Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u četvrtak u Ankari sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom o turskim investicijama i infrastrukturnim projektima. Erdogan je na zajedničkoj konferenciji za novinare najavio da će u maju ili junu posetiti Beograd i Novi Pazar sa velikom delegacijom. "Razgovarali smo o tome šta može da se uradi na razvoju teritorije Sandžaka koji vidimo kao most prijateljstva između Srbije i Turske", rekao je Erdogan. U Novom Pazaru, na zapadu Srbije, živi većinsko bođnjačko stanovništvo. Turski predsednik je poručio da Ankara "nikada nije zanemarila Balkan". Erdogan je rekao da su razgovarali o tome šta može da se uradi da se održi stabilnost i da se ojača ekonomski razvoj na Balkanu. "Naša trgovina i investicije koje se iz dana u dan povećavaju su pokretačka snaga naših odnosa. Ukupna razmena je dostigla tri ipo milijarde dolara prošle godine, a mi se postepeno približavamo našem cilju od pet milijardi trgovinske razmene", rekao je Erdogan. Vučić je izjavio da Beograd Ankaru smatra za jednog od najbitnijih partnera. "Mi dobro razumemo i politički znacaj Turske, i ulogu u ekonomiji, ulogu u vojnoj industriji i svakom drugom segmentu u društvu", rekao je Vučić. Vučić je izjavio i da se nada potpisivanju ugovora o izgradnji brze saobraćajnice između Kraljeva i Novog Pazara. Predsednik Srbije je podržao Erdoganovu takozvanu "Balkansku mirovnu platformu" ocenjujući je veoma važnom. "I ukoliko dobijem poziv i sam ću se odazvati", poručio je Vučić. On je srpskim novinarima, nakon sastanka sa Erdoganom, rekao da su odnosi Srbije i Turske "vraćeni na najbolje puteve". Srbija i Turska imaju dobre bilateralne odnose. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama unazad gradi dobre odnose sa turskim liderom Redžepom Taipom Erdoganom govoreći da Srbija gaji iskreno prijateljstvo prema turskom narodu i da su turski privrednici uvek dobrodošli u Srbiju. Srbija ima sa Turskom potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2009. godine, dok je 2017. potpisana Zajednička politička deklaracija o uspostavljanju Visokog saveta za saradnju. Beograd i Ankara se, međutim, razilaze oko Kosova, budući da je Turska priznala Kosovo dok Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše južne pokrajine. Upravo su zbog turske isporuke dronova kamikaza u oktobru 2025. izbile varnice na relaciji Beograd – Ankara. Beograd je tada čak je optužio Tursku, jednu od NATO članica, da "ponovo sanja obnovu Otomanske imperije". Paralelu sa nekadašnjim Otomanskim carstvom, koje se prostiralo na tri kontinenta i zahvatalo značajne delove Balkana, povukao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u međuvremenu priznao da je snažno reagovao i pozvao Tursku kao partnera i prijatelja da uvaži i interese Srbije i srpskog naroda na Kosovu. I prethodnih godina je u par navrata dolazilo do tenzija između dve zemlje zbog odnosa Turske prema Kosovu.

Redakcija beogradskog nedeljnika "Radar" dobila je pretnje ostavljene u sekciji komentara na njihovom portalu, saopštila je u četvrtak Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Kako se navodi, pretnje su prijavljene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. U saopštenju ANEM-a stoji da je čitalac sa nadimkom "tajfun" ostavio poruku ispod teksta Milana Ćulibrka "Za rafale šest puta više para nego za sve kapitalne investicije". U rečenici koja obiluje pravopisnim i slovnim greškama iznosi se niz uvreda na račun novinara ovog magazina, koje autor naziva "ustašama" i "gamadima", uz pretnje: "zatrećemo vas da takva gamad nikada više ne nikne" i "neće mnogo vremena proći da se to dogodi". "ANEM zahteva od nadležnih organa da hitno reaguju u slučaju ove pretnje i da zaštite redakciju 'Radara' i zaposlene novinare i novinarke koji su u poslednjih nekoliko meseci izloženi sve češćim pretnjama smrću", saopštila je Asocijacija. ANEM navodi da je novinar ovog nedeljnika Vuk Cvijić "među najugroženijim kolegama, odnosno da je više puta fizički napadan i od strane policije, a potpuno je nezaštićen, kao i redakcija". "Uprkos većem broj prijavljenih pretnji s kojima se suočava ova redakcija, nijedan slučaj još nije rešen", saopštio je ANEM. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) traži da vlasti hitno reaguju, identifikuju i procesuiraju osobu koja je uputila pretnje i da efikasno postupanje u tom slučaju bude "jasna poruka da su nedopustive pretnje i nasilje prema novinarima". Podsetimo, novinar "Radara" Vuk Cvijić je u decembru 2025. dobio telefonsku pretnju sa nepoznatog broja iz inostranstva. NUNS je saopštio krajem oktobra da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede. Huškačkoj kampanji prethodnih dana izložen je i Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara. U filmu emitovanom na provladinim televizijama, Matić je označen kao čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca.

