Vijeće za provedbu mira u Bosni i Hercegovini (PIC) nije postiglo saglasnost o izboru novog visokog predstavnika u BiH, na sjednici u Sarajevu, 4. juna. Visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt u video obraćanju je rekao kako je postignut opšti konsenzus o važnosti Kancelarije visokog predstavnika u BiH. "Ove konsultacije će se nastaviti tokom juna, a svi učesnici se nadaju da će kandidat za ovu poziciju biti izabran konsenzusom u narednim danima, s ciljem primopredaje dužnosti do 30. juna", poručio je on. Kako je rekao, izabrani kandidat će podržavati provedbu Dejtonskog mirovnog sporazuma i pružati pomoć vlastima BiH u provedbi reformi, odnosno programa "5+2" koji obavezuje vlasti BiH da riješe pitanje raspodjele državne i vojne imovine, provedu Konačne odluke za Brčko distrikt, osiguraju fiskalnu održivost BiH i osnaže vladavinu prava. Među uslovima je, takođe, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA), kao i pozitivna procjena političke situacije u zemlji od strane Savjeta za provođenje mira. Do sada su ispunjena dva – SAA je potpisan 2008. godine, dok je status Brčko distrikta definisan amandmanom na Ustav BiH godinu kasnije. Preostali su djelimično ispunjeni ili i dalje nisu realizovani. "Nadam se da ću u narednim sedmica predati dužnost novoimenovanom visokom predstavniku za BiH", poručio je Schimdt. Schmidt je u aprilu najavio povlačenje s funkcije koju je obavljao pet godina, ali tek nakon što se izabere njegov nasljednik "zbog potrebe očuvanja institucionalnog kontinuiteta" uoči općih izbora u BiH koji su zakazani za oktobar. Ko su kandidati za novog visokog predstavnika?Među najčešće spominjanim kandidatima za visokog predstavnika je Antonio Zanardi Landi, 76-godišnji talijanski diplomat koji je bio ambasador Italije u Rusiji, te Srbiji i Crnoj Gori. Njegovo imenovanje podržava SAD. Istovremeno, među kandidatima za ovu poziciju je i Rene Troccaz, aktuelni posebni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji ima podršku Francuske i drugih zemalja. Velika Britanija, Francuska i Njemačka žele zadržati i postojeći model koji visokom predstavniku omogućuje nametanje zakona i smjenu izabranih dužnosnika u slučaju političkih ili institucionalnih blokada ili narušavanja Daytonskog mirovnog sporazuma. Istovremeno, administracija u Washingtonu zagovara postupno smanjenje intervencionističke uloge OHR-a i veće oslanjanje na domaće institucije i političare. Koja je funkcija visokog predstavnika u BiH?Funkcija visokog predstavnika sa statusom diplomatske misije u Bosni i Hercegovini je uspostavljena u skladu s Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini, koji se naziva Daytonski mirovni sporazum, dogovorenim 21. novembra 1995. u vojnoj bazi u američkom Daytonu i potpisanim 14. decembra 1995. u Parizu, tačnije Aneksom 10 sa zadatkom da nadgleda provedbu mirovnog sporazuma. OHR ima ovlasti za "konačnu interpretaciju" Sporazuma o civilnoj provedbi mirovnog rješenja. Od jula 2020. godine, u OHR-u radi 13 stranih državljana, od kojih su četiri diplomate koje su postavile vlade njihovih zemalja, te 76 članova domaćeg osoblja. Svih osam dosadašnjih visokih predstavnika u BiH bili su evropske diplomate, a svi od dosadašnjih 12 prvih zamjenika bili su američke diplomate. Sredstva za finansiranje OHR-a dodjeljuje Vijeće za provedbu mira (PIC). Šta je PIC?U vremenu između parafiranja Daytonskoga mirovnog sporazuma 21. novembra 1995. i njegovog potpisivanja u Parizu 14. decembra 1995., u Londonu je 8. i 9. decembra 1995. održana Konferencija o provedbi mira na kojoj je uspostavljeno Vijeće za provedbu mira u BiH. Ono se sastoji od 55 država, uključujući između ostalih SAD, Rusiju, Ukrajinu, Saudijsku Arabiju, Maroko ili Albaniju, te različitih međunarodnih organizacija poput Međunarodnoga monetarnog fonda (IMF), Vijeća Evrope, Međunarodnoga odbora Crvenog križa ili 31. decembra 2017. zatvorenoga Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY). Londonska konferencija, također, je uspostavila Upravni odbor PIC-a koji radi pod predsjedanjem visokog predstavnika, koji je tada definisan kao "izvršna ruka" PIC-a. U radu PIC-a učestvuju SAD, EU, Velika Britanija, Njemačka, Francuska, Japan i Kanada, Turska koja predstavlje zemlje Organizacije islamske konferencije (OIC), uz još nekoliko evropskih zemalja. Rusija je suspendovala članstvo u PIC-u 2022. godine i traži zatvaranje OHR-a, kao i Kina, te politički predstavnici iz entiteta Republika Srpska i dijelom iz Federacije BiH. Čelnik OHR-a ne može donositi odluke ako se s time ne slažu zemlje članice Upravnog odbora PIC-a. Upravni odbor Vijeća za provedbu mira (PIC) imenuje novog visokog predstavnika, a potom ga potvrđuje Vijeće sigurnosti Ujedinjenih nacija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u grupi deportovanih srpskih državljana od oko 90 muškaraca sa aerodroma u Tivtu u Crnoj Gori nije bilo kriminalaca, već da su to aktivisti koji su samo želeli da razvuku banere "Srbija pobeđuje". "Oni su došli ovde da omoguće bolje