Na Instagramu, izlogu preduzeća koje je osnovala jedna žena, Kabul izgleda kao svet koji nisu zahvatila geopolitička previranja. Video snimci koje objavljuje Marva, vlasnica radnje koja je u ranim dvadesetim godinama, prikazuju urednu i uređenu galeriju. Moderne staklene vitrine ispunjene tradicionalnim avganistanskim nakitom od lapis lazulija, smaragda i rubelita smenjuju se sa snimcima žena koje na radnim stolovima seku neobrađeno kamenje i ugrađuju dragulje. "Kada sam napunila 17 godina, išla sam na kurs izrade nakita. Zatim sam pokrenula svoj posao, počevši s malo novca koji sam imala”, rekla je Marva. Danas njeno kreativno preduzeće zapošljava oko 20 ljudi i obuhvata izradu finog nakita, graviranje dragog kamenja i pravljenje odeće po meri. "Trenutno ne zarađujemo mnogo novca, ali okej nam ide", rekla je Marva za RSE preko aplikacije WhatsApp, koja je korišćena i za intervjuisanje drugih žena pomenutih u ovom članku. Sva njihova imena su izmenjena iz bezbednosnih razloga. Marva je deo generacije avganistanskih preduzetnica koje pokušavaju da razviju poslove uprkos sve većim ograničenjima njihovih mogućnosti. Posle povratka talibana na vlast 2021. godine, devojčicama je zabranjen pristup srednjim školama, a ženama univerzitetima. Za neke žene, preduzetništvo je postalo jedan od retkih načina da ostvare prihod i obezbede posao drugima. Žene su dobijale poslovne dozvole, otvarale fizičke prodavnice i koristile društvene mreže kako bi došle do kupaca. Neke su dobile i podršku banaka. Ipak, vođenje posla ne znači nužno i slobodu za njegovo širenje. Ta napetost je vidljiva na Nacionalnoj i međunarodnoj izložbi Imam Abu Hanifa, velikom sajmu koji se održava u Kabulu. Ova sedmodnevna manifestacija okupila je trgovinske delegacije i investitore iz više od 20 zemalja, uz stotine izložbenih štandova na kojima se predstavljaju avganistanski proizvodi i preduzeća, navode lokalni mediji. Preduzetnice su i ranije učestvovale na izložbama, uključujući događaje sa štandovima posvećenim preduzećima u vlasništvu žena. Ipak, nekoliko poslovnih žena reklo je za Radio Slobodna Evropa da im više nije dozvoljeno da prisustvuju sajmovima na kojima su prisutni muškarci. Poslovi za više od 100 ljudiU severnoj provinciji Džouzdžan, Zahra vodi preduzeće za tkanja tepiha. Zahra, u srednjim dvadesetim godinama, diplomirala je pravo u trenutku baš su se talibani vratili na vlast. Pošto nije mogla da ostvari budućnost koju je zamišljala, iskoristila je ušteđevinu od posla nastavnice u privatnoj školi kako bi pokrenula svoj posao. Tokom 2022. godine, Zahra je obilazila sela i sretala žene koje su tkale tepihe u uslovima koje je opisala kao eksploatatorske. "Bile su veoma siromašne", kaže ona. "Radile su kao robinje i svoje proizvode predavale muškarcima iz svojih porodica. Nisu čak ni znale koliko košta njihov tepih". Zahra im je ponudila alternativu: posao s platom. Posao koji je počelo s nekoliko desetina žena, u međuvremenu je prerastao u preduzeće koje zapošljava više od 100 ljudi, uključujući muškarce koji obavljaju fizički zahtevne poslove pakovanja i transporta. Zbog strogih pravila o kretanju, Zahra ne može da prevozi svoju robu niti da putuje između okruga bez "mahrama" – muškog pratioca, poput oca ili brata. "Naš problem je pristup tržištu", kaže ona. "Muškarac koji vodi sličan posao ima bolji pristup kupcima nego preduzeće u vlasništvu žene". Ipak, uticaj na živote ljudi je ono što je motiviše da nastavi dalje. Seća se jedne udovice koja se borila s depresijom pre nego što se uključila u ovaj posao. "Njena porodica mi je rekla da joj, posle tri meseca rada u mom preduzeću, antidepresivi više nisu bili potrebni. Pronašla je i izvor prihoda i mesto gde se povezala s drugim ženama". Tajni kozmetički salonNafisa, preduzetnica iz Kabula koja je u kasnim dvadesetim godinama, nekada je vodila kozmetički salon, deo svojevremeno živahnog sektora koji je zapošljavao hiljade Avganistanki. Talibani su 2023. naredili zatvaranje kozmetičkih salona. Danas Nafisa tajno pruža usluge šminkanja za mlade u iznajmljenoj kući u kojoj živi, u radničkoj četvrti Kabula. Ona ne može da reklamira svoje usluge na društvenim mrežama i nema zvaničnu dozvolu za poslovanje. Klijentkinje za nju saznaju putem preporuka. Neke dolaze kod nje kući na šminkanje; a u drugim slučajevima ona odlazi kod njih kako bi pripremila mlade i njihove rođake za venčanja. "Žene se šminkaju širom sveta i to nije politički čin. To nije u suprotnosti s verom", rekla je Nafisa za RSE. "Ne znam zašto je u našoj zemlji to zabranjeno ". Smanjeni prihodiMuska, koja je u srednjim dvadesetim godinama, tri godine je studirala medicinu pre nego što je zbog zabrane pohađanja univerziteta trajno ostala bez takve karijere. Novacem od roditelja, ona i njena sestra pokrenule su u Kabulu posao šivenja haljina, u kojem je zaposleno između 15 i 20 žena. "Neke mušterije donose svoju tkaninu i naručuju haljinu. Neke samo dođu s fotografijom na telefonu i kažu nam: ’Napravite mi haljinu kao što je ova'. Mi pronalazimo takvu vrstu tkanine i šijemo za njih", rekla je Muska. Vodeći fizičku prodavnicu i onlajn katalog, Muska je razvila relativno uspešan posao. Ipak, ekonomski pad i sve veće siromaštvo doveli su do toga da se drugi preduzetnici bore za opstanak. U jednom delu avganistanske prestonice, Nargis vodi krojačku radnju u kojoj je zaposleno šest žena. Nargis, u kasnim tridesetim godinama, ranije je živela kao izbeglica u Pakistanu i kaže da je bila u depresiji posle povratka u Kabul, gde nije mogla da pronađe posao. Danas se u radnji Nargis izrađuje sve – od jednostavne poslovne odeće do raskošnih venčanica s ručnim vezom. "Predstavnici talibana nasumično proveravaju naše preduzeće i zahtevaju da nosimo hidžab čak i unutar radnje, gde su sve zaposlene i mušterije žene", rekla je ona, misleći na maramu za glavu koju talibani zahtevaju da žene nose u okviru strogog islamskog pravila oblačenja. Ipak, za Nargis je najveći problem je ekonomski. Broj porudžbina je naglo opao, a preostale mušterije se često cenkaju oko cena. Pojedinih meseci kasni s kirijom i muči se da isplati zarade zaposlenima. Uprkos finansijskim poteškoćama, ona i njeno osoblje odlučni su da radnja nastavi da radi, ističući da im taj posao daje osećaj svrhe u životu. "Ali moj glavni problem je nedostatak mušterija", rekla je ona.

Iranska ogromna i nemirna jugoistočna provincija Sistan-Balučistan, koja se nalazi duž granice s Avganistanom i Pakistanom, poslednjih nedelja je bila svedok smrtonosnog rasplamsavanja nasilja. Naoružane grupe i iranske snage bezbednosti sukobljavaju se gotovo svakodnevno širom siromašne provincije, u kojoj decenijama traje pobuna niskog intenziteta. Separatističke grupe i islamistički militanti u Sistan-Balučistanu, gde živi iranska marginalizovana etnička manjina Baluči, sve više koordiniraju svoje napore kako bi se suprotstavili iranskoj državi, kažu stručnjaci. Intenziviranje pobune pogoršalo je bezbednosne pretnje s kojima se suočava Iran, koji je i dalje u ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom i sprema se za moguću obnovu velikih američkih borbenih operacija. "Obnovljeni napadi u Sistan-Balučistanu dolaze u vreme kada se Islamska Republika suočava s neviđenim vojnim i ekonomskim pritiskom", rekao je Hamidreza Azizi, viši analitičar za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi sa sedištem u Briselu. "Ono zbog čega je situaciju još više zabrinjavajuća za Teheran jeste mogućnost da lokalizovane pobunjeničke aktivnosti postanu deo šireg bezbednosnog izazova", dodao je on. Niz napadaBalučke naoružane grupe preuzele su odgovornost za niz napada "udari i beži", smrtonosne bombe pored puta i pucanje na Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC), elitnu granu iranskih oružanih snaga, paravojne snage Basidž i lokalnu policiju širom pokrajine poslednjih nedelja. Iranski mediji su 14. oktobra izvestile da su policajac i lokalni komandant Basidža ubijeni u odvojenim napadima u gradu Mehrestan. Dan ranije, IRGC je saopštila da je jedan od njenih članova ubijen pošto je pokušaj uzimanja talaca izazvao sukobe u Zahedanu, glavnom gradu provincije Sistan-Balučistan. Takođe 13. oktobra, u gradu Taftan izbio je oružani obračun između naoružanih ljudi i IRGC-a. Kao odgovor, vlasti su pojačale bezbednosne operacije u provinciji, uključujući preventivne akcije protiv, kako se sumnja, pobunjeničkih ćelija, ističući porast pretnji. Iran je takođe 11. oktobra pogubio istaknutog balučkog militanta. Omar Dorostaran je osuđen za oružanu pobunu, članstvo u terorističkoj grupi i saučesništvo u oružanom ustanku. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakei je 12. oktobra rekao da "terorističke grupe" koje operišu u tom području deluju po "planovima koje su osmislili Izrael i Sjedinjene Države da destabilizuju granice zemlje". Azizi iz Međunarodne krizne grupe rekao je da iranski zvaničnici sve više strahuju da bi njihovi protivnici mogli pokušati da iskoriste postojeće etničke i političke nesuglasice kako bi otvorili nove frontove unutar zemlje. "Teheran izgleda odlučan da spreči da se dugogodišnji bezbednosni problem razvije u ozbiljniju ranjivost tokom potencijalnog novog rata", rekao je on. Sistan-Balučistan, druga po veličini iranska provincija otprilike veličine kao Sirija, posebno je strateški važna i osetljiva. Graniči se s Avganistanom kojim vladaju talibani i pakistanskom provincijom Balučistan, koja je takođe bila poprište decenijama duge pobune. U Sistan-Balučistanu se takođe nalazi Čabahara, jedina iranska luka s direktnim pristupom otvorenom okeanu. To omogućava Iranu da zaobiđe Ormuski moreuz, glavnu žarište u ratu sa SAD i Izraelom. Spajanje militanataČetiri odvojene naoružane balučke grupe udružile su snage u decembru 2025. pod Narodnim frontom Mobarizun, naznačavajući bližu koordinaciju među militantnim frakcijama. Krovna grupa uključuje Džaiš el-Adl, balučku separatističku militantnu grupu koju su Iran i Sjedinjene Američke Države označili kao terorističku organizaciju. Veruje se da Džaiš el-Adl deluje iz Pakistana i najmoćnija je balučka oružana grupa koja se bori protiv Teherana. Iran je optužio Sjedinjene Američke Države i Izrael da naoružavaju grupu. "Iranska vlada se trenutno suočava s višestrukim pritiscima kod kuće i u inostranstvu i, naravno, oružane grupe su možda došle do zaključka da su pronašle dobru priliku da prošire svoje operacije", rekla je Fatemeh Aman, iranska analitičarka koja živi u SAD. "Ako ovi napadi postanu koordinisani, održivi i kontinuirani, mogli bi predstavljati ozbiljniji bezbednosni izazov za vladu", rekla je Aman za Radio Farda (Iranski servis RSE). Stručnjaci kažu da oružane grupe iskorišćavaju dugogodišnje nezadovoljstvo balučke manjine, od kojih su mnogi sunitski muslimani, dok su i Iranu većini šiiti. Ta manjina se dugo suočava s nesrazmernom diskriminacijom i nasiljem od strane vlasti. Baluči čine oko pet odsto od oko 90 miliona stanovnika Irana. S druge strane, od svih pogubljenih zatvorenika u toj zemlji, oko 20 odsto su pripadnici te manjine. Tokom antiestablišmentskih protesta koji su potresli Iran 2022, Sistan-Balučistan je bio poprište najsmrtonosnijeg akcije vlasti. Tridesetog septembra te godine, poznatog kao "Krvavi petak", skoro 100 demonstranata je ubijeno iz vatrenog oružja. Siromaštvo, verska i etnička diskriminacija i nedostatak političke zastupljenosti "stvorili su osnovu za duboko nezadovoljstvo u toj provinciji", rekla je Aman. "Vladin pristup zahtevima naroda Baluča, uglavnom zasnovan na bezbednosti, takođe je doprineo širenju ovog nepoverenja", dodala je ona.

Ruski ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev stigao je ove nedelje u Islamabad u prvu zvaničnu posetu najvišeg zvaničnika za unutrašnje poslove te zemlje, ističući povećanje zabrinutosti Moskve zbog regionalne bezbednosti na njenom južnom krilu. Poseta Kolokolceva usledila je nekoliko dana posle sastanka Moskovskog formata konsultacija o Avganistanu – koji takođe uključuje Rusiju, Kinu, Indiju i Iran – na kojem su se pakistanski i talibanski predstavnici sukobili zbog navoda da njihove zemlje podržavaju militante koji bi mogli da ugroze stabilnost daleko izvan njihovih granica. Zvanična saopštenja iz Islamabada i Moskve naglasila su jačanje međusobnih veza, dok su analitičari rekli da je Kolokolcevljeva četvorodnevna poseta više povezana sa strahovima Rusije od prisustva u regionu Islamske države Horasan provincije (IS-K), poznate po napadima visokog profila, uključujući bombaški napad na aerodromu u Kabulu 2021, bombaški napad u Kermanu u Iranu 2024. i napad na Crocus City Hall u Rusiji 2024. Suprotstavljanje Islamskoj državiDok Moskva jača diplomatske odnose sa Kabulom u nadi da će obuzdati IS-K, ogranak ekstremističke grupe Islamska država, talibanske vlasti su usmerile pažnju na rusku vojnu opremu, uključujući dronove, kako bi se uravnotežile sa svojim bivšim saveznikom Pakistanom. Sve pomirljiviji stav Moskve prema talibanima izazvao je široke međunarodne kritike zbog sveopštih ograničenja prava žena koje je nametnula ta grupa, kao i njenog oštrog postupanja s političkim protivnicima. "Otopljavanje veza između Moskve i Kabula nije deo novog saveza, već slojevitog regionalnog pregrupisavanja", rekao je Omar Samad, viši saradnik Atlantskog saveta koji je takođe bio ambasador Avganistana u Kanadi i Francuskoj pod prethodnom administracijom. Rusija "dobija jeftinu avganistansku tampon zonu na ranjivom krilu Centralne Azije", rekao je Samad za RSE. "Takva saradnja bi mogla pomoći Moskvi da obuzda pretnje od Islamske države-Horasan, regionalnog ogranka Islamske države i ideološkog rivala talibana". Zabrinutost Rusije zbog IS-K istakao je u maju Aleksandar Bortnjikov, šef Federalne službe bezbednosti (FSB) te zemlje, koji je upozorio da grupa regrutuje građane zemalja Centralne Azije i migrantske radnike unutar Rusije. Rusija je u julu 2025. postala prva zemlja koja je formalno priznala talibansku vladu i ostaje jedina koja je to učinila. Za razliku od 1990-ih, kada je Rusija snabdevala oružjem i pružala pomoć snagama koje se bore protiv talibana, Moskva je prihvatila militantne islamiste kao političku realnost, nastojeći da zaštiti svoje bezbednosne interese u Centralnoj Aziji, posebno duž severnih granica Avganistana. Sporazum o saradnjiSekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu i talibanski ministar odbrane Mohamed Jakub u maju su u Moskvi potpisali sporazum o vojno-tehničkoj saradnji. Puni uslovi sporazuma nisu objavljeni, mada je Jakub rekao da se fokusira na popravku i održavanje vojne opreme ruske proizvodnje koja se već nalazi u Avganistanu. U studiji objavljenoj 2025. u časopisu Journal of Asian Security and International Affairs, istraživači Tatjana Belousova i Ragav Šarma izneli su argument da otopljavanje odnosa Moskve s talibanima odražava pragmatičnu procenu ruskih bezbednosnih interesa, posebno njenu zabrinutost zbog pretnje koju predstavlja IS-K. Međutim, dok je borba protiv terorizma ključni ruski prioritet, talibani traže vojnu pomoć kako bi ojačali svoju odbranu, posebno protiv pakistanskih vazdušnih napada. Po povratku iz Moskve krajem maja, Jakub je rekao da Pakistan uskoro više neće smeti da napada avganistansku teritoriju, mada je takođe naglasio da sporazum s Rusijom nije pakt o međusobnoj odbrani. Pakistanske i talibanske snage su se više puta sukobljavale duž zajedničke granice, a tenzije su eskalirale posle pakistanskih vazdušnih napada na Kabul i druge lokacije u Avganistanu u oktobru 2025. Pakistan je ranije izvodio napade unutar Avganistana, uključujući mart i decembar 2024. Dalji udati i napadi iz odmazde usledili su 2026. Pakistan, koji je decenijama podržavao avganistanske talibane, optužuje Kabul da pruža utočište Tehrik-e Taliban Pakistan (TTP), poznatom i kao pakistanski talibani, islamističkoj militantnoj grupi koja je izvodila smrtonosne napade na pakistanske snage bezbednosti i civile. Avganistanski talibani negiraju da pružaju utočište toj grupi. Ipak, za Moskvu, borba protiv terorizma ostaje ključna za njen angažman s Kabulom, a nedavno su objavljeni i izveštaji o direktnijoj ruskoj pomoći talibanskim snagama. Afghanistan International u julu je, pozivajući se na dva izvora u talibanskom Ministarstvu odbrane, tvrdio da Rusija pomaže u finansiranju, obuci i opremanju nove talibanske jedinice specijalnih snaga s 8.000 pripadnika. Jedinica, poznata kao Hibati jedinica, navodno bi sprovodila operacije protiv IS-K i pomagala u obezbeđivanju granice Avganistana s Pakistanom. "Moskva javno artikuliše akutnu terorističku pretnju koja dolazi s avganistanskog tla, dok istovremeno produbljuje veze s talibanima", napisao je geopolitički analitičar Eldaniz Guseinov u časopisu The Diplomat. "To je dvostruki karakter ruske strategije. Narativ o pretnji pojačava samoproglašenu bezbednosnu ulogu širom Centralne Azije; partnerstvo s Kabulom pruža instrument za tu ulogu". Takođe se kaže da su talibani pojačali nadzor dronovima u severoistočnoj avganistanskoj provinciji Badahšan, gde su naoružane opozicione grupe i dalje aktivne. Rusija nije naznačila da snabdeva talibane tehnologijom dronova ili da im pomaže u njenom razvoju. Međutim, Afghanistan International je 1. oktobra objavio, pozivajući se na bivše visoke avganistanske zvaničnike, da talibani pokušavaju da nabave dronove i drugu vojnu opremu od Belorusije, bliskog ruskog saveznika, navodno uz finansijsku pomoć Indije i odobrenje Moskve. Te tvrdnje nisu nezavisno potvrđene. Samad je rekao da je povećanje saradnje Rusije s talibanima izazvala nelagodu u Pakistanu, premda Iran i Kina dele interes Moskve za ograničavanje zapadnog vojnog uticaja u Avganistanu i širem regionu. Za talibane, koristi su i diplomatske i vojne, iako ovo drugo ostaje ograničenog obima. "Talibani dobijaju formalno priznanje, podršku za svoje napore u borbi protiv terorizma i narkotika, i jeftinu pomoć u održavanju oklopa i helikoptera iz sovjetskog doba, zaštitu od pakistanskih udara, a zasad ne novi arsenal", rekao je Samad.

Javne zgrade oštećene u požaru, razbijena stakla i opljačkane radnje, ulice pune kamenja i spaljenih kontejnera za smeće. To su prizori u Tirani, dok su studentski protesti ušli u četvrti dan i proširili se i na druge gradove u Albaniji. U sukobima policije i grupa demonstranata, uglavnom maskiranih, povređene su desetine ljudi, većinom policajaci, navode vlasti. Policija je koristila suzavac i vodene topove da rastera demonstrante. Studenti kažu da protestuju zbog visokih troškova obrazovanja i vladine korupcije, dok im je glavni zahtev ostavka Vlade na čelu s Edijem Ramom. Njima su se pridružili i učenici srednjih škola. Nastava je bojkotovana na univerzitetima u Tirani i nekoliko drugih gradova, kao i u pojedinim gimnazijama u glavnom gradu. Više od studenata, nezadovoljstvo koje povezuje generacijePosle četiri dana protesta i sukoba s policijom, studenti i dalje izlaze na ulice Tirane. Prema navodima vlasti, samo u večernjim satima 15. oktobra privedeno je 160 demonstranata. Studenti, međutim, poručuju da će nastaviti da protestuju. "Nemamo drugi put, nije nam ostavljen drugi izbor. Šta da radi student koji ne može da pokrije troškove obrazovanja i života iako radi? Šta da radi kada ga niko ne sluša, kada ga gaze? Diploma nema nikakvu vrednost jer nema meritokratije, radna mesta su za decu političara, administracije, oligarha", kaže za Radio Slobodna Evropa Bljerta (Blerta), studentkinja Ekonomskog fakulteta u Tirani. Na ulicama Tirane, uz studente su i profesori. Ljuš Susaj (Lush), profesor na Poljoprivrednom univerzitetu u Tirani, kaže da protestuje zbog svojih studenata i svih onih koji su bili prinuđeni da napuste zemlju. "Jedna od mojih studentkinja završila je master studije s odličnim uspehom. Znate li šta radi? Pravi burek u nekom lokalu u Tirani. To je za mene bolno", kaže Susaj za RSE. On tu situaciju pripisuje politizaciji škola i univerziteta, kao i odsustvu meritokratije pri zapošljavanju. "U školama i na univerzitetima ne možeš da se zaposliš bez podrške vladajuće partije. Partija odlučuje o svemu. Student može da završi s odličnim rezultatima, ali će posao dobiti partijski aktivista bez potrebnih sposobnosti i bez ikakve veze s obrazovanjem. Situacija koju danas vidimo posledica je lošeg upravljanja, korupcije i nepotizma. Krivica nije na studentima. Oni su u svom pravu. Došao bi dan kada će eksplodirati", kaže Susaj. Pored studenata i profesora, na protestu su i penzioneri. Među njima je Sirja Džani (Syrja Xhani), bivši član trupe Nacionalnog cirkusa i jedan od organizatora protesta protiv rušenja Narodnog pozorišta 2020. On kaže da već 140 dana protestuje protiv Ramine vlade. Nezadovoljstvo Raminom vladom već mesecima izvodi građane na ulice. Proteste je prvobitno podstakao sporni turistički projekat u Zvernecu kod Valone, povezan s Džaredom Kušnerom (Jared Kushner). Prema demonstrantima, taj projekat, kao i drugi, pokazuje da politika svoje interese stavlja iznad interesa građana i zanemaruje javni interes. "Ljudi na vlasti stiču basnoslovno bogatstvo, dok građani prave računicu kako da prežive. Radio sam sve te godine i kakvu penziju primam? Moram da biram da li ću kupiti lekove ili hranu", kaže on za RSE. Džani ocenjuje da je protest zakasnio. Drugi penzioner pored Džanija, koji nije želeo da bude imenovan, smatra da njegova generacija snosi deo odgovornosti za ovakvu situaciju i da bi trebalo svakog dana da stoji uz studente. "Naša je greška što nismo umeli da srušimo komunizam, da ga iščupamo iz korena. Neka trpimo posledice, ali moramo biti na trgu zbog naše dece. Nazad nema", kaže on za RSE. Demonstranti krive vladu za eskalacijuStudenti i drugi građani koji učestvuju u protestu kažu da je eskalacija bila jedini preostali način da se čuje njihov glas. Aurelj Kujtimi (Aurel), aktivista za studentske prava, kaže da je situacija eskalirala zbog arogancije vlade. "Građani nisu saslušani, naprotiv, ismevani su i ponižavani. Eskalaciju je izazvala vlada, dok nasilje koje državna policija sprovodi nad mladima još više revoltira", kaže Kujtimi za RSE. On izražava žaljenje zbog malih preduzeća koja su oštećena tokom protesta, ali ne i zbog velikih kompanija koje su, prema njegovim rečima, povezane s vlašću i koje su profitirale od novca poreskih obveznika. U petak su se na društvenim mrežama pojavile fotografije radnji na čijim su vratima okačeni beli papiri s natpisom: "Podržavamo studente, nemojte nam praviti štetu". U međuvremenu, u videu objavljenom u petak na Fejsbuku (Facebook), premijer Rama je rekao da protesti nemaju veze s legitimnim brigama i težnjama građana za boljim životom. On je optužio "strane ruke", ne precizirajući o kome se radi, da podstiču nerede kako bi sprečile napredak Albanije ka članstvu u Evropskoj uniji. Dan ranije on je za agenciju Rojters (Reuters) rekao da neće podneti ostavku. Profesor Ljuš Susaj takođe eskalaciju vidi kao posledicu načina na koji se upravljalo protestima i optužuje policiju za nasilje nad demonstrantima. "Prvog dana kada je protest eskalirao, bio sam ispred Ministarstva obrazovanja. Posle suzavca, ušao sam u jednu od uličica sa svojim studentima da bih im pomogao. Policajci su došli da ih udaraju, iako su ležali na zemlji. Kada su me videli, prepoznali su me i otišli. Policija je ovih dana pokazala potpuno neprofesionalno ponašanje. Mladi su prepuni gneva prema ovoj vladi i, kada ih i policija maltretira, kako drugačije mogu da reaguju", kaže on. Delegacija EU u Albaniji osudila je eskalaciju nasilja i uništavanje javne i privatne imovine, pozivajući demonstrante na uzdržanost. Ona je tražila od policije da primenjuje silu srazmerno i da se tvrdnje o preteranoj upotrebi sile prema demonstrantima i novinarima hitno istraže. Policija je upozorila da će svako prekoračenje ovlašćenja povući odgovornost, dok je Zaštitnik građana počeo da ispituje da li je upotreba sile prema demonstrantima bila srazmerna. Sukobi su izazvali zabrinutost i za bezbednost dece u školama u blizini zona u kojima se održavaju protesti. Elona Đilmi (Gylmi), novinarka s više od 20 godina iskustva i majka deteta koje ide u školu blizu Ministarstva obrazovanja, kaže da podržava proteste i razume gnev mladih, ali da je zabrinuta zbog izloženosti učenika suzavcu. "Kao roditelj, čije dete ide u školu na oko 100 metara od Ministarstva obrazovanja, izuzetno sam zabrinuta. Danas je na nastavi bilo samo šestoro dece i roditelji su ih odveli pre završetka nastave. Ministarstvo obrazovanja bi, prema mom mišljenju, trebalo da obustavi nastavu u školama blizu institucija koje se napadaju tokom protesta. Deca su izložena velikim količinama gasa i hemikalija", kaže ona za RSE. Prema demonstrantima, rešenje političke krize vodi preko ostavke premijera Edija Rame, formiranja tehničke vlade i održavanja prevremenih izbora. Oni takođe traže otvaranje političkog dijaloga.

Američki državni sekretar Marko Rubio ovog vikenda dolazi u Uzbekistan na razgovore s pet centralnoazijskih zemalja, dok Trampova administracija nastoji da ojača komercijalne veze i proširi stratešku prisutnost Vašingtona u regionu. Rubio će prisustvovati ministarskom sastanku u Samarkandu, koji se održava od 17. do 20. oktobra u formatu C5+1 i koji će okupiti SAD i Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan. On će imati i bilateralne sastanke s visokim zvaničnicima iz sve pet zemalja i predvodiće komercijalnu delegaciju od više od 200 poslovnih lidera, saopštio je Stejt department 13. oktobra. Ova poseta prati sve veće interesovanja SAD za kritične minerale, energetske resurse i transportne koridore Centralne Azije, dok vlade u regionu nastoje da diversifikuju partnerstva i smanje zavisnost od tradicionalnih sila. "Ovo angažovanje između SAD i centralnoazijskih zemalja bez presedana, kao i ovo putovanje, bili bi prvi korak ka tome", rekao je za RSE Ken Moriasu (Moriyasu), viši saradnik Hadson instituta. "Centralnoazijske zemlje nisu baš toliko prijatno da se ruska dominacija zameni kineskom dominacijom", rekao je on, objašnjavajući zašto se zemlje tog regiona okreću Vašingtonu i evropskim partnerima. Rat Rusije protiv Ukrajine odvratio je pažnju i resurse Moskve, stvarajući priliku drugim silama da prodube veze s Centralnom Azijom. Kina je u međuvremenu proširila prisustvo u regionu kroz trgovinu, infrastrukturna ulaganja i svoju vodeću Inicijativu Pojas i put. "Trampova administracija je veoma fokusirana na svoje interese, na američke interese i na globalno nadmetanje s Kinom", rekao je Arijel Koen (Ariel Cohen), nerezidentni viši saradnik Atlantskog saveta i direktor programa za energetiku, rast i bezbednost pri Međunarodnom centru za poreze i investicije. "Jasno, Kina je dominantan ekonomski partner, a Rusija i dalje obezbeđuje mnoge bezbednosne veze, ali Sjedinjene Države ne odstupaju i ne napuštaju taj prostor", dodao je Koen. Jačanje ekonomskih i diplomatskih veza moglo bi pomoći Vašingtonu da obezbedi lance snabdevanja, proširi komercijalne mogućnosti i spreči da bilo koja pojedinačna sila stekne preovlađujući uticaj u tom regionu. Planirana delegacija od više od 200 poslovnih lidera podvlači fokus administracije na komercijalnu diplomatiju, rekli su analitičari, dodajući da Vašington očekuje da će se ssnažnije angažovanje pretvoriti u investicije i poslovne sporazume u nizu sektora. Kritični minerali su važan deo slike, ali je strateška vrednost Centralne Azije i u njenom položaju između Kine, Rusije, Južne Azije i Evrope. Transportne rute koje povezuju region s međunarodnim tržištima dobile su na značaju pošto vlade traže alternative rutama koje prolaze kroz Rusiju. Morijasu je ukazao na Srednji koridor, koji povezuje Centralnu Aziju preko Kaspijskog mora i Južnog Kavkaza s Evropom. Snažnije prisustvo američkih kompanija duž ovih ruta moglo bi pomoći u uspostavljanju trajnih američkih ekonomskih interesa u regionu. Uspeh Rubiove posete zavisiće od toga da li će diplomatski zamah doneti konkretne investicione obaveze i trajan komercijalni angažman, a ne samo skup na visokom nivou. Centralna Azija u žižiOrganizacija sastanka daje Uzbekistanu priliku da ojača odnose s Vašingtonom i podigne svoj profil kao regionalnog diplomatskog središta. Predsednik Šavkat Mirzijojev više puta je tražio bliži angažman sa SAD. Vašington je, prema bekgraund informacijama dostavljenim za ovaj tekst, pozvao Mirzijojeva i kazahstanskog predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva na samit G20 u Majamiju u decembru. Diplomatski angažman podstakao je spekulacije o mogućoj poseti predsednika Donalda Trampa (Trump) Centralnoj Aziji, što bi bio korak bez presedana za aktuelnog lidera SAD i što bi Vašingtonu moglo omogućiti konzistentniji pristup regionalnim liderima. Lora Linderman (Laura), viša saradnica Američkog saveta za spoljnu politiku i direktorka programa Instituta za Centralnu Aziju i Kavkaz, rekla je da je Rubiovo učešće na sastanku C5+1 već pozitivna stvar. Ona je dodala da bi proširenjem formata na Azerbejdžan, čime bi nastao okvir C6+1, angažman bio još ambiciozniji. "Događaj bi se smatrao još većim uspehom ako bi SAD proširile format na C6+1 i uključile Azerbejdžan", rekla je Linderman za RSE. Visoki direktor s Volstrita, koji putuje s Rubiovom delegacijom u Samarkand, rekao je da nikada, posle nekoliko decenija saradnje s regionom, nije video tako snažno interesovanje američkih kompanija. On je govorio pod uslovom da mu se ne navodi ime jer nije ovlašćen da razgovara s novinarima. "Znamo da postoje bliske lične veze između članova Trampove administracije i pojedinih centralnoazijskih predsednika. Ipak, sadašnje interesovanje za Uzbekistan i druge zemlje u regionu prevazilazi te odnose. Ono je i lično i institucionalno", rekao je on za RSE. Povećano interesovanje američkih kompanija podstaknuto je i snažnijom ekonomskom konkurencijom s Kinom, dodao je direktor. "Američki biznis je shvatio da će, ako ne intenzivira poslovne aktivnosti u regionu, Kina uskoro sve to progutati. Žele da se nadmeću s Kinom globalno, ali i na njenom pragu, jer je region odmah pored nje", rekao je on. Posle Uzbekistana, Rubio putuje u Mumbai i Džamnagar u Indiji, u svoju drugu zvaničnu posetu toj zemlji ove godine. On će se sastati s vladinim zvaničnicima i poslovnim liderima radi razgovora o strateškom partnerstvu SAD i Indije, regionalnim i globalnim događajima, energetskoj saradnji i komercijalnim investicijama.

Evropska unija radi na više frontova kako bi ograničila broj ruskih državljana koji mogu da uđu u zemlje članice, uključujući i "nuklearnu opciju" potpune zabrane svih takozvanih nesuštinskih putovanja u šengensku zonu. Ti potezi su usledili nakon što su Brisel i nekoliko članica upozorili da su pojedinci koji koriste rusko diplomatsko pokriće ili putuju na turističke vize imali ključnu ulogu u raznim vrstama hibridnih napada u EU. Nedavno su nemačke vlasti otkrile da je glavni osumnjičeni za napad dronom na aerodrom u Lajpcigu u avgustu, koji je izazvao velike poremećaje u saobraćaju, beloruski i ruski državljanin koji je ušao u EU sa šengenskom turističkom vizom izdatom u Italiji. U procurilom dokumentu EU predsedavanja o različitim opcijama za ruske vize, u koji je uvid imao RSE, navodi se da je "jedino dugoročno i efikasno rešenje izgleda mogućnost usvajanja restriktivnih viznih mera kojima bi se zabranila nesuštinska putovanja za jednu nacionalnost podnosilaca zahteva". U dokumentu se navodi da bi za takav potez bile neophodne izmene viznog kodeksa EU i da bi se "te vizne mere primenjivale na ujednačen način kao zakon EU". Izmena viznog kodeksa bila bi usvojena kvalifikovanom većinom, koju čini 55 odsto svih država članica koje predstavljaju 65 odsto ukupnog stanovništva EU. Veća promena viznog kodeksa EU mogla bi da usledi kasnije tokom godine, ali nekoliko članica, naročito na jugu Evrope, i dalje oklevaju da potpuno zatvore razne kanale međuljudskih kontakata s ruskim državljanima. Ubrzo posle početka opšte invazije na Ukrajinu 2022, EU je u potpunosti obustavila sporazum o olakšicama za izdavanje viza između EU i Rusije, koji je omogućavao jeftinije vize, vize za višestruki ulazak i jednostavnije procedure za njihovo dobijanje. Brisel je takođe izdao smernice članicama o tome kako da postupaju sa zahtevima Rusa za vize, dajući prioritet takozvanim "suštinskim putovanjima", kao što su podnosioci zahteva iz humanitarnih razloga, uključujući predstavnike civilnog društva, političke disidente i nezavisne novinare, ili radi spajanja porodice. Šarenilo pristupaOve smernice nisu obavezujuće, pa svaka članica ima široka diskreciona ovlašćenja u pogledu toga kako će postupati sa zahtevima Rusa za vize. Rezultat je evropsko šarenilo pristupa zahtevima Rusa za vize. Dok su mnoge zemlje na istočnom boku EU, koje se graniče s Rusijom, uvele veoma stroga pravila i jedva dozvoljavale ulazak ruskim državljanima, južne članice, zainteresovane za letnje posetioce, bile su velikodušnije u izdavanju šengenskih turističkih viza ruskim državljanima. U 2025. dostignut je rekord od invazije, sa 477.878 viza izdatih ruskim državljanima u turističke svrhe. Velika većina njih odobrena je u Grčkoj, Italiji, Francuskoj i Španiji. Dok se ne donese eventualna odluka o potpunoj zabrani ulaska, EU paralelno radi na tri odvojena koloseka kako bi smanjila broj ruskih posetilaca: zabrana za bivše borce u Ukrajini, ograničavanje kretanja ruskih diplomata i takozvane vize s ograničenom teritorijalnom validnošću (LTV), koje dozvoljavaju boravak samo u zemlji koja ih je izdala, dok je onome kome je izdata zabranjeni da odlazi u druge zemlje šengenske zone. U dokumentu EU predsedavanja navodi se da su "LTV vize predstavljene kao privremena mera, do buduće primene potpune zabrane putovanja u nesuštinske svrhe ". Nemačka se zalagala za ovaj pristup i u dokumentu se navodi da je obrazloženje ove inicijative da zemlje koje i dalje izdaju vize za nesuštinska putovanja Rusima "preuzmu punu odgovornost za to, u kontekstu u kojem druge države članice usvajaju mnogo stroži pristup". Međutim, u dokumentu se ukazuje i na ograničenja ovog poteza, uz napomenu da "to ide protiv jednog od osnovnih principa na kojima počiva šengenski prostor, to jest uzajamnog poverenja. To se svodi na renacionalizaciju politike kratkoročnih viza ". Ograničen efekatSama činjenica da gotovo i nema unutrašnjih graničnih kontrola u EU takođe daje LTV vizi ograničen efekat i u dokumentu se navodi da "LTV viza izdata ruskom državljaninu sa zlonamernom namerom ne izgleda da pruža dovoljne bezbednosne garancije protiv daljeg kretanja unutar šengenskog prostora". Što se tiče bivših boraca koji putuju na turističke vize, očekuje se brz pomak u tom smeru. Od raznih evropskih konzulata u Rusiji će najverovatnije biti zatraženo da u okviru rutinskog postupka izdavanja viza proveravaju dokumenta o vojnom roku. Ipak, postoje još neka pitanja, kao što je činjenica da su mnogi zaposleni u konzulatima ruski državljani i da im je Moskva, prema rečima evropskih diplomata upoznatih s tim pitanjem, zapretila sudskim postupkom ako traže takvu dokumentaciju. U zasebnoj diplomatskoj noti, koju je video RSE, razmatra se i opravdanost ograničavanja kretanja ruskih diplomata i konzularnog osoblja unutar EU. Uobičajena praksa trenutno predviđa da rusko diplomatsko osoblje u EU mora samo da obavesti vlasti kada putuje u drugu članicu, ali sada postoji pritisak da se uvede zahtev za prethodno odobrenje zemlje koju namerava da poseti. Još jedna ideja koja dobija na zamahu u Briselu jeste ograničavanje dužine boravka ruskih diplomata i zvaničnika u zemljama domaćinima, jer evropske kontraobaveštajne službe žele da suzbiju dugogodišnje špijunske mreže u kojima diplomate stacionirane na jednom mestu duže vreme često imaju ključnu ulogu.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je da Vašington nastavlja da deli obaveštajne podatke s Ukrajinom nakon što je predsednik Volodimir Zelenski rekao da Kijev nije dobio upozorenje od svojih međunarodnih partnera pre novog talasa ruskih napada na prestonicu, dok izveštaja s bojnog polja ukazuju na ograničavanje pristupa satelitu Starlink. U nastojanju da otkloni zabrinutost da bi njegovi nedavni potezi prema Moskvi mogli da potkopaju ključni izvor podrške Kijevu, Tramp je 14. oktobra novinarima rekao "ne, nismo" kada su ga pitali da li su SAD prestale da dele obaveštajne podatke s Ukrajinom. "Mi im pomažemo i delimo obaveštajne podatke. Želimo da se rat završi", rekao je on, dodajući da Vašington sarađuje i s Kijevom i s Moskvom kako bi se rat okončao. Zelenski je rekao da su ruske snage 13. oktobra lansirale 39 balističkih raketa na Kijev i Harkiv, uključujući i one koje su gađale termoelektranu. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da su u napadu u kojem je pogođena višespratna stambena poginule najmanje tri osobe. "Još jednom, bez prethodnog upozorenja od naših partnera", napisao je Zelenski na društvenim mrežama, dodajući da ukrajinske obaveštajne službe ukazuju da Rusija priprema nova lansiranja balističkih raketa. Odsustvo ranog upozorenja ne utvrđuje da je Vašington zadržavao obaveštajne podatke. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da Ukrajina i dalje prima američke vojne obaveštajne podatke i sugerisao da je kašnjenje možda povezano s vrstom oružja koje je Rusija upotrebila. Pojedini analitičari su primetili da su tvrdnje Zelenskog usledile nakon što je Tramp postigao dogovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ukidanju zabrana na izvoz ruske sirove nafte. Vreme prijavljenog propusta u obaveštajnim podacima, rekli su oni, moglo bi ukazivati na to da Tramp pokušava da pojača pritisak na Kijev da prestane da napada ruske rafinerije. Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u i specijalni predstavnik za Ukrajinu tokom prve Trampove administracije, međutim, naveo je da mu je rečeno da je oblaci sprečili američke satelite da detektuju lansiranje rakete. On je upozorio da ne može nezavisno da proveri objašnjenje. Takvo objašnjenje, rekli su stručnjaci, ukazivalo bi na ograničenje u prikupljanju obaveštajnih podataka, a ne na namernu obustavu razmene obaveštajnih podataka. Ukrajina se u velikoj meri oslanja na američke obaveštajne podatke za odbranu od dolazećih raketa, dronova i aviona, kada rana upozorenja mogu pomoći u spasavanju života civila i zaštiti kritične infrastrukture. Sjedinjene Američke Države imaju 300 do 500 vojnih obaveštajnih satelita koji kruže oko Zemlje, što omogućava više preleta iznad bilo koje lokacije svakog sata. Za poređenje, procenjuje se da evropske zemlje imaju 15 do 20 vojnih izviđačkih satelita. Ukrajina je razvila nezavisne obaveštajne kapacitete i može da identifikuje mnoge ruske vojne lokacije koje želi da napadne, ali otkrivanje dolazećih napada je drugačiji izazov, za koji Kijev u velikoj meri i dalje zavisi od američkih kapaciteta. "Za odbranu, mislim da je to veoma važno", rekao je on, opisujući obaveštajne podatke američkih satelita kao najbolji dostupni izvor ranog upozoravanja. Novi alat veštačke inteligencije, neizvesnost sa StarlinkomNATO takođe pruža obaveštajnu podršku Ukrajini kroz kombinaciju institucionalnih programa alijanse, sistema veštačke inteligencije i bilateralne razmene obaveštajnih podataka pojedinačnih članica. Dok vojna alijansa kao zvanično telo ograničava svoju institucionalnu ulogu na neubojitu pomoć kako bi se sprečio direktan sukob s Rusijom, pojedinačni saveznici, uglavnom SAD, pružaju veoma detaljne taktičke obaveštajne podatke u realnom vremenu. Kao deo svojih napora da ojača svoju odbranu, Ukrajina je 13. oktobra saopštila da će njene snage uskoro početi da koriste model veštačke inteligencije – zajednički razvijen s NATO-om – da bi predvidele gde i kada će ruski napadi dronova udariti. Nazvan "Model br. 13", taj alat analizira podatke iz prethodnih borbenih dejstava, vremenske uslove i uslove na bojištu kako bi se utvrdilo s "velikom verovatnoćom" kako će ruske trupe koristiti dronove na frontu, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane. Model može da predvidi vreme, lokaciju, intenzitet i vrstu korišćenog drona, navelo je ministarstvo. "Rešenje je već validirano korišćenjem skupova podataka iz stvarnog sveta. Poboljšano je i spremno je za integraciju u sisteme za situacionu svest Oružanih snaga Ukrajine", navodi se u saopštenju. Ukrajina se takođe u velikoj meri oslanja na satelitski servis Starlink kompanije SpaceX za navođenje dronova u napadima većeg dometa u okupiranoj južnoj i istočnoj Ukrajini na rusku logistiku, kao i na rafinerije unutar same Rusije. Serhij Beskrestnov, savetnik Zelenskog, rekao je 14. oktobra na Telegramu da su neke usluge Starlinka izgleda ograničene, tačnije da je obustavljen rad njegove vojne verzije, Starshielda, pri brzinama većim od 100 milja na sat (160 km/h). Starshield terminali se Ukrajini isporučuju na osnovu ugovora s američkim Ministarstvom odbrane, koje nije odgovorilo na upite o izveštajima o ograničenoj usluzi. Denis Sjenik, otpravnik poslova Ukrajine u SAD, potvrdio je 14. oktobra za RSE da oružane snage imaju "ograničenja brzine" na Starlink terminalima "koji rade u pokretu". "Starshield je tehnologija koja spasava živote i pomaže nam da sačuvamo živote civila i sprečimo dalja razaranja u Ukrajini koja izaziva Rusija", rekao je on. Zelenski je rekao da je šteta što je njegova zemlja imala poteškoće sa Starlink uslugama i razmenom obaveštajnih podataka, dodajući da je bilo "mnogo raznih iznenađenja" iz SAD u bilateralnim odnosima s Ukrajinom. "Samo želimo da budemo veoma iskreni, veoma jasni i da budemo snažni partneri", rekao je 14. oktobra u Londonu, uz britanskog premijera Endija Barnama (Andy Burnham). Mada su dva ukrajinska zvaničnika upoznatih s pitanjem, koji su kasnije govorili za RSE pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme, rekla su da Kijev beleži poboljšan kvalitet veze pri brzinama do 100 milja na sat, čini se da ograničenje zasad ostaje na snazi. Oni su rekli da to otežava presretanje ruskih dronova na mlazni pogon, koji se poslednjih meseci sve češće lansiraju na Ukrajinu. Ukrajini bi bila potrebna brzina vraćena na najmanje 280 milja na sat, rekao je drugi izvor koji je takođe govorio za RSE. "Ništa nije važnije u ratu od kritičnih obaveštajnih podataka s bojnog polja", rekao je za RSE Šon Visveser (Sean Wiswesser), bivši viši operativni oficir američke Centralne obaveštajne agencije (CIA). "Ne bi trebalo da potcenimo ključnu ulogu koju je razmena obaveštajnih podataka iz SAD igrala za Ukrajinu u ovom ratu", dodao je Visveser, napominjući da je Vašington nastavio da pruža obaveštajne podatke uprkos političkim neslaganjima i teškoćama u prošlosti. Nakon najnovijih incidenata, dvostranački Ukrajinski kokus u američkom Kongresu saopštio je da je uznemiren ovim događajima, dodajući da su "ograničenja koja dovode civile u opasnost nesavesna i Kongres ih neće prihvatiti". Usporavanje usluge nije nezavisno potvrđeno. SpaceX kontroliše Ilon Mask (Elon Musk), saveznik Trampa. Čini se da usporavanje ne utiče na komercijalne korisnike Starlinka, već uglavnom na vojne operatere specijalizovanih Starshield terminala. "Sva ograničenja brzine ili korišćenja određuje američka vojska i, u krajnjoj liniji, predsednik SAD", napisao je Mask na X 14. oktobra govoreći o pružanju Starshielda Ukrajini, dok je "korišćenje Starlinka ograničeno na civilne ili odbrambene aktivnosti". On je dodao da se Starlink "ne može koristiti za ofanzivne vojne akcije, jer bi to bilo neprikladno za komercijalnu kompaniju". Kompanija je ranije već odbila zahtev Kijeva za pristup sistemu za operacije u Crnom moru blizu Krimom koji je okupirala Rusija, kao i u drugim delovima fronta, uključujući Herson i Donjeck. Mask je tada rekao da je zahtev odbijen jer bi "SpaceX bio eksplicitno saučesnik u velikom ratnom činu i eskalaciji sukoba". Prekid vatre u energetskom sektoru?Zabrinutost u vezi s obaveštajnim podacima takođe je usledila posle spora oko Trampove najave o prekidu vatre u energetskom sektoru između Rusije i Ukrajine i njegove odluke da ublaži ograničenja na izvoz ruskog dizela. Tramp je 9. oktobra objavio predloženo primirje, ali nijedna strana nije jasno potvrdila takav sporazum, dok je Tramp 12. oktobra rekao da su "pristali (na prekid vatre). Znate zašto? Zato što sam rekao 'slažete se' - zato. Pristali su zato što sam rekao da su se složili i ta stvar mora da se reši". Volker je rekao da nema razloga da veruje da je energetski prekid vatre na snazi jer nijedna vlada nije formalno pristala na njega. "Ono što bi me ubedilo je da sam čuo od Rusa da bi pristali na energetski prekid vatre ako Ukrajina uzvrati", rekao je on, napominjući da je Kijev već naznačio spremnost da prihvati takav aranžman ako Moskva učini isto. "To nismo čuli i postupci Rusije pokazuju da se oni s tim ne slažu", rekao je Volker. Tramp je više puta okrivio ukrajinske napade na rusku naftnu infrastrukturu da doprinose višim cenama goriva u SAD, što je politička briga republikanaca uoči izbora za Kongres u novembru. Mnogi analitičari su umesto toga ukazali na rat SAD protiv Irana kao mnogo veći faktor u povećanju cena, što je takođe rekao i Zelenski.

Ukrajinski napadi dronovima na tri data centra kojima upravlja ruski Yandex izazvali su štetu za koju će, prema izveštajima, biti potrebni meseci da se poprave, dok su takođe izazvali poremećaje u svakodnevnom životu širom Rusije i drugih zemalja u kojima posluje ova velika tehnološka kompanija. Pogođene su velike kompanije koje koriste Yandexove usluge klaud računarstva, od lanaca maloprodaje hrane Magnit i Lenta do Lamodine mreže modnih prodavnica. Neki od onih koji traže seks ili romansu na sajtu za upoznavanje Twinby takođe su bili razočarani. Drugi nisu mogli da se prevezu pomoću aplikacije za taksi Yandex Go ili da pristupe svom novcu na Yandex Pay, koje desetine miliona Rusa svakodnevno koriste. Yandexova usluga e-maila je takođe zahvaćena. Iako je niz ključnih usluga ponovo bio u funkciji do 12. oktobra, napadi su istakli ranjivost koju operateri iz tehnološke industrije sada pokušavaju da reše. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima 13. oktobra da se Yandex "suočava s poteškoćama i naravno da vlada razmatra to pitanje". Dodao je da Yandex preduzima "hitne korake za rešavanje posledica napada". Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su napadi na tri Yandexove lokacije bili odgovor na ruske napade na ukrajinske centre koji su uticali na internet i mobilne usluge u Ukrajini. Yandex se često opisuje kao "ruski Google", iako je zapravo prodao svoj pretraživač u okviru podele imovine 2024. i pruža druge usluge, kao što su deljenje vožnje i dostava hrane, koje Google ne pruža. Yandex ima pet data centara u Rusiji, pokazuje izveštaju kompanije iz 2025. godine. Tri glavna su ona koja su pogođena: Sasovo, Kaluga i Vladimir. Pored toga, postoje manji data centri u Mitiščiju i Ivantejevki, oba u Moskovskoj oblasti. Yandex je otvorio drugi data centar u Vladimiru 2025. godine, koji su neki medijski izveštaji računali odvojeno, čime je ukupan broj šest na nacionalnom nivou. Serhij Petrenko, bivši šef Yandexa u Ukrajini, rekao je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) da se "oko 80 odsto ruskih data centara nalazi u Moskvi i okolnoj Moskovskoj oblasti. Tako da će se, naravno, napadi tamo nastaviti i, prirodno, praviće sve veću štetu". On je dodao da je Yandex izgubio "polovinu ili više svog kapaciteta" i "ne može da nastavi da radi s istom funkcionalnošću". Drugi stručnjaci su ukazali na to da su ruski centri podataka centralizovaniji od ukrajinskih i stoga ranjiviji. Nikolaj Mitrohin, istraživač u Centru za istočnoevropske studije Univerziteta u Bremenu, napisao je na društvenim mrežama da se 95 odsto ruskih data centara nalazi u dometu ukrajinskih dronova. Kijev, dodao je on, ima "sve mogućnosti da vrati Rusiju u analognu eru". Yandexa je posle prva dva napada naveo da su "data centri gvozdeno srce Yandexa", dodajući da "milioni korisnika proveravaju saobraćaj i planiraju rute, slušaju muziku, gledaju filmove, naručuju namirnice i dobijaju odgovore na svoja pitanja. Naša tehnologija pomaže stotinama hiljada kompanija da vode svoje poslovanje". U saopštenju se dodaje da zaposleni "rade danonoćno" kako bi stvari vratili u normalu. Ruski mediji su izvestile da bi to moglo da potraje mesecima, budući da zapadne sankcije ograničavaju snabdevanje nekim neophodnim materijalima i opremom. "U poslednjih nekoliko dana, cena servera i opreme za obradu podataka u Rusiji porasla je za 10-15 odsto", rekao je Eldar Murtazin, analitičar u Mobile Research Group, za nezavisni onlajn medij Fontanka. Među pogođenim lokacijama su i one na kojima se nalaze tri Yandexova superkompjutera, nazvana "Červonenkis", "Ljapunov" i "Galuškin", mada kompanija nije navela da li su oštećeni. Izvan RusijeYandex je prisutan u inostranstvu s prijavljenim globalnim prihodom prošle godine od oko 11 milijardi dolara i ima kancelarije u nekoliko bivših sovjetskih zemalja, dok pruža usluge taksi prevoza preko aplikacije u drugim delovima Evrope i u Africi. Čini se da su neke od ovih usluga osetile posledice posle ukrajinskih udara. U Moldaviji, na primer, Yandex Go drži oko 60 odsto tržišta taksi prevoza. Kompanija je 12. i 13. oktobra obavestila korisnike da ima tehničkih problema, mada nije navela uzrok. Poteškoće su nastupile u vreme kada je kompanija već upletena u sudski spor zbog odbijanja da otkrije podatke o vozačima koji koriste njenu aplikaciju za taksi. Sudski spisi do kojih je došao Moldavski servis RSE pokazali su da slučaj obuhvata oko 7,8 miliona dolara prihoda, koji su navodno direktno išli u banke u Dubaiju i Kazahstanu bez oporezovanja pre izlaska iz zemlje. Kašnjenja i poteškoće za vozače i putnike takođe su prijavljene u Kazahstanu, što je izazvalo širu zabrinutost zbog zavisnosti zemlje od ruske digitalne infrastrukture i potencijalne ranjivosti osnovnih usluga na poremećaje izazvane ratom. Slični problemi su prijavljeni i u Jermeniji i Belorusiji, dok je Balkanski servis RSE ustanovio da je aplikacija za taksi potpuno funkcionalna u Srbiji. Yandex u Srbiji je za RSE na pitanje da li postoje problemi usled napada na data centre, naveo da u radu pojedinih funkcija aplikacije Yandex Go trenutno može dolaziti do poteškoća, ali da njegovi timovi rade na tome da sve funkcije budu obnovljene u najkraćem mogućem roku. "Za funkcionisanje složenih tehnoloških servisa, uključujući i Yandex usluge, neophodni su značajni računarski resursi. Zbog toga se procesi raspoređuju na servere koji se nalaze u različitim zemljama", naveo je Yandex u Srbiji. Kompanija je navela da tehnički problemi u jednoj zemlji, mogu uticati na dostupnost pojedinih funkcija servisa i u drugim zemljama. "Ovo je lekcija za zemlje poput Kazahstana i Jermenije, koje su uveliko zavise od Yandexa" za usluge taksija i mapiranja, rekao je aktivista za digitalna prava Sarkis Darbinijan za Karent tajm. "Za Yandex to znači da neće biti širenja. Naprotiv, njegova sfera uticaja će se smanjiti i strani korisnici će se okrenuti od usluga koje su ih izneverile."

Prošle nedelje, indijski državni sekretar za odbranu Radžeš Kumar Sing izjavio je da je Nju Delhi uspešno isporučio svoj sistem protivvazdušne odbrane Akaš (Akash) Tadžikistanu i Turkmenistanu. Mada nijedna od ovih zemalja nije javno objavila detalje sporazuma – poput broja sistema, datuma isporuke i cena koje ostaju tajna – ova prodaja daje dvema centralnoazijskim državama alternativu ruskim sistemima koji su ranije dominirali njihovim arsenalima. Indijski mediji su ranije izvestili da je Jermenija 2022. naručila 15 sistema Akaš za oko 720 miliona dolara, mada nijedna od vlada nije zvanično potvrdila tu brojku. Akaš je mobilni raketni sistem zemlja-vazduh, namenjen obaranju aviona, dronova i raketa. Oprema iz sovjetskog dobaDecenijama se protivvazdušna odbrana zemalja Centralne Azije gotovo u potpunosti oslanjala na sovjetsku i rusku opremu, pri čemu je Moskva obezbeđivala tehniku, obuku i održavanje. Savezi poput Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koju predvodi Moskva, dodatno su učvrstili ulogu Rusije kao glavnog garanta bezbednosti u regionu. Pavel Bajev, istraživač na Institutu za istraživanje mira u Oslu (PRIO), vidi ove nove nabavke u Centralnoj Aziji kao jasan politički signal Moskvi. "Moj utisak je da je ovde... više reč o slanju poruke nego o stvarnim strateškim kapacitetima", rekao je Bajev. Tadžikistan je član ODKB-a i na njegovoj teritoriji se nalazi velika ruska vojna baza. Turkmenistan je, s druge strane, zvanično neutralan. "Obe (zemlje) žele da pošalju signal Moskvi da je kraj njene dominacije zasnovane na mogućnosti da projektuje moć i pruža bezbednost režimima", rekao je Bajev. Iza te političke poruke, postoji i veoma praktičan problem: usled zapadnih sankcija i ukrajinskih napada koji vrše pritisak na njenu odbrambenu industriju, Rusija je sve manje u stanju da isporučuje i održava opremu na koju se oslanjaju vojske centralnoazijskih zemalja. Podaci koje je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI), koji prati globalne transfere naoružanja, pokazuju da je ruski izvoz oružja opao za 64 odsto kada se uporede periodi 2016–2020. i 2021–2025. godine, čime je udeo Rusije u globalnom izvozu oružja smanjen s 21 odsto na 6,8 odsto. Ipak, Moskva nastavlja da potpisuje ugovore o isporuci naoružanja. Prvi potpredsednik vlade Denis Manturov u januaru je obavestio ruskog predsednika Vladimira Putina da je vrednost portfolija potpisanih ugovora o izvozu oružja dostigla rekordnih 70 milijardi dolara, u poređenju s 55 milijardi pre 2022. godine. (Broj koji je naveo Manturov predstavlja vrednost potpisanih ugovora, a ne stvarno isporučenog naoružanja.) Jermek Seitbatalov, kazahstanski vojni analitičar i penzionisani pukovnik avijacije, kaže da su vlade svesne da je ruski lanac snabdevanja prekinut. "(Ti poslovi) su verovatno vođeni vojnom logikom", rekao je on. "Postoji svest o tome da Rusija u bliskoj budućnosti neće moći da obezbedi rezervne delove i druge komponente neophodne za popravku i održavanje postojećeg naoružanja i municije, kao i za njihovo održavanje u stanju borbene gotovosti". "Štaviše, malo je razloga da se očekuju isporuke novih vrsta naoružanja i vojne opreme", dodao je on. "A zemlja ipak mora da se brani". Seitbatalov je takođe upozorio da je kupovina nove opreme samo deo rešenja. "Akaš neće promeniti vojni balans u Centralnoj Aziji, jer je to oružje samo jedna komponenta namenjena dopuni celokupnog sistema", rekao je on. Pravoj mreži protivvazdušne odbrane, rekao je on, potrebna je cela infrastruktura – radari, bezbedne veze za prenos podataka i komandno-kontrolni centar – da bi funkcionisala kako treba. Više dobavljača, više problemaPrelazak na više vojnih dobavljača u Centralnoj Aziji takođe bi mogao da stvori nove probleme. Vojske zemalja Centralne Azije sve više kombinuju ruske i sovjetske sisteme s kineskom, turskom, indijskom i zapadnom opremom, što dovodi do brojnih pitanja kompatibilnosti i integracije. Nedavne vojne parade pokazuju u kojoj meri vojske centralnoazijskih zemalja diversifikuju svoju opremu. Na paradi povodom Dana nezavisnosti u Ašhabadu 27. septembra, Turkmenistan je prikazao nedavno nabavljeni kineski sistem protivvazdušne odbrane FK-2000, čime je proširio svoj postojeći arsenal raketnih sistema kineske proizvodnje. Na paradi su takođe prikazani jurišni avion brazilske proizvodnje A-29 Super Tucano i italijanski školsko-borbeni avioni Leonardo M-346. Tadžikistan je dotle prikazao kineski sistem protivvazdušne odbrane HQ-17AE, zajedno s oklopnim vozilima kineske proizvodnje koja se koriste za transport i zaštitu trupa. Tokom proslave Dana nezavisnosti, Uzbekistan je takođe predstavio kineski borbeni avion J-10CE. Kirgistan je takođe poslednjih godina nabavio nekoliko vrsta turskih vojnih dronova. Različiti tehnički standardi u startu stvaraju probleme, rekao je vojni analitičar Seitbatalov, a više različitih sistema "ne može da funkcioniše u okviru jedinstvene odbrambene arhitekture". "Prvi problem će biti taj što ovo oružje i municija ne mogu da funkcionišu po zajedničkim standardima. To će takođe stvoriti poteškoće u obuci vojnih specijalista koji mogu da rukuju svim vrstama i kategorijama različitih sistema naoružanja na visokom nivou", rekao je on. Postoje i problemi u vezi sa "stvaranjem zaliha, skladištenjem, nabavkom rezervnih delova i alata, popravkama, produženjem radnog veka, modernizacijom, održavanjem, servisiranjem i upotrebom", dodao je Seitbatalov. Kina stupa na scenuAko Rusija prestane da bude glavni vojni snabdevač Centralne Azije, ko bi mogao da je zameni u budućnosti? "Kina je svakako značajan partner, ali ne teži dominaciji i cilja na jačanje stabilnosti, što režimima... sasvim odgovara", profesor istraživač Bajev. Prema podacima SIPRI-ja, kineski izvoz oružja porastao je za 11 odsto kada se uporede periodi 2016–2020. i 2021–2025. godine, pri čemu je 77 odsto izvoza u potonjem periodu bilo usmereno ka Aziji i Okeaniji. Objavljeni izveštaj SIPRI-ja ne navodi konkretne brojeve za Centralnu Aziju. Ipak, Bajev ne veruje da će Peking jednostavno preuzeti nekadašnju poziciju Moskve kao regionalnog hegemona. Rezultat bi, kako sugeriše Bajev, mogao biti da Centralna Azija više nema jednog dominantnog spoljnog snabdevača oružjem. "Mnogo je nepoznanica i možda samo jedan jasan odgovor – za Centralnu Aziju više nema 'velikog brata'", rekao je on. Uprkos problemima u lancima snabdevanja, malo je verovatno da će Rusija odustati od vojnih veza s Centralnom Azijom. Putin je u julu potpisao direktive o potencijalnoj izmeni sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji s Kazahstanom i Uzbekistanom, što pojedini analitičari tumače kao pokušaj Moskve da delove svoje odbrambene industrije izmesti van domašaja ukrajinskih napada.

Dok milioni Avganistanaca jedva uspevaju da priušte hranu, neki su se okrenuli prodaji jednog od poslednjih preostalih resursa: zdravog bubrega. Posledice mogu biti razorne: jedna žena kaže da joj se zdravlje pogoršalo otkako je prodala bubreg za skroman iznos koji nije bio dovoljan da otplati dugove njene porodice. Radio Azadi (Servis RSE), istražio je crno tržište ljudskim organima koje izgleda cveta uprkos zvaničnoj zabrani.

Nedavna najava da će 177 gradova i sela 1. januara 2027. izgubiti status "kontaminirane oblasti", utiče na oko 566.400 ljudi od ukupno 930.600 koji žive na beloruskoj teritoriji zagađenoj posle nuklearne nesreće iz 1986. godine u sovjetskoj Ukrajini.

Beloruska Fabrika automobila Minsk (MAZ) nalazi se pod sankcijama Zapada, što ograničava krug kupaca njenih vozila. To bi mogao biti razlog zašto su kamioni s dosad nepoznatom oznakom HAL primećeni dok jačaju trgovinski odnosi Belorusije i Indonezije.

Očajna u nameri da otplati nagomilane dugove i prehrani decu, Zahira je bila prinuđena da donese drastičnu odluku. Majka dvoje dece iz Avganistana prodala je jedan svoj bubreg na crnom tržištu prošle godine. Čak ni ta odluka nije izvukla njenu porodicu iz teškog siromaštva, a ona se sada suočava sa zdravstvenim posledicama. "Prodala sam bubreg iz čistog očaja", rekla je Zahira za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE). "Ništa više nismo imali i gušili smo se u dugovima. Jednostavno nije bilo druge opcije. Sada mi i preostali bubreg počinje da otkazuje". Ona nije usamljen slučaj. Širom zemlje razorene ratom, s oko 40 miliona stanovnika, osiromašeni Avganistanci prodaju svoje organe, naročito bubrege, kako bi izbegli gladovanje. Većina ljudi može da preživi sa samo jednim bubregom. Pošto su talibani preuzeli vlast 2021. došlo je do jedne od najvećih humanitarnih kriza na svetu. Bez strane pomoći, avganistanska ekonomija je dodatno oslabila uz porast nezaposlenosti i siromaštva. Milioni Avganistanaca zavise od pomoći u hrani, a humanitarne organizacije upozoravaju na sve veću neuhranjenost. Neki od najugroženijih stanovnika Avganistana pribegli su ekstremnim merama kako bi prehranili svoje porodice, uključujući prodaju organa, a u pojedinim slučajevima i prodaju svoju decu. Borba za opstanakZahira – koja živi u zapadnoj provinciji Herat i, poput mnogih Avganistanaca, koristi samo jedno ime – rekla je da je svoj bubreg prodala za 100.000 avganija (1.550 dolara). Ona je rekla da je pošto je otplatila deo porodičnih dugova, "sav novac otišao". Suprug ove tridesetpetogodišnjakinje je star i nesposoban za rad. Njen šesnaestogodišnji sin je ilegalno prešao granicu u susedni Iran, gde pokušava da pronađe posao. Zbog toga je Zahira jedina hraniteljka porodice. "Sada smo u kući samo ja i moje dve ćerke", rekla je Zahira, koja obavlja povremene poslove na čišćenju kako bi obezbedila novac za jedan obrok dnevno. Bismila, iz susedne provincije Farah, rekao je da je pokušao, ali da nije uspeo da proda svoj bubreg. "Moje opcije su da prodam svoje dete, izvršim samoubistvo ili kradem", rekao je Bismila za Radio Azadi, dodajući da redovno odlazi iz svog sela u potrazi za fizičkim poslovima u glavnom gradu provincije, Farahu. "Pet dana sam tražio posao i ništa nisam našao", rekao je on. "Već šest meseci sedim kod kuće. Čak i ako pokušamo da pređemo u Iran, jednostavno nas deportuju nazad". Stotine hiljada Avganistanaca ilegalno je prešlo u susedni Iran bežeći od ekstremnog siromaštva i represivne vladavine talibana posle 2021. godine. Međutim, usled sukoba Teherana sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, kao i sve učestalijih deportacija Avganistanaca bez dokumenata iz Irana, za mnoge su ta vrata sve više zatvorena. 'Selo jedan bubreg'Avganistanci često prodaju svoje bubrege putem mreža za ilegalnu trgovinu organima. Lokalni posrednici pronalaze ljude spremne da prodaju bubreg i usklađuju njihovu krvnu grupu s kupcima, među kojima su uglavnom bogati Avganistanci ili medicinski turisti iz Irana, Pakistana i arapskih zemalja Persijskog zaliva. Posrednici često uzimaju značajan deo novca, ostavljajući prodavcima samo delić dogovorene cene, navodi Sajed Ašraf Sadat, zvaničnik svrgnute avganistanske vlade koju je podržavao Zapad, a koji je bio zadužen za istragu ilegalne trgovine organima. Prodavci obično dobijaju "samo 20 do 30 odsto stvarne vrednosti organa", rekao je Sadat, dodajući da "ostatak uzimaju posrednici i trgovci koji profitiraju na njihovom očaj". Operacije se često izvode u privatnim bolnicama ili ilegalnim klinikama, uz prećutno odobrenje korumpiranog medicinskog osoblja. U provinciji Herat ova praksa je postala toliko rasprostranjena da je jedno naselje dobilo nadimak "selo jedan bubreg". U odgovoru na procvat trgovine organima u Avganistanu, talibani su 2024. zabranili kupoprodaju ljudskih organa, kao i transplantaciju organa. Militantna islamistička grupa saopštila je da je transplantacija vitalnih organa, poput srca, bubrega i pluća, "neislamska". Taj potez je razgnevio pacijente i lekare, koji su naveli da će to pogoditi hiljade avganistanskih pacijenata kojima je transplantacija neophodna iz medicinskih razloga. Transplantacija organa se širom sveta, pa i u islamskim zemljama, uveliko koristi kao metod lečenja. 'Ovako se ne živi'Ne postoje podaci o broju bubrega ilegalno prodatih u Avganistanu. Ipak, zabeležen je porast prijavljenih slučajeva nakon što su talibani preuzeli vlast, što je izazvalo ekonomski kolaps i pogoršalo već tešku humanitarnu krizu. Oko 14 miliona ljudi ili svaki treći Avganistanac suočava se s akutnom glađu, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija, koje je navela da je neuhranjenost dostigla rekordne nivoe u 12 od 34 avganistanske provincije. Svetski program za hranu UN saopštio je u avgustu da sukobi, masovna nezaposlenost, vrtoglavi rast cena hrane, smanjenje humanitarnih sredstava i poremećaji u lancima snabdevanja podstiču krizu gladi. Abdulah, plemenski starešina iz severozapadne provincije Badgis, rekao je da meštani prodaju svoje organe "zbog opšte propasti i siromaštva". "Neka se Bog smiluje i otvori neka vrata spasa, jer ovako se ne živi", rekao je on za Radio Azadi. Gul Ahmad, otac u poodmaklim godinama, rekao je da razmišlja o prodaji bubrega svog sina kako bi prehranio celu porodicu. "Na šta je ovaj svet spao kada je čovek spreman da proda bubreg sopstvenog sina, a ne može čak ni da nađe kupca? Svi gladujemo", rekao je on za Radio Azadi. "Koji izbor imam? Nema pomoći, nema sredstava, nema posla. Kome da se obratim?"

Ervin B. Hoskins, američki slobodni novinar, napisao je poslednjih meseci desetine članaka u kojima kritikuje rat SAD protiv Irana. Njegovi provokativni članci, objavljeni u manjim američkim medijima, prikazivali su Sjedinjene Američke Države kao agresora u sukobu koji traje već sedam meseci, Izrael kao nepouzdanog saveznika, a Iran kao prkosnog autsajdera. Ispostavilo se, međutim da Hoskins nije američki novinar. Štaviše, on uopšte ne postoji. Hoskins je jedan od sedam lažnih novinarskih identiteta, od koji su svi tvrdili da su sa Zapada, koje su iranski operativci koristili za plasiranje članaka u medijima širom sveta, uključujući i SAD. To navodi kompanija OpenAI, koja je u izveštaju 8. oktobra navela da je ugasila iransku operaciju uticaja koja je koristila ChatGPT za tajno širenje antiameričke propagande. "Identifikovali smo gotovo 100 članaka objavljenih ili prenetih pod imenima autora iz ove operacije, na oko desetak onlajn medija širom sveta", naveo je OpenAI. "Reč je bila o malim i srednjim medijima, uglavnom fokusiranim na međunarodne odnose, geopolitiku i događaje na Bliskom istoku", dodaje kompanija koja stoji iza ChatGPT. Kompanija je navela da je blokirala ChatGPT naloge koji su koristili taj model za proizvodnju članaka i predloga tema, kao i za kreiranje komentara na društvenim mrežama. Ova iranska operacija je pokazala kako se široko dostupni sistemi veštačke inteligencije (AI) mogu iskoristiti za širenje sve sofisticiranije propagande usmerene protiv protivnika neke zemlje u nezabeleženim razmerama. Provokativni članciMeđu člancima koji se pripisuju Hoskinsu bio je jedan s naslovom " Jared Kushner and the Privatization of America’s Iran Strategy" (Džared Kušner i privatizacija američke strategije prema Iranu), objavljen 12. juna na PeaceVoice – servisu za distribuciju autorskih tekstova javnih intelektualaca i medijskih sadržaja kojim upravlja Institut za mir Oregona (Oregon Peace Institute). Tokom narednih nekoliko dana, isti članak je,pod sličnim naslovima ponovo objavljen na CounterPunch, američki levičarskom onlajn časopisu, i LA Progressive koji sebe opisuje kao "nezavisnu i pravdi posvećenu publikaciju", sa sedištem u Los Anđelesu. O ličnim finansijskim interesima Džareda Kušnera, zeta i specijalnog izaslanika predsednika Donalda Trampa (Trump), njegovim diplomatskim aktivnostima i potencijalnim sukobima interesa, pisali su mejnstrim mediji u SAD, uključujući i istragu u Njujorkeru (The New Yorker). Međutim, članak objavljen na PeaceVoice, CounterPunch i LA Progressive – mada navodi da je Kušner branio svoje poslovne aktivnosti i tvrdio da iznete optužbe ne dokazuju korupciju – u velikoj meri je jednostran i ostavlja malo prostora za Kušnerovu odbranu. Članak povezuje Kušnerove finansijske veze s mogućim sukobima interesa i sugeriše da one utiču na američku politiku prema Iranu, ali ne pruža nikakve jasne dokaze za to. Takođe zanemaruje druge razloge za američku politiku prema Iranu, uključujući zabrinutost zbog nuklearnog programa Teherana i dugogodišnje veze SAD sa ključnim saveznicima kao što su Izrael i Saudijska Arabija. Članak koristi i izraze poput "privatizacija", koji otkrivaju pristrasan uređivački stav. 'Kognitivno ratovanje'Još šest lažnih novinarskih identiteta su koristili iranski operativci. Svaki od njih imao je profile na društvenim mrežama i slike generisane veštačkom inteligencijom, a međusobno su pojačavali svoje sadržaje. Veštačka inteligencija se takođe koristi za plasiranje opširnih članaka malim i srednjim medijima širom sveta. Članci tih lažnih novinara pojavljivali su se ne samo u američkim levo orijentisanim medijima, već i u publikacijama naklonjenim libertarijanskim idejama. Ova iranska operacija pojačala je strahovanja da vlade, uključujući iransku, koriste modele veštačke inteligencije za širenje državne propagande i oblikovanje javnog mnjenja. OpenAI je saopštio da je iranska operacija dostigla kategoriju 4 na njegovoj Skali proboja operacija uticaja (Influence Operation Breakout Scale), koja procenjuje kakav efekat kampanja dezinformisanja može imati. Šest je najviša kategorija na toj skali. "Veštačka inteligencija može takvim operacijama iza lažnih identitetada pruži veći obim, efikasnost, tečnost jezika i uređivačke mogućnosti", naveo je OpenAI. "Operativci mogu da iskoriste te prednosti kako bi obmanuli žrtve koje ništa ne sumnjaju, poput zaposlenih ili urednika, i plasirali svoj sadržaj publici koja nema predstavu o tome ko stoji iza njega niti koji su motivi aktera", dodala je kompanija. OpenAI nije jedina kompanija koja se bavi veštačkom inteligencijom, a čija se tehnologija koristi u ovakvim operacijama. Kompanija Anthropic je prošlog meseca saopštila da iranske državne institucije koriste modele veštačke inteligencije, poput njene aplikacije Claude i Googleovog modela Gemini, za vođenje "kognitivnog ratovanja" i promovisanje narativa koje kreira moćni Korpus islamske revolucionarne garde, elitnom ogranku iranskih oružanih snaga koji igra značajnu ulogu u politici i ekonomiji te zemlje. Anthropic je naveo da je takođe omeo aktivnosti državnih aktera, uključujući Iran, koji su koristili model Claude da "izgrade, vode i na druge načine olakšaju operacija nadzora" usmerenih protiv etničkih manjina i disidenata. "Veštačka inteligencija je znatno olakšala proizvodnju višejezične propagande, kreiranje lažnih identiteta i diskreditovanje kritičara", izjavio je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Puješ Azizedin, istraživač u oblasti ljudskih prava i tehnologije koji se bavi pitanjima internet cenzure, nadzora i digitalnih sloboda u Iranu. "S druge strane, autoritarne vlade često koriste borbu protiv dezinformacija kao izgovor za cenzuru, prošireni nadzor, pa čak i za vršenje pritiska da se otkriju identiteti korisnika."