Evropska unija i Sjedinjene Države predstavile su takozvani okvir prosperiteta za Ukrajinu, čiji je cilj da se Kijevu osigura finansijska podrška i sigurnosne garancije kako bi se zemlja stabilizirala nakon završetka rata s Rusijom.
U dokumentu na 18 stranica, u koji je imao uvid Radio Slobodna Evropa, navodi se da bi do 2040. godine za Ukrajinu moglo biti mobilizirano do 800 milijardi dolara, dok je neposredni cilj da se u narednih deset godina osigura oko 500 milijardi dolara za obnovu zemlje.
U početnoj fazi bi učestvovali EU, SAD i međunarodne finansijske institucije, uključujući Međunarodni monetarni fond i Svjetsku banku, koje bi osigurale 317 milijardi dolara za obnovu, 57 milijardi dolara za privatno stanovanje te oko 126 milijardi dolara za izgradnju javnih i privatnih objekata.
Odšteta žrtvama bila bi riješena posebnim mehanizmom koji bi ciljao zamrznutu rusku imovinu na Zapadu.
Dok se o ovom okviru raspravljalo na neformalnom sastanku članova Evropskog vijeća, predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nedavno je rekla da se njime razmatra "kako možemo povećati prosperitet Ukrajine u trenutku kada se postigne mirno primirje".
"Riječ je o jedinstvenom dokumentu koji predstavlja zajedničku viziju Ukrajinaca, Amerikanaca i Evrope o poslijeratnoj budućnosti Ukrajine", kazala je Von der Leyen.
Prema dokumentu, iznos od 800 milijardi dolara proizlazi iz ambicije ratom pogođene zemlje da identifikuje dodatne investicione prilike koje bi omogućile rast i razvoj ekonomije, udvostručenje BDP-a, povećanje produktivnosti i značajno unapređenje kvaliteta života građana Ukrajine.
Uslovi i zahtjevi za UkrajinuVeliki dio plana zavisi od toga da se rat uskoro završi, ali dokument predviđa i niz drugih uslova.
Kao ključan zahtjev ističe se brz napredak ka članstvu u Evropskoj uniji. Navodi se da su ekonomije zemalja centralne i istočne Evrope koje su ušle u EU 2004. i 2007. godine od tada gotovo utrostručile svoj BDP, te da se sličan ekonomski rast može ponoviti i u slučaju Ukrajine.
Iako Ukrajina želi da postane članica EU prije kraja ove decenije, Mađarska već gotovo dvije godine blokira početak pristupnih pregovora.
Budimpešta smatra da Ukrajina diskriminiše mađarsku manjinu u zemlji, a taj spor je naveo premijera Viktora Orbana da nedavno izjavi kako mađarski parlament "ni za 100 godina" neće biti spreman da odobri članstvo Ukrajine u EU.
To, međutim, nije jedini uslov naveden u dokumentu.
U njemu se ističe da je "obnova pristupa Ukrajine tržištima državnog duga ključni korak", uz objašnjenje da bi to omogućilo bankama da se ponovo fokusiraju na kreditiranje malih i srednjih preduzeća, čime bi se podstaklo zapošljavanje i ukupni ekonomski rast.
Takođe, naglašava se potreba da Ukrajina "ponovo izgradi povjerenje globalne investicijske zajednice", što uključuje proširenje digitalne infrastrukture te jačanje nezavisnosti pravosuđa i zaštite imovinskih prava.
Postavlja se i pitanje odakle će doći planiranih 800 milijardi dolara.
Postoje određene konkretne finansijske najave. Evropska komisija predložila je da se u narednom višegodišnjem budžetu EU, koji bi trebao početi 2028. i trajati do 2034. godine, za Ukrajinu izdvoji 116 milijardi dolara.
Međutim, sve članice EU moraju se složiti oko toga u dugotrajnim pregovorima koji će trajati narednih 18 mjeseci, a nije sigurno da će taj iznos ostati isti, s obzirom na to da mnoge prijestolnice žele općenito smanjiti izdvajanja iz budžeta EU.
Za sada nema preciznog iznosa koji bi trebale osigurati Sjedinjene Američke Države. U dokumentu se navodi tek da će "Sjedinjene Države nastojati prikupiti značajan dodatni kapital (javni i privatni, kroz grantove, vlasničke udjele i dug) koji će biti transparentno i efikasno uložen u Ukrajinu".
Autori takođe ističu da bi povratak 2,1 milion migranata u prve dvije godine nakon završetka rata doveo do povećanja produktivnosti od pet posto i potencijalnog rasta BDP-a po stanovniku.
U dokumentu se ističe i da se dodatni javni kapital očekuje kroz "povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija, druge grantove i donacije filantropskih organizacija", kao i da bi Ukrajina mogla razmotriti prodaju prava na eksploataciju mineralnih resursa, kao još jedan način privlačenja privatnog kapitala, u skladu s planovima predviđenim kroz Američko-ukrajinski investicioni fond za obnovu.
Ulaganje u budućnost UkrajineMeđutim, okvir kakav trenutno postoji ne navodi konkretne iznose.
U prilogu dokumenta se navodi da ukrajinski "sektor minerala nudi značajne investicione mogućnosti", ali se upozorava da i dalje postoje izazovi, uključujući duge rokove realizacije projekata vezanih za litijum, potrebu usklađivanja s globalnim standardima te zahtjev za ažuriranim tehnološkim i geološkim podacima kako bi se podržale nove investicije na neistraženim lokacijama.
Osim rudnog sektora, Brisel i Washington razmatraju i niz drugih oblasti za ulaganja. Jedna od njih su više od 3.000 državnih preduzeća koja bi mogla biti privatizirana.
U dokumentu se navodi da je takav potez "neophodan kako bi se ključni sektori ekonomije otvorili privatnim ulaganjima, uklonile neefikasnosti te omogućile inovacije i nove investicije".
Spominje se i obnova više od 25.000 kilometara puteva, kao i modernizacija luke Čornomorsk, jugozapadno od Odese.
U energetskom sektoru predviđena je izgradnja šest novih nuklearnih reaktora u Hmeljničkoj i Rivanjskoj oblasti.
