Državljaninu Bosne i Hercegovine, koji je osumnjičen da je nezakonito prevozio strane državljane preko Save iz BiH u Hrvatsku, određen je jednomjesečni pritvor. Dvadesettrogodišnjak je uhapšen nakon što se čamac prevrnuo u ranim jutarnjim satima 11. decembra na području Slavonskog Broda, pri čemu su stradale tri osobe porijeklom iz Azije. Većina migranata s prevrnutog čamca je, prema ranijim policijskim informacijama, imala kineske, a jedan turske dokumente. Za jednom osobom se i dalje traga, informacije su policije. "Policija je u 5:20 zaprimila dojavu da se čamac prevrnuo te da se više osoba nalazi u rijeci i zapomaže. Na teren su odmah upućene policijske ophodnje i druge žurne službe. U suradnji s građanima i vatrogascima, iz vode je spašeno 13 stranih državljana, kao i 23-godišnji osumnjičeni", navedeno je iz Policijske uprave brodsko-posavske. Svi spašeni bili su pothlađeni, a jedna muška osoba je na mjestu događaja bila bez znakova života. Hitna pomoć prevezla je preživjele u bolnicu u Slavonskom Brodu, gdje su dvije ženske osobe preminule zbog teškog zdravstvenog stanja. Kriminalističko istraživanje pokazalo je da je bh. državljanin, zajedno s još uvijek nepoznatom osobom, za novčanu naknadu dogovorio nezakonit prijevoz migranata čamcem s teritorija Bosne i Hercegovine na teritorij Republike Hrvatske, navedeno je iz policije. Protiv njega je podnesena kaznena prijava zbog kaznenih djela dovođenja u opasnost života i imovine općeopasnom radnjom te protuzakonitog ulaženja, kretanja i boravka u Hrvatskoj, a sudac istrage odredio mu je jednomjesečni istražni zatvor. Osumnjičeni je predan u zatvor u Požegi. Početkom oktobra zabilježena je slična nesreća na Dunavu, kada je jedan kineski državljanin stradao u prevrtanju čamca između Srbije i Hrvatske u pokušaju nedozvoljenog prelaska granice. U čamcu koji se prevrnuo na sjeverozapadu Srbije bilo je najmanje deset osoba, među kojima su državljani Kine.

Dva državljanina Kosova povrijeđena su nakon što se mali sportski avion kojim su letjeli srušio u Mavrovskom jezeru 12. decembra. Sektor za unutrašnje poslove u Tetovu saopštilo je da su kosovski državljani Xh.P. (41) i D.M. (64) prebačeni u bolnicu u Gostivaru na medicinski tretman. Prema navodima ovog sektora, mali avion se srušio u Mavrovskom jezeru, u blizini brane Belič kanala, u 12:35 sati. "Prema prijavi, iz aviona su uspjela izaći dva kosovska državljanina, Xh.P. i D.M., koji je upravljao letjelicom. Oni su zadobili povrede i prevezeni su u Medicinski centar Gostivar radi pružanja medicinske pomoći", naveli su iz ovog sektora. D.M., prema navodima Sektora MUP-a, rekao je policajcima koji su izašli na mjesto nesreće da je avion kojim je upravljao imao problem s motorom, nakon čega je sletio u jezero. Centar za upravljanje krizama u Sjevernoj Makedoniji saopštio je da su, nakon što je primljena informacija o padu aviona, odmah na mjesto događaja upućeni hitna pomoć, regionalni krizni centar za brze intervencije i Sektor za unutrašnje poslove u Tetovu. Prema medijima u Sjevernoj Makedoniji, avion marke Piper može prevoziti do četiri osobe. Letjelica koja se srušila proizvedena je 1961. godine i registrovana je u Sjedinjenim Američkim Državama na ime D.M. Avion koji se srušio ranije je letio u zračnom prostoru Sjeverne Makedonije i učestvovao na događajima vezanim za avijaciju, poput aeromitinga organizovanog u Skoplju 2023. godine.

