Građevinska inspekcija donela je rešenje o zatvaranju gradilišta novog mosta u Beogradu gde je 7. aprila poginuo radnik iz Kine, a tri osobe povređene. To je saopštilo Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu 11. aprila, navodeći da je "procenjeno da je lice mesta nebezbedno i rizično za boravak ljudi na njemu". Radnik je stradao nakon što je ispao iz korpe na kranu gradilišta novog mosta u Beogradu, na čijoj su izgradnji angažovane kineske kompanije mimo tendera, a ključni podaci o ugovorima i postupku izbora izvođača nisu javno dostupni. Reč je o kineskoj građevinskoj firmi "CSCEC STEEL". Tužilaštvo je, pored ostalog, naložio komisijsko veštačenje kako bi se utvrdilo da li je kran bio adekvatno postavljen i tehnički ispravan, da li je njime upravljano u skladu sa pravilima, te da li je bio adekvatne nosivosti. Naloženo je i uzimanje izjava zaposlenih, kao i odgovornih u firmi u kojoj stradali radnik bio zaposlen. Građevinska firma "CSCEC STEEL" nije odgovorila na pitanja RSE o nesreći. Izvođač radova na ovom projektu je državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina). Ni iz ove kompanije nisu odgovorili na upit RSE. Radovi se izvode na mestu nekadašnjeg Starog savskog mosta koji su vlasti uklonile kako bi na toj lokaciji izgradili novi jer stari, kako su tvrdile, nije bio bezbedan. Ovo je drugi slučaj pada krana u Srbiji za dva meseca. U februaru kran je pao na gradilištu kod brze pruge u Beogradu, a jedna osoba je teško povređena.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula saopštio je danas da je obustava evropskog finansiranja Srbiji "jedina poruka" od koje predsednik države Aleksandar Vučić "strepi". "Jačanje represije nad građanima, gušenje medijskih sloboda, urušavanje pravosuđa i integriteta izbora su razlozi da EU promijeni ne samo narativ prema službenom Beogradu nego prije svega politiku podilaženja Vučićevom režimu", napisao je još Picula na Iksu (X) 11. aprila. Evropska komisija (EK) razmatra ukidanje sredstava namenjenih Srbiji iz evropskog Plana rasta. Međutim, kako su objasnili iz pres-službe Evropske komisije, isplate finansijskih sredstava uslovljene su specifičnim reformskim koracima koji su povezani sa borbom protiv korupcije i vladavinom prava. Prema rečima jednog zvaničnika ove institucije, Srbija najverovatnije neće dobiti nikakva finansijska sredstva iz Evropske unije dokle god su na snazi takozvani Mrdićevi zakoni. Evropski portal Politiko objavio je informaciju da Evropska komisija razmatra da ukine sredstva namenjena Srbiji zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom. Brnabić: 'Picula će se boriti da ukine sve EU fondove Srbiji'Na objavu izvestioca Evropskog parlamenta, reagovala je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Ona je na Iksu napisala da Picula građanima Srbije "poručuje da će se boriti" da im ukine "sve EU fondove". "Njegova poruka (je) da Srbiji želi manje novca za škole, bolnice, životnu sredinu, puteve i pruge", smatra Brnabić. Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra.

Prekid vatre povodom pravoslavnog Uskrsa stupio je na snagu između Rusije i Ukrajine 11. aprila, nakon što su predsjednici obje zemlje obećali da će njihove vojske obustaviti vatru tokom pravoslavnog praznika. "Znamo s kim imamo posla. Ukrajina će poštovati prekid vatre i odgovoriti na istovjetan način", napisao je ranije istog dana ukrajinski predsjednik Volodymyr Zelenskyy na Telegramu. Kratkotrajna pauza u borbama, koja bi trebala trajati do kraja 12. aprila, uslijedila je nakon nove serije noćnih ruskih napada na Ukrajinu i nove razmjene zarobljenika između Moskve i Kijeva. Ukrajinsko ratno zrakoplovstvo saopštilo je da je Rusija lansirala 160 dronova na teritoriju Ukrajine, dok su lokalni zvaničnici izvijestili da je širom zemlje povrijeđeno više desetina ljudi, a da su najmanje dvije osobe poginule u najvećem ukrajinskom lučkom gradu Odesi. "Bio je to užas", rekla je jedna stanovnica za Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa nakon napada. "Čula sam nešto kako leti i pada. Nisam shvatila šta se dogodilo. Sve je trajalo djelić sekunde. Moja kćerka je dotrčala do mene vičući da je sve u plamenu." Prema riječima Serhija Lysaka, šefa vojne administracije Odeske oblasti, u napadu su oštećene privatne i višespratne stambene zgrade, studentski dom i jedan vrtić. Rusko Ministarstvo odbrane, s druge strane, saopštilo je da su ruske snage oborile 99 ukrajinskih dronova. Odvojeno, nekoliko sati prije početka prekida vatre, dvije strane razmijenile su po 175 vojnika. Zelenskyy je rekao da među onima koji su vraćeni iz Rusije ima i povrijeđenih, dodajući da je većina njih bila u zarobljeništvu još od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine. Dok Kijev nastoji produžiti uskršnji prekid vatre i pretvoriti ga u trajno primirje, Kremlj je 11. aprila odbacio tu ideju, poručivši da će primirje ostati kratkoročno i opisujući ga isključivo kao humanitarnu mjeru. Tokom ranijih sličnih primjera, obje strane su međusobno optuživale jedna drugu da koriste pauze u borbama za dopunu zaliha i pregrupisavanje snaga, kao i za druge incidente duž jedne od najvećih linija fronta u konvencionalnom ratu još od Drugog svjetskog rata. Govoreći za Current Time 10. aprila, pojedini stanovnici ratom razorenog istočnog ukrajinskog grada Kramatorska, u oblasti Donjeck - koji su ruske snage napale 11. aprila - rekli su da, iako se trude zadržati nadu, sumnjaju da će borbe zaista stati. "Ovo je sveti dan… Nadam se da će se to desiti", rekla je jedna žena, prije nego što je počela da se smije kada je upitana koliko je takvih primirja zaista ranije bilo ispoštovano. "Teško je vjerovati… Moramo odnijeti (uskrsni hljeb) na blagoslov. Ali to znači izlagati živote naših najmilijih riziku", rekao je drugi muškarac, stojeći iza zaštitne mreže protiv dronova razvučene preko ulice. Drugi sagovornici Current Timea dodatno su naglasili da će uskršnji prekid vatre trajati tek nešto više od jednog dana te da ne očekuju da će imati značajan uticaj na tok rata, koji je sada u svojoj petoj godini.

