Sve članice Evropske unije moraće da od 10. aprila uvedu Sistem ulaska/izlaska (EES) na svim svojim graničnim prelazima i da registruju sve državljane trećih zemalja koji prelaze granicu, saopštila je Evropska komisija. EES je automatizovani IT sistem koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van Evropske unije koji ulaze u šengenski prostor. Sistem beleži biometrijske podatke – otiske prstiju i snimke lica – kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. Sistem EES je delimično uveden u oktobru 2025. godine, a biće u potpunosti operativan u aprilu ove godine. Zvaničnici Evropske komisije navode da će državama članicama biti dozvoljeno postepeno uvođenje sistema do 9. aprila, kako bi on dan kasnije postao potpuno operativan. Evropska komisija, međutim, ostavlja državama članicama određeni stepen fleksibilnosti u faznoj implementaciji naročito tokom takozvane "špic sezone" leta. "S obzirom na zabrinutosti u vezi sa predstojećom letnjom sezonom, ugrađena je dodatna fleksibilnost i za letnji period. Države članice, ukoliko je potrebno, mogu produžiti period postepenog uvođenja do septembra", potvrdio je portparol Evropske komisije Markus Lamert. EES sistem će se primenjivati na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Građani koji nemaju biometrijski pasoš i dalje će prolaziti kroz manuelno pečatiranje putnih dokumenata. Putnici koji prekorače dozvoljeni boravak u EU (90 dana u periodu od 180 dana) smatraju se osobama koje nezakonito borave u šengenskom prostoru i biće podvrgnuti postupku povratka. Prema uredbi Evropske komisije, odluke o povratku u pojedinim slučajevima biće praćene zabranom ulaska (kada nije odobren rok za dobrovoljni odlazak ili kada obaveza povratka nije ispunjena), dok se u drugim slučajevima takođe može izreći zabrana ulaska. I zabrane ulaska i odluke o povratku biće evidentirane u sistemu EES. Trajanje zabrane ulaska određivaće se uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti pojedinačnog slučaja i, po pravilu, neće biti duže od pet godina. Ukoliko osoba na koju se zabrana odnosi pokuša ponovo da pređe šengensku granicu, ulazak će joj biti odbijen na granici, a podaci o odbijanju biće registrovani u sistemu. U određenim slučajevima predviđena je i mogućnost poništavanja pasoša prilikom pokušaja ulaska.

Predstavnici Evropske komisije dogovorili su se sa partnerima sa Zapadnog Balkana da se razgovori o problemima sa vozačima kamiona na granicama sa Šengenskom zonom nastave na tehničkom nivou. Formiranje radne grupe za razgovore na tehničkom nivou rezultat je sastanka nadležnih ministara iz regiona sa predstavnicima Evropske komisije, koji je održan 3. februara u onlajn formatu. "Cilj sastanka bio je da se obezbedi jasno razumevanje funkcionisanja sistema ulaska i izlaska, kao i da se razgovara o merama za ublažavanje potencijalnih negativnih uticaja", izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert. On je dodao da je Evropska komisija svesna zabrinutosti koju su izrazili transportni operateri sa Zapadnog Balkana, da pažljivo prati situaciju i da je u redovnom kontaktu sa partnerima iz regiona. Sastanak sa ministrima Zapadnog Balkana održan je nakon što su prevoznici iz četiri zemlje regiona od 26. januara započeli blokadu graničnih prelaza, protestujući zbog uvođenja sistema ulaska i izlaska u Šengenskoj zoni. Evropski sistem ulaska i izlaska (EES) je automatizovani IT sistem koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van Evropske unije koji ulaze u Šengenski prostor. Sistem beleži biometrijske podatke – otiske prstiju i snimke lica – kao i ime putnika i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. EES je delimično uveden u oktobru 2025. godine, dok se očekuje da u potpunosti postane operativan u aprilu 2026. godine. Evropska komisija je obećala da će raditi na pronalaženju rešenja. Međutim, u novoj viznoj strategiji, koju je usvojila 29. januara, nema konkretnih mera, osim potvrde da će ovo pitanje biti predmet razmatranja u budućnosti. U dokumentu se navodi da će Evropska komisija blisko sarađivati sa državama članicama kako bi pronašla "pragmatična rešenja" za prilagođavanje produženih kratkoročnih boravaka za odabrane kategorije državljana trećih zemalja, uz obezbeđivanje bezbednosnih i ekonomskih koristi za Evropsku uniju, kao i pravne sigurnosti za putnike.

Mirovni razgovori između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje SAD, počeli su u sredu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nekoliko sati pošto su ruske snage ponovo izvele napade širom Ukrajine. Direktni pregovori u kojima učestvuju Moskva i Kijev, zajedno sa predstavnicima SAD, nastavljeni su u Abu Dabiju 23. i 24. januara. Ukrajinski i ruski pregovarači retko su se sastajali otkako je Kremlj pokrenuo invaziju u februaru 2022. Glavni ukrajinski pregovarač Rustem Umerov potvrdio je na X da su pregovori počeli, navodeći da su pregovarači iz Ukrajine, Rusije i SAD započeli trilateralni sastanak. "Sledi rad u odvojenim grupama po specifičnim temama, posle čega je planirana naknadna zajednička sinhronizacija pozicija", dodao je on. Prema ranijim izveštajima medija koji se pozivaju na neimenovanog zvaničnika Bele kuće, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Stiv Vitkof (Steve Witkoff), predstavljaće SAD na pregovorima sa Ukrajinom i Rusijom. Nade za ikakav proboj ka okončanju rata, dok se približava njegova četvrta godišnjica ovog meseca, slabe su. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima rano u sredu da stav Rusije u pregovorima nije promenjen i da je "apsolutno jasan i da su ga dobro razumeli i Kijev i američki pregovarači“. Nekoliko sati pre razgovora Rusija je izvela masovan napad raketama i dronovima na ukrajinsku prestonicu i druge regione širom zemlje, naglašavajući, kako navode ukrajinski zvaničnici, poznatu taktiku Kremlja da koristi diplomatiju za kupovinu vremena, dok intenzivira udare u najkrvavijem sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata. Nastavak napadaRuske snage su tokom noći lansirale više od 100 dronova na Ukrajinu, saopštile su u sredu ukrajinske vazduhoplovne snage. U Dnjepropetrovskoj oblasti, dve osobe su poginule, a dve ranjene usled napada dronom, navele prema regionalne vlasti. U južnom regionu Odese, najmanje pet ljudi je povređeno u ruskom noćnom napadu, saopštile su regionalne vlasti, dodajući da su oštećene kuće, vrtići i škola.

Ministar kulture u Vladi Srbije Nikoli Selaković, optužen za zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenata, negirao je krivicu na početku suđenja pred Specijalnim sudom u Beogradu. Nakon što je tužilac u uvodnom izlaganju predstavio ključne tačke optužnice., Selaković je izjavio da je "jezički i gramatički razumeo optužni predlog", ali da mu "sadržinski nije jasno šta je zgrešio". "Nije mi jasno kojim sam radnjama učinio krivično delo", rekao je Selaković. Selaković je rekao i da ne želi da se pozove na imunitet, što mu kao ministru omogućava Ustav Srbije, javila je reporterka Radija Slobodna Evropa. Predsedavajući sudija je nakon toga rekao da će sud svakako uputiti i dopis Vladi Srbije, koja takođe može da zatraži imunitet za svog ministra. Selaković se sa još troje predstavnika državnih institucija tereti da je falsifikovanjem dokumenata omogućio da kompleks Generalštaba, porušenog u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. I drugi obuhvaćeni optužnicom izjavili su da nisu krivi. Po završetku ročišta, Selakovićev advokat Vladimir Đukanović ocenio je da je optužni predlog "politički motivisan". "Ako je zloupotreba službenog položaja, jasno je da mora bude kod nekoga ili nečija korist ili da je negde načinjena neka šteta, niti ima u optužnom predlogu bilo kakve štete, a još manje ima da je neko pridobio neku korist" "Jedina šteta je napravljena Republici Srbiji zato što je unosan posao koji je mogao da bude za ovu državu i nešto što je moglo da popravi naše odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama je tako uništeno", dodao je. Đukanović, koji je i Selakovićev partijski kolega iz Srpske napredne stranke, kazao je i da je "ubeđen" da će u "ovom besmislenom postupku izaći kao pobednici". Naredno ročište zakazano je za 15. april. Ukidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra bio je prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Trebalo je da ga gradi privatna kompanija "Affinity Partners" u vlasništvu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, 15. decembra, u danu kada je podignut optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta. Nisu direktno naveli razloge zbog kojih odustaju od gradnje, već su saopštili da je odluka doneta "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Selakovića pred sudom dočekali antivladini demonstrantiRušenju kompleksa Generalštaba i gradnji na tom mestu protive se studenti u blokadi, koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste u Srbiji, opozicija i stručna javnost koja se zalaže da ti objekti zadrže status kulturnog dobra i da budu obnovljeni. Sleakovića su pred zgradom suda, zvižducima i skandiranjem "Mafiju na robiju" i "Ministre, lopove", dočekali građani koji su se, koji su se na poziv studenata, okupili uoči suđenja. Oni su na kratko blokirali ulicu ispred suda i razvili transparent "Svi smo mi svedoci". Sudu su predali pismo koje, kako su naveli, govori o značaju Generalštaba, nakon čega je okupljanje završeno. Studenti su najavili da će svako ročište pratiti ispred suda. "Mi ne dolazimo da presuđujemo, niti da vršimo pritisak na sud, već da svedočimo i da pokažemo da ovaj proces ima publiku", rekao je", rekao je tokom protesta ispred suda student Dimitrije Radojević. Sa druge strane, vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pružala