Samit predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i kinskog lidera Si Đinpinga ponudio je nove tragove kako se Peking pozicionira prema Iranu u jeku porasta tenzija oko sankcija, regionalne bezbednosti i budućnosti protoka energenata kroz Ormuski moreuz. Dok je Tramp rekao da su se dve strane saglasile da Iran nikada ne bi trebalo da dođe do nuklearnog oružja i podržao ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, analitičari su primetili da je Kina izbegla da iznese konkretne javne obaveze o sprovođenju sankcija, smanjenju kupovine iranske nafte ili direktnom pritisku na Teheran. Umesto toga, kažu stručnjaci, Peking izgleda fokusiran na zaštitu svojih strateških i ekonomskih interesa, izbegavajući dublje uplitanje u sukob. Podrška stabilnosti, bez pritiskaKina se javno obavezala na široke principe deeskalacije, slobode plovidbe i protivljenja iranskom nuklearnom oružju. Analitičari su, međutim, primetili da Peking nije podržao strože mere protiv Teherana. Džejson Brodski (Jason Brodsky), direktor politike u organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana, rekao je da i dalje postoji značajan jaz između kineske retorike i postupaka. "Dok saopštenja sa samita sugerišu da Kina želi da Ormuski moreuz bude otvoren i da nema plaćanja naknada, kineski ambasador kritikuje nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN, koji su podneli SAD i Bahrein, kojim se zahteva da Iran ponovo otvori Ormuski moreuz", rekao je Brodski za RSE 15. maja. "Kina takođe kaže da ne želi da se sukob nastavi, ali snabdeva Iran komponentama dvostruke namene za njegov program raketa i dronova", dodao je on. Taj pristup na dva koloseka – podržavanje regionalne stabilnosti uz održavanje veza s Teheranom – bio je česta u komentarima stručnjaka posle samita. U vašingtonskom Savetu za spoljne odnose (Council on Foreign Relations – CFR), analitičari su primetili da je Peking naglasio značaj da moreuz bude otvoren i da se osigura da nafta nastavi da teče kroz Persijski zaliv, ali je izbegao javno obavezivanje na sprovođenje sankcija ili smanjenje uvoza iranske nafte. Zongjuan Zoi Liu, viša saradnica za kineske studije na CFR-u, rekla je za RSE da je rečnik Kine ostao "neodređen, ali koristan u pogledu deeskalacije", dodajući da Peking želi da pokaže podršku stabilnosti bez preuzimanja odgovornosti za njeno nametanje. "Kina je želela da pokaže da je poruka jasna: Održavajte protok nafte, držite moreuz otvorenim", rekla je Liu. "Ali nije zaista preuzela nikakvu obavezala da kontroliše stabilnost ili obezbediti stabilnost." Protok nafte i strateški interesiVeći deo kineskog pozicioniranje je izgleda povezan s energetskom bezbednošću. Kina je i dalje glavni kupac iranske nafte i u velikoj meri zavisi od brodskih ruta u Zalivu. Analitičari kažu da je najvažniji cilj Pekinga verovatno očuvanje stabilnog pristupa snabdevanju energentima, uz izbegavanje direktnog sukoba s Vašingtonom. Ta računica se takođe odrazila u izjavi republikanca Brajana Masta (Brian), koji je predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD. "Oni imaju značajan odnos s Iranom, kupili su značajnu količinu nafte od Irana i voleli bi da nastave to da rade, kao i da im se ne blokira druga nafta iz Zaliva", rekao je Mast publici u CFR-u. Takođe, u odgovor na pitanje RSE, Mast je rekao da je Kina izbegla da u potpunosti vojno podrži Iran. "Oni ne idu da brane Iran", rekao je on. "Da li je Kina učestvovala u pomoći Irancima pri gađanju? Apsolutno, da. Da li bih rekao da su u to snažno uleteli? Ne, nisu.“ Mast je rekao da Peking izgleda balansira između suprotstavljenih strateških interesa: da li produžena nestabilnost koristi Kini tako što odvlači pažnju i resurse SAD dublje u region, ili da li obnavljanje bezbedne plovidbe i tokova nafte bolje služi kineskim ekonomskim prioritetima. "Oni apsolutno pokušavaju da balansiraju šta je od toga bolje za njih", rekao je on. Samit je takođe podstakao spekulacije o mogućim zakulisnim razgovorima koji uključuju ublažavanje sankcija. Tramp je sugerisao da su sankcije kineskim malim nezavisnim rafinerijama koje prerađuju iransku sirovu naftu možda bile razmatrane tokom razgovora sa Sijem. Analitičari u Vašingtonu kažu da bi takvi komentari mogli ukazivati na to da SAD istražuju načine da podstaknu saradnju Kine kroz podsticaje, umesto da se oslanjaju isključivo na pritisak. Raš Doši (Rush Doshi), bivši zamenik višeg direktora za Kinu i Tajvan u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom administracije Džoa Bajdena (Joe Biden), rekao je da su Trampove izjave otvorile mogućnost šireg aranžmana koji uključuje da Kina kupuje američku sirovu naftu i fleksibilnost u sprovođenju sankcija za neke rafinerije koje posluju s iranskom sirovom naftom. Ipak, nikakav sporazum nije javno objavljen i Peking nije potvrdio takve razgovore. Pitanja ostajuJoš jedno pitanje koje se nadvija nad samitom odnosi se na izveštaje da su kineske kompanije možda razmatrale pružanje oružja ili dodatne podrške Iranu. Kris Mekgvajer (Chrus McGuire), viši saradnik za Kinu i nove tehnologije u CFR-u, ukazao je da već postoji zabrinutost u vezi s kineskim transferom tehnologija dvostruke namene koje podržavaju iranske vojne kapacitete. Tramp je rekao da se Si obavezao da neće prodavati oružje Iranu, iako su analitičari upozorili da će takva uveravanja verovatno biti pod lupom tokom vremena. Kina je dotle nastavila da se protivi američkim sankcijama usmerenim na kompanije povezane s trgovinom iranskom naftom. Liu je ukazala da je pre samita kinesko Ministarstvo trgovine izdalo uredbu protiv sankcijama koje su SAD uvele za nekoliko kineskih rafinerija optuženih za kupovinu iranske sirove nafte. Taj potez je istakao širi otpor Pekinga, kako smatra, sprovođenju eksteritorijalnih sankcija i naznačio da je malo verovatno da će Kina javno prihvatiti kampanju pritiska Vašingtona na Teheran.

Od viralnih video snimaka u stilu Lego kockica i hip-hop pesama generisanih veštačkom inteligencijom do lažnih slika s ratišta, rat u Iranu otkriva kako se veštačka inteligencija (AI) koristi kao oružje u modernom ratovanju i delovanju države. Povodom ove brze promene, RSE je razgovarao s Maksom Leserom (Max Lesser), višim analitičarem za nove pretnje u Centru za sajber i tehnološke inovacije pri Fondaciji za odbranu demokratija (Foundation for Defense of Democracies – FDD). RSE: Pažljivo ste pratili iranske operacije za ostvarivanje uticaja. Koliko je Iran sofisticiran na mreži? Da li trenutno posmatramo prvi pravi AI rat na svetu koji se odvija oko Irana? Maks Leser: Iran je sve sofisticiraniji u svojim operacijama uticaja na mreži. Definitivno je došlo do velike promene. AI video snimci Legom su verovatno jedan od najuspešnijih propagandnih pokuašaja koje sam ikada video da dolaze iz Irana usmerenih na stranu publiku. Ali to je samo jedna vrsta iranske operacije uticaja. Sprovodili su uspešne operacije hakovanja i curenja informacija, na primer protiv kampanje (američkog predsednika Donalda Trumpa) Trampa uoči izbora 2024. i imaju dugu istoriju agresivnih operacija uticaja usmerenih na stranu publiku... Da li je ovo prvi AI rat, lično ne bih rekao. Mislim da je u prethodnim sukobima, na primer tokom 12-dnevnog rata (u junu 2025. godine), Iran pravio i širio dipfejkove na državnim mrežama i slično. Ali mnogo toga je bilo više usmereno na njihovu domaću publiku i pokušaj da ubede sopstvenu domaću publiku da imaju vojne uspehe. Ono što izdvaja ovaj trenutak jeste duga istorija Irana u korišćenju veštačke inteligencije u operacijama uticaja usmerenim na stranu publiku, ali ne mislim da su to dosad radili naročito uspešno. Mislim da to sada rade uspešnije jer shvataju kako da koriste veštačku inteligenciju da komuniciraju sa Amerikancima na načine koji ima odjeka kod Amerikanaca – koristeći hip-hop muziku, koristeći Lego video snimke. Izgleda da im naklonjeni Amerikanci čak govore šta bi trebalo da stave u sledeći video. Tako da ovo nije prvi put da Iran koristi veštačku inteligenciju u propagandnim operacijama i operacijama uticaja. Nije prvi put da su to uradili tokom ratnog vremena. Ali mislim da je prvi put da smo videli da njihova upotreba veštačke inteligencije u operacijama uticaja diže toliku prašinu. 