U tekstu se navodi i da će "Sjedinjene Američke Države, a potencijalno i američke kompanije, nastojati da kroz zajednička ulaganja sarađuju s Ukrajinom na obnovi, razvoju, modernizaciji i upravljanju ukrajinskom plinskom infrastrukturom, uključujući gasovode i skladišne kapacitete".
Odluka kineskog lidera Si Đinpinga da stavi visokog generala pod istragu pokreće duboka pitanja među kineskim susedima o ambicijama Pekinga da preuzme kontrolu nad Tajvanom, dugoročnom rivalstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama i njegovom imidžu u regionu kao stabilne sile.
Iznenadnim potezom 24. januara da se pokrene istraga protiv visokog generala i nekadašnjeg saveznika Džang Jusje, Si je praktično ostao sam na vrhu vojne hijerarhije zemlje. Analitičari koji su govorili za RSE rekli su da to ima velike implikacije po sukcesiju i da će partneri i rivali Pekinga pažljivo pratiti dalja previranja u redovima Komunističke partije Kine.
"Decenijama je Kina projektovala imidž da je zemlja s dugoročnim planovima da projektuje uticaj i rivalstvo sa SAD kao supersila", rekao je za RSE Temur Umarov, saradnik u Karnegi centru Rusija-Evroazija u Berlinu. "Ali ovo donosi mnoga pitanja i sumnje o tome šta se dešava u Kini i da li Si toliko kontroliše svoj unutrašnji krug koliko se čini."
Šta se dogodilo i zašto je to važno?Iako kineski netrasparentni politički sistem otežava sagledavanje Sijevih tačnih motiva, Džang je priveden uoči samita u Pekingu s američkim Donaldom Trampom (Trump) u aprilu i u perioda političkog manevrisanja pred rekonstrukciju rukovodstva – jednom u pet godina – 2027. godine, za kada se očekuje da će Si tražiti četvrti mandat kao lider zemlje.
Prema saopštenju Ministarstva odbrane, Džang – koji je potpredsednik Centralne vojne komisije (CVK), najvišeg vojnog rukovodstva Komunističke partije Kine – stavljen je pod istragu zbog navodnih "teških disciplinskih i zakonskih prestupa".
General Liu Ženli, koji je načelnik štaba CVK-a, takođe je pod istragom zbog istih optužbi.
U uredničkom komentaru objavljenom 25. januara u Dnevniku oslobodilačke vojske navodi se da su Džang i Liu "ozbiljno izdali poverenje i očekivanja" Komunističke partije i CVK-a i "podstakli političke i korupcijske probleme koji su potkopali apsolutno vođstvo partije nad vojskom i ugrozili temelje vladavine partije".
Američki Volsrit džurnal (The Wall Street Journal), pozivajući se na ljude upoznate s internim brifingom na visokom nivou o optužbama, izvestio je da je Džang optužen za curenje informacija Sjedinjenim Američkim Državama o kineskom programu nuklearnog oružja i primanje mita u zamenu za unapređenje na najviše vojne položaje.
RSE nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi izveštaj.
Pojedini analitičari kažu da su skeptični povodom tvrdnji o curenju obaveštajnih podataka. Nil Tomas (NIel Thomas), saradnik u Centru za analizu Kine pri Institutu za politiku azijskog društva, u postu na X je pitao zašto bi "u borbama prekaljeni general" poput Žanga "izdao sve što je njegovom životu davalo smisao poslednjih nekoliko decenija" da bi odao tajne glavnom rivalu Kine.
Kao i Si, Džang – član elitnog Politbiroa Komunističke partije – jedan je od kineskih "prinčeva", kako se nazivaju potomci revolucionarnih veterana i visokih partijskih zvaničnika. Džangov otac se borio zajedno sa Sijevim ocem tokom Kineskog građanskog rata koji je doveo do toga da komunističke snage Mao Cedunga preuzmu vlast 1949. i obojica su kasnije došla do visokih pozicija.
Džang je takođe među retkim kineskim generalima s borbenim iskustvom, pošto je učestvovao u kinesko-vijetnamskim sukobima 1980-ih.
Istraga se takođe nadovezuje na širu čistku visokih kineskih vojnih zvaničnika koja je u toku poslednjih godina. Od 2023. do jeseni 2025. godine, smenjeno je oko 20 generala. Šest je bilo iz Raketnih snaga, koje kontrolišu kineski arsenal kopnenih raketa, kako nuklearnih tako i konvencionalnih.
Posle tih smena i stavljanja Džang i Liua pod istragu, sedmočlani CVK je sveden na samo jednog aktivnog uniformisanog oficira i dva stalna člana, od koji je drugi sam Si.
Šta to znači za kineske susede?Epizoda sa Džangom – najmoćnijim kineskim generalom, članom Politbiroa i jednom od retkih ljudi s uticajem da se suprotstavi Sijevim planovima za nasleđivanje – pokreće pitanja o nivou nezadovoljstva u redovima kineske elite.
To je svakako na radaru regionalnih partnera Pekinga u centralnoj Aziji koji vide kineski politički sistem kao svetionik stabilnosti i otporan na potrese unutar elita s kojima su se vlade centralnoazijskih zemalja suočavale posle raspada Sovjetskog Saveza.
"Ova čistka i osećaj nestabilnosti koji ona donosi biće na pameti donosilaca odluka u centralnoj Aziji", rekao je Umarov za RSE.
Džang se redovno sastajao s najvišim liderima širom sveta, odlazio u zapažene posete u SAD i sarađivao sa zvaničnicima od Pakistana do Vijetnama. Takođe je bio kopredsedavajući Rusko-kineske međuvladine komisije za vojno-tehničku saradnju i više puta je posetio Moskvu kako bi se sastao s visokim zvaničnicima. Poslednji put je bio u Rusiji u novembru kada se sastao s ministrom odbrane Andrejem Belousovim.
Umarov tvrdi da je malo verovatno da će potez s Džangom uticati na bezbednosnu saradnju s kineskim susedima.
U slučaju centralne Azije, on je rekao da su te veze "institucionalizovane" tokom godina i da se bezbednosna saradnja između Pekinga i tog regiona odvija na više nivoa, od policijskog rada do prodaje oružja.
Šta to znači za Tajvan?Taj potez takođe ima potencijalne implikacije na susede Kine u Pacifiku, posebno na Tajvan, ostrvo s demokratski izabranom vladom koje Kina smatra svojom teritorijom.
