Iranska centralna vojna komanda objavila je obustavu udara na Izrael, navodeći da je isporučila "bolan odgovor" Izraelu zbog napada na bejrutski okrug Dahije – ali je i upozorila da bi nastavak izraelske agresije doneo "daleko intenzivniji i razorniji" odgovor. Objava 8. juna usledila je ubrzo pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio na Truth Social da "obe strane, Izrael i Iran, žele trenutni prekid vatre", dodajući da su završni pregovori o američko-izraelskom mirovnom sporazumu u toku i da će američka blokada iranskih luka ostati na snazi dok se ne postigne konačni sporazum. U svom saopštenju, Centralni štab Hatam Al-Anbije nije objavio prekid vatre već kraj operacije uz priložene uslove. Pauza nije predstavljena kao deeskalacija, već kao isporučena poruka, u pokušaju da se sačuva privid snage dok se ide ka izlazu iz situacije koji je Vašington naznačio. To je upravo operacija kako su je analitičari opisali i dok su napadi bili u toku. Iran je izneo konkretnu pretnju na sto: ako bude napada na Dahije, gde se nalazi iranski saveznik iz Libana, Iran će napasti sever Izraela. Kada je Izrael napao predgrađa Bejruta, Teheran nije imao drugog izbora nego da ispuni obavezu ili izgubi kredibilitet budućih pretnji koje iznese. "Ovo se uglavnom odnosilo na očuvanje kredibiliteta pretnje koju je Iran već objavio", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Mohamed Gaedi, predavač na Univerzitetu Džordž Vašington. "Odgovori su ograničeni i nijedna od strana ne želi da ovo dovede do totalnog rata." Mehrdad Hansari, analitičar koji živi u Londonu i bivši iranski diplomata, slično je to predstavio. Kalkulacija Teherana, kaže on, počiva na specifičnom tumačenju ograničenja Vašingtona – da će SAD, suočene s Generalnom skupštinom UN, zatvorenim Ormuskim moreuzom i poremećenom globalnom ekonomijom, izvršiti pritisak na Izrael da ograniči svoj odgovor. "Iran demonstrira kapacitete", rekao je Hansari. "Poruka je: Stojim čvrsto, branim svoje saveznike i neću vam dozvoliti da iskoristite ono što doživljavate kao slabost." Saopštenje Irana sledi tu logiku. Osmišljeno je da izgleda kao uzdržanost, a istovremeno podiže navedeni prag za sledeću rundu – fraza "daleko intenzivnije i razornije nego ranije" osigurava da se današnje povlačenje ne tumači kao uzmicanje. Ono što je Iran postigao, ako se pauza održi, jeste povratak na status quo pre, s nominalno netaknutom pozicijom odvraćanja. Ispunio je javno datu obavezu, apsorbovao izraelski odgovor koji je usledio i povukao se pre nego što bi razmena vatre mogla da se pretvori u nešto što nijedna strana ne bi mogla da kontroliše. Da li Izrael prihvata isti izlaz iz situacije je otvoreno pitanje. Trampov post sugeriše da se obe strane kreću ka trenutnom prekidu vatre, ali su izraelski zvaničnici tokom ovog sukoba povremeno delovali nezavisno od zahteva Vašingtona. U intervjuu za Fajnenšel tajms (The Financial Times), Tramp je 7. juna rekao da izraelski premijer Benjamin Netanjahu "neće imati drugog izbora" nego da prihvati sporazum koji SAD postignu s Iranom. "Ja donosim odluke. Ja donosim sve odluke. On ne donosi odluke", rekao je Tramp, uprkos tome što je Izrael pokrenuo napade na Iran rano 8. juna.

Pobeda jermenskog premijera Nikola Pašinjana na parlamentarnim izborima predstavlja snažan udarac ruskim naporima da osujete njegove prozapadne političke poteze, iako će neuspeh u osvajanju dvotrećinske većine u parlamentu zakomplikovati mirovni proces s Azerbejdžanom kojim posreduju SAD. Pobeda jermenskog premijera Nikola Pašinijana na parlamentarnim izborima označava čvrst udarac ruskim naporima da osujete njegove karakteristične prozapadne političke poteze, iako će neuspeh u osvajanju dvotrećinske većine u parlamentu zakomplikovati tekući mirovni proces sa Azerbejdžanom koji posreduje SAD. Zvanični preliminarni rezultati daju Pašinjanovoj partiji Građanski ugovor 64 mesta u parlamentu od 150 mesta, dovoljno da ostane na funkciji za novi mandat. Dve opozicione stranke koje naginju Rusiji osvojila su preostala mesta, dok je treća izgleda zamalo pala ispod cenzusa od pet odsto za ulazak u skupštinu dok se čeka novo brojanje glasova. "S ponovnim izborom jermenske vlade, ovi izbori pružaju novi mandat za održavanje pozitivnog zamaha diplomatskog angažmana, normalizaciju odnosa sa susedima i kontinuiranu diverzifikaciju bezbednosnih partnera Jermenije", rekao je za RSE 8. juna Ričard Giragosijan, šef tink-tenka Centar za regionalne studije u Jerevanu. Potvrđen prozapadni kursSada se može očekivati da će Pašinjan nastojati da nastavi poteze za jačanje veza s Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Prošle godine, u Jermeniji je usvojen zakon kojim se pokreće proces pristupanja EU i lideri EU su pozdravili ishod izbora. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), koji je otpevao pesmu s Pašinjanom na sceni tokom državne posete Jerevanu prošlog meseca, čestitao mu je u saopštenju u kojem se obavezao da "dodatno ojača saradnju u interesu naših naroda, da podrži mir i suverenitet Jermenije, kao i da podrži proces približavanja Evropi". Pašinjanov ponovni izbor će takođe obradovati američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji ga je lično podržao u nedeljama pre glasanja 7. juna. "Nikol potpuno deli moju viziju mira i prosperiteta za Jermeniju i ceo region Južnog Kavkaza", napisao je Tramp na društvenim mrežama. Tramp je prošle godine primio Pašinjana i azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva u Beloj kući kako bi simbolično okončao decenije sukoba, i otvorenih i prikrivenih. To je bio trenutak koji je podvukao pad ruskog uticaja u regionu od sukoba 2023. godine u kojem je Azerbejdžan povratio kontrolu nad regionom Nagorno-Karabah, proteravši 100.000 etničkih Jermena iz njihovih domova. Predizborni period su takođe obeležile ruske pretnje i mere usmerene na smanjenje podrške Pašinjanovom prozapadnom putu. To je uključivalo ograničenja usmerena na jermenski izvoz koja su istakla koliko je zemlja zavisna od pristupa ruskim tržištima, kao i pretnju ruskog predsednika Vladimira Putina da će preduzeti dalje mere koje "mogu dovesti do gubitka najmanje 14 odsto jermenskog BDP-a". Putin je čak mračno nagovestio mogući "ukrajinski scenario" za Jermeniju. Međutim, analitičari u Jerevanu su rekli da ruski napori da utiču na ishod izbora nisu uspeli. "Ovo glasanje potvrđuje uverenje da Jermenija ide u pravom smeru", rekao je Giragosijan, opisujući glasanje kao "ključne parlamentarne izbore". Areg Kočinijan, šef Istraživačkog centra jermenski savet sa sedištem u Jerevanu, rekao je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) da su se ruski napori potpuno obili o glavu. "Ako je namera Rusije bila da pokuša da podrži svoje proksije u Jermeniji koristeći razne instrumente – dezinformacione kampanje, trgovinske ratove, drugim rečima, ceo arsenal hibridnih alata – onda je sve to proizvelo suprotan rezultat", rekao je on. "Jermensko stanovništvo je, generalno, bilo prilično mobilisano, čak bih rekao 'elektrifikovano', takoreći – i Pašinjan je postigao impresivnu pobedu", dodao je on. Težak put ka miruOvo su bili prvi izbori od vojnog poraza Jermenije 2023. i ključni deo Pašinjanove kampanje bila je, kako je rekao, "prava Jermenija", što znači prihvatanje trenutnih granica zemlje i poboljšanje odnosa sa susedima koji su tradicionalno neprijateljski nastrojeni – naime Azerbejdžanom, ali i njegovim pokroviteljem Turskom. Nedavni potezi doveli su do otvaranja granice sa Turskom i Brisel je to predstavio kao novu rutu za jermenski izvoz u Evropsku uniju. Međutim, dok se mir s Azerbejdžanom slavio u Beloj kući, gde je Tramp ugostio Pašinjana i Alijeva na potpisivanju zajedničke deklaracije prošlog avgusta, zapravo se radilo o dogovoru o potpisivanju budućeg sporazuma – a rezultati izbora mogli bi doneti neke prepreke na putu. Azerbejdžan je zahtevao da Jermenija odobri novi ustav kojim bi se uklonila spominjanja Nagorno-Karabaha koje smatra iritantnim. To bi zahtevalo dvotrećinsku većinu koju Pašinjan nije obezbedio. "Najvažnije novo pitanje u Jermeniji posle izbora je, ili će to postati, tema usvajanja novog ustava", rekao je Kočinijan. "Prvo, to je nastavak demokratskih reformi i promena u našoj zemlji. I drugo, povezano je s nastavkom mirovnog procesa s Azerbejdžanom. Pošto nijedan od ovih ishoda nije u interesu Rusije... bez podrške opozicije neće biti moguće pokrenuti proces usvajanja novog ustava, jer je za njegovo pokretanje potrebno najmanje dve trećine parlamenta, što bi potom dovelo do referenduma o usvajanju novog ustava", objasnio je on. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je 8. juna izjavila da su izbori održani usred "neviđenog pritiska na opoziciju i mešanja Zapada". Dodala je da su izbori pokazali da je Jermenija duboko polarizovana. Njen stav je odražavao izjavu Samvela Karapetijana, šefa stranke Jaka Jermenija, koja je osvojila drugo mesto s 29 poslanika, u kojoj se tvrdi da je bilo "progona" i u kojoj se nagoveštava bez dokaza da je manipulisano brojanjem glasova. Karapetijan je uhapšen prošle godine pod optužbom da je pozivao na nezakonito preuzimanje vlasti i trenutno je u kućnom pritvoru. Međunarodna posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je 8. juna primetila da je bilo "brojnih krivičnih postupaka protiv opozicionih kandidata i aktivista, što je rezultiralo uzdržavanjem mnogih pristalica opozicije od aktivnog učešća u kampanja". Specijalna koordinatorka OEBS-a Farah Karimi rekla je na konferenciji za novinare u Jerevanu da je "ovo, zajedno s pritiskom na zaposlene u javnom sektoru da prisustvuju događajima vladajuće partije i nedavno uvedenim socijalnim i ekonomskim merama, izazvalo zabrinutost u vezi s jednakim mogućnostima za vođenje kampanje". Međutim, OEBS je takođe osudio rusko mešanje. "Primećen je direktan pritisak iz inostranstva u obliku eskalacije trgovinskih ograničenja i bezbednosnih pretnji tokom kampanje usmerene na neopravdano uticanje na birače u korist opozicionih snaga", rekla je Karimi.

U videu na TikToku, ruska turistkinja kaže da će ona i njen muž na neodređeno vreme morati da ostanu u krimskom turističkom gradu Jalti – imaju dovoljno goriva da pređu samo 50 kilometara, a najbliža benzinska pumpa za koju se veruje da ga ima je u Simferopolju, udaljenom oko 80 kilometara. Na Instagramu, snimak mobilnim telefonom iz automobila u pokretu prikazuje jednu benzinsku pumpu pored puta za drugom, većina njih nema gorivo na prodaju ili ima ograničene opcije kao što su dizel ili TNG. Iznad emodžija vriska inspirisanog Edvardom Munhom, na ekranu piše: "Nema goriva na Krimu". A u videu na Telegramu, glumica iz Sevastopolja kaže da je "čekala tri sata, samo da bi joj rekli da tog dana nema više benzina za prodaju... To je noćna mora". Otkako je Rusija preuzela kontrolu nad Krimom pre 12 godina, okupacione vlasti na ukrajinskom crnomorskom poluostrvu uvek su imale poteškoća da adekvatno snabdevaju region svim što je potrebno za njegovih dva miliona stanovnika. Voda je stalni problem usled niza faktora: sušne klime u regionu, napora Ukrajine da zaustavi dotok vode s kopna i lošeg upravljanja ruskih zvaničnika koji su na vlasti na poluostrvu. Hrana, roba i trajna dobra poput bele tehnike ili industrijskih isporuka dovoze se jednom od dve rute. Prva je put od 700 kilometara koji uz obalu vodi od ruske granice preko "kopnenog koridora" okupirane teritorije do prevlake koja povezuje Krim s kopnom. Druga je Krimski most, vredan više milijardi, koji je d Rusija napravila preko Kerčkog moreuza, i to je jedina direktna veza između Rusije i Krima. Ovog leta, više od četiri godine od početka opšteg rata Rusije protiv Ukrajine, stvari su drugačije – i posebno teške. Za stanovnike i turiste, nestašica benzina na Krimu značajno remeti sezonu odmora, kada desetine hiljada Rusa obično odlaze na velike udaljenosti kako bi uživale u legendarnim plažama i mirnim vodama poluostrva koje je Rusija okupirala i tvrdila da ga je anektirala 2014. Zahvaljujući odvažnoj, ukrajinskoj industriji dronova u brzom usponu, vojska te zemlje je ugrozila priobalni put – čak i pogađala cisterne s gorivom – svodeći taj saobraćaj na relativno nizak nivo i primoravajući kamione da idu dužim putem južno i zapadno oko Azovskog mora. Problem s tim za Rusiju je što je kamionima koji prevoze gorivo i druge opasne terete zabranjeno da prelaze preko Krimskog mosta, poznatog i kao Kerčki most. Zabrana je uvedena kada je ukrajinska obaveštajna služba detonirala kamion-bombu na mostu u oktobru 2022. godine. Situacija na priobalnom putu preko okupirane teritorije je "katastrofalna" za Rusiju i saobraćaj "doživljava značajna kašnjenja i poremećaje zbog udara koje izvode ukrajinske odbrambene snage", rekao je ukrajinski vojni analitičar Vladislav Seleznjov za RSE 3. juna. "Prevoznici prema izveštajima nisu voljni da šalju cisterne s gorivom na poluostrvo, čak ni za znatno veće isplate". Druga ruta je takođe problematična za Rusiju, sugerisao je on, tvrdeći da je "kapacitet Kerčkog mosta značajno ograničen", a da železnički trajektni saobraćaj preko moreuza "nije operativan". Ruski zvaničnici i turistički operateri umanjuju značaj problema: "Krim je spreman, kao i turisti. Poluostrvo je otvorilo svoj topli zagrljaj", navodi se u jednoj reklami na državnoj televiziji. "Situacija se sada donekle pogoršava. To je povezano sa spoljnim faktorima. Svi sve razumeju; svi su odrasli; niko sebi ne čupa kosu", kaže stručnjak za turizam u video izveštaju državne novinske agencije RIA Novosti, u kojem se navodi: "Turistička sezona 2026. na Krimu neće biti gora nego 2025." Međutim, nestašica benzina koja pogađa Krim i, u manjoj meri, druge delove Ukrajine pod ruskom okupacijom, ukazuje na efikasnost nedavnog ukrajinskog talasa napada dronovima srednjeg dometa, koji su otežavali rusku logistiku, što je nova velika glavobolja za Kremlj. Do toga je došlo dok se ruske snage muče da ostvare teritorijalne dobitke i zauzmu ceo ukrajinski region Donbas, što je ruski predsednik Vladimir Putin postavio kao ključni cilj, i dok su ukrajinski udari na energetske i vojne ciljeve širom Rusije naveli Kremlj da smanji obeležavanja pobede u Drugom svetskom ratu prošlog meseca i bacili senku na Putinov ekonomski forum u njegovom rodnom gradu ove nedelje. Oprezno priznajući problem na sastanku 4. juna sa šefovima međunarodnih novinskih agencija tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, Putin je rekao da će Rusija kao odgovor poboljšati svoju protivvazdušnu odbranu. Krimska kriza s gorivom pružila je materijal i ruskim blogerima koji možda podržavaju rat u Ukrajini, ali često kritikuju način na koji ga Moskva vodi, i ukrajinskim komentatorima koji ukazuju na neuspehe i probleme strane koja napada. "Neophodno je odmah početi s učvršćivanjem kopnenog koridora do Krima preko Mariupolja (zaštitnim) mrežama ili drugim sličnim inženjerskim rešenjima", navodi se u objavi 27. maja na istaknutom ruskom proratnom Telegram kanalu Zapiski veterana, uz poruku: "Odmah". "Dođite, turisti, svojim automobilima; rado ćemo vas dočekati. Ali kako ćete otići – ne znamo", navodi se u objavi na proukrajinskom kanalu Krimski vetar. Kako otići s poluostrva očigledno je postao pravi problem za turistkinju čiji je TikTok kanal identifikuje kao Galinu Gorinu. "Turisti ostaju bez ikakvog benzina... Mi, na primer, imamo dovoljno za 50 kilometara", rekla je ona sedeći pored svog muža u videu objavljenom ranije ove nedelje. "Nemamo mogućnosti da nabavimo gorivo". "Dakle, za mog muža i mene, ostala je samo jedna opcija: Da ostanemo i živimo ovde", rekla je uz smeh. "Ostajemo". "Moram da stojim u redu za gorivo od pet ujutru“, rekla je stanovnica Sevastopolja po imenu Ksenija u objavi na društvenim mrežama ove nedelje. "Nestrpljivo čekamo da vlasti reše nestašicu benzina jer ne volimo da se budimo u četiri ili pet ujutru da bismo išli na benzinsku pumpu". Još jedan stanovnik Krima, Andrej, pokazao je, kako je naveo, "luksuz za Krim" – kazaljka merača goriva koja pokazuje pun rezervoar. "Ovo je sada luksuz. Benzinske pumpe su sve prazne. Kako možemo da živimo? Kako možemo da stignemo na posao? Nije jasno".

Kriza snabdevanja gorivom na Krimu se pogoršava dok ukrajinska kampanja napadima dronovima "srednjeg dometa" gađa cisterne za gorivo i skladišta.

Jedan je imao rane na glavi i grudima i izgubio je levo oko i sluh na oba uha. Drugi je bio slep na jedno oko i kroz drugo je mogao da vidi samo mutne, zamagljene oblike. Treći je imao prelome kostiju, višestruke rane od šrapnela, pokidani radijalni nerv i "potpuno neupotrebljivu desnu ruku" koja "samo visi, klateći se". Sva trojica Rusa, teško ranjenih u ratu protiv Ukrajine, vraćena su na front uprkos svojim stanjima, rekli su rođaci, prijatelji i aktivisti. Dok se Rusija muči da zameni vojnike koji ginu i zadobijaju rane u ogromnom broju u petoj godini njene invazije na Ukrajinu, sve je više dokaza da vojska vraća ljude u rat uprkos teškim povredama i, u nekim slučajevima, medicinskim izveštajima koji kažu da nisu sposobni za dalju službu u borbi. Ranjeni vojnici se izvlače iz domova i bolnica ili šalju nazad u bitku pre nego što su imali priliku da pobegnu iz ratne zone, kažu aktivisti. Pavel Podgrušni (38) se prijavio 2023. i pušten je iz zatvora ubrzo pošto je osuđen na osam godina zbog smrtonosne saobraćajne nesreće, rekao je njegov rođak Dmitrija, čije puno ime nije objavljeno iz bezbednosnih razloga. Do decembra, Podgrušni je poslat na front, a hospitalizovan je u aprilu 2024. "Zadobio je povrede glave i grudnog koša. Izgubio je levo oko. Izgubio je sluh – pukle su mu bubne opne", rekao je Dmitrij, dodajući da je Podgrušni poslat kući na oporavak i proglašen privremeno nesposobnim za službu – ali da nikada nije dobio dokumenta koja potvrđuju taj status. "Zašto toliko brineš? Stići će kasnije", citirao je Dmitrij glavnog lekara u bolnici u Volgogradu na jugu Rusije gde je lečen. "Ne mogu da ga vrate u vojsku bez oka." Ipak, njegova porodica strahuje da se upravo to dogodilo. 'Za neverovati'Prošlog septembra, Podgrušni je pozvan u regrutni centar. Kasnije je proglašen dezerterom i proveo je šest meseci boreći se da dobije formalni otpust. Jednog dana, iznenada, pritvoren je i oduzet mu je telefon, i njegova porodica od tada o njemu ništa nije čula. "Prosto neće preživeti mesec dana (u borbenoj zoni)", rekao je Dmitrij. "To je za neverovati." Slučaj Podgrušnog daleko da je jedini, rekao je Igor, aktivista za ljudska prava. On je naveo primer Mihaila, koji je odrastao u sirotištu i teško je ranjen tri meseca posle potpisivanja ugovora u junu 2024. s teško ograničenim vidom na preostalo oko. Nakon što se mučio da dobije čak i osnovnu negu, lekarska komisija ga je "proglasila sposobnim za dužnost za pet minuta, pritvorila ga i sledećeg dana ga je poslala – slepog – na front", rekao je Igor, koji nije želeo da mu se objavi prezime iz bezbednosnih razloga. Prema Igorovim rečima, sve su češći slučajevi da vojni oficiri dolaze u domove vojnika koji su otpušteni iz medicinskih razloga i da ih vraćaju u službu. "Prisiljavaju ih da potpišu novi ugovor. Obično ih zaključavaju u stražarnici na nekoliko dana. Jednostavno ih ostave u kasarni, u ćeliji, bez hrane i vode. I prisiljavaju ih da potpišu papir u kojem se navodi da je poslednji nalaz vojno-medicinske komisije bio 'lažan'", rekao je on. "Posle toga, organizuju novu komisiju za njih. Ona će potom proglasiti otpuštenog vojnika sposobnim za službu. Nema izlaza." "Ranjeni i njihove porodice su prosto zatečeni dok ih sopstvena vojska izvlači iz njihovih domova, slepe i na štakama. A situacija postaje sve gora", rekao je Igor – da bi izbegli potragu za otpuštenim vojnicima na adresama gde možda nisu registrovani, komandanti ponekad štede vreme tako što ih direktno dovlače iz bolnice. 'Do poslednje kapi krvi'Upravo to se dogodilo Andreju Perevalovu (26), rekao je njegov prijatelj Sergej. "Ima prelome, višestruke rane od šrapnela po celom telu", između ostalih povreda, a desna ruka mu visi pored tela, rekao je Andrej o Perevalovu, za koga je naveo da je dva puta teško ranjen i da je sada "jednostavno onesposobljen". Ipak, rekao je Sergej, vojska ga je "odvela direktno na front, u borbenu zonu" blizu Pokrovska, grada u Donjeckoj oblasti koji je Rusija zauzela početkom ove godine posle višemesečnih smrtonosnih borbi. "Snima mi glasovne poruke – možete čuti eksplozije u pozadini." "On nije borac u tom stanju, a oni daju naređenje da 'krene napred'", rekao je. "Šta se dešava? Da li samo bacaju tela po celoj Ukrajini? Cede nas do poslednje kapi krvi?" Neki ranjeni vojnici čak ni ne stignu do bolnice, rekao je Igor, pre nego što im se naredi da se pridruže novom napadu na ukrajinske snage. Ranjeni vojnici kontaktiraju svoje jedinice "iz rova ili uništene zgrade. Kažu vam svoje ime, starost, gde i kako su ranjeni. Komandanti prosto odbijaju da ih hospitalizuju, čak i ako su rane otvorene", rekao je on za RSE. Igor je opisao nedavni slučaj iz ukrajinske Donjecke oblasti, gde su se odigrale neke od najsmrtonosnijih borbi pošto Rusija pokušava da osvoji celu tu oblast. "Dvadesettrogodišnji momak, s pozivnim znakom 'Pesnik', po imenu Artjom Širokov. Posle još jednog napada, teško je ranjen – komad šrapnela u nozi, ruci i leđima. 'Hramlješ i krvariš, ali možeš da se krećeš? Ideš u juriš!'", rekao je aktivista. "Hoće li se takav 'borac' vratiti iz sledeće borbene misije? Malo verovatno." Ljudstvo i mobilizacijaVlada ruskog predsednika Vladimira Putina preduzela je brojne korake kako bi održala broj vojnika posle ogromnih žrtava: skoro 500.000 poginulih od početka opšte invazije, prema proceni britanske obaveštajne službe krajem maja. Vojska je agresivno regrutovala zatvorenike, pijane muškarce i beskućnike, i obećavala visoke plate i bonuse za vojnike i porodice poginulih boraca. Prošlog meseca, Putin je potpisao dekret kojim se novi regruti oslobađaju duga do 10 miliona rubalja (137.000 dolara). Dosad je izbegavao da naredi masovnu regrutaciju, pošto je mobilizacija velikih razmera koju je proglasio u septembru 2022. navela stotine hiljada Rusa da pobegnu iz zemlje. Dok su mirovni pregovori uz posredovanje SAD obustavljeni i bez ikakvih naznaka da je kraja rata na vidiku, Rusija veoma sporo osvaja teritoriju u Donjecku i drugim delovima fronta, a tokom pojedinih perioda gubila je više teritorije nego što je zauzimala. Bato-Munko Cibenov je služio u svom rodnom regionu Burjatije kada je Putin pokrenuo opštu invaziju. Kao pomoćnik nišandžije i operater na bacaču granata, ranjen je u eksploziji mine u martu 2024. "Prvi put se oporavljao mesec dana i u aprilu 2024. su ga vratili (u Ukrajinu)", rekao je za RSE bivši komšija Dašima. "Šest meseci kasnije, ponovo se vratio (u Burjatiju)" posle ponovnog ranjavanja. "Kažu da su mu amputirani svi prsti na desnoj nozi. Jedva je mogao da hoda po selu, sa štapom", rekao je Dašima, čije prezime takođe nije objavljeno. Međutim, "sledećeg aprila, ponovo su ga odveli. Umro je istog meseca, bukvalno nekoliko dana kasnije".

U bujnoj zelenoj dolini na severu Jermenije, blizu granice s Gruzijom, kamioni su u redu na putu koji je još blistao od nedavnog pljuska. Nepomična vozila svedočila su geopolitičkoj bici u kojoj Rusija pokušava da spreči Jermeniju da traži bliže veze sa Zapadom. U izjavama za Jermenski servis RSE, vozači su delili priče o tome kako su se uputili ka Rusiji natovareni robom za izvoz, samo da bi bili vraćeni. "Pregledali su sva naša dokumenta i videli kvalitet naših jagoda, proizvoda koje su uzgajali naši seljaci. Ali to je prosto bila politička odluka", rekao je Narek Jeginijan, objašnjavajući kako sudbina njegovog tereta od 20 tona nije izvesna. Drugi vozač, Ara Isojan, vratio se istom količinom paprika. "Tvrdili su da su pronašli bolest u našim paprikama koja pogađa samo paradajz. Poslali su nas na parking mesto gde smo morali da platimo sve povezane troškove. Vraćeni smo nakon što smo tamo proveli dan", rekao je on. Kamiondžije su zabrinute zbog sve većih ruskih ograničenja. Ruska poljoprivredna inspekcija Roseljhoznadzor 2. juna je objavila mere koje se odnose na jermenski krompir, patlidžan, sušeno voće i koštunjavo voće. To je usledilo posle ranijih mera za druge vrste povrća, riblje proizvode i mineralne vode. Zvanična saopštenja su govorila o zabrinutosti za zdravlje i bezbednost, ali je Kremlj apsolutno jasno stavio do znanja svoje prave motive. Jermeni izlaze na birališta 7. juna na parlamentarnim izborima na kojima je ulog osnovna spoljnopolitička orijentacija zemlje. Dok je premijer Nikol Pašinjan gurnuo zemlju ka SAD i Evropskoj uniji, Rusija je odgovorila nizom poteza s ciljem da zaustavi okretanja ka Zapadu. To je uključivalo pretnje da će Jermenija biti izbačena iz Evroazijske ekonomske unije (EAEU) koju predvodi Moskva, upozorenje da bi mogla biti odsečena od preferencijalnih isporuka goriva i brojne izjave kojima se pojačava pritisak na Jerevan. Govoreći na samitu u Astani, u Kazahstanu, 29. maja, ruski predsednik Vladimir Putin je čak mračno naznačio da bi Jermenija trebalo da se pripazi ukrajinske sudbine. "Kriza u Ukrajini je počela naporima da se krene ka pristupanju EU", rekao je on, dodajući da će Jermenija izgubiti svoje tržište u Rusiji i drugim zemljama EAEU, izgubiti jeftin uvoz energenata i suočiti se s preprekama za svoje migrantske radnike koji odlaze u Rusiju – čije doznake decenijama imaju ekonomski značaj. "Te promene bi mogle dovesti do gubitka najmanje 14 procenata BDP-a Jermenije", dodao je Putin. EU u pomoć?Pašinjan je jasno stavio do znanja da je ozbiljan u vezi s prestrojavanjem Jermenije. U maju je prostro crveni tepih da bi dočekao lidere EU i druge evropske lidere na samitu u Jerevanu, uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Pašinjan je takođe zamrznuo članstvo Jermenije u bezbednosnom paktu koji predvodi Rusija, Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Prošle godine, njegova zemlja je usvojila zakon kojim se pokreće proces pristupanja EU. Iako je to cilj čije bi ostvarenje trajalo mnogo godina, Brisel je snažno insistirao na podsticanju proevropske agende Jerevana i takođe nastoji da pruži praktičnu podršku. To je naglašeno 4. juna, tri dana pred izbore, u telefonskom razgovoru Pašinjana i šefice EU Ursule fon der Lajen (von der Leyen). "Danas sam razgovarala s premijerom Nikolom Pašinjanom o nedavnim ruskim ograničenjima usmerenim na Jermeniju. To je ništa manje od ekonomske prisile i neprihvatljivo je", rekla je ona u saopštenju posle razgovora. "Moskva koristi ekonomske odnose kao oružje za politički pritisak." U pripremi je plan za, kako EU to naziva, Autonomnim trgovinskim merama (ATM) koje će omogućiti preferencijalni trgovinski tretman za jermenske poljoprivredne proizvode. Ipak, među vozačima kamiona u redu u Bagratašenu postojalo je podozrenje prema EU. "Hoće li nam Španija dozvoliti da prodajemo paradajz u Evropi? Hoće li nam Bugarska dozvoliti da prodajemo paprike? Ili će nam Francuska dozvoliti da prodajemo rakiju", upitao je jedan vozač, koji nije želeo da ostane imenovan. Zasad nema jasnog odgovora na ova pitanja – iako su izvori u Briselu sugerisali da bi ATM bili povezani sa sezonskom robom. Važno je napomenuti da nema ni detalja o uključenim količinama. Još jedno pitanje je jednostavno isporuka robe na tržište. Saopštenje EU govori o novootvorenim rutama kroz Tursku, a takođe i o transportu proizvoda kroz Gruziju, ali to su dugotrajna i skupa putovanja. U svakom slučaju, predstoji dosta težak put. Pogled na zvaničnu statistiku iz poslednjih godina pokazuje da trgovina s Rusijom stalno raste i snažno nadmašuje trgovinu s EU. 'Geopolitička pijaca'Naravno, Jermenija ima i druge trgovinske partnere. Ujedinjeni Arapski Emirati, na primer, su njeno najveće izvozno tržište, prema Opservatorija ekonomske kompleksnosti, i od Jermenije kupuje uglavnom zlato, nakit i dijamante. U analizi od 3. juna, stručnjak za Kavkaz Tomas de Val (Thomas de Waal), viši saradnik u Karnegiju za Evropu, naveo je da ceo region teži diverzifikaciji u novoj, multipolarnoj realnosti. "Ideja da je region bipolaran, zarobljen u binarnom sukobu između Rusije i Zapada, danas ne važi – osim u glavama stratega u Kremlju. Umesto toga, Južni Kavkaz je geopolitička pijaca", napisao je De Val. "Evropska unija, Kina, zemlje Zaliva, Indija, Turska i Sjedinjene Države su ovde prisutne. U ovom pretrpanom polju, Rusija je sada jedna od mnogih", dodao je on. Sjedinjene Države su primer za to. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je prošle godine ugostio Pašinjana i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva u Beloj kući kako bi simbolično okončao decenije sukoba, i otvorenih i tinjajućih. Ključni deo sporazuma je trgovinski koridor koji prolazi preko jermenske teritorije, povezujući Azerbejdžan s njegovom eksklavom Nahčivanom, dok istovremeno otvara novu trgovinsku arteriju istok-zapad, zaobilazeći Rusiju i Iran. Ruta je dobila naziv Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP) i američki predsednik je lično podržao Pašinjana. "Nikol ima moju potpunu i apsolutnu podršku za reizbor", napisao je Tramp na društvenim mrežama 27. maja. Državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco) koji je govorio na kongresnim saslušanjima ove nedelje, primetio je da se čini da je Rusija iziritirana. "Rusi nisu baš srećni našim angažmanom tamo. Mislim da postoje pokazatelji da bi želeli da sadašnji (premijer) izgubi izbore kao rezultat ovog snaženja odnosa sa Sjedinjenim Državama", rekao je Odboru za spoljne odnose Senata 2. juna. On je, međutim, dodao da "ne tražimo od njih (Jermenije) da ne budu prijatelji s drugim zemljama". Srećan rođendan od PutinaU samoj Jermeniji, ove debate su vođene s približavanjem izbora. "Iskorišćeni smo kao platforma protiv Rusije", rekao je novinarima 27. maja Samvel Karapetijan, šef vodeće opozicione partije Snažna Jermenija. "Svakog dana bismo mogli da vičemo o najboljim odnosima sa EU, ali ne bismo mogli ni na koji način da iskoristimo te odnose." Karapetijan je uhapšen prošle godine pod optužbom da je pozivao na nezakonito preuzimanje vlasti. U to vreme Ričard Giragosijan, šef tink-tenka Centar za regionalne studije u Jerevanu, rekao je za RSE da je hapšenje bio "potez jermenske vlade da spreči rusko mešanje" u izbore. Karapetijan, milijarder s dvojnim rusko-jermenskim državljanstvom, trenutno je u kućnom pritvoru u Jerevanu. On kaže da su optužbe protiv njega politički motivisane. Sa svoje strane, Pašinjan je rekao da ne traži raskid s Moskvom. "Imam zaista prijateljske odnose s predsednikom Ruske Federacije", rekao je on na jednom predizbornom skupu u maju. Nedavno je rekao da ga je Putin pozvao telefonom da mu čestita rođendan 1. juna, a u zvaničnom saopštenju je pohvaljen Putin zbog njegovog "prijateljskog tona".

Istočni region letgale u Letoniji privikava se na novu stvarnost – uzbune za vazdušnu opasnost, nakon što je više dronova u poslednjih nekoliko nedelja ušlo u vazdušni prostor zemlje. Uzbune su poremetile polaganje školskih ispita, prekinule javne događaje i pojačale zabrinutost za bezbednost u zajednicama u blizini granice sa Rusijom i Belorusijom. Ponovljeni incidenti sa dronovima dodatno podgrevaju bojazan da bi rat između Rusije i Ukrajine mogao da se prelije preko granica NATO-a i Evropske unije.

Kuvajtska uprava za civilno vazduhoplovstvo objavila je snimke napada iranskog drona na međunarodni aerodrom u toj zemlji, koji se dogodio 3. juna. Prema navodima vlasti, u napadu je poginula jedna osoba, dok je više od 60 ljudi povređeno.

Kada je nova škola na ruskom jeziku otvorila svoja vrata u gradu Bohtar na jugu Tadžikistana 2022. godine, hiljade su pohrlilo da se upišu. Nazvana po ruskom naučniku iz 18. veka Mihailu Lomonosovu, to je bila jedna od pet škola koje je finansirala Rusija, a koje su se te godine pojavile širom te siromašne centralnoazijske zemlje. U okviru ruskog državnog projekta vrednog 150 miliona dolara, škola sa zatvorenim dvorištem u Bohtaru ističe se među ostalim zgradama u tom području. Smeštena u modernu trospratnu zgradu, škola stalno ima uniformisane čuvare i visoke jarbole za zastave na kojima se vijore ruske i tadžikistanske boje. Potez Moskve za finansiranje škola u Tadžikistanu i širom Centralne Azije uglavnom se vidi kao pokušaj da se održi njen dugogodišnji uticaj u regionu u kojem je Kina napravila prodor i gde se pojačalo interesovanje Zapada. Među više od 1.000 učenika upisanih u školu na ruskom jeziku u Bohtaru je i najstarija ćerka Muhtora, lokalnog građevinskog radnika. Četrdesetdvogodišnjak, koji se takođe nada da će upisati svog sina, rekao je da nije fokusiran na politiku. "Ono što mi je važno je budućnost moje dece", rekao je za RSE Muhtor, koji je tražio da se navede samo njegovo ime. "Ova škola otvara vrata univerzitetima u Rusiji i moguće boljim poslovima tamo." U pet škola na ruskom jeziku otvorenih u Tadžikistanu 2022. obrazuje se ukupno oko 6.000 učenika. Škole prate ruske obrazovne standarde i nastava se odvija prvenstveno na ruskom jeziku. Nastavni plan i program, kao i školske ceremonije i simboli, naglašavaju ruski jezik i kulturu. 'Osiguravanje dugoročnog uticaja' Moskva troši stotine miliona dolara za širenje obrazovanja na ruskom jeziku širom Centralne Azije, gradeći nove škole, finansirajući univerzitete i otvarajući kulturne centre u regionu u kojem njena dominacija više nije zagarantovana. Investicija se poklapa s nastojanjima vlada centralnoazijskih zemalja da promovišu svoje nacionalne jezike, dok se mlađe generacije sve više okreću engleskom ili kineskom kao drugom jeziku. Ipak, potražnja za obrazovanjem na ruskom jeziku je i dalje snažna, vođena migracijom radne snage i pristupom univerzitetima u Rusiji. Ruski jezik se i dalje široko koristi u vladama i poslovanju širom regiona. "Izgradnjom novih ruskih škola u Centralnoj Aziji, Moskva cilja na sledeću generaciju kako bi obezbedila dugoročni uticaj", rekao je za RSE pod uslovom anonimnosti politički analitičar iz Tadžikistana, autokratske zemlje u kojoj se ne tolerišu drugačija mišljenja. Za razliku od starijih generacija, mladi u Centralnoj Aziji ne sećaju se sovjetske ere i sve su više izloženi zapadnom i kineskom uticaju, dodao je stručnjak. Prilagođeno svakoj zemljiRusija finansira desetine obrazovnih projekata širom Centralne Azije. Među najznačajnijima je planirani kampus vredan 200 miliona dolara za Kirgistanski ruski slovenski univerzitet u Biškeku. Ta institucija, delimično finansirana iz Moskve, već ima važnu ulogu u sistemu visokog obrazovanja Kirgistana. Rusija se takođe obavezala da će izgraditi nekoliko novih srednjih škola na ruskom jeziku širom Kirgistana. U Kazahstanu, gde je ruski jezik zadržao zvanični status pored kazaškog, pristup Moskve se više fokusirao na visoko obrazovanje i stručno usavršavanje. Ruski predsednik Vladimir Putin otkrio je tokom posete toj zemlji 28. maja da oko 60.000 kazahstanskih studenata pohađa univerzitete u Rusiji. Takođe je rekao da osam vodećih ruskih visokoškolskih institucija ima kampuse u Kazahstanu. U Uzbekistanu, obrazovanje na ruskom jeziku je i dalje popularno u visokom obrazovanju i tehničkim oblastima uprkos naporima vlade da uzbekistanski jezik učini glavnim jezikom nastave. Ruski univerziteti imaju kampuse u zemlji, dok bilateralni sporazumi podržavaju razmenu studenata i stručno usavršavanje. U Turkmenistanu, gde su strane obrazovne inicijative strogo regulisane, nastava na ruskom jeziku je i dalje pod državnim nadzorom. Studenti iz te zemlje nastavljaju da stiču visoko obrazovanje u Rusiji preko međuvladinih aranžmana, čime su održane obrazovne veze uprkos širim ograničenjima. Širom Centralne Azije, Moskva je takođe proširila elitne i neformalne obrazovne inicijative usmerene na mlađe stručnjake, analitičare i buduće kreatore politike. Jedan primer je inicijativa nazvana "Škola za Centralnu Aziju" koju je organizovao Fond za javnu diplomatiju Aleksandra Gorčakova, ruski tink-tenk koji okuplja mlade stručnjake iz Rusije i zemalja Centralne Azije na predavanjima i diskusijama o regionalnim pitanjima. Jezička politikaRusija ulaže u obrazovanje u regionu dok vlade Centralne Azije nastoje da promovišu svoje nacionalne jezike i identitete. Taj proces je počeo posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. i ubrzao se poslednjih godina. Jezička i identitetska politika u regionu, gde mnoge zemlje imaju etničke ruske manjine, periodično je izazivala kontroverze i oštre reakcije ruskih političara. Kada je Kirgistan razmatrao promenu imena okruga u Biškeka iz sovjetskog doba, ruski poslanici i komentatori optužili su vlasti za brisanje zajedničke istorije i diskriminaciju ljudi koji govore ruski. Ruski zvaničnici su takođe ljutito reagovali na debate u Kirgistanu o smanjenju uloge ruskog jezika u javnom životu, uprkos njegovom statusu zvaničnog jezika. *Tadžikistanski servis RSE doprineo je ovom članku.

Bila je to viralna slika prkosa na samom početku masovnih protesta koji će potresti Iran. Krajem decembra prošle godine, osoba u crnom sedela je pogrbljeno nasred jedne od glavnih ulica Teherana, suočavajući se s redovima snaga bezbednosti na motociklima. Video snimak incidenta podsetio je na čuvenog demonstranta "čoveka ispred tenka" na Trgu Tjenanmen u Pekingu, koji je sam prkosio oklopnoj koloni tokom prodemokratskih protesta 1989. koje su potom ugušili tenkovi. U svakom slučaju, nije poznato šta se dogodilo s usamljenim demonstrantom u Teheranu. Međutim, čovek koji je snimio video u Teheranu pre šest meseci objavio je novi video 1. juna potvrđujući da će sutra ići u zatvor. "Sutra idem u zatvor da bi moja 10-godišnja kazna mogla da počne", rekao je Masud Pijahu u svom videu. "Jedno što želim da kažem jeste da nikada nisam negirao da sam snimio tu scenu tog dana u ulici Džomhuri (Republika). Ali nisam imao nikakve veze s njenim širenjem i nikada nisam nameravao da se taj video deli. Nadajmo se boljim danima", dodao je on. Pijahuovi advokati su rekli da je objavio video na privatnom nalogu na društvenim mrežama i da su ga zatim podelili drugi ljudi. Ubrzo posle toga, tinjajući protesti vlasnika prodavnica koji su protestovali zbog ekonomskih teškoća proširili su se širom zemlje – što je dovelo do krvavog gušenja demonstracija u januaru tokom kojih su, prema podacima grupa za ljudska prava, snage bezbednosti ubile najmanje 7.000 ljudi. Pojačana represijaIran je intenzivirao represiju otkako su 28. februara počeli američki i izraelski vazdušni napadi. Još dva muškaraca su 1. juna pogubljena zbog učešća u januarskim protestima. Vlasti navode da su pogubljeni Mehrdad Mohamadinija i Aškan Maleki zapalili džamiju i blokirali ulice. Iranski advokat za ljudska prava Moin Hazaeli, koji živi u SAD, rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da su izgleda osuđeni po novom represivnom zakonu koji je stupio na snagu u oktobru prošle godine posle 12-dnevnog rata protiv Izraela. "U to vreme, snažno smo ga kritikovali... mnogi pravni stručnjaci i advokati, čak i unutar Irana. Upozorili smo da ćemo se, ako se ovaj zakon donese, suočiti s neviđenim talasom pogubljenja u Islamskoj Republici. Nažalost, upravo se to dogodilo", rekao je Hazaeli. "Cilj je kontrolisati društvo strahom i sprečiti dalje proteste u vreme kada Islamska Republika smatra da je njen opstanak ugrožen", dodao je on. Od početka sukoba s Izraelom i SAD 28. februara u Iranu je pogubljeno oko 40 političkih zatvorenika. Grupa Iran Hjuman Rajts sa sedištem u Norveškoj opisala je 1. juna ove represivne mere kao "nezabeleženi skok", pozivajući na "čvrstu i efikasnu međunarodnu akciju" kako bi se zaustavila dalja pogubljenja. Organizacija Hengav, takođe sa sedištem u Norveškoj, saopštila je 1. juna da su pogubljeni muškarci "dva kurdska politička zatvorenika". Hengav je naveo da su pogubljenja izvršena u tajnosti i da je dvojici zatvorenika uskraćen poslednji susret s porodicama pre smrti.

Kako sukob sa Iranom ulazi u četvrti mesec, svet čeka odluku da li će Vašington i Teheran prihvatiti privremeni sporazum ili rizikovati dublju konfrontaciju na Bliskom istoku. Očekivanja o pomaku, međutim, ostaju neizvesna. Uprkos razgovorima o mogućem prekidu vatre od 60 dana i obnovljenoj diplomatiji, ostaju ključna neslaganja oko sankcija, iranskog nuklearnog programa i kontrole nad Ormuskim moreuzom. Radio Slobodna Evropa (RSE) je razgovarao sa Tinom Fordam (Fordham), osnivačicom Fordham Global Foresight i stručnjakinjom za geopolitiku, o stanju pregovora, reakciji tržišta na pregovore i širim geopolitičkim posledicama zastoja. RSE: Ovde u Vašingtonu svi čekaju vesti iz Bele kuće. Da li su u toku mirovni pregovori, ili pregovori o uslovima strateškog zastoja? Tina Fordam: U mom radu kao geostrateški savetnik investitorima i rukovodiocima na najvišem nivou, bilo je dosta optimizma oko skorog rešenja, i to uglavnom zbog komentara predsednika Donalda Trampa na Truth Social-u da je sporazum blizu. Ali iz moje perspektive, dve strane su zapravo prilično udaljene. Ono što mislim da ohrabruje jeste da ni Iran ni SAD ne deluju kao da žele da dalje eskaliraju sukob u ovom trenutku, što je nesumnjivo pozitivno iz ugla bezbednosti i odbrane. Međutim, Iran i dalje kontroliše i monetizuje Ormuski moreuz, i mislim da učesnici na tržištu precenjuju koliko brzo će se to rešiti, a možda i to da se Tramp zamara. RSE: Da li se ovo sve manje svodi na ustupke, a sve više na to ko će prvi popustiti? Fordam: Pa, u pregovorima strane pokušavaju da procene slabe tačke i perspektivu svog protivnika. Ovde Iran ima 47 godina iskustva kao veoma tvrd pregovarač koji je oduvek bio dobar u odugovlačenju i kupovanju vremena. Mislim da se s pravom oslanjaju na ideju da Trampu, pred američke izbore na sredini mandata u novembru, sporazum treba pre nego njima. RSE: Obe strane tvrde da imaju poluge pritiska. Ako nijedna strana ne može jednostavno da odustane od razgovora, ko zapravo pregovara sa jače pozicije? Fordam: Tu dolazimo do onoga što bismo mogli nazvati geostrateškim proračunom. Ako se setimo ruske invazije na Ukrajinu, preovlađujuće mišljenje u ranim danima sukoba bilo je da će Rusija, sa svojom nadmoćnom vojskom, brzo završiti invaziju. Slično tome, američka vojska je nesumnjivo najveća i najbolje opremljena na svetu, a Iran je pod sankcijama decenijama. Ipak, nalazimo se u diplomatskom zastoju. Istorijski gledano, nije naročito uspešno koristiti vazdušnu silu za rušenje režima, posebno ukorenjenog režima poput iranskog, koji ima ne samo zvaničnu vojsku već i neformalni vojni aparat, Basidž (Basij) i druge. Pominjem ponašanje finansijskih tržišta jer, kada bi ona pokazivala veću zabrinutost i kada bi cene nafte bile više, to bi bio još jedan način da se izvrši pritisak na pregovore. Tada bi Bela kuća verovatno bila sklonija ustupcima. SAD u retorici zadržavaju maksimalističke crvene linije kada je reč o predaji zaliha visoko obogaćenog uranijuma, čiju lokaciju Iran nije otkrio, kao i moratorijumu na dalji razvoj iranskog nuklearnog programa, čemu se režim protivi od samog početka. Ali postoji promena tona iz SAD-a: na početku je predsednik Tramp govorio o kapitulaciji. Sada o tome govori mnogo manje. Ono što zaključujem, a i izveštaji sugerišu, jeste da države Zaliva, iako im je Iran bio problem i čak ih napadao, možda nisu spremne da značajno pojačaju vojne operacije kako bi srušile ovaj režim. Dakle, nalazimo se u svojevrsnom zastoju. Ali jedna od stvari koje sam isticala jeste da Iran, iako znatno slabiji od SAD po svim merilima, sada ima neke nove izvore snage, i mislim da ih neće lako ispustiti. Konkretno, ne samo da kontroliše Ormuski moreuz već ga i monetizuje, uz procene da dobija između milion i dva miliona dolara dnevno u kriptovalutama. Imaju novi izvor uticaja koji je, verovatno, još značajniji nego što je bio njihov nuklearni program. Nuklearni program se odnosi na potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja – što je veliko geopolitičko pitanje i nešto za šta se čovečanstvo nada da se nikada neće dogoditi. Ali ovo novo dugme koje mogu da pritisnu pokazalo se veoma korisnim. Iranski novi pregovarački adutRSE: Ako Iran u pregovorima odustane od naplate na tom "uskom grlu", kakav mu uticaj preostaje? Fordam: Mislim da upravo ukazujete na suštinu problema. Uticaj koji im ostaje jeste da bi to mogli ponovo da urade. Geopolitički sam strateg već 25 godina i uvek se smatralo gotovo nezamislivim da bi Iran to uradio, jer se pretpostavljalo da bi to dovelo do uništenja zemlje. Međutim, to se nije dogodilo. Zapravo, bila sam na Semafor CEO samitu u Vašingtonu, gde je direktor jedne evropske energetske kompanije rekao: "Analizirali smo scenario zatvaranja moreuza 20 godina, ali nikada nismo zaista verovali da će se to dogoditi. A evo nas sada." Iran je veoma dobar u pregovaranju. Za pravu cenu, mogli bi biti spremni da ga ponovo otvore, što su i naveli u memorandumu o razumevanju. Ali pogledajte šta traže zauzvrat: reparacije. Nisam optimista da će Bela kuća pristati, u ovakvim ekonomskim uslovima, da plaća Iranu reparacije, isto kao što Rusija ne želi da napusti Ukrajinu. RSE: Da li Vašington i Teheran uopšte pregovaraju o istom sporazumu? Javno, Tramp traži nepovratne nuklearne ustupke, dok Iran želi ukidanje sankcija unapred. Fordam: Oni od nas koji prate ovaj diplomatski "ping-pong" na društvenim mrežama verovatno su došli do istog zaključka koji vi sugerišete. Deluje da svaka strana govori o drugom dokumentu i različitim uslovima, zbog čega će biti teško odustati od osnovnih stavova i crvenih linija, iako je i Americi i Iranu u interesu da okončaju ovaj sukob iz različitih razloga. Zbog toga mislim da idemo ka nekoj vrsti zamrznutog konflikta, sa mogućnošću obnove neprijateljstva i mogućnošću da SAD ponovo napadnu. Iran, prema izveštajima, i dalje ima značajan deo svojih raketnih položaja i druge vojne imovine koja bi mogla biti meta. To znači da "Damoklov mač" obnove sukoba ostaje iznad nas. Postoje i srednjoročne i dugoročne geostrateške posledice. Po mom mišljenju, jedna od njih je da će strateški značaj Ormuskog moreuza verovatno opasti. Već vidimo kretanja ka novoj infrastrukturi cevovoda i korišćenju alternativnih ruta. Naravno, to zahteva vreme. Ali to je i lekcija – ili inspiracija – za druge zemlje koje se geografski nalaze u blizini velikih ekonomskih "uskih grla". Slične rasprave smo čuli i u vezi sa Malajskim moreuzom u jugoistočnoj Aziji. On je postao novi izvor prihoda, uticaja i pregovaračke moći u svetu u kome su sirovine i kontrola nad strateškim resursima i pomorskim putevima vredniji nego što su bili decenijama. RSE: Da li je kontrola nad globalnim energetskim tokovima postala važnija od samog nuklearnog pitanja? Fordam: To je veoma dobro pitanje. Mislim da je kratkoročno gledano, i za američku ekonomiju, Ormuski moreuz i prolaz kroz njega najrelevantnije pitanje. Ali pošto je Iran sada stekao ovaj novi izvor snage, povećava se verovatnoća da zadrži i nuklearno pitanje kao adut. Ipak, znamo da je nuklearno pitanje veoma važno lično Trampu. To je njegova dugogodišnja briga u vezi sa nuklearnim oružjem. Bez obzira da li dobijemo prekid vatre od 30 ili 60 dana, što duže ovaj zamrznuti sukob traje, to su veće šanse da Iran završi kao taktički gubitnik, ali strateški pobednik. Avramovi sporazumi, ćutanje Zaliva, rivalstvo velikih silaRSE: Tramp se sada snažno oslanja na Saudijsku Arabiju, Katar, Pakistan i druge da se priključe Avramovim sporazumima kao protivteža Teheranu. Kako ta strategija utiče na pregovore u Muskatu? Fordam: Možete zamisliti da predsednik Tramp želi da kaže Benjaminu Netanjahuu da, iako želi da okonča ovu fazu rata, bezbednost Izraela može imati koristi od novih zemalja koje bi se priključile Avramovim sporazumima. To bi bila velika pobeda za Trampovu administraciju i nešto što bi bilo pozitivno, i ekonomski i bezbednosno, za širi region Zaliva. Ali ne mislim da je to naročito verovatno. Ne postoji velika bliskost između Netanjahua i njegove vlade i država Zaliva. Izrael takođe ima izbore u oktobru. Iz njihove perspektive, možda je bolje sačekati šta će se desiti sa Netanjahuom pre nego što pristanu na nešto što bi moglo ojačati njegove šanse da ostane na vlasti. Zaista me zbunjuje zašto posmatrači ne posvećuju više pažnje tajmingu i redosledu, koji su ključni u ovim pregovorima. RSE: Kako lideri zemalja Zaliva gledaju na pristup Vašingtona? Fordam: Mislim da su sve skloniji da stave sopstvene nacionalne interese na prvo mesto. Verovatno osećaju nešto između razočaranja i izdaje kada je reč o Beloj kući. Setite se da su dali značajnu podršku ovoj administraciji i obećali velika ulaganja koja se nisu ostvarila. Takođe su videli kako SAD tretiraju saveznike. Ne zaboravimo da način na koji je Vašington postupao prema svojim istorijskim saveznicima u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu nije prošao nezapaženo. To sugeriše da SAD možda ima kratko pamćenje i da može biti prijatelj samo "u dobrim vremenima". RSE: Na kraju, koje pouke Kina i Rusija izvlače iz ove krize? Fordam: Postoje i kratkoročni i srednjoročni efekti za Kinu i Rusiju. Ako pogledamo simboliku oko Trampove državne posete Kini i jezik koji se pojavio u saopštenjima kineskog Ministarstva državne bezbednosti, formulacije ukazuju na percepciju neke vrste pariteta u odnosima SAD i Kine i koriste termin ravnopravnih partnera. To se može tumačiti i kao testiranje reakcije Vašingtona. Da li će SAD reagovati i reći: "Nismo ravnopravni; i dalje smo vodeća svetska supersila?" Međutim, sam Tramp deluje u izvesnoj meri komforno sa idejom odnosa G2 i koristi taj termin. Nijedna od ovih kalkulacija ne odvija se u vakuumu. Kina brine da bi, ako se SAD povuče u sopstvenu sferu uticaja, iako bi to moglo delovati pozitivno jer otvara prostor za delovanje u regionu, Južna Koreja i Japan mogli zaključiti da više ne mogu da se oslanjaju na američki bezbednosni kišobran, te da bi razvili nuklearno oružje kao sredstvo odvraćanja. Kina ne želi da situacija postane toliko ekstremna. Postoji čitav lanac posledica. Ja to zovem geopolitički efekat leptira. Da li Rusiji odgovara to što su Sjedinjene Države zaokupljene Bliskim istokom? Svakako ne. Iran i Sirija su dugogodišnji ruski saveznici. Rusija je već izgubila pristup svojoj luci u sirijskom gradu Tartusu, a sada je njen saveznik Iran pod napadom. Da stvar bude gora, Ukrajina je uspela da iskoristi znanje stečeno u ratu sa Rusijom – nakon što je bila meta iranskih dronova Šahed – i da to iskustvo prenese drugima u Zalivu, jačajući sopstvenu poziciju. U smislu skupa geostrateških faktora, imamo mnogo međusobno povezanih procesa. Postoje i indikacije da je Rusija delila informacije sa Iranom o lokaciji i ciljanju u vezi sa američkom vojnom imovinom. To je izuzetno značajno, a Bela kuća se još nije javno oglasila povodom tih izveštaja, iako su se pojavili u medijima.

Asadulah živi sa suprugom i šestoro dece u šatoru na ivici Asadabada, glavnog grada provincije Kunar na istoku Avganistana. Ovaj četrdesetdvogodišnjak je među desetinama hiljada Avganistanaca koji su raseljeni usled smrtonosnih pograničnih sukoba između Avganistana i Pakistana poslednjih meseci. Pakistan je optužio Avganistan, koji je pod kontrolom talibana, da pruža utočište organizaciji Tehrik-e Taliban Pakistan (TTP) i izveo je smrtonosne vazdušne napade u Avganistanu usmerene na tu ekstremističku grupu. Napadi Islamabada izazvali su uzvratne napade avganistanskih talibana i doveli dve susedne zemlje na ivicu totalnog rata. Nasilje je uzelo danak među civilima s obe strane porozne granice duge 2.600 kilometara. U Avganistanu je, prema podacima UN, raseljeno skoro 100.000 ljudi. Mada su se neki vratili u svoje domove, drugi su postali izbeglice u svojoj zemlji. Asadulah je imao kuću i prodavnicu u Asadabadu. Međutim, obe su uništene u pograničnim sukobima i on sada zavisi od humanitarne pomoći i donacija lokalnog stanovništva da bi preživeo. "Moja deca takođe ne mogu da idu u školu ili da pristupe zdravstvenim ustanovama", rekao je za RSE Asadulah, koji koristi samo jedno ime. "Sada je na snazi prekid vatre, ali niko ne zna šta će se dalje desiti." Od saveznika do neprijateljaPakistan je u oktobru 2025. izveo napade bez presedana dronovima u centru avganistanske prestonice Kabula, kao i vazdušne napade na istoku zemlje. To se dogodilo nekoliko dana pošto je TTP preuzela odgovornost za napad na severozapadu Pakistana u kojem je poginulo 11 vojnika. Žestoke borbe su izbile između talibanskih boraca i pakistanskih snaga bezbednosti, s desetinama mrtvih. Zbog borbi su zatvoreni i ključni granični prelazi. U februaru je Pakistan izveo vazdušne napade na dva najveća grada u Avganistanu, pojačavajući strahove od totalnog rata između susednih zemalja. Pakistanski avioni su 27. februara bombardovali vojne ciljeve u Kabulu, južnom gradu Kandaharu, odakle potiče duhovni vođa talibana Mula Hajbatulaha Ahundzade, i u istočnim provincijama Nangarhar, Paktija, Paktika i Lagman. Vlada avganistanskih talibana je saopštila da je u odgovoru pokrenula napade dronovima i raketama na vojne objekte i snage bezbednosti na severozapadu Pakistana. U pakistanskom vazdušnom napadu na bolnicu u Kabulu u martu, prema podacima UN, ubijeno je više od 100 ljudi. Avganistanski talibani su saopštili da su stotine civila ubijene u najsmrtonosnijem napadu koji su izvele pakistanske snage. Islamabad je tvrdio da je napad usmeren na vojne objekte i infrastrukturu TTP-a. Od tada, duž granice su izbijali sporadični sukobi, uprkos nezvaničnom prekidu vatre. Avganistanski talibani su više puta negirali da pružaju utočište TTP-u, s kojim imaju bliske ideološke, organizacione i plemenske veze. Spor je pretvorio dugogodišnje saveznike Islamabad i avganistanske talibane u neprijatelje. Pakistan je podržavao avganistanske talibane od njihovog nastanka 1990-ih, uključujući i navodno tokom 20-godišnje pobune grupe protiv avganistanske vlade koju su podržavale SAD. Veruje se da se rukovodstvo TTP sklonilo u Avganistan pošto su avganistanski talibani preuzeli vlast 2021. posle povlačenja međunarodnih trupa. Veruje se da mnogi borci TTP-a deluju duž granice. Formirana 2007. godine, TTP je vodila pobunu protiv Islamabada i poslednjih godina je ubila stotine pripadnika pakistanskih bezbednosnih snaga. 'Značajne humanitarne potrebe'Stotine hiljada Avganistanaca zahvaćene su neprijateljstvima između Kabula i Islamabada. UN su saopštile da je oko 1.000 kuća uništeno ili delimično oštećeno tokom borbi u poslednjih šest meseci. Oko 160.000 ljudi – većina njih u istočnim provincijama koje se graniče s Pakistanom, uključujući Kunar – suočava se sa "značajnim humanitarnim potrebama", pokazuju podaci svetske organizacije. Avganistan inače prolazi kroz jednu od najvećih humanitarnih kriza na svetu. Pošto su talibani preuzeli vlast pre pet godina, osiromašena zemlja je ostala bez vitalne zapadne pomoći i ekonomija se urušila. "Naša deca i žene postaju psihološki slomljeni", rekao je za RSE Asmatulah, stanovnik provincije Host na jugoistoku Avganistana. "Ne mogu da spavaju. Kada neko slučajno udari na vrata, pogrešno to shvate kao zvuk minobacačkih granata", dodao je Asmatulah, koji živi u selu na 10 kilometara od pakistanske granice. U martu je minobacačka granata pala na njegovu kuću usred noći, usmrtivši njegovog 27-godišnjeg nećaka. Neki Avganistanci raseljeni usled borbi poslednjih meseci vratili su se svojim domovima. Drugi su neodlučni, plašeći se obnove nasilja. "Plašimo se da se vratimo u naša sela osim ako dve strane ne objave trajni prekid vatre", rekao je za Radio Azadi (Avganistanske servis RSE) stanovnik istočne provincije Nangarhar. Govoreći pod uslovom da mu se ne navodi ime, on je rekao da njegova porodica trenutno boravi kod rođaka u susednom okrugu.

Kada je gruzijski premijer Irakli Kobahidže u zadnoj nedelji maja nagovijestio da bi bivši poslanik Đorđi Kandelaki, koji je koautor izvejštaja o iranskom uticaju u njegovoj zemlji, mogao da se suoči sa pravnim posljedicama, predstavio je to kao pitanje za "nadležnu državnu agenciju". John Walters, predsjednik američkog Instituta Hadson koji je objavio izvještaj, imao je drugačiju formulaciju: "Činjenice se ne mogu promijeniti hvalisanjem i prijetnjama. Vi niste "Gruzijski san", vi ste rušitelj gruzijskih snova". Ova razmjena je mali, ali značajan uvid u to koliko su se odnosi Gruzije sa Vašingtonom pogoršali i kako vladajuća stranka Gruzijski san čini se nesposobna ili nevoljna da zaustavi taj pad. Izvještaj koji je u centru spora, objavljen u martu, dokumentovao je ono što je opisao kao sistematsko širenje iranskog političkog, vjerskog i ekonomskog uticaja u Gruziji. U njemu se tvrdi da Tbilisi nije samo tolerisao iransko prodiranje već ga je aktivno olakšao kako bi "obrazovao sljedeću generaciju gruzijskih šiitskih lidera, njegovao lojalnost iranskoj političkoj teologiji i normalizovao antiameričke narative". "Ova aktivnost direktno ugrožava nacionalne bezbjednosne interese SAD na Južnom Kavkazu, potkopava zapadni uticaj i jača režim koji je posvećen izvozu ideologije Islamske revolucije iz 1979. godine", navodi se u izvještaju. Izvještaj navodi podatke Nacionalnog zavoda za statistiku Gruzije i drugih izvora koji podržavaju njegovu tvrdnju, uključujući brojke o ekonomskoj ekspanziji Irana u zemlji. Thomas de Waal: Rat s Iranom bi mogao da iskomplikuje Trumpov plan za kavkaski koridor Posebna istraga koju je u oktobru 2025. godine sproveo Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa otkrila je da je u Gruziji registrovano skoro 13.000 iranskih kompanija, mnoge na nekoliko adresa, a stotine dijele pojedinačne stambene zgrade i udaljena sela koja ne pokazuju fizičke tragove poslovne aktivnosti. Uvoz iranske nafte i petrohemikalija u Gruziju skoro se utrostručio između 2020. i 2024. godine. Javno dostupne iranske trgovinske konsultantske kuće otvoreno opisuju strategije za rebrendiranje iranske robe kao "Proizvedeno u Gruziji" prije nego što se dalje pošalje na zapadna tržišta, što je potez kojim se izbjegavaju međunarodne sankcije protiv Teherana nametnute zbog njegovog nuklearnog programa i kršenja ljudskih prava. Dimenzija izbjegavanja sankcija nije nova, ali je znatno pooštrila zabrinutost Vašingtona. U maju 2025. godine, predsjednik Donald Trump upozorio je da će se svaka zemlja koja trguje iranskom naftom suočiti sa sekundarnim sankcijama. Gruzija, očigledno, nije ni trepnula. Uvoz iranske nafte nastavljen je bez znakova usporavanja. U međuvremenu, kompanije u iranskom vlasništvu osiguravaju gruzijske državne ugovore, snabdijevaju Nacionalnu banku Gruzije i gradsku skupštinu Tbilisija sistemima za video nadzor, kao i higijenskim proizvodima za gruzijsko Ministarstvo odbrane. Slučajevi utaje su došli u još veći fokus otkako su američki i izraelski vazdušni napadi krajem februara izazvali rat sa Iranom, koji je trenutno na pauzi zbog krhkog primirja. Odgovor TbilisijaReakcija Gruzijskog sna na ispitivanje nije bila osporavanje nalaza, već posezanje za državnim mehanizmom. Nakon što je objavljen Hadsonov izvještaj, gruzijska obavještajna služba pokrenula je istragu. Opozicione ličnosti i analitičari pozvani su na ispitivanje. Sada je premijer pokrenuo pravni postupak. Obrazac je poznat. Gruzijski san je godinama vršio isti pritisak na domaće kritičare: predstavljajući neslaganje kao sabotažu iz inostranstva i delegirajući prljavi posao nominalno nezavisnim agencijama. Činjenica da se isti priručnik sada primjenjuje protiv organizacije iz Vašingtona i njenog gruzijskog saradnika sugeriše da stranka osjeća malo ograničenja zbog pogoršanja odnosa sa Sjedinjenim Državama ili igra na kartu da Vašington ima druge prioritete. Ta opklada je možda pogrešno procijenjena, jer je odnos već pretrpio ozbiljnu strukturnu štetu. U decembru 2024. godine, Vašington je suspendovao Povelju o strateškom partnerstvu između SAD i Gruzije i sankcionisao osnivača i de fakto lidera Gruzijskog sna, Bidžinu Ivanišvilija. Na događaju u Hadsonu ove nedelje, republikanski kongresmen Joe Wilson, otvoreni kritičar Gruzijskog sna, optužio je ono što je opisao kao "gruzijsku noćnu moru" za podršku "terorističkom režimu u Teheranu", misleći na Islamsku Republiku. Nekada najbliži partner Vašingtona na Južnom Kavkazu, Gruzija se sada nalazi zaglavljena u američkoj regionalnoj diplomatiji, a pažnja se sve više pomjera ka Azerbejdžanu i Jermeniji. Nigdje to nije bilo očiglednije nego prilikom nedavnog pokretanja inicijative američkog predsjednika Donalda Trumpa za Odbor za mir. Azerbejdžan i Jermenija su dobili pozive za ono što američki lider naziva "najznačajnijim (međunarodnim) tijelima ikada stvorenim". Gruzija je izostavljena. Zatim je u februaru u region stigao potpredsjednik JD Vance, najviši američki zvaničnik koji je posjetio region otkako je Joe Biden došao za potpredsjednika 2009. godine, a Tbilisi je mogao samo da posmatra sa strane dok je posjećivao Baku i Jerevan. Bez obzira na to da li je svaki element Wilsonove optužbe tačan ili ne, ona odražava uslove u kojima se o Gruzijskom snu sada raspravlja u Vašingtonu – ne kao o komplikovanom partneru sa kojim treba upravljati, već kao o problemu sa kojim se treba suočiti. Za zemlju koja je nekada doprinosila trupama u misijama koje su predvodile SAD u Iraku i Afganistanu i tretirana kao model postsovjetske demokratske tranzicije, značajno je postignuto udaljavanje.

Svijet i dalje čeka reakciju američkog predsjednika Donalda Trumpa na predloženi okvir za produženje trenutnog primirja s Iranom, čak i dok prijetnje nastavkom američkih vazdušnih napada i akcija američkih pomorskih snaga u regiji Perzijskog zaljeva i dalje postoje.