General Džek Kin (Jack Keane), penzionisani general s četiri zvezdice i bivši zamenik načelnika štaba američke vojske, kaže da je američko-izraelska vojna kampanja pokrenuta protiv Irana 28. februara proračunati pokušaj demontaže političke i vojne arhitekture Islamske Republike. General Kin, koji sada predsednik Instituta za proučavanje rata, rekao je u intervjuu za RSE da napadi i izveštaji da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen u operaciji predstavljaju "istorijski dan od ogromnog značaja". Kin je rekao da je prva faza operacije premašila očekivanja, ukazujući na napade usmerene na više liderstvo, raketne sisteme, infrastrukturu za dronove i ključne elemente iranske vojne komandne strukture. Kampanja je osmišljena da "ukloni celokupno političko liderstvo i strukture koje ga podržavaju", uključujući Korpus islamske revolucionarne garde, i da se nastavi "dve do tri nedelje ako je potrebno", u zavisnosti od toga kako režim reaguje, dodao je on. Pratite naš blog uživo.RSE: Generale, prvo, šta mislite o ovom izuzetno intenzivnom danu, uključujući i potvrdu predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da je Hamnei ubijen? General Kin: Pa, mislim da je ovo istorijski dan od ogromnog značaja jer su predsednik Tramp i premijer (Izraela Benjamin) Netanjahu doneli odluku da neće dozvoliti iranskom režimu da nastavi da destabilizuje Bliski istok, da nastavi da vodi proksi ratove, da nastavi program razvoja balističkih raketa i svoj nuklearni program. Odlučili su da žele da postave iranski režim na put ka njegovom kolapsu i povratku demokratskom obliku vladavine u nekom trenutku. To je odluka koja je doneta i ona se ogleda u ovoj briljantnoj vojnoj operaciji koja se danas izvodi. Dakle, sprečavamo Irance da imaju kapacitete da nametnu svoju volju u regionu, prvo, i drugo, postavljamo uslove da se režim uruši i da na kraju narod Irana povrati svoju zemlju. RSE: Generale, kakva je vaša procena ove vojne operacije, vaš osećaj kako je prošao prvi dan i šta će se desiti sledeće? General Kin: U razgovorima s našim američkim i izraelskim vojnim liderima, što radim ceo dan, operacija prevazilazi njihova očekivanja u nekoliko oblasti. Prvo, s ofanzivne strane, činjenica da smo ubili 40 lidera, uključujući i ajatolaha, upravo je ono što smo očekivali, ali apsolutno nismo očekivali toliki uspeh. I mislim da se dogodilo, kako bi naša publika razumela, sledeće: Danas je bio Ramazan; takođe je bio Šabat, subota. Takođe su se održavali sastanci tokom dana. Iranski vojni režim je svakako na oprezu noću, verujući da će Izraelci i Amerikanci krenuti na njih noću. Dakle, operacija je zapravo bila planirana za kasnije večeras, a oni su je ubrzali zbog prilike da eliminišu ovi lideri. Tako da je ta prilika iskorišćena i veoma uspešno. Druga stvar je da smo imali značajan uspeh protiv iranskih lansera i sistema balističkih raketa, raketa i skladišta dronova, kao i u odbrani od tih napada. Do ovog intervjua, nije bilo američkih žrtava, uprkos značajnom broju napada. A bilo je i nekih izraelskih žrtava, verujem. Znam za jednu poginulu osobu i lakše žrtava u smislu lakših povreda. Dakle, odbrambeni sistemi uglavnom rade. Dakle, operacija se nastavlja. Planirali smo da traje dve do tri nedelje ako je potrebno. Mnogo toga zavisi od toga da li će režim ostati netaknut ili će početi da se raspada. Ako kapituliraju i predaju se i budu spremni da predaju vlast, onda ćemo verovatno sklopili dogovor s njima. Ali bez toga, nastavićemo da sprovodimo ovu operaciju i radimo na našim vojnim ciljevima. RSE: Koje izazove vidite? General Kin: Mislim da postoje dva izazova. Prvi, odbrambeni izazov zaštite tolikog broja baza u regionu koje SAD imaju i to je svakako ogroman izazov. I sve te baze, kao što znate, nalaze se u neposrednoj blizini Irana, a posebno dronova koje imaju. Iranska vojska je veoma dobra u proizvodnji dronova. Dakle, naša