Predsjednik Vlade Republike Srpske Savo Minić vratio je mandat na raspolaganje v. d. predsjednici ovog bh. entiteta Ani Trišić Babić. Ovo je Minić potvrdio na konferenciji za medije u Banjaluci, u četvrtak 15. januara, najavljujući da će ponovo biti predložen za mandatara. Rekao je da ne postoji mogućnost da odluke i zaključci Vlade doneseni od kada je on na toj poziciji, budu poništeni, te da njihova legalnost nije upitna. Takođe, iako je najavio i djelimičnu rekonstrukciju Vlade, nije naveo koji ministri više neće biti u njenom sastavu, kao ni koja su nova imena. Prethodno je v.d. predsjednice RS Ana Trišić Babić za novinsku agenciju Srna izjavila kako je vlast u tom bh. entitetu "dogovorila da premijer Savo Minić vrati, a potom odmah preuzme mandat predsjednika Vlade Srpske". Ona je pojasnila da ova odluka ima za cilj "da o procesima u Republici Srpskoj odlučuje Republika Srpska i njene institucije, a ne niko izvan nje". Minića je za premijera imenovala Narodna skupština RS 2. septembra prošle godine. Mandat za sastavljanje Vlade mu je deset dana prije toga dao Milorad Dodik. Ovo je bilo sporno za grupu članova Parlamenta Bosne i Hercegovine koji su 9. septembra podnijeli apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocjenu te odluke. Naime, Dodiku je početkom avgusta oduzet mandat predsjednika RS, nakon što ga je Sud BiH pravosnažno osudio na kaznu godinu dana zatvora (koju je on kasnije otkupio) i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija, te stoga nije ni mogao da predloži Minića za mandatara. Prema entitetskom Ustavu, predsjednik RS predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsjednika Vlade. Vladajuća koalicija u RS tvrdila je tada da je mandatara predložio Dodik, kao entitetski predsjednik, iako on to formalno-pravno nije bio nakon pravosnažne presude i odluke Centralne izborne komisije BiH kojom mu je oduzet mandat. Dodik je tada i dalje tvrdio da je predsjednik RS, ali se kasnije predomislio te je na Narodna skupština RS kao v.d. ove funkcije imenovala Anu Trišić Babić, Dodikovu dugogodišnju savjetnicu. Ustavni sud BiH je već u novembru prošle godine raspravljao o ustavnosti nove Vlade RS, ali su naveli da će odluku donijeti na idućoj sjednici, koja bi trebalo da bude održana iduće sedmice. Šta kaže Ustav RS?Predsjednik Republike predlaže kandidata za predsjednika Vlade u roku od 10 dana od dana usvajanja ostavke, izglasavanja nepovjerenja ili prestanka mandata prethodnoj Vladi zbog raspuštanja ili skraćivanja mandata Narodne skupštine. Nnova Vlada mora biti izabrana u roku od 40 dana od dana predlaganja kandidata za predsјednika nove Vlade.

Evropska komisija (EK) odlučila je da delimično oslobodi finansijska sredstva za Srbiju u okviru prve isplate iz Plana rasta, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa portparol EK Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Reč je o 61,1 milion evra, umesto 112 miliona evra predviđenih za prvu isplatu, odnosno o nešto više od polovine planiranog iznosa. "Ova odluka usledila je nakon procene ispunjenosti preduslova i sprovedenih reformskih koraka, nakon čega je Komisija zaključila da je Srbija ispunila tri od sedam predviđenih reformskih koraka", naglasio je portparol EK. Kako su objasnili zvaničnici EK, od ukupnog iznosa od 61,1 milion evra, Srbija će dobiti direktnu budžetsku podršku od oko 26 miliona evra, dok će preostala sredstva biti usmerena ka infrastrukturnim projektima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Prema navodima EK, Srbija je ispunila reformske obaveze koje se odnose na usklađivanje viznog režima, uvođenje 5G mreže i integraciju tržišta električne energije. Četiri preostala reformska koraka ulaze u period odgode i mogu biti ispunjena do decembra ove godine, naveli su zvaničnici EK. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni sve predviđene reformske obaveze. Srbija je, za sada, poslednja među državama za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme u cilju usklađivanja sa standardima Evropske unije. Prvu isplatu iz ovog paketa već su u oktobru prošle godine dobile Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija. U Evropskoj komisiji se Albanija i Crna Gora smatraju zemljama koje najviše napreduju u reformskom procesu i samim tim najviše koriste sredstva iz Plana rasta. Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije namenjen regionu. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra, od čega su četiri milijarde predviđene u vidu povoljnih kredita, a dve milijarde kao bespovratna sredstva. Sredstva će se raspodeljivati prema broju stanovnika i bruto domaćem proizvodu svake zemlje. Prema preliminarnim planovima, Albaniji je namenjeno 922,1 milion evra, Bosni i Hercegovini 1 milijarda i 85 miliona evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Crnoj Gori 383,5 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, dok je za Srbiju predviđeno 1 milijarda i 586,4 miliona evra. Svi projekti finansirani iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženje rokova neće biti moguće.

Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto rekao je u Beogradu da mađarska vlada pruža diplomatsku podršku mađarskoj naftnoj i gasnoj kompaniji MOL da bude većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Sijarto i ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović potvrdili su da su u toku pregovori između ruskih vlasnika i MOL-a i još nekih mogućih kupaca za preuzimanje većinskog ruskog udela u NIS-u. "Imamo vrlo dobre pregovore i narednih dana može da se očekuje prvi značajan korak u pregovorima između Gaspromnjefta i MOL-a", rekao je Sijarto. NIS je od oktobra pod sankcijama SAD, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika iz NIS-a. Đedović Handanović je navela da je cilj da se do kraja nedelje potpiše obavezujući sporazum o prenosu vlansištva, odnosno o izlasku ruskih akcionara i otkupu tih akcija od strane novih vlasnika. Nakon toga planira se novi zahtev američkoj administraciji za produženje licence o vođenju pregovora, kako bi oni bili dovedeni do kraja. Ta licenca važi do 24. marta. "Nadamo se da će u sklopu ubrzanog procesa biti obezbeđena i dozvola i radimo na tome u sklopu diplomatije prema Americi", naveo je Sijarto. Dve strane, kako je najavljeno, planiraju i da potpišu međudržavni sporazum ukoliko se dogovori ulazak MOL-a u vlasništvo NIS-a. "Sporazum je važan za ukupnu transakciju, ali i zbog dogovora o budućim strateškim projektima, budućeg rada NIS-a. Težimo da povećamo srpski udeo u NIS-u za oko pet odsto", navela je Đedović Handanović. Dvoje ministara je odbacilo pojedine navode da bi MOL zatvorio NIS-ovu Rafineriju u Pančevu, a Sijarto je naveo i da MOL smatra Rafineriju od strateškog značaja. On je rekao i da je MOL povećao dva i po puta izvoz nafte u Srbiju i da je sada najveći izvoznik goriva u Srbiju. Sijarto je optužio briselsku administraciju da želi dalje da pogoršava energetsku situaciju Jugoistočne Evrope i da je odseče od linija snabdevanja. Ocenio da su sankcije Evropske unije dovele do energetske krize. Ranije je Grupa MOL saopštila za RSE da "razmatraju sve opcije koje bi nam omogućile da zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu", a povodom obilaska postrojenja NIS-a. U međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu NIS-u za operativni rad do 23. januara. Transport sirove nafte za Rafineriju u Pančevu, počeo je 13. januara preko Jadranskog naftovoda (JANAF). Prethodno je Rafinerija obustavila rad zbog prekida dotoka sirove nafte JANAF-om. NIS je saopštio i da je američko Ministarstvo izdalo licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi sa do 24. marta. Ruska državna kompanija Gasprom, njena ćerka firma Gasprom Njeft i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.

Američki ministar finansija Scott Bessant kaže da su trenutni događaji u Iranu izravna posljedica kampanje "maksimalnog pritiska" administracije Donalda Trumpa. U intervjuu za Newsmax rekao je da je Trumpova administracija, fokusirajući se na iranski izvoz nafte, pokušala blokirati glavni izvor finansiranja vlade, a rezultat ovog maksimalnog pritiska bio je "potpuni finansijski kolaps" unutar zemlje. U svojim izjavama, Bessant je također izvijestio o bijegu kapitala dok su se prosvjedi u Iranu pojačavali. "Dok Ministarstvo finansija SAD-a provodi sankcije, sada vidimo štakore kako bježe s broda. Jer možemo vidjeti kako iransko vodstvo izbacuje milijune i desetke milijuna dolara iz zemlje, kako ih iskrada iz zemlje", naglasio je. Bessant je kazao i da Ministarstvo finansija vidi jasne znakove raširenog odljeva novca koji iznose dužnosnici Islamske Republike. "Ono što radimo u Ministarstvu finansija jest da pratimo novac, bilo putem tipičnog bankarskog sustava ili putem digitalne imovine. Pratit ćemo tu imovinu i oni je neće moći zadržati", naglasio je. Američki State Department je na mreži X upozorio da iranska vlada koristi vojne dronove za praćenje demonstranata. "Tokom ovih protesta, iranski režim koristio je vojne dronove protiv mirnih demonstranata. Ovi dronovi se koriste za identifikaciju, praćenje i progon pojedinaca kako bi ih sigurnosne snage mogle uhapsiti", navodi se. "Režim Islamske Republike Iran iranske građane smatra neprijateljskim borcima i vodi rat protiv njih. Svijet prati što ovaj režim radi i to neće biti zaboravljeno", dodaje se. Unatoč gašenju interneta, brojni očevici su prethodno dali slične izjave. Iran tvrdi da je broj ubijenih u protestima 'samo nekoliko stotina'Iran tvrdi da je u nedavnim protuvladinim protestima u toj zemlji poginulo "samo par stotina ljudi", dok organizacije za ljudska prava navode višestruko veće brojke i upozoravaju da zbog prekida