Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u utorak da posmrtni ostaci, koji su pronađeni 21. maja, pripadaju muškarcu A.N, u slučaju zbog kojeg je uhapšen i načelnik beogradske policije. Kako se navodi u saopštenju Institut za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" je 26. maja dostavio Tužilaštvu zapisnik o izvršenoj identifikaciji posmrtnih ostataka koji su pronađeni u buretu na teritoriji Opštine Inđija, 60 km severno od Beograda. "DNK analizom utvrđeno je da se radi o A.N. čiji je nestanak prijavljen 13. maja 2026. godine", navodi Više javno tužilaštvo. Ovo tužilaštvo vodi istragu protiv 11 osoba zbog ubistva koje se 12. maja dogodilo u jednom restoranu u beogradskom naselju Senjak. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Ukrajinske vlasti pokrenule su krivični postupak protiv osnivača ruskog plaćeničkog odreda 'Vukovi' Davora Savičića, poreklom iz Bosne i Hercegovine. On se tereti za počinjenje ratnih zločina tokom rata Rusije protiv Ukrajine, prenosi "Ukrinform". Savičič, rođen u Banovićima, po nacionalnosti Srbin, borio se na strani samoproglašene "Donjecke Narodne Republike" i pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Neposredno pre početka agresije, Savičič je formirao bataljon plaćenika "Vukovi". Kako se navodi, jedinica "Vukovi" je 2022. godine učestvovala u borbenim dejstvima na teritoriji Žitomirske i Kijevske oblasti. Kasnije je transformisana u brigadu. Istraga Savičiča tereti za zlostavljanje stanovnika Kijevske oblasti tokom okupacije delova regiona u februaru i martu 2022. godine. Služba bezbednosti Ukrajine, u saradnji sa Glavnom obaveštajnom upravom Ministarstva odbrane Ukrajine, kako se navodi, prikupila je dokaze protiv Savičiča i 22. maja zvanično saopštila da je osumnjičen. Savičič živi u Podmoskovlju. Kako je ranije utvrdio Radio Slobodna Evropa analizom baze podataka pacijenata medicinskih ustanova Glavne vojno-medicinske uprave Ministarstva odbrane Rusije (GVMPU), Savičič je pukovnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije (poznatije kao GRU). U januaru 2023. istraživački projekti Radija Slobodna Evropa "Sistem" i "Šeme" došli su do velikog skupa internih dokumenata jedne od jedinica „Vukova“, koja je ratovala u Kijevskoj, Harkovskoj i Donjeckoj oblasti. Kako je ruska služba GRU kreirala lažne privatne vojne kompanije za rat u Ukrajini Novinari su utvrdili da je sistem regrutovanja GRU, pod okriljem takozvane privatne vojne kompanije "Redut", obuhvatao najmanje 20 različitih oružanih formacija. Najmanje četvorica pripadnika "Vukova", koje su identifikovali "Sistem" i "Šeme", bili su bivši ili aktivni pripadnici GRU. Kasnije se ispostavilo da čin pukovnika ima i sam Savičič, koji je ranije ratovao u sastavu privatne vojne kompanije "Vagner".

Dragoljub Mićunović, srpski filozof, univerzitetski profesor i političar, preminuo je 26. maja u 96. godini. Mićunović je bio osnivač obnovljene Demokratske stranke i jedan od lidera ujedinjene demokratske opozicije koja je 5. oktobra 2000. svrgla režim Slobodana Miloševića. Zastupao je proevropske i liberalno-demokratske stavove i smatra se jednom od istorijskih ličnosti srpske višestranačke demokratije. U vreme sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine bio je među članovima Komunističke partije koji su bili osumnjičeni za ideološku povezanost sa Josifom Staljinom, zbog čega je dvadeset meseci proveo na Golom otoku, zatvoru i radnom logoru za političke zatvorenike u Jugoslaviji. Po povratku sa Golog otoka upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je 1954. diplomirao filozofiju. Sa grupom filozofa okupljenih oko časopisa "Praxis" bio je među organizatorima antivladinih studentskih demonstracija juna 1968. godine. Sedam godina kasnije je zajedno sa grupom profesora udaljen sa Filozofskog fakulteta zbog političke nepodobnosti. Na fakultet se vratio krajem 1989. godine. Krajem osamdesetih godina učestvovao je u obnavljanju rada Demokratske stranke, a 1990. godine izabran je za njenog predsednika. Godine 1994. stranku je preuzeo Zoran Đinđić, kasniji prvi demokratski premijer Srbije koji je ubijen u Beogradu 2003. godine. Nakon promena 2000. Mićunović je bio predsednik Veća građana Savezne skupštine, a potom i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. U narednim godinama više puta je biran za narodnog poslanika. Poslednjih godina nosio je titulu počasnog predsednika Demokratske stranke.

