Sloboda medija u Srbiji je na "najnižem istorijskom nivou", sa upotrebom špijunskih softvera za zastrašivanje novinara i neadekvatnom reakcijom policije i nadležnih institucija, ocenila je misija evropskih udruženja za slobodu medija. Partnerske organizacije Mehanizma za brzi odgovor u oblasti slobode medija i Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara su od 26 marta bile u dvodnevnoj misiji u Srbiji. Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) Atila Mong zatražio je da se hitno zaustave sve vrste neprijateljske retorike, ugrožavanja i zastrašivanja novinara. "Vlasti a naročito policija, ne prihvataju stepen u kome se ovakve stvari dešavaju, policija i sve druge snage treba da dobiju jasna uputstva da štite i da ne napadaju novinare, voleli bismo da se disciplinski slučajevi zaista izvedu i da prestanu napadi na novinare", kazao je Mong, prenosi agencija Beta. 'Kultura nekažnjivosti napada na novinare'Predstavnica Asocijacije evropskih novinara Marija Čereševa kazala je da na sastanku sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova nisu bili informisani da je došlo do slučaja da policajac odgovara za napade na novinare ili za propust u delovanju, i dodala da policija sve manje reaguje na pozive tužilaštva. Navela je da sve manji broj novinara odlučuje da prijavi incidente vlastima, što je ocenila kao nedostatak poverenja u institucije, i dodala da postoje novi vidovi pretnji upućenih medijima i novinarima. "Osim fizičkih napada, verbalnih pretnji i blaćenja primetili smo nove vidove pretnji, to podrazumeva upotrebu špijunskog softvera koji se instalira u telefone i, prema našim saznanjima, bilo je nekoliko ovakvih slučajeva, kao i sajber napadi na veb sajtove i socijalne mreže pojedinih medija u Srbiji koje su osetljive na takve stvari", izjavila je ona. Predstavnik organizacije Reporteri bez granica Pavol Salai (Szalai) kazao je da je sloboda medija u Srbiji na najnižem istorijskom nivou i pozvao predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić, sa kojom su ranije održali sastanak, da prestane sa verbalnim napadima koje upućuje novinarima. "Mi smo čuli da ona nije u potpunosti svesna veličine i jačine intenziteta napada na novinare, mi smo nastojali da je obavestimo o tome, poslaćemo joj još informacija, međutim da bismo verovali u ono što je ona rekla, neophodno je da pošalje jasan signal, a taj signal bi bio da se osude, svi napadi na novinare", kazao je Salai. Predstavnik Međunarodnog instituta za štampu Džejmi Vajsman kazao je da je kultura nekažnjivosti za napade na novinare prisutna u Srbiji i dodao da je to i posledica neformiranja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). "Srbiji treba Savet REM-a koji je transparentan, pluralističan i pre svega nezavisan, ti principi se ne mogu pregovarati, dok ne postoji Savet REM-a, to je nešto što osporava i sprečava dalji napredak Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji", izjavio je Vajsman. U Srbija duže od godinu dana nema Savet REM-a. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. nadležnosti REM-a je da reguliše, kontroliše i sankcioniše elektronske medije. Istaknuto je i da je neophodno da se uvedu zaštitni mehanizmi za zaštitu od zloupotrebe tužbi protiv medija (SLAPP). 'Obezbediti pravdu u slučaju Ćuruvija'Predstavnici misije konferenciju za novinare održali su kod Spomen-table na mestu ubistva novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu. Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara Atila Mong je zatražio da se nakon 27 godina obezbedi pravda u tom slučaju. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine doneo oslobađajuću presudu u korist četvorice bivših pripadnika Službe državne bezbednosti, optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Vrhovni sud je početkom 2026. u postupku zaštite zakonitosti utvrdio da Apelacioni sud u oslobađajućoj presudi nije pravilno ocenio pojedine dokaze. Misija u kojoj su učestvovale međunarodne medijske organizacije nalaze o stanju medija u Srbiji će uputiti institucijama u Srbiji, ali i Savetu Evrope, Evropskoj uniji i OEBS-u. Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Nalazi se među zemljama u kojima je Fridom Haus zabeležio najveći pad sloboda u toku prethodne godine.

Ustavni sud BiH je donio odluku da Nacrt Ustava Republike Srpske nije u skladu sa Ustavom BiH. Utvrđeno je i da Odluka o utvrđivanju Nacrta Ustava RS prestaje važiti narednog dana od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine. Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 13. marta prošle godine Nacrt novog ustava RS-a kojim, između ostalog, vlasti u RS-u planiraju da definišu taj entitet kao državu srpskog naroda, da mu daju pravo na samoopredjeljenje, da osnuju svoju vojsku, te da ukinu Vijeće naroda i potpredsjednike iz druga dva konstitutivna naroda. Ove stavke su u suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine, a samim tim i Dejtonskim mirovnim sporazumom. Neustavan i zakon o finansiranju političkih stranaka u RSUstavni sud Bosne i Hercegovine (BiH) je na sjednici 26. marta proglasio neustavnim zakona o finansiranju poliitčkih stranaka u Republici Srpskoj kojim je obustavljeno finansiranje svih političkih partija iz entitetskog i lokalnih budžeta. Ovaj zakon je Skupština RS usvojila u maju prošle godine. Sporni zakon je usvojen kao odgovor na odluku visokog predstavnika u BiH Christiana Schmidta koji je zabranio javno finansiranje Saveza nezavisnih socijaldemokarata Milorada Dodika i Ujedinjene Srpske, na čijem je čelu Nenad Stevandić. Schmidt je to učinio zbog antiustavnog djelovanja ove dvije stranke, nakon niza secesionističkih odluka RS kojima se podrivaju institucije BiH. Donošenje zakona je izazvalo reakcije opozicionih stranaka i nevladinih organizacija, koje tvrde da je tim zakonskim rješenjima u RS ugroženo djelovanje i postojanje opozicionih stranaka, koje ostaju bez prihoda. Ocjenu ustavnosti Ustavnom sudu BiH je u oktobru prošle godine podnio Darko Babalj, prvi zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Ustavni sud je u decembru 2025. već reagovao, privremeno stavljajući zakon van snage, jer bi njegova primjena, po ocjeni sudija, mogla narušiti ustavno načelo vladavine prava i dovesti do nejednakog tretmana političkih stranaka iz različitih dijelova BiH. O glavnom pregovaraču BiHUstavni sud je naložio Parlamentarnoj skupštini BiH da u roku od šest mjeseci od dana dostavljanja ove odluke normira proceduru imenovanja glavnog pregovarača i zamjenika glavnog pregovarača BiH za vođenje pregovora o pristupanju BiH u EU i osnivanja ureda glavnog pregovarača i zamjenika glavnog pregovarača BiH. U ovom predmetu se odlučivalo na osnovu zahtjeva 31 poslanika Narodne skupštine Republike Srpske za ocjenu ustavnosti Odluke o osnivanju ureda i proceduri imenovanja glavnog pregovarača i zamjenika glavnog pregovarača Bosne i Hercegovine za vođenje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ustavni sud BiH je naveo da ovu odluku nije potvrdio Dom naroda BiH, jer Ustav propisuje da sve zakonodavne odluke moraju da odobre oba doma. Poslanici SNSD-a iz NSRS su tražili privremenu mjeru za obustavljanje odluke Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine o formiranju kancelarije i proceduri imenovanja glavnog pregovarača sa Evropskom unijom.

