Prvi tužilac Srbije za ratne zločine Vladimr Vukčević preminuo je 8. novembra u 75. godini života, potvrdio je za list Danas njegov saradnik Bruno Vekarić. Vladimir Vukčević u julu 2003. izabran je za Tužioca za ratne zločine i bio je prva osoba na ovoj funkciji nakon što je formirana ta institucija. Na mestu glavnog tužioca bio je do kraja 2015. godine, pošto je u novembru 2009. ponovo izabran na tu funkciju. Tokom njegovog mandata uhapšeni su u Hagu optuženi bivši predsednik bh. entiteta Republika Srpska (RS) Radovan Karadžić i nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić. Vladimira Vukčevića je beogradski nedeljnik Vreme 2006. proglasio za ličnost godine zbog doprinosa reformi pravosuđa. Vukčević je 2009. dobio priznanje Ministarstva pravde Srbije u saradnji sa Kanadskim projektom reforme pravosuđa u Srbiji. Bio je laureat foruma Kran Montana 2007. godine zbog doprinosa progonu počinilaca dela ratnih zločina. Povodom Dana državnosti 2012. godine Vukčević je primio Sretenjski orden Prvog stepena kojim je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić odlikovao Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca. Vladimir Vukčević rođen je 1950. u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Na beogradskom Pravnom fakultetu diplomirao je 1973, a pravosudni ispit položio je 1976. Za zamenika javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu izabran je aprila 1978. Zamenik Okružnog javnog tužioca u Beogradu postao je 1994, a 2002. postavljen je za zamenika Republičkog javnog tužioca i šefa Krivičnog odeljenja u Republičkom tužilaštvu.

Srbija očekuje od nadležnih institucija Hrvatske da hitno i efikasno identifikuju i procesuiraju osobe koje su učestvovale na skupu ispred Srpskog kulturnog centra u Zagrebu, te da zaštite centar i sve pripadnike srpske zajednice u Hrvatskoj, izjavio je šef diplomatjie Srbije Marko Đurić. Više desetina maskiranih muškaraca okupilo se 7. novembra uveče ispred Srpskog kulturnog centra u Zagrebu uoči otvaranja Dana srpske kulture. Većina je nosila crnu odeću, kapuljače na glavi i maske preko lica. Naveo je kako je "sa zabrinutošću i ogorčenjem primio informaciju o "skupu pedesetak maskiranih lica ispred Srpskog kulturnog centra u Zagrebu koji su uz pevanje ustaških pesama i simbolike pokušali da zastraše pripadnike srpske zajednice i organizatore manifestacije koja promoviše kulturu i dijalog". Podsetio je i na incident u Splitu, gde su takođe napadnuti učesnici i organizatori kulturnih programa posvećenih srpskoj tradiciji, te kazao kako "ponovljeni obrasci zastrašivanja šalju jasnu i veoma zabrinjavajuću poruku". "Uporno ponavljanje ovakvih pojava nije samo pitanje bezbednosti. Ono duboko narušava poverenje, suživot i evropske vrednosti na koje se svi pozivamo", kazao je Đurić. Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je 8. novembra kako "pojavljivanje grupe maskiranih lica koja su uzvikivala ustaške pokliče i pevala pesme koje simbolički i istorijski podsećaju na jedno od najmračnijih poglavlja evropske istorije, period 'Nezavisne Države Hrvatske', ne predstavlja samo provokaciju, već direktan pokušaj zastrašivanja pripadnika srpske zajednice u Hrvatskoj". Dodao je da Srbija očekuje od institucija Hrvatske da hitno identifikuje i procesuira počinioce. Ministar Srbije bez portfelja zadužen za koordinaciju sa dijasporom Đorđe Milićević izjavio je kako se "ovakvi postupci ne mogu posmatrati kao izolovani incidenti". Zagrebačka policija saopštila je da je sprečila moguće protivpravno ponašanje u blizini prostora u centru Zagreba u kojem se otvarala izložba u sklopu Dana srpske kulture. Navela je da će analizirati dostupne snimke da bi utvrdila ima li elemenata protivpravnog ponašanja. Hrvatski mediji javili su da su neki od učesnika verbalno napali dve novinarke. Okupljanje maskiranih muškaraca u Zagrebu povezuje sa nedavnim incidentom u Splitu gde su maskirani muškarci, uglavnom pripadnici navijačke grupe Torcida, sprečili otvaranje Dana srpske kulture u organizaciji Srpskog kulturnog društva Prosvjeta. Incident su osudili hrvatski političari vlasti i opozicije, premijer Andrej Plenković i predsednik Zoran Milanović koji su izrazili očekivanje da će odgovorni biti brzo pronađeni i kažnjeni. Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević osudio je slavljenje Nezavisne Države Hrvatske i atmosferu pretnji u centru Zagreba povodom Dana srpske kulture. "Zagreb i Hrvatska se ne vole pozivanjem na NDH koja je donela rasne zakone i sistemski ubijala ljude u koncentracionim logorima jer su druge vere, nacionalnosti ili političkih stavova", objavio je Tomašević. Prethodno je devet muškaraca, među kojima i lokalni funkcioner vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), pritvoreno je zbog nasilničkog ponašanja i povrede slobode izražavanja nacionalne pripadnosti. Oni su osumnjičeni da su 3. novembra prekinuli manifestaciju Dana srpske kulture u splitskom kotaru Blatine, uzvikujući ustaške parole i zastrašujući prisutne, među kojima su bila i deca. Organizatori iz Srpskog kulturnog društva Prosvjeta prekinuli su događaj da bi zaštitili učesnike.