Njemačka je optužila Rusiju za sajber napade koji su ciljali kontrolu zračnog saobraćaja i parlamentarne izbore održane u februaru. Berlin je pozvao ruskog ambasadora na razgovor kako bi ga upozorio na ove aktivnosti. Portparol Ministarstva vanjskih poslova rekao je da njemačke sigurnosne službe imaju dokaze da su hakerske grupe, koje vodi ruska vojna obavještajna služba GRU, odgovorne za napade i operacije uticaja. "Na osnovu analiza koje su provele njemačke obavještajne službe, uspjeli smo jasno identifikovati ko stoji iza ovog događaja i imamo dokaze o odgovornosti Moskve", rekao je portparol. "Sada možemo pripisati sajber napad na njemačku Sigurnost zračnog saobraćaja u augustu 2024. hakerima grupe APT28, poznate i kao Fancy Bear", dodao je na konferenciji za medije. "Nalazi naše obavještajne službe potvrđuju da ruska vojna obavještajna služba GRU snosi odgovornost za ovaj napad", zaključio je. Portparol je također rekao da je Rusija imala za cilj da utiče na parlamentarne izbore u februaru, koje su osvojili konzervativci kancelara Friedricha Merza, dok je krajnje desničarska AfD završila na drugom mjestu, ostvarivši svoj najbolji rezultat na izborima. "Drugo, sada možemo potvrditi da je Rusija, putem kampanje Storm 1516, nastojala da utiče i destabilizuje posljednje parlamentarne izbore", naglasio je on. Prema njegovim riječima, jedan istraživački institut u Moskvi, uz podršku GRU-a, kao i druge grupe, širili su slike generisane vještačkom inteligencijom i drugi sadržaj s ciljem da podijele društvo i "naruše povjerenje u demokratske institucije". Njemačka insistira da ima "snažne dokaze" da Rusija stoji iza ovih operacija, ali portparol Ministarstva vanjskih poslova Njemačke rekao je da ne može iznijeti detalje jer je u to uključena obavještajna služba. Ruska ambasada u Berlinu još nije reagovala na ove tvrdnje. Njemačka je upozorila da će preduzeti "niz kontramjera kako bi Rusija platila cijenu za svoje hibridne aktivnosti, u bliskoj koordinaciji s evropskim partnerima". Portparol je rekao da će Njemačka podržati "nove individualne sankcije protiv hibridnih aktera na evropskom nivou", ne precizirajući na koga se to odnosi. Dodao je da će od januara države Evropske unije "pratiti prekogranična putovanja ruskih diplomata unutar šengenske zone. Cilj je olakšati razmjenu informacija i minimizirati obavještajne rizike". Vlade širom Evrope su u visokom stepenu pripravnosti zbog sumnji na rusku špijunažu, nadzor dronovima i sabotažne aktivnosti, kao i zbog sajber napada i kampanja dezinformacija. Njemačka je druga država koja je pružila najviše pomoći Ukrajini otkako je Rusija pokrenula punu invaziju na susjednu zemlju 2022. godine, a optužila je Moskvu da stoji iza upada dronova u nekoliko evropskih država u proteklim mjesecima. Kancelar Merz je tvrdio da su letovi dronova dokaz da ruski predsjednik Vladimir Putin pokušava uzdrmati kontinent "hibridnim napadima". "Rusija je ta koja pokušava da nas destabilizuje u Njemačkoj i Evropi metodama hibridnog ratovanja", rekao je Merz u oktobru. "Branićemo se od njih sada i ubuduće".

Iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir 2023. godine Narges Mohammadi uhapšena je zajedno s nekoliko drugih aktivista za ljudska prava tokom komemoracije u sjeveroistočnom gradu Mašhadu. Prema Fondaciji Narges Mohammadi, hapšenje se dogodilo 11. decembra, tokom događaja kojim se obilježavalo sedam dana od smrti Khosrowa Alikordija, istaknutog advokata i borca za ljudska prava. Mnogo ljudi je prisustvovalo komemoraciji, a među njima su bili brojni poznati aktivisti, bivši politički zatvorenici i porodice koje traže pravdu za žrtve državnog nasilja. Objava na Mohammadiinom nalogu na platformi X navela je da je ona "nasilno uhapšena od strane sigurnosnih i policijskih službenika". Njen suprug, Taghi Rahmani, koji živi u Francuskoj, potvrdio je da su "Narges Mohammadi, Sepideh Gholian i nekoliko drugih" privedeni na skupu. Sukobi s sigurnosnim snagamaVideo snimci koji kruže društvenim mrežama pokazuju veliku posjećenost, a učesnici uzvikuju slogane kritične prema Islamskoj Republici. U jednom široko dijeljenom snimku, Mohammadi i aktivistkinja Sepideh Gholian stoje na vrhu vozila, predvodeći masu u uzvicima poput "Živio Iran". Drugi snimci prikazuju sukobe sigurnosnih snaga s učesnicima, pri čemu policajci napadaju demonstrante dok oni uzvikuju slogane protiv vlasti. Zvaničnici u Mašhadu kasnije su potvrdili da je nekoliko