Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila je da su neidentifikovana lica u civilu 10. februara ušla u zgradu Rektorata Univerziteta u Severnoj Mitrovici sa zahtevom da se u roku od 30 dana Fakultet tehničkih nauka iseli iz svojih prostorija ili da počne da plaća zakup. Kako se navodi u saopštenju, ovo je direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković preneo zameniku generalnog direktora Evropske službe za spolјne poslove za Zapadnu Evropu Emanuelu Žiofreu, uz ocenu da se kosovske vlasti "obračunavaju sa srpskim Univerzitetom". Univerzitet u Severnoj Mitrovici, kao i druge obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu, funkcionišu u sistemu Srbije. Prethodno su mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu preneli da je Rektoratu u Severnoj Mitrovici uručen dopis Univerziteta u Prištini da Fakultet tehničkih nauka nelegalno koristi objekat, te da ga u roku od 30 dana napusti ili započne regulisanje korišćenja. Rektor Nebojša Arsić je u izjavi za portal Kossev rekao da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije". RSE se obratio rektoratu Univerziteta u Severnoj Mitrovici i Prištini sa upitom da pruže više detalja o ovim navodima, ali se na odgovor još čeka. Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 16. januara saopštio da je dualni sistem obrazovanja i zdravstva neodrživ, te da je neophodna integracija u koordinaciji sa Evropskom unijom. Ova Kurtijeva izjava se poklopila sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i koja predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona bi mogla da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija jer svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Takođe, zaposleni Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi imati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi bi dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Petković je naveo da su srpske prosvetne i zdravstvene institucije "sama srž" Zajednice opština sa srpskom većinom koja je dogovorena u Briselu u okviru dijaloga Kosova i Srbije. "Beograd ostaje otvoren za razgovore i očekuje pojačan angažman Evropske unije i Brisela na iznalaženju održivih rešenja koja bi uvažila važeće sporazume i prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navedeno je u saopštenju. Zajednica bi, prema statutu koji je izradila EU, trebalo da reguliše i primanja ili finansiranja iz budžeta Srbije. U međuvremenu se neformalno udruženje "Proaktiv", koje okuplja profesore i saradnike Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji radi po sistemu Srbije, obratilo međunarodnoj zajednici otvorenim pismom u kome navodi da puna primena Zakona o strancima u postojećim okolnostima može imati "dalekosežne i destabilizujuće posledice". "Većina zaposlenih poseduje dokumenta Republike Srbije, dok se propisani zahtevi za boravak i rad u praksi vezuju isključivo za institucije akreditovane u sistemu Prištine – što Univerzitet u Severnoj Mitrovici nije", navedeno je u pismu. Međunarodna zajednica do sada nije reagovala na punu primenu Zakona o strancima ili najavu integracije srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema ali je ranije otpravnica poslova SAD u Prištini Anu Pratipati rekla da se tako nešto mora desiti uz konsultacije sa srpskom zajednicom. Bivši nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode je septembra prošle godine naveo da Briselski sporazum iz 2013. obuhvata šest tačaka koje se odnose na stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom, te da poslednji Ohridski sporazum o mapi puta za sprovođenje Sporazuma iz 2013. jasno navodi integraciju pomenutih institucija u institucionalni sistem Kosova pod okriljem Zajednice. Britanski ambasador na Kosovu Džonatan Hargrivs je u intervjuu za RSE septembra 2025. godine rekao da je integracija zdravstva i obrazovanja osetljivo pitanje, te da srpska zajednica ima brojne zabrinutosti oko tog procesa.

Američki potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) stigao je u utorak u Baku u nastavku posete Kavkazu s ciljem da učvrsti podršku za mirovni sporazum Azerbejdžana i Jermenije postignut uz posredovanje SAD, i podstakne strateški tranzitni koridor koji Vašington smatra ključnim za preoblikovanje trgovine, energetike i uticaja u regionu. Vens je avionom stigao u azerbejdžanski glavni grad Baku iz Jerevana posle dva dana sastanaka s jermenskim zvaničnicima. On je u Jerevanu potpisao sporazum o saradnji u civilnom nuklearnom sektoru koji će omogućiti početni izvoz SAD u Jermeniju u vrednosti do pet milijardi dolara, plus dodatnih četiri milijarde dolara u dugoročnim ugovorima o gorivu i održavanju. Vens, koji je prvi potpredsednik SAD koji je došao u Jermeniju, rekao je da je ta poseta "veoma produktivna" i da je "optimističan u pogledu mirovnog sporazuma na osnovu toga gde smo u poređenju sa onim gde smo bili pre samo nekoliko meseci". Jermenija je u junu potpisala sporazum s Azerbejdžanom uz posredovanje SAD, s ciljem okončanja više od 40 godina sukoba oko regiona Karabaha. Centralni deo sporazuma je predloženi drumsko-železnički koridor dug 43 kilometra, koji će se nazvati Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP), koji bi prolazio kroz Jermeniju i povezivao Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan, otvarajući novu trgovinsku arteriju istok-zapad, zaobilazeći Rusiju i Iran. Jermenija i Azerbejdžan su bili u sukobu od kraja 1980-ih oko Nagorno-Karabaha, regiona međunarodno priznatog kao deo Azerbejdžana, ali koji je dugo bio pod kontrolom etničkih jermenskih separatista. Azerbejdžan je u septembru 2023. povratio punu kontrolu nad Karabahom posle vojne ofanzive. Prošlog leta, lideri dve zemlje su se saglasili oko velikog sporazuma – postignutog uz posredovanje Vašingtona – s ciljem okončanja decenija sukoba, uključujući dva veća rata. Sporazum daje Sjedinjenim Američkim Državama pravo zakupa za razvoj tranzitnog koridora, koji bi prolazio kroz južnu jermensku teritoriju duž granice s Iranom. Koridor će eventualno imati železničku liniju, naftne i gasne vodove i optičke linije, što bi omogućilo kretanje robe i ljudi. Vens je rekao da će "mnogo investicija doći u Jermeniju zbog nekih dobrih dogovora koje smo postigli". Azerbejdžanski mediji su izvestili da je Vens održao kratak sastanak s predsednikom Ilhamom Alijevim u Bakuu na početku posete Bakuu. Uoči Vensovog dolaska, Alijev je rekao da je poseta deo "nove ere u bilateralnim odnosima koja je veoma obećavajuća". Mirovni sporazum je ojačao poziciju Vašingtona u regionu u vreme kada se uticaj Rusije suočava s gubitkom uticaja u Bakuu i Jerevanu. Vensov dolazak se takođe poklapa s drugim regionalnim dešavanjima – poput tenzija između SAD i Irana i nove inicijative za kritične minerale koju podržavaju SAD za koju analitičari kažu da je Južni Kavkaz neočekivano postavio u središte prioriteta američke politike.

