Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je veoma zabrinut zbog, kako je naveo, saveza između Hrvatske, Kosova i Albanije. Govoreći pred novinarima na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, Vučić je rekao da i dalje čeka odgovor na pitanje zbog čega se pravi vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba. Upozorio je da je to razlog zašto će Srbija više investirati u odbranu. "Formiranjem vojnog saveza Hrvatske u Prištini i Tirani mi smo i te kako ugroženi i ozbiljno ćemo se pozabaviti svim tim. Uskoro ću prisustvovati kolegijumu Generalštaba i Ministarstva odbrane i posetiti sve fabrike namenske industrije. Uložićemo ogroman dodatni novac u fabrike namenske industrije", kazao je Vučić. Predsednik Srbije je dodao da će od sada "30, možda do 40 odsto“ vojne proizvodnje direktno ići u zemlji. U martu prošle godine Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane. U odbrambenom paktu navodi se da će tri zemlje sarađivati na povećanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Ministri odbrane tri zemlje održali su sastanak ranije u februaru na kojem su razgovarali o sprovođenju deklaracije, a takođe je najavljena zajednička vežba. Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, potpisanu u martu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije". Vučić učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koja je jedno od najvažnijih međunarodnih geopolitičkih okupljanja. Na konferenciji učestvuju stotine svetskih lidera i političara iz celog sveta. Fokus ovogodišnje konferencije je na budućnosti ugroženog transatlantskog saveza i naporima da se okonča ruski rat u Ukrajini. Na marginama konferencije predsednik Srbije sastao se sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom (Costa), koji je preneo beogradskom sagovorniku nezadovoljstvo Brisela nedavno usvojenim pravosudnim zakonima. "Ako Venecijanska komisija bude dala negativne komentare, u skladu sa tim ćemo se i ponašati. Mi smo nezavisna i suverena država i donosimo svoje zakone", rekao je Vučić. Takođe se sastao sa ministrom spoljnih poslova Kine Vang Jijem. Najavio je da će u prvoj polovini ove godine posetiti Peking, gde će se sastati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Odbrane Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi) su u petak, petog dana iznošenja završnih reči na suđenju bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosovo (OVK) na Specijalizovanom sudu u Hagu, navele su da su njihovi klijenti nevinim po optužbama tužilaštva za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti Tim Seljimija, bivšeg poslanika Skupštine Kosova, zaključio je svoje izjave navodeći da bi on trebalo da bude proglašen nevinim, uz tvrdnju da ne postoje dokazi koji ga povezuju sa zločinima iz optužnice. Njegova odbrana je navela da je zahtev Tužilaštva za kaznu od 45 godina zatvora kako za njega, tako i za ostale optužene – bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci), bivših predsednika Skupštine Kosova Kadrija Veseljija (Veseli) i Krasnićija – predstavlja "doživotni zatvor". Sva četvorica optuženih negiraju krivicu. Krasnićijeva odbrana je potom uzela reč, navodeći da Tužilaštvo nije dokazalo da je njen klijent bio umešan u bilo kakav zločin. Odbrana je navela da nema ni svedoka koji je rekao da ga je Krasnići tukao ili zlostavljao. Prema odbrani, Krasnići je bio portparol OVK, a ne komandant s vojnom kontrolom. Odbrana je takođe odbacila tvrdnju da je Krasnići bio glavni autor saopštenja OVK. Krasnićijev tim odbrane će nastaviti svoje završne reči u ponedeljak. U ponedeljak, veće će imati dva sata da postavi pitanja stranama, a popodne će na red doći tužilaštvo. Dosad su završne reči izneli su tužilaštvo, zastupnici žrtava i odbrane Tačija, Veseljija i Seljimija. Posle iznošenja završnih reči, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže. Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji.

Građani su se u petak uveče okupili u Čačku, na zapadu Srbije, zahtevajući transparentnost u utvđivanju odgovornosti za smrt dvoje pacijenata u čačanskoj bolnici. Okupili su se i da pruže podršku porodicama preminulih, a za četvorogodišnju devojčicu su pušteni baloni. Četvorogodišnja devojčica i tridesetosmogodišnji muškarac preminuli su u nekoliko dana nakon operacije trećeg krajnika. U Opštoj bolnici u Čačku uvedena je prinudna uprava, a sve operacije krajnika otkazane su do daljeg. Više javno tužilaštvo u Čačku naložilo je obdukciju tela tridesetosmogodišnjeg pacijenta a policijskoj upravi podnet je zahtev za utvrđivanja svih okolnosti. To tužilaštvo vodi i istragu povodom smrti devojčice. Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti devojčice. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok. Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice Čačak.

Izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Marjan Šarec ocenio je u petak da zemlju očekuje zahtevna godina u kojoj će biti ključno da politički akteri prevaziđu međusobne sporove i usmere se na strateški cilj - završetak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. "Crna Gora se suočava sa izuzetno zahtevnim periodom – vremena je malo, a posla još mnogo", naveo je Šarec u obrazloženju koje prati nacrt izveštaja o napretku Crne Gore. U dokumentu se ističe da, iako je Crna Gora lider u procesu pristupanja i blizu zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja, dalji napredak ne zavisi samo od sprovođenja tehničkih reformi, već i od svakodnevne politike i unutrašnjih tenzija koje ponekad usporavaju projekte od ključnog značaja za usklađivanje sa evropskim standardima. Posebno su naglašeni izazovi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u oblastima slobode medija i uloge civilnog društva. Prema Šarecovom izveštaju, dalji napredak Crne Gore zavisi od političke stabilnosti, vladavine prava i dosledne primene usvojenih reformi. Za uspešno okončanje pregovora, kako se navodi, ključno je očuvati politički konsenzus o evropskom putu i obezbediti konstruktivnu saradnju između vlasti i opozicije. Trajni rezultati u oblasti vladavine prava i efikasna primena reformi označeni su kao glavni uslov za zatvaranje poglavlja 23 i 24. Evropski parlament će, ovim dokumentom, pozvati sve političke aktere u Crnoj Gori da zadrže fokus na evropskim integracijama i upozoriti da su politička stabilnost i funkcionalne institucije temelj završetka pregovora. Posebno će se istaći značaj saradnje između vlade i parlamenta te dijaloga među političkim subjektima. Od Crne Gore se očekuje brže i transparentnije imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući sudije Ustavnog suda i članove sudskih i tužilačkih saveta. Naglašava se potreba daljeg usklađivanja zakonodavstva sa standardima EU u pogledu nezavisnosti i profesionalnosti pravosuđa, kao i smanjenje sudskih zaostataka – naročito u predmetima korupcije i organizovanog kriminala. Poziva se i na odlučniju borbu protiv visoke korupcije, jačanje kapaciteta institucija i vidljive rezultate u istragama i sudskim presudama. EU očekuje i efikasnije procesuiranje slučajeva organizovanog kriminala i pranja novca, uz zaštitu policije i pravosuđa od političkog uticaja. Izveštaj ukazuje i na zabrinjavajuće napade na novinare i predstavnike civilnog sektora, pozivajući na brze i delotvorne istrage i jačanje zakonske zaštite medijskih radnika. Pored toga, traži se veće uključivanje civilnog društva u proces donošenja odluka i nastavak institucionalne saradnje vlade i nevladinih organizacija. Nacrt takođe izražava zabrinutost zbog stranog mešanja, dezinformacija i hibridnih pretnji, uz poziv da Crna Gora dodatno ojača otpornost svojih institucija. Dokument, međutim, pohvaljuje usklađenost crnogorske spoljne i bezbednosne politike sa EU. O nacrtu izveštaja raspravljaće se na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta krajem februara, nakon čega bi, uz eventualne amandmane, dokument trebalo da bude usvojen na plenarnoj sednici i postane zvanična rezolucija Evropskog parlamenta. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja i ostaje zemlja predvodnica u procesu proširenja. Cilj vlasti je da do kraja godine zatvori sva preostala poglavlja i time otvara put ka ostvarenju slogana "28 do 28" – postizanju članstva u EU do 2028. godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da će sporazum o pristupanju Crne Gore, koji bi trebalo da bude "prvi u novoj generaciji", uključiti i zaštitne mehanizme u slučaju nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) potvrdio je u petak spremnost svoje države da podrži prijem novih članica u Evropsku