publika shvata da se ti dronovi, o kojima čuje, koriste u Rusiji, dronovi Šahed koji napadaju ukrajinski narod, pet, šest, stotine svake noći, svi su to iranski dronovi proizvedeni u Rusiji. I to je ono što Iranci koriste. Zovemo ih dronovima ubica zato što ne lete nazad. To je sistem naoružanja i to je ono što koriste protiv američkih baza. Dakle, to je izazov. Ali dosad smo dobro radili s tim. I svakako su Izraelci zabrinuti zbog mogućnosti Irana, da li mogu da pokrenu masovni napad balističkim raketama koji bi preopteretio njihove odbrambene sisteme? Nisu bili u stanju da to urade. A onda je drugi izazov to što jednostavno treba vremena. Naš plan, kako bi naša publika razumela, jeste da ne uzimamo olako kako se režim drži na vlasti. Dakle, imamo promišljene i metodične planove da uklonimo celokupno političko liderstvo i strukture koje ga podržavaju, parlament, različite agencije, Savet za nacionalnu bezbednost, a zatim na vojnoj i bezbednosnoj strani da uklonimo IRGC. Ne govorim samo o liderima, govorim o celokupnoj infrastrukturi koja ga podržava, tehnologiji koja ga podržava. Ne govorim samo o liderima. Govorimo o svima u sistemu. Milicija Basidž, policijske snage i takođe odbrambena industrijska baza, te firme koje postoje, proizvodni kapaciteti – to je veoma sveobuhvatan plan za uništavanje svega što režim koristi za svoje održavanje. I to je izazov, ali smo apsolutno posvećeni tome. Premijer Netanjahu i predsednik Tramp su rekli da tom planu i mi sprovodimo to i mi smo u veoma ranim fazama. RSE: Generale, može li se ova misija obaviti bez ljudi na terenu? General Kin: Da, u smislu onoga što želimo da uradimo. Mislim, ljudi previše pridaju značaj tome. Činjenica je da je dan posle dvosmislen. Kada smo poslali ljude na teren u Panami 1989. i na Haitiju 1994., u Avganistanu 2001. i Iraku 2003. godine, misija je bila da promenimo režim, da promenimo politički poredak. I to smo uradili. Ali smo se takođe mučili u sva četiri slučaja osim na Haitiju, gde smo vratili Aristida (Jean-Bertrand Aristide) na vlast, koji je svrgnut. I u tri od ostala četiri slučaja, još se mučimo u smislu ko je nova vlada, koliko će biti efikasna, kakva im je pomoć potrebna od nas? Šta će svrgnuti režim učiniti kao rezultat toga? Da li će nastaviti da nas napadaju? Dakle, ljudi na terenu ne čine sve to nužno lakšim. I dalje postoje izazovi. Ne odbacujem izazove s kojima se ovde suočavamo bez ljudi na terenu. Ali po našem mišljenju, možemo postići ono što želimo bez preuzimanja dodatnog rizika, što bi značilo da bismo morali da okupiramo zemlju kao rezultat toga. A mi to ne želimo da uradimo. Želimo da iranski narod okupira svoju zemlju i da je vodi. Kako bi naša publika razumela, većina autoritarnih režima, kada dođe do promene, prelazi u neki drugi autoritarni režim, doduše, možda manje ideološki, što mislim da se može dogoditi ovde, malo više nacionalistički, ali u nešto s čime možemo da radimo i da se povinuje našoj volji, a zatim da taj režim postavimo na put tranzicije ka izborima i demokratiji. To se sigurno neće desiti odmah. Ne dešava se odmah u Venecueli, iako je to svakako drugačija studija slučaja, ali je korisna ilustracija. Dakle, da, ne odbacujem izazove ovde, ali uspemo da svrgnemo liderstvo ovog režima i obezglavimo sposobnosti da se održi tamo gde je negativan u smislu svojih vojnih kapaciteta i lišen moći nad iranskim narodom, onda mislim da smo zaista nešto postigli. I proći ćemo kroz proces i tranziciju koja će potrajati. Ali pogledajte odakle dolazimo i kuda idemo i koliko će to biti divno za iranski narod. Znam da su se povukli u skloništa, ali takođe pretpostavljam da su slavljenički raspoloženi. Svakako žele da obezbede da im ne naudi ono što rade Izraelci i vojska SAD, i mi nemamo nikakvu nameru da im naudimo. Ali ljudska bića prave greške u ratu, kao i mašine. Zato ljudi moraju da se zaštite i ostanu u skloništima. Ali kada se ovo završi, mogu da se pobune, i pobuniće se, potpuno sam uveren u to. I kakva će to radost biti kada svet bude svedok uspona iranskog naroda, uz podršku onoga što su Izrael i SAD učinili. I priznanje, priznanje iranskom narodu za njegovu postojanost i za ono što su učinili da se suprotstave režimu, izlazeći na ulice u stotinama hiljada, iako ih je ovaj đavolski režim ranjavao i ubijao, kakvu su hrabrost pokazali. I kada ponovo izađu na ulice po završetku neprijateljstava, znam da će u srcu nositi poruku koju su njihovi prethodnici činili dok su bili na tim ulicama i krvavili čineći upravo ono što će iranski narod ponovo učiniti. Sloboda za Iran je ono što želimo i mi smo na tom putu. RSE: Generale, vaša lična razmišljanja, ako je ovo zaista kraj Islamske Republike, prošlo je 47 godina. Svojim očima ste videli opasnosti koje predstavlja ovaj režim. Kakvi su vaši lični stavovi upravo sada? Da li postoji neko o kome sada razmišljate? General Kin: Pa, razmišljam o svojim sunarodnicima Amerikancima, vojnicima i marincima koje je ubio ovaj režim, počev od 1983. kada su srušili kasarnu marinaca, 241 marinac i nekoliko civila, a zatim američku ambasadu u Libanu, američku ambasadu u Kuvajtu 1984, a zatim i kule Kobar, što je bila kasarna vazduhoplovstva koja je postojala u Saudijskoj Arabiji. I tamo su nas ubili i ranili. A onda su Iranci dizajnirali specijalno poboljšane improvizovane eksplozivne naprave (IED) koje su prodrle u naše tenkove i naša oklopna borbena vozila. Ubili su najmanje 600 američkih vojnika koje su napali. A realnost je, poslednjeg komandanta koga smo imali pitao sam: Šta mislite koji je pravi broj? To je general Lojd Ostin (LLoyd Austin), koji je postao ministar odbrane pod predsednikom Bajdenom (Joe Biden). On je rekao: "Generale Kin, mislim da je broj bliži 2.000." Dakle, ubili su hiljade Amerikanaca, a očigledno su ubili znatno više, desetine hiljada Iranaca. Osećam olakšanje zbog Amerikanaca koji su žrtvovali svoje živote i porodice tamo, kao i zbog iranskih porodica koje je ovaj režim mučio, ubijao i sakatio, a podjednako važno, uskraćene su im slobode i način života koji ljudi žele za svoju decu i unuke. Kucamo ovde na vrata slobode. Još nismo tu, ali se približavamo i osećaj olakšanja dolazi kao rezultat toga. Ponekad jednostavno morate upotrebiti vojnu silu da biste zaustavili zlo i da biste zaustavili nešto što je loše. To je ono što pokreće predsednika Trampa. On je predsednik mira. To je njegova mantra. Ali on se ne plaši da upotrebi silu da bi zaustavio zlo da nameće svoju volju drugima, i to je ono što vidimo da se ovde dešava.

Istaknuti američki politički komentator i član upravnog odbora RSE kaže da poslednji američki udari na Iran označavaju početak kontinuirane kampanje usmerene ne samo na vojno odvraćanje već i na okončanje vladavine Islamske Republike kakva trenutno postoji. U intervjuu za RSE, Mark Tisen (Marc Thiessen), bivši pisac govora predsednika Džordža Buša mlađeg (George W. Bush) i kolumnista Vašington posta (The Washington Post), rekao je da je ta vojnu akcija prekretnica. "Ono što se dešava jeste da je oslobođenje iranskog naroda blizu", rekao je Tisen. "Iranski narod je patio pod despotskim, radikalnim režimom kojim upravljaju ajatolasi od 1979. Sada im se daje šansa da se pobune i vrate svoju zemlju." Više od ograničenog udaraNa pitanje da li je cilj SAD odvraćanje, degradacija kapaciteta ili nešto šire, Tisen je rekao da kampanja ide znatno dalje od simbolične demonstracije sile. "Da je Tramp (predsednik SAD Donald Trump) udario pre mesec dana, to bi bio simboličan, ograničen udar koji bi trajao dan ili dva", rekao je on. "Ono o čemu sada govorimo je višednevna, moguće višenedeljna kampanja za obezglavljivanje iranskog režima i uklanjanje pretnje našem narodu." Na pitanje o riziku da bi Teheran mogao da odgovori intenziviranom represijom kod kuće, Tisen je rekao da je kampanja posebno osmišljena da to spreči. "Uklanjamo instrumente represije", rekao je on, navodeći izveštaje da su visoki sudski i bezbednosni zvaničnici bili meta. "Kada eliminišemo te pretnje, biće na iranskom narodu da povrati svoju zemlju." Tisen je rekao da je odlaganje pokretanja operacije bilo namerno, omogućavajući Vašingtonu da sakupi, kako je naveo, neviđeno vojno prisustvo. On je uporedio trenutnu kampanju s "Operacijom Ponoćni čekić" (Operation Midnight Hammer), za koju je rekao da je bila usmerena na iranska nuklearna postrojenja, uključujući Fordov, podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma. Prema Tisenu, nova faza napada je osmišljena da ide dalje – demontirajući ne samo nuklearnu infrastrukturu i protivvazdušnu odbranu, već i, kako je naveo, "instrumente represije". Ne očekuje se prekid vatreTisen je odbacio mogućnost kratkoročnog prekida vatre, predviđajući da će operacije trajati danima, moguće i nedeljama. "Trebaće više od 48 sati", rekao je on. "Sjedinjene Države će ukloniti sve instrumente represije, obaveštajnih službi i tiranije koji su ugnjetavali iranski narod." Pratite naš blog uživo Netanjahu kaže da iranskog vrhovnog vođe Hamneija 'više nema'On je uporedio ovaj trenutak s padom Berlinskog zida i svrgavanjem Nikolaja Čaušeskua (Nicolae Ceausescu) u Rumuniji 1989. godine, sugerišući da bi spoljni vojni pritisak mogao stvoriti uslove za unutrašnje političke promene. "Ovo je vaš pad Berlinskog zida", rekao je on, obraćajući se direktno Irancima. "Mi obezglavljujemo režim. Vaš je posao da ga završite." Rizik od represivnih meraTisen je takođe naglasio da je Teheran pogrešno procenio potcenjujući spremnost Vašingtona da deluje. On je rekao da je Tramp ponudio Iranu priliku da pregovara o ograničenjima njegovih nuklearnih i raketnih programa i da obuzda regionalne aktivnosti. Prema Tisenovim rečima, iranski lideri su odbili, a takođe su nastavili korake za obnovu nuklearnih i balističkih raketnih kapaciteta posle prethodnih napada. "Imali su priliku i izgubili su je", rekao je on. Tisen je ukazao na dugu istoriju konfrontacije Irana sa SAD, uključujući krizu s taocima 1979. godine, bombardovanje kasarne američkih marinaca u Bejrutu 1983. godine, bombardovanje kula Hobar u Saudijskoj Arabiji 1996. godine i navodnu ulogu Teherana u podržavanju oružanih grupa koje su napadale američke trupe u Iraku. Takođe je pomenuo navodne zavere usmerene na američke zvaničnike i strane diplomate na američkom tlu. Tisen je izrazio uverenje da će kampanja fundamentalno promeniti kurs Irana. "Po mom mišljenju, vladavina terora ovog režima se bliži kraju", rekao je on. "Iranski narod ima istorijsku priliku da prigrabi svoju slobodu." Kako se sukob bude odvijao, mnogo će zavisiti od toga kako će Teheran reagovati, koliko dugo će Vašington i njegovi saveznici održavati vojne operacije i da li su Iranci spremni – ili da li mogu – da se mobilišu pod teretom rata.

Veliki oblak dima uzdigao se sa čuvenog veštačkog ostrva Palm Jumeirah u Dubaiju. Nakon što je Iran izveo uzvratne udare u region, nakon američkih i izraelskih napada, pres služba vlade Dubaija saopštila je da su najmanje četiri osobe povređene u incidentu.

Štete od iranskih protivudara, koji su usledili nakon zajedničkog američko izraelskog vazdušnog napada 28. februara, prijavljene su u Izraelu, Bahreinu i Kataru. Eksplozije su se čule u katarskoj prestonici Dohi, a dim se nadvio nad Bahreinom nekoliko sati posle napada na Iran, za koje je američki predsednik Donald Tramp rekao da će okončati bezbednosnu pretnju SAD i pružiti Irancima priliku da svrgnu svoje vladare.

Snimci zabeleženi 28. februara prikazuju požare na ulicama širom Teherana nakon udruženih američko izraelskih udara na Iran. Iranska državna televizija navela je da je oštećena i jedna škola u gradu Minabu, a pojavili su se i nepotvrđeni izveštaji o većem broju poginulih.

Sedmice napetosti s Iranom i ubrzano američko vojno prikupljanje snaga eruptirali su u zajedničke američko-izraelske napade na istaknute mete, uključujući iranske vojne objekte i rezidencije najviših zvaničnika zemlje. Dok je prvi val napada potresao ključne lokacije širom zemlje, centralno pitanje nadvija se usred oblaka dima koji se uzdižu nad iranskim nebom: Koji je krajnji cilj administracije Donalda Trumpa? Dok se retorika Donalda Trumpa kretala između poziva na "bolji sporazum" i naznaka promjene režima, njegovo obraćanje 28. februara, u kombinaciji s prirodom trenutnih napada, sugerira radikalnu promjenu politike. Ne zadovoljavajući se više sa "maksimalnim pritiskom", čini se da Sjedinjene Američke Države sada teže potpunoj neutralizaciji Irana kao regionalne sile. Mjesecima je Trump tvrdio da mu je cilj novi, restriktivniji nuklearni sporazum. No, kako primjećuje Michael Horowitz, nezavisni stručnjak za odbranu sa sjedištem u Izraelu, diplomatski put je efektivno došao do slijepog kolosijeka. "Pregovori između Washingtona i Teherana očigledno nisu funkcionisali na način na koji bi Trump želio", kaže Horowitz za RSE. "Jaz je jednostavno prevelik da bi se premostio kroz razgovore." Kako navodi Horowitz, iranski zvaničnici nisu bili spremni ponuditi ustupke koji bi omogućili Trumpu da "proda" novi sporazum kao superiornog nasljednika nuklearnog dogovora iz kojeg je istupio 2018. godine. S iscrpljenom diplomatijom, Washington se okrenuo sili kao primarnom instrumentu promjene. Hoće li se javnost pobuniti?Čini se da je temelj američko-izraelske strategije u nadi u domaći ustanak. U svom obraćanju 28. februara, Trump je otišao dalje od ranijih američkih poruka obraćajući se direktno iranskoj javnosti. Proglašavajući da je "sat vaše slobode na dohvat ruke", pozvao je građane da "preuzmu" vladu nakon što se vojna faza kampanje završi. Slični pozivi Irancima da svrgnu klerikalni establišment tokom dvanaestodnevnog rata s Izraelom prošlog juna uglavnom su ostali bez odjeka jer su civili davali prioritet preživljavanju i tražili sklonište. Ovog puta, međutim, saveznici se čini da računaju na drugačiji psihološki ambijent. Jason Brodsky, direktor za politiku u organizaciji United Against Nuclear Iran (UANI), američkoj dvostranačkoj zagovaračkoj grupi koja radi na sprečavanju Teherana da nabavi nuklearno oružje, tvrdi da bi vidljivo slabljenje moći države moglo pružiti katalizator koji nedostaje. "Jedna nada u ovoj kampanji čini se da je da će iranski narod izaći na ulice i postati hrabriji u osporavanju režima, jer će vidjeti da je oslabljen", kaže Brodsky za RSE. Dodao je da je cilj "izjednačiti teren" slabljenjem sposobnosti države da suzbija neslaganje, što bi teoretski omogućilo "nenaoružanom iranskom narodu" da povrati svoju zemlju. Horowitz, međutim, nudi oprezniju procjenu uloge ulice kao odlučujućeg faktora. Iako napominje da američki i izraelski zvaničnici nisu isključili obnavljanje proteste, tvrdi da se vrijeme možda neće poklopiti s njihovim očekivanjima. "Lično mislim da su šanse male sve dok sukob traje", upozorio je Horowitz. "Realnije je očekivati porast nemira nakon što se sukob završi, iako će režim, ako i dalje bude sposoban, također biti spreman." Podjela radaTaktičko izvođenje napada otkriva koordiniranu podjelu rada između dva saveznika, usmjerenu i na iranske vojne kapacitete i na rukovodstvo. Prema Brodskom, Sjedinjene Američke Države se "fokusiraju na slabljenje iranskih raketnih kapaciteta" kako bi umanjile odmazdu, dok se Izrael koncentrira na "eliminaciju iranskih lidera", strategiju koja se ogleda u navodnim napadima na rezidencije vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija i predsjednika Masuda Pezeshkiana. Uprkos visoko intenzivnoj početnoj fazi, centralno pitanje ostaje može li sama zračna kampanja srušiti 47-godišnju teokratiju. Horowitz napominje da zračna sila ima "loš učinak" kada je riječ o postizanju promjene režima. Ipak, ukazuje na faktor koji bi ovaj sukob mogao učiniti drugačijim: Trumpovu očiglednu spremnost na eskalaciju. "Ne bih isključio tu mogućnost s obzirom na to koliko je Islamska Republika slaba i na činjenicu da je predsjednik Trump vidljivo spreman podnijeti određene udarce i provesti dužu kampanju", rekao je Horowitz. Na kraju, krajnji ishod mogao bi zavisiti od toga koliko brzo Iran može biti onesposobljen. Ako se njegova sposobnost da pokrene odmazdne raketne napade ili nanese globalnu ekonomsku štetu neutralizira u ranoj fazi, Washington bi se mogao osjetiti ohrabrenim da nastavi dalje, sve dok Islamska Republika ili ne napusti svoj temeljni identitet ili se ne sruši pod pritiskom unutrašnjih nemira.

Eksplozije u Teheranu 28. februara ubrzo su bile praćene sirenama koje su se oglašavale u Izraelu, nakon objave američkog predsednika Donalda Trumpa o napadima na Iran. Pozvao je iranske građane da ostanu van ulica, poručivši im da "vaša sloboda je na dohvat ruke".

Izrael je pokrenuo “preventivni napad“ na Iran, dok je američki predsjednik Donald Trump rekao da su američke snage započele vojne operacije u Iranu.

Izrael je 28. februara izveo ono što je opisao kao "preventivni napad" na Iran, čime su naglo porasle tenzije na Bliskom istoku i umanjene nade za diplomatsko rešenje između Teherana i Vašingtona u vezi sa iranskim nuklearnim programom. "Država Izrael je pokrenula preventivni napad na Iran kako bi uklonila pretnje po Državu Izrael", izjavio je ministar odbrane Izrael Kac. Visoki američki zvaničnik potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE)nda su počeli napadi američke vojske na Iran. Eksplozije su prijavljene u centralnom delu Teherana, a na društvenim mrežama su se pojavile fotografije i snimci na kojima se vide oblaci dima koji se uzdižu iznad grada. Novinska agencija Fars, povezana sa Korpusom čuvara islamske revolucije (IRGC), saopštila je da je "više projektila" pogodilo ulice Danešgah (Univerzitetska) i Džomhuri (Republike). Nije bilo neposrednih izveštaja o žrtvama. Agencija Tasnim, koja je bliska IRGC-u, navela je da je iranski vazdušni prostor zatvoren. Sirene su se oglasile širom Izraela nakon napada, a Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su uputile stanovnike da ostanu u blizini zaštićenih područja. Vojska je navela da je upozorenje mera predostrožnosti radi pripreme javnosti za mogućnost odmazdne raketne paljbe. Napad je usledio nekoliko dana nakon što su Iran i Sjedinjene Države okončali treću rundu razgovora usmerenih na rešavanje dugotrajnog spora u vezi sa nuklearnim aktivnostima Teherana. Naredna runda zakazana je za sledeću nedelju u Beču. U međuvremenu, Vašington je povećao svoje vojno prisustvo u regionu. Nosač aviona USS Gerald R. Ford, najveći na svetu, nalazi se u istočnom Mediteranu i očekivalo se da stigne u Izrael 27. februara. Nije bilo neposrednog komentara iz Sjedinjenih Država, ali je CNN, pozivajući se na dva američka izvora, naveo da napadi "nisu nimalo mali". Reuters je citirao izraelskog zvaničnika iz oblasti odbrane koji je izjavio da su napadi koordinisani sa Vašingtonom.

Pakistan je izveo dosad svoje najveće napade na Avganistan, uključujući napade na dva najveća grada u toj zemlji, pojačavajući strah od opšteg rata između susednih zemalja. Pakistanski avioni su 27. februara bombardovali vojne ciljeve u avganistanskoj prestonici Kabulu, južnom gradu Kandaharu, domu duhovnog vođe talibana Mule Haibatulaha Ahundzade, i u istočnim provincijama Nangarhar, Paktija, Paktika i Lagman, saopštila je pakistanska vojska. Avganistanska talibanska vlada je saopštila da je u odgovoru izvela napade dronovima i raketama na vojne objekte i snage bezbednosti na severozapadu Pakistana. "Čini se da su pakistanski udari u Avganistanu najozbiljnija eskalacija otkako su se talibani vratili na vlast 2021. godine", rekao je Halid Sultan, analitičar iz Islamabada. "Za razliku od ranijeg perioda, kada su kontrateroristički vazdušni udari bili ograničeniji i usmereni na skrovišta militanata, ova runda je šireg obima, pogađa velike gradove i uokvirena mnogo snažnijim terminima 'na nivou država'", dodao je on. Broj žrtava u pakistanskim vazdušnim udarima i uzvratnim talibanskim napadima nije poznat, dok obe strane tvrde da su ubile desetine boraca. Obe strane su prijavile civilne žrtve. Islamabad je pokrenuo vazdušne udare pošto su avganistanski talibani napali pozicije na pakistanskoj granici. Napadi avganistanskih snaga bili su odgovor na pakistanske vazdušne udare duž granice ranije ove nedelje. 'Konvencionalni sukob'Napadi 27. februara označavaju najgore pogoršanje sukoba od oktobra 2025, kada su izbile žestoke borbe između talibanskih boraca i pakistanskih bezbednosnih snaga, u kojima je bilo desetina mrtvih i zbog kojih su zatvoreni ključni granični prelazi. Do sukoba na granici došlo je samo nekoliko dana pošto je Pakistan izveo prvi put izveo napade dronovima na centar Kabula, kao i vazdušne napade na istoku zemlje. Pakistanski napadi prošle godine bili su usmereni na vođe i skrovišta ekstremističke grupe Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP), koja je poznat i kao pakistanski talibani, unutar Avganistana. Islamabad optužuje avganistanske talibane da daju utočište TTP-u, što oni poriču. Poslednji napadi su drugačiji po tome što je Pakistan gađao vojnu infrastrukturu talibanske vlade i pogodio bezbednosne objekte i skladišta oružja u Avganistanu, rekao je Amir Rana, šef Pakistanskog instituta za mirovne studije (PIPS), tink-tenka sa sedištem u Islamabadu. "Ovo je prvi konvencionalni sukob između te dve strane", rekao je Rana. "Prethodni vazdušni napadi imali su za cilj da upozore talibane. Sada je ovo situacija nalik ratu." Podvlačeći taj pomak, pakistanski ministar odbrane Havadža Asif je objavio "otvoreni rat" avganistanskim talibanima, u oštrom postu na X. Od saveznika do neprijateljaOdnosi Pakistana s avganistanskim talibanima, svojim višedecenijskim bliskim saveznikom, naglo su se pogoršali poslednjih godina. Islamabad je podržavao talibane otkako se ta grupa prvi put pojavila 90-ih, uključujući navodno i tokom 20-godišnje pobune te grupe protiv avganistanske vlade koju su podržavale SAD. Strategija je bila, kažu stručnjaci, da se u Kabulu postavi popustljiva vlada koja bi obezbedila pakistanske interese. Izgleda, međutim, da se ta strategija obila o glavu. Od kada su talibani preuzeli vlast 2021. godine, TTP je vodio sve pobunu protiv Islamabada tokom koje je beleženo sve više fatalnih žrtava. Ta ekstremistička grupa je poslednjih godina ubila stotine pripadnika pakistanskih bezbednosnih snaga. U novembru je TTP preuzeo odgovornost za bombaški napad na sudnicu u Islamabadu u kojem je poginulo oko deset ljudi. Mohamed Naim Gajur, avganistanski odbrambeni analitičar, rekao je da je Islamabad zahtevao da avganistanski talibani proteraju TTP iz Avganistana i prekinu logističku i vojnu podršku toj grupi. Međutim, to je malo verovatno, kažu stručnjaci, s obzirom na bliske ideološke, organizacione i plemenske veze između TTP-a i avganistanskih talibana. Štaviše, "postoje frakcije unutar avganistanskih talibana koje se protive Pakistanu", rekao je Gajur.

Pakistanski borbeni avioni bombardovali su Kabul svega nekoliko sati nakon što su Avganistan i Pakistan razmenili udare u njihovoj nestabilnoj i napetoj planinskoj pograničnoj zoni, dok su dani rasta tenzija kulminirali u ono što je jedan visoki zvaničnik iz Islamabada nazvao "otvorenim ratom".

Ruski dronovi gađali su tokom noći između 25. i 26. februara više ukrajinskih gradova, uoči planiranih razgovora u Ženevi između ukrajinskih i američkih diplomata. Zvaničnici u Harkivu saopštili su da je u napadu povređeno najmanje 14 ljudi. RFE/RL je razgovarao sa stanovnicima Zaporožja, gde je, prema navodima vlasti, povređeno najmanje sedam osoba, a oštećeno je 19 stambenih zgrada.

Američki i iranski zvaničnici održali su u četvrtak u Ženevi novu rundu nuklearnih pregovora uz posredovanje Omana, u, kako se smatra, posljednjem pokušaju izbjegavanja većeg vojnog sukoba. Omanski ministar vanjskih poslova Badr al-Busaidi, koji ima iskustva u posredovanju u pregovorima između dvije strane, rekao je da je vidio "značajan napredak" i najavio da će se razgovori na tehničkom nivou održati sljedeće sedmice u Beču. "Nastavit ćemo uskoro nakon konsultacija u glavnim gradovima... Zahvalan sam svima uključenima na njihovim naporima: pregovaračima, IAEA (Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju) i našim domaćinima, švicarskoj vladi", napisao je Busaidi na X. Prema Axiosu, izaslanik Bijele kuće Steve Witkoff i Trumpov zet Jared Kushner, koji su predstavljali SAD u Ženevi, bili su "razočarani" retorikom iranskih zvaničnika tokom jutarnjeg dijela sastanka. Ni američki ni iranski zvaničnici nisu javno komentarisali to pitanje. Treća runda razgovora održana je dok predsjednik SAD Donald Trump razmatra opcije za američku vojnu akciju ako se ne postigne dogovor o ograničavanju iranskog nuklearnog programa, pri čemu su dvije američke nosačke grupe raspoređene u dometu za napad na Islamsku Republiku. Strane su ranije ovog mjeseca održale indirektne razgovore u Omanu, prve otkako su Izrael i Sjedinjene Države bombardovali ključne iranske nuklearne lokacije tokom kratkog sukoba u junu. Druga runda pregovora održana je u Ženevi 17. februara. U dvje runde nije postignut napredak i ključna sporna pitanja ostaju neriješena. Tokom pregovora, Sjedinjene Države su zahtijevale da Iran potpuno obustavi obogaćivanje uranija i preda zalihe od oko 400 kilograma visoko obogaćenog uranija — koraci koji bi spriječili Teheran da izgradi nuklearno oružje. Teheran insistira da je njegov nuklearni program namijenjen mirnodopskim, civilnim potrebama poput proizvodnje električne energije. Američki državni sekretar Marco Rubio rekao je 25. februara da Iran pokušava "ponovo izgraditi elemente" svog nuklearnog programa iako "trenutno ne obogaćuje uranijum". Rubio je dodao da, iako će se razgovori fokusirati na iranski nuklearni program, iranski raketni kapaciteti "moraju biti uključeni u pregovore", s obzirom na to da Teheran posjeduje "hiljade balističkih raketa kratkog dometa koje mogu dosegnuti američke baze u regionu". Dodao je i da Trumpovi komentari u govoru o stanju nacije od 24. februara, u kojima je rekao da Iran "radi na razvoju raketa koje će uskoro moći dosegnuti Sjedinjene Američke Države", ne znače da Teheran takve rakete već posjeduje, već da "jasno idu putem koji bi im jednog dana mogao omogućiti razvoj oružja koje bi moglo dosegnuti kopneni dio SAD-a". Portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmaeil Baqaei rekao je 26. februara da će se indirektni razgovori baviti isključivo iranskim nuklearnim programom. Iranski mediji su prenijeli da se šef (IAEA) Rafael Grossi pridružio razgovorima "kako bi pomogao napredovanje diskusija o tehničkim pitanjima". Al-Busaidi je prethodno 26. februara rekao da su američki i iranski zvaničnici izrazili "neviđenu otvorenost za nove i kreativne ideje i rješenja". Iran je naznačio da je spreman napraviti ustupke u zamjenu za ukidanje američkih sankcija i priznavanje njegovog prava na obogaćivanje uranija. Kelsey Davenport, direktorica politike neširenja nuklearnog naoružanja u američkoj Asocijaciji za kontrolu naoružanja, rekla je da još uvijek postoji šansa za diplomatiju, iako su "rizici pogrešnih procjena i rizici povratka sukobu izuzetno visoki". "Mislim da, uprkos svim prijetnjama, Trump želi sporazum", rekla je Davenport za Radio Farda Radija Slobodna Evropa. "Ne želi da Sjedinjene Države zaglave u još jednom sukobu u regionu. Mislim da i Iran, kako bi ostvario ukidanje sankcija i spriječio povratak sukoba, vidi vrijednost u dogovoru." Uoči pregovora 26. februara, Araqchi je rekao da je sporazum "nadohvat ruke, ali samo ako se diplomatiji da prioritet". Araqchi je također obećao da Iran "ni pod kakvim okolnostima nikada neće razviti nuklearno oružje", ali je insistirao na pravu zemlje da "iskoristi benefite mirnodopske nuklearne tehnologije". U govoru 24. februara, Trump je izgleda iznio argument za mogući napad na Iran, rekavši da neće dopustiti "najvećem svjetskom pokrovitelju terorizma" da posjeduje nuklearno oružje. Trump je rekao da Teheran želi obnoviti svoj nuklearni program i da "u ovom trenutku ponovo slijedi svoje mračne nuklearne ambicije", tvrdnju koju je Iran odbacio. Pregovori u Ženevi dolaze nakon višestrukih Trumpovih prijetnji vojnom akcijom protiv Teherana, prvo zbog brutalnog gušenja masovnih protesta u januaru, a zatim zbog iranskog nuklearnog programa. Svjetske sile su 2015. postigle istorijski nuklearni sporazum s Teheranom kako bi spriječile da Iran napravi bombu. Zapadne ekonomske sankcije tada su ublažene, ali Iran je počeo kršiti obaveze nakon što je Trump, tokom svog prvog mandata, 2018. povukao SAD iz sporazuma i ponovo uveo sankcije.