Protest pod sloganom "Za srpsko Kosovo i Metohiju" održan je 17. marta u Beogradu u organizaciji 13 desničarskih stranaka i pokreta, među kojima je i ultradesničarska grupa Obraz. Povod za okupljanje je Zakon o strancima i Zakon o vozilima, koji su na Kosovu stupili na snagu 15. marta na Kosovu, uz obrazloženje da će negativno uticati na pripadnike manjinske srpske zajednice, ali i sektor zdravstva i obrazovanja koji u srpskim sredinama funkcioniše u sistemu Srbije. Kako je javio reporter Radija Slobodna Evropa (RSE) par stotina građana okupilo se kod Predsedništva Srbije u centru glavnog grada, odakle su posle govora krenuli u šetnju ka Ambasadi Ruske Federacije, kako bi se zahvalili Kremlju na tome što ne priznaje nezavisnost Kosova. Oko 200 prisutnih nosilo je zastave Srbije, ali i barjake sa likom predsednika Rusije Vladimira Putina. Sa razglasa su se puštale nacionalističke pesme, a okupljeni su skandirali "Ne damo Kosovo" i "Izdaja". Među okupljenima je bio i narodni poslanik Branimir Nestorović iz opozicione parlamentarne stranke "Mi – glas iz naroda". Šta su poruke skupa?Na skupu je, između ostalih, govorio Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji je kazao da je vlast u Srbiji "pustila niz vodu" zdravstvo i obrazovanje koji su bili pod kontrolom na severu Kosova. "Tamo (na Kosovu) je nasilje svakodnevno, ljudi se muče, nemaju svoj novac. Tamo je ukinuto sve srpsko što je moglo da se ukine. I sada imamo finale sa institucijama obrazovanja i zdravstva", rekao je Samardžić. Puna primena Zakona o strancima i vozilima počela je 15. marta na Kosovu. Vlada te države je, nakon kritika dela javnosti, donela odluku da izda privremene boravišne dozvole na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i prizna lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice primene zakona. Naime, Zakon o strancima bi pogodio pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta, a žive, rade ili se školuju na Kosovu. Primera radi, na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici – koji radi u sistemu Srbije – rade ili se školuju državljani Srbije koji bi morali da imaju licencu za rad ili boravišnu dozvolu. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Na skupu u Beogradu govorio je i Luka Arsenijević, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji je rekao da mladi Kosovo "drže u srcu, mislima i molitvama". "Konstantno gledamo kako ćemo da rešimo problem koji su zakuvali oni pre nas. Kada mi preuzmemo vlast, druga će se pesma pevati i ovde i na Kosovu", rekao je Arsenijević. Inače, na zvaničnom Instagram profilu "Studenti u blokadi" nije bio upućen poziv na protest desničarskih stranaka i organizacija. Branimir Nestorović je rekao u obraćanju da je skupu trebalo da prisustvuju "ruski Kozaci u punoj ratnoj spremi sa sabljama i uniformama", ali da nisu uspeli da dolete zbog "poremećaja u vazdušnom saobraćaju u Rusiji". "Znate da sam ja počasni ataman Rusije, pa ću u njihovo ime da vam prenesem poruku da nikakve predaje (Kosova) neće biti. To što su oni (vlast) potpisali, mi ćemo anulirati. Mi ćemo se sasvim sigurno vratiti na Kosovo, i to ne po onoj izreci 'Dogodine u Prizrenu', već možda čak i ove godine, kako se razvijaju stvari", rekao je Nestorović. Na skupu i vođa ultradesničarskog ObrazaMeđu govornicima je bio i Mladen Obradović, vođa ultradesničarske organizacije Svetosavski savez Obraz. Obradović, koji je vodio zabranjenu organizaciju Otačastveni pokret Obraz, je rekao da su se ljudi okupili da bi "razbijali laži" predsednika Srbije "da je pobedio (premijera Kosova Aljbina) Kurtija tako što je naterao Srbe da Kosovu i Metohiji da uzmu separatistička dokumenta". "Kakva je to pobeda da nateraš svoj narod da uzmu dokumenta tuđe države. Mi na to ne pristajemo", rekao je Obradović. Nakon govora, okupljeni su prošetali do Ambasade Ruske Federacije u Beogradu, da bi se, kako je rekao Obradović, zahvalili "braći Rusima". Ispred ruskog diplomtaskog predstavništva pevali su ruske pesme i skandirali "Srbija, Rusija - ne treba nam Unija" i "Srbi i Rusi braća zauvek". Obradović je vodio Otačastveni pokret Obraz koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije 2005. klasifikovalo kao klerofašističku organizaciju. Ustavni sud je 2012. zabranio rad te organizacije. U Srbiji je ovo udruženje pod neznatno promenjenim nazivom delovalo najpre neformalno, a od 2019. godine je i zvanično registrovano. Obradović je bio jedan od organizatora više anti-LGBT demonstracija, protesta protiv izložbe umetnika sa Kosova, te skupova podrške haškim osuđenicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.