civilnih aktivista uhapšeno. Prema njihovim navodima, pritvor Mohammadi bio je privremen i naređen od strane tužilaštva zbog onoga što su opisali kao "slogane koji krše norme". Tvrdili su da su privedeni stavljeni "pod zaštitu" i da su hapšenja izvršena "radi njihove sigurnosti". Raniji izvještaji naveli su da su na komemoraciji bili prisutni i drugi istaknuti pojedinci, uključujući Nasrin Sotoudeh, Aliyeh Motallebzadeh i Hasti Amiri. Narges Mohammadi, koja ima 53 godine, provela je veći dio protekle decenije iza rešetaka. Izdržavala je objedinjenu kaznu od 13 godina i devet mjeseci prije nego što je puštena iz zdravstvenih razloga početkom decembra 2024. U trenutku novog hapšenja navodno je bila na liječenju. Od puštanja na slobodu, Mohammadi je nastavila svoj rad na polju ljudskih prava, sastajala se s civilnim aktivistima širom Irana i učestvovala u međunarodnim diskusijama, uključujući virtuelne konferencije s inostranom publikom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 12. decembra da se priprema njegova zvanična poseta Kini, gde ide uskoro, prenosi agencija Beta. On je u Nišu, na jugu Srbije, rekao da je razgovarao sa ambasadorom Kine u Beogradu Li Mingom o pripremama za tu posetu. "Biće to za mene od ogromnog i čudesnog značaja. Zahvalan sam predsedniku Kine Siju za podršku koju nam pruža u svakom smislu. To će biti zvanična poseta. Mnogo sam puta bio u Kini, ali to su bile radne posete, a ovo će biti zvanična poseta", rekao je Vučić. Istakao je da je "Kina iskreni i čelični prijatelj Srbije". Predsednik Srbije sastao se 4. septembra sa predsednikom Kine Si Đinpingom u Pekingu i tada ga zamolio da Kina pomogne Srbiji po pitanju investicija. Vučić je tada bio u višednevnoj poseti u Pekingu, gde je na poziv kineskog predsednika prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. U julu 2024. je na snagu stupio sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, koji podrazumeva oslobađanje od carina za oko 20.000 proizvoda. Iz Narodne banke Srbije su u aprilu, odgovarajući na pitanja novinara, naveli da, posmatrano po zemljama, najveće strane direktne investicije u Srbiju su zabeležene iz Kine, prema raspoloživim podacima za 2024. godinu. Najveći kineski investitori u Srbiji su kompanija Ziđin, koja je 2018. godine investirala u RTB Bor, kao i kompanija Hestil koja je kupila Železaru Smederevo 2016. godine. Zbog intenziviranja saradnje Srbije sa Kinom od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Brisela i iz Vašingtona.

Pozivi da Kijev povuče svoje trupe iz dijela Donbasa koji drži i dalje su ključna tačka neslaganja, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, usred ubrzanih pregovora i pritiska Sjedinjenih Država za postizanje sporazuma kojim bi se okončao ruski rat protiv Ukrajine. Status ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje, koju drže ruske snage, još je jedno sporno pitanje, rekao je Zelenski novinarima kasno 11. decembra, nakon razgovora Ukrajine s evropskim saveznicima i američkim zvaničnicima. Takođe je rekao da bi prekid vatre bio neophodan ako se uskoro budu održavali izbori. Revizija američkog mirovnog planaNakon što su Sjedinjene Države predložile mirovni plan od 28 tačaka, za koji kritičari tvrde da je u velikoj mjeri išao u korist Rusiji, Ukrajina i evropske zemlje traže izmjene koje bi sporazum učinile manje jednostranim i, što je ključno, osigurale ukrajinsku bezbjednost od budućih ruskih napada. Kijev je početkom sedmice podnio plan od 20 tačaka. "Američkom timu smo poslali revidiranu verziju okvirnog dokumenta na kojem smo radili. Sadrži 20 ključnih tačaka. Ovo može biti osnova za sve. Čekam povratne informacije iz Amerike", rekao je Zelenski okupljenima, među kojima je bilo više od 30 lidera zemalja "koalicije voljnih". Iako Rusija daje malo znakova da je spremna da odustane od dugogodišnjih zahtjeva, američki i ukrajinski zvaničnici raspravljaju o detaljima. Zelenski je rekao da je imao "temeljnu" diskusiju sa državnim sekretarom Markom Rubiom, ministrom odbrane Pitom Hegsethom i specijalnim izaslanikom Bijele kuće Stivom Vitkofom. Sjedinjene Države predlažu da se ukrajinske trupe povuku iz dobro utvrđenog dijela Donjecke oblasti koji još kontrolišu, rekao je Zelenski, a "kompromis je navodno da ruske trupe neće ući" na to područje, gdje Vašington traži uspostavljanje "slobodne ekonomske zone". "Ne znaju ko će upravljati tom teritorijom", rekao je Zelenski, dodajući