Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. februara da će zamoliti kineskog predsednika Si Đinpinga da rudarska kompanija Ziđin (Zijin) u Boru "obrati pažnju na zagađenje vazduha" u tom gradu. Vučić je u razgovoru sa građanima u Boru, izjavio da smatra "da je problem sa zagađenjem u tom gradu manji nego pre", ali da i dalje postoji problem sa "koncentratom sa visokim primesama i prisustvom arsena". "Nama je potreban čist vazduh u Boru, zdrava deca i život ovde stotinama godina unapred. Verujemo da ćemo to u potpunosti uspeti da obezbedimo", rekao je Vučić. U Boru se inače ove godine održavaju redovni lokalni izbori, ali tačan datum održavanja izbora još nije poznat. Kineska kompanija Ziđin kroz dve kompanije rukovodi rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, na istoku Srbije od 2018. kada je preuzela deo u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor. Dok je kineski rudarski gigant u vrhu liste najvećih izvoznika iz Srbije, lokalni ekološki aktivisti iz grada Bora i okolnih sela ukazuju na zagađenje ključnih životnih resursa - vazduha, vode i zemljišta, što Ziđin odbacuje.

Kancelarija za kontrolu strane imovine Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) donela je odluku da produži licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. marta, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). NIS je novo produženje dozvole za rad od američke administracije zatražio prošle nedelje, dok je u januaru predat preliminarni kupoprodajni ugovor između ruske kompanije "Gaspromnjeft" i mađarske MOL Grupe. Odgovor OFAC-a na taj ugovor još se čeka. Odobrenje Vašingtona je ključno kako bi NIS bio skinut sa liste sankcija, koje su počele sa primenom početkom oktobra. Najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji sankcije su uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Grupa je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. I za to će biti potrebno odobrenje američkih vlasti. NIS ima licencu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije do 24. marta.

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da je američki predsjednik Donald Trump prekoračio svoja ovlaštenja kada je uveo niz carina koje su potresle globalnu trgovinu, čime je blokiran jedan od ključnih instrumenata koje je koristio kako bi sproveo svoju ekonomsku agendu. Vrhovni sud, u kojem većinu čine konzervativne sudije, donio je odluku rezultatom šest prema tri, naglasivši u presudi da Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlaštenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) "ne daje predsjedniku ovlaštenje da uvodi carine". Trump je počeo uvoditi široke carine nakon povratka u Bijelu kuću prošle godine, uvodeći nove carinske obaveze gotovo svim trgovinskim partnerima SAD‑a. Ove mjere uključivale su "reciprocitetne" carine za trgovinske prakse koje Vašington smatra nepravednim. Takvom recipročnom carinom od 10 posto bilo je pogođeno i Kosovo, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana — neke čak i višim carinama. Kosovo je 1. avgusta ukinulo ovu carinu od 10 posto na američku robu. SAD su takođe uvele posebne carine protiv svojih ključnih partnera, uključujući Meksiko, Kanadu i Kinu, zbog trgovine drogom i migracionih pitanja. U presudi se navodi da bi "da je Kongres namjeravao predsjedniku dati posebno ovlaštenje za uvođenje carina" kroz IEEPA‑u, "to i učinio, kao što je to činio i u drugim zakonima vezanim za carine". Ova presuda ne utiče na posebne carinske mjere koje je Trump odvojeno uveo za određene sektore, uključujući čelik, aluminij i drugu robu. Tri liberalne sudije pridružile su se trojici konzervativnih kako bi potvrdile odluke nižih sudova, koji su ranije presudili da su carine uvedene prema IEEPA‑i nezakonite. Predsjednik Vrhovnog suda, John Roberts, rekao je prilikom objave presude da "IEEPA ne sadrži nijednu odredbu koja se odnosi na carine ili carinske obaveze". U maju prošle godine, niži trgovinski sud presudio je da je Tramp prekoračio svoja ovlaštenja kada je uveo široke carine, ali presuda nije sprovedena jer je Vlada najavila žalbu.

Apelacioni sud Crne Gore potvrdio je u ponovljenom postupku oslobađajuću presudu za lidere bivšeg Demokratskog fronta (DF) Andriju Mandića i Milana Kneževića, te odbio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u predmetu navodnog pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine. U saopštenju se navodi da je sud utvrdio kako tužilaštvo nije dokazalo da su optuženi izvršili krivična djela stvaranja kriminalne organizacije i terorizma u pokušaju, zbog čega su potvrđene oslobađajuće odluke Višeg suda u Podgorici. Mandić i Knežević su organizovali konferenciju za medije nakon objave presude. Mandić je poručio da je današnjom odlukom "pobijedila pravda", ističući da je sada "sasvim jasno da se radilo o lažnim optužbama" i da su on i Knežević bili "proganjani deset godina". Zahvalio je svima koji su, kako je rekao, bili uz njih tokom tog perioda. "Progoniteljima, kao hrišćanin i pravoslavac, opraštam sve. Vjerujemo da svaki čovjek može da se popravi i bude bolji", kazao je Mandić. Knežević je rekao da se svi sjećaju kako su "lažne optužbe godinama plasirane preko režimskih medija", te da je laži iznosio i "svjedok saradnik". Optužio je postupajuću sudiju za nepotizam, navodeći da je "zaposlila sina u policiji bez konkursa". "Naša borba traje deset godina. Dokazali smo da oni koji su nas proganjali treba da budu u zatvoru", rekao je Knežević, dodajući da i on, poput Mandića, želi da oprosti "svim progoniteljima". Zahvalio je pristalicama DF-a "na hiljadama i hiljadama poruka podrške koje su pristizale godinama". Mandić je ocijenio da je ova presuda "najbolja presuda onima koji su htjeli da nas utamniče". Presuda nakon višegodišnjeg sudskog procesaMandić i Knežević su prvobitnom presudom iz 2019. godine bili osuđeni na po pet godina zatvora, zajedno sa grupom koju su činili ruski i srpski državljani. Međutim, presuda je ukinuta nakon promjene vlasti 2020. godine, poslije čega je uslijedio ponovljeni postupak. U međuvremenu je promijenjeno rukovodstvo Specijalnog državnog tužilaštva, a tadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić završio u pritvoru zbog sumnje da je u drugim predmetima zloupotrijebio službeni položaj. Iako je novo tužilaštvo ostalo pri optužnici i ponovo tražilo zatvorske kazne, Viši sud je optužene oslobodio. Oslobođeni svi optuženi u predmetuPotvrđenom presudom, pored Mandića i Kneževića, oslobođeni su i ruski državljani Eduard Shishmakov Vadimovič i Vladimir Popov Nikolajevič, kao i državljani Srbije i Crne Gore obuhvaćeni optužnicom – među njima Bratislav Dikić, Predrag Bogićević, Nemanja Ristić, Srboljub Đorđević, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Mihailo Čađenović. Prema odluci Apelacionog suda, niti za jednog od optuženih nije dokazano da su učestvovali u planiranju ili izvršenju krivičnih djela za koja su tereteni.

Kosovska skupština u petak je usvojila zakon o državnom budžetu u vrednosti od oko četiri milijarde evra, uprkos protivljenju i prigovorima opozicije. Budžet za 2026. je usvojen sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, pošto je Kosovo bilo primorano da produži prošlogodišnji budžet, usled političke i institucionalne krize koja je dovela do vanrednih izbora u decembru na kojem je ubedljivo pobedio Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin). Nacrt zakona o budžetu prošao je drugo čitanje sa 62 glasa za, 36 protiv i bez uzdržanih, četiri dana pošto je usvojen u prvom čitanju. Zakon sada ide na potpis predsednici Kosova Vjosi Osmani pre nego što stupi na snagu. Glasanje je usledilo pošto je Odbor za budžet, radove i transfere usvojio amandmane na zakon o raspodeli budžetskih sredstava za 2026. Ministar finansija Hekuran Murati rekao je da je ovo "privremeni i hitni" budžet, dodajući da će biti revidiran. "Iz tog razloga, mi, kao Vlada, nismo dali prostor ministarstvima da naprave izmene, s obzirom na to da nemamo mnogo vremena da kvalitetno napravimo neophodne izmene, kako one kasnije ne bi izazvale probleme", rekao je Murati. Opozicione stranke su se žalile da je Odbor ignorisao njihove preporuke, pa su ih povukle uoči glasanja u Skupštini, zbog čega su i glasale protiv usvajanja budžeta. Pojedini opozicioni poslanici podneli su amandmane tokom sednice, ali oni nisu dobili podršku. Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova (DPK) Arijan Tahiri kritikovao je nacrt zakona o budžetu i najavio da će poslanici iz njegove stranke glasati protiv. "Povlačimo sve amandmane i ne podržavamo ovaj budžet koji ne odražava čak ni sastav vlade, nije profesionalan dokument, ima mnogo nedostataka za 2026. godinu, a biće štetan i za naredne godine", rekao je on na sednici. Šefica poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova (DSK) Jehona Lušaku (Lushaku) rekla je da njena partija nema glas "za" budžet, pošto Odbor za budžet nije uzeo u obzir amandmane koje je predložila. Kako će se trošiti budžet za 2026. godinu?Očekuje se da će budžet za 2026. godinu dostići oko četiri milijarde evra. Od tog iznosa, više od tri milijarde evra je dodeljeno centralnom nivou, dok je 867 miliona evra namenjeno lokalnom nivou. Za kapitalne investicije, koje se smatraju glavnim stubovima ekonomskog razvoja, planirano je 998 miliona evra, što je za 7,2 odsto više u poređenju sa 2025. godinom. Kapitalne investicije čine 25,2 odsto ukupnog budžeta. Analiza Instituta GAP navodi da je 81 odsto budžeta za kapitalne projekte u 2026. namenjeno projektima koji se nastavljaju iz prethodnih godina, dok su novi projekti ograničeni i po broju i po vrednosti, pa se uglavnom radi o malim projektima. Subvencije i transferiKategorija s najvećim rastom su subvencije i transferi, s povećanjem od 17,4 odsto. Ove godine je izdvojeno više od 1,3 milijarde evra, u poređenju s oko 1,1 milijardom evra prošle godine. To povećanje je rezultat rasta nekoliko kategorija penzija, naknada za porodiljsko odsustvo i povećanja socijalne pomoći. Plate i naknade za više od 91.000 zaposlenih u javnom sektoru koštaće više od 980 miliona evra, u odnosu na 916 miliona evra u 2025. godini. Dotle rashodi za robu i usluge iznose 509 miliona evra, odnosno oko sedam miliona evra više nego prošle godine. U budžetu je takođe izdvojeno 46 miliona evra kao državna rezerva za hitne slučajeve, što je isti iznos kao i prethodne godine, s ciljem očuvanja finansijske stabilnosti i likvidnosti. Prvi put, nacrt budžeta predviđa i 13. platu za zaposlene u javnom sektoru, za one koji su bili angažovani u budžetskim organizacijama najmanje 12 meseci pre donošenja odluke. Očekuje se da će glavni teret za punjenje državne kase snositi carina od koje se očekuje da će naplatiti više od dve milijarde evra i Poreska uprava Kosova s oko 1,2 milijarde evra planiranih prihoda.

Posebni odjel za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (POSKOK) Federacije BiH preuzeo je predmet koji se odnosi na okolnosti smrti 19 osoba u bujičnim poplavama u Donjoj Jablanici, u oktobru 2024. godine. Preuzet je od Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona, a iz POSKOKA-a ističu da je prostupajući tužilac zadužio predmet i da će on biti prioritet tog odjela. Nakon što su Donju Jablanicu, u noći 4. oktobra 2024., pogodile bujične poplave, predmet je otvorilo Tužilaštvo HNK. Iz te institucije su u ranijim saopćenjima naveli da je istragom obuhvaćena firma "Sani", koja je upravljala obližnjim kamenolomom, iz koga se kamenje sručilo na kuće, kao i da se ispituje uloga inspekcija i drugih nadležnih službi. Područje Jablanice na jugu Bosne i Hercegovine najviše je stradalo u bujičnim poplavama, koje su zemlju pogodile početkom oktobra 2024. i iza sebe ostavile 27 žrtava, te milionsku štetu.

Poljoprivrednici u Srbiji u petak deseti dan zaredom blokiraju regionalne i lokalne puteve zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Farmeri su traktorima zaustavili saobraćaj u mestima na zapadu zemlje, kod Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Gornjeg Milanovca. Poljoprivrednici iz okoline Kragujevca blokirali su i put prema Aranđelovcu u Cerovcu. Među njima i Dejan Ristić, stočar iz Lužnice, koji kaže da je ovog meseca na gubitku od 600 evra. „Isplate su od novembra sve manje jer pada cena mleka. A ja porodicu izdržavam od proizvodnje mleka, sira i kajmaka”, rekao je Ristić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Nenad Tomić, iz Gornje Jarušnice kod Kragujevca, na protestu u Cerovcu traži da država zaštiti proizvođače. „Ne kažem da treba da se ukine uvoz, ali da li je normalno da se uvozi nešto čega ima kod nas?“, rekao je Tomić za RSE. Kraljevačko selo Mrčajevci, odakle je počeo protest, blokirano je i 20. februara, a protesti su i u Rači, Slatini, Cerovcu, Barama, Zavlaci, Bogatiću, Jadru. Stočari prvenstveno zahtevaju uvođenje takse na mleko i sireve iz uvoza kako bi se sprečio masovan priliv proizvoda po cenama koje su znatno niže nego u Srbiji. Traže i garantovan otkup domaćeg mleka i povećanje otkupne cene. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je na sastanku sa predstavnicima više udruženja poljoprivrednika da se uvodi obavezna oznaka "100 odsto iz Srbije" kako bi potrošači jasno mogli da prepoznaju domaće proizvode. U saopštenju Ministarstva navodi se da se priprema i novi pravilnik o deklarisanju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojim će poreklo namirnica biti nedvosmisleno označeno. Ministarstvo dodaje da se pokreće i sistemsko uređivanje odnosa između proizvođača i otkupljivača uvođenjem obaveznih ugovora pre isporuke poljoprivrednih proizvoda, sa definisanim rokovima plaćanja i mehanizmom formiranja cene. Glamočić je rekao da će zbog poremećaja na tržištu mleka ponovo biti uvedene zaštitne takse za uvozno mleko u prahu. Ministar je naveo i da je Srbija zatražila konsultacije sa Evropskom komisijom zbog kretanja na tržištu mleka i da je sastanak zakazan za 25. februar uz učešće predstavnika poljoprivrednika. Glamočić je ranije za Radio Slobodna Evropa rekao da ograničenje uvoza ne bi bilo dobro i da cene formiraju ponuda i tražnja. Naveo je i da je cilj države da podsticajima očuva farme i proizvodnju i obezbedi stabilno snabdevanje. Na sastanku sa ministrom 20. februara nisu bili poljoprivrednici koji blokiraju puteve jer, kako su naveli, nisu pozvani. "Ovo je seljačka buna koja se neće tako lako zaustaviti. Ili ćemo uspeti u našim zahtevima ili ćemo pogasiti naša gazdinstva", rekao je Predrag Veljković, član Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, na blokadi Ibarske magistrale u Mrčajevcima. Ovo udruženje najavilo je nastavak blokada do ispunjenja zahteva.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine zamrznulo je imovinu i financijska sredstva 11 državljana BiH povezanih s terorističkim organizacijama tzv. Islamska država (ISIL) i Al-Nusra, provodeći obveze koje proizlaze iz Rezolucije Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda. Za većinom sankcioniranih raspisana je i crvena tjeralica Interpola na zahtjev vlasti Bosne i Hercegovine. Odluke se odnose na zamrzavanje ekonomskih resursa i financijskih sredstava osoba koje se dovode u vezu s kaznenim djelima povezanim s terorizmom i njegovim financiranjem i objavljene su 19. februara. Na popisu je Nusret Imamović, radikalni selefijski vođa koji se prije nekoliko godina našao na listi deset najtraženijih terorista u svijetu, te je pod sankcijama Ujedinjenih naroda, Sjedinjenih Američkih Država i Europske unije. Prema dostupnim informacijama, s obitelji boravi u Siriji duže od deset godina. Među sankcioniranima su i Muradif Hamzabegović, za kojega se pretpostavlja da se nalazi u Siriji, te njegova supruga Sena Hamzabegović, kojoj se sudilo zbog slanja novca u Siriju, ali je oslobođena, jer Tužiteljstvo nije dokazalo da je znala u koje se svrhe novac koristi. Sud Bosne i Hercegovine osudio je Hamzabegovića u odsutnosti 2013. godine na šest godina zatvora zbog krijumčarenja ljudi. Na listi su i Hariz Mešanović, te njegova dva sina, Adem i Meho, za koje se, također, pretpostavlja da se nalaze u Siriji. Imovina je zamrznuta i Azuru Karasuljiću, Edinu Zukiću i Emiru Ćelamu, kao i Aleksandru Ružiću, za kojega se navodi da se pridružio terorističkim skupinama u Siriji. Mjere se odnose i na Jasmina Grabusa, koji je također u Siriji. Vijeće ministara navelo je da odluke imaju preventivni karakter, te su usmjerene na zaštitu sigurnosti Bosne i Hercegovine i ispunjenje međunarodnih obveza države, uključujući obveze prema MONEYVAL-u u vezi s izricanjem financijskih sankcija za terorizam. Istaknuto je da mjere ne predstavljaju utvrđivanje kaznene odgovornosti niti prejudiciraju ishod bilo kojeg postupka pred nadležnim sudovima ili tužiteljstvom. Prema podacima obavještajnih i sigurnosnih agencija, iz Bosne i Hercegovine je tijekom sukoba u Siriji i Iraku između 2012. i 2016. godine otišlo oko 300 državljana BiH, uključujući muškarce, žene i maloljetnike, te je u tim područjima rođeno više djece. Veći dio odlazaka zabilježen je ranih godina konflikta. Od tog broja, procjenjuje se da je između 80 i više od stotinu osoba poginulo ili umrlo na ratištu, dok se nekoliko desetaka vratilo u Bosnu i Hercegovinu, bilo privatno ili kroz organizirane repatriacije. Prema podacima iz 2025. godine, više od 100 državljana BiH, uglavnom žena i djece, boravilo je u kampovima i pritvorskim objektima u sjevernoj Siriji, bez jasno utvrđenog datuma povratka. Bosna i Hercegovina je 2014. godine uvela posebne kaznene odredbe koje kažnjavaju odlazak svojih državljana na strana ratišta za terorističke organizacije, uključujući organiziranje terorističkih grupa, pridruživanje stranim paravojnim formacijama i druga povezana djela. Dosad je pravomoćno osuđeno više od 30 osoba za kaznena djela povezana sa Sirijom i terorizmom, s izrečenim zatvorskim kaznama do osam godina zatvora u mnogim slučajevima. Najviše ih je osuđeno na oko tri godine zatvora, u slučajevima sporazuma o priznanju krivnje ili zbog nedostatka dokaza za teže optužbe.

Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) izjavio je u petak da je usvajanje zakona o državnom birou za konfiskaciju neopravdano stečene imovine i zakona o ograničenju cena prioritet u naredne dve godine. Ta dva zakona su uvrštena u dvogodišnji zakonodavni program koji je u petak odobrio Kurtijev kabinet. "Nastavićemo odlučno da donosimo jasne i kvalitetne zakone u korist građana i vladavine prava", rekao je Kurti na sednici vlade. Ovo je novi Kurtijev pokušaj da osnaži ove zakone, pošto je Ustavni sud oba oborio tokom njegovog prethodnog četvorogodišnjeg mandata. Zakonodavni program je zvanična lista nacrta zakona koje vlada namerava da izradi i pošalje Skupštini na usvajanje u određenom roku. Zakon o verifikaciji i konfiskaciji neopravdano stečene imovineNajviši sud na Kosovu dva puta je poništio Kurtijev zakon o verifikaciji i konfiskaciji neopravdano stečene imovine, prvo 2024. godine, a onda i ove godine. Taj zakon ima za cilj da svi javni funkcioneri na Kosovu budu predmet provere imovine ako postoji sumnja da je stečena nezakonito. Ustavni sud je u januarskoj odluci naveo da je poništio Zakon o birou jer je usvojen uz "teška kršenja procedura i Ustava". Prema sudu, Skupština je neopravdano pribegla izbegavanje proceduralnih rokova, ne dajući poslanicima i odborima dovoljno vremena za razmatranje, raspravu i amandmane, kršeći članove 74, 76 i 77 Ustava. Zakon o ograničenju cenaUstavni sud je 2023. proglasio nevažećim Zakon o ograničenju, navodeći da nije u skladu s Ustavom zemlje. Vlada je taj zakon obrazložila "nerazumnim povećanjem cena osnovnih proizvoda i brojnim žalbama građana u vezi s naglim povećanjem cena svih osnovnih namirnica". Prema navodima Vlade, zakon bi se primenjivao u posebnim slučajevima destabilizacije tržišta. Taj zakon je smatrao osnovnim proizvodima žitarice, hleb, brašno, pirinač, testenine, suncokretovo ulje, mleko, kuhinjsku so, kokošja jaja, pileće meso, kristal šećer, proizvode za ličnu higijenu i ogrevno drvo.

Ne postoji snimak iz tramvaja koji je prošle sedmice iskočio iz šina, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Tužilaštva Kantona Sarajevo. Tramvaj je 12. februara iskočio iz šina i srušio stajalište, a poginuo je 23-godišnji mladić dok je više osoba povrijeđeno. "Forenzičkom obradom hard diska koji je izuzet iz kabine vozača, utvrđeno je da snimljenog materijala nije bilo od 29. 11. 2025. godine. Tužilaštvo, između ostalog, utvrđuje zašto nije funkcionirao sistem video nadzora", potvrđeno je iz Tužilaštva KS. Iz Kantonalnog tužilaštva je dan ranije saopšteno da istražioci Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo izuzimaju dokumentaciju iz Gradskog saobraćajnog preduzeća (GRAS) koja se odnosi na upotrebu tramvaja broj 516 koji je učestvovao u nesreći, tehničku dokumentaciju svih čeških tramvaja i određene personalne dosijee zaposlenih Tužilaštvo Kantona Sarajevo saopštilo je u srijedu da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. Tužilaštvo je ranije navelo da je utvrdilo da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuje odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što tvrdili i Sindikat KJKP GRAS. U danima nakon nesreće ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.

Ruskinja koja je optužena da je lagala američki Federalni istražni biro (FBI) o svojim vezama s glavnom ruskom obaveštajnom agencijom – a zatim pijana slala poruke agentu FBI-ja dok je bila na slobodi uz kauciju – u četvrtak je priznala krivicu na sudu u SAD. Noma Zarubina je promenila svoj iskaz, prema podnescima saveznog suda, oko dva meseca pošto joj je sudija poništio kauciju zbog višestrukog slanja poruka agentu FBI-ja i naredio da bude u zatvoru. Pored toga što se izjasnila krivom po optužbi za laganje, priznala je i drugu optužbu u vezi s njenim imigracionim statusom, pokazali su sudski podnesci. "Zarubinino namerno prikrivanje njenog nedoličnog ponašanja i njene laži o njenoj povezanosti s ruskom obaveštajnom službom predstavljaju uvredu za napore organa reda u očuvanju nacionalne bezbednosti", saopštilo je Ministarstvo pravde. Njen advokat nije odmah odgovorio upit za komentar. Zarubina je prvobitno optužena u decembru 2024. godine, pošto su je agenti FBI-ja više puta ispitivali počev od oktobra 2020. godine. Istraga FBI-jaRodom iz sibirskog grada Tomska, Zarubina se preselila u SAD 2016. godine i izgradila mrežu profesionalnih i ličnih veza među ruskim emigracionim grupama, kao i u američkim tink-tenkovima i aktivističkim organizacijama. Federalni agenti su joj prvi put prišli nekoliko nedelja pošto je FBI pretražio stan druge Ruskinje, Elene Branson, na Menhetnu i zaplenio desetine računara i drugih elektronskih uređaja. Branson, koja je pobegla u Rusiju ubrzo posle te akcije, kasnije je optužena da je neregistrovana strana agentkinja. Prema izjavama FBI-ja, Zarubina je navodno lagala o svojoj komunikaciji s dva oficira ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) koji su vodili njeno umrežavanje, identifikujući ljude i organizacije koje je trebalo da kontaktira. Nakon što je optužena, Zarubina je puštena uz kauciju. Međutim, u mesecima koji su usledili, ona je navodno poslala mnoštvo imejlova i fotografija agentima FBI-ja koji su je ispitali – ponekad i usred noći. Tužioci i njen advokat rekli su saveznom sudu da Zarubina ima problem s pićem i naređeno joj je da potraži savetovanje za mentalno zdravlje. U novembru 2025. godine, sudija je poništio njenu kauciju i naredio da bude poslata u zatvor do suđenja. Izricanje kazne zakazano je za jun.

U Crnoj Gori je u 2025. godini evidentirano 50 žrtava trgovine ljudima, od čega je 36 bilo maloletno, objavila je crnogorska vlada. Vlada Crne Gore je u Nacrtu Drugog periodičnog izveštaja Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN navela podatke o evidenciji žrtava trgovine ljudima u tužilaštvima, prenela je u petak Radio-televizija Crne Gore. "U toku 2025. godine u tužilaštvima je evidentirano 50 žrtava trgovine ljudima, od čega 26 muškaraca i to 18 maloljetnih, te 24 žene, i to 18 maloljetnih", navodi se u dokumentu. Takođe se navodi da je formirano 27 predmeta protiv 32 fizička i tri pravna lica, a doneto 20 naredbi o sprovođenju istrage protiv 23 osobe, kao i da je podignuta 21 optužnica protiv 25 osoba. Prema izveštaju koji prenosi RTCG, najprisutniji oblik eksploatacije u Crnoj Gori i dalje je prinudno prosjačenje, koje pogađa najveći broj žrtava, dok su zabeleženi slučajevi radne i seksualne eksploatacije, kao i prisilnog braka. "Dominantno prisutan oblik eksploatacije je prinudno prosjačenje sa ukupno identifikovanih 28 žrtava, zatim radna eksploatacija sa 10, seksualna eksploatacija sa 4 i prinudni brak sa 1 identifikovanom žrtvom", navodi se u dokumentu. Prema tim podacima, deca su isključive žrtve kada je u pitanju prisilno prosjačenje, budući da je tokom prošle godine identifikovao 66 osoba kao žrtve prisilnog prosjačenja, pri čemu su sve bile maloletne. Crnogorska vlada je krajem prošle godine usvojila novi strateški okvir koji definiše ciljeve i mere za suzbijanje trgovine ljudima u narednom četvorogodišnjem periodu. Prema dokumentu, sistem zaštite je dodatno ojačan uspostavljanjem specijalizovanih državnih kapaciteta namenjenih isključivo deci koja su žrtve trgovine ljudima. U izveštaju eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) iz novembra navedeno je da je u Crnoj Gori u prethodnih pet godina povećan broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima. Prema tom izveštaju, u periodu od 2021. do 2024. identifikovano je ukupno 67 žrtava, od kojih su 79 odsto bila deca. Broj se povećavao tokom godina - 2021. ih je bilo pet, a 2024. - 28. I prema tom dokumentu, glavni oblik eksploatacije bilo je prisilno prosjačenje, zatim prisilni brak i seksualna eksploatacija.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je rešenje Višeg suda u Beogradu o potvrđivanju optužnice u jednom slučaja koji se vodi u vezi sa padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Reč je o optužnici protiv menadžerke Infrastrukture Železnice Srbije Slobodanke K. i dvoje članova Komisije za tehnički pregled stanice, Milutina S. i Biljane K. Tužilaštvo ih tereti za zloupotrebu službenog položaja, teško delo protiv opšte sigurnosti i nesavestan rad. Viši sud je optužnicu protiv njih potvrdio u novembru 2025. Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Apelacionog suda, glavni razlog ukidanja takve odluke je to što Viši sud nije utvrdio da li je optužnicu podneo ovlašćeni tužilac. "Ovaj sud se nije upuštao u ocenu ostalih žalbenih navoda branilaca okrivljenih, budući da je prvostepeni sud morao prvo da utvrdi da li je predmetna optužnica podneta od strane ovlašćenog tužioca, što predstavlja prethodno pitanje od kog zavisi dalji postupak i odlučivanje", saopšio je Apelacioni sud. Odlukom da optužnica bude ukinuta uvažene su žalbe advokata i optužene Slobodanke Katanić. Ovo je drugi put da je, iz istih razloga, apelacija ukinula odluku o potvrđivanju optužnice. Četiri meseca nakon rekonstrukcije i svečanog otvaranja, u novembru 2024. u obrušavanju nadstrešnice stanične zgrade život je izgubilo 16, a jedna osoba je teško povređena. Osim ovog, postupak u tom slučaju vodi se i pred tužilštvom u Novom Sadu, a Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi finansijski istragu koja se tiče projekta rekonstrukcije pruge u okviru kojeg su izvođeni i radovi na staničnoj zgradi. Nesreća na novosadskoj Železničkoj stanici pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta širom Srbije koji traju i 15 meseci kasnije. Stotine hiljada građana do sada su izlazile su na ulice sa ključnim zahtevom - da se utvrdi krivična i politička odgovornost za nesreću. U fokusu protesta su optužbe da su do pada nadstrešnice doveli nemar i korupcija vlasti.

Bivši predsjednički kandidat Bjelorusije, Mikalaj Statkevič (Mikalay Statkevich), koji je proveo više od 10 godina u zatvoru, pušten je kući u Minsk nakon što je pretrpio moždani udar u zatvoru, saopštila je njegova porodica. "Dragi prijatelji! Mikalaj je kod kuće! Imao je moždani udar. Sada se oporavlja. Za sada ima poteškoće s govorom. U suštini, sve je dobro. Biće dobro", napisala je njegova supruga Marina Adamovič (Adamovich) na Facebooku 19. februara. Jedan od najvećih protivnika dugogodišnjeg bjeloruskog lidera Aleksandra Lukašenka (Alyaksandr Lukashenka), Statkevič je bio među grupom od 52 politička zatvorenika oslobođena 11. septembra 2025. Ihar Losik, bivši novinar RSE‑ovog bjeloruskog servisa, i Alena Cimashčuk (Alena Tsimashchuk), koja je bila novinarska stipendistica u sjedištu RSE‑a u Pragu, također su oslobođeni tog dana. Uprkos godinama teških i, prema riječima oslobođenih, ponekad sadističkih uslova u zatvoru, Statkevič je bio jedini koji je odbio napustiti zemlju. Diplomate i saradnici pokušali su nagovoriti 69‑godišnjeg bivšeg predsjedničkog kandidata da ode iz Bjelorusije, ali bez uspjeha. Sigurnosna kamera zabilježila je njegovu sliku 11. septembra kako sjedi u ničijoj zemlji između granica Litvanije i Bjelorusije nakon što je odbio napustiti zemlju. Fotografija je postala jedan od simbola otpora režimu među pristalicama bjeloruske opozicije. Lukašenko je 17. septembra 2025. potvrdio da je Statkevič ponovo uhapšen, ali nije rekao ništa o tome gdje se nalazi. Opoziciona liderka Svjetlana Tihanovskaja (Sviatlana Tsikhanouskaya)— za koju mnoge zapadne vlade tvrde da je pobijedila na spornim predsjedničkim izborima 2020. godine — pozdravila je njegovo puštanje 19. februara. "Dobre vijesti! Mikalaj Statkevič je živ i konačno kod kuće u Minsku", napisala je na X‑u. "Prije nekoliko mjeseci, oslobođen je zahvaljujući pregovorima koje je vodio specijalni izaslanik SAD‑a [John Coale]. Ali kada je Mikalaj odbio da bude prisilno deportovan iz Bjelorusije, režim ga je vratio u zatvor." "Pretrpio je moždani udar iza rešetaka i jedva da sada može govoriti… Svaki politički zatvorenik u Bjelorusiji mora biti oslobođen", dodala je Tihanovskaja. Pošto je Statkevič tokom posljednjih 20 godina proveo više od 12 godina u zatvoru, organizacije za ljudska prava tri puta su ga priznale političkim zatvorenikom. "Spreman sam žrtvovati svoju slobodu kako bih svoju zemlju približio slobodi", rekao je u intervjuu za bjeloruski servis RSE‑a 2016. godine, nakon gotovo pet godina provedenih u zatvoru. "Borim se za Bjelorusiju. Nastaviću ovaj posao sve dok sam živ."