Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je u utorak da sednica Ustavnog suda na kojoj će se odlučivati o inicijativama za ocenu ustavnosti zakona o saradnji crnogorske Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti turizma i razvoja nekretnina bude otvorena za javnost. Milatović je rekao da postoji visok stepen zainteresovanosti stručne i ostale javnosti o toj temi, kao i "brojnim spornim pitanjima koja su pratila potpisivanje" tog sporazuma koji je kao predsednik države odbio da potpiše i vratio poslanicima na ponovno izjašnjavanje, navodeći da je u suprotnosti s Ustavom i zakonima, saopšteno je na sajtu predsednika Crne Gore. Poslanici crnogorskog parlamenta ponovo su u julu izglasali Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina koji je crnogorski premijer Milojko Spajić u martu 2025. potpisao s UAE. "Uvažavajući u potpunosti nezavisnost Ustavnog suda, mišljenja sam da je opravdano da se, u konkretnom predmetu, svaki od sudija posebno izjasni o prijedlogu odluke i javno obrazloži svoj stav", naveo je Milatović. Predsednik Crne Gore je dodao da je 15. decembra 2025. Ustavni sud organizovao javnu raspravu, na kojoj su mišljenje o Sporazumu dali eminentni profesori prava iz Crne Gore i inostranstva ukazujući na brojne pravne manjkavosti. "Sve navedeno upućuje na potrebu da, u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda, a na tragu dobre prakse održavanja javne rasprave i odlučivanje u konkretnom slučaju bude javno", rekao je Milatović povodom sednica Ustavnog suda koja bi trebalo da se održi 12. marta. Deo aktivista i nevladinog sektora u Crnoj Gori ocenio je da je usvajanjem tih Sporazuma suspendovan Ustav, pošto izglasani međudržavni sporazumi imaju primat nad domaćim zakonodavstvom u slučaju bilo kojeg spora. Njima nije predviđeno poštovanje domaćih propisa o javnim nabavkama i tenderima iako Ustav propisuje slobodno tržište i zabranjuje narušavanje konkurencije i podsticanje monopola. Iako se u sporazumima ne navodi lokacija investicija, Vlada Crne Gore je najavila da se oni odnose na ulaganja arapskog biznismena Mohameda Alabara u ulcinjsku Veliku plažu čemu se oštro protivi lokalna zajednica, ekolozi i opozicija. U pitanju je zakup na 99 godina dela Velike plaže, koja sa zaleđem obuhvata oko 20 miliona kvadrata, a na kojoj bi se gradili turistički i objekti za stanovanje, rekao je više puta premijer Spajić. On je u aprilu prošle godine rekao da je Alabar spreman da investira oko 35 milijardi eura. Kasnije je izjavu relativizovao rekavši da je u pitanju potencijal za privlačenje investicije u tom iznosu. Protiv sporazuma su glasno istupili lokalni parlament u Ulcinju i svi poslanici Skupštine iz tog grada. Uoči rasprave prošle godine, predsednik opštine Ulcinj Genci Nimanbegu je kazao da će poslanici koji podrže predložene zakone "postati neprijatelji Ulcinja". "Dvadeset miliona kvadrata ulcinjske Velike plaže izdati na 99 godina. Kako je nekome palo na pamet da to uradi bez javne diskusije, lokalne uprave i stručne javnosti", rekao je Nimanbegu. Nevladina Mreža za afirmaciju nevladinog sektora – MANS, koja se decenijama bori protiv korupcije, ukazala je da se sporazumom investitor izuzima iz nadležnosti domaćeg pravosuđa, da se suspenduje Ustav i zakoni, posebno u delu javnih nabavki i tendera. MANS je upozorio i na visok rizik od pranja novca budući da podaci o stvarnim vlasnicima kompanija registrovanih u UAE nisu javno dostupni, pa Vlada neće moći da proveri kome je ustupila državnu imovinu. S druge strane, ekolozi su upozorili da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi.

Sud Bosne i Hercegovine je 10. marta u drugostepenoj presudi osudio advokaticu Vasviju Vidović na šest mjeseci zatvora za krivično djelo sprečavanje dokaza tokom suđenja. Vidović je proglašena krivom, jer je 18. decembra 2023. došla u prostorije Državne agencije za istrage i zaštitu u Istočnom Sarajevu da bi zastupala suspendovanog predsjednika Suda BiH Ranka Debeveca u svoju torbu sakrila njegov mobilni telefon, te pokušala da ga iznese iz zgrade. U optužnici se navodi da je ona kao advokatica znala da telefoni trebaju biti privremeno oduzeti po naredbi suda, te da je bila svjesna svojih protivzakonitih radnji usmjerenih ka otežavanju dokazivanja krivičnog djela njenog tadašnjeg branjenika. Vidović je tada uhapšena, zajedno sa Debevcem i bivšim direktorom Obavještajno-sigurnosne agencije BiH Osmanom Mehmedagićem. Debevec se, između ostalog, tereti za nezakonito prisluškivanje, krivotvorenje službene isprave, lažno predstavljanje, te primanje mita, dok se Mehmedagić tereti za krivotvorenje službene isprave i zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Na posljednjem ročištu pred sudom BiH, krajem oktobra prošle godine, obojica su odbili da se izjasne o krivici. Protiv ove presude žalba nije dozvoljena. U kaznu se uračunava vrijeme lišenja slobode od 18. decembra 2023. godine do 20. decembra iste godine. Inače, u prvostepenoj presudi početkom februara prošle godine Vasvija Vidović je osuđena na godinu dana zatvora. Protiv te presude žalbu su podnijeli i Tužilaštvo BiH i odbrana optužene. Vijeće Apelacionog odjeljenja Suda BiH je, uvažavanjem zajedničke žalbe odbrane optužene, 9. oktobra prošle godine ukinulo navedenu presudu, te odredilo održavanje pretresa pred vijećem Apelacionog odjeljenja.