Sjedinjene Države očekuju da će njihova vojna operacija u Iranu biti okončana za nekoliko sedmica, a ne mjeseci, izjavio je američki državni sekretar Marco Rubio nakon sastanka s ministrima vanjskih poslova Grupe sedam (G7) u Francuskoj, dok se američko‑izraelski rat približava petoj sedmici. Govoreći prije polaska 27. marta, Rubio je rekao da SAD mogu postići svoje ciljeve u Iranu bez slanja kopnenih trupa, te da bi Iran mogao pokušati uvesti sistem naplate prolaza kroz Hormuški moreuz, što, kako je naglasio, "ne bi bilo prihvatljivo". Dodao je da su Sjedinjene Države "vrlo uvjerene" da će "vrlo uskoro" ostvariti svoje ciljeve. Rubijeve izjave dolaze u trenutku kada je Iran upozorio na nove napade širom Bliskog istoka i pozvao civile da izbjegavaju područja u blizini američkih snaga, dan nakon što je predsjednik SAD‑a Donald Trump produžio rok koji je Teheranu dat da otvori ključnu rutu za transport nafte i gasa do 6. aprila. U saopštenju, ministri vanjskih poslova G7 i visoki predstavnik Evropske unije pozvali su na hitan prekid napada na civilnu infrastrukturu u američko‑izraelskom ratu s Iranom. "Ne postoji nikakvo opravdanje za namjerno gađanje civila u oružanim sukobima, kao ni za napade na diplomatska predstavništva", navodi se u saopštenju. G7 čine Sjedinjene Države, Britanija, Kanada, Francuska, Njemačka, Italija i Japan. Iran nije preduzeo nikakve korake ka otvaranju Hormuškog moreuza. U saopštenju od 27. marta, Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da će moreuz ostati zatvoren i da će svaki pokušaj prolaska biti suočen s "oštrim mjerama". "Kretanje bilo kog plovila iz i prema lukama saveznika i pristalica cionističko‑američkih neprijatelja, ka bilo kojoj destinaciji i kroz bilo koji koridor, zabranjeno je", navela je IRGC, koju Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom. Nakon upozorenja IRGC‑a, mediji su 27. marta izvijestili da su tri broda pod različitim zastavama bila vraćena iz Hormuškog moreuza. Hormuški moreuz predstavlja oko petinu globalnog prometa naftom, a njegova efektivna blokada od strane iranskih snaga postala je ključno pitanje u sukobu koji je počeo američko‑izraelskim udarima na Iran 28. februara. Dan ranije, Trump je ponovo odgodio prijetnje napadima na iranske elektrane zbog toga što Teheran nije otvorio ključni morski prolaz, navodeći, kako je rekao, zahtjev iranske vlade. "Na zahtjev iranske vlade… pauziram period uništavanja energetskih postrojenja za 10 dana, do ponedjeljka, 6. aprila 2026. u 20:00 po istočnom vremenu", napisao je Trump u objavi na društvenim mrežama 26. marta. Prošlog vikenda Trump je rekao da će Sjedinjene Države "zbrisati" iranska energetska postrojenja ako Teheran nastavi da blokira Hormuški moreuz nakon roka od 48 sati. Kasnije je taj rok produžio do 27. marta. Dana 26. marta, Trump je također izjavio da su razgovori s Iranom "u toku" i da "idu vrlo dobro". Viši iranski zvaničnici negirali su da Teheran vodi pregovore sa Washingtonom, ali je Iran 25. marta saopštio da razmatra američki prijedlog od 15 tačaka i da je iznio, kako je naveo, pet uslova koji moraju biti ispunjeni kako bi se sukob okončao. Američki plan navodno ponavlja zahtjeve Washingtona da Iran demontira svoja nuklearna postrojenja, ograniči svoje raketne kapacitete i prekine podršku regionalnim posredničkim grupama. Rubio je 27. marta rekao da SAD još nisu dobile odgovor od Irana. Iran je oštro odgovorio, ocijenivši da su američki zahtjevi pretjerani, te poručio da će rat okončati kada to sam odluči i ako njegovi uslovi budu ispunjeni, insistirajući na svom pravu da slobodno razvija balistički raketni program. Specijalni izaslanik SAD‑a Steve Witkoff rekao je 26. marta da su Sjedinjene Države listu koju su predale Teheranu razmotrile kao osnovu za pregovore o okončanju trenutnog sukoba. Dodao je da postoje naznake da je Iran zainteresovan za postizanje sporazuma. "Vidjećemo kuda će stvari voditi i možemo li uvjeriti Iran da je ovo prelomni trenutak u kojem za njih nema dobrih alternativa osim daljeg krvoprolića i razaranja", rekao je Witkoff novinarima tokom sjednice kabineta u Bijeloj kući. Na istom sastanku, Trump je izjavio da vjeruje kako Iran traži pregovore zbog svog "poklona" Sjedinjenim Državama, za koji je naveo da je omogućio prolazak 10 tankera kroz Hormuški moreuz. Teheran je ranije sugerisao da će brodovi "neprijateljskih" zemalja imati neometan prolaz kroz Hormuški moreuz. Međutim, čak i ako se nekim plovilima dopusti prolazak, ukupna neizvjesnost otežava pribavljanje osiguranja, što u praksi onemogućava korištenje tog ključnog pomorskog puta. Kako rat ne pokazuje znakove jenjavanja nakon gotovo četiri sedmice, borbe i dalje uzrokuju žrtve i razaranje širom Bliskog istoka. Nakon vazdušnih napada na različite dijelove Irana u protekla 24 sata, vlasti iranske provincije Kom saopštile su da su najmanje tri napada pogodila stambene zgrade u naselju Pardisan u gradu Komu. Portparol guvernerata Koma, Morteza Hejdari, rekao je za novinsku agenciju Tasnim, koja je bliska IRGC‑u, da je poginulo 18 ljudi, a da je 10 povrijeđeno. Odvojeno od toga, izraelska vojska je saopštila da su dva izraelska vojnika, oba stara 21 godinu, poginula u Libanu, navodi se u saopštenju objavljenom kasno 26. marta. Time je broj izraelskih vojnika ubijenih tokom nedavno pokrenutih kopnenih operacija na jugu Libana porastao na četiri, prema vojnim podacima. Izraelski mediji su izvijestili da je jedan od vojnika poginuo u raketnom napadu Hezbollaha, grupe koju podržava Iran, a koju Izrael i Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom. Drugi vojnik je, prema navodima lokalnih medija, ubijen u razmjeni vatre s borcima te šiitske grupe. Pozivajući se na podatke iranskog Crvenog polumjeseca, Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumjeseca saopštila je da je od početka rata poginulo više od 1.900 ljudi, dok je najmanje 20.000 ranjeno. RSE ne može nezavisno potvrditi te brojke.