okruženje, da bih se ja bolje osećao, a da me niko nije pitao", rekao je Vučić novinarima u Tivtu, gde učestvuje na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan. Nije otkrio čija je odluka bila da se sa tim transparentima pošalje grupa u Tivat gde Crna Gora organizuje najveći međunarodni politički događaj od proglašenja nezavisnosti 2006, rekavši da on radi na tome i da je to unutrašnja stvar. "Vrlo pogrešna politička odluka da neko dolazi ovde i kači banere, meni je napravio problem. Izvinjavam se svakome kome je to izazvalo nelagodu", poručio je Vučić. Na pitanje da li su srpske bezbednosne službe proverile deportovane osobe, on je izneo tvrdnju da među njima nema kriminalaca, već da je bilo pet osoba koje su prolazile kroz krivičnu evidenciju. "Moram samo da vam kažem da je to manje od proseka u bilo kojem vozu, bilo kojem autobusu, bilo kojem avionu", tvrdi Vučić. Dodao je da oni nisu imali ni oružje, ni palicu, nego transperante. Crnogorska policija je zaplenila na aerodromu u Tivtu komunikacione uređaje, transparente sa političkom porukom "Srbija pobeđuje", koju Vučićeva Srpska napredna stranka koristi na svojim skupovima, kao i dva autobusa. Grupa srpskih državljana je u Tivat stigla čarter letom nacionalne aviokompanije "AirSerbia", preko beogradskog aerodroma. Vučić je rekao da bi se svojim domaćinima izvinio zbog dolaska i namere te grupe, dodajući da su navodi o destabilizaciji i hibridnom ratovanju besmisleni. "Rekao bih izvinite zbog nelagode, ja sam taj koji će da plati političku cenu zbog toga što je neko iz mog okruženja doneo lošu procenu. Ali onda smo videli zloupotrebu podataka", naveo je Vučić. Ocenio je da je iznošenje podataka i snimaka o deportovanima "brutalno kršenje zakona". "Ko ste vi da iznosite podatke o njima", upitao je. Crnogorska policija je objavila fotografije deportovanih. Opisani su kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Pored napadača na antivladine demonstrante, RSE je na fotografijama crnogorske policije pronašao i pristalice SNS-a, viđene na skupovima te stranke, zaposlene u javnim preduzećima ali i lokalne funkcionere beogradskih opština. Vučić je odgovarajući na pitanja novinara rekao da je saznao za odlazak srpskih državljana kada je ta grupa zaustavljena u Crnoj Gori, navodeći da je saznao sa dva sata zakašnjenja. Govoreći o zaustavljanju crnogorskih državljana na graničnim prelazima, Vučič je izjavio da se državni organi Srbije ponašaju u skladu sa reciproceitetom. "Ja ih molim da to ne rade. Građani Crne Gore su naša braća i sestre, treba da ih puštaju da ulaze u Srbiju", naveo je. Kamere Ministarstva unutrašnjih spolova Srbije postavljene na graničnim prelazima Jabuka, Gostun i Špiljani pokazale su 4. juna kolone vozila koje čekaju na ulazak u Srbiju. Podgorički mediji preneli su da su razlog "rigorozne i detaljne kontrole" koje sprovodi granična policija Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je više crnogorskih državljana od njih zatražilo pomoć i pojašnjenje razloga postupanja srpskih graničnih organa. Predsednik Srbije je rekao i da želi bolje odnose sa Crnom Gorom i najavio da će pozvati predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da do kraja godine poseti Srbiju. Poručio je da kada su u pitanju odnosi Srbije i Crne Gore "morali smo svi da budemo mnogo racionalniji, pažljiviji." Vučić boravi u Tivtu u jeku povišenih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica. Prethodile su im Vučićeve optužbe da je Crna Gora u Srbiju "uvezla" narko klanove, što je zvanična Podgorica ocenila kao politički neodgovornim izjavama. Takođe je odbio da prisustvuje nedavnom obeležavanju 21. godišnjice nezavisnosti Crne Gore. Tada je rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije. Vlasti u Crnoj Gori odgovorile su da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije.

Srpska ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u četvrtak da je Srbija obezbedila dodatna tri meseca snabdevanja gasom iz Rusije. Đedović Handanović je posle sastanka s predsednikom Upravnog odbora ruskog gasnog giganta Gasproma Aleksejom Milerom rekla da je potvrđeno dodatno snabdevanje gasom, odnosno produžetak za još tri meseca posle 30. juna, prenela je Radio-televizija Srbije. "To je važno za našu zemlju, za naše građane, za našu privredu jer su to stabilne isporuke, cenovno izuzetno povoljne ali i zbog fleksibilnosti i zbog količina koje one nose", rekla je Đedović Handanović. Ona je posle sastanak s Milerom tokom ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu je rekla i da se mora naći "održivo rešenje" za Naftnu industriju Srbije koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva preko kompanije Gaspromnjeft. Srbija je decenijama zavisna od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom, iako nema dugoročni ugovor s Rusijom o isporukama tog energenta. Moskva je u oktobru produžila gasni aranžman do kraja godine, a ne na tri godine, kako su vlasti u Srbiji očekivale. Posle toga su bila dodatna produženja na po tri meseca.

"U vreme kada samit EU–Zapadni Balkan naglašava značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, potrebni su međusobno poštovanje i dijalog", poručili su zvaničnici Evropske komisije, reagujući na događaje nakon kojih su crnogorske vlasti vratile grupu državljana Srbije. Crnogorska policija vratila je u Srbiju grupu od 87 državljana Srbije koji su doputovali čarter letom, procenivši da predstavljaju bezbednosni rizik. Potom su mediji u Crnoj Gori izvestili da su pojedini crnogorski državljani vraćeni sa graničnih prelaza sa Srbijom. RSE je ustanovio da među njima ima pristalica Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima. Iz Evropske komisije potvrdili su da primaju k znanju odluku vlasti Crne Gore da određenom broju osoba iz Srbije odbiju ulazak iz bezbednosnih razloga u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. "Pratimo situaciju na graničnim prelazima u Srbiji i podstičemo povratak redovnim procedurama kako bi se sprečili dalji poremećaji", navodi se u odgovoru pres službe Evropske komisije. Ove tenzije nastupile su neposredno uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji se održava u crnogorskom gradu Tivtu u petak, 5. juna. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je odbio da učestvuje na prethodnom samitu održanom u decembru u Briselu, potvrdio je da putuje u Tivat, navodeći da je važno da tamo predstavlja Srbiju. Vučić je izjavio i da je upoznat sa saopštenjem Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koja mu je savetovala da ne putuje u Crnu Goru zbog, kako je navedeno, "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da, kao odgovorna i kredibilna članica NATO, Crna Gora svim svojim gostima garantuje bezbedan, siguran i prijatan boravak.

U jeku povišenih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana koji se održava 5. juna u Crnoj Gori. Potvrda učešća dolazi nakon saopštenja obaveštajne službe Srbije da Vučić u Crnu Goru ne bi trebalo da ide zbog "bezbednosnog rizika". Saopštenje je usledilo pošto je crnogorska policija deportovala 87 muškaraca koji su 3. juna čarter letom stigli iz Beograda stigli u Tivat, navodeći da su rizik po bezbednost. Kod njih je pronađena komunikaciona oprema, ako i veliki transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", što je slogan vlasti. RSE je ustanovio da među deportovanima ima pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Od deportacije putnika čarter leta, na graničnim prelazima iz pravca Crne Gore ka Srbiji su velike gužve. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je pokrenulo diplomatske korake, pošto je primilo više prijava crnogorskih državljana da im je odbijen ulazak u Srbiju ili da su zadržani na graničnim prelazima. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije ne odgovara na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa tim. "To su sve stvari koje Srbija radi nasuprot politike dobrosusedstva i saradnje koju Evropska unija kroz ceo proces sa državama zapadnog Balkana pokušava da sprovede", rekao je za RSE Nemanja Todorović Štiplija iz nevladinog Centra savremene politike. Evropska komisija (EK) pozvala je 4. juna na međusobno poštovanje i dijalog, dodajući da samit EU–Zapadni Balkan naglašava značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Vlasti u Podgorici saopštile su da Crna Gora, kao odgovorna i kredibilna članica NATO, svim svojim gostima garantuje bezbedan, siguran i prijatan boravak. Vučić: Idem u Tivat da predstavljam SrbijuPredsednik Srbije je u Beogradu 4. juna ugostio predsednika Evropskog saveta Antonia Koštu koji je posetio države Zapadnog Balkana uoči samita u crnogorskom Tivtu . "Idem u Crnu Goru, veoma je važno da tamo predstavljam Srbiju", rekao je Vučić novinarima nakon sastanka sa Koštom. Naveo je i da je upoznat sa saopštenjem Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koja mu je savetovala da u Crnu Goru ne ide zbog, kako je navela, "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Navodeći da ne može pouzdano da zna da li su upozorenja BIA zasnovana na stvarnim obaveštajnim podacima, Todorović Štiplija veruje da su takve poruke više "za unutrašu upotrebu" i dodatno "porudubljivanje jaza" između Srbije i Crne Gore. Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović smatra da je saopštenje BIA "kontrola štete" nako što je crnogorska policija otkrila i deportovala grupu srpskih državljana. "Trebalo je skrenuti pažnju sa toga", dodaje. Šta o bezbednosti kažu vlasti u Crnoj Gori?Nakon "upozorenja" srpske obaveštajne službe Vučiću, ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović saopštio je da će njegova zemlja "svim svojim gostima obezbijediti dostojanstven, bezbjedan i ugodan boravak". Ibrahimović je 4. juna naglasio i da se "ne smije dozvoliti da bilo čiji neodgovorni postupci bace sjenku na uspjeh samita". Prethodno je iz njegovog Ministarstva saopšteno da "kao odgovorna i kredibilna NATO članica, Crna Gora svim svojim gostima garantuje bezbjedan, siguran i prijatan boravak". Mere reciprociteta?Kamere MUP-a postavljene na graničnim prelazima Jabuka, Gostun i Špiljani pokazale su 4. juna kolone vozila koje čekaju na ulazak u Srbiju. Podgorički mediji preneli su da su razlog "rigorozne i detaljne kontrole" koje sprovodi granična policija Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je više crnogorskih državljana od njih zatražilo pomoć i pojašnjenje razloga postupanja srpskih graničnih organa. "Primljeno je i više upita posredstvom Ambasade Crne Gore u Beogradu, od građana i članova njihovih porodica koji navode da su zadržani na graničnim prelazima ili da im je odbijen ulazak u Republiku Srbiju". Navode i da su se tim povodom obratili Ambasadi Srbije u Crnoj Gori sa molbom za dostavljanje svih relevantnih informacija o prijavljenim slučajevima, uključujući i pravni osnov za zadržavanje ili odbijanje ulaska crnogorskih državljana. Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na upit o razlozima gužvi na granicama, te da li i zbog čega granična policija sprovodi pojačane kontrole putnika. Iz EU su poručili da prate situaciju na graničnim prelazima u Srbiji. "Podstičemo povratak redovnim procedurama kako bi se sprečili dalji poremećaji", navodi se u saopštenju pres službe Evropske komisije. Nemanja Todorović Štiplija ovo vidi kao "mere reciprociteta" nakon što je iz Tivta deportovana grupa muškaraca iz Srbije. Nakon deportacije, bezbednosnih organa Crne Gore saopštili su da su "prikupili operativne i obavještajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju" da se radi o licima čije bi prisustvo predstavljalo rizik po bezbednost države. Naveli su da će nastaviti aktivnosti kako bi se razotkrilo "djelovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica koja djeluju na teritoriji Crne Gore, uključujući i njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države i usporavanje evropskih integracionih procesa". Nisu precizirali o kakvom je malignom delovanju reč, niti kakve su veze kriminalnih grupa sa drugim državama. Dolazak Vučića na samit u Tivtu je njegova prva zvanična poseta Crnoj Gori od 2023. Poljuljani odnosi Srbije i Crne GoreU međuvremenu, odnose Beograda i Podgorice obeležavaju tenzije. Među poslednjima su Vučićeve optužbe da je Crna Gora da je u Srbiju "uvezla" narko klanove, što je zvanična Podgorica ocenila kao politički neodgovorne. Teške reči na račun Crne Gore Vučić je uputio i kada je ta zemlja obeležavala 21. godišnjicu nezavisnosti od Srbije. Tada je rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije. Vlasti u Crnoj Gori odgovorile su da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije. Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović smatra da se može očekivati još veće zahlađenje u odnosima. Ukazuje da do zaoštravanja dolazi od kako Crna Gora ostvaruje značajan napredak u integracijama. "Teško je objasniti građanima Srbije, kada Crna Gora postane članica Unija 2028. godine, zašto nije i Srbija u EU", kaže Vujović. Crna Gora je jedina država regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva, dok Srbija od 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Srbija je zemlja kandidat za članstvo koja se nije uskladila sa sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a trpi kritike i zbog izostanka napretka u dijalogu sa Kosovom o normalizaciji odnosa. Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević, Ljudmila Cvetković

Pripadnik Vojske Srbije stariji vodnik Milovan Jovanović, koji je bio angažovan u sastavu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL), preminuo od posledica ranjavanja, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije 4. juna. Jovanović je ranjen u padu projektila na bazu UN u kojoj su smeštene mirovne snage, uključujući i deo srpskog kontingenta. Drugi detalji nisu navedeni. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo je na "hitnu, temeljnu i transparentnu istragu" i utvrđivanje odgovornosti za incident u kojem je stradao Jovanović. "Najoštrije osuđujemo napad na mirovnu misiju Ujedinjenih nacija u Libanu, koji je rezultirao smrću srpskog pripadnika UNIFIL i ranjavanjem još dvojice pripadnika Privremenih snaga UN u Libanu iz Španije i El Salvadora, nakon granatiranja baze UN, 3. juna 2026. godine", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo odbrane je navelo da je Jovanoviću nakon ranjavanja pružena hitna medicinska pomoć u bolnici unutar baze, a potom je helikopterom transportovan do univerzitetskog medicinskog centra u Bejrutu, gde je preminuo. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović uputili su telegrame saučešća porodici. Saučešće zbog pogibije pripadnika Vojske Srbije u Libanu izrazio je i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta tokom obraćanja javnosti sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Milovan Jovanović je na službi u Vojsci Srbije bio od decembra 2011, a u mirovnoj misiji u Libanu od januara ove godine. Rođen je 6. juna 1989. godine u Kraljevu, u centralnoj Srbiji. Za sobom je ostavio suprugu i dvoje maloletne dece.

"Put pred vama je zahtevan, ali je putanja jasna", poručio je u Beogradu predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Košta je u poseti Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja poslednjih godina stagnira u evropskim integracijama. "Mi želimo i spremi smo da učinimo više, ali tempo je na Srbiji. Prostor za odlučne akcije je sada", poručio je Košta. Koštin dolazak u Beograd poklopio se sa usvajanjem izveštaja u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji. U tom izveštaju se navodi i da Beograd nije ostvario pomak u ispunjavanju uslova za članstvo, uz posebnu zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Jedina je zemlja kandidat za članstvo koja se nije uskladila sa sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a trpi kritike i zbog izostanka napretka u dijalogu sa Kosovom o normalizaciji odnosa. Tokom obraćanja novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Košta je rekao da su pred Srbijom tri obaveze. Kao prvu je pomenuo negovanje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Naveo je da su u tome ključni dijalog između Beograda i Prištine i primena Ohridskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Kao drugu obavezu Košta je izneo usklađivanje sa politikom EU, naročito sa spoljno-bezbednosnom politikom. Košta je podsetio da je treća obaveza Srbije sprovođenje reformi. "Podstičemo vas da ubrazno radite na vladavini prava, uključujući preporuke Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona", rekao je. Zatim je naveo slobodu medija i obavezu osnivanja novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i reformu izbornih zakona u skladu sa preporukama ODIHR-a pre narednih izbora. Predsednik Evropskog saveta je na turneji po zemljama Zapadnog Balkana uoči ovogodišnjeg samita EU-Zapadni Balkan, koji se održava 5. juna u Tivtu, u Crnoj Gori. Tema tog samita je "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana". Vučić: Odličan i sadržajan razgovor"Za nas je važno da se usklađujemo sa pravilima koje je EU propisala za kandidate", rekao je predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Naveo je da je sa Koštom razgovarao o temama od pravosuđa do formiranja novog Saveta REM-a i potrebi usvajanja zakona koji se tiču finasiranja političkih organizacija i učešća funkcionera u kampanjama. "To ćemo da izgiramo u naredne dve nedelje, izguraćemo i druge stvari", poručio je Vučić. Ponovio je da će Srbija u potpunosti ispuniti preporuke Venecijanske komisije o setu nedavno usvojenih pravosudnih zakona. Venecijanska komisija je u hitnom mišljenju u aprilu ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. "Što se REM-a tiče, nemam pojma kako da to rešimo, da tako poklanjate većinu u nekim telima to nema nigde na svetu, ali nekakako ćemo da rešimo", dodao je. Predsednik Srbije je rekao da ima velika očekivanja od samita EU-Zapadni Balkan u Tivtu. Naveo je da ima nekih najava o mogućoj promeni metodologije za pristupanje EU. Vučić je prethodno ocenio da je imao odličan i sadržajan razgovor sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. U objavi na Instagramu predsednik Srbije je naveo da je sa Koštom razgovarao o budućnosti odnosa Srbije i Evropske unije, nastavku evropskog puta Srbije i ključnim izazovima sa kojima se suočavaju Srbija, Zapadni Balkan i Evropa. "Uveren sam da samo kroz iskren dijalog, međusobno poštovanje i zajednički rad možemo da gradimo stabilniju, bezbedniju i prosperitetniju budućnost za sve građane", napisao je Vučić. Košta se nalazi u Beogradu u okviru turneje po Zapadnom Balkanu. U Beogradu se, osim sa predstavnicima državnog vrha, sastaje i sa predstavnicima civilnog društva.

Kao odgovorna i kredibilna NATO članica, Crna Gora svim svojim gostima garantuje bezbjedan, siguran i prijatan boravak, saopšteno je iz Ministarstva vanjskih poslova ove zemlje. Reakcija na platformi X dolazi nakon što je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Srbije saopštila da je "zvanično" savjetovala predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ne ide u Crnu Goru zbog, kako je navela "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. BIA je navela da se prema njenim operativnim saznanjima u Crnoj Gori nalazi vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer. Vučić je u Crnoj Gori trebao da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana. "U susret Samitu u Tivtu, učinićemo sve da naše prijatelje, saveznike i partnere dočekamo na najvišem nivou i obezbijedimo uspješno i dostojanstveno održavanje ovog za nas važnog međunarodnog događaja," saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva vanjskih poslova. "Naš prioritet ostaje da nijedna sporedna okolnost ne zasjeni uspjeh Samita i zajedničke ciljeve koje njime promovišemo." Saopštenja pristižu nakon što je iz Crne Gore deportovano 87 muškaraca, nakon što su istog dana čarter letom stigli iz Beograda uz objašnjenje da su "rizik po bezbednost", dok su crnogorski mediji tu grupu opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". RSE je ustanovio da među njima ima pristalice Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima, ali i koji je postavljen na mnoge bilborde po Srbiji. Radoje Zvicer koji važi za jednog od vođa Kavačkog klana nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih bjegunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Vučić je sredinom maja nakon hapšenja šefa beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom, iznio niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je Vučić. Kavački klan je uz Škaljarski klan porijeklom iz okoline Kotora. U obračunima između ta dve organizovane kriminalne grupe, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji, na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno je više od 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je u sredu da je "zvanično" savetovala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ne ide u Crnu Goru, gde bi ove nedelje trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, zbog, kako je navela "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. BIA je navela da se prema njenim operativnim saznanjima u Crnoj Gori nalazi vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", navela je BIA. Srpska bezbednosna agencija se oglasila pošto je iz Crne Gore deportovano 87 muškaraca, nakon što su istog dana čarter letom stigli iz Beograda uz objašnjenje da su "rizik po bezbednost", dok su crnogorski mediji tu grupu opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". RSE je ustanovio da među njima ima pristalice Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima, ali i koji je postavljen na mnoge bilborde po Srbiji. Radoje Zvicer koji važi za jednog od vođa Kavačkog klana nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Vučić je sredinom maja posle hapšenja šefa beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom, izneo niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je Vučić. Kavački klan je uz Škaljarski klan poreklom iz okoline Kotora. U obračunima između ta dve organizovane kriminalne grupe, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji, na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno je više od 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) izjavio je da proširenje NATO-a kako bi Kosovo postalo član trenutno nije u prvom planu saveznika, ali da to ne znači da se to nikada neće desiti. Rubio je tokom saslušanja u odboru Predstavničkog doma za spoljnu politiku rekao i da SAD podržavaju Italijana za novog visokog predstavnika u BiH, navodeći da smatraju da bi on "dobro obavio posao i pomogao da se unese stabilnost na tu funkciju". Državni sekretar je odgovarao na pitanja predsednika pododbora za Evropu u Predstavničkom domu Kita Selfa (Keith Self) koji je nedavno boravio u BiH, Srbiji i na Kosovu i koji je na saslušanju ocenio da je situacija na Zapadnom Balkanu "izuzetno krhka". Self je rekao da između Srbije i Kosova postoji "nerešiv problem" i tražio od Rubija da podrži članstvo Kosova u NATO u razgovorima s četiri članice alijanse koje ne priznaju nezavisnost Kosova i time blokiraju njegovo članstvo u zapadnom vojnom savezu. Rubio je rekao da je na osnovu njegovih sastanaka s ministrima spoljnih poslova članica alijanse, NATO "fokusiran na neka druga pitanja" da "proširenje, posebnu u slučaju Kosova, ali i drugih, nije u prvom planu agendi tih zemlja, ali da to ne znači da se to neće nikada desiti". "To nije imalo značajno mesto u nedavnim razgovorima s našim NATO saveznicima", rekao je Rubio. Članstvo u NATO-u je jedan od ciljeva Kosova od proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Self je s dvojicom kolega u Kongresu Ričijem Toresom (Ritchie Torres) i Majkom Lolerom (Mike Lawler) podneo rezoluciju Predstavničkom domu kojom se podržava članstvo Kosova u NATO-u. U toj rezoluciji tvrde da je prisustvo Kosova u alijansi neophodno za zaštitu nacionalnih bezbednosnih interesa SAD u jugoistočnoj Evropi. 'Gospodin iz Italije' za BiHNa pitanje Selfa za komentar o izboru novog visokog predstavnika u BiH posle ostavke Kristijana Šmita (Christian Schmidt), Rubio je rekao da SAD podržavaju "gospodina iz Italije", ne navodeći njegovo ime. Italijan Antonio Zanardi Landi se spominje kao kandidat koji ima podršku SAD, dok evropske zemlje imaju svoje kandidate. "Mimo toga, ostajemo angažovani na ovoj temi, kao što ste i istakli, a to smo činili i privatno. Poslednje što želimo da vidimo jeste bilo kakva vrsta konflikta tamo, bilo kakva podela, razgraničenje ili stvari te prirode koje bi izazvale dalji sukob", rekao je Rubio. U Sarajevu je u sredu počela sednica Saveta za sprovođenje mira (PIC) na kojoj se očekuje rasprava o izboru novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, kao i određivanje njegovog budućeg mandata. Pored Zanardija, među kandidatima su specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz (Troccaz), kao i sadašnji i bivši britanski izaslanici za Zapadni Balkan Karen Pirs (Pierce) i Stjuart Pič (Stuart Peach). Ako dogovor ne bude postignut, dosadašnji visoki predstavnik Šmit ostaje na dužnosti do daljnjeg, kako je i sam najavio podnoseći ostavku. Visoki predstavnik, kojeg imenuje PIC, ima mandat nadzora nad civilnim sprovođenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je 1995. godine zaustavljen rat i kojem su date tzv. Bonska ovlašćena koja uključuju mogućnost nametanja odluka i zakona i smenjivanja zvaničnika u BiH.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) stigao je u sredu u Beograd gde bi sutra trebalo da se sastane s predstavnicima državnog vrha i predstavnicima civilnog društva. Koštu je na beogradskom aerodromu dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je na društvenim mrežama naveo da je Srbija posvećena ubrzanju reformi i "odgovornom pristupu procesu evropskih integracija", dok članstvo u EU ostaje strateški cilj. Međutim, Koštin dolazak u Beograd se poklopio se s usvajanjem izveštaja u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji i da Beograd nije ostvario pomak u ispunjavanju uslova za članstvo, uz posebnu zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Predsednik Evropskog saveta je došao u Beograd u okviru turneje po Zapadnom Balkanu za koju je pre puta rekao da "šalje jasan signal: posvećenost EU regionu je stvarna, kao i prilika za proširenje. Zamah postoji. Sada je vreme za ostvarenje ciljeva". Vučić je po dolasku Košte naveo da je ta poseta "važan podsticaj daljem jačanju odnosa Srbije i Evropske unije i potvrda je značaja dijaloga koji vodimo sa evropskim partnerima u vremenu brojnih izazova za sve nas". "Verujem da je sada trenutak da se evropska perspektiva Zapadnog Balkana dodatno osnaži konkretnim koracima i snažnijom političkom podrškom", naveo je Vučić na Instagramu. Košta je balkansku turneju započeo posetom Sarajevu, gde se sastao s članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsedavajućim Saveta ministara. Dan kasnije boravio je u Tirani, gde se sastao sa albanskim premijerom Edijem Ramom i predsednikom Bajramom Begajem. Potom je u Skoplje održao sastanak s makedonskim premijerom Hristijanom Mickoskim. Košta je u sredu boravio na Kosovu, a u četvrtak bi u Beogradu trebalo da se sastane s Vučićem, predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić i predstavnicima organizacija civilnog društva. Turneju po regionu Košta će završiti posetom Crnoj Gori, gde će, pored sastanaka sa crnogorskim zvaničnicima, biti kopredsedavajući samita EU–Zapadni Balkan u Tivtu. Tema ovogodišnjeg samita je, prema navodima EU, "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana".

Sjedinjene Američke Države i Iran razmenili su u sredu rano ujutro napade raketama i dronovima, dok njihov krhki prekid vatre visi o koncu usled neizvesnost oko mirovnih pregovora. Centralna komanda SAD (CENTKOM) saopštila je da su njene snage uspešno presrele više iranskih balističkih raketa i dronova tokom incidenata širom Bliskog istoka. CENTKOM je izvestio da su tri rakete ispaljene na Bahrein presreli američki i bahreinski sistemi protivvazdušne odbrane, dok su dve rakete usmerene na Kuvajt pale ili se raspale u letu. Ipak, vlasti u Kuvajtu saopštile su da je u "brutalnom" iranskom napadu poginula najmanje jedna osobu, dok su najmanje 63 povređene. Pored toga, zatvoren je međunarodni aerodrom u Kuvajtu, a oštećeni su i "vitalni objekti", uključujući diplomatske misije. "Iranski eklatantni akti agresije... eskaliraju tenzije, podrivaju bezbednost i stabilnost regiona i predstavljaju flagrantno kršenje međunarodnog prava", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) potvrdio je napad, navodeći da je izveden kao odgovor na prethodne američke napade poslednjih dana. Incident se dogodio uoči posete kuvajtskog ministra spoljnih poslova šeika Džara Džabera el-Ahmeda el-Sabaha Vašingtonu, gde se očekivalo da će se u četvrtak sastati s američkim državnim sekretarom Markom Rubiom (Marco), saznaje RSE iz diplomatskog izvora. CENTKOM je takođe saopštio da su američke snage oborile tri iranska jurišna drona za koje se navodi da su gađali civilne brodove u regionalnim vodama. Kao odgovor, američke snage su izvele, kako je CENTKOM naveo, "samoodbrambene udare" na iransku vojnu kopnenu kontrolnu stanicu na ostrvu Kešm, koje se nalazi u Ormuskom moreuzu. Mirovni pregovoriDo eskalacije krize usledilo je dok mirovni pregovori između SAD i Irana ulaze u treći mesec bez ikakvih konkretnih rezultata. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je u podkastu lista Njujork post (New York Post) rekao da je Teheran pristao na veliki ustupak navodeći da neće težiti da dođe do nuklearnog oružja. Tramp je dodao da se situacija brzo razvija. Tramp je rekao da je iranski vrhovni vođa, ajatolah Modžtaba Hamnei, bio uključen u pregovore i da je odobrio stav Teherana o tim pitanjima. Hamnei nije viđen u javnosti od vremena pre nego što su u američkim i izraelskim vazdušnim napadima 28. februara ubijeni njegov otac, ajatolah Ali Hamnei, i nekoliko drugih članova porodice. Modžtaba Hamnei, koji je imenovan za novog vrhovnog vođu 8. marta, navodno je teško ranjen u napadima, što postavlja pitanja o tome ko zapravo vodi Iran. "Želeo bih da ga sretnem i verovatno ćemo se sastati u nekom trenutku, u zavisnosti od toga kako će se sve odvijati", rekao je Tramp. Iako nije bilo neposredne potvrde iranskih vlasti povodom Trampove izjave o nuklearnom oružju, Teheran je bio nejasan o tome u kom stanju su pregovori. Ranije ove nedelje, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je da su pregovori zaista u toku, ali je upozorio na "spekulacije", navodeći da Teheran ne može da proceni pregovarački proces dok ne bude jasnog rezultata. Poslednji nacrt potencijalnog sporazuma između zemalja, o kome su izvestili američki mediji, navodno produžava prekid vatre za 60 dana, poziva na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i uspostavlja okvir za obnovljene nuklearne pregovore. Sporazum bi takođe potencijalno omogućio Iranu pristup milijardama dolara zamrznute imovine kroz ublažavanje sankcija ako se dođe do diplomatskog proboja. Međutim, kasnije su američki mediji izvestili da je Tramp zatražio izmene predloženog sporazuma. Revizije su se navodno odnosile na status Ormuskog moreuza i odlaganje iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma. Rubio je u utorak rekao da se sankcije Iranu neće ukinuti u zamenu za pristanak Irana da otvori Ormuski moreuz. "O tome se nije raspravljalo. To nije ponuđeno", rekao je na saslušanju u odboru Senata. Izvori: Reuters i AFP

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je u sredu godišnji izveštaj o Kosovu, u kojem ocenjuje da je 2025. godina bila izgubljena za Kosovo, dok se upozorava da su i meseci ove godine ugroženi zbog političke krize. Kako se navodi u dokumentu, ova kriza mogla bi da dovede do gubitka finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije, jer postoji bojazan da Kosovo neće biti u stanju da ispuni neophodne kriterijume. Autor dokumenta i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Riho Teras, ocenio je da je poslednjih godinu i po dana bilo veoma teško za Kosovo. "Politički zastoj ima značajan uticaj na budućnost zemlje. Važno je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi napredak u procesu integracije", izjavio je Teras nakon usvajanja dokumenta. On je takođe ocenio da je politička kriza ozbiljno narušila normalno funkcionisanje političkog procesa na Kosovu. Kroz ovaj dokument izražava se snažna podrška nastojanjima Kosova da se integriše u Evropsku uniju. Istovremeno se izražava žaljenje zbog političkog zastoja i, kako se navodi, polarizacije koja prati političku scenu, kao i zbog učestalih izbornih procesa poslednjih godina. U izveštaju se, između ostalog, podržava zahtev Kosova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a države članice pozivaju se da bez nepotrebnog odlaganja ovlaste Evropsku komisiju za izradu upitnika. Takođe se poziva pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo – Rumunija, Grčka, Slovačka, Španija i Kipar – da priznaju nezavisnost kako bi se omogućio ravnopravan napredak Kosova u odnosu na ostale zemlje kandidate. Pozdravlja se i odluka o ukidanju mera Kosovu, koja je, kako se navodi, zakasnela. Ocenjuje se da su mere bile neopravdane i da su imale negativan uticaj na kosovsko društvo. U izveštaju se takođe dovode u pitanje nedostatak transparentnosti i predvidljivosti u vezi sa merama, nivo informisanja javnosti, kao i njihovo produženo trajanje, uprkos činjenici da je Kosovo ispunilo uslove za njihovo ukidanje. Istovremeno, pozdravlja se kontinuirana posvećenost Kosova procesu evropskih integracija. U tom kontekstu podseća se da dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, ostaje sastavni deo evropske perspektive Kosova. Kosovo i Srbija pozivaju se da sarađuju i preduzmu sve neophodne mere kako bi odgovorni za napad u Banjskoj 2023. godine što pre bili izvedeni pred lice pravde. U izveštaju se izražava žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije krivično gonila odgovorne za taj napad, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, najveće političke stranke kosovskih Srba. Dokument usvojen u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta biće tokom leta predstavljen na jednoj od plenarnih sednica Evropskog parlamenta, gde će ponovo biti stavljen na glasanje. Nakon toga, dokument će dobiti formu Rezolucije Evropskog parlamenta o Kosovu.

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je u sredu godišnji izveštaj o Bosni i Hercegovini, u kojem se navodi da svaka buduća tranzicija u vezi sa Kancelarijom visokog predstavnika mora u potpunosti poštovati ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. Amandmanima je dodat stav kojim se izražava žaljenje zbog nedavne ostavke visokog predstavnika Kristijana Šmita, uz ponovno iskazivanje podrške Kancelariji visokog predstavnika (OHR) i misiji EUFOR Althea, prepoznajući njihovu kontinuiranu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti. Usvojenim dokumentom evropski poslanici odbacuju narative koji podstiču etničke tenzije, promovišu istorijski revizionizam, negiraju genocid ili veličaju ratne zločince. Izražava se žaljenje zbog višegodišnjih političkih podela, govora mržnje, negiranja genocida, veličanja ratnih zločinaca, secesionističkih nastojanja i podrivanja državnih institucija, uz upozorenje da takvi trendovi potkopavaju poverenje građana, ubrzavaju odliv stanovništva i dodatno paralizuju zemlju. U dokumentu se osuđuje kontinuirana saradnja vlasti Republike Srpske sa ruskim zvaničnicima i subjektima pod sankcijama, uz ocenu da ona predstavlja rizik za bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine. Poslanici Evropskog parlamenta takođe izražavaju zabrinutost zbog stranog mešanja i kampanja dezinformisanja, posebno iz Rusije i Srbije, kao i zbog rasta uticaja drugih spoljnih aktera. Pozdravlja se reformska agenda Bosne i Hercegovine i poziva na njenu brzu primenu. Ističe se da AFET ponavlja podršku evropskom putu Bosne i Hercegovine i poziva na ubrzanje reformi, jačanje demokratskih institucija i veću političku odgovornost. U dokumentu se potvrđuje podrška pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji na osnovu jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Evropski poslanici pozivaju na reforme usmerene na jačanje demokratskih institucija, očuvanje vladavine prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na garantovanje osnovnih prava svim građanima. Autor izveštaja i izvestilac Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu, Ondrej Kolar, naglasio je da se članstvo u Evropskoj uniji ne može uzimati zdravo za gotovo. "Rado bismo primili Bosnu i Hercegovinu u Evropsku uniju, ali njeni napori su često oslabljeni izgovorima ili ograničenom sposobnošću postizanja dogovora čak i unutar sopstvenih granica. Istovremeno, i sama Evropska unija mora hitno razmotriti da li je došlo vreme za model postepenog članstva za zemlje koje iskreno teže ispunjavanju kriterijuma", rekao je Kolar. Usvojenim izveštajem politički lideri Bosne i Hercegovine pozivaju se da obnove svoju posvećenost članstvu u Evropskoj uniji i bez odlaganja sprovedu dugo očekivane reforme. Naglašava se da proces evropskih integracija treba da doprinese političkoj koheziji, a ne produbljivanju postojećih podela. Posebno se poziva na prekid opstrukcija, politički motivisanih veta i zapaljive retorike koja usporava napredak zemlje. U tom kontekstu, Savet ministara Bosne i Hercegovine poziva se da imenuje glavnog pregovarača za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Nakon glasanja u AFET-u, dokument će tokom leta biti upućen na plenarnu sednicu Evropskog parlamenta, gde će biti usvojen u formi rezolucije Evropskog parlamenta o Bosni i Hercegovini.