Premijer Srbije Đuro Macut i potpredsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Peng Ćinghua (Qinghua) izjavili su nakon sastanka 16. septembra u Beogradu da će Srbija i Kina nastaviti da "produbljuju partnerstvo kroz zajedničke ekonomske projekte i blisku političku saradnju". U saopštenju Vlade Srbije navodi se da su Macut i Ćinghua zaključili da će dve države to nastaviti da rade u duhu prijateljstva i uzajamne podrške. Macut je, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, istakao značaj strateškog partnerstva Srbije i Kine i izgradnju odnosa sa zajedničkom budućnošću, te naglasio prijateljske odnose i dobru saradnju predsednika dve države. Dodao je da zajednički projekti doprinose ekonomskom razvoju i dobrobiti građana obe države. U saopštenju Vlade Srbije navodi se da je Ćinghua istakao da Kina Srbiju prepoznaje kao važnog prijatelja i partnera i da će nastaviti da podržava mir, stabilnost i razvoj zemlje, kao i njene napore u očuvanju suvereniteta i nezavisnosti na međunarodnoj sceni. Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala. Infrastrukturni projekti u okviru te inicijative čine okosnicu ekonomskih odnosa dve zemlje. Srpsko-kineski infrastrukturni projekat modernizacije pruge koja povezuje Srbiju i Mađarsku pod lupom je istražnih organa Srbije zbog moguće korupcije, nakon urušavanja betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi. Izvođač na rekonstrukciji i modernizaciji deonice pruge Novi Sad – Subotica u okviru koje je i stanična zgrada u Novom Sadu, je konzorciju kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC), koje su osim na modernizaciji pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, angažovane na najmanje šest infrastrukturnih projekata u Srbiji. Od 13 osoba koje Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja i korupciju, njih pet, među kojima su i dva bivša ministra u Vladi Srbije, pod sumnjom su da su kineskom izvođaču "pribavili imovinsku korist" od najmanje 18,7 miliona dolara, a budžet oštetili za 115,6 miliona dolara. Sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast 2012. Srbija je intenzivirala saradnju sa tom dalekoistočnom zemljom. Godine 2016. potpisan je Sporazum o strateškom partnerstvu, a 2024. tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping) Beogradu odnosi dve zemlje su sa strateškog partnerstva podignuti na nivo "zajednica za zajedničkom budućnošću". Iste godine, u julu, na snagu je stupio i Sporazum i slobodnoj trgovini dogovoren između kineskog predsednika Si Đinpinga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zbog intenziviranja saradnje političke i ekonomske saradnje Srbije sa Kinom na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži. Vučić i premijer Slovačke jedini su evropski lideri koji su u Pekingu prisutvovali vojnoj paradi kojom Kina obeležava 80 godišnjicu od završetka Drugog svetskog rata. Tokom posete Pekingu, Vučić je najavio moguće dodatne nabavke naoružanja iz Kine.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 16. septembra da Evropska unija (EU) ostaje zabrinuta za stanje vladavine prava u državama kandidatima za članstvo, iako u njima postoji opipljiv napredak u toj sferi. "Mešanje u sudske postupke, pritisci na zvaničnike koji istražuju korupciju i politizacija medijskih regulatora opstaju, što je neprihvatljivo", rekla je Kos novinarima na konferenciji Saveta EU za opšte poslove, nakon diskusije ministara više zemalja članica i kandidata za članstvo o vladavini prava u EU. Tim Savetom trenutno predsedava Danska, a njena ministarka za evropske poslove Mari Bjere izjavila je da je vladavina prava u EU trenutno njena najvažnija vrednost. Bjere je rekla da su ministri tokom diskusije razgovarali o stanju vladavine prava u državama Zapadnog Balkana, sa osvrtom na Izveštaj koji je na tu temu Evropska komisija (EK) objavila u julu ove godine. Na diskusiji Saveta EU učestvovali su i ministri za evropske integracije Srbije, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, koji se nisu oglasili o ishodu razgovora, prenela je agencija Beta. Kos je dodala da se članice EU oslanjaju na vladavinu prava, koja podrazumeva nezavisno pravosuđe, izbore i medije, kao i da zemlje koje pretenduju na članstvo, a ne mogu da garantuju određen nivo vladavine prava, ne mogu da uđu u Uniju. Ona je navela i da su države Zapadnog Balkana trenutno "u centru procesa proširenja", a da im vladavina prava garantuje slobodu i snagu u tom procesu. "Jasno je da, ukoliko kandidati ne poštuju sprovođenje vladavine prava u svojim zemljama, oni neće moći da budu članovi Unije", rekla je Kos. Bjere i Kos su govorile i o uvođenju dodatnih sankcija Rusiji, a one su zaključile da je potrebna jača evropska podrška Ukrajini, kao i jači otpor Rusiji. "Rusija je pretnja po EU. Moramo da pokažemo odlučnost i izvršimo dodatan pritisak na nju", rekla je Bjere. Od svih država