Delegati Kluba bošnjačkog naroda u Domu naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine podnijeli su Tužilaštvu Bosne i Hercegovine krivičnu prijavu protiv Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, koja se odnosi na njegove posljednje izjave kojima se, kako navode, vrijeđa i ponižava bošnjački narod. "Krivična prijava se odnosi na intervju koji je Dodik dao jednoj američkoj televiziji, te na pres konferenciju koju je održao u nedjelju na izborni dan", izjavio je za Radio Slobodna Evropa jedan od delegata Safet Softić. Dodik je na konferenciji za novinare tokom proglašavanja pobjednika izbora za predsjednika RS-a u nedjelju navečer, 8. februara, izjavio da "mislim da će ove balije u Sarajevu požaliti Milorada Dodika kad vide šta će Siniša Karan uraditi". Na novinarsko pitanje u vezi toga, Dodik je rekao da "oko onog 'balije', to sam čuo od Dine Konakovića, pa nema nikakve krivične odgovornosti". "To sam namjerno uradio da vidim kakvi su dupli standardi. Sad sam ja taj koji trebam krivično da odgovaram, a nije Dino Konaković koji je svoj narod nazvao balijama. Ja se izvinjavam svakome ko je uvrijeđen, ja znam dosta dobrih Bošnjaka, muslimana", kazao je Dodik. Iz Kluba bošnjačkog naroda navode da su prijavu podnijeli zbog krivičnog djela izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti iz člana 145.a Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine. Krivični zakon Bosne i Hercegovine, u članu 145a, zabranjuje "javno izazivanje i raspirivanje nacionalne, rasne ili vjerske mržnje", predviđajući i zatvorsku kaznu. U saopštenju za javnost se dodaje da Dodikove izjave nisu jedine, "već predstavljaju kontinuitet izjava unazad nekoliko godina kojima se vrijeđa i ponižava bošnjački narod". U saopštenju se dodaje da će Klub bošnjačkog naroda pred institucijama Bosne i Hercegovine zaduženim za izvršenje sudskih presuda pokrenuti pitanje "potpunog izvršenja presude Suda Bosne i Hercegovine, kojom je Milorad Dodik nedavno pravosnažno osuđen". "Ovo se naročito odnosi na poštivanje pravnih posljedica osude, a posebno kada je u pitanju vršenje dužnosti predsjednika političke stranke", navodi se u saopštenju Kluba. Sud BiH osudio je početkom augusta prošle godine pravosnažno osudio Milorada Dodika, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, nakon čega mu je oduzet predsjednički mandat. Osuđen je na godinu zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanje javne funkcije.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani sazvala je za sredu, 11. februar, konstituitivnu sednicu Skupštine Kosova. "Nakon konsultacija sa većinom parlamentarnih stranaka zastupljenih u Skupštini i imajući u vidu hitnost formiranja institucija, usvajanja budžeta i međunarodnih sporazuma, u skladu sa Ustavom i važećim zakonodavstvom, predsednica je odlučila da sazove konstitutivnu sednicu“, saopšteno je iz Predsedništva. Vršilac dužnosti premijera Kosova i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti (Albin) izrazio je uverenje da da će u sredu "sve ići kako treba". "Sutra ćemo ispuniti našu obavezu u vezi sa konstitutivnom sednicom i verujem da će sve proći u redu", rekao je kratko medijima. Nakon što je sazvana sednica, zamenik predsednika Pokreta Samoopredeljenje, Glauk (Gljauk) Konjufca, izrazio je uverenje da će Skupština biti konstituisana, a nakon toga formirana i nova Vlada Kosova. Na pitanje oko izbora potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice, koji prema odluci Ustavnog suda mora biti predložen od strane većine poslanika te zajednice – u ovom slučaju od strane Srpske liste, koja ima devet od deset zagarantovanih mesta – Konjufca je rekao da njegova stranka nikada nije odbacivala presude najvišeg suda na Kosovu. U prethodnom sazivu Skupštine, Samoopredeljenje je glasao protiv kandidata Srpske liste – najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda – za potpredsednika Skupštine, nakon čega je za potpredsednika izabran Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. Prema podacima Centralne izborne komisije Kosova, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 51,10 odsto glasova, čime je obezbedio 57 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova osvojila 22 mandata, Demokratski savez Kosova 15 mandata, dok je Alijansa za budućnost Kosova osvojila šest mandata. Proces potvrđivanja rezultata kasnio je zbog ponovnog prebrojavanja svih glasovi u ovom izbornom procesu, jer su postojale sumnje na manipulaciju glasovima kandidata za poslanike –zbog čega je privedeno desetine osoba a stotine ispitano. Tokom konstituisanja prošlog saziva Skupštine Kosova bilo je mnogo neizvesnosti, zbog čega su stranke u nekoliko navrata konsultovale Ustavni sud koji je utvrdio da sednica mora biti završena u roku od 30 dana i da se smatra završenom izborom predsednika i pet potpredsednika Skupštine – tri iz najvećih albanskih stranaka i dva iz nevećinskih zajednica, jednog