Crna Gora je privremeno zatvorila poglavlje 21 u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom (EU). Poglavlje se odnosi na transevropske mreže. Međuvladinom konferencijom održanom 17. marta, Crna Gora ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je reč o velikom koraku za zemlju. Najavila je posetu Crnoj Gori naredne sedmice, kada će, kako je rekla, poručiti da je veoma važno pronalaženje zajedničkog jezika kako bi se unapredila reformska agenda EU. "Međustranačka saradnja je ključna. Agenda Crne Gore za članstvo u EU zahteva brzo sprovođenje parlamentarnog rada. Računam na posvećenost svih političkih aktera da obezbede da se ovaj proces nastavi bez prekida“, poručila je komesarka. Ovo je druga međuvladina konferencija sa Crnom Gorom tokom kiparskog predsedavanja Savetom EU. Za ministarku za evropska pitanja Kipra, Marilenu Raunu, to je dokaz odlučnosti zemlje da nastavi reformski proces. Rauna je ocenila da Crna Gora i dalje prednjači u procesu pristupanja i ohrabrila podgoričke vlasti da održe, a gde je moguće i ubrzaju reformsku dinamiku. "Uverena sam da ćemo u narednim mesecima sazvati još konferencija o pristupanju, što će Crnu Goru dodatno približiti cilju da postane 28. država članica do 2028. godine", izjavila je kiparska ministarka. Crnu Goru je na međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je privremeno zatvaranje poglavlja 21 samo jedan u nizu uspešnih koraka koje zemlja ostvaruje tokom kiparskog predsedavanja Evropskom unijom, koje traje do 30. juna 2026. godine. Spajić je ovu godinu ocenio kao prelomnu za evropske integracije Crne Gore. "Danas, kada proširenje Evropske unije nije samo pitanje institucionalne integracije i ekonomske konvergencije, već i evropske bezbednosti, stabilnosti i političke otpornosti, svaki korak ka proširenju predstavlja važnu kariku za celokupan evropski projekat", naglasio je Spajić. Crna Gora se za sada smatra najizvesnijom narednom članicom Evropske unije. Vlasti te zemlje ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine, kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – procesu koji, prema dosadašnjoj praksi, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica Evropske unije do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario ovaj cilj, celokupan proces trebalo bi da bude završen u narednih devet meseci.

Izvestilac za Bosnu i Hercegovinu u Evropskom parlamentu Ondrej Kolar poručio je da predstavnici Bosne i Hercegovine ne uspevaju da postignu međusobni dogovor, ostajući zapetljani i nesložni oko ključnih unutrašnjih pitanja. Prema njegovim rečima, takav pristup rizikuje da potkopa razvoj zemlje, što, između ostalog, dovodi do ozbiljnog odliva mozgova. Na raspravi o godišnjem izveštaju o zemlji, održanoj u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), Kolar je upozorio da dominiraju pretnje secesijom, da je angažman organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka slab, te da su prisutni pritisci na medije i opšta nestabilnost. "Zemlja, barem po mom mišljenju, nije prevazišla okvire Dejtonskog sporazuma i, nažalost, u velikoj meri se oslanja na Kancelariju visokog predstavnika, kao i na produžavanje mandata EUFOR-a. Doduše, treba reći da mnogi oštro kritikuju OHR zbog smanjenja suvereniteta zemlje", izjavio je Kolar tokom predstavljanja nacrta izveštaja. Predsedavajući AFET-a, Dejvid Mekalister (David McAllister), podsetio je da Bosna i Hercegovina od 2024. godine ima odluku o otvaranju pristupnih pregovora, koja je uslovljena sprovođenjem neophodnih reformi. "Nažalost, obnovljena politička kriza i kontinuirani pokušaji rukovodstva entiteta Republika Srpska da potkopaju ustavno-pravni poredak zemlje, a time i njen put ka pridruživanju, zaustavili su napredak", rekao je Mekalister. On je naveo da je Bosna i Hercegovina dostavila reformsku agendu, doduše sa zakašnjenjem, ali je naglasio da je neophodno hitno započeti proces sprovođenja dodatnih reformi. "Svi politički akteri trebalo bi ponovo da usmere fokus na evropske integracije, kako bi se ispunili uslovi za održavanje prve međuvladine konferencije", poručio je Mekalister. Međuvladina konferencija je forum između Evropske unije i zemlje kandidata na kojem se otvaraju i zatvaraju pregovaračka poglavlja. Predstavnica Evropske komisije nadležna za Bosnu i Hercegovinu podsetila je da je odluka o otvaranju pristupnih pregovora iz 2024. godine dokaz da su vrata Evropske unije otvorena za tu zemlju. "Nažalost, u dva uzastopna godišnja izveštaja konstatovali smo zastoj u napretku", navela je Barbara Hesus Himeno (Barbara Jesus Gimeno) iz Evropske komisije. Dodala je da nadležne vlasti moraju hitno preduzeti sve potrebne korake kako bi se usvojio pregovarački okvir. U nacrtu godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta izražava se žaljenje zbog kontinuiranih političkih podela, secesionističkih težnji i fenomena "zarobljene države", koji, decenijama nakon rata, narušavaju poverenje javnosti i podstiču odliv mozgova. U dokumentu se odbacuje istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, kao i osporavanje utvrđenih činjenica i nezavisnosti domaćih i međunarodnih sudova, posebno od strane političkih aktera. U nacrtu se takođe konstatuje ograničen napredak u borbi protiv, kako se navodi, široko rasprostranjene korupcije i sve izraženijih elemenata zarobljavanja države. Vlasti Bosne i Hercegovine pozivaju se da preduzmu hitne i konkretne mere na državnom i entitetskom nivou, kao i da ojačaju saradnju između institucija za borbu protiv korupcije, policije i tužilaštva. Takođe se pozivaju da otklone sistemske nedostatke u borbi protiv organizovanog kriminala, unapređenjem operativne saradnje između organa za sprovođenje zakona na svim nivoima vlasti. Izražava se i zabrinutost zbog zlonamernih dezinformacija i pokušaja stranog mešanja aktera iz trećih zemalja, uz poziv vlastima da preduzmu odlučne korake kako bi se tim pretnjama suprotstavile i ojačale otpornost društva. Kasnije tokom godine, nacrt izveštaja biće usvojen u AFET-u, a potom i na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, čime će dobiti formu rezolucije.

