Ruski bloger i osnivač Telegram kanala Ribar Mihail Zvinčuk, njegova supruga Valerija i troje njihovih kolega, koji su protjerani iz Crne Gore, stigli su u Beograd u petak uveče 9. oktobra. Na beogradskom aerodromu su najavili da će narednih dana razmotriti dalje korake, uključujući angažovanje advokata, prenosi Radio-televizija Crne Gore. Precizira se da su iz Crne Gore otputovali u susjednu Srbiju pošto im je uručeno rješenje o proterivanju u interesu "nacionalne i unutrašnje bezbednosti" . Odluku o protjerivanju donijela je Uprava policije Crne Gore. Za njih je utvrđeno da ne mogu nastaviti boravak u Crnoj Gori, te su im, u skladu sa Zakonom o strancima, predata rješenja o potjerivanju iz Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti države. Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije za komentar o narednim koracijama koje će ta država eventualno preduzeti, odgovor nije stigao. Zvinčuk je prije Crne Gore boravio u Srbiji i Bosni i Hercegovini, utvrdio je RSE, gdje je sa timom navodno snimao dokumentarni serijal o odnosima Rusije i Balkana. Gde su uhapšeni Zvinčuk i ostali?Ruski državljani su boravili u hotelu u Risnu, na teritoriji opštine Kotor, 120 kilometara od Podgorice, nakon čega su dovedeni u službene prostorije policije radi provođenja daljih službenih mjera i radnji. Kod njih je pronađena i oduzeta digitalna oprema i uređaji, uključujući opremu visoke rezolucije, dron, kameru, GoPro kameru, kao i više telefona. Iz policije je navedeno da će oprema će biti predmet vještačenja i analiza, u cilju utvrđivanja njene namjene i svrhe korištenja na teritoriji Crne Gore. Šta navode u Ribaru?Iz Ribara su, na kanalu Telegram potvrdili privođenja u Crnoj Gori, uz naznaku da su svih četvoro ruskih državljana "legalno boravili u Crnoj Gori te da je planirano snimanje Cetinjskog manastira, za šta je ranije podnesen zvaničan zahtjev". Podvlače "nije bilo kršenja crnogorskih zakona". Tvrde i da su u kontaktu s ruskim Ministarstvom vanjskih poslova, koje radi na rješavanju situacije. Komentari Milatovića i SpajićaKabinet predsjednika Crne Gore, Jakova Milatovića, zatražio je od nadležnih bezbjednosnih institucija da utvrde kako je Mihail Zvinčuk, povezan sa ruskom vojnom blogerskom mrežom Ribar ušao i boravio u Crnoj Gori. "Upozoravali smo da pokušaji hibridnog djelovanja i destabilizacije Crne Gore neumorno prate naš evropski put", napisao je ranije premijer Milojko Spajić na platformi X, dodajući da institucije rade svoj posao. Iz kabineta predsjednika Crne Gore Milatovića naveli su da nadležne bezbjednosne institucije razjasne okolnosti ovog slučaja. Šta je Ribar?Ribar je ruska medijsko-informaciona mreža koju je 2018. godine osnovao Mihail Zvinčuk, bivši zaposlenik pres-službe ruskog Ministarstva odbrane. Tokom rata u Ukrajini Ribar je postao jedan od najuticajnijih proruskih vojnih kanala na Telegramu. Zvinčuk je pod sankcijama Evropske unije od 2023. godine zbog podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i širenja propaganda. Evropska unija navodi da je član radne grupe koju je ruski predsjednik Vladimir Putin formirao radi koordinacije mobilizacijskih napora povezanih s ratom protiv Ukrajine. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija Ribar povezale s operacijama stranog uticaja i informacionog ratovanja. Američki State Department je 2024. godine, kroz program Rewards for Justice, ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije o osobama povezanim s projektom Ribar, navodeći sumnje da je mreža sudjelovala u operacijama stranog uticaja. Posljednjih godina mreža je širila aktivnosti i na Zapadni Balkan, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

Dosadašnji muftija sarajevski, prof. dr. Nedžad-ef. Grabus, novi je reisul-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Izabralo ga je Izborno tijelo Islamske zajednice, 10. oktobra koje je tajnim glasanjem zasjedalo u Gazi Husrev-begovoj biblioteci u Sarajevu. Izborno tijelo ima 398 članova. Grabus na čelu Islamske zajednice nasljeđuje dosadašnjeg reisul-ulemu Huseina ef. Kavazovića, kojem je istekao mandat koji je ovu dužnost obacljao od 2012. godine. Grabus je 14. reisul-ulemu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Obnašao je dužnost muftije ljubljanskog i predsjednika Mešihata Islamske zajednice u Sloveniji od 2006. do 2021. godine. Od septembra 2021. obnaša dužnost muftije sarajevskog. Najvažniji projekt koji je vodio u periodu od 2008-2020. jeste izgradnja Muslimanskog kulturnog centra u Ljubljani. Objavio je značajan broj knjiga, znanstvenih radova, prijevoda knjiga i akademskih članaka. Reisul-ulema je poglavar, vrhovni muftija i najviši vjerski autoritet Islamske zajednice u BiH. Ta zajednica okuplja muslimane u BiH, Sandžaku, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji te Bošnjake u dijaspori. Poglavara u BiH biraju sabornici, glavni imami, predsjednici medžlisa i direktori ustanova Islamske zajednice. Kandidature trojice kandidata Sabor je potvrdio 5. septembra, nakon što su evidentirani u 18 izbornih okruga u BiH, domovinskim zemljama i dijaspori. Institucija reisul-uleme postoji od 1882. godine, kada je za prvog reisa imenovan Mustafa Hilmi-ef. Hadžiomerović.