Iz ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore kažu za Radio Slobodna Evropa da forenzička analiza snimaka objavljenih na platformi X na kojima se navodno pojavljuje begunac Miloš Medenica, ne usporava tok istrage, s obzirom na to da istragu sprovodi više jedinica policije. Objašnjavaju da utvrđivanje da li je određeni video materijal izmenjen uz upotrebu veštačke inteligencije predstavlja složen proces. "Rezultati takve analize obično se izražavaju kao procjena vjerovatnoće postojanja AI manipulacije, izražena u procentima", navode iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Sprovedena forenzička analiza, dalje objašnjavaju iz MUP-a, ukazala je na prisustvo anomalija koje se povezuju sa AI generisanjem i digitalno manipulisanim sadržajima. Kažu da je razlog otežane provere to što platforma X često menja kvalitet snimka i uklanja tragove koji bi olakšali analizu. Takođe navode da je izazov i to što savremeni AI modeli kreiraju vizuelno uverljive sadržaje. "Dodatno, analizom šireg konteksta naloga koji distribuira sporni sadržaj, uključujući istoriju objava, obrasce ponašanja i učestalost sadržaja sličnih karakteristika, potvrdio je da se u značajnom procentu objavljenog materijala radi o sadržajima nastalim uz upotrebu AI tehnologije", dodaju iz MUP-a. Miloš Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na više od 10 godina zatvora, pobegao je iz kućnog pritvora krajem januara. Potom su 1. februara na društvenim mrežama objavljeni snimci na kojima se navodno pojavljuje Medenica. Policija je istog dana saopštila da su pomenuti snimci kreirani uz pomoć veštačke inteligencije, te da se radi o manipulativnom sadržaju koji sadrži "obmanjujuće informacije usmjerene na narušavanje profesionalnog kredibiliteta i ugleda menadžmenta Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije". Predstavnici civilnog društva i eksperti, međutim, istakli su da nisu objavljeni forenzički dokazi na osnovu kojih bi se sa sigurnošću tvrdilo da su snimci zaista kreirani pomoću veštačke inteligencije. U međuvremenu se veći broj sličnih snimaka pojavio na društvenim mrežama, dok policija i dalje nema odgovor na pitanje gde se Miloš Medenica nalazi. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru.

Državljanin Bosne i Hercegovine uhapšen je na graničnom prelazu u Crnoj Gori pošto je pronađen pištolj u automobilu kojim je upravljao, a koji pripada beloruskom počasnom konzulatu u BiH, saopštila je u petak Uprava crnogorske policije. Počasni konzul Belorusije u BiH Nedeljko Elek izjavio je za RSE da je reč o njegovom vozaču i da "nije ništa nađeno nelegalno" pošto ima dozvolu za držanje i za nošenje. Osoba inicijala B.Ž. (44) iz Sarajeva, za koju crnogorska policija navodi da je "inostrano operativno interesantno lice" je privedena u četvrtak uveče na graničnom prelazu Šćepan Polje na severozapadu Crne Gore. Policija je tokom pregleda u prtljažniku automobila Audi A8, u vlasništvu beloruskog Počasnog konzulata u BiH, pronašla pištolj "Glock 45 FS", s okvirom i 17 komada municije. Elek, koji je kadar Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, rekao je da je njegov vozač napravio prekršaj i da očekuje da će se sve rešiti u skladu sa zakonima Crne Gore. "Platit će kaznu, to je to", rekao je on. "Čovjek koji radi, ima pištolj, ima dozvolu i za držanje i za nošenje. Nije ništa nađeno nelegalno. On nije prijavio na ulasku u Crnu Goru, prijavio je na izlasku, rekao da ima pištolj. Oni su ga priveli, sad je kod sudije za prekršaje, vjerovatno će mu odrediti neku kaznu", rekao je Elek. Elek je rekao da privedeni vozač zaposlen u Sarajevo Gasu, gde je on generalni direktor. "On u tom vozilu drži taj pištolj, nije ga nikad ni vadio. Imali smo hitan put, ostavio je mene na aerodromu, jednostavno čovjek je zaboravio. On je to rekao i u izjavi, ali je na izlazu prijavio. Sam je prijavio da ima pištolj na izlasku iz Crne Gore", rekao je Elek. Državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću je naložio da se B.Ž. liši slobode zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Pronađeni pištolj i municija su privremeno oduzeti, navela je crnogorska policija.

