Dronovi iranske proizvodnje naneli su veliku štetu ukrajinskim snagama u borbi protiv ruskih trupa, dok je Moskva preuzela tehnologiju iz Teherana, dodatno unapredila proizvodnju i masovno koristila dronove u razornom ratu protiv Kijeva. Iz perspektive Ukrajine, to Iran čini posrednim učesnikom u sukobu. To znači da su iranski teretni brodovi koji plove ka Rusiji legitimne vojne mete. Upravo to se dogodilo ovog vikenda u Kaspijskom moru, a Teheran zbog toga nije zadovoljan. Ruska invazija na Ukrajinu, koja traje već 53 meseca, poremetila je političke odnose u Evropi. Rat SAD i Izraela protiv Irana poremetio je odnose na Bliskom istoku. Šta onda ukrajinski napadi na iranski teret – ili ruske brodove – u Kaspijskom moru znače za ova dva rata? "Ako Ukrajinci nastave sa ovim, to će očigledno dodatno otežati situaciju i za Iran i za Rusiju", rekla je Nikol Grajevski (Nicole Grajewski), stručnjakinja za rusko-iranske odnose iz Parinskog instituta političkih nauka (Sciences Po). Međutim, dodala je: "Ne vidim da je ovo nešto što će suštinski promeniti tok rata." "Ukrajinski napad na iranski brod predstavlja značajnu promenu taktike i šalje jasnu poruku da Ukrajina neće tolerisati agresiju, bez obzira odakle dolazi", rekao je Luk Kofi (Luke Coffey), stručnjak za Rusiju iz vašingtonskog instituta Hadson (Hudson Institute). "Pretpostavljam da će ovakve operacije dodatno otežati pomorski saobraćaj između Rusije i Irana preko Kaspijskog mora", rekao je on. Teheran "nijedan potez ne ostavlja bez odgovora"Okolnosti incidenta od 25. jula nisu u potpunosti jasne. Glavna ukrajinska obaveštajna služba u zemlji, SBU, saopštila je da su dronovi pogodili ruski raketni brod Molnija, kao i dva teretna broda za koja je navela da su "pod međunarodnim sankcijama i korišćeni za transport vojnog tereta između Irana i Rusije". Ukrajina je "postigla veoma značajne rezultate napadima dugog dometa u Kaspijskom moru, uključujući plovila korišćena za transport vojnog tereta povezanog sa Iranom", napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) u objavi na Telegramu. Ovaj opis odnosi se na dva teretna broda pod ruskom zastavom – Port Olja 2 i Begej – koji su pod međunarodnim sankcijama uvedenim zbog rata u Ukrajini. Nije poznato šta su brodovi tačno prevozili. Nakon što je u prvim mesecima posle februara 2022. godine dobila hiljade iranskih dronova kamikaza, Rusija je uspostavila sopstvene pogone za njihovu proizvodnju i unaperdila originalne iranske modele. Iranske vlasti reagovale su besno na napad na brodove, navodeći da je jedan mornar poginuo i obećavajući odmazdu. Najviši ukrajinski diplomata u Teheranu pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Irana na razgovor zbog protesta. "Zelenski je napao iranski komercijalni brod, ubivši jednog mornara", napisao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči (Abbas Araqchi) na mreži X, nazivajući to "flagrantnim kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija, izvedenim po nalogu Izraela kako bi se Evropa uvukla u njegov rat". Kijev će uskoro naučiti da "nijedan potez Irana neće ostati bez odgovora", napisao je Ibrahim Azizi (Ebrahim), predsednik odbora za nacionalnu bezbednost u iranskom parlamentu. Oglasio se i Kremlj, a portparol Dmitrij Peskov (Dmitry) rekao je novinarima da ukrajisnki napad treba posmatrati kao napad na sam Iran. Uprkos oštroj retorici, nije jasno u kojoj meri bi Iran mogao da uzvrati. "Teheran je očigledno ljut, ali ima veoma ograničene mogućnosti da projektuje vojnu moć protiv Ukrajine", rekao je Said Golkar (Saeid), stručnjak za iransku vojsku i profesor na Univerzitetu Tenesi u Čatanugi. "Ako odluči da odgovori, očekivao bih nešto indirektno, poput sajber operacija, obaveštajnih aktivnosti, podrške ruskim operacijama ili možda napada na ukrajinske interese u inostranstvu, a ne konvencionalni vojni udar." "Nije nužno u interesu Irana da uvlači Ukrajinu u ovaj sukob, a mislim da to nije ni u interesu Rusije", rekla je Grajevski. "Rusi možda vrše pritisak na Iran da se donekle uzdrži." Nejt Svonson (Nate Swanson), koji je bio direktor za Iran u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće tokom mandata predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), takođe sumnja da Iran može ozbiljno da odgovori. "Kada je reč o Ukrajini, iranske pretnje su veće od njegovih mogućnosti", rekao je Svonson, koji sada radi kao istraživač u Atlantskom savetu (Atlantic Council), vašingtonskom institutu. "Iako je moguće da Iran preduzme neku simboličnu akciju protiv Ukrajine, sumnjam da i Ukrajina i Iran žele da otvore dodatne frontove u svojim ratovima." "Iranske pretnje više liče na poruku upućenu Rusiji", rekao je Mihail Troicki (Mikhail Troiskiy), šef Programa za Rusiju i Evroaziju na Flečer školi Univerziteta Tafts. "Teheranu je potrebna veća podrška Moskve, koja verovatno ne ispunjava sve iranske zahteve za obaveštajne podatke i opremu." "To deluje u oba pravca"Napadi ovog vikenda nisu prvi put da je Ukrajina gađala ciljeve u Kaspijskom moru. Ruska kaspijska flotila od 28 brodova, koja je bazirana u blizini Mahačkale, oko 1.300 kilometara od teritorije koja je i dalje pod kontrolom Ukrajine, ranije je ispaljivala rakete na ciljeve u Ukrajini. Najmanje 12 ruskih ratnih brodova prethodno je pogođeno tokom ruske invazije, prema Kofiju, iako u mnogim slučajevima nije jasno kolika je bila pričinjena šteta. Izrael, koji je zajedno sa američkim snagama sprovodio sopstvene napade na Iran, takođe je gađao iranske ciljeve na Kaspijskom moru. Izraelski avioni su 18. marta, oko tri nedelje nakon početka američko-izraelske kampanje, pogodili luku Bandar Anzali, potopivši nepoznat broj vojnih brodova. Stručnjaci navode da je moguće da su ukrajinske snage ovog vikenda delovale uz pomoć izraelskih obaveštajnih podataka. "Strateški gledano, to bi imalo smisla", rekao je Golkar. "Izrael ima odličnu obaveštajnu pokrivenost Irana, dok Ukrajina ima snažan interes da poremeti vojnu saradnju Irana i Rusije." Od Zelenskog, koji je trebalo da se sastane sa predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump) u Beloj kući 28. jula, očekivalo se da ukrajinske napade predstavi kao važan doprinos američkoj kampanji protiv Irana. Takođe se očekivalo da će istaći ranije ukrajinske tvrdnje da Rusija Iranu dostavlja satelitske snimke i druge obaveštajne podatke, pomažući Teheranu da gađa američke objekte u regionu Zaliva, uključujući stanice CIA. Tajming napada je verovatno bio nameran, rekao je Kofi – kako bi privukao pažnju Trampove administracije. "Ne mislim da to komplikuje stvari za Trampovu administraciju. Ako išta, dodatni pritisak na Iran verovatno će biti pozitivno ocenjen", rekao je on. "Takođe sumnjam da je slučajnost što su se ovi napadi na iranske brodove dogodili samo nekoliko dana pre" sastanaka sa Zelenskim u Beloj kući. Međutim, napori Kijeva da poveže dva rata mogli bi da otežaju situaciju Vašingtonu, rekla je Grajevski. "Amerikanci iz nekog razloga zaista ne žele da pokažu da su Rusi uključeni u rat [sa Iranom]. U tom smislu, da, to komplikuje stvari jer Ukrajinci izlaze i govore da postoji direktno rusko učešće", rekla je. Trampova administracija "želi da ova dva rata drži odvojenima", dodala je ona. "Što se više ova dva rata budu preplitala, mislim da će biti teže opravdati neke politike prema Ukrajini povezane sa Iranom." "Ovo deluje u oba pravca", rekao je Golkar. "S jedne strane, ometanje vojne saradnje Irana i Rusije poklapa se sa širim strateškim interesima SAD bez potrebe za direktnim američkim angažmanom. S druge strane, to dodaje još jedan sloj komplikacija. Vašington sada mora da upravlja odnosima sa Ukrajinom, Izraelom, partnerima u Zalivu i Iranom, dok pokušava da spreči širu regionalnu eskalaciju."

Partnerstvo Rusije i Irana postalo je jedno od najuticajnijih strateških partnerstava u današnjoj geopolitičkoj situaciji. Iako Moskva i Teheran nisu sklopili formalni vojni savez, njihova saradnja u oblasti dronova, obaveštajnih aktivnosti, zaobilaženja sankcija i unutrašnje bezbednosti produbljena je od početka ruske invazije na Ukrajinu. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Nikol Grajevski (Nicole Grajewski), stručnjakinja za rusko-iranske odnose iz Parinskog instituta političkih nauka (Sciences Po) i Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace), objašnjava kako su sukobi u Ukrajini i Persijskom zalivu postali sve više povezani i dokle je Rusija spremna da ide u pružanju podrške Iranu. RSE: Kako produbljivanje partnerstva između Moskve i Teherana, u trenutku kada se intenziviraju napadi i pomorska eskalacija u Persijskom zalivu, utiče na rat u Ukrajini i širu bezbednosnu krizu na Bliskom istoku? Grajevski: Ono što je sasvim očigledno kada je reč o ovom ratu i ratu u Ukrajini jeste koliko su odnosi Rusije i Irana postali isprepleteni i kako su se promenili. Na primer, Iran je Rusiji isporučio dronove Šahed, koji su u velikoj meri korišćeni u Ukrajini. Zauzvrat, Rusija Iranu pruža ključnu podršku u vidu satelitskih snimaka, potencijalne pomoći pri odabiru ciljeva, obuke, operativne pomoći i razmene podataka. Postoji svojevrsna sinergija nastala tokom rata u Ukrajini, koja se sada prenosi i na ovaj sukob. Pored toga, mnoge pretnje sa kojima se Ukrajinci svakodnevno suočavaju sada pogađaju i američke saveznike u Zalivu. Tokom rata, Ukrajina je sarađivala sa zalivskim partnerima u oblasti borbe protiv bespilotnih letelica i dronova. Između ova dva rata postoji mnogo veza i mislim da je greška posmatrati ih odvojeno, jer su neraskidivo povezani – i preko aktera koji u njima učestvuju i preko tehnologija i resursa koje dele. RSE: Iranska tehnologija dronova i raketa pokazala se ključnom za rusku kampanju u Ukrajini. Sada kada se Iran suočava sa sve većim pretnjama u Persijskom zalivu, da li mu Moskva uzvraća uslugu ili zadržava vojne resurse za ukrajinski front? Grajevski: Nije jasno koja je ruska tehnologija preneta i šta se tačno pojavilo u iranskim bespilotnim letelicama. Jasno je, međutim, da su iranska strategija, taktika i operativne metode unapređene i da u velikoj meri podsećaju na način na koji Rusija koristi ove sisteme u Ukrajini. Ipak, ne vidimo da Rusija Iranu isporučuje neki veliki sistem naoružanja. Poslednji transfer za koji znamo je u izveštaju Fajnenšel tajmsa (Financial Times) o sporazumu za raketne sisteme Verba MANPADS. Od početka rata nije bilo direktnog transfera kompletnog sistema naoružanja. Pošto Iran ima, ili je barem imao pre rata, razvijenu odbrambenu industriju, Rusija može da isporučuje komponente koje omogućavaju postepeno unapređivanje iranskih dronova. Koliko za sada znamo, postoje određeni pokazatelji da se to dešava, iako ne postoji konačan dokaz koji bi pokazao koje su tačno komponente prenete. RSE: Teheran se dugo oslanja na Moskvu kada je reč o naprednim sistemima protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja. Da li Rusija, imajući u vidu zahtevnost rata u Ukrajini, i dalje ima kapaciteta ili političke volje da ojača iransku odbranu? Grajevski: Zavisi o kojim sistemima govorimo. Rusija je uspešnija u proizvodnji pojedinih sistema nego drugih. Veliki deo iranskih kapaciteta za elektronsko ratovanje potiče iz Rusije, a ne znamo da li je Moskva prenela i ofanzivne sisteme koji jednostavno nisu dospeli u javnost. Takođe nije jasno da li je Rusija pomogla Iranu da obnovi radarske sisteme koji su uništeni, ali i to je oblast u kojoj bi mogla da pruži pomoć. Najveći problem su sistemi protivvazdušne odbrane. Rusiji su oni potrebni za sopstveni rat u Ukrajini, a Iran nema dovoljno finansijskih sredstava da ih kupi. Ipak, postoje drugi načini na koje Rusija može postepeno da unapredi iranske vojne sposobnosti, poput isporuke lakog naoružanja ili komponenti za dronove. Zato nije tačno reći da je Rusija toliko vezana za rat u Ukrajini da Iranu ne može da pruži nikakvu pomoć. Naprotiv, ona i dalje može da podrži Iran upravo u oblastima koje su mu najpotrebnije. RSE: Tvrdili ste da Rusija, posle dešavanja u Siriji i Venecueli, rizikuje da bude viđena kao partner koji pruža podršku samo dok mu to odgovara. Ako bi se Iran suočio sa egzistencijalnom vojnom krizom, da li bi Moskva intervenisala ili bi prepustila Teheran da se sam snalazi? Grajevski: To je veoma zanimljivo pitanje, a u ovom ratu to zapravo još nismo videli, iako je u pojedinim trenucima delovalo da se Islamska Republika Iran suočava sa egzistencijalnom krizom. Iran je za Rusiju veoma drugačiji od Sirije. U velikoj meri je samostalan. Ima sopstvene kapacitete i može direktno da se suprotstavi američkoj moći na način na koji Sirija ili Venecuela nisu mogle. Takođe ima visoko birokratizovanu i relativno razvijenu vojnu organizaciju raspoređenu širom zemlje. Zato do sada nismo videli da je Rusija bila neophodna u tom smislu. Međutim, ako bi situacija došla na ivicu građanskog rata ili široko rasprostranjenog haosa, uz kolaps režima i nastanak vakuuma nalik onom koji smo videli u Siriji, mislim da bi se Rusija uključila. To bi moglo da podrazumeva angažovanje snaga za specijalne operacije ili eventualno privatnih vojnih kompanija. Ne mislim da bismo videli veliko raspoređivanje ruskih snaga ili vazdušnu kampanju poput one u Siriji. To bi bilo mnogo odmerenije i usmereno na pružanje operativne podrške onim delovima iranske vlasti koje bi Rusija odlučila da podrži. RSE: Nestabilnost u Persijskom zalivu podiže globalne cene nafte, što pogoduje ruskoj ratnoj ekonomiji. Istovremeno, ruska nafta koja se prodaje uz popuste direktno konkuriše iranskom izvozu u Aziji. Da li energetska konkurencija sprečava Moskvu i Teheran da postanu pravi ekonomski saveznici? Grajevski: Problem je u tome što ekonomski odnosi Rusije i Irana nikada nisu bili naročito razvijeni. Obim trgovine između dve zemlje zapravo je prilično skroman, iako je značajno porastao od početka rata u Ukrajini. Jedan od razloga je to što obe zemlje uvoze i izvoze slične proizvode. Na kraju krajeva, obe su izvoznici energenata, tako da nemaju komplementarne trgovinske sisteme. Konkurencija na energetskim tržištima predstavlja bolnu tačku za Iran još od početka rata u Ukrajini. Rusija je ušla na crna tržišta na kojima je Iran tradicionalno prodavao svoju naftu. Takođe je zauzela mesto na kineskom tržištu takozvanih "čajničkih rafinerija", koje je dugo bilo važno za iranski izvoz. Rusija je čak preuzela deo tankerskih kapaciteta na koje se Iran oslanjao proširujući sopstvenu "flotu iz senke". To je svakako stvorilo tenzije i mislim da je ekonomska dimenzija oduvek bila najslabiji deo njihovih odnosa. Istovremeno, zaobilaženje sankcija stvorilo je potpuno nove oblike saradnje. To je jedna od kontradikcija njihovog partnerstva. RSE: Kina kupuje velike količine i ruske i iranske nafte. Kako poremećaji u snabdevanju energentima iz Persijskog zaliva utiču na uticaj Pekinga nad Moskvom i Teheranom? Da li Kina deluje kao faktor koji smiruje tenzije? Grajevski: Odnosi Kine sa obe zemlje ključni su za njihov opstanak. Kina je obezbedila važne komponente i finansijsku podršku koji su pomogli i Rusiji i Iranu da izdrže svoje sukobe. Međutim, Kina nema koristi od nestabilnosti u Ormuskom moreuzu na isti način kao Rusija. Peking ima široke trgovinske odnose sa zalivskim monarhijama i u velikoj meri zavisi od energenata iz tog regiona. Zbog toga je Kina u pojedinim oblastima bila uzdržanija i nastojala da pronađe načine za smanjenje tenzija. Rusija nije uspela da preuzme takvu ulogu, delom zato što u Zalivu više nema isti ugled koji je imala pre rata. Mislim da je u zemljama Zaliva prilično jasno da se Rusija sada doživljava kao mnogo bliža Iranu, iako zalivske države i dalje žele da održe praktične odnose sa Moskvom. To je prilično složena slika. Kina, s druge strane, proizvodi određenu konkurenciju, jer i Rusija i Iran žele da zadrže povlašćen pristup kineskom tržištu. Ipak, Peking je zauzeo znatno umereniji stav kada je reč o eskalaciji. RSE: U svom nedavnom istraživanju opisali ste kako Moskva pomaže održavanju iranskog političkog sistema tokom perioda unutrašnjih nemira. Koliko je rusko iskustvo u kontroli informacija i unutrašnjoj represiji važno za opstanak Islamske Republike? Grajevski: Iranci su mnogo naučili od Rusije, još od vremena obojenih revolucija i protesta u samoj Rusiji, posebno kada je reč o metodama autoritarne kontrole. Takođe su dosta naučili i od Kine kada je u pitanju gašenje interneta. Tokom poslednjeg talasa protesta Iran je otišao mnogo dalje nego ranije. Sprovodio je znatno selektivnija isključivanja interneta, istovremeno održavajući ključne domaće usluge, što mu ranije nije polazilo za rukom. To nosi neka obeležja ruske ili kineske pomoći. Rusija i Iran imaju i sporazume između svojih službi unutrašnje bezbednosti koji datiraju još iz oko 2014. godine, a vremenom su ih dodatno proširili. Sporazum o informacionoj bezbednosti iz 2021. godine sadrži odredbe o pružanju podrške i razmeni podataka. Rusija je zato bila veoma važna, iako ne treba potcenjivati ni sopstveni represivni aparat Irana. On je sposoban da deluje samostalno, ali je očigledno imao koristi od podrške drugih autoritarnih država sličnog usmerenja. RSE: Izveštaji ukazuju da je Rusija sa Iranom podelila satelitske podatke za određivanje ciljeva. Dokle je Kremlj spreman da ide u jačanju iranskih vojnih sposobnosti, a da pritom ne izazove direktan sukob sa Zapadom? Grajevski: Većina ruske podrške Iranu pružana je uz privid verodostojnog poricanja. Rusija je negirala optužbe o pružanju satelitske podrške ili se našalila da se to ne razlikuje od pomoći koju Sjedinjene Države pružaju Ukrajini. Moskva nije bila spremna da otvoreno prizna da je uključena u ovaj sukob, što ima smisla imajući u vidu njene odnose sa zalivskim državama. Istovremeno, ruska retorika prema zalivskim monarhijama postala je primetno kritičnija, posebno kada je reč o tome što na svojoj teritoriji imaju američke vojne baze, čak i u poređenju sa periodom Dvanaestodnevnog rata. Ne bih rekao da je Rusija pasivna. Naprotiv, ona pruža podršku na način koji joj omogućava da zadrži mogućnost poricanja. Satelitski snimci i razmena podataka nisu isto što i direktne isporuke oružja. Ne vidimo ruske vojnike na terenu. Umesto toga, Rusija postepeno unapređuje iranske sposobnosti, posebno u oblastima kao što su svemirsko izviđanje i prikupljanje obaveštajnih podataka, gde Iran ima značajne nedostatke. Ali Moskva se ne sprema da se pridruži sukobu kao deo vojne koalicije. RSE: Na kraju, da li zapadne sankcije i pokušaji izolacije Rusije i Irana zaista obuzdavaju te dve zemlje ili dugoročno jačaju njihovo strateško partnerstvo? Grajevski: Ono što je sasvim jasno jeste da je sankcije veoma teško ukinuti kada jednom budu uvedene, posebno u Sjedinjenim Državama. Bilo je određenih izuzeća za Rusiju, na primer kada je reč o pojedinim naftnim izuzećima povezanim sa ratom sa Iranom, ali u celini gledano sankcije su i dalje na snazi. Iran je pod znatno strožim sankcijama od Rusije, ali se obe zemlje sada nalaze u sličnom međunarodnom položaju. Do izvesne mere jesu izolovane. Ali su istovremeno pronašle nove načine za međusobnu saradnju. Njihova saradnja u zaobilaženju sankcija znatno je proširena i postala je važan deo njihovog odnosa. Teško je reći da li ih sankcije direktno guraju jednu drugoj u zagrljaj, ali su nesumnjivo stvorile nove oblasti saradnje. Posebno je Rusija mnogo naučila iz dugogodišnjeg iranskog iskustva u prilagođavanju sankcijama i njihovom zaobilaženju.

Deseti generalni sekretar Ujedinjenih nacija bit će izabran ove godine na mandat od pet godina, koji počinje 1. januara 2027. Ovo su dosadašnji kandidati koji se u utrci za nasljednika generalnog sekretara UN-a Antonija Guterresa. Rafael GrossiGrossi, 65-godišnji karijerni diplomata iz Argentine, posljednjih šest godina obavlja dužnost generalnog direktora nuklearnog nadzornog tijela UN-a. Iako Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) dugo nadzire iranski nuklearni program, Grossi je predvodio pregovore s ciljem spašavanja dijelova nuklearnog sporazuma iz 2015. između Teherana i svjetskih sila, nakon što je predsjednik Donald Trump 2018. godine odlučio povući Sjedinjene Američke Države iz tog sporazuma. Njegovi kritičari smatraju da je otišao predaleko u nastojanjima da postigne dogovore s Iranom. Otac je osmoro djece i govori više jezika. Povećao je svoj ugled, ali i ugled IAEA-e, zahvaljujući intenzivnoj diplomatskoj aktivnosti tokom međunarodnih kriza. Njegov najveći uspjeh bio je raspoređivanje manjeg tima IAEA-e u nuklearnoj elektrani Zaporižja u Ukrajini, koja je pod ruskom okupacijom. Mnoge diplomate ga smatraju glavnim favoritom, zahvaljujući godinama provedenim u održavanju dobrih odnosa s pet stalnih članica Vijeća sigurnosti UN-a, čija je podrška ključna za izbor na ovu funkciju. Rebeca GrynspanGrynspan (70) sebe opisuje kao zagovornicu reformi i multilateralizma koja se tokom karijere borila protiv rodnih prepreka te cijelog života vjerovala u UN i njegovu posvećenost miru, razvoju i ljudskim pravima. Bivša potpredsjednica Kostarike, koja trenutno vodi Konferenciju UN-a o trgovini i razvoju (UNCTAD), izjavila je da se do septembra povukla iz svakodnevnih dužnosti kako bi izbjegla sukob interesa tokom kampanje. Bude li izabrana, Grynspan će postati prva žena na funkciji generalnog sekretara UN-a. Istakla je da je tokom rada u UNCTAD-u morala praviti kompromise između porodičnog života i javne službe, ali da je činjenica da je bila prva žena na čelu te organizacije oblikovala njen stil rukovođenja. "Ne očekujem poseban tretman. Želim jednak tretman", izjavila je za Reuters. Po struci ekonomistica, Grynspan sebe opisuje kao "zrelu lidericu" koja bi vodila agilniji UN kroz saradnju s drugim akterima, uz istovremenu odbranu njegovih temeljnih vrijednosti. Michelle BacheletBachelet (74) je dva puta bila predsjednica Čilea i bivša je visoka komesarka UN-a za ljudska prava. Od 2010. do 2013. godine bila je izvršna direktorica agencije UN Women. Iako su njenu kandidaturu podržavale Brazil i Meksiko, Čile je u martu povukao podršku nakon političkog zaokreta zemlje udesno. Bachelet se suočila s kritikama američkih konzervativaca zbog svog stava u korist prava na izbor kada je riječ o pobačaju. U aprilu je američki ambasador pri UN-u Mike Waltz, čini se, dodatno oslabio njene izglede izjavivši da dijeli zabrinutost jednog američkog senatora u vezi s njenom podobnošću. Republikanski senator Pete Ricketts izjavio je da Bachelet, dok je bila visoka komesarka UN-a za ljudska prava, nije učinila dovoljno da postupke Kine prema ujgurskim muslimanima označi kao genocid. Kina se nije javno izjasnila o njenoj kandidaturi. Macky SallŠezdesetčetverogodišnji geolog bio je predsjednik Senegala 12 godina, do 2024. Sall se zalaže za veću podršku zemljama u razvoju opterećenim dugovima te poziva na reformu Vijeća sigurnosti kako bi zemlje u razvoju dobile stalna mjesta u najmoćnijem tijelu UN-a. "Više nego ikada, obnovljeni multilateralizam ostaje najbolji odgovor na izazove svijeta koji prolazi kroz duboke promjene", napisao je na platformi X. Za kandidata ga je nominovao Burundi. Ako bude izabran, postat će treći Afrikanac na funkciji generalnog sekretara UN-a, nakon Boutrosa Boutrosa-Ghalija i Kofija Annana. Maria Fernanda EspinosaEspinosa je bila ministrica vanjskih poslova i ministrica odbrane Ekvadora u vladi bivšeg predsjednika Rafaela Corree. Za kandidatkinju ju je nominovala Antigva i Barbuda. Espinosa (61) takođe je savjetovala Ujedinjene nacije i nevladine organizacije o pitanjima biodiverziteta, klimatskih promjena i politika koje se odnose na autohtone narode. U svojoj programskoj izjavi navela je da su joj prethodne funkcije ambasadorice Ekvadora pri UN-u i predsjednice Generalne skupštine pružile duboko razumijevanje rada ove globalne organizacije. "Nudim kandidaturu zasnovanu na jednostavnom uvjerenju: UN mora ponovno pronaći hrabrost da postavi prioritete, disciplinu da ostvaruje rezultate i političko samopouzdanje da djeluje odlučno", poručila je. Carolyn Allison Farida Rodrigues BirkettKarijerna diplomatkinja i bivša političarka, Rodrigues Birkett od 2020. godine obavlja dužnost stalne predstavnice Gvajane pri UN-u. Ranije je postala prva žena i najviše rangirana pripadnica autohtonih naroda na funkciji ministrice vanjskih poslova Gvajane. Obavljala je i visoke funkcije u Organizaciji UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO). Ako bude izabrana, postat će prva žena i prva osoba s Kariba na čelu UN-a. Rodrigues Birkett obećala je da će UN učiniti efikasnijim jačanjem prevencije sukoba i unapređenjem klimatskih mjera. Olara OtunnuOtunnu, diplomata i bivši zamjenik generalnog sekretara UN-a, kandidat je kojeg je nominovala Uganda. Sa 75 godina najstariji je među aktuelnim kandidatima. U svojoj programskoj izjavi naglasio je potrebu nastavka institucionalnih reformi te rekao da bi odmah dao prioritet naporima za okončanje velikih međunarodnih sukoba. Obećao je i da će raditi na uspostavljanju tijela koje bi nadziralo aktivnosti UN-a u oblasti umjetne inteligencije, te je istakao potrebu za djelovanjem u vezi s klimatskim promjenama na način koji neće ugroziti ekonomski razvoj.

U noći 8. januara, pukovnik iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC) ubijen je u centralnom gradu Isfahanu dok su širom zemlje besneli masovni antivladini protesti. Mesecima kasnije, 16 osoba optuženo je za moharebeh, odnosno "neprijateljstvo prema Bogu", i mogli bi biti obešeni zbog smrti pukovnika Abasa Kamranija (Abbas) i nasilnih demonstracija koje su se te noći dogodile u Isfahanu. Ovaj slučaj dešava se u trenutku kada Iran beleži nagli porast pogubljenja osoba koje organizacije za ljudska prava smatraju političkim zatvorenicima – od demonstranata do navodnih članova zabranjenih grupa i osoba osuđenih za špijunažu – od početka rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom 28. februara. Aktivisti navode da je porast broja pogubljenja pokušaj vlasti da izazove strah među Irancima i spreči ponavljanje masovnih protesta koji su ranije ove godine uzdrmali verske vlastodršce u zemlji. Organizacije za ljudska prava osudile su suđenja pogubljenim osobama, navodeći da su mnoga od njih obeležena mučenjem, iznuđenim priznanjima i odsustvom pravičnog postupka. Januarski protesti predstavljali su najozbiljniju pretnju vlastima od Islamske revolucije 1979. godine. Hiljade ljudi ubijeno je u nezabeleženom državnom obračunu. Desetine osoba pogubljene su zbog navodne umešanosti u demonstracije, a još veliki broj njih čeka izvršenje kazne, prema navodima organizacija za ljudska prava. Slučaj Trga ŠahadaJedan od najpomnije praćenih slučajeva povezanih sa protestima širom zemlje jeste suđenje 16 optuženih u Isfahanu. Presudu čekaju optuženi za moharebeh, pomaganje i saučesništvo u moharebehu, uništavanje javne imovine koje predstavlja moharebeh, okupljanje i udruživanje protiv bezbednosti države, kao i propagandu protiv Islamske republike. Izvori u Iranu rekli su Radiju Slobodna Evropa (RSE), odnosno Radiju Farda, da su vlasti koristile mučenje kako bi iznudile priznanja od optuženih i da postoji zabrinutost da bi mogli biti osuđeni na smrt. Iako tužilaštvo tvrdi da su optuženi odgovorni za smrt Kamranija i još jednog muškarca koji je opisan kao beskućnik, oni nisu optuženi za ubistvo. Umesto toga, suočavaju se sa optužbama za moharebeh zbog navodne izrade molotovljevih koktela u prodavnici obuće u blizini Trga Šahada u Isfahanu. Slučaj se takođe vodi pred revolucionarnim, a ne krivičnim sudom. Revolucionarni sudovi uglavnom se bave istaknutim političkim slučajevima i smatraju se manje regulisanim i strožim u presudama od redovnih sudova. Među optuženima je Milad Boueiri, 29-godišnji vlasnik prodavnice obuće. Ostali su zaposleni u toj prodavnici ili obližnjim radnjama, kao i njihovi rođaci. Mnogi optuženi su mlađi od 23 godine, uključujući 20-godišnje bliznakinje Taraneh i Rominu Rahimi. Navodi o mučenju i iznuđenim priznanjimaPrema izvorima Radija Farda, tužilaštvo nije predstavilo nezavisne dokaze koji povezuju optužene sa smrtnim slučajevima. Umesto toga, optužba se uglavnom oslanjala na priznanja optuženih. Tokom sudskih ročišta, optuženi su svedočili da su priznanja iznuđena mučenjem, uključujući teška premlaćivanja, elektrošokove i pretnje silovanjem. "Imajući u vidu odsustvo konkretnih optužbi za ubistvo u optužnici i dostupne informacije koje ukazuju na to da nisu predstavljeni dokazi koji povezuju optužene sa smrću ove dve osobe, pripisivanje pravne odgovornosti za te smrti optuženima bilo bi bez pravnog osnova", saopštila je američka organizacija za ljudska prava HRANA u izjavi 21. jula. Šesnaest optuženih nalazi se u samici u zatvorima Dastgerd i Dovlatabad u Isfahanu. Imaju pravne zastupnike, ali njihovim advokatima nije omogućen pristup spisima predmeta. Izvori su za Radio Farda rekli da su dva advokata odbrane tokom suđenja davala izjave protiv sopstvenih klijenata. "Slučaj Trga Šahada u Isfahanu jasan je primer instrumentalizacije pravosuđa radi gušenja građanskih protesta i širenja straha u društvu", navela je organizacija Iran Human Rights Monitor, grupa sa sedištem van Irana koja dokumentuje kršenja ljudskih prava, u saopštenju od 23. jula. "Održavanje suđenja iza zatvorenih vrata u zatvorskim prostorijama, uskraćivanje pristupa dokumentaciji predmeta advokatima odbrane, ignorisanje brutalnog mučenja (uključujući upotrebu tejzera) radi iznuđivanja priznanja i podizanje teških optužbi poput 'moharebeha' bez potkrepljujućih dokaza predstavljaju flagrantno kršenje" Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u delu koji se odnosi na pravo na pravično suđenje, dodaje se u saopštenju. Slučaj nadgledaju sudije Morteza Barati i Mohamed Reza Tavakoli (Mohammad), koji je poznat po strogim presudama i izazvao je međunarodne osude nakon što je 2024. godine izrekao smrtnu kaznu popularnom reperu. Tavakoli je nedavno osudio na smrt 12 muškaraca zbog njihove navodne uloge u ubistvu pripadnika specijalnih jedinica tokom protesta u Isfahanu 8. januara. Barati je predsedavao slučajem povezanim sa protestima širom Irana 2022. godine. U tom slučaju osudio je trojicu optuženih na smrt, a sve troje je kasnije pogubljeno.

Pentagon je smanjio svoje zvanične podatke o žrtvama u ratu sa Iranom, ažurirajući broj poginulih i ranjenih američkih vojnika tokom petomjesečnog sukoba. Ovaj potez je izazvao pitanja o metodologiji Pentagona i zabrinutost zbog transparentnosti kod demokratskih poslanika i drugih. Prema najnovijim podacima Ministarstva odbrane, 14 američkih vojnika je poginulo, a više od 400 je ranjeno do 27. jula. To je manje nego što je pokazala zvanična baza podataka Pentagona od 21. jula, brojka koju je predsednik Donald Trump naveo 23. jula, a zatim ponovo 26. jula. Sistem za analizu žrtava u odbrani, koji Pentagon naziva definitivnim izvorom o žrtvama, takođe je dodao novu kategoriju pod nazivom "Prekomorske operacije". Ta kategorija se odnosi na poginule i ranjene počev od 7. jula, rekli su zvaničnici. Četiri vojnika - troje poginulih u iranskom raketnom napadu u Jordanu i jedan poginuo u Iraku tokom misije detonacije iranske bombe - pojavljuju se u ovoj kategoriji. Objašnjenja za novu kategoriju nisu sasvim jasna. Američke i izraelske snage su prvi put napale Iran 28. februara. Vašington i Teheran su 7. aprila postigli dvonedeljni prekid vatre, ali su nastavili da razmjenjuju udare. Trump je 7. jula obavijestio Kongres da je počeo novi sukob sa Iranom. Američke snage su napadale iranske ciljeve 12 dana zaredom, dok je Iran odgovorio udarima na, kako je rekao, američke ciljeve oko regiona Zaliva, kao i udarima na nekoliko komercijalnih brodova u Ormuskom moreuzu. Ažurirani podaci podstakli su obnovljenu dvostranačku kontrolu nad načinom na koji Pentagon izvještava o povredama u borbi i koliko je transparentan otkako se takozvani Memorandum o razumijevanju potpisan prošlog mjeseca raspao. Prošle nedelje, dvanaest demokratskih poslanika u Odboru za oružane snage Senata pisalo je ministru odbrane Pitu Hegsetu pitajući šta stoji iza promjena u podacima o žrtvama. Zastupnik Tomas Masi, republikanac u Predstavničkom domu koji je bio oštar kritičar rata, otvoreno je kritikovao Pentagon. Portparol Pentagona Džoel Valdez odbacio je optužbe da je pad broja žrtava pokušaj da se sakrije rastući broj žrtava iz rata. Rekao je da su promjene u brojkama rezultat "anomalija" i "privremenih poremećaja podataka" koji se "neposredno rješavaju". Prošle nedelje, Pentagon je saopštio da je oko 100 američkih vojnika povrijeđeno u iranskim napadima odmazde od prekida vatre. Oko 96 posto se vratilo na dužnost, saopštilo je ministarstvo, nakon ambulantnog liječenja i stoga nisu klasifikovani kao zvanično ranjeni prema kriterijumima izvještavanja.

Iran je pogubio još jednog učesnika antivladinih protesta koji su zahvatili zemlju u januaru. Mehdi Kaneki je obešen u zatvoru Gezel Hesar u Karadžu nakon što je optužen za pripadnost naoružanoj opozicionoj grupi. Pogubljenje se dogodilo dok je oko 1.500 zatvorenika osuđenih na smrt u zatvoru nastavilo štrajk glađu zahtevajući prekid pogubljenja.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) upozorio je da izazov koji Iran predstavlja za slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu ne ugrožava samo globalnu trgovinu, već nosi i rizik od stvaranja opasnog presedana za sporne pomorske rute u Aziji. Obraćajući se ministrima zemalja članica Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN) u Manili 22. jula, Rubio je rekao da su Sjedinjene Države i dalje spremne za pregovore sa Iranom, ali je optužio Teheran da nije ispoštovao ranije obaveze i da nije ozbiljan u pogledu diplomatije. "Sjedinjene Države su uvek posvećene diplomatiji", rekao je Rubio 22. jula. "Otvorenog smo uma i uvek smo spremni da učestvujemo u razgovorima i pregovorima radi rešavanja sporova i razlika, a to ostaje slučaj i kada je reč o Iranu." "Problem koji sada imamo jeste to što oni nisu ozbiljni u razgovorima. Ako su oni ozbiljni, mi smo ozbiljni. Ako nisu, onda ćemo učiniti ono što je neophodno da zaštitimo naše interese, kao i interese naših saveznika", dodao je. Rubiove izjave dolaze u trenutku obnovljenih vojnih sukoba i američkih udara usmerenih na iransku vojnu infrastrukturu povezanu sa pretnjama komercijalnom pomorskom saobraćaju. Njegova glavna poruka vladama jugoistočne Azije bila je da iranski postupci prevazilaze granice Persijskog zaliva. On je ocenio da bi dozvola Teheranu da određuje pravila plovidbe kroz Ormuski moreuz ugrozila jedan od osnovnih principa na kojima počiva međunarodna trgovina: slobodu plovidbe. "Iran zahteva pravo koje nema prema nijednom postojećem pravnom mehanizmu – pravo da kontroliše prolazak saobraćaja kroz Ormuski moreuz", rekao je Rubio. Nazvavši taj plovni put međunarodnim prolazom zaštićenim međunarodnim pravom, Rubio je upozorio da bi popuštanje iranskim zahtevima ohrabrilo slično ponašanje na drugim mestima. "Ako stvorimo presedan na Bliskom istoku u kojem država može da odluči da će kontrolisati međunarodni plovni put, naplaćivati taksu i, ako joj ne platite, uništavati vaše brodove, stvorićemo veoma opasan presedan koji će se ponoviti u drugim delovima sveta, uključujući i ovaj region." Rubio je ocenio da spor oko Ormuskog moreuza ima direktne posledice po Aziju. "Ne moram ovom regionu da objašnjavam značaj slobode plovidbe", rekao je Rubio. "Ono što je ovde ugroženo nije samo pitanje onoga što se dešava u Ormuskom moreuzu." Rekao je da kriza ugrožava "globalnu ekonomiju" i upozorio da su "pravila koja su omogućavala 150 godina međunarodne trgovine i privrede takođe ugrožena i da se to ne sme dozvoliti". Ako se ne reaguje, poručio je Rubio, "20 odsto svetskog snabdevanja energijom odmetnički režim drži kao taoca" koji traži ovlašćenja "koja nema ni prema jednoj definiciji međunarodnog prava". Rubio je nastojao da uveri vlade jugoistočne Azije da će angažman Vašingtona osim u Iranu, ostati prioriteti i u regionu uprkos sukobima u drugim delovima sveta. ASEAN je opisao kao "glavni mehanizam" Amerike za regionalni angažman i rekao da je Vašingtonovo "partnerstvo sa svakom od vaših zemalja i regionom u celini u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država. Nikada ga nećemo napustiti". Rubio je takođe obećao da odnosi SAD sa drugim velikim silama "nikada neće biti na štetu naših savezništava" ili regionalnih partnera. Najavio je planove za produbljivanje saradnje kroz 2,5 milijardi dolara strateških investicija američke vlade i dodatnih 1,5 milijardi dolara preko Američke korporacije za razvojne finansije (US Development Finance Corporation) za vazduhoplovnu infrastrukturu, energetsku bezbednost, bezbedne lance snabdevanja i druge ključne sektore. Takođe je obećao gotovo 130 miliona dolara regionalne pomoći za napore u razminiranju i uklanjanju neeksplodiranih ubojnih sredstava iz prošlih sukoba u jugoistočnoj Aziji.

Obnovljeni napadi Amerike i Irana uzimaju sve veći danak među civilima duž južne obale Irana, gdje su nestašice struje, goriva i oštećenja luka ostavili mnoge u teškoj situaciji.

Godinama su kreatori politike u Vašingtonu posmatrali Aziju prvenstveno kroz prizmu Tajvana, Južnog kineskog mora i vojnog uspona Kine. Ruska invazija na Ukrajinu samo je pojačala tu perspektivu, učvršćujući Evropu i istočnu Aziju kao glavne arene geopolitičkog nadmetanja. Međutim, stručnjaci za bezbednost u jugoistočnoj Aziji sve više tvrde da bi još jedna kriza hiljadama kilometara dalje na Bliskom istoku na kraju mogla da promeni regionalnu ravnotežu moći mnogo dublje nego Ukrajina ili Tajvan. Za vlade širom jugoistočne Azije sada je postalo nemoguće da ignorišu strateški značaj Ormuskog moreuza kroz koji prolazi otprilike petina svetske nafte. Kako tenzije u vezi s Iranom prete jednoj od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, analitičari kažu da posledice već menjaju regionalne računice o bezbednosti, diplomatiji i savezima. "Već vidimo kako se ASEAN (Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije) kreće ka Rusiji, ne u bezbednosti već u energetskoj zavisnosti", rekao je za RSE Lester Džozef Buitizon (Lester Joseph Buitizon), analitičar za pretnje i bezbednost iz koji radi u kompaniji Aldebaran Threat Consultants, čiji se rad fokusira na međunarodnu bezbednost i politiku na Bliskom istoku i u severnoj Africi (MENA). Vojne operacije između Sjedinjenih Država i Irana poslednjih dana ponovo su usmerile pažnju na Ormuski moreuz. Iran tvrdi da ima kontrolu nad strateškom tranzitnom rutom, dok SAD navode da su izvele vazdušne napade na ciljeve na jugu Irana "kako bi dodatno oslabile iranske vojne kapacitete koji se koriste za napad na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu". Uprkos značajnom američkom vojnom prisustvu, brodske kompanije i dalje nerado prolaze kroz moreuz, što ističe realnost koja prevazilazi moć mornarice: najveći izazov može biti obnavljanje poverenja kod komercijalnih operatera. Tranzit nafte u Ormuskom moreuzu je od ključne važnosti za jugoistočnu Aziju jer je i dalje duboko zavisna od energenata s Bliskog istoka. Filipini, na primer, uvoze više od 90 odsto svoje nafte s Bliskog istoka, zbog čega su poremećaji u protoku Ormuzom trenutna ekonomska i politička briga, a ne daleko spoljnopolitičko pitanje. Iako je Manila jedan od najbližih saveznika Vašingtona po sporazumu i javno mnjenje i dalje favorizuje SAD u odnosu na Kinu, vlasti u toj zemlji su nastojale da povećaju pristup ruskoj sirovoj nafti i proširile diskusije o dugoročnoj energetskoj saradnji. Za Buitizona, poruka je jednostavna. Čak i ako je najbliži regionalni američki saveznik primoran da sarađuje s Moskvom kako bi zaštitio snabdevanje energentima, zemlje sa neutralnijom spoljnom politikom, poput Indonezije i Malezije, verovatno će to radije raditi. "Ako Rusija uspešno preorijentiše svoju ekonomiju ka istoku", rekao je on, "zapadne sankcije postaju strukturno manje efikasne". Dok Rusija može imati ekonomske dobiti, Kina u toj situaciji može videti diplomatske dobitke. Nekada je, prema Vinsentu Kajlu Paradi (Vincent Kyle Parada), analitičaru odbrambenih istraživanja u Kancelariji za pomorske strateške studije i upravljanje strategijom Filipinske mornarice, ASEAN mogao uspešno da balansira između Istoka i Zapada: Kina je obezbeđivala ekonomski rast, dok su SAD garantovale regionalnu bezbednost. Danas, rekao je Parada, ta razlika je sve zamagljenija. On je ukazao na iransku krizu kao dokaz da su ekonomska bezbednost i nacionalna bezbednost postale nerazdvojne. "Preklapanje između ekonomije i bezbednosti postalo je mnogo veće nego što je bilo pre 10 ili 20 godina", rekao je Parada za RSE. On je dodao da su nedavne političke odluke SAD, uključujući smanjenje regionalne razvojne pomoći, trgovinske tenzije i intervenciju u Iranu, oslabile uporište Vašingtona širom jugoistočne Azije, istovremeno stvarajući mogućnosti za Kinu da proširi svoj ekonomski uticaj. "Kina zapravo ne mora ništa da radi osim da čeka", rekao je on.

Tadžikistanski ministar unutrašnjih poslova izjavio je da muškarac uhapšen u Izraelu zbog sumnje na špijunažu za Iran više nije tadžikistanski državljanin, što je u suprotnosti s ranijim izjavama izraelskih vlasti koje su osumnjičenika opisale kao osobu s dvojnim tadžikistansko-ruskim državljanstvom. Ministar unutrašnjih poslova Ramazon Rahimzoda rekao je na konferenciji za novinare u Dušanbeu 21. jula da je osumnjičenik rođen u Tadžikistanu, ali se odrekao tadžikistanskog državljanstva i dobio ruski pasoš. Rahimzoda nije iznosio detalje, a njegova izjava nije se mogla odmah nezavisno provjeriti. Tadžikistan i Rusija imaju sporazum o dvojnom državljanstvu. Izraelska policija, sigurnosna služba Shin Bet i Ministarstvo odbrane objavili su 2. jula da su uhapsili muškarca kojeg su identificirali kao Behruza Sobirjona, opisujući ga kao tadžikistanskog državljanina koji ima i rusko državljanstvo. Vlasti su saopštile da je pritvoren u junu nakon zajedničke istrage. Prema izraelskim istražiteljima, osumnjičenik je bio u kontaktu s iranskim obavještajcem od maja i navodno je većinu svojih aktivnosti provodio tokom prošlomjesečnog rata s Iranom. Rekli su da je fotografirao mjesta udara raketa i druge osjetljive lokacije, proslijedio materijal Iranu i pokušao regrutirati dodatne operativce, izvijestili su izraelski mediji. Izraelske vlasti rekle su da je u početku vjerovao da odgovara na legitimnu ponudu za posao, ali je nastavio saradnju nakon što je shvatio da ima posla s iranskim obavještajnim agentom. Dana 6. jula izraelski tužitelji podigli su optužnicu u kojoj je osumnjičenik identificiran kao 33-godišnji Behruz Sharif Dodoboev. Tužitelji su tvrdili da je prikupljao informacije o lokacijama udara raketa, obali Haife i odbrambenom objektu Elbit Systemsa te ih proslijedio iranskoj obavještajnoj službi u zamjenu za isplate u kriptovalutama. Navodi nisu nezavisno provjereni, a ni osumnjičenik ni njegov advokat nisu javno odgovorili na optužbe. Slučaj dolazi usred pojačanih napetosti nakon prošlomjesečnog rata između Izraela i Irana. Izraelske vlasti najavile su niz hapšenja zbog navodne špijunaže u ime Teherana, dok su iranske vlasti pritvorile stotine ljudi optuženih za saradnju s Izraelom i, u nekoliko slučajeva, izvršile pogubljenja zbog optužbi povezanih sa špijunažom.

Sve je teže ignorisati rastuću ulogu Kine u Kirgistanu. Situacija je potaknula zabrinutost zbog radnih mjesta, zemljišta, prirodnih resursa i nacionalnog suvereniteta, a mnogi Kirgizi izražavaju zabrinutost da lideri zemlje ne uzimaju u obzir njihove interese.

Jedan seljanin je zabrinut da neće moći na vreme da naseče ogrevno drvo za zimu jer nema goriva za motornu testeru. Drugi je rekao da ne može da pokosi seno za zimsku prehranu krave zbog nedostatka goriva za njegov traktor. A seoski ribari ne mogu da love ribu u rekama zbog zabrane punjenja kanistera koje koriste za sipanje goriva u motore njihovih čamaca. Skoro dva meseca posle početka velike ukrajinske kampanje napadima dronovima dugog dometa koja je izbacila iz stroja značajan deo ruskih kapaciteta za preradu nafte, sve veća kriza s gorivom pojačava pritisak na velike gradove širom zemlje. Međutim, možda su još i više pogođena siromašna sela u prostranoj unutrašnjosti, gde meštani često žive od zemlje, daleko putuju zbog posla, i pokušavaju da uskladište rezerve goriva za vanredne situacije – kao i hranu i gorivo za dugu zimu. Skoro svaka veća rafinerija na zapadu Rusije je, prema podacima Međunarodne agencije za energiju, pogođena ukrajinskim dronovima. Mnoge rafinerije su pogođene više puta. Stručnjaci procenjuju da je između 20 i 40 odsto ukupnog kapaciteta rafinerije u zemlji izbačeno iz stroja. Skoro svaki region Rusije – čak i na udaljenoj Kamčatki na pacifičkoj obali – osetio je posledice ukrajinske kampanje. Neki regioni su uveli dnevna ograničenja na točenje goriva u vozila; neki su pokušali da blokiraju gomilanje zaliha ili profiterstvo zabranjujući punjenje prenosivih kanisteri za gorivo; neki su uveli sistem kupona, slično kako su sovjetske vlasti radile kada su se suočile s nestašicom hrane. 'Šta da radimo bez agregata?'U mnogim mestima posledice su duga čekanja i vijugavi redovi za vozače, a da se ne govori istrošenim nervima i frustracijama. Novgorod, severni region koji se nalazi južno od drugog najvećeg grada Rusije, Sankt Peterburga, nije izuzetak. Na VK-u, najvećoj ruskoj društvenoj mreži, meštani su počeli da objavljuju žalbe na stranici kojom upravlja regionalni guverner, navodeći da zabrane točenja goriva u kanistere – prenosive metalne kante za gorivo – nanosi štetu selima daleko od benzinskih pumpi i opštinskih centara. "Živimo u selu bez prodavnice prehrambenih proizvoda, bez apoteke, bez prevoza do tekovina civilizacije. Čitavog života, jednom nedeljno, vozili smo se do benzinske pumpe udaljene 30 kilometara da bismo napunili rezervoare i kanistere, ili možda čak i nekoliko dodatnih (za agregate) u slučaju nestanka struje", napisala je jedna žena pod imenom Irina Trjaskina. "Šta da radimo bez agregata? Da kuvamo na vatri i čuvamo hranu u podrumu?", dodala je ona. "Kako da napunim traktor na polju?", napisala je osoba koja se predstavila kao Aleksandar Vasiljev. "Da li treba da ga vozim nekoliko kilometara da bih ga napunio? A ako ne mogu da napunim traktor, onda prema tome ja – ili tačnije moje krave – nećemo imati hrane za zimu". Žena po imenu Alena, čije je ime RSE promenio kako bi sprečila potencijalno krivično gonjenje, navela je da je potrebno oko 10 litara benzina da se vozi od njenog sela do okružnog administrativnog centra Ljubitina i nazad. "Smešno je", rekla je ona za RSE. "I šta vam preostaje? A šta ako tamo nestane goriva sledeći put kada vozite? Samo da tamo ostavite auto?" U automobilu nalaze se mali alati na benzin za vođenje njenog domaćinstva: motokultivator, motorna testera, agregat, rekla je ona: "A struje stalno nestaje, pa je tokom leta bez frižidera katastrofa". Jednom se, kako je rekla, požalila lokalnoj opštinskoj kancelariji: službenik je rekao da je sama kriva što se preselila na selo i da je trebalo da ostane u gradu. 'Nismo Moskva ili Sankt Peterburg'Aleksandar, koji živi oko 30 minuta vožnje od Ljubitina, u selu Komarovo, rekao je da postoji pravilo za seljane: uvek držite najmanje četiri kanistere benzina u rezervi. "Nismo Moskva ili Sankt Peterburg", rekao je on. "Trenutno sakupljamo ogrevno drvo, čistimo puteve od otpada i kosimo seno. I svi se oslanjaju na agregat kada nestane struje". U Dubrovki, jugozapadno od Komarova, na reci Msti, čovek koji se predstavio kao Matvej rekao je da nestašica goriva otežava košenje 15 hektara zemlje koju poseduje. On je rekao da dovozi benzin iz Sankt Peterburga, gde radi, da napuni traktor gorivom, a takođe po potrebi donosi benzin i za druge seljane. Irina, žena iz Novinke, sat vremena vožnje severno od Ljubitina, rekla je da zbog oluja redovno nestaje struja, pa se meštani oslanjaju na agregate na benzin. "Ovde nemamo prave telefonske linije. Nema struje. Putevi su užasni. Zdravstvena zaštita je katastrofa. Nemoguće je doći do prodavnica", rekla je ona za RSE. "A sada nam čak oduzimaju i mogućnost da vozimo do okružnog centra. Neću ni da pominjem motorne čamce. Da li zaista treba da vozimo naše čamce i motorne čamce na benzinsku pumpu? Ribari su uvek donosili benzin u kanisterima, ali niko sada ne razmišlja o njima". Uprkos što se otvoreno zna o ukrajinskim napadima dronovima na naftne rafinerije i drugu infrastrukturu, malo ko od seljana povezuje lančane nestašice koje utiču na život u selu s ukrajinskom kampanjom, kao ni sa širim ratom koji je pokrenula Rusija i koji je ušao u petu godinu bez naznaka jenjavanja. Ana, žena iz sela Ivantejevski, koja je tražila da se njeno prezime ne koristi, povezala je nestašice sa sukobom u Ukrajini. "Mi smo zapravo u ratu", rekla je ona, dodajući da je njen nećak bio na frontu, kao i suprusi dve njene prijateljice. Ona je takođe rekla da suprug njene prijateljice radi u naftnoj rafineriji u Lenjingradskoj oblasti. Takođe ima rođake u Belgorodskoj oblasti, regionu koji se graniči s Ukrajinom i koji je zahvaćen ukrajinskim napadima i odakle su hiljade ljudi evakuisane. "Kažu da je veoma teško zaštititi takve objekte. Svi moji rođaci su u Belgorodskoj oblasti i ja savršeno dobro razumem da je u poređenju s njima naš okrug raj", rekla je ona.

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Bahreinu i drugim zemljama Zaliva dok se borba za kontrolu nad Ormuskim moreuzom nastavila nakon što su američke snage sprovele deveti dan vazdušnih udara na mete oko Irana. Tenzije su se povećale tokom vikenda u Zalivu nakon što je objavljena smrt trojice američkih vojnika, a moguće i četvrtog. Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila je da je cilj najnovijeg talasa udara bio da se oslabi sposobnost Irana da ugrozi brodove koji prolaze kroz moreuz, strateški vodeni put kojim obično prolazi oko jedne petine svjetskog tranzita nafte i gasa. Predsjednik Donald Trump rekao je da su napadi takođe odali počast američkim vojnicima poginulim posljednjih dana. "Ponovo smo ih veoma snažno udarili večeras", rekao je Trump novinarima u avionu Air Force One, dodajući da su udari izvedeni "u čast" onoga što je rekao da su "vjerovatno trojica velikih patriota". Dan ranije, CENTCOM je objavio prve borbene gubitke u iranskom ratu od marta, navodeći da su dva vojnika poginula, a jedan nestao tokom odbrambenih operacija u Jordanu. U svom posljednjem saopštenju, vojska je navela da je "nakon temeljne pretrage, američko vojno osoblje pronašlo neidentifikovane ostatke na toj lokaciji ranije danas [u Jordanu]. Proces ispitivanja radi provjere ostataka je u toku", što povećava mogućnost da su ostaci nestalog vojnika. U tom saopštenju nije precizirano gdje se u Jordanu napad dogodio. Identifikacija žrtava nije data dok se ne obaveste članovi porodice. Glavno mjesto američkih operacija na teritoriji bliskoistočnog saveznika je vazduhoplovna baza Muvafak Salti, oko 80 kilometara od Amana. Američke snage takođe imaju operacije u vazduhoplovnoj bazi Princ Hasan i u drugim vojnim objektima u Jordanu. Wall Street Journal i drugi, pozivajući se na izvore, objavili su da se napad dogodio na bazu Muvafak Salti, koju su američke snage koristile za pokretanje vazdušnih udara protiv Irana. Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je 20. jula da je gađao američke avione na jordanskom aerodromu Akaba balističkim raketama. Takođe je tvrdio da je napao američku vojnu imovinu i opremu u kampu Al-Adiri u Kuvajtu i vazduhoplovnoj bazi Ali Al Salem, kao i u Siriji. Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina takođe je saopštilo da su sirene za vazdušnu opasnost aktivirane na njegovoj teritoriji. Ostrvsko kraljevstvo je domaćin Pete flote SAD i poslednjih dana je bilo meta iranskih udara. Američke snage i dalje djeluju u Iraku radi obuke i borbe protiv terorizma, iako je njihov broj značajno manji u odnosu na 170.000 na vrhuncu rata u Iraku. Američki i irački zvaničnici rekli su da bi američke trupe trebalo da se u potpunosti povuku u septembru. Novoprijavljeni smrtni slučajevi povećavaju ukupan broj poznatih žrtava među američkim vojnim osobljem od početka američko-izraelskih napada na Iran od 28. do 17. februara, pri čemu su svi osim jednog navedeni kao borbeni gubici. Ukupan broj ne uključuje nestalog vojnika u Jordanu. Iran je, u međuvremenu, saopštio da je 50 ljudi ubijeno u nedavnim napadima na zemlju, a više od 500 je povrijeđeno. Izvještaj nije mogao biti nezavisno potvrđen. Uprkos izbijanju borbi nakon što je prošlog mjeseca postignuto privremeno primirje kako bi se dalo vremena za razgovore o potpunom mirovnom rješenju, portparol iranskog Ministarstva inostranih poslova Esmail Bagaei rekao je na konferenciji za novinare 20. jula da su diplomatske "razmjene" između Vašingtona i Teherana nastavljene. "Obavijestili su nas posrednici, dobili smo poruke, bez ulaženja u detalje, ali glavna poenta je da je diplomatski aparat bio aktivan posljednjih dana i da su nam ideje prenijeli određeni posrednici", rekao je on. Izvor: Radio Farda RSE, AFP, Reruters

Dok ruski rat protiv Ukrajine mijenja bezbjednosni pejzaž Evrope, Estonija pažljivo prati sljedeće poteze Kremlja. U intervjuu za RSE, podsekretar za unutrašnju bezbjednost Estonije Joosep Kaasik govori o tome zašto Talin vjeruje da je prevencija najbolja odbrana Evrope.