Centralna izborna komisija Kosova (CIK) u utorak nije sertifikovala Srpsku listu, vodeću stranku Srba koja ima podršku Beograda, za vanredne parlamentarne izbore 28. decembra. Za sertifikaciju Srpske liste glasala su dva člana CIK-a, dvoje je bilo protiv, dok je sedam bilo uzdržano. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu izrazila je zabrinutost zbog odluke pojedinih članova CIK-a da ne sertifikuju Srpsku listu ili budu uzdržani oko učešća ove stranke na izborima. "Ozbiljno smo zabrinuti zbog rastuće političke polarizacije unutar CIK-a, što se ogleda u glasanju koje deluje da se vodi stranačkim interesima, a ne zakonskim kriterijumima i demokratskim principima. Takvo ponašanje potkopava nepristrasnost i kredibilitet koji su ključni za nezavisno telo za upravljanje izborima", navodi se u saopštenju. OEBS napominje da ovakav pristup narušava poverenje javnosti u izborni proces i učvršćuje percepciju da su odluke politički motivisane, a ne zasnovane na pravičnosti, inkluzivnosti i transparentnosti. Žaljenje zbog odluke Centralne izborne komisije izrazila je i Kancelarija EU na Kosovu. "Politizacija CIK-a od strane Samoopredeljenja i drugih političkih stranaka šteti inkluzivnom izbornom procesu u skladu sa međunarodnim standardima i izveštajem Misije EU za posmatranje izbora", navodi se u reakciji, Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je poptuno neprihvatljivo to što je CIK Kosova odbila da verifikuje Srpsku listu. "To pokazuje ne samo odsustvo demokratskog kapaciteta, već i jedan potpuno neprihvatljiv odnos prema celoj jednoj nacionalnoj zajednici", ocenio je Đurić u Vašingtonu u razgovoru sa novinarima iz Srbije. Šef diplomatije Srbije izrazio je nadu da će uz podršku međunarodne zajednice ta odluka morati da bude revidirana, kao i na prethodnim izborima. Ovo nije prvi put da članovi Samoopredeljenja u CIK-u pokušavaju da spreče Srpsku listu da učestvuje na izborima, što je međunarodna zajednica ranije oštro kritikovala. Otpravnica poslova u američkoj ambasadi u Prištini, Anu Pratipati (Prattipati), u avgustu je vršiocu dužnosti premijera Kosova i lideru Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju (Albin) prenela zabrinutost SAD zbog pokušaja da se ograniči učešće srpske stranke na lokalnim izborima u oktobru. Pratipati je istakla da je veoma važno da kosovski Srbi učestvuju na izborima. Srpska lista se sada na ovu odluku CIK-a može žaliti Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Članovi Samoopredeljenja u Centralnoj izbornoj komisiji, Sami Kurteši (Kurteshi) i Aljban Krasnići (Alban Krasniqi), oštro su se usprotivili sertifikaciji Srpske liste. Kurteši je na sednici rekao da ova stranka "radi protiv interesa Kosova". Članovi drugih albanskih političkih partija u CIK-u bili su uzdržani tokom glasanja. Identična situacija se desila uoči parlamentarnih izbora 9. februara i lokalnih izbora 12. oktobra, kada Srpska lista nije sertifikovana, ali je oba puta Izborni panel za žalbe i predstavke poništio takvu odluku CIK-a. Na izborima 9. februara, Srpska lista je osvojila je devet od deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova, dok je na lokalnim izborima dobila vlast u svih deset opština sa srpskom većinom. Inače, tokom sednice CIK-a 2. decembra sertifikovana su 22 politička subjekta. Vanredni izbori održavaju se 28. decembra pošto Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koje je pobedilo na februarskim izborima, nije uspelo da formira novu Vladu Kosova.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je u utorak da "sada više nego ikad" postoji šansa da se postigne dogovor o okončanju rata Rusije protiv Ukrajine, čak i dok je njegov ruski kolega Vladimir Putin optužuje evropske vlade da pokušavaju blokirati mirovni proces. Zelenski je dao izjavu nakon što je američki specijalni izaslanik Steve Witkoff stigao u Moskvu na razgovore o nacrtu mirovnog prijedloga SAD-a. Witkoff i zet američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jared Kushner, došli su u rusku prijestolnicu u utorak kako bi se sastali s Putinom i višim pregovaračima nakon što je početni američki prijedlog od 28 tačaka – za koji se generalno smatra da je u skladu s nekoliko ruskih ciljeva – "prerađen" na 19 tačaka nakon razgovora američke i ukrajinske delegacije prošle sedmice. Evropske vlade su također podnijele amandmane i kontraprijedlog na nacrt plana, nastojeći ukloniti ili ublažiti odredbe za koje su navele da potkopavaju suverenitet Ukrajine. Međutim, Moskva je u potpunosti odbacila te evropske promjene. Prema ruskoj novinskoj agenciji Interfax, Putin je rekao da evropski amandmani imaju za cilj opstruirati napredak ka sporazumu. Govoreći uoči sastanka s Witkoffom i Kushnerom, Putin je rekao da je Rusija spremna uključiti evropske države u pregovore sve dok one prepoznaju ono što je on nazvao "realnošću na bojnom polju" u Ukrajini. "Nemamo namjeru boriti se protiv Evrope, to sam rekao 100 puta", rekao je Putin. "Ali ako Evropa želi ponovo da se bori i počne, onda smo za to odmah spremni." Evropska unija je više puta navela da neće prihvatiti nasilno prekrajanje evropskih granica i da samo Ukrajina može odlučivati o budućnosti svoje teritorije. Putin i dalje insistira na tome da Ukrajina mora predati istočnu regiju Donbasa kako bi osigurala mir, uključujući područja koja Rusija nije uspjela zauzeti u više od tri i po godine rata. Kijev je odbacio te uslove i suprotstavio se pokušajima Moskve da ograniči težnje Ukrajine za NATO ili ograniči veličinu njegovih oružanih snaga. "Sada više nego ikada postoji šansa da se okonča ovaj rat", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Dublinu nakon sastanka s premijerom Irske Mihaelom Martinom 2. decembra. "Naš zajednički zadatak je da okončamo rat, a ne samo da postignemo pauzu u neprijateljstvima. Potreban je dostojanstven mir. Da bi se to zaista dogodilo, svi moraju biti na strani mira." Witkoff je 2. decembra ušao u kompleks Kremlja u pratnji Kirila Dmitrijeva, Putinovog specijalnog izaslanika za investicije i ekonomsku saradnju, koji predvodi pregovore u ime Moskve. Ovo će biti Witkoffov šesti sastanak s Putinom od januara. Ukrajina je otvoreno izrazila zabrinutost da bi Vašington i Moskva mogli postići dogovor o okončanju najvećeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svjetskog rata. Trump je u kampanji 2024. tvrdio da može riješiti rat za 24 sata, ali postizanje sporazuma o okončanju ruske invazije – pokrenute u februaru 2022. – pokazalo se kao težak zadatak. Trump je više puta izražavao frustraciju prema obje strane jer su pregovori mjesecima stagnirali, sve dok se posljednjih sedmica ponovo nisu intenzivirali. Moskva je više puta naglasila da mora kontrolisati cijeli Donjeck, jednu od pet ukrajinskih regija koje Putin bez osnova smatra ruskim. Ustupanje teritorije koju su ukrajinske snage branile uz velike žrtve predstavljalo bi ogroman ustupak Kijeva i moglo bi imati političke posljedice za Zelenskog. Ukrajina strahuje da bi neki od uslova prijedloga mogli ostaviti zemlju ranjivom na eventualno osvajanje od strane Rusije, iako su Sjedinjene Američke Države predložile i desetogodišnju sigurnosnu garanciju za Kijev. Ranije 2. decembra, Rusija je tvrdila da je zauzela ključni grad Pokrovsk u ukrajinskom Donbasu, koji Kijev mjesecima pokušava zadržati. Istočni komandni centar ukrajinske vojske odbacio je tu tvrdnju u objavi na Facebooku, navodeći da su ruske snage iskoristile loše vremenske uslove kako bi postavile svoju zastavu u jednom dijelu Pokrovska u propagandne svrhe, pokušavajući dokazati da su preuzele kontrolu nad cijelim gradom. "Nakon toga su pobjegli u žurbi", dodaje se u saopštenju. Putin je izjavio da je spreman razgovarati o miru, ali da će, ako Ukrajina odbije sporazum, ruske snage napredovati dalje i zauzeti još ukrajinske teritorije. Neke od ranijih aktivnosti Witkoffa izazvale su zabrinutost među posmatračima, koji strahuju da je podložan manipulaciji ili da ne razumije duboko ukorijenjene istorijske složenosti rata. Witkoff se za razgovore s Putinom i drugim zvaničnicima oslanjao na prevodioce koje je obezbijedio Kremlj, umjesto na prevodioce odobrene od strane američke ambasade. Nakon posljednjeg sastanka Witkoffa s Putinom u augustu, američki i evropski zvaničnici rekli su da je izaslanik pogrešno interpretirao geografski položaj ukrajinskih regija na koja Putin polaže pravo. Više medija prenijelo je izjave izvora da bi Witkoff i Kushner mogli da se sastanu sa Zelenskim nakon razgovora u Kremlju. „Zelenski je poručio da očekuje povratne informacije od američkog tima odmah nakon moskovskih pregovora i da ostaje spreman da se sastane s Trumpom, zavisno od ishoda razgovora 2. decembra.

Dokazni postupak na suđenju Krunoslavu Fehiru, bivšem pripadniku jedinice "Branimirova osječka bojna" (BOB), zvanično je završen 2. decembra pred Višim sudom u Beogradu, iznošenjem završnih reči Tužilaštva za ratne zločine i odbrane. Fehir, koji je bio ključni svedok na suđenju ratnom zapovedniku i jednom od osnivača Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Branimiru Glavašu, tereti se za pripadništvo oružanoj formaciji koja je protivpravno lišavala slobode, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti 1991. godine u Osijeku. Javna tužiteljka Gordana Jekić Bradajić je u završnoj reči istakla da Tužilaštvo ostaje pri navodima iz optužnice, te da je predloženim i izvedenim dokazima nesumnjivo da je Krunoslav Fehir počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Ona je kazala da optuženi na suđenju nije negirao da je bio pripadnik "Branimirove osječke bojne", te da je bio svestan ratnih sukoba u tom periodu. Tužiteljka je ocenila da Fehir na suđenju nije uspeo da objasni kako ga je njegov otac Josip Fehir prisilio da kao 16-godišnji mladić postane član "BOB"-a niti zbog čega se tome nije suprotstavio. "Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je počinjena samim pristupanjem grupi", rekla je Jekić Bradajić. Kao olakšavajuće okolnosti ona je navela da je Krunoslav Fehir u vreme za koje je optužen bio stariji maloletnik, kao i to što je bio krunski svedok na suđenju Branimiru Glavašu, koji je u Hrvatskoj prvostepeno osuđen za ratne zločine nad civilima srpske nacionalnosti. Tužilaštvo je predložio kaznu u okviru minimalne. Prema članu 145 Krivičnog zakonika SFRJ, za ovo krivično delo propisana je kazna od najmanje godinu dana, ali je sud može i dodatno ublažiti. Zastupnik odbrane Bojan Stanojlović istakao je da Tužilaštvo u postupku nije uspelo da dokaže da je Krunoslav Fehir svojevoljno pristupio grupi Branimira Glavaša, niti da je učestvovao u ratnim zločinima. On je kazao da je optuženi u svojoj odbrani jasno rekao da ga je kao 16-godišnjeg mladića otac prisilno doveo u "Branimirovu osječku bojnu". "Njegov otac je bio takav autoritet da Fehir nije imao šanse da mu se suprotstavi. Takođe, u to vreme otac je bio zakonski staratelj deteta te dobi", rekao je Stanojlović. On je dodao da je Fehir u "BOB"-u pružao logističku podršku, te da nije učestvovao u privođenju i zatvaranju civila niti u ratnim zločinima. Napomenuo je i da je njegov klijent godinama nesmetano ulazio i izlazio iz Srbije. Završnu reč izneo je i Krunoslav Fehir, koji je kazao da se u potpunosti pridružuje završnoj reči svog branioca. On je napomenuo da nije istinit navod Tužilaštva za ratne zločine da je 16. juna pred tužiocem u potpunosti priznao radnje koje mu se stavljaju na teret. "Postoje i tonski zapisi koji to potvrđuju", rekao je Fehir. On je dodao da "BOB" nije bila paravojna jedinica, već deo rezervnog sastava Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, te da nisu svi pripadnici činili ratne zločine, već deo članova koji se odmetnuo. Kazao je i da je zbog svojih svedočenja na suđenjima protiv Branimira Glavaša imao mnogo problema, kao i da mu je u jednom trenutku život bio ugrožen. Dušan Ignjatijević, zastupnik porodice Čedomira Vučkovića, koga su 1991. ubili pripadnici "Branimirove osječke bojne", istakao je u završnoj reči da se pridružuje stavu Tužilaštva, ali je naveo da je bilo potrebno da sud ispita pojedinačnu odgovornost pripadnika grupe. On je rekao da je propuštena prilika da se u ovom postupku rasvetli sudbina ubijenih srpskih civila u Osijeku tokom rata. Sudsko veće će presudu u ovom slučaju javno pročitati 10. decembra. Bojan Stanojlović je po završetku ročišta rekao da je sud od preko 50 predloženih dokaza Tužilaštva za ratne zločine usvojio svega 13. "To sve ide u prilog odbrani. Sud ima uvid o događaju. U odnosu na konkretne radnje koje se stavljaju na teret Krunoslavu Fehiru, po našem mišljenju, nema izričitih dokaza, tako da u tom smislu gajimo optimizam", rekao je Stanojlović. Policajac u penziji Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o ubistvu srpskog civila Čedomira Vučkovića i nestanak Đorđa Petrovića, u slučaju poznatom kao "Garaža". Vučkovića i Petrovića su pripadnici "Branimirove osječke bojne" 31. avgusta 1991. zatvorili u garaži Sekretarijata za narodnu obranu, u kojem je bila kancelarija Branimira Glavaša. Prema iskazu Krunoslava Fehira, koji je obezbeđivao ulaz u garažu, pripadnici "BOB"-a su prisiljavali Vučkovića da pije sumpornu kiselinu iz akumulatora. U užasnim bolovima Čedomir Vučković je uspeo da provali vrata garaže, nakon čega je upucan. U izjavama koje je davao u Hrvatskoj, Krunoslav Fehir je rekao da je on bio taj koji je u panici ispalio nekoliko hitaca u Vučkovića i ranio ga u predelu trbuha i desne podlaktice. Na procesu u Beogradu, kazao je da je pucao u vazduh, a da su srpskog civila upucali pripadnici "BOB"-a nakon što mu se izgubio iz vidokruga. Obdukcija urađena dan nakon ovog događaja utvrdila je da je Čedomir Vučković preminuo od posledica trovanja sumpornom kiselinom. Krunoslav Fehir uhapšen je polovinom juna na hrvatskko-srpskoj granici, a suđenje mu je počelo 10. oktobra. Iskaz koji je dao medijima 2005. pokrenuo je sudski postupak protiv Branimira Glavaša, koji nije završen ni posle dve decenije. Protiv Glavaša vođena su dva procesa. U prvom je 2010. bio osuđen na osam godina zatvora, ali je pet godina kasnije Ustavni sud Hrvatske oborio tu presudu iz proceduralnih razloga. Novi proces je najpre počeo 2017. godine, a potom još jednom – sa izmenjenom optužnicom zbog smrti dvojice okrivljenika – u oktobru 2021. godine. U prvostepenoj presudi iz 2023. godine Glavaš je osuđen na sedam godina. Pravosnažna presuda još uvek nije doneta.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je izdalo naredbu Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije da se ministar kulture u Vladi Srbije Nikola Selaković dovede na saslušanje u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab". Potom se ministar pojavio ispred Tužilaštva gde mu je rečeno, kako je izjavio, da je završeno radno vreme. Kako je preneo RTS, Selaković je ispred Tužilaštva došao oko 15.45. Prethodno je TOK u saopštenju naveo da su ispunjeni zakonski uslovi za dovođenje ministra na saslušanje, jer "uredno pozvani osumnjičeni Selaković 28. novembra 2025. nije došao na zakazano saslušanje, a svoj izostanak nije opravdao". Selaković se nije pojavio u petak u zakazanom terminu na saslušanju u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab". Tužilaštvo za organizovani kriminal od maja vodi istragu zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu. Šta je Selaković rekao?"Ja sam, čim sam pročitao vest, došao ovde", rekao je ministar kulture Nikola Selaković ispred Tužilaštva za organizovani kriminal u izjavi za provladine televizije Informer i Pink. Selakovć je tom prilikom TOK označio kao "blokadersko-tužilačku bandu koja se odmetnula i od države i od naroda.“ On je izneo i tvrdnju da se deo Tužilaštva za organizovani kriminal odmetnuo. "To je jedna kriminalna banda koja pokušava da uzurpira državu. Hoće da spreče parlament da donosi zakone, da zabrane predsedniku da komentraiše njihova dela", rekao je Selaković. Prethodne nedelje je kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) izneo tvrdnju da su njihovi tužioci poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. Tada je navedeno da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu. "Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana" navedeno je u saopštenju. Šta Tužilaštvo ispituje u slučaju Generalštab?Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba. Tužilaštvo je ranije saopštilo da je direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu te dokumentacije Ministarstvu kulture, na čijem je čelu Nikola Selaković iz redova Srpske napredne stranke (SNS), podneta je inicijativa za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab. Vlada Srbije tu odluku donela je u novembru 2024. Posebnim zakonom (lex specialis), usvojenim u Skupštini Srbije 7. novembra, vlast SNS-a i njihovih koalicionih partnera omogućila je izgradnju na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine. Nameru da na tom mestu izgradi luksuzni hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

Bivša šefica spoljne politike Evropske unije(EU) Federica Mogherini privedena je u utorak dok je policija sprovela racije u istrazi sumnjive prevare povezane sa obukom evropskih diplomata, piše AFP. Mogherini, koja je bila visoki predstavnik za spoljne poslove od 2014. do 2019. godine, sada vodi postdiplomsku školu College of Europe, čije prostorije su pretresene zajedno sa kancelarijama EEAS – diplomatske službe EU. Mogherini (52 godine) je uhapšena u Briselu zajedno sa zamenikom direktora škole za obuku i Stefanom Sanjinom, visokim zvaničnikom EU koji je bio generalni sekretar EEAS-a od 2021. do 2024. godine, prema izvoru bliskom slučaju. Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) saopštilo je da su pretresi obavljeni u College of Europe u belgijskom gradu Brižu i u briselskim prostorijama Evropske službe za spoljne poslove. "Tri osumnjičena su zadržana" u vezi sa racijama, "kao deo istrage o sumnjivoj prevari povezanoj sa obukom mladih diplomata koju finansira EU", navodi se u saopštenju EPPO-a. Pretresi, koje je sprovela belgijska federalna policija na zahtev EPPO-a, obuhvatili su i kuće osumnjičenih, dodali su tužioci. U pitanju je devetomesečni program obuke za mlade diplomate iz zemalja EU, poznat kao Evropska diplomatska akademija. Program je EEAS dodelio College of Europe u Belgiji u periodu 2021–2022, a istraga se fokusira na to da li je postupak tendera bio namešten u korist škole. Mogherini je na čelu i College of Europe i Evropske diplomatske akademije. "Postoje ozbiljne sumnje da su poverljive informacije vezane za tekuću nabavku podeljene jednom od kandidata koji je učestvovao na tenderu", navodi EPPO. Evropska komisija potvrdila je da su racije sprovedene. "Možemo potvrditi da je policija danas bila u zgradama EEAS-a, i to je deo istrage aktivnosti koje su se dešavale u prethodnom mandatu", rekla je portparolka Komisije Anitta Hipper. EPPO je saopštio da je zatražio i dobio ukidanje imuniteta za nekoliko osumnjičenih pre pretresa. Ako se potvrde, optužbe "mogle bi predstavljati prevaru u javnim nabavkama, korupciju, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne", navelo je tužilaštvo. "Istraga je u toku kako bi se razjasnile činjenice i utvrdilo da li je došlo do krivičnih dela", dodaje se.

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je 2. decembra da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja Rafinerije nafte u Pančevu, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da nije stigla odluka SAD o produženju licence za rad te kompanije koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Vučić je na konferenciji za novinare posle sastanka s timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje rekao da "Rusi ne žele da prodaju svoj udeo u NIS-u". "Nije u pitanju novac već politika", rekao je Vučić. NIS je saopštio da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja Rafinerije nafte zbog nedostatka sirove nafte za preradu, usled sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo toj kompaniji. "Aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo tokom procesa obustave rada postrojenja organizovane su na taj način da rafinerijska postrojenja budu spremna za start čim se za to steknu uslovi, odnosno čim bude dobijena informacija o raspoloživosti sirove nafte", naveo je NIS u saopštenju. NIS je dodao da će zaposleni za vreme trajanja obustave rada Rafinerije biti angažovani na poslovima koje obavljaju tokom planskih obustava postrojenja. Vučić je naveo da nema naznaka da će SAD produžiti licencu NIS-u. On je rekao da je 54. dan od kada su sankcije NIS-u uvedene i da nema problema u snabdevanju gorivom, što govori koliko je država ozbiljna i koliko je novca uložene u rezerve nafte i naftnih derivata. Američki Stejt department do 1. decembra nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD donela odluku u vezi sa zahtevom NIS-a i kada bi se ona mogla očekivati. Vlada Srbije je na sednici 25. novembra, kojoj je prisustvovao i Vučić, usvojila odluku da se Rusiji da rok od 50 dana da nađe kupca za svoj udeo, nakon čega će država uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi ruskoj strani "najveću moguću cenu" za tu kompaniju. Ni američka ni ruska strana nisu javno izlazile sa informacijama o toku pregovora, a građanima su informacije o tome dolazile od zvaničnika Srbije, najvećim delom od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Bivša predsjednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica osuđena je 2. decembra na godinu i devet mjeseci zatvora zbog zloupotrebe položaja putem podstrekavanja. Odluka podgoričkog Višeg suda je nepravosnažna. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka a u tri mandata predsjednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnijela ostavku. Protiv nje se vodi više postupaka, uključujući i da je bila dio kriminalne organizacije koju je stvorio njen sin Miloš Medenica. Tom optužnicom se terete za krijumčarenje, davanje i primanje mita, protivzakoniti uticaj, neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. Taj proces je u toku. Posljednji slučajViši sud je 2. decembra utvrdio da je tadašnja predsjednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića, a na štetu jedne ruske kompanije. Cilj, prema tužilaštvu, je bio da se spriječi naplata 400.000 eura potraživanja ruske kompanije od Arsića. Osim Medenice, Vlahović Milosavljević je osuđena za zloupotrebu položaja na šest mjeseci zatvora. Specijalni tužilac Vukas Radonjić kazao je da je tužilaštvo zadovoljno osuđujućom presudom, ali ne i visinom kazne. Naime, tužilaštvo je tražilo za Medenicu tri, a za Vlahović Milosavljević dvije godine zatvora. One su u sudskom procesu negirale krivicu. Druga presuda za zloupotrebu položajaOvo je, inače, druga presuda ove godine za zloupotrebu položaja protiv bivše predsjednice Vrhovnog suda. Naime, krajem oktobra je ponovo osuđena na šest mjeseci zatvora. Viši sud je utvrdio da je počinila krivično djelo zloupotreba položaja time što je kao tadašnja predsjednica suda na funkciju nezakonito zadržala sudiju Milosava Zekića, iako je protiv njega vođen krivični postupak. Branilac Medenice kazao je novinarima krajem oktobra da će žaliti na tu presudu. 'Politika ušla u sudnicu'Medenica je podnijela ostavku na mjesto predsjednice Vrhovnog suda decembra 2020. U tom periodu je smijenjena trodecenijska vlast Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića. Na vlast je došla koalicija proruskog Demokratskog fronta, Demokrata i Građanskog pokreta URA. Uhapšena je aprila 2022, nakon čega je više od pola godine provela u istražnom zatvoru. Medenica je poručila da je politika ušla u sudnicu, da nju pokušavaju da predstave kao najveće zlo i žrtvuju kako bi dobili poene iz Evrope. Vlada Crne Gore želi da zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja sljedeće godine i 2028. uvede zemlju u Evropsku uniju. Evropska komisija je u prošlomjesečnom izvještaju o napretku konstatovala da se poboljšavaju rezultati po pitanju istraga i procesa u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali da broj pravosnažnih presuda ostaje nizak i da mora da se poveća.

Rusija tvrdi da je zauzela strateški grad u ukrajinskoj regiji Donbas, što je, čini se, tempirano za ključni sastanak Kremlja s američkim zvaničnicima koji dolaze u Moskvu u pokušaju da se finalizira mirovni sporazum. Ukrajinski zvaničnici su negirali ovu tvrdnju, koju je visoki ruski vojni komandant iznio predsjedniku Vladimiru Putinu u videu objavljenom 1. decembra. Ukrajinski vojni korpus koji se bori u Pokrovsku rekao je Reutersu 2. decembra da ukrajinske snage drže sjeverni dio grada, dok istovremeno izvode napade na jugu, gdje prevladavaju ruske trupe. Putin treba ugostiti specijalnog izaslanika Bijele kuće Stevea Witkoffa kasnije 2. decembra, usred niza napora da se pronađe rješenje za okončanje skoro četverogodišnjeg rata Rusije protiv Ukrajine. Witkoffovov šesti sastanak s Putinom od januara - uslijedio je nakon objavljivanja mirovnog plana koji su sastavile SAD, a koji se smatrao izuzetno povoljnim za Rusiju. Ukrajinski zvaničnici su se požurili, sastajući se s visokim američkim zvaničnicima u Ženevi i pokušavajući ublažiti ruske tvrdokorne stavove. U videu koji je objavio Kremlj, prikazan je vrhovni ruski vojni komandant, general Valerij Gerasimov, kako detaljno opisuje nedavne dobitke ruskih snaga na ratištu. Ukrajina se mjesecima bori da zadrži ruske trupe, posebno oko gradova Kupjanska na sjeveru i Pokrovska na jugu. Koristeći stari ruski naziv za Pokrovsk, Gerasimov je ustvrdio da su ruske snage konačno zauzele grad. "Želim da vam se zahvalim na rezultatima vašeg rada u vezi s Krasnoarmejskom, i vama i cijeloj komandi i osoblju borbene grupe", rekao je Putin Gerasimovu. Njihov sastanak je navodno održan 30. novembra, ali je video objavljen 1. decembra - uoči Witkoffove posjete. Rusija je rutinski tvrdila da je ostvarivala ključne pobjede na bojnom polju u Ukrajini, tvrdnje koje su se pokazale ili preuranjenim ili potpuno lažnim. Gerasimov je nedavno izjavio da je Rusija opkolila snage u Kupjansku, što nije bilo istina. Jedna od glavnih ukrajinskih jedinica koje brane Pokrovsk, 7. korpus za brzi odgovor Zračno-desantnih snaga, saopštila je da kijevske trupe "nastavljaju zadržavati" rusku ofanzivu. Ranije 1. decembra, predsjednik Volodimir Zelenski, na sastanku u Parizu s francuskim liderom Emmanuelom Macronom, priznao je ruski napredak. "Svakako, Rusija napreduje; svakako, Rusija provodi nekoliko ofanzivnih akcija i operacija. Nijedna od ovih operacija nije bila uspješna", rekao je na konferenciji za novinare. "U Pokrovsku i drugim područjima vode se teške bitke. Na primjer, naši momci imaju više uspjeha u području Kupjanska. Iako Rusija tvrdi da je zauzela Kupjansk, mi smo gotovo sve otjerali iz grada", rekao je.

Centralna izborna komisija (CIK) naredila je za danas ponovno prebrojavanje glasova sa nedavnih izbora za predsjednika Republike Srpske (RS) na nekim biračkim mjestima, ali ne na svim, gdje su opozicija i nezavisni posmatrači izbora prijavili nepravilnosti koje bi mogle uticati na konačan rezultat izbora. Kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Siniša Karan izabran je za predsjednika RS na izborima 23. novembra, a razlika između njega i opozicionog kandidata Branka Blanuše je manje od dva posto. Ukupna razlika u glasovima je nešto više od 8.000 u korist Karana. Ponovno prebrojavanje glasova biće održano 2. decembra na samo nekoliko biračkih mjesta u Zvorniku, Banjaluci i Laktašima, ali ne i u Doboju, gdje su takođe prijavljene nepravilnosti. Ponovno brojanje glasova na na započinje danas popodne, prema odluci CIK-a. Transparency International u Bosni i Hercegovini (TI BiH) zatražio je 27. novembra od CIK-a da ispita sumnje o izbornim prevarama na prijevremenim izborima za predsjednika RS. Tvrde da podaci podaci s brojnih biračkih mjesta dovode u pitanje integritet čitavog izbornog procesa, jer "postoji oko 40 biračkih mjesta čiji rezultati izazivaju posebnu sumnju, ukupno praveći razliku veću od 8.500 glasova". To je, naglašavaju, dovoljno da utiče na konačan ishod izbora. Transparency BiH navodi da se biračka mjesta sa spornim rezultatima glasanja uglavnom nalaze u Doboju, Laktašima i Zvorniku i prijavila su neuobičajeno visoku izlaznost u odnosu na prosjek, u pojedinim slučajevima i preko 80 ili čak 90 posto. "Na većini spornih lokacija kandidat vladajuće koalicije osvojio je više od 80 posto, a pojedinim i preko 97 posto. Posebno se izdvajaju biračka mjesta Doboj – Opsine, gdje je izlaznost premašila 90 posto, te Doboj – Majevac sa 80 posto – u oba slučaja kandidat opozicije dobio je samo pet glasova", naveli su u TI BiH. U cilju pronalaska izvoda iz Centralnog biračkog spiska Centralna izborna komisija BiH je naredila Glavnom centru za brojanje i da 2. novembra izvrši otvaranje vreća sa glasačkim materijalom, za po jedno biračko mjesto u Gradišci, Brčko Distriktu i Bijeljini. Izbori za novog predsjednika RS održani su nekoliko mjeseci nakon što je predsjednički mandat oduzet Miloradu Dodiku, osuđenom na zabranu obavljanja javnih funkcija i zatvorsku kaznu, koju je otkupio, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Analitičari i posmatrači izbora ukazali su na neuobičajeno visok broj nevažećih listića, te na nepravilnosti, koje su možda i mogle uticati na krajnji rezultat izbora. "Naše procjene pokazuju da je Blanuša trebao imati prednost od 10.000 do 11.000 glasova", rekao je za Radio Slobodna Evrooa Jovica Radulović, vršilac dužnosti predsjednika opozicione Srpske demokratske stranke (SDS), 24. novembra, dan nakon izbora. On je kazao da je njihov kandidat "oštećen za najmanje 15.000 glasova". Radulović je naveo kako su posmatrači te stranke bilježili pritiske mobilnih timova na birače, zloupotrebu glasova i falsifikovanje potpisa, te nelogične razlike u rezultatima u pojedinim biračkim mjestima. "Na primjer u dvije različite učionice u istoj školi imate nevjerovatnu razliku, da u jednom pobijedi profesor Blanuša, a u drugoj učionici pored da ne osvoji gotovo ništa. Takve razlike su matematički i logički nemoguće", tvrdi Radulović. Ova stranka je tražila ponavljanje izbora u Laktašima, Doboju i Zvorniku, za koje tvrde da su mjesta sa "najviše uočenih nepravilnosti". Sa druge strane, predsjednik SNSD-a Milorad Dodik odbacio je mogućnost ponavljanja izbora.

Vijeće ministara Bugarske povuklo je budžet za 2026. godinu 2. decembra, nakon eskalacije masovnih protesta u zemlji, zbog budžeta u kojem se predviđa da privatni sektor plaća više poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, a država dobija više novca. Ostavka vlade i prijevremeni izbori, na to je pozvao predsjednik Rumen Radev 1. decembra navečer, nakon eskalacije protesta u Sofiji. Vlasti su izvijestile o najmanje 10 pritvorenih, kao i o dva povrijeđena policajca. Razlog nezadovoljstva koje traje danima bio je nacrt budžeta za 2026. godinu i pokušaj predstavnika vladajućih partija GERB-a, BSP-a, ITN-a i "DPS-Novi početak" da ga zadrže, iako su rekli da će ga povući. Demonstranti zahtijevaju da se budžet povuče, jer značajno povećava plate državne uprave, Ministarstva unutrašnjih poslova, vojske i pravosuđa, a istovremeno opterećuje privatni sektor višim doprinosima za socijalno osiguranje i dvostrukim porezom na dividende. U saopštenju vladinog pres centra poslanom 2. decembra medijima navodi se da je kabinet predložio Narodnoj skupštini da usvoji odluku o povlačenju Zakona o državnom budžetu za 2026. godinu. To se dogodilo na sjednici vlade uživo. Istom odlukom povlače se i nacrti zakona o budžetima Nacionalnog fonda za zdravstveno osiguranje i državnog socijalnog osiguranja. Vladina odluka je već upućena Narodnoj skupštini. Nakon odluke parlamenta, kabinet će pokrenuti novu budžetsku proceduru, naveo je vladin pres centar. Osim u glavnom gradu Bugarske, protesta protiv budžeta bilo je i u nizu drugih gradova širom zemlje. Odvijali su se mirno i bez eskalacije. Međutim, u Sofiji je nezadovoljstvo preraslo u zahtjev za ostavku vlade i bilo je posebno usmjereno protiv lidera DPS-Novi početak i GERB-a - Deljana Peevskog i Bojka Borisova. U Sofiji je protest bio najveći. Prema navodima medija koje Radio Slobodna Evropa nije mogao da potvrdi, na protestu je bilo od 30.000 do 100.000 ljudi. Ovo je svakako bio jedan od najvećih protesta od 1989. godine i najveći u posljednjoj deceniji. Ljudi su blokirali prostor ispred bivšeg Doma stranke, u kojem se sada nalazi Narodna skupština. Skandirali su "Mafija", "Ostavka" i nosili plakate usmjerene protiv Peevskog i Borisova. Lideri PP-DB - Asen Vasilev i Ivajlo Mirčev - takođe su pozvali na njegovu ostavku. Kasnije se povorka uputila prema sjedištu partija GERB-a i DPS - Novi početak. NerediOko sjedišta DPS - Novi početak u ulici Vrabča, protestu su se pridružili desetine muškaraca i mladića obučenih u tamnu odjeću i s maskama. Bacali su bombe i druge predmete na zgradu stranke i na organe reda. Ostali demonstranti su ih identificirali kao provokatore koji nisu imali nikakve veze s protestnim akcijama. Došlo je do sukoba između muškaraca u crnom i policije. Bilo je povrijeđenih i privedenih, razbijeni su policijski automobili i dio lokalne infrastrukture. Razbijen je i klub GERB-a na sofijskom bulevaru Dondukov u području Engleske gimnazije. Tokom nereda u području gdje su sjedišta stranke "DPS - Novi početak" i GERB-a, policija nije poduzela nikakve odlučne mjere da rastjera agresivne ljude u crnom dok je posljednjih godina, u drugim situacijama i u slučaju mnogo manjih provokacija policija djelovala oštrim mjerama. Zbog ponašanja policije, PP-DB je zatražio ostavku ministra unutrašnjih poslova Daniela Mitova. Predsjednik Rumen Radev je ekscese vidio kao provokaciju mafije i zatražio ostavku vlade i prijevremene izbore. Deljan Peevski, koji je sankcionisan zbog korupcije i protiv kojeg je bilo usmjereno najviše skandiranja na protestu, optužio je Radeva i PP-DB za nerede u Sofiji. "Ovo nije sukob policije i demonstranata, već provokacija mafije, koja ima za cilj da se s njima suoči", napisao je predsjednik Rumen Radev na Facegooku. Pozvao je na prestanak nasilja i na to da se svi pridržavaju zakona. Istovremeno je dodao da "provokacije ne mijenjaju činjenicu: Bugari su rekli NE ovoj vladi. Postoji samo jedan izlaz: ostavka i prijevremeni izbori", napisao je Radev. Protesti izvan SofijeI izvan glavnog grada zabilježene su hiljade protesta u mnogim mjestima u Bugarskoj. U Plovdivu su se hiljade ljudi okupile na Trgu Saedinenie, a kasnije su blokirali ključne bulevare u gradu tokom povorke. Protest u Varni je takođe okupio hiljade ljudi. Tamo su građani takođe tražili ostavku vladajuće stranke i povlačenje nacrta budžeta. Masovni protesti uz povike "Ostavka" i "Mafija napolje" održani su i u Burgasu, Plevenu, Velikom Tarnovu, Staroj Zagori, Blagoevgradu, Slivenu, Jambolu, Dobriču, Goce Delčevu i drugim mjestima. Ovako masovni i istovremeni protesti u gradovima izvan Sofije nisu održani od 2020. godine, kada su građani tražili ostavku posljednje vlade s premijerom Bojkom Borisovim i tadašnjim glavnim tužiocem Ivanom Geševom. Istog dana, gradonačelnik Varne Blagomir Kocev vratio se u općinu na svoj prvi radni dan nakon nekoliko mjeseci u pritvoru. Prvi put je javno potvrdio navode da mu je prije hapšenja prijećeno i traženo da pređe u drugu stranku. Kasnije tog dana pridružio se protestu svojih sugrađana koji su tražili ostavku vlade. Istog dana, Evropsko javno tužilaštvo podnijelo je tužbu protiv Kotsevovog prethodnika na mjestu gradonačelnika Varne, Ivana Portniha iz GERB-a. Optužen je za prevaru sa fondovima EU vrijednim 3,4 miliona eura. Izvor: Bugarski servis Radija Slobodna Evropa

John Ginkel, otpravnik poslova u Ambasadi SAD u BiH poručio je u video poruci 1. decembra kako "Washington želi ojačati partnerstvo između SAD i BiH" u vezi izgradnje Južne interkonekcije. "Trumpova administracija spremna je brzo djelovati da bi dala podršku Južnoj interkonekciji. Sada je na liderima BiH da ovaj vitalni projekat vode naprijed. Radimo zajedno da ovaj projekat dovedemo do kraja", naveo je Ginkel u objavi na društvenim mrežama. Južna interkonekcija je plinovod koji bi bio povezan sa terminalom ukapljenog gasa na otoku Krku u Hrvatskoj, a samim tim i evropskim plinovodima, te bi iz pravca Hrvatske išao preko zapadne Hercegovine do srednje Bosne. Planirani plinovod je vrijedan oko 100 miliona eura, a dugačak oko 180 kilometara. Njegovom izgradnjom Bosna i Hercegovina ne bi više zavisila od uvoznog gasa kojeg dobija iz Rusije, a koji u zemlju stiže "Turskim tokom". Gas se u BiH doprema gasovodom koji u državu ulazi u mjestu Šepak kod Zvornika, na granici BiH i Srbije. Kako je naveo Ginkel, SAD "traži odvažno djelovanje za napredovanje ovog ključnog projekta koji će osigurati ekonomsku budućnost BiH". "Argumenti za izgradnju Južne interkonekcije su jasni. Stanovništvu je potreban gas kako se zimi ne bi smrzavali. Preduzećima su potrebni novi pouzdani izvori gasa da bi oživjela hercegovačke gradove i da bi se otvorila nova radna mjesta. A svima u BiH, posebno djeci i starijim osobama, potrebno je da udišu čist zrak", naveo je otpravnik poslova u Ambasadi SAD u BiH. On je istakao i da se prije dvije sedmice sastao sa liderima vladajuće koalicije Federacije BiH kojima je poručio kako je vrijeme za izgradnju Južne interkonekcije. Sjedinjene Američke Države od ranije snažno podržavaju izgradnju Južne interkonekcije, te su više puta pozivali HDZ BiH da prestane sa opstrukcijama projekta. Izgradnja "Južne interkonekcije" zaustavljena je 2021. godine u Federaciji BiH, jer se predstavnici hrvatskih stranaka na čelu s HDZ-om BiH protive tome da nosilac ovog projekta bude BH Gas koji je u vlasništvu Vlade ovog entiteta. Zakon kojim bi se zvanično pokrenula izgradnja plinovoda je usvojen u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH još krajem 2021. godine. Tada su za njega glasali i poslanici HDZ BiH. Međutim, ovaj zakon bio je blokiran u Domu naroda Federacije, jer je HDZ BiH potom zahtijevao formiranje novog preduzeća čije bi sjedište bilo u Mostaru. Kompromis je napravljen tako što su u januaru ove godine usvojene izmjene Statuta BH Gasa, na način da se mogu osnivati i podružnice tog preduzeća, van sjedišta u Sarajevu. Konačno, Zakon o južnoj interkonekciji usvojen je 16. januara u Parlamentu Federacije BiH.

Paljenjem sveća i komemorativnom šetnjom u Novom Sadu je u ponedeljak obeleženo 13 meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice i pogibije 16 osoba. Skup na poziv neformalnih zborova građana počeo je na Trgu Slobode u centru grada gde je od crvenih lampiona napravljeno srce i unutar njega broj 16 u znak sećanja na poginule. Okupljeni su potom u tišini prošetali do Železničke stanice gde su na mestu nesreće zapalili sveće i položili cveće, prenela je Beta. Održano je 16 minuta tišine, a svakog minuta je pročitano ime jedne od poginulih osoba. "Prisetimo se - 13 meseci je prošlo, 16 je ubijenih, nula odgovornih. Borba se nastavlja", poručeno je na kraju skupa. Prethodno je u 11.52h na istom mestu odata pošta stradalima, na poziv dela novosadskih studenata. Nije bilo transparenata, niti govora. Studenti su u pozivu na taj skup napisali: "Korupcija ubija! Zahtevi nisu ispunjeni. 13 meseci, nula odgovornih. Vidimo se na ulici sve dok ne bude pravde, sve dok svi odgovorni ne budu odgovarali". Komemorativni skupovi održani su istog dana i u Subotici, Nišu i Beogradu. Više od godinu dana u Srbiji traju protesti sa kojih se traži krivična odgovornosti vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U tom slučaju podignuta je optužnica i vodi se istraga o potencijalnoj korupciji. Među osumnjičenima su bivši ministri u Vladi Srbije Goran Vesić i Tomislav Momirović.

Bivša saradnica RSE Nika Novak, koju je ruski sud prošle godine osudio na zatvor zbog obavljanja svojih profesionalnih dužnosti, nestala je iz sibirske kaznene kolonije, izjavila je njena advokatica. Julija Kuznjecova je u objavi na društvenim mrežama navela da izgleda da je Novak prebačena iz Kaznene kolonije br. 11 u selu Bozoj u Irkutskoj oblasti, mada je njeno odredište nepoznato. "Ove nedelje, moj kolega advokat je pokušao da poseti Niku, ali mu je ulazak odbijen", napisala je Kuznjecova. "Primetio je glasnu buku i veliki broj službenika Istražnog komiteta u koloniji. Zatvorsko osoblje ne objašnjava šta se tačno dogodilo." Kuznjecova je navela da je 30. novembra pozvala koloniju radi informacija o Novak, ali je odbijena i rečeno joj je da podnese zahtev, što je kasnije i učinila. Novak je osuđena na četiri godine zatvora posle zatvorenog suđenja zbog "poverljive saradnje sa stranom državom, međunarodnom ili stranom organizacijom". Ona i i organizacije za ljudska prava smatraju da je kazna nepravedna. Ona je 1. marta prebačena je u Kaznenu koloniju br. 11, gde se žalila da su uslovi slični mučenju pre nego što je započela štrajk glađu. Novak je rekla da je smeštena u samicu pošto je odbila da da intervjue medijima o tome kako je "sve u redu u koloniji i da su zatvorenici srećni" i zato što je odbila da radi kao krojačica. Predsednik RSE Stiv Kapus (Steve Cappus) pozvao je ruske vlasti da oslobode Novak, navodeći da njena osuda po "politički motivisanim optužbama ima za cilj ućutkivanje i zastrašivanje pojedinačnih novinara". Pre hapšenja, Novak je radila za ČitaMediju i bila je glavna urednica sajta Zab.ru. Sarađivala je programima Sibirski realnosti na RSE 2022. godine. Slučaj 33-godišnjakinje je prvi u kojem je novinar osuđen po članu 275.1, krivičnom delu koje je uvedeno tek 2022. godine, u mesecima pošto je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu. Stručnjaci za ljudska prava kritikovali su koncepciju i formulaciju zakona, dok je organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) u svom Svetskom izveštaju za 2023. godinu navela da zakon "podseća na zabranu kontakata sa strancima iz sovjetskog doba". Vodeća ruska grupa za ljudska prava Memorijal 22. jula 2024. prepoznala je Novak kao političku zatvorenicu. Njen pritvor su takođe osudili Komitet za zaštitu novinara, Koalicija za žene u novinarstvu i Međunarodni institut za štampu, koji je naveo da je izricanje kazne Novak "omogućeno kontinuiranom instrumentalizacijom zakona Rusije s ciljem represije nad nezavisnim novinarima i drugim kritičkim glasovima".

Skupštinski Odbor za pravosuđe, lokalnu samoupravu i državnu upravu nije usvojio izveštaje vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac o radu tužilaštva u Srbiji, uz preporuku da i republički parlament učini isto. Na sednici u ponedeljak 1. novembra, Odbor je razmatrao izveštaje o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti od početka 2020. do kraja aprila ove godine. Vrhovno javno tužilaštvo (VJT) je ocenilo da su ta sednica i izjave predstavnika vlasti tokom nje "najteži oblik neprimerenog uticaja na Tužilaštvo" do sada. Žustra rasprava tokom sedniceOdborom predsedava Uglješa Mrdić, poslanik iz redova Srpske napredne stranke (SNS) koji je početkom novembra štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije. Jedanaestodnevni štrajk započeo je uoči pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice, navodno nezadovoljan radom Tužilaštvu za organizovani kriminal u tom slučaju. Mrdić je, između ostalog, rekao da se deo tužilaštva "oteo od države" i pomenuo vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac i specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, prenela je Beta. "Ne pamtimo kad smo čuli glas njih dvoje. To je netransparentan rad. Nenadić se oglasi samo kad treba da napadne predsednika države Aleksandra Vućića, ministra pravde i mene", ocenio je Mrdić. Ocenio je i da je izveštaj Vrhovnog tužilaštva za prošlu godinu ispunio formu, ali ne i potrebne uslove da bi bio usvojen na skupštinskom Odboru, jer iz njega, ocenio je on, ne može da se proceni kvalitet rada tog tužilaštva. Kako je javila agencija Beta, zasedanje je obeležila žučna rasprava. Poslanica stranke Srbija centar (SRCE) Verica Milanović je rekla da vlast neće da suzbija kriminal, nego se "bori protiv javnih tužilaca i hoće da ugasi Tužilaštvo za organizovani kriminal, da ga reorganizuje". Glasanju o izveštajima nisu prisustvovali tužioci koji su predstavili izveštaje o radu, kao ni poslanici opozicionih stranaka koji su se usprotivili stavovima predstavnika vlasti o radu tužilaštava. VJT: Primedbe na rad tužilaštva imaju političku konotacijuVrhovno javno tužilaštvo je nakon zasedanja saopštilo da način zakazivanja sednice skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao i ono što su pre i tokom zasedanja govorili poslanici, "predstavlja, bez presedana, najteži do sada zabeleženi oblik neprimerenog uticaja na javno tužilaštvo u Srbiji". Ocenili su da su tokom sednice "predsednik i pojedini članovi Odbora, izneli niz primedbi na izveštaje o radu javnog tužilaštva, koje su imale naglašenu političku konotaciju, nisu bile u vezi sa podacima sadržanim u izveštajima". Ističu da je VJT u potpunosti postupalo u skladu sa odredbama prethodnih tako i sada važećih zakona i propisa, i uredno podnosilo Godišnje izveštaje o radu javnih tužilaštava Skupštini Srbije. Svi prethodni godišnji izveštaji, piše u saopštenju, "koji su u svojoj strukturi identični sa navedenih pet izveštaja, su bez izuzetka bili usvajani od strane Narodne skupštine jednoglasno, ili sa pojedinačnim uzdržanim ili glasovima protiv". Ukazali su i da Skupština Srbije "u proteklih pet godina nije ni jednom tražila predstavljanje podnetih Godišnjih izveštaja, niti je u vezi sa njima zatražila bilo kakvo pojašnjenje ili dodatne podatke". Tužilaštvo konstatuje da je ovog puta predsednik odbora zakazao predstavljanje pet godišnjih izveštaja zajedno u roku manjem od 24 časa i osuđuje takav postupak. Smatraju da sve to "ima za cilj sprovođenje najavljenih ideja o promeni uloge, organizacije i načina rada javnog tužilaštava koje su u direktnoj suprotnosti sa važećim Ustavom i reformama iz 2022. godine". Istakli su i da su takve ideje "u direktnoj suprotnosti sa međunarodnim obavezama Srbije u vezi vladavine prava i sprovođenja Akcionog plana za pridruživanje EU". Vrhovno javno tužilaštvo je saopštilo i da "intenzivno pratiti razvoj događaja, pritiska, uticaja i sprovođenja plana promena javnog tužilaštva", i najavilo da će o tome redovno obaveštavati javnost. Mrdić je sredinom novembra najavio da će predložiti usvajanje seta pravosudnih zakona, pored ostalog, i onaj koji se tiče reorganizacije tužilaštva. Ideja je, kako je naveo, da "Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) pređe pod ingerencije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu". Njegov predlog podržao je i minisar pravde Nenad Vujić. Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva je ocenio da bi takve izmene bile "neprihvatljive" i "suprotne do sada dostignutim međunarodnim standardima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije". Tada je reagovao i Kolegijum JTOK-a saopštenjem da su poslednjih meseci tužioci tog tela izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija. Predstavnici vlasti takve optužbe odbacuju.