Policija i tužilaštvo ispituju okolnosti smrti 25-godišnje studentkinje čije je telo pronađeno 26. marta uveče na platou Filozofskog fakulteta Beogradu. Načelnik Policijske stanice Stari grad Radenko Resanović izjavio je da su, prema prvim saznanjima, na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehničkih sredstava, "nakon čega je, kako se sumnja, ženska osoba, najverovatnije student fakulteta, skočila kroz prozor". Filozofski fakultet potvrdio je da je reč o njihovoj studentkinji i naveo da u potpunosti sarađuje sa institucijama. U istragu se uključilo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako se navodi, "postojanja osnova sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Policiji je naloženo da obavi razgovore sa dekanom i drugim zaposlenima na fakultetu zbog sumnje na krivično delo "nesavestan rad u službi". Za to krivično delo propisana je novčana i zatvorska kazna do pet godina. Više javno tužilaštvo je u saopštenju objavilo na koja sve pitanja traži odgovore. Među njima su i kako su se u zgradi fakulteta našla pirotehnička sredstva i sprejevi, ko ih je uneo, da li postoji video nadzor i kako je došlo do paljenja pirotehnike. VJT traži od policije da se ispita da li je neko od nadležnih ranije upozoravao na bezbednosne opasnosti i na koji način se kontroliše ulazak na fakultet. Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak ocene pravilnosti rada Filozofskog fakulteta, a Ministarstvo prosvete najavilo je vanredni inspekcijski nadzor ove visokoškolske ustanove. Filozofski fakultet: Sarađujemo sa institucijamaFilozofski fakultet saopštio je da u potpunosti sarađuje sa nadležnim institucijama i da će pružiti svu podršku u istrazi. "Filozofski fakultet u Beogradu sa dubokom tugom i potresenošću obaveštava javnost da je 26. marta tragično preminula naša studentkinja. Do nesreće je došlo u večernjim časovima, nadležni organi su odmah obavešteni, nakon čega su izašli na lice mesta", navodi se u saopštenju. Fakultet je u ime cele akademske zajednice izrazio saučešće njenoj porodici, prijateljima i kolegama. "Ovo je izuzetno težak trenutak za sve naše studente i zaposlene. Molimo medije i javnost za razumevanje i poštovanje privatnosti porodice i dostojanstva svih pogođenih ovom tragedijom", saopštio je Filozofski fakultet. Studenti Filozofskog fakulteta u blokadi su na društvenim mrežama uputili saučešće porodici i bližnjima zbog smrti koleginice. "Smatramo da je važno da se o ovakvim događajim govori odgovorno i bez zadiranja u dostojanstvo onih koji su pogođeni", objavili su studenti na svom Instagram nalogu. Dodali su da neće iznositi niti komentarisati okolnosti događaja iz poštovanja prema porodici i "činjenici da su ovakve situacije izuzetno osetljive".

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti otputovao je u petak u zvaničnu posetu Francuskoj, gde bi trebao da se sastane sa predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron). Dok Vlada Kosova nije pružila detalje o ovom sastanku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak izneo navodnu agendu Kurtija uz tvrdnje da će francuskom predsedniku izneti dva zahteva uperena "protiv srpskog naroda". Prvi zahtev je, kako je rekao Vučić za beogradsku TV Prva, da Francuska uslovi Srbiju da nikada ne koristi oružje protiv Albanaca, dok je drugi da NATO napusti kopnenu zonu bezbednosti kako bi Kosovske snage bezbednosti (KBS) mogle da idu na sever Kosova. Vučić je ova svoja "saznanja" obrazložio time da je agendu kosovskog premijera dobio preko "naših ljudi u Kurtijevom okruženju“. Izrazio je nadu da NATO neće podržati zahteve Kurtija, te da je siguran da ih ni Makron neće podržati. "To bi bio direktan napad na mir, to bi bio direktan napad na naše stanovništvo, na celu Srbiju i gotovo sam siguran da se to neće dogoditi", kazao je Vučić. Radio Slobodna Evropa je zatražio komentar od Vlade Kosova ali odgovor još nije stigao. Ove Vučićeve tvrdnje dolaze u trenutku kada su kosovske vlasti izrazile zabrinutost nakon što je Srbija početkom marta kupila supersonične balističke rakete CM-400 od Kine. Ministar odbrane Kosova, Ejup (Maqedonci) Maćedonci, rekao je za RSE 13. marta da Srbija ovakvim nabavkama pokazuje "hegemonističke tendencije" prema susednim državama. Par dana kasnije Kurti je optužio Beograd za "agresiju" nakon što je Vojska Srbije 19. marta izvela vežbe u selu naseljenom Albancima na jugu Srbije, u blizini granice sa Kosovom. Međutim, misija NATO-a na Kosovu (KFOR) je za RSE navela da ove vežbe ne predstavljaju rizik, te da je unapred obaveštena iz Beograda da će Vojska Srbije sprovesti planirane vežbe u selu Muhovac. Inače, Kosovske bezbednosne snage nemaju pravo da idu na sever Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo, bez prethodne saglasnosti KFOR-a a na osnovu obaveze koju je Vlada Kosova preuzela 2013. godine. Ova obaveza je, koju je kroz razmenu pisama sa tadašnjem generalnim sekretaru NATO-a Anders Fog Rasmusenom (Fogh Rasmussen) preuzeo tadašnji premijer Kosova Hašim Tači (Hashim Thachi), i dalje je na snazi iako su Kosovske bezbednosne snage promenile mandat. KBS je poslednji put na sever bio 29. jula 2025. godine uz saglasnost KFOR-a, povodom operacije pronalaženja tela osobe koja je skočila sa mosta na jezeru Gazivode. KBS je u procesu transformacije u vojsku, nakon usvojenih zakonskih izmena. Očekuje se da ovaj proces bude završen do 2028. godine.

Ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) razmatraju obimne napore za popravku oštećenja na zaštitnoj kupoli na ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Černobilj, uz procenjene troškove od oko 575 miliona dolara, što je znak da je Kijev i dalje u centru razgovora na visokom nivou uprkos drugim krizama u svetu. Portparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova Paskal Konfavre (Pascal COnfavreux) u izjavi za RSE u petak odbacio je zabrinutost koju su izrazile neke zemlje da eskalacija tenzija na Bliskom istoku skreće pažnju s Ukrajine. "To bi mogao biti rizik, ali nije realnost", rekao je on. Konfavre je istakao da je Ukrajina u centru fokusa sastanka G7, napominjući da ministri imaju posebnu sednicu o podršci Kijevu, kao i da će ukrajinski ministar spoljnih poslova učestvovati u diskusijama. "Ovaj G7 je napravljen kako bi omogućio liderima da u poverenju razgovaraju o najvažnijim međunarodnim pitanjima", rekao je on. "Među njima će, naravno, biti Iran i Bliski istok – ali i Ukrajina." Zabrinutost zbog nuklearne bezbednostiCentralno pitanje na dnevnom redu je popravka masivnog zaštitnog sarkofaga – koji pokriva uništeni reaktor u Černobilju – pošto ga je 2025. pogodio dron. Ukrajina je saopštila da je u pitanju bio ruski dron koji je nosio "visokoeksplozivnu bojevu glavu". Kremlj je negirao te navode, navodeći da je Kijev izneo takvu tvrdnju da bi poremetio mirovne pregovore koji su bili u toku. Četvrti reaktor u Černobilju eksplodirao je 1985, izazvavši najgoru nuklearnu katastrofu na svetu. Sarkofag u vrednosti od 2,5 milijardi dolara podignut je 2019. kako bi se sprečilo dalje zračenja i omogućio eventualno demontiranje ostataka reaktora. Šteta na sarkofagu, mada fizički ograničena, ima ogromne finansijske i bezbednosne implikacije. "To pokazuje koliko je šteta značajna i koliko može biti opasna u smislu nuklearne bezbednosti", rekao je Konfavre. Procenu troškova objavila je Evropska banka za obnovu i razvoj i ministri sada razgovaraju o tome kako sakupiti sredstva. Očekuje se da će doprinosi partnera iz G7, uključujući SAD, biti deo tih razgovora. "O tome će se razgovarati danas (27. marta", rekao je Konfavre kada je upitan o potencijalnom učešću SAD. Dok ministri nastavljaju diskusije, obim napora za sanaciju Černobilja ispostavio se kao jasan pokazatelj stalnih rizika koje predstavlja rat u Ukrajini, čak i daleko od aktivnih linija fronta. Za Francusku, rekao je Konfavre, poruka G7 ostaje jasna: Ukrajina nije po strani. "Danas razgovaramo o Ukrajini", rekao je on. "I nastavićemo to da radimo."

Brojne opštine na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine ostale su 27. marta bez struje zbog kvarova na dalekovodima. Razlog su snježne padavine koje su tokom noći zahvatile više gradova na tom području. Najveći prekidi u snabdijevanju električnom energijom zabilježeni su u Cazinu, Velikoj Kladuši, Bosanskom Petrovcu i Bužimu, dok se saobraćaj na brojnim cestama odvija otežano zbog nanosa snijega i oborenih stabala. Posebno je ugrožen put Bihać – Bosanski Petrovac, na kojem je uvedena zabrana kretanja za teretna vozila iznad 7,5 tona. Iz Ministarstva obrazovanja Unsko-sanskog kantona (jedan od 10 kantona u entitetu Federacija BiH) saopštili su da je nastava u svim osnovnim školama obustavljena do daljnjeg. Komunalne službe u Bihaću od jutra čiste gradske saobraćajnice, ali vožnja je i dalje usporena, a na infrastrukturi se bilježe brojni kvarovi uzrokovani težinom snijega. Građanima je upućen apel da izbjegavaju kretanje ispod drveća i u blizini elektroenergetske mreže. Otežan je i prolaz na putnim pravcima Jablanica – Blidinje, Tomislavgrad – Prisoje, na jugu BiH, te Rudanka – Stanari na sjeveru BiH, gdje se zbog radova i klizišta vozi sporije ili samo jednom trakom. Prema informacijama Auto-moto saveza RS, iako su svi putevi formalno prohodni, najkritičnije je na području Banjaluke, Prijedora, Kostajnice i Doboja (sjever BiH), gdje snijeg i dalje intenzivno pada i zadržava se na kolovozu. U višim predjelima i preko planinskih prevoja vožnja je otežana zbog zaleđenih, zasniježenih i klizavih dionica. Vozačima se savjetuje spora i oprezna vožnja, te obavezna upotreba zimske opreme. Iz Agencije za vodno područje rijeke Save izdato je i upozorenje da se u naredna četiri dana očekuju obilne padavine koje će uzrokovati znatan porast vodostaja na sjeveru i sjeverozapadu zemlje. Prema prognozama, očekuje se nagli rast vodostaja rijeka Sane, Spreče i Save na sjeveru BiH, što bi moglo dovesti do izlijevanja i poplava na području Unsko-sanskog i Tuzlanskog kantona. Nadležnim službama naloženo je da povećaju stepen pripravnosti, a stanovništvo se upozorava da izbjegava boravak u blizini riječnih obala, te da prati sve zvanične informacije u narednim danima.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) stigao je u Francusku rano u petak, pridruživši se ministrima spoljnih poslova Grupe sedam (G7) i predstavnicima saveznika drugog dana važnog sastanka, koji je u senci tenzija oko Irana, Ukrajine i globalne bezbednosti. Rubio će prisustvovati zvaničnim sastancima ministara spoljnih poslova G7 u Serne la Vilu, kod Pariza. To će biti njegov prvi susret s ključnim saveznicima otkako je predsednik Donald Tramp (Trump) intenzivirao poruke Vašingtona o Iranu. Na skup koji se održava pod francuskim rotirajućim predsedavanjem G7, okupili su se šefovi diplomatija Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Kanade, Evropske unije i Japana, zajedno sa gostujućim zemljama, uključujući Ukrajinu. Ormuski moreuz u centru sporovaRubio je u četvrtak uoči odlaska za Pariz naznačio da će centralna poruka saveznicima biti hitna potreba za ponovnim otvaranjem Ormuskog moreuza, kritične globalne tranzitne rute koju je Iran praktično blokirao. "U njihovom je interesu da pomognu", rekao je Rubio novinarima u bazi Endruz u Merilendu, naglašavajući da se američki partneri više oslanjaju na protok energenata kroz moreuz nego SAD. On je odbio da precizira kakvu bi pomoć Vašington mogao da traži, navodeći da su takve odluke na odbrambenim zvaničnicima, ali je rekao da to pitanje zahteva kolektivno delovanje. "To nije pomoć nama", rekao je Rubio. "Svet je taj koji ima veliki interes za to, tako da bi oni trebalo da istupe i pozabave se time." Poremećaj brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz je potresao globalna energetska tržišta, pošto otprilike petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa obično prolazi tim plovnim putem u mirnodopsko vreme. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Rubio je rekao da se indirektni razgovori s Teheranom nastavljaju preko posrednika i naveo da je ostvaren "određeni konkretan napredak", upozoravajući da je situacija i dalje fluidna. "Postoje zemlje posrednice koje prenose poruke", rekao je on. "To je proces koji je u toku." Tramp je prethodno izjavio da su razgovori s Iranom "veoma značajni". Vašington je pauzirao napade na iransku energetsku infrastrukturu do 6. aprila kako bi omogućio prostor diplomatiji. Saveznici traže koordinacijuSkup u Parizu je prvi sastanak uživo ministara spoljnih poslova G7 otkako je Tramp javno pritisnuo saveznike da zauzmu čvršći stav prema Iranu, što je otkrilo razlike unutar grupe. Dok je Vašington dao prioritet pitanju Irana i slobodi plovidbe u Ormuskom moreuzu, nekoliko zemalja G7 je fokusirano na rat u Ukrajini i oprezno gleda na dublje uključivanje u krizu na Bliskom istoku. Rubio je podvukao dugogodišnje frustracije SAD zbog podele tereta, ukazujući na američku podršku Kijevu. "Ukrajina nije američki rat, a ipak smo doprineli toj borbi više nego bilo koja druga zemlja", rekao je on, dodajući da politika SAD na kraju posvećena američkim prioritetima. "Radim za narod Sjedinjenih Država", rekao je Rubio. Težak diplomatski testAnalitičari kažu da se Rubio suočava s delikatnim balansiranjem dok radi s kolegama koji se nose s ekonomskim posledicama poremećaja u Ormuzu, dok istovremeno razmatraju svoje strateške prioritete. Pol Sonders (Paul Saunders), koji je bio podsekretar za globalna pitanja tokom administracije predsednika Džordža Buša mlađeg (George W. Bush) od 2003. do 2005. godine, rekao je za RSE da šef američke diplomatija mora da žonglira suprotstavljenim očekivanjima. "Sekretar Rubio će morati da se kreće između interesa i potreba SAD, očekivanja predsednika Trampa, perspektiva i prioriteta drugih članica G7 i ciljeva Francuske kao domaćina. Neće biti lako", rekao je Sonders, koji predsedava vašingtonskim tink-tenkom Centar za nacionalni interes. On je dodao da bi frustracija među saveznicima mogla da zakomplikuje diskusije. "Druge članice G7 su frustrirane što su se suočile s energetskom i ekonomskom krizom bez upozorenja", rekao je Sonders, napominjući da su mnoge više fokusirane na Ukrajinu, Japan na Kinu. Francuska, dodao je, takođe nastoji da potvrdi svoju nezavisnost i lidersku ulogu u Evropi, "što bi moglo dovesti do nekih napetih razmena mišljenja". Prema Sondersu, centralno pitanje koje se nadvija nad razgovorima ostaje nerešeno: "Kada i kako će se završiti rat u Iranu?" Očekuje se da će Rubio učestvovati na sastancima na kojima će se razmatrati međusektorske pretnje, podrška Ukrajini, situacija u Iranu i šira pitanja mira i bezbednosti. Razgovori u Serne la Vilu će testirati da li G7 može da zbije redove ili će opstati podele oko Irana i pitanja globalne bezbednosti u trenutku sve većih zategnutosti u međunarodnim odnosima.

Američki predsjednik Donald Trump kaže da bi iranski pregovarači trebali "uskoro postati ozbiljni" u vezi s razgovorima sa Sjedinjenim Državama o okončanju rata "prije nego što bude prekasno", dok se približava rok koji je postavio Iranu da otvori ključni Hormuški moreuz. "Oni nas 'mole' da postignemo dogovor, što i treba da rade jer su vojno potpuno uništeni, bez ikakve šanse za povratak, a ipak javno tvrde da samo 'razmatraju naš prijedlog'", napisao je Trump na društvenim mrežama 26. marta. Njegovi najnoviji komentari dolaze dan nakon što je Iran saopštio da razmatra američki mirovni plan od 15 tačaka i iznio ono što je opisao kao pet uslova koji moraju biti ispunjeni da bi sukob bio okončan. Detalji američkog plana nisu objavljeni, ali su zapadni mediji naširoko izvještavali da prijedlog uključuje neke od ključnih zahtjeva koje Washington zagovara još prije nego što je aktuelni sukob počeo američko-izraelskim zračnim napadima na Iran 28. februara. "Bolje im je da uskoro postanu ozbiljni, prije nego što bude prekasno, jer kada se to desi, nema povratka, i neće biti lijepo", dodao je Trump u objavi. Prema navodima medija, plan je navodno predlagao demontiranje iranskih nuklearnih postrojenja, ograničavanje njenih raketnih kapaciteta i okončanje podrške regionalnim posredničkim snagama. Također se vjerovalo da sadrži nove elemente, uključujući i one koji se odnose na Hormuški moreuz, koji Iran trenutno blokira. Iran je oštro reagovao, rekavši da su američki uslovi pretjerani te da će rat okončati kada to sam odluči i ako njegovi uslovi budu ispunjeni. Teheran je insistirao na svom pravu da slobodno razvija program balističkih raketa i na svom suverenitetu nad Hormuškim moreuzom. Dana 26. marta, visoki iranski zvaničnik rekao je za Reuters da Teheran na plan gleda kao na prijedlog koji služi isključivo interesima Sjedinjenih Država i Izraela, nazvavši ga "jednostranim i nepravednim". Dan ranije, sekretarka za medije Bijele kuće Karoline Leavitt rekla je novinarima da u medijskim izvještajima ima "elemenata istine", ali nije potvrdila nikakve detalje. Također je nagovijestila da će Trump razmotriti šire napade na Iran ako Teheran ne "shvati da je vojno poražen". Dana 26. marta, Axios je, pozivajući se na dva američka zvaničnika i dodatne izvore, objavio da se američka vojska priprema za niz opcija za potencijalni "konačni udar" protiv Irana. Prema izvještaju, moguće opcije uključuju američku invaziju ili blokadu ostrva Kharg, glavnog iranskog čvorišta za izvoz nafte, kao i invaziju na ostrvo Larak, koje igra ključnu ulogu u iranskoj kontroli nad Hormuškim moreuzom. Kao ključna ruta za tranzit nafte i gasa, Hormuški moreuz postao je centralno pitanje u američko-izraelskom ratu s Iranom. Pomorski saobraćaj u tom prolazu, jednoj od glavnih arterija globalnog snabdijevanja naftom i gasom, gotovo je potpuno zaustavljen zbog iranskih napada na neke brodove i prijetnji novim napadima iz Teherana. Dana 21. marta, Trump je Iranu dao rok od 48 sati da otvori Hormuški moreuz, ali ga je sljedećeg dana produžio za još pet dana, do 26. marta. Odvojeno od toga, Trump je vršio pritisak na američke saveznike da pomognu Sjedinjenim Državama u otvaranju vitalnog prolaza. Nekoliko evropskih zemalja reklo je da bi mogle razmotriti pomoć tek nakon završetka sukoba, dok su druge u potpunosti odbile zahtjev, koji nije sadržavao konkretne detalje. Dana 26. marta, Trump je kritikovao svoje NATO saveznike što nisu pomogli Sjedinjenim Državama u kampanji, dodajući da "SAD ne trebaju ništa od NATO-a". "NATO države nisu uradile apsolutno ništa da pomognu protiv ludačke države, sada vojno uništene, Irana", napisao je velikim slovima. U razgovoru za Fox News prošlog vikenda, generalni sekretar NATO-a Mark Rutte rekao je da razumije Trumpovu frustraciju, dodajući da alijansa nastoji sarađivati na tom pitanju sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom, Novim Zelandom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom. U svom godišnjem obraćanju 26. marta, Rutte nije spomenuo moreuz Hormuz, ali je upozorio na iranske veze s Rusijom. Također je ponovio da je isporuka američkog oružja Ukrajini, koju finansiraju evropski saveznici Kijeva, "kritična", budući da se globalna pažnja u velikoj mjeri preusmjerila s ruske invazije na sukob na Bliskom istoku. Uz izvještavanje Axios-a, Reuters-a i Fox News-a.

Evropski parlament (EP) odobrio je trgovinski sporazum između Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koji je prošle godine postignut u Škotskoj između predsednika SAD Donalda Trampa (Trumpa) i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen). Ovim glasanjem je podržan sporazum, kojim se carine EU na većinu američke industrijske robe smanjuju na nulu. Za ovaj sporazum glasalo je 417 poslanika, 154 je bilo protiv, dok je 71 bio uzdržan. Kako je navedeno u saopštenju iz EP, usvojenim dokumentima ukida se većina carina na industrijske proizvode iz SAD-a i omogućava povlašćen pristup tržištu za širok spektar morskih i poljoprivrednih proizvoda iz SAD-a, u skladu sa obavezama koje su EU i SAD preuzeli u leto 2025. godine. Američki ambasador pri EU, Endrju (Andrew) Puzder, pozdravio je glasanje u Evropskom parlamentu. U saopštenju je podsetio da je jedan od glavnih prioriteta predsednika Donalda Trampa rebalansiranje ekonomskih odnosa između SAD-a i EU, najvećih na svetu, sa trgovinom vrednom 1,5 biliona dolara. "Ovo uspešno glasanje donosi stabilnost i predvidljivost na koju su američki i evropski akteri pozivali, podstičući ekonomski rast i konkurentnost obe naše ekonomije. Radujemo se brzom završetku razgovora između pregovarača EU kako bi se finalizovala ova značajna prekretnica u trgovinskim odnosima između SAD-a i EU", naveo je američki ambasador. Evropska komisija i Vašington zalagali su se za implementaciju sporazuma, ali su poslanici u Evropskom parlamentu odlagali njegovu podršku do prošle sedmice, usled tenzija oko Grenlanda. Evropski parlament je uveo zaštitne mere kako bi se sporazum rebalansirao u slučaju budućih poteza američkog predsednika Donalda Trampa ili eventualnog kršenja od strane SAD. To uključuje takozvanu "klauzulu o zalasku sunca", prema kojoj sporazum ističe u martu 2028. godine, osim ako se obe strane ne slože da ga produže. Takođe, uključena je i "klauzula o izlasku sunca", koja uslovljava carinske preferencijale time da SAD poštuju svoje obaveze iz Turnberi sporazuma. Sada se očekuje da Evropski parlament sarađuje sa državama članicama EU kako bi pronašao zajednički stav i omogućio smanjenje carina, dok se očekuje da će priložene zaštitne mere biti glavna tačka neslaganja. "Stav Parlamenta na plenarnoj sednici o sporazumu dobio je vrlo široku podršku za uvođenje snažnih zaštitnih mera", izjavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola nakon glasanja. "Delujemo na osnovu razumevanja da su carine od 15 odsto na većinu industrijske robe gornja granica i da se dodatne carine neće primenjivati iznad ovog nivoa", dodala je ona. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola istakla je da će ovaj sporazum doneti neophodnu stabilnost i predvidljivost u transatlantskim odnosima i da Parlament daje podršku uz uverenje da su američke carine od 15 odsto plafon koji neće biti premašen.

Godišnji izveštaj NATO-a identifikuje Rusiju kao "najznačajniju i najdirektniju pretnju našoj bezbednosti, miru i stabilnosti u evroatlantskom regionu", uz ocenu da je Kremlj "nastavio da testira Alijansu, postajući sve nepromišljeniji, uključujući kršenja vazdušnog prostora, sabotaže i zlonamerne sajber aktivnosti". Generalni sekretar Alijanse Mark Rute (Rutte) predstavio je godišnji izveštaj NATO-a, u kojem se, između ostalog, navodi da će se Rusija verovatno fokusirati na gađanje energetske infrastrukture ukoliko Moskva ikada napadne NATO. "Rusija ostaje najznačajnija i najstrašnija pretnja sigurnosti u evroatlantskom region. U protekloj godini, Rusija je pokušala testirati našu sigurnost i poremetiti i prkositi našim društvima, bilo kroz kršenja zračnog prostora, sabotaže i zlonamerne sajber, ili političko mešanje i informativne pretnje. Odgovor NATO-a na nepromišljene provokacije, bilo od Rusije ili drugih, bio je jasan, brz i odlučan", izjavio je Rute na konferenciji za novinare. Godišnji izveštaj razmatra glavne zaključke i dostignuća NATO-a u 2025. godini i ističe da je "ruski agresorski rat protiv Ukrajine pokazao da bi energija verovatno bila glavna meta u svakom napadu usmerenom na NATO". U dokumentu se takođe navodi da "NATO identifikuje lekcije naučene iz Ukrajine, dok istovremeno intenzivira vežbe, obuku i koordinaciju u zaštiti kritične energetske infrastrukture", pozivajući se na vojnu vežbu u septembru koja je testirala energetsku bezbednost Alijanse i dovela do "razumevanja onoga što je potrebno da se obezbedi sigurnost snabdevanja". Zapadni Balkan – region od strateškog značaja za NATOZa Zapadni Balkan se ocenjuje da je region od strateškog značaja za Alijansu. U poglavljima koja se odnose na region navodi se da je prisustvo NATO-a na Kosovu ključno za stabilnost celog Zapadnog Balkana. Podseća se da od 1999. godine snage na Kosovu (KFOR), predvođene NATO-om, rade na održavanju bezbednog okruženja za sve zajednice, kao i slobode kretanja. Ističe se važnost saradnje sa Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim akterima. Normalizacija odnosa Srbije i Kosova, prema dokumentu, od suštinskog je značaja za ceo Zapadni Balkan. "NATO nastavlja da podržava normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, posebno kroz dijalog Beograd–Priština, uz posredovanje EU, koji je ključan za izgradnju trajnog mira u regionu", navodi se u godišnjem izveštaju Severnoatlantskog saveza. U odlomku koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu, u dokumentu se navodi da su odobrenje prvog Individualno prilagođenog partnerskog programa za BiH u oktobru i isporuka prvog paketa podrške u okviru inicijative za pružanje strateških saveta, obuke i praktične pomoći partnerskim zemljama "označili važne prekretnice" u odnosima. Pojačano prisustvo NATO-a u Bosni i Hercegovini, putem sedišta NATO-a u Sarajevu i Ćelije za podršku političkom angažmanu, nastavilo je da pruža podršku na lokalnom nivou, zalažući se za odbranu i bezbednost. "Podrška NATO-a operaciji EUFOR Althea, koju predvodi EU, u okviru aranžmana 'Berlin plus', pomogla je u održavanju bezbednog i stabilnog okruženja u Bosni i Hercegovini", stoji u dokumentu. Što se tiče Srbije, u godišnjem izveštaju se navodi da su kontakti sa ovom zemljom nastavljeni u rešavanju pitanja od regionalnog značaja i pokretanju inicijativa za buduću vojnu saradnju. Članice NATO-a povećale potrošnju na odbranuVeliki deo predstavljenog dokumenta posvećen je potrošnji na odbranu, što je ključni zahtev američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Prema podacima iz godišnjeg izveštaja, evropske članice NATO-a i Kanada uložile su ukupno 574 milijarde dolara u odbranu tokom 2025. godine, što predstavlja povećanje od 20 odsto u realnom iznosu u odnosu na prethodnu godinu. "Nastavak ovog ključnog trenda biće prioritet u godinama koje dolaze. Predugo su se evropski saveznici i Kanada previše oslanjali na američku vojnu moć. Nismo preuzeli dovoljno odgovornosti za vlastitu sigurnost. Ali došlo je do stvarne promene u načinu razmišljanja, kolektivnog prepoznavanja našeg promenjenog sigurnosnog okruženja", poručio je generalni sekretar Alijanse, ocenivši da se postiže ogroman napredak.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u četvrtak u Podgorici da Crna Gora mora da ubrza reforme i sprovođenje zakona, posebno pozivajući na jačanje vladavine prava. Kos je posle razgovora s premijerom Milojkom Spajićem na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavila da je Crna Gora u završnici na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ističući da treba ujediniti sve političke snage oko tog cilja, prenela je Radio-televizija Crne Gore. "Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima", rekla je Kos. Ona je rekla da će Crna Gora možda biti prva država koja će pristupiti EU pod novim uslovima, prenele su Vijesti. "Ukoliko ispunite sve uslove, dobićete sva prava kao država članica" rekla je Kos. Evropska komesarka je rekla da je EU naučila lekcije iz ranijih proširenja i da želi da se zaštiti od situacija u kojoj članice ne poštuju pravila. Ona je rekla da se to ne odnosi specifično za Crnu Goru, već generalno. Spajić je rekao da je posle svih ovih pohvala evropske komesarke jasno da Crnoj Gori ide dobro, dodajući da Crna Gora ulazi u novo, evropsko doba. "Mislim da je, osim pohvala, važno čuti i druge poruke, naravno, poglavlja 23 i 24, fokus je na to", naveo je premijer Crne Gore, govoreći o pregovaračkim poglavljima koja se odnose na vladavinu prava. On je rekao da je Crnoj Gori ostalo još 19 poglavlja u pregovorima sa EU, navodeći da uskoro treba očekivati i zatvaranje drugih poglavlja na putu ka EU. "Mislimo da je ovo vrlo ambiciozan ali ostvariv cilj", kazao je Spajić. Premijer Crne Gore je rekao da zemlja treba da u svoje zakonodavstvo da transponuje oko 300.000 stranica evropske pravne tekovine. "Možete da zamislite koji je to pritisak, ali ja sam optimista. Mislim da je bitno da uradimo sve što je do nas, a onda da loptu prebacimo u dvorište 27 članica EU. Nije ključno bitno kada se vremenski neko poglavlje zatvara, bitno je da ostvarimo ciljeve", kazao je Spajić. Povodom spornih zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i izmena Zakona o unutrašnjim poslovima koji su ponovo usvojeni pošto ih je predsednik zemlje vratio na ponovno odlučivanje, Kos je rekla da je Evropska komisija već navela da će se u narednom periodu ta dva zakona morati da se usaglase sa svim evropskim direktivama. Komesarka je rekla da ju Spajić izneo uveravanja da se na tome radi i dodala je da će uskoro o tome biti nekih odluka. "Zapošljavanje u policiji treba da se odvija u skladu sa profesionalnim kriterijumima", rekla je Kos, navodeći da će Evropska komisija pratiti implementaciju i nadgledati situaciju. Kos je dodala da će razgovarati s proruskim predsednikom crnogorskog parlamenta Andrijom Mandićem o tome zašto nije, i eventualno kada će da poseti Brisel. Zakon o ANB i izmene Zakon o unutrašnjim poslovima prvobitno su u Skupštini usvojeni 6. marta, ali je predsednik Jakov Milatović prvo 9. marta vratio na ponovno odlučivanje izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, a tri dana kasnije i Zakon o ANB. On je objasnio da je to učinio jer ti zakoni nisu usklađeni s pravnim principima Evropske unije, ali i zakonodavstvom Crne Gore. Usvajanje tih zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije, kao i predstavnika nevladinog sektora. Kritičari zakona uglavnom se pozivaju na stav Evropske komisije, koje je pre usvajanja zakona navela da oni nisu u skladu s pravnom tekovinom EU, kao i da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. Kritike Zakona o ANB su da ovaj zakon daje mogućnost za zloupotrebu ličnih podataka i da nije usklađen s Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR). Kada je reč o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima, stručnjaci i opozicija tvrde da se njime kriše ustavne odredbe u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti.