Očekuje se da će Državna obaveštajna služba (ŠIŠ) u Albaniji dobiti šira ovlašćenja – prvi put od zakona o njenom osnivanju 1998. godine. Pored tradicionalnih zadataka u oblasti kontraobaveštajnog rada i nacionalne bezbednosti, ova institucija će imati mandat i da prikuplja informacije o pretnjama po ekonomsku bezbednost, sajber napadima, hibridnim pretnjama i kritičnoj infrastrukturi. Vlada tvrdi da su ove izmene neophodne kako bi se odgovorilo na nove bezbednosne izazove, koji nisu postojali u vreme kada je pisana važeći zakon. Opozicija i stručnjaci za bezbednost ne osporavaju potrebu za modernizacijom zakona, ali upozoravaju da proširenje nadležnosti nije praćeno dovoljnim garancijama za demokratsku kontrolu te institucije. Šta se menja novim zakonom?Zakon koji je albanski parlament usvojio 2. jula značajno proširuje delokrug rada ŠIŠ-a. Pored prikupljanja informacija o špijunaži, terorizmu i zaštiti ustavnog poretka, ta institucija sada ima zadatak da identifikuje pretnje po ekonomsku bezbednost, sajber napade, hibridne pretnje i kritičnu infrastrukturu. Istovremeno se proširuju i nadležnosti za praćenje aktivnosti stranih obaveštajnih službi, ekstremizma, kao i pitanja koja utiču na unutrašnju i regionalnu stabilnost. Vlada navodi da ove izmene odražavaju način na koji su evoluirale pretnje po nacionalnu bezbednost. U obrazloženju zakona se navodi da je ekonomska bezbednost danas sastavni deo strateške bezbednosti države, dok sajber napadi i hibridne pretnje predstavljaju neke od najozbiljnijih izazova za javne institucije, ekonomiju i kritičnu infrastrukturu. Debata o kontroli i transparentnostiPotrebi za ažuriranjem zakona ne osporava ni opozicija. Međutim, prema njenim navodima, proširenje mandata ŠIŠ-a nije praćeno jačanjem nadzornih mehanizama. Poslanik Demokratske stranke Klevis Baliju (Balliu) kaže za RSE da zakon daje toj instituciji više nadležnosti i veći pristup informacijama, ali bez jasnog definisanja granica njenog delovanja i načina na koji će se kontrolisati izvršavanje tih nadležnosti. "Dati više moći i ovlašćenja bez zahtevanje veće kontrole i bez preciziranja granica te institucije, mislim da time otvaramo vrata opasnoj situaciji s kojom ćemo se morati da se suočimo sutra", kaže Baliju. Sličnu ocenu daje stručnjak za bezbednost Gert Metani. On kaže da je proširenje mandata u skladu s praksama članica NATO-a i evolucijom savremenih pretnji, ali napominje da su neke formulacije zakona preširoke. Prema njegovim rečima, odredba koja ŠIŠ-u daje ovlašćenje da prikuplja informacije i o "unutrašnjoj i regionalnoj stabilnosti" mogla bi stvoriti prostor za široka tumačenja, ako je ne budu pratila jasna zakonska ograničenja i efikasan parlamentarni i sudski nadzor. "Poznajući albansku političku klimu, postoji rizik da takve odredbe budu zloupotrebljene na štetu sloboda i prava građana", rekao je Metani za RSE. Međutim, debata nije ograničena samo na proširenje ovlašćenja ŠIŠ-a. Novi zakon takođe izuzima ŠIŠ od obaveza koje proističu iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama. To znači da ŠIŠ neće biti podložan istim pravilima transparentnosti kao druge javne institucije i neće imati obavezu da odgovara na zahteve za pristup informacijama podnete u skladu s tim zakonom. Vlada tvrdi da je takvo izuzeće uobičajena praksa i u drugim zemljama, navodeći kao pirmer britanske, nemačke i američke obaveštajne službe. Prema njenim navodima, čak i informacije koje deluju administrativno ili finansijski mogu imati operativnu vrednost i, ako se objave, mogle bi da ugroze nacionalnu bezbednost. Opozicija ne osporava potrebu za zaštitom tajnih podataka, ali tvrdi da potpuno izuzeće od Zakona o slobodnom pristupu informacijama rizikuje da ograniči odgovornost te službe prema javnosti. Poslanica Demokratske stranke Jorida Tabaku kaže da bi uravnoteženije rešenje bilo da se izuzmu samo osetljive informacije, čime bi se zadržao minimalan nivo transparentnosti kada je reč o administrativnim i finansijskim pitanjima. Imovina i baze podataka, još dve tačke sporenjaJoš jedna promena koja je pokrenula raspravu odnosi se na prijavljivanje imovine zaposlenih u ŠIŠ-u. Zakon predviđa da oni više neće prijavljivati svoje prihode i imovinu Visokom inspektoratu za prijavu i kontrolu imovine. Umesto toga, kontrolu će sprovoditi posebna struktura unutar samog ŠIŠ-a. Vlada objašnjava da je cilj te izmene zaštita identiteta i podataka zaposlenih u obaveštajnoj službi, budući da se i visina njihovih plata smatra tajnim podatkom. I u ovom slučaju opozicija traži drugačije rešenje. Prema Tabaku, prijavljivanje imovine ne bi trebalo ukidati, već bi ga trebalo sprovoditi pod oznakom tajnosti, kako bi se istovremeno sačuvali i državna tajna i kontrola nad imovinom zvaničnika. Ona upozorava da ukidanje tog mehanizma stvara presedan koji bi mogao da se proširi i na druge institucije. Stručnjak za bezbednost Gert Metani deli istu zabrinutost. Prema njegovim rečima, tajna priroda rada ŠIŠ-a ne bi trebalo da znači i odsustvo kontrole. "Unutrašnja kontrola mora biti praćena nezavisnim i efikasnim nadzorom, imajući u vidu da se, bez obzira na anonimnost i tajan rad, obaveštajne strukture finansiraju javnim sredstvima, pa stoga odgovornost – ni u jednom trenutku – ne sme da izostane", kaže on. Novi zakon takođe daje ŠIŠ-u pravo na pristup državnim bazama podataka, pod uslovom da je to regulisano međuinstitucionalnim sporazumima i ograničeno na zakonske zadatke te službe. Vlada navodi da to ne znači neograničen pristup. Prema njenim navodima, međuinstitucionalni sporazumi tačno će definisati koji podaci mogu da se koriste, ko im pristupa i u koju svrhu, kao i način njihove kontrole. Međutim, opozicija i stručnjaci traže čvršće garancije. Oni podsećaju da je Albanija imala nekoliko slučajeva curenja podataka iz državnih baza i sajber napada, kada su javno izloženi lični podaci građana, ali i informacije povezane s državnim institucijama. Metani smatra da je pristup bazama podataka neophodan alat za savremene obaveštajne službe, ali kaže da on mora biti ograničen, srazmeran i da postoji mogućnost da se može pratiti. On upozorava da bi svaka zloupotreba ličnih podataka dodatno narušila poverenje građana u institucije, podsećajući na ranije slučajeve objavljivanja državnih baza podataka. Da li su izmene povezane s političkom klimom?Stručnjak Gert Metani izražava sumnje i u pogledu trenutka kada se ove izmene usvajaju. Prema njegovim rečima, one se moraju posmatrati u kontekstu nedavnih političkih dešavanja u zemlji, uključujući proteste na kojima se nedeljama zahteva ostavka premijera Edija Rame. On objašnjava da bi, iako je nacrt zakona sastavljen pre početka protesta, određene formulacije mogle da ostave prostor za široka tumačenja kad je reč o praćenju nezadovoljstva građana. U tom kontekstu, Metani takođe pominje ranije odluke Vlade, poput ograničenja platforme TikTok ili debate o praćenju javnih informacija, i upozorava da glavni izazov ostaje očuvanje ravnoteže između povećanja kapaciteta ŠIŠ-a i zaštite osnovnih prava i sloboda. "Posle izmene Zakona o Državnoj obaveštajnoj službi predstavljaju restriktivnu meru za izražavanje građanskog nezadovoljstva putem ustavnih protesta", kaže ovaj stručnjak. Zakon je usvojen u Skupštini Albanije, ali ga predsednik države još nije potpisao. Zakon stupa na snagu posle objavljivanja u Službenom glasniku.

