Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izrekao je u utorak više mera televiziji Informer, koje podrazumevaju petodnevnu zabranu oglašavanja, kao i dve zabrane emitovanja emisije "Kolegijum" u trajanju od 10 i 15 dana. Za emitovanje dokumentarnog filma "Državnik", Informeru je određena petodnevna zabrana emitovanja reklama od 18 do 21 čas, dok je zbog emitovanja neobeleženog izbornog programa tokom predizbornog skupa Srpske napredne stranke izrečeno upozorenje. Zabrana emitovanja emisije "Kolegijum" u trajanju od 10 dana izrečena je zbog uvreda koje su u njoj upućene članu Saveta REM-a Rodoljubu Šabiću i direktoru Biroa za društvena istraživanja Zoranu Gavriloviću, a druga od 15 dana zbog više povreda pravilnika o izveštavanju tokom izborne kampanje. Tokom višečasovne sednice, Savet REM-a kaznio je i televizije Kurir i Prva. Televizija Kurir neće moći da emituje informativnu emisiju Dnevnik jedan dan, a emisiju Vesti dva dana. TV Prva kažnjena je jednodnevnom zabranom oglašavanja reklama. Najdužu raspravu o primedbama na račun sadržaja programa, članovi REM-a vodili su sa vlasnikom Informera Draganom Vučićevićem i njegovim pravnim timom. Ovu televiziju REM je već kaznio sedmodnevnom zabranom zbog koje Informer 10. novembra ujutru nije emitovao emisiju "Prve info". Regulatorno telo donelo je ovu meru zbog, kako je navedeno, teške povrede zakona tokom predizborne kampanje u Srbiji, dok je Informer najavio žalbu. Nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra na kojima je Srpska napredna stranka izgubila vlast, Savet REM-a počeo je da razmatra postupke protiv više televizija zbog navoda o kršenju medijskih zakona u predizbornoj kampanji. Najviše prijava do sada bilo je na račun programskih sadržaja TV Informer, bliske Srpskoj naprednoj stranci koja je bila na vlasti 14 godina. Tokom sednice Saveta, ispred sedišta REM-a okupile su se pristalice Informera kao i naprednjaci na čelu sa liderom stranke Milošem Vučevićem. Na račun sadržaja programa ove televizije godinama unazad REM-u su stizale prijave, a nakon izbora, 27. oktobra, Regulatornom telu predata je inicijativa o pokretanju postupka za oduzimanje dozvole emitovanja TV Informer. Podnosioci inicijative su 33 medijska udruženja, organizacije civilnog društva, profesori i istraživači novinarstva i društvenih nauka sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kao razlog navedeno je višegodišnje "nepoštovanje propisa i profesionalnih i etičkih medijskih standarda". Šta kaže Zakon?Zakon o elektronskim medijima predviđa mogućnost privremenog i trajnog oduzimanja dozvole, ali nakon što televizija ponovi prekršaje za prethodno izrečene kazne. Član 42. Zakona predviđa korake koji vode do privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole za rad. Televizija najpre mora da je dva puta kažnjena privremenom zabranom objavljivanja programskog sadržaja ili oglasnih poruka zbog povrede zakona. Ukoliko ponovo prekrši Zakon iste vrste, REM može da donese odluku o privremenom oduzimanju dozvole najduže do sedam dana. Trajno oduzimanje dozvole je poslednji korak, u slučaju da televizija ponovi povrede zakona zbog kojih je prethodno kažnjena.

Ministarstvo građevinarstva Srbije odbacilo je kao nepotpun zahtev ćerke firme Milenijum tima - Danube Riverside za izdavanjem građevinske dozvole za izgradnju kompleksa na mestu bivšeg Hotela "Jugoslavija" u Beogradu. Na ovom mestu predviđena je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa. Kako se navodi u javnom obrazloženju Ministarstva, uz zahtev nisu priloženi izveštaj o tehničkoj kontroli projekta, studija o uticaju na životnu sredinu, kao ni plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Prema podacima iz katastra koje navodi Ministarstvo, na parceli predviđenoj za gradnju je upisana hipoteka i vodi se upravni spor. Milenijum tim, odnosno njihova kompanija Danube Riverside, 15. oktobra je podnela zahtev za izdavanjem građevisnke dozvole za izgradnju novog hotela, stambene i poslovne kule, kao i podzemne garaže. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, kompanija može u roku od 30 dana da ispravi nedostatke i dopuni zahtev za izdavanjem građevinske dozvole. Danube Riverside je do sada radove na ovom kompleksu izvodio samo na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja pripremnih radova, koje im je izdato u aprilu 2025. Građevinska dozvola firmi, koja je tokom vlasti Srpske napredne stranke angažovana na ključnim infrastrukturnim projektima u zemlji, odbijena je dve nedelje nakon izbora na kojima je pobedu odnela Studentska lista. Odvoženje mehanizacijePrethodnih dana na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vidi kako građevinske mašine napuštaju gradilište na lokaciji nekadašnjeg hotela Jugoslavija. Iz kompanije Milenijum tim za Radio Slobodna Evropa su naveli da je "pomeranje mehanizacije sa jednog na drugo gradilište deo uobičajenih aktivnosti jedne građevinske kompanije". Samo nekoliko sati pre nego što je u bazi građevinskih dozvola objavljeno rešenje o odbijanju njihovog zahteva za izdavanjem građevinske dozvole, kompanija je za RSE navela da očekuje da će im dozvola biti izdata "u kratkom roku". "Na gradilištu trenutno se ne realizuju obimni građevinski radovi, jer je u toku ishodovanje dozvole za izgradnju objekta", rekli su za RSE u Milenijum timu i dodali da je projekat planiran na lokaciji hotela Jugoslavija dobio saglasnost Revizione komisije Ministarstva građevinarstva. 'Ne planiramo da koristimo subvencije države'Milenijum tim je hotel Jugoslavija kupio u martu 2024. kao jedini učesnik licitacije. Objekat starog hotela su platili 27 miliona evra, a Ministarstvo privrede im je u decembru 2025. odobrilo državne subvencije u iznosu od 30,1 milion evra za izgradnju novog hotela pod brendom Ritz-Carlton. Ugovor o dodeli subvencija predviđa da se Milenijum timu do kraja 2026. godine isplati 15,5 miliona evra nakon što kompanija dostavi dokaze da je sama investirala 77,5 miliona evra. Na pitanje RSE da li je Milenijum tim dostavio Ministarstvu privrede zahtev za isplatu ugovorenih sredstava, iz kompanije tvrde da su Ministarstvo obavestili da ta sredstva neće koristiti. "Nažalost, procedura oko prikupljanja dokumentacije i ishodovanje dozvola trajala je duže nego što je planirano, što je uticalo na to da dinamika radova odstupa od prvobitno planirane. Kompanija je obavestila Ministarstvo privrede da ne planira da koristi sredstva iz ovog programa", naveli su iz Milinijum tima. Rušenje hotela Jugoslavija krajem 2024. pratili su višenedeljni protesti građana i nevladinih organizacija koji su tvrdili da se uklanja vredan primer modernističke arhitekture i simbol grada. Primedbe su se odnosile i na plan da se na obali Dunava izgrade dve kule od oko 155 metara, uz upozorenje da bi zelene površine uz kompleks praktično postale privatne. Samo rušenje nekadašnjeg hotela izazvalo je i zabrinutost građana zbog navoda da se rušenjem oslobađa azbest iz šuta, što je Milenijum tim demantovao. Beogradski Institut IMS saopštio je da u građevinskom materijalu sa gradilišta nije pronađen azbest. Ipak dokumentacija koja se odnosi na projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, a koja bi trebalo da sadrži opis stanja objekta, analizu materijala i eventualnih rizika, do danas nije objavljena. Šta je Milenijum tim?Milenijum tim je jedan od većih igrača na ključnim infrastrukturnim projektima u Srbiji. U poslovima, koje ugovara i sa državom, zarađuje milione. Ova privatna srpska firma je jedan od graditelja Beograda na vodi – luksuznog naselja, čija je gradnja počela nakon nelegalnog rušenja na obali Save 2016. godine.  Jedan od najvećih projekata na kojima je Milenijum tim trenutno angažovan je izgradnja objekata za međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin 2027. godine. Vlasinici firme su Stojan Vujko i Ivan Bošnjak. Njihova imena našla su se među četvoricom biznismena, bliskih doskorašnjim vlastima u Srbiji, za koje je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) zatražio američke sankcije. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Milenijum tim je navode iz zahteva Džoa Vilsona odbacio kao neistinite.

Ukrajinski i ruski pregovarači završili su u utorak prvi dan razgovora u kojima posreduju SAD s ciljem da se krene ka rešavanju skoro petogodišnjeg rata koji je Moskva pokrenula protiv Ukrajine, mada je nejasno da li je ikakav napredak postignut. Razgovori u Abu Dabiju prvog od dva planirana dana ujedno su i prvi direktni susret ruskih i ukrajinskih zvaničnika od februara. Održavaju se u okviru novog pokušaja Bele kuće da nađe izlaz iz pat pozicije u najvećem i najkrvavijem kopnenom ratu u Evropi od Drugog svetskog rata. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), koji se u Parizu tokom sastanka G7 sastao s ukrajinskim kolegom, rekao je da su razgovori "veoma produktivni". "Smatramo da bi trilateralni format na kraju trebalo da uključi i naše evropske partnere za stolom, jer su i oni deo dugoročnog rešenja ovog problema", rekao je on. Pre sastanaka, američki zvaničnici nagovestili su optimizam u pogledu mogućeg suštinskog preokreta. Glavni izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof (Steve Witkoff) rekao je da će razgovori verovatno obuhvatiti nadogradnju na "postojeće evropske bezbednosne institucije". Džared Kušner (Jared Kushner), zet predsednika Donalda Trampa (Trump) i drugi američki izaslanik u procesu, rekao je na početku sesije da je Vašington "suzio razlike" ka "rešenju koje će, nadamo se, okončati rat". Nije izneo nikakve detalje. Ruski zvaničnici, međutim, nisu dali nikakav nagoveštaj da su spremni da odustanu od bilo kog od tvrdih zahteva koji su na stolu još pre nego što je Kremlj u februaru 2022. pokrenuo invaziju na susednu zemlju. Rusku delegaciju predvodi Vladimir Medinski, istoričar revizionista i bivši ministar kulture, koji je, između ostalog, dovodio u pitanje istoriju i teritorijalni integritet Ukrajine. Među ostalim članovima su visoki oficiri ruskih glavnih obaveštajnih službi, uključujući jednog koga ukrajinske vlasti optužuju da je planirao ubistvo ukrajinskog vojnog funkcionera. Rustem Umerov, koji predvodi ukrajinsku delegaciju, rekao je da je Kijev usredsređen na postizanje bezbednosnih garancija i trajnog mira. Zasad nije jasno šta bi podrazumevalo proširenje pregovora za uključivanje "postojećih evropskih bezbednosnih institucija". Međutim, jedan od zahteva Moskve bio je da se Ukrajini zauvek onemogući mogućnost pristupanja NATO-u. Alijansa sa svoje strane ostaje pri stavu da nijedna zemlja ne bi smela da ima pravo veta na težnje druge zemlje da se pridruži tom savezu. "Ideja da se prvo definišu jasni parametri buduće bezbednosne arhitekture i tek onda da se pređe na rešavanje samog rusko-ukrajinskog sukoba, potpuno je razumna", rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov novinarima u Moskvi. Ukrajina je takođe tražila bezbednosne garancije od zapadnih partnera, kao zaštitu od mogućeg novog ruskog napada posle okončanja rata. Vašington je tražio od Moskve da prihvati bezbednosne garancije za Ukrajinu, po uzoru na dve ključne klauzule NATO-a, od kojih jedna propisuje da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Nemačka, Francuska i Velika Britanija – takozvana E3 – učestvuju zajedno s Italijom, NATO-om, Evropskom unijom i Ukrajinom. Njihove početne konsultacije s predstavnicima SAD, međutim, bile su odvojene od trilateralnih pregovora s Rusijom. Uprkos zapanjujućim gubicima, koji se procenjuju na više od 1,5 miliona mrtvih i ranjenih ruskih vojnika, Kremlj nastavlja da insistira na svojim maksimalističkim ciljevima. Ruske vlasti na bojnom polju žele kontrolu nad celim istočnim regionom Donbas, uključujući teritoriju koju ne kontrolišu. Ukrajinske snage, koje su takođe pretrpele velike gubitke, skoro da su potpuno zaustavile ruske trupe, dok su na pojedinim mestima povratile teritoriju i nanele teške gubitke neprijatelju. Rusija takođe skoro svakodnevno izvodi vazdušne napade na ukrajinske gradove i mesta, uništavajući energetsku infrastrukturu i infrastrukturu za grejanje, što bi ukrajinske civile moglo da izloži surovoj zimi. Izvor: Reuters

Jedanaest osoba poginulo je u saobraćajnoj nesreći u kojoj su učestvovale desetine vozila na obje strane dionice autoputa na istoku Bugarske, zahvaćene gustom maglom, izjavio je u utorak premijer Rumen Radev. Policija, vatrogasci i ekipe hitne pomoći upućeni su na mjesto nesreće na autoputu A1, koji povezuje glavni grad Sofiju s istočnim gradom Burgasom. Snimci objavljeni u lokalnim medijima prikazuju automobile i kamione nagomilane preko svih šest traka autoputa, od kojih su mnogi smrskani, prevrnuti ili izletjeli s kolovoza. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), 50 povrijeđenih osoba prevezeno je u bolnicu. Radev je nesreću nazvao "tragedijom" tokom posjete predsjednice Evropske komisije Ursule von der Leyen Bugarskoj. Naveo je da je angažovao avione za evakuaciju povrijeđenih te najavio da će obići mjesto nesreće. Von der Leyen je saopštila da će skratiti svoju posjetu. "Želim izraziti najdublje saučešće i odati priznanje spasilačkim ekipama", rekla je Von der Leyen. Obraćajući se novinarima na mjestu nesreće, generalni sekretar MUP-a Ljubomir Nikolov izjavio je da je najvjerovatniji uzrok nesreće gusta magla. Prema njegovim riječima, lančani sudar počeo je nakon sudara autobusa i kamiona na traci autoputa u smjeru Burgasa. "Ovo je izuzetno teška nesreća, ne pamtim sličnu u Bugarskoj posljednjih godina", izjavila je Diana Rusinova, predsjednica Evropskog centra za transportnu politiku Ona je istakla da je u sudaru učestovala i cisterna s propan-butanom, što stvara dodatni sigurnosni rizik. Glavni inspektor Todor Mišinev iz Regionalne uprave MUP-a u Jambolu rekao je za televiziju Nova da su pojedini ljudi još zarobljeni u svojim vozilima. "Trenutni prioritet su spasilačke operacije. Nakon njihovog završetka bit će provedene procesne i istražne radnje", rekao je on. U raščišćavanju posljedica sudara pomaže i više od 20 vojnika.

Kandidat Studentske liste, Feđa Dimović, koji je zajedno sa još pet kandidata i predstavnicima studentskog pokreta boravio za vikend u prvoj poseti Kosovu nakon pobede na izborima, poručuje da Kosovo ima značajno mesto u njihovom programu, te da je "integralni deo Srbije i stub našeg duhovnog i kulturnog identiteta". "Sa ovog puta donosimo snagu koja će nam biti neophodna u borbi da našu zemlju povratimo iz kandži organizovanog kriminala. Našem narodu na KiM prenosimo poruku ljubavi i solidarnosti, sa jasnim obećanjem da nikada neće biti zaboravljeni", napisao je on na Facebook nalogu. Stav Studentske liste je da će se po pitanju Kosova ponašati u skladu sa Ustavom Srbije, odnosno da je ono sastavni deo Srbije. Kako se može videti na fotografijama, pored Dimovića, delegaciju Studentske liste činili su još Milena Petrović, Emilija Marković i Jugoslav Gašić sa Prištinskog univerziteta, čije je sedište u Severnoj Mitrovici, kao i Nemanja Karović. Oni su se tokom posete Kosovu sastali samo sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, što je Eparhija raško-prizrenska saopštila u nedelju uveče. Kako je navedeno, kandidati Studentske liste su se u manastiru Gračanica sastali sa mitropolitom raško-prizrenskim Teodosijem, kako bi se neposredno upoznali sa životom pripadnika srpske zajednice, te izazovima sa kojima se suočava Crkva na Kosovu. "Predstavnici Studentske liste izrazili su spremnost da se, kroz budući rad i delovanje u institucijama, posvete pitanjima zaštite srpskog naroda, njegovih prava i pravoslavnih svetinja, uz stalnu komunikaciju sa ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji", navedeno je u saopštenju. Radio Slobodna Evropa se obratio studentskom pokretu sa upitom za više detalja o poseti Kosovu, cilju i daljim planovima, kao i o tome da li se predviđaju razgovori sa političkim predstavnicima Srba na Kosovu. Odgovor do objave vesti nije stigao. Prethodno je 7. novembra kandidat Studentske liste sa Kosova, Jugoslav Gašić, ponovio stav da nema saradnje sa Srpskom listom, jer je, kako je rekao, ona odgovorna za lošiji položaj Srba na Kosovu. Srpska lista je vodeća stranka kosovskih Srba koja je do sada delovala uz podršku Srpske napredne stranke i bivšeg predsednika Aleksandra Vučića. U Skupštini Kosova ima devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, a na čelu je i svih opština sa srpskom većinom na Kosovu. Srpska lista je nakon pobede Studentske liste saopštila da "prima k znanju" rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, ali je izrazila očekivanje da će se nastaviti institucionalna saradnja. Pobeda studentskog pokreta okončala je 14-godišnju vladavinu Aleksandra Vučića, koji je poraz priznao odmah nakon zatvaranja biračkih mesta. Očekuje se da Studentska lista samostalno formira novu vladu Srbije, ali još nije poznato ko će biti njen kandidat za premijera niti je predstavila jasan politički program.

Ruski istraživački medij Novaja gazeta prestao je u ponedeljak potpuno sa radom, a redakcija je ispraznila prostorije u centru Moskve. Njeni novinari su naveli da se to dogodilo zbog kampanje pritisaka koju je predvodila država, onemogućavajući dalji novinarski rad. Obraćajući se novinarima okupljenim povodom zatvaranja redakcije, suosnivač Dmitrij Muratov uputio je snažan apel za slobodu izražavanja i ljudska prava u Rusiji koja se nalazi u ratu, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters). "U našoj zemlji, onima koji se zalažu za mir uskraćuje se pravo da čitaju ono što žele, kao što vidimo danas. Došli smo do tačke u kojoj deo ruskog Ustava koji garantuje politička i građanska prava zapravo više ne funkcioniše", rekao je Muratov. To zatvaranje označava kraj jednog od najuticajnijih nezavisnih medija u Rusiji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov opisao je ovo zatvaranje kao deo procesa rotacije unutar medijskog prostora koji karakteriše oštra konkurencija. List su osnovali Muratov i poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov, koristeći sredstva od Nobelove nagrade za mir koja je Gorbačovu dodeljena 1990. godine. Inspirisana vizijom transparentnosti, Novaja Gazeta postala je jedan od najuticajnijih ruskih listova i snažan branilac demokratije, zahvaljujući istraživanjima korupcije i kritičkom praćenju političkog života. Nakon što je predsednik Vladimir Putin 2022. godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu, Rusija je uvela stroge zakone o cenzuri. List je ukinuo štampano izdanje, ali je nastavio da objavljuje sadržaje onlajn, služeći kao utočište za nezavisne novinare koji su odlučili da ostanu u zemlji. Međutim, krajem prošlog meseca, redakcija je saopštila da mora da bude zatvorena, nakon što je označena kao "strani agent" i dobila nalog da napusti svoje prostorije, uz dodatnu otežavajuću okolnost da su banke prestale da obrađuju donacije čitalaca, od kojih je zavisio finansijski opstanak lista. Čitajte: Drakonske kazne protiv Radija Slobodna Evropa u RusijiMuratov, koji je 2021. godine podelio Nobelovu nagradu za mir, rekao je da ljudi treba da shvate da upravo Kremlj snosi odgovornost za pokretanje rata i gušenje slobode izražavanja. "Ne možemo to zameriti samim građanima, a naročito ne ovoj divnoj i zaista izuzetnoj mladoj generaciji. Pozivam vas da pravite razliku između ruskih vlasti i ruskog naroda", rekao je on. Založio se za šire primirje u Ukrajini, nakon šestodnevnog prekida vatre u jednom regionu, koji je krajem oktobra inicirala prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump). Muratov je zatražio i oslobađanje političkih zatvorenika u Rusiji, čiji broj je procenio na oko 4.000. Kremlj brani neophodnost zakona o cenzuri, negira postojanje političkih zatvorenika i tvrdi da Rusija preduzima mere, neophodne u ratnim uslovima, kako bi procesuirala pojedince koji se bave subverzivnim aktivnostima. Ostaje nejasno da li će list pokušati da se reorganizuje i ponovo pojavi u nekom drugom obliku.

Doskorašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić izjavio je na početku suđenja u ponedeljak u Prvom osnovnom sudu u Beogradu da nije kriv za krivična dela za koje ga tužilaštvo tereti u slučaju ubistva u restoranu "27" na Senjaku. Sudija Slađana Radojičić najavila je na početku suđenja da će Milić biti saslušan, odnosno da će biti u prilici da iznese odbranu u nastavku glavnog pretresa, 17. decembra. Pretres u ponedeljak je početak suđenja Miliću koga tužilaštvo tereti da nije prijavio ubistvo u restoranu "27" na Senjaku maja ove godine, kao i za falsifikovanje službene beleške. Advokat Nemanja Vasiljević rekao je da je postupak protiv njegovog klijenta Milića pokrenut po krivičnoj prijavi nedavno uhapšenog načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Kričaka, koja, po njegovim rečima, nije zasnovana na činjenicama. Tužilac Bojan Jelić izneo je na početku suđenja dokaze koje namerava da izvede pred sudom o čemu bi više trebalo da kaže u nastavku procesa. Postupak pred tužilaštvom, odnosno krivičnu prijavu koja je Milića teretila za neprijavljivanje ubistva i pomoć učiniocu posle ubistva, pokrenula je Uprava kriminalističke policije (UKP), na čijem je čelu kontroverzni Marko Kričak, hvaljen tokom studentskih protesta od tadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića, a trenutno u pritvoru zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela. Mesec dana kasnije, Više tužilaštvo je odbacilo kvalifikaciju iz prijave po kojoj je Milić učestvovao u uklanjanju tragova zločina, nastavljajući da prikuplja dokaze za neprijavljivanje ubistva. Prethodno su advokati Milića dostavili javnosti njegovu izjavu tužilaštvu u kojoj negira krivicu i tvrdi da "nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa teškim, a neistinitim optužbama iznetim u naredbi za sprovođenje istrage i krivičnoj prijavi UKP". Milićevi zastupnici su podneli krivičnu prijavu protiv Krička, navodeći da tužilaštvu "iz ličnih pobuda" nisu dostavljeni dokazi kojima je raspolagao inače bi se, kako su naglasili, videlo da navodi u policijskoj prijavi nisu tačni Po nalogu tužilaštva, Kričak je nekoliko dana pre početka suđenja uhapšen, uz obrazloženje da je znao da je Milić napustio restoran na Senjaku pre ubistva, što je suprotno navodima u podnetoj policijskoj prijavi. Postupak protiv Milića razdvojen je odnosu na ostale uhapšene, spušten je na niži novi, tako da će, po optužnom predlogu, biti izveden pred osnovni a ne Viši sud, što podrazumeva skraćeni postupak. Tužilaštvo u ovom slučaju tvrdi da je Saša Vuković zvani Boske ubio Aleksandra Nešovića zvanog Baja, u restoranu na Senjaku, te da je više lica učestvovalo u uklanjanju tragova zločina. Telo ubijenog nađeno je posle višednevne pretrage u buretu, zaliveno u beton, u mestu Jarkovici. Iz spisa i nezvaničnih informacija, saznalo se da su Vuković i Nešović imali krupne zajedničke poslove ali i brojne nesuglasice, kao i da su aktivni policajci van dužnosti obezbeđivali Vukovića, a da je ubijeni navodno bio blizak "Kekinom kriminalnom klanu". Milić se brani sa slobode. U međuvremenu je smenjen sa čela beogradske policije ali je sada na radnom mestu pomoćnika direktora policije. Tokom karijere bio je i savetnik za borbu protiv korupcije i kriminala doskorašnjeg predsednika države Vučića i godinama je smatran za njegovog bliskog i odanog saradnika. Niz godina je u samom vrhu policije, pa se veruje da zna mnogo tajnih podataka iz najpoznatijih nerešenih slučajeva, kao što su "Savamala", ubistvo advokata Miše Ognjanovića, afera plantaže marihuane "Jovanjica", uloga i hapšenje Belivukove grupe.

Moskva i Kijev razmijenili su zračne napade, zbog čega su hiljade ljudi u Ukrajini ostale bez električne energije, dok je rafineriju nafte u ruskoj Lenjingradskoj oblasti zahvatio požar. Istovremeno, američki predsjednik Donald Trump nagovijestio je da bi Kijev mogao biti primoran ustupiti dio teritorije kao dio mirovnog sporazuma postignutog uz posredovanje Sjedinjenih Država. "Mislim da ćemo to [mirovni sporazum] završiti i mislim da će se to dogoditi, a Ukrajina će na kraju izgledati malo drugačije", rekao je Trump ne iznoseći dodatna pojašnjenja u intervjuu 8. novembra u emisiji CBS-a 60 Minutes. Ukrajina insistira da neće trajno ustupiti teritoriju Rusiji kao dio mirovnog sporazuma, iako je naznačila spremnost da postigne prekid vatre s Kremljom dok se ruske trupe privremeno nalaze na okupiranim ukrajinskim teritorijama. "Naravno, Rusija insistira da se odreknemo teritorije. Mi to sigurno ne želimo učiniti. Upravo za to se borimo", rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski. Rusija je ranije odbacivala pozive na prekid vatre, navodeći da će borbe prestati tek kada strane postignu sveobuhvatan mirovni sporazum koji bi uključivao zahtjeve Moskve, među njima i kontrolu nad ukrajinskim teritorijama koje ruske snage još nisu zauzele na ratištu. Stotine hiljada ljudi bez strujeRuski napadi na elektroenergetski sistem u istočnoj ukrajinskoj Dnjipropetrovskoj oblasti ostavili su ekipe za hitne intervencije da rano 9. novembra rade na obnovi električne energije za oko 600.000 ljudi, dok se nastavlja kampanja Kremlja protiv energetskih objekata. Načelnik vojne uprave Dnjipropetrovske oblasti Oleksandr Hanzha rekao je da su bolnice bile primorane preći na dizel-generatore i da je javni prijevoz na električni pogon potpuno stao u regionalnom centru Dnjipru. Grad je dugo bio ključno istočno čvorište Ukrajine, gdje su smještene hiljade izbjeglica iz okupiranih područja i volonteri koji podržavaju odbrambene napore zemlje. "Radnici elektroprivrede već rade na obnovi napajanja. Njihove napore otežava stalno rusko granatiranje", napisao je Hanzha u objavi na društvenim mrežama. Zelenski je rekao da su zabilježeni "široko rasprostranjeni nestanci struje širom zemlje. Samo u Žitomirskoj oblasti, 140 stambenih zgrada ostalo je bez grijanja nakon ruskog napada." Od 2022. godine Kremlj je više puta koristio hladno vrijeme za pojačavanje zračnih udara, napadajući energetske i civilne objekte kako bi izvršio pritisak na Kijev da prihvati njegove stroge uslove za mir. Ruski napadi nastavili su se kasno 8. novembra i tokom jutra 9. novembra, saopćile su ukrajinske vlasti. Najmanje četiri osobe su povrijeđene u Kremenčuku u Poltavskoj oblasti tokom ruskih napada dronovima, rekao je regionalni vojni administrator Vitalij Djakivnič. On je naveo da su u napadu pogođeni stambena zgrada i hotel te da je iz oštećenih objekata spašeno 15 osoba. U ukrajinskom lučkom gradu Odesi vlasti su navele da je Rusija dronovima napala distributivne centre električne energije i drugu infrastrukturu, što je izazvalo dodatne nestanke struje. "Odeska oblast pretrpjela je masivan neprijateljski napad na energetski sektor. Nestanci struje bilježe se na sjeveru oblasti", napisao je vojni administrator Oleh Kiper na Telegramu. "Uprkos stalnim uzbunama za zračne napade, radnici u energetskom sektoru čine sve što je moguće kako bi što prije vratili električnu energiju građanima." I dok Rusija ne pokazuje znakove spremnosti na kompromis u svojoj dugotrajnoj invaziji, Ukrajina je tokom protekle godine pojačala kampanju zračnih udara, ciljajući ruske energetske i vojne objekte za koje Kijev tvrdi da pomažu održavanju ratnih napora Moskve. U onome što se čini kao najnoviji takav napad na ruskoj teritoriji, guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko rekao je da je izbio požar u rafineriji nafte u gradu Kiriši. Iako je požar stavljen pod kontrolu, tvrdio je da je jedna žena poginula nakon što su na nju pali ostaci drona. U Lenjingradskoj oblasti, u kojoj se nalaze važna ruska energetska i pomorska postrojenja, a koja se nalazi više od 700 km od sjeverne granice s Ukrajinom, u ovoj godini zabilježeni su česti ukrajinski napadi. Razgovori u Abu DabijuNajnoviji napadi uslijedili su dan nakon što je Zelenski optužio Rusiju da pokušava izvršiti maksimalan pritisak uoči razgovora između SAD-a, Ukrajine i Rusije u Abu Dabiju narednih dana tako što želi "čitavu zemlju gurnuti u mrak". Trump, čija administracija pokušava okončati sukob od početka njegovog drugog mandata u januaru 2025. godine, rekao je da vjeruje kako bi "veliki, lijepi sporazum" mogao biti blizu te sugerirao da bi mogao uključivati ne samo Ukrajinu nego i "cijelu Evropu". Kremlj je ranije izražavao zabrinutost za svoju sigurnost u odnosu na evropske zemlje, navodeći to kao još jednu prepreku diplomatskom rješenju invazije na Ukrajinu. Međutim, Trumpov izaslanik Jared Kushner rekao je da će razgovori poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svake države, dodajući da nijedna zemlja neće imati pravo veta na sigurnosne odluke ili savezništva druge zemlje. Evropski zvaničnici odbacili su sugestije da bi Evropa mogla biti isključena iz pregovora koji odlučuju o budućnosti sigurnosti kontinenta. "Evropljani će biti zastupljeni, a Francuska će učestvovati u Abu Dabiju kako bi sudjelovala u ovim razgovorima", rekao je francuski ministar vanjskih poslova Jean-Noel Barrot za RTL televiziju 8. novembra, govoreći o sastanku zakazanom za 10. i 11. novembar u gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zelenski je izrazio sumnju u Trumpove prijedloge za novi evropski sigurnosni poredak kojim bi bio okončan ruski rat punog obima protiv njegove zemlje. "To nije jednostavno i za nas može biti opasno", rekao je za CNN 6. novembra. Američki državni sekretar Marco Rubio, koji bi trebalo da otputuje u Abu Dabi, rekao je da je ostvaren određeni napredak u uspostavljanju "sigurnosne infrastrukture" kakvu bi Ukrajina i Evropa mogle imati nakon završetka rata s Rusijom. "Mislim da predsjednik upravo na to aludira, da je ostvaren određeni napredak u pogledu toga kako bi ta arhitektura mogla izgledati nakon sukoba", rekao je. Dodao je da "ništa još nije finalizirano i da bi određeni napredak mogao biti postignut u Abu Dabiju". Obnovljeno napajanje Zaporiške nuklearne elektraneU međuvremenu, obnovljeno je napajanje električnom energijom u nuklearnoj elektrani Zaporižje, koja se nalazi pod ruskom okupacijom. Energoatom, ukrajinska državna kompanija za nuklearnu energiju, javio je kasno 8. novembra da elektrana "ponovo prima vanjsko napajanje iz ukrajinskog elektroenergetskog sistema". Međutim, kompanija je dodala da situacija u elektrani ostaje "izuzetno opasna" te da i dalje postoje rizici od nestanka električne energije i prijetnje nuklearnoj i radijacijskoj sigurnosti "sve dok je elektrana pod ruskom okupacijom". Nije odmah bilo jasno šta je uzrokovalo nestanak struje u elektrani, iako je Ukrajina prijavila ruske napade na energetsku infrastrukturu u obližnjoj Zaporiškoj oblasti, koja je i dalje pod kontrolom Kijeva. Elektrana Zaporižje najveća je nuklearna elektrana u Evropi i ima šest reaktora. Ruske snage zauzele su je ubrzo nakon što je Moskva pokrenula invaziju punih razmjera u februaru 2022. godine, a Ukrajina i Rusija međusobno se optužuju za granatiranje i druge aktivnosti koje ugrožavaju sigurnost elektrane, smještene preko rijeke Dnjepar od teritorije pod kontrolom Ukrajine. U elektrani je više puta dolazilo do prekida koji su ugrožavali ključnu infrastrukturu, poput pumpi za snabdijevanje rashladnom vodom. "Ovo je 16. slučaj potpunog gubitka vanjskog napajanja električne energije u elektrani od početka 2026. godine", naveo je Energoatom. "Sistematski gubitak vanjskog napajanja posljedica je ruske okupacije." Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grossi pozvao je "vojne komandante odgovorne za ove aktivnosti, kao i za sve druge radnje usmjerene na nuklearne elektrane i/ili njihovo osoblje, da odmah obustave ove neprihvatljive postupke koji predstavljaju velike rizike za nuklearnu sigurnost i zaštitu tokom sukoba".