Rusija je oštro eskalirala pretnje Kijevu, upozoravajući na "sistematske i dosledne udare", dok je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov pozvao američke građane da napuste ukrajinsku prestonicu. Dan pošto je Moskva gađala Kijevsku oblast stotinama dronova – i snažnom novom hipersoničnom raketom – Lavrov je u ponedeljak pozvao američkog državnog sekretara Marka Rubija (Rubio) da ga posavetuje da povuče američko diplomatsko osoblje i američke građane iz Kijeva. Rusija je kao opravdanje ta svoje pretnje navela napad prošle nedelje na školski dom u ukrajinskom regionu Lugansk pod ruskom okupacijom. Lokalni zvaničnici su rekli da je više od 20 ljudi ubijeno u gradu Starobilsk. Ruski zvaničnici optužili su Ukrajinu da je namerno gađala civilnu lokaciju. Ruski predsednik Vladimir Putin u govoru prošle nedelje izneo je neobično ratobornu izjavu, optužujući Kijev za "terorizam". Ukrajinski vojni zvaničnici su saopštili da su njihove snage pogodile sedište ruske jedinice za dronove i odbacili tvrdnju da su pogođeni civilni objekti. Kijev i drugi ukrajinski gradovi su u nedelju pogođeni velikom baražom dronova i raketa, u jednom od najgorih udara na ukrajinsku prestonice u skorije vreme. Najmanje tri osobe su poginule, a desetine su ranjene. Rusija je takođe ispalila novu raketu Orešnik koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu, na grad južno od Kijeva, što je izgledalo kao signal upozorenja Ukrajini. To je bio treći put da je Rusija ispalila Orešnik na metu u Ukrajini i prvi put da je gađala lokaciju blizu Kijeva. Lavrov je u telefonskom razgovoru s Rubiom, kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, upozorio da Moskva planira da pokrene "sistematske i dosledne napade" na ukrajinske vojne lokacije u Kijevu i "relevantne centre za donošenje odluka". On je takođe savetovao Rubija da američke državljane i diplomate treba evakuisati iz Kijeva. U posebnom saopštenju, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je navelo da su sve strane ambasade upozorene na mogućnost novih ruskih udara. Stejt department nije izdao detaljno saopštenje o razgovoru Lavrova s Rubiom. Rubio je ipak u izjavi novinarima koji su putovali s njim u Indiju potvrdio Lavrovljev savet i pretnju. "Mislim da me je zvao samo lično da mi kaže (o upozorenju)", rekao je Rubio. "Kijev je veoma opasno mesto već nekoliko godina. Vidite, opasnost u svim ovim ratovima dok, kako se nastavljaju, a zatim traju, jeste da uvek postoje pretnja eskalacije, širenja u nešto novo." "Zato rat mora da se završi", rekao je on. Rubio je takođe potvrdio da su zamrznuti mirovni pregovori između Moskve i Kijeva, u kojima posreduju SAD. Ruska invazija na Ukrajina, koja je sada u petoj godini, zapala je gotovo u pat poziciju, pošto su ukrajinske snage zaustavile ruske trupe na mnogim mestima duž linije fronta od 1.100 kilometara. Poslednjih nedelja, ukrajinske trupe su takođe ostvarile male teritorijalne dobitke, potiskujući ruske trupe.

U trenucima kada se na medije ili novinare vrši određeni pritisak i na njihov račun iznose optužbe bez dokaza, najvažnije je da oni ostanu profesionalni, insistiraju na činjenicama i transparentnosti u radu, zaključila je urednica portala KoSSev Tajana Lazarević na debati u Medija centru u Čaglavici kod Prištine. Debata je organizovana nakon što je Srpska lista u nekoliko navrata optužila pojedine novinare ili medije da su "doprineli" privođenju direktora srpskih zdravstvenih ili obrazovnih institucija zbog "uticaja na slobodnu volju birača". Ova vodeća stranka Srba na Kosovu, koja deluje uz podršku Beograda, nije navela koje tačno medije ili novinare smatra "odgovornim" za ova privođenja. Inače, prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se 7. juna, a od srpskih političkih subjekata učestvuju Srpska lista i stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Lazarević je podvukla da mediji ne smeju da ignorišu targetiranja, ali ni da dozvole da ih ona "uvuku u atmosferu konflikta koja odvlači pažnju sa javnog interesa". "Ovakve izjave imaju za cilj da odvuku pažnju sa stvarnog problema", ocenila je ona. Dodala je i da legitimna kritika medija podrazumeva konkretne argumente, dok targetiranje i etiketiranje novinara i medija bez dokaza predstavlja pritisak. "To stvara jednu opštu klimu nesigurnosti i pritiska, a kod nekih novinara i stepen