interneta i komunikacija nije moguće nezavisno potvrditi razmjere stradanja. U intervjuu za Fox News emitiranom 14. januara, iranski ministar vanjskih poslova Abas Arakči pripisao je žrtve protesta u zemlji izraelskim agentima. Bez pružanja ikakvih dokaza, tvrdio je da su "teroristi koje je opremio Izrael namjerno pucali na policiju i ljude kako bi povećali broj mrtvih i utrli put američkom predsjedniku Donaldu Trumpu da intervenira". Istodobno je odbacio pitanje o broju mrtvih, navodeći da je mrtvih "samo nekoliko stotina" i da su izvještaji o većim brojkama "dio kampanje dezinformiranja". Arakči je također odbacio brojke koje su objavile organizacije za ljudska prava u vezi s brojem ubijenih u protestima, rekavši da će Islamska Republika brojke objaviti kasnije. Od intenziviranja protesta iranski dužnosnici demonstrante nazivaju "teroristima" i nasilno suzbijaju nemire. Arakči je također tvrdio da su protesti prestali, rekavši da "u posljednja četiri dana nije bilo demonstracija, nema nemira." Zbog prekida interneta i telekomunikacija s Iranom, kao i odbijanja vlade da objavi takve informacije, tačan broj mrtvih još uvijek nije poznat, ali Iranska organizacija za ljudska prava, sa sjedištem u Oslu, kaže da je od početka protuvladinih protesta u Iranu ubijeno najmanje 3.428 demonstranata, a hiljade su ozlijeđene. Američka skupina za ljudska prava HRANA saopćila je 14. januara da je potvrdila smrt 2.435 demonstranata. Organizacije za ljudska prava naglašavaju da zbog prekida interneta i komunikacija s Iranom nije moguće dodatno provjeriti tačne brojke, te da je moguće je da je broj umrlih nekoliko puta veći.

Rusija je 15. januara saopćila da protjeruje britanskog diplomata kojeg je optužila da je špijun. Rusko ministarstvo vanjskih poslova navelo je da je pozvalo otpravnika poslova iz Ambasade Ujedinjene Kraljevine u Moskvi gdje je "podnesen snažan protest u vezi s informacijama koje su primile nadležne ruske vlasti da jedan član diplomatskog osoblja pripada britanskim obavještajnim službama". "Osobi se oduzima akreditacija. Dužan je napustiti Rusku Federaciju u roku od dvije sedmice", saopćilo je ministarstvo ne navodeći ime i funkciju u britanskoj ambasadi. Ove se radnje često događaju u kontekstu pogoršanja diplomatskih odnosa Rusije i Ujedinjenog Kraljevstva, povezanih s ruskom agresijom na Ukrajinu, pri čemu obje strane protjeruju diplomatsko osoblje. U martu 2025. godine ruske vlasti opozvale su akreditacije dvojici zaposlenika britanske ambasade, optužujući ih za "davanje lažnih informacija i provođenje obavještajnih ili subverzivnih aktivnosti". U septembru 2024. godine je protjerano šest, a dva mjeseca kasnije još jedan britanski diplomat kojeg je Rusija optužila za špijunažu. Ujedinjeno Kraljevstvo je poreklo sve optužbe. London je u maju 2024. protjerao ruskog obrambenog atašea kao dio "recipročnih mjera" na ranije slične poteze Moskve.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u sredu je otvorio mogućnost za rešenje u vezi s njegovim planovima u vezi s Grenlandom pošto je šef danske diplomatije rekao da nije uspeo da promeni mišljenje američke administracije o njenoj želji da osvoji ostrvo. Ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda, Lars Loke Rasmusen (Lokke Rasmussen) i Vivijan Mocfeldt (Vivian Motzfeldt), sastali su se s potpredsednikom SAD Džej Di Vensom (J. D. Vance) i državnim sekretarom Markom Rubiom (Marco) u nadi da će razjasniti "nesporazume" posle Trampovih ratobornih izjava prema savezniku iz NATO-a. Tramp, govoreći posle sastanka kojem nije prisustvovao, prvi put je zvučao pomirljivo po pitanju Grenlanda, priznajući interese Danske, iako je ponovo rekao da ne isključuje nijednu opciju. "Imam veoma dobar odnos s Danskom i videćemo kako će se sve rešiti. Mislim da će se nešto rešiti", rekao je Tramp bez daljih objašnjenja. On je ponovo rekao da je Danska nemoćna ako Rusija ili Kina žele da okupiraju Grenland, ali je dodao: "Svašta možemo da uradimo". Danski ministar spoljnih je posle sastanka u Beloj kući rekao da američko preuzimanje Grenlanda, na kojem Vašington dugo ima vojnu bazu, "apsolutno nije neophodno". "Nismo uspeli da promenimo američki stav. Jasno je da predsednik ima želju da osvoji Grenland", rekao je Loke novinarima. "Stoga i dalje imamo fundamentalno neslaganje, ali se takođe slažemo da se ne slažemo", naveo je on. On je rekao je da je to pitanje "veoma emotivno" za narod Grenlanda i Danske, čvrstog saveznika SAD čije su trupe ginule zajedno s Amerikancima u Avganistanu i Iraku. "Ideje koje ne bi poštovale teritorijalni integritet Kraljevine Danske i pravo na samoopredeljenje grenlandskog naroda