da Rusija to naziva "demilitarizovanom zonom". Takođe je rekao da Ukrajinci treba da imaju riječ o bilo kakvim predloženim teritorijalnim ustupcima, "bilo putem izbora ili referenduma". Nakon izvještaja da je američki predsjednik Donald Trump postavio rok do 25. decembra da Ukrajina prihvati mirovni prijedlog, Zelenski je rekao da Kijevu nije dat čvrst rok, ali da "mislim da su zaista željeli, ili možda još žele, da do Božića znaju potpuno jasno gdje stojimo s ovim sporazumom". Trump pokušava da posreduje u okončanju ruske invazije na Ukrajinu otkako je preuzeo funkciju u januaru ove godine, ali se suočava s velikim preprekama, uključujući odbijanje ruskog predsjednika Vladimira Putina da pristane na prekid vatre. Trump je rekao da Sjedinjene Države možda hoće, a možda i neće učestvovati na planiranom sastanku visokih zvaničnika Ukrajine, Francuske, Njemačke i Britanije u Evropi 13. decembra. "Vidjećemo da li ćemo prisustvovati sastanku", rekao je Trump novinarima u Ovalnoj kancelariji. "Prisustvovaćemo sastanku u subotu u Evropi ako budemo mislili da postoji dobra šansa. Ne želimo da gubimo puno vremena ako budemo mislili da je negativno." "Predsjednik je izuzetno frustriran s obje strane ovog rata i umoran je od sastanaka samo radi sastanaka", rekla je portparolka Bijele kuće Karoline Leavitt novinarima. Pitanje da li održati izbore u UkrajiniO izborima, za koje SAD vrše pritisak da se održe uprkos tome što su zabranjeni pod ratnim stanjem, Zelenski je 11. decembra rekao da će morati biti uspostavljen prekid vatre. Trump je u intervjuu za Politico objavljenom 9. decembra rekao da je "vrijeme" da se održe izbori, a Zelenski je istog dana – prvi put – izjavio da će tražiti od parlamenta da izradi zakon koji omogućava izbore tokom ratnog stanja. Rekao je da bi glasanje moglo uslijediti za 60 do 90 dana pod uslovom da postoje sigurnosne garancije kako bi se osiguralo da glasanje bude bezbjedno za Ukrajince. Govoreći za Current Time, Maryna Stavniychuk, ukrajinska pravna ekspertkinja i bivša članica Venecijanske komisije, rekla je da "specifična pitanja poput ratnih i postratnih izbora nisu regulisana izbornim zakonom Ukrajine. Stoga je potreban poseban set zakonskih normi, a to zahtijeva vrijeme". Kijev mora"tražiti opcije koje, bez kršenja ustava ili dodatnog podrivanja legitimiteta ukrajinske vlade, omogućavaju održavanje izbora", dodala je. Stanovnici Kijeva imaju različita mišljenja o održavanju izbora u zemlji koja je u ratu. Jedan stanovnik je rekao da izbori treba da se održe kako bi Ukrajinci "mogli dokazati da li vjeruju Zelenskom". Druga stanovnica je rekla da se izbori ne bi trebali održavati tokom rata zbog sigurnosnih razloga."Ako dođe do masovnog napada na dan izbora, kako će ljudi glasati", pitala je. "To bi bilo veoma opasno u smislu civilnih žrtava i ne bi u potpunosti odražavalo volju naroda", dodala je. Treći sagovornik je rekao da bi održavanje izbora sada "bilo pogrešno trošenje sredstava". "Moramo podržati oružane snage koje štite našu zemlju, a ne trošiti novac na PR", rekao je za Current Time, dodajući da Ukrajini "treba nešto što nas ujedinjuje, a ne nešto što nas dijeli". Navodeći da je prekid vatre neophodan, Zelenski je možda pokušavao da pozove Rusiju na odgovornost – Putin je neutemeljeno tvrdio da je Zelenski nelegitiman jer izbori nisu održani po rasporedu 2024. –ali je time svaki plan za izbore učinio ranjivim na odbijanje Moskve, osim ako se prije glasanja ne postigne mirovni sporazum. Uz izvještavanje AFP-a, Reutersa i Axios

Zemljoradnici i stočari iz severne Grčke 12. decembra u podne blokirali su ulaze u luku u Solunu i centar tog grada. Oni protestuju zahtevajući bolji ekonomski položaj i veću pomoć države i Evropske unije (EU). Kako je prenela atinska Televizija Skai, jake policijske snage su na ulicama Soluna koje su poljoprivrednici blokirali traktorima na kojima su mrtvački sanduci čime demonstranti žele da ilustruju stanje poljoprivrede u Grčkoj. Zemljoradnici iz udaljenih grčkih krajeva u Solun su stigli automobilima i zakupljenim autobusima. Među njima su i grupe poljoprivrednika koji blokiraju carinske ispostave na graničnim prelazima. Podršku poljoprivrednicima pružaju studenti i sindikati. Grčki poljoprivrednici protestuju od 30. novembra tvrdeći da im nisu isplaćeni 600 miliona evra pomoći Evrospke unije i druge obećane prinadležnosti. U proteklom periodu blokirali su brojne puteve u Grčkoj, ka Atini, Solunu, Larisi. Kao vid protesta organizovali su i blokadu graničnog prelaza Evzoni sa Severnom Makedonijom, jednog od najvećih na grčkim granicama, granične prelaze prema Bugarskoj i Turskoj, kao i luku na ostrvu Lezbos. Pre četiri dana Grčki poljoprivrednici blokirali su aerodrome na ostrvu Krit, zaustavili saobraćaj na putevima i graničnim prelazima i kamenjem gađali kamenjem policiju protestujući zbog odlaganja isplate sredstava iz fondova EU. Policija na Kritu upotrebila je suzavac, na šta su pojoprivrednici u protestu odgovorili kamenjem i prodrli na pistu vazdušne luke Heraklion i zaustavili saobraćaj. Tada su demonstranti u sukobu sa organima reda prevrnuli i demolirali policijski automobil. Poljoprivrednici zahtevaju da se iz upravljanja poljoprivrednim pitanjima uklone tehnokrate i da u svim procesima koji se tiču zemljoradnika budu zastupljeni njihovi predstavnici. Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) prethodno je saopštilo da je ove godine pronašlo dokaze da su grčki poljoprivrednici uz pomoć državnih zvaničnika proneverili sredstva EU. Grčke vlasti pokrenule su istragu, a državni parlament ispituje rad vladine agencije koja godišnje raspodeljuje oko 2,5 milijardi evra evropske pomoći stotinama hiljada poljoprivrednika u Grčkoj. Vlada Grčke saopštila je da je prva rata subvencija EU niža nego prošle godine i da je više od 40.000 zahteva poljoprivrednika trenutno pod istragom. Vlada Grčke obećala je da će ove godine poljoprivrednicima isplatiti 3,7 milijardi evra.

Ukrajinske specijalne snage saopštile su 12. eecembra da su sprovele operaciju u kojoj su pogođena dva ruska broda u Kaspijskom moru. Kako je preneo Rojters, nije precizirano kada se napad dogodio. „Brodovi su bili pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog prevoza vojnog tereta između Irana i Rusije. Lokalni pokret otpora Black Spark pružio je detaljne informacije o kretanju i teretu brodova”, navodi se u saopštenju ukrajinskih snaga. Nije navedeno kako su brodovi pogođeni niti obim štete. Ukrajinska strana saopštila je dan ranije da je dronovima prvi put pogođena ruska naftna platforma u Kaspijskom moru i da je to onemogućilo vađenje nafte i gasa iz oko 20 bušotina.

Ambasador Ruske Federacije u Nemačkoj Sergej Nečajev (Sergey Nechayev) pozvan je na razgovor zbog sumnji na ruske sajber napade i mešanje u nemačke izbore, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke. Kako prenosi Rojters, portparol tog ministarstva rekao da nemačke vlasti, kako se izrazio, primećuju značajan porast ruskih hibridnih aktivnosti za destabilizaciju Nemačke. Naveo je da će nemačka vlada naknadno odlučiti o daljim diplomatskim merama. "Jasno smo stavili do znanja da veoma pažljivo pratimo akcije Rusije i da ćemo preduzeti mere protiv njih", saopštio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Nemačke. On je naveo da iza aktivnosti kojima se pokušava ometanje saveznih izbora u februaru stoji ruska mreži "Storm 1516" koja je, dodao je, specijalizovana za manipulaciju dezinformacije u inostranstvu. Zvaničnici Nemačke ranije su optužili Rusiju za hibridno ratovanje u cilju destabilizacije Evrope, dok je ruskoj hakerskoj grupi "APT28" pripisala sajber-napad na nemačke sisteme bezbednosti vazdušnog saobraćaja u avgustu. Prethodno je Velika Britanija 9. decembra saopštila da uvodi sankcije ruskim medijima i organizacijama zbog, kako je navela, ruskog informacionog rata. Šefica britanske diplomatije Ivet Kuper saopštila se embargo odnosi na Telegram kanal Ribar, Fondaciju za podršku i zaštitu prava sunarodnika koji žive u inostranstvu Centru za geopolitičku ekspertizu, istraživačkom centru kojim upravlja desničarski pisac Aleksandar Dugin. Navela je da su sankcionisane i dve firme sa sedištem u Kini „zbog sajber aktivnosti protiv Velike Britanije i njenih saveznika“. „Velika Britanija i njeni saveznici suočavaju se sa eskalacijom hibridnih pretnji osmišljenih da oslabe kritičnu nacionalnu infrastrukturu. To je ruski informacioni rat. A mi se branimo“, rekla je Kuper. Ona je navela da pretnje uključuju sabotaže i kampanje dezinformacija manipulisanim video zapisima uz pomoć veštačke inteligaencije koji su usmereni na potkopavanje podrške Zapada Ukrajini da se odupre invaziji Rusije. Britanski zvaničnici ukazali su i na lažne internet stranice na nedavnim izborimaa u Moldaviji i sajtove koji objavljuju lažne video zapise o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.

Kralj Tajlanda Maha Vadžiralongkorn prihvatio je ponudu premijera Anutina Čarnvirakula da se raspusti parlament te zemlje, što otvara put održavanju prevremenih izbora u februaru, preneo je Rojters (Reuters). Anutin Čarnvirakul je po objavi kraljevskog glasnika tokom noći saopštio da "vraća vlast narodu". Novinarima je rekao da odluka o raspuštanju parlamenta neće uticati na rešavanje sukoba sa Kambodžom. Njegov potez dolazi u trenutku kada je oružani granični sukob između Tajlanda i Kambodže ušao u peti dan, sa najmanje 20 poginulih, blizu 200 ranjenih i stotinama hiljada raseljenih. Odluka o raspuštanju Predstavničkog doma doneta je manje od stotinu dana nakon što je položio zakletvu kao šef manjinske vlade. Anutina je parlament izabrao za premijera u septembru nakon što je sud smenio Paetongtara Šinavatru sa funkcije. Izbori moraju da se održe u roku od 45 do 60 dana. Uspon donedavnog premijera bio je moguć zahvaljujući dogovoru koji je postigao sa Narodnom strankom da ga podrži, pod uslovom da započne proces izmene ustava, a zatim raspusti Predstavnički do kraja januara, navodi Rojters.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da borbeni avioni Rafal koje Srbija nabavlja od Francuske nisu na nivou opremljenosti kakvi su oni koje imaju saveznici u NATO, Hrvatska i Francuska. „Te tehnične razlike su poprilično bitne i velike“, rekao je Plenković 12. decembra u Zagrebu. Hrvatski Premijer tako je odgovorio na pitanje novinara o kritikama predsednika Hrvatske Zorana Milanovića „da su Francuzi Rafale najpre prodali Hrvatskoj i onda Srbiji, a da o tome ništa nisu pitali Hrvatsku”. „Neka ode u Pariz pa neka to kaže Francuzima“, rekao je Plenković. On je izjavio da se Rafali koje je Hrvatska kupila od Francuske nalaze u zemlji, da su isplaćeni i funkcionalni. „Imamo u ovom trenutku najsnažnije ratno vazduhoplovstvo između Nemačke i Grčke“, naveo je hrvatski premijer. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. decembra tokom posete Kasarni Mija Stanimirović u Nišu, da će država učiniti sve da Vojska Srbije (VS) bude snažna kako bi ostala odvraćajući faktor za potencijalnog agresora. „Hrvatska vojska je izuzetno snažna, veoma respektabilna sila u regionu, koja se naoružava dramatičnom brzinom. Znam šta sve treba da uradimo da bismo za sve one koji prave neprincipijelne vojne saveze u okruženju bili tvrd orah i očuvali mir“, rekao je Vučić povodom komentara zvaničnika Hrvatske o nabavci francuskih aviona Rafal za Vojsku Srbije. Vučić je 20. septembra prošle godine rekao da je Srbija poručila Rafale u novoj 4.1 verziji. Opremljenost Rafala za Srbiju, koja je zvanično vojno neutralna i nije članica NATO saveza, tema je od kada je na potpisivanju ugovora 29. avgusta 2024. saopšteno da Beograd za 2,7 milijardi evra kupuje 12 novih Rafala (Rafale) od francuske Daso Avijacije (Dassault Aviation). Pitanja koja su postavljana je da li će Rafali za srpsko ratno vazuhoplovstvo imati softvere, naoružanje i ostalu dodatnu opremu koji imaju ti avioni u zemljama Severnoatlanstke alijanse. Ti detalji nisu precizirani jer je ugovor o njihovoj nabavci tajan. Kupovinomn Rafala Srbija postaje prva evropska država izvan NATO koja će imati te avione. Prvi Rafali biće isporučeni Srbiji 2028, ostali za manje od dve godine nakon toga, rekao je posle potpisivanja ugovora za agenciju Bloomberg izvršni direktor Dasoa Erik Trapije (Eric Trappier). Vojno vazduhoplovstvo Srbije trenutno ima eskadrilu od 14 aviona MiG-29 u varijanti SM, kao i jedan broj domaćih lovaca-bombardera Orao J-22 i školsko-borbenih Super Galeb-G4. Vlada Hrvatske saopštila je u novembru 2021. da je usvojila zaključak o strateškom partnerstvu sa Francuskom u kom je i nabavka 12 polovnih Rafala u verziji F3R za 999 miliona evra, sa porezom na dodatu vrednost ukupno 1,155 milijardi evra. Osim dve susedne balkanske zemlje, Rafale u sastavu avijacije imaju ili ih nabavljaju Grčka, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Indija, Indonezija i Francuska.

Ministri odbrane Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Japana izrazili su zabrinutost za bezbednost u Indo-pacifičkom regionu nakon nedavnog incidenta sa kineskim i japanskim vojnim avionima, prenosi Beta. Japanski ministar odbrane Šinđiro Koizumi i njegov američki kolega Pit Hegset telefonom su azgovarali o pogoršanju stanja bezbednosti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Japana. "Dve strane izrazile su ozbiljnu zabrinutost zbog akcija koje pojačavaju tenzije u regionu, i izjavile da kineski postupci ne doprinose miru i stabilnosti u regionu", navodi se u saopštenju. Japan je objavio ne želi eskalaciju i da je otvoren za dijalog. Hegset i Koizumi složili su se da nastave komunikaciju i koordinaciju i potvrdili posvećenost njihovih zemalja daljem jačanju sposobnosti za odvraćanje od sukoba i hitno reagovanje Po navodima Tokija, prošlog vikenda dogodila su se dva incidenta u međunarodnom vazdušnom prostoru blizu japanskog ostrva Okinava u kojima su kineski avioni usmerili radar za kontrolu vatre na japanske avione, što predstavlja pripremu za potencijalni napad. Peking je saopštio da su kineski avioni aktivirali radare za pretragu na uobičajen način kako bi utvrdili bezbednost leta. Kina je optužila Japan za uznemiravanje njihovih snaga tokom, kako je navela, uobičajenih vojnih vežbi i obuke. Pentagon je saopštio da su Hegset i Koizumi razgovarali i o naporima Japana da poveća vojna ulaganja i ojača vojne sposobnosti, o vojnim aktivnostima Kine i važnosti realistične obuke i vojnih vežbi širom Japana, uključujući i ostrva Rjukju. "Sekretar Hegset i ministar odbrane Koizumi ponovo su potvrdili značaj saveza SAD i Japana i posvećenost sprečavanju agresije u Azijsko-pacifičkom regionu", piše u saopštenju Pentagona. Vojne tenzije između Kine i Japana porasle su nakon što je japanska premijerka Sanae Takaiči u novembru u parlamentu izjavila da bi njena zemlja mogla da preduzme vojnu akciju u slučaju napada na Tajvan. To je izazvalo zvanični protest, kao i ekonomski i diplomatski odgovor Pekinga koji autonomni Tajvan vidi kao deo Kine i ne isključuje njegovo pripajanje silom.

Premijer Kosova u tehničkom mandatu, Albin Kurti, izjavio je u četvrtak da su odnosi zemlje sa Sjedinjenim Američkim Državama veoma dobri i da su nesuglasice uglavnom vezane za Srbiju i njene strukture, a nikada za bilateralna pitanja. "Kada su Sjedinjene Države tražile od nas da prihvatimo izbjeglice iz Afganistana, odmah smo rekli 'da'. Ukinuli smo taksu od 10 posto, prihvatamo i one koje SAD ne žele na svojoj teritoriji – ako se ne varam, jedan ili dva su već ovdje, a pristali smo da primimo 50", rekao je Kurti u intervjuu za lokalnu televiziju Kanal 10. Govoreći o eventualnim nesuglasicama sa SAD-om, Kurti je dodao da je bilo situacija kada su Sjedinjene Države smatrale da je njegov stav prema Srbiji bio previše rigorozan. "Ali ne mogu očekivati da SAD imaju isti stav prema Srbiji kao Kosovo. SAD su priznale i Srbiju i Kosovo, naši su prijatelji i saveznici. Oni su nezamjenjiv saveznik i ključni partner, čak i naš poseban prijatelj." Na pitanje da li se mogao izbjeći prekid strateškog dijaloga između SAD-a i Kosova, Kurti je insistirao da su odnosi veoma dobri i da se odvijaju u tri dimenzije: razvoj, diplomatija i odbrana. "Nikada odnosi u oblasti odbrane i sigurnosti nisu bili bolji nego sada sa Sjedinjenim Državama. Dostigli smo najviši nivo. Kao nezavisna država, imamo najbolji nivo saradnje u odbrani i sigurnosti", naglasio je Kurti. U septembru ove godine, SAD su saopštile da su na neodređeno vrijeme obustavile planirani strateški dijalog s Kosovom zbog zabrinutosti u vezi s postupcima Vlade u tehničkom mandatu. Dijalog je bio planiran kako bi se ojačale ekonomske i diplomatske veze, ali su Kurtijevi potezi viđeni kao prepreka napretku. Neki politički analitičari tada su komentarisali da je obustava bila upozorenje da međunarodna podrška Kurtiju i njegovoj vladi slabi. Tokom posljednjih godina, Kurti je više puta bio na meti kritika međunarodnih saveznika zbog odluka na sjeveru Kosova – području naseljenom većinski Srbima – koje su se odnosile na zamjenu srpskih registarskih tablica kosovskim, ukidanje upotrebe srpskog dinara ili zatvaranje srpskih institucija. Kurti je opravdao ove poteze kao korake ka uspostavljanju vladavine prava na sjeveru i rekao da su u skladu s Ustavom i zakonima Kosova. Međutim, međunarodna zajednica ih je u nekoliko navrata ocijenila kao jednostrane i nekoordinisane s saveznicima. O strateškom dijaloguStrateški dijalog je proces koji američki State Department u većini slučajeva vodi sa različitim zemljama svijeta s ciljem unapređenja bilateralnih odnosa. Ovaj proces uključuje razgovore na visokom nivou između dvije zemlje, koji se održavaju ili u Vašingtonu ili u zemlji partneru, o širokom spektru tema kao što su odbrana, sigurnost, zaštita okoliša, energija, ekonomska saradnja i drugo. Sjedinjene Američke Države su od 1998. godine izdvojile više od 2 milijarde dolara za Kosovo. Kosovski državni lideri su godinama ponavljali da je Amerika najvažniji partner Kosova i da je njena podrška od ključnog značaja. O odnosima sa SrbijomNa pitanje o zastoju u dijalogu na visokom nivou između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, Kurti je rekao da kada nema dijaloga između dvije zemlje, život na Kosovu se nastavlja. "Aktivno se angažujem na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Ali kada dođe do pauze u tom procesu, ne mojom krivicom, tada se bavim normalizacijom države Kosova", rekao je Kurti o dijalogu pod posredstvom Evropske unije u Briselu. On se nije sastao sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem od napada u Banjskoj kod Zvečana u septembru 2023. godine. Kurti traži da srpske vlasti izruče Millana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za organizovanje napada u Banjskoj. Kosovske vlasti su protiv njega podigle optužnicu. Radoičić je u vrijeme napada bio potpredsjednik Srpske liste – najveće stranke Srba na Kosovu – a sada se vjeruje da se nalazi u Srbiji. Osim toga, Kurti je ponovio u intervjuu 11. decembra da traži i povlačenje pisma bivše premijerke Srbije Ane Brnabić, u kojem je ona izrazila rezerve prema Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa s Kosovom i njegovom Aneksu o implementaciji. Kosovo i Srbija su postigle saglasnost o ovom sporazumu u februaru 2023. godine. Neki zvaničnici EU-a su rekli da je Srbija povukla pismo, ali je bilo kontradiktornih izjava o tome. Dijalog između Kosova i Srbije traje od 2011. godine. Strane su postigle nekoliko sporazuma, ali nisu svi sprovedeni. Napredak u ovom procesu ključan je za težnje obje zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država(SAD) Donald Trump predstavio je program koji omogućava dobijanje američke vize na duži period za bogate osobe koje mogu platiti najmanje milion dolara. Trump je putem objava na društvenim mrežama rekao da će viza omogućiti kupcima "direktan pristup putu ka državljanstvu za sve kvalifikovane i provjerene pojedince". "Kako uzbudljivo! Naše sjajne američke kompanije konačno će zadržati svoj dragocjeni talenat." Takozvanu Trumpovu zlatnu karticu, prvi put predstavljenu ranije ove godine, mogu kupiti oni koji dokažu da će Sjedinjenim Državama pružiti "značajne koristi". Novi program obećava obećava dobijanje dozvole boravka u SAD-u u "rekordnom roku" i košta milion dolara kako bi se dokazalo da pojedinac značajno doprinosi SAD-u, prema zvaničnoj web stranici programa. Poslovne kompanije koje sponzorišu vize za strane radnike moraju platiti 2 miliona dolara, ne uključujući dodatne naknade. Navodi se da će druga verzija vize, koja također pruža vrlo povoljne poreske uslove, biti dostupna vrlo brzo za 5 miliona dolara. Dodatne državne naknade mogu varirati u zavisnosti od aplikanta, saopštili su zvaničnici. Kada je Trump prvi put predstavio plan, opisao je vize slične postojećem programu poznatom kao "zelena karta", koja omogućava imigrantima s različitim prihodima da trajno žive i rade u SAD-u. Nositelji ove vrste dozvole boravka mogu aplicirati za državljanstvo nakon pet godina. Međutim, Trump je rekao da je novi program namijenjen isključivo "vrhunskim profesionalcima". "Želimo ljude koji su produktivni", izjavio je između ostalog.