je podršku planiranom projektu - uz tvrdnju da zgrade ne mogu da se obnove i da ih treba srušiti. Predsednica Skupštine Srbije, iz redova SNS-a, Ana Brnabić izjavila je uoči suđenja u slučaju "Generalštab" da je ono "besmisleno i besramno", te da je to "rušenje države". "Sačuvali ste ruševinu koju je porušio NATO, a NATO ne okrivljujete", rekla je Brnabić na televiziji Pink 4. februara. Selaković je i na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), koje je prethodilo suđenju, negirao krivicu. Tvrdi da "nije tačno" da je bilo kome naložio da se falsifikuju dokumenta koja su poslužila Vladi Srbije da sa objekata Generalštaba skine zaštitu u novembru 2024. Tužilaštvo traži tri godine zatvora za SelakovićaTužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine. Ukazuju i na "svesno kršenje" zakonskih procedura, u kojem su učestvovali predstavnici više institucija - među kojima su Ministarstvo kulture, republički i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. A pored odbacivanja krivice u ovom slučaju, ministar Selaković od početka postupka u javnost iznosi optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Bez navođenja dokaza, optužio je tužioce da rade "po nalogu neimenovanih centara moći", čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takve navode je u više navrata ponavljao i sam Vučić. Tužilaštvo je, sa druge strane, ukazivalo da su optužbe i uvrede, koje na račun tužilaca iznose najviši predstavnici vlasti, vid pritiska na njihov rad. Upozoravali su da se time ugrožava rad tužilaca i njihova bezbednost. Kakva je uloga Selakovića?U optužnom predlogu TOK-a, navodi se da je Selaković "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije". Dodaje se da je "svojim potpisom overavao službene isprave sa neistinitom sadržinom". Pored Selakovića, optužnim predlogom su obuhvaćeni i Slavica Jelača, zaposlena u Ministarstvu kulture na funkciji vršioca dužnosti (v.d.) sekretara, Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Tužilaštvo u optužnom predlogu navodi da je Selaković 10. jula 2024. pozvao Vasića i Ivanovića, i da im je u prisustvu Slavice Jelače naložio da Ministarstvu kulture podnesu akt - odnosno Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Dodaje se da je Goran Vasić po nalogu Selakovića "sačinio akt sa neistinitom sadržinom", i to sam "bez znanja i učešća konzervatora i drugih stručnih lica Zavoda koji su jedino ovlašćeni da izrade i pravno uobliče" predlog o prestanku svojstva kulturnog dobra za kompleks Generalštab. Prema ranijim navodima Tužilaštva, Goran Vasić je priznao falsifikovanje dokumenata. Vlast nastavlja put ka rušenju GeneralštabaIstraga TOK-a pokrenuta je u maju 2025. Tada je Kušnerova firma saopštila da je sudbina izgradnje luksuznog kompleksa sa Trampovim brendom "neizvesna" i odbacila bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata. Iako je istraga privremeno stopirala planove za gradnju kompleksa, vlast je tokom jeseni 2025. nastavila sa potezima koji krče put projektu. Skupština je početkom novembra po hitnom postupku usvojila poseban zakon, takozvani leks specijalis, kojim je skinuta zaštita sa kompleksa Generalštaba. Nalaže se njegovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara, u koji je Generalštab upisan 2005. godine. U obrazloženju Zakona se navodi da su zgrade, predviđene za rušenje, značajno oštećene u NATO bombardovanju 1999. i da je onemogućeno njihovo korišćenje. To, kako se navodi, stvara "nesrazmerne finansijske i druge teškoće i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu". Sa druge strane, protesti, sa hiljadama ljudi na ulicama, organizovani su u više navrata ispred Generalštaba - uz poruku da gradnja na tom mestu neće biti dozvoljena.

Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo najavila je da će obavijestiti "relevantne međunarodne misije" o presudi Osnovnog suda u Prištini, kojim je Srđan Lazović osuđen na 12 godina i šest mjeseci zatvora zbog ratnih zločina, tvrdeći da je riječ o političkoj i nepravičnoj odluci zasnovanoj na lažnim i nepouzdanim svjedočenjima. U saopštenju Kancelarije navodi se da je Lazović osuđen "na osnovu lažnih, nepouzdanih i izmišljenih svedočenja navodnih očevidaca, koji su tokom ročišta menjali iskaze, pobijali sopstvene tvrdnje i zapravo se uplitali u sopstvene laži". Također se tvrdi da Lazović u vrijeme izvršenja djela koja mu se stavljaju na teret nije bio pripadnik policijskih snaga, već da je bio angažovan na poslovima sječe šume. "Lazovićevi advokati će svakako uložiti žalbu na ovu drakonsku i sramnu političku presudu, a Kancelarija za Kosovo i Metohiju će o njoj obavestiti relevantne međunarodne misije kako bi se Lazoviću omogućilo pravedno i pravično suđenje tokom kojeg bi dokazao svoju nevinost", navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. Presudu Srđanu Lazoviću izrekao je Osnovni sud u Prištini, proglasivši ga krivim za ratne zločine počinjene nad albanskim civilima u selu Panorc kod Mališeva tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Kako prenosi Zakletva za pravdu, Lazović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i šest mjeseci. Optužnicu protiv Lazovića Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 2024. godine. Prema navodima iz optužnice, u koju je imala uvid ova medijska kuća specijalizirana za izvještavanje iz oblasti pravosuđa, Lazović