Glavni trg u Krakovu ostao je u nedelju, 8. novembra zatvoren dok su građani donosili svijeće u znak sjećanja na šest osoba koje je ubio napadač, za koga nadležni navode da je bio "fasciniran krajnje desničarskim ideologijama". Ovaj dvadesetčetvorogodišnji poljski državljanin u subotu je nasumično otvorio vatru u srcu istorijskog centra Krakova, što je premijer Donald Tusk nazvao "terorizmom". Prema navodima policije, među poginulima u drugom po veličini gradu u Poljskoj nalazi se i jedan britanski državljanin. Među 15 ranjenih, kako su nadležni izjavili za novinsku agenciju PAP, nalaze se državljani Austrije, Velike Britanije, Nemačke, Portugala i Rusije. Kasnije su pronađena još tri tijela u domu osumnjičenog u gradu Ostrovjec Svjentokšiski, koji se nalazi oko 150 kilometara sjeveroistočno od Krakova. Policija je saopštila da je riječ o napadačevim roditeljima i sestri. Napadač je ranjen u razmjeni vatre sa policijom, u kritičnom je stanju u bolnici. Dva policajca su ranjena dok su jurila osumnjičenog, koji je bio maskiran i obučen u vojnu uniformu, uključujući i pancirni prsluk. Prema navodima policije, muškarac je ostavio automobil na raskrsnici i počeo da puca na policajce iz poluautomatske puške. Državno tužilaštvo je saopštilo da je pokrenulo istragu o terorizmu. U gradu Krakovu su bile istaknute crne zastave, kao i zastave Poljske sa crnim trakama, nakon što je Varšava proglasila dvodnevnu nacionalnu žalost povodom žrtava nastradalih u nedelju.

Ruski napadi na elektroenergetski sistem u istočnoj ukrajinskoj Dnjepropetrovskoj oblasti ostavili su 600.000 ljudi bez struje, dok se 8. novembra nastavila kampanja Kremlja usmjerena protiv energetskih postrojenja. Šef regionalne vojne uprave Oleksandr Ganža izjavio je da su bolnice bile prinuđene da pređu na dizel-generatore, dok je u Dnjepru obustavljen rad javnog prevoza na električni pogon. "Radnici elektroenergetskih preduzeća već rade na uspostavljanju snabdijevanja električnom energijom. Njihove napore otežava neprestano rusko granatiranje", naveo je on u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama. Napadi su uslijedili dan nakon što je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužio Rusiju da pokušava da izvrši maksimalan pritisak uoči trilateralnih razgovora u Abu Dabiju, koji će biti održani narednih dana, tako što će "cijelu zemlju gurnuti u potpuni mrak". Rusija je krajem septembra počela da pojačava napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Ovaj sektor je meta njenih napada svake zime, još od početka invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine. U oktobru je Radio Slobodna Evropa (RSE) od Oružanih snaga Ukrajine dobio detaljan ruski dokument koji sadrži plan za ovogodišnju kampanju, usmjerenu na proizvodnju i distribuciju električne energije, vodosnabdijevanje, kanalizacione sisteme i grijanje. Oružane snage Ukrajine saopštile su 8. novembra da je Rusija tokom noći izvršila napad koristeći tri navođene rakete tipa H-59/69 (lansirane iz Azovskog mora) i 164 jurišne bespilotne letjelice, od kojih su 112 bile opremljene mlaznim motorima. Saopšteno je da je presretnuto 137 dronova. Međutim, ukrajinske vlasti navode da je napad dronom na privatnu kuću u predgrađu Dnjepra izazvao požar, dok je u drugom napadu u samom gradu poginuo jedan civil, a još jedan je ranjen. U Poltavskoj oblasti, četiri osobe su povređene u ruskim napadima. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je pogodilo trafostanicu "koja je snabdijevala električnom energijom preduzeća ukrajinske odbrambene industrije", kao i teretni brod u Crnom moru koji je "prevozio oružje". Vlasti u ruskoj Kurskoj oblasti, koja se graniči sa Ukrajinom, saopštile su da je četrdesetogodišnji muškarac poginuo kada je u napadu dronom pogođen traktor. Navodi o događajima na ratištu nisu mogli biti nezavisno potvrđeni.

Dve osobe su poginule, a 33 povređene u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na auto-putu A3 u smeru ka Zagrebu, neposredno nakon čvora Ivanić-Grad. Radi se o autobusu prevoznika "Niš-ekspres" koji je saobraćao na redovnoj liniji Niš–Zagreb. Nesereća se dogodila 8. novembra oko 7.25 ujutro. Autobus je probio zaštitnu ogradu, sleteo na zeleni pojas pored auto-puta i prevrnuo se na stranu. Na mesto nesreće stigle su hitne službe, a prema informacijama s terena, angažovan je i helicopter. Povređeni su upućeni u nekoliko bolnica u Zagrebu: KBC Zagreb, KBC Sestre milosrdnice, KB Dubrava, Traumatološku kliniku u Draškovićevoj i Kliničku bolnicu Merkur.

Behar Prenići (Preniqi) iz Obilića, koji je u avgustu prošle godine uhapšen na granici Srbije i Hrvatske zbog sumnji za ratne zločine, pušten je iz zatvora u Srbiji. Prenići je uhapšen početkom avgusta 2025. godine, na graničnom prelazu između Hrvatske i Srbije, dok je putovao iz Nemačke prema Kosovu. Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je da je Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, doneo 5. novembra 2026. godine presudu kojom se Prenići oslobađa optužbe da je od prve polovine juna 1999. godine do kraja avgusta 1999. godine, prinudno raseljavao civilno stanovništvo srpske nacionalnosti iz Obilića. Raseljavanje je, navodno vršeno podmetanjem požara. Prenići je u pritvoru proveo više od godinu dana, a pritvor mu je ukinut nakon objavljivanja oslobađajuće presude. Sud je kao nesporne utvrdio činjenice o postojanju ratnog stanja na Kosovu za vreme predmetnog događaja, i raseljavanju srpskog stanovništva iz Obilića. Međutim, zaključio je da izvedeni dokazi ne potvrđuju da je okrivljeni odgovoran za prinudno raseljavanje stanovništva. "Ovaj predmet pokazuje koliko je važno da se optužbe za ratne zločine pažljivo i temeljno istraže pre podizanja optužnice, kako bi se obezbedili uslovi za njihovo uspešno dokazivanje pred sudom", navodi se u saopštenju FHP-a. Neuspešno dokazivanje optužbi, prema oceni Fonda, dodatno produbljuje problem nedovoljne efikasnosti procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima i narušava poverenje javnosti u sposobnost pravosuđa da obezbedi odgovornost za počinjene zločine. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga. Kosovske vlasti su oduviek smatrale ova hapšenja proizvoljnim i zahtevale su puštanje na slobodu privedenih. Kosovo i Srbija su 2013. godine, uz posredovanje Evropske unije, postigli Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći, ali međusobna saradnja u slučajevima ratnih zločina gotovo da i ne postoji.

Biračka mesta za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji otvorena su jutros u 7 časova, a prvo glasa ima 481.789 birača upisanih u posebne biračke spiskove svoje nacionalne manjine. Glasanje će trajati do 20 časova na 949 biračkih mesta širom Srbije. Birači glasaju za jednu izbornu listu svoje nacionalne manjine, a mandati će biti raspodeljeni srazmerno broju osvojenih glasova. Neposredno će se birati članovi saveta 21 nacionalne manjine, među kojima su albanska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, mađarska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, hrvatska i crnogorska nacionalna manjina. Članovi nacionalnih saveta goranske i ruske nacionalne manjine biće birani putem elektorskih skupština, koje će biti organizovane u zgradi Narodne skupštine u Beogradu u Ulici kralja Milana 14. Šest nacionalnih manjina ima samo jednu listu, dok ostale imaju najmanje dve. Na izborima za nacionalni savet bošnjačke manjine glasaće 114.777 birača, mađarske 108.974, romske 60.979, albanske 37.759, slovačke 26.044, hrvatske 22.863, vlaške 21.046, a rumunske 20.347 birača. Za izbor nacionalnog saveta bugarske manjine upisano je 15.743 birača, crnogorske 11.230, makedonske 9.368, rusinske 6.933, bunjevačke 6.595, grčke 3.752, egipatske 3.554, aškalijske 2.906, slovenačke 2.856, ukrajinske 2.237, nemačke 2.026, češke 1.498, a poljske 298 birača. Nacionalni saveti predstavljaju manjinske zajednice u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Republička izborna komisija (RIK) rezultate i ovih izbora objaviće najkasnije 96 sati po zatvaranju biračkih mesta.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da policija sprovodi istragu nakon "tragične pucnjave" u drugom po veličini gradu u zemlji. Pet osoba je poginulo, a više od desetine ranjeno u pucnjavi u blizini glavnog trga u Krakovu, u južnoj Poljskoj, saopštila je policija. "U tom incidentu poginulo je pet osoba, dok je oko desetak drugih ranjeno", izjavio je u subotu za novinsku agenciju AFP portparol krakovske policije. Među povrijeđenima su i policijski službenici, a napadač je ranjen u sukobu sa policijom. Poljski premijer Donald Tusk objavio je na društvenoj mreži X da policija istražuje napad. Na lice mesta izašle su hitne službe, a na trg je sleteo helikopter hitne medicinske pomoći. Policija još uvek nije potvrdila identitet napadača niti njihov motiv, a okolnosti slučaja su i dalje predmet istrage. U međuvremenu, predsjednik Poljske Karol Nawrocki izjavio je da je "duboko zabrinut" zbog strašnih događaja u Krakowu. Nawrocki je rekao da očekuje "potpuno razjašnjenje okolnosti ovog tragičnog događaja". "Šef kancelarije za nacionalnu sigurnost na putu je za Krakov. Sigurnost Poljaka naš je apsolutni prioritet", napisao je na društvenim mrežama. Američki ambasador u Varšavi, Tom Rose, ponudio je podršku svoje zemlje i izrazio solidarnost s Poljskom.