uniju. Merc je na panelu Minhenske bezbednosne konferencije takođe potvrdio da je prijem u EU obećan, posebno državama Zapadnog Balkana. "Iskreno, osećam se sve neugodnije zbog našeg pristupa vašim zemljama. Moramo ponovo otvoriti novu strategiju kako približiti ove zemlje Evropskoj uniji. Ne želim da vas izgubimo. Vi ste deo evropskog kontinenta i stoga ste potencijalno deo Evropske unije", poručio je Merc. On je priznao, međutim, da unutar EU postoji "slon u sobi" koji ponekad onemogućava donošenje odluka zbog neophodnosti jednoglasja. "A to ćemo morati da prevaziđemo najkasnije nakon izbora koji će se održati u aprilu. Nadamo se da ćemo moći da otvorimo sledeća poglavlja i da vas na samom kraju procesa, kao članice, približimo Evropskoj uniji", poručio je nemački kancelar. Izbori u aprilu o kojima je govorio Merc odnose se na parlamentarne izbore u Mađarskoj. Prema trenutnim anketama, moguće je da bi mogla da pobedi opozicija i time skloniti sa vlasti Fides, partiju na čijem je čelu aktuelni premijer Viktor Orban. Orban nije krio bliskost sa ruski predsednikom Vladimirom Putinom i često je predstavljao prepreku u pojedinim spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije i nije podržavao proširenje ka nekim potencijalnim budućim članicama, posebno prema Ukrajini.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos najavila je u petak da će budući sporazum o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji imati takozvane zaštitne mere u slučaju nazadovanja u demokratiji i vladavini prava. Sporazum o pristupanju sa Crnom Gorom, prema njenim rečima, biće "prvi u novoj generaciji". "Svaka zaštitna mera trebalo bi da ostane na snazi koliko god je potrebno. Ali naši sporazumi su jasni – ne bi trebalo da stvaraju dvoslojno članstvo za zemlje koje su u potpunosti usklađene sa pravnom tekovinom EU. Jednostavno rečeno, ako nove članice poštuju pravila, neće ni primetiti te zaštitne mere", rekla je Kos u govoru na konferenciji posvećenoj proširenju Evropske unije, koja je održana u glavnom gradu Estonije, Talinu. Sporazumi o pristupanju EU uključuju specifične, privremene zaštitne klauzule – koje obično pokrivaju ekonomska pitanja, unutrašnje tržište i pravosuđe/unutrašnje poslove – za rešavanje mogućih izazova koji proizlaze iz integracije nove članice. Ove klauzule omogućavaju EU da suspenduje određena prava ili sredstva ako nova članica ne ispuni obaveze. Predložene reforme za buduće ugovore o pristupanju, naročito kada je reč o državama Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva, sugerišu proširenje ovih klauzula na vladavinu prava i demokratiju, kako bi se sprečilo moguće nazadovanje u odnosu na osnovne vrednosti EU. Budući da je Crna Gora za sada jedina koja ima jasnu perspektivu zatvaranja pristupnih pregovora, biće to prvi test kako će izgledati sporazumi o pristupanju za buduće članice koje će se priključiti Evropskoj uniji. "Ako zemlje nazaduju u pogledu naših osnovnih vrednosti, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitne mere moraju biti efikasne", poručila je Marta Kos. Ona je najavila nameru Evropske komisije da državama članicama EU prosledi predlog sporazuma o pristupanju kako bi one otpočele diskusiju. Crna Gora se smatra liderom u procesu članstva u EU. Do sada je ta država privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja. Do kraja godine trebalo bi da zatvori još 20 poglavlja, kako bi se eventualno ostvario državni slogan "28 do 28", što znači da bi Crna Gora mogla postati 28. članica EU do 2028. godine. Evropska unija se poslednji put proširila 2013. godine, kada je članica postala Hrvatska. Ovaj period je najduži u istoriji EU bez prijema novih članica. U međuvremenu, EU je doživela i suženje, kada je blok napustila Velika Britanija nakon referenduma o Bregzitu 2016.

Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv Dragana Jevtića, Slavka Bogićevića i Damjana Lazarevića, koji se tereta da su sudjelovali u genocidu u Srebrenici u ljeto 1995. godine. Jevtić, Bogićević i Lazarević su optuženi da su tokom široko rasprostranjenog i sistematičnog napada od 11. jula do 1. novembra 1995. godine, usmjerenog na bošnjačko stanovništvo u zaštićenoj zoni Ujedinjenim naroda Srebrenica, svjesno pružali pomoć sudionicima udruženog zločinačkog pothvata. Kako je saopćeno iz Suda BiH, Dragan Jevtić se tereti da je, u svojstvu vršioca dužnosti komandira Inženjerijske čete 1. zvorničke pješadijske brigade Vojske Republike Srpske, izdavao i prenosio naređenja o pripremama lokacija za ukop ubijenih zatočenika, uključujući dopremu teške mehanizacije, osiguranje goriva i organizaciju ljudstva za kopanje jama za masovne grobnice prije i tokom egzekucija. Optužnicom je obuhvaćeno i da su Slavko Bogićević, kao pomoćnik komandira i zamjenik komandira Inženjerijske čete, te Damjan Lazarević, kao komandir voda iste čete, provodili naređenja na terenu, određivali lokacije za kopanje primarnih masovnih grobnica, davali uputstva mašinistima i neposredno rukovodili procesom ukopa tijela ubijenih radi prikrivanja tragova zločina. U drugoj tački optužnice, Bogićević i Lazarević se terete i da su tokom septembra i oktobra 1995. godine sudjelovali u organiziranom premještanju posmrtnih ostataka iz primarnih u sekundarne masovne grobnice, po naređenjima viših starješina Zvorničke brigade i Glavnog štaba VRS. Navodi se da su koordinirali radove na terenu, organizirali angažiranje ljudstva i nadzirali upotrebu teške mehanizacije prilikom formiranja sekundarnih grobnica, s ciljem prikrivanja tragova masovnih ubistava bošnjačkih muškaraca i dječaka iz srebreničke enklave. Genocid u Srebrenici, počinjen u julu 1995. godine, odnio je živote više od 8.000 Bošnjaka. Haški tribunal je za zločine u zaštićenoj zoni UN-a osudio 16 osoba, od kojih sedam za genocid, dok su posmrtni ostaci žrtava pronađeni u više od 80 masovnih grobnica na području Srebrenice, Bratunca i Zvornika. Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba na ukupno više od 700 godina zatvora, uključujući bivšeg predsjednika RS-a Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na doživotni zatvor.

Centralna izborna komisija BiH potvrdila je i objavila rezultat prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske prema kojima je Siniša Karan izabran za tu poziciju. Karan, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata-SNSD-Milorad Dodik, obavljaće ovu funkciju do novih opštih izbora, koji bi trebalo da budu održani u oktobru ove godine. Ponovljeni prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske su održani 8. februara u 16 gradova u ovom entitetu i Brčko Distriktu. Na izborima je glasalo 41.826 birača, odnosno 49,51 posto. Pravo glasa je imalo 84.474 birača. Izbori su se održavali na 136 biračkih mjesta u 17 lokalnih zajednica, u RS i Brčko Distriktu. Ponovljeni su nakon što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine otkrila zloupotrebe tokom glasanja 23. novembra 2025. Izbori su raspisani nakon što je Miloradu Dodiku u augustu 2025. oduzet mandat predsjednika RS-a, zbog presude za nepoštovanje odluka visokog predstavnika.

Gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom na Kosovu sastali su se u Prištini sa ministrom lokalne samouprave u Vladi Kosova, Eljbertom Krasnićijem (Elbert Krasniqi) uz tvrdnje da "nije bilo reči o integraciji zdravstvenih i obrazovnih institucije Srbije u kosovski sistem". Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević je naveo kako oni nisu nadležni za pitanje integracije, već da se o tome treba pregovarati u okviru dijaloga Kosova i Srbije. "Mi kao gradonačelnici smatramo da to nije nešto čime mi treba da se bavimo, to je isključivo tema za pregovore i glavne pregovarače", rekao je on. Prethodno je sastanak gradonačelnika deset opština sa srpskom većinom i ministra loklane samouprave najavio bivši zamenik premijera Kosova, Besnik Bisljimi, uz napomenu da su narednih pet do šest nedelja veoma važne za integraciju srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, te naveo da svi moraju biti konstruktivni po ovom pitanju. "Bilo bi dobro da gradonačelnici u ovoj fazi pokažu što veću odgovornost, jer dobrobit njihovih građana u velikoj meri zavisi od pristupa koji će imati u narednim nedeljama", rekao je Bisljimi. Ipak, Radojević tvrdi kako je na ovom sastanku reči o komunalni, administrativnim ili tehničkim problemima sa kojima se suočavaju opštine. "Imamo i kadrovskih i institucionalnih problema, menjanje granica opština…“, rekao je on i dodao da za sada nema povratnu informaciju ministra Krasnićija o problemima koje su izneli ali da je očekuje u narednom periodu. Ministar administracije lokalne samouprave Eljbert Krasnići naveo je da je Vlada Kosova spremna da pruži neophodnu pomoć i podršku opštinama sa srpskom većinom kako bi se rešili problemi od interesa za građane. Nije precizirao da li je bilo reči o integraciji srpskog zdravstva i obrazovanja već naveo da je sastanak način za bolju komunikaciju i koordinaciju između centralnog i lokalnog nivoa. "Naredni sastanci sa konkretnim i detaljnim dnevnim redom biće nastavljeni, u najboljem interesu građana Republike, kroz saradnju na centralnom i lokalnom nivou", napisao je Krasnići u objavi na Facebook nalogu. Dan ranije, 12. februara, gradonačelnici opština sa srpskom većinom na Kosovu su usvojili deklaraciju prema kojoj se odbacuje i osuđuje svako postupanje ili delovanje koje bi moglo ugroziti rad i usluge zdravstvenih i obrazovnih institucija koje u srpskim sredinama rade u sistemu Srbije. U deklaraciji, koja je jednoglasno usvojena u Severnoj Mitrovici, navodi se da bi "jednostrani potezi protiv obrazovnih i zdravstvenih institucija, mimo pregovora u Briselu i Zajednice srpskih opština", primena zakona o strancima i zakona o vozilima, "predstavljala administrativno etničko čišćenje srpskog naroda". Drugi srpski politički subjekti su optužili Srpsku listu da su već dogovorili integraciju, te da samo "simuliraju otpor i pokušaj da se naknadno prikrije višegodišnje ćutanje i politička odgovornost". Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer oni koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim.

Pregovori Crne Gore i Sjedinjenih Američkih Država o mogućem bilateralnom sporazumu su u toku sapošteno je iz State Departmenta za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Kao što je saopšteno u decembru s našim crnogorskim kolegama razgovaramo o potencijalnom bilateralnom sporazumu koji bi ojačao investicijsku, trgovinsku i sigurnosnu saradnju između Sjedinjenih Država i Crne Gore," rečeno je za RSE u State Departmentu. Krajem prošle godine je iz ambasade SAD-a u Podgorici saopšteno da Sjedinjene Američke Države i Crna Gora počinju pregovore o postizanju bilateralnog sporazuma i da će se pregovori voditi u okviru Američko-crnogorskog ekonomskog dijaloga 2025. "SAD je globalno prepoznat po ekonomskoj inventivnosti, inovacijama i pouzdanosti, a američke kompanije pokazuju sve veće interesovanje za poslovne prilike u rastućoj crnogorskoj ekonomiji", saopšteno je tada iz ambasade. Navodi se i da je cilj ovih pregovora da podstaknu veća ulaganja američkog privatnog sektora kako bi se kreirala nova radna mjesta u SAD i Crnoj Gori, ojačala uloga Crne Gore kao NATO saveznika i otvorile nove mogućnosti za prosperitet SAD, Crne Gore i šireg regiona. U posljednjih godinu dana Crna Gora je potpisala četiri međudržavna sporazuma – sa Francuskom, Mađarskom i dva sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sjedinjene Države su 13. februara postigle okvirni sporazum o pravednoj i recipročnoj trgovini i sa Sjevernom Makedonijom, čime se otvaraju nove mogućnosti za izvoznike i produbljuje bilateralna ekonomska saradnja. Prema sporazumu, Skoplje će ukinuti carinske dažbine na sve industrijske i poljoprivredne proizvode iz Sjedinjenih Država, dok će Sjedinjene Države zadržati carine od 15 posto na neke makedonske proizvode, uz mogućnost da određeni proizvodi dobiju stopu od nula posto.