'Psihološki rat je ključan'RSE: Da bismo razumeli obim ovoga, kada ljudi na Zapadu pregledaju društvene mreže tokom ovog sukoba, koliko onoga što vide zapravo može biti lažno? Leser: Teško je odrediti broj jer je svačiji feed drugačiji, zasnovan na preferencijama i algoritmima. Ali što se tiče lažnih i dipfejkova posebno, kad god ljudi vide video snimke koji tvrde da prikazuju napade ili snimke s bojišta, trebalo bi da ih provere pre nego što im poveruju. Ponekad postoje pravi snimci uspešnih udara, ali postoje i mnoge tehnike koje se koriste za fabrikovanje ili manipulaciju slikama. I to ne radi samo Iran. Zapravo sam počeo da pratim ovu vrstu ponašanja pre mnogo godina kada su Huti – iranski proksi – koristili slike generisane veštačkom inteligencijom na kojima se brodovi gore posle napada u Crvenom moru. Definitivno postoji presedan za tu vrstu ponašanja. To se dešava godinama. Kad god se ljudi susretnu s takvim slikama, trebalo bi da budu oprezni i da potraže proveru van društvenih mreža. RSE: Da li Iran koristi veštačku inteligenciju uglavnom za širenje propagande ili za namerno stvaranje konfuzije i panike na Zapadu? Šta tačno pokušavaju da poruče ovim kampanjama? Leser: Veliki deo toga je pričanje njihove priče i širenje narativa poput toga da su SAD imperijalisti, a Iran se prikazuje kao da se opire tom ugnjetavanju. Mnogo poruka pokušava da poveže iransku vladu i njenu borbu protiv Amerike s progresivnim ciljevima u SAD. U jednom od nedavnih Lego videa, prikazali su Iranaca kako priča s antitrampovskim liberalom u Portlandu. Takođe su pomenuli proteste pokreta " Black Lives Matter" i antitrampovske demonstracije. Tako da postoji mnogo poruka osmišljenih da se dopadnu određenoj publici u Americi – ljudima koji su antiratni, antitrampovski. Iznenađujuće, videli ste čak i slike duginih boja, iako je Iran izrazito antigej zemlja, strateški koriste slike i narative za koje veruju da će naići na odjek kod zapadne publike. Još jedna važna tema je Epstin (američki finansijer i osuđeni seksualni prestupnik nad decom Jeffrey Epstein). Oni često nazivaju američke i izraelske elite "Epstinovom klasom" i pokušavaju da se predstave kao deo globalnog pokreta otpora protiv korumpiranih elita. Ponovo, najmoćnija stvar je pripovedanje. Tu dobijaju klikove. RSE: Da li znamo ko unutar iranskog sistema vodi ove kampanje? I koliko je toga automatizovano – uključujući botove, sintetičke influensere, naloge generisane veštačkom inteligencijom? Leser: Jedan važan akter je Basidž, iranska dobrovoljna paravojna snaga. Basidž ima jedinice posebno fokusirane na propagandu i psihološke operacije. Mnogo toga je domaće. Basidž koristi operacije uticaja kao sredstvo unutrašnje kontrole nad iranskim stanovništvom. Oni preplavljuju iranske platforme društvenih mreža i zapadne platforme poput X-a propagandom na persijskom jeziku usmerenom na Irance i dijasporu. U FDD-u smo dokumentovali stotine takvih naloga, mada verujemo da verovatno hiljade učestvuju u ovoj aktivnosti. Zatim, tu su i različite jedinice (unutar Korupsa islamske revolucionarne garde), kao i iransko Ministarstvo za obaveštajne poslove, poznato kao MOIS. Sve ove grupe su uključene u operacije uticaja, sajber napade i informaciono ratovanje. Iranska državna radio-televizija IRIB takođe igra ulogu šireći propagandu u zemlji koja se kasnije širi u inostranstvo. Ali postoji i siva zona gde prorežimski civili učestvuju nezavisno ili polunezavisno. Na primer, tvorci Lego videa su u početku negirali veze s iranskom vladom, ali su kasnije priznali da je iranska vlada jedan od njihovih kupaca. Ostaje nejasno da li primaju direktna naređenja iz Teherana ili jednostavno proizvode sadržaj koji vlada kasnije distribuira. RSE: Mimo X-a i TikToka, da li postoje posebne platforme koje Iran koristi kao oružje protiv Zapada, kao što su Telegram, Instagram ili nešto drugo? Leser: Definitivno. Telegram se široko koristi za koordinaciju zato što je manje popularan među Amerikancima i nudi manje ograničenja. Videli smo kako iranske operacije uticaja koriste Telegram za crowdsourcing i koordinaciju učesnika. Meta je takođe objavila izveštaj ranije tokom sukoba s objašnjenjem da su se iranski operativci predstavljali kao Amerikanci na Fejsbuku (Facebook) i Instagramu kako bi direktno komunicirali s američkom publikom. Takođe su pravili lažne medije i organizacije za lažne vesti. Platforme poput Mete imaju tendenciju da agresivnije sprovode svoju politiku, zbog čega Iran tamo često koristi prikrivenije taktike. RSE: Upozorili ste na autoritarne ekosisteme uticaja. Koliko blisko Iran, Rusija i Kina sada sarađuju na mreži? Leser: Veoma je teško dokazati direktnu operativnu koordinaciju. Lično, nisam video konkretne dokaze da se razmenjuju poruke iza kulisa i direktno koordinišu propagandne kampanje. Ali oni apsolutno koriste sadržaj jedni drugih, međusobno preslikavaju narative i međusobno kopiraju taktike. Rusija je zaista bila jedan od pionira u ovom prostoru s lažnim nalozima, operacijama hakovanja i curenja informacija i prikrivenim kampanjama uticaja. Iran i Kina su učili iz tih modela i razvili svoje verzije. Na primer, Rusija je sprovela operaciju hakovanja i curenja informacija protiv predsedničke kampanje Klinton (Hillary Clinton) 2016, dok je Iran sproveo značajnu operaciju hakovanja i curenja informacija usmerenu na Trampovu kampanju 2024. Iako ne mogu reći da postoji potvrđena koordinacija, oni očigledno uče jedni od drugih, ponavljaju jedni druge, a ponekad i direktno kopiraju jedni druge. RSE: Da li su SAD spremne za ovu vrstu psihološkog ratovanja pokretanog veštačkom inteligencijom? Leser: Ne, ne mislim. Možete pogledati šta se dogodilo s Lego video snimcima. Zaista nije bilo značajnog odgovora iz SAD. Ali je takođe teško znati kakav bi odgovor trebalo da bude. Ne možemo jednostavno ukloniti ove video snimke. Imamo slobodan i otvoren internet i zaštitu slobode govora. Čak i ako ih uklonite s jedne platforme, ponovo će se pojaviti negde drugde – na Telegramu ili drugim platformama s manje moderacije. Dakle, to nije samo pitanje uklanjanja. Amerika mora da edukuje svoj narod o tome ko je iranski režim, kako ugnjetava svoje stanovništvo i kako strateški koristi propagandu. To je ono što će na kraju učiniti ljude manje podložnim ovim kampanjama. RSE: Da li iranske mreže uticaja različito ciljaju američku i evropsku publiku kako bi iskoristile političku polarizaciju unutar zapadnih demokratija? Leser: Oni definitivno prilagođavaju poruke. Na primer, promovisali su narative o nezavisnosti Škotske putem tajnih naloga usmerenih na publiku u Škotskoj. Takođe su pravili lažne francuske medije i lokalizovane kampanje u Evropi. Međutim, mnogi narativi koje koriste u Americi takođe odjekuju u Evropi: poruke protiv Trampa, poruke protiv rata, narativi protiv establišmenta. U suštini, oni govore: "Vi ste protiv Trampa? I mi smo protiv Trampa. Vi ste protiv ovog rata? I mi smo protiv ovog rata." Zatim te narative pakuju u emotivno privlačne Lego video snimke s efetknommuzikom, i ljudi počinju da se osećaju emocionalno povezano s njima. Američka vlada mora bolje da obavi posao informišući javnost o tome koliko je iranski režim zapravo brutalan, kako se odnosi prema sopstvenom narodu i koliko dugo podržava terorizam i represiju. Iran priča priču. Sjedinjene Države moraju da ispričaju jaču i istinitiju priču kao odgovor. Intervju je priređen radi dužine i jasnoće.

Slučaj hantavirusa na kruzeru MV Hondius izazvao je pažnju svjetske javnosti i otvorio brojna pitanja: od toga kako se virus pojavio na kruzeru u sred okeana, do straha da bi mogao doći do šireg širenja zaraze. Dok pojedini mediji govore o “kruzeru iz pakla”, Svjetska zdravstvena organizacija poručuje da “ovo nije novi COVID” i da je rizik za širu populaciju nizak. Kako razlikovati stvarni rizik od panike, koliko danas društvene mreže i neodgovorni mediji pojačavaju strah, i šta zapravo znamo o hantavirusu, razgovaram sa Jelenom Kalinić, biologinjom i naučnom komunikatoricom.

Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta upozorio je da će Rusija vjerovatno premjestiti snage ka istočnom krilu NATO-a kada se rat u Ukrajini završi, što izaziva zabrinutost da bi baltičke države mogle da se suoče sa intenziviranim vojnim i hibridnim pritiskom Moskve u narednim godinama. Kristofer Smit (Christopher Smith), zamjenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, rekao je 14. maja američkim zakonodavcima da, iako Rusija trenutno ima "oko 90 procenata svoje borbene moći" posvećene Ukrajini, Moskva će na kraju nastojati da "rebalansira svoje snage i potraži mogućnosti za projektovanje moći, a takođe i stvaranje dilema za NATO". "Ovo je posebno akutno u baltičkom regionu", rekao je Smit na saslušanju Podkomiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, fokusiranom na bezbjednosne prijetnje sa kojima se suočavaju Estonija, Letonija i Litvanija. Iako američki zvaničnici godinama upozoravaju na prijetnje koje Rusija predstavlja baltičkim državama i istočnom krilu NATO-a, saslušanje je istaklo rastuću zabrinutost u Vašingtonu i među saveznicima NATO-a da bi takva opasnost mogla postati mnogo neposrednija ako se u Ukrajini postigne prekid vatre ili dogovoreno rješenje. Dan nakon saslušanja, američki zakonodavci su oštro kritikovali odluku Pentagona da otkaže planove za raspoređivanje 4.000 američkih vojnika u Poljsku, koja se graniči sa Litvanijom, kao i sa ruskom baltičkom eksklavom Kalinjingradom i moskovskim vojnim saveznikom Bjelorusijom. Odluka koju je potvrdio vršilac dužnosti načelnika Generalštaba američke vojske u svjedočenju pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma 15. maja, donesena je dvije nedjelje nakon što je Pentagon objavio da povlači 5.000 vojnika iz Njemačke. Prema Rojtersu, visoki američki zvaničnik rekao je da bi povlačenje iz Njemačke smanjilo prisustvo američkih trupa u Evropi otprilike na nivo prije nego što je Rusija pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Republikanski poslanik Kit (Keith) Self iz Teksasa, koji predsjedava Potkomitetom za Evropu, rekao je na saslušanju 14. maja da Rusija već obnavlja svoju vojsku dok nastavlja da vodi rat u Ukrajini. "Kada se ovaj rat završi, postoji realan rizik da Rusija može da postavi svoje borbene trupe na granice baltičkih republika", rekao je Self. "Istorija sugeriše da prekid sukoba u Ukrajini neće smanjiti rusku prijetnju. Umjesto toga, može je jednostavno preusmjeriti." Smit je rekao da je prijetnja već vidljiva kroz ruske sajber napade, sabotažne operacije i hibridne taktike usmjerene ka baltičkom regionu. "Trebalo bi da očekujemo da Rusija rebalansira svoje snage", rekao je, dodajući da Moskva već koristi "hibridne operacije protiv baltičkih država" kako bi izvršila pritisak na saveznike u NATO-u. NATO linija frontaZakonodavci obje američke stranke više puta su opisivali Estoniju, Letoniju i Litvaniju kao uzorne saveznike u NATO-u, ističući njihov visok nivo izdataka za odbranu i snažnu podršku Ukrajini. Sve tri baltičke zemlje su na dobrom putu da ispune zahtjev američkog predsjednika Donalda Trampa (Trump) da članice NATO-a troše 5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, rekao je Smit, a Letonija je postala prva zemlja NATO-a koja se pravno obavezala na taj cilj. Baltičke države su takođe donirale velike dijelove svojih odbrambenih budžeta Ukrajini od invazije Rusije 2022. godine. Demokratski poslanik Bil Kiting (Bill Keating) iz Masačusetsa rekao je da su tri zemlje pružile podršku ekvivalentnu otprilike 13 odsto njihovih godišnjih izdataka za odbranu. "Da bi smo pratili donaciju Estonije Ukrajini kao procenat BDP-a, Sjedinjene Države bi morale da obezbijede više od bilion dolara", rekao je Kiting. Smit je nazvao baltičke zemlje "jednim od najpro-transatlantskijih i proameričkih glasova u Evropi" i rekao da one dosljedno podržavaju Vašington u pogledu potrošnje za NATO, energetske bezbjednosti i podrške Ukrajini. "Partnerstva Sjedinjenih Država sa baltičkim zemljama su jaka, trajna i strateški vitalna", rekao je on. Zvaničnik je istakao raspoređivanje njemačke brigade u Litvaniju, misije NATO-a za kontrolu vazdušnog prostora i multinacionalne borbene grupe širom Baltika kao dokaz da savez jača odvraćanje u regionu. "Planiranje snaga NATO-a je neophodno", rekao je Smit. "Važno je da je NATO premjestio snage kako bi obezbijedio kapacitet odvraćanja raspoređen napred." Ipak, nekoliko demokrata je više puta vršilo pritisak na zamjenika pomoćnika državnog sekretara Smita zbog izvještaja da su neke isporuke oružja baltičkim zemljama odložene zbog vojnih obaveza SAD povezanih sa sukobom sa Iranom. Smit je priznao kašnjenja koja utiču na "određenu municiju", ali je rekao da je Vašington i dalje posvećen isporuci sistema naoružanja koje su kupili baltički saveznici. "Veoma naporno radimo kako bismo osigurali da se te isporuke što prije vrate u funkciju", rekao je. Hibridno ratovanjeVeći dio saslušanja bio je fokusiran na hibridne prijetnje, uključujući sajber napade, upade dronova, sabotažu podvodne infrastrukture i kampanje dezinformisanja za koje se krive Rusija i Bjelorusija. Smit je rekao da su NATO i baltičke zemlje sve više fokusirane na odbranu od ratovanja dronovima i sajber operacija, što su lekcije direktno izvučene sa bojnog polja u Ukrajini. "Letonija je, na primjer, najveći proizvođač dronova u Evropi, odmah poslije Ukrajine", rekao je on. Baltičke države su takođe agresivno preduzele mere kako bi smanjile zavisnost od Rusije i Kine, rekli su zakonodavci i zvaničnici. Smit je rekao da su baltičke zemlje prekinule sav uvoz energije iz Rusije u februaru 2025. godine i da sada oko 80% svog uvoza tečnog prirodnog gasa nabavljaju iz SAD. Takođe je upozorio da baltičke vlade sve više posmatraju Kinu kroz prizmu podrške Pekinga ratnim naporima Moskve. "Kina obezbjeđuje oko 80% robe dvostruke namjene za rusku odbrambenu industrijsku bazu", rekao je Smit. "Kao rezultat toga, izvlače zaključke i hlade svoje ekonomske odnose sa Kinom." Mirovni pregovori o UkrajiniSaslušanje je takođe otkrilo podjele oko načina na koji je Trampova administracija vodila pregovore usmjerene na okončanje rata u Ukrajini. Demokrate su više puta dovodile u pitanje da li Vašington vrši dovoljno snažan pritisak na ruskog predsjednika Vladimira Putina. Na pitanje da li Ukrajina ili NATO mogu vjerovati Putinu da će poštovati mirovni sporazum, Smit je rekao da bi se Kijev vjerovatno oslanjao na bezbjednosne aranžmane, a ne samo na uvjeravanja Moskve. "Svakako sumnjam da bi Ukrajina vjerovala Putinovoj riječi u sporazumu", rekao je Smit. Tvrdio je da bi najjače dugoročno sredstvo odvraćanja bila "jaka, dobro naoružana, tehnološki napredna ukrajinska vojska". Smit je odbio da razgovara o detaljima tekućih pregovora, ali je rekao da je postignut napredak u razmjeni zarobljenika i razgovorima o "sigurnom miru". Dana 15. maja, Ukrajina i Rusija su potvrdile da je 205 zarobljenika sa obje strane razmijenjeno kao dio sporazuma povezanog sa privremenim prekidom vatre koji je prošle nedjelje posredovao Tramp. "Sto posto smo posvećeni postizanju mirnog rješenja ovog rata", rekao je Smit.

Izrael i Liban su se složili oko produženja prekida vatre od 45 dana koji je američki predsjednik Donald Tramp (Trump) proglasio 16. aprila, saopštio je u petak, 15. maja Stejt department. "Prekid neprijateljstava od 16. aprila biće produžen za 45 dana kako bi se omogućio dalji napredak", rekao je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot (Tommy Piggott), prenosi Reuters. Stejt department je nazvao razgovore između Izraela i Libana, održane u Vašingtonu u četvrtak i petak, "veoma produktivnim" i rekao da će zemlje ponovo početi pregovore 2. i 3. juna. Ovonedeljni razgovori bili su treći sastanak strana otkako je Izrael intenzivirao vazdušne napade na Liban nakon što je Hezbolah - militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći dio juga Libana, a koju SAD smatra terorističkom organizacijom - ispalio rakete na Izrael 2. marta, tri dana nakon početka američko-izraelskog rata protiv Irana. Paralelno sa sukobom između SAD i Irana, izraelski rat u Libanu nastavlja se manjim intenzitetom otkako je američki predsjednik Donald Tramp proglasio prekid vatre. Neprijateljstva su od tada uglavnom ograničena na južni Liban. Primirje je uključivalo Hezbolah, koji je ušao u rat na strani Irana i ispaljivao je rakete na Izrael. Obe strane su se međusobno optuživale za kršenje sporazuma. Iran je više puta naveo da je prekid izraelskih napada na Liban – gdje Izrael od 2. marta napada lokacije Hezbolaha kojeg podržava Iran – uslov za njegove mirovne pregovore sa SAD.