Evropska komisija ocenila je kao "zabrinjavajuće" poslednje korake nadležnih vlasti u Srbiji, koji se odnose na ono što u Briselu nazivaju primenom pravosudnih amandmana. Reč je o amandmanima na pravosudne zakone usvojene u januaru koje je Evropska komisija ocenila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija" Srbije. "Naš stav ostaje nepromenjen. Komisija očekuje da će implementacija ovih zakona biti odložena dok Venecijanska komisija ne izda svoje mišljenje. Nakon toga, očekujemo da zakoni budu u skladu s tim revidirani", izjavio je Guillaume Mercier, portparol Evropske komisije zadužen za pitanja proširenja. Beogradske vlasti su Venecijanskoj komisiji uputile izmene zakona na razmatranje i Briselu obećale da ih neće primenjivati dok to telo ne iznese svoje mišljenje. Međutim, Visoki savet tužilaštva doneo je odluku da četvoro tužilaca ne nastavi rad u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK). Reč je o tužiocima koji su, između ostalog, bili angažovani na ispitivanju moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, kao i na istrazi zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca. Tužilaštvo je poslednjih meseci na meti kritika državnih zvaničnika zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića zbog navodne zloupotrebe položaja. Evropski fondovi pod znakom pitanjaSituacija u vezi sa pravosudnim zakonima dodatno dovodi u pitanje mogućnost da Srbija dobije sredstva koja su joj dodeljena iz evropskih fondova. "Evropska komisija nastavlja da preispituje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", potvrdio je portparol Mercier. Vladavina prava jedan je od ključnih uslova za svaku zemlju koja želi da koristi finansijska sredstva Evropske unije. Srbija je sredinom januara iz Plana rasta dobila samo polovinu predviđenih sredstava, jer nije ispunila sve reformske korake koji su bili predviđeni za tu tranšu. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u februaru da će Evropska komisija, u svetlu usvajanja pravosudnih zakona, preispitati da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć, uključujući sredstva iz Plana rasta, kao i iz pretpristupne pomoći. Srbija bi, inače, iz Plana rasta trebalo da dobije ukupno 1,6 milijardi evra u vidu grantova i kredita. Međutim, sva finansijska sredstva uslovljena su napretkom u oblasti vladavine prava. Novac je vezan za period od 2024. do 2027. godine. U slučaju da neka zemlja ne iskoristi celokupan iznos, sredstva se preraspodeljuju među ostalim korisnicima.

Skupština Republike Srpske usvojila je u utorak, 17. marta na posebnoj sjednici Rezoluciju o osudi i zabrani promovisanja i veličanja ideologije i simbola Nezavisne Države Hrvatske i ustaške, nacističke i fašističke ideologije. Radi se o prijedlogu vladajuće koalicije koju predvodi Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika. Prihvaćeni su i zajednički zaključci svih stranaka iz Republike Srpske koji predviđa izmjene Zakona o grobljima i Krivičnog zakonika, što je bio prijedlog opozicione Srpske demokratske stranke. Vlada RS je zadužena da u roku od 60 dana izradi i u skupštinsku proceduru uputi izmjene Zakona o grobljima i pogrebnoj djelatnosti kojim bi se zakonski regulisalo uklanjanje spomenika i simbola koji promovišu i veličaju ideologiju NDH i ustašku, nacističku i fašističku ideologiju koji vrijeđaju vjerske, moralne i nacionalne osjećaje srpskog naroda. Pored toga, entitetska vlada je zadužena da u istom roku uputi u proceduru dopunu Krivičnog zakonika Republike Srpske kojom bi bilo propisano novo krivično djelo koje sankcioniše lica koja putem sredstava javne komunikacije na javnom mjestu ili na drugi način javno promovišu, veličaju, podržavaju ili podstiču pozitivno vrednovanje ili prihvatanje ustaštva i ustaške ideologije NDH. U Rezoluciji o osudi i zabrani promovisanja i veličanja ideologije i simbola NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije i simbola osuđuje se veličanje i proslavljanje zločinačkih ideja iz konteksta Drugog svjetskog rata, genocida nad Srbima u NDH, Holokausta i Samudaripena. "Osuđuje se i zabranjuje svaki oblik veličanja i promovisanja ideologije i simbola NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije i simbola, organizacija, nosilaca vlasti i istaknutih ličnosti, uključujući, ali ne ograničavajući se na inicijative ili podizanje spomenika i memorijala, imenovanje ulica, javnih institucija ili mjesta po pripadnicima tih pokreta, državanje javnih manifestacija na kojima se veličaju i pozdravljaju, upotrebu simbola, oznaka i pozdrava povezanih sa tim ideologijama", navodi se u rezoluciji. Pozivaju se nadležne institucije da, u skladu sa važećim zakonodavstvom i međunarodnim obavezama, preduzmu odgovarajuće mjere radi sprečavanja finansiranja organizacija i pokreta koji promovišu ideologiju i simbole NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije i simbole, sankcionisanja i kažnjavanja javnog podsticanja na rasnu, etničku ili vjersku mržnju, kao i radi sprečavanja javnih okupljanja na kojima dolazi do veličanja ovih ideologija, isticanja njihovih simbola i parola, te upotrebe njihovih pozdrava. Istovremeno, pozvane su sve vjerske organizacije, politički akteri i javne institucije da osude svaku ideologiju zasnovanu na rasnoj nadmoći, etničkoj i vjerskoj mržnji ili negativnom i falsifikatorskom istorijskom revizionizmu, te da se uzdrže od političke ili svake druge javne saradnje sa pojedincima, organizacijama i pokretima koji promovišu takve ideje. Osuđuje se i širenje ustaške propagande i drugih oblika ideološkog ili vjerskog fanatizma putem interneta i digitalnih platformi, a od nadležnih institucija se zahtijeva da pokrenu postupke uklanjanja takvog sadržaja sa interneta i digitalnih platformi. Šta se još navodi u rezoluciji?Vlada Republike Srpske se zadužuje da pripremi i u skupštinsku proceduru uputi prijedlog izmjena i dopuna propisa kojima bi se jasno i nedvosmisleno inkriminisalo promovisanje i veličanje ideologije i simbola NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije i simbola, te predvidjele odgovarajuće sankcije i kazne. Pozivaju se nadležne institucije da formiraju zakonski okvir na osnovu kojeg će u Republici Srpskoj biti uklonjeni svi postojeći simboli NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije, zaključuje se u prijedlogu rezolucije. Inače, Republika Srpska godinama odbija da ukloni obilježja osobama osuđenim za ratne zločine nad nesrbima tokom rata u Bosni i Hercegovini, devedesetih godina prošlog vijeka. Iako se u BiH svake godine osuđuje ustaštvo, fašizam i nacizam, BiH nikada nije uspjela donijeti zakon o zabrani takvih ideologija. Zakon je do sada bio u proceduri nekoliko puta i svaki put je odbijen u Parlamentu BiH.

