Deo zaposlenih N1 televizije okupio se u ponedeljak ispred zgrade tog medija u Beogradu kako bi ukazali na zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora Igora Božića mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. "Nama niko nije zvanično došao i objasnio zbog čega Igor Božić više nije programski direktor i šta ovo znači za dalji rad redakcije", rekao je novinar N1 Mladen Savatović. Pozivom na podršku novinarima N1 oglasila se i grupa "Studenti u blokadi", beogradskih fakulteta. "Našu stranu priče do sada ste mogli da čujete zahvaljujući novinarima kojima se sada svete svi predsednikovi ljudi. Sada je njima potreban naš glas i podrška", napisali su na društvenim mrežama. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je neraspoređen, preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Dodaju i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs, jeste izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. Sadler se inače obratio 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "Uvođenje jedinstvenog upravljačkog okvira u okviru ANN-a uključuje i ovakve administrativne promene. One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", objasnio je Sadler. Šta je prethodilo?Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group (UG). Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Izabran je novi odbor, s britanskim novinarem Brentom Sadlerom na čelu, kao i novi bord direktora. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili je bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Gruop-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Izrazili su zabrinutost da bi iznenadna smena mogla značiti da je BC Partners, većinski akcionar UG, izložen "političkom pritisku i da otvara prostor za uređivački uticaj od strane vlada i interesnih grupa koje su neprijateljski nastrojene prema slobodi medija". Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.

Nakon izjave da policija "ima pravo da bije i ubije studente", ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina saopštio je u ponedeljak da on "nikada" nije rekao da "studenti, treba da budu izloženi nasilju". Bratina je prethodno, gostujući na televiziji Tanjug na Dan studenata 4. aprila, izjavio da studenti nisu svesni da "policija ima pravo da ih bije i da ih ubije" u trenucima kada im neko "proda anarhističku ideologiju". Nakon zahteva više opozicionih partija i strukovnih udruženja da bude smenjen sa ministarske funkcije zbog te izjave, Bratina je na Instagramu objavio da je to što je rekao "izvučeno iz šireg konteksta". "Želim da naglasim da su moje reči izvučene iz šireg konteksta i interpretirane na način koji ne odražava suštinu onoga što sam želeo da saopštim. Nikada nisam rekao, niti bih ikada podržao, da bilo ko, a posebno studenti, treba da budu izloženi nasilju", napisao je. Dodao je i da se njegova izjava "odnosila isključivo na širi istorijski i društveni kontekst" i da nije bila usmerena protiv studenata kao društvene grupe već da je predstavljala "upozorenje na složenosti situacije". Na početku studentskih blokada i protesta krajem 2024, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, Bratina je izjavljivao da je reč "o čistoj zloupotrebi" tragedije i da na to "treba zakonski reagovati". Aktuelni ministar u Vladi Srbije, nekadašnji je član ultradesničarskih organizacija. Osim po antievropskoj retorici i paljenju zastave Evropske unije, javnosti je poznat i po zagovaranju zabrane Parade ponosa. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje. I premijer Srbije tvrdi da su reči ministra 'izvučene iz konteksta'Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut takođe tvrdi da je izjava Bratine pogrešno interpretirana. "Reči su ponekad rezultat gneva čoveka koji vredno radi i ceo svoj život i zdravlje podredi boljitku svoje zemlje, a taj rad nažalost bude umanjen ili srušen zbog nedela drugih", napisao je Macut na Instagramu 6. aprila. Macut se osvrnuo i na nedavnu izjavu ministra za javna ulaganja Darka Glišića koji je gostujući na TV Pink poručio 1. aprila građanima da "ne upisuju decu na blokaderske fakultete jer će vam ih vratiti kao što su vratili ovu devojku, u kovčegu". Macut je naveo da se sa ministrima Glišićem i Bratinom čuo povodom izjava "koje su im zamerene u delu javnosti". "U ovom slučaju su izjave bile lične i izvučene iz šireg konteksta, ali ne i kao članova i mišljenja vlade", smatra Macut. Glišić je to izjavio nakon što je na platou Filozofskog fakulteta je 26. marta pronađeno telo studentkinje. Policija i tužilaštvo su do sada saopštili da su na petom spratu Filozofskog fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. U okviru istrage tužilaštvo ispituje i propuste u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata.

Najmanje tri osobe, uključujući dvogodišnje dete, poginule su u noći između nedelje i ponedeljka tokom ruskog napada dronovima na južnu ukrajinsku luku Odesu, saopštila je Ukrajina, dok su ruske vlasti izvestile o ukrajinskom napadu na luku Novorosijsk. Najmanje 15 ljudi je povređeno u napadu u Odesi, uključujući trudnicu i dvoje dece, sedmomesečnog dečaka i dvogodišnju devojčicu, izvestili su ukrajinski zvaničnici. Vlasti u Odeskoj oblasti proglasile su 6. april danom žalosti za žrtve noćnog napada. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha osudio je incident, pozivajući na oštrije mere protiv Moskve. "Pritisak na Moskvu mora da se poveća, a ne da se smanji", napisao je na X posle napada u Odesi. "Ruski ubice dece treba da se suoče samo sa sankcijama, izolacijom i odgovornošću." Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Rusija tokom noći lansirala više od 140 dronova na Odesu i nekoliko drugih regiona, oštetivši stambene zgrade, vrtić i trafostanicu. "Šesnaest ljudi je ranjeno. Jedanaestoro njih su hospitalizovali naši lekari, uključujući trudnicu i dvoje dece. Najmlađe nema ni godinu dana", naveo je Zelenski na X. Zelenski je pozvao saveznike da ojačaju protivvazdušnu odbranu, upozoravajući da "Rusija nema nameru da stane". S druge strane, ruske regionalne vlasti su izvestile da su ukrajinski dronovi pogodili crnomorski lučki grad Novorosijsk, povredivši najmanje osam ljudi. Nekoliko Telegram kanala na ruskom jeziku, uključujući ASTRA, izvestilo je da je naftni terminal Šesharis – ključni objekat na jugu Rusije za skladištenje i utovar nafte i naftnih derivata na tankere – oštećen kao rezultat napada na Novorosijsk. Naftni terminal Šesharis, najveći na jugu Rusije, deo je Černomortransnjefta, podružnice državne kompanije za naftovode Transnjeft, koja se bavi prijemom, skladištenjem i izvozom nafte tankerima. Komandant ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi potvrdio je noćne napade na rusku luku. Ukrajina je poslednjih nedelja pojačala napade dronovima na ruska naftna postrojenja, smanjujući izvoz i mogućnosti Moskve da iskoristi skok globalnih cena energenata izazvan ratom u Iranu i praktičnim iranskim zatvaranjem Ormuskog moreuza. Rusko Ministarstvo odbrane je u ponedeljak saopštilo da je od prethodne večeri oborilo 198 ukrajinskih dronova.