Iran je 13. maja pogubio dvojicu muškaraca, dok ubrzana kampanja političkih vešanja od početka rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom ne pokazuje znake jenjavanja. Ehsan Afrašteh (Afrashteh), specijalista za sajber bezbjednost i mreže, obješen je pod optužbom za špijunažu za Izrael, glavnog neprijatelja Teherana, rano tog dana, prenosi RFE/RL pisanje iranskog Radija Farda. Kasno uveče, Mohamed Abasi (Mohammad Abbasi), koji je učestvovao u masovnim protestima u januaru, pogubljen je u zatvoru Gezel Hesar pod optužbom za ubistvo službenika obezbjeđenja u Malardu, gradu blizu Teherana. Abasijeva porodica je pozvana u zatvor na, kako im je rečeno, posjetu, samo da bi bila odbijena na kapiji, prema američkoj grupi za ljudska prava HRANA. Kasnije su za njegovo pogubljenje saznali telefonom. Iranska novinska agencija Mizan predstavila je njegovo vješanje kao "kisas", islamski koncept koji se odnosi na pogubljenje kao čin odmazde, izvršeno na zahtjev porodice žrtve. Islamska republika je objavila snimak njegovog suđenja, na kojem je optužen za ubistvo pripadnika snaga bezbjednosti tokom vrhunca masovnih protesta 8. i 9. januara. Višenedeljne demonstracije protiv iranskih klerikalnih vladara izbile su krajem decembra širom zemlje. Vlasti su odgovorile nezapamćenim obračunom sa demonstrantima, ubivši ih nekoliko hiljada. U slučaju Afrašteha, dva izvora koja su razgovarala sa Radiom Farda rekla su da mu se obratila strana obavještajna služba dok je bio u posjeti Turskoj. Obavijestio je iransko Ministarstvo obavještajnih službi prije nego što se vratio kući, samo da bi bio uhapšen na Međunarodnom aerodromu Imam Homeini čim je sletio i prebačen u zatvor, rekli su izvori. HRANA je ranije izvjestila da su Afraštehova priznanja tokom pritvora bila "izmišljena", da je on odbacio optužbe, da je imovina njegove porodice zaplijenjena, a rođaci stavljeni pod nadzor. Grupe za ljudska prava i izvori bliski porodici kažu da Afraštehov slučaj ilustruje upotrebu prisilnih priznanja i ratnih sudova u Islamskoj republici kako bi se eliminisale percipirane bezbjednosne pretnje. 'Politička čistka'Pogubljenja su posljednja u nizu u sve intenzivnijoj kampanji vješanja od 18. marta – nedjeljama nakon što su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli kampanju bombardovanja Irana. Od tada je potvrđeno najmanje 29 političkih pogubljenja. Ona spadaju u tri široke kategorije: demonstranti koji su učestvovali u masovnim demonstracijama u januaru i optuženi za moharebeh, odnosno "neprijateljstvo prema Bogu"; članovi ili navodni članovi prognane opozicione grupe Mudžahedin-e Halk (MEK) osuđeni za oružanu pobunu; i oni osuđeni za špijunažu za CIA ili Mosad, izraelsku obavještajnu agenciju. Organizacije za ljudska prava osudile su suđenja pogubljenima. Centar za ljudska prava u Iranu sa sjedištem u Oslu je u aprilu saopštio da su mnoga suđenja obilježena "mučenjem, prisilnim priznanjima i potpunim odsustvom zakonitog postupka". Iranski monitor za ljudska prava, strana grupa koja dokumentuje kršenja ljudskih prava, okarakterisala je tempo pogubljenja kao "političku čistku" koje iskorišćava ratne uslove. "Prioritet režima nije spoljni rat, već unutrašnje suzbijanje", navodi se u aprilskom saopštenju, napominjući da je broj političkih pogubljenja u prvih šest nedjelja rata već premašio ukupan broj za cijelu 2025. godinu. Prošlog mjeseca, šef UN za ljudska prava Folker (Volker) Turk pozvao je Iran da "uspostavi moratorijum na primjenu smrtne kazne" i oslobodi "proizvoljno pritvorene" zatvorenike. "Zapanjen sam što – pored već teških posljedica sukoba – prava iranskog naroda i dalje bivaju oduzeta od strane vlasti, na grube i brutalne načine", rekao je. Iran je jedan od najvećih egzekutora na svijetu, vješajući stotine ljudi godišnje, mnoge zbog krivičnih djela povezanih sa drogom i ubistava.

Nina Litvinova, istaknuta ruska aktivistkinja za ljudska prava i disidentkinja o čijem su samoubistvu nedavno izvještavali ruski mediji, ostavila je poruku u kojoj za svoju smrt krivi predsjednika Vladimira Putina, prema riječima njene rođake. Vijest o samoubistvu 80-godišnjakinje prvi put je objavljena 13. maja. Sljedećeg dana, njena rođaka, novinarka Marija Slonim, objavila je na društvenim mrežama ono što je nazvala izvodom iz poruke Litvinovljeve, prenosi Radio Svoboda. "Niko – ni RIA ni Gazeta.ru, koja je prva objavila – naravno neće objaviti poruku, jer previše jasno iznosi razloge njene smrti. Zato smo odlučili da pokažemo prave razloge: Putin ju je ubio!", napisala je Slonim. Izvod iz poruke govori o Putinovoj represiji protivnika na domaćem terenu i ratu protiv Ukrajine koji traje. "Volim vas sve i mislim na vas. Ali moram da odem; život mi je postao nepodnošljiv. Otkako je Putin napao Ukrajinu i ubija nevine ljude, dok se ovdje kod kuće hiljade ljudi bez kraja baca u zatvor, pate i umiru tamo jednostavno zato što se, kao i ja, protive ratu i protive ubijanju", navodi se u poruci. "Ne mogu ništa da učinim da im pomognem. Jevgenija Berkovič, Svetlana Petrijčuk, Karina Curkan i hiljade drugih iza rešetaka pate i umiru", nastavlja se, imenujući ljude koji se široko smatraju političkim zatvorenicima. "Pokušala sam da im pomognem, ali mi je snaga nestala, i danju i noću patim od bespomoćnosti. Sramota me je, ali sam odustala. Molim vas, oprostite mi." Ruska organizacija za ljudska prava Memorijal je ranije izvjestila o smrti aktivistkinje. Naveli su da je Litvinova pomagala političkim zatvorenicima od 1960-ih, uključujući i svog brata, Pavla Litvinova, koji je učestvovao u demonstracijama protiv invazije na Čehoslovačku na Crvenom trgu u avgustu 1968. godine. Litvinova se 2022. godine nakratko pojavila u dokumentarcu ruskog servisa Radio Svoboda, u kojem je posjećivala zatvorenu opozicionu aktivistkinju Olgu Bendas. Posljednjih godina, Litvinova je prisustvovala suđenjima poznatih ličnosti, uključujući suđenja istoričaru Juriju Dmitrijevu i suosnivaču Memorijala Olegu Orlovu. Takođe je pomagala mnogim manje poznatim političkim zatvorenicima. Kako je Memorijal istakao u svom saopštenju, to je učinila bez traženja publiciteta.

Američki predsjednik Donald Trump napustio je Peking 15. maja nakon dvodnevnog samita s kineskim liderom Xi Jinpingom, koji je pokazao kako rat u Iranu mijenja konture njihovih odnosa i testira mogu li rivali sarađivati u rješavanju globalnih kriza. Sastanak, Trumpova prva posjeta Kini od 2017. godine, prvobitno je trebalo da bude fokusiran na trgovinske sporove, carine i tehnološka ograničenja. Umjesto toga, rat u Iranu i zabrinutost zbog globalnih poremećaja u snabdijevanju energijom našli su se u prvom planu. "Razgovarali smo o Iranu. Imamo vrlo sličan stav o tome kako želimo da se to završi", rekao je Trump novinarima sjedeći pored Xija. "Ne želimo da imaju nuklearno oružje. Želimo da Hormuški moreuz ostane otvoren", rekao je, referirajući se na poremećaje u plovidbi u Hormuškom moreuzu, strateškom prolazu kojim se inače transportuje oko petine svjetskih zaliha nafte. Samit, koji je spojio ceremonijalni raskoš i opreznu diplomatiju, donio je skromne trgovinske dogovore, kao i pažljivo odmjerene poruke iz Pekinga i Washingtona o održavanju otvorenih pomorskih puteva kroz Hormuški moreuz, te novim nastojanjem oba lidera da svoje odnose predstave kao stabilne i pod kontrolom uprkos rastućem nepovjerenju. Usred raskošne državne večere i obilaska znamenitosti Pekinga, Trump je Xija nazvao "prijateljem", dok je kineski lider pozvao na "konstruktivan, stabilan strateški odnos" koji bi trebao voditi odnose između Pekinga i Washingtona u narednim godinama. "Samit daje ton stabilnosti", rekao je Keitan Zhang, vanredni profesor na Univerzitetu George Mason, za Radio Slobodna Evropa. "Ali ono što slijedi, posebno kada je riječ o teškim pitanjima, u velikoj mjeri će zavisiti od unutrašnje politike u obje zemlje i od razvoja sukoba poput onih u Iranu i Ukrajini." Uprkos pomirljivoj retorici, analitičari kažu da samit zasad nije donio značajan konkretan napredak i da je još jednom pokazao koliko je rivalstvo između dvije zemlje duboko ukorijenjeno. "Peking se složio da Hormuški moreuz treba da ostane otvoren i da Iran ne bi trebalo da ima nuklearno oružje. Takve retoričke obaveze Kinu ne koštaju mnogo", rekao je Craig Singleton, viši saradnik u Fondaciji za odbranu demokratija, za Radio Slobodna Evropa. "Teži test je hoće li Peking izvršiti pritisak na Teheran, ograničiti kinesku kupovinu iranske nafte ili pomoći Washingtonu da opšte formulacije pretvori u konkretne rezultate." Rat u Iranu u prvom planuKinesko Ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je 15. maja da Peking podržava očuvanje krhkog primirja u vezi s Iranom i ponovno otvaranje pomorskih puteva. Trump je u intervjuu za Fox News, snimljenom u Pekingu, rekao da je Xi ponudio pomoć u postizanju dogovora s Teheranom te da je obećao da neće isporučivati toj zemlji vojnu opremu. "Ne mislim da Kina želi da Iran ima nuklearno oružje", rekao je Trump. "I Xi bi želio da vidi kraj." Ovo pitanje dobija sve veći značaj za obje vlade. Washington želi da Peking iskoristi svoj ekonomski uticaj na Teheran - Kina ostaje najveći kupac iranske nafte - kako bi doprinio stabilizaciji regije i smanjenju pritiska na energetska tržišta. Peking, s druge strane, nastoji izbjeći dugotrajan sukob koji bi mogao nanijeti štetu globalnom rastu, poremetiti lance snabdijevanja i produbiti nesigurnost za ionako usporenu kinesku ekonomiju. "U kineskom je interesu da se situacija na Bliskom istoku smiri", rekao je Dali Yang, profesor kineske politike na Univerzitetu u Chicagu, za Radio Slobodna Evropa. "Strateški gledano, prilično sam siguran da postoji gotovo saglasnost o Iranu, manje-više, iako je Kina jasno izrazila protivljenje ratu." "Kineska strana je rekla da nije za militarizaciju Hormuškog moreuza, niti za uvođenje sistema naplate prolaza, i to je i naš stav", rekao je Rubio za NBC News 14. maja. Trump je više puta naglasio da Sjedinjenim Američkim Državama nije potrebna pomoć Kine za rješavanje sukoba s Iranom, dok je američki državni sekretar Marco Rubio odbacio tvrdnje da Washington traži pomoć Pekinga. "Nije tražio ništa", rekao je Rubio. "Ne treba nam njihova pomoć." Američki trgovinski predstavnik Jamieson Greer rekao je u intervjuu za Bloomberg TV 15. maja da Sjedinjene Američke Države smatraju da Kina pokazuje "veliki pragmatizam" u vezi sa svojim odnosom prema Iranu, te da je uvjeren da će Peking učiniti sve što može kako bi ograničio materijalnu podršku Teheranu. Trgovinski napredak, ali rivalstvo ostajeTrgovinska i ekonomska pitanja ostala su u središtu samita, iako su ih geopolitičke teme sve više zasjenjivale. Greer je rekao da Washington očekuje da će Peking u naredne tri godine svake godine kupovati američke poljoprivredne proizvode vrijedne desetine milijardi dolara. Trump je u intervjuu za Fox News također rekao da je Xi pristao naručiti 200 aviona kompanije Boeing. Kineske carinske vlasti također su obnovile izvozne dozvole za stotine američkih proizvođača govedine, nakon što su mnoge dozvole istekle tokom carinskih sporova prošle godine. Dvije vlade dodatno razgovaraju o prijedlogu "Trgovinskog odbora" vrijednog 30 milijardi dolara, koji bi obuhvatao neosjetljivu robu, rekao je Greer. Trump je u Peking doputovao i sa delegacijom vodećih poslovnih ljudi, uključujući direktora Tesle Elona Muska, direktora Nvidije Jensena Huanga i direktora Applea Tima Cooka, što naglašava kontinuirani značaj ekonomskih veza uprkos višegodišnjem rastu napetosti. Međutim, analitičari kažu da je samit na kraju potvrdio da odnose sve više definiše upravljanje rivalstvom, a ne približavanje. Tajvan je ostao jedno od najočitijih neriješenih žarišta. Xi je tokom razgovora upozorio Trumpa da bi to samoupravno ostrvo moglo postati izvor "sukoba, pa čak i otvorenih konflikata" ako se situacija ne bude pažljivo rješavala, dok je Peking nastavio vršiti pritisak na Washington da ograniči prodaju oružja i političku podršku Tajpeju. Istovremeno, sporovi oko kontrola izvoza, vještačke inteligencije, rijetkih zemnih minerala i vojnog uticaja širom Azije i dalje su uglavnom neriješeni. "Trump dobija skroman pomak koji može predstaviti domaćoj javnosti. Xi postavlja temelje za stabilnost koja je Pekingu potrebna, istovremeno čuvajući polugu koju je izgradio", rekao je Singleton. "Obje strane pokušavaju održati zamah bez mijenjanja osnovnih uslova rivalstva."