Zapadnog Balkana, jedino se Srbija nije priključila sankcijama EU protiv Rusije. Najviši zvaničnici Srbije i dalje održavaju bliske odnose sa Kremljom, uprkos pozivima iz Brisela da je Srbija u obavezi, kao država kandidat za članstvo u EU, da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je Evropu da ubrza uspostavljanje vazdušne odbrane nakon što je Rusija ponovo bombardovala ukrajinski grad Zaporožje, pri čemu je povrijeđeno najmanje 13 osoba, uključujući dvoje djece. Zelenski je u objavi na društvenim mrežama 16. septembra rekao da su ruske rakete "namjerno ispaljene da bi zastrašile naš narod", pri čemu je oštećeno "mnogo stambenih zgrada". Dodao je da je od početka septembra Moskva lansirala više od 3.500 dronova, skoro 190 raketa i više od 2.500 avionskih bombi na ciljeve unutar Ukrajine, kao i da su zabilježene "provokacije protiv naših partnera". "Upravo je ovo vrsta vazdušnog terora protiv koje Ukrajina poziva na zajedničku odbranu – kako niko ne bi morao da u žurbi podiže borbene avione i osjeća ruski pritisak na svojim granicama", napisao je Zelenski. "Sada je trenutak da se sprovede zajednička zaštita evropskog neba kroz višeslojni sistem vazdušne odbrane. Sve tehnologije za to već postoje. Potrebne su investicije i odlučnost – snažne akcije i odluke svih naših partnera." Pitanje odbrane od ruskih dronova, čije je korišćenje naglo poraslo tokom više od tri godine rata protiv Ukrajine, postalo je ključna tema nakon što je više od deset ruskih dronova prošle sedmice ušlo u Poljsku, a zatim je jedan dron prekršio i vazdušni prostor NATO-a u Rumuniji. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je u svom godišnjem govoru o stanju Evropske unije jasno poručila da EU mora pojačati odbranu od dronova, najavivši kredit od 6 milijardi eura za ulazak u "savez dronova" sa Ukrajinom. Predsjednica Evropske komisije predložila je inicijativu pod nazivom "Nadzor istočnog krila", koja bi, kako je rekla, omogućila "praćenje kretanja iz vazduha u realnom vremenu" od Baltičkog do Crnog mora. Von der Leyen se takođe obavezala da će izgraditi "zid od dronova" – projekat koji je njena komisija ranije odbila da finansira kada su Estonija, Letonija i Litvanija početkom godine tražile sredstva iz EU za tu svrhu. Za sada ima malo konkretnih detalja: nema tačnih budžetskih brojki, preciznog geografskog obuhvata niti vremenskog okvira, osim što se očekuje da Evropska komisija u oktobru predstavi plan sa novim zajedničkim projektima odbrane. "U ovim pograničnim zemljama moramo zajedno sa Ukrajinom da izgradimo 'zid od dronova' i uključimo Ukrajinu u taj projekat", rekao je evropski komesar za odbranu i svemir Andrius Kubilius za ukrajinsku agenciju Ukrinform 15. septembra. Ranije 16. septembra, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u intervjuu za Sky News da je potrebna "jasna pozicija" od američkog predsjednika Donalda Trumpa u vezi sa sankcijama protiv Rusije i bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu. On je takođe pozvao Donalda Trumpa, koji 16. septembra započinje zvaničnu posjetu Britaniji, da preduzme "snažne lične korake" kako bi "zaustavio Putina". "Vjerujem da su SAD dovoljno jake da donesu sopstvene odluke... Vjerujem da nam Donald Trump može obezbijediti sisteme vazdušne odbrane u dovoljnoj količini, i da SAD imaju dovoljno resursa", rekao je Zelenski. "Siguran sam da SAD mogu uvesti dovoljno sankcija da nanesu štetu ruskoj ekonomiji, plus Donald Trump ima dovoljno snage da Putin osjeća strah od njega. Evropa je već uvela 18 paketa sankcija protiv Rusije. Ono što sada nedostaje jeste snažan paket sankcija od strane SAD-a." Zvaničnici Evropske unije saopštili su 16. septembra da će 19. paket sankcija protiv Rusije biti odložen nakon što je Donald Trump zatražio od Evrope da ubrza prekid kupovine ruske nafte i gasa. Vašington je saopštio da će privremeno odustati od uvođenja dodatnih carina zemljama poput Kine kako bi se zaustavila kupovina ruske nafte. Nove mjere EU protiv Rusije, uvedene zbog njene sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, očekuje se da će biti usmjerene na više banaka, tzv. "flotu u sjenci"– transport koji Moskva koristi da zaobiđe sankcije – firme iz trećih zemalja, kao i na crnu listu pojedinaca, posebno onih koji se smatraju odgovornima za otmicu ukrajinske djece.