iz srpske zajednice i jednog iz ostalih nevećinskih zajednica. Za izbor predsednika i potpredsednika Skupštine potrebno je 61 glas od ukupno 120 poslanika. Na osnovu presuda Ustavnog suda, jedna osoba može biti kandidovana najviše tri puta za funkciju predsednika ili potpredsednika Skupštine. Međutim, u slučaju srpskog potpredsednika, Ustavni sud je u presudi objavljenoj pre nekoliko dana utvrdio da su u prethodnom sazivu počinjene povrede Ustava kada je Nenad Rašić izabran putem žreba, nakon što kandidati Srpske liste nisu uspeli da obezbede 61 glas. Ustavni sud je presudio da većina poslanika iz srpske zajednice, što u ovom sazivu uključuje i devet poslanika Srpske liste, ima pravo da predloži potpredsednika Skupštine. Odluku je kritikovao Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, a ostaje nejasno kako će postupiti po ovom pitanju tokom konstituitivne sednice. Nakon što Skupština bude konstituisana otvara se put za formiranje nove Vlade Kosova. Predsednica mandat za sastav Vlade daje pobedničkoj stranci, u ovom slučaju Pokretu Samoopredeljenje, a mandatar ima rok od 15 dana da Skupštini predstavi novi sastav izvršne vlasti i zatraži podršku najmanje 61 poslanika. Ukoliko poslanici žele da izbegnu nove izbore, moraće brzo da konstituišu Skupštinu i formiraju Vladu kako bi ispoštovali rok do 4. marta – krajnji datum za izbor novog predsednika Kosova. Mandat predsednice Osmani traje do 4. aprila, ali novi predsednik mora biti izabran najkasnije 30 dana pre tog datuma. Sama Osmani je izrazila želju da obavlja još jedan petogodišnji mandat predsednice, ali ostaje nejasno da li će obezbediti potrebnu podršku. Prema Ustavu, novi predsednik se bira tajnim glasanjem, a svaki kandidat mora da prikupi potpise najmanje 30 poslanika. Predsednik se bira dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja, a ukoliko u ta dva kruga ne bude izabran, u trećem krugu se bira kandidat koji dobije većinu glasova poslanika. Ukoliko izbor predsednika ne uspe, automatski se raspisuju novi izbori, koji moraju biti održani u roku od 45 dana.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je uputilo inspekciju u Opštu bolnicu u Čačku da bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti četvorogodišnje devojčice nakon operacije krajnika u tom gradu u centralnoj Srbiji. "Uporedo sa tim, a u skladu sa zakonskom procedurom, Opšta bolnica Čačak sprovela je unutrašnju kontrolu stručnog rada. U nastavku postupka naložen je i spoljašnji stručni nadzor, koji ocenjuje postupanje lekara", piše u saopštenju na sajtu Ministarstva. Dodaje se da će po dobijanju svih izveštaja, preduzeti zakonom predviđene mere. Istragu povodom smrti devojčice vodi i Više javno tužilaštvo u Čačku. "Dežurni javni tužilac obavešten je od strane Policijske uprave u Čačku o događaju i naložio je da se obavi obdukcija, da se izvrše toksikološe analize, kao i da se preduzmu i druge mere i radnje radi utvrđivanja svih okolnosti u vezi navedenog događaja, nakon čega će biti odlučeno o daljem toku postupka", saopšteno je na sajtu Tužilaštva. Više stotina građana protestovalo je 9. februara ispred čačanske bolnice zbog smrti devojčice, navodeći da traže odgovore i odgovorne za to što se desilo. Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice Čačak. U saopštenju je naveo da je devojčica preminula nakon operacije trećeg krajnika, pri čemu je ukazao da tačan uzrok smrti u ovom trenutku još nije poznat.

"Usvajanje izmena seta pravosudnih zakona ugrožava temelje demokratskog uređenja društva", poručeno je sa protesta ispred zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu. Advokati u Vojvodini su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja seta zakona koje kritikuje deo stručne javnosti, ali i Evropska komisija ocenujujući da mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva i postupke i istrage koje su u toku. Demonstrantima u Novom Sadu su se na protestu priključlili sudije i tužioci. Advokat Goran Popov ocenio je da će usvajanje pravosudnih zakona imati direktno umanjenje nezavisnosti pravosuđa, a samim tim i slabljenje kapaciteta društva da se bori protiv najtežih oblika kriminala. "Nema dobrog advokata u pravnom sistemu koji se prekraja preko noći, nema pravde za klijente u zakonima koji ne služe opštem interesu, nema efikasne pravne pomoći u sistemu u kojem krivce gone ucenjeni tužioci i pravdu dele uplašene sudije", ocenio je on. Sudija Mirjana Šponja je rekla da je vladavina prava ugrožena donošenjem zakona u čiju proceduru donošenja nije uključena stručna javnost i gde su zaobiđene procedure koje su propisane zakonom. Evropska komisija zatražila je od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je 9. februara da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Zakoni su usvojeni u januaru u Skupštini Srbije, bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao zakone, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije.

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković pozvao je Evropsku uniju da reaguje na antidejtonske izjave Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, 10. februara. Konaković je konferenciju za novinare sazvao dan nakon što je Dodik na konferenciji za medije u Banjaluci izjavio kako je "Bosna i Hercegovina srušena", da "želi dio onoga koji nam pripada", ocjenjujući i kako "Brisel nije mjesto gdje RS treba da gleda". Konaković je rekao kako su NATO i Evropska unija prioritetni cilj Bosne i Hercegovine, najavljujući da će poslati pismo EU u vezi Dodikovog napada na antiustavni poredak BiH. "Sramotna je šutnja Evropske unije, prozvao ih je, a nismo čuli nijednu reakciju. Treba ih potaknuti na reakciju", kazao je Konaković. Bh. šef diplomatije zatražio je i od Tužilaštva Bosne i Hercegovine da reaguje na antiustavne poruke Milorada Dodika. O lobističkom ugovoru RSKonaković je novinarima predstavio i ugovor koji su vlasti u Republici Srpskoj potpisali sa lobističkom kućom iz Kanade, vrijedan, kako je rekao, četiri miliona dolara. Prema njegovim riječima, ugovor je potpisan u septembru 2025. godine sa lobističkom kućom Dickens & Madson iz Kanade. "Dodikov cilj je zatvaranje OHR, odlazak visokog predstavnika Christina Schmidta. Znamo šta su Dodikovi ciljevi, ali on nema podršku za secesiju", rekao je Konaković. Na pitanje Radija Slobodna Evropa razgovara li se u BiH o ustavnim promjenama, Konaković je rekao: "Ideja o rekonstrukciji Dejtona nam je potrebna. Insistiramo na reformi Ustava i reorganizaciji Dejtonskog sporazuma, na presudama Evropskog suda za ljudska prava i svih drugih presuda", rekao je Konaković. O Hrustiću i ruskom kampuKonaković je rekao i kako predstavnici ukrajinske vlasti nisu dozvolili da Bosna i Hercegovina ostvari kontakt sa Selverom Hrustićem, koji je zarobljen u Ukrajini nakon što je, prema vlastitom svjedočenju, ratovao za rusku vojsku. Konaković je naveo i kako je prethodno razgovarao sa Hrustićevim ocem i bratom. Govoreći o presudi u kojoj je Sud u Moldaviji osudio krajem prošle sedmice tri osobe zbog organizovanja obuke 2024. u Bosni i Hercegovini i Srbiji, Konaković je rekao da o tome nije upoznat. Sud u Kišinjevu je 6. februara izrekao zatvorske kazne Alioni Gotco, Ludmili Costenco i Vladimiru Harcevnicovu zbog učestvovanja u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je tokom 2024. godine pripremala nasilne masovne nerede u Moldaviji, uključujući obuke i logistiku van teritorije zemlje. Prema presudi, Bosna i Hercegovina je tokom 2024. godine imala centralnu ulogu kao mjesto obuke, koje su se odvijale na više lokacija. Kao konkretna regija u sudskim dokumentima se navode Glamočani, gdje je bio organizovan improvizovani kamp u šumskom i izolovanom području, sa kućicama i šatorima. Tužilaštvo BiH otvorilo je u ljeto 2025. predmet u vezi sa obukama koje su održavane u toj zemlji tokom 2024., ali nije poznato više detalja. Tužilaštvo je navelo za RSE da su dobili određenu dokumentaciju iz Moldavije kao odgovor na zahtjev za informacije. U presudi suda u Kišinjevu ne pominju se izričito državljani BiH koji su učestvovali u tim aktivnostima.

U Posebnom odjelu za ratne zločine Tužilaštva Bosne i Hercegovine formiran je predmet koji se odnosi na navode o "vikend snajperistima", potvrđeno je iz te institucije za Radio Slobodna Evropa, 10. februara. "Po nalogu tužioca preduzimaju se radnje i aktivnosti. Krajem prošle godine Tužilaštvo BiH uputilo je dopis prema kolegama u Italiji, te kontaktiralo Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu radi provjere informacija", navodi se u odgovoru na upit RSE. Italijanski mediji su početkom novembra 2025. objavili da je milansko tužilaštvo otvorilo istragu na osnovu prijave pisca i novinara Ezija Gavazzenija, koji tvrdi da su pojedinci plaćali da tokom opsade Sarajeva dolaze na položaje Vojske Republike Srpske i snajperom pucaju na civile. Gavazzeni je najavio i knjigu o "snajper safariju", nakon što je inspiraciju pronašao u dokumentarcu "Sarajevo safari" slovenskog autora Mirana Županiča. Gradsko vijeće Sarajeva krajem januara dalo je saglasnost da se Grad pridruži postupku u Milanu protiv osumnjičenih. Pod istragom je trenutno 80-godišnji državljanin Italije, bivši kamiondžija iz provincije Pordenone, koji je saslušan 9. februara. Tužioci ga terete da je, zajedno s nepoznatim osobama, učestvovao u kriminalnom planu snajperskog djelovanja nad civilima Sarajeva između 1992. i 1995. godine. Mediji navode da je riječ o muškarcu ekstremno desne orijentacije, koji se otvoreno izjašnjava kao fašista. Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dijete ubijeno je snajperskim hicem, a više od 14.000 djece ranjeno. Ipak, do danas nijedan pojedinačni snajperist nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Haški tribunal je u presudama protiv najviših dužnosnika RS zaključio da je snajperska kampanja imala cilj – terorizirati civile Sarajeva.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na Kosovu nastaviće da podržava Kosovske snage bezbjednosti (FSK) u nabavci američke vojne opreme, čime ujedno promoviše američke kompanije i trgovinske veze između SAD-a i Kosova, rekao je portparol ambasade u Prištini za Radio Slobodna Evropa. Prema njegovim riječima, snažna vojna saradnja između Sjedinjenih Država i Kosova pomaže FSK-u da postigne samoodrživost i da Kosovu omogući da bude ključni faktor regionalne i globalne stabilnosti. "Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju desetogodišnji proces transformacije Kosovskih snaga bezbjednosti u multinacionalnu, profesionalnu teritorijalnu odbrambenu silu, interoperabilnu s NATO-om i sposobnu da unaprijedi regionalnu sigurnost i promoviše sigurnosne interese SAD-a", rekao je portparol. On je ovo izjavio odgovarajući na pitanja Radija Slobodna Evropa o tome kako Sjedinjene Države ocjenjuju trenutnu fazu transformacije FSK-a u vojsku i koju ulogu SAD planiraju da imaju u završnoj fazi tog procesa. FSK je započeo ovaj desetogodišnji proces 2018. godine, nakon što je Skupština Kosova usvojila odgovarajuće zakone koji su otvorili put njenoj transformaciji u vojsku s punim kapacitetima. Od tada, Sjedinjene Države su podržavale ovaj korak, nazivajući tranziciju "istorijskom" i potvrđujući svoju posvećenost profesionalnom razvoju snaga — za razliku od NATO-a, koji je ocijenio odluku "nepravovremenom" zbog napetih odnosa između Kosova i Srbije. Zvaničnici Ministarstva odbrane Kosova potvrdili su za RSE da se očekuje da transformacija bude završena 2028. godine, prema planu. Trenutno se razvijaju vazdušni kapaciteti, jačaju borbeni pukovi i radi se na popunjavanju rezervnog sastava sa 3.000 pripadnika, budući da je cilj od 5.000 redovnih vojnika već ostvaren. Tokom posljednjih godina, Kosovo je dobilo ili kupilo različitu vojnu opremu od SAD-a, uključujući dronove RQ‑20 Puma, rakete Javelin i vozila Humvee. Trenutno se FSK priprema da se pridruži Međunarodnim snagama za stabilizaciju Gaze, koje su dio plana za mir u ovom regionu, predloženog od američkog predsjednika Donalda Trumpa.

Najviši američki diplomata, Marco Rubio, otputovat će ove sedmice u Njemačku kako bi predvodio visokorangiranu delegaciju na godišnjoj Minhenske sigurnosnoj konferenciji, prije nego što nastavi put u Slovačku i Mađarsku, saopštio je State Department. Putovanje dolazi u ključnom trenutku, dok se Washington i evropski saveznici suočavaju s produbljenim nepovjerenjem oko pitanja bezbjednosti, trgovine i same budućnosti transatlantskog saveza — napetosti za koje se očekuje da će dominirati razgovorima u Minhenu. Rat Rusije protiv Ukrajine, koji uskoro ulazi u svoju petu godinu od početka invazije 2022. godine, očekuje se kao jedna od glavnih tema konferencije, kao i rastuće tenzije povezane s Iranom. Rubijevo prisustvo na konferenciji, koja se održava od 13. do 15. februara, pratit će diplomatska turneja kroz Bratislavu i Budimpeštu 15. i 16. februara, što naglašava fokus administracije na Centralnu Evropu u vremenu strateške neizvjesnosti. U Slovačkoj bi se trebao sastati sa visokim zvaničnicima kako bi unaprijedio regionalnu bezbjednosnu saradnju i projekte nuklearne energije, saopštio je State Department; u Mađarskoj će fokus biti na bilateralnim odnosima i mirovnim nastojanjima usmjerenim na rješavanje globalnih sukoba. Središnji događaj Rubijeve posjete moglo bi biti njegovo obraćanje u Minhenu 14. februara, koje će, prema očekivanjima, biti pod posebnim povećalom — naročito u svjetlu prošlogodišnje konferencije, na kojoj je govor potpredsjednika JD Vancea izazvao veliku pažnju. Vanceove izjave tada — u kojima je evropske lidere optužio za suzbijanje slobode govora i loše upravljanje migracijama — ostavile su trajni osjećaj nelagode u Bruxellesu i šire. Taj nemir ogleda se i u godišnjem izvještaju Minhenske sigurnosne konferencije, koji su organizatori foruma objavili ove sedmice, a koji upozorava da se Evropa suočava s "produženom erom konfrontacije" izazvanom ruskom agresijom. Transatlantske tenzijeIzvještaj naglašava da najveći izazov liberalnom međunarodnom poretku možda sada dolazi iznutra, navodeći ono što opisuje kao tektonsku promjenu u američkom razmišljanju o savezima. Nazivajući američkog predsjednika Donalda Trumpa "najmoćnijim među onima koji udaraju na postojeća pravila i institucije", autori predviđaju da bi "transakcijski dogovori mogli zamijeniti saradnju zasnovanu na principima… a regijama bi mogle dominirati velike sile, umjesto da budu vođene međunarodnim pravilima i normama". Američki ambasador pri NATO-u Matthew Whitaker snažno je odbacio ovu ocjenu o "internoj prijetnji", ističući da Washington nastoji da preuskladi, a ne da demontira poslijeratni poredak. Govoreći novinarima 9. februara, Whitaker je odbacio tvrdnje da se Sjedinjene Države udaljavaju od svojih dugogodišnjih saveza. "Pokušavamo NATO učiniti jačim", rekao je, naglašavajući da pritisak na evropske saveznike da troše više na odbranu ima veze sa sposobnostima, a ne s napuštanjem. Na temu trgovine, prikazao je američku poziciju kao odgovor na, kako je rekao, nepoštene neravnoteže. O Grenlandu — za koji je Trump ranije rekao da želi da SAD preuzmu kontrolu nad njim — Whitaker je američki interes predstavio kao pitanje bezbjednosti povezano s Rusijom i Kinom, istovremeno se distancirajući od predsjednikove zapaljivije retorike. Ta razlika — između "preusmjeravanja" i "povlačenja" — postala je ključna za način na koji mnogi iskusni diplomati tumače trenutnu situaciju. Ipak, neki upozoravaju da je pred Rubiom izazov da premosti jaz između zvanične retorike i oštrih političkih signala koje američki saveznici širom Evrope prikupljaju. 'Ne dižite ruke'Daniel Fried, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koji je služio u sedam administracija SAD-a, nedavno se vratio s puta u Bukurešt, Varšavu i Prag. U intervjuu za RSE 9. februara, Fried je rekao da je zabrinutost među transatlantskim saveznicima razumljiva, ali da evropsko "lomljenje ruku" rizikuje da postane strateški ćorsokak. "Razumijem zabrinutost, ali ne možete dići ruke i samo se zgroziti", rekao je Fried. Umjesto toga, naglasio je da Evropa ne treba da se žali, već da treba "raditi na rješavanju problema". Kao primjer uspjeha, Fried je naveo samit NATO-a u Hagu u junu, na kojem su Evropljani predstavili formulu za povećanje vojne potrošnje — efektivno dajući Washingtonu "pobjedu" koju je tražio. U središtu trenutnih tenzija, smatra on, nalazi se definicija američkog angažmana. Dok kritičari vide znakove fundamentalnog povlačenja SAD-a iz postojeće bezbjednosne arhitekture, Fried tvrdi da postoji "potpuna razlika" između preusmjeravanja i napuštanja. "Američki predsjednici još od Eisenhowera pritiskali su Evropu da više uradi za vlastitu odbranu", rekao je Fried, navodeći bivšeg sekretara odbrane Boba Gatesa kao istaknutog zagovornika takvog pristupa. Cilj je, rekao je, oduvijek bio jači transatlantski odnos zasnovan na većim evropskim kapacitetima — i, time, snažnijem evropskom glasu.

Specijalizovano tužilaštvo je u utorak na kosovskom sudu u Hagu u utorak završilo iznošenja završnih reči u postupku protiv bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Prvog dana iznošenja završnih reči, tužilaštvo je tražilo kazne od po 45 godina zatvora za bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci), bivših predsednika Skupštine Kosova Kadrija Veseljija (Veseli) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi), kao i bivšeg poslanika Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) Oni se terete za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene između marta 1998. i septembra 1999. godine na više lokacija na Kosovu i u severnim delovima Albanije. Specijalizovano tužilaštvo je u utorak navelo da je Tači nekoliko puta lagao međunarodne predstavnike i dodalo da izjave odbrane treba uzeti sa rezervom u vezi s OVK i ulogom njenih bivših vođa. Završnu reč je u utorak izneo u zastupnik žrtava Sajmon Loz (Simon Laws) koji je rekao da neki od zlostavljanih žrtava i danas trpe psihološke posledice, dodajući da su pripadnici OVK-a počinili zločine, ali da to "tu organizaciju ne čini zločinačkom". U sredu ujutru, Tačijeva odbrane će početi izlaganje svojih završnih reči. Tužiteljka Kimberli Vest (Kimberly West) je sudskom veću da je Specijalizovano tužilaštvo prihvatilo više od 5.000 materijalnih dokaza i da je priloženo više od 28.000 stranica transkripata, kao i da je intervjuisalo više od 130 svedoka. "Prošlo je već mnogo godina i oni koji su izgubili članove porodice mislili su da pravde neće biti, ali vladavina prava znači da niko nije iznad prava i zakona. To znači da će i najmoćniji ljudi morati da polože račune. Mi tražimo, na osnovu izvedenih dokaza, da optuženi odgovaraju i da im se izrekne odgovarajuća kazna", rekla je Vest. Tužilaštvo je navelo da međunarodni predstavnici nisu razumeli kako je funkcionisala OVK. Neki od njih, poput bivšeg pomoćnika državnog sekretara SAD Džejms Rubin (James) i penzionisanog američkog generala Vesli Klark (Wesley Clark), koji je 1999. predvodio vazdušnu kampanju NATO-a protiv srpskih vojnih ciljeva, svedočili su ranije u postupku u korist odbrane optuženih. "Oni nisu znali da on (Tači) može vršiti vojna imenovanja... Ono što Džejms Rubin, Vesli Klark i drugi međunarodni zvaničnici ne razumeju jeste da je Tači bio sposoban da maskira ono što se dešavalo u stvarnosti, a to je uticalo na njihovo poimanje kako bi zaista razumeli kako je OVK funkcionisala. Posebno su Rubin i Klark pokazali da nisu imali nikakav interes da razumeju šta se dešavalo u stvarnosti i verovali su da je njihov posao na pravoj strani istorije, te se nisu suočili sa onim što ovo sudsko veće sada čuje", navelo je tužilaštvo. Tužilaštvo je tvrdilo da je Tači bio direktni pristalica zajedničkog kriminalnog poduhvata, i da se to može dokazati na osnovu načina na koji je govorio o Demokratskom savezu Kosova (DSK) kojeg je osnovao Ibrahim Rugova i koji igrao ključnu ulogu u periodu mirnog otpora i u izgradnji demokratskih institucija zemlje. Tužioci su se pozvali na izjave da u mestima na Kosovu u kojima takozvani "institucionalisti" imaju uticaj, "neprijatelj nije naišao na otpor, uprkos tome što su ova sela spaljena, spržena i uništena. Jednog dana će ove osobe snositi odgovornost za štetu koju nanose narodu i otadžbini", što je, prema Tužilaštvu, bila jasna poruka onima koji su ometali kontrolu OVK-a. Tužilaštvo je navelo i da je jedan svedok pokazao kako mu je opštuženi Redžep Seljimi rekao: "Ubiću svojim rukama sve one koji su uz Rugovu". U završnoj reči tužilaštvo je navelo da je Seljimi doprineo "zajedničkom kriminalnom poduhvatu" i ponovo spomenulo da je tukao jednog pritvorenika plastičnom cevi, kao i da je počinio "druge zločine". Tužioci su izneli optužbe i protiv Kadrija Veseljija i Jakuba Krasnićija. 'Dve istine'Zastupnik žrtava Sajmon Loz je rekao da je bilo "ciničnih pokušaja" da se sakriju navodni zločini. "Postoje dve istine: OVK je možda vodila oslobodilački rat i velika većina njenih boraca je to činila. Ali, druga je istina da su članovi OVK počinili zločine", rekao je on na završetku sednice. On je rekao da su ubistvima koja su navodno počinili pripadnici OVK "ignorisana, prikrivana i skrivana". "Naravno, OVK je trebalo da preduzme korake za njihovu istragu i krivično gonjenje", rekao je Loz. Takođe je naveo da su članovi porodica nekih od žrtava ćutale o gubitku svojih rođaka iz straha da bi se isto moglo desiti i njima. "Na Kosovu, u Srbiji, u dijaspori i širom sveta postoje ljudi koji se danas bude sa bolom u svojim telima, a u mislima nose žaljenje i gubitak zbog odsustva ljudi koje su najviše voleli. Oni su žrtve zločina koje su počinili bivši pripadnici OVK tokom 1998–1999... Njih 155 je prihvaćeno kao žrtve učesnice u ovom sudskom postupku – Albanci, Srbi, Romi – i svoje izlaganje želim da usmerim u njihovo ime", rekao je Loz. On je rekao da je bilo neizbežno da će rat OVK za nezavisnost rezultirati gubitkom ljudskih života, dodajući da su i mnoge od žrtava podržavale OVK, kao i da su neke bili članovi OVK. "Ovde se ne radi o ocrnjivanju te institucije, već se radi o ponašanju nekih njenih članova, radi se o posledicama po živote onih koje ja zastupam", rekao je Loz. On je govorio i o albanskim žrtvama za koje je rekao da su etiketirane kao kolaboracionisti i koji, prema njegovim rečima, i danas trpe štetu od tog etiketiranja, ali i od tretmana prema pritvorenicima. "Iz perspektive žrtava, politika pritvaranja kolaboracionista je od početka imala manu: Kako znate ko je kolaboracionista, kako se to utvrđuje u nedostatku pravnog procesa? Nisu uloženi napori da se utvrdi ko je kolaboracionista. Ljudi su kidnapovani na osnovu glasina. Teško je poverovati da neko može izgubiti slobodu, a potom i život na takvoj osnovi. Ova mreža logora OVK vođena je na osnovu pretpostavke krivice. Osobe su pritvarane iz apsurdnih razloga", rekao je on. Loz je rekao da su žrtve, ne samo albanske, bile podvrgnute "izuzetnim svirepostima od strane vojnika OVK", i da su protiv njih korišćeni štapovi, gvozdene cevi i drugi predmeti. Mnogi su tučeni, tvrdio je on, sve dok nisu izgubili svest. Neki su, prema rečima zastupnika žrtava, tučeni danima uzastopno. Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji. Posle iznošenja završnih reči, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže.

Službenici Uprave policije Crne Gore izveli su planiranu akciju području Kotora u naselju Kavač i na području Tivta, u cilju, kako je saopšteno "pronalaska međunarodno traženih lica, kao i stvari i predmeta koji potiču iz krivičnih djela, odnosno čije je porijeklo sumnjivo." "U akciji je učestvovalo preko 100 policijskih službenika, koji su izvršili pretrese na više lokacija, među kojima i dva objekta – kompleksa koje u Kotoru i na Obali Đuraševića koriste R.Z. i njegova supruga T.Z, kao i objekte koje koriste članovi iste organizovane kriminalne grupe," saopšteno je iz Uprave policije. Objavljen je i snimak pretresanja. "Pretresi su izvršeni i u stanu u vlasništvu V.B, te u apartmanima i na privatnim plažama u vlasništvu i državini povezanih lica", dodaje se u saopštenju policije. Kako piše RTCG u pitanju su Radoje Zvicer, odbjegli vođa "kavačkog klana" i njegova supruga Tamara. Radi daljih provjera oduzeta su i četiri luksuzna vozila iz garaža i privatnih parkinga. Vrijednost jednog od automobila procijenjena je na oko 500.000 eura. "Pronađeno je i oko 17.000 eura u gotovini, kao i sredstva komunikacije i tehnička oprema koja će biti predmet daljih provjera," saopšteno je iz policije. Ranije ove godine, policija je u istom naselju već provodila planirane akcije usmjerene na članove organizovanih kriminalnih grupa, pri čemu su bili pretresani stanovi povezani sa osobama iz tzv. kavačkog klana, a privođeno je i više operativno interesantnih lica. Organizovani kriminal u Crnoj Gori već više od jedne decenije ima svoje epicentre upravo u Kotoru, gdje su potkraj 2014. nastala dva zaraćena narko‑klana: kavački i škaljarski, nazvani po kotorskim naseljima Kavač i Škaljari. Raskol se dogodio nakon nestanka pošiljke od oko 300 kilograma kokaina u Španiji, što je dovelo do krvavog rata čije posljedice traju i danas. Rat klanova iz Kotora odnio je više od 70 života, uključujući likvidacije u Crnoj Gori, regionu i evropskim gradovima - od Atine do Barselone. Povezuju se sa međunarodnim švercom droge, ubistvima i drugim krivičnim djelima, a Velika Britanija je u julu uvela sankcije nekim članovima klanova. Vođa Kavačkog klana je odbjegli Kotoranin Radoje Zvicer, protiv kojeg je u januaru prošle godine Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore otvorilo istragu zbog sumnje za ubistvo Rista Mijanovića u novembru 2020. godine. Osim njega pod istragom se nalazi još 12 pripadnika Kavačkog klana. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. U evropskim dokumentima se ističe da se služio sa najmanje 15 lažnih identiteta. Na čelu Škaljarskog klana bio je Jovan Vukotić koji je 2022. godine ubijen u Istanbulu u Turskoj. Radio Slobodna Evropa i KRIK sačinili su Crnu knjigu, bazu ubistava od 2012. na teritoriji Crne Gore i Srbije koja imaju odlike mafijaških likvidacija.

Članovi kosovske Centralne izborne komisije (CIK) potvrdili su u ponedeljak rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra. "Uprkos rezervama koje smo imali prema Srpskoj listi, koje imamo i koje ćemo i dalje imati", rekao je Sami Kurteši (Kurteshi) iz Pokreta Samoopredeljenje, posle glasanja za potvrđivanje rezultata izbora. Kurteši i drugi član CIK-a iz Samoopredeljenje Alban Krasnići(Krasniqi) ranije su više puta glasali protiv Srpske liste u CIK-u, bilo za učešće te stranke – koja ima podršku Beograda – na izborima, bilo za potvrđivanje rezultata koje je ostvarila na izborima. Te odluke je kasnije poništio Izborni panel za žalbe i predstavke, a u nekim slučajevima i Vrhovni sud. Rezultati izbora su potvrđeni pošto su istekli svi rokovi za žalbe partija i kandidata u vezi na konačne rezultate koje je CIK objavio nekoliko dana ranije. Nezadovoljne partije imale su priliku da se obrate Izbornom panelu za žalbe i predstavke, a zatim i Vrhovnom sudu. Ambasada SAD: Odluka Izborne komisije o Srpskoj listi 'potkopava' partnerstvo SAD i KosovaEU 'ozbiljno zabrinuta' zbog odluke kosovske izborne komisije o Srpskoj listiIzborni panel odobrio žalbu Srpske liste na odluku CIK-a da im ne potvrdi izborni rezultatProces sertifikacije usledio je posle potpunog ponovnog prebrojavanja redovnih glasova, što je odlučeno nakon što su utvrđene nepravilnosti u glasovima kandidata za poslanike. Glasovi za same partije nisu bili ugroženi. Desetine ljudi su privedene, a stotine ispitane zbog sumnje na manipulaciju glasovima, a očekuje se da će se istražni i sudski procesi nastaviti. Državno tužilaštvo je upozorilo da bi i sami kandidati za poslanike mogli biti predmet istrage. Prema konačnim rezultatima koje je CIK objavio 31. januara, pokret Samoopredeljenje osvojio je 51,10 odsto glasova, obezbedivši 57 mesta u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova dobila je 20,19 odsto glasova, odnosno 22 mesta, Demokratski savez Kosova 13,24 odsto, odnosno 15 mesta, a Alijansa za budućnost Kosova 5,50 odsto, odnosno šest mesta. Od mesta rezervisanih za srpsku manjinu, devet mesta osvojila je Srpska lista, a jedno mesto Partija za slobodu, pravdu i opstanak. Prema Zakonu o opštim izborima, posle potvrđivanja rezultata izbora, sledeći korak je održavanje konstitutivne sednice. Ta sednica mora biti održana u roku od 30 dana i mora je sazvati predsednica Kosova Vjosa Osmani. Međutim, ako je ona ne sazove, prema Poslovniku Skupštine, Skupština se sastaje 30. dana. Poslovnik predviđa da moraju postojati pripreme za konstitutivnu sednicu i ta odgovornost pada na predsednika prethodnog saziva zakonodavnog tela, što je u ovom slučaju Dimalj Baša (Dimal Basha). On je dužan da najkasnije pet dana pre konstitutivne sednice, održati zajednički sastanak sa šefovima parlamentarnih političkih subjekata, kako bi pripremio dnevni red i odredio mesta poslanika u novom sazivu Skupštine. Poslovnik predviđa da konstitutivna sednica ima četiri tačke dnevnog reda: formiranje Privremenog odbora za verifikaciju kvoruma i mandata, polaganje zakletve poslanika, izbor predsednika Skupštine i potpredsednika. U vezi s konstitutivnom sednicom, prošle godine je bilo dosta nejasnoća i Ustavni sud je kroz nekoliko presuda utvrdio da se ta sednica mora završiti u roku od 30 dana, a smatra se završenom tek izborom predsednika i pet potpredsednika – tri iz glavnih albanskih partija i dva iz nevećinskih zajednica – jednog iz srpske zajednice i jednog iz ostalih nevećinskih zajednica.

U Beogradu je u ponedeljak ispred zgrade Ustavnog suda održan protest zbog seta pravosudnih zakona koji su stupili na snagu nakon što ih je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na protest su pozvali studenti koji su mesecima blokirali fakultete, insistirajući na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Kako su naveli na Instagram stranici, cilj protesta je da se uputi podrška zaposlenima u pravosuđu Srbije. Učesnici protesta traže povlačenje zakona, koje su kritikovali i deo stručne javnosti i opozicije, jer smatraju da zakoni mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva i postupke i istrage koje su u toku. "Zakon će biti jednak za sve, sloboda će biti osvojena i vreme odgovornosti zaista dolazi", rekao je u obraćanju okupljenima tužilački saradnik Rade Bajić iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. To tužilaštvo je sredinom decembra podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića i još troje predstavnika državnih insititucija zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i falsifikovali dokumenta kako bi se sa zgrade Generalštaba skinuo status zaštićenog kulturnog dobra. Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi i istragu protiv dvojice bivšig ministara u Vladi Srbije i još 11 osoba osumnjičenih da su tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom oštetili budžet za 115 miliona dolara. To tužilaštvo se u poslednjih nekoliko meseci više puta našlo na meti napada najviših zvaničnika, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti iznosili su uvrede i optužbe na račun tužilaštva da je cilj istraga koje vode da sruše vlast. Tužilaštvo to smatra pritiskom na pravosuđe, kojim se ugrožavaju rad i bezbednost tužilaca. Zahtevi da se zakoni povuku stigli su i iz Evropske unije. Evropska komisija traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je 9. februara da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Vujić je potvrdio i da su zvaničnici Evropske unije, sa kojima se prethodne nedelje sastao u Briselu, pitali da li može da se zaustavi primena izmenjenih pravosudnih zakona, ali je takvu mogućnost isključio. "Nema obustavljanja zakona, (njihovu primenu) ne mogu da spreče ni ministar, ni Vlada, ni predsednik, od toga nema ništa", izjavio je 9. februara za TV Prva. Zakoni su usvojeni prošlog meseca u Skupštini Srbije, bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije.