Izborni panel za žalbe i predstavke sertifikovao je listu kandidata Srpske liste za učešće na vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra, nakon što su pojedini članovi Centralne izborne komisije Kosova (CIK) to pokušali da spreče. Protiv sertifikacije 33 kandidata za poslanike ispred Srpske liste 10. decembra bila su dva člana CIK-a iz Samoopredeljenja, šest iz drugih političkih partija je bilo uzdržano, dok je tri glasalo za. Sami (Kurteshi) Kurteši iz Samoopredeljenja nije rekao zašto je glasao protiv, dok je Besik Bužalja (Buzhala), predsednik Kancelarije za registraciju političkih partija, rekao da je lista kandidata Srpske liste proverena na osnovu zakona o opštim izborima, te da nema ničega spornog oko njene sertifikacije. Srpska lista, inače vodeća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila je 13. decembra da je Izborni panel za žalbe i predstavke poništio “nezakonitu” odluku CIK-a “nakon svih pritisaka i pokušaja (premijera na dužnosti Aljbina) Kurtijevog režima da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima”. Inače tokom ove godine članovi Samoopredeljenja, koje vodi Aljbin Kurti, četiri puta su pokušali da spreče Srpsku listu da učestvuje na izborima, što je naišlo na oštre kritike međunardne zajednice. Ambasade SAD, Nemačke i Velike Britanije na Kosovu ranije su saopštile da se svim građanima, bez podela, moraju obezbediti demokratska prava. Ambasada SAD u Prištini takođe je ocenila da su pokušaji Samoopredeljenja da blokira Srpsku listu da učestvuje na izborima "kratkotrajni i stvaraju podele". Žaljenje zbog odluka Centralne izborne komisije izrazila je i Kancelarija EU na Kosovu. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu je pak napomenula da ovakav pristup narušava poverenje javnosti u izborni proces i učvršćuje percepciju da su odluke politički motivisane, a ne zasnovane na pravičnosti, inkluzivnosti i transparentnosti. Na izborima 9. februara, Srpska lista je osvojila je devet od deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova, dok je na lokalnim izborima dobila vlast u svih deset opština sa srpskom većinom. Vanredni izbori održavaju se 28. decembra pošto Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koje je pobedilo na februarskim izborima, nije uspelo da formira novu Vladu Kosova.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić najavio je 13. decembra da će u narednom periodu biti urađena analiza rada Tužilaštva za organizovani kriminal, saopštilo je Ministarstvo pravde. Vujić je kazao da će nadležni raditi na izmeni pravnog okvira jednog broja pravosudnih zakona, kao i na analizama sistemskih rešenja i rezultata u cilju njihovog unapređenja, kao i poboljšanja pozicije Srbije na putu ka Evropskoj uniji (EU). "Potrebno je uraditi detaljnu analizu broja predmeta koji imamo u sistemu, šta opterećuje sistem, šta je potrebno izmeniti u pravnom okviru kako bismo imali što bolje rezultate. Jedna od tih analiza tiče se i predmeta iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i uloge Javnog tužilaštva za organizovani kriminal", rekao je Vujić na skupu "Teorija i praksa u savremenom pravosuđu: Izazovi i rešenja". On je ukazao da se još 2018. godine počelo sa razmatranjem opcija da li u tom smislu ići na integrisani model tužilaštva, kao što je to slučaj u 70 odsto zemalja EU, ili zadržati aktuelni model, naglasivši da su u oba slučaja bitni rezultati i efekti. Vujić je podsetio da prethodni izveštaji EU o napretku Srbije ukazuju na stagnaciju u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. "Zato i jeste pokrenuto to pitanje, zato treba da se uradi analiza, i da se vidi zašto se predmeti završavaju oslobađajućim presudama. Ne kažem da je to krivica ni suda niti tužilaštva, ali treba napraviti procenu gde možda postoje uska grla u sistemu, u samom trajanju postupka, da li su sudije i tužioci opterećeni brojem predmeta i kakvi su nam rezultati", rekao je ministar pravde. Prema njegovim rečima, ovdašnje institucije su pozvale EU, Savet Evrope i Venecijansku komisiju da se od početka uključe u izradu analize kako bi metodologiju rada prilagodili metodologijama koje koriste te organizacije i GRECO (Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije). Najava ministra pravde stiže u danima kada tinja sukob između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Tužilaštva za organizovani kriminal, otkako je TOK pokrenuo postupak u vezi sa ukidanjem statusa spomenika kulture za kompleks Generalštaba u Beogradu. Među osumnjičenima u tom postupku je i ministar kulture Nikola Selaković, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke iz koje je i predsednik države. Od kada je počela istraga TOK-a, Vučić je, zajedno za drugim predstavnicima izvršne vlasti, iznosio niz optužbi i uvreda na račun tužilaštva. On je 11. decembra najavio da će u slučaju da TOK bude podigao optužnicu pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama" u vezi sa Generalštabom. Kolegijum TOK-a je u više navrata saopštio da su poslednjih meseci njihovi tužioci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija. Predstavnici vlasti su i ranije najavljivali izmene zakona kojima bi Tužilaštvo za organizovani kriminal postalo deo beogradskog Višeg javnog tužilaštva. To je bio jedan od povoda da se vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković 10. decembra sastanu sa šefom Delegacije Evropske unije Andreasom fon Bekeratom (von Beckerath).

Bjelorusija je oslobodila 123 zatvorenika nakon što je iz Washingtona navedeno da ukidaju sankcije na bjeloruski izvoz gnojiva. Bjeloruski mediji i organizacije za zaštitu ljudskih prava izvijestili su 13. decembra da je lider zemlje Aleksandar Lukašenko pomilovao 123 zatvorenika. Među oslobođenima su istaknuta liderica protesta iz 2020. godine Maryja Kalesnikava i dobitnik Nobelove nagrade Ales Bjaljacki, kao i državljani nekoliko zemalja. Predstavnik ureda opozicione liderice Svetlane Tihanovskaje rekao je kasnije da su svi oslobođeni politički zatvorenici sigurni i da su napustili Bjelorusiju. Prema izvještajima državnih medija Bjelorusije, zatvorenici su pomilovani kao rezultat dogovora s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom. Zatvorenici su oslobođeni nakon što su izvještaji u državnim medijima citirali Trumpovog izaslanika Johna Coalea, koji je rekao da Washington ukida sankcije na potaš, bjeloruski izvozni proizvod u sektoru gnojiva. "U skladu s instrukcijama predsjednika Trumpa, Sjedinjene Američke Države ukidaju sankcije na potašu", rekao je Coale. "Ovo je veoma dobar potez Sjedinjenih Američkih Država za Bjelorusiju." Bjelorusija je jedan od najvećih svjetskih proizvođača potaše, ključnog sastojka gnojiva. Rekao je da su dvije strane također razgovarale o mogućnosti poboljšanja odnosa. "Razgovarali smo o budućnosti, o tome kako ići naprijed putem približavanja između SAD-a i Bjelorusije", rekao je Coale. "To je naš cilj." Godinu dana nakon predsjedničkih izbora u Bjelorusiji američko Ministarstvo finansija uvelo je, u avgustu 2021., sankcije Minsku u augustu 2021. godine. Sankcije su bile usmjerene na Belaruskali, najvećeg proizvođača gnojiva u zemlji, zbog toga što je "glavni izvor poreskih prihoda i strane valute za režim Lukašenka". Coale je rekao da je s Lukašenkom razgovarao o širokom spektru pitanja. "Razgovarali smo o ratu između Ukrajine i Rusije, o Venecueli", rekao je. Coale je naveo da, s obzirom na Lukašenkovo dugogodišnje prijateljstvo sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, Washington želi njegovu pomoć u uticanju na Kremlj. "Vaš predsjednik ima dugu historiju s predsjednikom Putinom i ima sposobnost da mu daje savjete. To je veoma korisno u ovoj situaciji", rekao je Coale. Napomenuo je da bi Lukašenko mogao biti u stanju promijeniti Putinovo mišljenje u kontekstu tekućih razgovora o okončanju rata u Ukrajini. "Naravno, predsjednik Putin može prihvatiti neke savjete, a druge ne. Ovo je način da se olakša proces", rekao je Coale. Izvor: Bjeloruski servis RSE, Reuters

Tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Aleksandra Stojsavljević izjavila je u nedelju da paljenje njenog automobila pre nekoliko dana ne smatra napadom na imovinu, već direktnim napadom na nju i njenu porodicu. Četiri osobe osumnjičene su da su zapalile auto na parkingu kod zgrade u kojoj živi tužiteljka u ovom gradu na krajnjem severu Srbije. "To je bio jedan čin zastrašivanja", izjavila je Stojsavljević na skupu ispred zgrade suda, koji je organizovala Neformalna grupa sudija i tužilaca "Odbrana struke". Kazala je da "takve poruke ne smeju da postanu prihvatljive u jednom pravnom društvu" i da očekuje brzu i efikasnu reakciju svih nadležnih organa. "Očekujem da se meni i mojoj porodici obezbedi adekvatna zaštita i da nadležne institucije nastave da šalju jasnu poruku kako bi se ovakve i slične situacije sprečile", rekla je Stojsavljević. Zahvalila je kolegama koje su se okupile ispred zgrade suda da bi joj pružile podršku. Na skupu je govorio i sudija Osnovnog suda u Subotici Rajko Maravić koji je poručio da se zaposleni u sudu ne plaše. "Nastavićemo da radimo kao što smo radili do sada - po Ustavu i zakonu, a oni koji tako nešto misle da ponove, za njih samo stoji poruka da će odgovarati", istakao je sudija Maravić. Tužiteljka Stojsavljević je među potpisnicima pisma kojim se "osuđuje napad Aleksandra Vučića na tužilaštvo", a nedavno je saslušala uhapšene huligane koji su naneli teške telesne povrede Draženu Lončaru, čoveku koji je aktivno učestvovao u antirežimskim protestima u Subotici. U sredu, 10. decembra, je objavljeno da je policija u Subotici uhapsila dve osobe zbog sumnje da su u noći 9. na 10 decembar zapalile automobil javne tužiteljke Aleksandra Stojsavljević, dok će dvojica maloletnika koji su osumnjičeni za isto krivično delo, biti privedena Višem javnom tužilaštvu.

Iranske pravosudne vlasti zaplijenile su strani naftni tanker i zadržale 18 članova posade u Omanskom moru. Izvještaji iranskih medija navode da je brod, zaplijenjen 12. decembra, prevozio oko šest miliona litara krijumčarenog goriva. Pozivajući se na zvaničnike pokrajinskog pravosuđa u južnoj provinciji Hormozgan, novinska agencija Tasnim je saopćila da je tanker zaplijenjen nakon što je presretnut i pregledan u blizini lučkog grada Jaska, u vodama pod iranskom kontrolom. "Pored organizovanog transporta krijumčarenog goriva, tanker je ignorisao naredbu da se zaustavi i pokušao pobjeći", citirali su iz agencije Mojtabu Ghahremanija, šefa pokrajinskog pravosuđa u Hormozganu. Rekao je da tanker također nije imao odgovarajuću navigacijsku i teretnu dokumentaciju te da mu je radar bio isključen. Posada je "namjerno uništavala brodsku opremu u trenutku zapljene", rekao je Ghahremani. Fars, poluzvanična novinska agencija, izvijestila je da je posada na ispitivanju. Naveli su da su članovi posade iz južnoazijskih zemalja, uključujući Indiju, Šri Lanku i Bangladeš. Ghahremani nije naveo koja zemlja je vlasnik tankera. Teheran ima dugu historiju zapljene brodova u Perzijskom zaljevu, vitalnom plovnom putu za globalne zalihe goriva. Tokom godina, Iranska revolucionarna garda (IRGC) optuživala je većinu zaplijenjenih tankera da prevoze krijumčareno gorivo, ali nije uspjela potkrijepiti takve optužbe. Prošlog mjeseca, IRGC je potvrdio zapljenu stranog tankera pod imenom Talara. Zaplijenjen je 14. novembra, dan nakon što su izvještaji naveli da je jedan naftni tanker skrenuo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u iranske vode. Najnovija zapljena koju je izvršio Iran uslijedila je nakon zapljene tankera povezanog s Teheranom, koju su Sjedinjene Američke Države ove sedmice provele kod obale Venecuele. Plovilo je od 2022. godine bilo pod sankcijama američkog Ministarstva finansija zbog navodne pomoći u krijumčarenju iranske nafte u okviru mreže koju je predvodio ukrajinski državljanin Viktor Artemov. Izvor: Radio Farda, Reuters

Državljaninu Bosne i Hercegovine, koji je osumnjičen da je nezakonito prevozio strane državljane preko Save iz BiH u Hrvatsku, određen je jednomjesečni pritvor. Dvadesettrogodišnjak je uhapšen nakon što se čamac prevrnuo u ranim jutarnjim satima 11. decembra na području Slavonskog Broda, pri čemu su stradale tri osobe porijeklom iz Azije. Većina migranata s prevrnutog čamca je, prema ranijim policijskim informacijama, imala kineske, a jedan turske dokumente. Za jednom osobom se i dalje traga, informacije su policije. "Policija je u 5:20 zaprimila dojavu da se čamac prevrnuo te da se više osoba nalazi u rijeci i zapomaže. Na teren su odmah upućene policijske ophodnje i druge žurne službe. U suradnji s građanima i vatrogascima, iz vode je spašeno 13 stranih državljana, kao i 23-godišnji osumnjičeni", navedeno je iz Policijske uprave brodsko-posavske. Svi spašeni bili su pothlađeni, a jedna muška osoba je na mjestu događaja bila bez znakova života. Hitna pomoć prevezla je preživjele u bolnicu u Slavonskom Brodu, gdje su dvije ženske osobe preminule zbog teškog zdravstvenog stanja. Kriminalističko istraživanje pokazalo je da je bh. državljanin, zajedno s još uvijek nepoznatom osobom, za novčanu naknadu dogovorio nezakonit prijevoz migranata čamcem s teritorija Bosne i Hercegovine na teritorij Republike Hrvatske, navedeno je iz policije. Protiv njega je podnesena kaznena prijava zbog kaznenih djela dovođenja u opasnost života i imovine općeopasnom radnjom te protuzakonitog ulaženja, kretanja i boravka u Hrvatskoj, a sudac istrage odredio mu je jednomjesečni istražni zatvor. Osumnjičeni je predan u zatvor u Požegi. Početkom oktobra zabilježena je slična nesreća na Dunavu, kada je jedan kineski državljanin stradao u prevrtanju čamca između Srbije i Hrvatske u pokušaju nedozvoljenog prelaska granice. U čamcu koji se prevrnuo na sjeverozapadu Srbije bilo je najmanje deset osoba, među kojima su državljani Kine.

Dva državljanina Kosova povrijeđena su nakon što se mali sportski avion kojim su letjeli srušio u Mavrovskom jezeru 12. decembra. Sektor za unutrašnje poslove u Tetovu saopštilo je da su kosovski državljani Xh.P. (41) i D.M. (64) prebačeni u bolnicu u Gostivaru na medicinski tretman. Prema navodima ovog sektora, mali avion se srušio u Mavrovskom jezeru, u blizini brane Belič kanala, u 12:35 sati. "Prema prijavi, iz aviona su uspjela izaći dva kosovska državljanina, Xh.P. i D.M., koji je upravljao letjelicom. Oni su zadobili povrede i prevezeni su u Medicinski centar Gostivar radi pružanja medicinske pomoći", naveli su iz ovog sektora. D.M., prema navodima Sektora MUP-a, rekao je policajcima koji su izašli na mjesto nesreće da je avion kojim je upravljao imao problem s motorom, nakon čega je sletio u jezero. Centar za upravljanje krizama u Sjevernoj Makedoniji saopštio je da su, nakon što je primljena informacija o padu aviona, odmah na mjesto događaja upućeni hitna pomoć, regionalni krizni centar za brze intervencije i Sektor za unutrašnje poslove u Tetovu. Prema medijima u Sjevernoj Makedoniji, avion marke Piper može prevoziti do četiri osobe. Letjelica koja se srušila proizvedena je 1961. godine i registrovana je u Sjedinjenim Američkim Državama na ime D.M. Avion koji se srušio ranije je letio u zračnom prostoru Sjeverne Makedonije i učestvovao na događajima vezanim za avijaciju, poput aeromitinga organizovanog u Skoplju 2023. godine.

Njemačka je optužila Rusiju za sajber napade koji su ciljali kontrolu zračnog saobraćaja i parlamentarne izbore održane u februaru. Berlin je pozvao ruskog ambasadora na razgovor kako bi ga upozorio na ove aktivnosti. Portparol Ministarstva vanjskih poslova rekao je da njemačke sigurnosne službe imaju dokaze da su hakerske grupe, koje vodi ruska vojna obavještajna služba GRU, odgovorne za napade i operacije uticaja. "Na osnovu analiza koje su provele njemačke obavještajne službe, uspjeli smo jasno identifikovati ko stoji iza ovog događaja i imamo dokaze o odgovornosti Moskve", rekao je portparol. "Sada možemo pripisati sajber napad na njemačku Sigurnost zračnog saobraćaja u augustu 2024. hakerima grupe APT28, poznate i kao Fancy Bear", dodao je na konferenciji za medije. "Nalazi naše obavještajne službe potvrđuju da ruska vojna obavještajna služba GRU snosi odgovornost za ovaj napad", zaključio je. Portparol je također rekao da je Rusija imala za cilj da utiče na parlamentarne izbore u februaru, koje su osvojili konzervativci kancelara Friedricha Merza, dok je krajnje desničarska AfD završila na drugom mjestu, ostvarivši svoj najbolji rezultat na izborima. "Drugo, sada možemo potvrditi da je Rusija, putem kampanje Storm 1516, nastojala da utiče i destabilizuje posljednje parlamentarne izbore", naglasio je on. Prema njegovim riječima, jedan istraživački institut u Moskvi, uz podršku GRU-a, kao i druge grupe, širili su slike generisane vještačkom inteligencijom i drugi sadržaj s ciljem da podijele društvo i "naruše povjerenje u demokratske institucije". Njemačka insistira da ima "snažne dokaze" da Rusija stoji iza ovih operacija, ali portparol Ministarstva vanjskih poslova Njemačke rekao je da ne može iznijeti detalje jer je u to uključena obavještajna služba. Ruska ambasada u Berlinu još nije reagovala na ove tvrdnje. Njemačka je upozorila da će preduzeti "niz kontramjera kako bi Rusija platila cijenu za svoje hibridne aktivnosti, u bliskoj koordinaciji s evropskim partnerima". Portparol je rekao da će Njemačka podržati "nove individualne sankcije protiv hibridnih aktera na evropskom nivou", ne precizirajući na koga se to odnosi. Dodao je da će od januara države Evropske unije "pratiti prekogranična putovanja ruskih diplomata unutar šengenske zone. Cilj je olakšati razmjenu informacija i minimizirati obavještajne rizike". Vlade širom Evrope su u visokom stepenu pripravnosti zbog sumnji na rusku špijunažu, nadzor dronovima i sabotažne aktivnosti, kao i zbog sajber napada i kampanja dezinformacija. Njemačka je druga država koja je pružila najviše pomoći Ukrajini otkako je Rusija pokrenula punu invaziju na susjednu zemlju 2022. godine, a optužila je Moskvu da stoji iza upada dronova u nekoliko evropskih država u proteklim mjesecima. Kancelar Merz je tvrdio da su letovi dronova dokaz da ruski predsjednik Vladimir Putin pokušava uzdrmati kontinent "hibridnim napadima". "Rusija je ta koja pokušava da nas destabilizuje u Njemačkoj i Evropi metodama hibridnog ratovanja", rekao je Merz u oktobru. "Branićemo se od njih sada i ubuduće".

Iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir 2023. godine Narges Mohammadi uhapšena je zajedno s nekoliko drugih aktivista za ljudska prava tokom komemoracije u sjeveroistočnom gradu Mašhadu. Prema Fondaciji Narges Mohammadi, hapšenje se dogodilo 11. decembra, tokom događaja kojim se obilježavalo sedam dana od smrti Khosrowa Alikordija, istaknutog advokata i borca za ljudska prava. Mnogo ljudi je prisustvovalo komemoraciji, a među njima su bili brojni poznati aktivisti, bivši politički zatvorenici i porodice koje traže pravdu za žrtve državnog nasilja. Objava na Mohammadiinom nalogu na platformi X navela je da je ona "nasilno uhapšena od strane sigurnosnih i policijskih službenika". Njen suprug, Taghi Rahmani, koji živi u Francuskoj, potvrdio je da su "Narges Mohammadi, Sepideh Gholian i nekoliko drugih" privedeni na skupu. Sukobi s sigurnosnim snagamaVideo snimci koji kruže društvenim mrežama pokazuju veliku posjećenost, a učesnici uzvikuju slogane kritične prema Islamskoj Republici. U jednom široko dijeljenom snimku, Mohammadi i aktivistkinja Sepideh Gholian stoje na vrhu vozila, predvodeći masu u uzvicima poput "Živio Iran". Drugi snimci prikazuju sukobe sigurnosnih snaga s učesnicima, pri čemu policajci napadaju demonstrante dok oni uzvikuju slogane protiv vlasti. Zvaničnici u Mašhadu kasnije su potvrdili da je nekoliko civilnih aktivista uhapšeno. Prema njihovim navodima, pritvor Mohammadi bio je privremen i naređen od strane tužilaštva zbog onoga što su opisali kao "slogane koji krše norme". Tvrdili su da su privedeni stavljeni "pod zaštitu" i da su hapšenja izvršena "radi njihove sigurnosti". Raniji izvještaji naveli su da su na komemoraciji bili prisutni i drugi istaknuti pojedinci, uključujući Nasrin Sotoudeh, Aliyeh Motallebzadeh i Hasti Amiri. Narges Mohammadi, koja ima 53 godine, provela je veći dio protekle decenije iza rešetaka. Izdržavala je objedinjenu kaznu od 13 godina i devet mjeseci prije nego što je puštena iz zdravstvenih razloga početkom decembra 2024. U trenutku novog hapšenja navodno je bila na liječenju. Od puštanja na slobodu, Mohammadi je nastavila svoj rad na polju ljudskih prava, sastajala se s civilnim aktivistima širom Irana i učestvovala u međunarodnim diskusijama, uključujući virtuelne konferencije s inostranom publikom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 12. decembra da se priprema njegova zvanična poseta Kini, gde ide uskoro, prenosi agencija Beta. On je u Nišu, na jugu Srbije, rekao da je razgovarao sa ambasadorom Kine u Beogradu Li Mingom o pripremama za tu posetu. "Biće to za mene od ogromnog i čudesnog značaja. Zahvalan sam predsedniku Kine Siju za podršku koju nam pruža u svakom smislu. To će biti zvanična poseta. Mnogo sam puta bio u Kini, ali to su bile radne posete, a ovo će biti zvanična poseta", rekao je Vučić. Istakao je da je "Kina iskreni i čelični prijatelj Srbije". Predsednik Srbije sastao se 4. septembra sa predsednikom Kine Si Đinpingom u Pekingu i tada ga zamolio da Kina pomogne Srbiji po pitanju investicija. Vučić je tada bio u višednevnoj poseti u Pekingu, gde je na poziv kineskog predsednika prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. U julu 2024. je na snagu stupio sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, koji podrazumeva oslobađanje od carina za oko 20.000 proizvoda. Iz Narodne banke Srbije su u aprilu, odgovarajući na pitanja novinara, naveli da, posmatrano po zemljama, najveće strane direktne investicije u Srbiju su zabeležene iz Kine, prema raspoloživim podacima za 2024. godinu. Najveći kineski investitori u Srbiji su kompanija Ziđin, koja je 2018. godine investirala u RTB Bor, kao i kompanija Hestil koja je kupila Železaru Smederevo 2016. godine. Zbog intenziviranja saradnje Srbije sa Kinom od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Brisela i iz Vašingtona.

Pozivi da Kijev povuče svoje trupe iz dijela Donbasa koji drži i dalje su ključna tačka neslaganja, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, usred ubrzanih pregovora i pritiska Sjedinjenih Država za postizanje sporazuma kojim bi se okončao ruski rat protiv Ukrajine. Status ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje, koju drže ruske snage, još je jedno sporno pitanje, rekao je Zelenski novinarima kasno 11. decembra, nakon razgovora Ukrajine s evropskim saveznicima i američkim zvaničnicima. Takođe je rekao da bi prekid vatre bio neophodan ako se uskoro budu održavali izbori. Revizija američkog mirovnog planaNakon što su Sjedinjene Države predložile mirovni plan od 28 tačaka, za koji kritičari tvrde da je u velikoj mjeri išao u korist Rusiji, Ukrajina i evropske zemlje traže izmjene koje bi sporazum učinile manje jednostranim i, što je ključno, osigurale ukrajinsku bezbjednost od budućih ruskih napada. Kijev je početkom sedmice podnio plan od 20 tačaka. "Američkom timu smo poslali revidiranu verziju okvirnog dokumenta na kojem smo radili. Sadrži 20 ključnih tačaka. Ovo može biti osnova za sve. Čekam povratne informacije iz Amerike", rekao je Zelenski okupljenima, među kojima je bilo više od 30 lidera zemalja "koalicije voljnih". Iako Rusija daje malo znakova da je spremna da odustane od dugogodišnjih zahtjeva, američki i ukrajinski zvaničnici raspravljaju o detaljima. Zelenski je rekao da je imao "temeljnu" diskusiju sa državnim sekretarom Markom Rubiom, ministrom odbrane Pitom Hegsethom i specijalnim izaslanikom Bijele kuće Stivom Vitkofom. Sjedinjene Države predlažu da se ukrajinske trupe povuku iz dobro utvrđenog dijela Donjecke oblasti koji još kontrolišu, rekao je Zelenski, a "kompromis je navodno da ruske trupe neće ući" na to područje, gdje Vašington traži uspostavljanje "slobodne ekonomske zone". "Ne znaju ko će upravljati tom teritorijom", rekao je Zelenski, dodajući da Rusija to naziva "demilitarizovanom zonom". Takođe je rekao da Ukrajinci treba da imaju riječ o bilo kakvim predloženim teritorijalnim ustupcima, "bilo putem izbora ili referenduma". Nakon izvještaja da je američki predsjednik Donald Trump postavio rok do 25. decembra da Ukrajina prihvati mirovni prijedlog, Zelenski je rekao da Kijevu nije dat čvrst rok, ali da "mislim da su zaista željeli, ili možda još žele, da do Božića znaju potpuno jasno gdje stojimo s ovim sporazumom". Trump pokušava da posreduje u okončanju ruske invazije na Ukrajinu otkako je preuzeo funkciju u januaru ove godine, ali se suočava s velikim preprekama, uključujući odbijanje ruskog predsjednika Vladimira Putina da pristane na prekid vatre. Trump je rekao da Sjedinjene Države možda hoće, a možda i neće učestvovati na planiranom sastanku visokih zvaničnika Ukrajine, Francuske, Njemačke i Britanije u Evropi 13. decembra. "Vidjećemo da li ćemo prisustvovati sastanku", rekao je Trump novinarima u Ovalnoj kancelariji. "Prisustvovaćemo sastanku u subotu u Evropi ako budemo mislili da postoji dobra šansa. Ne želimo da gubimo puno vremena ako budemo mislili da je negativno." "Predsjednik je izuzetno frustriran s obje strane ovog rata i umoran je od sastanaka samo radi sastanaka", rekla je portparolka Bijele kuće Karoline Leavitt novinarima. Pitanje da li održati izbore u UkrajiniO izborima, za koje SAD vrše pritisak da se održe uprkos tome što su zabranjeni pod ratnim stanjem, Zelenski je 11. decembra rekao da će morati biti uspostavljen prekid vatre. Trump je u intervjuu za Politico objavljenom 9. decembra rekao da je "vrijeme" da se održe izbori, a Zelenski je istog dana – prvi put – izjavio da će tražiti od parlamenta da izradi zakon koji omogućava izbore tokom ratnog stanja. Rekao je da bi glasanje moglo uslijediti za 60 do 90 dana pod uslovom da postoje sigurnosne garancije kako bi se osiguralo da glasanje bude bezbjedno za Ukrajince. Govoreći za Current Time, Maryna Stavniychuk, ukrajinska pravna ekspertkinja i bivša članica Venecijanske komisije, rekla je da "specifična pitanja poput ratnih i postratnih izbora nisu regulisana izbornim zakonom Ukrajine. Stoga je potreban poseban set zakonskih normi, a to zahtijeva vrijeme". Kijev mora"tražiti opcije koje, bez kršenja ustava ili dodatnog podrivanja legitimiteta ukrajinske vlade, omogućavaju održavanje izbora", dodala je. Stanovnici Kijeva imaju različita mišljenja o održavanju izbora u zemlji koja je u ratu. Jedan stanovnik je rekao da izbori treba da se održe kako bi Ukrajinci "mogli dokazati da li vjeruju Zelenskom". Druga stanovnica je rekla da se izbori ne bi trebali održavati tokom rata zbog sigurnosnih razloga."Ako dođe do masovnog napada na dan izbora, kako će ljudi glasati", pitala je. "To bi bilo veoma opasno u smislu civilnih žrtava i ne bi u potpunosti odražavalo volju naroda", dodala je. Treći sagovornik je rekao da bi održavanje izbora sada "bilo pogrešno trošenje sredstava". "Moramo podržati oružane snage koje štite našu zemlju, a ne trošiti novac na PR", rekao je za Current Time, dodajući da Ukrajini "treba nešto što nas ujedinjuje, a ne nešto što nas dijeli". Navodeći da je prekid vatre neophodan, Zelenski je možda pokušavao da pozove Rusiju na odgovornost – Putin je neutemeljeno tvrdio da je Zelenski nelegitiman jer izbori nisu održani po rasporedu 2024. –ali je time svaki plan za izbore učinio ranjivim na odbijanje Moskve, osim ako se prije glasanja ne postigne mirovni sporazum. Uz izvještavanje AFP-a, Reutersa i Axios

Zemljoradnici i stočari iz severne Grčke 12. decembra u podne blokirali su ulaze u luku u Solunu i centar tog grada. Oni protestuju zahtevajući bolji ekonomski položaj i veću pomoć države i Evropske unije (EU). Kako je prenela atinska Televizija Skai, jake policijske snage su na ulicama Soluna koje su poljoprivrednici blokirali traktorima na kojima su mrtvački sanduci čime demonstranti žele da ilustruju stanje poljoprivrede u Grčkoj. Zemljoradnici iz udaljenih grčkih krajeva u Solun su stigli automobilima i zakupljenim autobusima. Među njima su i grupe poljoprivrednika koji blokiraju carinske ispostave na graničnim prelazima. Podršku poljoprivrednicima pružaju studenti i sindikati. Grčki poljoprivrednici protestuju od 30. novembra tvrdeći da im nisu isplaćeni 600 miliona evra pomoći Evrospke unije i druge obećane prinadležnosti. U proteklom periodu blokirali su brojne puteve u Grčkoj, ka Atini, Solunu, Larisi. Kao vid protesta organizovali su i blokadu graničnog prelaza Evzoni sa Severnom Makedonijom, jednog od najvećih na grčkim granicama, granične prelaze prema Bugarskoj i Turskoj, kao i luku na ostrvu Lezbos. Pre četiri dana Grčki poljoprivrednici blokirali su aerodrome na ostrvu Krit, zaustavili saobraćaj na putevima i graničnim prelazima i kamenjem gađali kamenjem policiju protestujući zbog odlaganja isplate sredstava iz fondova EU. Policija na Kritu upotrebila je suzavac, na šta su pojoprivrednici u protestu odgovorili kamenjem i prodrli na pistu vazdušne luke Heraklion i zaustavili saobraćaj. Tada su demonstranti u sukobu sa organima reda prevrnuli i demolirali policijski automobil. Poljoprivrednici zahtevaju da se iz upravljanja poljoprivrednim pitanjima uklone tehnokrate i da u svim procesima koji se tiču zemljoradnika budu zastupljeni njihovi predstavnici. Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) prethodno je saopštilo da je ove godine pronašlo dokaze da su grčki poljoprivrednici uz pomoć državnih zvaničnika proneverili sredstva EU. Grčke vlasti pokrenule su istragu, a državni parlament ispituje rad vladine agencije koja godišnje raspodeljuje oko 2,5 milijardi evra evropske pomoći stotinama hiljada poljoprivrednika u Grčkoj. Vlada Grčke saopštila je da je prva rata subvencija EU niža nego prošle godine i da je više od 40.000 zahteva poljoprivrednika trenutno pod istragom. Vlada Grčke obećala je da će ove godine poljoprivrednicima isplatiti 3,7 milijardi evra.

Ukrajinske specijalne snage saopštile su 12. eecembra da su sprovele operaciju u kojoj su pogođena dva ruska broda u Kaspijskom moru. Kako je preneo Rojters, nije precizirano kada se napad dogodio. „Brodovi su bili pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog prevoza vojnog tereta između Irana i Rusije. Lokalni pokret otpora Black Spark pružio je detaljne informacije o kretanju i teretu brodova”, navodi se u saopštenju ukrajinskih snaga. Nije navedeno kako su brodovi pogođeni niti obim štete. Ukrajinska strana saopštila je dan ranije da je dronovima prvi put pogođena ruska naftna platforma u Kaspijskom moru i da je to onemogućilo vađenje nafte i gasa iz oko 20 bušotina.

Ambasador Ruske Federacije u Nemačkoj Sergej Nečajev (Sergey Nechayev) pozvan je na razgovor zbog sumnji na ruske sajber napade i mešanje u nemačke izbore, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke. Kako prenosi Rojters, portparol tog ministarstva rekao da nemačke vlasti, kako se izrazio, primećuju značajan porast ruskih hibridnih aktivnosti za destabilizaciju Nemačke. Naveo je da će nemačka vlada naknadno odlučiti o daljim diplomatskim merama. "Jasno smo stavili do znanja da veoma pažljivo pratimo akcije Rusije i da ćemo preduzeti mere protiv njih", saopštio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Nemačke. On je naveo da iza aktivnosti kojima se pokušava ometanje saveznih izbora u februaru stoji ruska mreži "Storm 1516" koja je, dodao je, specijalizovana za manipulaciju dezinformacije u inostranstvu. Zvaničnici Nemačke ranije su optužili Rusiju za hibridno ratovanje u cilju destabilizacije Evrope, dok je ruskoj hakerskoj grupi "APT28" pripisala sajber-napad na nemačke sisteme bezbednosti vazdušnog saobraćaja u avgustu. Prethodno je Velika Britanija 9. decembra saopštila da uvodi sankcije ruskim medijima i organizacijama zbog, kako je navela, ruskog informacionog rata. Šefica britanske diplomatije Ivet Kuper saopštila se embargo odnosi na Telegram kanal Ribar, Fondaciju za podršku i zaštitu prava sunarodnika koji žive u inostranstvu Centru za geopolitičku ekspertizu, istraživačkom centru kojim upravlja desničarski pisac Aleksandar Dugin. Navela je da su sankcionisane i dve firme sa sedištem u Kini „zbog sajber aktivnosti protiv Velike Britanije i njenih saveznika“. „Velika Britanija i njeni saveznici suočavaju se sa eskalacijom hibridnih pretnji osmišljenih da oslabe kritičnu nacionalnu infrastrukturu. To je ruski informacioni rat. A mi se branimo“, rekla je Kuper. Ona je navela da pretnje uključuju sabotaže i kampanje dezinformacija manipulisanim video zapisima uz pomoć veštačke inteligaencije koji su usmereni na potkopavanje podrške Zapada Ukrajini da se odupre invaziji Rusije. Britanski zvaničnici ukazali su i na lažne internet stranice na nedavnim izborimaa u Moldaviji i sajtove koji objavljuju lažne video zapise o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.