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, reagovao je na zahtev Državne revizorske institucije (DRI) za njegovom smenom zbog napravilnosti u obračunu i isplati zarada, osam dana nakon što je DRI saopštio da je zatražio Šapićevu smenu. Šapić je na konferenciji za medije 16. septembra izjavio da su otklonjene tri od pet nepravilnosti na koje je ukazala DRI i upitao da li bivši gradonačelnici treba da budu utamničeni ako je za njega zatražena smena za šest meseci "gradonačelnikovanja". Tih šest meseci odnose se na period od jula 2022. do 1. januara 2023. godine. DRI je inače zahtev za smenu Šapića podneo zbog nepravilnosti utvrđenih tokom 2022. godine. "Ispravljene su tri sada, za zaposlene i koeficijent obračunavanja plata u Ateljeu 212, kao i dve stavke koje se odnose na Centar dečjih letovališta i oporavilišta", rekao je on. Državni revizori traže razrešenje gradonačelnika Beograda zbog nepravilnosti u isplatamaŠapić je kazao da problem Centra dečjih letovališta u vezi sa oko 80 zaposlenih na određeno vreme, za koje je DRI konstatovala da nisu adekvatno zavedeni i da to postoji od 2017, a da problem zaposlenih u Gradskoj upravi i koeficijenta obračuna plata postoji od 2012. godine. Dodao je da problem za predškolske ustanove, takođe postoji od 2012. godine, odnosno od te godine, se po njemu obračunava veći koeficijent nego što je propisan. Dalje, gradonačelnik je naveo da problem u Centru dečjih letovališta za utvrđivanje obračuna plata postoji od 2001. godine, a da problem 19 zaposlenih u Ateljeu 212 postoji od 2003. godine. Šta je utvrdila DRI?Nakon prvobitno utvrđenih nepravilnosti prilikom obračuna i isplata zarada u ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd u 2022. godini, grad je neke od njih otklonio, da bi ih zatim ponovio. Zaposlenima su uvećavani koeficijenti za obračun i isplatu plata, van propisa, pa je na taj način iz budžeta više isplaćeno oko četiri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Plate u javnom sektoru u Srbiji računaju se prema sistemu koeficijenata. Svako radno mesto ima svoj koeficijent, koji pokazuje kolika je vrednost tog posla u odnosu na druge - zavisi od stručne spreme, složenosti i odgovornosti. Plata se dobija tako što se koeficijent pomnoži sa osnovicom koju propisuje Vlada, a na to se dodaju dodaci (staž, noćni i prekovremeni rad). Među ponovljenim nepravilnostima su isplate solidarne i jednokratne novčane pomoći kod direktnih budžetskih korisnika, 17 predškolskih ustanova, 31 ustanove kulture i dve ustanove socijalne zaštite. Zarade po većim koeficijentima u odnosu na propisane isplaćivane su u svim predškolskim ustanovama. Nakon prvobitnog izveštaja DRI, otklonjene su nepravilnosti u svim vrtićima osim dva – jedan se nalazi u Opštini Zvezdara, drugi u Opštini Novi Beograd. Kako su ranije naveli u Državnoj revizorskoj instituciji za Radio Slobodna Evropa (RSE), zbog nepravilnosti su podneli zahteve za pokretanje prekršajne prijave protiv 24 lica. Zahtev za smenu Šapića podneli su 6. avgusta, a rok od 15 dana da se o zahtevu izjasni Skupština Grada Beograda istekao je 4. septembra. Kao kandidat vladajuće Srpske napredne stranke Šapić je na poziciju gradonačelnika Beograda izabran u junu 2024. i u prethodnom mandatu je obavljao tu funkciju - od juna 2022. do kraja septembra 2023, kada je, uoči decembarskih izbora, podneo ostavku na tu funkciju.

Ministarstvo odbrane Crne Gore odbilo je zahtjev redakcije Antena M za praćenje konferencije za novinare crnogorskog i slovenačkog ministara odbrane Dragana Krapovića i Boruta Sajovica u Podgorici. Nakon poslatog maila za akreditaciju, iz Ministarstva odbrane je stiglo obavještenje ovom mediju da ona 'neće biti prihvaćena'. Naknadno je utvrđeno da više medija nije dobilo poziv Ministarstva da prati konferenciju ministara - portal i televizija E i portal Analitika. Tokom konferencije sa slovenačkim kolegom, Krapović je odgovornost za uskraćivanje akreditacije prebacio na službu za informisanje Ministarstva odbrane. "Napravljena je jedna omaška od strane PR tima", rekao je Krapović 16. septembra. Mediji kojima je uskraćeno prisustvo konferenciji Ministarstva su kritički izvještavali o čelnicima bezbjednosnog sektora. Taj sektor kontrolišu vladajuće Demokrate- vicepremijer Aleksa Bečić, ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović i ministar odbrane Dragan Krapović. Ministar odbrane optužio je na konferenciji dio crnogorskih medija za neprofesionalizam. "Bez obzira što je u pitanju sunovrat novinarskih standarda više puta manifestovan, nisam ja neko ko bi zabranio čak i da ima zakonskih mogućnosti. A zakonskih mogućnosti da se nekome uskrati akreditacija nema", kazao je Krapović. Međutim, poručio je da će 'zauzeti stav' u odnosu na medije koji ne budu poštovali novinarske standarde. Komentarišući postupanje ministra, premijer Milojko Spajić kazao je da se time šalje loša poruka i da to on ne bi uradio. Radio Antena M je, inače, prvi nezavisni elektronski medij u Crnoj Gori, koji tri decenije reemituje program Radija Slobodna Evropa. NVO sektor optužio Krapovića za diskriminaciju medijaNakon što je utvrđeno da je dijelu crnogorskih medija uskraćeno prisustvo konferenciji, uslijedile su kritike i pozivi ministru da promijeni odluku. "Praksa selektivnog odobravanja akreditacija na osnovu uređivačke politike ili prethodnog izvještavanja medija nije prihvatljiva", poručeno je iz institucije Zaštitnika ljudskih prava i sloboda. Napominju da je u više presuda Evropskog suda za ljudska prava istaknuta obaveza državnih institucija da osiguraju ravnopravan pristup informacijama svim medijima. Grupa nevladinih organizacija je poručila da potez Ministarstva odbrane predstavlja diskriminaciju i kršenje Ustava i Zakona o medijima, kojim je propisano da se novinaru ne može odbiti akreditacija za događaje koje organizuju državne institucije. "Ali i poruka da Ministarstvo bira kome će dozvoliti da postavlja pitanja. A pitanja koja se vlasti ne sviđaju – najčešće su ona koja javnost najviše želi i treba da čuje", poručeno je iz organizacije 35mm. Iz ove organizacije su poručili i da "sloboda medija nije luksuz niti poklon od ministra – to je pravo koje država mora da garantuje". Nevladine organizacije su zbog toga pozvale ministarku kulture i medija Tamaru Vujović da jasno stane u odbranu novinara i novinarskih kuća čiji se rad ograničava. Iz Ministarstva se, međutim, nisu oglašavali povodom postupanja Ministarstva odbrane. Ministarka medija i ministar odbrane su partijske kolege. Stejt department zabilježio targetiranje novinaraIz nevladinog sektora je poručeno da će o ovom slučaju obavijestiti i međunarodne organizacije koje prate stanje slobode medija u Crnoj Gori. A da targetiranje kritičkih medija od strane javnih funkcionera podriva slobodu izražavanja u Crnoj Gori konstatovao je prošlog mjeseca američki Stejt department. "Funkcioneri su nastavili da targetiraju kritički nastrojene novinare i medije", piše u izvještaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Crnoj Gori. Isti problem zabilježen je i u prošlogodišnjem izvještaju Evropske komisije o Crnoj Gori. U njemu se navodi da "ostaje zabrinutost zbog nekoliko incidenata uznemiravanja od strane visokih javnih funkcionera, koje su prijavili novinari 2024". Crna Gora namjerava da do kraja sljedeće godine zatvori sva poglavlja i 2028. postane članica Evropske unije. Medijske slobode su dio jednog od najvažnijih poglavlja u procesu pristupanja - 23 (Pravosuđe i temeljna prava).

Poljske vlasti su saopštile da su dve osobe privedene zbog sumnje da su 15. septembra upravljali dronom iznad državnih zgrada - državljani Belorusije i Ukrajine, prenosi AP. Dron, koji je primećen kako leti iznad predsedničke palate Belvedere u glavnom gradu Varšavi, neutralisale su Službe državne zaštite. Dvoje osumnjičenih su "mlada Beloruskinja" i Ukrajinac "u ranim dvadesetim godinama", rekao je Jacek Dobržinski, portparol ministra za koordinaciju specijalnih službi. Premijer Donald Tusk je prvobitno napisao na društvenim mrežama u ponedeljak uveče da su "dva beloruska državljanina" privedena. Nije bilo odmah jasno zašto su početne informacije bile netačne. Službe državne zaštite su saopštile da je policija ispitivala osumnjičene preko noći. "Poričemo glasine da je u pitanju masovna špijunska akcija", rekao je Dobržinski dodajući da je prerano za potvrdu bilo kakvih dodatnih detalja. Zemlja je u stanju visoke pripravnosti nakon što je više ruskih dronova prešlo granice zemlje prošle nedelje. NATO je poslao borbene avione da obore dronove. Tada su zapadni borbeni avioni prvi put tokom rata oborili ruske dronove, što je izazvalo nove strahove u regiji koja je na ivici sukoba još od 2022. kada je Moskva pokrenula totalnu invaziju. Rusija je saopštila da nije ciljala Poljsku u sredu, a saveznik Moskve, Belorusija, tvrdi da su dronovi skrenuli s kursa jer su bili ometani. Međutim, pojedini evropski lideri su uvereni da su upadi bili namerna provokacija Rusije.

Robert Redford, holivudski glumac i reditelj, preminuo je 16. septembra u 89. godini, prenosi AP. Redford je preminuo "u svom domu na Sandensu u planinama Jute — mestu koje je voleo, okružen onima koje je voleo", rekla je publicistkinja Sindi Berger u saopštenju. Uzrok smrti nije naveden. Nakon što se proslavio šezdesetih godina prošlog veka, Redford je bio jedna od najvećih zvezda sedamdesetih godina u filmovima kao što su "Kandidat", "Svi predsednikovi ljudi" i "Kakvi smo bili". Među njegovim kolegama glumcima sa kojima je sarađivao bili su Džejn Fonda, Meril Strip i Tom Kruz. Dobio je Oskara za najboljeg reditelja za film "Obični ljudi" iz 1980. godine, koji je takođe osvojio nagradu za najbolji film 1980. godine. Filmske uloge nakon 70-ih postale su sporadičnije jer se Redford koncentrisao na režiju i produkciju, i na svoju novu ulogu u pokretu nezavisnog filma 1980-ih i 90-ih kroz svoj Sandens institut. Godine 2018. pojavio se u onome što je nazvao svojim oproštajnim filmom "Starac i puška". "Jednostavno mislim da sam imao dugu karijeru kojom sam veoma zadovoljan. Prošlo je toliko vremena, otkako sam imao 21 godinu", rekao je za AP neposredno pre nego što je film izašao. "Mislim da je sada, kada ulazim u 80-te, možda vreme da se pomerim ka penziji i provedem više vremena sa suprugom i porodicom", rekao je on tada.

Evropska unija je 16. septembra upozorila da će izraelski kopneni napad na grad Gazu povećati broj smrtnih slučajeva i razaranja i pogoršati već "katastrofalnu" humanitarnu situaciju na toj teritoriji. "EU je dosledno pozivala Izrael da ne intenzivira svoje operacije u gradu Gazi", rekao je portparol EU Anuar El Anuni. "Vojna intervencija će dovesti do većeg razaranja, većeg broja smrtnih slučajeva i većeg broja raseljavanja, a jasno smo stavili do znanja da će to takođe pogoršati već katastrofalnu humanitarnu situaciju i ugroziti živote talaca", rekao je on, prenosi AFP. Komesari EU će se u sredu složiti da uvedu nove sankcije protiv Izraela zbog rata u Gazi, saopštila je istog dana portparolka komisije, prenosi Reuters. "Sutra će komesari usvojiti paket mera protiv Izraela. Konkretno, predlog za suspenziju određenih trgovinskih odredbi u sporazumima između EU i Izraela ", rekla je novinarima portparolka Paula Pinjo. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je 11. septembra da će tražiti sankcije i delimičnu obustavu trgovine sa Izraelom zbog rata u Gazi. EU, koja broji 27 zemalja, duboko je podeljena u svom pristupu Izraelu i Palestincima i nije jasno da li će se pronaći većina koja će podržati sankcije i trgovinske mere, preneo je ranije AP. Istražitelji Ujedinjenih nacija optužili su 16. septembra Izrael da je počinio genocid u Gazi u pokušaju da "uništi Palestince" tamo i okrivili izraelskog premijera i druge visoke zvaničnike za podsticanje. Izraelski ambasador pri UN u Ženevi Danijel Meron nazvao je izveštaj "skandaloznim" i "lažnim". Skoro 65.000 ljudi je ubijeno u Gazi od početka rata, prema podacima ministarstva zdravlja u Gazi kojom upravlja Hamas, a koje Ujedinjene nacije smatraju pouzdanim. Rat u Gazi počeo je nakon smrtonosnog napada Hamasa, palestinske grupe koju SAD i EU smatraju terorističkiom, 7. oktobra 2023. godine unutar Izraela.

Zamjenik ministra finansija Bosne i Hercegovine Muhamed Hasanović još uvijek nije potpisao odluku o transferu 6,4 miliona maraka (oko 3,1 milion eura) Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH za provođenje prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske iz reda srpskog naroda. CIK BiH je raspisao izbore za 23. novembar. Iz Hasanovićevog kabineta su 16. septembra za Radio Slobodna Evropa kazali da odluka nije potpisana zbog "tehničkih problema". Nisu željeli precizirati što to znači i najavili su da će zamjenik ministra finansija tokom dana objaviti zvanično saopštenje. Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) raspisala je prijevremene izbore za predsjednika Republike Srpske iz reda srpskog naroda 25. augusta. U skladu sa Izbornim zakonom BiH, novac za održavanje izbora mora osigurati državno Ministarstvo finansija BiH najkasnije 15 dana od dana donošenja odluke o raspisivanju izbora. Taj rok je istekao u petak. Srđan Amidžić, inače član Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, nije potpisao odluku i u tom slučaju njegov zamjenik Muhamed Hasanović, kadar Socijaldemokratske partije BiH koja je vladajuća iz Federacije BiH, nadležan je za potpisivanje odluke. Pozicija predsjednika RS je upražnjena nakon što je Centralna izborna komisija oduzela mandat Miloradu Dodiku 18. avgusta, na osnovu pravosnažne presude Suda Bosne i Hercegovine kojom je osuđen na godinu zatvora i šest godina zabrane vršenja javnih funkcija zbog neprovođenja odluka visokog predstavnika. Dodik odbija da se povuče sa ove funkcije. BiH još uvijek nema usvojen budžet, a država je na privremenom finansiranju. Ko će moći glasati na izborima?Svi punoljetni građani s prijavljenim prebivalištem u ovom entitetu koji su upisani u birački spisak mogu glasati za predsjednika Republike Srpske. Centralna izborna komisija BiH upravlja registrom birača. Građani mogu u svakom trenutku provjeriti jesu li registrovani, gdje se nalazi njihovo biračko mjesto i zatražiti vanrednu registraciju ili brisanje, naprimjer, preminulih osoba s biračkog spiska. Ko će provesti izbore?Centralna izborna komisija BiH nadležna je za organizovanje i provođenje svih izbora u Bosni i Hercegovini, opštih, lokalnih i prijevremenih. Visoki predstavnik u BiH proširio je ovlasti CIK-a BiH izmjenom Izbornog zakona BiH u martu 2024. Tim je omogućio državnoj izbornoj komisiji da imenuje članove biračkih odbora, kojih je na lokalnim izborima te godine bilo više od 12.000. CIK BiH će, pored ostalog, nakon prijave kandidata morati organizovati i tehnički dio koji uključuje štampanje glasačkih listića i postavljanje opreme za elektronsku identifikaciju birača i brojanje glasova, koje bi trebalo u potpunosti zaživjeti u cijeloj BiH do redovnih opštih izbora u oktobru 2026. godine.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv trinaest osoba u vezi sa padom betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu kad je poginulo 16 osoba a jedna teško povređena. Među optuženima je i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić. Na optužnici je i njegova bivša pomoćnica Anita Dimoski, zatim dotadašnja direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan. Osim njih, na optužnici su i S.N, odgovorni projektant građevinske konstrukcije, M.J, glavni projektant idejnog projekta, Lj.M.M, glavni projektant projekta za građevinsku dozvolu, M.S, izvestilac Republičke revizione komisije, J.S.M, lice odgovorno za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, Z.S.M. i D.J, lica odgovornih za izvođenje građevinskih radova, M.G. i D.T. lica odgovornih za stručni nadzor nad izvođenjem radova. U saopštenju Tužilaštva stoji da je optužnica podignuta zbog opravdane sumnje da su učinili krivična dela koja se pravno kvalifikuju kao Teška dela protiv opšte sigurnosti iz Krivičnog zakonika. Optužnicom je predloženo da Viši sud u Novom Sadu odredi pritvor optuženima zbog i dalje velikog uznemirenja javnosti "koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka". Takođe je predloženo određivanje pritvora i zbog opasnosti da će ponoviti krivično delo. U saopštenju se navodi da je optužnica podignuta zbog krivičnog dela kojima je omogućena upotreba javnog objekta - stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, krila B, iako su u toku bili građevinski radovi i da nije bila izdata upotrebna dozvola. Kako se dodaje i zbog krivičnog dela u vezi sa prethodnim neodržavanjem konstrukcije objekta stanične zgrade, kao i zbog krivičnih dela u fazi projektovanja i izvođenja radova prilikom renoviranja stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu. "Predloženo je da se svim optuženima izrekne mera bezbednosti Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, kao i da se svi optuženi obavežu da u celini naknade troškove krivičnog postupka", stoji u optužnici. Goran Vesić je nekoliko dana posle pada nadstrešnice dao ostavku, a tada je poručio da ne oseća krivicu već da ostavku daje kao "odgovoran čovek". Rekao da je u njegovom mandatu urađen samo konačan projekat za izvođenje radova na Železničkoj stanici koji, kako je naveo, ne odobrava njegovo ministarstvo. Vesić i ostali zvaničnici su odmah nakon tragedije u Novom Sadu izjavljivali da pala nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom stanične zgrade. Četiri meseca nakon rekonstrukcije i svečanog otvaranja, u novembru 2024. u obrušavanju nadstrešnice stanične zgrade život je izgubilo 16, a jedna osoba je teško povređena. Tragedija na novosadskoj Železničkoj stanici pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta širom Srbije. Stotine hiljada građana u proteklih devet meseci izlazile su na ulice sa ključnim zahtevom - da se utvrdi krivična i politička odgovornost za nesreću. U fokusu protesta su optužbe da je do pada nadstrešnice dovela korupcija.

Jelena Đukanović, optužena za špijunažu na Kosovu, izjasnila se da nije kriva pred Osnovnim sudom u Prištini. Njeno suđenje je počelo 16. septembra, a prvo ročište je trajalo manje od sat vremena. Njena odbrana je zatražila produženje od 30 dana radi prikupljanja dodatnih dokaza, ali je sudsko veće, predvođeno Rahmanom Bećirijem, odlučilo da je 15 dana dovoljno. "U okviru ovog roka, zatražićemo odbacivanje optužnice i predstaviti suprotne dokaze. Zatim ćemo videti odluku sudije", rekao je njen advokat Predrag Miljković nakon ročišta. Odbrana je takođe tražila da joj se pritvor zameni kućnim pritvorom - zahtevu kojem se usprotivio tužilac Bekim Kodraliju. Miljković je ukratko rekao za Radio Slobodna Evropa da su spremni i da ponude kauciju od 15.000 evra. Tokom čitanja optužnice, specijalni tužilac Bekim Kodraliju je rekao da je Jelena Đukanović, informacijama koje je dostavljala Srpskoj bezbednosno-obaveštajnoj agenciji (BIA), ugrozila ustavni poredak i nacionalnu bezbednost Kosova. On je rekao da je Đukanović bila u kontaktu sa dva službenika BIA: Ratkom Gajtanovićem, šefom agencije u regionu Novog Pazara, i Ljubišom Bukvićem, još jednim službenikom. "Sa ovim drugim optužena se nekoliko puta sastala u kancelarijama BIA u Beogradu", naglasio je Kodraliju. Prema njegovim rečima, Đukanović je zloupotrebila položaj koji je imala u OEBS-u, delujući pod uticajem bivšeg službenika, sada osuđenog za špijunažu, Aleksandra Vlajića, kao i drugih službenika BIA. Kroz ovu ulogu, rekao je, optužena je doprinela stvaranju "neprijateljskog narativa" prema bezbednosnim institucijama, državnosti i teritorijalnom integritetu Republike Kosovo. Ovim namernim radnjama, prema Kodralijuu, ozbiljno je ugrozila živote i ličnu bezbednost državnih službenika, građana zemlje i međunarodnog osoblja OEBS-a na Kosovu. Zaključno, Kodraliju je naglasio da je ovim radnjama Đukanović "kontinuirano vršila krivično delo špijunaže". Đukanović, zaposlena u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), uhapšena je 28. februara na graničnom prelazu Jarinje na severu Kosova i od tada je u pritvoru. Specijalni tužilac Bekim Kodraliju je ranije potvrdio za Radio Slobodna Evropa da je Đukanović osumnjičena za špijunažu u saradnji sa drugom osobom, koja je takođe pod istragom. Prema Krivičnom zakoniku Kosova, špijunaža se smatra teškim krivičnim delom i, ukoliko bude osuđena, kažnjava se sa najmanje pet godina zatvora. Nekoliko kosovskih medija je objavilo da je Đukanović osumnjičena za saradnju sa bezbednosno-obaveštajnom agencijom u Srbiji (BIA), ali ove tvrdnje nije nezavisno potvrdio Radio Slobodna Evropa. Prošlog meseca, još jedna građanka Kosova i njen hrvatski partner uhapšeni su u Hrvatskoj zbog sumnje na špijunažu. Hrvat, koji je služio u misiji NATO-a na Kosovu KFOR navodno je svojoj kosovskoj partnerki dao poverljive informacije, koje je ona prosledila članovima Srpske liste - najveće srpske stranke na Kosovu. Kosovske vlasti su poslednjih meseci uhapsile i optužile nekoliko ljudi, i Srba i Albanaca, zbog sumnje da su špijunirali za srpsku obaveštajnu službu. Stručnjaci navode da ovi slučajevi pokazuju da špijunaža ostaje ozbiljna pretnja bezbednosti Kosova.

Istražitelji Ujedinjenih nacija optužili su 16. septembra Izrael da je počinio genocid u Gazi u pokušaju da "uništi Palestince" tamo i okrivili izraelskog premijera i druge visoke zvaničnike za podsticanje. Nezavisna međunarodna istražna komisija UN (COI), koja ne nastupa u ime svetske organizacije, utvrdila je da se "genocid dešava u Gazi i da se nastavlja dešavati", rekla je šefica komisije Navi Pilaj za AFP. "Odgovornost je na državi Izrael", rekla je ona. Komisija, zadužena za istragu stanja prava na okupiranim palestinskim teritorijama, objavila je svoj najnoviji izveštaj skoro dve godine nakon što je izbio rat u Gazi nakon smrtonosnog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine unutar Izraela. Palestinsku grupu Hamas Sjedinjene Američke Države i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Skoro 65.000 ljudi je ubijeno u Gazi od početka rata, prema podacima ministarstva zdravlja u Gazi kojom upravlja Hamas, a koje Ujedinjene nacije smatraju pouzdanim. Velika većina stanovnika Gaze je raseljena bar jednom, a masovna raseljavanja su u toku dok Izrael pojačava napore da preuzme kontrolu nad gradom Gazom, gde su UN proglasile potpunu glad. Istraživači su zaključili da su izraelske vlasti i snage od oktobra 2023. godine počinile "četiri od pet dela genocida" navedenih u Konvenciji o genocidu iz 1948. godine. To su "ubijanje članova grupe, nanošenje teških telesnih ili mentalnih povreda članovima grupe, namerno nametanje grupi uslova života sračunatih na njeno fizičko uništenje u potpunosti ili delimično i nametanje mera usmerenih na sprečavanje rađanja unutar grupe". Istražitelji su saopštili da eksplicitne izjave izraelskih civilnih i vojnih vlasti, zajedno sa obrascem ponašanja izraelskih snaga "ukazuju na to da su dela genocida počinjeni sa namerom da se unište... Palestinci u Pojasu Gaze kao grupa". U izveštaju se zaključuje da su izraelski predsednik Isak Hercog, premijer Benjamin Netanjahu i bivši ministar odbrane Joav Galant "podstakli na izvršenje genocida i da izraelske vlasti nisu preduzele mere protiv njih kako bi kaznile ovo podsticanje". "Odgovornost za ove zverske zločine leži na izraelskim vlastima na najvišim nivoima", izjavila je Pilej, bivša južnoafrička sudija koja je nekada bila na čelu međunarodnog tribunala za Ruandu, a takođe je bila i šefica UN za ljudska prava. Komisija nije pravno telo, ali njeni izveštaji mogu predstavljati diplomatski pritisak i poslužiti za prikupljanje dokaza za sud. Pilaj je za AFP rekla da komisija sarađuje sa tužiocem Međunarodnog krivičnog suda. "Podelili smo hiljade informacija sa njima", rekla je. "Međunarodna zajednica ne može da ćuti o genocidnoj kampanji koju je Izrael pokrenuo protiv palestinskog naroda u Gazi", rekla je Pilej predstavljajući svoj završni izveštaj. "Odsustvo akcija da se to zaustavi predstavlja saučesništvo", upozorila je. Izraelski ambasador pri UN u Ženevi Danijel Meron nazvao je izveštaj "skandaloznim" i "lažnim" rekavši da su ga napisali "Hamasovi posrednici". "Izrael kategorično odbacuje klevetničku tiradu koju je danas objavila ova istražna komisija", rekao je Meron novinarima. Izrael optužuje komisiju da ima političku agendu protiv Izraela i da odstupa od svog mandata i odbio je da sarađuje sa njom. Izrael se od početka rata suočava sa optužbama za genocid u Gazi od strane mnogih nevladinih organizacija i nezavisnih stručnjaka UN, pa čak i pred međunarodnim sudovima. Izraelske vlasti žestoko odbacuju te optužbe. Same UN nisu nazvale situaciju u Gazi genocidom, iako je šefica za pomoć organizacije u maju pozvala svetske lidere da "odlučno deluju kako bi sprečile genocid", dok je šefica za ljudska prava prošle nedelje osudila izraelsku "genocidnu retoriku". U januaru prošle godine, Međunarodni sud pravde naložio je Izraelu da spreči akte "genocida" u Gazi. Četiri meseca kasnije, sud je izdao naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta zbog sumnje na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Nezodovolja tim potezom, administracija američkog predsednika Donalda Trampa prošlog meseca je uvela sankcije dvojici sudija i dvojici tužilaca tog suda uključujući zabranu ulaska u Sjedinjene Države i zamrzavanje njihove imovine u zemlji.

Ruske snage su rano 16. septembra izvele masovni napad na jugoistočni ukrajinski grad Zaporožje, u napadu je stradao 41-godišnji muškarac, a ranjeno 13 ljudi, rekao je regionalni guverner. Saopšteno je i da je napad izazvao veliki broj požara. Guverner Ivan Fedorov je rekao da je među povređenima dvoje dece. Fotografije koje je guverner objavio na internetu prikazuju vatrogasce kako se bore sa požarima u privatnim kućama i drugim objektima. Ukrajinske službe za vanredne situacije prijavile su požar površine 350 kvadratnih metara u tri stambene zgrade i u benzinskoj pumpi površine 600 kvadratnih metara. Fedorov je rekao da su, prema preliminarnim izveštajima, ruske snage izvele 10 udara iz višecevnih raketnih lansera oštetivši 10 stambenih zgrada i 12 privatnih kuća. Susedna Poljska je u stanju povišene pripravnosti nakon što je više ruskih dronova prošle nedelje ušlo u njen vazdušni prostor, što je podstaklo NATO da pošalje borbene avione kako bi ih oborili. Rusija je saopštila da nije ciljala Poljsku, a saveznik Moskve Belorusija je saopštila da su dronovi skrenuli s kursa jer su bili ometani. Međutim, pojedini evropski lideri su uvereni da su upadi bili namerna provokacija Rusije. Izvor: Reuters

Izrael je 16. septembra pokrenuo nove masovne napade na grad Gaza, nakon što je američki državni sekretar Marko Rubio, koji je bio u poseti, podržao cilj saveznika da iskoreni Hamas, palestinsku grupu koju Sjedinjene Američke Države i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je rano ujutru da je grad Gaza, glavno gradsko središte teritorije, "u plamenu". "Nećemo popustiti i nećemo odustati dok se misija ne završi", rekao je Kac. Očevici su rekli AFP-u da je bombardovan grad Gaza čiji je veliki deo već u ruševinama nakon skoro dve godine izraelskog bombardovanja od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Rubio je u ponedeljak ponudio snažnu podršku ofanzivi dok se sastajao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, koji je zatražio od izraelske vojske da zauzme grad Gaza. Ukazujući na nove operacije, Rubio je novinarima napuštajući Izrael rekao da "mislimo da imamo veoma kratak vremenski okvir u kojem se može postići dogovor". "Više nemamo mesece, a verovatno imamo dane, a možda i nekoliko nedelja", rekao je on. Rubio je rekao da je diplomatsko rešenje u kojem se Hamas demilitarizuje i dalje preferencija SAD. "Ponekad kada imate posla sa grupom divljaka poput Hamasa, to nije moguće, ali se nadamo da se može dogoditi", rekao je Rubio. Rubio, koji se u ponedeljak u Jerusalimu sastao sa porodicama talaca u Gazi, priznao je da Hamas, držeći ih, ima prednost. "Da nije bilo talaca i civila na putu, ovaj rat bi se završio pre godinu i po dana", rekao je na aerodromu Ben Gurion u Tel Avivu. Rubio je otputovao u Katar, za koji je rekao da se nada da će nastaviti svoje posredovanje, uprkos tome što je Izrael pre nedelju dana izveo vazdušne napade u toj zemlji protiv lidera Hamasa, koji su se tu okupili da razmotre američki predlog za primirje. "Želimo da znaju da ako postoji bilo koja zemlja na svetu koja bi mogla da pomogne da se ovo okonča kroz pregovore, to je Katar", rekao je Rubio. Predsednik SAD-a Donald Tramp rekao je da Netanjahu neće ponovo napasti Katar, iako su i Rubio i Netanjahu odbili da pruže slična uveravanja. Evropske sile, ali ne i Sjedinjene Države, bezuspešno su pozivale Izrael da obustavi novu kampanju u Gazi upozoravajući na pogoršanje humanitarne krize na toj teritoriji. Ujedinjene nacije su prošlog meseca utvrdile da milion ljudi može ostati bez hrane – nalaz koji je Izrael odbacio. Mahmud Basal, portparol agencije za civilnu zaštitu Gaze, rekao je za AFP da je u toku bombardovanje u gradu Gazi "i da broj mrtvih i povređenih nastavlja da raste". Basal je rekao da je izraelska vojska ciljala i južni grad Kan Junis, nakon što je agencija civilne odbrane izvestila da je u izraelskim napadima prethodnog dana ubijeno 49 ljudi. Medijska ograničenja u Gazi i teškoće u pristupu mnogim oblastima znače da AFP nije u mogućnosti da nezavisno proveri detalje koje je pružila agencija civilne odbrane ili izraelska vojska. Izvor: AFP