Smrti studentkinje posle pada s petog sprata na Filozofskom fakultetu u Beogradu nastupila je usled povreda nastalih padom s visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci, saopštilo je u ponedeljak Više javno tužilaštvo u Beogradu. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je primilo obdukcioni zapisnik s toksikološkom analizom Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u vezi sa smrću 25-godišnje studentkinje 26. marta. "U interesu javnosti saopštavamo da nalazi ukazuju da je smrt nastupila usled povreda nastalih padom sa visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci", navodi se u saopštenju. Više javno tužilaštvo u Beogradu je navelo da nastavlja predistražni postupak povodom smrti studentkinje i okolnosti pod kojima je došlo paljenja pirotehničkih sredstava na petom spratu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 26. marta oko 22.40, kao i utvrđivanja da li postoje propusti odgovornih lica u vezi s bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Nakon smrti 25-godišnje studentkinje čije je telo pronađeno na platou Filozofskog fakulteta, istragu je preuzelo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako je navedeno, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. "Uzimali su bilo kakve rekvizite povezane sa studentskim protestima kao dokazni materijal, razvlačili transparent, slikali ga", rekao je posle toga za RSE profesor Filozofskog fakulteta Goran Vidović. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva saopštilo je 1. aprila da je pretres Rektorata jedna od brojnih preduzetih istražnih radnji. U saopštenju je navedeno da su pored servera s video-zapisima oduzeti i pirotehnika (topovski udari i petarde), sprejevi, špricevi, igle, braunile, infuzije, megafoni, radio-stanice, voki-tokiji, vojne gas maske, farbe, zavoji. Među oduzetim predmetima se navodi i više transparenata sa političkim sadržajima i zapisnici sa studentskih plenuma tokom blokada fakulteta, ali i papirni tanjiri. Tužiteljka Zorica Šćekić rekla je da će petarde i sprejevi pronađeni u Rektoratu biti upoređeni sa zapaljenim petardama i sprejevima koji su zatečeni prilikom uviđaja posle smrti studentkinje. Prethodno je dekan Filozofskog fakulteta u Danijel Sinani rekao da policija u toj ustanovi nije pronašla ništa od pirotehničkih i bilo kakvih zapaljivih materija, dok je pravni zastupnik rektora naveo da policija ni u Rektoratu nije pronašla ništa što je predmet krivičnog dela.

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) i lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdižiku (Lumir Abdixhiku) obećali su u ponedeljak da će nastaviti razgovore po pitanju izbora predsednika zemlje, kako bi se izbegli novi parlamentarni izbori. Abdidžiku je posle sastanka s Kurtijem rekao da nije postignut dogovor o izboru šefa države u Skupštini Kosova, pošto je dosašnjoj predsednici Vjosi Osmani istekao mandat, ali je dodao da će se sastanci nastaviti u pokušaju da se pronađe rešenje. "Pokušavamo da pronađemo zajedničko rešenje kroz sastanke. To je put kojim treba ići napred. Nastavićemo tim putem kad god možemo kako bismo izbegli izbore", rekao je on. Kurti je rekao je da će neke tačke sastanka ostati poverljive, bez naznake u kom pravcu je razmatrano pitanje izbora predsednika. "Odlučni smo da izbegnemo nove izbore, jer oni ne bi bili rešenje za broj od 80 poslanika (koliko je potrebno za izbor predsednika)", rekao je Kurti nakon dvočasovnog sastanka Abdižikuom u prostorijama Skupštine. Abdžiku je na pitanje da li je DSK imao konkretna imena za poziciju predsednika, rekao da strane "još nisu stigle do te faze". "U procesu su dva imena, kandidati Pokreta Samoopredeljenje, a DSK ima jasan stav da ne mogu sve državne funkcije pripasti jednoj političkoj partiji – to je naš stav", rekao je on. Predsednici Vjosi Osmani predsednički mandat je istekao u subotu, posle čega je funkciju vršioca dužnosti predsednika preuzela predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), kako je predviđeno Ustavom Kosova. Mesecima unazad, glavne političke partije ne uspevaju da postignu konsenzus o izboru predsednika Kosova. Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija pobedio je na decembarskim izborima i osvojio 57 poslaničkih mandata, ali to nije dovoljno za izbor predsednika. Prema Ustavu, kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova, u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Ukoliko se predsednik ne izabere u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. Šta se do sada dešavalo?Vlada Kosova formirana je 11. februara i par dana kasnije Kurti je započeo razgovore sa liderima glavnih opozicionih partija o pitanju predsednika, međutim strane se nisu usaglasile ni oko jednog imena. Samoopredeljenje je 5. marta predložio dva imena za poziciju predsednika: ministra spoljnih poslova i dijaspore Gljauka (Glauk) Konjufcu i poslanicu Fatmire Kolčaku (Kollcaku), ali proces nije završen zbog nedostatka kvoruma. Dan kasnije bivša predsednica Osmani donela je dekret o raspuštanju Skupštine i otvaranju puta za nove izbore. Ona je bila zainteresovana za drugi mandat ali nije dobila neophodnu podršku. Samoopredeljenje je potom osporilo ovaj dekret pred Ustavnim sudom, koji je doneo odluku da dekret nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok da se izabere predsednik. U suprotnom će Kosovo ići na izbore. Premijer Kurti i vladajući Pokret Samoopredeljenje su u nekoliko navrata rekli da se izbori moraju izbeći i da je neophodno postići politički dogovor.

Mađarski premijer Viktor Orban obišao je 6. aprila ujutru deo gasovoda "Turski tok" na granici Mađarske i Srbije, dan pošto su vlasti u Beogradu izvestile o pronalasku eksploziva na srpskoj strani gasovoda. "Juče su hteli da dignu u vazduh gasovod. Proveravamo da li je sve u redu na mađarskoj strani", napisao je Orban na društvenoj mreži Facebook. Kremlj je 6. aprila saopštio da je, mada zasad nema čvrstih dokaza, "vrlo verovatno" da će se pronaći dokazi koji pokazuju da je Ukrajina postavila eksploziv pronađen u blizini gasovoda u Srbiji koji prenosi ruski gas do Mađarske, preneo je Rojters (Reuters). Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je svaki pokušaj da se Kijev poveže s eksplozivom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je i ranije "kijevski režim bio direktno umešan u takve akte sabotaže protiv kritične energetske infrastrukture". "Vrlo je verovatno da će i ovog puta biti pronađeni znaci umešanosti kijevskog režima", dodao je on, navodeći da se Moskva nada da će Budimpešta i Beograd preduzeti mere kako bi minimizirali pretnju. Orban je u obraćanju novinarima ispred mađarskog dela gasovoda rekao da je "situacija izuzetno ozbiljna", da snabdevanje Mađarske gasom, za sada, nije ugroženo, ali da treba biti "veoma oprezan". Orban je naveo da je i ranije dolazilo do zatvaranja gasovoda koji vodi ka Mađarskoj, zbog čega je "Turski tok" i izgrađen. "Trenutno smo pod ukrajinskom blokadom, ali možemo nadoknaditi gubitak sa juga. Ako se ta pupčana vrpca preseče, mađarska ekonomija će stati", rekao je Orban. Orban je potvrdio i da je pojačana vojna zaštita mađarske deonice gasovoda "Turski tok". Budimpešta je takođe u sporu s Ukrajinom zbog obustave isporuke nafte putem naftovoda "Družba". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvestio je 5. aprila Orbana da su kod sela Velebit na severu Srbije u blizini gasovoda koji transportuje ruski gas u Mađarsku pronađena dva velika paketa eksploziva. Vojnobezbednosna agencija (VBA) saopštila je da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". Direktor VBA Đuro Jovanić rekao je da je ta služba raspolagala "informacijama da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu" i dodao da će "to lice sigurno biti privedeno". On je rekao i da postoje dezinformacije koje ukazuju da će Vojska Srbije pronaći navodno ukrajinski eksploziv, a samim tim optužiti Ukrajince da su pokušali da organizuju diverziju. "Odmah da vam kažem, to nije istina, to nije tačno. Vojska Srbije ne meša se u političke procese ni u Republici Srbiji, kamo li u političke procese u bilo kojoj drugoj zemlji", rekao je Jovanić. Direktor VBA je rekao i da oznake na pronađenom eksplozivu pokazuju da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Orban je posle vanredne sednice Saveta za odbranu, bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova odlučno je odbacilo optužbe. "Ukrajina nema nikakve veze s tim. Najverovatnije je reč o ruskoj operaciji pod lažnom zastavom, kao deo snažnog mešanja Moskve u mađarske izbore", naveo je portparol Ministarstva spoljnih poslova Heorhij Tihi na mreži X. Vest o incidentu dolazi u politički napetom trenutku u Mađarskoj, gde ankete pokazuju da bi Orban mogao da izgubi parlamentarne izbore 12. aprila, posle 16 godina na vlasti. I Peter Mađar (Magyar), lider opozicione stranke Tisa (Tisza) izrazio je sumnju u vezi sa incidentom u Srbiji, rekavši da se čini da je njegov cilj povećanje izborne šanse za Orbana. Mađarski premijer je tokom obilaska gasovoda 6. aprila odbacio ove navode. "Ovaj događaj ne utiče na izbore, već na energetsku bezbednost Mađarske. Nemojmo mešati kampanju sa upravljanjem državom", rekao je Orban odgovarajući na pitanja novinara. Premijer Mađarske je dugo u sukobu sa Evropskom unijom (EU) po brojnim pitanjima, a najnovije je odbijanje da se odobri kredit od 90 milijardi evra Ukrajini. Lideri 27 zemalja članica EU odobrili su taj kredit u decembru, ali mađarski premijer, koji održava dobre odnose sa Moskvom, blokira njegovo formalno usvajanje, koristeći kao izgovor zatvaranje naftovoda Družba koji snabdeva njegovu zemlju ruskom naftom preko Ukrajine. Mađarska, kao i Slovačka, takođe sa proruskim stavom, optužuju Ukrajinu da je odgovorna za kvar tog naftovoda, dok Kijev tvrdi da je štetu izazvao ruski dron, napominjući da su popravke u toku.

Iran je preko Pakistana uputio odgovor u 10 tačaka na američke prijedloge za okončanje rata, odbacujući privremeni prekid vatre i zahtijevajući trajni kraj neprijateljstava, saopštila je 6. aprila iranska državna novinska agencija IRNA, dok se približava rok koji je postavio američki predsjednik Donald Trump za masovne napade na iransku energetsku infrastrukturu. U odgovoru, koji je IRNA opisala kao rezultat dvosedmičnih razmatranja na najvišim nivoima iranskog establišmenta, isključuje se prekid vatre i navodi niz uslova, uključujući trajni prestanak neprijateljstava u cijelom regionu, protokol za bezbjedan prolaz kroz Hormuški moreuz, obaveze u vezi s obnovom, kao i ukidanje sankcija. U izvještaju IRNA-e nisu navedeni dodatni detalji. Portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baqaei najavio je stav Teherana ranije tokom dana. "Prekid vatre znači pravljenje pauze radi pregrupisavanja i ponovnog činjenja zločina", rekao je na svojoj sedmičnoj konferenciji za novinare. "Nijedna razumna osoba to ne bi učinila." Iranski zvaničnici su jasno poručili da ne žele da se nađu u situaciji sličnoj Gazi ili Libanu, gdje je prekid vatre na papiru ostavio prostor za nove napade. Ovaj odgovor stiže uoči isteka samonametnutog roka koji je postavio Trump – u utorak, 7. aprila, u 20 sati po istočnoameričkom vremenu. Trump je zaprijetio da će pokrenuti opsežnu kampanju bombardovanja iranskih elektrana i mostova ukoliko Teheran ponovo ne otvori Hormuški moreuz. "Utorak (7. april) biće Dan elektrana i Dan mostova, sve u jednom, u Iranu. Neće biti ničega sličnog!!! Otvorite j*****i moreuz Hormuz, vi ludi gadovi, ili ćete živjeti u paklu – samo gledajte!", napisao je na platformi Truth Social. Kao odgovor, predsjednik iranskog parlamenta Mohammad Baqer Qalibaf, kojeg neki u Bijeloj kući navodno vide kao potencijalno prihvatljivog sagovornika, optužio je Vašington za "nepromišljene poteze" i upozorio da će "čitav region planuti". Prijedlozi za prekid vatreUprkos prijetnjama, Trump je signalizirao da diplomatska opcija i dalje postoji. "Postoji dobra šansa, ali ako ne postignu dogovor, sve ću tamo raznijeti", rekao je za Axios. Operativni plan za masovni američko-izraelski napad na iransku energetsku infrastrukturu je spreman za realizaciju, rekli su izvori tom portalu, ali su Trumpova odgađanja rokova imala za cilj da diplomatiji daju posljednju šansu. Axios je naveo i da Vašington, Teheran i regionalni posrednici razgovaraju o uslovima mogućeg 45-dnevnog prekida vatre koji bi mogao dovesti do trajnog kraja rata. Odvojeno, Reuters je izvijestio da je prijedlog prekida vatre sastavio Pakistan i da je tokom noći razmijenjen s obje strane, u inicijativi koja je privremeno nazvana "Islamabadski sporazum". Prema tom prijedlogu, prekid vatre bi odmah stupio na snagu, uz ponovno otvaranje Hormuškog moreuza, dok bi u roku od 15 do 20 dana bio finalizovan širi sporazum, uključujući iranske obaveze u vezi s nuklearnim programom u zamjenu za ublažavanje sankcija i oslobađanje zamrznute imovine. Načelnik Generalštaba pakistanske vojske Asim Munir tokom noći je bio u kontaktu s američkim potpredsjednikom JD Vanceom, specijalnim izaslanikom Steveom Witkoffom i iranskim ministrom vanjskih poslova Abbasom Araqchijem. Razgovori su, prema Axiosu, vođeni i putem direktnih tekstualnih poruka između Witkoffa i Araqchija. U međuvremenu, najmanje 19 osoba je poginulo, a 20 je povrijeđeno u američkim i izraelskim vazdušnim napadima u blizini Teherana, saopštili su 6. aprila iranski državni mediji. Pogođeni su okruzi Šahrijar i Baharestan, a dvije stambene zgrade su uništene, navela je državna novinska agencija IRNA, pozivajući se na lokalne zvaničnike. Iz ruševina je izvučeno više tijela. Novinska agencija Tasnim, bliska Iranskoj revolucionarnoj gardi (IRGC), saopštila je da je među poginulima šestoro djece mlađe od 10 godina. Ovi podaci nisu mogli biti nezavisno potvrđeni. Odvojeno, šef obavještajne organizacije Iranske revolucionarne garde (IRGC) Madžid Hademi ubijen je 6. aprila u, kako su iranski mediji opisali, "terorističkom napadu" Sjedinjenih Država i Izraela, pozivajući se na saopštenje Revolucionarne garde. Hademi, koji je ovu funkciju preuzeo 2025. godine, ranije je obavljao visoke obavještajne i kontraobavještajne dužnosti i predvodio jedno od najmoćnijih iranskih bezbjednosnih tijela. U međuvremenu, izraelski mediji su 6. aprila izvijestili da je Iran ranije tog dana u raketnom napadu na područje Tel Aviva koristio kasetnu municiju, pri čemu je zabilježeno oko 20 mjesta udara, navodi novinska agencija Ynet. Povrijeđeno je više osoba, uključujući jednu teško, a pogođena je i jedna škola. U Haifi su raniji napadi usmrtili četiri osobe i zapalili vozila. Izvori: Reuters, dpa i AFP

