Dok traje spor između Vašingtona i Teherana oko toga da li međunarodni inspektori mogu da potvrde da Iran poštuje svoje obaveze vezane za neširenje nuklearnog oružja, bivši zvaničnici kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su obim, opseg i nivo pristupa ključni za uspeh provera. Detalji o tome još nisu utvrđeni, iako je direktor IAEA Rafael Grosi (Raffaele Grossi) rekao da će to telo UN "vrlo brzo raditi na modalitetima - datumima, procedurama i lokacijama". To, prema mišljenju stručnjaka, ne znači da organizacija već nema spreman plan za eventualne inspekcije. "Gotovo sigurno već imaju plan za povratak na teren, koji su prioriteti i koje su prve, druge i treće lokacije koje bi želeli da obiđu", rekla je za RSE Laura Rokvud (Rockwood), bivša pregovaračica IAEA za Iran. "Ključno je utvrditi gde se tačno nalazi obogaćeni uranijum... Spremna sam da se kladim da već imaju plan za dan kada bude trebalo da se vrate“, dodala je Rokvud, koja je tokom svoje 28-godišnje karijere u IAEA učestvovala u pregovorima na visokom nivou sa Iranom pre nego što se penzionisala 2013. godine. "Downblending" uranijumaDok američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je Iran pristao na najviši nivo nuklearnih inspekcija, a Iran navodi da ne planira da dozvoli takve provere, tačka 8 američko-iranskog memoranduma o razumevanju predviđa da su se dve strane saglasile o "minimalnoj metodologiji" prema kojoj će iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma biti "razblažene na licu mesta pod nadzorom IAEA". Međutim, detalji tog procesa mogli bi da izazovu nove sporove. "Ako bi inspektori IAEA mogli da izmere i okarakterišu i visoko i nisko obogaćeni materijal pre razblaživanja, jednostavna matematika bi dala dobru predstavu o konačnom proizvodu. Zatim bi želeli da izvrše dodatna merenja kako bi to potvrdili i zapečatili materijal radi buduće kontrole", rekao je za RSE Metju Šarp (Matthew Sharp), koji je od 2021. do 2022. bio direktor za pitanja iranskog nuklearnog programa u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD. "Ako, s druge strane, Iran sam izvrši razblaživanje i tek potom preda materijal inspektorima, bilo bi mnogo teže utvrditi koliko je visoko obogaćenog uranijuma imao na početku. To bi moglo da stvori neizvesnost oko toga da li je sav materijal obogaćen do 60 odsto zaista razblažen ili je deo ostao van domašaja nadzora", objasnio je Šarp, danas viši saradnik za nuklearna pitanja na MIT Centru za međunarodne studije. Trenutno nije poznato gde se nalazi oko 450 kilograma iranskog visoko obogaćenog uranijuma. Nakon američkih i izraelskih vazdušnih udara, moguće je da je zatrpan ispod ruševina u bunkeru ispod planine, ali i da su ga iranske vlasti premestile na drugu lokaciju kako bi ga sakrile. Ako bude uspešno pronađen i razblažen, sledeći korak biće sprečavanje Irana da ga kasnije ponovo obogati. Nadzor nad obogaćivanjemMemorandum navodi da su se dve strane saglasile da "razmotre pitanje obogaćivanja uranijuma i druga obostrano dogovorena pitanja vezana za nuklearne potrebe Islamske Republike Iran", na osnovu okvira koji bi trebalo da bude definisan konačnim sporazumom. Stručnjaci su za RSE rekli da provera tog procesa mora da uključuje IAEA. "Svaka obustava obogaćivanja uranijuma relativno je besmislena ukoliko ne može da bude proverena i ukoliko IAEA nema pristup koji bi joj omogućio da potvrdi da se tajne aktivnosti povezane sa obogaćivanjem ne odvijaju negde drugde u zemlji", rekla je Kelsi Davenport (Kelsey Davenport), direktorka za politiku neširenja nuklearnog oružja u Asocijaciji za kontrolu naoružanja. "Nivo pristupa, informacije dostupne Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju i brzina kojom Iran mora da odgovori na zahteve za pristup - sve to biće od ključnog značaja", objasnila je. "Kada nivo obogaćenja padne ispod pet odsto, mnogo je bezbednije izvesti taj materijal iz zemlje. On bi mogao da bude uskladišten u međunarodnoj banci nuklearnog goriva u Kazahstanu", dodala je Davenport. Ideja o iznošenju razblaženog uranijuma iz Irana očigledno ima podršku američkih zvaničnika. Tokom nedavnog razgovora sa novinarima, jedan zvaničnik rekao je da je razblaživanje unutar Irana "minimalni cilj", ali da će Vašington "tražiti više od toga". Visoki američki zvaničnik rekao je da će se SAD u velikoj meri oslanjati na nuklearni nadzorni organ UN i američke tehničke timove radi verifikacije. "Ne bavimo se verovanjem na reč", rekao je on. IAEA je i ranije potvrđivala da Iran poštuje obaveze iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, koji je ratifikovala 1970. godine, kao i iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) iz 2015. Pouke iz prošlostiStručnjaci smatraju da su iz tih iskustava izvučene brojne pouke. Posebno ukazuju na značaj Dodatnog protokola IAEA, koji inspektorima daje dodatne alate za proveru. Rokvud, danas viša saradnica Bečkog centra za razoružanje i neširenje nuklearnog oružja, bila je glavna autorka tog protokola. "Prema Dodatnom protokolu, više nismo ograničeni samo na nuklearni materijal i nuklearna postrojenja. Imamo pristup informacijama i lokacijama koje obuhvataju čitav ciklus nuklearnog goriva, uključujući proizvodnju centrifuga", rekla je. "Ako okvirno znate koliko centrifuga neka zemlja može da proizvede, želite da znate gde se one nalaze, a Dodatni protokol nam omogućava da tražimo takvu vrstu pristupa." Iran je potpisao Dodatni protokol 2003. godine, ali nikada nije poslao zvanično obaveštenje IAEA koje bi ga formalno aktiviralo. Njegove odredbe primenjivao je privremeno od 2003. do 2006. godine, kao i tokom perioda važenja JCPOA sporazuma. Međutim, kako navodi Rokvud, "postojali su brojni pokazatelji da Iran ne poštuje obaveze". Takvi problemi mogli bi da se nastave, kako kaže, uz dodatne komplikacije. Iran je prošle godine prestao da omogućava IAEA pristup lokacijama pogođenim američkim i izraelskim napadima na nuklearna postrojenja. Time je prekinuto ono što Rokvud naziva "kontinuitetom saznanja" - odnosno sposobnost IAEA da prati šta Iran poseduje i gde se to nalazi. Pored toga, nije jasno kolika je šteta pričinjena na tim lokacijama, što može dodatno otežati pristup, a moguće je i prisustvo neeksplodiranih ubojnih sredstava. "Biće mnogo neizvesnosti, verovatno i više nego ranije. Zapravo, očekujem da će upravo tako biti. Da, to će zaista biti mukotrpan proces", zaključila je Rokvud.

Privremena predsednica Venecuele Delci Rodrigez (Delcy Rodríguez) saopštila je da je najmanje 164 ljudi poginulo, a 971 povređeno, nakon što su dva snažna zemljotresa pogodila Venecuelu. Dodala je da će sredstava Međunarodnog monetarnog fonda biti formiran početni fond od 200 miliona dolara za obnovu infrastrukture, bolnica i stambenih objekata. Zemljotres jačine 7,2 pogodio je oko 160 km zapadno od Karakasa, a manje od minut kasnije usledio je potres jačine 7,5, prema američkom Geološkom zavodu (U.S. Geological Survey - USGS). Koristeći prediktivne modele za procenu broja poginulih, USCS je saopštio da bi broj najverovatnije mogao dostići hiljade, uz značajnu verovatnoću da pređe 10 000. Privremena predsednica Venecuele Delci Rodrigez rekla je da početni podaci o žrtvama ne uključuju one iz najpogođenije države La Gvaire, koja se nalazi u blizini Karakasa, i gde je gradski aerodrom, koji je bio zatvoren. "Desetine zgrada su se srušile i trenutno sprovodimo veoma intenzivne spasilačke napore da spasimo što više života koliko nam Bog dozvoli", rekla je u obraćanju na državnoj televiziji neposredno pre 1 čas posle ponoći po lokalnom vremenu 25. juna. "Takođe želim da kažem da je ovo prava tragedija. Odavde upućujemo poruku solidarnosti i porodicama koje su izgubile voljene potvrđujemo saučešće i podršku u ovim teškim satima." Veb-sajt za praćenje nestalih osoba, koji su na mreži X objavili lideri opozicije, od kojih su mnogi van zemlje, naveo je više od 6600 osoba koje se vode kao nestale ubrzo nakon 2 časa ujutru po lokalnom vremenu, odnosno 8 časova po centralno evropskom vremenu. Rodrigez je rekla da je zemlja fokusirana na spasilačke napore, očekujući u narednim satima dolazak spasilačkih timova iz drugih zemalja, zahvaljujući liderima uključujući predsednika SAD Donalda Trampa (Trump). Tramp je u objavi na društvenim mrežama rekao da su SAD spremne, voljne i sposobne da pomognu u katastrofi. "Dva velika zemljotresa koji su upravo pogodili veliki narod Venecuele su ogromni po razmeri i ostavili su razoran broj poginulih", rekao je Tramp, koji je naredio hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru. Lideri Salvadora, Dominikanske Republike, Brazila i Španije ponudili su podršku i saučešće, dok je američki Stejt department rekao da je u kontaktu sa venecuelanskim vlastima i da mobilizuje pomoć. Američka ambasada u Karakasu saopštila je da pažljivo prati posledice zemljotresa i pozvala građane da potraže sigurno sklonište. U bolnici Hospital de Clinicas u Karakasu, osoblje je zamoljeno da udvostruči noćnu smenu kako bi pomoglo lečenju povređenih, rekao je jedan radnik. Nastava je otkazana do kraja nedelje dok vlasti procenjuju štetu. Naftna infrastruktura Venecuele nije odmah delovala pogođeno zemljotresima, a u nekim ključnim područjima i rafinerijama nije prijavljena šteta ni povrede. Šel (Shell) je saopštio da su svi zaposleni bezbedni, dok se upozorava da bi eventualni duži prekid struje mogao da utiče na proizvodnju nafte. Međunarodne agencije pišu da je ovo jedan od najjačih zemljotresa koji je pogodio Venecuelu. Venecuela se nalazi u seizmički aktivnoj zoni gde se Karipska ploča sudara sa Južnoameričkom pločom. Prema procenama, oko 30.000 ljudi je poginulo kada je snažan zemljotres izazvao široko razaranje u gradovima Merida i Karakas 1812. godine, prema USGS-u.

Nakon nedavnih napada ukrajinskih dronova na glavnu moskovsku rafineriju nafte, ruski mediji umanjuju uticaj dramatičnih napada. Kako objašnjava Andrej Čerkasov iz "Current Time", vlasti i stručnjaci naklonjeni Kremlju pozivaju na obračun sa ljudima koji objavljuju video snimke zapaljenih ruševina na internetu.

Belgijsko pravosuđe potvrdilo je da je izdalo nalog za hapšenje bivšeg evropskog komesara za unutrašnje poslove Dimitrisa Avramopulosa u okviru istrage o skandalu "Katargejt", odnosno zbog sumnje da je bio deo kriminalne organizacije povezane sa slučajem "novac za uticaj". Prema navodima belgijskih tužilaca, istraga se fokusira na Avramopulosovu povezanost sa organizacijom preko koje je navodno primao mesečne isplate od 5.000 evra. U poslednjem slučaju istrage visoke korupciju u centralnim briselskim institucijama, belgijske vlasti sumnjaju da je Avramopulos ostvario finansijsku korist od približno 73.000 evra. Avramopulos, koji je trenutno poslanik u grčkom parlamentu iz vladajuće konzervativne Nove demokratije, partije premijera Kirjakosa Micotakisa, u izjavi lokalnim medijima optužbe je nazvao "potpuno neosnovanim". Dodao je da će sam zatražiti ukidanje poslaničkog imuniteta i pozvati grčko Ministarstvo pravde da u potpunosti istraži slučaj. On tvrdi da su sve isplate koje je primio od nevladine organizacije uredno prijavljene u njegovim imovinskim kartonima i poreskim prijavama. Takođe navodi da je njegova funkcija u organizaciji bila isključivo počasna. Prema izvorima iz belgijskih vlasti, Avramopulos je pre više od šest meseci bio pozvan da svedoči pred nadležnim organima u vezi sa ovom aferom, ali se nije odazvao, što je dovelo do izdavanja naloga za hapšenje. Da bi nalog za hapšenje mogao da bude izvršen, grčki parlament mora prethodno da glasa o ukidanju njegovog imuniteta od krivičnog gonjenja. Slučaj Dimitrisa Avramopulosa predstavlja primer nemogućnosti da se spreči sukob interesa kada zvaničnici prelaze iz javnih funkcija u privatni sektor ili interesne organizacije, komentariše u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), Alberto Alemano, iz orgranizacije "The Good Lobby", koja se bavi pitanjima transparetnog i etičkog lobiranja. "To je školski primer nerešenog problema takozvanih 'rotirajućih vrata' u EU. Bivši komesari ostaju vezani etičkim pravilima nakon isteka mandata, ali ta pravila se oslanjaju na samoprijavljivanje i uglavnom simbolične procedure odobravanja, a ne na nezavisnu proveru", kaže Alemano. Šta je 'Katargejt'?Avramopulos je ranije bio član počasnog odbora nevladine organizacije "Fight Impunity", koju je osnovao bivši poslanik Evropskog parlamenta Antonio Panzeri, centralna figura korupcionaškog skandala "Katargejt". Iz kućnog pritvora pušten bivši europarlamentarac osumnjičen u aferi 'Katargejt'Uhapšena potpredsednica Evropskog parlamenta u istrazi o korupciji u BelgijiBlokirana imovina Eve Kaili, za Borelja slučaj navodne korupcije 'zabrinjavajući' Reč je o najvećem korupcionaškom skandalu u istoriji Evropskog parlamenta, koji je izbio u decembru 2022. godine. Belgijska policija tada je sprovela pretrese u Briselu i zaplenila više od milion evra gotovine pronađene u stanovima, koferima i drugim lokacijama. Uhapšeno je više osoba povezanih sa Evropskim parlamentom. Među njima su bili Eva Kaili, tadašnja potpredsednica Evropskog parlamenta, Antonio Panzeri, bivši italijanski evroparlamentarac, kao i Frančesko Đorđi, parlamentarni pomoćnik i partner Eve Kaili. Prema istrazi, osumnjičeni su primali novac i druge koristi kako bi zastupali interese stranih država unutar institucija EU. Nakon izbijanja afere, Evropski parlament pooštrio je pravila o prijavljivanju interesa, sastancima sa lobistima i imovinskom stanju poslanika, iako mnogi stručnjaci smatraju da reforme nisu otišle dovoljno daleko. Istraga se fokusira na tvrdnje da su strane države pokušavale da utiču na donošenje odluka u Evropskom parlamentu putem plaćanja i poklona sadašnjim i bivšim zakonodavcima. Navodno su Katar i Maroko nastojali da utiču na evropske odluke na ovaj način, što su obe zemlje negirale. Nevladina organizacija "Fight Impunity" bila je centralna organizaciona platforma u ovom slučaju. Prema belgijskim istražiteljima i iskazima ključnih osumnjičenih, organizacija je navodno korišćena kao kanal za aktivnosti mreže povezane sa uticajem Katara i Maroka na Evropski parlament. Nakon izbijanja skandala, Avramopulos je izjavio da je odmah podneo ostavku na mesto u organizaciji i zatražio da njegovo ime bude uklonjeno sa njenog sajta. Kakve su obaveze bivših komesara nakon isteka mandata?Prema Kodeksu ponašanja EU, bivši komesari ne mogu odmah da pređu na bilo koju privatnu funkciju bez prethodne kontrole. Za njih je predviđen dvogodišnji period obaveštavanja. Tokom tog perioda moraju unapred obavestiti Evropsku komisiju o svakoj planiranoj profesionalnoj aktivnosti, bilo da je reč o plaćenoj funkciji, neplaćenoj poziciji ili javnoj dužnosti. Komisija procenjuje da li nova funkcija može ugroziti integritet EU ili izazvati sukob interesa sa prethodnim portfeljom komesara, a konačnu odluku donosi Kolegijum komesara. Bivšim komesarima izričito je zabranjeno da tokom tog perioda lobiraju kod članova Evropske komisije ili njenog osoblja o pitanjima koja su bila u njihovoj nadležnosti dok su obavljali funkciju. Dimitris Avramopulos formalno je zatražio i dobio odobrenje Evropske komisije da bude počasni član pomenute nevladine organizacije. Portparol Evropske komisije Balaz Ujvari izjavio je da je još 2022. godine, nakon izbijanja afere, preispitana njegova uloga i da tada nije utvrđeno nikakvo kršenje pravila. "Još 2022. godine istražili smo ovo pitanje i proverili da li postoje potencijalne naznake kršenja uslova. Kontaktirali smo ga radi dodatnih pojašnjenja. U tom trenutku nismo imali nikakve indicije da je prekršen bilo koji od uslova iz odluke Kolegijuma komesara", rekao je novinarima Ujvari. Međutim, prema rečima Alberta Alemana, činjenica da se danas kao odbrana navode odobrenje Evropske komisije i poreske prijave upravo pokazuje slabosti postojećeg sistema. "Formalno poštovanje pravila nije isto što i efikasan nadzor. EU nema stvarnu sposobnost da prati šta se dešava sa bivšim zvaničnicima nakon što napuste funkciju", smatra Alemano. Da li je slučaj Avramopulosa izolovan?Ime Dimitrisa Avramopulosa samo je jedno u nizu imena koja su se poslednjih godina pominjala u kontekstu sumnji na korupciju ili zloupotrebu položaja tokom obavljanja visokih funkcija u institucijama Evropske unije. Slučaj Avramopulosa datira još od 2022. godine. Međutim, samo tokom prethodne godine još dva bivša visoka zvaničnika Evropske komisije našla su se u središtu ozbiljnih istraga. Bivši evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders nalazi se pod istragom od 2025. godine zbog sumnje na pranje novca. Belgijsko pravosuđe ga je formalno optužilo u vezi sa sumnjivim finansijskim transakcijama i kupovinom srećki Nacionalne lutrije. Bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini takođe je predmet istrage zbog navodne prevare u postupcima javnih nabavki, korupcije, sukoba interesa i odavanja poverljivih informacija u vezi sa radom Evropske diplomatske akademije. Neposredno nakon izbijanja afere "Katargejt", predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola predložila je paket od 14 reformi usmerenih na jačanje etičkih standarda i transparentnosti u radu Parlamenta. Taj proces doveo je i do uspostavljanja novog nezavisnog tela EU za etiku, koje bi trebalo da unapredi nadzor nad radom evropskih zvaničnika. Međutim, nedavne istrage koje uključuju bivše visoke funkcionere Evropske unije ponovo su otvorile pitanje da li su sprovedene reforme bile dovoljne. Prema oceni Alberta Alemana, stručnjaka za lobiranje iz Brisela, "Katargejt" jeste pokrenuo proces reformi, ali je njegov krajnji rezultat bio znatno skromniji od očekivanog. "Umesto snažnog i nezavisnog tela za etiku, dobili smo mnogo slabiji međuinstitucionalni mehanizam bez istražnih ovlašćenja i bez mogućnosti izricanja sankcija. To je više forum u kojem institucije međusobno razmenjuju informacije o pravilima koja su već imale", kaže Alemano. Prema njegovim rečima, slučajevi Rejndersa, Mogerini i Avramopulosa ne predstavljaju izolovane incidente. "Rejnders, Mogerini, a sada i Avramopulos nisu izdvojeni skandali. Oni su predvidiv rezultat sistema koji stalno govori o integritetu, ali uporno odbija da uspostavi ono što je zaista potrebno – nezavisno telo sa ovlašćenjima da istražuje i sankcioniše nepravilnosti u svim institucijama EU, uključujući i bivše zvaničnike. Dok se to ne promeni, svaki novi slučaj biće predstavljen kao izuzetak, iako je zapravo reč o strukturnom problemu", ocenjuje Alemano iz organizacije "The Good Lobby".

Ekonomija koju pokreću borbe. Od televizijskih ekrana do učionica, sveprožimajući narativ o civilizacijskom sukobu sa Zapadom. Hiljade vojnika s ožiljcima rata, od kojih su neki posle osuda za nasilne zločine izašli su iz zatvora da bi se borili u najkrvavijim bitkama u Ukrajini, vraćaju se u gradove i mesta širom Rusije. Na ekonomskom forumu predsednika Vladimira Putina u Sankt Peterburgu ranije ovog meseca, crni dim koji je kuljao posle ukrajinskih napada dronovima na naftna postrojenja u blizini njegovog rodnog grada bio je upečatljiv simbol neuspeha s kojima se Rusiju suočava u petoj godini opšte invazije za koju se nadao da će za nekoliko nedelja Kijev dovesti na kolena. Ti i drugi ukrajinski napadi duboko na teritoriji Rusije poslužili su kao dramatični podsetnici da će za ostvarivanje bilo kojeg od Putinovih glavnih ratnih ciljeva, čak i za zauzimanje celog ukrajinskog regiona Donbas, snage Moskve morati da nastave se bore. Manje uočljiv na forumu bio je čitav niz unutrašnjih faktora koji za Putina predstavljaju velike smetnje za okončanje rata koji je pokrenuo. To je mreža koju je sam ispleo i koju će se teško raspetljati, kažu analitičari, bez stvaranja značajnih rizika za Rusiju i za njegov politički status posle više od četvrt veka na vlasti kao predsednik ili premijer. Putin je zapravo napravio čudovište. Ili, kako su to rekli politikolozi Seva Gunicki (Gunitsky) i Džeremi Moris (Jeremy Morris ) u nedavnom članku u časopisu Forin afers (Foreign Affairs), on je "upao u ratnu zamku koju... niko ne može lako da rasklopi". "Govorimo o sivoj ekonomiji, tržištima rada, regionalnim budžetima, čak i društvenoj hijerarhiji unutar zemlje – sve je preuređeno oko sukoba", rekao je za RSE Gunicki, šef katedre Džordž Ignatijef za studije mira i sukoba na Univerzitetu u Torontu. "U tom smislu, to je nacionalni institucionalni i ekonomski poredak čija inercija ograničava čak i Putina". "Zaustavljanje toga značilo bi ekonomske poremećaje, društvena previranja, pa čak i političku krizu s kojom režim jednostavno nije spreman da se suoči", rekao je on. Od početka invazije velikih razmera, čitavi regioni, industrijski sektori i delovi stanovništva postali su zavisni od novčanih tokova povezanih s ratom, od muškaraca koji stupaju u vojsku zbog visokih plata do proizvođača oružja. Ti novčani tokovi "ne koriste široj populaciji. Ali za sektore koji zavise od njih – poput industrije naoružanja, koja zapošljava milione – nastavak sukoba je od suštinskog zančaja", rekao je Gunicki. "Svaki poremećaj bi bio duboko destabilizujući". 'Sporo krvarenje'Okončanje borbi bi mnoge vojnike vratilo kućama s neizvesnom budućnošću, uključujući osuđene kriminalce koji su se uključili u zamenu za slobodu. Veterani zatvora i rata već su počinili niz nasilnih zločina širom Rusije. "Rusija se suočava s troškovima u svakom slučaju – ali su to veoma različite vrste troškova", rekao je Gunicki. "Troškovi nastavka rata se plaćaju sporo i difuzni su: inflacija, manjak radne snage, stagnacija civila. Troškovi zaustavljanja rata su trenutni i koncentrisani: masovna nezaposlenost, kriza s veteranima i potencijalni kolaps odbrambene industrije". "Istorijski gledano, režimi skoro uvek biraju sporo krvarenje umesto akutne krize", rekao je on. Dosad se Putin opredeljivao za isti izbor – ili je, u svakom slučaju, odlagao bilo kakvu promenu kursa. Uprkos tome što Kremlj prikazuje Putina kao odlučnog čoveka od akcije, stručnjak za Rusiju Mark Galeoti (Galeotti) ga opisuje kao nekog neodlučnog ko stalno odlaže donošenje velikih odluka ili promene. Pored toga, Putin možda strahuje da bi mu obustavljanje borbi sada ostavilo premalo toga da pokaže posle skoro pet godina opšteg rata u kojem su ruske snage ostvarile ograničene dobitke, dok su pretrpele ogromne žrtve – skoro 500.000 poginulih, prema proceni britanske obaveštajne službe u maju. Damoklov mačMnogi su poginuli u dugim, mučnim, smrtonosnim bitkama u Donbasu – Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine – koje su tamošnje gradove pretvorile u ruševinama. Putin je bez osnova proglasio ta dva regiona, kao i Krim, Zaporožje i Herson, delovima Rusije, stvarajući pritisak na svoju državu da nad njima uspostavi potpunu kontrolu. "Ako postoji mirovni sporazum koji se ne može da proda kao pobedu, to stvara ogromnu tenziju", rekao je Gunicki za RSE. "Bilo koje rešenje – čak i prekid vatre – moralo bi da omogući Putinu da ga predstavi kao kredibilnu pobedu, ili barem kao kredibilan prvi korak ka njoj", rekao je on. To bi mogao biti glavni razlog zašto je Putin izgleda odlučan da zauzme ostatak Donbasa, makar, silom ili diplomatijom: Kremlj je nekoliko puta poručivao da je preduslov za razgovore povlačenje Ukrajine iz strateški važnog dela te teritorije koji Kijev još kontroliše. Ankete javnog mnjenja pokazuju da većina Rusa favorizuje mirovne pregovore u odnosu na još rata i neki analitičari kažu da bi Putin mogao da proda skoro svaki ishod kao pobedu, ili makar privremenu. "Uvek moramo da se setimo da Rusija ima mogućnost da proglasi mir u bilo kom trenutku", rekao je Galeoti u svom podkastu 14. juna: Mogla bi reći da se zaustavlja sa zamrznutim položajima na prvoj liniji fronta, ali da zadrži mogućnost obnavljanja ofanzive poput "Damoklovog mača koji visi nad glavom Ukrajine, a samim tim i Zapada". "U Rusiji... očigledno postoji kampanja unutar određenih elemenata elite, posebno poslovne i tehnokratske elite, da se pokuša ubediti Putina da može da priuštiti da jednostavno proglasi trijumf i okonča rat", rekao je on, dodajući da je Putin, koji je održavao vlast suprotstavljajući rivalske tabore u vladi i bezbednosnim strukturama jedne protiv drugih, "očigledno dozvolio da se to desi". "Dakle, Putin je spreman da dopusti debatu, ali zasad nema pokazatelja da ta debata menja njegovo mišljenje: on trenutno ili i dalje podržava tvrdnju jastrebova" da će ruske snage ove godine zauzeti ostatak Donbasa ako nastave pritisak, "ili, u najmanju ruku, nije ubeđen u suprotne argumente", rekao je Galeoti. "A u odsustvu bilo kakve Putinove odluke, status kvo preovladava, tako da se rat nastavlja". 'Nova vrsta problema za Putina'Sem Grin (Sam Green), profesor na Institutu za Rusiju na Kings koledžu u Londonu, takođe je spomenuo mogućnost da bi Putin potencijalno mogao da pokuša da smiri i jastrebove i golubove – ili Grinovim rečima medvede i lisice – tražeći prekid vatre "u kojem Rusija zadržava pretenzije na ukrajinsku teritoriju, a Evropa ostaje mobilisana da obuzda Moskvu i da se suoči s njom ". "To bi verovatno moglo da zadovolji lisice, smanjenjem troškova rata, a istovremeno bi zadovoljilo medvede, koji bi dobili nastavak vojnih ulaganja i politički značaj u Rusiji koja je i dalje spremna za sukob", napisao je Grin. To bi takođe bio manji šok za način na koji Kremlj predstavlja rat kao deo egzistencijalne borbe protiv nemoralnog Zapada koji želi da uništi Rusiju – narativ koji je nametnut društvu na svakom nivou. Međutim, najverovatniji put Putina "nesklonog riziku" je da nastavi s ratom, napisao je Grin. "Ali ne bi trebalo da se pretvaramo da ta opcija nema troškove za Kremlj". Iako "postoji mnogo razloga zašto je Putinu lakše da nastavi rat nego da ga okonča", napisao je on, i jastrebovi i golubovi u ruskoj eliti – ili, kako Grin kaže medvedi i lisice – nezadovoljni su statusom kvo. "Ono što sve više vidimo... jeste da nijedan od tabora ne veruje da trenutno vođenje rata služi njihovim interesima", napisao je Grin. Iako su duboko u raskoraku oko budućnosti, "sve se više slažu da je sadašnjost i neodrživa i nepoželjna. I to stvara novu vrstu problema za Putina."

Dok se pregovori o nuklearnom programu Teherana nastavljaju, sudbina iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma ostaje jedno od najtežih pitanja za rešavanje. Pre vazdušnih napada SAD i Izraela na iranska nuklearna postrojenja u junu 2025. godine, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) procenila je da Iran poseduje 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto. Taj materijal, iako nije na nivou oružja, značajno je blizu nivou od 90 odsto koji se generalno povezuje s pravljenjem nuklearnog oružja. Pitanje s kojim se sada suočavaju pregovarači je šta bi trebalo da se uradi s tim zalihama u okviru šireg sporazuma između Teherana i Vašingtona. Poslednjih nedelja, Kazahstan je pominjan kao moguća treća strana koja bi čuvala te zalihe. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi (Grossi) izjavio je prošlog meseca da je predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev otvoren za ideju skladištenja iranskog uranijuma i Astana je kasnije potvrdila svoju spremnost. "Nekoliko zemalja, uključujući Kazahstan, izrazilo je spremnost da u duhu dobre volje pruži tehničku pomoć u rešavanju problema, pod uslovom da se postignu relevantni međunarodni sporazumi između svih uključenih strana i da stvar pređe na praktičnu primenu", rekao je 1. juna portparol kazahstanskog Ministarstva spoljnih poslova Ajbek Smadijarov. Nedelju dana posle te izjave, ambasador Kazahstana u Iranu sastao se sa zamenikom iranskog ministra spoljnih poslova Kazemom Garibabadijem. Nijedna strana nije otkrila da li je razgovarano o transferu uranijuma. Moguće kompromisno rešenjeKazahstan ima snažan kredibilitet po pitanju nuklearne energije. Od 2019. godine, u toj zemlji se nalazi jedina banka nisko obogaćenog uranijuma na svetu u vlasništvu IAEA, postrojenje od 90 tona koji podržavaju Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Norveška, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati. Astana takođe održava odnose sa svim glavnim uključenim stranama i ima dugu istoriju u sprečavanju širenja nuklearnog oružja. "Kazahstan je zapravo veoma zanimljiv i dobar izbor", rekao je Džon Roberts (John), stručnjak za energetiku u Atlantskom savetu. "Ima etabliranu nuklearnu industriju i bio je uključen u izgradnju nuklearnih elektrana." Ipak, tehničke kvalifikacije možda nisu odlučujući faktor. Ali Vaez, vodeći stručnjak za neširenje nuklearnog oružja i direktor Iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi, ističe da centralna prepreka nije logistika, već poverenje. Teheran verovatno neće posmatrati uranijum isključivo kao nuklearni materijal koji zahteva bezbedno skladištenje: To je takođe izvor uticaja u pregovorima. "S obzirom na duboko ukorenjeno nepoverenje Teherana prema SAD, malo je verovatno da će isporučiti sav svoj materijal ili odjednom", rekao je Vaez. "Više bi volelo da deo toga razblaži kod kuće kako bi održao uticaj i osigurao da Vašington ispuni svoj deo dogovora." Deficit poverenja i diplomatsko usko grloTo nepoverenje bi moglo da iskomplikuje šanse Kazahstana da postane čuvar. Za Iran, zemlja odredišta bi morala da bude ona koja bi mogla da garantuje vraćanje materijala ako sporazum propadne. "Destinacija za isporuku materijala trebalo bi da bude zemlja kojoj Iran može verovati da će vratiti zalihe Iranu u slučaju da SAD odustanu od svojih obaveza", rekao je Vaez. "Jedine opcije za tu svrhu su Rusija i Kina." A ipak, to su upravo opcije koje je Vašington javno odbacio. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) javno je isključio Rusiju i Kinu kao potencijalne čuvare iranskog obogaćenog uranijuma, rekavši novinarima tokom sastanka kabineta 27. maja da mu ne bi bilo "prijatno" da bilo koja od te dve zemlje preuzme kontrolu nad zalihama u okviru budućeg sporazuma. Tramp je takođe sugerisao da iranski obogaćeni uranijum na kraju bude prebačen u SAD. U intervjuu za Rojters (Reuters) u aprilu je rekao: "Sredićemo to... Donećemo ga u Sjedinjene Države." Dok je Tramp isključio Rusiju i Kinu, Iran je kategorički odbacio transfer uranijuma u SAD. To je povećalo interesovanje za Kazahstan, zemlju s velikim nuklearnim iskustvom, istorijom saradnje sa Zapadom i bliskim vezama s Pekingom i Moskvom, kao moguće kompromisno rešenje. Ako bi Kazahstan na kraju bio izabran, aranžman bi mogao da podigne globalni ugled te zemlje. "To bi svakako podiglo međunarodni profil Kazahstana", rekao je nedavno bivši ambasador SAD u Kazahstanu (2022–2025) Danijel Rozenblum (Daniel Rosenblum) u podkastu Global Power Shifts. "Oni vole da vide sebe kao neutralnu stranu, a ponekad i kao posrednika." Roberts tvrdi da bi takva uloga bila u skladu s spoljnom politikom Kazahstana koja je često nastojala da pozicionira zemlju kao most između suprotstavljenih sila. Vaez napominje da je ta ambicija glavna pokretačka snaga diplomatije Astane: "Biti deo rešenja za sukob koji je negativno uticao na globalnu ekonomiju i bezbednost privlačno je mnogim zemljama." Novi radioaktivni strahovi za grad koji već patiIstovremeno, prihvatanje iranskog uranijuma nosilo bi rizike. Banka goriva IAEA u metalurškom pogonu Ulba u Oskemenu je projektovana za skladištenje nisko obogaćenog uranijuma namenjenog civilnim nuklearnim reaktorima. Iranske zalihe, obogaćene do 60 odsto, klasifikovane su kao visoko obogaćeni uranijum i predstavljale bi potpuno drugačije zahteve za skladištenje i bezbednost. "Glavna briga je koliko bi bezbedno bile zaštićene", rekao je Daulet Asanov, naučnik za zaštitu životne sredine koji prati industrijske rizike u Oskemenu. "Moglo bi postojati interesovanje i drugih država ili organizacija. S današnjim ratovima, čak i dronovi mogu da unište infrastrukturu." Kazahstan bi takođe morao da odmeri geopolitičke implikacije. Prema Robertsu, Astana je godinama balansirala odnose sa Zapadom, dok je istovremeno održavala bliske veze s Rusijom i Kinom. "Kazahstan vodi pažljivu politiku, razvijajući odnose sa Zapadom, a istovremeno održavajući veze s Kinom i Rusijom", rekao je on. Reakcija u zemlji bi mogla biti podjednako osetljiva. Oskemen je grad u kome ekološka zabrinutost već dominira javnom debatom, uglavnom zato što stanovnici već pate od ozbiljnog industrijskog zagađenja vazduha. Dodavanje kontroverznog nuklearnog oružja je teško prodati u Istočnom Kazahstanu, regionu gde su stope raka već znatno više od nacionalnog proseka. "Ljudi će verovatno negativno reagovati", rekao je stručnjak za životnu sredinu Roman Čestnih. "Čak je i skladištenje nisko obogaćenog uranijuma ranije izazvalo zabrinutost javnosti." IAEA nije odgovorila na pitanja RSE o detaljima tehničkih i bezbednosnih zahteva za skladištenje uranijuma obogaćenog do 60 odsto u Kazahstanu. U kratkom odgovoru, agencija je navela da je primila zahtev za intervju k znanju, ali nije ponudila dalje informacije. Pristalice predloga ukazuju na dugogodišnje iskustvo Kazahstana u nuklearnoj diplomatiji. Posle raspada Sovjetskog Saveza, zemlja se dobrovoljno odrekla nuklearnog oružja stacioniranog na njenoj teritoriji. Kazahstan je 1994. omogućio transfer oko 600 kilograma uranijuma na nivou potrebnom za oružje u SAD u operaciji kasnije poznatoj kao Projekat Safir. Kazahstan je takođe isporučio prirodni uranijum Iranu 2015. u okviru aranžmana vezanih za značajan nuklearni sporazum postignut te godine između Teherana, SAD i drugih globalnih sila.

Na jugoistoku Rusije, Danilov posao iznajmljivanja motornih čamaca je u problemima. Zbog ograničenja prodaje goriva njegova flota u Rostovskoj i Krasnodarskoj oblasti miruje, rekao je u objavi na društvenim mrežama. "Na svakoj benzinskoj pumpi mi kažu da odj…em". Danilov problem je što je u mnogim slučajevima kupcima zabranjeno da sipaju gorivo u kanistere umesto u automobile, kako bi se sprečilo gomilanje zaliha dok se nestašice šire Rusijom usled sve snažnije ukrajinske kampanje napada dronovima i raketama na rafinerije i druga naftna postrojenja. Vozači su često ograničeni na samo 20 litara benzina – kada pumpe uopšte imaju benzin za prodaju. "Ne možemo da sipamo benzin – nema ga u Krasnodaru", kaže žena u videu, usmeravajući kameru mobilnog telefona na cenovnik Lukoil pumpe na kojem je svaka kategorija prazna - nema ni dizela ni benzina bilo kog oktanskog nivoa. "Šta se dešava u ovoj zemlji?" Više od 1.000 kilometara severoistočno, u Tatarstanu, jedan vozačica je imala isto pitanje: "Kao i uvek, kazaljka je na praznom, i ja sam prosto u panici", rekla je ona. "Šta se dešava?" A dešava se da u petoj godini ruske invazije na Ukrajinu, Kijev uzvraća čestim napadima na rafinerije – u okviru šireg napora da se ograniči ruski izvoz nafte – ključnog izvora prihoda za ratnu blagajnu Kremlja – i da se posledice sukoba, u kojem je Rusija ubila ili ranila desetine hiljada ukrajinskih civila, približe građanima širom Rusije. Napadi na infrastrukturu za naftu i gas ograničili su mogućnost Moskve da profitira na višemesečnim visokim globalnim cenama tokom rata SAD i Izraela s Iranom, čijim je zatvaranje Ormuskog moreuza povećana potražnju za naftom iz drugih regiona, uključujući Rusiju. Samo u maju, Ukrajina je izvela najmanje 16 napada na postrojenja za proizvodnju goriva u Rusiji, a dronovi su gađali osam od njenih 10 najvećih rafinerija, navodi Blumberg njuz (Bloomberg News). Ni ovog meseca nema zatišja. Nestašice u Tatarstanu i nizu drugih regiona duž reke Volge su delimično rezultat napada 12. juna rano ujutru u dve rafinerije u gradu Nižnjekamsku. Jedna od njih, postrojenje Taneko velike naftne kompanije Tatnjeft, među najvećima je u Rusiji. 'Treba mi benzin kao kiseonik'"Moja sestra Alsu je pozvala i rekla, idi brzo napuni – ograničavaju prodaju benzina. Odmah sam požurila, nisam se čak ni presvukla. Bavim se nekretninama – treba mi benzin kao kiseonik", kaže žena u selfi videu. Kada je stigla do benzinske pumpe, saznala je da može da se kupi 25 litara po vozilu. "Divno", rekla je ona sarkastično. "Došlo je do ovoga". Za starije Ruse, ograničena prodaja, racionisanje i dugi redovi na benzinskim pumpama mogu vratiti sećanja na nestašice koje su mučile zemlju usled ekonomskih problema posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Kada je predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju u februaru 2022. godine, očekivao je da će uspeti da pokori Ukrajinu u roku od nekoliko dana ili nedelja. Više od četiri godine kasnije, ukrajinska kampanja udara na Rusiju jedan je od faktora koji su promenili ton rata – što je na početku sukoba bilo gotovo nezamislivo. Početkom juna, ukrajinski napadi na naftna postrojenja u blizini Sankt Peterburga zasenili su Putinov prestižni investicioni forum u njegovomrodnom gradu. A udari u Tatarstanu dogodili su se neposredno pre nego što je Putin 18. juna u regionalnoj prestonici Kazanju ugostio lidere jugoistočne Azije, na samitu Rusija-ASEAN. Ove nedelje, Ukrajina je imala na nišanu rusku prestonicu. Pogodila je glavnu moskovsku rafineriju nafte 16. juna, a zatim ponovo 18. juna, kada je verovatno izvela najveći napad na taj grad od početka ruske invazije 2022. godine. Gradonačelnik Moskve je tvrdio da je oboreno 180 dronova. Video-snimci prikazuju više vatrenih lopti naspram crnog dima iznad prostranog postrojenja u okrugu Kapotnja na jugoistočnom rubu Moskve, oko 16 kilometara od Kremlja. Ta rafinerija obično može da preradi 11 miliona tona nafte godišnje i pokriva značajan udeo u snabdevanju Moskve benzinom. Ruske vlasti mogu da izbegnu velike nestašice benzina u prestonici. Ipak, analitičari su rekli da bi udari mogli da ostvare željeni efekat Kijeva na Moskovljane koji su delimično zaštićeni od sukoba, pošto je većina ljudstva u vojsci poreklom iz siromašnijih regiona gde su visoke plate i nedostatak perspektiva podsticaji za učešće u ratu u kojem je, prema procenama zapadnih obaveštajnih službi, poginulo pola miliona ruskih vojnika. "Uveren sam da će moskovske vlasti pronaći način da nadoknade nestašicu, ali... stanovnici Moskve sada mogu da vide da je rat zapravo u toku", rekao je nezavisni ekonomski analitičar Andrej Mahovski za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). 'Zemlja koja je počela'"Tokom većeg dela ovog rata stanovnici prestonice bili su izolovani od njega, pošto je nasilje rata držano na pogodnoj udaljenosti na tuđoj teritoriji. Dim koji se diže iznad Moskve potpuno uklanja tu udaljenost", napisao je u blogu Mik Rajan (Mick Ryan), penzionisani australijski general-major koji je sada viši saradnik u Institutu Louli, australijskom tink-tenku. "Rat se, u pravom smislu, vraća u zemlju koja ga je počela." U širem smislu, "izgleda da bi ova kriza s gorivom mogla biti najteža od početka rata", rekao je Mahovski, dodajući da će napadi Kijeva na naftna postrojenja uticati na letnju sezonu odmora i žetvu žitarica. "Ova kriza može biti oštrija od svih prethodnih, prosto zato što su kapaciteti Oružanih snaga Ukrajine porasli", rekao je on. "Dosad nismo videli da ukrajinske snage toliko i tako sistematski napadaju ruske rafinerije". "Ako se nestašica dizela nastavi i pogorša, to bi moglo da pokrene krizu u poljoprivrednom sektoru, što bi zauzvrat moglo dovesti do krize s hranom", rekao je ekonomski analitičar Maksim Blant za Ruski servis RSE. "Nestašica bi mogla da utiče i na vazduhoplovnu industriju. Neki aerodromi su već uveli ograničenja za dopunjavanje goriva. Avioni se pune gorivom tačno za udaljenost navedenu u planovima leta, što znači da piloti praktično nemaju prostor za grešku", rekao je on. "To bi takođe moglo da pogodi transportni sektor, i uticalo bi na vozače kamiona". Rusija je navodno zabranila izvoz mlaznog goriva do kraja novembra i produžila odredbu koja dozvoljava nekim rafinerijama da prodaju benzin i dizel gorivo na domaćem tržištu koje ne ispunjava standarde Evro-5 za zagađivače. Nestašica goriva je posebno ozbiljna na Krimskom poluostrvu pod ruskom okupacijom, gde je Ukrajina prekinula deo snabdevanja ugrožavajući put koji vodi od Rusije do Krima preko teritorije koju Moskva drži na jugu Ukrajine "udarima srednjeg dometa" dronovima i raketama. Međutim, nestašice su zahvatile velike delove Rusije i ograničenja prodaje su uvedena u mnogim regionima. Pored svojih praktičnih posledica, ukrajinski udari imaju ulogu u informativnom ili propagandnom ratu, između Rusije i Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napade je nazvao "sankcijama dugog dometa" i posle napada na moskovsku rafineriju 18. juna pozvao je ruske građane da se "otrezne i izvrše pritisak na svog vođu". Ruski zvaničnici dotle se muče da umanje značaj napada. Putin je gotovo ignorisao napade u blizini Sankt Peterburga tokom investicionog foruma od 3. do 6. juna, a nije pomenuo ni napade na moskovske rafinerije na konferenciji za novinare na samitu ASEAN-Rusija u Kazanju. Dok su regionalni mediji izveštavali o nestašici goriva i redovima na benzinskim pumpama, izveštavanje o napadu na moskovsku rafineriju na glavnim državnim televizijskim kanalima bilo je oskudno ujutru 18. juna i gotovo je nestalo iz vesti kasnije tog dana. "Sve je u redu, evo (benzina) svuda", rekao je ove nedelje jedan učesnik tok-šoua na državnoj televiziji, dok je istaknuti voditelj naklonjen Kremlju Vladimir Solovjov rekao da su Rusi koji na društvenim mrežama objavljuju slike i video-zapise o nestašicama "histerični". Sredinom maja, vlasti u Moskvi su uvele kazne za objavljivanje fotografija s posledicama ukrajinskih napada udara i slične mere su na snazi u desetinama ruskih regiona, kao i u okupiranim delovima Ukrajine. Međutim, neki propagandisti i proratni blogeri zahtevaju strože kazne, dok je viši rukovodilac državnog emitera VGRTK sugerisao da bi Rusima koji objavljuju materijal o napadima trebalo da se sudi za izdaju. U retkom pominjanju nestašice benzina i dizela, Putinov portparol Dmitrij Peskov je 1. juna rekao da "problemi" na okupiranom Krimu "moraju biti rešeni" – ali nije rekao kako.

Ukrajinski radnici obavljaju hitne popravke na ovom istorijskom zdanju, delu manastirskog kompleksa Kijevsko-pečerske lavre, koji je pod zaštitom UNESCO-a, a oštećen je u napadu izvedenom u noći između 14. i 15. juna. Iako su najvredniji predmeti na vreme izmešteni na sigurno, stručnjaci upozoravaju da čađ od požara i prodor vlage i dalje ugrožavaju preostale artefakte. Procene su da bi potpuna obnova mogla da traje i do godinu dana.

Iranske vlasti osudile su pevačicu Parastu Ahmadi na kaznu od 74 udarca bičem zbog nastupa u videu na Jutjubu koji je u poslednje dve godine prikupio 2,9 miliona pregleda. Ahmadi je 2024. godine otpevala poznatu patriotsku pesmu "From the Blood of the Youth" u praznom pozorištu uz pomoć osam muzičara i ekipe.I oni su osuđeni na bičevanje, zabranu putovanja i zabranu bilo kakvih "umetničkih aktivnosti" u naredne dve godine. Ahmadi je optužena za "vređanje javnog reda i mira" nakon što je nastupila bez hidžaba, marame za glavu koje je propisala iranska policija za moral.

Okvirni sporazum sa Iranom dao je trenutni podsticaj tržištima, s rastom akcija i padom cena nafte. Međutim, da li će se to pretočiti u trajne ekonomske dobitke u velikoj meri će zavisiti od pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu. Odmah u satima nakon što su predsednici SAD i Irana 17. juna potpisali memorandum o razumevanju za okončanje rata, pojavili su se znaci da je saobraćaj počeo da oživljava, pokazuju informacije kompanije Vinvard (Windward), koja obezbeđuje podatke i analize za pomorski saobraćaj. Glavna analitičarka kompanije Vivarda Mišel Vize Bokman (Michelle Wiese Bockmann) rekla je na onlajn brifingu da je 18 brodova prešlo moreuz između 18 časova 17. juna i 14 časova po Griniču 18. juna, što je opisala kao "znak poverenja u sporazum". Ona je rekla da se konkretno radi o tankeru za tečni prirodni gas (LNG) pod francuskom zastavom, dva tankera pod hongkonškom zastavom, brodu za prevoz vozila pod italijanskom zastavom, tankeru za naftu pod japanskom kontrolom i tankerima pod saudijskom zastavom. Deset brodova je isplovilo iz Persijskog zaliva nakon što su u tom moru bili blokirani 109 dana zbog rata koji je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara. Pre rata, oko 20 odsto svetskih isporuka nafte prolazilo je kroz Ormuski moreuz, kao i velike količine tečnog prirodnog gasa, đubriva i drugih važnih proizvoda i roba. 'Kapanje' brodova"Počeće kao kapanje, ali svakako je to veoma dobar znak, rani znak da postoji poverenje u tranzit ka spolja", rekla je Bokman. "Tranzit je u proseku iznosio oko sedam brodova dnevno u prve dve nedelje juna dok nismo dobili vest o ovom sporazumu (14. juna). A ukupan obim tranzita dosad u junu već premašuje 156 koje smo imali u maju. Svakako vidimo da se sve ubrzava", dodala je ona. Ben Kejhil (Cahill), nerezidentni viši saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta, ukazao je da ovo kapanje mora da se pojača da bi se ostvarila nada u ekonomsku mirovnu dividendu. "Sve se vrti oko tankerskog saobraćaja. Sporazumi na papiru nemaju mnogo značaja osim ako zaista ne pokrenu ponovni protok nafte kroz Ormuski moreuz, jer će to svi pratiti – broj tankera koji izlaze iz moreuza da bi prevozili naftu, gas i druge proizvode na tržište", rekao je on za RSE. "Ali takođe, ulazak tankera u moreuz, jer će se tada nastaviti normalne operacije utovara i kada se može nastaviti i proizvodnja nafte i gasa širom Bliskog istoka. Morate pratiti dvosmerni tankerski saobraćaj", dodao je on. To je pravi test. Brodske kompanije moraju biti uverene da njihovi brodovi ako uđu u Persijski zaliv, neće tamo ponovo biti blokirani usled obnavljanja neprijateljstava. To je ključno za ponovno pokretanje utovara tankera za naftu iz iračkih, kuvajtskih i saudijskih lučkih postrojenja i za prenos katarskog tečnog prirodnog gasa. Prema sporazumu, Vašington je takođe izdao izuzeće od sankcija na iransku naftu, što daje dodatni potencijalni ekonomski podsticaj. Vinvard je takođe pratio iranske brodove koji se kreću kroz moreuz, kao i tankere za LNG i naftu pod kontrolom Irana koji se kreću ka zapadu iz jugoistočne Azije kroz Malajski moreuz – očigledno uvereni da će moći da se utovaruju u iranskim lukama sada kada je ukinuta američka pomorska blokada iranskih luka i voda. Prvi test je na moruIpak, optimistično raspoloženje traje samo dok traje sporazum. "U svemu ovome postoji element dokaza izvodljivosti", rekao je za RSE Najsan Rafati, viši analitičar za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi. "Prvi test je na moru. Da li saobraćaj u Ormuzu počinje da se povećava? Da li Iranci i dalje pokušavaju da uznemiravaju brodove ili ispaljuju dronove na njih? Da li SAD dozvoljavaju iranskim brodovima da prođu kroz kordon", dodao je on. Drugi ključni testovi održivosti moreuza uključuju premije osiguranja, prisustvo morskih mina i pitanje naplata prolaza. U tekstu američko-iranskog memoranduma se navodi: "Saobraćaj komercijalnih brodova će odmah početi i, uzimajući u obzir potrebu za uklanjanjem tehničkih i vojnih prepreka i razminiranjem od strane Islamske Republike Iran, biće potpuno uspostavljen u roku od 30 dana." Ipak, u ovoj fazi nema detalja o tome kada će početi razminiranje i ko će to raditi. Sporazum takođe navodi da je Iran pristao na tranzit kroz Ormuski moreuz bez naplata 60 dana, do daljih razgovora s američkim pregovaračima. Bokman je rekla da je južna ruta kroz moreuz u omanskim vodama i da, kada se to deminira, pitanje naplate prolaza postaje nevažno. Teheran je govorio o uvođenju "naknada za pomorske usluge" u saradnji s Omanom, ali je Bokman rekla da ne misli "da će to proći". Po pitanju osiguranja, ona je za RSE rekla da je "prerano reći" da li će troškovi početi da se smanjuju. "Znamo da se dodatne premije, koje su deo ratnih rizika za ulazak u takozvana navedena područjaa, svakodnevno preračunavaju. One se određuju kao procenat od vrednosti trupa broda. Pre rata, iznosile su manje od jedan odsto vrednosti trupa. A onda smo videli da su skočile na između tri i pet odsto, ponekad i do 10 odsto", rekla je ona, dodajući da bi povratak na niže premije bio važan da bi se brodski saobraćaj vratio na normalan nivo. Kejhil je rekao da ne očekuje da se troškovi osiguranja brzo stabilizuju, ali da to nije glavni problem. "Problem je bio u tome što vlasnici brodova jednostavno nisu želeli da izlože svoje posade riziku. Kada budu imali tu sigurnost, tu bezbednost, taj osećaj da je u redu ponovo da plove, mislim da ćete videti prilično brz rezultat", rekao je on. Kraj Ormuza?Iran je blokirao saobraćaj kroz moreuz kao odgovor na vazdušne napade SAD i Izraela kojima je rat počeo 28. februara. Taj potez je doveo do previranja na globalnim tržištima, izazvao akutnu nestašicu goriva širom Azije i naveo proizvođače nafte i gasa iz Zaliva da počnu da se pitaju da li treba da pripreme druge rute isporuka na tržišta. Saudijska Arabija je povećala protok na svom cevovodu Istok-Zapad, pumpajući sirovu naftu do luke Janbu na Crvenom moru kako bi zaobišla moreuz. Ujedinjeni Arapski Emirati su pronašli slično rešenje, koristeći svoj cevovod do luke Fudžejra, u Omanskom zalivu. Iran je gađao obe rute tokom sukoba, ali nijedna nije bila toliko ranjiva kao moreuz. To je navelo neke da pretpostave da je rat Iranu obezbedio buduće oružje koje ima čak i veći uticaj nego što bi imao nuklearni arsenal – naime, mogućnost isključivanja globalnih trgovinskih tokova kad god mu se prohte. Međutim, ne slažu se svi. "Jedna od lekcija ove epizode je da je opasno biti previše zavisan od jedne tačke zagušenja. I naravno, Ormuski moreuz je za naftu najkritičnija tačka zagušenja na svetu", rekao je Kejhil. "Kupci u zemljama uvoznicama će ponovo proceniti rizik snabdevanja i rizik tranzita preko Bliskog istoka na zaista značajne načine", dodao je on. "Postoji izvesna skepsa da će Ormuski moreuz ikada više činiti tako veliki udeo globalnog tranzita i izvoza nafte. Obilazni cevovodi su u toku. Ljudi će istraživati alternativnu infrastrukturu."

Više ukrajinskih dronova pogodilo je naftnu rafineriju u Moskvi rano jutros, 18. juna, saopštili su ruski zvaničnici. Reč je o drugom napadu ove nedelje na najvećeg dobavljača goriva u tom regionu. Napadi su zabeleženi i u ruskim oblastima Rostov i Belgorod. Prema navodima vlasti, u napadu je povređeno najmanje 16 osoba.

Veliki ukrajinski napad na moskovsku rafineriju nafte 18. juna mogao bi da pogorša sve veću nestašicu goriva koja se širi Rusijom.

Sporazum između SAD i Irana o okončanju sukoba i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza neizbežno se poredi sa Zajedničkim sveobuhvatnim akcionim planom (JCPOA) iz 2015, koji je sa Teheranom postigla administracija tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame. Taj sporazum oštro je kritikovao njegov naslednik Donald Tramp, koji je 2018. tokom odlučio da se SAD povuče iz sporazuma. Tramp je više puta tvrdio da će njegov sporazum biti bolji, iako tekst koji je potpisao u Versaju nije konačan i ostavlja mnoga pitanja o kojima će se pregovarati narednih 60 ili više dana. "Da je bilo lako, rešili bismo to još pre, znate, dva rata", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Najsan (Naysan) Rafati, viši analitičar za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi, aludirajući i na prošlogodišnji dvanaestodnevni rat u junu i na ovogodišnje sukobe koji su ponovo izbili nakon američko-izraelskih vazdušnih napada 28. februara. "Temelji iranskog nuklearnog programa od prošlog juna značajno su se promenili u odnosu na vreme kada je važio JCPOA", dodao je on. Šta je sadržao sporazum iz 2015?Jedna stvar koja se nije promenila jeste da je Iran i tada negirao da želi da razvije nuklearno oružje, ali je obogaćivao uranijum do nivoa iznad onoga potrebnog za civilne svrhe. To je bio ključni problem tada, kao i danas. Ključni elementi JCPOA bili su da Iran iz zemlje izmesti 98 odsto svojih zaliha obogaćenog uranijuma, prihvati ograničenja budućeg obogaćivanja na nivo znatno ispod onog potrebnog za nuklearno oružje, stavi deo centrifuga van upotrebe i omogući da sve to nadgledaju inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Sve to bilo je praćeno nizom tehničkih detalja, poput tačnih nivoa obogaćivanja, količina materijala, lokacija skladištenja i konkretnih modela centrifuga. Pored toga, Iran se obavezao da neće razvijati nuklearno oružje. Zauzvrat, međunarodne sankcije povezane sa nuklearnim programom (ali ne i sa drugim pitanjima, poput podrške oružanim grupama na Bliskom istoku, raketnog programa ili kršenja ljudskih prava) bile bi ukinute nakon što se potvrdi da Iran ispunjava obaveze. Iran je takođe dobio pristup zamrznutim sredstvima u inostranstvu, čija je vrednost bila sporna i procenjivana između 50 i 100 milijardi dolara, kao i isplatu američke vlade od ukupno 1,3 milijarde dolara. Sporazum je imao mehanizam za rešavanje sporova i tzv. "sunset" klauzulu ili klauzulu o isteku koja je važila do 2030. godine. Odobrio ga je Savet bezbednosti UN. Sporazumu su se opirali sa obe strane američkog Kongresa, jer su kritičari smatrali da ograničava iranski nuklearni program umesto da ga potpuno ukine. Drugi su ukazivali da ne rešava šira pitanja zbog kojih je Iran bio međunarodno izolovan. Sankcije Iranu su ukinute nakon što je IAEA verifikovala sporazum u januaru 2016, a Vašington je 2017. dva puta potvrdio da se Iran pridržava sporazuma. Put ka ratuU maju 2018. Tramp je povukao SAD iz sporazuma, nazvavši ga "lošim i jednostranim". Između 2020. i 2021. Iran je počeo da povećava broj centrifuga i nivo obogaćivanja uranijuma, prema izveštajima IAEA, zbog čega su Velika Britanija, Francuska i Nemačka (E3) ocenile da Teheran više ne poštuje sporazum. U junu prošle godine Izrael i SAD izveli su vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja, upozoravajući da je Iran blizu razvoja nuklearnog oružja. Pentagon je kasnije procenio da je operacija "Midnight Hammer" unazadila program za do dve godine, iako postoje različite procene o obimu štete. "Naneta je velika šteta i postrojenjima i delu visokih kadrova uključenih u nuklearni program. Međutim, nije bilo inspekcija na terenu na ključnim lokacijama. IAEA je imala pristup nekim objektima, ali ne i glavnim postrojenjima za obogaćivanje koja su bila meta napada", rekao je Rafati. Iran je nakon toga ograničio nadzor IAEA. U septembru prošle godine aktivirana je i tzv. "snapback" klauzula JCPOA. To znači da su sankcije UN ponovo uvedene zbog nepoštovanja sporazuma. E3 su pokrenule taj proces nakon što je Iran odbio da omogući pun pristup inspektorima IAEA i transparentnost u vezi sa zalihama obogaćenog materijala. Nakon sukoba u junu 2025, Vašington i Teheran ponovo su pokrenuli nuklearne pregovore, koji su prekinuti kada su 28. februara počeli američko-izraelski napadi. Šta dalje?Memorandum o razumevanju koji su 17. juna potpisali Tramp i iranski predsednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian )predviđa trenutno ukidanje američkih naftnih sankcija Iranu, dok se kraj šireg režima sankcija i oslobađanje zamrznute imovine uslovljava time da Iran ispuni obaveze, poput razblaživanja visoko obogaćenog uranijuma pod nadzorom IAEA. "Ne oslanjamo se na poverenje", rekao je jedan visoki američki zvaničnik tokom razgovora sa novinarima 17. juna. Pitanje obogaćivanja uranijuma ostaje otvoreno za dalje pregovore, dok Iran "ponavlja da neće nabavljati niti razvijati nuklearno oružje". Kao i JCPOA, i ovaj memorandum je naišao na kritike, uključujući nezadovoljstvo pojedinih republikanskih zakonodavaca koji smatraju da je Vašington dao previše za premalo. Maks Majzliš (Max Meizlish), viši analitičar u Fondaciji za odbranu demokratija, izrazio je zabrinutost zbog ukidanja naftnih sankcija. "Ako je ovo zaista sporazum zasnovan na učinku, svako ublažavanje sankcija treba vezati za konkretno ponašanje režima, a ne samo za učestvovanje u pregovorima, potpisivanje memoranduma i otvaranje moreuza", rekao je za RSE. "Kongres neće lako odustati bez značajnih reformi u Iranu. Videćemo šta će SAD na kraju zahtevati", dodao je. Majzliš je takođe kritikovao to što sporazum ne pominje druge "problematične aktivnosti" Irana, kao što su raketni program i podrška grupama poput Hezbolaha. Na isti način je kritikovan i prošli sporazum - JCPOA. Danas je situacija drugačija nego 2015, nakon dva rata koji su teško pogodili iransku ekonomiju i nuklearnu infrastrukturu. Ti sukobi su značajno oslabili poverenje i zakomplikovali razgovore. JCPOA nije bio samo bilateralni proces između SAD i Irana. Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka učestvovale su u pregovorima koji su trajali gotovo dve godine. Memorandum o razumevanju (MOU) navodi da će pregovarači težiti postizanju sporazuma u roku od 60 dana, ali i da taj rok može biti produžen. Rafati je rekao da će pregovori morati da budu tehnički zahtevniji i složeniji nego što su bili do sada tokom 2025. i 2026. "Čak i kada su se vodili u Omanu ili Rimu, bili su to glomazni posredni pregovori vođeni u kratkim vremenskim intervalima, praktično između doručka i večere", objasnio je. "Da li će ih pratiti stručne delegacije koje će se zaista baviti detaljima nuklearne neproliferacije i ublažavanjem sankcija? Te tehničke delegacije bile su prisutne na nekim, ali ne na svim prethodnim pregovorima… ako postoji ambicija da se to okonča u roku od 60 dana, biće potrebni prilično redovni, ovlašćeni i tehnički kompetentni timovi stručnjaka sa obe strane“, dodao je.

Desetine fudbalskih navijača istakle su staru iransku zastavu tokom meča Irana i Novog Zelanda na Svetskom prvenstvu, uprkos zabrani FIFA. Zastava sa grbom lava i sunca, bila je državna zastava pre Islamske Revolucije 1979. godine, a danas je simbol otpora teokratskoj vlasti u zemlji. U velikom broju koriste je i iranski monarhistički emigranti.