su, naravno, potpuno neprihvatljive", rekao je Loke. On je ipak rekao da je ton sastanka bio "konstruktivan" i dodao da će strane formirati odbor koji će se sastati u roku od nekoliko nedelja kako bi se videlo da li postoji mogućnost za napredak. Tramp je nekoliko sati pre razgovora insistirao da NATO treba da podrži napore SAD da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, iako su se svi glavni evropski saveznici stali uz Dansku. Američki predsednik je više puta poslednjih nedelja govorio da je strateški locirano i mineralima bogato ostrvo od vitalnog značaja za bezbednost SAD i da SAD moraju da ga poseduju kako bi sprečile Rusiju ili Kinu da ga okupiraju. On je rekao da su sve opcije na stolu za obezbeđivanje teritorije, što je izazvalo nemir unutar NATO-a. Pre sastanka, koji je trajao oko dva sata, Tramp je na društvenim mrežama tvrdio da će NATO postati mnogo snažniji i efikasniji s Grenlandom u rukama SAD. "Sve manje od toga je neprihvatljivo", napisao je on. U potonjoj objavi, citirajući Rusiju i Kinu, Tramp je napisao: "NATO: Recite Danskoj da ih izbaci odatle, sada! Dve pseće zaprege neće to učiniti! Samo SAD mogu!!!" Grenland i Danska kažu da ostrvo nije na prodaju i da su pretnje silom nepromišljene i da bezbednosna pitanja treba rešiti među saveznicima. Istaknute zemlje EU podržale su Dansku, koja je članica NATO-a. Pre sastanka, koji je trajao manje od dva sata, Grenland i Danska su naveli da su počeli da povećavaju vojno prisustvo na Grelandu i oko njega u tesnoj saradnji sa saveznicima NATO-a, u okviru obećanja da će pojačati arktičku odbranu. Povećano vojno prisustvo bi uključivalo niz vežbi tokom 2026. godine, navodi se u saopštenju danskog ministarstva odbrane. Tokom konferencije za novinare, Rasmusen i Mocfeldt su rekli da je sastanak održan uz uvažavanje strana i naglasili da Danska deli zabrinutost SAD u vezi sa bezbednošću Arktika. ⁠Međutim, čvrsto su odbacili ideju da ostrvo postane američko. Promena pristupa GrenlandaČini se da grenlandski lideri menjaju svoj pristup u načinu na koji se nose s diplomatskom krizom. Do nedavno su isticali put Grenlanda ka nezavisnosti, a li sada njihove izjave stavljaju veći naglasak na jedinstvo Grenlanda s Danskom. "Nije vreme da se kockamo s našim pravom na samoopredeljenje, kada druga zemlja govori o tome da nas preuzme", rekao je grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen za grenlandski dnevnik Sermitsiak u intervjuu objavljenom u sredu. "To ne znači da ne želimo nešto u budućnosti. Ali ovde i sada smo deo kraljevstva i stojimo uz kraljevstvo. To je ključno u ovoj ozbiljnoj situaciji", rekao je on. Mocfeldt je poslala sličnu poruku. "Biramo Grenland kakav danas poznajemo – kao deo Kraljevine Danske", navela je u saopštenju koje je objavio danski ambasador u SAD kasno u utorak. Evropski saveznici pružaju podršku Danskoj i GrenlanduTrampova želja za Grenlandom je u suprotnosti s protivljenjem Amerikanaca aneksiji arktičkog ostrva, pokazuje nova anketa. Trampove napore da pridobije Grenland odobrava 17 odsto Amerikanaca, dok se značajna većina i demokrata i republikanaca protivi upotrebi vojne sile, pokazala je anketa Rojtersa i Ipsosa. Oko 47 odsto ispitanika nije odobrilo napore SAD da steknu Grenland, dok je 35 odsto reklo da nije sigurno, u dvodnevnoj anketi koja je završena u utorak. Evropski saveznici dotle su ponovili podršku Danskoj i Grenlandu pre sastanka u Beloj kući. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) je u sredu rekla da stanovnici Grenlanda mogu "računati na nas". Francuski premijer Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je u Parizu da bi, ako bi suverenitet evropske zemlje i saveznika bio ugrožen, posledice bile bez presedana. Francuska će otvoriti konzulat u Nuku na Grenlandu 6. februara. Izvori: AFP, Reuters

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obustavlja obradu imigrantskih viza za podnosioce zahteva iz 75 zemalja, saopštio je u sredu Stejt departmenta. Stejt department je na mreži X naveo da će obustaviti obradu useljeničkih viza za 75 zemalja čiji migranti koriste socijalnu pomoć američkog naroda u neprihvatljivo visokoj meri. O suspenziji obrada zahteva za vize prvo je javio Foks njuz (Fox News), pozivajući se na memorandum Stejt departmenta. Prema izveštaju Foks njuza, među tih 75 zemalja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija. Izveštaj Foks njuza je spomenula na X i portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karolone Leavitt) Od evropskih zemalja su na list i Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Moldavija i Rusija. Mada Stejt department još nije objavio zvaničnu listu, u jednom od postova na X je naveo da "pauza utiče na desetine zemalja – uključujući Somaliju, Haiti, Iran i Eritreju – čiji imigranti često postaju javni teret za Sjedinjene Države po dolasku". "Radimo na tome da se obezbedi da velikodušnost američkog naroda više neće biti zloupotrebljavana", dodao je Stejt department. Suspenzija obrade zahteva za usljeničke vize iz navedenih 75 zemalja će početi 21. januara, naveo je Foks njuz, dodajući da memorandum nalaže američkim ambasadama da odbiju vize prema važećem zakonu dok Stejt department preispituje svoje procedure. Suspenzija za obradu viza poklapa se s merama Trampove administracija protiv imigracije. Tramp je u novembru obećao da će "trajno pauzirati" migracije iz svih "zemalja trećeg sveta" posle pucnjave u blizini Bele kuće u kojoj je pokrenuo avganistanski državljanin i u kojoj je poginuo pripadnik Nacionalne garde. Na spisku su, prema Foks njuzu, i Alžir, Antigva i Barbuda, Avganistan, Bahami, Bangladeš, Barbados, Belize, Brazil, Butan, Demokratska Republika Kongo, Dominika, Egipat, Eritreja, Etiopija, Fidži, Gambija, Gana, Gruzija, Grenada, Gvatemala, Gvineja, Haiti, Iran, Irak, Jamajka, Jemen, Jordan, Južni Sudan, Kambodža, Kamerun, Kazahstan, Kirgistan, Kolumbija, Kuba, Kuvajt, Laos, Liban, Liberija, Libija, Maroko, Mjanmar, Mongolija, Nepal, Nikaragva, Nigerija, Obala Slonovače, Pakistan, Republika Kongo, Ruanda, Senegal, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Sijera Leone, Sirija, Somalija, Sudan, Sveta Lucija, Tajland, Tanzanija, Togo, Tunis, Uganda, Urugvaj, Uzbekistan, Zelenortska Ostrva. SAD su dugo odbijale vize ljudima kojima će verovatno na kraju biti potrebna državna socijalna pomoć, ali je Stejt department saopštio da će sada koristiti isto ovlašćenje za potpunu suspenziju imigracionih viza na osnovu nacionalnosti, naveo je AFP. Stejt department je u ponedeljak saopštio da je od Trampovog povratka poništio više od 100.000 viza, što je rekord za godinu dana. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost prošlog meseca saopštilo je da je Trampova administracija deportovala više od 605.000 ljudi i da je 2,5 miliona drugih otišlo samostalno.

U 2025. u Srbiji je zabeležen rekordni broj stranih državljana identifikovanih kao žrtve trgovine ljudima, navodi se u godišnjem izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Njih je u prošloj godini prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ustanove socijalne zaštite koju je Vlada Srbije osnovala 2012. bilo 23. "Od osnivanja Centra, prvi put se dogodilo da se najveći broj prijava (trgovine ljudima) odnosi na strane državljane, pa je to rezultiralo i najvećim brojem identifikovanih stranih državljana od kada postoji naša ustanova", stoji u izveštaju objavljenom 14. januara. Dodaju da se najveći broj prijava slučajeva trgovine ljudima, kada su u pitanju strani državljani u Srbiji, odnosio na sumnju na radnu eksploataciju (114 prijava), a zatim na seksualnu (53 prijave). Među stranim državljanima koji su u Srbiji identifikovani kao žrtve trgovine ljudima su državljani Zimbabvea, Indije, Kine, Filipina, Kenije, Bangladeša, Belorusije i Uzbekistana. U 2025. zabeležen je nastavak trenda porasta broja formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima, petu godinu zaredom. Ukupno su identifikovane 74 žrtve trgovine ljudima. Najveći broj čine državljani Srbije. "Kao i prethodnih godina, većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 69 odsto što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja", ukazuje se u izveštaju Centra. U Srbiji se 2024. prvi put pred sudom našao slučaj trgovine ljudima, poreklom iz Kine, o čemu je RSE izveštavao. Reč je o slučaju dve kineske državljanke u Boru koje je, takođe kineski državljanin, na prevaru, nudeći im posao, doveo u Srbiju, nakon čega ih je primoravao na seks sa kineskim državljanima u tom gradu. Trgovina državljanki Kine u Srbiji pominje se drugu godinu zaredom u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta. U poslednjem, objavljenom u septembru 2025. navodi se da "trgovci ljudima eksploatišu žene iz Kine u seksualnoj trgovini, prvenstveno ciljajući potražnju za komercijalnim seksom od strane radnika na projektima koje finansira Kina, uključujući rudnike bakra". Vlasti u Srbiji nisu komentarisale navode iz izveštaja Stejt departmenta. Rudnicima bakra i zlata na istoku Srbije, u Boru i Majdanpeku, Kina upravlja od 2018. kada je kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining) preuzela državni Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor kao većinski vlasnik. U rudnicima su zaposleni i radnici iz Srbije i iz Kine.

Iz Delegacije Evropske unije (EU) u BiH upozorili su da Bosna i Hercegovina u narednim sedmicama mora poduzeti hitne korake kako bi otklonila nedostatke u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, uoči isteka jednogodišnjeg perioda posmatranja od strane Radne grupe za finansijsko djelovanje (FATF). "Ukoliko ne bude ostvaren značajan napredak, postoji visoka vjerovatnoća da će FATF uvrstiti Bosnu i Hercegovinu na listu jurisdikcija pod pojačanim nadzorom (tzv. 'siva lista')", saopšteno je iz Delegacija EU u BiH. Bosna i Hercegovina ima rok do februara da preduzme konkretne mjere protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koje od nje zahtijevaju evropske institucije. Jednogodišnji period posmatranja uveden je u februaru 2025. godine, nakon što je komitet Vijeća Evrope MONEYVAL u decembru 2024. utvrdio niz sistemskih nedostataka u BiH. EU posebno naglašava neposredne posljedice mogućeg uvrštavanja na "sivu listu". "Uvrštavanje na sivu listu imalo bi neposredne i konkretne posljedice na poslovne subjekte, banke, platni promet, investicije i ekonomski kredibilitet BiH, te na pristup međunarodnim finansijskim tržištima", upozoravaju. EU poziva nadležne institucije da hitno usvoje dva zakona na državnom nivou — Zakon o oduzimanju i upravljanju imovinom te Zakon o ciljanim finansijskim sankcijama za terorizam, finansiranje terorizma i proliferaciju oružja za masovno uništenje — i da uspostave registar stvarnih vlasnika pravnih lica, uz koordinisano djelovanje entiteta i Brčko distrikta. "Potrebno je da nadležne institucije u BiH u narednim sedmicama hitno ulože dodatne napore, prije isteka jednogodišnjeg perioda posmatranja od strane FATF-a", dodaju. U saopštenju se pozdravljaju i dosadašnji pomaci: usvajanje Zakona o sprječavanju pranja novca i finansiranja terorizma, formiranje Stalnog koordinacionog tijela te donošenje Pravilnika o provedbi zakona. EU naglašava da su politička volja i efikasna koordinacija ključ za izbjegavanje negativnog ishoda. "Bosna i Hercegovina je pokazala da je napredak moguć kada postoji politička opredijeljenost i efikasna koordinacija", zaključili su. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, koji je BiH usvojila u februaru prošle godine, trebao je predstavljati ključni korak ka ispunjavanju evropskih standarda u ovoj oblasti. Međutim, nedostatak konkretnih akcija u njegovoj primjeni doveo je do toga da je BiH 2025. godine stavljena pod dodatnu kontrolu, i dobila spisak mjera koje mora da ispuni. Moneyval, tijelo Savjeta Evrope koje prati kako zemlje spriječavaju pranje novca i finansiranje terorizma, preporučio je 70 mjera za poboljšanje nadzora, pooštravanje kazni i jačanje pravne borbe protiv pranja novca u BiH, te će u februaru 2026. kontrolisati koliko se radilo na njihovoj primjeni. Oni blisko sarađuju sa FATF, međunarodnom organizacijom za praćenje pranja novca i finansiranje terorizma, te ispunjavanje standarda u ovim oblastima.

Sanirani su svi kvarovi na distributivnoj mreži, tako da je snabdevanje korisnika električnom energijom na teritoriji Srbije u potpunosti stabilno, saopštila je u sredu Elektrodistribucija Srbije (EDS) za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako se navodi u odgovoru 14. januara, glavni uzrok kvarova na distributivnoj mreži je veliko snežno nevreme koje je u zapadnoj Srbiji trajalo nekoliko dana. "Vlažan i težak sneg izazvao je na velikom broju lokacija padove stabala drveća, koji su bili van koridora dalekovoda, na provodnike i stubove distributivne mreže", navodi EDS. Dodaje se da su lociranje i sanaciju kvarova otežavali neprohodni putevi usled visokih nanosa snega koji su ponegde premašivali jedan metar, kao i činjenica da su popravke rađene u veoma teškim vremenskim uslovima. EDS navodi da je većina kvarova na distributivnoj mreži bila u brdsko-planinskom području zapadne Srbije, često na teško dostupnim lokacijama tokom nevremena. Oko 230 ekipa EDS-a sa više od 700 montera bilo je angažovano na saniranju kvarova usled nevremena na području zapadne Srbije. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je 14. januara da je vanredna situacija zbog posledica nevremena na snazi u osam lokalnih samouprava u Srbiji, kao i da na području četiri mesne zajednice u Majdanpeku u sredu nema električne energije. Vanredno je u Valjevu, Osečini, Malom Zvorniku, Krupnju, Majdanpeku, Sjenici, Ivanjici i delu teritorije opštine Lučani. Od 4. januara, kada je u Srbiji počeo ledeni talas, vatrogasci-spasioci su iz snega evakuisali 42 ljudi. Pojedina mesta bez struje su bila devet dana, kao što je slučaj sa selom Osečina na zapadu zemlje. Zbog ledenog talasa koji je počeo 4. januara, protekle sedmice u 15 opština u Srbiji bila je proglašena vanredna situacija. Struju danima nisu imali Majdanpek na istoku Srbije, delovi Bora, Kladova, Negotina, kao i zapadni krajevi Valjeva, Osečine, Šapca, Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Krupnja, Užica, Kosjerića, Požege i Čajetine. Vremenske neprilike i nestanak električne energije doveo je i do nestašice pijaće vode u ruralnim krajevima u kojima se meštani snabdevaju uz pomoć električnih pumpi u bunarima. Prošle nedelje u Loznici protestovali su stanovnici mesta iz zapadne Srbije koji su bez struje i vode bili sedam dana za redom. Teška situacija bila je i u obližnoj Osečini i Valjevu gde je u petak bez struje bilo oko 8.400 domaćinstava. U susednom krupnju Krupnju bez električne energije bilo je 1.300 potrošača. Noćne temperature bile su do -17 stepeni Celzijusa. Ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović izjavila je u ponedeljak da 12. januara 0,35 odsto potrošača u Srbiji nema struju, odnosno 13.603 domaćinstava. U međuvremenu je taj broj smanjen.

Evropska komisija će u narednim danima odobriti prvu isplatu sredstava za Srbiju u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u ovoj instituciji. Srbija je već dobila sredstva u obliku predfinansiranja iz Plana rasta, a sada će dobiti i prvu redovnu isplatu. Prva isplata sredstava za Srbiju iznosiće 61 milion evra. Kako su precizirali izvori Evropske komisije, prvobitno je bilo planirano da prva tranša iznosi 112 miliona evra. Međutim, za isplatu punog iznosa Srbija je trebalo da ispuni sedam reformskih koraka. Prema izvorima Radija Slobodna Evropa, Srbija je do sada u potpunosti ispunila tri od sedam predviđenih reformi, zbog čega je Evropska komisija odlučila da iznos prve isplate umanji. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni i ostale predviđene reformske obaveze. Srbija je, za sada, poslednja u nizu država za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme kako bi se uskladile sa standardima Evropske unije. Prvu isplatu iz ovog paketa već su u oktobru prošle godine dobile Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija. Bez sredstava iz ovog paketa za sada su ostale Bosna i Hercegovina i Kosovo. Evropska komisija je Reformsku agendu Bosne i Hercegovine odobrila tek u decembru, a finansijska sredstva, uključujući i predfinansiranje, mogu početi da se isplaćuju tek nakon što relevantni sporazumi stupe na snagu i nakon što budu ispunjeni svi uslovi. Kosovo, sa druge strane, još uvek nije usvojilo sporazume o kreditima sa Evropskom komisijom, zbog institucionalne krize koja je obeležila čitavu prethodnu godinu i nefunkcionalnosti Skupštine. Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra, od čega su četiri milijarde u obliku povoljnih kredita, dok su dve milijarde bespovratna sredstva. Sredstva će se raspodeljivati u skladu sa brojem stanovnika i bruto domaćim proizvodom svake zemlje. Prema preliminarnim planovima, Albaniji je namenjeno 922,1 milion evra, Bosni i Hercegovini 1 milijarda i 85 miliona evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Crnoj Gori 383,5 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, dok je za Srbiju predviđeno 1 milijarda i 586,4 miliona evra. Svi projekti finansirani iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženje rokova neće biti moguće. Bosna i Hercegovina je u julu prošle godine izgubila 108 miliona evra jer nije ispunila rokove za donošenje reformske agende. U takvim slučajevima, izgubljena sredstva se preraspodeljuju drugim državama u regionu.

Evropska komisija (EK) usvojila je u sredu paket zakonodavnih predloga kojim se obezbeđuje kontinuirana finansijska podrška Ukrajini tokom tekuće i naredne godine. Kako je saopštila ova institucija, ovaj korak predstavlja važnu prekretnicu u snažnoj i dugoročnoj podršci Evropske unije(EU) Ukrajini u njenoj odbrani od ruske agresije. Predlog obuhvata uspostavljanje novog zajma za Ukrajinu u iznosu od 90 milijardi evra. Reč je o rezultatu dogovora koji su lideri država članica Evropske unije postigli na samitu u decembru 2025. godine, kako bi se Ukrajini obezbedila ova sredstva i izbegao finansijski manjak, procenjen na 70 milijardi evra, sa kojim bi se Kijev suočio već u aprilu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) podsetila je da se uskoro obeležava četvrta godišnjica ruske agresije na Ukrajinu, ističući da Rusija ne pokazuje znakove popuštanja. "Nema znakova kajanja. Nema znakova traženja mira. Naprotiv. Tokom božićnih praznika Rusija je intenzivirala napade, ubijajući civile i pogađajući energetsku infrastrukturu. Ovo mora prestati. Svi želimo mir za Ukrajinu, ali da bi do njega došlo, Ukrajina mora biti u snažnoj poziciji. Zato smo se jesenas dogovorili da pokrijemo vojne i budžetske finansijske potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu", poručila je predsednica EK. Kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, ova finansijska obaveza biće realizovana kroz ograničeni kredit od 90 milijardi evra za period 2026–2027, poznat kao Zajam za podršku Ukrajini. Predložena podrška strukturirana je u dve komponente: oko dve trećine sredstava, odnosno 60 milijardi evra, namenjeno je vojnoj pomoći, dok bi preostala trećina, u iznosu od 30 milijardi evra, bila obezbeđena kao opšta budžetska podrška. Ovaj predlog treba da potvrde i odobre Evropski parlament i Savet EU. "Danas pokazujemo našu kontinuiranu i nepokolebljivu podršku Ukrajini. Sada računamo na Evropski parlament i Savet EU da se brzo usaglase o ovim predlozima, kako bismo osigurali da Ukrajina dobije prvu isplatu već u aprilu", navela je Fon der Lajen. Kako se dalje navodi u saopštenju EK, ova pomoć će omogućiti Ukrajini da ojača svoje odbrambene kapacitete, obezbedi neometano funkcionisanje države i osnovnih javnih usluga, ali i da poveća otpornost zemlje i unapredi njenu integraciju sa evropskom odbrambenom industrijskom bazom. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, paket podrške koji je predstavila Evropska komisija pokriva oko dve trećine ukupnih finansijskih potreba Ukrajine u naredne dve godine. "Zbog toga je i dalje neophodna kontinuirana i koordinisana podrška međunarodnih partnera", navodi se u saopštenju EK.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 14. januara tokom posete Abu Dabiju da je sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom razgovarao o Naftnoj industriji Srbije (NIS). Razgovori su vođeni usred pregovora o prodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), što je ključni uslov da najveća naftna kompanija bude skinuta sa liste sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Kao moguće kupce ruskog udela zvaničnici u Srbiji pominjali su mađarsku MOL Grupu i ADNOC, naftnu kompaniju iz Emirata. Vučić je rekao da se nada da će u preuzimanje ruskog udela biti uključena oba aktera, i Mađarska i UAE. "Ja znam odgovor na to pitanje, ali ne mogu to da izgovorim pre nego što oni (u NIS-u) pošalju svoje terms sheet (sporazum o uslovima) OFAC-u (Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu inostrane imovine)", rekao je Vučić na novinarsko pitanje dokle se stiglo u pregovorima o NIS-u. U međuvremenu, kako je saopštilo ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, u Beograd 15. januara dolazi ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto. On bi, kako je saopšteno, trebalo da se sastane sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović. NIS se do sada nije oglašavao o tome sa kim se vode pregovori o prodaji udela koji u NIS-u drže ruske kompanije Gasprom njeft i Intelligence. Delegacija MOL-a je početkom januara obišla Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. U MOL Grupi su za Radio Slobodna Evropa (RSE) 6. januara naveli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Ipak, nisu konkretno odgovorili na pitanje da li razmatraju preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u. Transport sirove nafte do Rafinerije u Pančevu ponovo je uspostavljen 13. januara, potvrđeno je za RSE u Jadranskom naftovodu, kojim se sirova nafta od Hrvatske doprema do rafinerije u sastavu NIS-a. I NIS i JANAF su od američkih vlasti dobili licencu za nastavak rada do 23. januara dok traju pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u.

Kosovske vlasti uhapsile su u sredu muškarca pod sumnjom da je krajem maja 2023. učestvovao u napadu na vojnike misije NATO-a (KFOR) i policiju Kosova, tokom protesta ispred opštine Zvečan. Specijalno tužilaštvo Kosova je u kratkom saopštenju navelo da se radi o osobi pod inicijalima S.R. uhapšenoj u zajedničkoj akciji tužilačkih i policijskih istražitelja iz Direkcije za teška krivična dela i organizovani kriminal. "Izvršen je pretres u stanu osumnjičenog, gde su pronađeni materijalni dokazi koji će poslužiti tokom krivičnog postupka", navedeno je u saopštenju. Uhapšenom je određen pritvor do 48 sati zbog sumnje da je počinio krivično delo "protivustavne aktivnosti, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom, učešće u masi koja je izvršila krivično delo huliganstvo, kao i napad na službena lica". Tužilaštvo je saopštilo da će od suda u Prištini zatražiti da osumnjičeni bude zadržan u pritvoru dok se istraga protiv njega nastavlja. U sukobu Srba i KFOR-a povređeno je preko 100 osoba na obe strane. Nasilje u Zvečanu je izbilo nakon što su lokalni Srbi protestovali protiv dolaska na vlast albanskih gardonačelnika, koji su na izborima pobedili jer su ih Srbi bojkotovali nakon izlaska iz kosovskih institucija. Kosovske vlasti su do sada uhapsile i optužile na desetine osumnjičenih za nasilje u Zvečanu. Nekoliko osoba je osuđeno nakon sporazuma sa tužilaštvom o priznanju krivice. Kosovo je za nasilje u Zvečanu optužilo Srbiju navodeći da su ga izazvale "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću". Beograd je te optužbe odbacio, navodeći da je Vlada Kosova pokušavala da uvuče Srbe u novi sukob sa NATO-om. NATO je u više navrata pozvao da se počinioci nasilja izvedu pred lice pravde.