Ukrajina je nastavila s napadima na rusku infrastrukturu za izvoz i proizvodnju nafte, pogodivši u nedelju postrojenja u dva regiona, dok je u ruskim napadima dronovima na Ukrajinu tokom noći ubijen najmanje jedan civil, rekli su zvaničnici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u nedelju je otišao u Siriju na razgovore sa sirijskim kolegom Ahmedom el Šaraom, dok Kijev želi da istakne vojnu stručnost koju je stekao posle više od četiri godine rata. Napadi uz borbe na frontu se nastavljaju dok su pregovori koje su predvodile SAD o okončanju invazije Rusije na Ukrajinu, koja je sada prešla granicu od 1.500 dana, zastali usled rata SAD i Izraela s Iranom. Ukrajinski dronovi su pogodili Primorsk, ključno rusko postrojenje za izvoz nafte na Baltičkom moru, i rafineriju nafte NORSI u oblasti Nižnji Novgorod, blizu reke Volge istočno od Moskve, rekao je komandant ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi. Guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko je prvobitno rekao da je cevovod u Primorsku oštećen, ali je to povukao u kasnijoj objavi na Telegramu i naveo da je rezervoar za gorivo u lučkom području oštećen šrapnelom. Požar je izbio u NORSI-ju, četvrtoj najvećoj ruskoj rafineriji nafte, nakon što su dva postrojenja tamo pogođena u napadu dronovima, naveo je guverner oblasti Nižnji Novgorod, Gleg Nikitin, na Telegramu. Ukrajina je poslednjih nedelja pojačala napade dronovima na ruska naftna postrojenja, smanjujući izvoz i ometajući mogućnosti Moskve da iskoristi skok globalnih cena energenata izazvan ratom u Iranu i praktičnim zatvaranjem Ormuskog moreuza. Primorsk je takođe pogođen 23. marta. Rusko Ministarstvo odbrane je u nedelju saopštilo da su sistemi protivvazdušne odbrane u prethodna 24 sata oborili pet navođenih bombi i 293 ukrajinska drona. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da su ukrajinske odbrambene snage neutralisale 76 ruskih jurišnih dronova ispaljenih od prethodne večeri, a da je 17 njih pogodilo 10 različitih lokacija, dok su fragmenti oborenih dronova pogodili tri lokacije. Jedna osoba je poginula, a 60-godišnja žena je teško ranjena u napadu dronom u Nikopolju, gradu u Dnjepropetrovskoj oblasti, rekao je regionalni šef Aleksandar Hanža na Telegramu. Vlasti su saopštile da je u subotu pet ljudi poginulo u napadu dronom na pijacu u Nikopolju. Borbe su se nastavile na nekoliko delova fronta na istoku i jugu Ukrajine, a ruske snage su izvele desetine napada, saopštila je ukrajinska vojska. Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, osam godina nakon što je preuzela kontrolu nad Krimskim poluostrvom i podsticala rat u Donbasu, koji obuhvata Donjecku i Lugansku oblast na istoku Ukrajine. Rusija sada okupira oko 20 odsto teritorije Ukrajine i zahteva od Kijeva da ustupi deo Donjecke oblasti koji njene snage nisu uspele da zauzmu u godinama teških borbi. Kontrola nad Donbasom jedna je od glavnih prepreka u naporima koje posreduju SAD da se okonča rat. Nekoliko rundi pregovora između SAD, Ukrajine i Rusije održano je u poslednjih nekoliko meseci, ali nijedan trilateralni ili bilateralni sastanak između Ukrajine i Rusije nije održan od početka rata u Iranu 28. februara. Zelenski je posetio nekoliko zemalja na Bliskom istoku koje se suočavaju s napadima dronovima i raketama koje je ispalio Iran kao odgovor na američko-izraelske vazdušne napade. "Danas u Damasku. Nastavljamo našu aktivnu ukrajinsku diplomatiju usmerenu na pravu bezbednost i ekonomsku saradnju", naveo je Zelenski na Telegramu. Izvori: Reuters i AFP

Eksploziv velike razorne moći pronađen je blizu gasovoda kojim se ruski gas iz Turske doprema u Mađarsku, izjavili su 5. aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban. Vučić je rekao da je u telefonskom razgovoru upoznao Orbana o incidentu kod gasovoda Balkanski tok blizu vojvođanskog sela Velebit kod Kažnjiže u Vojvodini na severu Srbije gde su, prema njegovim rečima, pronađena dva velika paketa eksploziva. Vojnobezbednosna agencija Srbije je navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije", dok je Tužilaštvo u Subotici navelo da su pronađena dva ranca s oko četiri kilograma materije za koje pretpostavlja da je u pitanju plastični eksploziv. Orban je posle vanredne sednice mađarskog Saveta za odbranu, koju je sazvao posle vesti o incidentu, rekao da je "operacija sabotaže pripremljena na vojvođanskom delu gasovoda Turski tok koji snabdeva Mađarsku", preneo je Rojters (Reuters). "U koordinaciji sam s predsednikom Srbije. Niko nije povređen i gasovod radi bez ometanja", rekao je Orban. Vučić je ranije tokom dana posle razgovora s Orbanom rekao da je "očito da nas geopolitičke igre neće ostaviti na miru". Incident se dogodio nedelju dana pre ključnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima Orban nastoji da produži svoju 16-godišnju vladavinu, dok njegova partija u anketama zaostaje za opozicionom strankom Tisa. Orban je u februaru podigao nivo bezbednosti oko energetske infrastrukture u zemlji. On je dodatno podigao uloge u izbornoj trci, navodeći da je reč o izboru između rata ili mira. Budimpešta je takođe u sporu s Ukrajinom zbog obustave isporuke nafte putem naftovoda Družba. Orbanova partija Fides pokušala je da poveže lidera opozicije Petera Mađara sa Briselom i Ukrajinom, sugerišući da glasanje za njegovu partiju Tisa znači glasanje za rat. Orban je posle sednice Saveza za odbranu, bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". "Ruski deo Turskog toka je takođe pod stalnim vojnim napadima. Napori Ukrajine predstavljaju životnu opasnost za Mađarsku", dodao je on. Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova je rekao da Kijev "kategorički odbacuje" pokušaje povezivanja Ukrajine s eksplozivom koji je pronađen blizu gasovoda u Srbiji. "Ukrajina nema nikakve veze s ovim. Najverovatnije je reč o ruskoj operaciji pod lažnom zastavom, kao deo snažnog mešanja Moskve u mađarske izbore", naveo je portparol Heorhi Tihi na mreži X. Dva ranca s oko četiri kilograma materije, navodi TužilaštvoMinistarstvo odbrane Srbije saopštilo je da su u pretresu terena na teritoriji opštine Kanjiža, u rejonima sela Velebit, Trešnjevac i Vojvoda Zimonjić, "sumnjivi predmeti locirani u neposrednoj blizini gasovoda, odnosno gasne infrastrukture koja povezuje Srbiju i Mađarsku". Direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) Đuro Jovanić rekao je da su pronađeni hermetički zatvoren eksploziv, detonatorske kapisle pripremljene i upakovane za transport, kao i detonirajući štapin i alat i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". On je rekao da postoje i dezinformacije koje ukazuju da će Vojska Srbije i njeni pripadnici pronaći navodno ukrajinski eksploziv, a samim tim optužiti Ukrajince da su pokušali da organizuju diverziju. "Odmah