Srbija se uskladila sa četiri nove odluke Evropske unije o restriktivnim merama koje se odnose na druge zemlje i aktere pod sankcijama EU, a odluke nisu povezane sa Rusijom. Reč je o restriktivnim merama uvedenim zbog aktivnosti koje potkopavaju stabilnost i političku tranziciju u Sudanu, zbog situacije u Tunisu i Gvatemali, kao i o merama protiv onih koji podržavaju, olakšavaju ili omogućavaju nasilne akcije Hamasa i palestinskog Islamskog džihada. Sa ovim odlukama uskladile su se i ostale države Zapadnog Balkana sa statusom kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu s ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. Srbija se, međutim, do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, niti sa merama koje se odnose na Belorusiju. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja Uniji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u procesu pristupanja. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.

Dvadesetdvogodišnji muškarac je smrtno stradao nakon što je tramvaj iskočio iz šina na tramvajskom stajalištu kod Zemaljskog muzeja u Sarajevu, saopćeno iz MUP-a Kantona Sarajevo 12. februara. "Prema posljednjim informacijama, zbrinute su ukupno četiri osobe. Dvije osobe odmah odvezene u bolnicu, dvije su obrađene na mjestu nesreće", kazala je glasnogovornica MUP-a Kantona Sarajevo Mersiha Novalić. Nesreća se dogodila u prijepodnevnim satima. Iz Tužilaštva Kantona Sarajevo je saopšteno kako će uviđaj biti nastavljen i sutra. "Uviđaj se radi pod nadzorom dva tužioca, uz prisustvo vještaka mašinske i saobraćajne struke. Biće provedena potrebna vještačenja s ciljem utvrđivanja svih okolnosti i načina nastanka nesreće, nakon čega će biti donesena odluka o daljim procesnim radnjama", navodi se u saopštenju. Prema fotografijama, zbog iskakanja tramvaja iz šina, srušena je tramvajska stanica. Tramvajski saobraćaj je potpuno obustavljen prema centru grada. Policija je blokirala mjesto nesreće i nije moguće pristupiti lokaciji. Čelnici Skupštine i Vlade KS izrazili su najdublje saučešće porodici i najbližima osobe koja je tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći. "Ova tragedija duboko nas je potresla i s iskrenim suosjećanjem dijelimo bol s porodicom stradale osobe. Povrijeđenima upućujemo želje za što brži i uspješniji oporavak", navodi se u zajedničkom saopćenju. Iz policije je saopšteno da će saobraćaj biti pušten kada se steknu uslovi. Šta kažu Sarajlije?"Ovo je katastrofa, Ne osjećam se sigurno poslije ove nesreće", kaže za Radio Slobodna Evropa Senad Bajrović. "Ovo su stari tramvaji. Trebali bi ih promijeniti zbog sigurnosti", kaže student koji se nije želio predstaviti. "Ovo je strašna tragedija. Grozna je tragedija", ističe Amir Džeko.

Predstavnici opština sa srpskom većinom na Kosovu u četvrtak su usvojili deklaraciju prema kojoj se odbacuje i osuđuje svako postupanje ili delovanje koje bi moglo ugroziti rad i usluge zdravstvenih i obrazovnih institucija koje u svim srpskim sredinama u zemlji rade u sistemu Srbije. U deklaraciji, koja je jednoglasno usvojena u Severnoj Mitrovici, navodi se da bi "jednostrani potezi protiv obrazovnih i zdravstvenih institucija, mimo pregovora u Briselu i Zajednice srpskih opština", primena zakona o strancima i zakona o vozilima, "predstavljala administrativno etničko čišćenje srpskog naroda". Poziva se i da se "sva otvorena pitanja pa i položaji ovih institucija, moraju rešavati isključivo putem dijaloga Beograda i Prištine". Takođe, pozdravljaju se napori zemalja Kvinte za pronalaženju "održivog i pravično zasnovanog rešenja". Funkcioner Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, i poslanik u Skupštini Kosova Igor Simić je rekao da će Zakonom o strancima biti ugroženi studenti, zaposleni u institucijama Srbije, privrednici, raseljeni Srbi koji umaju imovinu na Kosovu, kao i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, te da je i svemu tome obaveštena međunarodna zajednica. "Ugroženi su temelji našeg opstanka i mi moramo učiniti sve što je u našoj moći da zaštitimo naš narod. U ovoj situaciji u kojoj se nalazimo doveo nas je režim u Prištini jednostarnim potezima umazad nekoliko godina, sa ciljem da srpski narod ne može da opstane", rekao je on. Podvukao je da Srpska lista nije učestvovala u nikakvim pregovorima kako ih druge političke opcije optužuju. Radni deo sastanka je zatvoren za javnost, nakon čega bi javno trebali da se pročitaju zaključci. Građanska inicijativa "Sever za sve" Marka Jakšića, Građanska inicijativa "Koreni" Ivana Vučkovića i Srpski narodni pokret Milije Biševca su naveli da njihovi odbornici neće učestvovati na "konsultativnoj sednici" koju organizuje Srpska lista. U zajedničkom saopštenju su ocenili da ovakvi skupovi ne predstavljaju stvarnu