Na prvi pogled, trotoari s drvoredom ulice Valijasr – kulturnom i komercijalnom centru Teherana – izgledaju obično. Radikalno je ono što ne vidite. Žene idu gradom u majicama bez rukava i haljinama kratkih rukava, širokim pantalonama i uskim farmerkama. Neke nose marame po izboru. Mnoge ne. Kafići su puni, gužve su u saobraćaju. Izgleda da niko ne gleda ili ne obraća mnogo pažnje na ono što se dešava. I to je ono što je najupadljivije. Nekada ozloglašene patrole koje su nadzirale kako se žene oblače od glave do pete uglavnom su nestale iz svakodnevnog života na ulicama. Obavezna pravila o nošenju hidžaba i dalje postoje, ali je njihovo sprovođenje vidljivo ublaženo u većim iranskim gradovima, koji su bili poprišta na kojima su se žene borile za slobodu protiv takozvane moralne policije. "Nisam videla patrole za hidžab veoma dugo", rekla je jedna stanovnica Teherana u kasnim tridesetim godinama za Radio Farda (Iranski servis RSE), pod uslovom da joj se ne objavljuje ime iz bezbednosnih razloga. "Žene se oblače kako hoće". Protesti protiv hidžabaOva promena je usledila posle godina otpora žena koje su kulminirale protestima "Žena, život, sloboda" 2022, a ubrzala se poslednjih meseci tokom rata Irana sa SAD i širih političkih tenzija. "Pre samo nekoliko godina, ovo je bilo nezamislivo", primetila je jedna majka dvoje dece u četrdesetim godinama koja je rekla da sada bez ikakvih incidenata obavlja poslove bez pokrivanja glave i u kratkim rukavima. Ona se setila nedavnog odlaska u vladinu kancelariju za finansije bez pokrivene kose. Na vratima je službenik zamolio da stavi maramu na glavu, ali samo dok ne prođe ulaz. "Zaposleni mi je rekao: 'Možete je skinuti kada odete'", rekla je ona. "Nasmejala sam se. Oni tačno znaju kako se žene osećaju u vezi s hidžabom". Teško je reći tačno šta stoji iza ove promene – vladini zvaničnici to nisu komentarisali – ali analitičari kažu da to verovatno odražava političke računice, a ne reforme. Samo nekoliko nedelja pre nego što je rat izbio 28. februara, protesti su potresli Islamsku Republiku, pošto su demonstracije koje su počele zbog rasta cena prerasle u masovne antirežimske nemire. Bezbednosne snage ubile su hiljade ljudi – neki izveštaji kažu desetine hiljada – na ulicama širom zemlje kako bi ugušile ustanak i analitičari kažu da vlada verovatno želi da izbegne podsticanje tenzija u vreme kada Iranke pokušavaju da se nose s posledicama rata. "Iranska vlada je bila primorana da prihvati ono što su žene zahtevale u vezi s hidžabom", rekla je Mansureh Šodžai, aktivistkinja za prava žena, autorka i istraživačica koja živi u Evropi. "Nasilja i represije koji su postojali ranije više nema. Ali to ne znači da se zakon promenio". Ona je ukazala da čak i pojavljivanje žena bez hidžaba na državnoj televiziji poslednjih meseci odražava pritisak odozdo, iako vlasti pokušavaju da kontrolišu poruku. "Vlada to koristi za propagandu", rekla je Šodžai. "Ona govori: Ne smetaju mi žene bez hidžaba sve dok prihvataju mene i moju politiku". Ipak, rizici su i dalje opipljivi. Ranije ove godine, iranska pevačica Parastu Ahmadi osuđena je na 74 udarca bičem zbog snimanja i izvođenja pesme bez hidžaba. Konzervativni gradVan prestonice, zakon se sprovodi neujednačenije. U Mešhadu, jednom od najkonzervativnijih gradova u Iranu, Mahnuš, koja se predstavila samo imenom, rekla je da, iako je svakodnevni život i dalje restriktivniji nego u Teheranu, i dalje je značajno različit u odnosu na pre. "Postoje konzervativne žene koje nose potpuni hidžab", rekla je ona, "ali postoji i mnogo žena koje uopšte ne pokrivaju glavu". Čak i tokom verskih obreda povodom Muharema prošle nedelje, što je važan period u šiitskom islamu, prema njenim rečima, mnoge mlade žene pojavile su se u šarenoj odeći umesto u tradicionalnoj crnini. Ograničenja su i dalje na snazi u određenim oblastima. Ona je rekla da je u gradskom svetilištu Imama Reze i okolnim hotelima i bazarima, policajci i dalje govore posetiteljkama da pokriju kosu. "Ali u kafićima, na ulicama, u javnom prevozu, nikoga nije briga šta nosite". Žene širom Irana rekle su za RSE da je ublažavanje sprovođenja zakona počelo posle protesta 2022. izazvanih smrću Mahse Amini dok je bila u pritvoru zbog navodnog kršenja pravila o nošenju marame. Otkako je rat zaustavljen primirjem između SAD i Irana – potpisanom početkom aprila i obnovljenom u junu – sprovođenje zakona je dodatno ublaženo. Sana, studentkinja u Karadžu, gradu u severno-centralnom delu Irana, veruje da se pravac promena ne može preokrenuti. "Put do pune slobode može biti kratak ili može trajati mnogo godina", rekla je ona. "Ali kada društvo odluči da se promeni, promena postaje neizbežna".

Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, ukrajinski dronovi prvi put su pogodili najveću rusku naftnu rafineriju u Omsku. Mještani su snimili napad i gust dim koji se uzdizao iznad postrojenja, smještenog više od 2.500 kilometara od granice s Ukrajinom.

Lideri NATO-a sastaju se 7. i 8. jula u turskoj prestonici Ankari na godišnjem samitu Alijanse u senci rata u Iranu i američkih žalbi da svi evropski saveznici ne podnose podjednak teret kad je reč u izdvajanjima na odbranu. Očekuje se da će američki predsednik Donald Tramp (Trump) imati oštre komentare na račun nekoliko evropskih kolega kad se budu sastajali na večeri prvog dana, a zatim na očekivanom tročasovnom zasedanju Severnoatlantskog saveta drugog i poslednjeg dana. Sledi šest stvari na koje treba obratiti pažnju tokom dvodnevnog sastanka. Odbrambena potrošnjaNema greške: Ovaj samit će biti obeležen odbrambenom potrošnjom. Na prošlogodišnjem skupu u Hagu, Alijansa je svečano pristala da će svih 32 saveznika do 2035. trošiti pet odsto BDP-a na odbranu, pri čemu će 3,5 odsto toga biti takozvani "tvrda odbrambena potrošnja", kao što je kupovina oružja i druge vojne opreme. Preostalih 1,5 odsto bi zatim moglo biti posvećeno investicijama koje pomažu u jačanju vojnih kapaciteta, kao što je infrastruktura. U Ankari će se sve svoditi na demonstriranje kako doći do tog cilja. Ili kako je to stavljeno u nacrtu deklaracije sa samita: pokazivanje "kredibilnog puta" ka cilju. Neki zvaničnici NATO-a koji su govorili za RSE strahuju da će mnoge zemlje u narednih nekoliko godina odložiti velika ulaganja u odbranu zbog nategnutih javnih finansija, da bi potom u periodu 2034-35. naglo trošile na skupu vojnu opremu, što je unutar Alijanse poznato kao "pristup hokejaškog štapa", u kojem posle godina relativne stagnacije potrošnje sledi nagli skok kako bi se ispunio cilj. Faktor TrampUpravo će po pitanju odbrambene potrošnje Tramp snažno istupiti. On je dugo bio skeptičan prema NATO-u i nekoliko dana pre samita u Ankari ponovo je doveo u pitanje Alijansu napisavši na društvenim mrežama da je "smešno da SAD nastavljaju ovim jednostranim putem kada odnos nije recipročan". On je takođe uključio grafikon koji pokazuje da Vašington troši mnogo više na svoju vojsku nego bilo koji pojedini evropski saveznik. Upravo će ovde generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) još jednom pokušati da uloži najbolje diplomatske napore i istaći da Evropljani i Kanađani zapravo pojačavaju svoj angažman. Govoreći neposredno pre samita, on je rekao da ostalih 31 saveznik "već ulaže oko četiri odsto svog BDP-a u odbrani i bezbednosti", često kupovinom opreme proizvedene u Americi. Ovaj trend, ukazao je Rute, znači da je ostalih 31 član sada na "putu da izjednači svoju vojnu potrošnju sa Sjedinjenim Državama". Mada je nekoliko zvaničnika NATO-a za RSE priznalo to – iako se plaše da će američki predsednik biti oštar na samitu – mnogi i dalje misle da će sastanak proteći relativno glatko s minimalnom dramom. Oana Lungesku (Lungescu), bivša portparolka NATO-a koja je sada saradnica Kraljevskg instituta ujedinjenih službi za studije odbrane i bezbednosti (RUSI), rekla je da postoji optimizam da će se pozitivno raspoloženje s nedavnog samita G7 u Francuskoj preneti na Ankaru. "Diplomate se nadaju da će se 'duh Evijana', konstruktivna atmosfera nedavnih razgovora G7 u Francuskoj, proširiti na Ankaru – uključujući i potrebu za podrškom Ukrajini jer se čini da se momentum na bojnom polju menja", rekla je ona. Lungesku je rekla da zvaničnici takođe veruju da bi lični odnos između Trampa, Rutea i Erdoana mogao pomoći da samit ostane na pravom koloseku. Iako Tramp može kritikovati neke evropske lidere zbog rata u Iranu ili odbrambene potrošnje, rekla je ona, "on neće želeti da samit propadne, a Erdoan izgubi obraz na domaćem terenu". Američke trupe u Evropi i industrijske ambicijeParalelno s ovom debatom, tu je i pitanje američkih trupa u Evropi. Današnja brojka od oko 80.000 vojnika mogla bi biti smanjena, jer se govori da bi Vašington mogao da prerasporedi i strateška sredstva i ljudstvo negde drugde, posebno u Aziju. Nakon što je američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) u maju rekao da će SAD sprovesti šestomesečnu reviziju prisustva svojih snaga u Evropi, malo zvaničnika NATO-a veruje da će to biti glavna tema na sastanku, mada bi na marginama moglo doći do bilateralnih pregovora i lobiranja evropskih zemalja u kojima se nalaze američke baze. Vrhovni vojni komandant NATO-a u Evropi Aleksus Grinkevič (Alexus Grynkevich) dotle je rekao da su evropski saveznici u velikoj meri pojačali napore da popune praznine u kapacitetima i pojačanjima koja su ostala posle nedavnog smanjenja broja američkih trupa i sredstava u Evropi. Nacrt deklaracije iz Ankare, koju će svi saveznici podržati, eksplicitno pominje klauzulu NATO-a o međusobnoj odbrani, Član 5, iako u nekim evropskim prestonicama postoje strahovi o tome da li bi je Alijansa opstala ako bi Rusija testirala NATO u narednim godinama. Još jedna stvar za koju se zvaničnici Alijanse takođe nadaju da će pokrenuti odbrambenu potrošnju je NATO forum za odbrambenu industriju, koji će se održati 7. jula, nekoliko sati pre početka samita. To je mesto gde će veliki akteri u odbrani i političari objaviti mnoštvo multilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti odbrane, uključujući razne transatlantske zajedničke poduhvate. S Kanadom koja preuzima vođstvo, nekoliko zemalja će takođe najaviti "globalnu odbrambenu banku", koja će olakšati pozajmljivanje novca malim i srednjim odbrambenim preduzećima. Takođe se može očekivati da će ukrajinske kompanije biti veoma aktivne u sklapanju dogovora, pošto Kijev želi da obezbedi neku vrstu licence za pravljenje raketa Patriot (ili njihovog ekvivalenta) u Ukrajini. Međutim, druge zemlje će možda biti još više zainteresovane da iskoriste ukrajinsko tehnološko znanje i jedan visoki zvaničnik NATO-a je za RSE rekao da bi Kijev uskoro mogao da proizvede sopstvenu domaću verziju presretača Patriot naprednih mogućnosti-2 (PAC-2). "Ukrajinci nam govore da mogu da razviju presretač koji je u osnovi ekvivalent PAC-2 za manje od godinu dana", rekao je zvaničnik. "I da ih mogu proizvoditi u velikim količinama. Ako su u stanju da to urade, mi to pozdravljamo". Ipak, iako će se trošenje nastaviti, ostaće pitanje da li Evropljani pametno troše novac. Olga Oliker, direktorka za evropsku bezbednost u Međunarodnoj kriznoj grupi, upozorila je da se "trošenje samo po sebi ne pretvara u kapacitete". Ona je rekla da se evropske vlade i proizvođači i dalje rvu s pitanjem kako da uravnoteže ulaganja u "brzo, jeftino i prilagodljivo oružje" s hitnom potrebom za proizvodnjom naprednije protivvazdušne odbrane. Ukrajina: Otporni autsajderMada će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski učestvovati i na industrijskom forumu i na večeri lidera, sastanak koji se najviše očekuje biće njegov bilateralni susret s Trampom na marginama samita. Pošto je Rusija ponovo ubila desetine ljudi u Kijevu u još jednom raketnom napadu neposredno pre samita, postoji nada da će se neka vrsta mirovnih pregovora predvođenih SAD, koje je jedan visoki zvaničnik NATO-a nedavno opisao kao da su "u komi", oživeti. Raspoloženje oko Ukrajine unutar NATO-a se inače znatno promenilo. Nekoliko zvaničnika je impresionirano mogućnošću Kijeva da izvede napade duboko unutar Rusije. "Ukrajina je u boljoj poziciji na bojnom polju u poređenju s pre nekoliko meseci", rekao je jedan evropski zvaničnik, napominjući da SAD sada mnogo više podržavaju Ukrajinu. "SAD vole autsajdera sve dok autsajder ima šansu za pobedu", dodao je on. Za razliku od prošle godine, ovog puta nema debate o tome da li će Zelenski biti na samitu (mada ne na glavnoj sesiji, jer je ona samo za članice NATO-a). U deklaraciji samita takođe postoji obećanje da će se zemlji obezbediti 70 milijardi evra (80 milijardi dolara) za 2026. godinu i ekvivalent za sledeću godinu, iako su neke diskusije pre samita sugerisale da će deklaracija pomenuti samo finansijska obećanja Kijevu za 2026. SAD neće dati doprinos za to, a 30 milijardi od 70 milijardi evra dolazi od kredita EU Ukrajini od 90 milijardi evra, dogovorenog ranije ove godine. Drugim rečima, nema mnogo svežeg novca. U razgovoru s novinarima pre samita, ambasadorka Ukrajine pri NATO-u Aljona Hetmančuk rekla je da bi finansijsko obećanje u deklaraciji samita moglo pomoći da se saveznici zadrže na ovogodišnjim finansijskim obećanjima, a istovremeno generiše dodatnu podršku za Ukrajinu. "Nadamo se da će, ako u deklaraciji bude navedena finansijska obaveza, to pomoći. Prvo, da se zemlje obavežu da ispune finansijska obećanja data ove godine. I drugo, da se generišu dodatna sredstva", rekla je ona. U još jednoj maloj pobedi za Ukrajinu i njene pristalice, Rusija se takođe pominje u deklaraciji i Moskva je opisana kao "dugoročna pretnja evroatlantskoj bezbednosti". Takva formulacija je korišćena u deklaraciji usvojenoj na prošlogodišnjem samitu u Hagu, ali ovog puta zvaničnici NATO-a kažu da nije bilo prigovora niti pokušaja da se ublaži formulacija. Iranska pitanjaRat u Iranu je stvorio tenzije i unutar Alijanse, a predsednik Tramp se žalio na manjak "lojalnosti" među nekim saveznicima nakon što su ograničili ili u početku sprečili Vašington da koristi baze u njihovim zemljama za američke napade na Iran. Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker (Matthew Whitaker) rekao je novinarima ranije ovog meseca da "nema sumnje da je predsednik izrazio razočaranje", ali je rekao da je Alijansa od tada krenula dalje, dodajući: "ti dani su, na sreću, prošli". Deklaracija NATO-a će pozvati Teheran da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu, a u Ankari će biti prisutan i niz predstavnika zemalja Persijskog zaliva. Međutim, nije predviđena posebna uloga NATO-a u Zalivu. Umesto toga, koalicija voljnih koju predvode Francuska i Velika Britanija uz očekivanje da će se pridružiti druge zemlje, sprema se da doprinese sredstvima kao što su minolovci i ronilački timovi. Međutim, pravila angažovanja koalicije su i dalje nejasna, rekao je jedan zvaničnik NATO-a koji je ukazao da iz Irana stižu "pomešani signali" o tome da li će brodovima drugih zemalja biti dozvoljeno da deluju u Ormuskom moreuzu. Još jedan izazov je to što malo evropskih mornaričkih brodova ima adekvatnu odbranu od napada dronovima, zbog čega je svaka šira koalicija u moreuzu veoma ranjivom ako bi uskoro bila angažovana. Kada i gde sledeći samit?Poslednje pitanje koje treba rešiti u Ankari jeste gde će se održati sledeći samit i kada će se održati. U Haškoj deklaraciji je navedeno da će Albanija biti domaćin posle Turske, ali u nacrtu iz Ankare deklaracije nije pomenuta lokacija niti datum – barem ne još. Razlog je to što su neki u NATO-u izrazili sumnju da zemlja koja troši nešto manje od dva odsto BDP-a na odbranu treba da bude domaćin samita. Albanija nastoji da odobri budžet za odbranu za ovu godinu koji će povećati njenu potrošnju na 2,6 odsto, ali je moguće da konačna odluka o tome da li će Tirana biti domaćin sledećeg samita neće biti doneta do kasnije ove godine. Pored toga, vođene su i diskusije da li bi NATO trebalo da se vrati održavanju samita svake dve godine, što je bio slučaj pre početka invazije Rusije na Ukrajinu 2022. Dok neki tvrde da bi NATO trebalo da nastavi da se sastaje jednom godišnje sve dok traje rat u Evropi, drugi smatraju da bi nedostatak konkretnih političkih rezultata na godišnjem nivou trebalo da omogući Alijansi da se ređe sastaje na najvišem nivou.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) stigao je u Ankaru, gde se lideri NATO-a sastaju na samitu Alijanse koji bi mogao biti jedan od najznačajnijih njenih skupova u poslednjih nekoliko godina – ne zato što se očekuju dramatični proboji, već zato što bi mogao da definiše kako NATO izgleda posle decenija dominantnog američkog vojnog vođstva. Samit 7. i 8. jula se održava dok Vašington otvoreno priprema evropske saveznike za postepenu promenu američkog vojnog prisustva na kontinentu, vrši pritisak na članice da drastično povećaju izdvajanja na odbranu i signalizira da bezbednost Evrope mora sve više postati odgovornost Evrope. Tramp dolazi noseći poznate žalbe da mnogi saveznici i dalje imaju koristi od američke zaštite, a da sami ne doprinose dovoljno. Ipak, iza te retorike krije se mnogo dublja debata o budućnosti NATO-a: kako rebalansirati Alijansu bez slabljenja njenog odvraćanja od Rusije. Visoki američki zvaničnici potvrdili su uoči samita da bi revizija u Pentagonu o prisustvu snaga u Evropi mogla dovesti do smanjenja broja američkih trupa stacioniranih širom kontinenta. "Ne bi trebalo da bude iznenađenje što radimo reviziju prisustva", rekao je jedan visoki zvaničnik. "Ta revizija prisustva može dovesti do toga da prilagodimo svoje prisustvo pokušavamo da prebacimo teret na Evropu". Drugi visoki zvaničnik rekao je za RSE 6. jula da revizija odražava "globalne zahteve" za američke snage i insistirao je da će prilagođavanja trupa biti vođena strateškim, a ne političkim razmatranjima. Samit meri spremnost EvropeZa Trampovu administraciju, samit u Ankari je manje o deklaracijama a više o rezultatima. Bela kuća želi dokaze da evropski saveznici pretvaraju obećanja u vojne kapacitete. "Očekujemo da svi saveznici demonstriraju značajne uzlazne trendove, kako kvantitativno tako i kvalitativno, u odbrambenim izdvajanjima koja rezultira pravednijom raspodelom tereta", rekao je američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker (Matthew Whitaker) novinarima uoči samita, ističući Poljsku, Nemačku i nordijske i baltičke zemlje kao primere saveznika koji idi u pravom smeru. Sam Tramp je dao znatno manje diplomatsku izjavu. "Bio sam razočaran Italijom. Bio sam razočaran Velikom Britanijom... Bili smo razočarani Nemačkom i Francuskom. Španija je horor-šou. Španija je užasna... Misle da ih čeka besplatna vožnja", rekao je Tramp prošle nedelje tokom sastanka u Ovalnom kabinetu s generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Rutte). Iako SAD daju najveći doprinos NATO-a u apsolutnim izdacima, nekoliko saveznika – uključujući Poljsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju i Norvešku – sada odvajaju veći udeo BDP-a za odbranu nego Vašington. Posle obaveza preuzetih na prošlogodišnjem samitu u Hagu, očekuje se da će članice NATO-a u Ankari predstaviti konkretne mape puta koje pokazuju kako nameravaju da dođu do potrošnje na odbranu od pet odsto BDP-a do 2035. godine. Metju Krenig (Matthew Kroenig), bivši specijalni savetnik Pentagona za odbrambenu strategiju i politiku, tvrdi da će samit praktično postati "samit rezultata". "Pitanje je da li Evropljani zaista prihvataju prebacivanje tereta koje Trampova administracija ima na umu", rekao je Krenig 6. jula tokom diskusije u Institutu Brukings. Iako je priznao da postoji napredak, Krenig je rekao da su američki zvaničnici i dalje zabrinuti što mnogi saveznici i dalje nemaju kredibilne planove za ostvarivanje dogovorenih ciljeva potrošnje, a istovremeno dovodi u pitanje da li bi evropske industrijske inicijative mogle da dupliraju kapacitete koji su već dostupni kod američkih proizvođača. Ka 'NATO 3.0'Pored budžeta, samit odražava mnogo širu stratešku transformaciju. Mnogi analitičari su rekli da Vašington ne radi na demontaži NATO-a, već da pokušava da ga redefiniše. Čarls Kapčan (Charles Kupchan), viši saradnik u Savetu za spoljne odnose, kaže da je taj proces dugo očekivano rebalansiranje, a ne egzistencijalna kriza. "Prolazimo kroz potreban period rebalansiranja, gde Evropa radi više dok Sjedinjene Države preraspoređuju svoje resurse i redefinišu svoje prioritete", rekao je Kapčan tokom brifinga Saveta za međunarodne odnose 6. jula. Mada neki analitičari kažu da NATO ulazi u eru strateške nesigurnosti, Kapčan navodi da su institucionalni temelji Alijanse netaknuti. "Ne mislim da smo svedoci kraja transatlantskog saveza", rekao je on. "Institucija je netaknuta". Ipak, on je takođe upozorio da je Trampov pristup nagrizao jednu od najvrednijih strateških prednosti NATO-a: poverenje. "Najveća snaga Amerike su njena partnerstva", rekao je Kapčan. "Biće više oružja i više tenkova u Evropi, ali ćemo biti u velikoj nevolji ako nas više niko ne voli". Lijana Fiks (Liana Fix), takođe saradnica u Savetu za međunarodne odnose, rekla je da veruje da Evropa sada funkcioniše istovremeno u dve strateške realnosti. Javno, lideri nastavljaju da govore o većoj podeli tereta i NATO-u s većim kapacitetima. Međutim, privatno, vlade sve više pripremaju planove za nepredviđene situacije ako Vašington dodatno smanji svoju vojnu posvećenost. "Amerikanci se povlače brže nego što Evropljani mogu da popune", rekla je Fiks, upozoravajući da bi se Alijansa mogla suočiti sa značajnim manjkom kapaciteta, posebno u vazdušnoj odbrani, strateškoj logistici i raketnoj odbrani. Ona tvrdi da je sama Ukrajina sve više centralni stub buduće bezbednosti Evrope. "Što se SAD više povlače iz Evrope, to Ukrajina više postaje garant bezbednosti za Evropu", rekla je Fiks. Ukrajina traži praktične dobitke, a ne simbolikuUkrajina dolazi u Ankaru suočena s intenziviranim ruskim raketnim napadima i sve većim manjkom naprednih raketa-presretača za protivvazdušnu odbranu. Očekuje se da će se predsednik Volodimir Zelenski sastati s Trampom na marginama samita, dok će ponoviti apele za dodatne raketne sisteme Patriot posle još jednog smrtonosnog udara na Kijev. Tajson Barker (Tyson), bivši zamenik specijalnog izaslanika SAD za ekonomski oporavak Ukrajine, rekao je da veruje da će Kijev meriti uspeh ne političkim deklaracijama, već opipljivim vojnim obavezama. "Svako obavezivanje većoj protivvazdušnoj odbrani bila bi ogromna stvar i veoma potrebna", rekao je Barker za RSE 6. jula. Umesto da se fokusira na dugoročne debate o članstvu u NATO-u, Barker je rekao da bi samit trebalo da da prioritet trenutnoj proizvodnji odbrambene opreme, isporukama oružja i industrijskoj saradnji. "Ne mislim da političke poruke o budućim odnosima NATO-a s Kijevom zaista mogu proizvesti bilo šta dobro u ovom trenutku", rekao je on. "Trenutne potrebe su veće obaveze u vezi s oružjem, posebno protivvazdušnom odbranom, i poboljšana saradnja u proizvodnji odbrambene opreme". Barker je takođe sugerisao da bi Ankara mogla da produbi novu "dinamiku Crnog mora" između Turske i Ukrajine kroz proširenu saradnju u oblasti odbrambene industrije. Krenig je napomenuo da, uprkos kritikama iz Evrope, Trampova administracija tvrdi da nastavlja da podržava Ukrajinu kroz deljenje obaveštajnih podataka, proširena ovlašćenja za duboke udare unutar Rusije i olakšavanje evropskih kupovina američkog oružja. Ipak, priznao je da su presretači Patriot i dalje među najdeficitarnijim vojnim kapacitetima na svetu. "Ne znam da li Sjedinjene Države mogu ili hoće još nešto da urade", rekao je Krenig. "To je jedan od onih kapaciteta za kojima postoji velika potražnja, a ponuda je i dalje veoma niska". Bliski istok proširuje agendu NATO-aIako Ukrajina dominira bezbednosnom agendom, Ankara će takođe istaći sve veću pažnju NATO-a posvećenu Bliskom istoku. Visoki zvaničnici administracije rekli su za RSE da Tramp želi da saveznici preuzmu veću odgovornost za zaštitu komercijalnog brodaskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz posle nedavne nestabilnosti u tom regionu. Barker je upozorio da su evropske vlade već naznačile spremnost da doprinesu pomorskoj bezbednosti tek kada se uslovi stabilizuju i uspostavi trajno primirje. Lokacija samita takođe pojačava povećani geopolitički značaj Turske. Očekuje se da će Tramp održati bilateralne sastanke s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom (Recep Tayyip Erdogan), Zelenskim i sirijskim predsednikom Ahmedom el Šaraom, što odražava obnovljeni diplomatski angažman Vašingtona u regionu posle višemesečnih pojačanih tenzija. Stručnjaci Saveta za spoljne odnose tvrde da je uloga Turske u NATO-u sve manje vođena evropskom bezbednošću a više njenim strateškim značajem u Siriji, istočnom Mediteranu i širem Bliskom istoku. Stiven Sestanovič (Stephen Sestanovich), viši saradnik za Studije Rusije i Evroazije u Savetu za spoljne odnose, rekao je da bi samit mogao da naglasi i smanjeni uticaj Moskve u regionu. "S ruske tačke gledanja", rekao je Sestanovič, "samit predstavlja američki iskorak i jačanje odnosa s Turskom i Sirijom". Alijansa u transformacijiUprkos neslaganjima oko strategije, većina analitičara se slaže da je malo verovatno da će Ankara doneti dramatičnu konfrontaciju ili velike prodore. Umesto toga, očekuje se da će formalizovati tranziciju koja je već u toku. Bilo da se opisuje kao podela tereta, NATO 3.0 ili strateško rebalansiranje, Vašington je izgleda odlučan da prebaci primarnu odgovornost za konvencionalnu odbranu Evrope na evropske zemlje, uz očuvanje osnovne političke i nuklearne arhitekture alijanse. Pitanje bez odgovora je da li se ta tranzicija može dogoditi bez stvaranja opasnih bezbednosnih praznina i bez slabljenja poverenja koje je više od sedam decenija temelj NATO-a. Dok se lideri okupljaju u Ankari, izazov više nije samo ubeđivanje Evrope da troši više. Radi se o tome da li NATO može da se prilagodi promenljivoj raspodeli moći, a da pritom očuva jedinstvo koje je dugo bila njegova najveća strateška prednost.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) sastaće se s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim na marginama ovogodišnjeg samita NATO-a u Ankari, najavila je Bela kuća u nedelju, dok Vašington nastoji da oživi zastalu diplomatiju za okončanje rata koji je pokrenula Rusija, istovremeno vršeći pritisak na Evropu da preuzme veću odgovornost za odbranu kontinenta. Najava je usledila dan pošto je Tramp odvojene razgovarao telefonom sa Zelenskim i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ističući napore administracije da se pozicionira kao ključni posrednik u sukobu koji je ušao u petu godinu. Zelenski je posle razgovora rekao da je obavestio Trampa o situaciji na bojnom polju i da su se dva lidera saglasila da nastave razgovore tokom samita NATO-a. "Postoji realna mogućnost da se okonča ovaj rat, a odlučnost Amerike je presudna", napisao je Zelenski na X. Kremlj je saopštio da je Tramp u razgovoru s Putinom, koji je trajao otprilike 90 minuta, ponovo izrazio spremnosti da nastavi posredničke napore, dok je Putin ponovio stav Moskve da svako rešenje mora uzeti u obzir ruski "fundamentalni pristup" rešavanju sukoba. Višemesečni diplomatski napori koje predvode SAD nisu uspeli da smanje jaz između Kijeva i Moskve. Rusija nastavlja da insistira na kontroli nad okupiranim delovima istoka Ukrajine, dok je Kijev odbacio teritorijalne ustupke. Zastoj na frontuGlavna zamenica portparola Bele kuće Ana Keli (Anna Kelly) potvrdila je da će se Tramp sa Zelenskim sastati 8. jula. Tokom nezvaničnog brifinga, visoki američki zvaničnici rekli su da će se sastanak nadovezati na Trampove razgovore sa Zelenskim i Putinom i da će odražavati kontinuirane napore administracije da okonča rat. "Bojno polje je očigledno zamrznuto u poslednjih nekoliko meseci i nijedna strana ne ostvaruje veliki napredak", rekao je jedan visoki američki zvaničnik. Zvaničnik je rekao da nastavak borbi, uključujući udare dugog dometa i Rusije i Ukrajine, ojačao Trampovu odlučnost da traži pregovaračko rešenje. "Tamo se dešavaju ogromna stradanja", rekao je zvaničnik, dodajući da predsednik oseća "pravi osećaj hitnosti" da zaustavi rat. "Obe strane su artikulisale... da predsednik Tramp igra jedinstvenu ulogu u svojoj sposobnosti da pokuša da posreduje u ovome", dodao je zvaničnik. Odgovarajući na pitanja o nedavnim ukrajinskim napredovanjima i napadima dronovima unutar Rusije, drugi visoki zvaničnik je rekao da se ukupna vojna ravnoteža malo promenila. "Mnogo je lakše igrati odbranu nego napad", rekao je zvaničnik. "Postoje neka mala područja gde je Ukrajina postigla napredak, postoje neka mala područja gde je Rusija postigla napredak, ali linija kontakta je zamrznuta u poslednjih nekoliko meseci", dodao je on. Ta procena je odrazila i izjavu potpredsednika Džej Di Vensa (JD Vance) u intervjuu za Sandej tajms (The Sunday Times) objavljenom u nedelju, kada je rekao da je Ukrajina efikasnija u iscrpljivanju ruskih snaga kroz odbrambene operacije i napade dronovima dugog dometa nego kroz ofanzive velikih razmera. Poslednjih meseci, Ukrajina je intenzivirala napade na ruska naftna postrojenja, skladišta goriva i vojnu infrastrukturu duboko u Rusiji, nastojeći da poveća pritisak na Moskvu čak i dok su se borbe duž većeg dela fronta pretvorile u rat iscrpljivanja. Izdvajanja za odbranu dominiraju agendom NATO-aIako se očekuje da će Ukrajina imati istaknuto mesto na Trampovim sastancima, zvaničnici administracije su naznačili da će centralni fokus samita biti podela tereta unutar NATO-a. Ambasador SAD pri NATO-u Metju Vitaker (Matthew Whitaker) rekao je da su saveznici izdvojili skoro 139 milijardi dolara dodatnih odvajanja za odbranu od prošlogodišnjeg samita NATO-a, pri čemu se očekuje da će otprilike polovina biti potrošena na oružje, municiju i vojnu opremu proizvedene u Americi. On je pohvalio Poljsku, nordijske zemlje, baltičke države i Nemačku zbog povećanja izdataka za odbranu, ali je rekao da "mnoge druge zaostaju". "Predsednik Tramp očekuje da će svi saveznici odmah pojačati svoje aktivnosti", rekao je Vitaker, dodajući da bi trebalo da dostignu kriterijum NATO-a od pet odsto izdvajanja na odbranu "što je pre moguće.“ Vitaker je rekao da cilj administracije ostaje prebacivanje odgovornosti za konvencionalnu odbranu Evrope na evropske saveznike i Kanadu. "Imamo odgovornosti i drugde u svetu, kao jedina svetska supersila", rekao je on. "Potrebni su nam sposobni saveznici". Vitaker je naglasio da SAD "ostaju ponosni član NATO-a", ali je rekao da bi jače evropske vojske omogućile Vašingtonu da se fokusira na bezbednosne izazove van Evrope. xxKeli je opisala pristup administracije kao "NATO 3.0", navodeći da je cilj da se transformiše savez "iz modela zavisnosti od SAD u model stvarne podele tereta i samostalnosti". Na pitanje s kakvim posledicama bi se saveznici mogli suočiti ako ne ispune ciljeve potrošnje, visoki zvaničnici su rekli da bi neposredna posledica bila strateška ranjivost. "Posledice... su na kraju manje sposobna Evropa i Kanada, ranjiviji strateški saveznik", rekao je zvaničnik, dodajući da će Tramp direktno preneti svoju poruku liderima saveza tokom samita. Preispitivanje trupa odražava širi strateški pomakVisoki američki zvaničnici takođe su potvrdili da Pentagon preispituje raspoređivanje američkih trupa i vojne baze širom Evrope, iako su naglasili da još nisu donete odluke. Zvaničnici su rekli da je revizija deo šire strategije za rebalansiranje američkih vojnih resursa, uz istovremeno podsticanje evropskih saveznika da preuzmu veću odgovornost za regionalnu odbranu. Zvaničnik je dodao da preispitivanje "sasvim može dovesti do toga da prilagodimo svoj prisustvo jer pokušavamo da prebacimo teret na Evropu". "Sposobniji saveznici u Evropi će im omogućiti da se suoče s pretnjama koje postoje u Evropi za koje su savršeno u stanju da na njih odgovore, a to će nama omogućiti da se fokusiramo na druge stvari", rekao je zvaničnik. Vitaker je rekao da revizija odražava povećane globalne zahteve američkih snaga. "Naši protivnici ne čekaju da budemo sposobniji", rekao je on. "Snaga saveza je ono što će odvratiti i braniti savez u budućnosti". Očekuju se i teme sporazuma o odbrani i GrenlandaZvaničnici administracije su takođe predvideli "milijarde dolara" u najavama povezanim s odbranom na marginama samita, uključujući sporazume o zajedničkoj proizvodnji, nove proizvodne pogone i kupovinu naprednih američkih oružanih sistema. "Naš izazov nisu porudžbine", rekao je Vitaker. "Naš izazov i dalje je baza odbrambene industrije". Zvaničnici su rekli da američki proizvođači odbrambene opreme trenutno imaju oko 300 milijardi dolara porudžbina od saveznika u Evropi i Kanade. Visoki zvaničnici su takođe branili Trampov predlog da SAD steknu Grenland, tvrdeći da je arktičko ostrvo postalo sve važnije za bezbednost NATO-a zbog povećane pomorske aktivnosti u regionu i njegove uloge u protivraketnoj odbrani. "Zaista nema neslaganja među bilo kojim saveznikom NATO-a oko važnosti odbrambenih razmatranja Grenlanda", rekao je jedan visoki američki zvaničnik. "Radi se o tome kako ih rešiti". Zvaničnik je rekao da administracija i dalje veruje da bi američka akvizicija Grenlanda najbolje rešila te bezbednosne probleme, priznajući da Vašington takođe razmatra druge moguće aranžmane s Danskom i Grenlandom.

Više od deset ljudi poginulo je u noćnim ruskim napadima raketama i dronovima na Kijev i njegovu okolinu 6. jula. Pogođene su stambene zgrade, a više od 40 osoba je ranjeno, među njima i djeca. Napad je uslijedio samo nekoliko sati nakon što je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski upozorio na predstojeći ruski napad.

Nemački proizvođač automobila BMW povukao se iz Rusije nekoliko dana posle invazije na Ukrajinu 2022, ali se danas se luksuzni SUV-ovi, sklopljeni bez ovlašćenja BMW-a, prodaju u Rusiji kupcima s dubokim džepom i visokom tolerancijom na rizik. Automobili "u obliku BMW-a" sklopljeni u Rusiji prvi put su se pojavili u martu 2025. Vozila su napravljena od delova koji su ostali kada je nemačka kompanija naglo prekinula svoje višedecenijsko partnerstvo s Avtotorom, fabrikom automobila u eksklavi Kalinjingrad. Ruski mediji navode da je prošle godine u Rusiji prodato 145 "piratskih" BMW-ova sklopljenih u Avtotoru. Vozila su karakteristična pošto imaju datum proizvodnje 2025. godinu, ali su zadržali stil modela iz 2022. BMW je predstavio "fejslifting" dizajna vozila svoje serije X između 2022. i 2024. Portparolka BMW grupe Karolin Bahman (Carolin Bachmann) rekla je za RSE da je Avtotor "počeo da proizvodi ograničene serije BMW automobila 2025, sklapajući vozila od starih, delimično zastarelih kompleta koji su mu ostali na raspolaganju od prekida saradnje 2022. godine". Neovlašćeno sklapanje se nastavilo "na neregularnoj bazi do danas", navela je Bahman u imejlu, dodajući da je BMW "kako bi rešio i ublažio rizike povezane s kupovinom i korišćenjem tih neovlašćenih vozila, obavestio sve uključene strane, uključujući državne vlasti, prodavce i potencijalne kupce, i razjasnio okolnosti". Tri modela neovlašćenih BMW SUV-ova sklopljenih u Kalinjingradu koštaju između 11,9 i 12,9 miliona rubalja (153.000 i 166.000 dolara) za osnovne verzije. To je za milione rubalja jeftinije od ekvivalentnih BMW-a uvezenih u sankcionisanu zemlju preko shema crnog tržišta, u kojima se automobili kupuju od dilera u drugoj zemlji, zatim šalju u Rusiju i prodaju kao novi. Kristofer Ludvig (Christopher Ludwig), stručnjak za automobilsku industriju iz Velike Britanije, rekao je za RSE putem imejla da će se čak i s preostalim zvaničnim BMW delovima, pogon u Kalinjingradu suočiti sa značajnim preprekama u proizvodnji piratskih vozila. "Nedostatak inženjerskog i procesnog nadzora BMW-a znači da se vozila sklapaju bez direktnog tehničkog doprinosa, što bi u najmanju ruku moglo da izazove potencijalne probleme s kvalitetom", rekao je Ludvig, koji se nalazi na čelu Automotive Logistics i drugih publikacija iz automobilske industrije. "Jedna od ključnih kompleksnosti kod mnogih modernih vozila je upravljanje različitim elektronskim kontrolnim jedinicama i softverom u različitim delovima i u sistemima u celini", rekao je on. "Taj softver će svakako biti direktno odvojen od BMW-a i stoga neće moći da bude ažuriran ili reprogramiran ili zamenjen". Ruski prodavci koji reklamiraju automobile iz Kalinjingrada su ovo odvajanje softvera predstavili kao osobinu, a ne kao grešku, ističući da vozila ne mogu da "blokiraju" programeri BMW-a, koji bi potencijalno mogli daljinski da deaktiviraju automobile sa zvaničnim softverom. Ruski mediji su tvrdili da se neki jednostavni delovi za nelicencirane BMW-e, poput creva i žica, proizvode u Rusiji i da su poslednjih meseci mehanički delovi nabavljani od neimenovanih dobavljača kako bi se dopunio inventar iz 2022. Ludvig je rekao da BMW ne može da beskonačno prati komponente vozila, što znači da bi delovi mogli da se nabavljaju "preko različitih stranih entiteta i zemalja, bilo preko Centralne Azije, Kine, Bliskog istoka ili drugih zemlja koje su održavale trgovinske veze". Prema Ludvigu, takav komplikovan lanac snabdevanja i proces montaže "verovatno bi bio skuplji i manje efikasan", ali "nije nemoguć". Ekonomista iz Tbilisija Vahtang Parcvanija koji je opširno pisao o izbegavanju sankcija uvedenih Rusiji, slaže se s tom procenom. "Tehnički je moguće da neki delovi ili kompatibilne komponente za BMW nastavljaju da stižu u Rusiju preko kanala sivog tržišta, posrednika ili paralelnog uvoza", naveo je on za RSE u imejlu, dodajući da je "Rusija razvila mnogo takvih ruta od 2022. godine". Međutim, jedna nedavna tvrdnja – da je Avtotor počeo da sklapa dizel BMW X6 40d, model koji navodno nikada ranije nije pravljen u fabrici u Kalinjingradu – začudila je stručnjake iz auto-industrije. S ograničenim preklapanjem između modela, nabavka svih komponenti za vozilo koje nikada nije napravljeno u Kalinjingradu bio bi ogroman poduhvat. Lanci snabdevanja u automobilskoj industriji generalno uključuju stotine dobavljača koji obezbeđuju desetine hiljada delova potrebnih za svako pojedinačno vozilo. Pa kako je ruska fabrika mogla da napravi vozilo koje ranije nije pravljeno u toj fabrici? Odgovor je: nije. BMW se nije javno reagovao na tu konkretnu tvrdnju, ali onlajn zapisi ukazuju da je lažna. U naširoko citiranom videu iz maja 2026. tvrdi se da se vozila X6 40d prvi put sklapaju u fabrici Avtotor. Međutim, nekoliko komentara ispod videa osporilo je tu tvrdnju, a jedan je uključivao dokaze koji su je opovrgnuli. "Kažete u videu da X6 40d nikada nije sklopljen (u Kalinjingradu), pa kako to da sam kupio novi u avgustu 2016", napisao je jedan gledalac. Komentator je zatim naveo puni identifikacioni broj vozila (VIN). Onlajn alati za proveru VIN-ova pokazuju da je vozilo s dizel motorom zaista sklopljeno u Kalinjingradu u junu 2016. Registracije novih BMW-ova u Rusiji su značajno porasle poslednjih meseci, ali novi podaci ruskog automobilskog sektora ne preciziraju gde su proizvedeni automobili nemačkog dizajna. Ako su ruski izveštaji o velikoj potražnji za BMW-ima sklopljenim u Kalinjingradu tačni, proizvodnja nelicenciranih vozila mogla bi da se nastavi još dugo. Stručnjak za logistiku Ludvig rekao je da bi Avtotor, gde je između oktobra 1999. i početka 2022. godine sklopljeno više od 261.000 BMW-ova, verovatno imao "celokupan lanac snabdevanja od najmanje tri meseca, a verovatno i šest meseci ili više", rekao je on. Mada je naglasio da takve procene mogu biti samo spekulacije, on je rekao da, "ako je fabrika pravila 1.000 vozila mesec dana ranije, a sada proizvodi samo 50, onda bi čak i tri meseca zaliha pre 2022. trajala pet godina". Insajder ruske automobilske industrije koji je govorio za RSE pod uslovom da mu se ne objavljuje ime rekao je da je trenutna stopa proizvodnje nelicenciranih BMW-ova "kap u moru" u poređenju s proizvodnjom u toj fabrici pre 2022, ali dodaje: "Biće zanimljivo ako se pojave nove (posle fejsliftinga) karoserije i ako stvari zaista krenu".

Jedna Ruskinja je histerično jecala dok je grupa muškaraca mirno sedela u mraku belog kombija; druga je vikala na vojnika u kamuflažnoj uniformi kada je zalupio vrata kombija. Treća je plakala i jednom muškarcu rekla: "Ljoša! Volim te!" "Momci, recite mi, da li su svi potpisali ugovor? Da li je bio dobrovoljan", pitala je muškarce žena koja je snimila incident 17. juna u Penzi, regionalnoj prestonici s pola miliona stanovnika jugoistočno od Moskve. "Da li ste bili prisiljeni na to?" Kada je kombi krenuo, jedna žena je stala ispred njega, pokušavajući da ga zaustavi. Prema rečima očevidaca i rođaka s kojima je razgovarao RSE, muškarci su privedeni dan ranije, odvedeni s ulice, silnom prebačeni u vojnu regrutnu kancelariju i prisiljeni da potpišu ugovore koji bi rezultirali njihovim slanjem u borbe u Ukrajini. "Naravno, sve ovo izgleda kao nezakonita prinuda. Moj otac nije nameravao da ide u rat; razgovarali smo o tome s njim", rekla je jedna žena. "Ne vidim objašnjenje za ovo, osim pretnji, nasilja ili pritiska". Kao i svi s kojima je RSE razgovarao, ona je zamolila da ne bude imenovana ili da se koristi pseudonim, kako bi izbegla da je vlasti krivično gone. U ratu koji je Rusija pokrenula pre više od četiri godine, borbe ukrajinskih snaga protiv ruskih trupa zapale su praktično u pat poziciju, dok se Moskva muči da izvuče značajne dobitke na bojnom polju. Cena za obe strane je zapanjujuća; Rusija ima skoro 500.000 mrtvih u ratu, prema britanskim obaveštajnim podacima i drugim zapadnim procenama, dok je broj ranjenih najmanje dva puta veći. Mada se obe strane muče da nadoknade stradale, Rusija je imala više uspeha, koristeći velikodušne finansijske podsticaje, kao i prinudu i pretnje. Međutim, ove godine je došlo do prelomne tačke, kažu stručnjaci. Sve je više glasina da bi Kremlj mogao da pokuša da pokrene drugu masovnu mobilizaciju, verovatno već ove jeseni, što je bio tektonski šok za rusko društvo kada je bila prvi put u septembru 2022. Sada se izgleda regruteri sve više oslanjaju na prisilne metode navođenja muškaraca da pristanu – ili da se povinuju – da idu u borbe u Ukrajini. U Penzi, stanovnici su rekli da policija više ne pritvara muškarce na ulicama a da ide da ide od vrata do vrata. Ljudmila, stanovnica mesta Kamenka, zapadno od Penze, rekla je da je provela nekoliko dana ispred glavne regrutne kancelarije u Penzi pokušavajući bezuspešno da pronađe svog sina koji je, kako je rekla, otet s ulice. "To je nečuveno. Ljudi se u osnovi kidnapuju. Nešto treba učiniti, ali ne znam šta", rekla je ona. Dva dana nakon što je video objavljen na društvenoj mreži VK, organi reda saopštili su da su "neistiniti" izveštaji o muškarcima koji su prisiljeni da potpišu ugovore. Video je kasnije uklonio VK. U Ukrajini se to zove 'busificiranje'U Ukrajini je praksa hvatanja potencijalnih vojno sposobnih muškaraca na ulicama i njihovo odvoženje u regrutne kancelarije izuzetno kontroverzna. Ukrajinci tu praksu zovu "busificiranje" – reč "bus" se odnosi na kombije u kojima zvaničnici idu ulicama, tražeći one koji izbegavaju regrutaciju i druge vojno sposobne muškarce. S izuzetkom dekreta o mobilizaciji predsednika Vladimira Putina iz septembra 2022. – koji je uglavnom bio usmeren na vojne rezerviste – ruske vlasti su uspele da izbegnu naređivanje obavezne službe – poput potpune regrutacije na nacionalnom nivou. Zvaničnici su koristili kombinaciju federalnih i regionalnih budžetskih isplata i drugih podsticaja kako bi ubedili stotine hiljada muškaraca da dobrovoljno potpišu ugovore za borbe u Ukrajini. Poplava novca imala je veliki uticaj na ruralnije, siromašnije regione Rusije. Zvaničnici su takođe izigravali propise o slanju regruta u borbu, što je uglavnom zabranjeno zakonom. Regruteri su nagovarali i prisiljavali regrute da potpišu ugovore samo nekoliko meseci posle početka prve godine obavezne službe. U jednom primeru, regrut poslat u vojni kamp na pacifičkom ostrvu Sahalin prijavio je da je oficir naredio vojnicima da krenu u kaznene marševe kako bi ih naterao da potpišu – ili čak falsifikovao potpise na dobrovoljnim ugovorima. Vlasti su se takođe oslanjale na zatvorenike za borbe, nudivši osuđenicima pomilovanje ako pristanu da budu poslati na front. Takođe su targetirale strane radnike migrante, nudeći im ubrzani put do ruskog državljanstva ako pristanu da se bore. Ove godine su ukrajinski napadi dronovima skoro držali koraka s prilivom ruskih regruta, rekli su stručnjaci, i to je nateralo ruske regrutere da povećaju plate i bonuse za nove dobrovoljce. I, kao u slučaju u Penzi, podstaklo ih je da koriste više fizičke metode. Jedna žena u Penzi, Margarita, rekla je da je njen sin pritvoren i odveden u regrutni centar bez ikakvih dokumenata. Obradili su papire da ga pošalju u Ukrajinu za sat vremena, rekla je ona. "Uspeo je da me pozove i tiho kaže: 'Vode me u Ukrajinu'", rekla je za RSE. "Moglo se videti da se već pomirio s odlaskom". "'Viknula sam: 'Zašto si to potpisao?'", rekla je ona. "Odgovorio je: 'Morao sam.' Sigurna sam da je pretučen. Nije planirao da ide u rat". 'Ljude grabe direktno s ulica'Aktivisti za ljudska prava tvrde da se praksa proizvoljnog pritvaranja muškaraca i njihovog prisiljavanja da potpišu ugovore za borbu pojavljuje i u drugim regionima pored Penze. Vlasti pritvaraju muškarce pod izgovorom provere identiteta, rekao je Valerij, advokat koji pruža pravne savete vojnicima. Cilj je da se vidi da li se traže zbog dezertiranja ili su migranti koji su nedavno dobili rusko državljanstvo, ali se nisu registrovali u lokalnoj regrutnoj kancelariji. "Ljude grabe direktno s ulica", rekao je on. "Ranije su uglavnom mete bili pijani prolaznici, sada uzimaju muškarce svih uzrasta i u svakakvom stanju". "To je sad rasprostranjeno širom zemlje", rekao je on. U pacifičkom lučkom gradu Vladivostoku, 26-godišnji Jaroslav Kubov je priveden 9. juna dok se vraćao kući s rođendanske žurke prijatelja. Kubovljev rođak Igor rekao je da su ga dva muškarca u civilu pozvala na pivo, a pošto je odbio, zgrabili ga i odvezli iz grada. Kubova su pretukli i vikali su na njega, a vlasti su mu izdale novi pasoš i vojnu kartu i poslale ga u Rostov na Donu, grad na jugu koji služi kao vojna tranzitna tačka za obližnju Ukrajinu, gde je Igor rekao da je kontaktirao rođake pet dana kasnije. Nije imao razloga da želi da se bori u Ukrajini; nije mu bio potreban novac, rekao je Igor za RSE, dodajući da su on i drugi rođaci podnosili žalbe vojnoj policiji i tužiocima. "Ako ne pobegne, neće biti načina da ga legalno izvučemo", rekao je Igor. Artjom Nikolajev, još jedan stanovnik Penze, rekao je da je njegov 53-godišnji rođak priveden dok se kasno vraćao kući s posla i da je prisiljen da potpiše ugovor. On je rekao da su on i njegova porodica proveli tri nedelje tražeći ga pre nego što ih je kontaktirao iz Rostova na Donu. "On je u šoku, naravno, i svi smo ovde u šoku. Prosto je opasno za muškarce da hodaju ulicama Penze u ovom trenutku", rekao je on za RSE. "Nije bitno da li ste stariji, trezni ili imate dokumenta; svako može biti uhvaćen". 'Kao krava za klanje'Arina, stanovnica Spaska, mesta severozapadno od Penze, rekla je da su vrata njenog komšije Sergeja polomile vlasti 19. juna kada su ga tražile. "Vikali su mu da pokaže svoja dokumenta odmah. On je odbio, pa su šutnuli vrata" i odveli ga u kombi koji je čekao, rekla je ona za RSE. "Ne znam gde je sada". "To se ne dešava samo u Penzi. Saobraćajna policija i kombiji sudskih izvršitelja voze unaokolo", rekla je ona. "Sada nisu samo ulice opasne; uskoro ćemo morati da se krijemo kod kuće da bismo izbegli provalu". Arina je rekla da se drugi rođak u selu Kamenka svađao s policijom i sudskim izvršiteljima koji su tvrdili da je zaostaje u plaćanju kredita. Kada su vlasti pokušale da ga silom odvedu, muškarčeva deca su ga držala, a njegova žena je pokušala da spreči da ga odvuku. "Zavrnuli su mu ruku, izbacili decu i izvukli ga iz kuće. Kada je bio u autu, uspela je da mu preda kopije dokumenata o kreditu", rekla je ona. "Ali očigledno ih nije bilo briga. Cilj je bio da ga odvedu u kancelariju za regrutaciju. Kao kravu na klanje". Slične priče postoje već nekoliko godina, rekao je Artjom Kliga, advokat nevladine organizacije Prigovarači savesti, ali su privukle preveliku pažnju u Penzi zbog obima racija pritvaranja i negodovanja rođaka. "Često ne morate da tučete ili mučite osobu. Dovoljno je samo da je zastrašite potencijalnim posledicama po nju ili njenu porodicu", rekao je Kliga za RSE. "Ljudi su pod intenzivnim psihološkim pritiskom i donose odluke iz straha".

U godinama pre nego što je Rusije pokrenula rat protiv Ukrajine, Kostjantinivka je bila poznata po proizvodnji stakla, kao industrijski grad sa 66.000 stanovnika na raskrsnici dva autoputa i prometno železničko čvorište. Ovih dana, Kostjantinivka je pustoš prepun kratera i tinjajućih ruševina, sravnjena sa zemljom dronovima, artiljerijom, a poslednjih nedelja i razornim ruskim kliznim bombama. Ruske snage su odlučne da zauzmu grad, važan deo onoga što je poznato kao "pojas tvrđava" – glavne linije ukrajinske odbrane za region Donjeck. S izveštajima o malim grupama ruskih trupa u zapadnom, južnom i istočnom okrugu grada, Kostjantinivka je u opasnosti da potpuno padne negde pre kraja leta, prema nekim analitičarima, stručnjacima za obaveštajne podatke otvorenih izvora i ukrajinskim i zapadnim posmatračima. U izjavama novinarima 3. jula, portparol Kremlja Dmitrij Peskov tvrdio je da su ruske snage u potpunosti zauzele grad, iako za to nije pružio nikakve dokaze. U odvojenom, nedatiranom video-snimku koji je objavio Kremlj, predsednik Vladimir Putin prikazan je kako zahvaljuje ruskim vojnicima i izjavljuje da je zauzimanje Kostjantinivke od "velike strateške važnosti". Borba Ukrajine u Kostjantinivki je u suprotnosti s uspesima njene kampanje dalekometnih napada dronova na ruske naftne rafinerije, koja je dovela do nestašice goriva širom zemlje i sve većih glavobolja Kremlja. To je sumoran podsetnik na borbu koju ukrajinske trupe, nadjačane i u naoružanju i u ljudstvu, i dalje vode protiv ruske vojske spremne da pretrpi zapanjujuće gubitke. "Situacija oko Kostjantinivke ulazi u najteži scenario", naveo je prošlog meseca Deep State, istraživačka grupa otvorenog koda s vezama s ukrajinskom vojskom. Ruske snage su "bukvalno stigle do predgrađa grada sa svih strana i vrše aktivan pritisak i prodiru duboko u naselja". "Na osnovu toga kako su se prethodne gradske bitke odvijale, pretpostavljam da je situacija u Kostjantinivki prilično loša (za Ukrajince)", rekao je finski potpukovnik Juha Kukola (Kukkola). "Rusi su uspeli da poremete snabdevanje i rotaciju trupa tokom celog proleća, iscrpe Ukrajince dronovima, kliznim bombama i indirektnom vatrom, i konačno su prodrli u junu", rekao je Kukola, koji predaje u Grupi za istraživanje ruske vojske i bezbednost na Nacionalnom univerzitetu odbrane u Helsinkiju. "To je obično znak da će grad uskoro pasti jer postaje teško snabdevanje, komandovanje i pomeranje odbrambenih trupa unutar grada". "Kostjantinovka je trenutno ključna tačka. (Rusija je) upravo poslala još 11.000 vojnika samo da bi napredovala u (gradu)", rekao je Serhij Hrabski, penzionisani pukovnik ukrajinske vojske i vojni analitičar. "To im je očajnički potrebno". InfiltracijaTokom kasne zime i prvih meseci proleća, činilo se da su ukrajinske snage borbama uspele da dovedu ruske trupe gotovo do pat pozicije na većem delu linije fronta od 1.100 kilometara. Rusija je uspela da osvoji malu količinu teritorije, nasuprot prethodnim mesecima; neki istraživači su zaključili da je Ukrajina zapravo povratila deo teritorije, što je značajan podvig četiri godine posle početka rata. U Donjecku, regionu čije je potpuno zauzimanje predsednik Vladimir Putin postavio kao prioritet, ruske trupe su napredovale jednom od najsporijih stopa zabeleženih kod bilo koje vojske u bilo kom ratu tokom proteklog veka, pokazuju podaci vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). U Kostjantinovki, ruske trupe su napredovale u proseku samo oko 50 metara dnevno, navodi se u izveštaju CSIS-a objavljenom 1. jula. Čitav ruski ratni napor od februara 2022. godine imao je astronomsku cenu: blizu 500.000 ruskih vojnika je poginulo, a dvostruko više je ranjeno ili nestalo. Ukrajina ima do 150.000 poginulih u ratu i 475.000 ranjenih ili nestalih, navode podaci CSIS-a. Višegodišnji napori Ukrajine da poveća proizvodnju dronova dotle su imali su veliki uticaj, na bojnom polju i šire. U prvim mesecima 2026. godine, ukrajinski zvaničnici su tvrdili da ubijaju više ruskih vojnika nego što mogu da se zamene regrutovanjem unutar Rusije. Kampanja napada dronovima srednjeg dometa usmerena na ruske kamione s gorivom koji snabdevaju Krim dovela je do vanrednog stanja na anektiranom crnomorskom poluostrvu, s nestancima struje, široko rasprostranjenom nestašicom goriva i velikim poremećajima tamošnje turističke sezone. Dronovi većeg dometa, u međuvremenu, pogodili su mete u Rusiji udaljene stotine kilometara od ukrajinske granice. To obuhvata terminale za izvoz nafte na Baltičkom i Crnom moru, kao i rafinerije i vojnoindustrijska postrojenja u centralnoj Rusiji i Sibiru. Kampanja je uspela: Skoro svih 83 regiona Rusije sada uvode ograničenja za goriva ili su prijavili nestašice goriva, što je izgleda uznemirilo Kremlj pred jesenje parlamentarne izbore. Ali u rovovima i razorenim ulicama mesta poput Kostjantinivke ili Huljajpolja – još jednog grada gde u kojem su intenzivirane ruske operacije – ukrajinske trupe se i dalje naprežu da zadrže rusko napredovanje. "Nema zgrade koja nije pogođena ruskim vazdušnim udarima", rekao je Ivan Stupak, ukrajinski vojni analitičar i bivši obaveštajni oficir, koji je predvideo da će grad biti uglavnom pod ruskom kontrolom do kraja leta. "Polako, ali sigurno, ruske snage su prodrle u grad. Infiltracija. Jedna po jedna. Ne tako velike jurišne grupe, male grupe. Jedan, najviše dva člana jurišnih timova se infiltriraju", rekao je on. "Drže delimično uništenu stambenu zgradu, staru fabriku i samo čekaju drugove". Stupak je rekao da je pre neki dan razgovarao s vojnikom koji se bori u Kostjantinivki. "I on je priznao, znate, da 'grad nam izmiče iz ruku brže nego što smo razmatrali'", rekao je on. "Pošto je Kostjantinivka očigledno centar napora za Ruse, samo je pitanje vremena kada će pasti", rekao je Kukola. "Na osnovu prethodnih slučajeva, u ovom trenutku bih braniocima Kostjantinivke dao najviše mesec dana, možda samo nedelju ili dve". 'Biće to siva zona veoma dugo'U intervjuu za televiziju TSN, vrhovni vojni komandant Ukrajine, general Aleksandar Sirski, rekao je da se ruske snage spremaju za moguću novu ofanzivu na severu – iz ruskog pograničnog regiona Brjanska – s ciljem "rastezanje fronta i da nas liše rezervi". Da li će pad Kostjantinovke biti prekretnica, taktički poraz za Ukrajinu, otvoreno je pitanje. Oko 30 kilometara severnije nalazi se Kramatorsk, jedan od dva grada, zajedno sa Slovjanskom, koji čine srce "pojasa tvrđave", ili aglomeracije, odbrane Ukrajine. Još jedno manje naselje, Družkivka, nalazi se na autoputu H-20 između Kramatorska i Kostjantinovke. "Kostjantinovka je 'kapija' za otvaranje aglomeracije Slovjansk-Kramatorsk", navodi Deep State u analizi. "Kada padne Kostjantinovka – a to je pitanje vremena – sledeća će biti Družkivka, koja trenutno igra izuzetno važnu logističku ulogu, a posle nje Kramatorsk". Hrabski je predvideo da će ukrajinske trupe pokušati da zaustave ruske snage u Kostjantinovki i da će pokušati da ubiju što više vojnika. "Biće to siva zona veoma dugo", rekao je on.

Više od četiri meseca nakon što je ubijen u napadu SAD i Izraela na početku rata, Ali Hamnei, koji je vladao zemljom više od tri decenije gvozdenom pesnicom, konačno će biti sahranjen. Počev od 4. jula, Iran organizuje, kako zvaničnici navode, jednu od najvećih i najsloženijih sahrana u svojoj istoriji: pet dana ceremonija koje se protežu preko Teherana, Koma i Mešheda – sa zaustavljanjima u Bagdadu, Karbali i Nadžafu u susednom Iraku – pre nego što njegovo telo stigne na svoje poslednje odredište u svetilištu Imama Reze 9. jula. Očekuje se da će događaj imati razmere pompe obično rezervisane za osnivače države, ali budući da je vladao Iranom skoro 37 godina, Hamnei odlazi kao vladajući vrhovni vođa Islamske Republike s najdužim stažom na vlasti i snaga koja je definisala modernu istoriju Irana. Ovaj višednevni događaj, prema rečima Tagija Rahmanija, aktiviste za ljudska prava i supruga dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi, osmišljen je da pokaže da država "još uvek postoji" i da ponovo uspostavlja svoj autoritet posle rata. Takođe će pokušati da zataška smrt desetina hiljada Iranaca od ruku Hamneijevog režima. Rahmani je dodao da Islamska Republika pokušava da projektuje snagu i stranoj publici i na unutrašnjem planu, kroz zastrašivanje i autoritet, iako je, kako kaže, jaz između države i iranskog društva ogroman. Za stanovništvo kaže da je osiromešno, oslabljeno, ugnjeteno i ogorčeno, ali i u strahu od posleratnog talasa pogubljenja. Zašto sada i zašto ovakoSahrana je trebalo da se održi u martu, ubrzo pošto je Hamneiji ubijen 28. februara. Nije se tada dogodila, a razlozi za odlaganje iznose priču o stanju u kojem se Iran nalazi. Planovi su više puta revidirani neposredno posle Hamneijeve smrti, pošto je zemlja bila u ratu. Tako da su zvaničnici procenjivali bezbednosne pretnje, neizvesnost oko prisustva stranih gostiju i nerešeno pitanje sukcesije. Umesto sahrane, telo je mesecima čuvano dok je Islamska Republika pokušavala da iznađe način kako da sahrani svog drugog vrhovnog vođu, a da se ceremonija ne pretvori u haos ili da ne postane žarište krize. Bezbednost je sada dominantna briga, a izvori za Radio Farda (Iranski servis RSE) kažu da je pojačana bezbednost oko džamije Mosala u Teheranu, odakle će krenuti pogrebna procesija. Planeri takođe pokušavaju da izbegnu ponavljanje dve zloglasne katastrofe: meteža u kojem je poginulo osam ljudi i povređene hiljade tokom sahrane ajatolaha Ruholaha Homeinija 1989. godine, i stampeda u kojem su stradale desetine ljudi tokom sahrane generala Kasema Sulejmanija 2020. Pokrajinski zvaničnici u Horasan Razaviju, gde će Hamnei biti sahranjen, predložili su da se helikopteri koriste za kontrolisanje gužve oko kovčega. Na Homeinijevoj sahrani hiljade ožalošćenih su pohitale ka kovčegu osnivača Islamske Republike, zbog čega se otkotrljalo njegovo telo umotano u pokrov. Organizatori će sigurno želeti da izbegnu da se tako nešto ponovi. Svođenje računaRežirana ceremonija ne može u potpunosti da prikrije šta je Hamneijeva vladavina zapravo značila za ljude od kojih se traži da ga oplakuju. Više od tri decenije bio je na vrhu sistema koji je drugačije stavove tretirao kao stranu zaveru i odgovarao na njih smrtonosnom silom – od Zelenog pokreta 2009. godine, preko ustanka "Žene, život, sloboda" 2022. godine, do talasa protesta koji je izbio samo nekoliko nedelja pre početka rata. Stoga ne čudi što su, između ostalih, porodice demonstranata koje su ubile snage bezbednosti slavile Hamneijevu smrt u ratu, uprkos tome što je sukob podstakao strah i anksioznost u društvu. "Osećao sam da je pravda prevladala nad ugnjetavanjem", rekao je za Radio Farda Muslem Hakiki, čiji je sin Milan Hakiki ubijen 2022. "To je donelo izvesnu utehu ranama koje su godinama teško opterećivale moje srce". Neki, međutim, tvrde da je Hamneijeva smrt tokom napada na njegovu rezidenciju dala Islamskoj Republici priliku da ga predstavi kao svetu ličnost i da pokuša da obnovi deo svog narušenog legitimiteta kroz sahranu čak i veću od onih koje su priređene za Homeinija ili Sulejmanija. Rahmani je za sam rat kaže da je nesrećna okolnost za opoziciju u Iranu. "Ovaj rat je zapravo mnoge napore učinio manje efikasnim, znatno oslabio iransku srednju klasu i zasad je režim uspostavio autoritet i strah", rekao je on. Ipak, on kaže da je dominacija krhka i da bi i dalje mogla da se uruši uz pravu strategiju opozicionih snaga. Pazite na ModžtabuNajveće otvoreno pitanje za predstojeće dane je da li će se treći vrhovni vođa Irana uopšte pojaviti u javnosti. Modžtaba Hamnei nije viđen u javnosti od početka rata u februaru. Nijedan video, audio ili nova fotografija nije se pojavila od njegovog imenovanja – samo pisane izjave koje su čitane naglas na državnoj televiziji. Čak je i njegov tast, Golam Ali Hadad Adel, javno rekao da od vremena pre rata nije imao kontakt s njim niti ima informacije o njegovom stanju. Modžtaba nije prisustvovao sahrani svoje supruge 2. jula, koja je ubijena u istom napadu u kojem je ubijen i njegov otac. Zvaničnici koji organizuju sahranu odbili su da kažu da li će prisustvovati. Ako se ipak pojavi, trenutak koji treba pratiti nije da li je negde u gomili – već da li sam vodi pogrebnu molitvu. Neki posmatrači veruju da bi Modžtaba mogao da je preuzme ako bude prisustvovao, iako zvaničnici nisu dali nikakve naznake ni u jednom pravcu. Istupanje kako bi vodio molitve nad telom svog oca bilo bi najbliže javnom krunisanju koje ova sukcesija može da ima.

Stanovnici Kijeva oplakuju žrtve ruskih udara 2. jula, jednom od najvećih napada na ukrajinsku prestonicu ove godine u kojem je poginulo najmanje 30 ljudi, dok je skoro 100 ranjeno.

Iranska vlada priprema višednevnu pogrebnu ceremoniju za pokojnog vrhovnog vođu Alija Hamenejija, koji je ubijen u američkim i izraelskim napadima u februaru. Ali mnogi Iranci ne žale zbog njegovog gubitka, već dele složene reakcije na smrt čoveka koji je predvodio represivni teokratski režim.

Dok Vašington i Teheran testiraju granice krhkog privremenog dogovora, diplomatija oko Irana postaje sve složenija i sve indirektnija. s očekivanja od direktnih razgovora između SAD i Irana u Dohi prešlo se na šatl diplomatiju preko Katara, dok su tenzije u Persijskom zalivu i dalje opasno visoke. Da bi se razumela poslednja dešavanja, RSE je razgovarao sa Markom Siversom (Marc. J. Sievers), bivšim američkim diplomatom koji živi u Abu Dabiju i koji je služio širom Bliskog istoka, uključujući kao ambasador SAD u Omanu, zamenik šefa misije u Kairu i druge visoke diplomatske funkcije u Bagdadu, Tel Avivu i Rijadu. RSE: Ono što je prvobitno predstavljeno kao mogući direktni razgovori između SAD i Irana u Dohi sada izgleda kao indirektna diplomatija uz posredovanje Katara. Šta vam to govori o tome koliko je ovaj proces zaista krhak? Mark Sivers: Video sam izjavu iranskog portparola u kojoj se kaže da neće biti direktnih razgovora. To me malo iznenađuje, ali ne mogu tačno da potvrdim kako to funkcioniše. Ne čini se vrednim truda slati američke pregovarače u Dohu ako neće direktno razgovarati s Irancima. Ali opet, to je na Beloj kući da odluči. To ne govori dobro o statusu Memoranduma o razumevanju u ovom trenutku, posebno posle razmene vatre u Zalivu, iranskih napada na brodove u Ormuskom moreuzu i reakcije američke vojske. Dakle, diplomatski je to delikatna situacija. RSE: Ako su Amerikanci u jednoj prostoriji, a Iranci u drugoj, dok Katar prenosi poruke između njih, da li to sugeriše da obe strane i dalje žele deeskalaciju - ali bez političkog rizika direktnog angažmana? Sivers: Teško mi je da shvatim šta Iranci žele, jer izgleda da u ovom trenutku imate podeljen režim. Političko liderstvo izgleda želi dogovor, ali mi uopšte nije jasno da li ga želi IRGC (Korpus islamske revolucionarne garde). Jer ako žele, zašto bi slali ofanzivne dronove na brodove? Čak i ako žele da tvrde da i dalje imaju neku kontrolu, to je suprotno obavezama koje su preuzeli njihovi pregovarači. Dakle, pomalo je zbunjujuće shvatiti šta Iran želi u ovom trenutku. RSE: Ako još nema direktnih razgovora, kako zapravo izgleda uspeh? Da li se radi samo o sprečavanju još jedne vojne eskalacije u Zalivu? Sivers: Mislim da uspeh znači postizanje razumevanja – pre svega o Ormuskom moreuzu – zato što je to trebalo da se uradi kada je potpisan Memorandum o razumevanju, a očigledno nije stupio na snagu onako kako je shvaćen. Postoje i razlike oko Libana. Potpisivanje Memoranduma o razumevanju u Vašingtonu između izraelske i libanske delegacije pod pokroviteljstvom SAD bilo je veliko dostignuće. Ali Iranci se protive tome i kažu da to krši njihov dogovor sa Sjedinjenim Državama, što nije stav SAD. Rizik od prelivanja u regionuRSE: Bahrein i Kuvajt su poslednjih dana bili pod iranskim napadima. Na osnovu vašeg vremena u Omanu, koliko je alarmantno kada sukob počne direktno da se preliva na tlo Zaliva? Sivers: Ovo je prvi direktan iranski napad ove vrste. Tokom junskog rata prošle godine, došlo je do jednokratnog iranskog udara na američku bazu u Kataru, ali je šteta bila minimalna i nisu napali civilne objekte. Međutim, od prvog dana, 28. februara, Iranci napadaju sve svoje susede – posebno UAE, Bahrein i Kuvajt – s fokusom na energetsku infrastrukturu, turističke centre i civilne objekte, ništa vezano za američke vojne lokacije. To je šokiralo sve. To je bez presedana. RSE: Kada govorimo o Ormuzu, govorimo i o ekonomskoj žili kucavici zalivskih zemalja. Koliko su, po vašem mišljenju, nervozne zemlje poput Omana i njegovih suseda zbog produžavanja poremećaja tamo? Sivers: Oman se nalazi van Ormuskog moreuza, tako da nije direktno zahvaćen, iako to utiče na celokupno tržište ovde i šire okruženje. Iranci su takođe nekoliko puta pogodili Oman. Oman je sarađivao s Iranom na nekoj vrsti dogovora o tome kako regulisati saobraćaj u Zalivu, i to je bio izvor neslaganja između Omana i Sjedinjenih Država. Poslednje izjave sugerišu da Omanci možda odustaju od koordinacije svoje pozicije s Iranom, ali ja zaista ne znam trenutni status. Druge zalivske države traže alternative. UAE i Saudijska Arabija imaju alternativne cevovode koji mogu da transportuju naftu drugim rutama. Kuvajt je više izložen zbog svoje geografije, a takođe donekle i Irak. Vremenom, ovo bi moglo da gurne region ka alternativnim rutama i multilateralnim aranžmanima o brodskom saobraćaju. Međutim, sloboda plovidbe ima globalne implikacije. Neverovatno je važno ne prepustiti Iranu pravo da napada brodove u međunarodnim vodama. To je osnovni stub međunarodnih energetskih tržišta. RSE: Da li ova kriza strateški zbližava Savet za saradnju u Zalivu – ili otkriva dublje razlike u načinu na koji svaka prestonica želi da se nosi s Teheranom? Sivers: To je veoma zanimljivo pitanje. U početku, rekao bih da ih je zbližila. Ali kako je rat trajao nekoliko nedelja, činilo se da se malo razilaze, pri čemu različite zemlje usvajaju donekle različite stavove. U ovom trenutku, zavisi od toga kako će se sve završiti – a još nismo stigli do toga. Nuklearna pitanja i ukidanje sankcijaRSE: Pored Ormuza, očekuje se da će tehnički razgovori obuhvatiti i ukidanje sankcija i iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Šta je od toga teže rešiti – novac, transport ili nuklearno pitanje? Sivers: Sve je to ukombinovano – sve je povezano. Čak je i potpredsednik Vens (JD Vance), koji je bio veoma optimističan u vezi s Memorandumom o razumevanju, bio jasan da neće biti šireg ublažavanja sankcija dok Iran ne preuzme odgovarajuće obaveze u vezi s nuklearnim pitanjem. Bilo je reči o licencama za prodaju iranske nafte tokom ovog perioda od 60 dana – to je ustupak. Postoje zamrznuta iranska sredstva u Kataru i Omanu koja bi, prema nekim izveštajima, mogla biti oslobođena, ali to za mene nije jasno. A onda postoji cela ova ideja o fondu za obnovu od 300 milijardi dolara, i nemam pojma ko bi zapravo uplatio u to. Zaista ne vidim da je bilo koja od zalivska zemalja – osim možda Katara – zainteresovana za učešće. RSE: Istovremeno, unutrašnja nestabilnost se nastavlja unutar Irana, uključujući ubistvo pripadnika Revolucionarne garde u Kermanšahu. Koliko domaći pritisak oblikuje pregovarački stav Teherana? Sivers: Nisam u Iranu, tako da je teško tačno reći. Ali je veoma jasno da postoje najmanje dva tabora u liderstvu. Ponekad i oni igraju tu igru, tako da je teško shvatiti. Ali svakako izgleda da predsednik (Masud) Pezeškijan, možda čak i predsednik (parlamenta Mohamed Baker) Kalibaf – koji je bio jedan od glavnih pregovarača – i ministar spoljnih poslova svi izgleda žele sporazum sa Sjedinjenim Državama. Nije mi jasno da li je IRGC na istoj strani, posebno kada počnu da se uključuju iranski ustupci u vezi s nuklearnim pitanjem, za koji i dalje govore da je nedodirljiv. Dakle, to ostaje da se vidi. RSE: Da se pomerimo od dnevnih vesti – da li svedočimo početnoj arhitekturi šireg regionalnog bezbednosnog resetovanja između Irana, Zaliva i Vašingtona, ili samo još jednom privremenom primirju u mnogo dužoj konfrontaciji? Sivers: Još ne znamo. Veoma sam skeptičan prema tim tvrdnjama. Video sam ih, ali barem s moje pozicije ovde u Abu Dabiju, rekao bih da ne postoji poverenje u iranski režim. I biće potrebno veoma mnogo vremena da se to obnovi. Ako Iran želi da pokaže da nije pretnja svojim susedima, moraće veoma naporno da radi kako bi prevazišao nasleđe svojih nezakonitih napada na civilnu infrastrukturu, energetska postrojenja, nuklearni reaktor – lista se nastavlja. To neće brzo nestati.