Američki predsjednik Donald Trump sastat će se s njemačkim kancelarom Friedrichom Merzom u Bijeloj kući 3. marta, pri čemu će transatlantska sigurnost i Ukrajina biti visoko na dnevnom redu. Ali kako Washington pojačava vojne operacije protiv Irana, evropski zvaničnici strahuju da bi rat na Bliskom istoku mogao skrenuti pažnju sa podrške Ukrajini dok se ona i dalje bori da odbije rusku invaziju velikih razmjera, koja sada ulazi u svoju petu godinu. Zabrinutost nije samo politička- da bi se američka pažnja mogla udaljiti. Ona je i praktična: odbrana Ukrajine u velikoj mjeri zavisi od američkih presretača, krstarećih raketa i druge precizne municije koju Pentagon sada troši u značajnim količinama na drugim ratištima. U intervjuu za RSE u Washingtonu 2. marta, poljski potpredsjednik vlade i ministar odbrane Władysław Kosiniak‑Kamysz priznao je da postoji opterećenje. "Ako pogledamo američko angažovanje na Bliskom istoku i kako to utiče na Evropu, Poljsku i Ukrajinu, tu se radi o isporuci vojne opreme, raketa za sistem Patriot, zalihama za Ukrajinu i proizvodnim kapacitetima američke industrije", rekao je. "To će imati uticaja." Koliki će taj uticaj biti još je nejasno, dodao je, jer "zavisi od trajanja sukoba". Ali je upozorio da se "težište interesa pomjera ka Bliskom istoku", naglašavajući da "Evropa mora učiniti više". Za Ukrajinu, to preusmjeravanje fokusa moglo bi biti presudno. Penzionisani pukovnik američke vojske Richard Williams, bivši visoki oficir NATO‑a, opisao je položaj Kijeva kao sve ranjiviji ako se sukob na Bliskom istoku proširi ili potraje. "Rekao bih da je ukrajinska strateška situacija… nesigurna, i postajaće sve nesigurnija ako se ovaj sukob produži ili pogorša", rekao je za RSE. Upozorio je da će ključne američke zalihe municije "postajati sve oskudnije, u trenutku kada niko ne može tačno predvidjeti gdje će SAD imati najveću potrebu za njima". Posljedice, dodao je, su jasne. Krstareće rakete, protivavionski presretači i druga vođena municija su ograničeni resurs, a obnavljanje zaliha "traje mjesecima". S obzirom na vjerovatne američke prioritete, Ukrajina "mora biti izuzetno oprezna… posebno s municijom američkog porijekla". Šok u lancu snabdijevanjaU Kijevu se zvaničnici već pripremaju za potrese na globalnom tržištu odbrambene industrije. Kateryna Chernohorenko, bivša zamjenica ministra odbrane, upozorila je na društvenim mrežama da bi eskalacija na Bliskom istoku mogla vrlo brzo pogoditi ukrajinsku odbrambenu industriju. "Situacija na Bliskom istoku može se veoma brzo pretvoriti u krizu odbrambene industrije u Ukrajini", napisala je 2. marta, predviđajući nagle promjene u "cijenama, kvotama i lancima snabdijevanja". Njena poruka bila je hitna i usmjerena na praktične mjere. Ukrajinski proizvođači, od FPV dronova do kompanija za elektronsko ratovanje i raketne sisteme, treba da "djeluju vrlo brzo" kako bi osigurali preostale zalihe ključnih komponenti i formirali rezerve za narednih 12 do 24 mjeseca. Kompanije bi, rekla je, trebale udružiti nabavke i zajednički rezervisati proizvodne kvote, dok vlada mora ubrzati lokalizaciju ključnih komponenti "maksimalnom brzinom". Osnovni strah je da će se globalna konkurencija za dijelove i gotovo oružje intenzivirati, što će dovesti do odgađanja ili smanjenja cijena ukrajinskih narudžbi. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izrazio je zabrinutost u intervjuu objavljenom 3. marta u italijanskom dnevnom listu Corriere della Sera. "Može postati teško nabaviti rakete i oružje za odbranu našeg zračnog prostora", rekao je Zelenski. "Amerikancima i njihovim saveznicima na Bliskom istoku mogli bi biti potrebni za njihovu vlastitu odbranu, na primjer rakete za Patriot sisteme." Rusija posmatra i profitiraIza opskrbnih lanaca, evropski zvaničnici vide i strateške rizike. Kosiniak-Kamysz je upozorio da bi previranja na Bliskom istoku mogla ekonomski koristiti Moskvi. Više cijene nafte i gasa, rekao je, "opasne su, jer taj novac puni odbrambenu i namjensku industriju, što ugrožava sigurnost Poljske i istočnog krila NATO-a". Za Poljsku, i druge države na prvoj liniji NATO-a, Rusija je "dugo bila najveća prijetnja", naglasio je. Američka zaokupljenost drugim krizama mogla bi dodatno povećati tu opasnost. Ipak, postoje i suprotni procesi. Penzionisani američki general Dejvid Petreus, bivši komandant Centralne komande SAD-a i direktor CIA-e, tvrdi da je sposobnost Irana da pomogne Moskvi značajno smanjena. "Iran više nije u poziciji da pomaže Rusiji sa Shahed dronovima ili drugim kapacitetima", rekao je za RSE, iako je Teheran ranije pružio "značajnu podršku" i prenio intelektualno vlasništvo koje je omogućilo Rusiji da ih proizvodi i unapređuje u vlastitoj zemlji. Istovremeno, Petreus je odbacio ideju da bi Moskva mogla značajno ojačati iransku protivzračnu odbranu. Rusija, rekao je, ne može čak ni održavati vlastite napredne sisteme operativnim, jer ih ukrajinski dronovi redovno uništavaju, uključujući radare i lansere. Šire posmatrano, sugerisao je da američka kampanja šalje signal odvraćanja. Ona pokazuje i "značajne" sposobnosti i spremnost da se te sposobnosti upotrijebe- kombinaciju koja utiče na kalkulacije protivnika. Delikatna ravnotežaZa Ukrajinu, implikacije idu u oba smjera. S jedne strane, oslabljen Iran mogao bi značiti manje dronova i slabiju tehnološku saradnju koja ide prema Rusiji. S druge strane, Sjedinjene Države duboko angažovane na Bliskom istoku mogu početi čuvati visokopreciznu municiju za vlastite potrebe. Williams je upozorio da bi čak i drugi ukrajinski dobavljači mogli oklijevati usred neizvjesnosti. Kako se sukob eskalira, rekao je, partneri bi mogli postati "sve neodlučniji u ispunjavanju potreba Kijeva". To stavlja dodatni naglasak na štednju, diverzifikaciju i domaću proizvodnju, upravo one korake na koje je pozvala Chernohorenko. Dok Trump ugošćava Merza u Washingtonu, očekuje se da će evropski lideri tražiti uvjeravanja da Ukrajina neće biti potisnuta u drugi plan. Ali aritmetika rata, industrijski kapaciteti, zalihe i konkurentska žarišta, može se pokazati težom za upravljanje nego diplomatske poruke. Za sada, Evropa se suočava s ozbiljnom stvarnošću: ako se američko težište pomjeri, ona će morati preuzeti veći dio odbrane Ukrajine i to vrlo brzo.