se tereti da je u periodu 1998–1999. godine, u saučesništvu s drugim, još neidentifikovanim osobama, počinio nezakonita hapšenja te fizičko i psihičko zlostavljanje albanskog civilnog stanovništva koje nije učestvovalo u ratu. Tužilaštvo navodi da je od 3. septembra do 5. oktobra 1998. godine, u selu Panorc kod Mališeva, Lazović, kao uniformisana osoba, zajedno s drugim pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga, učestvovao u hapšenju, pritvaranju, mučenju i fizičkom i psihičkom zlostavljanju oko 500 albanskih civila, s ciljem zastrašivanja, masovnog protjerivanja i etničkog čišćenja. Prema optužnici, stanovnici sela iz opština Mališevo i Klina bili su prisiljeni da napuste svoje domove i krenu prema planinama sela Panorc, gdje su naišli na kontrolni punkt srpskih policijskih snaga. Navodi se da su muškarci razdvajani od žena i djece, kojima je naređeno da se udalje, dok je oko 500 albanskih muškaraca uhapšeno i odvedeno prema seoskoj školi, gdje su tokom puta zlostavljani i premlaćivani. U školi su muškarci bili zatočeni oko 30 sati, a potom su pojedinačno odvođeni u učionicu na ispitivanje, gdje su, prema optužnici, premlaćivani i mučeni. Trinaest pritvorenih osoba kasnije je prebačeno u zatvor Dubrava, dok su ostali pušteni na slobodu. Lazović i drugi pripadnici srpskih snaga terete se i za protjerivanje albanskog stanovništva, kao i za pljačku njihovih kuća nakon prisilnog napuštanja sela. U posljednje vrijeme Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je više optužnica za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Od završetka sukoba, desetine osoba osuđene su za ove zločine pred domaćim i međunarodnim pravosudnim institucijama. U periodu od 2000. do 2008. godine istrage ratnih zločina vodila je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), dok je te nadležnosti od 2008. godine preuzela Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), koja je 2018. godine predmete predala kosovskim pravosudnim institucijama. Tokom rata na Kosovu, u periodu od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo, a većina njih su Albanci.

Jedna transrodna osoba doživela je seksualno zlostavljanje tokom odsluženja zatvorske kazne u dva kazneno-popravna zavoda u Srbiji, saopštila je u utorak nevladina organizacija "Da se zna!". Kako se navodi u saopštenju, žrtva je ovom beogradskom udruženju rekla da je bila izložena nehumanom odnosu, ponižavanju i maltretiranju od strane osoblja i drugih zatvorenika u zatvoru u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, i prethodno u Nišu, na jugoistoku zemlje. "Tansrodna prebroditeljka nam je rekla da je više puta doživela silovanje (prvi put dok je bila u zatvoru u Nišu, a zatim nekoliko puta u trenutnom zatvoru u Kragujevcu), da svakodnevno trpi uvrede zbog svog rodnog identiteta i zbog toga što je Romkinja, kao i pretnje ukoliko o tome bude govorila", saopštilo je udruženje "Da se zna!" Kako kažu, ona je pisala pritužbe na odnos nadzornika i komandira zatvora prema njoj, ali joj je naloženo da sve te podneske "pocepa i baci". "Nadzornici zatvora u Nišu su je prinudili da potpiše papir u kojem tvrdi da nije silovana i da se neće žaliti na rad osoblja zatvora", navodi se u saopštenju. Kako kažu u ovoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava, nakon dobijenih saznanja su se obratili dopisom Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sa zahtevom da njihovim aktivistima odobre posetu Kazneno-popravnom zavodu u Kragujevcu i razgovor uživo sa osobom koja ih je kontaktirala, ali odgovor nisu dobili. Najavili su da će se povodom ovog slučaja od Zaštitnika građana zatražiti da pokrene postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Kazneno-popravnog zavoda u Kragujevcu, kao i da će podneti krivičnu prijavu tužilaštvu u Kragujevcu za krivična dela silovanje i zlostavljanje i mučenje. Radio Slobodna Evropa (RSE) se povodom ovog slučaja obratio kazneno-popravnim zavodima u Nišu i Kragujevcu, ali nismo dobili odgovor na hitan upit. Odgovor je izostao i iz Ministarstva pravde Srbije.

Američka vojska oborila je iranski dron koji se "agresivno" približavao nosaču aviona USS Abraham Lincoln u Arapskom moru, saopštila je američka vojska 3. februara. Iranski dron Shahed-139 letio je prema nosaču aviona "s nejasnom namjerom" i oboren je od strane američkog borbenog aviona F-35, navedeno je u saopštenju. "Borbeni avion F-35C s nosača aviona Abraham Lincoln oborio je iranski dron u samoodbrani, s ciljem zaštite nosača aviona i osoblja na brodu", izjavio je kapetan američke mornarice Tim Hawkins, portparol Centralne komande američke vojske. Dodao je da nijedan pripadnik američke vojske nije povrijeđen tokom incidenta i da nijedna vojna oprema nije pretrpjela oštećenja. Incident se dogodio u trenutku kada diplomate pokušavaju organizirati nuklearne pregovore između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, te usred upozorenja američkog predsjednika Donalda Trumpa da su američki ratni brodovi upućeni prema Iranu i da bi se "loše stvari" mogle dogoditi ukoliko se ne postigne dogovor. Američka vojska rasporedila je u blizini iranske obale pomorsku udarnu grupu, predvođenu nosačem aviona USS Abraham Lincoln. Predsjednik Trump nije isključio mogućnost vojne akcije protiv Irana, kao odgovor na brutalno gušenje antivladinih protesta koji su izbili krajem decembra širom Irana.

Izborni panel za žalbe i predstavke usvojio je žalbu Srpske liste u vezi odluke Centralne izborne komisije (CIK) da ne odobri konačne rezultate koje je taj politički subjekat ostvario na vanrednim parlamentarnih izborima održanim 28. decembra prošle godine. Izborni panel za žalbe i predstavke je u svom obrazloženju naveo da je odluka CIK-a od 31. januara "neopravdana" i u suprotnosti sa "zakonskim odredbama". U odluci se takođe dodaje da se objavljivanje konačnih rezultata vrši nakon završetka prebrojavanja i ponovnog brojanja glasova za sve političke subjekte, te da mora obuhvatiti sve izborne subjekte "bez izuzetka". "Svako delimično objavljivanje konačnih rezultata, u takvim okolnostima, nema pravni osnov i u suprotnosti je sa principima ravnopravnosti izbornih subjekata, pravne sigurnosti i transparentnosti izbornog procesa. Stoga je ova odluka u suprotnosti sa dobrim izbornim praksama, kao i sa standardima Venecijanske komisije", navodi se u odluci Izbornog panela za žalbe i predstavke objavljenoj 3. februara. Na ovu odluku može se uložiti žalba Vrhovnom sudu Kosova u roku od 48 sati. Članovi Samoopredeljenja su odbili da odobre rezultate za Srpsku listu-najveću stranku Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, nakon čega je ragovala međunarodna zajednica. Srpska lista je ovu odluku CIK-a opisala kao "nezakonitu i diskriminatornu jer se negira preko 42.000 glasova" koje je dobila na parlamentarnim izborima, te je uložila žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Srpska lista je na parlamentarnim izborima osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedno mesto dobio Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. U međuvremenu je ambasada SAD u Prištini navela da je odluka Centralne izborne komisije Kosova da ne potvrdi izborne rezultate za Srpsku listu u suprotnosti sa pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike, te da"svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova". Evropska unija (EU) je pozvala na depolitizaciju rada CIK-a, u skladu sa izveštajem Misije EU za posmatranje izbora, i sve strane da rade zajedno, u skladu sa Ustavom". Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, koja je pozvala na "poštovanje međunarodnih izbornih standard, transparentno i sveobuhvatno objavljivanje rezultata izbora".

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je 3. februara da je Srbija prekršila ljudska prava više od dvadeset avganistanskih tražilaca azila koje je tokom noći 2017. proterala preko granice u Bugarsku. O ovom slučaju izjasnio se 2020. i Ustavni sud Srbije koji je utvrdio da su policijski službenici nečovečno postupili prema tražiocima azila iz Avganistana, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina i troje mlađe od sedam. Policija u Srbiji uhapsila je na granici sa Bugarskom u februaru 2017. migrante iz Avganistana zbog sumnje da su ilegalno prešli granicu i pritvorila ih. Oni su nakon toga izvedeni pred sudiju za prekršaje u Pirotu, na jugoistoku Srbije, pred kojim su zatražili azil, pa je prekršajni postupak protiv njih obustavljen. Policiji je naloženo je da svima izdaju potvrde o izraženoj nameri da traže azil, kako bi bili upućeni u centar za smeštaj tražilaca azila. Uprkos tome, službenici policije su ih, u noći sproveli do granice i proterali nazad u Bugarsku. Tražioci azila navode da su bili prinuđeni da pešače kroz šumu, na temperaturi ispod nule, a pre toga su im oduzeta sva dokumenta, među kojima i ona izdata u Srbiji. Sud u Strazburu je utvrdio da su podnosioci zahteva bili pritvoreni u Srbiji u neadekvatnim uslovima. "Prostorija u kojoj su bili smešteni bila je prljava. Štaviše, nedostajao je toalet, pristup vodi za piće i adekvatno grejanje, a spoljne temperature u tom delu Srbije 3. februara 2017. godine kretale su se od -2 do 6 stepeni Celzijusa. Nije bilo kreveta ni stolica", navodi se u presudi. Takođe, sud se složio sa ocenom Ustavnog suda u Srbiji da način na koji su tražioci azila udaljeni iz Srbije predstavlja "nečovečno i ponižavajuće postupanje". "(Tražioci azila) su tvrdili da su proterivanje izvršile vlasti tokom noći, na niskim temperaturama, i da je uključivalo upotrebu prekomerne fizičke sile", navodi se u presudi. Sud je utvrdio i da su tražioci azila proterani u Bugarsku bez adekvatne procedure ispitivanja da li bi oni imali pristup odgovarajućem postupku za azil u Bugarskoj. Evropski sud je odredio da Srbija treba da isplati pet hiljada evra sa taksama za dvoje tražilaca azila jer su samo njih dvoje ostali u kontaktu sa sudom. Zastupnik tražilaca azila Nikola Kovačević napisao je na društvenoj mreži Linkedin da je Evropski sud utvrdio višestruka kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima. On je naveo da postupanje policije u ovom slučaju odražava "prirodu nekih operacija potiskivanja koje se dešavaju u regionu Balkana". Više od 1,5 miliona migranata iz 120 država sveta prošlo je kroz Srbiju od 2015, podaci su državnog Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije. U poslednjih deset godina kroz Srbiju su kroz Srbiju su prolazili migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušaju da stignu do zemalja Evropske unije. Takozvana Balkanska migrantska ruta ka zapadu Evrope išla je preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije.

Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je Zlatan Begić, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, diskriminisan, jer mu je uskraćeno pravo da se kandiduje za predsjednika, odnosno potpredsjednika bh. entiteta Federacija BiH. Kako se navodi u saopštenju suda 3. februara, presudom je utvrđeno da su povrijeđene odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima koje garantuju opštu zabranu diskriminacije. Evropski sud je presudio da je takva praksa protivna evropskim standardima, a Bosni i Hercegovini je naloženo da Begiću isplati 10.000 eura na ime troškova i izdataka u oba slučaja. Sud je donio i odluku da su Begiću po istom osnovu povrijeđena i prava za izbor u rukovodstvo Parlamentarne skupštine BiH. I u ovom slučaju mu je BiH dužna isplatiti 10.000 eura. Presuda još nije konačna. Šta je prethodilo presudi?Centralna izborna komisija (CIK) BiH je odbila 2023. godine ovjeriti Begićevu kandidaturu iz reda "Ostalih", pozivajući se na odluke visokog predstavnika Christiana Schmidta. Schmidt je 2. oktobra 2022. godine donio odluku o izmjenama Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije koje se, između ostalog, odnose na to da se na ove funkcije mogu birati predstavnici iz reda konstitutivnih naroda. Konstitutivni narodi (Bošnjaci, Hrvati i Srbi) su ustavna kategorija uvedena Daytonskim sporazumom. Oni imaju posebna politička prava, uključujući pravo kandidature za najviše funkcije u državi. Građani koji se izjašnjavaju kao "Ostali", ne pripadaju jednom od tri konstitutivna naroda i nemaju pravo kandidature za predsjednika/potpredsjednika Federacije BiH niti za članove Predsjedništva BiH. I Sud BiH je u februaru 2023. odbio Begićevu žalbu, navodeći da nema ustavotvornu ni zakonodavnu nadležnost da mijenja izborna pravila. Istovremeno, Begić je nakon opštih izbora 2022. bio nominovan za poziciju jednog od čelnih ljudi Predstavničkog doma Parlamenta BiH, ali se dom o tome nije izjašnjavao, jer nije u skladu sa Poslovnikom koji predviđa da u rukovodstvu doma budu samo predstavnici konstitutivnih naroda. Nakon toga, u aprilu 2023. godine Begić je zajedno s delegatima Demokratske fronte iz reda Ostalih uputio predstavke Sudu u Strazburu, tvrdeći da je etnički zasnovani izborni sistem diskriminirajući i da građanima koji ne pripadaju Bošnjacima, Srbima ili Hrvatima uskraćuje pravo kandidature. Šta nakon presude?U skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, strane u postupku imaju rok od tri mjeseca da zatraže upućivanje predmeta Velikom vijeću Evropskog suda za ljudska prava. Ukoliko takav zahtjev ne bude podnesen ili bude odbijen, presuda će postati konačna i biti proslijeđena Komitetu ministara Vijeća Evrope na nadzor izvršenja. Ova presuda se nadovezuje na ranije odluke Evropskog suda za ljudska prava koje su ukazale na diskriminaciju u izbornom sistemu BiH. Još 2009. u slučaju Sejdić i Finci Sud je presudio da je zabrana kandidature za Predsjedništvo i Dom naroda na osnovu etničke pripadnosti diskriminatorna. Presude Zornić iz 2014. i Pilav iz 2016. godine dodatno su potvrdile da građani koji ne pripadaju konstitutivnim narodima ili koji žive u "pogrešnom" entitetu nemaju jednaka politička prava.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski odlikovao je u utorak novinara Radija Slobodna Evropa i ratnog reportera Marjana Kušnira, kao i narednika 93. posebne mehanizovane brigade Holodni Jar Vladislava Rožkovskog, Ordenom za hrabrost. "Ratni dopisnik Radija Slobodna Evropa Marjan Kušnir uspio je spasiti četvorogodišnje dijete iz stana zahvaćenog požarom nakon ruskog napada dronovima na Kijevsku oblast", naveo je Zeleneski na X-u. Za Vladislava Rožkovskog je Zelenski naveo da je ovaj ukrajinski narednik "spašavao ljude nakon ruske terorističke napada dronovima na putnički voz u Harkivskoj oblasti prošle sedmice". "Vladislav je bio jedan od više od 200 putnika u vozu. Odmah nakon granatiranja počeo je pomagati u evakuaciji i pružao medicinsku pomoć svima kojima je bila potrebna", istakao je. Zelenski je zahvalio Rožkovskom i Kušniru "na nesebičnosti i na zaštiti ljudskih života – i na frontu i u pozadini". "Zahvaljujući takvim ljudima naša zemlja opstaje i bori se protiv neprijatelja", naglasio je predsjednik. Marjan Kušnir spasio je četvorogodišnju djevojčicu, iznijevši je na rukama iz stana u koji je u noći 28. januara pogodio ruski dron u selu Bilohorodka kod Kijeva. Majka djevojčice i muškarac s kojim je živjela poginuli su. Dijete je na sigurnom, a o njoj su se pobrinuli njen 20-godišnji brat i njegov otac, bivši suprug stradale žene. Narednik Vladislav Rožkovski putovao je vozom na relaciji Barvinkove - Lavov - Čop, koji se 27. januara našao na meti ruskih dronova, pri čemu je jedna od letjelica modela Šahed direktno pogodila vagon s putnicima. Vojnik je evakuisao putnike s mjesta udara, uključujući majku s bebom, podsjeća Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa.

Ukrajina je optužila Rusiju za "zimski genocid" nakon još jednog talasa masovnih vazdušnih napada koji su bili usmereni na energetsku i civilnu infrastrukturu, u trenutku kada su komunalne službe već na izmaku snaga zbog višestrukih napada koji su desetine hiljada Ukrajinaca ostavili bez grejanja ili električne energije, pri temperaturama ispod nule. Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihal izjavio je da je osam regiona širom Ukrajine bilo meta napada u ranim jutarnjim satima 3. februara, što je opisao kao "još jedan ruski zločin protiv čovječnosti – pokušaj zimskog genocida". "Stotine hiljada porodica, uključujući decu, namerno su ostavljene bez grejanja tokom najoštrijih zimskih uslova", napisao je Šmihal na mreži X. Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, najmanje devet osoba je povređeno, a više višespratnih stambenih zgrada oštećeno je u noćnom napadu na Kijev i druge regije. Rusija je, prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koristila značajan broj balističkih raketa u kombinaciji s drugim vrstama projektila – ukupno više od 70 – kao i 450 jurišnih dronova. "Iskorištavanje najhladnijih dana zime za terorisanje ljudi Rusiji je važnije od okretanja diplomatiji", dodao je Zelenski. 'Pokušaj zimskog genocida'Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su napadi bili usmereni na "ukrajinske vojno-industrijske i energetske objekte", prenela je novinska agencija Interfaks. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je zbog napada bez grejanja ostalo 1.170 stambenih zgrada u glavnom gradu pošto su oštećena energetska postrojenja koja snabdevaju grad. Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihalj rekao je da je osam regiona širom Ukrajine bilo meta u, kako je naveo, "pokušaju zimskog genocida". "Stotine hiljada porodica, uključujući decu, namerno su ostavljene bez grejanja tokom najtežih zimskih uslova", napisao je Šmihalj na X. Napad na Kijev i druge regione širom Ukrajine usledio je pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) prošle nedelje objavio da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao da obustavi vazdušne napade na ukrajinsku prestonicu i druge "razne gradove" do 1. februara. U Harkivu na istoku zemlje, najmanje jedna osoba je poginula, dok je pet povređeno u ruskim napadima proteklog dana, navele su regionalne vlasti. Anton Hrušecki, izvršni direktor Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS), komentarisao je najnovije nacionalno istraživanje instituta objavljeno 2. februara, koje je pokazalo da 88 odsto Ukrajinaca veruje da su ruski udari na energetski sektor usmereni na to da ostave Ukrajince bez struje i grejanja i primoraju Ukrajinu na kapitulaciju. "Ukrajinci osećaju hladnoću i teškoće, ali nisu spremni da kapituliraju. Oni ostaju odlučni da nastave da pružaju otpor", rekao je Hrušecki za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). On je dodao da je većina Ukrajinaca i dalje optimistična u pogledu budućnosti, navodeći nalaz istraživanja da 64 odsto njih zamišlja Ukrajinu kao prosperitetnu zemlju i članicu Evropske unije u roku od 10 godina. Hrušecki je rekao da je nivo optimizma "čak i malo veći nego što je bio krajem 2024. godine". "Trenutno Ukrajinci pokazuju otpornost i samopouzdano gledaju u budućnost", rekao je on. Pregovori uz posredovanje SAD nastavljaju se u Abu DabijuNoćni napadi dogodili su se uoči mirovnih pregovora u Abu Dabiju uz posredovanje SAD, koji bi trebalo da počnu u sredu. Predsednik SAD Donald Tramp, obraćajući se novinarima u Beloj kući u ponedeljak, rekao je da očekuje "dobre vesti" o Ukrajini i Rusiji. "Mislim da nam ide veoma dobro s Ukrajinom i Rusijom. Prvi put to kažem. Mislim da ćemo možda imati neke dobre vesti", rekao je Tramp. Prema izveštajima medija koji se pozivaju na zvaničnika Bele kuće, Trampov specijalni izaslanik, Stiv Vitkof (Steve Witkoff), predstavljaće SAD na pregovorima sa Ukrajinom i Rusijom u Abu Dabiju. Dotle je generalni sekretar NATO-a Mark Rute stigao je u Kijev u utorak u nenajavljenu posetu, tokom koje se obratio ukrajinskom parlamentu, Vrhovnoj radi. "Putin je dugo mislio da može da nas iscrpi. Da je Ukrajina slaba, da će vaše pristalice posustati, da će naša volja pokleknuti. Grubo se prevario. Ukrajina je snažna i naša podrška je nepokolebljiva", rekao je Rute poslanicima. Rute je rekao da kroz Listu prioritetnih zahteva za Ukrajinu (PURL) milijarde dolara vredna kritična američka vojna oprema, koju plaćaju saveznici i partneri Kijeva, dolazi u Ukrajinu. "Od kada smo pokrenuli PURL prošlog leta, isporučio je oko 75 odsto svih raketa za ukrajinske baterije Patriot i 90 odsto raketa koje se koriste u drugim sistemima protivvazdušne odbrane", rekao je generalni sekretar NATO-a. "Znam da je hitno potrebno više. I radimo na tome da osiguramo da više brzo stigne. Preko PURL-a i na sva moguće načine2, dodao je Rute.

Zaposleni u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu izašli su 3. februara u devet časova ispred zgrade tužilaštva u Ustaničkoj ulici, protestujući zbog usvajanja pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića. Zakoni na snagu stupaju 7. februara, nakon što ih je 30. januara potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tužilaštvo je u saopštenju navelo da će zaposleni svakog dana pre suđenja, u trajanju od 10 minuta, na ovaj način iskazati svoj protest zbog usvajanja zakona, naročito onog koji se odnosi na izmene Zakona o javnom tužilaštvu, za koji smatraju da će ugroziti rad tužilaštva. "Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu koji stupa na snagu 07. februara 2026. godine, načinjen je ozbiljan korak unazad u oblasti vladavine prava i postavlja se pitanje kome će pogodovati ova izmena zakona, jer Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal sigurno neće", naveli su u saopštenju. Ukazali su da će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona, tužilaštvo ostati bez 11 javnih tužilaca, "čime će i rad tužilaštva biti ozbiljno ugrožen i gotovo onemogućen". Zbog izmene pravosudnih zakona reagovalo je i Vrhovno javno tužilaštvo, na čijem je čelu Zagorka Dolovac. U saopštenju od 3. februara nakon održanog kolegijuma, Vrhovno javno tužilaštvo je navelo da je izmenama pravosudnih zakona dovedena u pitanje samostalnost tužilaštva. "Kolegijum je zauzeo jedinstven stav da se usvojenim izmenama i dopunama zakona, u postupku koji nije sproveden u skladu sa zakonskom procedurom, odstupilo i odustalo od ustavnih reformi pravosuđa, koje su verifikovane donošenjem Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o visokom savetu tužilaštva i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava", navodi se u saopštenju. Protest je prethodnog dana, zbog usvajanja pravosudnih zakona, ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu održao jedan broj novosadskih tužilaca, sudija i advokata. Pojedine beogradske sudije i advokati pozvali su na obustavu rada. Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evropskom unijom (EU). Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Zakoni su naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Evropska komisija je zakone označila kao "ozbiljan korak unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Evropska unija (EU) izrazila je “ozbiljnu zabrinutost” zbog toga što Centralna izborna komisija (CIK) Kosova nije usvojila konačne rezultate za Srpsku listu na nedavnim parlamentarnim izborima. "EU ponavlja svoj poziv na depolitizaciju rada CIK-a, u skladu sa izveštajem Misije EU za posmatranje izbora, i poziva sve strane da rade zajedno, u skladu sa Ustavom", navodi se u saopštenju portparola EU. Dodaje se da je važno da svi izabrani poslanici budu u mogućnosti da preuzmu svoje mandate u novoj Skupštini Kosova. Centralna izborna komisija je 28. decembra objavila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, ali ne i rezultate za Srpsku listu. Time nije potvrđen izbor devet poslanika Srpske liste u budući saziv Skupštine Kosova, što je zvanični Beograd oštro osudio. Za potvrđivanje rezultata glasala su tri člana CIK-a, dva člana iz Pokreta Samoopredeljenje bila su protiv, dok su ostali članovi bili uzdržani. Srpska lista, najveća politička stranka kosovskih Srba, koja ima podršku Beograda, podnela je u ponedeljak žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke, nakon što CIK nije potvrdio konačne rezultate ove stranke. Odluku CIK-a donetu u subotu, Srpska lista ocenila je kao "nezakonitu i diskriminatornu", navodeći da se njome negira više od 42.000 osvojenih glasova na parlamentarnim izborima održanim 28. decembra prošle godine. Na tim izborima Srpska lista osvojila je devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, ali su članovi CIK-a iz Pokreta Samoopredeljenje glasali protiv potvrđivanja rezultata ove stranke. Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu saopštila je da pažljivo prati razvoj situacije i pozvala na poštovanje međunarodnih izbornih standarda. "Pozivamo na transparentno i sveobuhvatno objavljivanje izbornih rezultata, kao sredstva za obezbeđivanje pravne sigurnosti i jednakog tretmana svih učesnika u izbornom procesu", naveo je OEBS. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu je navela da je odluka CIK-a da ne potvrdi izborne za Srpsku liste u suprotnosti s pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike. "Svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova", navela je ambasada u odgovoru na upit RSE. Prema podacima CIK-a, na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra, Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin) osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 poslaničkih mandata u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova osvojila je 20,19 odsto glasova (22 mandata), Demokratski savez Kosova 13,24 odsto (15 mandata), dok je Alijansa za budućnost Kosova dobila 5,50 odsto glasova, odnosno šest poslaničkih mesta. Od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, devet je osvojila Srpska lista, dok je jedno pripalo Partiji za slobodu, pravdu i opstanak. Još deset poslaničkih mandata osvojile su ostale nevećinske zajednice na Kosovu.