borbu za interese srpskog naroda, već "simulaciju otpora i pokušaj da se naknadno prikrije višegodišnje ćutanje i politička odgovornost". Ova tri politička subjekta su ranije predložili usvajanje deklaracije o Zakonu o strancima i vozilima, ali ju je Srpska lista odbila. "Zato postavljamo pitanje koje građani imaju pravo da čuju: Da li su štetni procesi i zakoni čije pogubne posledice slede deo sporazuma koje je Srpska lista ranije prihvatila i sprovodila, a koje je na štetu naroda zaključivao i dogovarao njihov ideološki i politički tvorac Aleksandar Vučić?", navodi se u saopštenju. Ranije je i Stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića, koji je i ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, pozvala je Srpsku listu da se izjasni i kaže šta je konkretno dogovoreno u vezi sa integracijom obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu koje rade u sistemu Srbije, kao i ko je i u čije ime vodio pregovore. "Ako dogovora nema, onda je krajnje neodgovorno, pa i obmanjujuće, predstavljati se kao politički zaštitnik srpskog naroda, dok se istovremeno ne nudi nijedno konkretno rešenje", navedeno je u saopštenju, uz ocenu da ćutanje Srpske liste "nije slučajno". Prethodno je ministar administracije lokalne samouprave Vlade Kosova, Eljbert Krasnići, pozvao gradonačelnike opština sa srpskom većinom na sastanak u petak, kako bi razgovarali o integraciji srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija. Deset opština sa srpskom većinom na Kosovu – Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Gračanica, Štrpce, Klokot, Ranilug, Parteš i Novo Brdo – vode gradonačelnici Srpske liste, i za sada se ne zna da li će se odazvati ovom pozivu. Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer oni koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Takođe, zaposleni i studenti Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi da imaju privremenu dozvolu boravka i ispune druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je saopštila da su srpske obrazovne i zdravstvene institucije "sama srž" Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena u Briselu u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. godine, a pominje se i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine. Prema statutu koji je izradila EU, ova Zajednica trebalo bi da reguliše i primanja, odnosno finansiranje iz budžeta Srbije.

Ministar u Vladi Srbije bez portfelja Nenad Popović rekao je 12. februara za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je tokom posete Rusiji prošle nedelje dobio potvrdu da će Srbija do kraja godine imati najpovoljniju cenu gasa i dovoljne količine gasa. Popović je rekao daje potvrdu dobio u razgovoru sa ruskim ministrom ekonomije Maksimom Rešetnjikovim. "To su tehnički dosta složeni uslovi, ali Srbija i tu ima najpovoljnije uslove i obezbeđeni smo i za ovu godinu, a siguran sam i u narednom periodu, odnosno u sledećim godinama", kaže Popović. On navodi da Srbija dobija takve uslove zbog "izvanrednih odnosa naše dve zemlje, predsednika dvaju zemalja". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Rojters ranije u februaru da će Srbija i dalje imati velike količine gasa iz Rusije, ali i da planira da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje (što je petina njenih potreba) kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa Evropske unije. Srbija se priključila tom mehanizmu prošle godine. Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa, a do sada nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju prošle godine. Kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Deo količine gasa Srbija kupuje od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Popović o ruskoj vakcini protiv rakaPopović je za RTS rekao i da se u Rusiji sastao sa ključnim ljudima u procesu stvaranja inovativne mRNK vakcine protiv raka. Kaže da je razgovarao o tome da onkološki pacijenti u Srbiji prime tu vakcinu, a da će je ruski pacijenti primiti u maju. Navodi da bi sporazum o tome trebalo da bude potpisan u narednih nekoliko meseci. "Razgovarali smo o mogućnosti da srpski pacijenti budu prvi posle ruskih koji će primiti tu vakcinu i o tome smo se i dogovorili", dodaje Popović. Prema njegovim rečima, prilikom posete Rusiji razgovaralo se i o proizvodnji vakcine u Srbiji. "Ideja je da u prvom periodu, krajem ove godine dobijamo direktno vakcinu iz Rusije, a da u drugoj polovini 2027. godine Institut Torlak počne sa proizvodnjom", rekao je on. Popović kaže da će komisija koju je oformio ministar Zlatibor Lončar po nalogu predsednika Vučića u martu otići u Rusku Federaciju i posetiti naučno-istraživačke institute Gercen i Gamaleja, gde će se, kako kaže, izučavati proces dijagnostike i proizvodnje vakcine.