Predsednici Kine i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Si Đinping (Xi Jinping) i Donald Tramp (Trump) dogovorili su se 14. maja u Pekingu o "konstruktivnim strateškim stabilnim odnosima" dve zemlje u naredne tri godine, prenela je kineska državna agencija Sinhua (Xinhua). Navodi se da su na samitu razgovarali i o Bliskom istoku, Ukrajini, kao i o pitanju Tajvana i o ekonomskim i trgovinskim odnosima. Si je u govoru na svečanom banketu nazvao američko-kineske odnose najznačajnijim na svetu, ističući da ih moraju održati funkcionalnim i da ih ne smeju pokvariti, prenela je Sinhua. "Naše dve zemlje bi trebalo da budu partneri, a ne rivali", rekao je Si. Osvrćući se na razvoj odnosa Kine i SAD, Si je rekao da je stalan napredak bilateralnih odnosa "ključ za to da li mogu imati međusobno poštovanje, mirnu koegzistenciju i obostrano korisnu saradnju”. Si je prethodno, kako je preneo CNN, upozorio Trampa da Tajvan ostaje "najznačajnije pitanje u kinesko-američkim odnosima" i da bi mogao da stvori "veoma opasnu situaciju" ako mu se pristupi pogrešno. Tramp je rekao da je Si obećao da Kina neće obezbeđivati vojnu opremu za Iran, te da je ponudio pomoć u rešavanju pitanja rata. “Rekao je da im neće dati vojnu opremu. To je velika izjava. To je rekao danas", rekao je Tramp za Foks njuz, dodajući da je Si to rekao odlučno. Tramp je rekao i da je Si ponudio pomoć u vezi sa okončanjem rata u Iranu. “Predsednik Si bi voleo da vidi (mirovni) dogovor. I napravio je ponudu. Rekao je: 'Ako bih mogao da budem od pomoći, voleo bih da pomognem'", naveo je Tramp. Američi državni sekretar Marko Rubio dodao je u odvojenom intervjuu za EnBiSi da Vašington nije tražio pomoć Pekinga u vezi sa Iranom. "Pokrenuli smo to pitanje kako bismo razjasnili naš stav i kako bismo im to jasno stavili do znanja, jer je logično da o tome razgovaramo, s obzirom na to koliko je to pitanje dominantno“, rekao je Rubio. Tramp je preneo i da je Si rekao da bi voleo da vidi Ormuski moreuz ponovo otvoren. "Našalio se, rekao je: 'Znaš, oni su ga blokirali, onda si ti blokirao njih'", naveo je Tramp. Tramp je dodao i da je kineski predsednik izrazio frustraciju povodom izveštaja da Iran naplaćuje prolazak kroz Ormuski moreuz. Tramp i Si razgovarali su i o ekonomskim vezama Kine sa Iranom, posebnu u pogledu snabdevanja naftnim energentima. "Kina kupuje dosta njihove nafte", rekao je Tramp, dodajući da mu je Si kazao da bi voleli da nastave to da rade. Tramp je rekao i da se Si složio da Kina od Amerike naruči 200 aviona "boing". "To je mnogo posla", dodao je Tramp. Samit dvojice lidera nastavlja se 15. maja dodatnim razgovorima, za koje se očekuje da će se fokusirati na veštačku inteligenciju, kontrolu izvoza i geopolitičke tenzije povezane sa Rusijom i ratom u Ukrajini. Najavljeno je da će se Si i Tramp tokom prepodneva fotografisati, potom popiti čaj i imati ručak pre nego što američki predsednik otputuje u Vašington.

Broj žrtava ruskih masovnih napada dronovima i raketama na Kijev prethodne noći porastao je na 12 mrtvih i 57 povređenih, saopštio je gradonačelnik glavnog grada Ukrajine Vitalij Kličko. On je na Telegramu objavio da je 27 povređenih hospitalizovano u kijevskikm bolnicama. Kličko je petak, 15. maj, proglasio danom žalosti u znak sećanja na žrtve. "Sutra će zastave u gradu biti spuštene na pola koplja", naveo je Kličko. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija u napadima 13. i 14. maja koristila 1.567 dronova i 56 raketa različitih tipova. Državna služba Ukrajine za vanredne situacije saopštila je da su operacije potrage i spasavanja u okrugu Darnica u Kijevu u toku i da više od 170 spasilaca radi na otkopavanju ruševina. Po podacima spasilačkih službi, u Darnickom okrugu spaseno je 27 ljudi, dok su hitne ekipe nastavile potragu za ljudima za koje se veruje da su zatrpani ispod ruševina pogođenog solitera. Otklanjanje posledica napada nastavlja se u Obolonskom, Darnickom i Goloseivskom okrugu Kijeva, dok nadležne službe i dalje utvrđuju tačan broj žrtava, preneo je Ukrinform.

Urednica u izdavačkoj kući u Teheranu, onlajn instruktorka joge i majka sa sela koja prodaje domaću hranu preko Instagrama tek su tri od mnogih žena u Iranu čiji je izvor primanja uništen stalnim blokadama interneta u njihovoj zemlji. Tri isključenja interneta u Iranu poslednjih meseci – uključujući i trenutnu blokadu koja je najduža u istoriji – nanela su razoran udarac ekonomiji. I u mnogim slučajevima, žene su te koje najviše osećaju posledice. Instruktorka joge u Teheranu rekla je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da su je ograničenja interneta sprečila da drži onlajn časove, lišavajući je jedinog izvora prihoda. "Baš sam počela da se osamostaljujem, ali ne mogu da priuštim pouzdan VPN pristup. Preskupo je i ne radi kako treba", rekla je mlada žena. Radi njene bezbednosti, ne možemo da navedemo njeno ime pošto je RSE zabranjen u Iranu. "Imam sreće što živim s roditeljima, ali poznajem koleginice koje više ne mogu da plaćaju kiriju", dodala je ona. "S ratom i isključenjem interneta, život je za mnoge stao", rekla je ona, opisujući digitalnu blokadu kao "mučenje". 'Internet aparthejd'Islamska Republika je počela poslednju blokadu interneta 28. februara u jeku američkih i izraelskih napada na zemlju. Iako su Vašington i Teheran postigli krhko primirje 8. aprila, pristup internetu još nije u potpunosti vraćen, čime su građani u digitalnom mraku više od dva meseca. Samo oni koji mogu da priušte skupi softver za zaobilaženje blokade zajedno s pojedincima kojima je država odobrila pristup mogu da se povežu na internet. "Pre samo šest meseci, milioni Iranki vodile su uspešne poslove na mreži. Krvavo suzbijanje (protesta) 8. i 9. januara i rat sa SAD, u kombinaciji s novim režimom internet aparthejda, imali su veliki uticaj na taj nekada prosperitetni ekosistem", rekla je za Radio Farda Emili Blaut, istraživačica koja se bavi medijima i autorka knjige "Mediji i moć u modernom Iranu". "Internet – nekada vitalan za rad toliko iranskih preduzeća – sada je van domašaja ili nedostupan svima osim elitnoj kohorti", dodala je ona. Golamhosein Mohamadi, zamenik ministra rada, rekao je u aprilu da je, prema vladinim procenama, rat rezultirao gubitkom milion radnih mesta i direktnom ili indirektnom nezaposlenošću dva miliona ljudi. Takođe u aprilu, Zahra Behruz Azar, potpredsednica za žene i porodična pitanja, rekla je da su ukidanja interneta ozbiljno ograničila "neformalne poslove" žena. Dodala je da su otprilike trećinu zahteva za naknadu za nezaposlenost tokom prethodnih 40 dana podnele žene. Zvaničnici kažu da je stopa učešća žena u zaposlenosti u Iranu 18 odsto. Međutim, mnoge žene su osnovale male onlajn firme ili su bile zaposlene u njima. Mnoge od njih su izgubile prihode, uključujući žene koje vode onlajn preduzeća i one koje rade u onlajn prodaji. Žene koje pružaju onlajn usluge – uključujući nastavnice, ekspertkinje za mentalno zdravlje i instruktorke fitnesa – takođe su teško pogođene. Žene zaposlene u drugim sektorima koji su osetljivi na prekide interneta, uključujući izdavačke i prevodilačke usluge, takođe su se suočile s masovnim otpuštanjima. "Mnoge žene su zaposlene u ovim sektorima i pošto su ovi poslovi bili veoma ranjivi, mnoge žene su postale nezaposlene", rekla je za Radio Farda izdavačke kuće u Teheranu, čije ime takođe ne možemo da navedemo. Urednica je rekla da je radila i za reklamnu kompaniju i za izdavačku kuću. Obe kompanije su otpustile 80 odsto svojih zaposlenih, većinom žena. Ona je rekla da ju je reklamna kompanija potpuno otpustila, dok ju je izdavačka kuća zadržala, ali s prepolovljenom platom. 'Paralelno tržište rada'Nije pogođen samo urbani srednji sloj. Lejla, koja živi na selu u blizini Maranda na severozapadu Irana, izdržavala je porodicu prodajom domaće hrane preko svoje Instagram stranice. Tokom proteklih pet godina uspela je da izdržava sebe, svog muža i njihovo osmogodišnje dete, izgradivši lojalnu bazu onlajn kupaca. Lejla, koja je nedavno govorila za Atiye Online, portal iz Irana koji se fokusira na društvena pitanja, rekla je da je izgubila veliki deo svog tržišta i da je prodaja njenih proizvoda skoro pala na nulu. "Mnogi moji kupci su otkrili moju stranicu preko preporuka prethodnih kupaca koji su bili zadovoljni mojim radom", rekla je ona. "Ali isključenja interneta su uništila veliki deo te veze. Sada sam morala da potrošim pet miliona tomana (oko 40 dolara) na VPN-ove samo da bih možda i dalje mogao da ostvarim neku prodaju, mada samo malo". Azam Bahrami, istraživačica iz Torina u Italiji, rekla je za Radio Farda da je internet doneo spas za mnoge žene, uključujući i one koje žive u manjim gradovima i selima, što im je sada oduzeto. "Internet je stvorio paralelno tržište rada za žene, dajući im pristup informacijama i omogućavajući im da rade od kuće, dok im je omogućavao da brinu o svojoj deci i starijima", rekla je ona. Sociološkinja Simin Kazemi okrivila je ukorenjene rodne stereotipe za nesrazmeran uticaj otpuštanja na žene. "Ti stereotipi, koji prikazuju zaposlenje žena kao manje važno od muškaraca, čine žene primarnim žrtvama tokom otpuštanja jer se, u kolektivnom mentalitetu, žene još ne smatraju hraniteljima porodice", rekla je Kazemi u intervjuu za novinsku agenciju ILNA. Ona je ukazala da 22,5 odsto iranskih domaćinstava vode žene i da su ta domaćinstva među najsiromašnijim i najranjivijim u zemlji. "Nezaposlenost žena se ne smatra velikim društvenim problemom i tretira se kao nešto normalno", rekla je ona. "Razlog je taj što se samo zaposlenje žena ne smatra neophodnim". Kazemi je upozorila da bi rast nezaposlenosti među ženama – posebno ženama koje su nositeljke domaćinstava – mogla da gurne veliki deo stanovništva u ekstremno siromaštvo.

Uloga Pakistana kao posrednika između Irana i SAD ponovo je pod lupom posle izveštaja da su iranski avioni bili u vojnoj bazi nedaleko od Ravalpindija, što postavlja pitanja o balansiranju Islamabada u sukobu. Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova brzo je odbacilo izveštaje kao "obmanjujuće i senzacionalističke", ali nije negiralo prisustvo iranskog aviona u pakistanskoj vazduhoplovnoj bazi Nur Kan. "Iranski avioni parkirani u Pakistanu stigli su tokom perioda prekida vatre i nemaju nikakve veze ni sa kakvim vojnim aranžmanom o nepredviđenim okolnostima ili očuvanju", navodi se u saopštenju Ministarstva. Pozivajući se neimenovane američke zvaničnike, američka televizija CBS je 11. maja izvestila da je Pakistan dozvolio da se iranski vojni avioni parkiraju na njegovim aerodromima, potencijalno ih štiteći od američkih vazdušnih udara. U reakciji na tu vest, američki republikanski senator Lindzi Grem (Lindsay Graham) je na društvenim mrežama naveo da "ako je ovo izveštavanje tačno, to bi zahtevalo potpunu reevaluaciju uloge koju Pakistan igra kao posrednika između Irana, Sjedinjenih Država i drugih strana". Još nije bilo zvaničnog komentara Bele kuće ili Stejt departmenta SAD. Ovi navodi su takođe oživeli dugotrajnu debatu u Vašingtonu o tome da li Pakistan može istovremeno održavati bliske bezbednosne veze sa SAD i očuvati strateške odnose s američkim protivnicima. Kao saveznik van NATO-a tokom rata protiv terorizma koji su predvodile SAD, Pakistan se dugo suočava s optužbama američkih zvaničnika da igra "dvostruku igru". Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je pojačao te tenzije u svom prvom mandatu 2018. kada je optužio Islamabad da je primao milijarde dolara američke pomoći dok je pružao "sigurno utočište" militantima u Avganistanu. "SAD su glupo dale Pakistanu više od 33 milijarde dolara pomoći u poslednjih 15 godina, a oni su nam dali samo laži i obmane, misleći da su naši lideri budale", naveo je Tramp tada u tvitu. Plemenit gestMeđutim, Pakistan je nastojao da se dodvori Trampu od početka njegovog drugog mandata u Beloj kući. U gestu dobre volje, pakistanski premijer Šehbaz Šarif je objavio svoju nameru da nominuje Trampa za Nobelovu nagradu za mir u oktobru zbog njegove uloge u posredovanju u prekidu vatre između Hamasa i Izraela na Bliskom istoku. Islamabad je prethodno takođe pohvalio Trampove napore u obezbeđivanju prekida vatre između Indije i Pakistana. Tramp je, zauzvrat, više puta hvalio Šarifa i komandanta pakistanske vojske Asima Munira, koga je jednom opisao kao svog "omiljenog feldmaršala". Pakistan deli granicu s Iranom i Avganistanom, dok istovremeno održava istorijski bliske odbrambene i verske veze sa Saudijskom Arabijom – i to balansiranje je često komplikovalo njegovu regionalnu diplomatiju. Nuklearno naoružana zemlja s oko 250 miliona ljudi dugo se oslanjala na SAD za svoje odbrambene i ekonomske potrebe, dok istovremeno održavala odnos s Kinom kao ključnim strateškim partnerom. S početkom američko-izraelske vojne kampanje protiv Irana 28. februara, Pakistan je dodatno učvrstio svoje veze s Trampovom administracijom pozicionirajući se kao posrednik u sukobu. Skoro 40 dana posle početka rata, Tramp je objavio prekid vatre nakon što je Pakistan tražio obustavu Operacije Epski bes – bombardovanja koje su predvodile SAD protiv iranskih vojnih ciljeva – kako bi se otvorio put mirovnim pregovorima. Taj potez je naširoko pozdravljen i pojačao je imidž Islamabada kao ključnog sagovornika. Međutim, ponovljeni pakistanski zahtevi u narednim nedeljama za produženje prekida vatre i obustavljanje Projekta Sloboda – američke operacije usmerene na zaštitu plovnih ruta u Ormuskom moreuzu – postepeno su podstakli sumnje prema ulozi Islamabada. Tramp je više puta prihvatio te apele, dok su američki i pakistanski lideri razmenjivali javne poruke zahvalnosti i pohvala, dodatno intenzivirajući pažnju. Povećanje geopolitičkih problemaZa Pakistan, koji dugo ima trnovite diplomatske odnose s Vašingtonom, problemi su postali vidljivi kako raste vidljivost Islamabada u geopolitici. "Geografija Pakistana ga je uvek činila raskrsnicom", kaže Zahir Šigri iz Centra za strateška i savremena istraživanja (CSCR) u Islamabadu. "Raskrsnice su prednost kada kontrolišete saobraćaj, ali mogu postati teret kada spoljni pritisci počnu da diktiraju tok. Pakistan istovremeno vuku Vašington, Kabul i Rijad... To je složen strateški čin balansiranja." Ova diplomatski hod po tankoj žici je podigao ugled Pakistana, ali je takođe pojačao fokus na njegovom regionalnom lojalnošću. Taj pritisak se javlja dok Kina i Pakistan nastoje da se pozicioniraju kao stabilizujući akteri, izbegavajući direktno mešanje u sve širi sukob. "Veoma vidljiva posrednička uloga je rizično kockanje, pa čak i uspeh nudi neizvesne dobiti", naveli su Zoha Vasim i Jaser Kureši u članku za Karnegijevu fondaciju za međunarodni mir. "Preuzimanjem odgovornosti za proces, Islamabad se pozicionirao kao značajan akter u Persijskom zalivu", napisali su oni. Dodali su da je ta uloga povećala regionalnu vidljivost i uticaj Pakistana, ali ga je takođe izložila većoj pažnji kako se tenzije produbljuju između Irana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. "Da li se uspešno posredovanje pretvara u održive ekonomske dividende, kroz pomoć ili povećanje stranih investicija, ostaje otvoreno pitanje", naveli su oni. Dok je Pakistan legitimno zabrinut zbog mogućnosti prelivanja nestabilnosti preko njegovih granica i šteti po njegovu krhku ekonomiji, kritičari i analitičari tvrde da Islamabad takođe nastoji da se bliže poveže s Trampom, dok istovremeno održava diplomatski značaj na međunarodnom nivou. Taktička ulogaPosrednička uloga Pakistana takođe je izazvala kritike u Indiji, gde su neki komentatori doveli u pitanje zašto Nju Delhi nije preuzeo sličnu diplomatsku ulogu u iranskom sukobu. Kritike su delimično oblikovane istorijski napetim odnosom između dva južnoazijska suseda i njihovim suprotstavljenim regionalnim ambicijama. Neki indijski analitičari povezuju povećanu vidljivost Pakistana s dugogodišnjim regionalnim rivalstvom, kao i sa spremnošću spoljnih sila da se oslone na Islamabad kao posrednika kada je to korisno. Brama Čelanej, autor i profesor strateških studija u Centru za istraživanje politike sa sedištem u Nju Delhiju, objavio je na X da "svaki put kada se Tramp uplaši, on koristi Pakistan kao paravan". Politikološkinja Aješa Sidika, autorka i viša saradnica na Kings koledžu u Londonu, rekla je za RSE da pakistanski stratezi vide savez s Trampom kao način da obezbede jaču regionalnu ulogu za zemlju. Ona je ukazala da je Pakistan istorijski igrao taktičku ulogu i da ovaj slučaj nije drugačiji. "Predsednik Donald Tramp je tražio prekid vatre, njegovo produženje, a kasnije i pauzu u Projektu slobode, i koristio je Pakistan", rekla je ona. "Pakistan je zauzvrat bio spreman da bude iskorišćen jer traži sopstvene koristi, i vojne i strateške, od te uloge."

Rat s Iranom baca senku na važan samit američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) i kineskog lidera Si Đinpinga ove nedelje u Pekingu, gde se očekuje da će jedno od najosetljivijih pitanja na dnevnom redu biti Iran. Tramp bi trebalo da stigne u Peking 13. maja i da se sastane sa Sijem 14-15. maja, pošto je ranije ove godine odložio posetu zbog sukoba koji uključuje Iran. Visoki američki zvaničnici kažu da Tramp planira da direktno pritisne Sija u vezi s ekonomskim i tehnološkim vezama Kine s Iranom, uključujući kupovinu nafte i navodni transfer robe dvostruke namene. U intervjuu za RSE, Ken Morijasu (Morizasz), viši saradnik Instituta Hadson, rekao je da Peking može taktički pomoći u smanjenju tenzija, ali da će se odupreti svakom naporu koji bi mogao da ugrozi opstanak iranskog režima, za koji je rekao da je ključan za dugoročnu evroazijsku strategiju Kine. RSE: S obzirom na to da se očekuje da će Tramp vršiti pritisak na Sija u vezi s Iranom, a Vašington objavljuje nove sankcije usmerene na iranske naftne mreže povezane s Kinom, koliko je važan ovaj trenutak u američko-kineskoj diplomatiji oko Teherana? Ken Morijasu: Siguran sam da će Tramp tražiti pomoć od Si Đinpinga u vezi s Iranom i siguran sam da je Kina veoma zainteresovana da vidi kraj ovog rata isto koliko i Tramp želi da se on završi. Ali sam takođe veoma siguran da Si ne želi promenu režima u Teheranu. Dakle, iako bi mogao da pristane da ohrabri Teheran da postigne neku vrstu kompromisa, veoma sam siguran da će se Si odupreti Trampovom pritisku da kazni Iran na način koji bi mogao dovesti do promene režima. RSE: Kada pogledate odnos Kine s Iranom danas, koliki uticaj Peking realno ima na Teheran? Morijasu: Odnos traje i dalje, ali moramo ga razumeti kroz dugoročnu strategiju Kine i koliko je Iran važan u njoj. Ako dođe do promene režima u Teheranu i zemlja postane proamerička, prozapadna i udalji se od Kine, to direktno ide protiv dugoročne strategije Kine na kontinentu. U proteklih 15 godina, Kina se veoma trudi da smanji svoju zavisnost od pomorskih trgovinskih puteva, posebno za energente, jer naftni tankeri moraju da prolaze kroz uska grla poput Ormuskog moreuza i Malajskog moreuza. Dakle, Kina se kreće ka kopnenim cevovodima i u okviru ove kontinentalne strategije Iran zauzima južni bok ili južno sidro. Ako Iran postane prozapadno orijentisan, to bi poremetilo kopnenu povezanost Kine s Bliskim istokom i Evropom. To bi zakomplikovalo energetsku logistiku i vojne koridore vezane za Inicijativu Pojas i put i potkopalo bi ideju o neprekidnoj evroazijskoj unutrašnjosti izolovanoj od američke vojne moći – što je nešto što je Kina pokušavala da uspostavi u poslednjih 15 godina. RSE: S obzirom na te duboke ekonomske veze s Iranom, posebno u izvozu energenata i kupovini nafte, da li se to prevodi u značajan politički uticaj za Peking? Morijasu: To više daje uticaj Iranu nego Kini. Ako Iran uviđa dugoročnu strategiju Kine, onda Teheran ima uticaj. A Sjedinjene Države moraju da shvate kinesku politiku i da prepoznaju da Kina nikada neće podržati mere koje bi mogle dovesti do promene režima. To je takođe povezano sa Tajvanom. Sve dok Sjedinjene Države drže kontrolu nad uvozom energenata u Kinu kroz Malajski ili Ormuski moreuz, Kina realno ne može silom da zauzme Tajvan. Čak i ako bi Kina mogla vojno da napadne Tajvan, SAD bi mogle da uguše kinesku ekonomiju blokiranjem tih ruta. Dakle, ono što Kina pokušava prvo da uradi jeste da uspostavi kontinentalni koridor koji je štiti od odmazde SAD. Kada se to evroazijsko utočište ili tvrđava završi, tada bi Peking imao više opcija u pogledu Tajvana. Ne kažem da će Kina napasti Tajvan ako se taj koridor završi, ali bi to svakako dalo Pekingu veću stratešku fleksibilnost. RSE: Ako Tramp pritisne Sija da iskoristi uticaj nad Iranom, kakvu reakciju očekujete od Pekinga? Morijasu: Kina istovremeno nastoji da ostvari dva dugoročna cilja: želi da se udalji od pomorskih trgovinskih ruta i takođe želi da se odmakne od zavisnosti od nafte. Zato Kina agresivno podstiče prelazak s automobila na benzinski pogon na električna vozila, pri čemu se električna energija proizvodi pomoću nuklearne energije ili uglja. Veliki deo tog uglja dolazi iz domaćih ili mongolskih izvora, koji su izolovani od američkog vojnog mešanja. Kina ipak još to nije postigla, tako da joj je i dalje potrebna nafta. To znači da ovaj rat i rast cena nafte trenutno štete Kini. Na dugi rok, međutim, Kina želi da smanji zavisnost i od pomorskih isporuka i od same nafte. Pekingu je potrebna stabilnost u doglednoj budućnosti, ali nema interesa da pomogne Trampu da ostvari kontrolu nad Ormuskim moreuzom ili da podrži promenu režima u Teheranu. To nije u dugoročnom strateškom interesu Kine. RSE: U tom kontekstu, da li vidite Kinu da igra više tihu diplomatsku ulogu iza kulisa ili ostaje javno uzdržana? Morijasu: Svaka uloga koju Kina igra biće taktička, a ne strateška. Veoma sam siguran u to. RSE: Dok Vašington istovremeno upravlja pitanjima Irana, Ukrajine i strateškog rivalstva s Kinom, kako kreatori politike balansiraju sve ove izazove odjednom? Morijasu: To je još jedan razlog zašto Si može pomoći taktički, ali ne i strateški. Realnost je da tenzije između Vašingtona i Teherana nisu loše za Peking. Ako je Vašington ometen ratom u koji je uključen Iran, to skreće pažnju s Tajvana. To daje Kini više vremena za pripremu. Dakle, određeni nivo napetosti između Vašingtona i Teherana zapravo služi strateškim interesima Kine. Ali na dugi rok, kineski plan je prvo da uspostavi kontinentalne koridore kroz koje može da obezbedi energiju i trgovinu bez mešanja SAD. To je prva faza, možda tokom naredne decenije. Tada bi Kina mogla s većom sigurnošću da projektuje moć ka pomorskim obodnim oblastima i potencijalno da razmotri operacije na Tajvanu posle toga. Sjedinjene Države moraju da razumeju šta Kina pokušava da uradi. RSE: U kom trenutku bi kriza mogla da postane dovoljno ozbiljna da Peking deluje odlučnije, bilo diplomatski ili strateški? Morijasu: Kina prema izveštajima ima strateške rezerve nafte koje mogu da traju oko četiri meseca. Kako se taj vremenski okvir približava, Peking bi bio pod većim pritiskom da obezbedi alternativne rute ili da sarađuje s Vašingtonom i Teheranom kako bi Ormuski moreuz bio otvoren. Ali još ima vremena pre nego što Kina dođe do te tačke. RSE: Tramp je već jednom odložio ovaj put zbog Irana. Da li bi Iran mogao da se pojavi kao jedno od ključnih pitanja samita, čak i mimo trgovine i šireg odnosa SAD i Kine? Morijasu: U široj slici, rivalstvo velikih sila između SAD i Kine je zapravo borba za kontrolu nad Evroazijom. Iz perspektive Kine, ona želi neometan pristup centralnoazijskim energetskim tržištima i trgovinskim rutama ka Evropi bez mešanja SAD. Sjedinjene Države ne moraju nužno da dominiraju samom Centralnom Azijom. Ali moraju dovoljno da poremete napore Kine kako Peking nikada ne bi stekao apsolutno uverenje da su Centralna Azija, Kavkaz i Turska u potpunosti u njegovoj sferi – jer kada Kina stekne to uverenje, imaće veću mogućnost da projektuje moć ka spolja, posebno prema Tajvanu. Strategija SAD trebalo bi da bude da uskrati Kini to apsolutno uverenje. U tom smislu, Iran je deo ovog većeg rivalstva. Iran je deo utočišta ili tvrđave koju Kina i Rusija pokušavaju da izgrade u srcu Evroazije. Ali sam Iran nije odlučujuće pitanje u rivalstvu između SAD i Kine. Čitava Evroazija jeste. RSE: Da li bi ovaj samit mogao da označi prekretnicu u načinu na koji se Vašington i Peking angažuju u rešavanju velikih međunarodnih bezbednosnih kriza u budućnosti? Morijasu: Ne, apsolutno ne. Kina i Sjedinjene Države imaju fundamentalno različite vizije za Evroaziju i to rivalstvo će se nastaviti bez obzira na ovaj samit. Bilo koji taktički sporazumi koje postignu – ugovori o soji, ugovori s Boingom (Boeing), šta god – neće promeniti širu strukturu. Prava struktura je rivalstvo velikih sila oko središta evroazijskog kopna. RSE: Neki republikanski kongresmeni tvrde da bi Tramp trebalo javno da kritikuje Kinu zbog njene podrške Iranu iza kulisa. Koliko je to mišljenje trenutno rasprostranjeno u Vašingtonu? Morijasu: Svaka podrška koju Kina pruža Iranu iza kulisa je taktička. To nije fundamentalno pitanje. Fundamentalno pitanje je da je Kini potreban režim u Teheranu za njenu kontinentalnu strategiju. Da li su senatori ljuti zbog pomoći iza kulisa je sekundarno u odnosu na tu mnogo veću stratešku realnost. Ovaj intervju je priređen radi dužine i jasnoće.

Skandal koji prati Volodimira Zelenskog od prošle godine ponovo je došao u prvi plan s vešću da su agencije za borbu protiv korupcije uručile njegovom dugogodišnjem bivšem šefu kabineta Andreju Jermaku obaveštenje o sumnji u vezi s navodnom šemom pranja novca od više miliona dolara. Obaveštenje o sumnji, što je još nije formalna optužnica, predstavlja najveći skorašnji razvoj događaja u istrazi koja se pojavila 2025. i izazvala nekoliko poteza Zelenskog da spreči ozbiljne političke posledice, uključujući i odlazak Jermaka s pozicije posle više od pet godina na mestu uticajnog šefa njegove administracije. To se događa u osetljivom trenutku ukrajinske odbrane od ruske invazije, koja je sada u petoj godini, i u vreme kada su mirovni pregovori koje predvodi Vašington zastali usled američko-izraelskog rata s Iranom. Kako bi ovaj razvoj događaja mogao uticati na Zelenskog i situaciju u Ukrajini? Evo zašto bi to moglo teško pogoditi ukrajinskog ratnog predsednika – a takođe i zašto bi mogao da se nada da će izbeći značajnu štetu. 'Skoro jedan entitet'U glavama mnogih Ukrajinaca, Zelenski i Jermak mogu biti skoro nerazdvojni uprkos Jermakovom odlasku s mesta šefa kabineta prošlog novembra. Njihove veze datiraju još oko deceniju pre nego što je komičar i politički novajlija Zelenski pobedio na predsedničkim izborima 2019. "Oni su srasli" i "postali skoro jedan entitet", rekao je za RSE u novembru Volodimir Fesenko, šef Centra za političke studije Penta u Kijevu. Taj bliski odnos i ogroman uticaj koji je Jermak imao kao šef kabineta znači da za svaku mrlju na Jermaku postoji rizik da se prenese na Zelenskog. "Za razliku od Volodimira Zelenskog, Andrij Jermak je bio neko za koga niko nije glasao", rekao je 12. maja za Jevgen Mahda, direktor Instituta za svetsku politiku u Kijevu. "Odgovornost za njegovo imenovanje za šefa administracije, a potom i za dodeljivanje svih ovlašćenja koja je vršio, ležala je isključivo na Volodimiru Zelenskom", dodao je on u izjavi za Karent tajms (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). 'Vova'Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAPO) objavili su 11. maja da su "otkrili organizovanu grupu umešanu u legalizaciju" – pranje novca – "460 miliona grivni (10,5 miliona dolara) u luksuznoj gradnji blizu Kijeva". To se odnosi na elitni stambeni kompleks pod nazivom Dinastija za koji organi za borbu protiv korupcije navode da je delimično izgrađen od 100 miliona dolara novca iz energetskog sektora, a deo od mita koje su osumnjičeni navodno naplaćivali podizvođačima državne kompanije za nuklearnu energiju Energoatom. Postojale su indikacije da je šema možda uključivala ugovore za izgradnju instalacija za zaštitu energetskih objekata i ideja da su korumpirani zvaničnici možda povećavali opasnosti koje predstavljaju ruski napadi na energetsku infrastrukturu pojačala je gnev javnosti. Jedan od elemenata razgranatog korupcionaškog skandala je niz audio snimaka na kojima neki od osumnjičenih, koristeći kodna imena poput "Hirurg" i "Ali Baba", razgovaraju o pitanjima koja uključuju projekat Dinastija. Učesnici jedne od tih diskusija navodno kažu da bi jedna od kuća u kompleksu bila za "Andrija", a druga za "Vovu", što je skraćenica od Volodimir, što je dovelo do spekulacija da se radi o Zelenskom. Na konferenciji za novinare 12. maja, šef NABU-a Semen Krivonos rekao je da Zelenski "nije bio i trenutno nije predmet pretkrivične istrage". On je rekao da se razne "istražne teorije u vezi s vlasništvom nad određenom imovinom ispituju" u okviru istrage. Savetnik za komunikacije Zelenskog, Dmitro Litvin, rekao je 11. maja da je prerano komentarisati optužbu protiv Jermaka, pozivajući se na tekući sudski postupak. Jermak je novinarima rekao da je jedina nekretnina koju poseduje stan u Kijevu. Njegov advokat Ihor Fomin negirao je u izjavi za javnu televiziju Suspilne da je Jermak bio umešan u navodnu šemu pranja novca. Rat i ZapadUprkos uveravanju da nije pod istragom i bez obzira na koja će se suđenja održati ili koja će se presude izreći u budućnosti, Zelenski je možda zabrinut zbog potencijalnih efekata skandala na njegov ugled na Zapadu i budućnost evropske i američke podrške u odbrani od ruske agresije. Korupcija, i stvarna i percipirana, otežavala je odnose Ukrajine sa Zapadom otkako je stekla nezavisnost posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine i skandal je izbio u vreme dok Kijev teži članstvu u Evropskoj uniji. S gotovo obustavljenom američkom pomoći osim programa u okviru kojeg evropske zemlje nabavljaju oružje od SADi isporučuju ga Ukrajini, Kijev je preduzeo korake u smanjenju zavisnosti od zapadnog oružja. Međutim, oružje poput američkih raketa Patriot i dalje je ključno za odbranu Ukrajine. Na diplomatskom frontu, Zelenski možda takođe brine zbog toga kako bi slučaj mogao uticati na njegov ponekad napet odnos s predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump) i njegovom administracijom, posebno da li bi to moglo navesti Vašington da poveća pritisak na Kijev da Moskvi ustupi preostalu teritoriju koju drži u delimično rusko okupiranoj Donjeckoj oblasti ili da napravi druge bolne ustupke u okviru mirovnog sporazuma. Druga strana ovoga je da zasad barem Zelenski može da tvrdi da su istraga i obaveštenje o sumnji protiv Jermaka znaci da Kijev nastoji da se bori protiv korupcije bez obzira na to koliko je to blizu njemu i njegovoj administraciji. Da li će Ukrajinci i publika u inostranstvu prihvatiti taj argument, druga je stvar. Ipak, faktor koji bi mogao da ide u korist Zelenskog je činjenica da su se događaji odvijali postepeno: krajem novembra, Jermak je podneo ostavku nekoliko sati pošto su NABU i SAPO pretražili njegovu kancelariju, tako da obaveštenje o sumnji nije bilo veliko iznenađenje. Međutim, ako bi pobegao iz Ukrajine, kao što su to učinili neki drugi umešani u slučaj, to bi pokrenulo velika pitanja o postupanju Zelenskog u tim događajima. Politička pauzaRanije u novembru, tajkun Timur Mindič, stari prijatelj i dugogodišnji saradnik Zelenskog, koji je bio glavna figura u navodnoj korupcijskoj shemi u energetskom sektoru, pobegao je taksijem preko poljske granice nekoliko sati pre nego što su vlasti pokrenule racije povezane s istragom, utvrdile su Šeme, istraživačka jedinica Ukrajinskog servisa RSE. Još jedna ključna figura, bivši ministar energetike German Haluščenko, u februaru je priveden prilikom pokušaja da vozom ode iz Ukrajinu i sledećeg dana je optužen za pranje novca. Kakve god da su posledice optužbi protiv Jermaka u narednim nedeljama ili mesecima, zasad je Zelenski od najkonkretnijih potencijalnih političkih posledica zaštićen vanrednim stanjem, koje je na snazi od početka opšte invazije 2002. i onemogućava da se održe izbori. Iako je snažno ukrajinsko jedinstvo pred ruskom invazijom politički pogodna za Zelenskog, to ne znači da je imun na javno nezadovoljstvo. Prošlog leta se izvukao iz potencijalno eksplozivne situacije tako što je ustuknuo pošto su mase izašle na ulice protestujući zbog zakona za koji su tvrdili da bi oduzeo autonomiju NABU-u i SAPO-u, nanoseći veliki udarac naporima protiv korupcije. Zelenski je povukao zakon, za koji su protivnici upozoravali da bi, ako bude usvojen, bio veliki korak ka čvršćoj državnoj kontroli i autoritarizmu pod Zelenskim i Jermakom, koje su kritičari optužili da stoje iza zakona u nastojanju da spreče da istrage o korupciji dođu do predsednikovog kruga, uključujući i njega samog.