Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u četvrtak da je zamolio ruskog predsednika Vladimira Putina da ne "puca na Kijev i razne gradove nedelju dana" usred ledenog vremena, dok ruske snage nastavljaju udare na ukrajinske regione. "Nikada nisu doživeli takvu hladnoću. I lično sam zamolio predsednika Putina da ne puca na Kijev i razne gradove nedelju dana. I on je pristao da to uradi", rekao je Tramp. "Mnogo ljudi je reklo: 'Ne gubi vreme na poziv, nećete to dobiti.' a on je to uradio", dodao je na sastanku kabineta u Beloj kući. Iako Kremlja nije potvrdio jednonedeljnu obustavi udara na Kijev ili druge gradove, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je Trampovu izjavu, navodeći da Kijev ceni napore koji pomažu "u zaštiti života". On je dodao da je to pitanje razmatrano tokom trostranih razgovora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima prošlog vikenda o okončanju četvorogodišnjeg rata, u kojima su učestvovali američki pregovarači. "Hvala vam, predsedniče Trampe! Naši timovi su o tome razgovarali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Očekujemo da će sporazumi biti sprovedeni. Koraci deeskalacije doprinose stvarnom napretku ka okončanju rata", napisao je Zelenski na X. Temperature širom Ukrajine pale su na minus 20 stepeni Celzijusa u januaru, čime je zima nepodnošljiva milionima Ukrajinaca koji su pod nezabeleženim nestancima struje i grejanja izazvanim ruskim vazdušnim napadima koji su teško oštetili infrastrukturu širom zemlje. Služba za vanredne situacije zemlje upozorila je da će još veći pad temperature početi 1. februara i zahvatiti skoro sve ukrajinske regione, a 4. februara će se samo neznatno ublažiti. Vlasti u Kijevu su u četvrtak saopštile da više od 400 stambenih zgrada nema grejanje i da opštinske službe i radnici rade "non-stop" kako bi vratili toplota stanovnicima. Nestanci struje su takođe prijavljeni u glavnim ukrajinskim regionima Dnjepropetrovsku, Donjecku i Zaporožju. Rusija je u četvrtak izvela višestruke napade, usmrtivši najmanje šest ljudi širom Ukrajine, uključujući i u velikim gradovima Herson i Krivi Rog. U ratom razorenoj Donjeckoj oblasti Ukrajine, koja je većinom pod okupacijom ruskih snaga, radnik gasne službe je ubijen dronom dok je "bio na putu da obnovi snabdevanje gasom ", napisao je ukrajinski ministar energetike Denis Šmigalj na Telegramu. Vlasti u drugim ukrajinskim regionima upozorile su stanovnike da bi ruske vojne snage mogle da nastave napade na infrastrukturu zemlje, uprkos svim pregovorima o zaustavljanju napada na energetiku. "Naš neprijatelj je takav da bi mogao da iskoristi ovo i pokuša da napadne kritičnu infrastrukturu naših gradova", napisao je gradonačelnik Lavova Andrij Sadovij na Telegramu. Nova runda razgovora između ukrajinskih i ruskih pregovarača trebalo bi da počne u Abu Dabiju 1. februara. Tokom prošle nedelje nije bilo znakova usporavanja rata na frontu, niti naznaka da Kremlj odustaje od svojih dugogodišnjih maksimalističkih zahteva. Upitan o pregovorima u četvrtak, pomoćnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov rekao je da teritorijalno pitanje nije jedini faktor koji sprečava potencijalni sporazum o okončanju najvećeg rata na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata.

Bugarska policija u saradnju s grčkom razbila je organizovanu kriminalnu mrežu umešanu u krijumčarenje migranata iz Turske preko Bugarske i dalje kroz Srbiju ili Rumuniju ka zemljama zapadne Evrope, saopštio je u četvrtak Europol. Evropska policijska agencija je navela da je u operaciji, tokom koje su izvedeni pretresi na šest lokacija, uhapšeno 16 osoba i da su zaplenjeni mobilni uređaji, administrativni dokumenti, dokumenata o registraciji vozila, knjigovodstvene beleške i druga evidencija. Bugarska, Grčka, Srbija i Rumunija nalaze se na takozvanoj zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti. Kako je delovala kriminalna grupa?Ta mreža krijumčarenja migranata je, prema navodima Europola, delovala je po piramidalnoj strukturi. Osnovna grupa, sa sedištem u Sofiji, sastojala se uglavnom od bugarskih i sirijskih državljana koji su delovali na veoma koordinisan način, navodi evropska agencija i dodaje da je njihova glavna uloga bila da organizuju tranzit preko Bugarske. Posle regrutovanja migranata u Turskoj, članovi kriminalne mreže su ih krijumčarili preko južne bugarske zelene granice, dovodeći ih do unapred određenih lokacija. Odatle su ih vozači prevozili do Sofije koristeći razna vozila, uključujući automobile i autobuse. Migranti su privremeno smešteni u sigurnim kućama u Sofiji i okolini pre nego što su premešteni ka bugarsko-srpskoj ili bugarsko-rumunskoj granici. U nekim slučajevima, migranti su direktno prevoženi do graničnih područja bez privremenog smeštaja.

Policija Srbije je u saradnji sa Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplenila na području sela Konjuh kod Kruševca u centralnoj Srbiji pet tona marihuane. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, reč je najvećoj zapleni droge do sada u Srbiji, čija se vrednost procenjuje na sedam do deset miliona evra. Dačić je rekao da su u ovoj akciji uhapšeni N. S. (1986) i R. S. (1958), dok se za jednim licem traga, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Pored opojne droge pronađeno je i vatreno oružje, najmanje četiri automatske puške i jedna "zolja", kao i novac u iznosu od preko 1.500.000 dinara (oko 12.700 evra). Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da su uhapšeni osumnjičeni da su pripadnici organizovane kriminalne grupe. U saopštenju tužilaštva se dodaje da je ta organizovana kriminalna grupa opojnu drogu marihuana skladištila u prostorijama privrednog društva Florakom d.o.o. odakle je dalje distribuirana na teritoriju grada Beograda radi prodaje. Tužilaštvo je navelo da su pretresi i dalje u toku, a da će osumnjičeni nakon policijskog zadržavanja biti sprovedeni u tužilaštvo, nakon čega će biti saslušani.

Vlada Kosova u tehničkom mandatu je okupila grupu zvaničnika državnih institucija, u čijem sastavu su pravni eksperti, ali i drugi, kako bi se rešila pitanja koja proizilaze iz primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa portparol Vlade Perparim Krieziu (Përparim Kryeziu). "Uloga i odgovornost ove grupe jeste da razjasni zahteve koje propisuju zakoni, ali istovremeno i angažovanje države u odnosu na subjekte na koje se zakoni odnose, s ciljem olakšavanja njihove pune primene", naveo je on, ali nije precizirao ko sve čini ovu radnu grupu. Krjeziu je naveo i da su predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu upoznati sa ovom grupom, te da su održali i početne sastanke. Prethodno je Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, navela da je o ovim pitanjima održala više desetina sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice, kao i da su međunarodni predstavnici doneli odluku da "formiraju i poseban ekspertski tim koji se bavi rešavanjem ovog problema". RSE se obratio Evropskoj uniji i zemljama Kvinte – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija – s upitom da li su učestvovali u formiranju ekspertskog tima, ali odgovor nije stigao. Prva faza pune primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima počela je 16. januara i trajaće do 15. marta, a predviđa period informisanja i informativne sesije sa građanima. Primena ovih propisa pogodiće pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili nemaju kosovska dokumenta. Grupa srpskih nevladinih organizacija saopštila je 23. januara da je, povodom najave pune primene zakona o strancima i vozilima, razgovarala sa predstavnicima diplomatskih misija na Kosovu i pozvala ih na veće angažovanje. Nova društvena inicijativa, Centar za afirmativne društvene akcije, Aktiv i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj pozvali su međunarodnu zajednicu da insistira na "širokim i inkluzivnim konsultacijama sa srpskom zajednicom, koje bi uključivale relevantne političke predstavnike, civilno društvo i akademsku zajednicu, kao preduslov za bilo kakve dalje korake u vezi sa ovim zakonskim okvirima". U međuvremenu je lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić pozvao sve političke aktere na Kosovu, a posebno Srpsku listu, da "preuzmu odgovornost i aktivno se uključe u izradu pravno-tehničkih predloga" kako bi se obezbedila tranzicija u primeni Zakona o strancima i Zakona o vozilima. Rašić je ocenio da je odgovornost političara da pronađu načine kako da se "na efikasan i racionalan način prilagodimo njihovoj primeni". Srpska lista je, pak, u reakciji navela da Rašić "bez ikakvog legitimiteta i podrške srpskog naroda učestvuje u vlasti Aljbina Kurtija (Albin) i glasa za sve mere koje su direktno usmerene protiv Srba na Kosovu i Metohiji". Rašić je bio ministar u Kurtijevoj Vladi nakon što je Srpska lista u novembru 2022. godine napustila kosovske institucije. Na poslednjim parlamentarnim izborima Srpska lista je dobila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedno mesto osvojio Nenad Rašić. Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti naveo je 16. januara da je, uz primenu Zakona o strancima i Zakona o vozilima, neophodna integracija srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, dodajući da će se proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom i da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. Petković na sastanku sa ambasadorom Rusije kritikovao kosovski Zakon o strancimaKurti sa ambasadorima o punoj primeni Zakona o strancima i vozilimaObrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile u prethodne dve godine u okviru akcije zatvaranja srpskih institucija, jer ih Priština smatra paralelnim i ilegalnim. Zaposleni u ovim institucijama, posebno profesori i studenti na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, mogli bi se suočiti sa problemima kada počne puna primena Zakona o strancima, jer, prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova objavljenog 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi bi to značilo da obrazovne i zdravstvene institucije srpskog sistema imaju licencu kosovskih institucija. Uputstvo kosovskog MUP-a precizira i da je za potrebe studiranja, spajanja porodice, humanitarnih razloga, naučnih istraživanja i drugih okolnosti predviđanih zakonom neophodno posedovati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. Takođe predviđa da strani državljani na Kosovu mogu boraviti do devedeset dana, te da svaki duži boravak zahteva podnošenje zahteva za dozvolu boravka. Ukoliko neko prekrši ova pravila, nadležni organi mogu preduzeti zakonom propisane mere, koje mogu uključivati ukidanje dozvole boravka, izricanje novčane kazne, deportaciju ili zabranu ulaska na teritoriju Kosova.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su se u četvrtak da označe iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) kao terorističku organizaciju, posle godina unutrašnjih i spoljašnjih pritiska da se elitne snage Teherana stave na crnu listu. Francuska, koja je bila poslednja zemlja u EU protivila tom potezu, promenila je svoj stav u sredu, otvarajući put da takozvana Revolucionarna garda bude označena kao teroristička organizacija. Sjedinjene Američke Države, Kanada i Australija već su označile IRGC kao terorističku organizaciju. Unutar EU, Nemačka i Holandija dugo su tražile da Brisel sledi taj primer, tvrdeći da učešće grupe u represiji u Iranu i destabilišućim aktivnostima u inostranstvu opravdava takav korak. IRGC je najmoćnija grana iranskih oružanih snaga, koja deluje nezavisno od redovne vojske i direktno odgovara vrhovnom vođi Aliju Hamneiju. Osnovao ju je ajatolah Ruholah Homeini 1979. radi zaštite Islamske revolucije i od tada se razvila u raznovrsne snage sa sopstvenim kopnenim snagama, mornaricom, vazduhoplovstvom, obaveštajnim jedinicama i specijalnim snagama. IRGC kontroliše paravojne snage Basidž i snage Kuds, ogranak za spoljne operacije optužen za podršku militantnim grupama širom Bliskog istoka. Sa više od 180.000 vojnika pod svojom komandom, te snage igraju centralnu ulogu u unutrašnjoj bezbednosti, kontroli granica i raketnim programima Irana. Takođe poseduju značajnu ekonomsku moć kroz kontrolu ključnih industrija i infrastrukture. Smrtonosna represijaOdluka EU je doneta posle smrtonosnog gušenja nedavnih protesta koji su zahvatili Iran, predstavljajući jedan od najtežih izazova za Islamsku Republiku. Grupa za ljudska prava HRANA sa sedištem u SAD potvrdila je 6.373 smrtnih slučajeva, dok još radi na potvrđivanju više od 17.000 slučajeva. Neke procene govore da je broj žrtava više desetina hiljada. "Obim ubijanja u Iranu je zaista prešao prag", rekla je Eli Geranmajeh, viša saradnica za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose. Ona je za Radio Farda (Iranski servis RSE) rekla da je potez uglavnom simboličan, jer je trgovina između EU i Irana već doživela kolaps pošto su sankcije UN vraćene u septembru. "Ekonomski, ovaj potez će imati vrlo nominalan uticaj u ovoj fazi", rekla je Geranmajeh. "Iran je već pod širokim obimom sankcija." Međutim, kako je dodala, taj potez "šalje kazneni signal Teheranu kao odgovor na užasna i nezabeležena ubistva Iranaca". IRGC i njeni visoki zvaničnici su dugo pod sankcijama EU, uključujući zamrzavanje imovine i zabrane izdavanja viza. Glavni efekat oznake je da omogućava članicama EU da pritvore svakog člana IRGC-a koji uđe na njihovu teritoriju. Geranmajeh je upozorila da je malo verovatno da će oznaka imati bilo kakav stvarni uticaj na to kako iranski lideri koji sede u Teheranu razmatraju sledeće poteze i da li će ući u vojni sukob sa SAD ili će napraviti dogovor s predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump). Ona je naznačila da, ako se između Vašingtona i Teherana postigne sporazum o ublažavanju sankcija, "Iran će verovatno u nekom trenutku izvršiti pritisak na SAD da ukinu američku oznaku terorističke grupe za IRGC. A ako SAD odluče da naprave takav potez, EU će morati da proceni svoj stav i odluči da li će da učini isto". Da bi "praktično pomogla Irancima na terenu", rekla je Geranmajeh, EU mora "značajno povećati finansiranje stvari poput tehnoloških usluga koje će moći da pomognu Iranu da poboljša svoju internet vezu i zadrži je u slučaju budućih prekida".

Evropska komisija upozorila je da gasovod, čiju izgradnju planira vlast bosanskohercegovačkog eniteta Republika Srpska, neće podržati napore Bosne i Hercegovine za smanjenje ovisnosti o uvozu ruskog gasa, već će je dodatno učvrstiti. Iz Evropske komisije su Radio Slobodna Evropa naveli da Evropska unija od BiH, kao zemlje kandidatkinje za članstvo, očekuje da se uskladi s njenim ciljevima, uključujući energetsku i vanjsku politiku. "Ruski rat protiv Ukrajine pokazao je koliko je energetska diverzifikacija vitalna i koliko ovisnost može biti štetna za bilo koju evropsku zemlju. Rusija se više puta pokazala da je nepouzdan dobavljač gasa, koristeći snabdijevanje energentima kao geopolitički alat prisile", navedeno je. Vlada RS-a dala je u novembru prošle godine suglasnost za izgradnju gasovoda od Šepka do Novog Grada, koji bi taj entitet povezao s gasnom mrežom Srbije, koja je do sada dominantno služila za dopremanje ruskog gasa. Zainteresirane kompanije iz Srbije i TurskeKompanija "Sarajevo-gas" Istočno Sarajevo raspisala je početkom januara tender za projektovanje i izgradnju tog gasovoda, a prijavile su se kompanije "Konvar" iz Srbije i turska firma "Vemak". Nedeljko Elek, direktor preduzeća "Sarajevo-gas", kazao je za RSE da je proces u fazi predkvalifikacije, kada se provjeravaju tehnička dokumentacija i reference prijavljenih kompanija. "Firme, koje prođu taj predkvalifikacioni dio, imaju mjesec da dostave financijske ponude i bankarske garancije i onda se otvara komercijalni dio i bira izvođač radova", naveo je Elek. Novi ruski plinovod za BiH zaustavljen na DriniBosna i Hercegovina trenutno je u potpunosti ovisna o ruskom gasu koji, preko teritorije Srbije, stiže Turskim tokom. Taj gas ulazi u BiH kod Zvornika i jedinom postojećom gasnom trasom, izgrađenom prije više od 45 godina, doprema se do Sarajeva i dalje do centralne Bosne. Novi gasovod u RS-u trebao bi se na istom mjestu, u Šepku kod Zvornika, povezati s gasovodom u Srbiji. Planirana trasa prolazila bi kroz nekoliko gradova u tom entitetu, preko Banje Luke do Novog Grada na sjeverozapadu zemlje. Vlasti u RS godinama insistiraju na izgradnji gasovoda Nova istočna interkonekcija koji su proglasile projektom od strateškog značaja, ali je za taj projekt izostala suglasnost državnih insitucija. Iako prethodnih godina nisu krile oslanjanje na partnerstvo sa Srbijom i Rusijom, sada poručuju da je riječ o isključivo domaćem projektu. Također, tvrde da će biti otvoren za različite izvore snabdijevanja, a kao alternativu ruskom spominju azerbejdžanski gas. On do Srbije dolazi putem interkonektora sa Bugarskom, koji je ograničenih kapaciteta. Šta kažu vlasti RS?Najava o gradnji gasovoda, dolazi dok Evropska unija planira obustavu uvoza ruskog gasa (Od početka ruske invazije u Ukrajini 2022., Evropska unija je uvela sankcije značajnom dijelu ruskog energetskog sektora, a plan joj je da do kraja 2027. u potpunosti obustavi uvoz gasa iz Rusije. Članice EU moraju do 1. marta ove godine podnijeti nacionalne planove u kojima će biti navedene mjere za diverzifikaciju snabdijevanja plinom i naftom. Pojedine zemlje, među kojima su Poljska, Letonija, Latvija i Estonija, već su obustavile uvoz ruskog gasa, dok određene, poput Mađarske i Slovačke, i dalje o njemu ovise. Od početka rata, prema podacima Evropske komisije, ovisnost EU o ruskom gasu pala je, sa 45 posto ukupnog uvoza, na 13 posto u prvoj polovini 2025. No, 35 milijardi kubnih metara ruskog gasa prošle godine ušlo je u energetski sistem EU, u vrijednosti od procijenjenih deset milijardi eura. Ruska državna kompanija Gasprom i dalje nije na listi sankcija EU.), a Sjedinjene Američke Države insistiraju na smanjenju energetske ovisnosti o Rusiji. "EU je osnažila podršku partnerima na Zapadnom Balkanu u području energetske sigurnosti. Cilj je smanjiti ovisnost o fosilnim gorivima i podržati diverzifikaciju puteva snabdijevanja, pomoći partnerima u boljoj integraciji energetske mreže i pristupu energiji iz više izvora", naveli su iz Evropske komisije za RSE. Također su istaknuli da potiču ugovorne strane Energetske zajednice da se postupno diverzificiraju od ruskog plina i rade na potpunom ukidanju opskrbe. "Po našem mišljenju, BiH ima nekoliko drugih mogućnosti koje bi se mogle istražiti za daljnju diverzifikaciju i dekarbonizaciju, uključujući šire i brže ubrzanje obnovljivih izvora energije i dovršetak ključne elektroenergetske infrastrukture", naveli su. Istaknuto je da EU podržava ove mogućnosti u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, te posjećaju da je u agendi reformi BiH preuzela obaveze u vezi s daljnjom dekarbonizacijom, korištenjem obnovljivih izvora energije i integracijom električne energije. Ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić, na konferenciji za novinare u Banjaluci 29. januara, nije direktno odgovorio na upit RSE hoće li ruski gas teći novim tokom, već je naveo da EU "radi suprotno od onoga što javno saopštava". "Pozivam sve da pitaju EU i evropske države koliko su u ovoj i prethodnoj godini kupovali ruskog gasa. Rezerve gasa u Evropi i dalje se velikim dijelom pune gasom iz Rusije, što jasno pokazuje da Evropa nema realnu alternativu u obimu koji odgovara njenim potrebama", rekao je Đokić. Koraci u izgradnji gasovoda u RS dolaze u vrijeme dok se, na američku inicijativu, vode pregovori o izgradnji gasovoda prema Hrvatskoj. Riječ je o projektu Južne interkonekcije koji bi BiH djelomično oslobodio ovisnosti o ruskom gasu i povezao s globalnim tržištem energije. Iz State Departmenta su ranije za RSE naveli da je gasovod Južna interkonekcija ključan za energetsku sigurnost i ekonomski razvoj BiH i regije i da dodatno jača veze između Sjedinjenih Država i partnera u BiH. Također su poručili da je američki predsjednik Donald Trump jasno dao do znanja da evropski partneri moraju prestati koristiti rusku energiju-

Evropska komisija (EK) razmatra mogućnosti pronalaženja rešenja za određene kategorije profesionalnih radnika iz trećih zemalja, uključujući i vozače kamiona, u cilju prilagođavanja dužeg boravka u Šengenskoj zoni. Međutim, u ovom trenutku ne postoji konkretno rešenje, osim potvrde da će ovo pitanje biti predmet razmatranja u budućnosti. U viznoj strategiji koju je usvojila Evropska komisija 29. januara navodi se da će ova institucija blisko sarađivati sa državama članicama kako bi pronašla "pragmatična rešenja" za prilagođavanje produženih kratkoročnih boravaka odabranim kategorijama državljana trećih zemalja, uz obezbeđivanje bezbednosnih i ekonomskih koristi za Uniju, kao i pravne sigurnosti za putnike. U strategiji se takođe navodi da će se, u cilju pronalaženja ovih pragmatičnih rešenja, između ostalog razmotriti i mogućnost uvođenja novog zakonodavstva na nivou EU, sa posebnim skupom pravila za produženi kratkoročni boravak. "U tom kontekstu, Komisija će preispitati uticaj postojećih bilateralnih sporazuma koji omogućavaju produženi boravak, s ciljem njihovog postepenog ukidanja", navodi se u strategiji. Ovo se odnosi i na prevoznike iz zemalja Zapadnog Balkana, koji od 26. januara blokiraju granične prelaze sa Šengenskom zonom. Potpredsednica Evropske komisije Hena Virkunen potvrdila je da su evropski zvaničnici svesni zabrinutosti koje su izrazili transportni operateri sa Zapadnog Balkana, ali je upozorila da uvođenje sistema ulaska i izlaska ne podrazumeva promenu pravila niti uvođenje dodatnih zahteva. "Svesni smo poteškoća u ovom području. I u viznoj strategiji se bavimo ovim pitanjem. Stoga predlažemo da razmotrimo veću fleksibilnost, bez ugrožavanja bezbednosti", izjavila je Virkunen. Ona je pojasnila da se situacija vozača kamiona razlikuje od položaja prekograničnih radnika, koji redovno prelaze granicu na istim graničnim prelazima i za koje već postoji određeni stepen fleksibilnosti. "Ovo je nešto drugačije kada su u pitanju, na primer, vozači kamiona. Postoje i druga zanimanja u kojima smo identifikovali izazove, poput sportista i umetnika na turnejama. Tim pitanjima se bavimo u ovoj viznoj strategiji", dodala je Virkunen. U usvojenoj strategiji priznaje se da je određenim kategorijama radnika potreban boravak duži od 90 dana u okviru perioda od 180 dana, koliko je trenutno dozvoljeno šengenskim pravilima. Reč je o kategorijama koje se u velikoj meri oslanjaju na mobilnost, poput turnejskih umetnika, sportista ili vozača kamiona, kojima je potrebno da duže borave unutar Šengenske zone, bez potrebe za dozvolom boravka ili prebivališta. "Ovo stvara složen sistem, dodatno komplikovan postojanjem bilateralnih sporazuma koje su neke države članice zaključile pre stupanja na snagu šengenske pravne tekovine. Ti sporazumi omogućavaju državljanima određenih trećih zemalja boravak duži od 90 dana, ali samo na teritoriji konkretne države članice, čime se podriva jedinstvena primena šengenskog pravnog okvira", navodi se u dokumentu Evropske komisije. Prevoznici iz četiri zemlje Zapadnog Balkana od 26. januara započeli su blokadu graničnih prelaza zbog uvođenja sistema ulaska i izlaska u Šengenskoj zoni zbog. Evropski sistem ulaska i izlaska (EES) je automatizovani IT sistem koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van Evropske unije koji ulaze u Šengenski prostor. Sistem beleži biometrijske podatke (otiske prstiju i slike lica), kao i ime i datume putovanja, s ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotreba identiteta. Ovaj sistem je delimično uveden u oktobru 2025. godine, dok bi trebalo da postane u potpunosti operativan u aprilu 2026. godine. Bezvizni režim, koji se primenjuje i na zemlje regiona, obuhvata kratkoročne boravke do najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Ova pravila su usklađena na nivou Evropske unije i regulisana zakonodavstvom EU, sa jedinstvenim uslovima, procedurama i važenjem širom Šengenskog prostora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će služenje obaveznog vojnog roka početi ili u decembru 2026. ili u martu 2027. godine. Odluka o početku vojnog roka, kako je rekao, zavisi od spremnosti kapaciteta i vojnih objekata. "Tu odluku ćemo uskoro doneti, u narednih mesec ili dva, i ići pred Skupštinu i krenuti sa evidentiranjem vojnih obveznika", rekao je on 29. januara, nakon sastanka sa vojnim čelnicima o stanju i analizi sposobnosti Vojske Srbije za 2025. godinu. Vojni rok će, kako je podsetio Vučić, trajati 75 dana. "Moramo da spremimo sve objekte. Imamo dovoljno pušaka i čizama ali postoje neke stvari koje još nisu potpuno spremne", rekao je. Dodao je da moraju da se obnove regrutni centri, unaprede i obnove ambulante, i druge stvari. "To su važna pitanja jer želimo da to spremno dočekamo i da ti mladi ljudi vojsku provedu u najboljim uslovima. Da steknu potrebnu odgovornost i ozbiljnost, kao i odnos prema patriotizmu", rekao je Vučić. Uvođenje obaveznog vojnog roka mora da izglasa parlament, donošnjem zakona. Predstavnici vlasti su proteklih godina u više navrata najavljivali vraćanje vojnog roka. Ideja je konkretizovana u januaru 2024. Tada je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku uvođenje vojnog roka. Vučić je potom, u septembru iste godine, potpisao saglasnost da se u Srbiju vrati obavezni vojni rok. Od njegovog ukidanja, 1. januara 2011. godine, u vojsku se ide samo dobrovoljno. Vraćanje obaveznog vojnog roka je u oktobru 2025. godine izglasala i susedna Hrvatska. Među zemljama koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Grčka, Kipar, Ukrajina, Rusija i Belorusija.

Udruženje prevoznika Crne Gore nakon sastanka sa predstavnicima Vlade u četvrtak, donijelo je odluku da prekine blokade teretnog saobraćaja. Kažu da su definisana rješenja za značajan broj problema, a povlačenje kamiona sa graničnih prelaza je otpočelo, prenosi Radio televizija Crne Gore. "PDV se vraća u zakonski predviđenom roku. Dobili smo uvjerenje da rok tranzita uvoza robe iz Crne Gore bude 72 sata. Dobili smo uvjerenje da će predlog za beneficirani radni staž biti dat Vladi na glasanje", rečeno je nakon sastanka. Nije, kako kažu, riješen problem oko akcize na gorivo. "Ali smo dobili uvjeravanja da će sve glavne teme sa evropskim partnerima, uključujući ETIAS i akcizu na dizel gorivo, biti razmotrene kako bi nas stimulisali. Povećanje radnog vremena fitosanitarnih inspektora biće produženo", istakli su predstavnici prevoznika. Udruženje međunarodnih prevoznika tereta Crne Gore blokiralo je teretni saobraćaj u blizini devet graničnih prelaza: Debelog brijega, Ilinog brda, Vraćenovića, Ranče, Meteljke, Dobrakova, Dračenovca, Kule i Božaja, kao i ulaz i izlaz iz Luke Bar. Tokom protesta mogli su da prolaze putnici i kamioni koji prevoze lijekove, životinje, eksploziv i oružje. Crnogorski prevoznici protestuju i zbog toga što Ministarstvo finansija nije prihvatilo njihove zahtjeve za povećanje iznosa povraćaja akciza na gorivo koje imaju njihove kolege u regionu, a traže i brži povraćaj iznosa PDV-a na 30 do 60 dana jer sada čekaju godinama, i da se produži rad carinske i fitosanitarne inspekcije. Prevoznici iz Crne Gore, kao i njihove kolege iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Sjeverne Makedonije, već nekoliko dana blokiraju teretne terminale na graničnim prelazima. Udruženja prevoznika ove četiri države Zapadnog Balkana traže izmjenu novih pravila Evropske unije, jer zbog njihove primjene sada imaju problem i sa propisom po kome profesionalni vozači trećih zemalja mogu da borave u šengenskom prostoru maksimalno 90 dana u okviru šest mjeseci. Iz Evropske komisije je ranije rečeno da rade na nalaženju rješenja koje bi profesionalnim prevoznicima omogućilo duži boravak u prostoru zemalja Šengena.

Američka firma za privatni kapital, Grupa Karlajl (Carlyle Group) je dogovorila kupovinu većine imovine u inostranstvu koja se nalazi u vlasništvu druge najveće ruske naftne kompanije Lukoil. Rusi su primorani da prodaju imovinu vrijednu 22 milijarde dolara zbog američkih sankcija. Planirana prodaja, koju su obje kompanije objavile u četvrtak, dolazi baš kada ruski, ukrajinski i američki pregovarači pokušavaju da postignu dogovor o okončanju rata u Ukrajini i za sada bi označila kraj pokušaja Lukoila da postane globalni igrač, prenosi Reuters. Ni Lukoil ni Karlajl nisu objavili cijenu prodane imovine. Cijeli proces još uvijek zahtijeva odobrenje američke agencije koja sprovodi sankcije. Američko Ministarstvo finansija dalo je Lukoilu rok do 28. februara da proda svoj globalni portfolio. "Karlajlov pristup LUKOIL International-u bio bi na obezbjeđivanju operativnog kontinuiteta, očuvanju radnih mjesta, stabilizaciji imovinske baze i podržavanju bezbjednog i pouzdanog rada u cijelom portfoliju primjenom posvećenog nadzora i međunarodnih operativnih kapaciteta", navodi se u saopštenju Karlajla. Lukoil, koji je takođe najavio planiranu prodaju, saopštio je da nastavlja pregovore sa drugim potencijalnim kupcima. Rusija, na koju otpada jedna desetina svjetske proizvodnje nafte, suočila se sa mnoštvom sankcija prema svojim glavnim kompanijama otkako je predsjednik Vladimir Putin poslao desetine hiljada vojnika u Ukrajinu u februaru 2022. godine. U oktobru su te sankcije proširene na Lukoil i najvećeg ruskog proizvođača nafte Rosnjeft, kao dio pokušaja američkog predsjednika Donalda Trampa da primora Moskvu da pregovara o okončanju rata. Pregovori su se intenzivirali posljednjih nedjelja, a Trampovi izaslanici su više puta isticali da bi Vašington mogao da pomogne u uklanjanju zapadnih sankcija i reintegraciji Rusije u globalnu ekonomiju, uključujući i investicije u Rusiju, ako se postigne dogovor. Rasprodaja Lukoila na globalnoj sceniLukoil je u saopštenju naveo da se dogovorio sa Karlajlom da proda svoju jedinicu LUKOIL International GmbH, koja nadgleda stranu imovinu kompanije. To uključuje operacije u Evropi, Bliskom istoku, Africi, Centralnoj Aziji i Meksiku, i kreće se od kontrolnog udjela u prostranom iračkom naftnom polju Zapadna Kurna 2 do rafinerija u Bugarskoj i Rumuniji. "Potpisani sporazum nije ekskluzivan za kompaniju i podliježe određenim prethodnim uslovima kao što je pribavljanje neophodnih regulatornih odobrenja, uključujući dozvolu Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD za transakciju sa Karlajlom", saopštio je Lukoil. Karlajl je u saopštenju naveo da je dogovor uslovljen njegovom dužnom pažnjom i regulatornim odobrenjima. Poslovanje u SrbijiLukoil je u Evropi, između ostalog, prisutan u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, a na Zapadnom Balkanu benzinske stanice ima u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. U Srbiji je drugi najveći maloprodajni distributer goriva, odmah posle Naftne industrije Srbije (NIS), sa 112 benzinskih pumpi i dva naftna skladišta. Deo goriva Lukoil je kupovao od NIS-a, a ugovor su raskinuli nakon što se NIS našao na listi sankcija Sjedinjenih Država zbog većinskog ruskog vlasništva. Tada su prešli na snabdevanje iz podružnica u Bugarskoj i Rumuniji. Mađarski MOL je januaru objavio plan o preuzimanju većinskog udela u NIS-u od ruskog Gasproma, a predložena transakcija je podneta američkim vlastima na odobrenje. Ko je bio zainteresovan?Razni izvori su rekli da je najmanje desetak potencijalnih kupaca izrazilo interesovanje za imovinu Lukoila, uključujući Karlajl, američke naftne gigante Ekson Mobil i Ševron, konglomerat iz Abu Dabija IHC i saudijsku kompaniju Midad Enerdži. Osnovana u Vašingtonu, kompanija Karlajl je globalna investiciona firma sa imovinom od 474 milijarde dolara i decenijama iskustva u ulaganju i upravljanju energetskim sredstvima na međunarodnim tržištima. Chevron je takođe vodio pregovore sa Irakom o akviziciji džinovskog naftnog polja West Qurna 2, jednog od najvećih na svijetu, gdje Lukoil ima 75% udela. Lukoil zadržava imovinu u KazahstanuLukoil je saopštio da sporazum ne uključuje njegovu imovinu u Kazahstanu. Kazahstan je u srijedu saopštio da je podnieo zvaničnu ponudu američkim vlastima za akviziciju Lukoilovih udjela u energetskim projektima zemlje. Ulozi uključuju Kaspijski cjevovodni konzorcijum, glavnu kapiju za izvoz kazahstanske nafte, kao i najveće naftno polje u zemlji, Tengiz. Američko Ministarstvo finansija je već isključilo CPC, Tengiz i gasno-kondenzatno polje Karačaganak sa liste imovine Lukoila koja podliježe obaveznoj prodaji. Vašington je do sada blokirao dva predložena sporazuma, prvo između Lukoila i švajcarske trgovačke grupe Gunvor u oktobru, a zatim i predloženu zamjenu akcija koju je organizovao Xtellus Partners, bivša američka filijala ruske banke VTB, u decembru. Izvor: Reuters

Vijest da policija traga za Milošem Medenicom, iako mu je juče izrečena višegodišnja zatvorska kazna i iako je bio u kućnom pritvoru, predstavlja neviđeni skandal i krah neozbiljnog sistema, pred očima javnosti, saopštio je predsjednik Crne Gore Jakov Milatović. U saopštenju objavljenom na sajtu predsjednika 29. januara, Milatović je naveo da premijer Milojko Spajić mora odmah da smijeni sve odgovorne za taj propust u lancu odgovornosti - od rukovođenja do operativnog nivoa. Crnogorska policija je pokrenula potragu za Medenicom u srijedu, ubrzo nakon što je osuđen na 10 godina zatvora zajedno sa svojom majkom, bivšom predsjednicom Vrhovnog suda Crne Gore, Vesnom Medenicom. On je prvobitno bio u pritvoru, te je naknadno pušten da se brani sa slobode. Osuđen je na kaznu zatvora od 10 godina i 2 mjeseca za stvaranje kriminalne organizacije, produženo krivično djelo krijumčarenje, te za protivzakoniti uticaj putem pomaganja, kao i za spriječavanje dokazivanja, dok je njegova majka osuđena zbog protivzakonitog uticaja. "Pobjegla im je osoba koja je osuđena u jednom od najtežih predmeta za organizovani kriminal i korupciju u Crnoj Gori. U ovom slučaju nema slučajnosti, jer su odgovorni naivni i zato nema izgovora. Zato ovdje ne postavljamo pitanje odgovornosti. Odgovornost već postoji i ona počinje na vrhu izvršne vlasti", istakao je Milatović. "Premijer je taj koji je dužan da obezbijedi da sistem funkcioniše, a ne da se raspada kad je najvažnije. Ako je država na dan presude izgubila osuđenog za organizovani kriminal onda premijer nema kontrolu nad sopstvenom Vladom", piše u saopštenju. Nije dovoljno, kako je rekao, da "sada gledamo kako se jedni pravdaju, a drugi prebacuju krivicu". "Nije dovoljno ni da neko 'ponudi ostavku' kada mu to politički odgovara. Građani ne traže predstavu. Građani traže rezultat. Zato je zahtjev jasan: premijer mora odmah da smijeni sve odgovorne za ovaj propust u lancu odgovornosti, od rukovođenja do operativnog nivoa. Bez odlaganja. Bez izgovora. Bez taktiziranja", poručio je Milatović. Dodao je i da ukoliko premijer to ne uradi, "znaćemo da je za njega i njegovu Vladu normalno da ne zna gdje mu je osuđeni za organizovani kriminal na dan izricanja presude". Dok građani poštuju pravila, rade i plaćaju račune, država ne smije da bude nemoćna pred sopstvenim obavezama, poručuje Milatović. "Ako na dan presude ne znate gdje vam je osuđeni za organizovani kriminal, onda se ne borite protiv organizovanog kriminala, nego organizovani kriminal kontroliše sistem", kazao je crnogorski predsjednik. Između ostalog, tražio je i da se odmah objavi "ko je bio zadužen za mjere nadzora, ko je potpisivao, ko je kontrolisao i da li su mjere bile stvarne ili je sve bila gluma". Milatović je zaključio da premijer Milojko Spajić mora "ili da smijeni odgovorne ili da sam preuzme odgovornost". Vesna Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnijela je ostavku krajem 2020. nakon promene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj riječi u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša, nego je bila njihov "institucionalni štit". Između ostalog, ona je odobravala mjere tajnog nadzora po predlogu Agencije za nacionalnu bezbjednost, a time se, prema navodima tužilaštva, bavio i njen sin.

Istražitelji su se u četvrtak, 29. januara borili s gustom maglom u kolumbijskim planinama kako bi stigli do mjesta pada aviona u kojem je poginulo svih 15 osoba u avionu, uključujući i jednog političara. Slike podijeljene na internetu prikazuju ostatke trupa okružene grmljem i blatom, prenosi AFP. Mještani i poljoprivrednici prvi su stigli na mjesto nesreće, koje se nalazi u neravnom, gusto obraslom dijelu istočnog lanca Anda s vrlo promjenjivim vremenom, saopštilo je ministarstvo prometa. Područja okolnog sela kontroliše najveća kolumbijska gerilska grupa, Nacionalna oslobodilačka armija, poznatija po španskom akronimu ELN. Iako uzrok nesreće nije odmah poznat, kolumbijska uprava za avijaciju istakla je loše vremenske uslove. "Zabilježili smo konstantno nepovoljne vremenske uslove na mjestu pada", rekao je na konferenciji za novinare pukovnik Alvaro Belo, šef istrage nesreće u Kolumbijskoj upravi za civilno vazduhoplovstvo. Avion s dva propelera prevozio je dva člana posade i 13 putnika, uključujući 36-godišnjeg Diogenesa Kintera (Quintero), člana kolumbijskog predstavničkog doma, i Karlosa Salseda (Carlos Salcedo), kandidata na predstojećim izborima. Avion je poletio iz kolumbijskog pograničnog grada Kukute i izgubio kontakt s kontrolom vazdušnog saobraćaja neposredno prije nego što je trebao sletjeti u obližnju Okanu oko podneva po lokalnom vremenu (17:00 GMT). Let je trebao trajati 23 minute, a obavljala ga je kolumbijska državna aviokompanija Satena. Vlada je rasporedila Vazdušne snage da izvrše pretragu područja. Posljednja poznata lokacija aviona bila je u području Norte de Santander na nadmorskoj visini od 1.700 metara, prema podacima Flight Radar sistema za praćenje leta. "Znamo da se srušio u ruralnom području" zvanom Kurasika u opštini La Plaja de Belen, rekla je novinarima ministrica prometa Marija Fernanda Rohas (Maria Fernanda Rojas). Do sada je pronađeno sedam tijela, prema riječima guvernera savezne države Sjeverni Santander, Vilijama Viljamizara (William Villamizar), u razgovoru za lokalni časopis Semana. "Duboko žalim zbog ovih smrti", napisao je predsjednik Gustavo Petro na X. "Sva moja solidarnost s njihovim porodicama." Kinterova stranka opisala je zakonodavca kao "vođu posvećenog svojoj zajednici". S gustom džunglom i planinskim lancima prekrivenim snijegom, veći dio Kolumbije je teško preći kopnom. Avioni povezuju mnoge gradove koji bi u manje surovim zemljama bili povezani vozom ili autoputem. Izvor: AFP

Crnogorska policija pokrenula je u sredu potragu za Milošem Medenicom, pošto je on ranije tokom dana zajedno s njegovom majkom, bivšom predsednicom Vrhovnog suda Crne Gore Vesnom Medenicom, osuđen na 10 godina zatvora. Miloš Medenica nije prisustvovao izricanju presude tokom kojeg je sutkinja Vesna Kovačević naložila da mu se odmah odredi pritvor, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Prvostepenom odlukom Višeg suda u Podgorici, Medenica je osuđen na kaznu zatvora od 10 godina i dva meseca za stvaranje kriminalne organizacije, produženo krivično delo krijumčarenje, dva krivična dela protivzakoniti uticaj putem pomaganja, kao i za sprečavanje dokazivanja. Vesna Medenica osuđena je na 10 godina zatvora pošto je proglašena krivom za krivična dela protivzakonitog uticaja, ali je oslobođena od optužbe za pripadništvo u kriminalnoj organizaciji. Miloš Medenica je prvobitno bio u pritvoru, ali je tokom trajanja postupka pušten da se brani sa slobode. Specijalno državno tužilaštvo u decembru je zatražilo kaznu od po 20 godina zatvora za Vesnu Medenicu i Miloša. Premijer Crne Gore Milojko Spajić saopštio je na X da je za njega neprihvatljiva informacija da je osuđeni Medenica nedostupan nadležnim institucijama. On je naveo da će od ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića i direktora Uprave policije Lazara Šćepanovića tražiti detalje u vezi s tim slučajem kako bi se utvrdila eventualna odgovornost. Optužbe protiv bivše predsednice Vrhovnog suda i njenog sinaVesna Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnela je ostavku krajem 2020. nakon promene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj reči u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša. "Ona je bila njihov institucionalni štit, a trebala je biti štit crnogorskog pravosuđa. Imala je zadatak da javlja i druge podatke", kazao je. Vukotić je citirao brojne poruke na kriptovanoj Skaj (Sky) aplikaciji, između, kako je ustvrdio, Miloša Medenice, njegovog kuma Marka Vučinića i ostalih okrivljenih. O švercu cigareta tužilac je citirao više poruka Miloša Medenice iz 2019. i 2020. godine. Tužilac Vukotić je tada naveo da je sutkinja Kovačević u tom periodu pošla u penziju, što kako navodi, dokazuje da je Vesna Medenica pratila kretanje predmeta. Vesna Medenica odobravala je mere tajnog nadzora po predlogu Agencije za nacionalnu bezbednost. Time se, prema navodima tužilaštva bavio i njen sin.

Ustavni sud Kosova odlučio je da izbor Nenada Rašića na mesto potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice u prethodnom sazivu nije bio u skladu sa Ustavom i Poslovnikom o radu Skupštine. Sud je u saopštenju 28. januara naveo da ta odluka "u okolnostima konkretnog slučaja nema retroaktivno dejstvo". Rašić je za potpredsednika Skupštine iz srpske zajednice izabran 10. oktobra prošle godine ispred stranke Za slobodu, pravdu i opstanak na osnovu žreba, nakon što nijedan od kandidata Srpske liste – koja je imala devet od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu u Skupštini – nije uspeo da obezbedi potrebne glasove. Ustavni sud je konstatovao da pravo da predloži potpredsednika iz redova srpske zajednice pripada stranci koja je osvojila većinu rezervisanih mesta. "Shodno tome, izbor poslanika Nenada Rašića na poziciju potpredsednika Skupštine nije došao kao predlog većine poslanika iz redova srpske zajednice, niti je odbijeno da se to pravo iskoristi od strane većine poslanika iz redova srpske zajednice. Posledično, Sud je utvrdio da u okolnostima konkretnog slučaja, mehanizmi deblokade nisu korišćeni u skladu sa duhom i svrhom zbog koje su predviđeni", navodi se u presudi Ustavnog suda. Najviši pravosudni organ na Kosovu naveo je da mehanizmi deblokade, poput glasanja o istom imenu najviše tri puta i proceduri žreba, "treba da se primenjuju samo u izuzetnim okolnostima i za svrhu zbog koje su propisani, odnosno u funkciji konstituisanja Skupštine", kako bi se zakonodavno telo konstituisalo u roku od 30 dana. "Kao što je obrazloženo u presudi, primena ovih mehanizama na način koji bi omogućio većini poslanika Skupštine da odredi predstavnika zajednice koja nije većinska, bez predloga poslanika te zajednice, u suštini bi predstavljala zaobilaženje formalnih garancija utvrđenih Poslovnikom Skupštine", navodi se u odluci. Baša: Navodi Ustavnog suda o izboru Rašića neosnovaniPredsedavajući kosovske Skupštine u prethodnom sazivu Dimalj Baša (Dimal Basha) ocenio je da saopštenje Ustavnog suda sadrži "fundamentalne greške u tumačenju i primeni relevantnih normi". On je ocenio da su navodi Ustavnog suda "neosnovani" kad je reč o izboru zamenika predsednika iz redova srpske zajednice. Prema njegovim rečima, Ustavni sud nema mandat da tumači Poslovnik Skupštine, jer to radi sam predsedavajući. "Sud u današnjem slučaju nije utvrdio povredu Ustava, već je tumačio duh Poslovnika Skupštine, za šta nema mandat", napisao je Baša na Fejsbuku (Facebook). Baša je naveo da Rašića nije predložila većina srpskih poslanika, jer nije bilo predloga većine tih poslanika. "Drugim rečima, sam Ustavni sud priznaje da većina poslanika iz srpske zajednice nije predložila gospodina Rašića, tako da smo imali posla s odbijanjem, odnosno nepredlaganjem s njihove strane", naveo je Baša. On je opravdao svoje postupke kada je tri puta stavio na glasanje sve poslanike Srpske liste, a zatim stavio na glasanje i Rašićevo ime, ističući da je Rašić izabran za potpredsednika na osnovu Ustava i Poslovnika. "Stoga su sve tvrdnje u saopštenju Ustavnog suda neosnovane, a odluka Skupštine Republike Kosovo da izabere poslanika Nenada Rašića na poziciju potpredsednika Skupštine bila je u potpunosti u skladu s Poslovnikom Skupštine i Ustavom Republike Kosovo", napisao je on. Pitanje potpredsednikaSrpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, osporila je pred Ustavnim sudom Kosova izbor Rašića za potpredsednika Skupštine 16. oktobra, navodeći da je su prekršeni Ustav i pravilnik. Izboru Rašića prethodila odluka Ustavnog suda da Skupština ne može biti konstituisana bez izbora potpredsednika iz redova srpske zajednice. U toj odluci, Ustavni sud je naveo da predlog za potpredsednika iz redova nevećinskih zajednica, u ovom slučaju srpske manjine, treba da dođe od većine poslanika iz redova srpske zajednice. Pošto poslanici Srpske liste nisu dobili dovoljan broj glasova, predsednik Skupštine Baša zatražio je da se izbor srpskog potpredsednika nastavi putem žreba, čime je omogućeno da drugi srpski poslanik, odnosno Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, bude izabran za potpredsednika. Rašić je bio ministar u Vladi Aljbina Kurtija (Albin) nakon što je Srpska lista 2022. napustila kosovske institucije. Dan nakon izbora Rašića, predsednica Kosova Vjosa Osmani poverila je Kurtiju, kao lideru Pokreta Samoopredeljenje koji je osvojio najviše glasova na februarskim izborima, mandat za formiranje nove Vlade. Međutim, ni Kurti, ni drugi mandatar, Gljauk Konjufca (Glauk), nisu uspeli da formiraju Vladu, pa su održani novi izbori 28. decembra. I na ovim izborima pobedu je odneo Pokret Samoopredeljenje, dok je Srpska lista osvojila devet poslaničkih mandata, a Rašićeva stranka Za slobodu, pravdu i opstanak jedan.