Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je iskazao poštovanje prema žrtvama genocida u Srebrenici, ali da to političarima u zvaničnom Sarajevu nije dovoljno. On je u intervjuu za Federalnu televiziju (FTV) 26. januara rekao i da je "narodu dovoljno poštovanje prema žrtvama", a da su političari ti koji insistiraju na izgovaranju reči "genocid". "Pognuo sam glavu pred žrtvama, pokazao pijetet i poštovanje, ali to nekima nije bilo dovoljno jer je neko hteo napraviti političku predstavu", rekao je Vučić. Aleksandar Vučić je kao premijer Srbije posetio komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici u julu 2015. godine. Tom prilikom je više učesnika komemoracije napalo je Vučića verbalno i fizički, gađajući ga kamenjem i flašama, nakon čega je napustio događaj. Vučić je u intervjuu za FTV rekao da je ostao pri stavu da se ubistvo više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine ne može nazvati genocidom. "U pitanju je pravno-politička formulacija", rekao je Vučić. Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu". Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora. Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić. Specijali RSE: Dokumentovanje genocida u Srebrenici

Grupa pacijenata sarajevske klinike za vantjelesnu oplodnju, koja je prošle godine zatvorena, okupila se 27. januara na protestu u Sarajevu, upozoravajući da institucije još nisu pronašle rješenje za nastavak njihovog liječenja. Pacijenti su, na skupu ispred zgrade Ministarstva zdravstva Federacije BiH i Uprave za inspekcijske poslove tog bh. entiteta, zatražili hitan stručni nadzor nad embrijima, koji su ostali pohranjeni u zatvorenoj klinici i bez zvaničnog nadzora. U protestnom zahtjevu pacijenti su zatražili da se izmijeni postojeće ili donese novo rješenje o imenovanju povjerenstva za vršenje monitoringa tokom preuzimanja i prijenosa biološkog materijala i embrija zatečenih u poslovnim prostorijama Northwestern Medical Centar, tako što će se sve radnje obaviti odmah u prostorijama bivše Poliklinike u kojima se materijal već tri i po mjeseca nalazi nakon njenog zatvaranja, a ne vršiti prenos u KB Zenica da bi te radnje uradile. Također traže da se izmijeni ili donese novo rješenje prema kojem će u sve aktivnosti biti uključeni predstavnici pacijenata oštećenih zatvaranjem klinike. Pacijenti traže i da se izda rješenje kojim se odobrava prenos materijala u drugu ovlaštenu zdravstvenu ustanovu po njihovom izboru, umjesto da bude premješten u Zenicu. "Tražimo od Tužilaštva nadležnog za ovaj predmet, da hitno poduzme mjere i radnje u okviru svojih ovlasti, uključujući osiguranje lica mjesta, gdje se bez adekvatnog nadzora duže od tri mjeseca nalazi biološki materijal pacijenata. Također, tražimo da Tužilaštvo ispita zakonitost postupanja nadležnih organa vezano za planirani prenos materijala u KB Zenica", saopćili su oštećeni pacijenti. Klinika Northwestern Medical Centar zatvorena je u oktobru prošle godine, bez ikakvog prethodnog obavještenja pacijentima, a svi njeni dostupni telefonski brojevi su isključeni. Pacijenti su potom alarmirali institucije, strahujući da će im biti ugrožen nastavak liječenja i pohranjeni biološki materijal, nakon čega je klinika došla u fokus inspekcijskih kontrola i tužilačkih provjera. Zdravstvena inspekcija Federacije BiH kontrolirala je tu ustanovu sredinom oktobra prošle godine, kada je ustanovljeno kršenje Zakona o liječenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom Federacije BiH. Iz inspekcije su tada naveli da su utvrđene nepravilnosti u ispunjavanju uvjeta za čuvanje biološkog materijala i način vođenja zdravstvenih kartona, dok je odgovorna osoba u toj ustanovi bila nedostupna. Iz kantonalnog Tužilaštva u Sarajevu i Posebnog odjela za borbu protiv korupcije i organiziranog kriminala Tužilaštva Federacije BiH potvrdili su ranije da imaju otvoren predmet u ovom slučaju. Uprava za inspekcijske poslove FBiH ranije je donijela rješenje prema kome bi embrije iz zatvorene sarajevske klinike trebala preuzeti Kantonalna bolnica u Zenici. Iz zeničke bolnice su, u međuvremenu, saopćili da su obavijestili nadležne institucije da se tim prijenosom, protivno suglasnosti pacijenata, krše prava pacijenata. "Ujedno smo tražili prisustvo svih nadležnih istražnih organa samom popisu materijala i dokumentacije, te je ukazano na kompleksnost same organizacije transporta tako značajnog broja uzoraka", saopćila je Bolnica. Ministarstvo zdravstva Federacije BiH ranije je objavilo da klinika Northwestern Medical Centar nije posjedovala rješenje koje obavljanje postupaka biomedicinski pomognute oplodnje (BMPO). Riječ je o jednoj od klinika za vantjelesnu oplodnju koje imaju sklopljen ugovor sa Zavodom za zdravstveno osiguranje Federacije BiH, koji financira postupke biomedicinski potpomognute oplodnje.

Indija i Evropska unija zvanično su u utorak zaključile sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini, o kome se pregovaralo više od 20 godina, a koji je indijski premijer Narendra Modi pozdravio ocenjujući da pruža mnogo mogućnosti. U složenim geopolitičkim okolnostima, sporazum bi trebalo da omogući da se obe strane bolje zaštite od kineske konkurencije i posledica američkog carinskog rata. "To je sporazum svih sporazuma širom sveta", rekao je Modi u govoru održanom u Nju Delhiju pre sastanka sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom (Costa) i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen (von der Leyen). "Sporazum će ponuditi brojne mogućnosti za 1,4 milijarde stanovnika Indije i milione građana EU", dodao je Modi navodeći da dogovor "pokriva približno 25 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda i trećinu svetske trgovine". Poslednje prepreke za zaključivanje sporazuma uklonjene su u ponedeljak tokom pregovora u poslednjem trenutku. Indija i EU se nadaju da će on podstaći trgovinu smanjenjem carina u mnogim sektorima. Tokom 2024. godine, dve strane su razmenile robu u vrednosti od 120 milijardi evra, što je povećanje od oko 90 odsto za deset godina, kao i usluge u vrednosti od 60 milijardi evra, prema podacima EU. Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, očekuje se da će Indija ove godine prestići Japan kao četvrta najveća svetska ekonomija, iza Sjedinjenih Država, Kine i Nemačke.

Vozači kamiona iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nastavili su 27. januara blokade graničnih prelaza za teretni saobraćaj. Nakon što su dan ranije blokirali izlaze, od ponoći je počela i blokada ulaza u ove države Zapadnog Balkana. Vozači blokiraju teretne terminale zbog pooštrenih procedura za ulazak u Šengenski prostor. Oni navode da su procedure sada komplikovanije i da im skraćuju boravak u zemljama Evropske unije. Traže da im se boravak produži na četiri meseca, umesto dosadašnja tri tokom šest meseci. Najavljuju i da će blokade trajati sedam dana ukoliko se prethodno ne pronađe rešenje. 'Šteta 100 miliona evra dnevno'Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da "zbog birokratskih procedura" i, kako je naveo, neadekvatne reakcije EU o boravku profesionalnih vozača u Šengen zoni, ekonomije Zapadnog Balkana trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe. Tokom obilaska graničnog prelaza Batrovci između Srbije i Hrvatske, gde je blokiran teretni saobraćaj i više od 50 kamiona stoji u koloni, Čadež je rekao da trenutna situacija "ugrožava poslovanje hiljada kompanija i stabilnost čitavih lanaca snabdevanja". "To je samo šteta kada je u pitanju izvoz robe. Na to treba dodati i penale i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se kreću od 10.000 do 50.000 evra dnevno. Samo iz Srbije u EU izvozi oko 10.000 kompanija, pa je jasno da dolazimo do zaista velikih brojki", rekao je Čadež. Evropska komisija: Radimo na rešenjuPortparol Evropske komisije Markus Lammert izjavio je 26. januara da evropske institucije rade na pronalaženju opcija koje bi omogućile da određeni profesionalci, uključujući i vozače kamiona, ostanu na teritoriji Šengenske zone duže nego što to dozvoljavaju važeća šengenska pravila. "Svesni smo da bi za određeni broj profesionalaca iz trećih zemalja koji nisu prekogranični radnici mogla postojati potreba da ostanu u Šengenskom prostoru duže od 90 dana u roku od 180 dana. To uključuje profesije sa visokom mobilnošću, poput vozača kamiona, ali i sportista i turnejskih umetnika", rekao je Lammert. On je dodao da je Evropska unija svesna zabrinutosti koje su izrazili transportni operateri u regionu, da pažljivo prati situaciju i da je u kontaktu sa partnerima na Zapadnom Balkanu.

Crna Gora je u ponedeljak zatvorila poglavlje 32 o finansijskoj kontroli u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je ovo dobar početak godine za Crnu Goru i da postoji mogućnost da zemlja zaključi pristupne pregovore do kraja 2026. "Crna Gora je na putu da zatvori i sva preostala poglavlja do kraja godine", navela je Kos. Crnu Goru je na Međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je zatvaranje poglavlja 32 ocenio kao "fundamentalno". "Prošla godina za Crnu Goru bila je impresivna, ali verujem da će je ova nadmašiti", poručio je Spajić. Marilena Raouna, zamenica ministra za evropske poslove Kipra, ponovila je da proširenje ostaje strateški geopolitički prioritet Evropske unije i ključni fokus kiparskog predsedavanja Unijom. "Nadam se da ćemo stoga moći da održimo mnogo više pristupnih konferencija u narednim mesecima, ne samo sa Crnom Gorom, već i sa drugim kandidatima, dok nastavljamo da unapređujemo kredibilan proces proširenja zasnovan na zaslugama", izjavila je Raouna. Crna Gora je u pristupnom procesu otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja, a ukupno 13 je dosad privremeno zatvoreno. Prema pregovaračkim principima koje je usvojila Konferencija o pristupanju, sporazumi postignuti tokom pregovora o pojedinim poglavljima, čak i delimični, ne mogu se smatrati konačnim dok se ne postigne sveobuhvatan sporazum o svim poglavljima. Crna Gora se i dalje smatra liderom u procesu pristupnih pregovora, a veruje se da je izvodljivo da do kraja ove godine zatvori sva poglavlja u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) izjavio je u ponedeljak da Alijansa od vlasti u Beogradu očekuje odgovornost za dešavanja na Kosovu, uključujući napad u Banjskoj i napade na vojnike KFOR-a tokom nemira u proleće 2023. godine. "Imam lični odnos sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Poznajemo se dugi niz godina. Ali, naravno, očekujemo od njega da utvrdi odgovornost za ono što se dogodilo pre nekoliko godina, i to po dva pitanja. Za oba je obećao potpuno utvrđivanje odgovornosti“, izjavio je Rute. On je ovo izneo obraćajući se Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), gde je potvrdio podršku dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Rute je naglasio i da je NATO posvećen bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu, poručivši da Alijansa neće dozvoliti stvaranje bezbednosnog vakuuma u Bosni i Hercegovini. O Grenlandu i odnosima sa TrampomFokus rasprave na sednici AFET-a bio je i sporazum koji je Rute postigao prošle nedelje sa američkim predsednikom, kojim je, kako je navedeno, omogućeno da Donald Tramp (Trump) odustane od uvođenja carina i preuzimanja Grenlanda. Pred evropskim poslanicima Rute je predstavio dva pravca delovanja kada je reč o bezbednosti Grenlanda i Arktika: kolektivne napore NATO-a na jačanju vojne i ekonomske zaštite od ruskog i kineskog uticaja na Arktiku, kao i bilateralne razgovore između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država. Generalni sekretar Alijanse tvrdi da je američki predsednik u pravu po pitanju Arktika. Tvrdi da se radi o pitanje kolektivne odbrane jer se, prema njemu, morski putevi otvaraju. "Kina i Rusija postaju sve aktivnije. Moramo se pozabaviti ovim pitanjem", rekao je Rute. On je potvrdio potpunu posvećenost američkog predsednika NATO-u, a evropskim saveznicima poručio da "mogu samo da sanjaju" da se mogu sami zaštititi bez Sjedinjenih Američkih Država.

Lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić pozvao je sve političke aktere na Kosovu, a posebno Srpsku listu, da "preuzmu odgovornost i aktivno se uključe u izradu pravno-tehničkih predloga" kako bi se obezbedila tranzicija u primeni Zakona o strancima i Zakona o vozilima. Rašić je ocenio da je odgovornost političara da pronađu načine kako da se "na efikasan i racionalan način prilagodimo njihovoj primeni". "Smatram da je neophodno otvoreno i odgovorno govoriti o ovim pitanjima i preduzeti konkretne korake, jer trenutna situacija direktno utiče na život, bezbednost i dostojanstvo velikog broja ljudi", navodi se u saopštenju. Prva faza pune primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima počela je 16. januara i trajaće do 15. marta, a predviđa period informisanja i informativne sesije sa građanima. Primena ovih propisa pogodiće pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili nemaju kosovska dokumenta. Takođe, zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama u srpskim sredinama na Kosovu, koje rade u sistemu Srbije, mogli bi se suočiti sa problemima kada počne puna primena Zakona o strancima, jer, prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova objavljenom 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi bi to značilo da obrazovne i zdravstvene institucije srpskog sistema imaju licencu kosovskih institucija. Rašić je ocenio da se ne može ignorisati činjenica da "izostaje adekvatna reakcija i angažman onih koji se predstavljaju kao legitimni politički predstavnici srpskog naroda", aludirajući na Srpsku listu. Srpska lista, koja ima podršku Beograda, na decembarskim parlamentarnim izborima osvojila je devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan osvojio Rašić. Srpska lista je u reakciji navela da Rašić, iako tvrdi da "stoji na raspolaganju za sve predloge i sugestije i njihovo prosleđivanje na dalju obradu i analizu relevantnim institucijama", on "bez ikakvog legitimiteta i podrške srpskog naroda učestvuje u vlasti Aljbina Kurtija (Albin) i glasa za sve mere koje su direktno usmerene protiv Srba na Kosovu i Metohiji". Rašić je bio ministar u Kurtijevoj Vladi nakon što je Srpska lista u novembru 2022. godine napustila kosovske institucije. Srpska lista u saopštenju navodi da Rašić "nikada nije podigao glas protiv brojnih antisrpskih poteza režima u Prištini", te da podržava vlast koja "ugrožava prava srpskog naroda". Kao antisrpske poteze Srpska lista uglavnom vidi gašenje institucija koje rade u sistemu Srbije. Srpska lista je navela da je o ovim pitanjima održala više desetina sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice, kao i da su međunarodni predstavnici doneli odluku da "formiraju i poseban ekspertski tim koji se bavi rešavanjem ovog problema". Vršilac dužnosti premijer Kosova Kurti je 16. januara naveo da je, uz primenu Zakona o strancima i Zakona o vozilima, neophodna integracija srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, dodajući da će se proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom i da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. Do sada se regulisanje zdravstva i obrazovanja pominjalo u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je između Kosova i Srbije dogovorena još 2013. Ova zajednica je, pored ostalog, trebalo da reguliše funkcionisanje srpskih institucija, primanja i finansiranje iz budžeta Srbije. Petković na sastanku sa ambasadorom Rusije kritikovao kosovski Zakon o strancimaKurti sa ambasadorima o punoj primeni Zakona o strancima i vozilimaKosovo i Srbija su 2023. godine u načelu prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji, pored ostalog, predviđa formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, odnosno pružanje određenog nivoa samoupravljanja srpskoj zajednici. U međuvremenu, grupa srpskih nevladinih organizacija saopštila je 23. januara da je, povodom najave pune primene zakona o strancima i vozilima, razgovarala sa predstavnicima diplomatskih misija na Kosovu i pozvala ih na veće angažovanje. Nova društvena inicijativa, Centar za afirmativne društvene akcije, Aktiv i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj pozvali su međunarodnu zajednicu da insistira na "širokim i inkluzivnim konsultacijama sa srpskom zajednicom, koje bi uključivale relevantne političke predstavnike, civilno društvo i akademsku zajednicu, kao preduslov za bilo kakve dalje korake u vezi sa ovim zakonskim okvirima".

Sud Bosne i Hercegovine je prvostepeno osudio Miodraga Malića na tri godine zatvora zbog veličanja presuđenih ratnih zločinaca, Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Malić je 26. januara proglašen krivim, jer je "počinio krivično djelo izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti" iz Krivičnog zakona BiH, navode iz državnog Suda. Ističe se da je on "veličao lica koja su pravomoćno osuđena presudama za genocid, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin" počinjen na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina. Kako javlja agencija Srna, Malić je na protestu koji su organizovale opozicione stranke u Banjoj Luci u novembru 2022. godine, istakao fotografije Radovana Karadžića, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS. Obojica su pred Haškim tribunalom osuđeni na doživotne kazne zbog ratnih zločina. Sud je uzeo u obzir izjavu Harnesa Sefića, u kojoj navodi da je bio uznemiren kada je vidio fotografije Karadžića i Mladića. Malić i njegov branilac, Milan Petković, nisu se pojavili na izricanju presude. Na ovu presudu moguća je žalba Apelacionom vijeću Suda BiH.

Skidanjem natpisa "DUNP u blokadi", kojom je bila prekrivena ploča sa logom i nazivom Državnog univerziteta u Novom Pazaru, studenti te ustanove na jugozapadu Srbije su nakon godinu dana prekinuli njenu blokadu. Odluka je doneta nakon pregovora sa novom rektorkom Tanjom Soldatović i dogovorima o vraćanju ispisanih studenata i sprovođenju konkursa za angažovanje profesora, koji su prethodnih meseci ostali bez angažmana na tom Univerzitetu. Pojedini studenti su optužili upravu da im je onemogućila upis godine kao vid revanšizma zbog blokada kojima traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu. I pojedini profesori navodili su da su zbog podrške studentskim blokadama i kritike uprave ostali bez posla, što je uprava Univerziteta negirala. Student Enes Džogović zahvalio se građanima koji su im pružali podršku prethodnih godinu dana. "Jedna od stvari koju su nam stalno prebacivali je da nas je malo. Ako nas 50 može više puta Srbiju da probudi, šta tek možemo da uradimo kada nas bude više, a biće nas više", rekao je on i dodao da ovo "nije kraj borbe, već tek početak". Novopazarci su postali jedan od simbola studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz ovog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Blokadu Državnog univerziteta počeli su 26. januara prošle godine i najduže su ostali u blokadi. Studenti drugih fakulteta u Srbiji prekinuli su blokade na početku jeseni. Iako njihove zahteve, koji uključuju i raspisivanje vanrednih izbora, vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine.

Evropska komisija radi na nalaženju rešenja koji bi profesionalnim prevoznicima omogućila duži boravak u Šengen prostoru, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert (Lammert) povodom protesta prevoznika Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Vozači kamiona iz ove četiri države blokirali su u ponedeljak granične prelaze za teretna vozila i traže da se za njih ukine ograničenje boravka u Šengen prostoru. Prema Šengenskom sporazumu profesionalni vozači trećih zemalja mogu da borave u državama EU maksimalno 90 dana u okviru šest meseci. Ovaj, inače postojeći propis, za prevoznike je postao problematičan otkako je 12. oktobra 2025, umesto pečata u pasošu, počela biometrijska kontrola ulaska i izlaska u države Evropske unije. Lamert izjavio je u ponedeljak da je Evropska unija svesna zabrinutosti transportnih operatera. Rekao je da evropske institucije traže opcije koje bi omogućile da boravak u šengenskom prostoru bude duži nego što to dozvoljavaju šengenska pravila. I to ne samo za profesionalne vozače, dodao je. "To uključuje profesije sa visokom mobilnošću, poput vozača kamiona, ali i sportista i turnejskih umetnika", rekao je Lamert. Podsetio je i da sistem ulaska i izlaska ne uvodi nova pravila van onih koja se odnose na šengenska pravila. "Ono što čini jeste da obezbedi bolju primenu postojećih pravila, kao i bolje i sistematsko otkrivanje neregularnih praksi", rekao je portparol Evropske komisije. Prevoznici koji od 26. januara blokiraju granične prelaze, rekli su da će blokada trajati dok se za njih ne pronađe rešenje.

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković upoznao je ambasadora Rusije u Beogradu sa "političko-bezbednosnom situacijom" na Kosovu i kritikovao zakone o strancima i vozilima. Petković je na sastanku sa Aleksandrom Bocan Harčenkom naveo da je "važno da međunarodna zajednica uvidi brojne opasnosti koje proizilaze iz najave o primeni zakona o strancima i vozilima i preduzme konkretne korake u tom pravcu", navodi se u saopštenju iz Vladine Kancelarije za Kosovu. U saopštenju se dodaje da će Beograd nastaviti "da se svim diplomatskim kanalima bori za legitimna prava srpskog naroda na Kosovu kada je reč o ovim, ali i drugim važnim pitanjima od presudnog značaja za život i opstanak srpskog naroda". Kosovski zvaničnici najavili su da će prva faza primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima trajati do 15. marta i da predviđa period informisanja građana. Puna primena ova dva zakona će pogoditi pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili one koji nemaju kosovska dokumenta. Prema zakonima, vozila sa stranim tablicama ne mogu da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca ili na osnovu ovlašćenja, a građani koji nemaju kosovska dokumenta moraće da se prijave za boravišnu dozvolu u roku od 72 sata. Zamenik vršioca dužnosti premijera Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) rekao je da prelazni period pune implementacije zakona treba maksimalno iskoristiti za proces suštinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema na celoj teritoriji Kosova. Vršilac dužnosti premijera Aljbin (Albin) Kurti izjavio je da će se ovaj proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. On nije precizirano koji modeli integracije se razmatraju, te da li će se ona desiti u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, na čemu insistira Beograd. Ova Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije kako bi srpska zajednica dobila određeni nivo samoupravljanja. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu i dalje funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile u prethodne dve godine, jer ih Priština smatra paralelnim i ilegalnim. Petković je, kako se navodi u saopštenju Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, ruskog ambasadora upoznao i sa poslednjom rundom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. On je naveo da je "posle brojnih sastanaka u Briselu napravljen značajan korak kada je u pitanju primena Deklaracije o nestalim licima i da je održan prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica". "Petković je istakao da je tokom dijaloga tražio konkretne i opipljive korake kada je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština", navodi se u saopštenju. Kosovo i Srbija su 22. januara održali prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu, koju predvode glavni pregovarači Besnik Bisljimi i Petar Petković. Ova komisija je predviđena Deklaracijom o nestalim licima, koju su maja 2023. godine usvojili pregovarači na visokom političkom nivou, premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Deklaracija je deo Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU i strane obavezuje da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo".

Elvir Čustović (48) osuđen je u Okružnom sudu u Banjaluci na dvije godine zatvora zbog prijetnji terorizmom u Republici Srpskoj (RS). To je prva osuđujuća presuda za krivično djelo terorizma koju su izrekli sudovi u ovom bh. entitetu, prenosi Radiotelevizija RS-a. Navodi se da je Čustović, porijeklom iz Gacka na jugoistoku Bosne i Hercegovine, prijetio institucijama i zvaničnicima iz RS-a. Osim kazne zatvora, Čustoviću je izrečena i mjera obaveznog liječenja u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa. Liječenje će trajati najmanje godinu dana, odnosno dok za tim postoji potreba. O napretku liječenja ljekari će izvještavati sud koji će, po potrebi, jednom godišnje odlučivati da li je liječenje potrebno produžiti ili ne. Osim toga, odlukom suda Čustoviću je produžena mjera pritvora. Presuda je izrečena nakon što je Čustović sa Republičkim javnim tužilaštvom RS-a sklopio sporazum o priznanju krivice. Prema presudi Čustović je u stanju bitno smanjene uračunljivosti od 21. decembra 2024. do 15. januara 2025. godine više puta telefonom iz Čikaga pozivao različite institucije u RS-u i prijetio zvaničnicima, izazivajući paniku. U svim pozivima, Čustović je prijetio smrću zvaničnicima i njihovim porodicama.

Vrhovni sud Federacije Bosne i Hercegovine ukinuo je presudu Aleksandru Macanu i Savi Marinkoviću, kojom su ranije osuđeni na ukupno 60 godina zatvora za ubistvo sarajevskih policajaca Davora Vujinovića i Adisa Šehovića, potvrdio je 26. januara za Radio Slobodna Evropa Duško Tomić, Macanov advokat. Vrhovni sud FBiH uvažio je žalbu obrane i utvrdio povrede krivičnog postupka i naložio novo suđenje pred Kantonalnim sudom u Sarajevu, a pritvor osumnjičenima produžen je za još dva mjeseca. Kantonalni sud u Sarajevu je 27. decembra prošle godine Marinkoviću izrekao kaznu od 45 godina, a Macanu 15 godina zatvora, dok je trećeoptuženi Marko Trifković ranije priznao krivicu i osuđen je na 15 godina. Marinković i Macan optuženi su da su 26. oktobra 2018. godine u sarajevskom naselju Alipašino Polje pokušali ukrasti automobil, kada su otvorili vatru na policijsku patrolu koja je slučajno prolazila tom ulicom. Policajac Adis Šehović ubijen je na mjestu događaja, dok je policajac Davor Vujinović preminuo u bolnici od zadobijenih rana. Prema optužnici, Marinković je iz automatske puške ispalio najmanje 20 metaka, dok su Macan i Trifković učestvovali u pokušaju krađe i pružali pomoć u izvršenju krivičnog djela. Marinković je izručen Bosni i Hercegovini iz Njemačke 27. juna 2022. godine, nakon što su njemačke vlasti odobrile ekstradiciju. Macan se predao u decembru 2021. godine, dok je Trifković uhapšen u februaru 2022. godine. Trifković je ranije hapšen član organizirane kriminalne grupe koja se bavila krađom automobila, rastavljanjem vozila na dijelove i preprodajom u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Tokom istrage je saslušano oko 500 svjedoka i vještaka, uz međunarodnu suradnju s agencijama poput EUROPOL-a i INTERPOL-a. Dokazi uključuju dijelove puškomitraljeza koji su pronađeni zakopani na području Palama, 30-ak kilometara od Sarajeva u entitetu Republika Srpska, kao i podatke prikupljene iz aplikacija Sky i Anom, putem međunarodne pravne pomoći SAD-a i Francuske. Suđenje Marinkoviću, Macanu i Trifkoviću počelo je u februaru 2023. godine. Datum ponovljenog suđenja trenutno nije poznat.

U kampusu Univerziteta u Novom Sadu održan je protest studenata koji su objavili bojkot nastave na više fakulteta i viših škola u tom gradu. "Povod za protest i bojkot je narušavanje autonomije Univerziteta, nasilje nad studentima Filozofskog fakulteta i slučaj profesorke Jelene Kleut, kojoj je, uprkos jednoglasnoj podršci stručnih i izbornih veća, Senat Univerziteta nezakonito uskratio izbor u zvanje, nakon čega joj je prekinut radni odnos", naveli su studenti koji su pozvali na protest. Većina studenata bojkotuje nastavu na jedan dan, dok su akademci sa Filozofskog fakulteta najavili da će to biti "do daljeg". Na tom fakultetu poslednjih dana uglavnom nema predavanja. Nastavu bojkotuje i deo profesora. Okupljenima na protestu se, pored ostalih, obratila profesorka Filozofskog fakulteta Tanja Todorović koja je ocenila je da bojkot za studente nije bio "prvi izbor", nego "poslenje rešenje" kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve. "Studenti bojkotuju nastavu, ali tek nakon što ih istitucije već jako dugo vremena ignorišu i bojkotuju njihove zahteve". "Naši studenti su postavljali pitanja, čekali su odgovore, podnosili su zahteve, imali su vapaj da ih čujemo i vidimo, ali odgovora s druge strane uglavnom nije bilo, ili ga je bilo na pogrešan način", dodala je. Studenti su tokom protesta obišli više fakulteta. Ispred Ekonomskog, obratio im se dekan tog fakulteta Aleksandar Čučković. Tokom protesta okupljeni su nosili transparente na kojima piše "Jelena je Univerzitet", "Odgovornost" i "Neodustajanje" a preko megafona studenti uzvikuju "Izlazite napolje". Novi talas protesta novosadskih studenata pokrenut je nakon što je profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. Studenti su zbog toga zatražili ostavke dekana tog fakulteta Milivoja Alanovića i rektora novosadskog univerziteta Dejana Madića, te vraćanje na posao profesorke Kleut. Dok uprava Univerziteta tvrdi da je sve urađeno u skladu sa pravilima, studenti u blokadi navode da je Kleut otpuštena jer ih je podržavala u protestima zbog pogibije 16 ljudi u padu novosadske nadstrešnice. Tokom protesta obratila se i studentkinja Filozofskog fakulteta koja ocenila da profesorka Kleut "nije kažnjena samo zbog svog stava, nego zato što je u tom trenutku ostala bez institucionalne zaštite". "Uprava fakulteta nije stala iza nje. Ćutanje institucije je saučesništvo u sankcionisanju slobodnog mišljenja", kazala je ona. Dodala je da studenti i profesori ne traže nemoguće, nego da fakultet preuzme odgovornost i "javno stane u odbranu akademskih sloboda i pokaže da autonomija nije prazna reč u statutu". Šta se desilo toko protesta na Filozofskom fakultetu?Tokom protesta podrške profesorki Kleut 21. januara policija u opremi za razbijanje demonstracija i izbacila je okupljene studente, profesore i građane sa Filozofskog fakulteta. Nadležni tvrde da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom", dok ih učesnici protesta optužuju za brutalnost i prekomernu upotrebu sile. Pozivanje policije na fakultet od strane dekana pratile su osude dela akademske zajednice, te optužbe za narušavanje autonomije univerziteta. Akademci su gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su stupili u blokadu.