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora njegovog naslednika, dodajući da "ujedinjena međunarodna zajednica ostaje nezamenjiva za stabilnost Bosne i Hercegovine i njen napredak ka evroatlantskim aspiracijama". Šmit je pozvao građane i političke lidere iz oba entiteta i sa svih nivoa vlasti da dodatno intenziviraju napore i zajedno s njegovim naslednikom rade na sprovođenju ovih reformi i ostvarivanju ključnog napretka na putu ka evroatlantskim integracijama. Šmit je na poziciji visokog predstavnika od 2021. godine.

Crna Gora je fokusirana na što skorije okončanje pregovaračkog procesa o članstvu sa Evropskom unijom, rekao je ministar inostranih poslova ove zemlje Ervin Ibrahimović. On je učestvovao na sastanku u sedištu EU koji je organizovan na nivou ministara 27 država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana. Fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona bila je saradnja između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona. Kako se navodi u pisanoj izjavi Ministarstva inostranih poslova, šef crnogorske diplomatije je tokom razmene mišljenja poručio da je odlučna primena Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i beskompromisnu primenu sankcija, jedini i najbolji put ka jedinstvu i otpornosti Evrope. Ministar Ibrahimović izneo je stav da Zapadni Balkan predstavlja sastavni deo evropskog bezbednosnog prostora, te da regionalna stabilnost ostaje ključni preduslov za demokratski razvoj i institucionalnu otpornost. "U tom kontekstu, naglasio je značaj kredibilne i ubrzane politike proširenja Evropske unije, ocenivši je najefikasnijim instrumentom za očuvanje dugoročne stabilnosti, posebno u okolnostima pojačanih malignih spoljnih uticaja", navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Crne Gore. Osvrnuvši se na regionalnu saradnju, crnogorski ministar je naveo da njegova zemlja ostaje posvećena negovanju dobrosusedskih odnosa i podršci inicijativama koje unapređuju povezanost, ekonomsku integraciju i međusobno poverenje na Zapadnom Balkanu, ističući da regionalne inicijative nisu alternativa evropskim integracijama, već njihov važan oslonac. "Naš region je kroz iskustvo naučio da saradnja nije opcija – ona je nužnost", izjavio je ministar Ibrahimović. Crna Gora je, inače, najnaprednija država u procesu članstva u EU. Prošlog meseca države članice odobrile su formiranje radne grupe za rad na nacrtu Sporazuma o članstvu između Crne Gore i EU. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u pregovorima o članstvu i smatra se izvesnom budućom članicom EU.

Ministar inostranih poslova Kosova Glauk Konjufca rekao je da je neophodno da Kosovo dobije kandidatski status, čime bi se potvrdio ravnopravan pristup Evropske unije (EU) prema svim zemljama Zapadnog Balkana. "Spremni smo da delujemo u okviru procesa zasnovanog na zaslugama, ali ovo podrazumeva i dobijanje kandidatskog statusa i početak pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. Prvi korak je predaja upitnika", izjavio je Konjufca. On je zajedno sa još pet ministara inostranih poslova regiona učestvovao na sastanku ministara država EU, gde se raspravljalo o prilikama na Zapadnom Balkanu. Kosovo je, inače, predalo aplikaciju za kandidatski status u decembru 2022. godine, međutim EU još nije razmatrala ovaj dokument, uglavnom zbog nedostatka jednoglasja među državama članicama Unije, pošto pet njih ne priznaje nezavisnost Kosova. Kosovo je istovremeno jedina zemlja u regionu koja pripada grupi proširenja, ali nema status kandidata. Na sastanku ministara EU i kolega iz Zapadnog Balkana raspravljalo se i o zlonamernim spoljnim uticajima i otpornosti država regiona na ove negativne pojave. "Ono što podriva bezbednost Zapadnog Balkana i cele Evrope jeste zlonamerno uplitanje Rusije u region. Zato na proširenje treba gledati kao na stratešku neophodnost", izjavio je šef kosovske diplomatije. Osvrćući se na dijalog sa Srbijom, Konjufca je izneo spremnost kosovske strane da konstruktivno nastavi proces koji, prema njemu, treba da bude okončan međusobnim priznanjem. Inače, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas priznala je da je postojala spremnost premijera Kosova Albin Kurti i predsednika Srbije Aleksandar Vučić da dođu u Brisel na novu rundu dijaloga na najvišem nivou, ali da višestruki izborni ciklusi na Kosovu razvlače ovaj proces. Kurti i Vučić su se u okviru dijaloga poslednji put sastali u septembru 2023. godine.

Suspendovan je nalog na mreži X preko kog su mesecima postavljani snimci na kojima se navodno nalazi begunac od pravde Miloš Medenica. Nalog pod nazivom "Istina134696" suspendovan je jer, kako je obrazloženo, krši standarde platforme X. Na ovom nalogu od početka februara 2026. godine objavljeno je na desetine video snimaka na kojima se navodno pojavljuje Miloš Medenica. Na tom profilu su se takođe pojavljivale i tvrdnje o navodnim zloupotrebama u bezbednosnom sektoru i policiji Crne Gore. Među nekim od pravila koje ima X platforma su zabrana promovisanja nasilnih aktivnosti, zabrana deljenja uvredljivog sadržaja, ciljanog uznemiravanja drugih ili podsticanja na uznemiravanje. X takođe zabranjuje korišćenje platforme za bilo kakve nezakonite aktivnosti. Zabranjeno je napadati druge na osnovu rase, etničke pripadnosti, porekla, pola, verske pripadnosti. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. Krajem aprila policija u Crnoj Gori saopštila je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su pomogle Milošu Medenici prilikom bekstva.