Sjedinjene Američke Države i Sjeverna Makedonija postigle su okvirni sporazum o pravednoj i recipročnoj trgovini, čime se otvaraju nove mogućnosti za izvoznike i produbljuje bilateralna ekonomska saradnja. Prema sporazumu, Skoplje će ukinuti carinske dažbine na sve industrijske i poljoprivredne proizvode iz Sjedinjenih Država, dok će Sjedinjene Države zadržati carine od 15 posto na neke makedonske proizvode, uz mogućnost da određeni proizvodi dobiju stopu od nula posto. U objavi na Facebooku ministar vanjskih poslova Timčo Mucunski ocijenio je sporazum kao važan i značajan korak naprijed u ekonomskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama, koji je od velikog značaja za makedonsku ekonomiju i od kojeg će makedonske kompanije imati koristi. "Važno je biti precizan: SAD će zadržati recipročnu carinu od 15 posto za proizvode porijeklom iz naše zemlje, dok će paralelno, i to je suština uspjeha, biti identifikovani proizvodi koji će imati do nula posto recipročnu carinu. Drugim riječima, za neke ključne industrije i proizvode carine će biti smanjene na nulu. Dogovorili smo zajedničku izjavu i okvir za Sporazum o recipročnoj, pravednoj i uravnoteženoj trgovini, čime jačamo bilateralnu ekonomsku saradnju i otvaramo veći pristup američkom tržištu za makedonske kompanije", rekao je Mucunski. Zajednička izjava obuhvata više oblasti, uključujući carine, jačanje ekonomske i nacionalne sigurnosne saradnje, digitalnu trgovinu, energetski sektor, zaštitu okoliša, necarinske barijere i zaštitu prava intelektualnog vlasništva. U zvaničnom saopćenju Ureda trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Država (USTR) navodi se da se time postavlja temelj za Sporazum o recipročnoj trgovini radi unapređenja ekonomskog partnerstva. Sporazum sa SAD-om dan ranije je najavio premijer Hristijan Mickoski, navodeći da će šezdeset tri do šezdeset četiri proizvoda, koji su strateški za zemlju, biti izvezeni u SAD uz jednocifrenu carinu od nula do šest i po posto. On je rekao da su u proteklim mjesecima vođeni veoma aktivni i žestoki pregovori te da su ovako povoljne stope rezultat toga.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) izjavio u petak na otvaranju Minhenske bezbednosne konferencije da stari svetski poredak "više ne postoji", uz upozorenje na pretnje koje predstavljaju Rusija i Kina i sugerišući da se odnosi SAD i Evrope moraju popraviti kako bi se odgovorilo na izazove. Merc je rekao da "koliko god da bio nesavršen čak i u svojim najboljim danima", globalni poredak koji je "počivao na pravima i pravilima" ne postoji više. "Prešli smo prag u eru koju ponovo otvoreno karakterišu moć i politika velikih sila", naveo je Merc. Ukazujući na rat Rusije protiv Ukrajine kao najjasniji primer nove surove stvarnosti, on je takođe rekao da Kina "sistematski eksploatiše zavisnost drugih". Merc je pozvao na "novo transatlantsko partnerstvo", prešavši na engleski jezik i upozoravajući da u "eri rivalstva velikih sila, čak ni SAD neće biti dovoljno moćne da idu same". "Moramo shvatiti s obe strane Atlantika da smo jači zajedno... Zato hajde da zajedno popravimo i oživimo transatlantsko poverenje", rekao je, dodajući da Evropa radi svoj deo. Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji – na kojoj učestvuju stotine istaknutih evropskih lidera, parlamentaraca, vojnih zvaničnika, akademika i drugih – pre godinu dana potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance) zaprepastio je učesnike oštrim kritikama, optužujući Evropu da ima opasnu politiku prema imigraciji i krajnje desničarskim političkim strankama. "Otvorio se raskol između Evrope i Sjedinjenih Država", rekao je Merc u svom govoru. "Potpredsednik Džej Di Vens je to rekao veoma otvoreno ovde u Minhenu pre godinu dana". Takođe, podvlačeći zabrinutost u Evropi, u izveštaju koji su napisali organizatori i koji je objavljen pre konferencije govori se o dolasku "politike rušenja" i navodi: "Najmoćniji od onih koji seku postojeća pravila i institucije je američki predsednik Donald Tramp (Trump)." Američku delegaciju ove godine predvodi državni sekretar Marko Rubio (Marco), koji je govorio o "odlučujućem trenutku" u svetu koji se "vrlo brzo menja pred nama". "Stari svet je nestao – iskreno, svet u kojem sam odrastao – i živimo u novoj eri u geopolitici, i to će zahtevati od svih nas da preispitamo kako to izgleda i kakva će biti naša uloga", rekao je Rubio pre polaska iz SAD u Minhen, gde će u subotu održati govor. Rubio se sastao s kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem nekoliko sati posle dolaska u Minhen. Pre polaska je rekao da će se verovatno sastati s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, iako, kako je rekao, nije "100 odsto" siguran. Upitan o ruskim napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, usled kojih su stotine hiljada ljudi u hladnoću i mraku tokom zime, Rubio je rekao da je to razlog zašto Vašington nastavlja mirovne napore. "Ljudi pate. Ovo je najhladnije doba godine. To je nezamisliva patnja", dodao je on. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je za RSE da očekuje da će razgovarati i s Rubiom. "Bićemo zainteresovani (za nastavak) naših redovnih kontakata na najvišim nivoima", rekao je Sibiha, koji je pozdravio posetioce, uključujući nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula (Johann Wadephul), na izložbi dronova u Ukrajinskoj kući u Minhenu. "Samo Tramp može da okonča rat, samo američka strana", rekao je Sibiha za RSE. Tramp je okončanje rata Rusije protiv Ukrajine postavio za prioritet otkako se vratio na predsedničku funkciju u januaru 2025, ali Moskva je pokazala malo spremnosti za kompromis, a dve nedavne runde razgovora između SAD, Rusije i Ukrajine nisu prevazišle razlike dve sukobljene strane oko ključnih pitanja, uključujući kontrolu nad teritorijom u ukrajinskom regionu Donbas. Ruski i ukrajinski zvaničnici su u petak izjavili da će se nova runda trilateralnih razgovora održati u Ženevi 17. i 18. februara. "Najznačajnija stvar koju možemo postići zajedno jeste okončanje rata dostojanstvenim mirom i stvaranje pouzdanih bezbednosnih garancija za Ukrajinu i za celu Evropu – tako da se niko u Evropi ne plaši da će ostati bez zaštite", napisao je ukrajinski Zelenski na X. Konferencija u Minhenu je otvorena nekoliko sati pošto je u poslednjim ruskim napadima na Ukrajinu, prema rečima zvaničnika, poginulo najmanje sedam ljudi. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija ispalila više od 150 dronova i jednu balističku raketu u noći između četvrtka i petka. Nekoliko zgrada u južnom gradu Odesi je pogođeno i zahvaćeno požarom, uključujući nekoliko skladišta u lučkom okrugu. Takođe je bilo nekoliko žrtava u granatiranju u istočnom gradu Kramatorsku, prema rečima gradonačelnika grada. Organizatori Minhenske bezbednosne konferencije su rekli da je ovogodišnji događaj najveći dosad, s više od 1.000 delegata, uključujući oko 50 šefova vlada i šefova diplomatije. Skup se održava u vreme globalnih previranja, s mogućnošću američkih vazdušnih udara na Iran, ruskom invazijom na Ukrajinu koja se približava četvorogodišnjici i tenzijama oko budućnosti NATO-a i transatlantskog saveza u širem smislu usled strahova od povlačenja SAD.

U Sarajevu je završen protest nekoliko stotina građana, koji su se okupili u blizini tramvajske stanice, 13. februara, dan nakon nesreće u kojoj je smrtno stradao dvadesettrogodišnji mladić, kada je tramvaj koji je iskočio iz šina udario u njega. Četiri osobe su povrijeđene. Na ovom mjestu je bila blokirana i glavna saobraćajnica. Vozač tramvaja je uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično djelo protiv sigurnosti javnog prometa. On je predat u nadležnost Tužilaštva Kantona Sarajevo i on će biti zadržan 24 sata i u tom zakonskom roku nakon što ga ispita postupajući tužilac odlučit će o daljim mjerama, navelo je tužilaštvo. Zbog ove nesreće, Vlada Kantona Sarajevo proglasila je Dan žalosti na području ovog kantona u subotu, 14. februara. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo (MUP KS) su na konferenciji za novinare, 13. februara, rekli da je do nesreće došlo kada je tramvaj iskočio iz šina prilikom skretanja lijevo, nakon čega je došlo do udara u putničko vozilo, metalni stub i zaštitnu ogradu na tramvajskoj stanici. Navedeno je i da je 23-godišnji mladić, koji je smrtno stradao, stajao na tramvajskoj stanici u momentu nesreće, te da je njegova smrt konstatovana na licu mjesta. "Teške tjelesne povrede, opasne po život, zadobila je maloljetna učenica koja je stajala na tramvajskoj stanici u trenutku nesreće. Lake tjelesne povrede zadobila je 24-godišnja pješakinja iz Sarajeva koja je otpuštena na kućno liječenje. Lake tjelesne povrede zadobio je i putnik u tramvaju, muškarac (60) iz Konjica koji je otpušten na liječenje. Lakše tjelesne povrede su utvrđene i 48-godišnjem vozaču tramvaja", kazala je Mersiha Novalić, portparolka MUP-a Kantona Sarajevo, dodajući da je uviđaj nastavljen i u petak, 13. februara na području Opštine Novi Grad. Inače, zbog iskakanja tramvaja iz šina, srušena je i tramvajska stanica. Čelnici Skupštine i Vlade KS izrazili su saučešće porodici i najbližima osobe koja je tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći. Tužilaštvo Kantona Sarajevo je navelo da se intenzivno poduzimaju provjere od značaja za istragu. U petak je izuzeta određena dokumentacija iz GRAS-a, urađen uviđaj tramvaja uz prisustvo vještaka mašinske, saobraćajne i elektroenergetske struke kojim su rukovodili tužioci Tužilaštva Kantona Sarajevo. O pojedinačnim radnjama koje će biti poduzete, zbog interesa istrage, Tužilaštvo Kantona Sarajevo ne može iznositi komentare. Također, o uzroku nesreće, izjasniti će se i naknadno vještaci koji će dostaviti svoje nalaze Tužilaštvu.

Američka administracija je jako nezadovoljna onim što Milorad Dodik radi i on sigurno nema podršku nikoga iz administracije istakao zamjenik državnog sekretara SAD Christopher Landau tokom sastanka sa predsjedavajućim Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željkom Komšićem. "Njegovo djelovanje narušava političku stabilnost i buduće planove, kao i ekonomske projekte za koje je američka strana pokazala snažan interes i spremnost za saradnju," rečeno je tokom sastanka u Washingtonu, saopšteno je iz Komšićeve kancelarije. Predsjedavajući Komšić je spomenuo i nedavne izjave Milorada Dodika, koje je okarakterizirao kao šovinističke i islamofobične. Dodik je početkom sedmice rekao da je politički cilj njegove partije "pravo naroda na samoopredjeljenje do samostalnosti" i dodao da Republika Srpska ima prijatelje među koje je ubrojao novu američku administraciju. On je dan nakon što je kandidat SNSD Siniša Karan pobijedio na ponovljenom glasanju za predsjednika Republike Srpske, rekao kako je "Bosna i Hercegovina srušena", te da "želi dio onoga koji nam pripada". "Pravo naroda na samoopredjeljenje do samostalnosti je naš politički cilj. I nećemo odustati. Vjerujemo da, ukoliko dođe do vraćanja ovih nadležnosti RS, mi smo spremni da ostanemo u dejtonskoj arhitekturi. U ovome nećemo ostati sigurno", rekao je on na konferenciji za novinare. No, iz američkog State Departmenta su za Radio Slobodna Evropa rekli da SAD nastavljaju da podržavaju Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i suprotstaviće se svim postupcima koji prijete destabilizacijom. I iz Evropske komisije su povodom Dodikovih izjava rekli da "svi politički akteri, bez obzira na to da li su na funkciji ili ne, treba da se uzdrže i odreknu provokativne retorike i postupaka koji podstiču razdor." Predsjedavajući Komšić informirao je zamjenika državnog sekretara i da je ministar vanjskih poslova naše zemlje uputio pismo državnom sekretaru Marku Rubiju, kao i svim članicama Vijeća sigurnosti UN-a, upozoravajući na posljedice odredbe ugovora o lobiranju sa kanadskom kompanijom koje se tiču ultimativnog krajnjeg cilja – nezavisnosti RS-a od Bosne i Hercegovine. Tokom sastanka u Washingtonu Landau i Komšić su, osim aktuelne političke situacije, razgovarali i o jačanju ekonomske saradnje i energetske sigurnosti. Landau je na samom početku sastanka uputio saučešće povodom tragične nesreće koja se dogodila u Sarajevu u kojoj je poginula jedna, a četiri osobe povrijeđene kada je tramvaj iskočio iz šina.