Uprava policije u Crnoj Gori odbija da saopšti ko je pravio plan i donosio ključne odluke u vezi sa kućnim nadzorom Miloša Medinice, za kojim je zbog bekstva nakon pravosnažne presude raspisana Interpolova poternica, objavila je nevladina organizacija MANS. Iz ove organizacije koja istražuje korupciju i organizovani kriminal u Crnoj Gori navode da takođe nije objašnjeno ko je bio odgovoran za postupanje policije u predmetu koji je završen Medeničinim bekstvom. Iz MANS-a tvrde da su imali uvid u dokumentaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore vezanu za kućni nadzor, a potom i bekstvo Miloša Medenice. Miloš Medenica je 28. januara ove godine prvostepeno osuđen na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je njegovoj majci nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Umesto odlaska u pritvor, Medenica je krajem januara postao nedostupan javnosti. Za njim je u međuvremenu raspisana i Interpolova poternica. Šta otkrivaju iz MANS-a?Kako navode iz MANS-a, nije jasno zašto je policija sprovodila nadzor nad Medenicom dok je bio u kućnom pritvoru, jer Viši sud nije zahtevao provere. Uprava policije navodi da je "sačinjen Plan mjera i aktivnosti u cilju praćenja i postupanja po izrečenoj mjeri nadzora" i da je dinamika obilazaka bila prilagođena mogućnostima i kapacitetima policije u Podgorici, što iz MANS-a ocenjuju kao izbegavanje odgovornosti i priznanje da je policija samostalno vodila nadzor. MANS je saopštio i da je indikativno postupanje policije 28. januara, kada je utvrđeno da Medenice nema u stanu. Nema odgovora ko je doneo odluku da se policijski službenici tog dana povuku sa svojih pozicija i pošalju na proveru, niti ko je komandovao akcijom neposredno pre nego što je utvrđeno da je Medenica pobegao, objašnjavaju iz nevladine organizacije. Dodaju i da sumnje izazivaju službene beleške u kojima su datumi ručno ispravljani, a imena policajaca zatamnjena. Zbog svega toga iz ove nevladine organizacije pozivaju da nadležne institucije istraže i utvrde ko je odgovoran za propuste u policiji. Da je bekstvo Medenice neprihvatljivo i da je neophodna istraga o tome poručio je i premijer Crne Gore Milojko Spajić, dok je predsednik te zemlje Jakov Milatović zatražio smene odgovornih za ovaj slučaj.

Kompanija Telekom Srbija saopštila je 17. marta da su iz njihove baze ukradeni podaci oko 150.000 korisnika. Iz Telekoma su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da je reč o bazi korisnika usluge satelitske televizije, ali da ona ne sadrži jedinstvene podatke poput matičnog broja, broja lične karte ili pasoša, e-mail adrese ili brojeva telefona korisnika. "Kompanija Telekom Srbija je odmah preduzela sve predviđene bezbednosne mere i protokole, tako da su podaci naših korisnika zaštićeni u skladu s najvišim bezbednosnim standardima", navodi se u pisanom odgovoru Telekoma. Dodaju da su se odmah obratili i specijalizovanom Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a, koje je nadležno za ovakvu vrstu kriminalnih aktivnosti. "Napominjemo da bezbednost telekomunikacionih servisa nije ugrožena i da se sve usluge pružaju neometano", kažu u Telekomu. Ranije u utorak, jedna od najvećih telekomunikacionih kompanija u Srbiji koja je većinski u vlasništvu države, saopštila je da je iz njihove baze ukraden "manji deo" podataka korisnika usluge satelitske televizije m:SAT tv, te da su ih počinioci ovog dela kontaktirali sa ciljem da je ucenjuju. "Komunikacija sa njima vođena je u koordinaciji sa MUP-om i prema njihovim instrukcijama, kako bi počinioci bili što brže identifikovani i pronađeni. Kompanija Telekom Srbija intezivno radi sa policijom na otkrivanju počinilaca ovog dela", stoji u saopštenju Telekoma Srbija. Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE o ovom slučaju. Ozbiljan incidentBojan Perkov iz Fondacije "Share", koja se bavi digitalnom bezbednošću, ocenjuje za RSE da prve informacije pokazuju da je "reč o ozbiljnom incidentu i povredi podataka velikog broja ljudi". "Pitanje je na koji su način napadači uspeli da dođu do podataka, odnosno koju su tačno ranjivost otkrili u sistemu Telekoma i zloupotrebili kako bi pristupili podacima. Reč je o alarmirajućem slučaju", kaže Perkov. On dodaje da su podaci korisnika do kojih su hakeri došli "treba da budu zaštićeni najboljim mogućim tehničkim i organizacionim merama".

Evropska komisija (EK) potvrdila je da su ukinute sve finansijske mere koje su ranije bile na snazi prema Kosovu. Predstavnik Evropske komisije Jiri Plecity (Jirži Pleciti) izjavio je da je oslobođena sva finansijska pomoć koja je bila obuhvaćena merama, kao i da se planira potpuno ponovno angažovanje sa kosovskim institucijama. "Mogu da potvrdim da je Evropska komisija oslobodila svu finansijsku pomoć koja je ranije bila pod merama, i takođe planiramo da se u potpunosti ponovo angažujemo sa našim partnerima na Kosovu kako bismo ga vratili na pravi put u njegovoj EU agendi", rekao je Jiri Plecity, predstavnik EK, na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) tokom rasprave o godišnjem izveštaju o Kosovu. Evropska unija uvela je restriktivne mere Kosovu 2023. godine nakon nasilja na severu. Kaznene mere odnosile su se na obustavu finansiranja, kao i na prekid svih bilateralnih susreta evropskih zvaničnika sa predstavnicima kosovske vlade. Te mere bile su odgovor na nasilne incidente na severu Kosova, kada su albanski gradonačelnici opština ušli u opštinske objekte. Tokom incidenata došlo je do sukoba srpskih demonstranata i snaga bezbednosti, uključujući i međunarodne trupe. Prema podacima Evropske komisije, oko pola milijarde evra bilo je blokirano Kosovu. Potvrda o ukidanju finansijskih mera došla je tokom debate o godišnjem izveštaju za Kosovo na AFET-u. Evropski poslanici izrazili su žaljenje zbog, kako je ocenjeno, izgubljene godine za Kosovo usled političkog zastoja koji je obeležio čitavu 2025. godinu. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Riho Terras naglasio je da je zemlja bila u potpunoj političkoj paralizi, što je imalo posledice i na reformski proces. "Za žaljenje je što su neizvesnost i politički zastoj značajno usporili neophodne reforme koje Evropska unija očekuje od zemalja kandidata, a koje su ujedno ključne i za samu državu. Jasno je da postoje oblasti u kojima je Kosovo zabeležilo značajan nazadak tokom protekle godine", ocenio je Terras. Debati su prisustvovali i predstavnici evropskih institucija, koji su pozdravili pristanak Vlade Kosova da ponudi privremene boravišne dozvole i prizna lične karte članovima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, u skladu sa Zakonom o strancima i Zakonom o vozilima, koji će se u potpunosti primenjivati od nedelje, 15. marta. Predstavnica Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) An Kapmajnen (Anne Kempainen) izjavila je da taj dogovor predstavlja važan korak napred. "Proteklog vikenda u Prištini, zahvaljujući posredovanju EU, pronađen je put napred za sprovođenje Zakona o strancima na Kosovu. Pozdravljamo korake koje je Kosovo preduzelo u vezi sa očuvanjem vladavine prava. Ovo će omogućiti Srbima na Kosovu da nastave da žive, studiraju i rade u skladu sa zakonima Kosova", rekla je Kampajnen. Evropski predstavnici ocenili su da ovaj sporazum još jednom potvrđuje da dijalog donosi rezultate. Naglašeno je da normalizacija odnosa ostaje ključni uslov kako za Kosovo, tako i za Srbiju, na njihovom putu ka Evropskoj uniji.

Izraelski ministar odbrane Israel Katz tvrdio je da je sigurnosni šef Irana, Ali Larijani, ubijen u talasu zračnih napada na Teheran, u kojima su stradali i drugi visoki iranski zvaničnici. Nije predstavljen nikakav dokaz koji bi potvrdio ovu tvrdnju, koja bi - ako se potvrdi - predstavljala atentat najvišeg profila od ubistva iranskog vrhovnog lidera Ali Khamenei 28. februara, prvog dana kada su američke i izraelske snage počele zračne napade na Iran. Teheran je pokušao da ospori izraelsku izjavu, prikazujući ono što je nazvao rukom pisanom porukom Larijanija u znak sjećanja na iranske mornare ubijene u američkom napadu, čija se sahrana očekivala kasnije 17. marta. Fotografija poruke takođe je objavljena na Larijanijevom nalogu na X-u. Vijest o Larijaniju stigla je ubrzo nakon što su Izraelske odbrambene snage (IDF) tvrdile da su ubile Gholamreza Soleimani, komandanta iranske paravojne jedinice Basij, u istom talasu vazdušnih napada na Teheran 16. marta. "Juče je IDF ciljao i eliminisao Gholamreza Soleimani, koji je posljednjih šest godina djelovao kao komandant jedinice Basij", navedeno je u tvrdnji objavljenoj 17. marta. Iranske vlasti još nisu ni potvrdile ni demantovale taj izvještaj. Katz je rekao da su se dvojica lidera "pridružili Khameneiju, šefu programa uništenja, zajedno sa svima onima eliminisanim iz ose zla u dubinama pakla", dok je kancelarija izraelskog premijera Benjamin Netanyahu objavila fotografiju premijera kako razgovara telefonom, uz natpis: "Premijer Benjamin Netanyahu naređuje eliminaciju visokih zvaničnika iranskog režima." Američko-izraelska ofanziva na Iran, sada u trećoj sedmici, ne pokazuje znake jenjavanja, a sirene za vazdušnu opasnost čule su se na nekoliko lokacija širom Bliskog istoka 17. marta. Izraelska vojska saopštila je da je u najnovijem talasu napada gađala "infrastrukturu iranskog režima" u Teheranu, kao i lokacije za koje navodi da su povezane sa grupom Hezbollah, koju su Sjedinjene Države označile kao terorističku organizaciju. U međuvremenu, Iran je nastavio da ispaljuje rakete i dronove na mete širom Bliskog istoka, uključujući Izrael. Ključni moreuz Hormuz, kojim prolazi oko petine svjetskog transporta nafte, uglavnom je zatvoren zbog napada na brodove. Iranski napad dronovima i raketama ciljao je američku ambasadu u Bagdadu, prema navodima bezbjednosnih zvaničnika, od kojih je jedan za AFP rekao da je "najmanje jedan dron" pao unutar kompleksa ambasade. Novi iranski napad dronom pogodio je i naftni kompleks Fujairah na istočnoj obali Ujedinjenih Arapskih Emirata, izazvavši požar ali bez povrijeđenih, saopštile su lokalne vlasti 17. marta. Eksplozije su prijavljene u Dohi, dok je Katar saopštio da je presreo raketni napad. Američki predsjednik Donald Trump pozvao je zemlje širom svijeta da pomognu u ponovnom otvaranju ovog vitalnog morskog puta, ali je nekoliko država odbilo taj prijedlog. Iransko ciljanja zemalja proizvođača nafte i gasa u Zaljevu dodatno je podiglo cijene energije u mnogim državama. Cijena nekoliko vrsta nafte skočila je oko 5 posto 17. marta zbog zabrinutosti oko snabdijevanja.

Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Tonino Picula ocenio je da su reforme u zemlji "značajno usporene" u nekim segmentima, te da ima, kako je rekao, nazadovanja, posebno vidljivog u oblastima vladavine prava i standarda demokratije kao sistema. "Od usvajanja našeg prošlogodišnjeg izveštaja o Srbiji do danas, stanje u zemlji dodatno se pogoršalo. Situacija je izrazito polarizovana i puna tenzija. Ukupan tempo procesa pristupanja EU već stagnira godinama", ocenio je Picula u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), gde se raspravljalo o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji. On stagnaciju pripisuje ograničenom napretku u dijalogu sa Kosovom, kontinuiranom nedostatku usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, opštem nedostatku istinske političke volje za napredovanje, čestoj retorici protiv evrozvaničnika, pogoršanju uslova za slobodan rad medija i civilnog društva, kao i ignorisanju preporuka za reformu izbornog procesa. Prema rečima Picule, Srbija kao zemlja kandidat mora se sistematski i odlučno strateški opredeliti prema deklarisanom članstvu u Evropskoj uniji. "Deklarativna opredeljenja u ovim okolnostima više se ne mogu uzimati kao ozbiljna politika gledanja kroz prste i forsiranja stabilnosti kao alibija od strane nekih evropskih aktera. Nisu donela rezultate u transformaciji zemlje, već su je, nažalost, samo udaljila od članstva", rekao je. "Iako je Srbija istakla da članstvo u Evropskoj uniji predstavlja njen strateški cilj, vidimo da preuzete obaveze često nemaju potvrdu u praksi, kao u slučaju neodlaska na samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u decembru prošle godine, ali i učešća na vojnoj paradi u Moskvi prošlog maja", dodao je Picula. Osvrćući se na slobodu medija, izvestilac za Srbiju ocenio je da je slika stanja u ovom polju "zastrašujuća na više nivoa". Osudio je eskalaciju napada i zastrašivanja novinara, koji, kako ocenjuje, "zemlju vraćaju u neka turobna vremena". Tokom rasprave, neki poslanici koji su bili deo misije koja je zemlju posetila u januaru kritikovali su nedostatak spremnosti beogradskih vlasti da se sastanu sa članovima delegacije Evropskog parlamenta. Većina članova delegacije napomenula je da su predsednik države, Aleksandar Vučić, i predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, imali negativne komentare uoči posete, koji su propraćeni negativnim tonom u izveštajima provladinih medija. Evroposlanica Marta Temido (Timido), koja je predvodila delegaciju koja je Srbiju posetila u januaru, primetila je da je postojala "otvoreno neprijateljska retorika" prema poseti delegacije Evropskog parlamenta i ograničen interes predstavnika vladajuće stranke za raspravu o pristupanju EU. Rekla je da vlasti u Srbiji nedostatak napretka u usvajanju i sprovođenju reformi opravdavaju frustracijom i nejasnim vremenskim rokovima. "Poseta je bila demonstracija da je Srbija prioritet Evropskog parlamenta, da želimo demokratsku Srbiju u EU i da trenutno postoji pravi zamah u proširenju EU. Međutim, to očigledno zahteva puno poštovanje Kopenhaških kriterijuma i posvećenost vlasti", rekla je Temido. Predstavnici evropskih institucija, Evropske komisije i Službe za spoljne poslove (EEAS), koji su učestvovali u raspravi, upozorili su da će ukupni tempo pregovora o pristupanju Srbije i dalje biti određen napretkom u vladavini prava i odnosima sa Kosovom. Predstavnica EEAS-a Anne Kemppainen (An Kempajnen) izrazila je zabrinutost zbog nedavnih izmena u pravosudnim zakonima. Istakla je da je EU dosledno pozivala srpske vlasti da odmah zaustave njihovu primenu i sprovedu revizije u skladu sa predstojećim preporukama Venecijanske komisije. Kemppainen je poručila da Srbija mora nastaviti napore kako bi uverila EU u svoju stratešku orijentaciju. "Od danas, stopa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU iznosi 65 odsto. To očigledno nije dovoljno i jasno smo stavili do znanja Srbiji da očekujemo doslednije i održivije usklađivanje, posebno u vezi sa restriktivnim merama EU preduzetim u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu", upozorila je Kemppainen, naglašavajući da se odnosi sa Rusijom ne mogu odvijati kao i obično. "EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera i dobrog suseda u regionu Zapadnog Balkana, koji doprinosi stabilnosti i pomirenju. To znači uzdržavanje od postupaka ili izjava koje su u suprotnosti sa spoljnom politikom EU i strateškim pitanjima", dodala je predstavnica EEAS-a. U nacrtu izveštaja o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u Evropskoj uniji. U dokumentu se podseća na proklamovanu obavezu Srbije da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali se napominje da se izrečene obaveze često ne odražavaju u praksi, što je, kako se navodi, bilo vidljivo i kada najviši predstavnici Srbije nisu prisustvovali samitu EU–Zapadni Balkan u decembru 2025. godine. Upućuje se poziv Srbiji da ostvari kredibilan napredak i poveća napore u suzbijanju manipulacija i stranog informativnog uplitanja, uključujući dezinformacije i retoriku protiv EU. U dokumentu se odbacuju navodi srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta od novembra 2024. godine, s ciljem izazivanja "obojene revolucije". Evropski parlament ponavlja svoju oštru osudu nezakonitog hapšenja i proterivanja građana EU koji su davali izjave u znak podrške studentima koji su protestovali. "Evropski parlament osuđuje neprihvatljivo ponašanje, uvrede i negativnu retoriku upućenu članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove u Srbiji u januaru 2026. godine", navodi se u nacrtu izveštaja. Izražava se i zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u zemlji u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine i koji "odražavaju reakciju građana na sistemsku korupciju i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti". U dokumentu se izražava podrška pravu svih građana Srbije, uključujući studente, da mirno protestuju kako bi pozvali na odgovornost i demokratske reforme direktno povezane sa vladavinom prava. Osuđuje se činjenica da su tokom protekle godine mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi "širokom spektru represivnih mera, uključujući prekomernu upotrebu sile i policijsko nasilje, proizvoljna pritvaranja i hapšenja, politički progon i druge oblike zastrašivanja". Takođe, poziva se na uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji. Evropski parlament u dokumentu izražava zabrinutost i zbog intenziviranja verbalnih napada, kampanja blaćenja i pritisaka na organizacije civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava, kao i zbog pogoršanja uslova rada za novinare i medije, te poziva Srbiju da preokrene nazadovanje u oblasti slobode izražavanja. Nakon rasprave u Odboru za spoljne poslove, uz dopune amandmanima, ovaj dokument bi u junu trebao da bude usvojen u tom telu Evropskog parlamenta. Kasnije tokom godine, glasanjem na jednoj od plenarnih sednica, dokument dobija formu rezolucije Evropskog parlamenta.