Tretman pritvorenika i uslovi pritvora u Crnoj Gori u mnogim aspektima su se pogoršali u poslednjih nekoliko godina, navela je delegacija komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja, ističući da su uslovi u istražnim pritvorima Bijelo Polje i Spuž toliko loši da se mogu smatrati nečovečnim i ponižavajućim postupanjem. Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) naveo je u preliminarnim zapažanjima posle posete Crnoj Gori u novembru prošle godine da je situacija pogoršana zbog ogromnog broja pritvorenika, koji se otprilike udvostručio od poslednje posete 2022, kao i da je dodatno usložnjena "užasnim uslovima" pritvora u istražnim zatvorima. "Sveukupno gledano, uslovi života u istražnim pritvorima Bijelo Polje i Spuž su i dalje toliko loši da delegacija nema drugog izbora osim da smatra da izlaganje takvim uslovima, u kombinaciji s dužinom boravka u njima (koji se često meri godinama) i lošim režimom s 23 sata zaključavanja, izvesno može predstavljati nečovečno i ponižavajuće postupanje", navodi se u preliminarnim zapažanjima CPT-a. Prenatrpanost je, prema navodima u dokumentu, na rekordno visokom nivou u dva istražna zatvora u Crnoj Gori. U spuškom Istražnom zatvoru dodato je još kreveta, pri čemu se novi kreveti gomilaju preko postojećih kreveta na sprat, do te mere da se prave opasni kreveti na tri, a ponekad i na četiri sprata, bez merdevina ili bočnih zaštitnih stranica, navodi CPT i dodaje da je u nekoliko ćelija evidentirano je svega 2,5 kvadratna metra životnog prostora po zatvoreniku. Povodom vremena koje osobe provode u pritvoru u Crnoj Gori, CPT navodi da se njegova delegacija sastala s osobama koje su u pritvoru držane nekoliko godina, "od kojih neke čak i šest godina, a nekoliko njih i duže". "Zaista, neki od istih ljudi s kojima su predstavnici Komiteta razgovarali 2022. godine još uvek su bili u pritvoru više od tri godine kasnije", navodi CPT. Situaciju dodatno usložnjavaju užasni uslovi pritvora u istražnim zatvorima i nepostojeći režim aktivnosti, obrazovanja i sporta za lica u pritvoru, kao i činjenica da pritvorenicima nisu obezbeđeni osnovni elementi za dostojanstven život, a da ih ne moraju sami kupovati, ukazuje Komitet Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja. Mada je velika većina osoba koje je delegacija intervjuisala u okviru četiri posećena zatvora rekla da je zatvorsko osoblje prema njima postupalo korektno, delegacija je primila i tvrdnje o fizičkom zlostavljanju od strane zatvorskog osoblja. Većina takvih tvrdnji evidentirana je u Istražnom zatvoru u Spužu i Zatvoru Bijelo Polje, ali ih je bilo i u Zatvoru za duge kazne u Spužu. "Pomenute tvrdnje odnosile su se na slučajeve premlaćivanja od strane zatvorskog osoblja u prostorijama koje nisu pokrivene video nadzorom, kao što su ćelije za izolaciju. Nekoliko tvrdnji potvrđeno je odgovarajućim povredama u pregledanim medicinskim kartonima ili drugim evidencijama", navodi se u dokumentu. Nasilje se takođe dešava među zatvorenicima prilično redovno, ali je manje učestalo nego što je to Komitet evidentirao 2022, navodi CPT i dodaje da je utisak da se u četiri posećena zatvora ovaj problem generalno adekvatno rešava. Isto tako, zabeležena upotreba sredstava sile ili prinude smanjena je u sva četiri zatvora od poslednjih poseta Komiteta, a isto važi i za praksu vezivanja. "Međutim, mnogi pritvorski prostori, naročito u Zatvoru Bijelo Polje, i dalje su ispod standarda: evidentirana je loša higijena, nedovoljni sanitarni uslovi, buđave i vlažne ćelije, podovi koji se raspadaju i zidovi koji se krune, otvorene svetlosne instalacije i jako prenatrpane ćelije", navodi se u dokumentu. U Istražnom zatvoru u Spužu su nešto bolji uslovi, ali je situacija ukupno gledano i dalje loša – naročito u Odeljenju za maloletnike, gde šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjaci žive 23 sata dnevno u ćelijama s pocepanim dušecima, opasnim tačkama za vezivanje i u neadekvatnim, lošim i neprihvatljivim uslovima, navodi CPT i dodaje da u četiri posećena zatvora pušači moraju da dele smeštaj s nepušačima, uključujući i nepušačice u petom mesecu trudnoće u spuškom zatvoru. Kada su u pitanju deca osuđena na maloletnički zatvor ili deca podvrgnuta vaspitno-popravnim merama u spuškom Istražnom zatvoru i Zatvoru za duge kazne, delegacija navodi da je zabeležila da za njih ne postoje prilagođeni programi tretmana, aktivnosti ili specijalizovanog obrazovanja; deca su bila zaključana i do 23 sata dnevno. Komitet Saveta Evrope je naveo da će izveštaj o poseti delegacije, koji će najverovatnije biti dostavljen krajem jula 2026, pružiti više detalja.

U bh. entitetu Federacija BiH se od srijede, 11. marta, očekuje stabilizacija snabdijevanja naftom i naftnim derivatima, saopšteno je iz Ministarstva energije, rudarstva i industrije ovog entiteta. Ističe se da su privremene poteškoće u snabdijevanju gorivom u najvećoj mjeri posljedica naglo povećane potražnje u proteklih nekoliko dana. "Povećana kupovina od strane privrede i građana, motivisana strahom od mogućeg nedostatka ovog energenta u narednom periodu, dovela je do značajnog pražnjenja zaliha kod distributera", ističe se u saopštenju. Dodaje se kako je trenutno evidentno da su zalihe kod građana i privrede znatno povećane, dok su primarna i sekundarna skladišta kod uvoznika i distributera privremeno smanjena u odnosu na uobičajene nivoe. Navodi se i kako će 11. marta biti održan sastanak predstavnika Vlade Federacije BiH u vezi snabdijevanja naftom i naftnim derivatima Federacije BiH, na kojem će nadležno ministarstvo predložiti dodatne mjere s ciljem dugoročnog osiguranja stabilnog i sigurnog snabdijevanja naftom i naftnim derivatima. Iz Federalnog ministarstva trgovine je 9. marta saopšteno kako se maloprodajne cijene dizelskog goriva (BAS EN 590) na benzinskim pumpama u Federaciji BiH kreću u rasponu od 2,41 do 2,96 maraka po litri, uz primjetne razlike od pola marke po litri između različitih prodajnih mjesta. Cijene nafte su porasle u svijetu zbog sukoba na Bliskom istoku. Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael započeli 28. februara vojnu akciju protiv Irana, u kojoj je ubijen iranski vrhovni vjerski vođa Ali Hamnei. Iran je uzvratio napade, ciljajući države, među kojima je i Kuvajt, u kojima SAD imaju vojne baze.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je posetu Kosovu, potvrdili su zvaničnici Evropske komisije. Razlog za to su poslednja politička dešavanja u zemlji. "Tokom telefonskog razgovora sa premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin), komesarka Kos mu je rekla da će odgoditi planirano putovanje na Kosovo zbog nedavnih političkih dešavanja", navodi se u saopštenju pres-službe Evropske komisije. Dodaje se da Kos namerava da otputuje u glavni grad, Prištinu, "što je pre moguće". Evropski zvaničnici najavili su ovu posjetu još prošle nedelje. Nezvanično, bio je plan da ona boravi na Kosovu 12. marta. Bila bi to njena prva poseta Kosovu u svojstvu komesarke za proširenje. Kosovo je jedina zemlja koja pripada njenom portfelju, a koju Marta Kos još nije posetila, iako vodi kabinet proširenja u Evropskoj komisiji od decembra 2024. godine. Tokom 2025. godine, opravdanje je bilo da nema sagovornika zbog institucionalne krize koja je obeležila celu prethodnu godinu na Kosovu. Neposredno nakon izbora održanih 28. decembra bilo je najava da će Kos posetiti Kosovo čim budu formirane institucije u zemlji. Međutim, politička kriza izazvana prošle nedelje neuspehom izbora šefa države razlog je zbog kojeg je ona odlučila da odloži planirano putovanje. Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je 6. marta da je donela dekret o raspuštanju Skupštine, jer su, kako je navela, politički predstavnici "odlučili da zemlju odvedu na izbore". Ustavni sud je, međutim, 9. marta uveo privremenu meru do kraja meseca na dekret Osmani o raspuštanju Skupštine Kosova. Prethodno je proces izbora predsednika Kosova propao u Skupštni zbog nedostatka kvoruma. Ustavni sud je naveo da je odluka donesena po službenoj dužnosti i da njome zabranjuje Osmani delovanje u vezi s dekretom od 6. marta, kao i Skupštini Kosova bilo kakvo postupanje sve dok je privremena mera na snazi. Sud je saopštio da mera ostaje na snazi do donošenja konačne odluke u ovom predmetu i da je uvedena "radi sprečavanja nanošenja nepopravljive štete ustavnom poretku Kosova i demokratskom funkcionisanju ključnih institucija u zemlji". To znači da Osmani ne može odredi datum novih izbora dok je mera na snazi, budući da je ona raspustila Skupštinu dekretom koji je Pokret Samoopredeljenje premijera Kurtija osporila pred Ustavnim sudom. Prema Ustavu Kosova, predsednika ili predsednicu bira Skupština. Kandidat mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko nijedan kandidat u prva dva kruga ne osvoji neophodan broj glasova, u trećem krugu dovoljna je prosta većina, odnosno najmanje 61 glas, uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. U međuvremenu, evropski zvaničnici su izrazili žaljenje zbog najnovijih političkih dešavanja na Kosovu. Oni su rekli da ne žele dalje komentarisati situaciju, do odluke Ustavnog suda.

Ove nedelje ističe rok od 30 dana koji je Univerzitet u Prištini dao Fakultetu tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici da se iseli iz prostorija koje koristi ili da počne da plaća zakup. Fakultet tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici funkcioniše u okviru Univerziteta koji radi u sistemu Srbije. Rektor Univerziteta u Prištini Arben Hajrulahu (Hajrullahu) je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa naveo da je zahtev za oslobađanje "uzurpirane" imovine upućen na osnovu važećih kosovskih zakona i procedura. "Univerzitet u Prištini je posvećen stavljanju u upotrebu svih svojih objekata i prostora, za kojima postoji velika potreba, bez daljeg odlaganja", rekao je Hajrulahu. On je u pisanom odgovoru za RSE dostavio i zvanični zahtev u kome se navodi da Fakultet tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici koristi nepokretnost bez formalizovanog ugovora sa Univerzitetom u Prištini, te se nudi dobrovoljno oslobađanje nepokretnosti ili regulisanje pravnog odnosa za korišćenje. Hajrulahu ipak nije pružio odgovor na pitanja da li je u međuvremenu postignut dogovor, te da li se vode pregovori oko integracije srpskog Univerziteta ili eventualnog ujedinjenja dva Univerziteta koja rade u različitim sistemima. Na upit RSE oko ovog pitanja nisu odgovorili iz Univerziteta u Severnoj Mitrovici. Ranije je rektor Nebojša Arsić u izjavi za portal Kossev rekao da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije". Pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kad je premijer Aljbin (Albin) Kurti poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija istih i ujedinjenje". Tada je rekao da će se na integraciji raditi zajedno sa političkim predstavnicima srpske zajednice, ali i međunarodnom zajednicom, što je ponovo preneo ambasadorima zemalja Kvinte (SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija) u dva navrata od početka godine. Ipak, do sada nije jasno precizirano koji modeli integracije se razmatraju. Evropska unija je ranije u odgovoru za RSE navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija, rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima. Na integraciji zdravstva i obrazovanja u skladu sa Briselskim sporazumom insistira i zvanični Beograd, kao i Srpska lista kao najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku aktuelnih vlasti u Srbiji.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je da će se vojna operacija protiv Irana završiti "vrlo brzo" i obećao da će udariti tu zemlju "mnogo, mnogo jače" ako blokira snabdevanje naftom na Bliskom istoku. Tramp je u ponedeljak rekao da neće dozvoliti da Iran obustavi protok nafte Ormuskim moreuzom nakon što je Teheran lansirao rakete i dronove na Izrael i države Persijskog zaliva posle objave da će Modžtaba Hamnei naslediti svog pokojnog oca, ajatolaha Alija Hamneija, na mestu vrhovnog vođe. "Pobeđujemo veoma ubedljivo. Mnogo smo ispred roka", rekao je Tramp na konferenciji za novinare na Floridi. On je dodao da će se operacija "uskoro završiti", a na pitanje da li će se završiti ove nedelje, sugerisao je da neće, ali je rekao: "Uskoro. Vrlo brzo." "Neću dozvoliti terorističkom režimu da drži svet kao taoca i pokuša da zaustavi globalne isporuke nafte. A ako Iran učini bilo šta da to uradi, biće udaren na mnogo, mnogo jačem nivou“, rekao je Tramp. Prethodno je Tramp rekao kolegama republikancima u svom golf klubu na Floridi da su vazdušni napadi na Iran "mali izlet" koji je "morao biti urađen". "Već smo pobedili na mnogo načina, ali nismo pobedili dovoljno", rekao je on. Tramp je za televiziji CBS rekao da ima na umu zamenu za Modžtabu Hamneija, ali je odbio da da iznese ime, napisao je novinar CBS-a na X. Prethodno je drugim medijima rekao da "nije zadovoljan" odlukom Irana da preda najvišu funkciju Hamneiju i nazvao to "velikom greškom". Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) optužio je Iran da pokušava da "drži svet kao taoca" pokretanjem udara odmazde širom Bliskog istoka i rekao da američke vojne operacije usmerene na ograničavanje Teheranovih kapaciteta napreduju po planu. Kao očigledan primer Teheranovih napada na susede, NATO je saopštio da je oborio balističku raketu u turskom vazdušnom prostoru po drugi put otkako su SAD i Izrael započeli svoju kampanju udara na Iran 28. februara. 'Nisam srećan'Tramp je za CBS rekao da "nema nikakvu poruku" za novog lidera – "apsolutno nikakvu". Njujork post (The New York Post) je objavio da je u telefonskom intervjuu pitao Trampa o njegovim planovima za novog vrhovnog vođu. "Neću vam reći", citirao je list. "Neću vam reći. Nisam srećan sa njim". "Mislim da su napravili veliku grešku", rekao je Tramp o odluci u izjavi za NBC njuz (NBC News) kasnije tog dana. "Ne znam da li će to trajati. Mislim da su napravili grešku." Tramp je ranije nazvao Modžtabu Hamneija – tada viđenog kao favorita za naslednika svog oca – "neprihvatljivim izborom" i "nevažnim" i rekao da svako koga izabere Teheran mora biti prihvatljiv Vašingtonu. Moćni iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) odmah je obećao podršku Hameneiju, za koga se veruje da ima bliske veze s tom tvrdokornom vojnom organizacijom. Šef redovnih oružanih snaga takođe je pozdravio izbor. Kao vrhovni vođa, Hamenei će imati poslednju reč u svim političkim i vojnim pitanjima i, praktično, imati diktatorska ovlašćenja nad zemljom. Cene nafteOd početka napada SAD i Irana na Iran Ratna situacija na Bliskom istoku cene nafte na svetskim tržištima su već značajno porasle, ali su u ponedeljak posle imenovanja Modžtabe Hamneija za novog vrhovnog vođu imale dodatni skok. Cena nafte Brent je u ponedeljak skočila na skoro 120 dolara po barelu, što je najveći porast u jednom danu, da bi se kasnije spustile na ispod 99 dolara – najviše od 2022. kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. Sada je Brent – referentna nafta na svetskim tržištima – poskupela ua 38 odsto od početka rata, a 64 odsto od početka godine. Tramp je rekao za NBC da je "prerano govoriti" o zapleni iranske nafte, ali nije eksplicitno isključio tu mogućnost. Govoreći o Ormuskom moreuzu, ključnoj bliskoistočnoj brodskoj ruti, Tramp je za CBS rekao da SAD "razmišljaju o njegovom preuzimanju". Dan ranije, Tramp je rekao da je povećanje cena nafte "mala cena koju treba platiti" da bi se eliminisala iranska nuklearna pretnja. Tramp i Izrael optužuju Iran da pokušava da izgradi nuklearno oružje, dok Teheran navodi da njegov nuklearni program ima isključivo civilne svrhe. Tramp je u ponedeljak razgovarao telefonom s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, dugogodišnjim partnerom Irana koji je kritikovao američko-izraelsku ofanzivu. Putinov savetnik Jurij Ušakov rekao je da su razgovarali o iranskom sukobu i o ratu u Ukrajini. Bela kuća je potvrdila da se razgovor održao, ali nije otkrila sadržaj.

Ustavni sud je uveo privremenu mjeru do 31. marta na dekret predsjednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine Kosova. Sud je naveo da je odluka donesena po službenoj dužnosti i da njome zabranjuje predsjednici Osmani bilo kakvo djelovanje u vezi s dekretom od 6. marta, kao i Skupštini Kosova bilo kakvo postupanje sve dok je privremena mjera na snazi. Sud je saopštio da mjera ostaje na snazi do donošenja konačne odluke u ovom predmetu i da je uvedena "radi sprječavanja nanošenja nepopravljive štete ustavnom poretku Kosova i demokratskom funkcionisanju ključnih institucija u zemlji". To znači da Osmani ne može raspisati datum novih izbora dok je mjera na snazi, budući da je ona raspustila Skupštinu dekretom koji je vladajuća stranka premijera Albina Kurtija, pokret Samoopredjeljenje, osporila pred Ustavnim sudom. Na sjednici održanoj 5. marta, vladajuća stranka predstavila je dva kandidata za predsjednika: Glauka Konjufcu i Fatmire Kollčaku‑Muljaža, nakon što prethodni razgovori između Kurtija i dvije glavne opozicione partije – Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova – o zajedničkom, konsenzualnom kandidatu nisu dali rezultat. Sjednica je prekinuta zbog nedostatka kvoruma, jer su je opozicione partije napustile. Neki pravnici tumače da Skupština mora izabrati predsjednika u roku od 60 dana od početka sjednice namijenjene izboru predsjednika. Bivši predsjednik Ustavnog suda, Enver Hasani, rekao je za Radio Slobodna Evropa 6. marta da je dekret predsjednice Kosova bio "neustavan". Prema njegovim riječima, Osmani nije imala pravo raspustiti Skupštinu, a poslanici imaju rok od 60 dana, počevši od 5. marta, da izaberu predsjednika. Predsjednik Kosova bira se dvotrećinskom većinom u prva dva kruga ili sa 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da u sali bude prisutno 80 poslanika kako bi se sjednica mogla održati. Za opozicione partije, dvije ličnosti koje je predstavila vladajuća stranka bile su neprihvatljive, pa su insistirale na političkom sporazumu ili na kandidatu oko kojeg bi se postigao konsenzus. Sama Osmani je ciljala i drugi mandat, ali je niko nije predložio. Za vladajuću stranku, ona nije imala potrebnu podršku, dok su druge partije smatrale da ona ne predstavlja jedinstvo koje se očekuje od predsjednika države.