autocenzure", navela je Lazarević. Budimir Ničić, urednik Medija centra Čaglavica, ocenio je "opasnim" bilo kakvo targetiranje novinara i medija, te dodao da oni koji nisu zadovoljni određenim izveštavanjem mogu da se obrate nadležnim institucijama, poput regulatornih organa ili pravosudnih institucija. Kako je informacija o otkazima dospela u medije?Osnovno tužilaštvo u Prištini je 19. maja saopštilo da je reagovalo po službenoj dužnosti nakon pisanja medija da se vrši pritisak na slobodnu volju birača uoči izbora. U javnosti je informaciju o navodnim političkim pritiscima najpre izneo ministar u Vladi Kosova na dužnosti Nenad Rašić, koji je lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. On je naveo kako je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Radio Slobodna Evropa (RSE) je 18. maja preneo svedočenja nekoliko radnika koji su ustvrdili da su dobili otkaz iz "političkih razloga". Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina vode ljudi bliski Srpskoj listi. U pojedinim rešenjima o otkazu, u koje je RSE imao uvid, piše da je zaposleni "u dužem vremenskom periodu javno iznosio svoje političko opredeljenje, suprotno interesima za koje se opredeljuje srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji". Dan kasnije, u Medija centru u Čaglavici organizovana je debata na temu "Otkazi i politički pritisci uoči izbora – činjenice ili dezinformacije", na kojoj su govorili i zaposleni u srpskim institucijama koji su dobili otkaz. Sa ove debate izveštavali su i pojedini lokalni mediji na srpskom jeziku. Kako je Srpska lista targetirala novinare?Nakon što je sedam direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija privedeno zbog sumnje da su svoje zaposlene otpustili iz političkih razloga, funkcioner Srpske liste Igor Simić je na konferenciji za medije ocenio kako su neki mediji učestvovali u "hajci", te da se radi o "politički motivisanom delovanju". U reakciji nakon određivanja jednomesečnog pritvora direktorima, Srpska lista je navela da se sprovodi "progon" uz direktno podstrekivanje Nenada Rašića i pojedinih "kvazi novinara, koji su zarad malo ćara i šake srebrnjaka odlučili da učestvuju u obračunu sa srpskim lekarima, nastavnicima, uglednim domaćinima". Potom je Igor Simić, na jednom od skupova podrške uhapšenim direktorima, ponovio stav da su "kvazi novinari" doprineli "targetiranju srpskih institucija", te da su se stavili u službu onih "koji žele da napadnu srpsko zdravstvo i obrazovanje". "Svako od vas i nas zna ko su ti ljudi jer oni koji su organizovali medijske predstave to nisu učinili kada su ljudi hapšeni i osuđeni za ratne zločine bez ikakvih osnova… nešto što je deo disciplinske odgovornosti zaposlenih podigli na neki viši nivo", rekao je on i dodao da “druga strana” nije imala mogućnosti da iznese svoje argumente. U međuvremenu je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao da će svako ko je svojim činjenjem doprineo privođenju petoro Srba, direktora zdravstvenih i prosvetnih institucija Srbije u centralnom delu Kosova, biti gonjen i sankcionisan u skladu sa zakonima Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije odlučno je u nameri da svi odgovorni za ovaj antisrpski čin budu tretirani najstrože u skladu sa zakonima Republike Srbije", izjavio je Dačić. Nije, međutim, jasno na koje osobe Dačić misli, kao i na koje zakone se poziva, niti koji "antisrpski čin" je u pitanju. Pored ostalih, na privođenje direktora reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz navode da je kosovski premijer Aljbin Kurti "krenuo u lov na Srbe po nalogu Nenada Rašića". Dodao je da će zvanični Beograd na predstojećim izborima podržati Srpsku listu "svom snagom". Inače, zaposleni u obrazovnim i zdravstvenim institucijama na centralnom Kosovu svakodnevno održavaju proteste zbog privođenja direktora, kojima prisustvuju i čelnici Srpske liste. Predsednik ove stranke Zlatan Elek, koji je i direktor Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, 25. maja rekao je da su direktori srpskih institucija "nepravedno" privedeni, da te institucije rade u sistemu Srbije i da nemaju "nikakve veze sa kosovskim pravosuđem i sa kosovskim sistemom". Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskom sistemu gotovo su jedine preostale, nakon što su ih kosovske vlasti zatvorile uz obrazloženje da su ilegalne i paralelne.

Najavljeni sastanak članova Predstavničkog doma Kongresa SAD Kita Selfa (Keith Self) iz redova republikanaca i demokrate Suhasa Subramaniama (Subramanyam) sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić u Beogradu je otkazan. Američke kongresmene u Beogradu je 25. maja primila državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović. Kako su iz tog Ministarstva saopštili, tokom sastanka su razgovarali o bilatеralnim odnosima dve zemlje, globalnim temema, situaciji u rеgionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu. Iz Skupštine Srbije za Radio Slobodna Evropa nisu naveli zbog čega je otkazan sastanak sa Brnabić, koji je prethodno najavljen iz kabineta predsednice parlamenta. Iz Ambasade SAD u Srbiji nisu odmah odgovorili na upit o razlozima zbog kojih sastanak nije održan. Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH. Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Vučić iz Kine o izveštaju Stejt departmentaPoseta regionu usledila je nakon što je Stejt department uputio Kongresu izveštaj o Zapadnom Balkanu u kom se, između ostalog, Srbija i Kosovo pozivaju da napreduju u normalizovanju odnosa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Kine, gde se nalazi u petodnevnoj poseti, poručio da su srpske vlasti "primile k znanju" izveštaj Stejt departmenta. "Poštujemo to što radi Stejt department, primili smo k znanju. Sarađivaćemo sa Amerikancima", kazao je Vučić srpskim medijima 25. maja. Stejt department je u izveštaju ocenio i da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. U Preševu očekuju posetu američkih kongresmenaPosetu kongresmena 26. maja očekuju čelnici Preševa, grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom. RSE nije dobio zvaničnu potvrdu ove posete od Ambasade SAD, ali je Ardita Sinani, gradonačelnica Preševa u svom postu na Facebook-u objavila dobrodošlicu kongresmenima u tom gradu. Sinani je za RSE navela da će ova poseta biti važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Prema njenim rečima, sa kongresmenima bi trebalo da se sastanu predstavnici lokalne samouprave, albanskih političkih partija i institucija, kao i predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca. Kongresmen Kit Self inicijator je zakona kojim se od američkog državnog sekretara tražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u januaru za predlog tog zakona. Predlog zakona predviđa razmatranje više pitanja koji se tiču ove nacionalne manjine uključujući pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, a to dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Prema rečima Ardite Sinani, gradonačelnice Preševa, ovo su i pitanja o kojima bi trebalo biti reči na sastanku sa kongresmenima. "Mnogi problemi o kojima govorimo prisutni su godinama i još uvek nisu sistemski rešeni", navodi ona. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često ukazuju na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali ove navode. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo je obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.

Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori ograničilo je na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Savjet Agencije za audiovizuelne medijske usluge (SAMU) saopštio je u ponedeljak da je dokumentarni film "Referendum – priča o izmišljenoj slobodi" samo jedan od takvih sadržaja i da nije izolovan slučaj u odnosu na utvrđene povrede profesionalnih i regulatornih standarda. SAMU je takođe zbog emitovanja tog dokumentarnog filma pokrenula postupke protiv televizija Adria i Prva, emitera registrovanih u Crnoj Gori. Vlasnik TV Informer je kompanija Insajder Team iz Srbije koja izdaje i provladin tabloid Informer. Vlasnici televizija Adria i Prva su takođe u većinskom vlasništvu pojedinaca i kompanija izvan Crne Gore. "Iako postoji pojačano interesovanje javnosti za predmetne sadržaje, važno je naglasiti da oni nisu predmet analize Agencije zbog javnih reakcija, već se duže vrijeme nalaze pod kontinuiranim monitoringom stručnih službi, koje su kroz redovni nadzor i analizu programskih sadržaja pravovremeno uočile i anticipirale ponavljajuće obrasce spornih medijskih praksi", naveo je SAMU. Regulatorno telo je navelo da je analizom sadržaja na Informer TV tokom dužeg vremenskog perioda utvrdilo postojanje kontinuiranog uređivačkog obrasca u okviru kojeg su plasirani sadržaji i kvalifikacije kojima se vređa dostojanstvo građana Crne Gore na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i podriva međusobno poštovanje među društvenim i nacionalnim zajednicama. "Posebno je evidentirano sistematsko osporavanje državnog i nacionalnog identiteta Crne Gore, uz ponavljajuće obrasce uređivačkog predstavljanja koje može podstaći diskriminaciju, društvenu polarizaciju i netrpeljivost na osnovu nacionalne pripadnosti", naveo je SAMU. Ta agencija je u februaru pokrenula postupke protiv Informer TV zbog sadržaja s elementima govora mržnje, negiranja nacionalnog identiteta i glorifikacije pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca, što predstavlja kršenje Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, ali da je ta televizija nastavila da emituje sličan sporan sadržaji. SAMU navodi da je u obavestila nadležni regulatorni organ Srbije odakle je TV Informer "pružajući mogućnost preduzimanja mjera u okviru njegove nadležnosti", ali pošto ni posle toga nije došlo do prestanka emitovanja spornih sadržaja, "Savjet Agencije ocijenio je da su se stekli uslovi za izricanje mjere privremenog ograničavanja reemitovanja kompletnog programa Informer TV na teritoriji Crne Gore".

Najmanje dvadeset jedna osoba povređena je kada je u ponedeljak tramvaj iskočio iz šina i uleteo u lokal u širem centru glavnog grada Srbije. Univerzitetski Klinički centar Srbije (UKCS) saopštio je da su pacijenti pregledani u njihovom Urgentnom centru stabilnog opšteg stanja. "Nakon urađene dijagnostike, na dalje lečenje, na ortopediji UKCS zadržan je jedan pacijent", navodi se u saopštenju. Prvo osnovno javno tužilaštvo ranije je saopštilo da je među povređenima i vozač tramvaja. Tužilaštvo je naložilo hitan tehnički pregled tramvaja, te pregled nadzornih kamera. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova su nezvanično rekli za RSE da se uzrok nesreće utvrđuje. Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd" saopštilo je da je jedan od mogućih uzroka nesreće "neprilagođena brzina kretanja prilikom prolaska kroz skretnicu". "Tramvaj je udario u obližnju zgradu, pri čemu je, nažalost, povređeno više putnika, kao i vozačica tramvaja. Najveći broj povreda je, prema dosadašnjim saznanjima lakše prirode, dok je kod dva putnika konstatovana teža telesna povreda u vidu preloma ekstremiteta", saopštio je GSP. Ana Stojkovski, zaposlena u lokalu u koji je uleteo tramvaj, rekla je za RSE da je u trenutku nesreće bila na prvom spratu. "Samo koleginica i ja smo bile u lokalu. Bile smo na spratu i čule smo jak udar, podsetilo me je na detonaciju. Onda je neko zakukao. Toliko smo se uplašile da nismo smele da siđemo", kaže Stojkovski. Ona dodaje da ne zna koliko je ljudi bilo u tramvaju, ali da je više od 10 vozila Hitne pomoći došlo brzo na lice mesta i odvelo ljude iz tramvaja. Službe Gradskog saobraćajnog preduzeća su nakon dva sata izvukle oštećen tramvaj iz objekta i odvezle ga u garažu.

Liderke beloruske opozicije u egzilu Svjatlana Tihanovskaja stigla je u ponedeljak u Kijev, u svoju prvu posetu Ukrajinu za više od četiri godine od početka ruske invazije. Pre sastanka s visokim ukrajinskim zvaničnicima, Tihanovskaja je u Kijevu položila cveće na grob Marije Zajcave, Beloruskinje koja je učestvovala u antivladinim protestima u Minsku i poginula boreći se za Ukrajinu 2025. Liderka beloruske opozicije stigla je u Kijev dok se pojačavaju tenzije između Kijeva i Minska. Ukrajina je nedavno naredila pojačane mere bezbednosti u severnim regionima koji se graniče s Belorusijom, dok su ukrajinski i evropski zvaničnici zabrinuti zbog velike rusko-beloruske vežbe nuklearne obuke koja je upravo završena. "Idem u Ukrajinu s pitanjem kako mi, kao Belorusi, kao društvo, možemo pomoći Ukrajini. Svi shvatamo da će rezultati rata u velikoj meri uticati na situaciju u Belorusiji", rekla je ona za RSE u intervjuu pre puta. "Ako Ukrajina pobedi, to će biti najveća prilika za Beloruse unutar zemlje da oslobode Belorusiju", rekla je tokom intervjua u Pragu. "Jer, naravno, naša sudbina u velikoj meri zavisi od sudbine Ukrajine, a svi Belorusi žele da žive dobro, žele da žive bez diktature, žele da žive slobodno." Tihanovskaja je u Kijev i dok se u ukrajinskoj prestonici radi na čišćenju posle velikog ruskog napada dronovima i raketama dan ranije. Napad je bio jedan od najgorih na ukrajinsku prestonicu u skorije vreme. Belorusija je od februara 2022. imala sporednu ulogu u ruskoj invaziji. Čvrstorukaški lider Aleksandar Lukašenko dozvolio je ruskim snagama da koriste belorusku teritoriju za napade, dok su u beloruskim bolnicama lečeni ranjeni ruski vojnici. Međutim, Lukašenko je odbio da angažuje beloruske snage u borbi, uprkos zahtevima Rusije, a takođe je pokušao da se pozicionira kao posrednik između Ukrajine i Zapada s jedne i Rusije s druge strane. Prošle nedelje, u Belorusiji su održane velike vežbe nuklearne obuke s Rusijom, u kojoj su navodno korišćene prave nuklearne bojeve glave. Kao jedan od signala porasta zabrinutosti Zapada, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je razgovarao s Lukašenkom telefonom tokom vikenda, upozoravajući ga u pogledu učešće u ratu Rusije protiv Ukrajine. Kada su ukrajinske vlasti nedavno najavile pojačane mere bezbednosti duž granice s Belorusijom, upozorile su na potencijalnu sabotažu ili druge neprijateljske akcije. Tihanovskaja je bila primorana da pobegne iz Belorusije posle predsedničkih izbora 2020. kada je Lukašenko proglasio pobedu uprkos široko rasprostranjenim tvrdnjama beloruske opozicije i Zapada o krađi izbora. Ona ima podršku mnogih beloruskih opozicionih grupa, iako je širi opozicioni pokret sam po sebi pogođen unutrašnjim sukobima i neslaganjima.

Predsednik Kine Si Đinping izrazio je uverenje tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 25. maja u Pekingu da će sveobuhvatno strateško partnerstvo dve zemlje dovesti "do novih visina". Si je odlikovao Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić i Si potpisali su zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Potpisano je više ugovora i memoranduma između Srbije i Kine o saradnji u različitim oblastima. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a najavio je da će sa Sijem razgovarati o vojno-tehničkoj i ekonomskoj saradnji. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske sradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Vučić je na Instagramu naveo je tokom potpisivanja sporazuma posebna pažnja posvećena novim investicijama, infrastrukturnim projektima, razvoju industrije, energetike, modernih tehnologija, veštačke inteligencije. "Hvala vam predsedniče Si na svemu što smo zajedno postigli, na tome što sa nama učestvujete u izgradnji Srbije, što zajedno gradimo Ekspo, i hvala što ste pomagali Srbiji u teškim trenucima", naveo je. Komentarišući dodelu odlikovanja, Vučić je rekao da ne ne može da zamisli u svojoj profesionalnoj karijeri neki "lepši dan" i "veće priznanje". Prvi strani lider koji je dobio to odlikovanje bio je ruski predsednik Vladimir Putin, koga je Si odlikovao u junu 2018. godine. Neposredno uoči susreta sa Sijem, Vučić je rekao novinarima da će među temama u užem formatu sastanka sa kineskim predsednikom biti vojno-tehnička i ekonomska saradnja. ''Ne mogu da pričam o nekim škakljivim pitanjima koja nisu uvek u potpunosti za javnost, poput vojno-tehničke saradnje. Imamo i neke molbe, neke želje. To je za uži format", rekao je Vučić. Predsednik Srbije je sa kineskim premijerom Li Đijangom razgovarao o novim investicijama, infrastrukturnim projektima, kao i o ključnim geopolitičkim i regionalnim pitanjima. Naveo je da je zamolio kineskog premijera da pomognu da se nađe strateški partner za tekstilnu kompaniju Jumko i fabriku nameštaja Simpo u Vranju na jugu Srbije. Tema razgovora je bila i primena ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, a Vučić je rekao da je Srbija imala 20 odsto veći izvoz u Kinu u 2025. Predsednik Srbije je komentariso i odnose Zapada i Kine, rekavši da protekcionizam postaje ključna vrednost Zapada jer ne mogu da se takmiče na slobodnom tržištu sa Kinom. Odnosi Srbije sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast pre 14 godina.

Zamjenik ministra financija Bosne i Hercegovine Muhamed Hasanović potpisao je 25. maja nalog za isplatu 24 miliona maraka (oko 12,5 miliona eura) za financiranje održavanja Općih izbora 2026. godine, nakon što to nije učinio državni ministar financija Srđan Amidžić. Sredstva su doznačena na račun Centralne izborne komisije BiH i namijenjena su za organizaciju izbora koji su zakazani za 4. oktobra, kada bi oko 3,4 miliona birača trebalo birati tri člana Predsjedništva BiH, 518 zastupnika u državnom, dva entitetska parlamenta, te deset kantonalnih skupština. Hasanović je saopćio da je odluku donio nakon što je, kako je naveo, ministar Amidžić odugovlačio s potpisivanjem naloga za isplatu sredstava koje je zatražila izborna komisije. "Dok je ministar šutio i odbijao odobriti sredstva, preuzeo sam odgovornost kako bi građani BiH mogli izaći na izbore", naveo je Hasanović na društvenim mrežama. Vlasti u BiH još nisu usvojile državni budžet za 2026. godinu, u kojem bi trebala biti osigurana sredstva za provedbu izbora. Ovo nije prvi put da je zamjenik ministra financija Hasanović iz Socijaldemokratske partije BiH potpisao naloge umjesto ministra Amidžića iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata, vladajuće partije u entitetu Republika Srpska. U januaru 2026. je potpisao nalog za isplatu oko 600.000 maraka za ponovljene prijevremene izbore za predsjednika Republike Srpske. Hasanović je u avgustu 2025. potpisao i nalog za isplatu oko 57 miliona eura odštete slovenskoj kompaniji Viaduct po pravosnažnoj arbitražnoj presudi protiv BiH za koncesiju koju je raskinuo entitet Republika Srpska iz kojeg dolazi ministar Amidžić. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Christian Schmidt je uoči Općih izbora 2022. godine iskoristio tzv. Bonnske ovlasti i izmijenio zakone o financiranju institucija i Izborni zakon BiH omogućivši da odluku potpiše zamjenik. Naknadno je u julu 2024. visoki predstavnik dodatno izmijenio Izborni zakon BiH, proširujući ovlasti Centralne izborne komisije (CIK) BiH. CIK-u BiH je dana mogućnost da traži sredstva za provedbu izbora u slučaju blokada u Vijeću ministara BiH, a nametnuo je i uvođenje tzv. novih tehnologija u izborni proces, među kojima su skeneri glasačkih listića i videonadzor biračkih mjesta.

Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) navodi da su SAD i Iran bliži nuklearnom sporazumu nego u bilo kom trenutku poslednjih nekoliko godina, premda visoki zvaničnici insistiraju da do konačnog sporazuma ima još nekoliko dana i da ključni detalji nisu rešeni. Visoki zvaničnici administracije u razgovoru s novinarima, uz uslov da im se ne objavljuje ime, rekli su da su pregovori s Teheranom otprilike "90-95 odsto" završeni, uokvirujući novi sporazum kao fundamentalno drugačiji od nuklearnog sporazuma iz doba predsednika Baraka Obame (Barack) koji je Tramp napustio tokom svog prvog mandata. "Čak još nije ni skroz ispregovaran. Zato ne slušajte gubitnike, koji su kritični prema nečemu o čemu ne znaju ništa", objavio je Tramp na Truth Social. "Za razliku od onih pre mene koji je trebalo da reše ovaj problem pre mnogo godina, ja ne sklapam loše sporazume." Zvaničnici administracije su više puta isticali da sporazum neće biti odmah potpisan, uprkos značajnom pomaku u razgovorima tokom vikenda. "Još nismo stigli do cilja", rekao je jedan visoki zvaničnik u nedelju. "Nećemo potpisati sporazum danas ili sutra." Čini se da Iran popušta oko zaliha uranijumaNajveći proboj izgleda da se odnosi na iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma, za koje se dugo smatralo da su glavna prepreka u pregovorima. Prema rečima jednog visokog zvaničnika Trampove administracije, Teheran je sada "u principu" pristao da se reši svojih rezervi uranijuma koji su gotovo na nivou za oružje, iako se pregovarači još pogađaju oko mehanizama implementacije i verifikacije. "Pitanje je kako", rekao je zvaničnik, odbacujući tvrdnje da je Iran odbio da preda materijal. Iran trenutno poseduje više od 440 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće, pokazuju podaci Međunarodne agencije za atomsku energiju. Taj nivo daleko prevazilazi civilne energetske potrebe i samo je na kratki tehnički korak od obogaćivanja do nivoa potrebnog za oružje. Iranski izvori sugerišu da bi moguća rešenja mogla da uključuju razblaživanje uranijuma pod međunarodnim nadzorom nuklearnog organa UN. Drugi visoki zvaničnik administracije rekao je da pregovarači razgovaraju o okviru koji bi obezbedio 60-dnevni rok za finalizaciju sveobuhvatnog sporazuma. 'Nema prašine, nema dolara'Trampovi zvaničnici rekli su da je novi okvir osmišljen oko stroge uslovljenosti i sprovođenja – što je, kako kažu, direktno u suprotnosti sa Zajedničkim sveobuhvatnim planom akcije (JCPOA) iz 2015. godine. Zvaničnici su više puta koristili frazu "Nema prašine, nema dolara" za strukturu predloženog sporazuma. Prema tom okviru, Iranu bi postepeno bile ublažene sankcije tek pošto ispuni određene obaveze, uključujući eliminisanje zaliha obogaćenog uranijuma i zaustavljanje ometanja pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. "Neće biti ublažavanja a da Iranci prvo ispune svoj deo dogovora", rekao je jedan zvaničnik. Zvaničnici su takođe naglasili da Iranu neće biti poslate direktne isplate novca iz SAD, što je očigledna referenca na dugotrajne kritike republikanaca upućene Obaminoj administraciji. "Ako ne ispune svoje obaveze, onda ne dobijaju ništa", dodao je zvaničnik. "Uspostavili smo mehanizme sprovođenja." Administracija navodi da je Iran takođe "u principu" pristao da osigura da Ormuski moreuz bude otvoren bez uznemiravanja ili nameta za prolaz za komercijalne brodove, dok bi Vašington zauzvrat ublažio svoju pomorsku blokadu. Ipak, zvaničnici su podvukli da vojne opcije ostaju otvorene ako diplomatija propadne. "Imamo mogućnost opcija", rekao je jedan zvaničnik. "Možemo nastaviti vojne napade ako se ne postigne dogovor." Regionalne računice, unutrašnja iranska politikaZvaničnici administracije su pregovore predstavili ne samo kao nuklearni sporazum, već kao deo šire strategije usmerene na preoblikovanje unutrašnjeg balansa moći u Iranu. "Širi sveobuhvatni cilj je osnažiti umerene elemente Irana da nadvladaju uticaj tvrde linije", rekao je jedan zvaničnik, dodajući da američke obaveštajne službe veruju da su umereni "u usponu", iako tvrda linija i dalje zadržava značajnu kontrolu. Zvaničnici su odbili da definitivno kažu da li su vojni pritisak ili ekonomske sankcije više odgovorni za promenu pregovaračke pozicije Teherana. Oni su ipak priznali da iranski pregovarači razgovaraju o ustupcima – posebno o obogaćivanju uranijuma – koje su ranije odbijali da razmatraju. Zvaničnici su takođe otkrili da je Tramp nedavno vršio pritisak na regionalne lidere, uključujući iz Saudijske Arabije, Katara i Pakistana, da podrže širi regionalni proces normalizacije koji uključuje Izrael – zahtev koji je navodno iznenadio neke učesnike. "Na liniji je vladala tišina, a Tramp se našalio i pitao da li su još uvek tu", ispričao je jedan američki zvaničnik. Bela kuća zasad pokušava da projektuje uzdržani optimizam dok upravlja očekivanja. Zvaničnici insistiraju da je preostalo mnogo posla pre nego ceremonije potpisivanja. "Nemamo dogovor dok ne bude dogovora", rekao je jedan zvaničnik.

Stabilna Bosna i Hercegovina unapređuje američke interese u regiji, objavila je Ambasada SAD u Bosni i Hercegovini (BiH) povodom susreta koje su dva američka kongresmena imali sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Član Predstavničkog doma Kongresa SAD iz redova republikanaca Kit Self (Keith Self) i demokrata Suhas Subramaniam (Subramanyam) razgovarali su u Sarajevu o "načinima jačanja bilateralnog partnerstva i podrške stabilnosti na Zapadnom Balkanu". Američka ambasada podvlači da su SAD posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu, te teritorijalnom integritetu BiH. U poruci koja je iz kancelarije međunarodnog Visokog predstavnika (OHR) u BiH objavljena povodom posete kongresmena, takođe se podvlači značaj američke posvećenosti Dejtonskom sporazumu. Kongresmeni su se sastali sa Luisom Krišokom (Louis Crishock) prvim zamenikom visokog predstavnika, "kako bi razgovarali o političkoj situaciji u BiH". Kristijan Šmit (Christian Schmidt) aktuelni visoki predstavnik najavio je da će se do kraja juna iz ličnih razloga povući sa tog mesta. Odluka o njegovom nasledniku se očekuje. Šmitovo povlačenje Stejt department je opisao kao "odluku u pravom trenutku", navodeći da "međunarodna zajednica zajedno radi na okretanju nove stranice i deeskalaciji tenzija u BiH". Kongresmeni su se u Sarajevu sastali i sa dvojicom poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH iz entiteta Republika Srpska (RS): Darkom Babaljem, iz opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) i Branislavom Borenovićem iz opozicione Partije demokratskog progresa. Kako je navedeno u postu koji je tim povodom objavila Ambasada SAD u Sarajevu, susret je održan "kako bi čuli njihove stavove o demokratskom razvoju BiH". "Politički dijalog neophodan je za ekonomski razvoj i otvorit će mogućnosti bilateralne trgovine koje donose korist objema našim zemljama", dodaje se. Poseta je usledila nakon što je Stejt department u svom izveštaju Kongresu naznačio američku posvećenost Dejtonskom sporazumu, kojim je 1995. godine okončan rat u BiH, a koji je utvrdio osnove funkcionisanja države sačinjene od dva entiteta visoke autonomije. U tom dokumentu takođe se Srbija i Kosovo pozivaju da napreduju u u normalizovanju odnosa "s ciljem da postignu trajni sporazum prihvatljiv za obe strane". SAD posvećene teritorijalnom integritetu BiH, ohrabruju Srbiju i Kosovo da normalizuju odnose, navodi Stejt departmentKongresmeni Self i Subramaniam nakon BiH odlaze za Srbiju, gde je planiran susret sa predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić u Beogradu. Ardita Sinani, gradonačelnica Preševa, u svom postu na Facebook-u objavila je dobrodošlicu kongresmenima i u Preševo, grad na jugu Srbije većinski naseljenom albanskim stanovništvom. Na inicijativu kongresmena Selfa, članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa usvojili su u januaru ove godine predlog zakona kojim se od američkog državnog sekretara traži da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini.

Rusija je ispalila hipersoničnu raketu na grad u oblasti Kijeva zajedno sa stotinama dronova i drugih projektila, u jednom od najvećih napada na ukrajinsku prijestolnicu u posljednje vrijeme. Najmanje četiri osobe su poginule. Vatrogasci su se borili da ugase požare na zgradama u više dijelova Kijeva, dok su spasioci u ruševinama stambenih zgrada tražili preživjele. Najmanje dvije osobe su poginule u glavnom gradu, a više od 77 je ranjeno, uključujući dvoje djece, rekao je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko. Još dvije osobe su poginule u široj kijevskoj oblasti. U napadu, koji je uključivao više od 600 dronova, Rusija je također upotrijebila najnoviju hipersoničnu, nuklearno sposobnu raketu Orešnik kako bi pogodila Bilu Cerkvu, grad oko 80 kilometara južno od Kijeva. Ovo je treći put da je Rusija upotrijebila Orešnik protiv ukrajinskih ciljeva; jednom u gradu blizu poljske granice, a drugi put u centralnom gradu Dnjipro. Ovo je prvi put da je raketa ispaljena na Kijevsku oblast. Rusko Ministarstvo odbrane je također saopštilo da je napad Orešnikom bio i odmazda za "ukrajinske terorističke napade na civilnu infrastrukturu." Komentar se, izgleda, odnosio na napad na školski dom prošle sedmice u ruski okupiranoj ukrajinskoj regiji, u kojem je kako su rekli zvaničnici ubijeno više od deset osoba. Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da se radi o "terorizmu". Napad na Kijev je uslijedio nakon upozorenja Zelenskog i američke ambasade u Kijevu da je moguć veliki napad, uključujući moguću upotrebu Orešnika, te poziva građanima da potraže zaklon. Specifičnost upozorenja sugeriše da je zapadna obavještajna služba unaprijed otkrila pripreme za lansiranje rakete ili je bila upozorena od strane Moskve. Širom zemlje, u ruskim napadima ranjeno je 12 ljudi u Harkovskoj oblasti, 11 u Čerkaskoj oblasti i sedam u Dnjepropetrovskoj oblasti, rekli su zvaničnici.