Kabinet predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića poručio je da Podgorica ostaje posvećena "dobrosusjedskim odnosima" i saradnji u regionu, nakon što je Srbija potvrdila kupovinu kineskih raketa "CM‑400AKG" ofanzivnih sposobnosti. U odgovoru za Vijesti, iz Milatovićevog kabineta naveli su da Crna Gora "njeguje povjerenje i saradnju sa svim državama u okruženju", naglašavajući da su to ključni preduslovi "trajnog mira i razvoja". Dodaju i da je članstvo u NATO‑u 2017. godine "učvrstilo bezbjednost zemlje" i ostaje temelj njenog odbrambenog sistema. Na nabavku je reagovala i Evropska komisija, poručivši da "evropski put Srbije zahtijeva jasne strateške izbore", uključujući izbjegavanje zavisnosti koje nisu u skladu s evropskim integracijama. U Hrvatskoj su se oglasili i premijer Andrej Plenković i predsjednik Zoran Milanović. Plenković je saopštio da je o kupovini raketa obavijestio generalnog sekretara NATO‑a, dok je Milanović izjavio da ne razumije "zašto se Srbija snabdijeva ofanzivnim oružjem", navodeći zabrinutost zbog mogućeg narušavanja regionalne bezbjednosti. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je prošle sedmice kupovinu raketa, navodeći da se Srbija "ne priprema za napad", uz tvrdnju da susjedne zemlje rade na stvaranju vojnog saveza koji Beograd vidi kao prijetnju - tvrdnju koju Hrvatska, Albanija i Kosovo odbacuju.

Talibani su saopštili da je najmanje 400 ljudi ubijeno, a 250 ranjeno u pakistanskom zračnom napadu na bolnicu u Kabulu, dok je Pakistan odbacio te tvrdnje. Bolnica Omid sa 2.000 kreveta, centar za rehabilitaciju osoba koje se bore s ovisnošću, navodno je pogođena u pakistanskom zračnom napadu kasno 16. marta. Prema riječima Hamdullaha Fitrata, zamjenika portparola talibanske vlade u Afganistanu, u toku su napori da se spasu ranjeni i izvade tijela stradalih. "Režim pakistanske vojske izveo je oko 21 sat večeras zračni napad na bolnicu Omid za liječenje ovisnosti, ustanovu sa 2.000 kreveta posvećenu borbi protiv narkomanije", napisao je u objavi na platformi X. Dodajo je da su "veliki dijelovi bolnice uništeni". Pakistansko Ministarstvo informisanja tvrdi da su ciljali vojne objekte i infrastrukturu povezanu s teroristima u Kabulu i Nangarharu, te da namjerno nisu gađali civile. Tvrdnje obje strane nije bilo moguće nezavisno potvrditi. Napad je naglo povećao napetosti između Afganistana i Pakistana, koji se već godinama suočavaju s povremenim prekograničnim sukobima. Uz izvještavanje Radija Azadi (RFE/RL) i Reutersa

Široko rasprostranjeni prekidi mobilnog interneta pogađaju Moskvu već više od sedmicu dana, izazivajući ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu i podstičući strahove o tome koliko daleko će vlada predsjednika Vladimira Putina ići u pooštravanju kontrole nad online aktivnostima. Stanovnici i kompanije u gradu s više od 12 miliona ljudi suočavaju se s problemima u nizu usluga, uključujući online plaćanja, aplikacije za taksi i navigacijske alate. Prodaja "offline" uređaja kao što su pejdžeri i papirne mape porasla je u prijestonici, tehnološki naprednom gradu u kojem je koncentrisan veliki dio ruskog bogatstva. Od početka mnogih prekida 7. marta, situacija se pogoršala, a čak su i web-stranice koje se nalaze na vladinoj "bijeloj listi" - državnim vlastima naklonjeni resursi koji bi trebali biti izuzeti od ograničenja - postale nedostupne. Kremlj je zvanično pripisao ove poremećaje pojačanim sigurnosnim mjerama, ali je dao malo detalja. "Kijev koristi sve sofisticiranije metode za napade, pa Rusija treba sve tehnološki naprednije mjere zaštite", rekao je 12. marta Putinov portparol Dmitrij Peskov, aludirajući na ukrajinske odmazde zbog ruske invazije na susjednu zemlju, koja sada ulazi u petu godinu. Kritičari vlasti kažu da državni organi često koriste bezbjednosne razloge kada žele pojačati ograničenja u životima i slobodama građana. "Rusko rukovodstvo je jednostavno u potpunosti pokazuje potpuni nedostatak hrabrosti. Toliko da ih nije briga za građanske slobode, ekonomiju ili udobnost ljudi. Apsolutno ih ništa od toga ne zanima", rekao je Mihail Klimarev, aktivista i direktor Društva za zaštitu interneta. Prekidi interneta pogađaju i druge dijelove Rusije već mjesecima, ali su blokade u prijestonici privukle znatno više pažnje. "Mobilni internet je u Rusiji isključen od juna 2025. I tek sada je sve to stiglo do Moskve", rekao je Klimarev za Current Time. Prema riječima stanovnika, mobilni internet gotovo nigdje u Moskvi nije dostupan - ni u centralnim ni u okolnim okruzima. "Freelancer sam i treba mi dobar internet. Morala sam da dam klijentu popust jer nisam uspjela da ispoštujem rok", rekla je Alina, stanovnica Moskve, za Sibir.Realii (RSE). Vlada Vladimira Putina