Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izdala je licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. Kako je 24. decembra objavila Radio-televizija Srbije (RTS), OFAC tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Komentarišući tu vest, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da Srbiji, kako je rekao, ništa ne znači što je ruskom vlasniku dat novi rok. "Nama su važni derivati", rekao je Vučić. Naglasio je da je Srbija zbog američkih sankcija NIS-u prinuđena da svakodnevno uvozi velike količine goriva i da problem snabdevanja energentima mora da bude brzo rešen. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu Naftne industrije Srbije. Vlada Srbije, koja u NIS-u ima nešto manje od trećine akcija, nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar u vezi sa dozvolom američkog OFAC-a Naftnoj industriji Srbije da u naredna tri meseca pregovara o prodaji ruskog većinskog udela. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije, fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u počele su 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije, kako je saopštio Vašington, da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov američke administracije za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vašington je do oktobra više puta NIS-u odlagao primenu embarga. Predsednik Ruske Federacije (RF) Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom Njeft (Gazprom Neft) u NIS investirao više od tri milijarde dolara i da je sa Srbijom u toku dijalog o rešavanju pitanja te kompanije. Zvaničnici Mađarske i Srbije proteklih meseci govorili su da su mađarski MOL i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zainteresovani za kupovinu Naftne industrije Srbije. MOL Grupa i ADNOC nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa potencijalnom akvizicijom u NIS-u. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Ministarstvo zdravlja Vlade Srbije objavilo je konkurs za 300 novih radnih mesta u svojim zdravstvenim ustanovama u srpskim sredinama na Kosovu. Ovi konkursi su ponovo otvoreni u jeku predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu koji se održavaju 28. decembra, na kojima učestvuje i Srpska lista, vodeća partija Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda. Inače, visoki funkcioneri Srpske liste su na čelu mnogih zdravstvenih institucija. Primera radi, predsednik Srpske liste Zlatan Elek je direktor Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, dok je kandidatkinja za poslanicu Mirjana Dimitrijević na čelu Doma zdravlja u Gračanici kod Prištine. Kako se može videti na sajtu Ministarstva zdravlja, novi konkursi se odnose na prijem u radni odnos u zdravstvenim ustanovama u Gračanici, Štrpcu, Severnoj Mitrovici, Gnjilanu, Obiliću, Kosovu Polju i Zubinom Potoku, na određeno vreme u trajanju od šest meseci. Iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije saopštili su da su u toku i konkursi za dodatnih 50 radnih mesta u zdravstvenim ustanovama na Kosovu, koji su raspisani 22. decembra. "Novim zapošljavanjem dodatno će se unaprediti nivo zdravstvene zaštite u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, što pokazuje jasnu brigu države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića o svom narodu na KiM", navedeno je u saopštenju. Prethodno je Ministarstvo zdravlja Srbije krajem novembra produžilo rok do 15. januara 2026. za izbor novih radnika u svojim institucijama koje funkcionišu u srpskim sredinama. Radi se o konkursu za 400 radnih mesta, koje je, pre svih, a uoči lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra, najavio sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da država Srbija brine o srpskoj zajednici na Kosovu. Produžetak roka za izbor novih radnika obrazložen je velikim brojem prijavljenih kandidata. Nekoliko srpskih političkih stranaka na Kosovu kritikovalo je ovu odluku Ministarstva zdravlja uoči održavanja lokalnih izbora, ocenjujući da ovo nije prvi put da su građani "izigrani kako bi podržali čelnike Srpske liste". Uoči parlamentarnih izbora u februaru ove godine Srbija je takođe imala otvoren konkurs za zdravstvene institucije na Kosovu, ali je on poništen nakon protesta zbog "netransparentnog" i "stranačkog zapošljavanja podobnih ljudi". Premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti optužio je u oktobru Srbiju da se meša u lokalne izbore na Kosovu tako što obećava radna mesta i finansijske beneficije. Na predstojećim izborima u nedelju, od srpskih političkih subjekata u izbornu trku idu Srpska lista, Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića i Kosovski savez Gorana Marinkovića. U međuvremenu je Srpska lista optužila Rašića i njegovu stranku za "zloupotrebu kosovskih institucija i kupovinu glasova", jer se uz dodelu subvencija Ministarstva za zajednice i povratak deli i izborni materijal. Za zloupotrebu kosovskih institucija i resursa tokom predizborne kampanje Rašića su ranije optuživale i druge političke stranke, poput Srpske demokratije, jer je tokom predizborne kampanje kao ministar u Vladi Kosova delio belu tehniku i poljoprivredne subvencije. Krivični zakonik Kosova predviđa kaznu od godinu do pet godina zatvora za svako lice koje traži ili primi bilo kakvu nezasluženu korist sa ciljem da glasa za određeno lice.

Vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu obustavilo je krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. "Veće je našlo da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su imenovani okrivljeni izvršili krivična dela koja su predmet optužbe", navodi se u saopštenju suda od 24. decembra. Postupak se obustavlja i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića kojima se na teret stvavljalo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. U padu betonske nadstrešnice tek renovinare stanične zgrade, 1. novembra prošle godine poginulo je 16 ljudi a teško povređena jedna osoba. Sud je ukinuo kućni pritvor za Tanasković, Spremića, Gavrilovića i Todorovića, dok Vesić i Dimoski ostaju u kućnom pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu pred kojim se vodi odvojen postupak u slučaju pada nadstrešnice. Optužnica je potvrđena protiv Nebojše Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljane Milić Marković, Jasne Stojiljković Milić, Zorice Slavković Marjanović i Dušana Jankovića, naveo je sud. "Zajedničko gotovo svim odgovorima na optužnicu je konstatacija da je tužilaštvo samo tehnički sprovelo dopunu istrage, prikupljajući dokaze i ispitujući svedoke i veštake na koje im je sud u naredbi za dopunu istražnog postupka ukazao, bez da je nakon toga analiziralo rezultate dobijene u dopuni istrage i primenilo to u novoj optužnici", piše u saopštenju Višeg suda u Novom Sadu. Dodali su da je zbog toga sud doneo odluku, jer u slučaju odbacivanja optužnice protiv navedenih, tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni učinili krivična dela koja su predmet optužbe. Sud je naveo da je nakon iscrpne analize sadržaja optužnice došao do zaključka da je korozija kablova na nadstrešnici prvi i najvažniji faktor po intenzitetu uticaja na pad nadstrešnice, kao i da bi i bez dodatnog opterećenja nadstrešnice koje je nastalo izvođenjem radova verovatno došlo do njenog pada. Sud je utvrdio da povećanje opterećenja, samo po sebi, ne bi dovelo do pada nadstrešnice ukoliko bi nadstrešnica, odnosno konstrukcija bili u ispravnom stanju. "Da nije došlo do korozije, dodatno opterećenje ne bi dovelo do pada", naveo je sud. Kao obrazloženje za produženje kućnog pritvora za deo okrivljenih sud je naveo da je stanje konstrukcije trebalo utvrditi pre izvođenja radova što bi u potpunosti sprečilo pad nadstrešnice. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu najavilo je 24. decembra da će podneti žalbu na odluku novosadskog Višeg suda. "Više javno tužilaštvo smatra da je na osnovu svih prikupljenih dokaza u sprovedenoj, i po nalogu suda, detaljno dopunjenoj istrazi, nesumnjivo dokazano postojanje opravdane sumnje svih okrivljenih, iz kog razloga će u delu odluke Višeg suda u Novom Sadu kojom je obustavljen krivični postupak u zakonskom roku od tri dana izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu", stoji u saopštenju. Tužilaštvo je najavilo žalbu i na ukidanje mere zabrane napuštanja stana osobama protiv kojih je obustavljen krivični postupak. U 11.52 minuta 1. novembra 2024. nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila se i tom prilikom poginulo je 16 ljudi. Optužnicu u tom slučaju podiglo jeViše javno tužilaštvo u Novom Sadu 30. decembra 2024. a među optuženima su, pored Vesića bili i njegova bivša pomoćnica Anita Dimoski, dotadašnja direktorka Infrastrukture železnice Srbije, Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan. Vesić je, uz još jednog bivšeg ministra infrastrukture, Tomislava Momirovića, obuhvaćen i istragom moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tu istragu protiv 14 osoba od avgusta vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je zahtev RSE za slobodan pristup informacijama od javnog značaja - da li su u bilo kom svojstvu saslušani predstavnici kineskih kompanija u istrazi moguće korupcije. Tužilaštvo je u obrazloženju navelo da bi se time "ugrozile" sama istraga i eventualno vođenje postupka. Vlast u Beogradu odbacuje odgovornost za pad rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice kada je 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je iznosio kritike na rad tužilaštava, ocenjujući da je on "meta" istraga. Pogibija 16 ljudi u Novom Sadu dovela je do masovnih građanskih protesta predvođenih studentima koji traju duže od godinu dana i sa kojih se zahteva krivična odgovornosti vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS). Studentske organizacije prošlog novembra zatražile su od vlasti da objave celokupnu dokumentaciju o rekonstrukciji glavne novosadske železničke stanice, na kojoj se 1. novembra 2024. dogodila pogibija, da institucije sankcionišu napadače iz redova vlasti na učesnike protesta i obustave krivične postupke protiv uhapšenih demonstranata. U maju su saopštile da nijedan od zahteva nije ispunjen i zatražile raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Šef države Aleksandar Vučić, do maja 2023. predsednik Srpske napredne stranke (SNS), odbio je da raspiše izbore. Vučić je potom ličnom odlukom sa mesta predsednika Srbije pomilovao četvoricu aktivista SNS-a optuženih da su u januaru u Novom Sadu bejzbol palicama pretukli studentkinju i polomili joj vilicu. Sud je nakon njegovog akta obustavio postupak protiv optužene četvorice. Aleksandar Vučić je mesec dana kasnije, takođe sa mesta šefa države, pomilovao devojku optuženu da je u Novom Beogradu automobilom udarila studentkinju na protestu.

Kosovo i Srbija moraju "normalizovati" odnose, izjavio je vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin), u intervjuu za AFP, nekoliko dana pre održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, ali je ocenio da je taj proces težak. Kurti je na vlasti od 2021. godine i dve godine posle preuzimanja vlasti postigao je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i Aneks za njegovu implementaciju, ali sporazum još nije sproveden. "Moramo normalizovati odnose sa Srbijom", rekao je Kurti. "Ali normalizacija odnosa s susedom koji ima autoritarni režim i koji vas ne priznaje, a takođe ne prihvata zločine počinjene tokom rata, veoma je teška". Tenzije između dve zemlje su stalno visoke i povratak nemirima bi Rusiji pružio sredstva za destabilizaciju Kosova. "Imamo sporazum o normalizaciji", rekao je Kurti, misleći na sporazum iz 2023, koji je postignut uz posredovanje Evropske unije. "Moramo ga sprovesti, što implicira međusobno priznanje država, makar de facto priznanje", dodao je on. Taj sporazum sa 11 članova, između ostalog, predviđa nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznanje državnih simbola, da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, i zahteva od Prištine i Beograda da sprovedu sve prethodne sporazume postignute u dijalogu. Kurti je rekao da za nastavak dijaloga, Srbija "mora da izruči Milana Radoičića", bivšeg zamenika lidera Srpske liste, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj 2023. Kurti je rekao da se nada da će "EU, Francuska i Nemačka izvršiti pritisak" na Srbiju da izruči Radoičića, koji je među više osoba protiv kojih je Kosovo podiglo optužnicu protiv za napad u Banjskoj. Od septembra 2023. godine, nekoliko dana pre oružanog napada u Banjskoj, u Briselu nije održana nijedna runda pregovora na visokom nivou, dok su razgovori na nivou glavnih pregovarača nastavljeni, ali nisu doveli do ikakvog sporazuma. Srbija takođe nije prekinula odnose s Rusijom, uprkos ratu u Ukrajini, a Beograd zavisi od ruskih energenata. Postoji mnogo veza između te dve zemlje, rekao je Kurti i ocenio da ako Rusija odluči da destabilizuje region, "u svom maršu ka Zapadnoj Evropi, može računati na Srbiju kao saveznika". "I to je zabrinjavajuće za našu zemlju. Ali radimo s našim partnerima kako bismo sprečili da se to dogodi", rekao je vršilac dužnosti premijera Kosova. Kosovo, koje se nada da će ući u NATO, nedavno je ukinulo carine na američke proizvode i pristalo da prihvati do 50 migranata iz trećih zemalja koje će SAD deportovati. Dosad je na Kosovo stigao jedan migrant. "Ne tražimo nikakvu finansijsku pomoć zauzvrat", rekao je Kurti. "Ovo radimo da bismo pomogli SAD, koje su naš partner, saveznik i prijatelj", dodao je Kurti, koji nije isključio mogućnost postizanja sličnih sporazuma sa evropskim zemljama.

Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine poništila je prijevremene izbore za predsjednika Republike Srpske u 17 izbornih jedinica na 136 biračkih mjesta. Ovo je odlučeno na sjednici 24. decembra. Najviše je poništenih rezultata u Laktašima, Doboju i Bratuncu. Izbori su poništeni i u izbornim jedinicama u Prijedoru, Banjaluci, Stanarima, Zvorniku, Vlasenici, Nevesinju, Gacku, Rudu, Bileći, Milićima. Izbori su poništeni i na jednom izbornom mjestu u Brčko Distriktu. Odluku o raspisivanju ponovnih izbora, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine će donijeti nakon pravosnažnosti Odluke o poništavanju izbora. Protiv ove Odluke, dozvoljena je žalba Apelacionom odjelu Suda Bosne i Hercegovine u roku od dva dana od dana objave Odluke na internet-stranici Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine. Na sjednici je rečeno da na 136 biračkih mjesta, na kojima su poništeni izbori, ukupna razlika između dva kandidata je 15. 822 glasa, te da ova razlika bitno utiče na izborni rezultat. CIK je odluku o poništavanju izbora na pojedinim biračkim mjestima donio desetak dana nakon što je utvrdio rezultate na prijevremenim izborima za predsjednika entiteta Republika Srpska čime je potvrđena pobjeda Siniše Karana, kandidata Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), ali i omogućeno ponovno brojanje glasova na više glasačkih mjesta. Karan je osvojio 222.182 glasa (50,39 posto), a njegov protivkandidat Branko Blanuša, iza kojeg je stala opozicijska Srpska demokratska stranka, osvojio je 212.605 glasova (48,22 posto). Siniša Karan, 63-godišnji doktor pravnih nauka i univerzitetski profesor, imenovan je nakon Općih izbora u BiH 2022. na poziciju ministra unutrašnjih poslova RS. Tokom rekonstrukcije entitetske Vlade, početkom septembra ove godine preuzeo je rukovodstvo Ministarstvom za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje. Član CIK-a BiH Željko Bakalar rekao je na sjednici 15. decembra da je izborna komisija "morala donijeti odluku o utvrđivanju rezultata bez obzira na utvrđene nepravilnosti kako bi političkim subjektima omogućila da iskoriste pravne mehanizme i podnesu žalbe", uključujući zahtjeve za ponovno brojanje. CIK BiH je istovremeno naložio ponovno brojanje glasova na više biračkih mjesta u Laktašima, Doboju, Zvorniku, Bileći, Gacku i Bratuncu. Opozicija tvrdi da je Blanuša oštećen za najmanje 15.000 glasova i traži ponavljanje izbora u više gradova navodeći nepravilnosti poput pritisaka na birače, falsifikovanja potpisa i nelogičnih razlika u rezultatima. Prema izbornim pravilima u BiH, u roku od 72 sata može se odlučivati o ponovljenom brojanju glasova, dok se prigovori na tačnost rezultata mogu podnijeti u roku od 24 sata. Na prijevremenim izborima za predsjednika Republike Srpske glasalo je nešto manje od 450.000 birača, od ukupno registrovanih 1,2 miliona glasača. Entitet RS je ostao bez predsjednika u augustu, kada je Miloradu Dodiku, predsjedniku Saveza nezavisnih socijaldemokrata, oduzet mandat nakon presude za nepoštovanje odluke visokog predstavnika.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predstavio je u sredu najnoviji nacrt mirovnog sporazuma postignutog uz posredovanje SAD, čiji je cilj okončanje rata Rusije protiv Ukrajine, koji se približava svojoj četvrtoj godišnjici. Zelenski je tokom brifinga s novinarima predstavio plan u 20 tačaka koji su poslednjih nedelja razvili pregovarači iz SAD, Ukrajine i evropskih zemalja. Nacrt opisuje potpun i bezuslovan "sporazum o nenapadanju" između Rusije i Ukrajine, iako ostaju sporne tačke poput kontrole nad teritorijom na istoku Ukrajine i sudbine nuklearne elektrane Zaporižje, najvećeg atomskog energetskog objekta u Evropi. Kremlj je saopštio da je ruski predsednik Vladimir Putin obavešten o nacrtu i da Moskva sada formuliše svoj odgovor. "Ovo je dokument koji se naziva okvirom – temeljnim dokumentom o okončanju rata, političkim dokumentom između nas, Amerike, Evrope i Rusa", rekao je Zelenski. "Spremni smo za sastanak sa Sjedinjenim Državama na nivou lidera kako bismo se pozabavili osetljivim pitanjima. Pitanja poput teritorijalnih pitanja moraju se razmatrati na nivou lidera", dodao je on. Bezbednosne garancije za UkrajinuNacrt predviđa snažne bezbednosne garancije za Ukrajinu, uključujući održavanje ukrajinskih oružanih snaga na nivou od 800.000 pripadnika u mirnodopsko vreme. Takođe se predviđa da SAD, NATO i evropske države potpisnice pružaju Ukrajini bezbednosne garancije nalik Članu 5, centralnom elementu strukture zapadne vojne alijanse koji navodi da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Sporazum bi bio dopunjen bilateralnim sporazumima o bezbednosti i obnovi između SAD i Ukrajine, a Ukrajini bi bilo dozvoljeno da se pridruži Evropskoj uniji u tačno definisanom vremenskom periodu, navodi se u planu. Putin je nedavno rekao da Ukrajina treba da se odrekne oko 5.000 kvadratnih kilometara svog istočnog regiona Donbasa, za koji Moskva insistira da će ga zauzeti silom, i da Kijev treba zvanično da se odrekne od namere da uđe u NATO. "Linija raspoređivanja trupa od datuma ovog sporazuma je de fakto priznata kao linija kontakta", rekao je Zelenski. "Radna grupa će se sastati kako bi utvrdila preraspoređivanje snaga neophodno za okončanje sukoba, kao i da bi definisala parametre potencijalnih budućih specijalnih ekonomskih zona", dodao je on. Jedan diplomata NATO-a rekao je za RSE da su bezbednosne garancije i rešavanje teritorijalnih pitanja "suština stvari". "Mislim da je za nas najvažnije da Ukrajina odobri. Kao što je ranije rečeno, Evropljani neće podržati sporazum bez odobrenja Ukrajine", dodao je diplomata, koji je želeo da ne bude imenovan. Francuski predsjednik Emmanuel Macron izjavio je 24. decembra da je razgovarao s generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutteom o situaciji u Ukrajini i radu grupe saveznika Kijeva poznate kao "Koalicija voljnih". "Počevši od januara u Parizu, nastavićemo rad započet u okviru ovog okvira kako bismo Ukrajini pružili čvrste sigurnosne garancije, što je preduslov za snažan i trajan mir", napisao je Macron na mreži X. Ostaju sporne tačkeZelenski je rekao da će biti uspostavljen mehanizam za kontrolu linije kontakta korišćenjem bespilotnog praćenja iz svemira i za osiguranje ranog obaveštavanja o kršenjima dogovora. Ključne tačke koje ostaju, rekao je, uključuju sudbinu nuklearne elektrane Zaporižje, koja se nalazi na teritoriji pod ruskom vojnom kontrolom blizu linije fronta. Prema nacrtu mirovnog plana, elektranom bi zajednički upravljale Ukrajina, SAD i Rusija. Zelenski je takođe naznačio da bi referendum o mirovnom sporazumu i predsednički izbori mogli biti održani istovremeno i da bi sve bezbednosne garancije stupile na snagu tek kada sporazum bude u potpunosti ratifikovan ili odobren putem referenduma. "Ukrajina će podneti ovaj sporazum parlamentu na ratifikaciju i/ili održati nacionalni referendum na usvajanje u formatu 'da' ili 'ne'", rekao je Zelenski novinarima. Nacrt sporazuma takođe uključuje odredbu prema kojoj će svi pritvoreni civili i taoci, uključujući decu i političke zatvorenike, biti vraćeni. Uz korišćenja izveštaja Reutersa i AFP-a

Ruske snage su tokom noći pokrenule jedan od svojih najvećih udata dronovima u poslednjih nekoliko nedelja, napadajući više regiona širom Ukrajine i nanoseći veću štetu energetskoj mreži zemlje. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je izvestilo da je Rusija rano ujutru u sredu upotrebila 116 jurišnih dronova, od kojih je skoro 90 bilo modela "Šahed" iranske proizvodnje. Ukrajinska protivvazdušna odbrana uništila je 60 dronova, dok je 48 uspelo da pogodi ciljeve na 19 lokacija, saopštila je vojska. Intenziviranje mirovnih pregovoraNapadi su izvedeni dok se intenziviraju mirovni pregovori, iako su osetljiva pitanja u budućem mirovnom sporazumu s Rusijom, poput kontrole teritorije, i dalje nerešena. U Zaporižju, gde se nalazi najveća evropska nuklearna elektrana, najmanje četiri osobe su povređene u seriji noćnih napada koji su uključivali tri vazdušna napada, rekao je regionalni guverner Ivan Fedorov. U napadima je oštećeno 13 stambenih zgrada, razneti su prozori, balkoni i lođe u nekoliko gradskih blokova. Nuklearna elektrana nije pogođena u napadima. Požar je takođe izbio u garaži površine oko 50 kvadratnih metara, dok su obližnja vatrogasna stanica, administrativne zgrade, škola i nekoliko vozila pretrpeli štetu od eksplozije, izvestila je ukrajinska služba za vanredne situacije. Ukrajinska energetska mreža pod velikim opterećenjemUkrajinsko ratno vazduhoplovstvo dodalo je da je "značajan broj" dronova usmeren na kritičnu infrastrukturu u Černihivskoj oblasti. U gradu Černihiv, lokalne vlasti su prijavile štetu u dva okruga, uključujući stambene zgrade i obrazovne ustanove. Jedan dron je udario u devetospratno stambenu zgradu kasno uveče u utorak, razbivši prozore i oštetivši obližnje automobile, prema gradskom veću. Ukrajinsko Ministarstvo energetike saopštilo je da su ruske snage takođe ciljale energetsku infrastrukturu tokom noći, što je dovelo do novih nestanka struje u oblastima Sumi, Dnjepropetrovsk, Herson, Harkiv i Černihiv. Ministarstvo je navelo da je energetska mreža i dalje pod velikim opterećenjem dok posade nastavljaju da popravljaju štetu od prethodnih velikih napada raketama i dronovima ovog meseca. Planirani rasporedi restrikcija struje za domaćinstva i preduzeća ostaju na snazi u svim regionima. Od početka invazije u februaru 2022. godine, Rusija je izvela više od 4.500 napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine, pokazuju vladini podaci. Ujedinjene nacije su upozorile da bi kontinuirani napadi na elektroenergetske i grejne sisteme mogli predstavljati ozbiljne humanitarne rizike tokom zimskih meseci, posebno za ranjive grupe stanovništva, uključujući starije osobe, osobe s invaliditetom i porodice s malom decom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da je Beograd spreman da plati i napravi brzu saobraćajnicu od Raške, preko prelaza Jarinje, do Mitrovice na Kosovu, ali da je za to potrebna volja u Prištini. On je rekao da je već pripremljena deonica od Raške ka Jarinju dugačka 13 kilometara, kao i da je pripremljen osnovni koncept, kako je naveo "nekompletan projekat iz opravdanih razloga", za deonicu Jarinje - Mitrovica, prenela je agencija Beta. Mitrovicu na Kosovu reka Ibar deli na opštinu Južnu Mitrovicu, gde većinom žive Albanci, i opštinu Severnu MItrovicu, gde većinom žive Srbi. U Srbiji, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, taj grad se zvanično zove Kosovska Mitrovica. "Mi smo to rekli našim partnerima iz SAD i Velike Britanije, ako bude neko normalan tamo (u Prištini) na vlasti, mi smo spremni da to platimo i uradimo, što je dobro za svakoga ko živi na Kosovu i Metohiji", rekao je Vučić novinarima prilikom otvaranja deonice Moravskog koridora. On je pozvao Srbe sa Kosova da na parlamentarnim izborima 28. decembra glasaju za Srpsku listu, najveću stranku kosovskih Srba koja ima podršku vlasti u Beogradu, za koju je naveo da je "suštinski zaštitnik nacionalnih srpskih interesa". Vučić je rekao da će Priština uložiti mnogo energije i truda da Srbi ne dobiju svoje prave predstavnike. Predsednik Srbije je ponovo govorio o naoružavanju bezbednosnih snaga na Kosovu. Upitan o tome što Priština nabavlja protivtenkovske sisteme od Nemačke, Vučić je rekao "samo neka kupuju, oni rade svoj posao". "Oni koji su stvorili tu nakaznu tvorevinu će uvek da im pomažu, nema tu velike filozofije. Mi sa tim moramo da se pomirimo i da radimo sve što možemo da snažimo svoju zemlju i da se borimo za svoju zemlju", naveo je on. Vučić je prethodno u sredu na skupu sa srpskim ambasadorima već kritikovao Kosovo zbog vojne saradnje s Albanijom i Hrvatskom. "Iznenada dobijate sastanke Prištine, Tirane i Zagreba, Zašto? A što su održali te sastanke? A što su potpisali ugovor o saradnji i pravljenju ne samo saradnje, već vojnog saveza? Zbog čega su širili te vojne sporazume i sa Slovenijom i zbog čega su pokušavali tako naporno da uvedu i Bugarsku u te procese? Sasvim izvesno je da to nisu radili zbog priče za novine. Naprotiv. I kada sam razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a i sa ljudima u EU, svi su slegali ramenima", izjavio je Vučić. On je na ambasadorskoj konferenciji rekao i da "Amerikanci nedvosmisleno i otvoreno naoružavaju Albance na Kosovu i Metohiji, kao i Turska".

Velika grupa uticajnih žena iz celog sveta, kao i stručnjaci UN, izdali su saopštenja pozivajući Iran da odmah oslobodi Zahru Šahbaz Tabari, 67-godišnju inženjerku elektrotehnike kojoj preti pogubljenje. Tabari je 25. oktobra osuđena na smrt na Revolucionarnom sudu u Raštu pošto je proglašena krivom za oružanu pobunu protiv temelja Islamske republike. Osuda je zasnovana na komadu tkanine sa sloganom "Žene, otpor, sloboda", što je izgledalo kao poigravanje s motom "Žene, život, sloboda" koji je postao popularan tokom protesta u Iranu 2022. godine. Vlasti su tvrdile da je planirala da istakne tkaninu kao javni transparent. U žalbi koju je podnela organizacija sa sedištem u Velikoj Britaniji, više od 400 istaknutih žena, uključujući četiri dobitnice Nobelove nagrade i nekoliko bivših predsednica i premijerki, 23. decembra opisale su Iran kao "dželata broj jedan u svetu za žene po glavi stanovnika". "Zahrin slučaj razotkriva ovaj teror: u Iranu, usuđivanje da se drži znak kojim se proglašava otpor žena ugnjetavanju sada je kažnjivo smrću", navodi se u pismu. Organizacija "Pravda za žrtve masakra u Iranu 1988" predstavlja porodice hiljada političkih zatvorenika pogubljenih u Iranu pre više od 30 godina. Tabari, koja je studirala održivu energiju u Švedskoj, prvi put je uhapšena pre otprilike četiri godine posle objave na društvenim mrežama. Puštena je posle tri meseca uz elektronski uređaj za praćenje. U aprilu 2025. godine, snage bezbednosti su upale u njen dom u provinciji Gilan i ponovo je uhapsile. Njen sin Soruš Samak, koji živi u Švedskoj, rekao je za Radio Farda RSE (Iranski servis RSE) ranije ove godine da je suđenje Tabari trajalo samo 10 minuta – što je istaknuto u saopštenju osam stručnjaka UN objavljenom 23. decembra, u kojem su naveli da je suđenje sprovedeno putem video-konferencije i da joj je uskraćen pristup izabranom advokatu. Oni su tražili da Iran obustavi pogubljenje, nazivajući slučaj "izrugivanjem pravdi". Ukazali su na ozbiljne proceduralne prekršaje, uključujući nezakonito pritvaranje, uskraćivanje efikasnog pravnog zastupanja i korišćenje nedovoljnih dokaza za potkrepljivanje optužbi za oružanu pobunu. "Kriminalizacija ženskog aktivizma za rodnu ravnopravnost i tretiranje takvog izražavanja kao dokaza oružane pobune predstavlja težak oblik rodne diskriminacije", naveli su stručnjaci UN. Organizacija za ljudska prava Irana (IHR) sa sedištem u Norveškoj saopštila je da je Iran izvršio najmanje 1.426 pogubljenja do kraja novembra ove godine, uključujući 41 ženu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da je Beograd od administracije predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) očekivao velike pomake napred, ali da se zasad to nije osetilo. "Kada govorimo i o tarifama, kada govorimo o sankcijama NIS-u – ništa od toga nije nešto što je išlo u prilog interesima Srbije. Istovremeno, u trenucima kada nam je bilo teško, nismo tu podršku dobili ni od drugih velikih sila, ni na Istoku, ni u EU", rekao je Vučić na otvaranju Ambasadorske konferencije Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu. Američke sankcije SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), vodećoj naftnoj i gasnoj kompaniji u Srbiji, važe od oktobra meseca. Uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji, odlagane su osam puta pre nego što su stupile na snagu. Na drugoj strani Rusija nije pokazala spremnost da proda većinski paket akcija i na taj način omogući ukidanje sankcija, te pomogne Srbiji da izbegne gasnu krizu. Vladimir Putin, predsednik Rusije, izjavio je pre pet dana da ta zemlja "ima ideje" kako izaći iz krize sa NIS-om, ali detalje nije izneo. Kada je reč o američkim tarifama na strane proizvode, koje je u aprilu 2025. uveo Tramp, od država Zapadnog Balkana najteže je pogođena Srbija. Američke carinske stope za Srbiju od tada iznose 37 odsto, ili za dva procenta više od novih carisnkih stopa uvednih na proizvode iz Bosne i Hercegovine (BiH). Srbija ostaje na EU putu, kaže VučićGovoreći o različitim problemima sa kojima je Srbija suočena Vučić je rekao da je bilo ko od velikih sila mogao u "teškim trenucima za Srbiju" da kaže da je tu, ali da je svako imao svoje dodatne razloge za pritisak, očekujući još više od Beograda i "tražeći mnogo, a ne dajući ništa", prenela je Radio-televizija Srbije. "Dobro smo razumeli tu poruku i mislim da je važno da smo je dobro razumeli, znajući da ne možemo sami u svetu. Zato i jesmo na evropskom putu i ostaćemo na evropskom putu, bar dok budem predsednik i dok bude ovakva parlamentarna većina, ali ovo nam je za nauk ", rekao je između ostalog Vučić. Poslednje četiri godine Srbija nije otvorila ni jedno poglavlje u pregovorima sa EU, započetim pre nešto više od deset godina. U nedavnim zaključcima Saveta Evropske unije konstatuje se da je EU put strateški cilj Srbije, ali da su reforme usporene, dok je napredak u pravosuđu i borbi protiv korupcije minimalan. Optužbe zbog vojne saradnje Albanije, Hrvatske i KosovaVučić je u obraćanju ambasadorima optužio zemlje u regionu da deluju protiv Srbije, dovodeći u pitanje njihovo pravo da vojno sarađuju. On je i ranije optuživao Albaniju, Hrvatsku i Kosovo da prave "vojnu alijansu", nakon što su te tri zemlje u martu potpisale zajedničku deklaraciju kojom se, kako je navedeno, osnažuje saradnja i ističe važnost zajedničkih odgovora na bezbednosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike koji bi mogli ugroziti regionalnu stabilnost. "Zbog čega su širili te vojne sporazume i sa Slovenijom i zbog čega su pokušavali tako naporno da uvedu i Bugarsku u te procese? Sasvim izvesno je da to nisu radili zbog priče za novine. Naprotiv. I kada sam razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a i sa ljudima u EU, svi su slegali ramenima", izjavio je Vučić. Srbija je u 2024. godini najveše investirala u vojne svrhe, u poređenju sa svim ostalim balkanskim državama, pokazuju podaci Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI). U 2024. Srbija je za vojsku opredelila 2,2 milijarde američkih dolara, što je 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što je u Srbiji proizvedeno. Vučić je međutim rekao da "Amerikanci nedvosmisleno i otvoreno naoružavaju Albance na Kosovu i Metohiji, kao i Turska". "Jedan jedini cilj je direktno ugrožavanje Srbije i njenog teritorijalnog integriteta i, naravno, napada na civilno stanovništvo i vojno-policijske strukture Srbije. Drugi cilj ne postoji. Zbog čega postoji toliko naoružavanje Republike Hrvatske? Jedna konstantna i permanentna kampanja protiv Srbije i srpskog naroda", ukazao je Vučić. Najteži oružani incident u regionu Zapadnog Balkana dogodio se septembra 2023. godine, kada su naoružani napadači koji su na Kosovo ušli iz Srbije napali kosovske policajce u mestu Banjaska na severu Kosova. Tom prilikom ubijen je jedan policajac, dok su stradala tri napadača. Političar sa Kosova i biznismen Milan Radoičić priznao je odgovornost za napad, ali je do danas u Srbiji gde nije krivično gonjen. Napadi iz susedstva na teritoriji Srbije nisu zabeležni. Optužbe i po pitanju KosovaVučić je takođe optužio Kosovo i velike sile da ne poštuju ništa što je do sada potpisano u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Poslednji sporazum upravo je Vučić postigao sa kosovskim premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem februara 2023. Implementacija sporazuma poznatog kao "francusko-nemački" plan, a koji je trebalo da vodi do pune normalizacije odnosa, do danas se ne nazire. Suprotno dogovoru koji je tada postignut, da će Srbija prekinuti kampanju povlačenja priznavanja Kosovo, Vučić je najavio da će Srbija "morati da nastavi težak i naporan posao i rad na poništavanju priznavanja". "Za nas je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije – tako je bilo, a tako će i biti i znam da nije prijatno kada o tome morate da govorite u Londonu ili Vašingtonu... Ali, to je tako, te vas molim da nemamo raspravu u vezi s tim, nemamo razgovora", rekao je Vučić. Kosovo je u 2025. godini dobilo tri nova priznanja: Kenija, Sudan i Sirija. Prema podacima Ministarstva inostranih poslova, Kosovo je od proglašenja nezavisnosti 2008. godine priznalo 120 država. 'Pobeda' Srbije oko rezolucije UN o genocidu u SrebreniciVučić je rekao da su strani faktori pokušali da u Ujedinjenim nacijama "donesu rezoluciji o genocidu u Srebrenici, a da Srbiju nisu čak ni konsultovali – ni oko učešća – a kamoli oko odluke". Generalna skupština UN je u maju 2024. usvojila rezoluciju koja predviđa proglašavanje 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. U genocidu u Srebrenici, koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske, ubijena su najmanje 8.372 Bošnjaka. "Zahvaljujući ogromnom angažmanu i radu uspeli smo da pokažemo da jedna mala zemlja može da se suprotstavi i, ako hoćete, u broju glasova, na neočekivan način, pobedi velike sile", izjavio je Vučić. Rezolucija je na Generalnoj skupštini UN usvojena pošto su za nju glasale 84 države, protiv je bilo 19, dok je 68 bilo uzdržanih.

Tri osobe su poginule u eksploziji bombe u sredu u Moskvi pošto su dva policajca prišla muškarcu koji se sumnjivo ponašao blizu mesta gde je visoki general ubijen pre dva dana u eksploziji u automobilu za koju je Rusija okrivila ukrajinsku obaveštajnu službu. Niz ruskih vojnih ličnosti i istaknutih pristalica rata u Ukrajini ubijen je tokom skoro četvorogodišnjeg sukoba. Ukrajinska vojna obaveštajna služba je saopštila da je odgovorna za nekoliko napada. Ruski Državni istražni komitet saopštio je da su dva policajca ubijena eksplozivnom napravom kada su se približila čoveku koji se čudno ponašao, dodajući da je ubijena i treća osoba. Nije precizirano ko je treća osoba. Komitet je naveo je da je pokrenut krivični postupak po odredbama koje se odnose na ubistvo policajaca i ilegalni promet bombama. Nezvanični ruski Telegram kanali navode da je bombaš bio jedan od ubijenih i da je detonirao bombu kada su mu se policajci približili. Ti detalji zasad ne mogu da se nezavisno potvrde. Mesto eksplozije je bilo ograđeno uz veliko prisustvo policije, pokazuju snimci emitovani na ruskoj televiziji, koja je citirala svedoke koji opisuju eksploziju koja se dogodila oko 1.30 ujutru (23.30 u utorak po centralnoevropskom vremenu). Eksplozija se dogodila vrlo blizu mesta gde je u ponedeljak ubijen general-potpukovnik Fanil Sarvarov, načelnik Uprave za operativnu obuku ruskog Generalštaba. Rusija je saopštila da sumnja da je Ukrajina odgovorna za ubistvo. Nije bilo zvaničnog komentara iz Ukrajine. Mirotvorec, nezvanični ukrajinski sajt koji pruža bazu podataka ljudi za koje se navodi da su ratni zločinci ili izdajnici, ažurirao je svoj unos o Sarvarovu navodeći da je 56-godišnji general "likvidiran". Prema istraživačkoj grupi Projekt, Sarvarov je takođe učestvovao u ratu protiv Ukrajine. Smrt Sarvarova predstavlja još jedno ubistvo visokog ruskog vojnog oficira u poslednjih nekoliko meseci. U aprilu, general-potpukovnik Jaroslav Moskalik je poginuo kada je automobil eksplodirao na ulici u moskovskom predgrađu dok je hodao u blizini. Ruski tužioci su podigli optužnicu protiv čoveka u vezi s eksplozijom u kojoj je poginuo Moskalik, tvrdeći da su ga platile ukrajinske obaveštajne službe. U decembru 2024. godine, general-potpukovnik Igor Kirilov je poginuo kada je bomba postavljena u električni trotinet na trotoaru detonirala dok je izlazio iz njegove zgrade u Moskvi. Kirilov je predvodio rusku vojnu jedinicu koja je nadgledala odbranu od nuklearnih, hemijskih i bioloških napada. Ruski zvaničnici su takođe tvrdili da je Ukrajina stajala iza tog napada. Uz korišćenje izveštaja Reutersa i AFP-a

Početno ročište na sudu u Prištini u slučaju eksplozije u slučaju eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac u selu Varage u opštini Zubin Potok na severu Kosova, prekinuto je u sredu nakon što su advokati odbrane dvojice optuženih zatražili izuzeće tužioca Bekima Kodraljiua (Kodraliu). Ročište je počelo na osnovu optužnice koju je Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo protiv Dragiše i Jovana Vićentijevića i Igora Dimovića zbog krivičnih dela "ugrožavanje ustavnog poretka uništavanjem ili oštećenjem javnih instalacija i opreme", "izvršenje terorističkog čina". Advokati Nebojša Vlajić i Miloš Delević su ocenili da je tužilac Kodraljiu pristrasan, te zatražili prekid daljeg ročišta. Advokat Vlajić je rekao da dokazi nisu dostavljeni svim stranama i dodao da tužilac Kodraljiu nije uzeo u obzir dokaze odbrane. "Predložio sam da se uzmu video-snimci sa dva objekta, da se intervjuišu najmanje četiri osobe, da se sprovede osnovna analiza telefonskih stanica. Da se utvrdi sa kojih telefonskih antena je u kritičnom trenutku Jovan primao signal. To bi pokazalo gde se nalazio. Ni na koji način nije postupano po ovom pitanju”, rekao je Vlajić napominjući da je materijal s kamera prikazivan selektivno. On je rekao i da su dokazi zauvek izgubljeni jer niko nije obavezan da čuva snimke godinu dana, osim ako za to ne postoji nalog. Vlajić, koji brani Jovana Vićentijevića, rekao je i da je poslao zahtev za izuzeće Kodralijua glavnom državnom tužiocu. Takođe, advokat Dragiše Vićentijevića, Miloš Delević, rekao je da je podneo zahtev tužiocu da sasluša četiri svedoka, da prikupi video-snimke sa kamera iz dve zgrade u Zubinom Potoku, koji su snimljeni sat vremena pre i sat vremena posle eksplozije. Tužilac međutim, kako je rekao, nije postupio po njegovom zahtevu zbog čega je "povređeno pravo na odbranu". Advokatica optuženog Igora Dimovića, Jelena Krivokačić, zatražila je da se ročište odloži. Kodraliju: Napad je direktno narušio nacionalnu bezbednostSpecijalni tužilac Bekim Kodralij, rekao je da se odbrani možda ne sviđa istraga koju je sproveo, te da je napad bio profesionalno pripremljen i savršeno koordinisan. Prema njegovim rečima, dokazi koje je predložila odbrana su analizirani, da su telefonske komunikacije optuženog Jovana Vićentijevića išle preko srpskog telefonskog sistema, te da su se dva puta obraćali srpskim vlastima sa zahtevom za međunarodnu saradnju ali da odgovor nije stigao. "To je bio napad koji je direktno narušio nacionalnu bezbednost i u toj fazi nismo mogli da procenimo ko je svedok, a ko osumnjičeni u ovom krivičnom slučaju. Istrage smo sproveli sa međunarodnim partnerima", naglasio je tužilac. Kodraliju je rekao da je tužilaštvo procenilo da u ovoj fazi svedoci koje je predložila odbrana ne predstavljaju nikakvu relevantnost koja bi pomogla u rešavanju ovog slučaja. Sudija Veselj Ismailji (Vesel Ismaili) odlučio da prekine sednicu dok glavni tužilac Specijalnog tužilaštva ne pruži odgovor o zahtevu odbrane. Dvojica optuženih Dragiša i Jovan Vićentijević pojavili su se na ročištu, dok se Igor Dimović brani sa slobode. Dragiša i Jovan Vićentijević uhapšeni nakon eksplozije 29. novembra 2024. godine, te da se od tada nalaze u pritvoru. Šta piše u optužnici?Prema optužnici, Jovan i Dragiša Vićentijević su 29. novembra 2024. godine, oko 18 sati i 50 minuta zajedno sa još nekoliko, za sada nepoznatih osoba, postavili oko 20 kilograma eksploziva namenjenog vojnoj upotrebi (TNT) unutar kanala Ibar–Lepenac, „putem torbe koju su konopcem vezali za betonski stub, pozicionirajući je na način da izazove ozbiljno oštećenje kritične infrastrukture za snabdevanje vodom i električnom energijom“. "Optuženi su paljenjem sporogorećeg fitilja aktivirali eksplozivnu napravu, izazvavši snažnu eksploziju, usled koje je teško oštećena betonska struktura kanala Ibar–Lepenac; prekinuto je snabdevanje pijaćom vodom građana u nekoliko opština na severu i centralnom Kosovu; onemogućeno je snabdevanje vodom KEK-a, te je ugrožena proizvodnja električne energije na nivou Kosova, čime su optuženi svojim radnjama izazvali ozbiljnu opasnost po život i bezbednost stanovništva i oštetili kritičnu infrastrukturu države, pri čemu je u ovom slučaju oštećenom preduzeću Ibar–Lepenac pričinjena materijalna šteta u iznosu od 376.774,70 evra." Prema optužnici, u njihovim kućama — jednoj u Zubinom Potoku i drugoj u selu Prevlak u istoj opštini — tokom pretresa koje je izvršila Kosovska policija, pronađena je i zaplenjena značajna količina ratnog naoružanja. U optužnici takođe se navodi da je Jovan Vićentijević, u svojstvu regrutovanog pripadnika Vojnoobaveštajne službe Srbije, "delovao i pomagao ovoj službi, prikupljajući informacije i poverljiva dokumenta s ciljem da ih koristi u okviru svojih protivpravnih aktivnosti na teritoriji Kosova i da ih prenese toj službi na sastancima u Srbiji". U kući trećeoptuženog, Igora Dimovića, nakon napada pronađena su tri okvira za municiju, jedan metak, nož i nekoliko vojnih uniformi, koje je zaplenila policija Kosova. Tužilaštvo je ponudilo dokaze poput različitih izveštaja policije, koji obuhvataju izveštaj sa mesta događaja, izveštaje o pretresu imovine, izveštaj o analizi elektronskih uređaja, zvanične izveštaje američkog KFOR-a u vezi sa preliminarnim ispitivanjima ostataka eksploziva nakon eksplozije, kao i zvanične izveštaje Ministarstva unutrašnjih poslova Italije u vezi sa ispitivanjem dokaza sa mesta događaja. Među njima je i izveštaj geološkog veštačenja Federalnog istražnog biroa (FBI) o uzorcima "zemlje sa čizama", zaplenjenim u kući braće Vićentijević, zajedno sa referentnim uzorcima zemlje koje su obezbedili stručnjaci Kosovske policije i službenici FBI-ja, uzetim na mestu događaja, kao i u dvorištu kuće optuženih. "Iz uzoraka se jasno utvrđuje da između zemlje uzete sa čizama optuženih Jovana i Dragiše Vićentijević i uzoraka zemlje uzetih na mestu događaja, konkretnije u kanalu Ibar–Lepenac, ne postoji razlika u pogledu strukture, boje i sastava zemlje, što dokazuje da su optuženi izvršili teroristički akt", navodi se u optužnici. Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) rekao je 10. decembra da obaveštajni podaci pokazuju da su trojica optuženih za eksploziju na kanalu Ibar-Lepencu bili usko povezani sa državnim strukturama Srbije. Zvanični Beograd je negirao bilo kakve veze sa ovom eksplozijom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije rekao da ima neka saznanja ko bi mogao da bude počinilac, ne navodeći više detalja. Izrazio je spremnost Beograda na saradnju u sprovođenju istrage sa svim međunarodnim organizacijama i institucijama, te da će iste sekunde biti priveden i uhapšen ukoliko se pokaže da je odgovoran neko srpske nacionalnosti ko se nalazi na teritoriji Srbije. Glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović je nakon eksplozije rekao da očekuje "sveobuhvatnu istragu kako bi se utvrdila istina i sve relevantne činjenice". Ipak, za sada javnosti nije poznato da li su srpski pravosudni organi započeli istragu.

Visoki zvaničnik administracije predsjednika Donalda Trumpa, predsjedavajući Nacionalnog vijeća za energetsku dominaciju, Doug Burgum oglasio se nakon što je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država(SAD) u Sarajevu bila domaćin sastanka o projektu Južne plinske interkonekcije. Burgum je napisao je na društvenoj mreži X kako SAD predvode napore da otvore Bosnu i Hercegovinu za američki LNG. Dodao je da izvoz američkog LNG-a igra vitalnu ulogu u energetskoj sigurnosti širom svijeta. "Sjedinjene Američke Države sada predvode napore za otvaranje Bosne i Hercegovine za američki LNG, a Nacionalno vijeće za energetsku dominaciju spremno je da ovaj ključni sporazum za izvoz američke energije dovede do kraja", poručio je Burgum. Njegova objava dolazi u trenutku kada se intenziviraju pregovori o projektu Južna interkonekcija, strateškom plinovodu koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskom plinskom mrežom i terminalom za ukapljeni prirodni gas (LNG) na otoku Krku. Dužnosnici Ambasade SAD-a i lideri vladajuće koalicije u Federaciji BiH održali su 23. decembra sastanak na kojem je potvrđena snažna podrška administracije predsjednika Donalda Trumpa realizaciji ovog projekta. "Administracija predsjednika Trumpa snažno podržava projekt Južna interkonekcija i raduje se daljnjem, brzom napretku s partnerima u BiH na realizaciji ovog projekta!, saopćeno je iz Ambasade SAD-a nakon sastanka. Na sastanku je dogovoreno usuglašavanje narednih koraka u vezi s nacrtom međunarodnog sporazuma između BiH i Hrvatske, koji će omogućiti isporuku američkog ukapljenog prirodnog gasa u BiH preko Hrvatske. Projekat Južne interkonekcije star je više od 20 godina, a njegovom realizacijom BiH bi diversificirala izvore energije i smanjila potpunu ovisnost o plinu iz Rusije. Terminal na Krku već prima oko 60 posto LNG-a iz SAD-a, a ostatak s Bliskog istoka. U budućnosti se planira povezivanje i s plinovodom od Hrvatske prema Albaniji, te dalje prema Azerbajdžanu i Kaspijskoj regiji, čime bi BiH postala dio šire evropske energetske mreže. Ranije planirani kapacitet Južne interkonekcije je šest puta veći od trenutnih potreba BiH, a u budućnosti bi se taj plinovod mogao produžiti u sjevernoj Bosni, gdje je ranije planirano plinsko skladište, te dalje prema Srbiji. Diversifikacija od ruskog plina u skladu je sa širim ciljevima energetske sigurnosti Europske unije, a Bugarska je najavila da će stopirati prolaz ruskog gasa preko njene teritorije do 2028. godine.

Otpravnica poslova u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država(SAD) na Kosovu, Anu Prattipati, 23. decembra se sastala sa četiri novoimenovana gradonačelnika opština sa srpskom većinom na sjeveru Kosova. Na sastanku su je dočekali gradonačelnik Sjeverne Mitrovice, Milan Radojević; Leposavića, Zoran Todić; Zvečana, Dragiša Milović; i Zubinog Potoka, Miloš Perović. Prema saopštenju Ambasade SAD-a, tokom sastanka Prattipati je naglasila očekivanja SAD-a za transparentno i efikasno upravljanje, kao i važnost pružanja jednakih usluga svim građanima. "[Tokom sastanka je istaknuta i] važnost saradnje sa institucijama javne bezbjednosti koje su posvećene služenju svim zajednicama", navodi se u saopštenju američke ambasade. Tokom posjete sjeveru naseljenom većinski srpskim stanovništvom, ona je održala i sastanke sa predstavnicima civilnog društva. Posjeta dolazi nakon lokalnih izbora u oktobru, poslije kojih je Srpska lista – najveća partija kosovskih Srba koja uživa podršku Beograda – ponovo preuzela vlast u ovim opštinama sa srpskom većinom. Sjeverna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok bili su vođeni od strane albanskih gradonačelnika od maja 2023. godine do izbora u oktobru 2025, nakon što su predstavnici Srpske liste podnijeli ostavke na funkcije u institucijama Kosova u novembru 2022. Ostavke su bile dio zajedničke inicijative kosovskih Srba da napuste državne institucije, kao znak protivljenja odlukama Vlade Kosova. Tokom perioda upravljanja od strane albanskih gradonačelnika, opštinske vlasti na sjeveru preuzele su u administraciju objekte u vlasništvu opština u kojima su funkcionisale srpske institucije, zabranile gradnje koje su smatrale nezakonitim i finansiranim od strane Srbije, kao i najavile rušenje naselja izgrađenih bez dozvole. Takođe, tokom ljeta ove godine, opština Sjeverna Mitrovica potpisala je memorandum o razumijevanju sa opštinom Južna Mitrovica, koji je predviđao izgradnju mostova preko rijeke Ibar za pješake i vozila. Ovaj memorandum podržala je Vlada Kosova, ali ga je Srpska lista osporila. Srpska lista je najavila da će tražiti preispitivanje svih odluka donesenih tokom prethodnog perioda od strane opštinskog rukovodstva, uključujući i sporazum o izgradnji mostova i mjere protiv gradnji označenih kao nelegalne. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, za svaku odluku ili akt opštine koji nije u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova može se tražiti preispitivanje od nadzornog organa, u ovom slučaju Ministarstva za upravljanje lokalnom samoupravom ili drugih nadležnih institucija Vlade Kosova.