da vam kažem, to nije istina, to nije tačno. Vojska Srbije ne meša se u političke procese ni u Republici Srbiji, kamo li u političke procese u bilo kojoj drugoj zemlji", rekao je Jovanić. Direktor VBA je rekao da oznake na pronađenom eksplozivu pokazuju da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Vučić je ranije tokom dana rekao da su obaveštajni ograni Srbije "uradili dobar posao". "Mislimo da znamo iz koje grupacije su lica koja je trebalo da izvrše taj poslednji korak u aktiviranju eksploziva. Namera je bila da se pošalje politička poruka. Svakoga koga budemo uhvatili žestoko ćemo kazniti", naveo je Vučić. Direktor Vojnobezbednosne agencije je rekao da je akciji prethodio "dobar rad na terenu" i da je njegova služba raspolagala "informacijama da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu". "To lice će sigurno biti privedeno. Pitanje je samo da li će istraga trajati tri dana ili više meseci", naveo je Jovanić. Tužiteljka Mladenka Manojlović iz Višeg javnog tužilaštvu u Subotici izjavila je da je tužilaštvo slučaj u kojem je pronađen eksploziv kvalifikovalo kao krivično delo nedozvoljena proizvodnja, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju sa krivičnim delom diverzija, prenose mediji. Manojlović je kazala da su tokom uviđaja između naseljenih mesta Gornji Breg i Vojvoda Zimonjić, u blizini puta pronađena dva crna ranca sa oko četiri kilograma materije. "Pretpostavljamo da je u pitanju plastični eksploziv, kao i materijal koji upućuje na to da bi se mogla sačiniti eksplozivna naprava", dodala je Manojlović. Po odobrenju Višeg javnog tužilaštva u Subotici policija i vojska pretraživali su teren na severu Srbije u opštini Kanjiža, petnaestak kilometara od granice sa Mađarskom, u rejonu sela Trešnjevac, Vojvoda Zimonjić i Velebit. Pripadnici Vojske Srbije 19. marta započeli su pojačano obezbeđenje kompresorske stanice u Žabarima, na istoku Srbije, na gasovodu Balkanski tok kojim se ruski gas transportuje od Turske do Mađarske. Do toga je došlo posle najave Vučića da će taj objekat iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku čuvati vojska.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) ponovio je pretnju da će SAD žestoko udariti po iranskoj infrastrukturi ako Teheran ne otvori Ormuski moreuz, koristeći zapaljiv rečnik nekoliko sati pošto je objavio da su američke snage spasile drugog člana posade oborenog lovca F-15 u viskorizičnoj misiji. "Utorak (7. april) biće dan elektrana i dan mosta, sve u jednom, u Iranu. Nema ništa slično tome!!! Otvorite taj je…ni moreuz, ludi skotovi ili ćete živeti u paklu – samo gledajte! slava Alahu", napisao je u objavi na svojoj platformi Truth Social. Trampov vremenski okvir za njegov poslednji ultimatum povremeno se menjao s njegovim objavama na društvenim mrežama i intervjuima za medije. U intervjuu za Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u nedelju, Tramp je rekao da Iran mora da otvori moreuz do u utorka uveče ili će "izgubiti svaku elektranu i svako drugo postrojenje koje imaju u celoj zemlji". Takođe je u jednom trenutku naveo ponedeljak. Kasnije je u kriptičnoj poruci bez pojašnjenja naveo: "Utorak, 20.00 časova po istočnom vremenu!" Uprkos pretnjama, Tramp je u intervjuu za Foks njuz (Fox News) takođe rekao da Teheran "sada pregovara" i da on veruje da postoji "dobra šansa" da se postigne dogovor u narednih 24 sata. "Mislim da postoji dobra šansa sutra (ponedeljak). Sada pregovaraju", rekao je Tramp. "Ako ne postignu dogovor i to brzo, razmišljam da sve dignem u vazduh i preuzmem naftu", dodao je on. U žestokom odgovoru, predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf pozvao je SAD da okončaju svoju "opasnu igru" zaustavljanjem rata s Teheranom. Kalibaf, koga navodno barem neki u Beloj kući vide kao potencijalnog funkcionalnog partnera, u objavi na društvenim mrežama u nedelju optužio je Vašington da pravi "nepromišljene poteze" u sukobu i da će "ceo naš region goreti". Tramp je takođe rekao da su SAD obezbedile oružje iranskim demonstrantima "preko Kurda", dodajući: "I mislim da su ga Kurdi zadržali". To se odnosi na proteste koji su izbili krajem decembra u Iranu zbog pogoršanja ekonomskih uslova, pre nego što su prerasli u antirežimske demonstracije širom zemlje. Desetine hiljada Iranaca su ubijene ili uhapšene tokom nemira u nasilnim akcijama bezbednosnih vlasti. 'Čudesno spasavanje'Ranije u nedelju, Tramp je rekao da je član posade F-15E, koji je bio predmet grozničave potrage od obaranja aviona u petak, bezbedno spasen u, kako je naveo, "čudesnoj" operaciji. "Imamo ga", objavio je Tramp na Truth Social ubrzo pošto je objavljena vest o spasavanju, navodeći da je član posade "zadobio povrede, ali da će biti dobro". Nekoliko medija je izvestilo da je vojnik prebačen u bolnicu u Kuvajtu. U potonjoj objavi, Tramp je napisao da je član posade "teško ranjen", identifikovao ga kao pukovnika i rekao da je spasen "iz dubina iranskih planina". "Iranska vojska je pažljivo tražila, u velikim brojevima, i približavala se", dodao je on. Složena noćna operacija izvedena je dan pre isteka roka koji je Tramp postavio Teheranu da postigne dogovor s Vašingtonom ili otvori ključni Ormuski prolaz za plovidbu. Teheran je pokrenuo nove napade na energetsku infrastrukturu u zemljama Persijskog zaliva i odgovorio prkosno na upozorenje Trampa, koji je izjavio da će se Iran suočiti s "paklom" ne uradi traženo do 6. aprila. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Iranska protivvazdušna odbrana oborila je u petak avion F-15E Strike Eagle, čime je to prvi američki avion izgubljen iznad Irana tokom petonedeljnog sukoba. Prvi član posade je pronađen u roku od nekoliko sati posle katapultiranja iz oštećenog aviona. "Misija izvršena", rekao je američki zvaničnik za RSE posle operacije. Tramp je naveo da nijedan Amerikanac nije ubijen ili ranjen tokom operacija. Mediji su naveli da dva transportna aviona koja je trebalo da budu deo misije nisu uspela da napuste udaljenu bazu u Iranu. Letelice su uništene kako bi se sprečilo da ih iranska vojska zarobi. Američke snage za specijalne operacijeDrugi član posade – identifikovan kao oficir za sisteme naoružanja – pronađen je rano u nedelju po iranskom vremenu u složenoj, višeslojnoj akciji spasavanja u kojoj su učestvovale snage SAD za specijalne operacije i druge vojne jedinice. Oba člana posade su se katapultirala kada je njihov avion pogođen tokom noćne misije iznad jugozapada Irana. Prema navodima portala Aksios (Axios) i Foks njuza, oni su brzo uspostavili kontakt s američkim snagama koristeći opremu za komunikaciju u hitnim slučajevima. Oficir se navodno udaljio od olupine i skrivao na uzvišenom terenu, gde je aktiviran signal za vanredne situacije kako bi navodio spasioce. Američki zvaničnici su rekli da iranske snage, uključujući pripadnike Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) i pridruženih jedinica Basidž, aktivno tragaju za oborenim pilotom. Američki spasilački timovi su se suočili s pokušajima presretanja operacije i američke snage su angažovane da drže iranske jedinice na odstojanju. Borbe na kopnuFoks njuz, pozivajući se na