U ruskim napadima na Ukrajinu 10. oktobra poginulo je najmanje 17 osoba, uključujući troje djece, u jugoistočnom gradu Zaporožju, dok su u Kijevu poremećeni dotok struje i vode, saopštile su ukrajinske vlasti. Spasilačke ekipe nastavile su potragu za preživjelima nakon što je Rusija izvijestila o napadima na ukrajinske energetske objekte. Broj poginulih u jutarnjem ruskom napadu na Zaporožje trenutno iznosi 17, dok je 16 osoba povrijeđeno, izjavio je na Telegramu Ivan Fedorov, kopredsjedavajući regionalnog savjeta za odbranu. Operacije potrage i spasavanja su u toku, a za šest osoba se još uvijek traga, dodao je on. Vlasti su proglasile 11. oktobar danom žalosti u Zaporožju. Ukrajinske vlasti objavile su snimke za koje tvrde da prikazuju posljedice napada, uključujući teško oštećene stambene zgrade. Državna služba za vanredne situacije saopštila je da je ruska avionska bomba uništila čitav ulaz stambene zgrade i oštetila druge zgrade i privatne kuće. Spasioci su ugasili požar i nastavili pretragu ruševina u potrazi za eventualnim preživjelima, navodi se u saopštenju. Među povrijeđenima su bili četrnaestogodišnja djevojčica i dvanaestogodišnji dječak, prema podacima službe za vanredne situacije. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija tokom noći lansirala 160 jurišnih dronova na tu zemlju, uključujući 110 dronova tipa Šahed sa mlaznim motorom. Do devet časova po lokalnom vremenu, ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili onesposobila 117 dronova, među kojima je bilo 82 drona sa mlaznim motorom, navelo je Ratno vazduhoplovstvo. Pogodici su zabilježeni na 14 lokacija, dok je pad dijelova letjelica prijavljen na još 10 mjesta. Napad je bio u toku, a nekoliko ruskih dronova se i dalje nalazilo u ukrajinskom vazdušnom prostoru, saopštilo je Ratno vazduhoplovstvo. U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 10. oktobra da su ruske snage na moru uništile brod za rasuti teret, za koji su tvrdile da je prevozio vojni teret za Oružane snage Ukrajine u luku Odesa. Ministarstvo nije dalo dodatne detalje o samom brodu niti o okolnostima napada. Ove tvrdnje nije moguće nezavisno potvrditi. Najnoviji napadi uslijedili su nakon što je predsjednik SAD Donald Trump 9. oktobra objavio da je postigao dogovor sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom o privremenom ublažavanju ograničenja na izvoz ruskog dizela, pri čemu se očekuje da će stotine hiljada tona goriva stići na svjetsko tržište. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski kritikovao je taj potez, nazvavši ga "poklonom" Putinu i upozorivši da bi omogućavanje Rusiji da ostvari veću zaradu od izvoza goriva moglo pomoći u održavanju rata protiv Ukrajine. U međuvremenu, američki, ukrajinski i evropski zvaničnici održali su 9. oktobra razgovore u Majamiju, u okviru obnovljenih diplomatskih napora da se okonča ruski rat protiv Ukrajine. Američki izaslanik Steve Witkoff opisao je razgovore kao konstruktivne, navodeći da su obuhvatili načine za deeskalaciju sukoba prije zime, energetsku otpornost, izvoz žitarica, bezbjednosne garancije i posljeratnu obnovu Ukrajine. Razgovori su završeni bez značajnijeg pomaka. Rusija je pokrenula invaziju punih razmjera na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Moskva negira da namjerno gađa civile i civilnu infrastrukturu, uprkos brojnim dokazima o ruskim napadima na stambene zgrade, bolnice, škole i energetske objekte širom Ukrajine.

Predsjednik SAD Donald Trump izjavio je da je postigao dogovor sa predsjednikom Vladimirom Putinom o privremenom ublažavanju sankcija na izvoz ruskog dizela, potez koji je Ukrajina odmah kritikovala kao "poklon" Kremlju. U nastojanju da obuzda vrtoglavi rast cijena energenata, Trump je 9. oktobra na društvenim mrežama objavio da su se dva lidera dogovorila o hitnoj isporuci 300.000 tona dizela, nakon čega bi uslijedilo 500.000 tona u novembru i još milion tona nakon toga. Taj potez će dovesti do toga da cijene "PADAJU, I TO REKORDNO BRZO!", napisao je Trump. Fjučersi na dizel su nakon saopštenja pali za oko četiri odsto, ali su ostali više od 110 odsto iznad nivoa s početka godine. Nafta tipa Brent trgovala se po cijeni od oko 104 dolara za barel, što predstavlja dnevni pad od svega 0,3 odsto. Odluka je donesena u trenutku kada su zvaničnici Ukrajine, SAD i Evrope u Majamiju vodili razgovore s ciljem okončanja ruskog rata protiv Ukrajine. Ti razgovori su završeni bez ikakvog pomaka. Izuzeće je izazvalo kritike, od onih iz Kijeva pa sve do zakonodavca u Vašingtonu, koji su upozorili da bi ublažavanje ograničenja moglo da obezbijedi Moskvi dodatne prihode za nastavak rata protiv Ukrajine. Takođe je pokrenulo pitanja o američkoj politici prema Rusiji nakon što je Trump nedavno potpisao zakon čiji je cilj pooštravanje sankcija zemljama koje podržavaju trgovinu energentima sa Moskvom. "Pokloni Putinu neće donijeti mir niti ikakvu korist civilizovanom svijetu", napisao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u objavi na društvenim mrežama. "Rusija će za taj dizel 'uzvratiti' novim terorom i podlošću. Dozvoliti Rusiji da prodaje naftne derivate znači ulagati u rat koji se mora okončati, a ne produžiti. Potrebna je stvarna deeskalacija odnosa sa Rusijom na principu reciprociteta". Kako bi se omogućio promet dizela, Ministarstvo finansija SAD izdalo je privremenu opštu dozvolu kojom se odobrava prodaja, isporuka i uvoz dizel-goriva ruskog porekla do 7. aprila 2027. godine. Trump je rekao da će Rusija, nakon početnih isporuka, u "kratkom vremenskom roku" isporučiti dodatnih tri miliona tona. Ruski potpredsjednik vlade Aleksandar Novak izjavio je da je Moskva spremna da poveća isporuke u oktobru, te da se očekuje rast izvoza u novembru i decembru, nakon što rafinerije nastave sa radom po završetku remonta. Cijene dizela su porasle otkako su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran u februaru, što je izazvalo sukob koji je sada u osmom mjesecu. Trump je okrivio ukrajinske napade na ruske rafinerije za podizanje cijena i pozvao Zelenskog da prestane da cilja ruska energetska postrojenja. "Problem koji imam sa Ukrajinom i Rusijom je taj što, znate, veliki dio dizela dolazi... iz Rusije, a ruska postrojenja su pogođena od strane Ukrajine", nedavno je rekao novinarima Trump. Ukrajinski zvaničnici su rekli da su spremni da prestanu da napadaju ruske rafinerije nafte ako Moskva obustavi svoj nedavni niz udara na ukrajinske energetske i druge civilne infrastrukturne objekte. Pošto je ukrajinski pregovarački tim bio na Floridi, Zelenski je takođe doveo u pitanje svrhu pregovora u Majamiju dok je Vašington dozvoljavao Rusiji da zarađuje novac od izvoza goriva. "Vjerujem da se naš tim jednostavno koristi kao dimna zavjesa", rekao je. Ranije, 9. oktobra, Zelenski je pozdravio dvostranačku delegaciju američkih senatora u Kijevu i pozvao na jači pritisak na Moskvu. U međuvremenu, na Kapitol Hilu, izuzeće za Rusiju izazvalo je gnjev nekoliko zastupnika. "Sigurno izgleda loše. Predsjednik je uvijek imao moralno sljepilo kada je u pitanju Putin. Podržavanje ruske ratne ekonomije je užasno", rekao je republikanski predstavnik Don Bacon za RSE. Demokratski senator Richard Blumenthal, koautor dvopartijskog zakona o sankcijama Rusiji, nazvao je ovu odluku sramotnom, tvrdeći da će ona koristiti Rusiji i Kini, a istovremeno podriti napore Kongresa da izvrši pritisak na Moskvu. "Ovaj slabo prikriveni pokušaj da se ublaži haos izazvan Trumpovim nezakonitim ratom u Iranu samo će koristiti kineskoj i ruskoj ekonomiji i dovesti do stradanja još više nevinih ljudi u Ukrajini", napisao je on na društvenim mrežama. Blumenthal je sporazum nazvao "mrljom na karakteru naše nacije" i rekao da je on u suprotnosti sa namjerom Kongresa prilikom nedavnog usvajanja zakona o sankcijama. Takođe je uputio upozorenje američkim kompanijama koje razmatraju kupovinu ruskog goriva: "Kongres prati situaciju". Daniel Fried, bivši američki diplomata i stručnjak za sankcije, takođe je kritikovao trenutak u kojem je odobreno ovo izuzeće. "Opšta dozvola koja omogućava prodaju ruskog dizela, čiji prihodi podržavaju rat Rusije protiv Ukrajine. Nije baš obećavajući početak predstojećih pregovora o okončanju rata", naveo je Fried u objavi na društvenim mrežama. Kerri Bitsoff, bivša visoka zvaničnica Ministarstva finansija SAD koja je radila u Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC), izjavila je da taj potez pokazuje da Trump daje prednost sukobu sa Iranom i njegovim ekonomskim posljedicama u odnosu na pritisak na Rusiju. "Zakon koji se odnosi na Rusiju prepustio je odgovornost, kao i mogućnost djelovanja, u ruke predsjednika Trampa", rekla je Bistoff za Radio Slobodna Evropa. "Današnja dozvola za dizel pokazuje da Trump daje prednost sukobu sa Iranom u odnosu na pritisak na Rusiju, i vjerovatno nema namjeru da iskoristi mnoga ovlašćenja predviđena tim zakonom", rekla je ona. Ukrajinski komesar za sankcije Vladislav Vlasjuk izjavio je da bi ovo izuzeće moglo da potkopa Trumpovu tvrdnju da su ukrajinski napadi na ruske rafinerije bili glavni uzrok rasta cijena dizela. "Ako ublažavanje sankcija na ruski dizel dovede do rasterećenja tržišta, onda je jasno da je primarni uticaj na globalno tržište dizela imao sukob sa Iranom i blokada, a ne ukrajinski udari na ruske rafinerije, koji su imali sekundarni uticaj", rekao je Vlasiuk za RSE. "To se poklapa sa vremenskim okvirom kretanja cijena". Odluka takođe pokreće pitanja u vezi sa Zakonom o okončanju uvoza ruske nafte iz 2022. godine, koji zabranjuje uvoz ruske nafte u Sjedinjene Države, osim ako predsjednik ne potvrdi da je Rusija pristala na povlačenje iz Ukrajine, priznala suverenitet Ukrajine i da ne predstavlja prijetnju za NATO. Materijali koje su zvaničnici dostavili povodom ove odluke ne razjašnjavaju kako se ta odredba primjenjuje na novu dozvolu. Razgovori u Majamiju, za koje se prvobitno očekivalo da će trajati dva dana, završeni su u petak, 9. oktobra, prema riječima američkog izaslanika Stevea Witkoffa. Predstavnici Sjedinjenih Država, grupe evropskih zemalja E3, Evropske komisije, Ukrajine i NATO-a vodili su "konstruktivne razgovore" o načinima za deeskalaciju i okončanje rata prije zime. Witkoff je naveo da su teme razgovora bile priprema za zimu, energetska otpornost, izvoz žitarica, bezbjednosne garancije, dugoročni bezbjednosni aranžmani za Ukrajinu i Evropu, kao i podrška posljeratnoj obnovi Ukrajine i njenom eventualnom pristupanju Evropskoj uniji. "Razmjena mišljenja je bila produktivna i pomogla je da se identifikuju oblasti za dalje razmatranje uoči narednog angažmana Sjedinjenih Država sa Rusijom", napisao je on na društvenim mrežama. Iz Kremlja je saopšteno da su Trump i Putin tokom telefonskog razgovora razgovarali i o izgledima za rješavanje rata, pored situacije u vezi sa Iranom i drugih bilateralnih pitanja.

Američka senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) izjavila je u petak u Tirani da SAD treba da usredsrede svoju politiku prema Zapadnom Balkanu na tri oblasti: ekonomske mogućnosti, stabilnost i demokratske institucije. Šahin, visokorangirana članica demokrata u Odboru Senata za spoljne poslove, predvodi delegaciju američkog Kongresa tokom višednevne posete Zapadnom Balkanu. Pre Albanije posetila je Bosnu i Hercegovinu, a u ponedeljak će otići na Kosovo. Takođe će posetiti Crnu Goru i Hrvatsku. Tokom boravka u Tirani, gde se sastala s mladim liderima kako bi razgovarali o ulozi sledeće generacije u izgradnji budućnosti Albanije, Šahin je naglasila značaj američkog ekonomskog angažmana, uključujući ukidanje trgovinskih barijera, proširenje pristupa tržištima i podršku američkim firmama i albanskim preduzetnicima. "Želim da odam priznanje ovoj administraciji u Vašingtonu. Ona je posvetila veću pažnju američkom ekonomskom angažmanu i mislim da je to dobro za region", rekla je Šahin o administraciji predsednika Donalda Trampa (Trump). Ona je, međutim, dodala da "američka diplomatija treba da otvori vrata američkim kompanijama, ali ne treba da odlučuje koje će američke kompanije proći kroz ta vrata". Prošlog meseca, američka kompanija za razvoj projekata tečnog prirodnog gasa (LNG), Argent LNG, potpisala je memorandum o razumevanju s Vladom Albanije radi procene izgradnje kopnenog terminala za skladištenje i regasifikaciju LNG-a, kapaciteta do pet miliona tona godišnje. Neke države Zapadnog Balkana potpisale su sporazume s američkim kompanijama i SAD radi proširenja gasne mreže. Među njima su Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin), s druge strane, rekao je u julu da zemlja razmatra mogućnost korišćenja američkog gasa u budućnosti, u jeku poziva da se pridruži projektu svog najvećeg saveznika za snabdevanje LNG-om. StabilnostGovoreći o stabilnosti, senatorka se osvrnula na situaciju u Bosni i Hercegovini, gde je boravila pre posete Albaniji i dobila titulu "Počasna građanka Sarajeva". Ona je rekla je da više od 30 godina posle rata politički lideri i dalje zloupotrebljavaju etničke podele i dovode u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. "Albanija razume da se nestabilnost ne zaustavlja na granici. Ono što se dešava u Bosni važi i ovde. Ono što se dešava na Kosovu važi i ovde", rekla je Šahin. Ona je naglasila je da američka politika treba da ojača institucije i sporazume koji su pomogli u očuvanju stabilnosti u regionu. Tokom boravka u Sarajevu pozvala je BiH da nastavi da gleda ka Evropskoj uniji i NATO-u i da se udalji od Rusije. Demokratija i vladavina pravaKao treću oblast, Šahin je navela demokratiju i vladavinu prava, tvrdeći da su one usko povezane s ekonomskim razvojem i bezbednošću. Prema njenim rečima, kompanije ulažu kada se ugovori poštuju i kada su sudovi nezavisni, dok su preduzetnicima potrebni jednaki uslove za nadmetanje. Ona je takođe istakla podršku kredibilnom putu ka članstvu u Evropskoj uniji za zemlje Zapadnog Balkana. Prema Šahin, proces evropskih integracija pomaže jačanju vladavine prava, demokratskih institucija i ekonomskog upravljanja. Ona je za te reforme ocenila da su značajne kako za zemlje regiona, tako i za SAD. Ipak, senatorka je upozorila da proces pristupanja mora ostati kredibilan i da evropska perspektiva ne sme da se pretvori u beskrajno obećanje. "Mora postojati jasan put napred za zemlje koje ispunjavaju svoje obaveze", rekla je ona. Od zemalja Zapadnog Balkana, za Crnu Goru i Albaniju se smatra da su najdalje odmakle na putu ka članstvu i obe nastoje da postanu deo Unije do 2030. Za razliku od drugih zemalja Zapadnog Balkana, Kosovo još nema status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ono je podnelo zahtev za članstvo krajem 2022, ali njegov zahtev još nije razmatran. Srbija ima otvorenih 22 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU, ali je njen proces blokiran od 2021. Bosna i Hercegovina je, s druge strane, dobila zeleno svetlo za otvaranje pregovora u martu 2024, ali još čeka usvajanje pregovaračkog okvira i zvanični početak pregovora.

Petočlana delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) boraviće sledeće nedelje u dvodnevnoj predizbornoj poseti Srbiji kako bi procenila izbornu kampanju i politički ambijent uoči prevremenih parlamentarnih izbora, saopštila je u petak ta panevropska institucija. Delegacija koju će predvoditi Italijan Pjero Fasino (Piero Fassino) iz grupe Socijalisti, demokrate i zeleni, 12. i 13. oktobra će se sastati s predsednicom Narodne skupštine i vršiteljkom dužnosti predsednika zemlje Anom Brnabić, srpskom delegacijom u PSSE, kao i s predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i institucija nadležnih za izbore. PSSE je navela da su zakazani sastanci delegacije sa šefom i članovima Misije OEBS/ODIHR za posmatranje izbora, predstavnicima glavnih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka i koalicija – i iz vlasti i iz opozicije – koje učestvuju na izborima, kao i s predstavnicima stranaka nacionalnih manjina u Skupštini. Pored toga, delegacija će se sastati s predsednikom i članovima Republičke izborne komisije, kao i sa predstavnicima diplomatskog korpusa, civilnog društva i medija. Posle posete sledeće nedelje, delegacija u punom sastavu od 20 članova doći će u Srbiju da posmatra izbore 25. oktobra, u okviru Međunarodne misije za posmatranje izbora. Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) potvrdila je da njene misija za praćenje izbora u Srbiji počela 16. septembra. ODIHR je specijalizovana institucija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja posmatra izbore u državama članicama i ocenjuje da li se poštuju demokratski standardi i međunarodne obaveze. Srbija nije uputila poziv Evropskom parlamentu da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore. Iako je u proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je u petak, Evropski parlament je spreman do ponedeljka, 12. oktobra, sačeka poziv iz Srbije kako bi poslao posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, saznaje Radio Slobodna Evropa iz pouzdanih izvora u toj instituciji.

Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je zbirnu izbornu listu za predstojeće vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar, javlja Beta. Zbirna izborna lista sadrži sve izborne liste sa ličnim imenima svih kandidata za narodne poslanike i podacima o godini njihovog rođenja, zanimanju i mjestu prebivališta, redoslijed izbornih lista prema redoslijedu kojim su proglašene. Proglašeno je 18 izbornih lista, od kojih je sedam sa 250 kandidata za poslanike - "Aleksandar Vučič - Ujedinjena Srbija", "Ivica Dačić - Faktor Stabilnosti", "Studentska lista - Studenti pobeđuju", "Rasim Ljajić - Ljudski", lista Saveza vojvođanskih Mađara, "Autentična desnica - Miloš Jovanović" i lista Bogoljuba Karića. Iz RIK-a je rečeno da su u većini izbornih listi osobe od 40 do 59 godina, žene čini oko 47 posto, a mladi 10 posto. Zbirna izborna lista biće objavljena u Službenom glasniku tokom dana, 9. oktobra. Kako je saopšteno, Komisija će ponovo pokušati da kontaktira Ministarstvo vanjskih poslova vezano za glasanje dijaspore. Republička izborna komisija (RIK) odlučila je da se u inostranstvu glasa u istom terminu kao u Srbiji, od 7 do 20 sati po srednjoevropskom vremenu, bez obzira na to u kojoj vremenskoj zoni birač živi. Do sada su državljani Srbije u inostranstvu glasali od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu. Za birače u prekookeanskim zemljama nova odluka praktično znači da će biračka mjesta raditi usred noći ili u ranim jutarnjim satima. Odluka nije prošla bez otpora u samoj Republičkoj izbornoj komisiji. Dio članova koji se protivio njenom donošenju nazvao ju je "nezakonitom" i "presedanom". Ministar vanjskih poslova Srbije Marko Đurić odbacio je tvrdnje da Ministarstvo opstruiše glasanje u inostranstvu i nazvao ih "potpunom laži". Brisel: Pravo na učešće na izborima temeljni element demokratskih državaU Briselu su upoznati sa problemima u vezi sa načinom glasanja državljana Srbije u inostranstvu na parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, potvrdili su zvaničnici Evropske unije. EU podsjeća da je pravo na učešće na izborima i ostvarivanje biračkog prava temeljni element demokratskih država i jedno od osnovnih prava u Uniji. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) izjavio je za RSE da su "slobodni, pošteni i transparentni izbori u samoj srži evropske demokratije". "To podrazumijeva pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednake uslove za sve učesnike izbora, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i stranke i izbjegavanje neprimjerenih prednosti koje uživaju aktuelni nosioci vlasti", izjavio je Mersije.

Pet ruskih državljana, među kojima je osnivač ruske mreže "Ribar" Mihail Zvinčuk, bit će protjerani iz Crne Gore zbog nacionalne i unutrašnje sigurnosti, saopćila je Uprava policije Crne Gore 9. oktobra. Crnogorski mediji objavili su da je u petak privedeno pet ruskih državljana, među kojima su Zvinčuk, njegova supruga i suradnica Valerija Zvinčuk, te još tri osobe. Policija je objavila inicijale navodeći da se radi o M. Z. (36), S. B. (36), K. D. (21), V. Z. (36) i P. L. (46), koji su prije nepuna dva dana ušli i boravili na teritoriju Crne Gore. Za njih je utvrđeno da ne mogu nastaviti boravak u Crnoj Gori, te su im, u skladu sa Zakonom o strancima, donijeta rješenja o potjerivanju iz Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti države. Potvređno je da je među njima i pripadnik ruske političko-hibridne mreže "Rybar", kojem je Evropska unija uvela zabranu ulaska i tranzita preko teritorije država članica Unije. Iz policije su naveli da su akciju proveli u suradnji s Agencijom za nacionalnu bezbjednost i uz podršku međunarodnih partnera, s ciljem sprečavanja, otkrivanja i neutraliziranja nezakonitih aktivnosti na teritoriji Crne Gore. Ruski državljani su boravili u hotelu u Risnu, na teritoriji opštine Kotor, nakon čega su dovedeni u službene prostorije policije radi provođenja daljih službenih mjera i radnji. Kod njih je pronađena i oduzeta digitalna oprema i uređaji, uključujući opremu visoke rezolucije, dron, kameru, GoPro kameru, kao i više telefona. Kako je navedeno, bit će predmet vještačenja i analiza, u cilju utvrđivanja njene namjene i svrhe korištenja na teritoriji Crne Gore. O slučaju su obaviješteni Više državno tužilaštvo u Podgorici i Osnovno državno tužilaštvo u Kotoru, a istaknuto je da su organi sigurnosno-obavještajnog sektora spriječili potencijalno štetno djelovanje pet ruskih državljana teritoriji Crne Gore. Predsjednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić ranije je u objavi na društvenim mrežama naveo da se radi o uspješnoj akciji te je istaknuo da je upozoravano da pokušaji hibridnog djelovanja i destabilizacije Crne Gore neumorno prate njen evropski put. Iz Ribara su 9. oktobra na Telegramu potvrdili da su osnivač ove mreže Mihail Zvinčuk i njegova supruga privedeni u Crnoj Gori, zajedno s drugim ruskim državljanima. Ribar je naveo da su svi "legalno boravili u Crnoj Gori te da je planirano snimanje Cetinjskog manastira, za šta je ranije podnesen zvaničan zahtjev". Tvrde i da su u kontaktu s ruskim Ministarstvom vanjskih poslova, koje radi na rješavanju situacije, tvrdeći da "nije bilo kršenja crnogorskih zakona". RSE je saznao da je Zvinčuk prije Crne Gore boravio u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Povodom privođenja Mihaila Zvinčuka, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da će ruske diplomate istražiti razloge njegovog zadržavanja u Crnoj Gori i raditi na zaštiti njegovih prava, dok je Ministarstvo vanjskih poslova Rusije saopćilo da utvrđuje okolnosti slučaja. Ribar (Rybar) je ruska medijsko-informaciona mreža koju je 2018. godine osnovao Mihail Zvinčuk, bivši zaposlenik pres-službe ruskog Ministarstva odbrane. Tokom rata u Ukrajini Ribar je postao jedan od najutjecajnijih proruskih vojnih kanala na Telegramu. Zvinčuk je pod sankcijama Europske unije od 2023. godine zbog podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i širenja propaganda. Europska unija navodi da je član radne grupe koju je ruski predsjednik Vladimir Putin formirao radi koordinacije mobilizacijskih napora povezanih s ratom protiv Ukrajine. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija Ribar povezale s operacijama stranog utjecaja i informacionog ratovanja. Američki State Department je 2024. godine, kroz program Rewards for Justice, ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije o osobama povezanim s projektom Ribar, navodeći sumnje da je mreža sudjelovala u operacijama stranog utjecaja. Posljednjih godina mreža je širila aktivnosti i na Zapadni Balkan, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

Evropski parlament bio bi spreman da najkasnije do ponedeljka 12. oktobra da sačeka poziv iz Srbije kako bi poslao posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u toj instituciji. Među pojedinim poslanicima koji bi potencijalno bili članovi posmatračke misije danas po podne kruži interna elektronska prepiska u kojoj se pokazuje fleksibilnost kada je reč o rokovima. "S obzirom na veoma kratke rokove, Evropski parlament mora da dobije poziv najkasnije do ponedeljka. U suprotnom, više nećemo biti u mogućnosti da učestvujemo u misiji", navodi se, između ostalog, u toj prepisci, u koju je RSE imao uvid. U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika. Uprkos izostanku formalnog poziva, na tom sastanku odobreno je slanje delegacije Evropskog parlamenta koja bi posmatrala predstojeće izbore u Srbiji, "pod uslovom da bude upućen poziv", navodi se u zvaničnom odgovoru pres službe Parlamenta. Iz istog odgovora, međutim, vidi se i da konačna odluka još nije doneta, odnosno da vrata za misiju nisu sasvim zatvorena. "Ako poziv ne stigne, delegacija Evropskog parlamenta bi, nažalost, morala da bude otkazana, a o tom pitanju bi raspravljala Grupa Evropskog parlamenta za podršku demokratiji i koordinaciju izbora (DEG) na svom sledećem sastanku, 20. oktobra u Strazburu", navodi se u odgovoru pres službe za Radio Slobodna Evropa. Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje misije, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme. Bez formalnog poziva, Evropski parlament ne može da pošalje posmatračku misiju. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula potvrdio je da je Grupa Evropskog Parlamenta za podršku demokratiji i koordinaciju izbora blagovremeno uputila zahtev za posmatranje opštih izbora u Srbiji 25. oktobra 2026. Prema njegovim rečima, Konferencija predsednika odobrila je slanje delegacije od sedam članova, pod uslovom da budu ispunjeni relevantni kriterijumi, uključujući prijem zvaničnog poziva za upućivanje Misije za posmatranje izbora, kao i da članovi pre puta u Srbiju mogu da učestvuju u plenarnom glasanju u Strazburu u četvrtak, 22. oktobra. "Međutim, vlasti u Srbiji nisu pozvale Evropski parlament da posmatra izbore 25. oktobra, a rok za organizovanje misije Evropskog parlamenta je, u međuvremenu, istekao. Time je, praktično, propuštena prilika za slanje posmatračke delegacije Evropskog parlamenta", rekao je Picula za Radio Slobodna Evropa. Parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar. Odnosi srpskih vlasti i Evropskog parlamenta godinama se zaoštravaju. Tenzije su porasle otkako je Tonino Picula iz Hrvatske imenovan za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, a kulminirale su i uvredama. Bivši predsednik Srbije i kandidat za budućeg premijera Aleksandar Vučić nazvao je evropske poslanike "ološem". Početkom ove godine predstavnici vlasti bojkotovali su misiju Evropskog parlamenta, tvrdeći da dolazi "nepozvana", što je Parlament demantovao. Evropska narodna partija (EPP), čiji je Sprska napredna stranka (SNS) pridruženi član, u septembru 2026. pokrenula je preispitivanje njegovog članstva. Za sada nema potvrde dokle se stiglo u tom procesu. EPP je osudila glorifikaciju lika i dela Ratka Mladića, koji je pred međunarodnim sudom osuđen za genocid i ratne zločine. Bio je to najoštriji ton EPP prema pridruženom članu, budući da političke grupacije tradicionalno podržavaju svoje članice. Poslednja rezolucija o Srbiji usvojena u Evropskom parlamentu u julu ocenjuje da Srbija stagnira na putu ka EU i osuđuje zapaljivu retoriku vlade prema članicama koje se protive otvaranju Klastera 3. Rezolucija kritikuje i to što je Srbija postala baza ruskih obaveštajnih aktivnosti, kao i nabavku kineskih raketa. Srbija je sada treća zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU u kojoj Evropski parlament ne posmatra izbore. Turska je jedina zemlja kandidat čije izbore Evropski parlament nikada nije posmatrao. Gruziju je Parlament posmatrao na parlamentarnim izborima 2024. Za lokalne izbore 2025. vlada u Tbilisiju nije na vreme uputila poziv, ali Evropski parlament lokalne izbore po pravilu ne posmatra, kao što je bio slučaj i sa lokalnim izborima u Srbiji 2023. godine. Premijer Gruzije Irakli Kobahidze nagovestio je u julu ove godine mogućnost da vlada neće pozvati posmatrače iz Evropskog parlamenta na izbore koji bi trebalo da budu održani 2028. godine. Srbija je Evropski parlament pozvala na parlamentarne izbore u decembru 2023. Na izborima 2020. misije Parlamenta nije bilo zbog pandemije COVID-a 19. Turska je zemlja kandidat za članstvo u EU, ali su pregovori o članstvu zamrznuti od 2018. godine. Gruzija se u EU, zbog pogoršanja stanja vladavine prava, smatra kandidatkinjom "samo po imenu". Pregovori između Brisela i Beograda u zastoju su od 2021. godine.

Američka senatorka iz redova demokrata Jeanne Shaheen u Sarajevu je 8. oktobra izrazila nadu da će Bosna i Hercegovina nastaviti gledati ka Evropskoj uniji i NATO-u i da će se udaljavati od Rusije. Ona boravi u dvodnevnoj posjeti Bosni i Hercegovini, u okviru koje je posjetila Memorijalni centar Srebrenica, te dobila priznanje "Počasni građanin Sarajeva". Odnos Rusije prema regionu bio je jedna od tema i njenih ranijih izjava. U ranijem intervjuu za RSE, Shaheen je navela da Rusija ima interes za destabilizaciju Zapadnog Balkana, koji Moskva vidi kao "potencijalni drugi front". Shaheen, vodeća demokratkinja u Odboru za vanjske odnose Senata, duže vrijeme upozorava i na sigurnosne rizike na Zapadnom Balkanu i zalaže se za snažnije prisustvo Sjedinjenih Država u regionu. "Nadam se da ćete nastaviti gledati ka Evropskoj uniji i NATO savezu u budućnosti i da ćete se udaljavati od Rusije", poručila je Shaheen tokom susreta sa novinarima u Sarajevu. Kada je riječ o Bosni i Hercegovini, američka senatorka više puta je isticala podršku njenom suverenitetu, teritorijalnom integritetu i multietničkom karakteru, uz ocjenu da je nastavak američkog i međunarodnog angažmana važan za očuvanje stabilnosti. "Vjerujem da je jako važno da Sjedinjene Države nastavljaju igrati ulogu u pružanju podrške napretku zemlje i nadam se da ćete nastaviti gledati ka Evropskoj uniji i NATO savezu u budućnosti. Ja sam podržavala teritorijalni integritet ove zemlje i jako mi je drago što smo imali priliku da usvojimo neke zakone kao podršku Bosni I Hercegovini i Zapadnom Balkanu", poručila je ona u Sarajevu, 8. oktobra. Prema njenim riječima, pozicija Kongresa Sjedinjenih Država prema Bosni i Hercegovini je jedinstvena. "Bosna i Hercegovina je zemlja koja je okrenuta ka Evropskoj uniji i Zapadu i mi nastojimo podržati takvu sliku. Mislim da je važno podsjetiti administraciju na ulogu koju BiH, Zapadni Balkan i cijela ova regija treba da igraju u Evropskoj uniji", kazala je senatorka Shaheen. Južna interkonekcija dobar projekat za regionSenatorka Shaheen se osvrnula i na pitanje izgradnje Južne interkonekcije u bh. entitetu Federacija BiH. Projekat se razvija u okviru šireg cilja smanjenja potpune ovisnosti Bosne i Hercegovine o ruskom plinu, koji se u zemlju isporučuje preko Srbije putem Turskog toka. Inicijativu podržavaju Sjedinjene Američke Države s ciljem jačanja energetske, prometne i digitalne povezanosti u toj regiji. "Što se tiče plinske interkonekcije, mislim da je u interesu Bosne i Hercegovine i u interesu cijelog Zapadnog Balkana da se riješite ruskog gasa i goriva. Zapadni svijet radi ka tome, i mislim da je u interesu u ovom dijelu Evrope da isto to radi. I Zapadna Evropa to radi. Ja mislim da je to dobar projekat za region", kazala je senatorka. Projekt Južne plinske interkonekcije predviđa izgradnju plinovoda od Zagvozda (Splita) u Hrvatskoj, preko Posušja u Hercegovini, do Travnika u središnjoj Bosni, s odvojkom prema Mostaru. Procijenjena vrijednost projekta iznosi oko milijardu eura. BiH kupuje ruski plin od 1979. godine, kada je izgrađen jedini postojeći plinovod od Beograda do Sarajeva. Senatorka Shaheen dobitnica priznanja 'Počasni građanin Grada Sarajeva'Američka senatorka Jeanne Shaheen dobitnica je i priznanja "Počasni građanin Grada Sarajeva" za 2025. godinu, koje joj je uručeno 7. oktobra. Kako je rečeno iz Grada Sarajeva, priznanje joj je dodijeljeno zbog njenog dugogodišnjeg angažmana i podrške Bosni i Hercegovini, te zalaganja za jačanje odnosa između BiH i Sjedinjenih Američkih Država. Navodi se i da se Shaheen tokom političkog djelovanja zalagala za očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i prosperiteta Bosne i Hercegovine, te podržavala euroatlantske težnje Bosne i Hercegovine. Nagradu Shaheen je 7. oktobra u Gradskoj vijećnici u Sarajevu uručio gradonačelnik Samir Avdić. Tokom svog političkog djelovanja, Shaheen je nekoliko puta posjetila Bosnu i Hercegovinu.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) upozorio je u četvrtak da se rat Rusije protiv Ukrajine nalazi u pat-poziciji, ali da bi mogao da preraste u širi regionalni sukob ako taj zastoj navede neku od strana na sve opasnije poteze. Rubio je Lisabonu, na poslednjoj stanici svoje turneje po zemljama NATO Islandu, Grčkoj i Portugaliji, rekao da Vašington smatra da je za okončanje rata neophodno rešenje postignuto pregovorima, kao i da je dalje spreman da podrži diplomatske napore. Rubio je to rekao nakon što je u ruskom napadu na dva autobusa u ukrajinskom gradu Kramatorsku, prema podacima lokalnih vlasti, u četvrtak ubijene najmanje 33 osobe. Odgovarajući na pitanje Radija Slobodna Evropa o ruskim napadima na Ukrajinu i bezbednosti istočnog krila NATO-a, Rubio je sukob okarakterisao kao "veoma opasan rat" koji je zapao u pat-poziciju, DODAJUĆI DA SE takve situacije obično okončavaju ili pregovorima ili eskalacijom. Prva opcija zahteva teške kompromise obe strane. Druga bi mogla da podrazumeva intenziviranje sukoba sa strane Rusije ili Ukrajine u pokušaju da se promeni vojni odnos snaga. "To je veoma opasno", rekao je Rubio. On je upozorio da bi eskalacija mogla da obuhvati sabotaže u susednim zemljama NATO-a, napade ili druge akcije koje bi mogle brzo da prošire sukob. To bi moglo "brzo da pretvori sukob između dve zemlje u mnogo širi i daleko opasniji regionalni sukob", rekao je on. "Na kraju, ne verujemo da postoje vojna rešenja... Smatramo da ovaj rat treba da se završi i da je rešenje pregovorima brže i bolje", rekao je on. Portugalski ministar spoljnih poslova podržao je diplomatske napore za okončanje rata, ističući da ruska invazija krši međunarodno pravo i da svako rešenje mora da poštuje suverenitet Ukrajine. Rubio je takođe izneo drugačije viđenje debate o izdacima za odbranu unutar NATO-a, opisujući povećana vojna ulaganja kao investiciju u odbranu, a ne samo kao "veću potrošnju". On je rekao da bi jačanje pojedinačnih članica NATO-a doprinelo jačanju same Alijanse i njenih kapaciteta za odvraćanje. Rubio je rekao da je NATO u suštini odbrambeni savez i da njegov kredibilitet zavisi od kapaciteta njegovih članica. "NATO je važan. Da bi NATO bio značajan, mora biti snažan", rekao je on. "Da bi NATO bio snažan, članice NATO-a moraju biti snažne". On je naveo da se članice NATO-a nalaze u različitim okolnostima i da ne mogu sve doprineti na isti način, ali da bi svaka trebalo da razvije što je moguće snažnije kapacitete. Takođe je pozvao na veću saradnju u oblasti naprednih vojnih tehnologija i oružja nove generacije, ističući da saveznici moraju zajednički delovati kako bi se suočili s budućim pretnjama. Na pitanje da li evropski saveznici mogu i dalje da se oslanjaju na SAD u svetlu mogućih promena u američkom vojnom prisustvu u Evropi, Rubio je naglasio važnost održavanja snažnih kapaciteta i sposobnosti odvraćanja NATO-a. On nije izneo detalje o budućem raspoređivanju američkih trupa, ali je rekao da članice saveza dele odgovornost za očuvanje njegove snage. Rubio je takođe oštro kritikovao Iran kada je upitan o zabrinutosti u vezi s korišćenjem portugalske vazduhoplovne baze Lažeš i navodima organizacije Amnesti internešenel (Amnesty International) o mogućim kršenjima međunarodnog prava. On je odbio da komentariše istragu koju sprovodi Portugal, navodeći da je to pitanje u nadležnosti portugalskih vlasti. Umesto toga, Rubio je optužio „Amnesti internešenel da ne posvećuje dovoljno pažnje navodnim zloupotrebama iranske vlade prema demonstrantima, uključujući "hladnokrvna ubistva desetina hiljada ljudi na ulicama". "To su ratni zločini. To su zločini protiv čovečnosti. To su zločini počinjeni nad sopstvenim narodom", rekao je Rubio.

Crnogorski poslanik i lider prosrpske Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević saslušan je u četvrtak u policiji povodom nedavnih izjava u kojima je veličao preminulog ratnog zločinca Ratka Mladića. Knežević je posle razgovora u policiji rekao da je pozvan po dva osnova – zbog objava na društvenim mrežama koje se tiču smrti Mladića i stihova posvećenih njemu, kao i zbog govora na sednici parlamenta, gde je rekao da ga doživljava kao heroja, a ne kao ratnog zločinca, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Mladić, koji je umro u Hagu krajem avgusta, kao bivši general Vojske Republike Srpske osuđen je na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Knežević je rekao da se u prijavi tereti za izazivanje verske mržnje i netolerancije i veličanje ratnih zločinaca, dodajuči da on smatra da to nije tako. "Ratko Mladić je za mene ratni heroj, a ne zločinac, i da nije bilo njega, Srbi bi prošli kroz stradanja nalik onima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Jasenovcu, Jadovnu i bezbrojnim stratištima o kojima danas niko ne želi da govori", kazao je Knežević. Zbog javnih objava o Mladiću, bošnjačka udruženja i nevladine organizacije podnele su krivične prijave protiv Kneževića i mitropolita Srpske pravoslavne crkve Metodija. Rukovodilac Višeg državnog tužilaštva u Podgorici Duško Milanović rekao je da je to tužilaštvo iniciralo prikupljanje obaveštenja od Kneževića preko policije. Knežević je rekao da se neće pozivati na imunitet, jer, kako navodi, tužilaštvo želi da ga kazni zato što je odbio da da kvorum za smenu predsednika Parlamenta Andrije Mandića. Knežević i Mandić, lider Nove Srpske demokratije, bili su lideri prorpskog i proruskog Demokratskog fronta, a Demokratska narodna partija je početkom godine izašla iz vlasti zbog odbijana vlade da se izjasni o njenim zahtevima o identitetskim pitanjima i dogovoru oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu.

Gotovo 50 osoba uhapšeno je u međunarodnoj policijskoj akciji protiv mreže za trgovinu drogom čiji su članovi povezani sa zemljama Zapadnog Balkana, saopštila je 8. oktobra Evropska policijska agencija EUROPOL. U saopštenju se ističe kako se uhapšeni dovode u vezu s ubistvima, otmicama, pucnjavama i napadima ručnim bombama širom Evrope. Akcija je kulminirala 6. oktobra pretresima na 42 lokacije u Sloveniji i Španiji, dok su hapšenja koordinisana iz operativnog centra koji je uz podršku EUROPOL-a uspostavljen u Ljubljani. Među osumnjičenima su državljani Bosne i Hercegovine i Srbije, zajedno sa osobama iz Slovenije, Bugarske, Turske i Nizozemske. U istrazi su učestvovale policijske i pravosudne službe iz 22 države. Najviše hapšenja u SlovenijiNajveći broj osumnjičenih uhapšen je u Sloveniji, njih 34, navode u EUROPOL-u, dok je po jedna osoba privedena u Španiji i Hrvatskoj. Još 11 osumnjičenih ranije je uhapšeno tokom višegodišnje istrage. Tokom posljednjeg dana akcije, u saopštenju se navodi i da je policija zaplijenila 66 kilograma droge, uključujući 51 kilogram kanabisa i 15 kilograma amfetamina, kao i vatreno oružje, nakit i gotov novac. Istraga je pokazala da je kriminalna grupa velike količine narkotika skrivala u komercijalnim teretnim pošiljkama, koristeći legalne transportne rute kao paravan za krijumčarenje. Članovi mreže, prema navodima EUROPOL-a, angažovali su vozače uglavnom iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Bugarske koji su kamionima, kombijima i automobilima prevozili drogu zajedno s legalnom robom. Za komunikaciju i koordinaciju koristili su šifrovane platforme SKY ECC i CryptCom. Kokain, kanabis, amfetamin, MDMA i metamfetamin transportovani su iz Belgije, Nizozemske i Španije prema drugim evropskim državama. Legalni transport robe istovremeno je donosio dodatnu zaradu i smanjivao troškove krijumčarenja. Gubici droge završavali nasiljemPrema rezultatima istrage, u EUROPOL-u ističu kako su zaplijenjene pošiljke droge ili sporovi među članovima mreže često završavali nasilnim obračunima. Istražioci grupu povezuju s više pucnjava, ubistava i pokušaja ubistava, kao i s otmicom jednog člana organizacije. U napadima su korištene eksplozivne naprave, uključujući ručne bombe, a mete su bili članovi kriminalne mreže i članovi njihovih porodica. Vlasti navode da je nasilje korišteno radi naplate gubitaka, kažnjavanja odgovornih za neuspjele pošiljke i održavanja kontrole unutar organizacije. Tokom istrage otkriven je i jedan pokušaj ubistva u Španiji. Od februara 2022. do septembra 2026. godine vlasti su zaplijenile 253 kilograma kokaina, 404 kilograma kanabisa, 18,8 kilograma metamfetamina i 825 grama MDMA. Oduzeto je i 550 litara anhidrida sirćetne kiseline, hemikalije koja se koristi u proizvodnji droge, automatsko oružje s prigušivačem, municija i više pištolja. Međutim, EUROPOL navodi da zaplijenjene količine predstavljaju samo dio ukupnih kriminalnih aktivnosti. Analizom komunikacija preko SKY ECC-a i drugim dokazima istražioci su rekonstruisali dodatne transporte i transakcije povezane sa osumnjičenima. Kako je Sky u BiH povezao političare, narko-kartele i policiju?Zbog toga se očekuje da će osumnjičeni biti procesuirani za promet dodatnih 2,5 tone kanabisa, 474 kilograma kokaina, 104 kilograma heroina, 30 kilograma amfetamina, 11,6 kilograma MDMA, po jedan kilogram ketamina i hašiša, 18.000 tableta ekstazija i 1.000 jedinica psihoaktivnih gljiva. Istražioci su takođe identifikovali 45 litara ulja namijenjenog za proizvodnju amfetamina. U saopštenju se navodi i kako je EUROPOL je tokom istrage pružao analitičku i operativnu podršku nacionalnim policijama, a na dan akcije stručnjak te agencije i hrvatski istražilac radili su iz koordinacionog centra u Ljubljani. Iz tog centra u realnom vremenu koordinisana su hapšenja i aktivnosti istražilaca na području više država.

Desetine ljudi poginule su u ruskom napadu na ukrajinski grad Kramatorsk 8. oktobra, rekle su lokalne vlasti, dan nakon novog smrtonosnog udara u kojem je širom Ukrajine poginulo najmanje 25 osoba. Broj poginulih u napadu na Kramatorsk porastao je na 33, dok je još 18 ljudi ranjeno, prema posljednjim informacijama regionalnih vlasti i tužilaštva. Snimci koje je zabilježio dopisnik Radija Slobodna Evropa Serhij Horbatenko, koji je ubrzo nakon napada posjetio mjesto događaja, prikazuju dva putnička autobusa uništena u napadu, dok su tijela stradalih ležala naokolo. "Tijela leže nasred puta", rekao je dopisnik RSE opisujući posljedice smrtonosnog napada. Regionalno tužilaštvo Donjecke oblasti reklo je da su ruske snage pogodile dva autobusa koja su u trenutku napada prevozila putnike. Prema navodima tužilaštva, za napad su vjerovatno korištene navođene avionske bombe. Napad je uslijedio dan nakon udara 7. oktobra, u kojem je širom Ukrajine poginulo najmanje 25 ljudi, uključujući dvije osobe u glavnom gradu Kijevu. Bombardovanje je dio gotovo svakodnevnih napada koji postaju sve učestaliji i razorniji dok se Kremlj suočava s problemima na frontu. U Prilukiju, oko 150 kilometara istočno od Kijeva, spasioci pretražuju ruševine uništene stambene zgrade nakon ruskog raketnog napada izvedenog 7. oktobra, u kojem su poginule 22 osobe, među njima petero djece. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je na mreži X da su ruske snage "uništile" stambenu zgradu kao rođendanski "poklon" Vladimiru Putinu, nazvavši napad jednim od "najgnusnijih" u posljednje vrijeme. Podsjetio je da su napadi izvedeni na Putinov rođendan. Dodao je da je oštećeno još najmanje deset stambenih zgrada, kao i energetska infrastruktura Ukrajine, koja je jedna od ključnih meta Moskve. "Požar mi je bio pred očima. Čule su se eksplozije. Vrištala sam u svom stanu. Bilo je strašno. Ne mogu to opisati", rekla je za Current Time žena po imenu Lidija na mjestu napada u Prilukiju. "Toliki ljudi su poginuli. Sve sam ih poznavala", dodala je kroz suze. Kako se približava peta ratna zima, ruski napadi na Ukrajinu postali su svakodnevna pojava. Moskva je ranije pokušavala prisiliti Kijev da prihvati njene zahtjeve napadima na energetsku infrastrukturu, ostavljajući hiljade ljudi bez grijanja i električne energije tokom hladnih zimskih mjeseci. Međutim, od početka ove godine Kijev sve češće uzvraća napadima dugog dometa na vojne i energetske objekte unutar Rusije, kao i napadima srednjeg dometa na ključne logističke pravce u okupiranim dijelovima istočne i južne Ukrajine. Prema Telegram kanalima koji prate ratna dešavanja, ukrajinski dronovi su 8. oktobra pogodili podatkovni centar kompanije Yandex u ruskoj Rjazanskoj oblasti, izazvavši požar i prisilivši kompaniju da obustavi rad objekta u kojem se nalaze desetine hiljada servera. Yandex, vodeća ruska tehnološka i kompanija za razvoj umjetne inteligencije, potvrdio je napad na svoj centar u Sasovu, jedan od pet velikih podatkovnih centara kompanije, navodeći da radi na obnovi pogođenih usluga. Istog dana ukrajinske snage pogodile su i naftnu rafineriju te petrohemijski kompleks Gazprom Neftekhim Salavat u Baškortostanu, što je izazvalo požar, saopćila je ukrajinska vojska. Rusko Ministarstvo odbrane izvijestilo je 8. oktobra da je tokom noći ruska protivvazdušna odbrana presrela i uništila 399 ukrajinskih dronova.