Snimci objavljeni na internetu 2. marta prikazuju ogroman razorni efekat vazdušnih napada na Teheran trećeg dana vojne kampanje protiv Irana koju vode Sjedinjene Države i Izrael. Iranski Crveni polumesec saopštio je da je više od 500 ljudi poginulo, dok je nekoliko desetina ljudi stradalo u iranskim kontraudarima širom regiona.

Kako Sjedinjene Države i Izrael vode rat protiv Irana, Teheran proširuje područje sukoba i povećava troškove za Washington u nastojanju da osigura eventualni prekid vatre, kažu stručnjaci. Iran je od 28. februara ispalio stotine raketa i dronova na američke vojne baze, kao i na ključne energetske i komercijalne lokacije u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu, Bahreinu i Kataru- sve bliskim američkim saveznicima. "Cilj je da se povećaju troškovi za Sjedinjene Države, i direktno i indirektno, kako bi se Washington uvjerio da ne može uspjeti u ovom ratu", rekao je za RSE Hamidreza Azizi, saradnik Njemačkog instituta za međunarodne i sigurnosne poslove. "Teheran želi pokazati da je ovo rat koji Sjedinjene Države ne mogu dobiti i da ga zbog toga moraju okončati što je prije moguće." Od signaliziranja do opstankaIran je ranije gađao američke vojne baze i komercijalne interese u regionu tokom prethodnih talasa sukoba, uključujući i tokom 12-dnevnog rata Teherana s Izraelom i Sjedinjenim Državama u junu 2025., ali su ti potezi uglavnom bili simbolični i pažljivo isplanirani. Sadašnja iranska vojna pozicija, kažu stručnjaci, suštinski je drugačija nakon što su vrhovni lider ajatolah Ali Hamnei i nekoliko ključnih sigurnosnih zvaničnika ubijeni u izraelskim zračnim napadima 28. februara. "Čini se da Iran računa na osjetljivost američke administracije, i njenih saveznika širom svijeta, na rast cijena energije", rekao je Azizi. "Ovo nije samo pitanje regionalnog pritiska. Riječ je o dodavanju tereta već krhkom globalnom tržištu koje se još oporavlja od posljedica rata u Ukrajini." Oko petine svjetske nafte prolazi kroz Hormuški moreuz, uski prolaz koji povezuje Perzijski zaliv s otvorenim morem. Iran je ranije razmatrao zatvaranje tog prolaza, potez koji bi ozbiljno poremetio globalne tokove nafte. Govoreći za televiziju Al Jazeera, iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi priznao je 1. marta da njihove arapske susjede "nije oduševilo" ponašanje Irana, ali ih je pozvao da "shvate" da su Sjedinjene Države i Izrael ti koji su započeli rat. "Oni [države Zaliva] ne bi trebale vršiti pritisak na nas da zaustavimo ovaj rat. Trebale bi vršiti pritisak na drugu stranu", rekao je. Zasićenje i "kružeće" prijetnjeNa terenu, vojna realnost je iscrpljujuća. Farzin Nadimi, stručnjak za odbranu pri Washingtonskom institutu, ističe da je Iran naučio iz prošlih grešaka, raspoređujući svoje najnaprednije sisteme, poput balističkih projektila Fattah‑1 i Kheibar Šekan, kako bi preopteretio sofisticirane, na Zapadu proizvedene sisteme protivzračne odbrane koje koriste američki saveznici u regionu. "Cilj je osigurati da sistemi protivzračne odbrane i civili u skloništima budu pod stalnom napetošću", rekao je Nadimi za Radio Farda RSE‑a. On je naveo da Iran održava konstantan ritam ispaljivanja otprilike 25 balističkih projektila na sat, tempom osmišljenim da iscrpi zalihe presretača. U samo nekoliko dana, iranski dronovi i rakete pogodili su veliku plinsku fabriku u Kataru, rafineriju nafte u Saudijskoj Arabiji, američku bazu u Kuvajtu i veliku zračnu luku u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, među ostalim metama. Sjedinjene Države i Izrael, sa svoje strane, uzvratili su novim nivoom upornosti. "Tankeri američkog ratnog zrakoplovstva pružaju neophodnu podršku koja omogućava izraelskim avionima da ostanu iznad ciljanih područja [u Iranu] duže vrijeme, ono što nazivamo 'zadržavanjem'", dodao je Nadimi. "Ako mogu zadržati te avione u zraku duže i s većim teretom naoružanja, mogu trajno izbaciti iranske lansere [raketa] iz upotrebe." "Opstanak je u pitanju"Za Washington, izazov je u tome može li intenzitet zračne kampanje slomiti Teheran prije nego što ekonomske posljedice slome odlučnost američkih saveznika. Glavni gradovi država Zaliva, nekada otvoreni zagovornici obuzdavanja Irana, navodno postaju sve oprezniji jer se njihovi američki sistemi PVO, Patriot i Aegis, suočavaju s preopterećenjem. Nadimi upozorava da "zasljepljivanje jednog od ovih 'očiju' [radara] može uticati na performanse cijele mreže protivraketne odbrane u regionu". U konačnici, sukob je prevazišao tradicionalnu logiku analize troškova i koristi. "Kada režimi procijene da je njihov opstanak ugrožen, mogu posegnuti za ekstremnim mjerama koje se ne uklapaju u uobičajene racionalne proračune", rekao je Azizi. "U egzistencijalnim situacijama, većina drugih razmatranja pada u drugi plan. Donošenje odluka svodi se na opstanak, i kroz tu prizmu treba razumjeti ovaj rat iscrpljivanja."

Američki državni sekretar Marco Rubio branio je odluku Washingtona da napadne iranske ciljeve, opisujući napade kao preventivni potez radi zaštite američkih snaga od onoga što je nazvao "neposrednom prijetnjom", upozorivši pritom da "najžešći udari tek dolaze od američke vojske". "Apsolutno je postojala neposredna prijetnja", rekao je Rubio novinarima u Washingtonu 2. marta. Govoreći na Kapitol hilu prije brifinga iza zatvorenih vrata s članovima Kongresa, opisao je napade kao odgovor na "neposrednu prijetnju", ali i kao preventivnu akciju. "Znali smo da će Izrael izvesti određenu operaciju. Znali smo da bi to izazvalo napad na američke snage", rekao je Rubio. "Da nismo djelovali preventivno protiv njih prije nego što bi pokrenuli te napade, imali bismo više žrtava. Ovo se moralo desiti, bez obzira na sve." Reagujući na Rubioovu izjavu, iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi rekao je 3. marta da komentari američkog državnog sekretara pokazuju kako su Sjedinjene Države "ušle u rat po izboru, u ime Izraela". Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli su 28. februara široku ofanzivu protiv Irana, gađajući, kako su zvaničnici naveli, raketne položaje i vojnu infrastrukturu. Napadi predstavljaju jedan od najdirektnijih sukoba Washingtona i Teherana u posljednjim godinama i odmah su izazvali regionalnu eskalaciju. Iran je odgovorio ispaljivanjem raketa na američke baze u nekoliko država Perzijskog zaliva, proširujući sukob izvan izraelsko-iranskih tenzija i povećavajući strah od šireg regionalnog rata. Američki vojni zvaničnici saopštili su da je američka protivzračna odbrana presrela mnoge nadolazeće projektile, iako su neke baze prijavile štetu i žrtve. Predsjednik Donald Trump nagovijestio je da bi mogle uslijediti dodatne akcije. U obraćanju američkim medijima, Trump je upozorio da je "velik talas" napada tek pred njima, sugerišući da su udari tokom vikenda bili tek početak šire kampanje usmjerene na slabljenje iranskih vojnih kapaciteta. Uz izvještavanje C-SPAN, NBC News, i dpa

Kina je eskalirala diplomatsku retoriku posle američko-izraelskih udara na Iran i pogibije vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, dok se oprezno postupa kako bi prebrodila poremećaje na globalnim tržištima nafte i pretnju šire nestabilnosti na Bliskom istoku. Otkako su SAD i Izrael pokrenuli koordinisane vazdušne udare na Iran 28. februara, Peking je snažnije diplomatski odgovor, a portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning nazvala je zajedničke napade kršenjem međunarodnog prava i rekao novinarima tokom brifinga za medije 2. marta da je Kina duboko zabrinuta zbog efekata na susedne zemlje. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji takođe je pozvao zemlje Zaliva da se ujedine kako bi se suprotstavile spoljnom mešanju i "držale svoju budućnost i sudbinu u svojim rukama", navodi se u saopštenju posle telefonskog razgovora sa šefom omanske diplomatije. U razgovoru s iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem, Vang je rekao da veruje da Iran može da održi nacionalnu i društvenu stabilnost, kao i da prida značaj legitimnim brigama svojih suseda. Mao je dan ranije rekla da vojni napadi "gaze principe Povelje UN i osnovne norme međunarodnih odnosa", dok je Vang nastojao da koordinirano reaguje s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom u vezi s vanrednom reakcijom Saveta bezbednosti UN. "Kina je najveći svetski uvoznik energije i najveći uvoznik nafte. Ovo ne može da ne utiče na Peking", rekao je za RSE Džozef Vebster (Joseph Webster), viši saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta. Napadi na Iran i Teheranov odgovor bez presedana raketama i dronovima širom regiona podvlače rizike koje bi prošireni rat na Bliskom istoku mogao da predstavlja za Peking. Tokom protekle decenije, Peking je stalno širio svoj ekonomski domet i diplomatsko prisustvo na Bliskom istoku, pri čemu je Iran postao ključni partner kao najpouzdaniji antizapadni bedem Kine i izvor nafte po veoma povlašćenim cenama. Zauzvrat, Peking je postao najveći trgovinski partner Teherana i sve važniji izvor tehnologije i bezbednosne saradnje, čime je dobio vitalni značaj za mogućnosti Irana da se odupre pritisku Zapada. Međutim, usled mogućnosti energetske i bezbednosne nestabilnosti u regionu, analitičari kažu da je glavni cilj Kine da se pozicionira kao diplomatska protivteža američkoj vojnoj akciji protiv Irana, dok istovremeno teži da izbegne trijumfalističke poruke koje bi mogle da zakomplikuju planiranu posetu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) Pekingu početkom aprila. "Peking bi voleo da vidi Sjedinjene Države okrvavljene i osramoćene ovim sukobom, ali ogroman sukob na Bliskom istoku bi takođe mogao da poremeti njegovu računicu i unese mnogo neizvesnosti koju ne želi", rekao je Vebster. "Kinezi ne žele da osujete sastanak Trampa i Sija i osećaju da imaju dobre karte uoči tog susreta." Procena energetskog šokaViše od 80 odsto iranskog izvoza nafte ide u Kinu, čime je ona temelj odnosa Kine i Irana poslednjih godina, pri čemu trgovina funkcioniše kroz barter aranžmane koji uključuju iransku naftu po povlašćenoj ceni u zamenu za kinesku robu, tehnologiju i infrastrukturne investicije. Oko 12 odsto kineskog uvoza nafte dolazi iz Irana, iako su procene neprecizne s obzirom na to da iransku naftu prenose brodovi "flote u senci" i da se kupuje preko finansijskih mreža koje izbegavaju tradicionalni bankarski sistem. Posle američko-izraelskih napada, cene nafte su naglo porasle, zbog čega se veći deo sveta sprema za ekonomske posledice dužeg regionalnog rata. Analitičari u nekim vodećim investicionim bankama poput Barklisa (Barkleys) i Džej Pi Morgana (JP Morgan) kažu da bi produženi sukob mogao da dovede cene nafte do 100 dolara po barelu. Dok se režim u Teheranu bori za opstanak, mogao bi da pokuša da iskoristi tokove nafte kao oružje, posebno kroz Ormuski moreuz, jednu od ključnih svetskih tačaka za energente. Dosad je Iran izbegavao napade velikih razmera na regionalnu energetsku infrastrukturu, iako su ostaci od pogođenih iranskih dronova pogodili rafineriju nafte Ras Tanura u Saudijskoj Arabiji 2. marta. Izrael i SAD su se takođe dosad uzdržavali od napada na iransku naftnu infrastrukturu. Tečni prirodni gas (LNG), koji se transportuje morskim putem, našao se pod pritiskom. Katar je objavio da će obustaviti proizvodnju LNG-a povezanu s džinovskim gasnim poljem "Severno polje" – najvećim takvim postrojenjem na svetu – posle napada na njegova objekte. Vest je dovela do naglog rasta cena. Neke isporuke energenata su obustavljene, uglavnom zbog povlačenja osiguravača i ranih upozorenja američke mornarice. Tramp je rekao da bi vojna operacija mogla da "traje četiri nedelje – ili manje", što bi moglo biti dovoljno dugo da izazove poremećaj. Vebster je rekao da će Iran biti oprezan u pogledu potpunog prekida isporuke nafte svom partneru u Pekingu. Teheran i Saudijska Arabija su takođe povećali izvoz nafte za skoro 10 odsto tokom februara. Kina je takođe preduzela korake da se zaštiti od energetskih šokova na Bliskom istoku. Prema Kpleru, firmi koja se bavi obaveštajnim podaci o robama, kineske rafinerije su do kraja 2025. uskladištile između 1,2 i 1,4 milijarde barela nafte, što bi moglo da potraje do tri meseca. Peking takođe diverzifikuje uvoz nafte kako bi sprečio preveliku zavisnost od jednog izvora, a Rusija, Saudijska Arabija, Irak i Malezija su takođe njegovi veliki snabdevači. Vebster kaže da ostaje da se vidi koliko će Kina imati problema kada je u pitanju protok nafte. Pored povećanih rezervi, ta zemlja je u velikoj meri ulagala u električna vozila, što ograničava potražnju kod kuće. Studija kompanije Rodijum grup (Rhodium Group) iz jula procenila je da sve veća flota električnih vozila u Kini smanjuje potražnju za naftom za više od milion barela dnevno. Taj nivo će verovatno dodatno porasti za oko 600.000 barela dnevno tokom sledeće godine. Pozicioniranje za uticajDok Kina nastoji da se snađe u novoj neizvesnosti na Bliskom istoku, analitičari kažu da će usmeriti pogled na predstojeći samit između Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga. Očekuje se da će višednevni sastanak pokriti niz pitanja, od bezbednosti oko Tajvana do izvoza mikročipova i trgovine. S obzirom na to da su oba lidera zainteresovana za posetu, Tramp i Si žele da postupaju oprezno dok situacija na Bliskom istoku oko Irana eskalira. "Prerano je reći kako će se situacija odvijati, ali Kinezi veoma pažljivo prate stvari i pragmatični su", rekla je za RSE Tereza Falon (Theresa Fallon), direktorka Centra za studije Rusije, Evrope i Azije. "Posle Venecuele, a sada i Irana, ovo bi moglo dati SAD dodatnu prednost pred aprilski sastanak." Falojn je ipak dodala da potezi SAD u Venecueli i Iranu takođe rizikuju normalizaciju ponašanja koje bi na kraju moglo da potkopa američke interese. Kina možda takođe čeka dok se američko-izraelska vojna akcija ne smiri kako bi učvrstila svoju poziciju na Bliskom istoku i s Iranom. Vebster takođe napominje da veze Pekinga s arapskim državama u regionu daleko prevazilaze Iran u pogledu stranih investicija, ali i po pitanju snabdevanja Kine naftom. "Interesi Kine su više usmereni ka arapskim državama nego ka Iranu", rekao je on. "One snabdevaju naftom i glavna su tržišta za sve tehnologije zelene energije koje Kina prodaje." Peking uglavnom smatra Teheran korisnim partnerom u svojim dugoročnim naporima da razblaži zapadni uticaj i mogao bi biti u poziciji da ima još veći uticaj na Iran posle aktuelnih vojnih napada. "Što iranski režim postaje slabiji, bilo zbog američkih ili izraelskih vojnih udara ili unutrašnjih nemira, to će postati diplomatski, ekonomski i tehnološki zavisniji od Kine", navodi se u izveštaju britanskog tink-tenka Četam haus (Chatham House) koji je objavljen nekoliko dana pre napada.

Posledice ubistva iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i mnogih visokih zvaničnika nisu izvesne dok se ne pojavi naslednik, izjavio je penzionisani general s četiri zvezdice Dejvid Petreus (David Petraeus ) koji je skoro je četiri decenije proveo u vojsci SAD, komandujući američkim snagama u Iraku i Avganistanu pre nego što je bio direktor (Centralne obaveštajne agencije) CIA 2011-12. godine. Iako je navedeni cilj američke vojne akcije stvaranje uslova koji bi mogli da omoguće Irancima – ili nezadovoljnim elementima unutar režima – da sruše rukovodstvo Islamske Republike, Petreus naglašava da ostaje da se vidi da li je to realno. U intervjuu za RSE/RL 2. marta, Petreus je podržao iskren izveštaje administracije predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) o operacijama, u kojima se navode značajna dostignuća uz gubitke vojnika i aviona. Pratite naš blog uživo. RSE: Kakva je vaša reakcija na komentare ministra odbrane i načelnika Združenog generalštaba? Petreus: Pa, mislim da su sekretar i načelnik Združenog generalštaba izneli veoma trezven, direktan i sveobuhvatan opis onoga što smo nastojali da uradimo: u opštim crtama su opisali šta smo uradili i postigli, što je izuzetno impresivno, a istovremeno priznajući rizike i izazove i gubitak četiri naša vojnika i tri naša F-15 aviona. RSE: Američki zvaničnici su opisali strategiju kao stvaranje mogućnosti za Iran i iranski narod da odluči o svojoj budućnosti. Dozvolite mi da se osvrnem na sukcesiju: šta znači smrt vrhovnog vođe Alija Hamneija? Kako njegovo uklanjanje u napadu obezglavljivanja menja unutrašnji balans snaga unutar Islamske Republike? Petreus: Pa, istina je da još ne znamo i nećemo imati odgovor dok ne saznamo ko će biti zamena. Navodno je postojao plan sukcesije, ali će se on zapravo sprovesti u skladu s ustavom, koji, kao što znate, predviđa privremeni savet predsednika, visokog sudskog zvaničnika i sveštenika, a zatim će se na kraju sastati Skupština stručnjaka i izabrati novog vrhovnog vođu. Dok ne saznamo ko je novi vrhovni vođa i da li je on pragmatičar ili neki drugi čvrsti ideolog poput dva prethodnika, teško je proceniti. Ono što bih primetio jeste da nije ubijen samo vrhovni vođa; ubijene su desetine drugih značajnih ličnosti režima – ekvivalenti, ako hoćete, ministra odbrane, načelnika Združenog štaba, vrhovnog komandanta Korpusa islamske revolucionarne garde i niz drugih veoma važnih lidera. Iako svi imaju zamenike, doći će do poremećaja njihovih kapaciteta, kao što je već slučaj. Sasvim je jasno da se muče da organizuju neku vrstu masovnih udara koje su primenili tokom 12-dnevnog rata. Svakako je bilo mnogo iranskih naređenja za napade, ali izgleda da je došlo do delegiranja ovlašćenja podređenim jedinicama da preduzmu akcije protiv onoga što su verovatno bili prethodno odobreni ciljevi. Neki od ovih napora su uspeli. Stotine i hiljade njih su odbijeni. Bilo je udara u mnogim zemljama u regionu. Većina je presretnuta, ali neki su prošli i naneli štetu nekim od naših baza u regionu. Jedan napad dronom je očigledno ubio tri vojnika u Kuvajtu. Takođe se dogodila tragedija u Izraelu, gde je pogođeno sklonište od bombi sa značajnim gubitkom života. Na kraju krajeva, ono što je predsednik jasno stavio do znanja – napominjući da je u svom prvom govoru pomenuo promenu režima, a kasnije pojasnio – jeste da su američke, izraelske i druge operacije namenjene stvaranju uslova koji bi mogli da omoguće narodu, a možda i nezadovoljnim elementima režimskih snaga, da sruše režim. Da li je to realno, ostaje da se vidi. RSE: Bela kuća navodi da Iran želi da ponovo pokrene pregovore i da će predsednik razgovarati s onim ko je na vlasti. Istovremeno, visoki iranski bezbednosni zvaničnici javno su odbacili razgovore. Ako SAD ponovo otvore razgovore, da li to znači da režim može da zadrži kontrolu, čak i ako je teško oštećen? Petreus: Ponovo, s obzirom na to da ne idemo na teren da ga eliminišemo, nisam siguran koje su druge opcije. Mislim da je bolje pitanje da li treba da Irancima pružimo bilo kakvu priliku za pregovore. Mislim da bi odgovor trebalo da bude ne. Ovo bi trebalo da bude razgovor između pobednika i poraženih – čak i ako poraženi još imaju kontrolu, ali su veoma teško oštećeni, razbijen i bez odbrane. Oni zaista nemaju odbranu sa značajnim kapacitetima protiv vazdušnog ili raketnog napada. Ovo bi uglavnom trebalo da bude jednosmeran razgovor: više ne obogaćujete uranijum; ne obnavljate niti ponovo formirate svoje raketne snage; i prestajete da podržavate ubilačke proksije u regionu koji su ubili hiljade Amerikanaca, Izraelaca i Arapa širom zemalja Zaliva. Tako bi trebalo da teku ti takozvani pregovori. Ostaje da se vidi da li će to biti održivo. Ako Iran ne pristane, imamo mogućnost da ponovo razmotrimo to pitanje, kao što smo to činili poslednjih nekoliko dana. RSE: S obzirom na vaše iskustvo u regionu, da li treba da očekujemo konsolidaciju Korpusa islamske revolucionarne garde, fragmentaciju unutar klerikalnog establišmenta ili pojavu alternativnog centra vlasti? Ko je sledeći? Da li ovo povećava verovatnoću kolapsa države ili unutrašnjeg sukoba, ili bi moglo da otvori prostor za drugačiji politički kurs? Petreus: Mislim da to nudi mogućnost rascepa. Karim Sadžadpur – koga veoma poštujem zbog njegove analize – citirao je iranskog akademika koji je primetio da je ranije režim bio 80 odsto onih koji su zaista verovali u njega – pripadnika tvrde linije i fundamentalista – i 20 odsto šarlatana, onih koji su tu iz koristi putu. Taj akademik sada kaže da je 80 odsto šarlatana i 20 odsto istinskih vernika. Ako je to slučaj, ovo bi bio trenutak da pragmatičari preuzmu kontrolu nad režimom, napominjući da je ono što je režim postigao od 1979. godine devalvacija iranskog rijala od 99 odsto, međunarodna izolacija i siromaštvo. To nije posebno veliki uspeh. Iran ima neke od najvećih rezervi sirove nafte na svetu – verujem treće – i drugi je po rezervama prirodnog gasa, kao i obrazovano stanovništvo i dugotrajnu civilizaciju. Kada bi neko mogao da ustane i kaže: "Hajde da zaustavimo ludilo"? Šta je donelo obogaćivanje uranijuma? Šta je donelo naoružavanje proksija na Bliskom istoku? Šta su donele akcije koje su rezultirale smrću toliko arapskih, izraelskih, pa čak i američkih suseda? RSE: Ako promena režima treba da dođe iznutra, koliko je to realno, s obzirom na to da su obični Iranci nenaoružani i da nisu organizovani? Petreus: Oni nemaju oružje, organizaciju niti stvarne vojne kapacitete. To može doći samo od elemenata unutar režima, koji imaju monopol na vojnu moć i liderstvo koje bi moglo da odvuče neke članove režima i okupi narod. Primećeno je da u situacijama poput ove, ljudi s najviše oružja i najvećom spremnošću da budu brutalni često pobeđuju. Ali bilo je i obojenih revolucija koje su okončale neke autoritarne režime posle raspada Sovjetskog Saveza i pada Berlinskog zida. To daje izvesnu nadu. Ipak, osnovna pretpostavka je da će režim biti veoma razbijen, okrvavljen i oslabljen, ali dovoljno kohezivan da preživi – preživeće s ogromnom štetom, gubicima i razaranjima. RSE: Kratkoročno, kakvoj politici bi Vašington trebalo da da prioritet kako bi zaštito regionalnu stabilnost dok istovremeno ostvaruje svoje ciljeve? Petreus: SAD, Izrael i drugi trebalo bi što pre da smanje iranska sredstva za odmazdu – njegovu sposobnost da poremeti slobodu plovidbe u Zalivu, minira Ormuski moreuz ili napadne brodove tamo. Verujem da su dva broda pogođena u širem području moreuza. Trebalo bi da smanjimo njegovu sposobnost da obnovi svoje najopasnije kapacitete – ne samo rakete i lansere, već i proizvodne pogone. Isto važi i za dronove, kratkog i dugog dometa, i za mornaričke brodove koji mogu da poremete Zaliv. SAD su navodno juče uništile otprilike devet takvih brodova. Takođe bi trebalo da integrišemo i ojačamo odbranu od iranskih raketa i dronova i da obezbedimo stabilizujuću, koordinirajuću ulogu. Kada sam komandovao Centralnom komandom, bilo je trenutaka kada države Zaliva nisu htele da međusobno razmenjuju svoje slike protivvazdušne odbrane, ali su je delili s nama. Na duži rok, cilj bi trebalo da bude Iran koji više nije ni približno toliko preteći, koji ne može da obogaćuje uranijum, koji ne može da postavlja rakete i koji ne podržava proksije. Ako ne pristane, Izrael i/ili Sjedinjene Države će možda morati ponovo da demonstriraju vojne kapacitete. RSE: Kako će ovi događaji uticati na iranske proksi grupe širom regiona? Kako bi SAD i njihovi partneri trebalo da se pripreme za moguću eskalaciju? Petreus: Prvo, shvatiti kapacitete posrednika. Svi su dramatično degradirani – među njima i Hezbolah – iako su juče ispalili nekoliko raketa ili projektila na Izrael, zbog čega će biti žestoko napadnuti. Hamas više nije značajna strateška pretnja, mada ostaje izazov jer je i dalje najjača oružana snaga u naseljenim delovima Gaze. Sirija više nije saveznik Irana. Već su dramatično oslabljeni. Ključ je spremnost za ono što bi mogli pokušati u podršci iranskim naporima. Izraelski pristup od 11. septembra se promenio; neće dozvoliti da se pretnje ponovo pojave kao u prošlosti.

Radio Slobodna Evropa je razgovarala sa stanovnikom iranskog grada Sanandadža, koji je opisao vazdušne napade za koje tvrdi da ih je izveo Izrael, a koji su pogodili vojne i bezbednosne lokacije u blizini stambenih oblasti. Prema svedočenju, obližnje kuće su teško oštećene, a civili povređeni. Zvanični podaci o žrtvama nisu objavljeni.

Izrael i Hezbolah nastavljaju međusobne napade, dok iz Saudijske Arabije i drugih zalivskih država u kojima se nalaze američke vojne baze stižu izveštaji o napadima.

Dvadeset sedam zemalja Evropske unije izdalo je zajedničko saopštenje u kojem izražava "najveću zabrinutost" pošto su ministri spoljnih poslova članica skoro tri sata razgovarali o američko-izraelskom napadu na Iran i potonjem vojnom odgovoru Teherana na nekoliko zemalja u regionu. Saopštenje, objavljeno u nedelju, odražava ograničen uticaj EU na Bliskom istoku i njenu smanjenu ulogu kao igrača u globalnoj politici. Kriza je istakla osnovne podele u EU koje ključaju ispod površine. Kriza je predvidljivo pokrenula niz sastanaka u Briselu čak i pošto je početni tvit predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen) – u kojem je navela da da će u ponedeljak prvo okupiti stručnjake za bezbednost u svojoj Komisiji – izazvao podsmeh jer, kako se navodi, ni rat ne može naterati Evropljane da žrtvuju svoje slobodno vreme. EU će pokušati da održi ministarski sastanak sa Savetom za saradnju zemalja Zaliva kasnije ove nedelje, a Kipar, koji sada predsedava EU, sazvao je sastanak o integrisanom političkom odgovoru na krizu za u utorak, koji se prethodno održavao tokom ranih faza rata u Ukrajini, epidemije Kovida i migracione krize 2015. Ključno pitanje biće koordinacija konzularne pomoći kako bi se građani EU vratili kući iz šireg regiona Bliskog istoka. Sam Kipar je morao da umanji potencijalnu pretnju Nikoziji kada je iranski dron pogodio britansku bazu na tom ostrvu. Kipar je saopštenje u kojem tvrdi da "nema nikakvih naznaka da je zemlja bila ugrožena". Šta još EU može da uradi?Evropska unija je već uvela različite vrste sankcija Iranu, uključujući i nedavno proglašenje Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) terorističkom organizacijom. Šefica spoljne politike Kaja Kalas (Kallas) iznela je ideju o proširenju pomorske misije EU Aspides. Ta misija u Crvenom moru, pokrenuta je pre dve godine kako bi branila međunarodne brodove od napada Huta. Međutim, misija ima čisto odbrambenu svrhu i namenjena je povećanju pomorskog nadzora i pratnje trgovačkih brodova, a ne bi mogla, na primer, da spreči blokadu Ormuskog moreuza. Umesto toga, EU bi trebalo da pokuša da ostane na istoj strani. Zemlje E3 – Francuska, Nemačka i Velika Britanija, koja nije u EU – već su obećala da će pomoći Sjedinjenim Državama ako bude potrebno. Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) rekao je da nije vreme da "držimo lekcije našim partnerima i saveznicima", dok je, s druge strane spektra, španski premijer Pedro Sančez (Sanchez) osudio američko-izraelske napade i insistirao da se u saopštenju EU pomene "puno poštovanje međunarodnog prava". Paralelno, Mađarska i Slovačka su iskoristile diskusiju o Iranu i izglede za veće cene nafte da bi se zalagale za nastavak protoka nafte kroz cevovod Družba. Dve zemlje bez izlaza na more pozvale su Evropsku komisiju da izvrši veći pritisak na Ukrajinu da popravi infrastrukturu iz sovjetskog doba. S druge strane, jastrebovi po pitanju Ukrajine na severu i istoku Evrope uzvratili su da će veće cene koristiti Kremlju i pozvali na brzo usvajanje pomorske zabrane nafte iz Rusije, što su sprečavale Mađarska i Slovačka. Drugim rečima, EU je nažalost previše zamršena da bi uskoro izašla s bilo čim konkretnim.

Sa video snimaka objavljenih na društvenim mrežama može se videti vojni avion koji pada sa neba i osobu koja se padobranom spušta iznad Al Džahre u Kuvajtu. Američki vojni zvaničnici saopštili su da su tri američka borbena aviona oborena prijateljskom vatrom kuvajtske protivvazdušne odbrane, što je prvo obaranje američkog aviona od početka američko-izraelskog rata protiv Irana tokom vikenda. Dodaje se i da se svih šest članova posade u tri aviona F-15 katapultiralo i padobranima spustilo na zemlju.

Satelitski snimci "pre i posle", objavljeni 1. marta, prikazuju veliku štetu na raketnim bazama, radarima i avio objektima u Iranu nakon masovnih američkh i izraelskih vazdušnih napada. Jedan set snimaka prikazuje kompleks u Teheranu koji je pripadao vrhovnom vođi Irana, ajatolahu Aliju Hamneiju, koji je poginuo u udaru 28. februara.

Sjedinjene Američke Države su u ponedeljak naznačile da će nastaviti vazdušne napade na Iran, dok je Teheran nastavio da ispaljuje rakete i dronove na mete širom Zaliva i Bliskog istoka usred strahova da bi se sukob mogao proširiti van regiona. Američki zvaničnici su objavili da je četvrti američki vojnik preminuo usled povreda zadobijenih u iranskim uzvratnim napadima i da su tri američka borbena aviona oborena u prijateljskoj vatri iznad Kuvajta. Izrael je dotle proširio napade na Hezbolah u blizini Bejruta, dok su ti militanti koje podržava Iran ispaljivali rakete na Izrael. U svojim prvim javnim komentarima od početka rata, predsednik Donald Tramp je rekao da je iz Teherana dolazila neposredna pretnja. "Ovo je bila naša poslednja najbolja prilika da udarimo... i eliminišemo nepodnošljive pretnje koje predstavlja ovaj bolesni i zlokobni režim", rekao je Tramp na događaju u Beloj kući. On je dodao da je razvoj raketa dugog dometa i nuklearnog oružja u Iranu mogao da ugrozi ne samo region, "već i američki narod". Pratite naš blog uživo o napadima SAD i Izraela na IranPošto su mnogi iranski visoki zvaničnici ubijeni u izraelskim i američkim napadima, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, preostalo liderstvo zemlje je požurilo da postavi nove zvaničnike. Ali Laridžani, šef Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost zemlje, odbacio je ideju o pregovorima s Vašingtonom, za šta je Tramp sugerisao da je moguće. "Nećemo pregovarati sa Sjedinjenim Državama", napisao je Laridžani na X, navodeći da Iran deluje u samoodbrani. Američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) je rekao da Vašington neće ograničiti svoje opcije. "U Iranu nema američkih trupa", rekao je Hegset novinarima u Pentagonu. "Ali nećemo se upuštati u to šta ćemo ili nećemo uraditi." "Ovo nije takozvani rat za promenu režima. Ali režim se svakako promenio. I svet je danas bolji zbog toga", rekao je on. "Nismo započeli ovaj rat, ali ćemo ga završiti", izjavio je Hegset. U nizu intervjua za američke medije, Tramp je dao različita opravdanja zašto je naredio napad, koji je sada u trećem danu. Među njima su uništavanje iranskih raketnih kapaciteta, demontaža proizvodnje raketa, gađanje pomorske i bezbednosne infrastrukture i sprečavanje Irana da dobije nuklearno oružje. Hegset je dotle insistirao da kampanja neće ličiti na prošle američke ratove poput invazije na Irak 2003. godine, protiv koje su se mnogi Amerikanci okrenuli pošto se sukob odužio. On, ipak, nije isključio mogućnost da američko vojno osoblje zapravo bude raspoređeno na terenu u Iranu. "Ovo nije Irak. Ovo nije beskrajno", rekao je Hegset. "Ne morate tamo odvesti 200.000 ljudi i ostati 20 godina. Dokazali smo da možete postići ciljeve koji unapređuju američke interese, a da pritom ne budemo glupi." Poginuo četvrti američki vojnikČetvrti američki vojnik koji je poginuo, teško je ranjen tokom početnih iranskih uzvratnih napada, navela je Centralna komanda SAD u saopštenju u ponedeljak. Još nekoliko je teško povređeno. Tramp je ranije upozorio da su moguće dodatne žrtve. "Nažalost, verovatno će ih biti još pre nego što se završi", rekao je, dodajući da bi operacije mogle da traju četiri nedelje ili "dok se svi naši ciljevi ne ostvare". Tri borbena aviona F-15 srušila su se u Kuvajtu nakon što ih je greškom pogodila kuvajtska protivvazdušna odbrana, rekli su američki zvaničnici. Svih šest članova posade padobranima se spustilo na zemlju i prebačeno je u bolnice na lečenje. Kako se sukob intenzivira, Teheran je tražio diplomatsku podršku van regiona. Kina je ponovo potvrdila svoju podršku Iranu tokom telefonskog razgovora između ministra spoljnih poslova Vang Jija i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija. Rusija je takođe izrazila podršku Teheranu – predsednik Vladimir Putin je dan ranije osudio ubistvo Hamneija i kritikovao eskalaciju vojne akcije. Borbe su se proširile regionom i izraelske snage su prijavile "širok talas" udara u Teheranu, a Iran je pokrenuo napade raketama i dronovima na Izrael i države Zaliva u kojima se nalaze američke baze. Izvešteno je da je pogođena saudijska rafinerija nafte, dok su vlasti u Kuvajtu pomerile komercijalne avione dok su rakete prelazile vazdušnim prostorom Zaliva. Eskalacija je izazvala velike poremećaje u avijaciji. Er Indija (Air Inbdia) je obustavila nekoliko ruta ka Evropi i Zalivu, a Etihad ervejz (Etihad Airways) je privremeno obustavio letove ka Abu Dabiju i iz tog grada. Izraelski aerodrom Ben Gurion je saopštio da će se letovi postepeno nastavljati u zavisnosti od bezbednosnih uslova, dok je Jordan najavio delimično zatvaranje vazdušnog prostora svake noći. Podaci o praćenju letova pokazali su da avioni izbegavaju velike delove Bliskog istoka. Neke avio-kompanije su otkazale letove ka Kipru pošto su dronovi pogodili britansku bazu na tom ostrvu. Velika Britanija je saopštila da je jedna od njenih baza na Kipru izgleda bila gađana; kiparski predsednik Nikos Hristodulides rekao je da je dron Šahed pao na vazduhoplovnu bazu Akrotiri, izazvavši manju štetu i vlasti su evakuisale drugi po veličini aerodrom na ostrvu pošto su presretnuti drugi dronovi. Kipar je saopštio da će tražiti garancije da će baze na ostrvu biti korišćene samo u humanitarne svrhe.

Snimci mobilnih telefona koji prikazuju jezike plamena i gust, crni dim koji kulja sa broda u Ormuskom moreuzu zloslutna su slika koja potkrepljuje strahove od poremećaja globalnog snabdevanja naftom usred sukoba SAD i Izraela sa Iranom. Moreuz je vitalna globalna trgovinska ruta za naftu i tečni prirodni gas. "Skajlajt", tanker za naftu i hemikalije od 7.600 tona, nalazio se severno od omanske luke Hasab, blizu najuže tačke moreuza gde je brodski put širok samo 3 kilometra. Bio je to jedan od tri civilna broda za koje se navodi da su pogođeni u regionu 1. marta, dok je Centralna komanda SAD saopštila da je udarila u iransku mornaričku korvetu u blizini. Usred previranja, Rojtersova analiza podataka sa veb stranice MarineTraffic pokazala je da je najmanje 150 brodova, uključujući mnoge tankere za naftu i gas, ispustilo sidro. Kako se činilo da su brodovi stajali, pojavili su se suprotstavljeni izveštaji o tome da li je Iran proglasio moreuz zatvorenim. Još uvek nema panike"Vidimo da je moreuz otvoren. Ali ono što sprečava brodove i zašto mnoge međunarodne naftne kompanije savetuju da se moreuz ne koristi jeste osiguranje", rekla je Amena Bakr, šefica istraživanja za Bliski istok i OPEK+ u kompaniji za trgovinske obaveštajne podatke Kpler, tokom vebinara 1. marta. "Troškovi osiguranja su toliko visoki da nijedan brod ne bi mogao sebi da priušti ili ne želi da rizikuje prolazak kroz moreuz u ovom trenutku", dodala je. " Onog trenutka kada tržište dobije tu vest - da je moreuz zatvoren, da više nema protoka sirove nafte i tako dalje — tada će nastupiti panika". Za sada se to nije dogodilo. Ipak, cena globalne referentne nafte marke Brent porasla je za čak 10 procenata 1. marta i mnogi analitičari su očekivali da će cene dalje rasti. "Očekujemo da će cene (posle vikenda) biti mnogo bliže 100 dolara po barelu i možda će premašiti taj nivo ako dođe do produženog prekida rada moreuza", rekao je za Rojters Ajaj Parmar, direktor za energetiku i preradu nafte u kompaniji ICIS. Bakr je zauzela konzervativniji stav, ali je rekla da će uticaj ovog rata na globalne cene nafte biti mnogo veći nego tokom 12-dnevnog sukoba sa Iranom u junu 2025. godine. "Tokom tog sukoba, cena nafte je skočila na 80 dolara, a zatim je ponovo pala. Sada je ovo manje orkestrirani sukob. Ovaj drugi bio je gotovo predstava. Imali ste vatromet, zemlje su upozoravale druge zemlje unapred da će ih pogoditi", rekla je ona. Govoreći iz Dubaija, za koji je Bakr rekla da je u stanju šoka zbog iranskih napada "bez presedana", dodala je: "Sada ne dobijamo ova upozorenja. Dakle, nalazimo se u potpuno drugoj zoni. Očekujem da će cene nafte biti između 85 i 90 dolara". Ulazak OPEK+ i RusijeVisoke cene nafte mogle bi stvoriti širi ekonomski šok, da podstaknu inflaciju i intenzivne političke pritiske u mnogim zemljama. Postoji mnogo načina na koje bi sukob sa Iranom mogao izazvati rast cena. Iranska nafta je pod oštrim sankcijama, ali zemlja i dalje prodaje veliku količinu nafte Kini, na primer. Ako se ove zalihe prekinu usred dugotrajnog rata, Kina će morati da ih potraži negde drugde. U međuvremenu, potencijalni iranski napadi dronovima ili raketama navodno su doveli do zatvaranja proizvodnje naftnih polja u Iraku kao mere predostrožnosti. Ako se zatvori Ormuski moreuz, to će uticati i na izvoz nafte iz Kuvajta i drugih država Persijskog zaliva. Postoje alternativne izvozne rute, korišćenjem cevovoda preko pustinje Saudijske Arabije, ali je kapacitet ograničen. Proizvođači nafte iz OPEK+ sastali su se 1. marta kako bi se dogovorili o povećanju proizvodnje za 206.000 barela dnevno kako bi se nadoknadili potencijalni rizici u pogledu cena. Grupu čine osam zemalja: Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman. "Zemlje će nastaviti pažljivo da prate i procenjuju tržišne uslove i... ponovo su potvrdile važnost usvajanja opreznog pristupa", navodi se u saopštenju. U saopštenju nije spomenut sukob sa Iranom. Ali, jeste u posebnom saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova u kom se upozorava da bi zaustavljanje brodova u Ormuskom moreuzu mogla "stvoriti značajan disbalans na globalnim tržištima nafte i gasa". U stvari, to je disbalans od kog bi Rusija mogla imati koristi. Niske globalne cene nafte i oštre sankcije ruskoj nafti, uključujući ograničenje cena koje je nametnula G7, snažno su pogodile zemlju. Izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha iz februara navodi da su ruski prihodi od izvoza sirove nafte opali za 18 procenata u poslednjoj godini. Jedan od glavnih ruskih kupaca je Kina. Pad globalne ponude nafte mogao bi značiti dobrodošao porast kineskih porudžbina kako bi se nadoknadio manjak iz Irana ili drugih dobavljača iz Persijskog zaliva.

Snimci prikazuju dim širom Teherana, dok Izrael, prema izveštajima, gađa centralne delove prestonice. Iran je uzvratio raketnim napadima na američke i izraelske ciljeve. U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nova iranska vlada želi da nastavi pregovore. "Prihvatio sam da razgovaramo", naveo je Tramp.