izvore upoznate s misijom, izvestio je da je došlo do borbi na kopnu tokom spasavanja, premda nijedan američki vojnik nije poginuo. Video snimci koji kruže od lokalnih očevidaca navodno pokazuju žrtve među iranskim snagama koje su učestvovale u potrazi. "Bila je to veoma složena operacija izvlačenja oborenog vojnika", rekao je izvor upoznat s misijom za Foks njuz, napominjući da je bilo uključeno više grana američke vojske. U operaciji su učestvovali pripadnici elitnih snaga za spasavanje, poput paraspasilaca Ratnog vazduhoplovsktva SAD kao što su američki paraspasilački snage, uz podršku slojevitih vazdušnih i kopnenih sredstava. Dva spasilačka helikoptera su, kako se navodi, pogođena neprijateljskom vatrom tokom misije i članovi posade su povređeni, ali su uspeli da se bezbedno povuku s iranske teritorije. U satima pre nego što je spasavanje potvrđeno, iranski mediji su izvestili o vazdušnim napadima na jugozapadu Irana, gde se veruje da se krio nestali član posade. Zapadni zvaničnici su rekli da je Izrael odložio planirane napade u tom području kako bi izbegao ometanje američkih spasilačkih operacija. Njujork tajms, pozivajući se na izraelskog zvaničnika, izvestio je da je Izrael podelio obaveštajne podatke s američkim snagama. Iranske vlasti su takođe tragale za članovima posade i navodno su ponudile nagrade civilima koji bi ih mogli zarobiti i predati. U povezanom incidentu, Foks njuz je potvrdio da se avion A-10 Vartog, koji je pružao zaštitu za akciju spasavanja, srušio 3. aprilu petak u Kuvajtu. Pilot se bezbedno katapultirao i izvučen je. Navodi iranske vojskeIranska vojska iznela je suprotnu tvrdnju, navodeći da je američka operacija "potpuno osujećena", ali nije pružila dokaze osim fotografija za koje tvrdi da prikazuju delove uništenih američkih letelica, niti je navela da je Iran zarobio člana posade. U saopštenju objavljenom na državnoj televiziji, Ebrahim Zolfagari, portparol centralne komande iranske vojske, izjavio je da su "dva vojna transportna aviona C-130 i dva helikoptera Black Hawk uništena" tokom američke operacije. Američki zvaničnici izjavili su da dve američke transportne letelice nisu mogle da napuste lokaciju unutar Irana, pa ih je američka vojska uništila kako bi sprečila da padnu u iranske ruke. Posade su bezbedno evakuisane, naveli su zvaničnici. Isticanje rokaDrugi član posade aviona F-15E spasen je dok ističe rok koji je postavio Tramp, uz upozorenje da će u suprotnom SAD izvesti opsežne napade na iransku energetsku infrastrukturu. Iran je praktično blokirao Ormuski prolaz, kroz koji normalno prolazi oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i prirodnog gasa, što je dovelo do svetske energetske krize i rasta cena. "Setite se kada sam Iranu dao deset dana da sklopi dogovor ili otvori Ormuski prolaz. Vreme ističe – 48 sati pre nego što se sav pakao sruči na njih. Slava bogi!", napisao je Tramp u subotu na platformi Truth Social. Iran je pokrenuo raketne napade i napade dronovima na Izrael i zemlje Persijskog zaliva, u nekim slučajevima gađajući američke snage ili objekte, otkako je rat počeo američkim i izraelskim vazdušnim udarima na Iran 28. februara. Brojni napadi bili su usmereni na energetsku infrastrukturu u zemljama Zaliva. Izvori: Reuters i AFP

Više opozicionih partija i strukovnih udruženja zatražilo je u subotu smenu ministra informisanja i telekomunikacija Vlade Srbije Borisa Bratine zbog izjave da policija "ima pravo da bije i ubije studente". Bratina je na Dan studenata gostujući na televiziji Tanjug rekao da studenti nisu svesni da "policija ima pravo da ih bije i da ih ubije" u trenucima kada im neko "proda anarhističku ideologiju". Boris Bratina je nekadašnji član ultradesničarskih organizacija koji je palio zastavu Evropske unije. "I negde smo svi smatrali da je dobro da mladi mogu da se izraze, i tako dalje. Međutim, u trenutku kada mladi shvate nešto na sasvim ozbiljan način, kada je neko u stanju da im proda anarhističku ideologiju, znate, oni nisu svesni da tamo ona policija ima pravo da ih bije i da ih ubije", rekao je ministar. Na primedbu novinara "ne da ih ubije", Bratina je odgovorio: "Pa ne, ali kako da ti kažem, svedočimo, gledajući istorijski, svašta se dešavalo." Reagujući na takvu izjavu ministra Vlade Srbije, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) upitala je po kom zakonu "policija ima pravo i da ubije", bilo koga, pa i mlade. U saopštenju te strukovne organizacije akademskih radnika Srbije navodi se da nakon takve izjave "Vlada mora pasti". "Ovakav govor mržnje i nasilja ne sme dobiti prostor u javnosti", navela je MASA. Predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić saopštio je, kako prenosi Beta, da Ustav i zakoni Srbije ne poznaju "pravo policije" da bilo koga ubija, već isključivo strogo ograničena ovlašćenja koja služe zaštiti života i prava, uz kontrolu i odgovornost. "Kada ministar šalje poruku koja relativizuje granice zakonitosti, on podriva poverenje u institucije, otvara prostor za nekažnjivost i povećava rizik po bezbednost mladih ljudi koji koriste svoja ustavna prava", naveo je Đurić. Lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas ocenio je da izjava ministra Bratine predstavlja jedan od najopasnijih i najsramnijih trenutaka u savremenoj političkoj istoriji Srbije. "Čovek koji sedi u Vladi Srbije i šalje poruku studentima da država ima pravo da ih ubije – ne može ostati na toj funkciji ni jedan jedini dan", naveo je Đilas. Biljana Stojković, profesorka Univerziteta i članica Predsedništva Demokratske stranke, ocenila je da se ne radi o izjavi jednog pojedinca "koji najavljuje režimski rat protiv mladosti". "Već o načinu uzurpacije vlasti koja opstaje na užasnim pretnjama, propagandi i zloupotrebi institucija koje bi trebalo da proizvedu strah", navela je Stojković. Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović naveo je na mreži X da premijer Đuro Macut ima obavezu da smeni ministra informisanja Borisa Bratinu zbog "monstruoznih pretnji studentima". Stranka Srbija centar (SRCE) zatražila je hitnu ostavku i krivičnu odgovornost ministra informisanja i telekomunikacija. "Ovakva izjava upućena učesnicima protesta predstavlja i direktnu pretnju po život velikog broja ljudi", navedeno je u saopštenju. Smenu Bratine traži i Narodni pokret Srbije (NPS). "Čovek koji sa pozicije ministra normalizuje mogućnost da država polugama sile ubija mlade ljude po ulici, ne sme da ostane niti jedan dan duže na javnoj funkciji", poručila je poslanica NPS-a Ivana Roković. Zborovi Novog Sada ocenili su da izjava ministra Bratine predstavlja otvoreno veličanje represije, brutalnu normalizaciju nasilja nad građanima i direktnu pretnju svima koji se usuđuju da misle, govore i deluju slobodno. Zatražili su hitnu ostavku i procesuiranje ministra Bratine. Na početku studentskih blokada i protesta krajem 2024, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, Boris Bratina je izjavljivao da je reč "o čistoj zloupotrebi i da na nju treba zakonski reagovati". Javnosti je poznat po antievropskoj retorici i zagovaranju zabrane Parade ponosa. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje.

Kosovske vlasti u subotu sz uhapsile jednog muškarca za koga sumnjaju da je počinio ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu tokom rata 1998–99. Specijalno tužilaštvo Kosova u saopštenju je identifikovalo osumnjičenog samo inicijalima A.D. i navelo da se sumnja da je navodna krivična dela počinio u selu Ivaja i okolnim selima u južnom kosovskom gradu Kačaniku. Tužilaštvo nije navelo gde je uhapšen, ali je saopštilo da je prilikom njegovog hapšenja pronađeno i zaplenjeno jedno vatreno oružje, dva okvira, 30 metaka, jedna vazdušna lovačka puška i uniforma Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila je da je A. D. iz mesta Grnčar u Kosovskom Pomoravlju, policajac u penziji i da je priveden 26 godina nakon sukoba. Kancelarija je ocenila da "Priština nastavlja sa progonom srpskog naroda". U saopštenju Kancelarije se tvrdi da vlasti u Prištini "u želji da isprovociraju i zastraše srpski narod, nastavljaju sa praksom arbitrarnog hapšenja Srba i po pravilu bez ikakvih relevantnih dokaza i kredibilnih svedoka". Ovo hapšenje je usledilo nekoliko nedelja nakon što je sud u Prištini osudio dvojicu bivših pripadnika policijskih i vojnih snaga Srbije za ratne zločine na Kosovu tokom rata 1998–99. Sud u Prištini je 18. marta osudio Zorana Kostića na 15 godina zatvora, dok je Dragana Milovića osudio na 7. U poslednje vreme, kosovske vlasti su uhapsile više osumnjičenih i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu. U međuvremenu, od završetka rata, desetine osumnjičenih su osuđene za ove zločine pred domaćim i međunarodnim institucijama. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle je na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka.

Rusija je u noći između petka i subote izvela veliki talas vazdušnih udara širom Ukrajine, obeleživši time 1500. dan opšte invazije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je okarakterisao napad kao "uskršnju eskalaciju", nakon što je Kremlj formalno odbio njegov predlog za privremeno primirje tokom praznika. Prema podacima ukrajinskog vazduhoplovstva, ruske snage su napale Ukrajinu s 286 dronova, uključujući oko 200 Šahed dronova. Ukrajinska protivvazdušna odbrana je presrela 260 dronova, navodi vazduhoplovstvo, dok je 11 dronova pogodilo 10 lokacija, a ostaci su pali na šest lokacija. Saopšteno je da je 14 ljudi poginulo širom Ukrajine. Pet ljudi je poginulo, a 19 je povređeno kada su ruske snage u subotu rano ujutro napale dronovima pijacu u Nikopolju u Dnjepropetrovskoj oblasti, saopštila je Kancelarija državnog tužioca (GTP) koja je navela da je reč o "još jednom ruskom ratnom zločinu". U Žitomirskoj oblasti, zapadno od Kijeva, spasioci su tražili preživele ispod ruševina kuća uništenih u ruskim napadima, dok je u Sumskoj oblasti, u napadima rano u subotu, povređeno 11 ljudi, uključujući 15-godišnje dete, nakon što su dronovi pogodili 16-spratnu stambenu zgradu i privatne kuće, navode policija Ukrajine i Državna služba za vanredne situacije. Policija je takođe izvestila da su u proteklih 24 sata u Sumiju, u ruskim napadima poginule tri osobe, a povređene 22, među kojima ima i dece. Osude iz UkrajineUkrajinska premijerka Julija Sviridenko je u petak na X osudila ruske napade tokom dana. "Svrha ovih dnevnih udara je jasna. Rusija namerno pokušava da poveća broj civilnih žrtava, poremeti živote, širi strah i ošteti ukrajinsku infrastrukturu", navela je Sviridenko. Ukrajina je dotle izvela napade dronovima i raketama duboko na rusku teritoriju. Rusija je saopštila da je tokom noći presrela ukupno 192 ukrajinska drona. U kombinovanom napadu na Rostovsku oblast poginula je najmanje jednu osobu, četiri su povređena, a oštećeno logističko skladište u Taganrogu, lučkom gradu na jugozapadu Rusije, preneo je Rojters (Reuters). Značajna šteta je prijavljena u industrijskoj zoni Morozov u Lenjingradskoj oblasti, gde su posle napada na postrojenje koje proizvodi čvrsto gorivo za raketne sisteme Topolj-M i visokokvalitetni eksploziv dve osobe hospitalizovane, navele su regionalne vlasti u Rusiji. Dalje na severu, dronovi su gađali Toljati u Samarskoj oblasti, gde se nalazi veliki proizvođač hemijskih đubriva ToljatiAzot, navele su ruske regionalne vlasti. Pored toga, ukrajinski napad dronom izazvao je požar na komercijalnom brodu pod stranom zastavom u Azovskom moru, izvestio je Rojters. Rusko Ministarstvo odbrane je u subotu saopštilo da su u poslednja 24 sata sistemi protivvazdušne odbrane oborili krstareću raketu Flamingo i 308 ukrajinskih dronova. Zelenski: Rekordni ruski gubici u martuPosle noćnih napada, Zelenski je na X objavio da su "ruski gubici ovog marta dostigli najviši nivo od početka rata". "Samo naši napadi dronovima rezultirali su sa 33.988 ubijenih ili teško ranjenih ruskih vojnika, dok su artiljerijski i drugi napadi eliminisali još 1.363 ruska okupatora", naveo je ukrajinski predsednik. "To znači više od 35.000 ruskih gubitaka za samo jedan mesec, i to su jasno verifikovani gubici. Imamo video dokumentaciju svakog takvog napada u našem sistemu", dodao je on. Procene žrtava u ratu u Ukrajini je teško nezavisno potvrditi zbog izazova verifikacije u aktivnim borbenim zonama. Zelenski je takođe naveo da se broj uništenih ruskih sistema protivvazdušne odbrane povećao, s 274 takva sistema pogođena u martu. Generalštab ukrajinskih oružanih snaga je ujutru u subotu saopštio da je Rusija od početka ruske invazije izgubila približno 1.302.370 vojnika, uključujući 1.110 u poslednja 24 sata. Rusija nije zvanično objavila koliko je vojnika poginulo od septembra 2022. godine, ali izvori NATO-a procenjuju da je čak 1,15 miliona Rusa izgubilo živote od početka opšte invazije u februaru 2022. Zelenski