Na splitskoj Rivi u subotu se održao protest navijačke grupe Torcida, koja izražava nezadovoljstvo zbog, kako navode, "licemjerja i linča u javnom i političkom prostoru", povodom nedavnog incidenta na kulturnoj manifestaciji srpske nacionalne manjine u Splitu, pišu mediji. Protest dolazi nakon što je devet osoba, među kojima je i jedan lokalni funkcioner vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), pritvoreno zbog nasilničkog ponašanja i povrede slobode izražavanja nacionalne pripadnosti. Oni su osumnjičeni da su 3. novembra prekinuli manifestaciju Dana srpske kulture u splitskom kotaru Blatine, uzvikujući ustaške parole i zastrašujući prisutne, među kojima su bila i djeca. Organizatori iz Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" prekinuli su događaj kako bi zaštitili učesnike. Premijer Andrej Plenković i predsjednik Zoran Milanović oštro su osudili incident, ističući da je riječ o nedopustivom napadu na pripadnike srpske manjine. Ministar turizma i sporta Tonči Glavina smijenio je svog savjetnika Marka Žaju zbog podrške osumnjičenima, naglasivši da se radi o grubom kršenju ljudskih prava. Torcida, međutim, tvrdi da su njihovi članovi nepravedno optuženi te da je protest način da izraze neslaganje s, kako kažu, "manifestacijama koje promoviraju kulturu države koja je izvršila agresiju na Hrvatsku". Uoči protesta, na jednoj splitskoj osnovnoj školi osvanuli su grafiti s porukama mržnje prema Srbima, što je dodatno uznemirilo javnost. "Tijekom prosvjeda u Splitu, koji je započeo nešto iza 11 sati, nije bilo incidenata niti potrebe za intervencijom, a okupljanje je proteklo mirno uz policijski nadzor i osiguravanje sigurnosti građana", priopćila je policija. Glasnogovornica Policijske uprave splitsko-dalmatinske Antonela Lolić izvijestila je da tijekom prosvjeda nazvanog "Što se krvlju brani, ne pušta se lako" nisu zabilježeni nikakvi incidenti niti je bilo potrebe za policijskim postupanjem. "PU splitsko-dalmatinska je, nakon što smo zaprimili informaciju o okupljanju, provela sigurnosnu procjenu i isplanirala mjere koje su policijski službenici provodili na terenu. Cilj nam je bio osigurati sigurnost svih građana u središtu Splita", rekla je Lolić te dodala da je prosvjed završio u Gundulićevoj ulici.

Ministar odbrane Sjeverne Koreje upozorio je na dodatne "ofanzivne poteze", dok su Washington i Seul kritikovali posljednje lansiranje balističke rakete iz Pjongjanga. Lansiranje rakete iz Sjeverne Koreje u petak dogodilo se manje od sedmicu dana nakon što je američki predsjednik Donald Trump, tokom posjete regionu, izrazio interes da se sastane s vođom Sjeverne Koreje Kim Jong Unom. Pjongjang nije odgovorio na tu ponudu. Ministar odbrane Pjongjanga, No Kwang Chol, izjavio je da je Washington "postao drzak u svojim vojnim potezima, ugrožavajući sigurnost" Sjevera, te da "namjerno eskalira političke i vojne tenzije u regionu". "Nećemo štedjeti na ofanzivnim akcijama protiv prijetnji neprijatelja", rekao je, prema izvještaju državne novinske agencije KCNA. Ranije tokom sedmice, prije lansiranja rakete u petak, američki ministar odbrane Pete Hegseth i njegov južnokorejski kolega posjetili su Demilitariziranu zonu (DMZ), gdje su "potvrdili snažan zajednički odbrambeni stav i blisku saradnju" između svojih zemalja. U srijedu je američki nuklearni nosač aviona USS George Washington stigao u južnokorejski lučki grad Busan radi logističke podrške, prema podacima mornarice iz Seula – potez koji je No iz Sjeverne Koreje nazvao "daljnjom eskalacijom tenzija na Korejskom poluostrvu". No je također rekao da je Hegsethova posjeta DMZ-u imala za cilj "poticanje ratne histerije". Američka Indo-Pacifička komanda izjavila je u petak da posljednje lansiranje balističke rakete iz Sjeverne Koreje "naglašava destabilizirajući uticaj" poteza Pjongjanga, dodajući da Sjedinjene Američke Države "blisko konsultuju svoje saveznike i partnere". Oružane snage Južne Koreje oštro su osudile lansiranje rakete sa sjevera. U saopštenju, vojska iz Seula je pozvala Sjevernu Koreju da "odmah prekine sve aktivnosti koje povećavaju tenzije između dvije Koreje". Trump je prošle sedmice također objavio da je odobrio plan Južne Koreje za izgradnju nuklearne podmornice. Razvoj takve podmornice predstavljao bi značajan korak za pomorsku bazu i odbrambenu industriju Južne Koreje, rekli su analitičari, svrstavajući zemlju u mali broj država koje posjeduju takve brodove. Također su naveli da će Sjever vjerovatno agresivno reagovati na takve planove juga.

Rusija je tokom noći izvela veliki kombinovani napad dronovima i raketama na više regija Ukrajine, a ukrajinski zvaničnici naglašavaju da su energetska infrastruktura i civilni objekti bili ključne mete. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je 8. novembra da je lansirano više od 450 dronova i 45 raketa različitih tipova, opisujući napade kao usmjerene na svakodnevni život, stambene zgrade, energetske objekte i infrastrukturu. "Za svaki napad koji Moskva pokrene na naš energetski sistem u pokušaju da nanese štetu običnim ljudima pred zimu, mora postojati odgovor u vidu sankcija protiv cijelog ruskog energetskog sektora, bez izuzetaka", napisao je Zelenski na Telegramu, pozivajući na pojačani međunarodni pritisak na Kremlj. Regionalni uticaji uključuju vanredna isključenja struje u Poltavskoj oblasti prema posebnom rasporedu koji je naložio Ukrenergo, pri čemu je Kremenčuk prijavio potpuni nestanak struje i otvorio "Tačke nepokolebljivosti" – privremene javne punktove koji nude grijanje, električnu energiju, internet, vodu i osnovnu pomoć. U Harkivu je obustavljen rad metroa, a došlo je do prekida u snabdijevanju električnom energijom i vodom; električni transport zamijenjen je autobusima, a otvoreni su centri za grijanje. Željeznički saobraćaj u Poltavskoj oblasti navodno je značajno poremećen. Među civilnim žrtvama, ruski napad dronom pogodio je devetospratnu stambenu zgradu u Dnipru, uništivši stanove na dva sprata, pri čemu su najmanje dvije osobe poginule. "Mora postojati evropska odluka o zamrznutoj ruskoj imovini, dodatnim sankcijama, podršci i jačanju odbrane Ukrajine", rekao je Zelenski. Kijev je pozvao Sjedinjene Američke Države da isporuče dalekometne rakete Tomahawk kako bi se mogli gađati ciljevi duboko unutar Rusije, dok Moskva pojačava zračne napade na ukrajinske gradove, ali predsjednik Donald Trump je više puta dao do znanja da nije spreman odobriti takve isporuke. Moskva je upozorila Vašington da ne šalje rakete Tomahawk, a Vladimir Putin je taj potez nazvao "potpuno novom fazom eskalacije" u odnosima između SAD-a i Rusije. Kako se približava četvrta godina punog rata, Ukrajina tvrdi da bi Tomahawk rakete oslabile ruske ratne kapacitete gađanjem naftne i energetske infrastrukture daleko od linije fronta. U međuvremenu, Ukrajina je izvela duboke napade na ruske energetske objekte koristeći dronove, koji nose manje bojeve glave od američkih krstarećih raketa.

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u petak da je njegova zemlja dobila izuzeće od američkih sankcija na kupovinu ruskih energenata posle razgovora s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) usred zastoja u naporima da se okonča rat u Ukrajini. Dobili smo potpuno izuzeće od sankcija za gasovode Turski tok i Družba", rekao je Orban na konferenciji za novinare posle sastanka s Trampom u Beloj kući. Iako zasad nije bilo komentara američkih zvaničnika, Tramp je prethodno rekao da će razmotriti taj potez, priznajući ograničene mogućnosti Mađarske za uvoz energenata. "Razmatramo to zato što mu je veoma teško da dobije naftu i gas iz drugih oblasti", rekao je Tramp kada je ugostio svog dugogodišnjeg saveznika Orbana u Beloj kući. Orban, koji je često kritikovao Evropsku uniju zbog, kako navodi, "tvrde linije" prema Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, rekao je da su ruski energenti "vitalni" za Mađarsku. On je dodao da geografski položaj Mađarske, koja nam izlaza na more, ograničava zemlju i primorava je da kupuje rusku naftu preko cevovoda Družba, koji prolazi preko ukrajinske teritorije. Smanjenje pristupa bi imalo duboke posledice za Mađare, rekao je Orban, dodajući da to pitanje nije političko. "To je fizička realnost jer nemamo luku", rekao je Orban, pošto je Tramp ukazao da Mađarska ima ograničene mogućnosti za uvoz energenata. Tramp je tokom sastanka kritikovao druge evropske zemlje zbog kupovine ruskih energenata, sugerišući da su u boljoj poziciji od Mađarske, koja se na istočnoj granici graniči s ratom razorenom Ukrajinom. "Mnoge od tih zemalja nemaju te probleme i kupuju mnogo nafte i gasa od Rusije", rekao je on. Pre Orbanove prve posete Beloj kući posle nekoliko godina, dva lidera, dugo ujedinjena ideologijom, našla su se na suprotnim stranama kada je u pitanju uvoz ruske nafte. Prošlog meseca, SAD su sankcionisale dve najveće ruske naftne kompanije, kako je povećana Trampova frustracija odbijanjem predsednika Rusije Vladimira Putina da okonča invaziju na Ukrajinu. Mađarski servis RSE-a je izvestio da su razgovori s izvorima u mađarskoj vladi sugerisali da misle da će sporazum o izuzeću verovatno uslediti posle još jednog evropskog presedana – odluke da se nemačka podružnica Rosnjefta privremeno isključi iz sankcija. Američke sankcije ruskim energetskim gigantima usledile su posle nekoliko neuspešnih rundi pregovora SAD i Rusije, dok se u jednom trenutku očekivalo da će to pitanje biti razmatrano na samitu Trampa i Putina u Budimpešti. Ubrzo posle razgovora između američkog državnog sekretara Marka Rubija (Marco) i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Tramp je rekao da neće "gubiti vreme" na sastanak s Putinom ako lider Kremlja nije spreman da postigne dogovor o okončanju rata protiv Ukrajine. Zapadni mediji su uglavnom izveštavali da je došlo do malih promena u stavu Rusije o okončanju sukoba od Trampovog sastanka s Putinom na Aljasci u avgustu, koji nije rezultirao prekidom vatre. Tramp je rekao da i dalje ne vidi da je Rusija spremna da prekine borbe, mada i dalje želi da se u Budimpešti održi mirovni samit kada se ispune uslovi za takav sastanak. "Osnovni spor sa Rusijom je što ne želi da zaustavi rat u Ukrajini", rekao je Tramp. Tramp i Orban su se saglasili da vide moguć kraj skoro četvorogodišnjeg sukoba u "bliskoj" budućnosti, a mađarski lider, koji je najveći saveznik Rusije u EU, rekao je da će Trampu predstaviti ideje o tome kako da se okonča rat. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u petak da će njegova zemlja podržati samit Trampa i Putina u Budimpešti, ali samo ako bi to približilo mir. Zelenski je takođe rekao da će Ukrajina pronaći način da okonča izvoz ruskih energenata u Evropu, rekavši da je to dobar znak da su "SAD zainteresovane za to". "Rusija mora da ima gubitke od rata, a njen najveći gubitak je kada ne može da trguje energetskim resursima", dodao je Zelenski.

Više osoba uhapšeno je u Srbiji i Bosni i Hercegovini koje su povezane sa slučajem "ubačenih snajperista", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije 7. novembra, pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije ove nedelje rekao da se traga za snajperistima. MUP navodi da su osobe povezane s tim slučajem uhapšene na više lokacija u predstonici Srbije Beogradu, Zvorniku i Banjaluci, gradovima u bh. entitetu Republika Srpska. U saopštenju se navodi da je hapšenje izvršeno u okviru zajedničkih aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, a da se nastavlja rad na ovom slučaju. Policija nije objavila inicijale i identitet lica koja su uhapšena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 3. novembra za TV Prva da je u Srbiji prethodnih dana i nedelja bilo različitih bezbednosno-obaveštajnih podataka "koji nisu naivni" da su u Beograd stigla "dvojica snajperista". "Tri dana ne možemo da ih pronađemo. Ko su mete, videćemo. Znamo da su stigli, znamo odakle novac, verujem da će nadležne službe uspeti to da reše. To im je jedini način, moju volju ne mogu da pokolebaju, da me pobede ne mogu", rekao je tada Vučić.

Pukovnik policije Igor Žmirić postavljen je za komandanta Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 7. novembra. Žmirić je postavljen rešenjem direktora policije nekoliko meseci nakon penzionisanja bivšeg komandanta ove jedinice Spasoja Vulevića koje je privuklo pažnju javnosti zbog sumnji da vlast vrši neprimerene pritiske na tu formaciju policije. U saopštenju MUP-a se navodi da je Žmirić bio angažovan u Vojsci Srbije, a kasnije u Žandarmeriji i jedinici SAJ. Radio je, u dva navrata, kao pomoćnik komandanta policijske Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, a bio je i savetnik komandanta Žandarmerije. "Žmirić je učestvovao u obukama i razmenama iskustava sa najelitnijim jedinicama sveta – ruskim, američkim, francuskim. Takođe, završio je i prestižnu Akademiju za sprovođenje zakona u Budimpešti, jedinog FBI trening centra u Evropi", navodi se u saopštenju. Nevladin Fond za humanitarno pravo reagovao je na društvenoj mreži X na postavljanje Žmirića na čelo SAJ-a ukazujući na to da je bio pomoćnik komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata Marka Krička. Studentkinja Nikolina Sinđelić optužila je Krička za nasilje i pretnje silovanjem posle privođenja na antivladinom protestu 14. avgusta u Beogradu, dok je policija te navode odbacila. Fond za humanitarno pravo takođe tvrdi da Žmirić ima "tetovažu crne ruže, simbol odanosti Legiji - osuđenom komandantu JSO na 40 godina za ubistvo premijera Đinđića, Ivana Stambolića". Milorad Ulemek Legija, komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), je dvehiljaditih pravosnažno osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Bivši komandant SAJ-a Vulević je u septembru agenciji Beta rekao da je prvo razrešen sa mesta komandanta na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića, te da je zatim odlučio da se penzioniše. Vulević je tada rekao da je obavešten da "predsednik ne želi da ima oružanu formaciju koja nije pod njegovom apsolutnom kontrolom i da zbog toga ja više ne mogu da budem komandant". Sa druge strane, ministar policije Ivica Dačić rekao je u septembru da je Vulević doneo odluku da ide u penziju i "to je njegov lični zahtev, bez bilo kakvih uticaja sa strane". Do ovih kadrovskih promena u policiji dolazi usred masovnih antivladinih protesta širom Srbije koji traju već godinu dana, a na kojima se traži odgovornost vlasti za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu. Prethodnih meseci policiju su pratile optužbe demonstranata i nevladinih organizaciju na prekomernu upotrebu sile.

Bugarski parlament je u petak usvojio zakonske izmene kojima se velika rafinerija Lukoil na istoku zemlje stavlja pod državnu kontrolu posle američkih sankcija ruskom naftnom gigantu. SAD su prošlog meseca uvele sankcije protiv dva najveća ruska proizvođača nafte - državnog Rosnjefta i privatnog Lukoila – u pokušaju da izvrše pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da prihvati pregovore o završetku rata u Ukrajini. Lukoil je u Bugarskoj vlasnik postrojenja Neftohim, najveće naftne rafinerije na Balkanu, u crnomorskom gradu Burgasu, od 1999. godine. Lukoil-Neftohim je takođe najveća bugarska kompanija. Američke sankcije, koje stupaju na snagu 21. novembra, "efektivno će dovesti do obustave rada rafinerije... zbog odbijanja svih ugovornih strana da izvrše plaćanja kompanijama koje pripadaju Lukoilu", navodi se u nacrtu zakona koji je predložila vladajuća koalicija u Bugarskoj. Prema tom dokumentu, može se imenovati poseban upravnik koji će ostvarivati pravo glasa akcionara. Upravnik bi mogao da proda akcije novom vlasniku, uz odobrenje vlade. Zakon je usvojen izuzetno brzom procedurom, samo u roku od nekoliko sati. Zakonski amandmani su dodatno dodati na dnevni red, a zatim su izglasani bez rasprave oko 30 sekundi u parlamentarnom odboru za energetiku. Usledilo je ekspresno usvajanje u plenarnoj sali – i u prvom i u drugom čitanju. Tokom debate, poslanici opozicije optužili su predlagače zakona da žure s njegovim donošenjem. Takođe su osudili pravo posebnog upravnika da proda akcije rafinerije, navodeći da bi to moglo dovesti do pravnih postupaka protiv Bugarske. Prošle nedelje, bugarski poslanici su usvojili privremena ograničenja na izvoz naftnih derivata, uključujući i u druge članice Evropske unije, kako bi osigurali dovoljne zalihe nakon poslednjih američkih sankcija ruskom energetskom sektoru. Zabrana obuhvata izvoz naftnih derivata, uključujući dizel i avionsko gorivo. Izuzeci su dozvoljeni za punjenje i pretovar lokalnih i stranih brodova i aviona gorivom, kao i za snabdevanje unutar EU oružanim snagama NATO-a ili oružanim snagama članica EU kada je to povezano sa zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom bloka. Izvori: AFP, Bugarski servis RSE

Evropska unija želi da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera, ali odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni u senci "neopravdane ratne agresije Rusije protiv Ukrajine", navela je Evropska komisija za Radio Slobodna Evropa 7. novembra, u vezi sa otvaranjem Ruskog istorijskog društva u Beogradu. Portparolka Evropske komisije u odgovoru na upit RSE odgovorila je i da "EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera i potrebno nam je da nas Srbija uveri u svoj strateški pravac, što je ponovila predsednica fon der Lajen tokom svoje nedavne posete Beogradu". "Bili smo jasni sa našim partnerima, uključujući zemlje kandidati poput Srbije: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu kao da je sve uobičajeno sa režimom Vladimira Putina, posebno u senci ničim izazvanog i neopravdanog rata agresije Rusije protiv Ukrajine", navela je ona. U odgovoru za RSE, ona je navela i da je poslednji izveštaj Evropske unije o proširenju uzeo u obzir usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija, iako je kandidat za članstvo u EU, nije se pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu i nastavila je da održava saradnju sa ruskim zvaničnicima. Ogranak Ruskog istorijskog društva u Srbiji osnovan je 26. oktobra, a predsednik Saveta beogradskog ogranka tog društva je Aleksandar Vulin, proruski orijentisani lider Pokreta socijalista i bivši šef srpske obaveštajne službe. On je na Osnivačkoj skupštini tog udruženja 26. oktobra u Beogradu rekao da je Rusko istorijsko društvo tačka okupljanja svih onih koji Srbiju vide kao državu koja će se "bez ikakvih ograda boriti za mirno stvaranje srpskog sveta" i za to da bude istinski saveznik Rusije i Kine. Vulin je poznat u javnosti po svojim proruskim stavovima, a u januaru 2024. dobio je odlikovanje od predsednika Rusije Vladimira Putina i Federalne službe bezbednosti. Stejt department ga je stavio na listu sankcija polovinom 2023. godine, zbog veza sa Rusijom i navodne korupcije dok je još bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije. Iz Stejt Dipartmenta su odbili da komentarišu za RSE vest o osnivanju Ruskog istorijskog društva u Srbiji. Rusko istorijsko društvo je udruženje među čijim osnivačima su, pored ostalih, Ruska akademija nauka, ali i ruski državni mediji kao što su RIA Novosti i Interfax.

U prostorijama Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBiH u petak, 7. novembra, u svojstvu osumnjičenih za počinjenje više koruptivnih djela ispitani su Vahidin Munjić, vršilac dužnosti direktora Federalne uprave policije (FUP), šefica Kabineta premijera Vlade FBiH, Arijana Huseinović-Ajanović, policijski inspektor Muhamed Ohranović, te direktor Policijske akademije FUP-a Ervin Mušinović. Po naredbi Posebnog odjela Vrhovnog suda FBiH Munjiću je oduzet i mobilni uređaj. U saopštenju za javnost se navodi da će Federalno tužilaštvo uputiti Vrhovnom sudu FBiH prijedlog mjera zabrane za sve četiri osobe koje se odnose na preduzimanje poslovnih aktivnosti i službenih dužnosti, zabranu posjećivanje određenih mjesta, te zabranu sastajanja sa određenim osobama. Radi se o predmetu koji se vodi zbog spornih prepiski koja ukazuje na zloupotrebu položaja, trgovinu utjecajem i korupciju u takozvanoj aferi "spengavanje". Tri dana ranije, posebni odjel za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala u Federaciji Bosne i Hercegovine (POSKOK) privremeno je oduzeo telefone od četiri osobe zbog ovog slučaja. Tiče se prepiske između zvaničnika Vlade Federacije BiH i FUP-a. Telefon je oduzet i Ervinu Mušinoviću, direktoru Policijske akademije Federalnog Ministarstva unutrašnjih poslova. Mušinović je na svom Facebook nalogu napisao da je "skladu sa zakonskim procedurama, predao svoj službeni telefon u okviru predmeta koji se odnosi na prepiske iz telefona direktora FUP-a Vahidina Munjića". Prethodno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno da je Posebni odjel Federalnog tužilaštva predmet otvorio u julu. Preuzet je od Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo. "U ovoj fazi se poduzimaju sve potrebne radnje iz nadležnosti ovog tužilaštva", navodi se u odgovoru Federalnog tužilaštva za RSE. Afera "spengavanje" odnosi se na prepisku između v.d. direktora FUP-a Vahidina Munjića, premijera Federacije BiH Nermina Nikšića, kao i službenika FUP-a Muhameda Ohranovića. Ohranović je, prema ranije objavljenim porukama na portalu Istraga.ba, koordinirao između Nikšićevog kabineta i Munjića, kao i direktora Sudske policije Dženada Groše, te šefice Nikšićevog kabineta Arijane Huseinović-Ajanović. Poruke se odnose na dogovore o zapošljavanju u javnim preduzećima, među kojim i u FUP-u, bliskih rođaka, prijatelja, te prenošenja informacija o istragama koje su u toku. Iz Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu je potvrđeno da je u ovoj instituciji bio otvoren predmet nakon anonimne prijave iz januara 2025., koja se odnosi na konkurs prijema policijskih službenika u FUP. Još u februaru je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo provjeravalo navode i dostavilo izvještaj Tužilaštvu Kantona Sarajevo, a u predmet je bilo uključeno i državno Tužilaštvo. "Budući da je Posebni odjel (POSKOK) krenuo sa radom u aprilu, a isti dan Tužilaštvo BiH dostavilo ovjerene fotokopije naredbi za pretrese i vještačenje mobilnih uređaja, pristupilo se popisu spisa koji je u maju ustupljen POSKOK-u na dalje postupanje", rečeno je za RSE iz kantonalnog Tužilaštva. Nikšić je na društvenim mrežama izjavio da "afere nema" i da je riječ o "pakovanju".

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su leks specijalis za kompleks zgrada Generalštaba oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine, kojim vlasti Srbije nameravaju da otvore put za izgradnju na toj lokaciji u centru Beograd. Nameru da na tom mestu izgradi hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Projekat je zaustavljen nakon što je pokrenuta istraga o sumnjama vezanim za potpis na dokumenatu kojim je objektu ukinut status kuluturnog dobra. Za zakon, formalno nazvan izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, 7. novembra je glasalo 130 poslanika, 40 je bilo protiv, a jedan poslanik nije glasao. Usvojen je i predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da taj Zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja. Leks specijalisom za Generalštab propisuje se da su postupci za realizaciju projekta hitni i da su državni organi dužni da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti. Po definiciji, leks specijalis (lex specialis) je poseban zakon koji ima prednost nad opštim zakonom u slučaju kada oba regulišu istu materiju. Taj termin u vreme aktuelne vlasti u Srbiji se odnosio na posebne zakone donete za određene projekte ili situacije, kao što je bilo u slučajevima izgradnje projekta aktuelne vlasti Beograd na vodi, nacionalnog stadiona i izložbe EXPO 2027. Opozicija najavila da će pokušati da spreči rušenjeTokom skuuštinske rasprave poslanici opozicije pozvali su na povlačenje leks specijalisa smatrajući ga protivzakonitim dok je vladajuća većina tvrdila da zgrada Generalštaba ne može da se obnovi i da je treba srušiti. "Obnova je pokušana ali nije moguća zbog oštećenja i materijala koji se više ne proizvodi", rekao je Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane". Biljana Đorđević, narodna poslanica iz opozicionog Zeleno-levog fronta, upozorila je da je u odredbama ovog leks specijalisa da stupa na snagu dan nakon usvajanja. "Mogu da zamislim da krenu da ruše već sledeće nedelje. Svakako da će građani doći i pokušati to da spreče, ne mogu da zamislim drugačije", rekla je Đorđević. Podsetila je da se radi o objektu kod zgrade Vlade u značajnom arhitektonskom delu Beograda. "Građani od toga ne mogu imati interesa. Može ih imati samo vladajući režim, da u ovom trenutku otopli odnose sa porodicom Tramp", navela je Đorđević. Poslanik opozicione stranke Srbija centar (SRCE) Petar Bošković ocenio je da bi zgradu trebalo sačuvati, između ostalog, jer se ispod nje "nalazi najviše čvorišta svih komunikacija". "Vladajući poslanici posle ovoga trebalo bi da odgovaraju za veleizdaju. Predlažem im da budući hotel presele u Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane", rekao je Bošković u parlamentu. 'Nezakonit i skandalozan korak', ocenjuju iz Evropa Nostra SrbijaVišnja Kisić, generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija, organizacije posvećene očuvanju i promociji kulturnog nasleđa, u komentaru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je usvajanje lex specialisa "još jedan nezakonit i skandalozan korak vlasti da mesto Generalštaba koje je kulturno dobro, remek delo modernističke arhitektire i neizmerno važno mesto sećanja uruši zarad privatnog interesa". "Ovaj kvazi zakon dolazi nakon niza falsifikovanih, nezakonitih poteza vlasti - od pritisaka na institucije zaštite nasleđa, falsifikovanja dokumenata za ukidanje statusa kultirnog dobra Generalštabu (zbog čega Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu), do pravno neosnovane odluke Vlade Srbije o ukidanju statusa kulturnog dobra Generalštabu", navodi Kisić u pisanom odgovoru za RSE. Ona ocenjnuje i da je lex specialis "u potpunosti suprotan zakonima i Ustavu Republike Srbije, kao i svim obavezujućim međunarodnim konvencijama čija je Srbija potpisnica, i kao takav dovodi u pitanje ceo sistem zaštite bilo kog drugog kulturnog dobra". Šta predstoji?Posebnim zakonom vlast Srpske napredne stranke (SNS) i njihovih koalicionih partnera otvorila je put za izgradnju na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane bombardovanih u NATO intervenciji u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 1999. godine. Nameru da tu gradi izrazio je 2024. zet američkog predsednika Donalda Trampa Džared Kušner. Tada je objavio nacrte projekata na "albanskoj obali i u centru Beograda", bez navođenja više detalja. Ubrzo je objavljeno da su u pitanju luksuzni hotel, poslovni i stambeni objekti, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je oduševljen Kušnerovim projektom. Vlada Srbije 15. maja 2024. potpisala je ugovor o "revitalizaciji kompleksa Generalštaba" sa Kušnerovom kompanijom kojoj je iznajmila zemljište na tom mestu na 99 godina. Njujork tajms je 18. marta objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara, kao i da se Kušnerova firma obavezala i da izgradi memorijalni kompleks žrtvama NATO bombardovanja. Šta je prethodilo?Realizaciju je u maju ove godine zaustavila istraga Tužilaštva Srbije za organizovani kriminal o falsifikovanju dokumenata na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu te dokumentacije Ministarstvu kulture podneta je inicijativa za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab. Vlada Srbije tu odluku donela je u novembru 2024. Kompanija koja bi trebalo da gradi potom je saopštila da je sudbina projekta neizvesna i odbacila povezanost sa falsifikovanjem dokumenata. Zgrada takozvanog Starog Generalštaba u Beogradu, arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena koja je sagrađena između 1924. i 1928. godine, proglašena je za kulturno dobro 1984. i predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Služila je kao sedište Generalštaba Vojske Kraljevine Jugoslavije i nakon Drugog svetskog rata kao sedište Generalštaba Jugoslovenske narodne armije (JNA). Nova zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića, sagrađena od 1955. do 1965, bila je simbol tadašnje države Jugoslavije, potom sedište vrha Vojske Srbije, a status kulturnog dobra dodeljen joj je 2005. Kompleks arhitekte Dobrovića bio je jedan od najznamenitijih objekata jugoslovenske i srpske arhitekture u modernističkom stilu i jedna od najlepših zgrada Beograda.

Apelaciono odjeljenje Suda Bosne i Hercegovine ukinulo je prvostepenu presudu advokatici Vasviji Vidović kojom je bila osuđena na godinu dana zatvora zbog skrivanja dokaza. Kako je za Radio Slobodna Evropa potvrdila njena advokatica Nina Karačić, presuda je ukinuta zbog bitnih povreda odredbi krivičnog postupka, te je naložen ponovni pretres pred Apelacionim odjeljenjem. Karačić je rekla da su ujutro 7. novembra obaviješteni o odluci suda, a da još nije određeno kada će biti ponovljen pretres. Vidović je početkom februara osuđena na godinu dana zatvora, jer je, kako je navedeno u optužnici, nakon što je 18. decembra 2023. došla u prostorije Državne agencije za istrage i zaštitu u Istočnom Sarajevu da bi zastupala suspendovanog predsjednika Suda BiH Ranka Debeveca u svoju torbu sakrila njegov mobilni telefon, te pokušala da ga iznese iz zgrade. U optužnici se navodi da je ona kao advokatica znala da telefoni trebaju biti privremeno oduzeti po naredbi suda, te da je bila svjesna svojih protivzakonitih radnji usmjerenih ka otežavanju dokazivanja krivičnog djela njenog tadašnjeg branjenika. Vidović je tada uhapšena, zajedno sa Debevcem i bivšim direktorom Obavještajno-sigurnosne agencije BiH Osmanom Mehmedagićem. Debevec se, između ostalog, tereti za nezakonito prisluškivanje, krivotvorenje službene isprave, lažno predstavljanje, te primanje mita, dok se Mehmedagić tereti za krivotvorenje službene isprave i zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Na posljednjem ročištu pred sudom BiH, krajem oktobra, obojica su odbili da se izjasne o krivici.

Kancelarija za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine će na hitnoj sjednici razmatrati žalbu na nabavku transporta izbornog materijala za prijevremene predsjedničke izbore u Republici Srpskoj (RS). Hitna sjednica na kojoj će biti razmatrana žalba je zakazana za utorak, 11. novembar, saopšteno je iz ove Kancelarije. Prijevremeni izbori u RS su zakazani za 23. novembar, a potencijalnu prepreku za njihovo održavanje predstavlja žalba sarajevske kompanije TOP TLS na odluku Centralne izborne komisije BiH da posao transportovanja izbornog materijala dodijeli firmi Optimum Global Logistika, takođe iz Sarajeva. Ukupna vrijednost ugovora je nešto manja od 93.000 maraka (oko 47.000 evra). Iz Kancelarije pojašnjavaju da su tek 5. novembra ispunjene "sve procesne pretpostavke" za odlučivanje po žalbi, te da su svi relevantni materijali dostavljeni članovima Kancelarije koji će odlučivati o njoj. "Nakon što odluka bude donesena ista će bez odlaganja biti dostavljena strankama upostupku i objavljanje na Portalu javnih nabavki", navode iz Kancelarije. Ranije je za Radio Slobodna Evropa iz CIK BiH rečeno da bi kašnjenje odgovora na žalbu "moglo uticati na pomjeranje izbora", te da su Kancelariji za razmatranje žalbi BiH uputili urgenciju za što brže rješavanje tog pitanja. U Republici Srpskoj 8. novembra počinje predizborna kampanja za izbor novog predsjednika ovog bosanskohercegovačkog entiteta. Više od 1,2 miliona birača imaju pravo glasa na izborima zakazanim 23. novembra, dok će kampanja trajati do 22. novembra, nakon čega slijedi izborna šutnja. Centralna izborna komisija (CIK) BiH izbore je raspisala krajem avgusta, u jeku političke i ustavne krize koja je uslijedila nakon pravosnažne presude Miloradu Dodiku. Tom presudom mu je oduzet mandat predsjednika RS i zabranjeno obavljanje javnih funkcija u trajanju od šest godina. Dodik, koji je osuđen zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, izbjegao je zatvorsku kaznu od godinu dana plaćanjem novčane kazne od oko 18.000 evra. Prijevremeni izbori koštaće oko 3,3 miliona evra, a sredstva su osigurana iz državnog Ministarstva finansija. CIK je donio odluke o nabavci elektronske opreme, štampanju izbornog materijala i zakupu prostora za Glavni centar za brojanje. Biračka mjesta su određena i u inostranstvu – u ambasadama BiH u Beogradu, Beču, Berlinu i konzulatu u Minhenu. Građani koji su se prijavili za glasanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a za koje neće biti organizovano glasanje, moći će glasati putem pošte.