godinama se bori da upravlja i ograniči način na koji Rusi koriste internet. Vlasti ciljaju zapadne gigante poput Facebooka, Googlea, Applea i Amazona, dok istovremeno podstiču domaće alternative koje mogu lakše kontrolisati. Aktivisti i drugi sumnjaju da se gašenje mobilnog interneta u Moskvi koristi za testiranje sistema "bijele liste" odobrenih web-stranica. "Bijela lista" resursa dostupnih za vrijeme prekida interneta počela se testirati prošlog ljeta. Lista uključuje web-stranice mobilnih operatera, provladinih medija, državnih agencija, internet prodavnica i društvenih mreža poput Odnoklasnika i VK-a, ranije poznatog kao Vkontakte. Telegram, najkorištenija aplikacija za razmjenu poruka u Rusiji, takođe ima probleme s pristupom - kao i WhatsApp. "Dostupnost Telegrama pala je za 80 posto" u odnosu na prethodni dan, napisao je Klimarev 16. marta. Rusija je prošle godine pokrenula vlastitu državnu aplikaciju za dopisivanje, Max, koja se suočava s kritikama onih koji je smatraju alatom za državni nadzor. Državni mediji odbacuju te navode, tvrdeći da je aplikacija sigurna i nezavisna. Putin je 20. februara potpisao zakon kojim se od telekom operatera zahtijeva da obustave usluge na zahtjev Federalne službe bezbjednosti (FSB). Istovremeno, vlasti su operatere oslobodile odgovornosti prema korisnicima ako je prekid usluge uzrokovan poštovanjem zahtjeva obavještajne službe. Ruska vlada već dugo cenzuriše online sadržaj kako bi ograničila opoziciju, nadzire internet saobraćaj pod izgovorom bezbjednosti i pooštrava kontrolu nad medijima. Vladino suzbijanje slobode govora, okupljanja i drugih prava jača još od 2012. godine, kada se Putin vratio na mjesto predsjednika, a dodatno se zaoštrilo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava saopštila je da su u noći između 15. i 16. marta vandalizovane prostorije te organizacije u Beogradu plakatima mržnje koje potpisuje ekstremno desničarska neregistrovana grupa Narodna patrola. Na plakatima je ispisana poruka na engleskom jeziku "Jedini genocid na Balkanu bio je protiv Srba". U potpisu stoji skraćenica "NP", grupe Narodna patrola. Isti grafiti osvanuli su i na prostorijama opozicione stranke Pokret slobodnih građana (PSG). I Inicijativa mladih za ljudska prava i Pokret slobodnih građana su u saopštenjima osudila Ovo je treći napad Narodne patrole na Inicijativu mladih za tri godine, ukazao je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milosavljević iz te organizacije. "Praktično identičan incident se desio 11. jula (2025), povodom obeležavanja genocida u Srebrenici i komemoracije koju smo organizovali na Trgu Republike u Beogradu, a 2024. je na adresu Inicijative poslata svinjska glava", rekao je Milosavljević. Inicijativa mladih za ljudska prava u saopštenju je navela da napadi na tu organizaciju u prethodnom periodu "predstavljaju nastavak pritisaka na branitelje ljudskih prava kojima se nastavlja urušavanje demokratije u Srbiji". Upozorili su na sve češće kampanje širenja mržnje putem dezinformacija, a koje direktno vode ugrožavanju bezbednosti zaposlenih i aktivista za ljudska prava i demokratiju. Pokret slobodnih građana najoštrije je osudio vandalizam i ispisivanje grafita na ulazu u prostorije njihovog sedišta u Beogradu. Naveli su i da je uništena tabla sa nazivom Pokreta. U saopštenju su naveli da nije reč samo o činu vandalizma, već "o pokušaju političkog zastrašivanja i opasan primer manipulacije istorijom zarad raspirivanja mržnje u društvu". Dodali su da očekuju od nadležnih organa "da hitno pronađu i procesuiraju počinioce i time pokažu da nasilje i političko zastrašivanje nemaju mesto u Srbiji". U Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu odmah odgovorili na upit RSE ovim povodom. Ekstremno desničarska, neregistrovana grupa "Narodna patrola" dospela je u žižu javnosti nakon antimigrantskih akcija 2020. Njihov vođa Damnjan Knežević više puta je hapšen, pored ostalog, pod optužbama za diskriminaciju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, ta organizacija je organizovala više skupova u znak podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj agresiji prema Ukrajini. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 23. maja 2025. usvojila Rezoluciju o proglašenju 11. jula Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. U genocidu, koji je potvrđen presudama Haškog suda, ubijeno je više od 8.300 muškaraca i dečaka iz Srebrenice i okoline. Do danas je pred različitim sudovima za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske počinila genocid. Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida, kao i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida. Vlasti u Beogradu negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid.