Krizni štab Ministarstva spoljnih poslova razmatrao je u ponedeljak operativne planove i alternativne rute za eventualno izmeštanje državljana Srbije sa Bliskog istoka, čim se za to steknu bezbednosni uslovi. Ministarstvo je saopštilo da su analizirani bezbednosni rizici, funkcionisanje vazdušnog saobraćaja i mogućnosti evakuacije. Građani u pogođenim područjima su pozvani da se jave najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu, redovno prate zvanične kanale informisanja i postupaju u skladu sa bezbednosnim preporukama. Pratite naš blog uživo o sukobu na Bliskom istoku. Navedeno je i da je Ministarstvo u stalnoj komunikaciji sa diplomatsko-konzularnom mrežom, nadležnim organima drugih država i relevantnim međunarodnim akterima, kako bi se obezbedila blagovremena razmena informacija i koordinacija aktivnosti. Prema sajtu Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu otkazana su dolazni i odlazni letovi iz Dubaija i odlazni za Dohu za ponedeljak. Nacionalna asocijacija turističkih agencija Juta (Yuta) saopštila je da zbog situacije na Bliskom istoku letova neće biti dok avio-kompanije ne dobiju garancije da je vazdušni prostor bezbedan za letenje. U međuvremenu su u toku dana poleteli prvi putnički avioni sa aerodroma Abu Dabi (Zayed International Airport) ka Londonu, Amsterdamu, Parizu, Moskvi, Karačiju, Mumbaju, Islamabadu i Delhiju, pokazuje platforme za praćenje letova. Prethodno je Igor Vranješević iz turističke agencije Jumbo travel u Beogradu rekao za RSE da je jedini izlaz iz Dubaija aerodrom u Muskatu u Omanu. "Ali je veoma malo slobodnih avionskih karata raspoloživo", naveo je. On je rekao da su putnici u Dubaiju, Abu Dabiju i Dohi u hotelima gde čekaju da se pronađe rešenje za njihov povratak. U Dubaiju su i trojica košarkaša beogradskog kluba Partizan Šejk Milton, Dvejn Vašington i Dilan Osetkovski, koji su se tamo zatekli na odmoru. Evroliga je objavila da je utakmica Partizan - Dubai odložena, jer gostujuća ekipa ne može da dođe u Beograd. Takođe je odložena i utakmica između izraelskih klubova Makabi i Hapoel.

Sud u Loznici, na zapadu Srbije, saopštio je u ponedeljak da je aktivisti i poljoprivredniku Zlatku Kokanoviću odredio pritvor do 30 dana. To je prethodno objavilo i udruženje "Ne damo Jadar" čiji je Kokanović član. U saopštenju tog suda piše da je Kokanoviću pritvor određen zbog sumnje da je izvršio dva krivična dela: "Napad na službeno lice" i "Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti". Osumnjičenom je, kako se navodi, određen pritvor jer su pri izvršenju krivičnog dela navodno lakše povređena dvojica policajaca. Sud je saopštio da je izvršenje krivičnog dela dovelo do uznemiravanja javnosti koje može ugrožiti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Kokanović je prvo priveden u nedelju tokom blokade na graničnom prelazu Trbušnica ka Bosni i Hercegovini. Policija je tada navela da je Kokanović, nakon završetka protesta i blokade, "svojim traktorom udario" policajce i oglušio se o njihovo naređenje da se zaustavi. Kokanović je medijima izjavio da navodi policijske prijave nisu tačni i da on nikoga nije napao, prenosi Beta. Iz udruženja "Ne damo Jadar" navode da je nakon privođenja pušten da se brani sa slobode, ali da je opet priveden u ponedeljak "zbog uznemiravanja javnosti". Kokanović je jedan od više osoba koje su privedene na zapadu Srbije, kada su poljoprivrednici i građani, tokom devetnaestog dana protestne blokade puteva, pokušali da blokiraju dva granična prelaza ka Bosni i Hercegovini. Poljoprivrednici blokiraju puteve širom Srbije, nezadovoljni stanjem na domaćem tržištu i zahtevaju bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Kada su 1. marta pokušali da traktorima blokiraju granični prelaz Trbušnica kod Loznice, dočekale su ih jake policijske snage i razbile blokadu. Više građana i poljoprivrednika privedeno je istog dana i kod Bogatića, gde su bili blokirani prilazi graničnom prelazu Badovnici, u zapadnoj Srbiji. Sastanak predstavnika poljoprivrednika i Ministarstva održan je 20. februara. Nakon toga, Ministarstvo je saopštilo da je ispunilo "dva od šest obećanja koje je po zahtevima poljoprivrednika" dao ministar. Međutim, poljoprivrednici tvrde da nijedan od zahteva nije ispunjen.

Poduzetniku Aci Đukanoviću, bratu bivšeg crnogorskog predsjednika i premijera Mila Đukanovića, određen je pritvor do 30 dana zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično djelo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Iz Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću saopšteno je da je pritvor određen zbog opasnosti od bjekstva. "Osnovano se sumnja da je A. Đ. u svojoj kući u Nikšiću neovlašćeno držao oružje i municiju", navedeno je u saopštenju tužilaštva. Iz Osnovni sud u Nikšiću pojašnjeno je da je sudija za istragu ocijenio da postoje okolnosti koje ukazuju da bi se osumnjičeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao dati u bjekstvo i time postati nedostupan državnim organima Crne Gore u daljem toku postupka. Đukanoviću je prethodno, u petak, bilo određeno zadržavanje do 72 sata, nakon što je policija tokom pretresa njegove kuće u Nikšiću pronašla više komada vatrenog oružja, municije i balističkih pancira. Policija je u noći između 27. i 28. februara pretresla i njegov stan u Podgorici, kada je, prema navodima policije, izuzeta određena dokumentacija. Aco Đukanović najveći je akcionar Prva banka, sa oko 41,5 odsto vlasništva. Ta banka godinama je u fokusu javnosti, prvenstveno zbog državne pomoći iz 2008. godine i sumnji u način vraćanja tog novca.

Tri borbena aviona srušila su se u Kuvajtu nakon što ih je pogodila prijateljska vatra kuvajtske protivzračne odbrane, saopštili su američki vojni zvaničnici. Ovo je prvo obaranje američkih letjelica otkako je tokom vikenda počeo američko-izraelski rat protiv Irana. Svih šest članova posade iz tri aviona F-15 spustilo se padobranima na tlo prije nego što su ih locirali spasioci, saopštila je američka Centralna komanda 2. marta. Incident se dogodio oko 8 sati po lokalnom vremenu dok su avioni bili angažovani u "aktivnim borbenim dejstvima koja su uključivala napade iranskih aviona, balističkih projektila i dronova". U ranijem saopštenju, Ministarstvo odbrane Kuvajta također je izvijestilo o padu nekoliko aviona i navelo da se članovi posade prevoze u bolnice. Snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju najmanje jedan avion kako pada s neba i osobu koja se padobranom spušta iznad kuvajtskog grada Al Jahra. Namjanje četiri pripadnika američke vojske poginula su u napadima na Iran koje su 28. februara zajedničkom akcijom pokrenuli Izrael i Sjedinjene Države. Američki medijski izvještaji navode da su trojica poginulih vojnika bili dio „jedinice za logističku podršku“ raspoređene u Kuvajtu. Najmanje još šest pripadnika američke vojske također je povrijeđeno u istom incidentu. Iran je na zračni napad odgovorio zasipanjem američkih vojnih objekata i gradova širom Perzijskog zaljeva dronovima i projektilima. Sjedište Pete flote američke mornarice u Manami, Bahrein, pogođeno je iranskim projektilima 28. februara.

U izraelskom napadu na Bejrut poginula je 31 osoba saopštili su iz libanskog ministarstva zdravstva. Više od desetine snažnih eksplozija potreslo je glavni grad Libana kada je Izrael započeo napade u znak odmazde za dronove koje je Hezbolah poslao na sjever Izraela. Izraelska vojska kaže da nije bilo povrijeđenih niti zablježene štete. Nasilje je proširilo sukob koji se dešava na Bliskim istokom otkako su Sjedinjene Države i Izrael napali Iran u subotu. Hezbolah, šijitska muslimanska skupina koju je osnovala Iranska revolucionarna garda 1982. godine, jedan je od glavnih saveznika Teherana na Bliskom istoku. BLOG UŽIVO: Najnovija dešavanja sa Bliskog istoka Sjedinjene Države su proglasile Hezbolah terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija označila njihovu oružanu komponentu, ali ne i političko krilo, kao terorističku grupu. Izrael smatra Hezbolah odgovornim za eskalaciju, nakon što je grupa izjavila da su ispalili rakete i dronove kako bi osvetili "čistu krv" Hamneija. Napad Hezbolaha na Izrael je prvi od rata 2024. godine. "Hezbolah je preko noći otvorio kampanju protiv Izraela i u potpunosti je odgovoran za svaku eskalaciju", rekao je u izjavi načelnik izraelskog Glavnog stožera Eyal Zamir. Libanski predsjednik Joseph Aoun osudio je izraelske napade, ali je također upozorio da se Liban ne koristi kao platforma za ratove "s kojima nemamo ništa", rekavši da bi to "još jednom izložilo našu naciju opasnostima". "Ovo je nešto što država neće dopustiti da se ponovi i neće prihvatiti", rekao je Aoun, čija je administracija usvojila politiku usmjerenu na razoružanje Hezbolaha otkako je preuzela dužnost uz američku podršku prije godinu dana. Oružje Hezbolaha dugo je bila tačka podjela u Libanonu, zemlji koja je razorena građanskim ratom od 1975. do 1990., a zahtjevi za razoružanjem skupine pojačali su se od rata s Izraelom 2024. godine. Hezbolah je iz tog rata izašao znatno oslabljen, a vođa Hassan Nasrallah ubijen je zajedno sa hiljadama boraca. Od primirja između Izraela i Libanona 2024. godine koje su podržale SAD, Izrael redovno izvodi napade na kako kažu ciljeve Hezbolaha u Libanu, optužujući ih da se žele ponovno naoružati. Izvor: Reuters

Više osoba privedeno je 1. marta na zapadu Srbije, kada su poljoprivrednici i građani, tokom devetnaestog dana protestne blokade puteva, pokušali da blokiraju dva granična prelaza ka Bosni i Hercegovini. Jake policijske snage su razbile dve blokade kod Bogatića i Loznice. Poljoprivrednici 19 dana blokiraju puteve širom Srbije, nezadovoljni stanjem na domaćem tržištu - zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Kada su pokušali da traktorima blokiraju granični prelaz Trbušnica kod Loznice, dočekale su ih jake policijske snage i razbile blokadu. Policija je saopštila da je 12 osoba privedeno i pušteno da se brani sa slobode. Njima se, kako je saopšteno, na teret stavlja ometanje službenog lica jer su se "oglušili o naredbu policije da odblokiraju granični prelaz". Priveden je i Zlatko Kokanović, poljoprivrednik i aktivista udruženja "Ne damo Jadar". Kako je saopštila policija, Kokanović se sumnjiči za dva krivična dela - za napad i ometanje službenog lica. Policija tvrdi da je Kokanović, nakon završetka protesta i blokade, "svojim traktorom udario" policajce i oglušio se o njihovo naređenje da se zaustavi. Dvojica policajaca su, kako je saopšteno, zadobili lake telesne povrede. Kokanović je, kako je navedeno, uhapšen na graničnom prelazu Trbušnica, do kog je stigao nakon što je "probio zaštitnu ogradu" i "kretao se suprotnim smerom". Njemu je određeno zadržavanje do 48 sati. Televizija N1 je javila da je Kokanović odveden u bolnicu jer mu je pozlilo. Šta se dešavalo kod Loznice?Policija je od 1. marta u prepodnevnim satima blokirala sve izlaze iz Loznice, kako bi sprečila blokadu graničnog prelaza Trbušnica. Traktori nisu stigli do graničnog prelaza, ali su demonstranti alternativnim putevima peške uspeli da dođu do graničnog prelaza i držali ga dva sata u blokadi. Opozicione partije optužuju policiju za prekomernu silu. Stranka slobode i pravde je saopštila da je među privedenim poljoprivrednicima i građanima bio i predsednik gradskog odbora te stranke u Loznici Božidar Dedović. "Policija je intervenisala bez prethodnog upozorenja i uz prekomernu upotrebu sile, suprotno zakonu", ocenjeno je u saopštenju. Šta se dešavalo kod Bogatića?Više građana i poljopirivrednika privedeno je i kod Bogatića, gde su bili blokirani prilazi graničnom prelazu Badovnici. Jake policijske snage razbile su i ovu blokadu. Policija je saopštila da je pet osoba uhapšeno pod sumnjom da su ometali i napadali službena lica. Određeno im je zadržavanje do 48 sati. "Sumnja se da su se oglušili na upozorenje i naređenje policije da odblokiraju prilaz graničnom prelazu, kao i da su pripadnike Žandarmerije i Interventnih jedinica policije gađali topovskim udarima i kamenicama, dok je jedan od osumnjičenih pokušao traktorom da pregazi pripadnika Žandarmerije", tvrdi policija. U policijskom saopštenju se navodi i da su dva pripadnika Žandarmerije tom prilikom zadobila lake telesne povrede od pirotehničkih sredstava. "Nikakve reakcije Vlade, ni nadležnog ministarstva nema već dvadeset dana. I prosto, drugu reakciju ljudi nisu ni mogli da očekuju. Krenuli su sa svojim traktorima da blokiraju granične prelaze", naveo je za N1 poljoprivrednik Predrag Veljković. Blokade poljoprivrednika su 1. marta nastavljene i na više puteva u Srbiji. Do incidenta je došlo na izlazu iz Mionice, na putu prema Valjevu, kada je putnički automobil hteo da prođe kroz blokadu. Incident je zabeležen i u Takovu, gde je u toku 24-časovna blokada. Više udruženja poljoprivrednika u Srbiji, koja učestvuju u blokadama, saopštila su 25. februara da prekidaju svaki dijalog sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem. Kako su naveli, razlog za to su njegove netačne i uvredljive izjave o poljoprivrednicima. Poljoprivrednici od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača. Sastanak predstavnika poljoprivrednika i Ministarstva održan je 20. februara. Nakon toga, Ministarstvo je saopštilo da je ispunilo "dva od šest obećanja koje je po zahtevima poljoprivrednika" dao ministar. Međutim, poljoprivrednici tvrde da nijedan od zahteva nije ispunjen. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji na koji se u poslednje vreme nadovezao višak na tržištu, zbog kog su pojedine mlekare prestale sa otkupom, ili ga ograničile.

Hiljade građana, na poziv studenata u blokadi, protestovale su u Nišu 1. marta i odale počast žrtvama, tačno 16 meseci od pada nadstrešnice - nesreće koji je pokrenula talas masovnih antivladinih protesta širom Srbije. Na centralnom gradskom trgu u Nišu je šesnaestominutnom tišinom odata počast poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024 - po minut za svaku žrtvu. Sa govornice se čula parola studentskih protesta "pumpaj", a govornici su poručili da će "pumpati" do raspisivanja izbora - što je ključni zahtev protesta. Pre skupa u centru Niša, pod parolom "Država, to smo mi", građani su, na poziv studenata u blokadi, u dve protestne kolone prošetali centralnim ulicama najvećeg grada na jugu Srbije. Protest u Nišu održan je tačno godinu dana nakon najmasovnijeg studentskog skupa u tom gradu, pod nazivom "Studentski edikt". Tada su se u Nišu okupile desetine hiljada građana, a studentske kolone su pešice stigle iz više krajeva Srbije. Akademci su od decembra 2024. gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Sa blokiranih fakulteta izašli su na ulice, gde su im podršku pružile stotine hiljada građana. U fokusu antivladinih protesta u optužbe da je sistemska korupcija dovela do nesreće. Vlast odbacuje krivicu za nesreću i odbija da raspiše izbore. Najavljuje se mogućnost izbora u 2026, bez preciziranja datuma.

Najmanje devet osoba je poginulo, a 32 povrijeđeno u sukobima nakon što su stotine pakistanskih šiitskih muslimana, pristalica Irana, ogorčenih zbog smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija, upale u američki konzulat u pakistanskom gradu. Organizacija studenata Imamia (ISO), studentsko krilo šiitskih političkih i vjerskih grupa, krenula je prema konzulatu 1. marta, dan nakon što je Hamnei poginuo u američkim i izraelskim zračnim napadima. Demonstranti su razbili prozore i vrata na konzulatu u pokušaju da preuzmu zgradu. Probili su vanjski sigurnosni pojas, ali ne i samu zgradu, dok su pakistanske sigurnosne snage intervenisale, što je rezultiralo smrću devet demonstranata, rekli su spasilački zvaničnici za Pakistanski servis Radija Slobodna Evropa. Zvaničnici su naveli da situacija u Karačiju ostaje veoma napeta dok se policija bori da zadrži demonstrante, čiji se broj procjenjuje na oko 1.500, podalje od tog područja. Druga grupa, za koju se procjenjuje da je dvostruko brojnija, viđena je kako se kreće prema konzulatu drugom cestom u gradu. Tamo su također prijavljeni sukobi sa snagama sigurnosti. Izvori iz gradske administracije rekli su za RSE da bi vojska mogla biti pozvana u grad ako broj demonstranata nastavi rasti. Slična situacija bila je i u drugim gradovima širom Pakistana, uz proteste šiitskih muslimana u Peshawaru, Lahoreu i glavnom gradu Islamabadu. Šiitski muslimani koji čine oko 20 posto stanovništva. U Islamabadu su se stotine demonstranata suočile s intenzivnim ispaljivanjem suzavca policije dok su pokušavali doći do američke ambasade. Druga grupa, koja prema zvaničnicima broji oko 1.000 ljudi, započela je proteste nekoliko kilometara od ambasade. "Pratimo informacije o tekućim demonstracijama u američkim generalnim konzulatima u Karačiju i Lahoreu, kao i pozive na dodatne demonstracije ispred američke ambasade u Islamabadu i generalnog konzulata u Peshawaru", saopćila je ambasada u Islamabadu u objavi na platformi X. BLOG UŽIVO: Pratite najnovija dešavanja na Bliskom istoku U pokušaju da uguše nemire, pakistanske vlasti su primijenile Odjeljak 144, kojim se zabranjuju javna okupljanja i nošenje oružja, uz druge restrikcije. U Peshawaru su se okupile stotine šiitskih demonstranata i članova ISO-a, a njihov broj raste. Organizatori su za RSE rekli da planiraju marš prema američkom konzulatu. Oko konzulata su raspoređeni veliki policijski kontingenti, a oklopna vozila patroliraju dijelovima grada. Šiitske vjerske i političke grupe također su započele protestno sjedenje ispred američkog konzulata u Lahoreu. Oko hiljadu osoba, među kojima su žene i djeca, učestvuje u protestu. Policija je postavila barikade kako bi osigurala glavnu kapiju konzulata.

Policija Kosova je u nedelju saopštila da je pet osoba uhapšeno u Srbici (Skenderaj) pod sumnjom da su počinili ratne zločine protiv civilnog stanovništva. U međuvremenu je reagovala je Srpska lista, vodeća partija Srba na Kosovu, uz navode da je reč o lokalnim Srbima. Prema saopštenju policije, sumnja se da su osumnjičeni ubili šest albanskih civila u selu Suvo Grlo na teritoriji opštine Srbica, u periodu maj–jun 1998. godine. Njima je određena mera zadržavanja od 48 sati. Policija je takođe navela da je operaciju hapšenja započela u ranim jutarnjim satima na šest odvojenih lokacija: pet u opštini Srbica i jednu u Severnoj Mitrovici. U saopštenju se dodaje da je tokom pretresa stambenih i pratećih objekata zaplenjena jedna poluautomatska duga puška, jedan pištolj tipa Zastava M-57, dva okvira i 77 metaka, jedna lovačka puška sa 17 metaka i jedan pištolj, kao i različite vojne uniforme i neki delovi uniforme bivše jugoslovenske vojske. S druge strane, Srpska lista je saopštila da je uhapšeno „pet poštenih i uglednih domaćina“. Ova stranka, koja ima devet poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, kritikovala je akciju hapšenja uz ocenu da “režim premijera Kosova Aljbina Kurtija bez valjanih dokaza hapsi Srbe, podižući optužnice za ratne zločine sa jasnim ciljem njihovog zastrašivanja i progona”. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica, uglavnom Albanaca. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle su na Kosovo vraćeni posmrtni ostaci.

Nakon smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, Izrael je nastavio bombardovati ciljeve u Iranu drugog dana zajedničkog napada Tel Aviva i Washingtona, dok je Teheran uzvratio u znak odmazde. Za sada nema zvaničnih informacija o daljnjim američkim napadima ali je predsjednik SAD Donald Trump rekao da će Washington pogoditi Iran "silom kakva nikada ranije nije viđena" ako pojača svoje vojne aktivnosti. Ranije je Trump rekao da će se "teško i precizno bombardovanje" nastaviti tokom sedmice ili duže. Američki ministar odbrane Pete Hegseth napisao je na platformi X da je "iranski režim imao svoju priliku, ali je odbio da postigne dogovor i sada snosi posljedice". Napadi su podigli napetosti u regionu dok su se oglašavale sirene za zračnu uzbunu širom Bliskog istoka usred odmazdnih napada Teherana na Izrael i na arapske zemlje koje su domaćini američkih vojnih kapaciteta. Napad na američki konzulat u KaračijuSedam osoba je poginulo kada je grupa studenata pokušala upasti u američki konzulat u Karačiju u Pakistanu. Smrtni slučajevi dogodili su se nakon izvještaja o razmjeni vatre između snaga reda i članova Organizacije studenata Imamia (ISO), povezane sa šiitskim političkim strankama. Video koji je ubrzo nakon incidenta snimio reporter Pakistanskog servisa Radija Slobodna Evropa prikazuje zgradu u plamenu, spaljeni motocikl i snažno prisustvo pakistanskih sigurnosnih snaga. Sukobi su također prijavljeni u blizini američke ambasade u Bagdadu, Iraku, dok je američka ambasada u Muskatu u Omanu naložila osoblju da „ostane na sigurnom mjestu“ zbog neodređene „aktivnosti koja je u toku“ izvan glavnog grada. Također je prijavljen napad dronom na jednu omansku luku. Izraelske odbrambene snage (IDF) objavile su na platformi X da “po dvadeseti put u posljednja 24 sata milioni Izraelaca trče u skloništa širom Izraela pod iranskom raketnom vatrom“. Glasne eksplozije čule su se u Dubaiju i katarskoj prijestonici Dohi drugi dan zaredom, nakon što su iranski državni mediji objavili da se izvode napadi u znak odmazde za Hamneijevu smrt. Najviši iranski sigurnosni zvaničnik Ali Larijani rekao je da se uspostavlja privremeno novo rukovodno vijeće nakon što su američki i izraelski zračni napadi ubili nekoliko visokih zvaničnika, kao i vrhovnog vođu. "Hamnei, jedan od najzlih ljudi u historiji, je mrtav", napisao je Trump u objavi na Truth Social 28. februara. Iranski državni mediji potvrdili su njegovu nakon što su ranije u nekoliko navrata negirali da je 86-godišnjak mrtav. U ranim satima 1. marta, iranska novinska agencija Fars, koja je bliska Islamskoj evolucionarnoj gardi (IRGC), također je izvijestila da su članovi Hamneijeve šire porodice ubijeni u izraelskim napadima. Državni mediji su također potvrdili smrt glavnog Hamneijevog savjetnika Alija Shamkhanija i Mohammada Pakpoura, komandanta IRGC-a. Slavlja su prijavljena u nekoliko gradova, uključujući Teheran, Karaj, Shahavar i Isfahan. Neprovjereni video-snimci prikazivali su slavlja u Shirazu i Abdananu, uz zvuke automobilskih sirena i ljude koji nose fotografije nekih od hiljada demonstranata ubijenih tokom januarskog gušenja antivladinih protesta. AFP je također izvijestio da su održane i akcije podrške Hamneiju, pri čemu su se hiljade osoba okupile 1. marta na jednom teheranskom trgu kako bi žalile. Veliki udarac režimuHamneijeva smrt predstavlja veliki udarac za rukovodstvo zemlje koje se suočava s brojnim izazovima. Hamnei je imao gotovo diktatorske ovlasti nad Iranom otkako je postao vrhovni vođa 1989. godine nakon smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruhollaha Homeinija. Kao vrhovni vođa, tvrdolinijaš Hamnei bio je glasni protivnik poteza bilo kojih potencijalnih umjerenih lidera da poprave odnose sa Zapadom. Također je bio simbol mržnje za mnoge unutar Irana koji su bili ogorčeni represijom teokratskog režima u Teheranu.

Izrael je posle izveštaja o smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija nastavio da bombarduje lokacije u Iranu drugog dana masovnog zajedničkog napada Tel Aviva i Vašingtona na Islamsku Republiku. Rano u nedelju nije bilo informacija o daljim američkim vazdušnim napadima pošto je predsednik Donald Tramp (Trump) dan ranije rekao da je Vašington pokrenuo "velike borbene operacije" protiv Irana u jednom od najvećih zapadnih napada na tu bliskoistočnu zemlju. Tramp je rekao da će se "teško i precizno bombardovanje" nastaviti tokom nedelje ili možda duže. Šef Pentagona Pit Hegset (Pete Hegseth) napisao je na X da je "iranski režim imao svoju šansu, ali je odbio da sklopi dogovor – i sada trpe posledice". Udari su gurnuli region na ivicu, dok su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile širom Bliskog istoka usled uzvratnih udara Teherana na Izrael i na arapske zemlje u kojima se nalaze američki vojni resursi. Pošto su američke i izraelske bombe pale na iranske gradove, na ulicama Teherana i nekoliko drugih gradova, kako je izvešteno, slavilo se pošto je Tramp rekao da je Hamnei ubijen u američko-izraelskim napadima. "Hamnei, jedan od najgorih ljudi u istoriji, mrtavje", napisao je Tramp na Truth Social u subotu. On nije pružio nikakve dokaze koji bi potkrepili tu tvrdnju. "Ovo nije pravda samo za narod Irana, već i za sve velike Amerikance i ljude iz mnogih zemalja širom sveta koje su ubili ili osakatili Hamnei i njegova banda krvožednih nasilnika", dodao je Tramp. Pratite naš blog uživo.Teheran nije direktno komentarisao Trampovu izjavu, ali je prethodno u subotu izdao nekoliko demantija posle više izveštaja – uključujući i tvrdnje izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua – koji sugerišu da je 86-godišnji Hamnei mrtav. Rano u nedelju, iranska novinska agencija Fars – koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC) – nije odgovorila na te izveštaje, ali je navela da su članovi Hamneijeve porodice ubijeni u izraelskim napadima. Prethodno su se pojavili izveštaji da su ubijeni nevesta i zet vrhovnog vođe, ali su iranski mediji tu vest demantovali nekoliko sati kasnije. Agencija Rojters (Reuters) je citirala svedoke koji su rekli da se slavilo u nekoliko gradova – uključujući u Teheranu, Karadžu, Šahavaru i Isfahanu. Neprovereni video snimci takođe su prikazali "proslave u Širazu i Abdananu", gde su se čule sirene automobila koji su nosili fotografije nekih od hiljada demonstranata ubijenih u suzbijanju januarskih antivladinih demonstracija. Veliki udarac režimuAko se potvrdi da je Hamnei mrtav, to bi predstavljalo veliki udarac za oslabljeno liderstvo te zemlje. Hamnei je imao gotovo diktatorska ovlašćenja otkako je postao vrhovni vođa 1989. godine posle smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Kao vrhovni vođa, Hamnei bio je glasni protivnik poteza bilo kojih potencijalnih umerenih lidera da poprave odnose sa Zapadom. On je takođe bio meta mržnje mnogih u Iranu koji su bili gnevni zbog represije teokratskog režima u Teheranu. Izraelska vojska je saopštila da je pogodila više područja u prestonici gde su se okupili visoki zvaničnici, kao i da je pogodila iranske lokacije za lansirnje raketa – ukupno 500 meta, s oko 200 vojnih aviona koji su učestvovali u prvim talasima. Tramp i Netanjahu su rekli da izveštaji ukazuju na to da je u vazdušnim napadima poginulo i nekoliko drugih lidera. Izrael je saopštio da su među poginulima visoki Hamneijev savetnik Ali Šamkan i Mohamed Papor, komandant Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Rano u nedelju, izraelska vojska je saopštila da je završila još jednu rundu vazdušnih udara usmerenih na balističke rakete i protivvazdušnu odbranu u centralnom i zapadnom Iranu. Detalji nisu zasad dostupni. Američka vojska – koja je kampanju nazvala "Operacija Epski bes" – saopštila je da nije bilo američkih žrtava prvog dana napada i da je bilo kakva šteta na američkim objektima u regionu koji je pogodio Iran "minimalna i da nije uticala na operacije". Iran uzvraća udarac u regionuTeheran je uzvratio napadom na Izrael i sedam drugih zemalja, uključujući države Persijskog zaliva u kojima se nalaze američki vojni objekti. Bahrein, u kojem je smeštena Peta flota američke mornarice – ogromnog centra za pomorske aktivnosti na Bliskom istoku – izvestio je da je pogođen raketnim napadom, dok je Katar saopštio da je oborio sve rakete usmerene na tu malu zemlju, koja je delovala kao posrednik u američko-iranskim pregovorima o nuklearnom programu Teherana. Tramp je pretio Iranu vojnim udarima ako ne postigne dogovor o svom nuklearnom programu. Zapad sumnja da Teheran želi da napravi nuklearno oružje, dok je Iran navodio da je program ima isključivo civilne svrhe. Pregovori nisu uspeli da dovedu do napretka. Iranska novinska agencija Mizan, koja je povezana s iranskim pravosuđem, navela je da je 108 ljudi poginulo u napadu na školu za devojčice u Minabu, okrivivši Izrael. Zapadnim novinarima nije bio dozvoljen pristup lokaciji i ta tvrdnja nije mogla biti potvrđena. Eksplozije su prijavljene na nekoliko lokacija u Izraelu pošto je Iran lansirao projektile prema svom ogorčenom neprijatelju. Izraelska služba za vanredne situacije saopštila je da je 40-godišnja žena poginula u oblasti Tel Aviva i da je najmanje 21 osoba povređena na drugim lokacijama. Nije zasad jasno da li su eksplozije izazvane direktnim pogodcima iranskih projektila ili od krhotina pošto su projektili oboreni. Savet bezbednosti UN sastao se u subotu povodom poslednjeg nasilja i generalni sekretar Antonio Gutereš (Guterres) pozvao je na hitan prekid neprijateljstava. Uz izveštaje Radija Farde, Reutersa i AFP-a

Sjedinjene Američke Države navele su u subotu da su pokrenule preventivne vojne udare na Irana pošto su zaključile da se Teheran sprema da upotrebi svoj raketni arsenal protiv američkih snaga i saveznika i da nema nameru da pristane na značajna ograničenja svog nuklearnog programa. U nezvaničnom razgovoru s novinarima, visoki zvaničnici administracije rekli su da obaveštajni podaci koji su ukazivali na potencijalni preventivni iranski napad, u kombinaciji s, kako su naveli, neuspešnim nuklearnim pregovorima, nisu ostavili američkom predsedniku Donaldu Trampu (Trump) "drugi izbor" osim da deluje. Zvaničnici su rekli da je odluka navođena, kako su to okarakterisali, dvostrukom pretnjom: dugoročnom ambicijom Irana da stekne nuklearno oružje i njegovim trenutnim konvencionalnim raketnim kapacitetima. Jedan zvaničnik je rekao da administracija veruje da iranski balistički raketni arsenal, posebno u južnom pojasu zemlje, predstavlja "nepodnošljiv rizik" za američke snage u regionu. Delovanje pre nego što te rakete budu lansirane, rekao je zvaničnik, značajno bi smanjilo potencijalne žrtve u poređenju s čekanjem da Iran prvi udari. Zvaničnik je dodao da američki obaveštajni podaci sugerišu da bi Iran mogao da koristi svoje rakete preventivno ili kao odgovor na akciju protiv njega. Od napada u subotu, rekli su zvaničnici, iranske snage su gađale civilne lokacije, uključujući hotele i aerodrome u Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i američke baze u regionu. Prema rečima zvaničnika, Iran je dosledno odbijao da razgovara o ograničenjima svog programa balističkih raketa, za šta su rekli da je bilo neprihvatljivo. Diplomatija smatrana 'uzaludnom'Zvaničnici su takođe govorili o mesecima pregovora usmerenih na obezbeđivanje, kako su rekli, "pravog dogovora", koji se ne bi ticao samo obogaćivanja uranijuma, već i regionalnim aktivnostima i proksi mrežama Irana. Oni su rekli da je Tramp naložio pregovaračima da traže sporazum koji bi trajno sprečio Iran da dobije nuklearno oružje i koji bi se bavio pitanjem regionalne nestabilnosti. U okviru tog napora, Vašington je ponudio podršku civilnom nuklearnom za Irana, uključujući predlog za besplatnu isporuku nuklearnog goriva na dugoročnoj osnovi. Iran je odbio tu ponudu i insistirao na zadržavanju kapaciteta za obogaćivanje uranijuma, rekli su zvaničnici, što su smatrali ključnim znakom da Teheran želi da zadrži mogućnost prelaska na materijal za proizvodnju oružja u budućnosti. Pratite blog uživo RSE o napadima na IranZvaničnici su rekli da su iranski pregovarači predstavili predlog na sedam stranica u kojem su navedeni njihovi interni nuklearni zahtevi, ali nisu ostavili kopiju. Prema navodima administracije, plan je predviđao kapacitet obogaćivanja koji bi premašio ograničenja postavljena nuklearnim sporazumom iz 2015, formalno poznatim kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije. Oni su rekli da su američki obaveštajni podaci ukazali da je Iran razvio kapacitet za proizvodnju naprednih centrifuga IR-6 i da je skladištio uranijum obogaćen do 20 i 60 odsto čistoće – nivoa koji bi se mogli dalje obogatiti do nivoa za proizvodnju oružja u kratkom vremenskom periodu. Zvaničnici su takođe naveli nalaze koji se pripisuju Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) koji ukazuju da materijal navodno namenjen za istraživanje nije korišćen kako se tvrdilo. Oni su rekli da su svoje zaključke predstavili Trampu, koji je na kraju odobrio napade. Mada su priznali da je kratkoročni sporazum možda bio moguć, oni tvrdili da on ne bi razrešio, kako navode, dugoročnu pretnju koju predstavljaju iranske raketni i nuklearni kapaciteti. Zvaničnici tokom razgovora nisu odgovarali na pitanja. Bela kuća je saopštila da će dodatne izjave uslediti u narednim danima.

Iranski državni mediji su rano u nedelju potvrdili da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen u američkim i izraelskim vazdušnim napadima dan ranije, nekoliko sati pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) na svojoj društvenoj mreži objavio da je Hamnei mrtav. Posle objave o smrti 86-godišnjeg lidera, državni mediji su saopštili da će u zemlji početi 40 dana žalosti i da će kancelarije i preduzeća biti zatvoreni sedam dana. Medijski izveštaji su insistirali da je Hamnei – koji je veći deo svojih poslednjih dana proveo van javnosti, a retko je viđen u javnosti i tokom prethodnih decenija na vlasti – ubijen u svojoj kancelariji, a ne dok se skrivao u bunkeru, kako su neki izveštaji navodili. Državna televizija nije pomenula američke i izraelske vazdušne udare kada je objavila vest u pet sati ujutru po lokalnom vremenu. Iranski mediji prethodno nisu potvrdili smrt vrhovnog vođe, ali su izvestili da su Hamneijeva ćerka, unuče, zet i snaha poginuli u napadima. Trampova objava"Hamnei, jedan od najgorih ljudi u istoriji, mrtav je", napisao je Tramp na svojoj drušvenoj mreži Truth Social. "Ovo nije pravda samo za narod Irana, već i za sve velike Amerikance i ljude iz mnogih zemalja širom sveta koje su ubili ili osakatili Hamnei i njegova banda krvožednih nasilnika", dodao je Tramp. Pratite naš blog uživo."Nije mogao da izbegne našu obaveštajnu službu i visoko sofisticirane sisteme praćenja i, u bliskoj saradnji s Izraelom, nije postojalo ništa što bi on, ili drugi lideri koji su ubijeni zajedno sa njim, mogli da urade", rekao je Tramp Do uveče u subotu nije bilo potvrde iz Teherana o smrti 86-godišnjeg vrhovnog vođe Irana – što bi, ako bi bilo tačno, bio veliki udarac za lidere te zemlje. Diktatorska ovlašćenjaHamnei je imao skoro diktatorska ovlašćenja u Iranom otkako je postao vrhovni vođa 1989. godine posle smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Agencija Rojters (Reuters) je prethodno citirala izraelskog premijera Benjamina Netanjahua koji je rekao da "znaci" ukazuju na to da je vrhovni vođa ubijen u napadima. "Jutros smo uništili kompleks tiranina Hamneija", rekao je Netanjahu u video izjavi. "Postoji mnogo znakova da ovog tiranina više nema. Jutros smo eliminisali visoke zvaničnike u režimu ajatolaha, komandante Revolucionarne garde, visoke ličnosti u nuklearnom programu – i nastavićemo. U narednih nekoliko dana, pogodićemo još hiljade meta terorističkog režima", dodao je Netanjahu. Vreme provedeno u skrivanjuHamnei se uglavnom krije od 12-dnevnog rata s Izraelom u junu, iako je veći deo svoje vladavine proveo pod jakim obezbeđenjem, retko se pojavljivajući u javnosti. On je preživeo nekoliko kriza tokom svoje vladavine, uključujući studentske proteste 1999. godine, masovne demonstracije zbog spornih izbora 2009. godine i masovne proteste 2019. godine, posle kojih je usledilo brutalno suzbijanje demonstracija. Iran je 2022-23. godine bio zahvaćen protestom "Žena, život, sloboda" koji su izazvani smrću u pritvoru 22-godišnje Mahse amini koja je uhapšena zbog navodnog kršenja strogog kodeksa oblačenja za žene. Sledeći iranski lideri?Tramp je prethodno upitan da li SAD veruju da su drugi članovi iranskog rukovodstva mrtvi. "Mnogo jeste", odgovorio je. "Ljudi koji donose sve odluke, većina njih je otišla", dodao je Tramp, prema televiziji NBC. Tramp je rekao da američki zvaničnici "imaju veoma dobru ideju" o tome ko će popuniti pozicije vlasti u Teheranu, ali nije izneo detalje. Uz izveštaje Radija Farda, Reutersa i AFP-a

Pripadnici crnogorske policije uhapsili su bivšu predsednicu Vrhovnog suda Crne Gore Vesnu Medenicu kojoj je do pravosnažnosti presude kojom je osuđena na 10 godina zatvora naloženo oduzimanje pasoša i zabrana napuštanja grada Kolašina gde je i privedena. Medenica je uhapšena posle rešenja Apelacionog suda koji je odlučivao po žalbi Specijalnog državnog tužilaštva, javili su u subotu crnogorski mediji. Specijalno državno tužilaštvo zatražilo je ranije određivanje pritvora Medenici, nakon što je prethodno presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja na druge sudije. Medenica je presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja. Do pravosnažnosti presude naloženo je oduzimanje pasoša i zabrana napuštanja Kolašina, a tužilaštvo je uložilo žalbu na tu odluku. Sin bivše predsednice Vrhovnog suda, Miloš Medenica, prvostepeno je osuđen na deset godina zatvora i novčanu kaznu od 50.000 evra, ali je on posle presude pobegao i nije dostupan nadležnim organima. Za njim je raspisana međunarodna poternica. Prema saznanjima Vijesti, Vesni Medenici je krivično vanraspravno veće Višeg suda odredilo pritvor zbog opasnosti od bekstva. Viši sud u Podgorici u januaru je prvostepeno osudio Miloša Medenicu zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. Njegova majka Vesna Medenica oslobođena je optužbi za stvaranje kriminalne organizacije, a osuđena za protivzakoniti uticaj, primanje mita i uticanje na sudske odluke.