Uz poruku "bez pravde nema slobode", predstavnici novinarskih udruženja položili su 11. aprila vence na mestu gde je pre 27 godina ubijen novinar Slavko Ćuruvija. Ćuruvija je ubijen u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo 1999. godine, u vreme autokratskog režima Slobodna Miloševića čiji je bio kritičar. Njegovo ubistvo ni posle skoro tri decenije nije razrešeno. "Ubice nisu kažnjene, ni 27 godina od zločina. Okrivljeni su oslobođeni uz bitnu povredu postupka, u njihovu korist, oni tuže Fondaciju Slavka Ćuruvije zbog saopštenja o toj sramnoj presudi", rekao je potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), karikaturista Marko Somborac. Četvorica okrivljenih bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB), prvostepeno osuđena na ukupno 100 godina zatvora, oslobođena su presudom Apelacionog suda. I pored toga što je Vrhovni sud utvrdio da u toj presudi nisu pravilno ocenjeni pojedini dokazi, to ne utiče na njenu pravosnažnost. U toku je i sudski postupak po tužbi trojice okrivljenih protiv Slavko Ćuruvija fondacije, jer im je, kako tvrde, ova Fondacija, saopštenjem kojim je izrazila nezadovoljstvo presudom, povredila čast i ugled. Novinari i drugi predstavnici medija su se na godišnjicu ubistva okupili na poziv Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS). "Ovu godišnjicu ubistva Slavka Ćuruvije obeležavamo, po oceni mnogih, u atmosferi sličnoj atmosferi u kojoj je on stradao", poručila je potpredsednica UNS-a Olivera Milošević. Šef Delegacije EU: Pravda još nije zadovoljenaNa to da 27 godina nakon ubistva Ćuruvije "pravda još nije zadovoljena", ukazao je i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat ukazao je "U svakom slučaju zločina i napada na novinare, pravda mora biti zadovoljena - nekažnjivost je pogubna za demokratije", napisao je Bekerat na Iksu (X) 11. aprila. Dodao je i da "mediji imaju suštinsku ulogu u svakom demokratskom društvu i mora im biti obezbeđeno bezbedno okruženje za rad". Ko je bio Slavko Ćuruvija?Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin". Mediji koje je vodio kritikovali su politiku tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića. Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača. U optužnici je dat detaljan opis ekonomskog uništavanja Ćuruvijinih novina, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem zakonu o informisanju. U to vreme ministar informisanja bio je sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić. Godine suđenjaSuđenje je počelo tek 17 godina od zločina, u junu 2015. i trajalo je gotovo čitavu deceniju. Tužilaštvo je tvrdilo da je to učinjeno po nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti, zbog Ćuruvijinog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu u kojima je kritikovao nosioce političke vlasti. Prvostepeni sud je dva puta doneo istu presudu. Proglasio je krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Na po 30 godina zatvora osuđeni su šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina. Poslednjom odlukom, Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine presudio da "nema neposrednih i posrednih dokaza" i oslobodio je četvoricu nekadašnjih pripadnika DB-a optužbi. Presuda je izazvala ogorčenje u delu javnosti i među medijskim radnicima. Kritikovali su je i predstavnici Evropske unije, Stejt departmenta i više evropskih udruženja novinara. Tokom nedavne međunarodne misije za slobodu medija u Srbiji organizovane od strane Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i Media Freedom Rapid Response (MFRR), vlastima Srbije upućen je poziv da se nakon 27 godina obezbedi pravda u ovom slučaju. Tada je ocenjeno i da je sloboda medija u Srbiji trenutno na "najnižem istorijskom nivou", uz učestale napade na novinare i neadekvatne reakcije policije i nadležnih institucija. Decenije nerešenih ubistava novinaraPrema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. U poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijen i novinar Milan Pantić, dok je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima preminula novinarka Radosava Dada Vujasinović. Četvrt veka od ubistva Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine, optužnica još uvek nije podignuta. Do danas nije otkriveno ni ko je 2007. godine postavio bombe pod prozor novinara nedeljnika "Vreme" Dejana Anastasijevića.

Sjedinjene Države osudile su najnovije poteze Rusije protiv nezavisnih medija, nakon izvještaja o novim hapšenjima novinara i policijskoj raciji u jednoj redakciji u Moskvi. "Vidjeli smo nedavne izvještaje o pritvaranju još dvoje novinara u Rusiji. Sjedinjene Države osuđuju svaki pokušaj zastrašivanja, uznemiravanja i kažnjavanja novinara i nezavisnih glasova zbog korištenja osnovnih prava na slobodu govora i slobodu medija", rekao je portparol State Departmenta za RSE 10. aprila, odgovarajući na upit o tim dešavanjima. "Sjedinjene Države smatraju slobodu izražavanja temeljnim elementom funkcionalne demokratije, što je stav koji je sadržan i u samom Ustavu Rusije", rekao je portparol, pozivajući se posebno na član 29, koji garantuje "slobodu misli i govora", kao i zaštitu medija od cenzure. "Pozivamo rusku vladu i sudove da ispune ovu obavezu poštivanja osnovne slobode izražavanja, uz priznanje da su društva snažnija kada pojedinci mogu slobodno izražavati svoje stavove bez odmazde ili cenzure od strane vlasti", dodao je portparol. Racija, hapšenja i pojačani pritisakOve izjave dolaze nakon što su ruske sigurnosne snage 9. aprila izvršile raciju u moskovskoj redakciji nezavisnog lista Novaya Gazeta, privodeći novinara Olega Roldugina te zaplijenivši opremu i dokumenta tokom pretresa koji je trajao više od 13 sati. Vlasti su saopštile da se slučaj odnosi na navodnu "nezakonitu upotrebu, prenos ili skladištenje informacija koje sadrže lične podatke", krivična djela za koja je predviđena kazna zatvora do šest godina. Sud u Moskvi je potom odredio da Oleg Roldugin ostane u pritvoru do 10. maja. Roldugin je izjavio da nije kriv. Novaya Gazeta, koju je ranije vodio dobitnik Nobelove nagrade za mir Dmitry Muratov, poznata je po razotkrivanju kršenja ljudskih prava i korupcije u Rusiji, zbog čega je često bila na meti državnih vlasti. Racija se poklopila s odlukom Vrhovnog suda Rusije da uglednu organizaciju za ljudska prava Memorial proglasi ekstremističkom, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog sve šireg obračuna s civilnim društvom. Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara, više od 10 zaposlenih bilo je zadržano u prostorijama Novaya Gazeta tokom pretresa te nisu mogli satima komunicirati s vanjskim svijetom. Ta organizacija pozvala je na hitno oslobađanje Roldugina i slučaj opisala kao dio šireg obrasca pritisaka na ovaj medij. Odvojeno, ruska Federalna služba bezbjednosti (FSB) privela je bivšeg povremenog saradnika RSE-a u sibirskoj oblasti Čita pod optužbom za izdaju, tvrdeći da je komunicirao s ukrajinskom obavještajnom službom. Riječ je o muškarcu koga su pojedini mediji identifikovali kao Aleksandra Andrejeva, a koji je posljednji put sarađivao s RSE-om prije više od deset godina. Dugogodišnji obračun se pojačavaNajnoviji potezi dio su šireg obračuna koji se intenzivirao nakon što je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu. Vlasti su oduzimale dozvole za rad medijima, označavale redakcije kao "strane agente" ili "nepoželjne", te pokretale krivične postupke protiv novinara. Optužbe za izdaju, poput onih koje su podignute protiv bivšeg saradnika RSE-a, nose naročito teške kazne. Predsjednik Vladimir Putin je 2023. godine potpisao zakon kojim je maksimalna kazna za izdaju povećana na doživotni zatvor. Analitičari i zagovornici slobode medija kažu da najnoviji događaji istovremeno predstavljaju kontinuitet i eskalaciju pritisaka. "Zabranom Memoriala i racijom u Novaya Gazeta, Kremlj ubrzava svoj rat protiv istine i istorije", rekla je Natalia Arno, direktorica organizacije Free Russia Foundation sa sjedištem u Sjedinjenim Državama. "Ovo nisu izolovani incidenti, već dio sistematske razgradnje ruskog civilnog društva, procesa koji traje više od dvije decenije vladavine Vladimira Putina i koji se dramatično intenzivirao nakon invazije punog obima na Ukrajinu", rekla je Arno za RSE 10. aprila. Arno je dodala da vlasti dodatno pooštravaju kontrolu nad internetom, društvenim mrežama i pristupom VPN servisima, tvrdeći da su te mjere usmjerene na sprečavanje ljudi da se "povezuju, organizuju i zahtijevaju promjene". Za Claytona Weimersa, izvršnog direktora američkog ogranka organizacije Reporteri bez granica, najnovija hapšenja i racija ukazuju na širu realnost. "Sloboda medija u Rusiji je stvar prošlosti", rekao je Weimers za RSE 10. aprila. "Ova hapšenja samo su još jedan podsjetnik da se u toj zemlji više ne može slobodno baviti novinarstvom." On je naveo da, iako nezavisno novinarstvo i dalje postoji, veliki dio tog rada danas se odvija iz egzila ili uz značajan lični rizik unutar Rusije. Zajedno, racija, hapšenja i pravne mjere ukazuju na to da kampanja Kremlja protiv nezavisnih medija ne predstavlja odstupanje od ranije prakse, već njen nastavak - i moguće dodatno pojačavanje - dugogodišnjih nastojanja da se kontrolišu informacije i uguši neslaganje.

Bivši američki kongresmen Eliot Engel, jedan od najvećih zagovornika Kosova u Sjedinjenim Američkim Državama, preminuo je u 79. godini. Povukao se iz američkog Kongresa u januaru 2021. godine, nakon više od tri decenije službe. Nakon vijesti o njegovoj smrti, vršiteljica dužnosti predsjednice Kosova Albulena Haxhiu izjavila je da je zemlja izgubila dokazanog prijatelja i nepokolebljivog podržavaoca slobode i državnosti Kosova. "Više od tri decenije u američkom Kongresu stajao je na pravoj strani historije. Od poziva na intervenciju NATO-a 1999. godine protiv režima Slobodana Miloševića, do podrške nezavisnosti 2008. i konsolidacije naše države, Engel je bio čvrst saveznik Kosova u svakoj fazi", napisala je ona na društvenim mrežama. Reakcije su stigle i od kosovskih političkih lidera. Predsjednik Demokratske partije Kosova Bedri Hamza rekao je da je Engel bio uz Kosovo u vrijeme kada se "pisala historija". "Bio je glas pravde za nas u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegovo prijateljstvo i doprinos nikada neće biti zaboravljeni." Predsjednik Alijanse za budućnost Kosova Ramush Haradinaj kazao je da je Engel bio "istinski prijatelj Albanaca" koji je stajao uz Kosovo "u najtežim i najboljim danima". "Njegov glas je pomogao u oblikovanju našeg puta ka slobodi", napisao je on na mreži X. Kongresmen demokrata Ritchie Torres rekao je da je Engel bio "glasni zagovornik Kosova i albanske zajednice, u vrijeme kada su im rijetki posvećivali pažnju". Podrška Engela KosovuEngel, demokrata, predstavljao je dijelove Bronksa, četvrti New Yorka sa velikom i politički aktivnom albanskom populacijom, od 1989. godine. Bio je ključna figura za prikupljanje podrške Kongresa za priznavanje nezavisnosti Kosova od Srbije 2008. godine. Njegova dugogodišnja i dosljedna podrška Kosovu učinila ga je poznatim u ovoj zemlji. Kosovo je po njemu nazvalo ulicu i autoput, a izdata je i poštanska marka s njegovim likom. U Srbiji je, pak, bio kontroverzna ličnost, s obzirom na to da ta zemlja ne priznaje nezavisnost Kosova i aktivno lobira protiv njenog međunarodnog priznanja. U decembru 2020. Engel je u Predstavničkom domu govorio o Zapadnom Balkanu, posebno o Kosovu. "Nisam znao kakvu ću strast razviti prema jednom malom dijelu Evrope zvanom Balkan", rekao je tada. "Putovao sam više puta u svaku zemlju Zapadnog Balkana, upoznao mnoge lidere iz različitih stranaka i zavolio bogatstvo kultura, etničkih i vjerskih raznolikosti. Ali nijedna zemlja me nije dirnula više od Kosova", istakao je. Engel je u Kongres ušao u vrijeme kada se Jugoslavija raspadala po etničkim linijama. Kao član Odbora za vanjske poslove bio je uključen u brojne regionalne sporove i stekao reputaciju stručnjaka za Balkan. Bio je među prvim američkim zakonodavcima koji su 1998. godine pozvali administraciju Billa Clintona da interveniše i zaustavi djelovanje jugoslovenskih i srpskih snaga na Kosovu. Deceniju kasnije, bio je jedan od najglasnijih zagovornika u Kongresu za priznanje nezavisnosti Kosova od strane Sjedinjenih Država.

Fakultet srpskih studija u Nišu saopštio je da prebacivanje tri departmana sa niškog Filozofskog fakulteta na ovaj novoosnovani fakultet "ne dovodi u pitanje profesionalni status ili egzistencijalnu sigurnost zaposlenih". "Postupak statusne promene sprovodi se u skladu sa važećim propisima i uz njihovu punu primenu", navodi se u saopštenju 10. aprila koje potpisuje v.d. uprava novog fakulteta u Nišu, na jugu Srbije. Ministarstvo prosvete oduzelo je 8. aprila dozvolu za rad Filozofskom fakultetu za istoriju, srbistiku i ruski, a Fakultetu srpskih studija odobrilo da nastavi izvođenje tih studijskih programa. Na Filozofskom fakultetu kažu da je odluka nezakonita, a većina profesora odbila je da pređe na novi fakultet. Odluci se protivi i deo studenata. Sa novoosnovanog fakulteta navode i da je njihova "osnovna misija" obrazovanje stručnjaka u oblastima "od posebnog nacionalnog značaja", da je sproveden postupak početne akreditacije, kao i da su dobili dozvolu za rad. Nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata tih departmana. Ta odluka doneta je uoči aprilskog ispitnog roka. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv toga jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Najavljuju pravnu bitku pred Upravnim sudom. Dozvola za rad može se izmeniti ili oduzeti kada se u postupku spoljašnje kontrole kvaliteta utvrdi da ustanova ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti. Prema Zakonu o visokom obrazovanju tu kontrolu sprovodi Komisija za akreditaciju Nacionalnog akreditacionog tela. Zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu kažu da takva zakonska procedura nije sprovedena. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na raniji upit RSE na osnovu kojih zakonskih odredbi je oduzelo dozvolu za rad za tri studijska programa na Filozofskom fakultetu. Niški Filozofski fakultet je prvi fakultet u tom gradu koji je podržao studentske proteste i blokade zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu u novembru 2024.

Gradonačelnik Srbice (Skenderaj) Sami Ljuštaku (Lushtaku) saopštio je da su dve ambulante u selima Banje i Suvo Grlo zatvorene jer rade nezakonito "pod upravom paralelnih srpskih struktura, van pravnog ustavnog poretka Republike Kosovo". On je u objavi na svom Facebook nalogu naveo da je "neprihvatljivo" ono što je zatečeno u ovim ambulantama, da su pronađeni lekovi sa isteklim rokom trajanja, da su korišćeni lekarski recepti bez prisustva lekara, te "mnogi drugi prekršaji koji krše zdravstvene zakone i protokole". "Nećemo dozvoliti nikome da ugrožava živote i zdravlje građana delujući van sistema i zakona Republike Kosovo. Preduzeli smo sve neophodne zakonske mere i obavestili nadležne organe, uključujući i Kosovsku agenciju za medicinske proizvode i opremu", naveo je Ljuštaku i dodao da će ove ambulante moći ponovo da rade kada se u potpunosti integrišu u zdravstveni sistem Kosova. S druge strane, Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, saopštila da je po nalogu Ministarstva zdravlja Vlade premijera Aljbina (Abin) Kurtija i opštine Srbica zaustavljen rad ambulanti u selima Banje i Suvo Grlo. Ove ambulante rade u sistemu Srbije a iz Srpske liste su naveli da zaustavljanje rada "direktno ugrožava pravo na zdravstvenu zaštitu srpskog naroda i svih građana koji su koristili usluge ovih zdravstvenih ustanova". Radio Slobodna Evropa se obratio i Ministarstvu zdravlja Vlade Kosova sa upitom oko ovog pitanja i odgovor se čeka. Kosovo je inače sa zatvaranje institucija Srbije započelo 2024. godine jer ih smatra paralelnim i ilegalnim. U poslednjih nekoliko meseci sve glasnije se pominje i integracija zdravstvenih i obrazovnih institucija koje u srpskim sredinama rade u sistemu Srbije. Iz Evropske unije su krajem marta za Radio Slobodna Evropa naveli da je namera kosovskih vlasti da integrišu ove dve oblasti primljena k znanju, ali da se tako nešto mora uraditi u konsultaciji sa srpskom zajednicom. Iz Srpske liste su 19. aprila naveli da su o zaustavljanju rada zdravstvenih ustanova u selu Banje i Suvo Grlo u opštini Srbica, obavestili predstavnike Evropske unije, SAD, i zemalja Kvinte kao i misije OEBS, Euleks, KFOR i UNMIK, te zahtevali hitnu reakciju. "Podsećamo da su međunarodni predstavnici, a pre svih specijalni predstavnik Evropske unije Peter Sorensen i ambasada SAD u Prištini jasno ukazali da ne sme doći do prekida pružanja usluga građanima u oblasti zdravstva i prosvete, te da će se pitanje funkcionisanja institucija u oblasti zdravstva i prosvete rešavati isključivo kroz dijalog, na osnovu postignutih sporazuma i u dogovoru sa srpskim narodom", navedemo je u saopštenju. Zatvaranje ambulanti osudila je i stranka Srpska demokratija, te Građanska inicijativa Sever za sve, koje imaju odbornike u pojedinim opštinama sa srpskom većinom. U međuvremenu je reagovala i Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije uz navode da je zatvaranjem dveju ambulanta više od 250 Srba u selima Suvo Grlo i Banje direktno ostalo bez zdravstvene zaštite i medicinskih usluga. Iz Kancelarije su ustvrdili i da je prilikom akcije zatvaranja ambulanti "iščupana" i tabla sa imenima dve osnovne škole u ovim mestima, kao i sa Srednje tehničke škole u Suvom Grlu. Direktor Kancelarije za Kosovo, Petar Petković, naveo je i da je o ovim dešavanjima obavestio EU i sve relevantne predstavnike međunarodne zajednice.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska komisija i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za "isplate na osnovu finansijskih instrumenata EU". "Sve više smo zabrinuti oko toga šta se dešava u Srbiji. Od zakona koji podrivaju nezavisnost susdstva do suzbijanja demonstranata i ponovljenog mešanja u nezavisne medije", istakla je za briselski portal Politiko (Politico). Taj portal piše da se Srbija se suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra finansijskih sredstava Evropske unije, te da Evropska komisija razmatra da ih ukine zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom. Podsećaju da Srbija nije članica EU, ali kako je počela pregovore o pridruživanju 2014. godine, ima prava na sredstva i grantove da joj pomogne u sprovođenju pravnih reformi. Poslednjih nedelja unutar EK postoji inicijativa da se uskrati taj novac, rekla su za Politiko četiri zvaničnika EU koji rade sa zemljama u procesu proširenja, a čija imena nisu objavljena. Navode i da je Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač za članstvo, rekao da je uveren da neće doći do suspenzije finansiranja, da Srbija ne odustaje od nastojanja da postane punopravni član Evropske Unije. Sporne izmene pravosudnih zakonaEU je javno kritikovala pravne reforme koje je progurao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podseća portal. Kada su u januaru usvojene sporne izmene pravosudnih zakona, Kos je upozorila da to predstavlja "ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način". Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa". Venecijanska komisija, pravno savetodavno telo Saveta Evrope, treba da donese stručno mišljenje o tim zakonskim izmenama krajem aprila. To mišljene bi moglo da bude podsticaj za Evropsku komisiju da zamrzne finansiranje za Srbiju, rekla su dva EU zvaničnika za Politiko. Ističu i da je Kos rekla da će tražiti da Srbija uskladi svoje pravne zakone sa preproukama Venecijanske komisije. Politko prenosi i navod Apostolovića da je Beograd jasno rekao da će slediti preporuke Venecijanske komisije čim one stigle. Zabrinutost i zbog odnosa Beograda i MoskveEU je za Srbiju je izdvojila više od 586 miliona evra u nepovratnim grantovima od 2021. do 2024. godine, kao dodatnih 1,5 milijardi evra koji zavise od reformi. Prema podacima Vlade Srbije, zemlja je dobila više od 70 milijardi evra sredstava i investicija od EU od 2000. godine, prenosi Politiko dodajući da Srbija "dugo hoda po žici u odnosima sa EU, održavajući bliže veze sa Moskvom u isto vreme dok dobija novac iz Brisela". "Kao zemlja kandidat mi takođe očekujemo da Srbija bude uz nas oko spoljne politike i da se bliskije uskladi sa našim stavovima", rekla je Kos za taj portal bez eksplicitno pominjanja Rusije. Politiko dodaje da se Vučić, koji je održavao bliske veze sa Moskvom tokom celog rata sa Ukrajinom, žalio zbog sporog tempa pregovora za članstvo u EU. "Strpljenje EU sa Beogradom se istanjilo poslednjih meseci sa kritičkim izveštajem o procesu proširenja zemlje u novembru u kome se upozoarava na nazadovanje i anti -EU narative na 'najvišem nivou' srpske politike", piše portal. Tenzije su se dodatno rasplamsale u decembru kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izostao sa samita EU-Zapadni Balkan, navodi Politiko. Portal dodaje da je u martu Srbija bila na meti kritika zbog izveštaja o nasilju i neregularnostima tokom lokalnih izbora u deset opština, zajedno sa upadom policije na Rektorat beogradskog Univerziteta kada je došlo do sukoba demonstranara i policije. Plan rasta EU za Zapadni Balkan je krajem 2023 usvojila Evropska komisija, sa ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i jačanja reformi i regionalne saradnje. Zbog neispunjenih obaveza, koje taj plan predviđa, Srbija je već dobila oko 50 mliona evra manje. Četiri godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu.

Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) u Strazburu potvrdio je za Radio Slobodna Evropa 10. aprila da je odbio zahtjev pravnog tima Milorada Dodika za uvođenje privremene mjere. Tom mjerom se tražilo zaustavljanje primjene sudskih odluka u Bosni i Hercegovini, na osnovu kojih mu je oduzet mandat predsjednika entiteta Republike Srpske. U odgovoru za RSE se navodi da je zahtjev za privremenu mjeru, u skladu sa Pravilom 39 Suda, razmotren i odbijen, bez dodatnog izjašnjavanja o njegovom sadržaju. Milorad Dodik je polovinom prošle godine pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija presudom Suda Bosne i Hercegovine zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Sud je utvrdio da je Dodik, kao tadašnji predsjednik RS, svjesno potpisivao i primjenjivao zakone koje je visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt prethodno poništio. Apelacija Milorada Dodika protiv Bosne i Hercegovine podnesena je u januaru 2026. godine, nakon čega je zatraženo i izricanje privremene mjere. Dodikov pravni zastupnik Goran Bubić nije želio da komentariše odluku Evropskog suda za ljudska prava za Radio Slobodna Evropa. Istovremeno, vršiteljica dužnosti agentice Bosne i Hercegovine pred Evropskim sudom za ljudska prava Monika Mijić potvrdila je za RSE da Bosna i Hercegovina u ovom trenutku još nije zaprimila predmet od Suda u Strazburu. Odluka o privremenoj mjeri ne prejudicira ishod Dodikove apelacije, o kojoj će Sud u Starzburu eventualno odlučivati u narednim fazama postupka, nakon što predmet bude dostavljen i BiH, te se izjasne sve strane u postupku. Iz Evropskog suda za ljudska prava nisu za RSE pojasnili u kojoj je trenutno fazi Dodikova apelacija. Šta je Pravilo 39 Evropskog suda za ljudska prava?Privremene mjere se pred Evropskim sudom za ljudska prava mogu zatražiti na osnovu Pravila 39 Poslovnika Suda. Riječ je o vanrednom mehanizmu koji se primjenjuje isključivo u izuzetnim okolnostima, kada postoji neposredan i ozbiljan rizik od nenadoknadive štete po neko od prava zaštićenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Prema službenim pojašnjenjima Suda dostavljenim RSE, privremene mjere se najčešće izriču u predmetima koji se odnose na deportacije, izručenja ili druge situacije u kojima bi podnosilac zahtjeva mogao biti izložen opasnosti po život ili nečovječnom i ponižavajućem postupanju. Sud veoma rijetko primjenjuje Pravilo 39, a odluke o privremenim mjerama donose se bez prejudiciranja kasnije odluke o prihvatljivosti ili meritumu predmeta. U dosadašnjoj praksi, Evropski sud je više puta naglašavao da Pravilo 39 nije namijenjeno za zaustavljanje izvršenja redovnih sudskih presuda ili političko-institucionalnih odluka, osim u izuzetnim situacijama. Za šta je Milorad Dodik pravosnažno osuđen?Milorad Dodik je polovinom prošle godine pravosnažno osuđen presudom Suda Bosne i Hercegovine zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Na osnovu pravosnažne presude, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine 6. augusta 2025. godine donijela je odluku o prestanku mandata Dodiku na funkciji predsjednika Republike Srpske. Sud BiH je 18. augusta 2025. godine odbio žalbu njegovih advokata, čime je odluka CIK-a postala konačna i izvršna. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u novembru odbio apelaciju Dodika na izrečenu presudu, te dodatno pojasnio da je Dodiku mandat predsjednika Republike Srpske prestao 12. juna 2025. godine, odnosno danom nastupanja pravosnažnosti presude Suda BiH. Dodatno je pojasnio i da nakon tog datuma nije imao ustavno ovlaštenje da obavlja predsjedničku funkciju.

Kijev i Moskva obećali su da će zaustaviti borbe na 32 sata kako bi obilježili pravoslavni Uskrs, dok mirovni pregovori koje podržavaju Sjedinjene Države o okončanju četverogodišnjeg rata Rusije posrću, a Vašington se fokusira na vlastiti rat s Iranom. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je Kijev više puta predložio praznično primirje i da će "djelovati u skladu s tim" nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin također naredio svojim trupama da prekinu vatru tokom praznika. Primirje bi trebalo početi u 15 sati po srednjoevropskom vremenu 11. aprila i trajati do kraja dana 12. aprila, kada pravoslavni hrišćani slave Uskrs, prenosi Radio Slobodna Evropa. "Ljudima je potreban Uskrs bez prijetnji i istinski potez ka miru, a Rusija nema šanse da se vrati napadima čak ni nakon Uskrsa", rekao je Zelenski na Telegramu. Kremlj je rekao da je Putin naredio ruskoj vojnoj komandi "da prekine borbene operacije u svim smjerovima za ovaj period". Ruske snage su bile spremne da "suprotstave se svim mogućim provokacijama neprijatelja", navodi se u saopštenju. Rusija je više puta odbacila dugoročne ili neograničene prekide vatre, rekavši da je potreban sveobuhvatni sporazum za okončanje sukoba - koji je u februaru 2022. godine prerastao u sveopšti rat. Tokom ranijih primirja, obje strane su optuživale drugu da koristi vrijeme za snabdijevanje i preraspoređivanje trupa. Napori da se pregovara o okončanju rata su zaustavljeni jer administracija američkog predsjednika Donalda Trumpa prebacuje fokus na sukob s Iranom. Uprkos višestrukim sastancima između ukrajinskih, ruskih i američkih pregovarača, nije postignut definitivan napredak, a pregovori su zastali oko tvrdokornih teritorijalnih zahtjeva Moskve i međunarodnih sigurnosnih garancija za Kijev. Glavni izaslanik Kremlja, Kiril Dmitriev, otputovao je u Sjedinjene Američke Države 9. aprila na razgovore s američkim kolegama, izvijestio je Reuters. Bijela kuća ili Kremlj su odmah potvrdili razgovore. Borbe na terenu u Ukrajini su skoro u potpunosti stale; Rusija povremeno osvaja dodatnu ukrajinsku teritoriju, ali u tom procesu trpi ogromne gubitke. Ukrajina je takođe pretrpjela velike gubitke, iako nijedna strana redovno ne objavljuje broj žrtava. Zapadne procjene kažu da bi ukupan broj mrtvih i ranjenih na obje strane mogao premašiti 2 miliona do ljeta. Rusija kontroliše procijenjenih 19 posto ukrajinske teritorije, a većina je zauzeta rano nakon invazije u februaru 2022. godine. Njeni zahtjevi uključuju povlačenje svih ukrajinskih snaga s dijela teritorije Donjecka koji je i dalje pod ukrajinskom kontrolom. Ta teritorija sadrži ključnu liniju odbrane za Ukrajinu - takozvani "pojas tvrđava". "Mislim da Putin razumije da ne može u potpunosti okupirati Ukrajinu. Samo ponekad dijeli poruke s našim partnerima koje nisu ono što on zaista misli", rekao je Zelenski u objavi za X.

Kina "apsolutno neće tolerisati" nezavisnost Tajvana, koji je glavni krivac za potkopavanje mira u Tajvanskom moreuzu, rekao je kineski predsjednik Si Đinping (Xi Jinping) u petak lideru opozicije na tom ostrvu, pozivajući na napore za "ponovnim ujedinjenjem". Čeng Li-vun (Cheng Li-wun), predsjednica najveće tajvanske opozicione stranke, Kuomintanga (KMT), nalazi se u Kini u, kako je ona navela, mirovnom misijom kako bi se smanjile tenzije u vrijeme kada je Peking pojačao vojni pritisak na ostrvo koje smatra svojom teritorijom. Na sastanku u Velikoj sali naroda, Si je rekao Čeng da današnji svijet nije u potpunosti u miru i da je mir dragocjen. "Sunarodnici sa obe strane moreuza su svi Kinezi - ljudi jedne porodice koji žele mir, razvoj, razmjenu i saradnju", rekao je on u komentarima koje su prenijele tajvanske televizijske stanice. Obe strane moreuza pripadaju "jednoj Kini", dodao je Si, prema saopštenju državnih medija. "Kada je porodica harmonična, sve će napredovati", rekao je. "Nezavisnost Tajvana je glavni krivac za potkopavanje mira u Tajvanskom moreuzu - mi to apsolutno nećemo tolerisati niti odobriti." Si je takođe pomenuo sporno pitanje unije između Kine i Tajvana, što je dugo bio cilj Pekinga, ali što vlada Tajvana odbacuje. "KMT i Komunistička partija moraju da konsoliduju političko međusobno povjerenje, održe pozitivnu interakciju, ujedine sunarodnike sa obe strane moreuza i udruže se kako bi stvorili svijetlu budućnost ponovnog ujedinjenja domovine i nacionalnog podmlađivanja", rekao je. Kina odbija da razgovara sa predsednikom Tajvana Lai Čing-teom (Ching-te), tvrdeći da je on "separatista". Laijeva administracija je pozvala Čeng da kaže Kini da prestane sa svojim prijetnjama i kaže da Peking treba da komunicira sa demokratski izabranom vladom u Tajpeju. Obraćajući se novinarima u Tajpeju u petak, Hsu Kuo-jung (Kuo-yung), generalni sekretar vladajuće Demokratske progresivne partije Tajvana, kritikovao je KMT zbog kontinuiranog odugovlačenja parlamentarnog odobrenja za odbrambene troškove dok je Čeng u Kini. "Da li pokušavate da date neku vrstu velikog poklona Si Đinpingu?", rekao je Hsu. Šahovska tablaKMT je od 1928. do 1949. godine bio na vlasti u cijeloj Kini, dok vlada Republike Kine koju je predvodio nije pobjegla na Tajvan 1949. godine nakon što je izgubila građanski rat sa komunistima Mao Cedunga, koji su osnovali Narodnu Republiku Kinu. Nikada nije potpisan mirovni sporazum ili primirje i do danas nijedna vlada formalno ne priznaje drugu. Čeng je rekla Siju da su obostrano korisni odnosi Kine i Tajvana ono za čime javnost sa obje strane žudi i da interakcije i razmjene treba da budu recipročne. "Ja, Li-vun, iskreno se nadam da ću jednog dana u budućnosti imati priliku da budem domaćin i poželim dobrodošlicu generalnom sekretaru Siju i svima vama ovdje prisutnima na Tajvanu", dodala je, koristeći Sijevu titulu šefa Komunističke partije. Čeng je rekla da se nada da će, zahvaljujući naporima obje strane, Tajvanski moreuz prestati da bude žarište potencijalnog sukoba i da sigurno neće postati "šahovska tabla za intervenciju spoljnih sila". Obje strane moreuza trebalo bi dalje da planiraju i grade institucionalizovane i održive mehanizme za dijalog i saradnju, dodala je. SAD su najvažniji međunarodni pokrovitelj i dobavljač oružja Tajvana, uprkos nedostatku formalnih diplomatskih veza. Peking je više puta zahtjevao od Vašingtona da prestane sa naoružavanjem Tajpeja. SAD su podržale planove tajvanske vlade da poveća izdatke za odbranu. Izvor: Reuters

Evropski sistem ulaska/izlaska (EES) zvanično je funkcionalan od 10. aprila. Odnosi se na građane koji nisu državljani Evropske unije. Radi se o automatizovanom sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane takozvanih trećih zemalja koji ulaze u šengenski prostor. Ovaj sistem beleži biometrijske podatke – otiske prstiju i snimke lica – kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. EES sistem će se primenjivati na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Delimična primena ovog sistema počela je u oktobru 2025. godine. Za zvaničnike Evropske komisije radi se o najsavremenijem sistemu na svetu koji je već pokazao konkretne rezultate. "Sa sistemom ulaska i izlaska gradimo najmoderniji IT granični sistem na svetu. I već vidimo rezultate u proteklih pet meseci. Registrovano je više od 45 miliona ulazaka i izlazaka. Bilo je više od 24.000 odbijanja ulazaka, od kojih je preko 600 osoba identifikovano kao bezbednosna pretnja našoj uniji. Dakle, to zaista pokazuje da funkcioniše za cilj zbog kojeg je prvobitno usvojen", izjavila je Ariana (Arianna) Podesta, portparolka Evropske komisije. Međutim, neke države članice se već suočavaju sa tehničkim problemima. Belgija, pored Francuske i Holandije, na primer, već je obavestila Evropsku komisiju da sistem neće biti potpuno operativan na svim graničnim prelazima u zakonskom roku, odnosno 10. aprila. Ove zemlje su se u proteklim mesecima suočile sa redovima putnika na aerodromima, što je u nekim slučajevima rezultiralo višesatnim čekanjima na graničnim prelazima. Portparolka Podesta je potvrdila da je Evropska komisija bila u kontaktu sa državama koje se suočavaju sa problemima, deleći najbolje prakse iz onih država članica u kojima sistem funkcioniše vrlo dobro. Nadležni zvaničnici Evropske komisije tvrde da je u proseku potrebno 70 sekundi da se registruje ulazak ili izlazak. Međutim, dozvoljava se fleksibilnost kako bi se osigurala protočnost granica, posebno s obzirom na letnju sezonu kada se očekuje povećan broj kretanja. Ta fleksibilnost će biti moguća samo tokom meseci letnjih odmora. "Pravila omogućavaju državama članicama da obustave registraciju biometrijskih podataka, dakle na neki način delimično obustave rad EES-a, u slučaju predugog vremena čekanja. Ova mogućnost postoji do septembra, dakle pokriva letnji period kada se može očekivati povećan broj prometa", izjavila je Podesta. Sistem EES se smatra načinom da se obezbedi sigurnost granica EU. Putnici koji prekorače dozvoljeni boravak u EU (90 dana u periodu od 180 dana) smatraju se osobama koje nezakonito borave u šengenskom prostoru i biće podvrgnuti postupku povratka. Prema uredbi Evropske komisije, odluke o povratku u pojedinim slučajevima biće praćene zabranom ulaska (kada nije odobren rok za dobrovoljni odlazak ili kada obaveza povratka nije ispunjena), dok se u drugim slučajevima takođe može izreći zabrana ulaska. I zabrane ulaska i odluke o povratku biće evidentirane u sistemu EES. Trajanje zabrane ulaska određivaće se uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti pojedinačnog slučaja i, po pravilu, neće biti duže od pet godina. Ukoliko osoba na koju se zabrana odnosi pokuša ponovo da pređe šengensku granicu, ulazak će joj biti odbijen na granici, a podaci o odbijanju biće registrovani u sistemu. U određenim slučajevima predviđena je i mogućnost poništavanja pasoša prilikom pokušaja ulaska.

Kosovo i Srbija nastavili su da upućuju optužbe jedno protiv drugog na redovnoj sjednici Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, održanoj u četvrtak u New Yorku, dok su Sjedinjene Države bile jasne u svom stavu da je normalizacija odnosa jedini put naprijed za dvije zemlje. "Predsjednik [američki, Donald] Trump i Amerikanci pažljivo slušaju vaše jasno obećanje da ćete raditi i prosperirati zajedno. Nadamo se da će obje strane smanjiti tenzije i sjesti za stol. Radit ćemo blisko s liderima koji gledaju u budućnost, a ne u prošlost. Uz pravi dijalog, a ne teatar", izjavila je zamjenica američkog predstavnika pri UN-u, Tammy Bruce, ponovivši da SAD ostaju posvećene podršci stabilnosti na Kosovu i u Srbiji kako bi se očuvala stabilnost na Balkanu. Tim Kosova je poručio da ne očekuje normalizaciju odnosa sa Srbijom bez jasne odgovornosti za napade u selu Banjska i na kanal Ibar-Lepenac i garancija za zaustavljanje agresije, dok je tim Srbije optužio Vladu premijera Kosova Albina Kurtija za suzbijanje glasova lokalnih Srba. Kosovo optužuje Srbiju za izvođenje oba napada. Beograd sve negira. U napadu u Banjskoj ubijen je jedan službenik Policije Kosova, dok je na Ibar-Lepencu došlo do eksplozije koja je rezultirala oštećenjem kritične infrastrukture za vodosnabdijevanje i električnu energiju. Stav KosovaMinistar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Glauk Konjufca rekao je na sastanku da Kosovo nastavlja da garantuje stabilnost putem svojih demokratskih institucija, iako, prema njegovim riječima, Beograd nastavlja da igra svoju destruktivnu ulogu, spomenuvši pokušaje Beograda da interveniše u izbornom procesu na Kosovu kako bi podržao Srpsku listu, te na taj način preslikao "svoj režim putem jedne partije na vlasti". Srpska lista je najveća partija Srba na Kosovu i na posljednjim parlamentarnim izborima 28. decembra osigurala je devet mjesta u Skupštini Kosova. Ustav ovoj zajednici garantuje deset mjesta u zakonodavnoj instituciji. "Pozivamo Srbiju da se suoči sa svojom realnošću i prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, ne držeći cijeli region kao taoca takve hegemonije", rekao je Konjufca. "Srbija i drugi zlonamjerni akteri nastavljaju da pretvaraju prava manjina u oružje i eksploatišu multietničku prirodu Kosova kako bi promovisali podjele i nered, podrivajući naše institucije, ali i miran suživot", dodao je on. Stav SrbijeSrbiju je predstavljao šef diplomatije Marko Đurić, koji je počeo svoj govor rekavši da Srbija "nije dio problema, već dio rješenja". Kasnije je Đurić kazao da govori "u ime onih koji se drže pod pritiskom na Kosovu", te je naveo da je za lokalne Srbe na Kosovu identitet postao izvor nesigurnosti, jer se "pod režimom" premijera Kosova Albina Kurtija, Srbi identifikuju kao "drugi", te da se hapšenja, proizvoljni napadi i "egzodus Srba" ne mogu ignorisati. On ove tvrdnje nije potkrijepio konkretnim dokazima. Prema Đurićevim riječima, Zakon o strancima izazvao je veliku zabrinutost kod Srba na Kosovu. "Postojao je stvarni rizik da se ljudi koji su radili decenijama tretiraju kao stranci, gubeći pravo na boravak ili život u svojim domovima. Njihove mjere ne samo da su pravno nejasne, već ukazuju na kontinuitet reformatiranja situacije. Srbi se suočavaju s brojnim administrativnim i pravnim preprekama koje im otežavaju život, od pristupa javnim uslugama do ostvarivanja osnovnih prava", kazao je. Vlada Kosova se 14. marta složila da ponudi privremene dozvole boravka i prizna lične karte pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, kao što predviđaju Zakon o strancima i Zakon o vozilima. Ovu odluku su pozdravili međunarodna zajednica i Srbija. Između ostalog, srpski ministar je zatražio formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, jer su, prema njegovim riječima, Srbi "ostali bez pravnog okvira koji im je obećan". Ipak, u jednom dijelu govora je rekao da su Srbi spremni pružiti ruku saradnje, jer dva naroda "nisu sudbinski određena da ostanu u sukobu". "Postoji prostor, posebno u ekonomskoj saradnji, za izgradnju povjerenja i stvaranje zajedničke budućnosti, gdje se region približava Evropskoj uniji, postaje dio zajedničkog tržišta i koristi razvojne mogućnosti", istakao je. Pod posredovanjem Evropske unije, Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine, međutim svi postignuti sporazumi nisu sprovedeni. Šef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Peter Nicolaisen Due spomenuo je niz procesa koji su privukli pažnju na Kosovu u posljednjim mjesecima, počevši od konstituisanja Skupštine, formiranja Vlade i pitanja predsjednika, pozivajući da ovo potonje brzo dobije epilog kako bi se izbjegli novi izbori. Rekao je kako se nada da će se premijer Kosova Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastati u bliskoj budućnosti u Briselu. Kako Sjedinjene Države, tako i Kosovo, insistirali su na tome da je rad misije UNMIK-a na Kosovu završen, dok je Srbija insistirala na nastavku njegovog rada. Misija UNMIK-a djeluje prema Rezoluciji 1244 Organizacije ujedinjenih nacija, koja je bila kompromis između zapadnih zemalja i Rusije radi okončanja sukoba na Kosovu. Ova misija je neutralna prema statusu Kosova, dok je nakon proglašenja nezavisnosti zemlje u februaru 2008. godine, UNMIK prenio sve nadležnosti na lokalne institucije.