Tridesetosmogodišnji muškarac preminuo je nakon operacije krajnika u Opštoj bolnici u Čačku, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Srbije 12. februara. "Pacijent se, iako nije naš osiguranik, samostalno prijavio na navedenu hiruršku intervenciju zbog disajnih problema od kojih je godinama imao tegobe, svestan rizika same intervencije zbog ostalih pridruženih bolesti od kojih je bolovao", saopštili su. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je uputilo svoje inspektore u Čačak kako bi ispitali slučaj. Navode i da su rukovođenje Otorinolaringološkim odeljenjem u toj bolnici preuzeli lekari Kliničkog centra Srbija i Kliničkog centra Kragujevac "dok se ne utvrde sve okolnosti koje su dovele do dva smrtna ishoda na ovom odeljenju u kratkom vremenskom roku". Pored toga, ministar zdravlja je dao nalog o uvođenju privremenih mera u OB Čačak, koja podrazumeva preuzimanje rukovođenja ovom zdravstvenom ustanovom u narednom periodu Nekoliko dana ranije preminula je četvorogodišnja devojčica, takođe usled komplikacija posle operacije krajnika u toj bolnici. Zbog tog slučaja, vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku 11. februara, a Ministarstvo zdravlja pokrenulo spoljašnji nadzor rada bolnice kako bi proverili kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Više javno tužilaštvo u Čačku navelo je 10. februara da je naložena obdukcija i da će nakon toga odlučiti o daljem toku postupka. Građani u Čačku su dve večeri protestovali zbog smrti devojčice, tražeći odgovornost za ishod operacije.

Visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas pozdravila je formiranje novih institucija na Kosovu i najavila da će uskoro biti održan susret lidera Srbije i Kosova u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. "Ovo je novi zamah za napredak u odnosima EU i Kosova i u dijalogu Beograda i Prištine. Spremna sam da uskoro budem domaćin sastanka na visokom nivou", poručila je Kallas na X-u. Kallas je preuzela dužnost šefice evropske diplomatije u decembru 2024. godine, nasledivši Josepa Borrella. Tokom njenog mandata nije organizovan nijedan susret lidera Kosova i Srbije u okviru dijaloga. Poslednji susret na najvišem političkom nivou održan je u septembru 2023. Kallas je pozvala kosovske vlasti da brzo napreduju u reformskom procesu, ocenivši da je to najbrži način da se deblokira podrška EU vredna stotine miliona evra i ostvari napredak na putu ka Uniji. Konstituisanje Skupštine i formiranje vlade pozdravila je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je najavila skoru posetu Kosovu. Navela je da fokus novih vlasti treba da bude na ubrzanju reformi vezanih za EU i punom korišćenju prednosti iz Plana rasta. Kosovo i dalje nije dobilo sredstva iz evropskog Plana rasta jer sporazumi moraju biti odobreni u Skupštini. To prošle godine nije bilo moguće zbog političke blokade i nefunkcionalnih institucija koje su obeležile celu 2025. godinu. Prema preliminarnom planu, Kosovo bi iz Plana rasta trebalo da dobije više od 880 miliona evra, koje će Evropska komisija isplaćivati nakon usvajanja sporazuma i sprovođenja potrebnih reformi. Poslanici Skupštine Kosova su 11. februara konstituisali novi saziv Skupštine i izabrali novu Vladu koju će ponovo voditi premijer Albin Kurti, samo dva dana pošto su potvrđeni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra.

Proizvođači mleka i poljoprivrednici drugi dan blokiraju Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka u zapadnoj Srbiji. Oni su noć proveli u kabinama traktora kojima su blokirali magistralu. Protestuju zbog, kako navode, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka. Od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača. Navode da bez hitne reakcije države mnoga domaćinstva neće izdržati i da se kriza u mlečnom sektoru ne meri danima ili nedeljama. Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo 12. februara da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda. "S obzirom na složene okolnosti koje pogađaju ovaj sektor širom regiona i Evrope, Srbija smatra da je razgovor sa institucijama EU od značaja. Cilj je da se u partnerskom dijalogu sagledaju aktuelni tržišni trendovi i razmotre mogući pristupi u slučaju daljih poremećaja na tržištu“, navodi se u saopštenju. Reagujući na zahteve protesta, Ministarstvo je dan ranije saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Protestu mlekara i poljoprivrednika su se pridružili i studenti u blokadi iz Čačka koji su 11. februara uveče došli u koloni na blokadu u Mrčajevcima i tu proveli noć. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) i izraelski premijer Benjamin Netanjahu u sredu su razgovarali skoro tri iza zatvorenih vrata u Beloj kući bez postizanja jasnog dogovora o tome kako dalje postupati s Iranom, ističući preostale razlike oko diplomatije i bezbednosne strategije. "Ništa definitivno nije postignuto osim što sam insistirao da se pregovori s Iranom nastave kako bi se videlo da li se sporazum može postići ili ne", napisao je Tramp na njegovoj mreži Truth Social ubrzo posle sastanka. "Ako može, obavestiću premijera da će to biti preferencija. Ako ne može, moraćemo samo da vidimo kakav će biti ishod." Sastanak – njihov sedmi otkako se Tramp vratio na dužnost u januaru prošle godine – održan je u potpunosti iza zatvorenih vrata, za razliku od prethodnih poseta Netanjahua koje su uključivale zajedničke nastupe i konferencije za novinare. Sada nijedan od njih nije odgovarao na pitanja novinara, niti je izdato zajedničko saopštenje. Prema kratkom saopštenju iz Netanijahuovog kabineta, dvojica lidera su "razgovarala o pregovorima s Iranom, Gazi i regionalnim dešavanjima". U saopštenju se dodaje da je Netanijahu "naglasio bezbednosne potrebe Izraela u kontekstu pregovora" i da su se dve strane saglasile da održavaju blisku koordinaciju i komunikaciju. Nije navedeno da su donete ikakve odluke. Iranski nuklearni program ostaje centralna tačka napetosti između Vašingtona i Izraela. Izrael tvrdi da Teheran radi na pravljenju nuklearnog oružja – što je Iran više puta negirao – i smatra iranski program balističkih raketa i podršku regionalnim militantnim grupama egzistencijalnom pretnjom. Netanjahu i ključni članovi njegove vladajuće koalicije dugo se zalažu za tvrđi stav prema Teheranu, a neki se zalažu za promenu režima u Islamskoj Republici. Tramp je, nasuprot tome, naznačio sklonost ka diplomatiji, čak i kada je upozorio na potencijalne posledice ako pregovori propadnu. "Prošli put kada je Iran odlučio da je bolje da ne sklopi sporazum, udareni su 'Ponoćnim čekićem' – to nije bilo dobro po njih", napisao je u sredu Tramp na Truth Social, misleći na američki napad u junu na iranska nuklearna postrojenja. "Nadam se da će ovog puta biti razumniji i odgovorniji." Sastanak u Beloj kući održan je u vreme pojačanih regionalnih tenzija i mešovitih signala iz Teherana. Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je ranije u sredu da je njegova zemlja otvorena za prijem međunarodnih inspektora kako bi proverili da li je njen nuklearni program "miroljubiv", obeležavajući 47. godišnjicu Islamske revolucije porukom usmerenom na ublažavanje međunarodne zabrinutosti. "Ne težimo da steknemo nuklearno oružje. To smo više puta izjavili i spremni smo za svaku proveru", rekao je Pezeškijan tokom proslave godišnjice koja je usledila posle smrtonosnog gušenja masovnih antivladinih protesta prošlog meseca. Snage bezbednosti su, prema izveštajima, ubile hiljade ljudi tokom nemira što je izazvalo snažnu osudu Vašingtona i njegovih saveznika. Video snimci objavljeni tokom noći između utorka i srede prikazuju vatromet u Teheranu kojim se slavi godišnjica, čak i dok su mnogi Iranci oplakivavali poginule. U nekim snimcima mogli su se čuti glasovi koji skandiraju "smrt diktatoru" i "smrt Hamneiju", što se odnosi na vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija. Represija je izazvala oštre kritike SAD i doprinela značajnom jačanju prisustva američke mornarice u regionu. Tramp je u intervjuu za Aksios (Axios) u utorak rekao da "imamo armadu koja ide tamo i jednu koja bi mogla da krene", opisujući jedno od najvećih angažovanja američkih snaga u poslednjih nekoliko godina. Paralelno su nastavljeni diplomatski napori. Posle razgovora između američkih i iranskih timova u Omanu 6. februara, Vašington je uveo dodatne sankcije usmerene na iranski naftni sektor. Očekuju se dalji pregovori, iako datum nije objavljen. Netanjahuova poseta Vašingtonu usledila je posle tih dešavanja. Pre sastanka u Beloj kući, njegova kancelarija je saopštila da želi da se svi razgovori s Iranom odnose ne samo na njegov nuklearni program već i na aktivnosti balističkih raketa i podršku naoružanim proksi grupama u Libanu, Iraku i Jemenu. Aleksandar Grej (Alexander Gray), koji je bio član Saveta za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prvog mandata, rekao je za RSE da će ta pitanja – a ne napori da se direktno podrži iranska opozicija – verovatno odrediti da li će se razmatrati vojna akcija. "On ne želi da vidi tu brutalnu represiju. Ali mislim da je predsednik takođe realista", rekao je Grej. "Sa stanovišta fundamentalnih interesa SAD, koliko god da osuđujemo užasna kršenja ljudskih prava, mislim da ćemo najverovatnije biti efikasni u zalaganju za promene ponašanja njihovih proksija i njihovih raketnih i nuklearnih programa." Potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance) je izneo sličan stav u sredu kada je odlazio iz Azerbejdžana. "Ako iranski narod želi da sruši režim, to je na iranskom narodu. Ono na šta smo trenutno fokusirani je činjenica da Iran ne može imati nuklearno oružje. To je bio fokus predsednikove politike, čak i od prve administracije", rekao je on. Tramp zasad deluje da je odlučan da isproba diplomatski put, iako Izrael pokazuje duboke rezerve, a američke snage ostaju pozicionirane u regionu. Aleks Plicas (Alex Plitsas), bivši visoki zvaničnik Pentagona a sada u Atlantskom savetu, rekao je da Trampov pristup odražava prethodne epizode u kojima je predsednik upario vidljivo osnaživanje vojnog prisustva s prostorom za pregovore. "Izjava predsednika Trampa posle današnjeg sastanka je u skladu s njegovim nedavnim komentarima o korišćenju Venecuele kao paralele", rekao je Plicas za RSE, misleći na strategiju prema kojoj je administracija "rasporedila velike snage, ali je dala vremena za pregovore". Plicas je rekao da očekuje da će se razgovori sa Teheranom "nastaviti osim ako ili dok se ne postigne prihvatljiv napredak u vezi s nuklearnim sporazumom koji bi otvorio put dodatnim tačkama zabrinutosti – poput balističkih raketa ili ako se čini da se sporazum ne može postići". Zvaničnici administracije ostaju oprezni pošto je Iran prethodno odbio ono što su smatrali velikodušnom ponudom, primetio je Plicas, "ali predsednik ipak izgleda spreman da ponovo pokuša diplomatiju". Da li pregovori – i Pezeškijanova otvorenost za inspekcije – mogu smanjiti jaz između Vašingtona i Izraela, ostaje neizvesno.

Poslanici Skupštine Kosova su u sredu konstituisali novi saziv Skupštine i izabrali novu Vladu koju će ponovo voditi premijer Aljbin Kurti (Albin), samo dva dana pošto su potvrđeni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28 decembra. Polaganjem zakletve Kurtija za premijera Kosovo je dobilo nove institucije, nakon što je skoro celu prošlu godinu posle februarskih izbora imalo Vladu u tehničkom mandatu i Skupštinu koja je bila gotovo potpuno nefunkcionalna, što je i dovelo do decembarskih vanrednih izbora. Poslanici novog saziva Skupštine Kosova prvo su izabrali Aljbulenu Hadžiju (Albulena Haxhiu) iz Pokreta Samoopredeljenje za predsednicu Skupštine a zatim i pet potpredsednika "u paketu". Posle izbora rukovodećih funkcija u parlamentu, završena je konstitutivna sednica, i Pokret Samoopredeljenje, koji je ubedljivo pobedio na izborima osvojivši 57 od 120 mesta u Skupštini, predložio je predsednici Vjosi Osmani da imenuje Kurtija za mandatara, što je ona takođe brzo učinila. Na odmah zakazanoj "vanrednoj sednici" Kurti je izložio prioritete Vlade, da bi posle poslanici sa 66 glasova "za", izabrali novu Vladu. Protiv je bilo 49 poslanika. Energetika, obrazovanje, socijalna zaštita i milijardu evra u odbranuKurti je kao mandatar predstavio glavne prioritete budućeg kabineta, najavljući milijardu evra za odbranu. On je obećao velika ulaganja u obnovljive izvore energije i vodne resurse, kao i razvoj proizvodne industrije na Kosovu. Kurti je istakao značaj podrške zapošljavanju žena i brige o bakama i dekama koji pomažu u odgajanju dece, dok će minimalna plata rasti u skladu s ekonomskim razvojem. U oblasti obrazovanja, nova Vlada će, prema njegovim rečima, nastaviti reforme i povezaće obrazovne programe s potrebama tržišta. Više o konstituisanju kosovske Skupštine in izboru vlade u blogu uživo.Planirano je i povećanje podrške ranom obrazovanju i pokretanje sistema vaučera za roditelje koji upisuju decu u privatne vrtiće, rekao je Kurti i najavio da će širom zemlje biti otvoreno pet specijalizovanih srednjih škola. U zdravstvu će svaki građanin imati porodičnog lekara i godišnji lekarski pregled u roku od godinu dana, rekao je Kurti, navodeći da će nove bolnice biće izgrađene u Mitrovici i Uroševcu, dok će budžet za esencijalnu listu lekova biti povećan za 100 miliona evra. Kurti je takođe obećao podršku poljoprivrednicima, garantujući tržište za svaki standardizovani i sertifikovani proizvod. Takođe je obećao investicije u sportsku infrastrukturu, uključujući renoviranje fudbalskih stadiona širom zemlje. Za sektor odbrane je obećao ulaganje od milijardu evra. "U naredne četiri godine, ojačaćemo saveze, uložićemo milijardu evra u odbranu, regrutovaćemo nove vojnike, umnožićemo broj oficira, staviti u funkciju fabriku municije, razviti vojnu industriju Kosova i proizvoditi borbene dronove 'Made in Kosvo'", rekao je Kurti. Bezbednosne snage Kosova su u poslednjoj fazi transformacije u vojsku, što bi trebalo da se završi do 2028. Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova i dijaspore biće Glauk Konjufca, druga potpredsednica vlade i ministarka pravde Donika Gervala (Gervalla), a treći potpredsednik vlade za pitanja manjina i saradnju Fikrim Damka. Ministar odbrane biće Ejup Maćedonci (Maqedonci), a ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla). Kao i u prethodnoj Vladi, ministar za zajednice i povratak biće Nenad Rašić čija je partija Za slobodu, pravdu i opstanak osvojila jedno mesto. Poslanik Igor Simić iz Srpske liste – koja je osovjila devet od 10 mandata rezervisanih za srpsku zajednicu i koja ima podršku vlasti u Srbiji – u obraćanju Skupštini pre glasanja za vladu požalio se što je jedno ministarstvo dodeljeno osobi koja "ne predstavlja srpski narod", aludirajući na Rašića. Simić je rekao da srpska zajednica na Kosovu nema ništa protiv albanskog naroda, ali da će se protiviti politikama koje, prema njegovim rečima, imaju za cilj odlazak Srba sa Kosova. "Srpska lista neće podržati formiranje ove vlade", rekao je Simić. Centralne izborne komisije Kosova je u ponedeljak potvrdila rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra, čime je omogućeno da se zakaže konstitutivna sednica Skupštine. Izbor novih institucija je olakšan nakon što je Kurtijevo Samoopredeljenje osvojilo 57 mandata na izborima krajem decembra – devet više nego u februaru – čime su mu bili dovoljni glasovi stranaka koje predstavljaju manjinske zajednice. Deset mesta je zagarantovano za srpsku zajednicu i još deset za nesrpske zajednice.

Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) doneo je odluku o imenovanju Manje Grčić za generalnu direktorku te kuće, na mandat od pet godina, potvrdio je RTS 11. februara. Grčić je bila na čelu više medija u Srbiji i regionu, a trenutno je direktorka firme "Tačno doo", koja je vlasnik novinske agencije Tanjug. Njenim imenovanjem okončan je javni konkurs za direktora javnog servisa koji je raspisan 17. decembra 2025. godine. Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je pre dva dana da dosadašnji generalni direktor Dragan Bujošević, kome je 3. februara istekao mandat i koga je Upravni odbor dan pre toga izabrao da bude šestomesečni vršilac dužnosti na istoj funkciji, još nije potpisao ugovor o radu. UNS je u januaru otvorio pitanje podobnosti Grčić za mesto direktora javnog servisa budući da, prema njihovim navodima, nema adekvatnu diplomu fakulteta. Ipak, RTS je u februaru saopštio da pet kandidata, među kojima je i Manja Grčić, ispunjava uslove za direktora. Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je nakon imenovanja da Manja Grčić ne krije veze sa predstavnicima vlasti. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama. Blokade su osudili i predstavnici vlasti, ali su na račun RTS iznosili i kritike i optužbi. Predsenik Srbije je tokom protesta u martu 2025. izjavio da RTS ima "specijalnu ulogu u obojenoj revoluciji", kako vlasti nazivaju antivladine demonstracije.

Albanija, Kosovo i Hrvatska će ove godine održati svoju prvu zajedničku trilateralnu vežbu, koja će biti u skladu sa strateškim konceptom NATO-a "i evroatlantskim ciljevima", izjavio je u sredu albanski ministar odbrane Piro Vengu (Pirro) posle sastanka načelnika odbrane tri zemlje. Na sastanak u Albaniji su razmatrani bezbednosni izazovi, produbljivanje vojne saradnje, povećanje interoperabilnosti i unapređenje odbrambenih kapaciteta u skladu sa evroatlantskim standardima, saopštile su Bezbednosne snage Kosova. "Na sastanku je potvrđena zajednička posvećenost miru, stabilnosti i trajnoj bezbednosti u regionu. Takođe, na sastanku je naglašena spremnost za proširenje saradnje kroz zajedničke obuke i vežbe, razmenu iskustava i stratešku koordinaciju", navodi se u saopštenju. Albanski ministar odbrane Piro Vengu ocenio je da je sastanak važan korak u okviru trilateralne deklaracije o oblasti odbrane. "Više vojne saradnje, više interoperabilnosti, veća operativna spremnost", napisao je Vengu na društvenim mrežama. Bezbednosne snage Kosova su saopštile da deklaracija o odbrani predstavlja "primer snažnog partnerstva" i zajedničke vizije tri zemlje za bezbedniji i stabilniji region. Prema deklaraciji o odbrani dogovorenoj prošle godine, postoje četiri glavna područja saradnje, koja uključuju promovisanje saradnje u oblasti odbrambenih kapaciteta i odbrambene industrije, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i zajedničke vežbe, rešavanje hibridnih pretnji i jačanje otpornosti, kao i pružanje kontinuirane i pune podrške evroatlantskim integracijama. U odbrambenom paktu se navodi da će tri zemlje sarađivati na povećanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Ministri odbrane tri zemlje održali su sastanak ranije u februaru na kojem su razgovarali o sprovođenju deklaracije. Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, potpisanu u martu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije". Potpisnici deklaracije tvrde da ona nije usmerena ni protiv koga, pa ni protiv Srbije, dok je albanski ministar odbrane Piro Vengu krajem januara izjavio da je pozvao Srbiju da postane deo ovog pakta, ali da Beograd nije odgovorio na taj poziv. Hrvatska i Albanija su deo NATO-a, kojem Kosovo želi da se pridruži. Na osnovu ovog sporazuma, između ostalog, Priština, Tirana i Zagreb planiraju zajedničku kupovinu oružja od SAD.

NATO je u srijedu zvanično pokrenuo misiju "Arktički stražar" (Arctic Sentry) s ciljem jačanja vojnog prisustva i spremnosti Alijanse u arktičkoj regiji. Potez je uslijedio nakon nedavnih tenzija između saveznica NATO-a, Danske i Sjedinjenih Američkih Država, u vezi s političkom budućnošću Grenlanda. Kada je prošlog mjeseca prvi put najavljena, nekoliko diplomata reklo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi potencijalna arktička misija mogla predstavljati izlaz iz rastuće krize. Poslije sastanka američkog predsjednika Donalda Trumpa i generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea prošlog mjeseca u Davosu, u Švicarskoj, dogovoreno je da Alijansa treba preuzeti veću ulogu u području oko Grenlanda kako bi se suprotstavila mogućem kineskom i ruskom uticaju na ostrvu i šire u Arktiku. Rutte je, govoreći u srijedu na pres-konferenciji u Briselu, rekao da će "po prvi put sve aktivnosti koje provodimo na Arktiku biti objedinjene pod jednom komandom". "Ne samo da ćemo objediniti ono što već radimo, nego ćemo identifikovati praznine i popuniti ih", kazao je Rutte, istakavši da "ovo radimo jer imamo jasan osjećaj da Rusi i Kinezi postaju sve aktivniji tamo". U saopštenju kojim je najavljeno pokretanje misije, vrhovni saveznički komandant NATO-a za Evropu, Alexus Grynkewich, izjavio je da "Arktički stražar potvrđuje opredijeljenost Alijanse da zaštiti svoje članice i očuva stabilnost u jednom od strateški najvažnijih i ekološki najizazovnijih područja svijeta". Naglasio je da će ta misija "iskoristiti snagu NATO-a za zaštitu naše teritorije i osigurati da Arktik i Daleki sjever ostanu sigurni". Zasad nema detalja o tome koliko je država članica uključeno u Misiju niti o broju angažovanih vojnika, iako je NATO potvrdio da je riječ o "višedomenskoj" operaciji, što znači da obuhvata vazdušne, pomorske i kopnene snage. NATO je takođe naveo da će danska vježba "Arktička izdržljivost" (Arctic Endurance), koja se s još 11 evropskih članica NATO-a trenutno održava na Grenlandu i u njegovoj blizini, kao i predstojeća vježba "Hladni odgovor" (Cold Response) na sjeveru Norveške i Finske, u kojoj učestvuje 25.000 vojnika, uključujući američke trupe, biti dio misije "Arktički stražar". Sedam od osam takozvanih arktičkih država članice su NATO-a, a Rusija je jedini izuzetak. I dok u vodama oko Grenlanda trenutno nema ruskih i kineskih brodova, to bi se moglo promijeniti kako se led na Arktičkom okeanu topi i otvaraju novi pomorski putevi. Do "Arktičkog stražara" dolazi nakon što je NATO prošle godine pokrenuo slične misije, koje su još u toku, u Baltičkom moru, kao odgovor na navodnu rusku sabotažu podmorskih kablova, te na istočnom krilu Alijanse, nakon upada ruskih dronova u Poljsku u septembru.