Analitičari kažu da bi Džangovo uklanjanje moglo uticati na vojnu spremnost Kine i buduće ambicije prema Tajvanu. Si je više puta rekao da je ujedinjenje s ostrvom "nezaustavljivo" i zavetovao se da će ostrvo zauzeti silom ako bude potrebno.
Kina je krajem 2025. pokrenula neke od svojih najvećih vojnih vežbi oko Tajvana i redovno šalje avione i brodove u tajvanski vazdušni prostor i vode kako bi testirala njegovu odlučnost.
"Nastavićemo pažljivo da pratimo neuobičajene promene na najvišim nivoima partijskog, državnog i vojnog rukovodstva Kine", rekao je novinarima 26. januara tajvanski ministar odbrane Velington Ku. "Nećemo dozvoliti da pad bilo koje osobe spusti gard ili ublaži nivo ratne spremnosti koji bi trebalo da održavamo."
Dru Tompson (Drew Thompson), bivši strateg za Aziju u Pentagonu, sada na Školi za međunarodne studije S. Radžaratnam (RSIS) na Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru, rekao je da čistka takođe ima implikacije po Tajvan i SAD, koje su glavni pomagač Tajpeja kojem pružaju vitalnu vojnu podršku.
"Da bi američka strategija odvraćanja bila efikasna, potrebno nam je da Si Đinping bude okružen kompetentnim generalima koji će mu davati objektivne savete", napisao je Tompson u svom njuzleteru.
Tompson je naveo da Sijeva konsolidacija CVK-a dolazi s "operativnim rizicima da Sija savetuje i da on pokušava da komanduje vojskom od milion ljudi kroz jednočlani odbor" i da je zabrinut "zbog posledica ako neko drugi osim Džang Jusje pruži Si Đinpingu vojne savete".
"Bez Džang Jusje u CVK-u, raste rizik od pogrešne procene", dodao je on.
Sjedinjene Američke Države razmeštaju borbene avione, protivvazdušnu odbranu i nosač aviona s hiljadama vojnika na Bliskom istoku, što je pojačalo tenzije s Iranom i povećalo verovatnoću vojne akcije, kažu stručnjaci.
Američki predsednik Donald Tramp (Trump) zapretio je vojnim udarima na Iran nakon što su vlasti u Teheranu ubile hiljade ljudi u brutalnom suzbijanju antivladinih protesta. Tramp je nedavno odustao od takvih pretnji, premda nije isključio napad na Islamsku Republiku.
Stručnjaci kažu da gomilanje vojske, kao i planirane američke pomorske vežbe u regionu, povećavaju pritisak na Iran i pružaju više ofanzivnih vojnih opcija ako Vašington odluči da napadne Iran.
"To može biti poruka Iranu da smo spremni, naši kapaciteti su tu", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Farzin Nadimi, viši saradnik Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku.
Nadimi je dodao da su šanse za američke udare na Iran "veoma visoke", ukazujući na "otvoreno agresivno" raspoređivanje vojnih snaga u Persijskom zalivu.
Nosač aviona USS "Abraham Linkoln" i tri prateća razarača kreću se ka Bliskom istoku, prevozeći preko 5.000 vojnika. Centralna komanda SAD saopštila je da su borbeni avioni F-15E Strajk igl (Strike Eagle) raspoređeni u regionu.
Američko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je 25. januara da će pokrenuti višednevnu vojnu vežbu širom Bliskog istoka "kako bi demonstriralo sposobnost razmeštanja, disperzije i održavanja borbene vazdušne moći" u regionu.
Ta aktivnost podseća na prošlu godinu kada su SAD premestile vojnu resurse u region pre nego što su Izrael, a zatim i Vašington, izveli vazdušne napade na iranske nuklearne objekte.
Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC), elitna grana iranskih oružanih snaga, odgovorila je podizanjem nivoa uzbune i pozivanjem naoružanih grupa koje podržava Iran u Iraku, Libanu i Jemenu da podrže Teheran.
Puno rizikaIzveštaji američkih medija navode da Tramp razmatra niz vojnih opcija protiv Irana – od vazdušne kampanje koja bi mogla da traje nedeljama ili mesecima do skromnih i uglavnom simboličnih udara usmerenih na iranske bezbednosne snage. Razmatraju se, kako se izveštava, i nevojne opcije, uključujući dodatne ekonomske sankcije.
Stručnjaci kažu da bi bilo koja američka vojna akcija protiv Irana bila prepuna rizika i da bi mogla da uvuče ceo region. Teheran je obećao da će gađati američke baze u Persijskom zalivu, kao i Izrael, ključnog saveznika SAD.
"Cena je nepredvidiva – odmazda protiv američkih saveznika i napadi na brodove u Persijskom zalivu. Regionalni partneri ne žele da plate tu cenu", rekao je za Radio Farda Mehrdad Hansari, bivši iranski diplomata.
Zemlje regiona su privatno pozvale Vašington na uzdržanost, zabrinute da bi sukob između SAD i Irana mogao da izazove širi sukob.
Hansari je rekao da sama vazdušna kampanja, bez kopnenog upada, ne bi dovela do promene režima, ako je to uopšte krajnji cilj Vašingtona.
Kopnena invazija na Iran, najveću i najmnogoljudniju zemlju na Bliskom istoku, prema oceni mnogih vojnih stručnjaka, u startu nije opcija.
"To drži to pitanje otvorenim – poput Damoklovog mača koji visi nad režimom – ali sami vazdušni udari ne mogu da sruše režim niti da eliminišu njegove bezbednosne snage", rekao je on, spekulišući da bi se vladine snage tokom udara jednostavno sklonile i ponovo pojavile posle njihovog okončanja.
Kako bi napad mogao biti izveden?Nadimi je rekao da bi planirane američke vojne vežbe u narednim danima mogle da pruže pokriće za stvarne operacije.
On je rekao da SAD mogu da koriste elektronsko ratovanje i sajber napade da bi poremetile iranske radarske i komunikacione mreže. Stelt bombarderi i borbeni avioni bi tada mogli da prodru kroz vazdušnu odbranu u radio tišini, napadajući komandne centre i raketne lokacije.
Međutim, Iran u slučaju sukoba ne bi bio bez odbrane, kažu stručnjaci.
Iran poseduje krstareće rakete koje mogu da ugroze američke ratne brodove u uskim vodama Persijskog zaliva, kao i balističke rakete koje bi mogle da pogode regionalne baze. Iran je čak aludirao na to postavljanjem velikog transparenta na glavnom trgu u Teheranu tokom vikenda koji prikazuje američki nosač aviona pogođen navalom raketa.
Čak i ako Vašington pribegne uglavnom simboličnom napadu, Iran će verovatno odgovoriti istom merom, rekao je Nadimi.
Ukrajinski otac u očajničkom, posljednjem pokušaju putuje u Moskvu kako bi spriječio da njegovu djecu ne usvoji neka ruska porodica.
Dvanaestogodišnja djevojčica bez roditelja leži u bolničkom krevetu s ranama od gelera, nadajući se da će je djed pronaći u ukrajinskoj Donjeckoj oblasti koju je okupirala Rusija.
Ukrajinska tinejdžerka pita se: "Ko sam ja?" nakon što je bila izložena ispiranju mozga tokom zatočeništva u Rusiji.
Ove i slične priče bile su inspiracija za seriju pjesama kanadsko-ukrajinske pjevačice Maričke (Marichka) i 19-godišnje Lize, koja je 2022. godine silom odvedena iz Mariupolja u Rusiju.
Njihova međunarodna turneja počinje u Londonu 27. januara.
"Ljudi ne znaju šta rat zaista znači", ističe Marička za Radio Slobodna Evropa.
"To nisu dvije strane koje se samo bore jedna protiv druge. Jedna strana je došla u Ukrajinu i čini strašne zločine, uključujući krađu hiljada ukrajinske djece s okupiranih teritorija", navodi ona.
Prema podacima povjerenika za dječija prava predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, Rusija je tokom gotovo četiri godine opšte invazije otela ili prisilno primjestila skoro 20.000 maloljetnika.
Marička, poznata pjevačica koja je nastupala u dvoranama poput Carnegie Halla u New Yorku i Barbican Centra u Londonu, kaže da je sada svoj život posvetila borbi za ovu djecu.
Jedna od njenih pjesama, Remember, I Believe in You (Sjeti se, vjerujem u tebe), inspirisana je pričom Ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa, koja je bila dio šire istrage o otetoj djeci iz 2023. godine.
Pjesma govori o Jevhenu Meževom, kojem su ruske snage nakon okupacije Mariupolja 2022. godine otele sina i dvije kćerke.
Kada je uspio stupiti u kontakt s njima, sin mu je rekao da će biti usvojeni za pet dana ako on ne dođe u Moskvu po njih.
"To je bila jedna od najpotresnijih priča", rekla je Marička, dodajući da se nada da će ih prvi put lično upoznati u aprilu, kada ih posjeti u baltičkim državama, gdje sada žive.
Marička kaže da tokom pisanja pjesama izbjegava uznemiravati porodice mailovima i telefonskim pozivima, poštujući njihovu potrebu za mirom i oporavkom.
Mnoge od tih priča već su bile prisutne u medijima.
Druga pjesma, The Riddle (Zagonetka), inspirisana je pričom Kire Obedinske. I ona je iz Mariupolja, a imala je 12 godina kada su ruske snage napale njen grad.
Nakon što je svjedočila kako joj je otac ubijen hicem na balkonu njihovog stana, pokušala je pobjeći iz grada, ali je ranjena u eksploziji mine.
Dok je mjesec dana ležala u bolnici u Donjecku, njen djed je prošao dug i težak put: letio je iz Poljske u Tursku, zatim u Moskvu, a potom kopnom u Ukrajinu na područje koje je trenutno pod ruskom okupacijom, prolazeći brojne kontrolne tačke i ispitivanja.
"Skoro je izgubila nadu da će doći [djed] i spasiti je", ističe Marička. "Znam da je bila u jako lošem stanju kada su se sreli. I čak i sada, još prolazi kroz oporavak."
Obedinska, čija je majka umrla dok je bila beba, danas živi s bakom i djedom u Užgorodu, na zapadu Ukrajine.
"U mojoj pjesmi, djed joj postavlja zagonetke kako bi je podsjetio da je jako voljena, da ima svoj dom i da je svi čekaju", kaže Marička.
Još jedna pjesma, 4.5.0., nosi poruku nade majke njenom otetom djetetu da će se ponovo ujediniti.
Marička kaže da publika često bude ganuta do suza tokom izvođenja njenih pjesama.
"Emocije su vrlo jake", kaže. "Osjećaj majke koja gubi dijete... to je čista emocija."
Dnevnik rataMarička neprestano traži nove priče iz kojih crpi inspiraciju za svoje pjesme.
Tako je upoznala Lizu, čije puno ime Radio Slobodna Evropa neće objaviti iz sigurnosnih razloga, a koja ima vlastitu priču o ratu i zatočeništvu, zabilježenu u dnevniku koji je vodila.
Sa 15 godina, Liza je pjevala u bendu s prijateljima u Mariupolju. Dana 21. februara 2022. zapisala je uzbuđeno: "Naš bend bi mogao biti pozvan da nastupi na TV-u"
Tri dana kasnije, probudile su je eksplozije u 4.00 sata ujutro, kada je Rusija započela opštu invaziju.
"Prozori na mom balkonu popucali su od detonacije", rekla je nedavno za Radio Slobodna Evropa.
U kasnijim zapisima opisuje život pod ruskim bombardovanjem.
"Mislim da je moj dečko mrtav", te opisala bijeg iz grada "s gitarom na leđima".
Liza je ispričala da su ruski vojnici na jednom kontrolnom punktu razdvajali djecu od roditelja, ali je ona to uspjela izbjeći uz pomoć komšinice koja je s vojnicima odvlačila pažnju flertom.
Kasnije, u tzv. filtracionom kampu, rekla je da su vojnici pokušali da je svuku kako bi provjerili ima li nacističke tetovaže, ali je insistirala da to učini žena.
Njenu porodicu privremeno je prihvatila tetka po majci koja živi u Rusiji, ali su ubrzo shvatili da rođaci ne vjeruju njihovim svjedočenjima o bombardovanju Mariupolja.
Kada su odlučili napustiti Rusiju, poručeno im je: "Vi nam više niste porodica".
Liza danas živi u Stuttgartu u Njemačkoj i na daljinu studira marketing na Univerzitetu u Kijevu.
Njen dečko ipak nije bio mrtav. Opet su zajedno.
Nedavno je dobila vizu za Veliku Britaniju i nastupit će s Maričkom na koncertu u Londonu. U projektu učestvuje još pet muzičara.
Nakon Londona, turneja se nastavlja u Škotskoj, Vancouveru i na festivalu WOMADelaide u Australiji, a završava se u Hagu u aprilu.
Završni koncert ima posebno značenje.
Hag je sjedište Međunarodnog krivičnog suda (ICC), koji je podigao optužnice protiv ruskog predsjednika Vladimira Putina i Marije Lvove-Belove, ruske komesarke za prava djeteta, koje sumnjiči za ratne zločine, uključujući i nezakonitu deportaciju djece iz Ukrajine u Rusiju.
Marička kaže da će taj koncert biti poseban.
"Zaista zamišljam Putina i Lvovu-Belovu tamo, kako odgovaraju za sve zločine koje su počinili. Za mene je jako važno biti na tom mjestu, biti tamo s Lizom i održati koncert upravo u Hagu", ističe Liza.
Marička kaže da se nada kako će Putina vidjeti na optuženičkoj klupi u Hagu, dok Liza ne dijeli njen optimizam.
"Ono čega se on najviše boji jeste kazna. I mislim da će naći način da je izbjegne", ocjenjuje.
Desetine miliona Amerikanaca suočavaju se sa snegom, ledenom kišom i izuzetno niskim temperaturama, posle upozorenja na zimsku oluju koja se proširila na veliki deo Sjedinjenih Američkih Država.
Počelo je demonstracijom zbog inflacije i kolapsa nacionalne valute, ali uskoro se pretvorilo u najsmrtonosnije proteste protiv establišmenta u historiji Irana. Razbijene ulice, više od četiri i po hiljade mrtvih u krvavom gušenju antivladinih protesta, uvedeno je vojno i policijsko prisustvo, a internet i drugi oblici komunikacije u Iranu su blokirani. Kako su počeli najnoviji protesti u Iranu? Da li su drugačiji od prethodnih? Šta se dešava sa internetom kojeg nema već dvije sedmice? Slušajte u podcastu Između redova kroz koji stručnjaci i svjedoci objašnjavaju situaciju u Iranu.
Američki državni tajnik Marco Rubio izjavio je u četvrtak da Washington pozdravlja inicijativu Iraka da pripadnike "Islamske države" zadrži u sigurnim pritvorskim objektima u toj zemlji, te je istovremeno pozvao države da repatriraju svoje državljane iz tih objekata kako bi se suočili s pravdom.
"Sjedinjene Američke Države pozdravljaju inicijativu Vlade Iraka da pritvori teroriste ISIL-a u sigurnim objektima u Iraku, nakon nedavne nestabilnosti na sjeveroistoku Sirije", naveo je Rubio u saopćenju.
"Strani teroristi bit će u Iraku privremeno; Sjedinjene Američke Države pozivaju države da preuzmu odgovornost i repatriraju svoje državljane iz ovih objekata kako bi se suočili s pravdom."
Vrhovno pravosudno vijeće Iraka saopćilo je u četvrtak da će pokrenuti pravne postupke protiv pritvorenika "Islamske države" prebačenih iz Sirije, dan nakon što je američka vojska objavila da je prebacila 150 osumnjičenih militanata iz Sirije u Irak.
Američka vojska je navela da bi u okviru ove operacije iz Sirije moglo biti prebačeno ukupno do 7.000 pritvorenika.
Irak je počeo prihvatati pritvorenike prebačene iz zatvora u Siriji, dok se Kurdi povlače, te je pozvao i druge zemlje da pomognu u njihovom preuzimanju.
"Ovo je ključni dio dugoročnog okvira za sprečavanje ponovnog jačanja ISIL-a, u skladu s principom pravedne podjele tereta među članicama Koalicije", rekao je Rubio u četvrtak.
UN će upravljati kampovimaUjedinjeni narodi su saopćili da preuzimaju upravljanje velikim kampovima u Siriji u kojima su smješteni deseci hiljada žena i djece povezanih s "Islamskom državom", nakon brzog sloma kurdskih snaga koje su ih godinama čuvale.
Ujedinjeni narodi navode da se SDF povukao iz kampa Al-Hol, koji zajedno s još jednim kampom, Roj, zbrinjava oko 28.000 civila, uglavnom žena i djece koji su pobjegli iz uporišta "Islamske države" nakon sloma njenog samoproglašenog kalifata.
Među njima su državljani Sirije i Iraka, ali i oko 8.500 državljana drugih zemalja.
Sirijske vladine snage uspostavile su sigurnosni prsten oko kampa, a timovi UN-ove agencije za izbjeglice (UNHCR) i UNICEF-a stigli su u kamp u srijedu, saopćili su zvaničnici.
"UNHCR, koji je preuzeo odgovornost za upravljanje kampom, aktivno koordinira sa sirijskom vladom kako bi se hitno nastavila sigurna isporuka životno važne humanitarne pomoći", rekla je visoka zvaničnica UN-a za humanitarnu pomoć Edem Wosornu obraćajući se Vijeću sigurnosti UN-a.
Zvaničnici UN-a, međutim, još nisu uspjeli ući u kamp jer je, kako je rekao glasnogovornik UN-a Stephane Dujarric, "situacija u kampu i dalje prilično napeta i nestabilna, uz izvještaje o pljačkama i paljevinama". Dodao je da je sirijska vlada izrazila spremnost da osigura sigurnost i pruži podršku UNHCR-u i humanitarnim organizacijama.
Više od 10.000 pripadnika Islamske države, kao i deseci hiljada žena i djece povezanih s tom grupom, godinama su u oko desetak zatvora i pritvornih kampova koje su na sjeveroistoku Sirije čuvale Sirijske demokratske snage (SDF), predvođene Kurdima.
SDF se ove sedmice brzo povukao nakon sukoba sa sirijskim vladinim snagama, što je izazvalo zabrinutost za sigurnost zatvora i ionako teške uvjete u kampovima.
Evropska unija zatražila je od Sjedinjenih Država da prema njoj postupaju s poštovanjem.
Na kraju vanrednog samita lidera država članica, predsednik Evropskog saveta Antonio Costa podsetio je da je transatlantska zajednica izgrađena kroz istoriju, utemeljena na zajedničkim vrednostima i posvećena prosperitetu i bezbednosti naših naroda.
"Verujemo da odnosi između partnera i saveznika treba da budu uspostavljeni na srdačan i uzajamno uvažavajući način", rekao je Antonio Costa na kraju samita.
Vanredni samit sazvan je nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trumpa da uvede tarife pojedinim evropskim državama.
I nakon što je američki predsednik 21. januara saopštio da odustaje od tarifa, EU nije otkazala samit, smatrajući da je neophodno razgovarati o stanju i budućnosti transatlantskih odnosa.
"Evropska unija će nastaviti da se zalaže za svoje interese i da brani sebe, svoje države članice, svoje građane i svoje kompanije od bilo kog oblika prisile. Ima snagu i instrumente za to i učiniće to ako i kada bude potrebno", poručio je Costa.
Poštovanje teritorijalnog integriteta Grenlanda i Danske"Kraljevina Danska i Grenland imaju punu podršku Evropske unije. Samo Kraljevina Danska i Grenland mogu odlučivati o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", poručio je predsednik Evropskog saveta.
"Ovo je odraz naše čvrste posvećenosti principima međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, koji su ključni za Evropu i za međunarodnu zajednicu u celini. Ti principi će i dalje voditi naše delovanje", dodao je.
Costa je naglasio da EU i SAD imaju zajednički interes kada je reč o bezbednosti arktičkog regiona, kroz saradnju u okviru NATO saveza.
Lideri evropskih država potvrdili su da će Evropa igrati snažniju ulogu u ovoj regiji.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen priznala je da su evropske institucije do sada posvećivale nedovoljno pažnje potrebama Arktika.
"Kolektivno smo nedovoljno investirali u Arktik i arktičku bezbednost. Moramo se snažnije angažovati. Za sledeći dugoročni budžet predložili smo udvostručavanje sredstava za Grenland. Komisija će uskoro predložiti značajan investicioni paket", potvrdila je predsednica Evropske komisije.
EU rezervisana prema Trumpovom 'Odboru za mir'Predsednik Evropskog saveta potvrdio je da su države članice rezervisane kada je reč o učešću u novoformiranom "Odboru za mir".
"Imamo ozbiljne sumnje u vezi sa nizom elemenata u povelji "Odbora za mir", koji se odnose na njegov opseg, način upravljanja i kompatibilnost sa Poveljom Ujedinjenih nacija", rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Costa.
On je potvrdio spremnost evropskih institucija da sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama na implementaciji sveobuhvatnog mirovnog plana za Gazu, ali je naglasio da bi Odbor za mir svoju misiju trebalo da obavlja kao prelazna administracija, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a.
Evropska unija je predložila sankcije protiv iranskog ministra unutrašnjih poslova i još 14 visokih zvaničnika zbog njihove uloge u nasilnom gušenju masovnih protesta koji su izbili krajem decembra, pokazuju dokumenti do kojih je došao Radio Slobodna Evropa.
Protesti su izbili 28. decembra zbog teške ekonomske situacije, uključujući kolaps valute, ali su se brzo pretvorili u proteste protiv režima, na koje su vlasti odgovorile smrtonosnom silom.
Ministri vanjskih poslova EU mogli bi usvojiti ove mjere, koje uključuju zamrzavanje imovine i zabrane putovanja, na sastanku u Briselu 29. januara.
Da bi sankcije bile usvojene, sve države članice moraju glasati "za".
Prijedlog, datiran 20. januara i distribuiran unutar Vijeća EU, usmjeren je protiv ministra unutrašnjih poslova Eskandara Momenija, koji nadgleda iranske Snage za provođenje zakona (LEF), kao i protiv sigurnosnih jedinica Iranske revolucionarne garde (IRGC), koje se smatraju odgovornima za smrt stotina demonstranata.
Glavni tužilac Mohammad Movahedi-Azad suočava se sa sankcijama zbog prijetnji demonstrantima smrtnom kaznom pod optužbom za "neprijateljstvo prema Bogu" tokom nemira.
Prema dokumentima EU, Momeni, koji je ujedno i zamjenik vrhovnog komandanta, komandovao je snagama koje "guše ulične proteste", pri čemu je zabilježen veliki broj žrtava.
Regionalni komandanti IRGC-a, uključujući Heydara Olfatija u pokrajini Ilam i Ahmada Alija Feyzollahija iz elitne brigade Saberin Kopnenih snaga IRGC-a, optuženi su da su naredili trupama da otvore vatru na mirne demonstrante.
Grad Malekšahi u zapadnoj pokrajini Ilam bio je poprište nekih od najsmrtonosnijih sukoba, a video-snimci prikazuju sigurnosne snage kako pucaju na demonstrante usred bijela dana.
Grupa za ljudska prava sa sjedištem u SAD-u, HRANA, navodi da je do 22. januara potvrdila 4.902 smrtna slučaja, uključujući 201 pripadnika sigurnosnih snaga, dok je više od 9.300 smrti još uvijek predmet istrage.
Predložene mjere EU obuhvataju i šest institucija i kompanija koje omogućavaju represiju – od Iranske regulatorne agencije za audio-vizuelne medije (SATRA), koja cenzuriše neslaganje, do tehnoloških firmi Yaftar i Douran koje razvijaju alate za blokiranje VPN-a i tehnologije prepoznavanja lica.
Na meti je i Radna grupa za utvrđivanje kriminalnog sadržaja (WGDICC), pravosudno tijelo koje filtrira i cenzuriše pristup internetu.
Iranci su od 8. januara gotovo potpuno odsječeni od vanjskog svijeta, nakon što su vlasti uvele skoro potpunu blokadu interneta.
Još nije jasno kada će usluge biti obnovljene, a stručnjaci strahuju da će vlasti čak i tada prisiliti građane da koriste domaći "intranet", koji funkcioniše nezavisno od globalnog interneta.
Označiti IRGC kao terorističku organizaciju malo vjerovatnoPredložene zabrane putovanja i zamrzavanje imovine dolaze u trenutku kada je EU već godinama pod pritiskom – i spolja i iznutra – da Iransku revolucionarnu gardu proglasi terorističkom organizacijom.
Međutim, takva odluka se vjerovatno neće donijeti naredne sedmice.
Za stavljanje IRGC-a na crnu listu potrebna je jednoglasna odluka, a ta elitna formacija duboko je ukorijenjena u iranskoj ekonomiji i vodi regionalnu politiku Islamske Republike.
Italija, Francuska i Španija protive se toj odluci i nema naznaka da će promijeniti stav.
Sankcije zbog pomoći RusijiPoseban prijedlog od 16. januara, odnosi se na četiri osobe i šest kompanija povezanih s iranskim programima balističkih raketa i bespilotnih letjelica koje se isporučuju Moskvi.
Među tim subjektima su kompanija Sahara Thunder i kompleks za razvoj i proizvodnju raketa Khojir.
Prema dokumentu, Sahara Thunder je paravan kompanija Ministarstva odbrane, koja služi kao uvozno-izvozni kanal za slanje dronova, dijelova i tehnologije u Rusiju, za šta zauzvrat prima isplate.
Kompleks Khojir je, s druge strane, uključen u proizvodnju balističkih raketa kratkog dometa Fath-360, koje su navodno poslane u Rusiju, gdje se vojnici obučavaju za njihovu upotrebu.
Ovim kompleksom zajednički upravljaju IRGC i Ministarstvo odbrane, a prema dokumentu, proizvodi rakete na čvrsto gorivo koje se koriste protiv ciljeva u Ukrajini.
Poluostrvo Kamčatka u Rusiji pogođeno je najobilnijim snežnim padavinama u poslednjih šest decenija – ogromni smetovi blokirali su ulaze u zgrade i zatrpali automobile. Dok se stvarni snimci oluje šire društvenim mrežama, pojedini korisnici dele i veštački generisane (AI) video snimke koji dodatno preuveličavaju prizore kako bi dočarali koliko je situacija dramatična.
Lideri država članica Evropske unije (EU) okupljaju se 22. januara uveče u Briselu na hitnom samitu, sazvanom nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina pojedinim državama evropskog kontinenta.
Održavanje samita potvrđeno je i nakon što je američki predsednik 21. januara odustao od uvođenja carina, pošto je u Davosu postignut okvirni sporazum o Grenlandu na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.
Danska premijerka Mete Frederiksen je, uoči početka samita, ponovila novinarima stav da suverenitet Danske i Grenlanda predstavlja "crvenu liniju".
"Od samog početka smo jasno rekli da se o našem statusu suverene države ne može raspravljati; to se ne može menjati", izjavila je Mete Frederiksen.
"Spremni smo da sarađujemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao što smo to oduvek činili kada je reč o bezbednosti. Međutim, naše crvene linije su jasne – o našim demokratskim pravilima se ne može pregovarati", rekla je ona.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je, nakon što je predsednik Tramp odustao od uvođenja carina, situacija "prihvatljivija", ali je istakao da Evropska unija ostaje "izuzetno oprezna i spremna da upotrebi svoje instrumente ukoliko dođe do daljih pretnji".
On je ocenio da su previranja tokom protekle sedmice pokazala da "kada Evropa deluje jedinstveno i koristi instrumente koji su joj na raspolaganju, može da zavredi poštovanje".
Makron je potvrdio da je cilj samita da se pokaže evropsko jedinstvo u podršci Danskoj i njenom teritorijalnom integritetu, kao i da se potvrdi da je Evropa snažna kada je ujedinjena i kada brzo reaguje.
Nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je odluku američkog predsednika da ne uvede carine evropskim državama, ističući da je od ključnog značaja očuvanje transatlantskog saveza.
"Ovaj transatlantski savez nije nešto čega se može lako odreći. Gradili smo ga tokom 75 godina. To je najuspešniji politički savez koji je ikada postojao između Evrope i Amerike. To nije samo vojni, već i politički savez – veza između Evrope i Amerike. Iskreno se nadam da ćemo uspeti da ga očuvamo, ali istovremeno znam da mi, u evropskom delu NATO-a, moramo učiniti više kada je reč o našim odbrambenim sposobnostima", rekao je nemački kancelar uoči početka samita.
Evropska unija je na samitu prvobitno planirala da raspravlja o zajedničkom odgovoru na američke pretnje tarifama. Očekuje se da će lideri razgovarati i o strategiji odgovora na eventualne buduće pretnje Donalda Trampa.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta u pozivu šefovima država i vlada zemalja EU naglasio je da želi razgovor o izazovima u transatlantskim odnosima, njihovim posledicama po Evropsku uniju, kao i koordinaciju budućih koraka.
Evropski parlament je 21. januara zamrznuo proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, u svetlu tenzija u vezi sa Grenlandom.
Kako navode evropske diplomate, EU želi jasno da utvrdi koliko je trenutno transatlantsko trgovinsko partnerstvo i vojno savezništvo čvrsto, stabilno i predvidljivo.
Fokus rasprave nesumnjivo će biti Grenland, a očekuje se da lideri dobiju više informacija od Danske.
Premijerka te zemlje je, nakon potvrde o postizanju okvirnog sporazuma, poručila da je njena zemlja spremna da razgovara o bezbednosti na Arktiku, ali insistira na poštovanju teritorijalnog integriteta.
'Odbor za mir' na agendi sastanka evropskih lideraEvropska unija u ovom trenutku okleva da formalno učestvuje u novoformiranom Odboru za mir čekajući dodatna objašnjenja sa američke strane, ali i analizirajući da li učešće u ovom forumu dozvoljavaju ustavi pojedinih država članica.
Očekuje se da će ovaj odbor nadgledati upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa – palestinske grupe koju Vašington i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom.
Evropska komisija je u početku pozdravila ideju o ovom odboru, ali će EU pokušati da i po ovom pitanju zauzme zajednički stav.
Za pojedine evropske zemlje problematično je to što je Tramp među učesnike Odbora pozvao i predsednike Rusije i Belorusije, Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka.
Međutim, jednoglasje po ovom pitanju više nije moguće, budući da su se ovom Odboru pridružile Bugarska i Mađarska.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je pozvao američkog predsednika Donalda Trampa da obezbedi više raketa Patriot i drugih sistema protivvazdušne odbrane tokom sastanka u Davosu, u Švajcarskoj, dok su se američki izaslanici pripremali za dalje razgovore u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Zelenski je takođe otvorio mogućnost trostranih razgovora između ruskog, ukrajinskog i američkog tima koji bi se održali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 23. i 24. januara.
Tramp i Zelenski bili su na sastanku više od sat vremena na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u razgovorima koje je Tramp nazvao pozitivnim.
"Sastanak sa predsednikom Zelenskim je bio dobar. Videćemo kako će se završiti", rekao je Tramp tokom kratkog susreta sa novinarima dodajući da je njegova poruka Putinu bila da "rat mora da se završi".
Ubrzo nakon Trampovih izjava, Zelenski je rekao da je njegova glavna poruka da je Ukrajini potrebna dodatna odbrana od ruskih napada dronovima i raketama koji su ostavili do milion ljudi bez grejanja i struje na temperaturama ispod nule.
"Moje poslednje reči... predsedniku Trampu (bile su): Ne zaboravite na protivvazdušnu odbranu, ne zaboravite na Patriot", rekao je Zelenski dodajući da je Ukrajini to "veoma važno tokom ove zime".
Dan mrmotaZelenski je mnogo puta upućivao takve molbe, a svoj govor je započeo i završio govoreći o globalnom Danu mrmota u kojem su krize dovele do jakih reči, ali ne i do odlučnih akcija.
"Svaki forum poput ovog to dokazuje. Baš prošle godine ovde u Davosu, završio sam svoj govor rečima: 'Evropa mora da zna kako da se brani'. Prošlo je godinu dana, a ništa se nije promenilo".
Zelenski je rekao da se ovo odnosi i na Iran, gde je "bilo toliko priče... ali su se udavili u krvi", kao i na zastale napore da se stvori međunarodni krivični tribunal za rusku agresiju u Ukrajini.
Kritikujući "nedostatak političke volje" u Evropi, on je takođe uporedio kako američke pomorske snage zaplenjuju tankere iz tzv. flote senke, dok se "ruska nafta prevozi duž samih evropskih obala" bez ikakvog presretanja.
Zelenski je zaključio rekavši: "Hajde da okončamo ovaj Dan mrmota" i da mirovni pregovori sa Rusijom sada ulaze u "poslednju milju".
Ta milja počinje američkom delegacijom koju predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner), koja se upućuje u Moskvu na razgovore sa Putinom kasnije 22. januara.
Ranije je sam Vitkof na doručku dao optimistične komentare rekavši da "smo sada na kraju. Zapravo sam optimista".
"Mislim da smo se sveli na jedno pitanje i razgovarali smo o verzijama tog pitanja, a to znači da je rešivo. Dakle, ako obe strane žele da reše ovo, rešićemo ga", rekao je Vitkof.
U Moskvi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše Vitkofov optimizam napominjući samo da će se "diskusija nastaviti o pitanju ukrajinskog rešenja i drugim srodnim temama“.
Kremlj je saopštio da će se razgovori održati uveče, a Vitkof je rekao da američka delegacija neće prenoćiti u Moskvi, već će direktno leteti za UAE.
Međutim, nije bilo neposrednih informacija od ruskih ili američkih zvaničnika o trilateralnim razgovorima koje je spomenuo Zelenski.
Izvor: Ray Furlong, Ukrajinski servis RSE
Nemačka je 22. januara naredila proterivanje ruskog diplomate osumnjičenog da je bio kontakt sa ženom uhapšenom prethodnog dana pod optužbom za špijunažu.
"Nemačka vlada neće tolerisati špijunažu u Nemačkoj – posebno ne pod maskom diplomatskog statusa", saopštilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova na mreži X.
"Danas smo pozvali ruskog ambasadora i obavestili ga o proterivanju dotične osobe koja je špijunirala za Rusiju", saopštilo je ministarstvo.
Na to je reagovala ruska ambasada u Nemačkoj navodeći da proterivanje diplomate neće ostati bez odgovora, prenosi Reuters.
Ambasada je saopštila da je Berlin "odlučio da dodatno eskalira rusko-nemačke odnose koristeći očigledno izmišljene izgovore".
Ruski rat u Ukrajini naglo je pojačao tenzije između Moskve i članice NATO-a Nemačke, koja snažno podržava Kijev, a takođe optužuje Rusiju za nadziranje dronovima, sabotažu i kampanje dezinformisanja.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, govoreći tokom posete Etiopiji, rekao je o ovom slučaju da je jasno stavljeno do znanja "da je ovo neprijateljski čin i da su obaveštajne aktivnosti u našoj zemlji potpuno neprihvatljive, posebno pod maskom diplomatije".
"Dotična osoba u ruskoj ambasadi proglašena je personom non grata sa trenutnim dejstvom. Ovo pokazuje da veoma pažljivo pratimo akcije Rusije i da preduzimamo mere protiv njih. Agresivne akcije Rusije imaju posledice", naveo je on.
Prvobitna vest o ovom slučaju se pojavila dan ranije kada je policija u Berlinu uhapsila navodnu špijunku, ženu nemačko-ukrajinskog porekla delimično identifikovanu kao Ilona V.
Ona je navodno koristila svoje lične kontakte sa sadašnjim i bivšim zaposlenima u nemačkom ministarstvu odbrane kako bi prikupila informacije o vojnoj pomoći Ukrajini, industriji naoružanja, lokacijama za testiranje dronova i drugim osetljivim pitanjima.
Takođe je optužena da je pomagala svom ruskom nalogodavcu da koristi lažni identitet kako bi prisustvovao političkim događajima u Berlinu i izgradio korisne kontakte.
Prema pisanju časopisa "Špigl", njen nalogodavac u ruskoj ambasadi bio je oficir vojnoobaveštajne službe GRU koji je formalno delovao kao zamenik vojnog atašea.
"Špigl" ga je delimično identifikovao kao Andreja M. i izvestio da mu je Berlin sada naredio da napusti zemlju u roku od 72 sata.
Izvor: AFP, Reuters