je u februaru rekao da je Ukrajina izgubila 55.000 vojnika, a da se mnogo dodatnog osoblja vodi kao nestalo. Zelenski u IstanbuluUkrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u subotu stigao u Istanbul na razgovore s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, saopštila je kancelarija ukrajinskog predsednika. Očekuje se da će fokus razgovora biti na bezbednosnoj saradnji, naveo je AFP, pozivajući se na visokog ukrajinskog zvaničnika. Zelenski bi takođe trebalo da se sastane sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem. Poseta je usledila posle nedavnog telefonskog razgovora Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina. Prema saopštenju turskog predsedničkog kabineta, Erdogan je naglasio važnost sprečavanja prepreka turskim naporima za mirno rešenje rata između Rusije i Ukrajine i pozvao sve strane da izbegavaju akcije koje bi mogle eskalirati sukob. Zelenski je ranije naznačio da je Ukrajina spremna da nastavi trilateralne pregovore sa SAD i Rusijom, uključujući i potencijalne razgovore u Turskoj. Takođe je istakao ponudu Ukrajine da podeli stručnost o odbrani od iranskih dronova sa zemljama Bliskog istoka i drugim državama, pri čemu sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov koordinira napore s Turskom i drugim partnerima sa značajnim kapacitetima.

Predsednica Skupštine Kosova Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) u subotu je zvanično preuzela funkciju vršioca dužnosti predsednika zemlje, pošto dosadašnjoj predsednici Vjosi Osmani mandat ističe u ponoć. Osmani je predala funkciju Hadžiju u subotu popodne na ceremoniji u njenoj kancelariji u Prištini. Osmani je rekla da je srećna što dužnost ostavlja u ruke žene i da se nada da će i naredni predsednik zemlje biti žena. "Biti šef države i istovremeno voditi spoljnu politiku zemlje, vojsku države i predstavljati jedinstvo naroda su izuzetne odgovornosti", rekla je Osmani. Hadžiju je zahvalila Osmani na radu tokom njenog petogodišnjeg mandata i rekla da se nada da će Skupština što pre izabrati novog predsednika. "Razumem odgovornost i ustavne obaveze i obećavam da ću delovati u skladu s Ustavom i važećim zakonima", rekla je Hadžiju prilikom preuzimanja funkcije. Ona je preuzela funkciju vršioca dužnosti predsednice zemlje pošto Skupština nije uspela da izabere novog predsednika na vreme, a Osmani nije imala podršku poslanika za drugi mandat. Prema Ustavu Kosova, ako predsednik ne bude izabran na vreme ili mesto ostane upražnjeno, predsednik Skupštine se imenuje za vršioca dužnosti predsednika na period ne duži od šest meseci, dok se ne izabere novi predsednik države. Prošle nedelje, Ustavni sud je dao poslanicima rok do 28. aprila da izaberu novog predsednika. Ako to ne urade u ustavnom roku, Kosovo će na prevremene parlamentarne izbore, koji moraju biti održani u roku od 45 dana. Iako je ustavni rok počeo da teče prošle nedelje, parlamentarne stranke nisu preduzele nikakave korake ka postizanju saglasnosti oko imena koje bi imalo potrebnu podršku da bude novi predsednik zemlje. Kandidati koje je ranije predložila vladajuća partija premijera Aljbina Kurtija (Albin), Pokret Samoopredeljenje, nisu dobili potrebnu podršku. Predsednik Kosova se bira dvotrećinskom većinom glasova u prva dva kruga ili sa 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno prisustvo 80 poslanika da bi sednica mogla da se održi. Kurti je u petak rekao da je u kontaktu s dva lidera najvećih opozicionih stranaka po pitanju predsednika i najavio je sastanke s njima sledeće nedelje. "U komunikaciji sam i kontaktiram se s predsednicima Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK). Sastanci će biti održani sledeće nedelje", rekao je Kurti za RTV 21. Kurti je održao odvojene sastanke s predsednikom DPK Bedrijem Hamzom i predsednikom DSK Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku) pre nego što je pitanje izbora predsednika upućeno najvišem sudu zemlje, ali strane nisu postigle dogovor. Mandat OsmaniOsmani je izabrana za predsednicu u aprilu 2021. godine, posle ubedljive pobede Kurtijeve partije na izborima te godine, koja je nastupala na zajedničkoj listi sa strankom Osmani. Ona je šesta predsednica Kosova. Nekoliko meseci pre isteka njenog petogodišnjeg mandata, Osmani je u decembru rekla za Radio Slobodna Evropa da želi drugi mandat. Međutim, razlaz s Kurtijem onemogućio je njen ponovni izbor. Kurtijevo Samoopredeljenje je u decembru ostvarilo još veću pobedu nego 2021. godine, osvojivši 51 odsto glasova, odnosno 57 mesta u Skupštini. On je rekao da Osmani ne bi dobila potrebnih 80 glasova ako bi bila stavljena na glasanje u Skupštini kao glavna kandidatkinja njegove partije. Opozicione stranke nisu podržale Osmani, optužujući je da tokom svog mandata nije bila ujedinjujuća figura i da je držala stranu Kurtija. Kasnije je Samoopredeljenje saopštio da joj je ponudilo potpise za kandidaturu, nakon što je predstavilo Glauka Konjufcu, ministra spoljnih poslova, kao svog kandidata za predsednika. Njen tim je to isprva negirao, ali je kasnije naveo da joj Samoopredeljenje nije obećalo i glasove. Osmani je jasno stavila do znanja da neće odustati od politike uprkos neuspehu da bude ponovo izabrana za predsednicu. S obzirom na to da su velike šanse da Kosovo ponovo ide na izbore, očekuje se da će ona učestvovati na njima. Osmani će verovatno ostati upamćena po priznanjima koja je donela zemlji 2025. godine. Četiri države su priznale nezavisnost Kosova tokom te godine: Bahami, Sudan, Kenija i Sirija. Ta priznanja su usledila posle usporavanja tempa priznavanja Kosova poslednjih godina. Pre njih, poslednja zemlja koja ga je priznala bio je Izrael 2021. godine.