Saudijska Arabija odobrila je vize državljanima Bosne i Hercegovine koji žele da se iz Kuvajta vrate u Bosnu i Hercegovinu, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz Ambasade BiH u Kuvajtu, u ponedjeljak, 9. marta. Zbog obustave aviosaobraćaja jedina opcija izlaska iz Kuvajta je kopnenim putem prema Saudijskoj Arabiji, gdje su državljanima Bosne i Hercegovine potrebne vize. Prema informacijama ambasade, tranzitne vize Saudijske Arabije odobrene su za 82 građanina Bosne i Hercegovine. Prethodno je iz Ministarstva sigurnosti BiH saopšteno kako su prvi državljani Bosne i Hercegovine evakuisani sa Bliskog istoka putem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije (UCPM). Tokom 8. marta je evakuisano 13 državljana Bosne i Hercegovine iz Omana (Muskat) za Rumuniju (Bukurešt). Pratite blog uživo RSE o ratu na Bliskom istoku.Vijeće ministara BiH je ranije usvojilo Odluku o traženju međunarodne pomoći putem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije za evakuaciju državljana BiH iz država Bliskog istoka, nakon čega je Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine aktiviralo ovaj mehanizam i dostavilo zahtjev za podršku Koordinacionom centru za odgovor na vanredne situacije Evropske komisije (ERCC). Jedan od repatrijacijskih letova iz Rijada za Varšavu planiran je 11. marta, za što se do sada se prijavilo 11 državljana Bosne i Hercegovine. Paralelno sa međunarodnom koordinacijom, Operativno-komunikacijski centar BiH-112 nalazi se u stalnoj komunikaciji sa Ministarstvom vanjskih poslova BiH i Kriznim timom MVP-a radi razmjene informacija o broju državljana Bosne i Hercegovine koji su se putem diplomatsko-konzularnih predstavništava prijavili za repatrijaciju. Prema podacima Ministarstva vanjskih poslova BiH, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je oko više od hiljadu državljana BiH. Još oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj bosanskohercegovačkih državljana obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a šef diplomatije BiH Elmedin Konaković je ranije kazao da su neki od njih ranije evakuisani. Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim državama Zaljeva. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom prometu od pandemije korona virusa.

Članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine- Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović susreli su se u ponedjeljak, 9. marta sa papom Lavom XIV u Vatikanu. Kako se navodi u saopštenju Predsjedništva BiH, tokom sastanka su potvrđeni prijateljski odnosi Bosne i Hercegovine i Svete stolice. "Članovi Predsjedništva BiH izrazili su zahvalnost papi Lavu XIV i Svetoj stolici na podršci koju su do sada pružali Bosni i Hercegovini, na njegovim porukama mira, solidarnosti i nade koje imaju poseban odjek u društvu", navodi se u saopštenju. Dodaje se da su Komšić, Bećirović i Cvijanović izrazili spremnost Bosne i Hercegovine da doprinosi jačanju multilateralizma i očuvanju univerzalnih vrijednosti. Predsjedništvo BiH je pozvalo papu Lava XIV da posjeti Bosnu i Hercegovinu. Pored susreta sa papom, članovi Predsjedništva BiH su razgovarali sa sekretarom za odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama Državnog sekretarijata Svete stolice nadbiskupom Paulom Richardom Gallagherom. "Razmijenjena su mišljenja o aktuelnoj političkoj i društvenoj situaciji u BiH, kao i o regionalnim i globalnim izazovima. Posebno je naglašena važnost očuvanja stabilnosti i institucionalne funkcionalnosti, političkog dijaloga, jačanje vladavine prava i unapređenje međusobnog povjerenja", ističe se u saopštenju iz Predsjedništva BiH.

Visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) ocenila je u ponedeljak da su dve najistaknutije globalne krize današnjice – na Bliskom istoku i ruska agresija protiv Ukrajine – "direktno povezane", jer dele isti temelj: eroziju međunarodnog prava. Prema njenim rečima, situacija se dodatno pogoršala kada je Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, nekažnjeno izvršila invaziju na susednu državu. "To nije prošlo nezapaženo. Naprotiv, poslalo je signal širom sveta da više nema odgovornosti za sopstvene postupke – pravila su izbačena kroz prozor", rekla je Kalas na godišnjoj konferenciji ambasadora EU koja se ove nedelje održava u Briselu. Ona je upozorila da bez povratka međunarodnog prava, zajedno sa principom odgovornosti, svet rizikuje ponovljena kršenja pravila, nestabilnost i haos. Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Kalas je navela da je region poslednjih deset dana suočen sa potpuno novom bezbednosnom realnošću i još jednim ratom koji donosi neizvesnost i nestabilnost. Ona je ocenila je da je Iran odgovoran za decenije nasilja u regionu i dodala da je, kako je rekla, bolje što su njegove mogućnosti da destabilizuje region ograničenije nego ranije. Ipak, upozorila je da još nema jasnog odgovora kako bi taj sukob mogao da se završi. Kalas je ukazala i na povezanost globalnih bezbednosnih izazova, navodeći izveštaje o saradnji između Moskve i Teherana u napadima na američke snage u regionu. Istovremeno je naglasila da Ukrajina nudi pomoć partnerima u Persijskom zalivu u oblasti odbrane. "To jasno pokazuje ko su pravi partneri", rekla je visoka predstavnica EU. Ona je upozorila da se svet suočava sa nizom istovremenih kriza koje imaju globalne posledice. Prema njenim rečima, ne nazire se kraj ratu Rusije protiv Ukrajine, dok Kina, kako je navela, godinama priprema teren da preoblikuje međunarodni poredak u skladu sa sopstvenim interesima. Istovremeno, sukobi u Africi ne pokazuju znake smirivanja, a dolazi i do, kako je rekla, "fundamentalne preorijentacije preko Atlantika". Proširenje EU je 'geopolitički izbor'Govoreći o proširenju EU, Kalas je taj proces opisala kao najuspešniju spoljnopolitičku strategiju Unije, koja proširuje prostor stabilnosti, mira i prosperiteta. Ona je pozvala na ubrzanje tog procesa. "Proširenje mora ostati zasnovano na zaslugama, ali u trenutnom geopolitičkom kontekstu moramo ubrzati tempo. Proširenje je geopolitički izbor", poručila je Kalas pred evropskim ambasadorima. Dodala je i da sve veći broj evropskih građana podržava proširenje. "Proširenje je protivteža ruskom imperijalizmu i dokaz da je najambiciozniji multilateralni projekat u istoriji – Evropska unija – tu da ostane", rekla je ona. Kalas je zaključila da EU mora delovati jedinstveno i odlučno jer su ulozi veći od regionalne bezbednosti. "Ako ne branimo međunarodno pravo i principe na kojima počiva evropska bezbednost, rizikujemo svet u kojem sila ponovo postaje glavno sredstvo politike", upozorila je ona. Konferencija ambasadora EU u Briselu okuplja šefove delegacija i diplomatske predstavnike Evropske unije iz celog sveta i služi za definisanje glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Unije za naredni period. Ovogodišnji skup traje tokom cele sedmice i okuplja gotovo 150 diplomatskih predstavnika EU iz različitih delova sveta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila je u ponedeljak da Evropska unija (EU) mora postati snažniji i odlučniji geopolitički akter kako bi odgovorila na sve nestabilniji globalni poredak. Obraćajući se učesnicima godišnje konferencije ambasadora EU, koja se ove nedelje održava u Briselu, Fon der Lajen je istakla da se međunarodni sistem zasnovan na pravilima nalazi pod sve većim pritiskom i da Evropa više ne može računati isključivo na njega. "U svim našim resursima i politikama moramo uključiti bezbednosna razmatranja. To mora postati uobičajen način razmišljanja – od odbrane do podataka, od industrije do infrastrukture, od tehnologije do trgovine", rekla je ona. "Pretnje sa kojima se suočavamo dolaze iz svih pravaca", upozorila je ona, dodajući da se svet menja neverovatnom brzinom, a da se sada menja i Evropa. Iako nije direktno pomenula mađarsku blokadu kredita od 90 milijardi evra namenjenog Ukrajina, predsednica Evropske komisije poručila je da će Ukrajina na kraju dobiti taj novac, jer se, prema njenim rečima, radi o evropskoj bezbednosti, ali i kredibilitetu EU. Ista logika, naglasila je Fon der Lajen, važi i za proces proširenja. "Bilo je mnogo rasprava o tome kako da blagovremeno ispunimo obećanja u ovom procesu zasnovanom na zaslugama. Ali od najveće je važnosti da se pripremimo – tako što ćemo Zapadni Balkan, Moldaviju i Ukrajinu već sada približiti našoj Uniji. Proširenje nije stvar ideologije – to je pitanje zajedničkog evropskog interesa i bezbednosti. Moramo biti spremni da ispunimo obećanja čim za to dođe vreme", rekla je Fon der Lajen. Ona je istakla da rat u Ukrajini ostaje ključni prioritet evropske politike i naglasila da će EU nastaviti da pruža političku, finansijsku i vojnu podršku Kijevu kako bi se postigao pravedan i trajan mir. Fon der Lajen je upozorila i na šire posledice globalnih sukoba, posebno na Bliski istok, koji se već odražavaju na Evropu kroz energetsku bezbednost, trgovinu, migracije i regionalnu stabilnost. Govoreći o situaciji u Iranu, ona je ocenila da rasprava o tome da li je rat bio neophodan ili pitanje izbora "delimično promašuje poentu". Prema njenim rečima, Evropa mora da se fokusira na realnost situacije i da vidi svet onakav kakav danas jeste. "Želim da budem jasna: ne treba prolivati suze za iranskim režimom koji je doneo smrt i represiju sopstvenom narodu. Ovaj režim je izazvao razaranje i destabilizaciju širom regiona putem svojih posrednika naoružanih raketama i dronovima", rekla je Fon der Lajen. Konferencija ambasadora EU je godišnji skup na kojem se okupljaju šefovi delegacija Evropske unije i ambasadori država članica koji predstavljaju EU širom sveta. Skup organizuju Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove. Cilj je koordinacija spoljne politike, procena globalnih političkih trendova i definisanje prioriteta evropske diplomatije. Ove godine konferencija je okupila gotovo 150 diplomatskih predstavnika EU iz celog sveta.

Poslanik opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Ivan Vuković izjavio je u ponedeljak da je podneo ostavku na mesto predsednika Odbora za evropske integracije crnogorske Skupštine zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Vuković je rekao prošle nedelje usvojeni zakoni "nisu u skladu sa elementarnim ljudskim pravima" i da su u suprotnosti s Ustavom, preneli su crnogorski mediji. Zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini – Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Vuković je na konferenciji za novinare rekao da je srušen deklarativni konsenzus o evropskim integracijama, prenele su Vijesti. "Meni je posebno žao jer je ovom prethodila Rezolucija o evropskim integracijama. Njom smo kazali da je evropski cilj najvažniji. Pokazalo se da su za parlamentarnu većinu bitniji partikularni interesi", rekao je on. On je, prenela Radio-televizija Crne Gore, rekao da su "usvojene izmjene zakona o unutrašnjim poslovima i o ANB su u suprotnosti s Ustavom". DPS je ranije najavio je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe je najavio pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom. Vuković je kazao i da je rad Odbora za evropske integracije izgubio smisao. "Umjesto da smo se svi skupa zajednički potrudili i posvetili tome da Crna Gora zatvori poglavlja i stvori pretpostavke da bude prva sljedeća članica EU, naše kolege iz većine su više vođene željom za osvetom. Ne samo političare, već i novinara, akademske zajednice", rekao je Vuković. Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom. Ipak, opozicija i civilno društvo su kritikovali izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima uz ocenu da se njima olakšava političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić povukao je svoju izjavu da je premijer Aljbin (Albin) Kurti u martu 2024. zbog njega zatražio od Katastarske agencije Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani. Rašić je u intervjuu za lokalni Radio Goraždevac rekao kako mu je premijer Kurti tada rekao: "Ovo smo uradili zbog tebe". "Ova moja izjava nije bila u potpunosti tačna, jer sam tu rečenicu permutovao sa razgovorom koji se desio pre toga, prilikom odobravanja posete srpskog patrijarha. Moja greška je bila nenamerna, a do permutacije događaja došlo je zato što je nekoliko godina prošlo od tada", saopštio je Rašić. Rašićeva izjava da je zbog njega manastiru Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani vraćeno 24 hektara zemljišta izazvala je brojne reakcije a portparol Vlade Arlind Mandžuka (Manxhuka) ju je odmah demantovao. On je naveo da je pitanje sprovođenja odluke Ustavnog suda iz 2016. godine jasno razjašnjeno na sastanku Vlade Kosova i na konferenciji za novinare nakon toga, te da je ono bilo uslov Saveta Evrope kada je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u tu organizaciju. "Ono što je zbunilo ministra Nenada Rašića jeste prihvatanje njegovog zahteva za posetu patrijarhu Porfiriju za pravoslavni Božić 2023. godine", napisao je Mandžuka na Fejsbuku (Facebook). S druge strane, poslanik opozicionog Demokratskog saveza Kosova Driton Seljmanaj (Selmanaj) ocenio je da je Rašićeva izjava "uznemirujuća", jer pokazuje da aktuelna Vlada državnu imovinu tretira kao ličnu svojinu. "Javna imovina se ne sme tretirati kroz lične usluge političara”, naveo je Seljmanaj. Enver Hodžaj (Hoxhaj) iz opozicione Demokratske partije Kosova je ocenio da Rašićeva izjava pokazuje da Kurtijeva Vlada vodi politiku sa "feudalnom logikom" jer se teritorija države tretira kao imovina koja se poklanja "zbog nekoga". Lokalne vlasti u Dečanima odbijale su godinama da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume jer su smatrale da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru. Smatralo se da je Ustavni sud "legalizovao" odluku bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani. Premijer Kurti je nakon odluke da se Visokim Dečanima ipak vrati zemljište rekao da se stav o "ovoj nikad štetnijoj odluci" neće promeniti, ali da, s druge strane, nema sumnje da članstvo Kosova u Savetu Evrope "ne bi bila samo istorijska pobeda već i gigantski korak" da Kosovo prizna pet članica Evropske unije koje to nisu uradile.