Decenijama je većina velikih američkih tehnoloških kompanija i investitora izbegavala Pentagon. Neke je odbijao lavirint pravila za ugovore čime je većina poslova ostavljena gigantima poput Lokid Martina (Lockheed Martin) i Ar-Ti-Eksa (RTX). Drugi su imali problem s etičkim pitanjima pravljenja oružja i sistema za nadzor. Međutim, opšta invazija Rusije na Ukrajinu, sukob između Izraela i Hamasa – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – kao i brzi vojni uspon Kine promenili su tu računicu. Nestao je otpor s kojim se Gugl (Google) suočio 2018. godine kada je dozvolio Pentagonu da koristi njegovu veštačku inteligenciju za analizu snimaka s dronova radi identifikacije meta. Ta odluka je izazvala buru unutar giganta Silicijumske doline. Protesti zaposlenih primorali su rukovodstvo da odustane od sporazuma. Negativna reakcija, koju je pokrenula glasna manjina unutar Gugla, odražavala je rasprostranjenu nelagodu među nekim radnicima u tehnološkoj industriji zbog toga što se njihove inovacije koriste za smrtonosne ili etički upitne vojne svrhe. Taj otpor je uglavnom nestao, ustupajući mesto investitorima rizičnog kapitala koji ulažu milijarde u startapove u oblasti odbrambene tehnologije, dok inženjeri odlaze iz nekih od najvećih američkih kompanija kako bi pravili sledeću generaciju oružja za bojno polje. "Svaka kompanija s kojom razgovaram želi da se uveri da ako postoji nešto što može da uradi, to i uradi", rekao je podsekretar Pentagona za istraživanje i inženjering Emil Majkl (MIchael), na konferenciji o odbrambenoj tehnologiji u Vašingtonu prošlog meseca, napominjući da su dani kada je Silicijumska dolina izbegavala rad za vojsku "potpuno gotovi". Nagrade su jasne. Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) razmatra budžet za odbranu od hiljadu milijardi dolara. OpenAI, kompanija za veštačku inteligenciju sa sedištem u San Francisku, potpisala je u junu ugovor o odbrani vredan 200 miliona dolara, svoj prvi formalni ugovor s Pentagonom. Prethodnog meseca, Meta je objavila da se udružuje s Andurilom kako bi pravili uređaje proširene stvarnosti (XR) za američku vojsku. Ovaj razvoj događaja podstakao je inženjere i investitore da usmere svoj talenat i novac u tehnologije dvostruke namene koje mogu služiti i u komercijalne i u vojne svrhe. Neki analitičari kažu da se Silicijumska dolina na neki način vraća svojim korenima. Mnogo pre nego što je postao centar za svakodnevne aplikacije i pametne telefone, taj region je proizašao iz federalnih investicija u elektroniku, poluprovodnike i računarstvo u vreme Hladnog rata. "Svedoci smo prave promene", rekao je Radž Šah (Raj Shah), bivši pilot Ratnog vazduhoplovstva koji je predvodio prvu Jedinicu za inovacije u odbrani Pentagona, a sada je jedan od čelnika Šild kapitala (Shield Capital), fonda rizičnog kapitala fokusiranog na startape u odbrani. "Pametni inženjeri govore: 'Vidim šta se dešava u Izraelu, vidim šta se dešava u Ukrajini i ne mogu naš način života uzimati zdravo za gotovo. Umesto da pravim aplikaciju za deljenje fotografija, napraviću nešto što će pomoći u očuvanju ovog mira'", rekao je on Novac tečeRizični kapital, kompanije privatnog kapitala i druge tehnološke kompanije uložile su više od 28 milijardi dolara u taj sektor u prvoj polovini 2025. godine, što je već premašilo najskorije ukupne iznose za celu godinu. Poređenja radi, u celoj 2019. godini samo 18 milijardi dolara je ušlo u odbrambenu tehnologiju, navodi Pičbuk (PitchBook). Nagli porast finansiranja obuhvata autonomne sisteme, robotiku, softver, sajber bezbednost, nove materijale, svemirsku tehnologiju, biotehnologiju, kvantno računarstvo i skladištenje energije. Pomažu i povećanja odbrambenih budžeta u inostranstvu. Saveznici NATO-a su se u junu saglasili da povećaju vojnu potrošnju na pet odsto BDP-a, s 3,5 odsto za osnovnu odbranu i 1,5 odsto za povezane oblasti kao što su sajber bezbednost i odbrambena industrijska baza. Pojednostavljene procedure nabavke takođe olakšavaju startapovima da se nadmeću. Ipak, prodor u Pentagon ostaje jedan od najtežih izazova u tom poslovanju. Čak su i Spejseks (SpaceX) i Palantir - dve najuspešnije novajlije u odbrambenoj industriji u poslednjih nekoliko decenija – morali da tuže Ministarstvo odbrane da bi dobili ugovore. Akreditivi su potrebni samo za ulazak, a svaki od osam centara za nabavke u Pentagonu ima različita pravila, budžete i vremenske rokove. Civilni naknadni postupci su retki, a nazivi radnih mesta su često nerazumljivi. "Odbrana nije kao druga tržišta. Posedovanje najbolje tehnologije će vas dovesti samo do određene tačke. Uspeh takođe zavisi od razumevanja kako vlada kupuje, ko donosi odluke i kako se uskladiti s dugoročnim programima", nedavno je naveo Point72 venčrs (Point72 Ventures), kompanija u vlasništvu milijardera Stiva Koena (Steve Cohen), koja je fokusirana na startape u odbrambenoj industriji. Metju Stekman (Matthew Steckman), predsednik i glavni poslovni direktor kompanije Anduril, jednog od najvećih startapova u oblasti odbrambene tehnologije po tržišnoj vrednosti, rekao je da Pentagon pojednostavljuje način na koji nabavlja oružje, ali da se startapovi i dalje muče da dobiju velike narudžbine koje im omogućavaju da se prošire. "Ako želim da postanem trajni kapacitet, ili čak trajna javna kompanija – što je ambicija mnogih kompanija koje finansiran rizičan kapital – moram da pronađem način da s tih malih fondova finansiranja skočim u glavne budžete", rekao je on za RSE. Prošle godine, Pentagon je potrošio oko dve milijarde dolara na proizvode startapova u oblasti odbrane – što je delić njegovog budžeta od 850 milijardi dolara, pokazuju podaca Silikon veli difens grup (Silicon Valley Defense Group), neprofitne organizacije osnovane da premosti odnose između tehnološke zajednice i Pentagona. Promena stava investitora prema odbrambenoj industriji usledila je u vreme kada analitičari upozoravaju da američka industrijska baza nije spremna za dugotrajan sukob poput ukrajinskog, gde se, na primer, desetine hiljada dronova lansiraju svakog meseca. Decenijama, kažu oni, SAD su davale prioritet skupim, visoko sofisticiranim sistemima poput lovca F-35 i raketa Patriot – platformama koje je teško proizvesti brzo ili u velikim količinama. "U novoj fizici bojnog polja, ako ne možete da proizvodite, gubite. I svaka vojna vežba u osnovi to kaže", rekao je Stekman. Smanjenje ekstremnih zahteva za performanse, dodao je, može doneti "ogromne dobitke u proizvodnji". Andurilove krstareće rakete Barakuda-M, na primer, zahtevaju samo 10 alata za izgradnju, što omogućava brzo povećanje proizvodnje. Mnogi startapovi takođe teže modularnim dizajnima, što olakšava zamenu delova ili softvera kako se razvijaju borbeni uslovi. To je model pozajmljen od komercijalnih giganata poput Epla (Apple) i Tesle. Preplavljeni rizičnim kapitalom, startapovi takođe ubrzavaju razvoj i izradu prototipova, zaobilazeći tradicionalne decenijske cikluse nabavke vlade. Anduril je koristio privatno finansiranje za dizajniranje i postavljanje na tržište Roudranera (Roadrunner) – aviona za višekratnu upotrebu s vertikalnim poletanjem – za samo dve godine. Pentagon je nagradio taj trud ugovorom od 250 miliona dolara za 500 aviona Roudraner, koji mogu da presretnu pretnje iz vazduha. Majkl, šef istraživanja u Pentagonu, rekao je da želi da više firmi iskoristi svoj kapital za razvoj inovativnih sistema. "Vlada ne može da preuzme sav rizik na rizičnim projektima. Kada postoji više zajedničkog rizika, to će dovesti do brzine, to će dovesti do inovacija", rekao je on.

Anastasija Ignatova, pokćerka generalnog direktora ruskog državnog konglomerata Rostec, pojavila se zajedno s holivudskim zvijezdama u kalendaru proizvođača guma Pirelli za 2017. godinu.EU navodi njeno pojavljivanje u tom kalendaru kao dokaz da ima koristi od veza sa Sergejem Čemezovim (Chemezov), podržavajući sankcije uvedene 2022. godine.Ignatova osporava sankcije pred sudom EU, tvrdeći da ne ostvaruje korist od bliskosti sa Čemezovim.Sergej Čemezov, blizak saveznik Vladimira Putina, pod sankcijama je EU još od 2014. godine zbog podrivanja teritorijalnog integriteta Ukrajine.Nicole Kidman, Penélope Cruz, Uma Thurman, Kate Winslet... A Anastasija Ignatova? U 2017. godini, Ignatova je bila jedina osoba koja nije glumica niti poznata ličnost, a pojavila se u umjetničkom godišnjem kalendaru italijanske kompanije Pirelli, zajedno sa holivudskim zvijezdama poput Alicie Vikander, Julianne Moore, Helen Mirren i Leye Seydoux. Ignatova, koja je široj javnosti u Rusiji i van nje slabo poznata, jeste pokćerka Sergeja Čemezova – direktora državnog konglomerata Rostec, koji proizvodi oružje korišćeno u ratu Rusije protiv Ukrajine, i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsjednika Vladimira Putina. Sada Evropska unija koristi pojavu Anastasije Ignatove u tom kalendaru kao jedan od dokaza u prilog odbijanju da ukine sankcije koje su joj uvedene u aprilu 2022. godine zbog ruske invazije na Ukrajinu, otkrila je istraživačka jedinica "Systema" Radija Slobodna Evropa. Anastasija Ignatova vodi pravnu borbu protiv sankcija pred sudom Evropske unije, tvrdeći da nema koristi od imovine koju kontroliše njen očuh Sergej Čemezov, koji je pod sankcijama EU još od 2014. godine zbog podrivanja teritorijalnog integriteta Ukrajine. "Jedini vjerovatni razlog"Savjet Evropske unije se ne slaže s tim. U nacrtu pisma koje je istraživačka jedinica "Systema" Radija Slobodna Evropa dobila, Savjet EU navodi da je njena pojava u kalendaru Pirelli jedan od nekoliko dokaza da ona ima koristi od veze sa Čemezovim. Partnerstvo koje je tada postojalo između Pirellija i Rosteca bilo je, kako se navodi u pismu, "jedini vjerovatni razlog" zašto je Ignatova uopšte uključena u kalendar. Njeno pojavljivanje, prema Savjetu, "osvjetljava blisku vezu" između nje i Čemezova. Kalendar obično prikazuje "poznate ličnosti iz globalnog šou-biznisa, a sigurno ne univerzitetske profesore", stoji u pismu. Na zvaničnoj stranici kalendara, Ignatova je opisana kao profesorka političke teorije na Moskovskom državnom univerzitetu i "poseban gost" kojeg je fotograf Peter Lindbergh upoznao 2015. godine. "Systema" je pokušala da dobije komentar od Ignatove i kompanije Pirelli, ali nijedna strana nije odmah odgovorila na zahtjeve. Evropska unija je ovog mjeseca odlučila da produži zabranu izdavanja viza i zamrzavanje imovine Anastasiji Ignatovoj, kao i za više od 2.600 drugih osoba i entiteta, do sredine marta 2026. godine. Putin i Čemezov u DrezdenuU nacrtu pisma koje je dobila istraživačka jedinica "Systema", Savjet EU navodi tri imovinska dokaza da Ignatova ima koristi od veze sa svojim očuhom Sergejem Čemezovim: kompaniju sa sjedištem u Belizeu pod nazivom Elsamex, vilu u Marbelji (Španija), i superjahtu vrijednu 130 miliona dolara po imenu Valerie, za koju Ignatovini advokati tvrde da je prodata. Savjet EU izražava sumnju u tu tvrdnju. Ignatova (38) je kćerka supruge Sergeja Čemezova, Jekaterine Ignatove, iz njenog prvog braka. Magistrirala je političke nauke na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose 2013. godine i držala je predavanja na toj instituciji. Koautorka je monografije o "državnoj politici u oblasti visoke tehnologije", u kojoj je Čemezov naveden kao urednik. Godine 2017. Ignatova je postala direktorka kompanije Farmapt, koja prema poslovnom registru nema drugih zaposlenih. Takođe je povezana sa firmom koja posjeduje nekretninu u Moskvi procijenjenu 2020. godine na 7 miliona dolara. Sergej Čemezov (72) je generalni direktor Rosteca od 2007. godine. Blizak je Vladimiru Putinu još od vremena kada su kao sovjetski KGB oficiri služili u komunističkoj Istočnoj Njemačkoj 1980-ih, gdje su živjeli u istoj zgradi u Drezdenu. Kada je Putin 1996. postao zamjenik šefa kabineta predsjednika Borisa Jeljcina, imenovao je Čemezova za šefa odjeljenja za spoljne ekonomske odnose u Kremlju. Čemezov je javno podržao invaziju na Ukrajinu i ponavljao Putinove narative, optužujući Sjedinjene Američke Države i njihove zapadne saveznike da su izazvali sukob i upozoravajući da time rizikuju globalni rat.

Poljske vlasti su saopštile da su dve osobe privedene zbog sumnje da su 15. septembra upravljali dronom iznad državnih zgrada - državljani Belorusije i Ukrajine, prenosi AP. Dron, koji je primećen kako leti iznad predsedničke palate Belvedere u glavnom gradu Varšavi, neutralisale su Službe državne zaštite. Dvoje osumnjičenih su "mlada Beloruskinja" i Ukrajinac "u ranim dvadesetim godinama", rekao je Jacek Dobržinski, portparol ministra za koordinaciju specijalnih službi. Premijer Donald Tusk je prvobitno napisao na društvenim mrežama u ponedeljak uveče da su "dva beloruska državljanina" privedena. Nije bilo odmah jasno zašto su početne informacije bile netačne. Službe državne zaštite su saopštile da je policija ispitivala osumnjičene preko noći. "Poričemo glasine da je u pitanju masovna špijunska akcija", rekao je Dobržinski dodajući da je prerano za potvrdu bilo kakvih dodatnih detalja. Zemlja je u stanju visoke pripravnosti nakon što je više ruskih dronova prešlo granice zemlje prošle nedelje. NATO je poslao borbene avione da obore dronove. Tada su zapadni borbeni avioni prvi put tokom rata oborili ruske dronove, što je izazvalo nove strahove u regiji koja je na ivici sukoba još od 2022. kada je Moskva pokrenula totalnu invaziju. Rusija je saopštila da nije ciljala Poljsku u sredu, a saveznik Moskve, Belorusija, tvrdi da su dronovi skrenuli s kursa jer su bili ometani. Međutim, pojedini evropski lideri su uvereni da su upadi bili namerna provokacija Rusije.

Robert Redford, holivudski glumac i reditelj, preminuo je 16. septembra u 89. godini, prenosi AP. Redford je preminuo "u svom domu na Sandensu u planinama Jute — mestu koje je voleo, okružen onima koje je voleo", rekla je publicistkinja Sindi Berger u saopštenju. Uzrok smrti nije naveden. Nakon što se proslavio šezdesetih godina prošlog veka, Redford je bio jedna od najvećih zvezda sedamdesetih godina u filmovima kao što su "Kandidat", "Svi predsednikovi ljudi" i "Kakvi smo bili". Među njegovim kolegama glumcima sa kojima je sarađivao bili su Džejn Fonda, Meril Strip i Tom Kruz. Dobio je Oskara za najboljeg reditelja za film "Obični ljudi" iz 1980. godine, koji je takođe osvojio nagradu za najbolji film 1980. godine. Filmske uloge nakon 70-ih postale su sporadičnije jer se Redford koncentrisao na režiju i produkciju, i na svoju novu ulogu u pokretu nezavisnog filma 1980-ih i 90-ih kroz svoj Sandens institut. Godine 2018. pojavio se u onome što je nazvao svojim oproštajnim filmom "Starac i puška". "Jednostavno mislim da sam imao dugu karijeru kojom sam veoma zadovoljan. Prošlo je toliko vremena, otkako sam imao 21 godinu", rekao je za AP neposredno pre nego što je film izašao. "Mislim da je sada, kada ulazim u 80-te, možda vreme da se pomerim ka penziji i provedem više vremena sa suprugom i porodicom", rekao je on tada.

Evropska unija je 16. septembra upozorila da će izraelski kopneni napad na grad Gazu povećati broj smrtnih slučajeva i razaranja i pogoršati već "katastrofalnu" humanitarnu situaciju na toj teritoriji. "EU je dosledno pozivala Izrael da ne intenzivira svoje operacije u gradu Gazi", rekao je portparol EU Anuar El Anuni. "Vojna intervencija će dovesti do većeg razaranja, većeg broja smrtnih slučajeva i većeg broja raseljavanja, a jasno smo stavili do znanja da će to takođe pogoršati već katastrofalnu humanitarnu situaciju i ugroziti živote talaca", rekao je on, prenosi AFP. Komesari EU će se u sredu složiti da uvedu nove sankcije protiv Izraela zbog rata u Gazi, saopštila je istog dana portparolka komisije, prenosi Reuters. "Sutra će komesari usvojiti paket mera protiv Izraela. Konkretno, predlog za suspenziju određenih trgovinskih odredbi u sporazumima između EU i Izraela ", rekla je novinarima portparolka Paula Pinjo. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je 11. septembra da će tražiti sankcije i delimičnu obustavu trgovine sa Izraelom zbog rata u Gazi. EU, koja broji 27 zemalja, duboko je podeljena u svom pristupu Izraelu i Palestincima i nije jasno da li će se pronaći većina koja će podržati sankcije i trgovinske mere, preneo je ranije AP. Istražitelji Ujedinjenih nacija optužili su 16. septembra Izrael da je počinio genocid u Gazi u pokušaju da "uništi Palestince" tamo i okrivili izraelskog premijera i druge visoke zvaničnike za podsticanje. Izraelski ambasador pri UN u Ženevi Danijel Meron nazvao je izveštaj "skandaloznim" i "lažnim". Skoro 65.000 ljudi je ubijeno u Gazi od početka rata, prema podacima ministarstva zdravlja u Gazi kojom upravlja Hamas, a koje Ujedinjene nacije smatraju pouzdanim. Rat u Gazi počeo je nakon smrtonosnog napada Hamasa, palestinske grupe koju SAD i EU smatraju terorističkiom, 7. oktobra 2023. godine unutar Izraela.

Istražitelji Ujedinjenih nacija optužili su 16. septembra Izrael da je počinio genocid u Gazi u pokušaju da "uništi Palestince" tamo i okrivili izraelskog premijera i druge visoke zvaničnike za podsticanje. Nezavisna međunarodna istražna komisija UN (COI), koja ne nastupa u ime svetske organizacije, utvrdila je da se "genocid dešava u Gazi i da se nastavlja dešavati", rekla je šefica komisije Navi Pilaj za AFP. "Odgovornost je na državi Izrael", rekla je ona. Komisija, zadužena za istragu stanja prava na okupiranim palestinskim teritorijama, objavila je svoj najnoviji izveštaj skoro dve godine nakon što je izbio rat u Gazi nakon smrtonosnog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine unutar Izraela. Palestinsku grupu Hamas Sjedinjene Američke Države i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Skoro 65.000 ljudi je ubijeno u Gazi od početka rata, prema podacima ministarstva zdravlja u Gazi kojom upravlja Hamas, a koje Ujedinjene nacije smatraju pouzdanim. Velika većina stanovnika Gaze je raseljena bar jednom, a masovna raseljavanja su u toku dok Izrael pojačava napore da preuzme kontrolu nad gradom Gazom, gde su UN proglasile potpunu glad. Istraživači su zaključili da su izraelske vlasti i snage od oktobra 2023. godine počinile "četiri od pet dela genocida" navedenih u Konvenciji o genocidu iz 1948. godine. To su "ubijanje članova grupe, nanošenje teških telesnih ili mentalnih povreda članovima grupe, namerno nametanje grupi uslova života sračunatih na njeno fizičko uništenje u potpunosti ili delimično i nametanje mera usmerenih na sprečavanje rađanja unutar grupe". Istražitelji su saopštili da eksplicitne izjave izraelskih civilnih i vojnih vlasti, zajedno sa obrascem ponašanja izraelskih snaga "ukazuju na to da su dela genocida počinjeni sa namerom da se unište... Palestinci u Pojasu Gaze kao grupa". U izveštaju se zaključuje da su izraelski predsednik Isak Hercog, premijer Benjamin Netanjahu i bivši ministar odbrane Joav Galant "podstakli na izvršenje genocida i da izraelske vlasti nisu preduzele mere protiv njih kako bi kaznile ovo podsticanje". "Odgovornost za ove zverske zločine leži na izraelskim vlastima na najvišim nivoima", izjavila je Pilej, bivša južnoafrička sudija koja je nekada bila na čelu međunarodnog tribunala za Ruandu, a takođe je bila i šefica UN za ljudska prava. Komisija nije pravno telo, ali njeni izveštaji mogu predstavljati diplomatski pritisak i poslužiti za prikupljanje dokaza za sud. Pilaj je za AFP rekla da komisija sarađuje sa tužiocem Međunarodnog krivičnog suda. "Podelili smo hiljade informacija sa njima", rekla je. "Međunarodna zajednica ne može da ćuti o genocidnoj kampanji koju je Izrael pokrenuo protiv palestinskog naroda u Gazi", rekla je Pilej predstavljajući svoj završni izveštaj. "Odsustvo akcija da se to zaustavi predstavlja saučesništvo", upozorila je. Izraelski ambasador pri UN u Ženevi Danijel Meron nazvao je izveštaj "skandaloznim" i "lažnim" rekavši da su ga napisali "Hamasovi posrednici". "Izrael kategorično odbacuje klevetničku tiradu koju je danas objavila ova istražna komisija", rekao je Meron novinarima. Izrael optužuje komisiju da ima političku agendu protiv Izraela i da odstupa od svog mandata i odbio je da sarađuje sa njom. Izrael se od početka rata suočava sa optužbama za genocid u Gazi od strane mnogih nevladinih organizacija i nezavisnih stručnjaka UN, pa čak i pred međunarodnim sudovima. Izraelske vlasti žestoko odbacuju te optužbe. Same UN nisu nazvale situaciju u Gazi genocidom, iako je šefica za pomoć organizacije u maju pozvala svetske lidere da "odlučno deluju kako bi sprečile genocid", dok je šefica za ljudska prava prošle nedelje osudila izraelsku "genocidnu retoriku". U januaru prošle godine, Međunarodni sud pravde naložio je Izraelu da spreči akte "genocida" u Gazi. Četiri meseca kasnije, sud je izdao naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta zbog sumnje na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Nezodovolja tim potezom, administracija američkog predsednika Donalda Trampa prošlog meseca je uvela sankcije dvojici sudija i dvojici tužilaca tog suda uključujući zabranu ulaska u Sjedinjene Države i zamrzavanje njihove imovine u zemlji.

Ruske snage su rano 16. septembra izvele masovni napad na jugoistočni ukrajinski grad Zaporožje, u napadu je stradao 41-godišnji muškarac, a ranjeno 13 ljudi, rekao je regionalni guverner. Saopšteno je i da je napad izazvao veliki broj požara. Guverner Ivan Fedorov je rekao da je među povređenima dvoje dece. Fotografije koje je guverner objavio na internetu prikazuju vatrogasce kako se bore sa požarima u privatnim kućama i drugim objektima. Ukrajinske službe za vanredne situacije prijavile su požar površine 350 kvadratnih metara u tri stambene zgrade i u benzinskoj pumpi površine 600 kvadratnih metara. Fedorov je rekao da su, prema preliminarnim izveštajima, ruske snage izvele 10 udara iz višecevnih raketnih lansera oštetivši 10 stambenih zgrada i 12 privatnih kuća. Susedna Poljska je u stanju povišene pripravnosti nakon što je više ruskih dronova prošle nedelje ušlo u njen vazdušni prostor, što je podstaklo NATO da pošalje borbene avione kako bi ih oborili. Rusija je saopštila da nije ciljala Poljsku, a saveznik Moskve Belorusija je saopštila da su dronovi skrenuli s kursa jer su bili ometani. Međutim, pojedini evropski lideri su uvereni da su upadi bili namerna provokacija Rusije. Izvor: Reuters

Izrael je 16. septembra pokrenuo nove masovne napade na grad Gaza, nakon što je američki državni sekretar Marko Rubio, koji je bio u poseti, podržao cilj saveznika da iskoreni Hamas, palestinsku grupu koju Sjedinjene Američke Države i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je rano ujutru da je grad Gaza, glavno gradsko središte teritorije, "u plamenu". "Nećemo popustiti i nećemo odustati dok se misija ne završi", rekao je Kac. Očevici su rekli AFP-u da je bombardovan grad Gaza čiji je veliki deo već u ruševinama nakon skoro dve godine izraelskog bombardovanja od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Rubio je u ponedeljak ponudio snažnu podršku ofanzivi dok se sastajao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, koji je zatražio od izraelske vojske da zauzme grad Gaza. Ukazujući na nove operacije, Rubio je novinarima napuštajući Izrael rekao da "mislimo da imamo veoma kratak vremenski okvir u kojem se može postići dogovor". "Više nemamo mesece, a verovatno imamo dane, a možda i nekoliko nedelja", rekao je on. Rubio je rekao da je diplomatsko rešenje u kojem se Hamas demilitarizuje i dalje preferencija SAD. "Ponekad kada imate posla sa grupom divljaka poput Hamasa, to nije moguće, ali se nadamo da se može dogoditi", rekao je Rubio. Rubio, koji se u ponedeljak u Jerusalimu sastao sa porodicama talaca u Gazi, priznao je da Hamas, držeći ih, ima prednost. "Da nije bilo talaca i civila na putu, ovaj rat bi se završio pre godinu i po dana", rekao je na aerodromu Ben Gurion u Tel Avivu. Rubio je otputovao u Katar, za koji je rekao da se nada da će nastaviti svoje posredovanje, uprkos tome što je Izrael pre nedelju dana izveo vazdušne napade u toj zemlji protiv lidera Hamasa, koji su se tu okupili da razmotre američki predlog za primirje. "Želimo da znaju da ako postoji bilo koja zemlja na svetu koja bi mogla da pomogne da se ovo okonča kroz pregovore, to je Katar", rekao je Rubio. Predsednik SAD-a Donald Tramp rekao je da Netanjahu neće ponovo napasti Katar, iako su i Rubio i Netanjahu odbili da pruže slična uveravanja. Evropske sile, ali ne i Sjedinjene Države, bezuspešno su pozivale Izrael da obustavi novu kampanju u Gazi upozoravajući na pogoršanje humanitarne krize na toj teritoriji. Ujedinjene nacije su prošlog meseca utvrdile da milion ljudi može ostati bez hrane – nalaz koji je Izrael odbacio. Mahmud Basal, portparol agencije za civilnu zaštitu Gaze, rekao je za AFP da je u toku bombardovanje u gradu Gazi "i da broj mrtvih i povređenih nastavlja da raste". Basal je rekao da je izraelska vojska ciljala i južni grad Kan Junis, nakon što je agencija civilne odbrane izvestila da je u izraelskim napadima prethodnog dana ubijeno 49 ljudi. Medijska ograničenja u Gazi i teškoće u pristupu mnogim oblastima znače da AFP nije u mogućnosti da nezavisno proveri detalje koje je pružila agencija civilne odbrane ili izraelska vojska. Izvor: AFP

Vladajuća stranka Jedinstvena Rusija dominirala je na regionalnim i lokalnim izborima uprkos optužbama za široko rasprostranjenu izbornu prevaru.Navodi o preuveličanoj izlaznosti i onemogućavanju posmatrača dodatno su pojačali optužbe da Kremlj manipuliše izbornim procesom.Opozicioni kandidati i ratni veterani suočili su se s preprekama, što dodatno ukazuje na sve veću kontrolu Kremlja nad političkim životom. U međuvremenu, smrtonosni rat, za koji većina Rusa želi da se završi, i dalje traje bez naznaka mira. Inflacija je visoka, a ekonomija usporava, zbog čega je direktor najveće državne banke upozorio na rizik od "stagnacije". Ipak, vladajuća stranka Jedinstvena Rusija, glavni instrument moći predsednika Vladimira Putina širom zemlje, izgleda da je odnela pobedu na većini regionalnih i lokalnih izbora održanih od 12. do 14. septembra, zadržavajući i dodatno učvršćujući svoju kontrolu. Izbori za 19 regionalnih guvernera, 11 regionalnih skupština i brojne lokalne funkcije bili su obilježeni optužbama za prevaru. Protivkandidat iz redova komunista, koji se suprotstavio uticajnom guverneru iz Jedinstvene Rusije izjavio je da se izbori "prosto crtaju", što znači da vlasti izmišljaju rezultate. "Pozivam vas da... zaustavite falsifikatore izbornog procesa", rekao je Aleksandar Safronov, komunistički kandidat u Krasnodarskom regionu, u video-poruci upućenoj šefu Putinove unutrašnje politike i predsednici Centralne izborne komisije. Tvrdio je da su podaci o izlaznosti bili preuveličani – što je uobičajen način za uvećavanje rezultata u korist vladajuće stranke – i rekao da su posmatračima, pa čak i izbornim zvaničnicima, bile uskraćene informacije o biračkim spiskovima, čime im je onemogućeno da provjere eventualne falsifikate. Tu nema iznenađenja – ni u optužbama za prevaru, ni u zvaničnim rezultatima, koji su donijeli pobjedu svim aktuelnim regionalnim guvernerima. Svi osim jednog su članovi ili su nominovani od strane Jedinstvene Rusije, koja nije imala kandidata u jednoj od tih trka. U međuvremenu, u gradovima poput Tomska i Novosibirska, Jedinstvena Rusija je iskoristila izbore da poništi uspjehe koje su protivnici ostvarili na prethodnim glasanjima zahvaljujući inicijativi "pametnog glasanja" pokojnog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog. Na lokalnim izborima, gubici vladajuće stranke bili su rijetki. Kremlj već četvrt vijeka, otkako je Putin došao na vlast, sve više pojačava kontrolu nad politikom i izborima, koristeći poluge uticaja da manipuliše izbornim procesom prije, tokom i nakon glasanja, kažu analitičari – od toga ko smije da se kandiduje, pa sve do brojanja glasova. Optužbe za masovne izborne prevare prate ruske izbore najmanje od 2011. godine, kada su izbile mirne demonstracije zbog dokaza o kršenju izbornog procesa i nezadovoljstva Putinovim planom da se naredne godine vrati na predsjedničku funkciju. Nagrađivani ruski analitičar podataka izjavio je da je Putin možda dobio 10 miliona lažnih glasova na izborima 2018. godine – dok procjene medijskih kuća za predsjedničke izbore 2024. navode broj između 20 i 32 miliona. Sada, dok je Putin u svom petom mandatu, a gušenje neslaganja se nastavlja u jeku rata u Ukrajini, analitičari kažu da Kremlj nastavlja da usavršava metode izborne manipulacije. "Regionalna politika je u poslednjih nekoliko godina gotovo u potpunosti prešla pod kontrolu federalne vlasti", napisao je Andraš Tot-Cifra, saradnik američkog Instituta za istraživanje spoljne politike i stručnjak za ruske regione, na mreži BlueSky. Većina pravih opozicionih grupa i pojedinaca odavno je izbačena iz procesa – ili još gore: Navaljni je bio spriječen da se kandiduje protiv Putina na predsjedničkim izborima 2018, preživio je trovanje nervnim agensom za koje je optužio Putina 2020, i preminuo u zatvoru u februaru 2024. godine, dok je njegova supruga za smrt okrivila Putina. Kremlj negira bilo kakvu umiješanost. Stranke koje imaju predstavnike u nacionalnom parlamentu i regionalnim skupštinama – uglavnom Komunistička partija, pogrešno nazvana Liberalno-demokratska partija Rusije, i Pravedna Rusija – Za istinu – smatraju se pogodnim protivnicima Jedinstvenoj Rusiji, tzv. "sistemskom opozicijom" koja se povinuje volji Kremlja kada je to najvažnije. Ipak, Putinova vlast preduzima korake kako bi osigurala da regionalni i lokalni izbori drže te stranke pod kontrolom. U Lenjingradskoj i Komijskoj oblasti, Kremlj je spriječio komunističke kandidate da se kandiduju za guvernera "koristeći dominaciju Jedinstvene Rusije u opštinskim savjetima kako bi im uskratio potreban broj potpisa podrške", napisao je Tot-Cifra u blogu pred izbore. U Kamčatki, dodao je, stranka Pravedna Rusija – Za istinu bila je "primorana da povuče podršku jednom od svojih popularnijih kandidata", bivšoj televizijskoj voditeljki Aleksandri Novikovoj, "koja je trebalo da se kandiduje protiv nepopularnog guvernera". Preliminarni rezultati koje su vlasti objavile 15. septembra pokazuju da je aktuelni guverner i član Jedinstvene Rusije, Vladimir Solodov, pobijedio sa oko 63 odsto glasova na Kamčatki, koja je u julu bila pogođena zemljotresom i cunamijem. Nekoliko drugih aktuelnih guvernera iz Jedinstvene Rusije ostvarilo je još bolje rezultate, osvojivši preko 70 ili čak preko 80 odsto glasova, prema podacima Centralne izborne komisije. Komunistički protivkandidat Safronov dobio je manje od 9 odsto glasova u Krasnodaru, saopštila je komisija, dok je aktuelni guverner Veniamin Kondratjev, koji je na funkciji već deset godina, osvojio oko 83 odsto. U Kurskoj oblasti, gdje su se mnogi građani osjećali napušteno od strane države nakon iznenadnog upada ukrajinskih snaga u avgustu 2024. godine, vršilac dužnosti guvernera Aleksandar Hinštajn osvojio je gotovo 87 odsto glasova, saopštila je komisija – rezultat koji je izazvao sumnje s obzirom na prisutno nezadovoljstvo među stanovnicima, iako je Hinštajn postavljen u decembru. Centralna izborna komisija je takođe saopštila da je kandidat Jedinstvene Rusije pobijedio na onome što je nazvala izborima u Sevastopolju, lučkom gradu u ukrajinskom regionu Krim koji je pod ruskom okupacijom, a za koji Putin bez osnova tvrdi da je dio Rusije. Kao još jedan znak da Putin i njegova vlada žele da suzbiju svaki potencijalni izazov svojoj vlasti, plan koji je bio široko promovisan, a koji je imao za cilj da ratni veterani iz sukoba u Ukrajini uđu u političke strukture, nije dao rezultate na izborima od 12. do 14. septembra – bilo slučajno ili namjerno, zbog opreza Kremlja da ne osnaži snagu koju bi bilo teško kontrolisati. "Ono što vidimo su potpuno prazni, fiktivni pokušaji države da napumpa tu priču i promoviše političko učešće ratnih veterana", rekao je Kiril Martynov, glavni urednik medijske kuće Novaya Gazeta Europe sa sjedištem u Letoniji, za Current Time. "U stvarnosti, samo oko 1,5 odsto kandidata na bilo kom nivou širom Rusije, uključujući brojne opštinske izbore, su učesnici rata." Martynov je sugerisao da, uprkos kampanji Kremlja koja promoviše ideju da bi veterani mogli postati nova elita, Putin i njegov krug osjećaju nelagodu zbog te ideje. "Sasvim je jasno da, ako danas u Rusiji postoji neka politička elita, ona vrlo dobro razumije opasnost koju kraj rata predstavlja za stabilnost njihove vlasti", rekao je. "Očigledno je da shvataju da do milion ljudi koji su prošli kroz rat i koji će se eventualno vratiti u zemlju mogu postati značajna nova snaga u javnom životu. A oni koji su već bogati, poznati ili uspješni unutar Putinovog sistema, vjerovatno neće rado dočekati taj razvoj događaja." U anketi koju je u avgustu sproveo nezavisni Levada centar, oko 66 odsto ispitanika izjavilo je da je vrijeme da se pređe na mirovne pregovore – što je najviši procenat od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu. Uz doprinos: Ruski servis RSE-a i Current Time

Evropska komisija će početkom sledeće nedelje predstaviti predlog novog paketa sankcija protiv Rusije kako bi dodatno pojačala pritisak na Kremlj, uključujući mere usmerene na ograničenja za rusku naftu, pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) pozvao Evropu da prestane da je kupuje. Mere protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu takođe će biti usmerene na više banaka, takozvanu flotu Kremlja "u senci" – koja se koristi kako bi Moskvu zaobišla sankcije – firme iz trećih zemalja, kao i stavljanje na crnu listu brojnih pojedinaca, posebno onih koji se smatraju odgovornim za otmicu ukrajinske dece. Ono na šta treba obratiti pažnju, prema rečima analitičara i diplomata, jeste da li će Brisel uspeti da ograniči turističke vize za Ruse i spreči ruske diplomate da se kreću unutar Evropske unije. EU nastoji da sinhronizuje mere sa SAD pošto je izaslanik EU za sankcije Dejvid O'Salivan (David O'Sullivan) prošle nedelje bio u Vašingtonu da koordinira mere protiv Kremlja nakon što je Tramp rekao da je izgubio strpljenje s ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Nekoliko zvaničnika EU koji su upoznati s predlogom napominju da glavni obim novog predloga sankcija nudi nastavak onoga što je EU već ponudila u prethodnim rundama. To znači mere protiv više ruskih banaka, uključujući manje regionalne banke, njihovim isključivanjem iz međunarodnog sistema za razmenu bankarskih poruka SWIFT. Paket sankcija će takođe uticati na mogućnosti Moskve da koristi kriptovalute i uvesti zabrane za više brodova za koja se veruje da pripadaju ruskoj floti "u senci" da mogu da na bilo koji način imaju usluge u Evropi. Trenutna lista uključuje 444 broda, mada EU veruje da Kremlj koristi makar dvostruko više njih za transport svojih sankcionisanih naftnih proizvoda širom sveta. Zaustavljanje ruske nafteMožda će takođe biti pokušaja da se uvedu mere i protiv ruskog naftnog giganta Lukoila, iako će neke članice – posebno Slovačka i Mađarska, koje se i dalje oslanjaju na uvoz ruske nafte – verovatno uložiti veto na to. EU je postavila cilj da prekine uvoz ruskih energenata do 2027. godine koristeći pravila unutrašnjeg tržišta EU, što znači da je kvalifikovana većina zemalja članica dovoljna da podrži taj zakon, umesto jednoglasja koja je potrebno za redovne zakone o sankcijama. Tramp je tokom vikenda rekao da je spreman da uvede sankcije Rusiji, ali da i Evropa mora da deluje obustavljanjem kupovine nafte. "Evropa kupuje naftu od Rusije. Ne želim da kupuju naftu", rekao je Tramp novinarima 14. septembra. "Sankcije... koje imaju nisu dovoljno stroge i spreman sam da uvedem sankcije, ali će morati da pooštre svoje sankcije srazmerno onome što radim." Druge potencijalne energetske sankcije uključuju uvođenje restriktivnih mera za rafinerije odgovorne za izvoz ruske nafte u EU, kao i za trgovinske kompanije iz trećih zemalja koje su uključene u njenu trgovinu. EU, međutim, neće poslušati Trampov poziv da uvede carine od 100 odsto za Indiju i Kinu zbog kupovine ruske nafte. Brisel još nije spreman da sankcioniše treće zemlje zbog pomaganja Moskvi u njenim ratnim naporima u Ukrajini, ali kompanije iz tih zemalja bi mogle biti meta. Ostaje da se vidi da li postoji beloruska komponenta u ovom paketu sankcija. U prethodnim rundama, EU je uvodio slične mere Moskvi i Minsku, ali sada kada su SAD ukinule neke od svojih sankcija Belorusiji u zamenu za oslobađanje nekoliko stotina političkih zatvorenika, ostaje na pregovorima među državama članicama EU kako će se odnositi prema režimu Aleksandra Lukašenka. Za ukidanje sankcija potrebna je jednoglasnost, a i Poljska i Litvanija su naznačile da još neće razmatrati bilo kakvo ublažavanje restriktivnih mera protiv Minska. Još jedan zanimljiv predlog, koji je Češka prvi put iznela pre više od godinu dana, jeste ograničavanje kretanja ruskih diplomata unutar EU. To znači da bi njihovo kretanje bilo ograničeno na zemlje u kojima su akreditovani i trebalo bi im posebno odobrenje za putovanje negde drugde. U praksi je to prilično teško sprovesti zbog nedostatka graničnih kontrola unutar Šengenske zone, čiji je deo većina članica EU. Ideja je, dakle, da se osoba proglasi personom non grata i protera ako bude uhvaćena da putuje van države gde je akreditovana kao diplomata. Ograničavanje turističkih vizaZatim postoji mogućnost koliko daleko će EU ići kada su u pitanju turističke vize za ruske državljane. Postoji pritisak nekih da se izda potpuna zabrana, što je mera koja bi zahtevala kvalifikovanu većinu od 55 odsto članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva. Nekoliko zemalja u EU zabeležilo je značajan porast broja ruskih turista tokom letnjih meseci. U mnogim aspektima, to bi moglo da suprotstavi ratobornije članice EU, poput baltičkih, nordijskih zemalja i Poljske, s južnim članicama koje se u većoj meri oslanjaju na turizam. Na kraju bi to moglo rezultirati samo opštom preporukom Evropske komisije da pokuša da ograniči članice u izdavanju turističkih viza. EU je suspendovala sporazum o olakšavanju viznog režima s Rusijom ubrzo posle početka opšte invazije u februaru 2022. godine i izdala je smernice članicama o tome kako da postupaju sa zahtevima ruskih građana za vize. U tim preporukama je navedeno da "ruski podnosioci zahteva za vizu koji putuju iz neophodnih razloga, uključujući posebno članove porodica građana EU, disidente, nezavisne novinare, predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, treba da imaju mogućnost ulaska u EU". Takođe je preporučeno da je "što se tiče ruskih građana koji putuju u turističke svrhe, opravdan veoma strog pristup, jer je teže proceniti opravdanost putovanja u poređenju sa drugim svrhama (poslovno putovanje, porodične posete ili lekarski pregled)". Vrlo je moguće da će EU pristati da to još više pooštri ako ne bude dogovora o potpunoj zabrani izdavanja turističkih viza.

Dok je kineski lider Si Đinping početkom septembra hodao crvenim tepihom na Trgu Tjenanmen u Pekingu, uz ruskog predsednika Vladimira Putina i severnokorejskog predsednika Kim Džong Una na vojnoj paradi, priča o širenju uticaja Kine se odvijala na marginama. Si je slao odlučne poruke usmerene ka Zapadu tokom parade 3. septembra i nekoliko dana ranije na samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). Za to vreme su kineski zvaničnici i kompanije potpisali nove sporazume o infrastrukturi i tehnologiji vredne milijarde dolara s vladama i kompanijama iz centralne Azije, dok su istovremeno najavljivali nove sporazume kako bi se smanjile prepreke da kineske firme posluju u celom tom regionu. "Kina je sada potpuno integrisana u region. Ne može se poreći njeno ogromno prisustvo u centralnoj Aziji", rekao je za RSE Frenk Marakjone (Frank Maracchione), stručnjak za prisustvo Kine u centralnoj Aziji na Univerzitetu u Kentu. Ta realnost je najočiglednija u dve najveće ekonomije centralne Azije: Kazahstanu i Uzbekistanu. Na samitu ŠOS-a i na događajima na marginama masovne vojne parade u Pekingu, predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev potpisao je više od 70 novih komercijalnih sporazuma vrednih 15 milijardi dolara, koji su uključivali investicije u naftne i gasne projekte, petrohemijsku industriju, transportne koridore, logistička čvorišta i digitalne tehnologije. Uzbekistanski predsednik Šavkat Mirzjojev takođe je otišao iz Kine s novim investicijama u građevinarstvo, nuklearnu energiju, visoko obrazovanje i automobilsku industriju, kao i formalnom podrškom u ŠOS-u za železnički projekat vredan više milijardi dolara, o kojem se dugo diskutovalo, za povezivanje Uzbekistana s Kinom preko Kirgistana, a koji je zagovarao Taškent. "Više se ne radi samo o odnosu Pekinga s vladama centralne Azije ili samo o velikim infrastrukturnim projektima", rekao je Marakjone. "Mnogo ljudi širom regiona radi za kineske kompanije, kupuje kineske proizvode i uči kineski. Kina je sada deo svakodnevnog života." Nuklearna energija, cevovodi i još mnogo togaTaj sve veći otisak se vidi u podacima uzbekistanske nacionalne agencije za statistiku, koji su pokazali da je 2024. broj kineskih kompanija koje posluju u zemlji premašio broj ruskih firmi i da nastavlja da raste. U 2025. godini, podaci pokazuju da je u zemlji pokrenuto više od 1.000 novih kineskih kompanija u poređenju s prethodnom godinom. Kina predstavlja vitalni izvor kapitala za centralnu Aziju. Kazahstan, jedna od najdinamičnijih ekonomija u regionu, takođe je vidi kao model za sopstvene razvojne prioritete dok teži diverzifikaciji od nafte i gasa koji su dominirali njenom privredom otkako je postala nezavisna 1991. godine. Kazahstanska i druge vlade traže kinesku stručnost i investicije u obnovljive izvore energije, sektor u kome je Kina postala svetski lider. Među nedavno potpisanim sporazumima u Pekingu bili su sporazumi o nabavci vetroturbina, izgradnji električnih vozila i osnivanju čeličana s kineskim partnerima. Kazahstan je takođe zaključio dodatnih 1,5 milijardi dolara vrednih investicija u naftne i gasne projekte s kineskim kompanijama tokom nedelje sastanaka na visokom nivou u Kini. To uključuje sporazum od milijardu dolara s Kineskom nacionalnom naftnom korporacijom (CNPC) za izgradnju gasnog hemijskog kompleksa u regionu Aktobe i još jedan sporazum s Kineskom razvojnom bankom za finansiranje izgradnje glavnih cevovoda za transport etana i propana u regionu Atirau, vredan oko 500 miliona dolara. Saradnja u oblasti nuklearne energije, sektor u kojem Kina želi da se proširi na globalnom nivou, takođe je postala centralna tačka, a Mirzijajev se 2. septembra sastao sa Šen Janfengom, predsednikom Kineske nacionalne nuklearne korporacije (CNNC). Njihovi razgovori su bili fokusirani na proširenje saradnje i održani su pošto je uzbekistanski ministar rudarstva i geologije Bobir Islamov najavio 13 novih sporazuma u vezi s rudarstvom, uključujući i uranijum, čija je prijavljena vrednost pet milijardi dolara. Uzbekistan je u junu potpisao sporazum s ruskim državnim monopolistom za nuklearnu energiju Rosatomom o sprovođenju studije izvodljivosti za izgradnju četiri reaktora u zemlji, ali su međunarodne sankcije zamaglile budućnost ruske atomske kompanije i Taškent možda traži alternativu u Kini. Slična saga se odigrala u Kazahstanu ove godine kada je CNNC dobio ugovor za izgradnju druge kazahstanske nuklearne elektrane. U julu je kazahstanski zamenik premijera Roman Skljar najavio da će kineska kompanija izgraditi treću kazahstansku nuklearnu elektranu. Nova verzija iste multivektorske igreZa Temura Umarova, saradnika u Karnegi Rusko-Evrazijskom centru u Berlinu, bujica aktivnosti u Kini ističe dosledan i predvidljiv pristup Pekinga centralnoj Aziji poslednjih godina, što ga je učinilo sve važnijim ekonomskim, a sada i političkim igračem. I dok vlade žele da privuku investicije i prihvate nove kineske kompanije, one su takođe oprezne zbog prekomerne zavisnosti od Kine. "Sve zemlje centralne Azije imaju manje-više stabilizovanu strategiju i ne pokušavaju da promene bilo šta u odnosima s Kinom", rekao je Umarov za RSE. "Nastavljaju svoju dobru staru multivektorsku spoljnu politiku." Ta politika se sastoji od aktivnog nastojanja da se diverzifikuju partneri i dovela je do toga da vlade zemalja centralne Azije pozdravljaju veće evropsko prisustvo, a takođe nastoje da zadrže jake veze sa SAD. U Uzbekistanu je u aprilu održan značajan samita lidera iz centralne Azije i Evropske unije kako bi se razgovaralo o sporazumima o energiji, mineralima i tranzitu. Bilateralna trgovina između centralne Azije i Kine, njenog najvećeg pojedinačnog trgovinskog partnera, stalno raste poslednjih godina, dostigavši rekordnih 94,8 milijardi dolara u 2024. godini, ali sa svojih 27 članica EU je najveći strani investitor u centralnoj Aziji. Mirzijajev je razgovarao s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) 5. septembra posle povratka iz Kine i uputio mu poziv da poseti Uzbekistan "u pogodno vreme", navodi se u saopštenju kabineta uzbekistanskog predsednika. Uzbekistanski lider je zvanično posetio Belu kuću 2018. godine tokom Trampovog prvog mandata, kada ga je američki predsednik pohvalio kao "veoma uvaženog čoveka".

De facto talibanske vlasti u Afganistanu saopštile su da su postigle dogovor s američkim zvaničnicima o razmjeni zatvorenika, iako nisu objavljeni detalji, a Washington još nije potvrdio da je sporazum postignut. Nakon sastanka održanog 13. septembra, talibani su objavili fotografije susreta u Kabulu, na kojem su učestvovali specijalni izaslanik američkog predsjednika Donalda Trumpa za pitanja talaca, Adam Boehler, i talibanski ministar vanjskih poslova Amir Khan Muttaqi. "Adam Boehler, govoreći o pitanju pritvorenih građana između Afganistana i Sjedinjenih Američkih Država, rekao je da će obje zemlje razmijeniti zatvorenike", saopšteno je iz ureda zamjenika premijera talibana Abdul Ghanija Baradara nakon sastanka. Američki državni sekretar Marco Rubio nije potvrdio da je razmjena zatvorenika neizbježna, rekavši samo da je Boehler otišao u Kabul kako bi "istražio šta je moguće". "Naš specijalni izaslanik za osobe koje su nezakonito pritvorene već neko vrijeme vodi razgovore", rekao je Rubio novinarima prilikom polaska iz Washingtona na put na Bliski istok. "Naravno, odluka o bilo kakvoj razmjeni ili dogovoru biće na predsjedniku, ali svakako želimo da svi Amerikanci ili bilo ko ko je nezakonito pritvoren bude oslobođen. Zato je i otišao tamo – da istraži kako bi to moglo izgledati", rekao je Rubio. Portparol talibanske vlade Hamdullah Fitrat napisao je na mreži X da su "obje strane naglasile da će nastaviti razgovore o različitim postojećim i budućim pitanjima u bilateralnim odnosima, posebno o građanima koji su zatvoreni u obje zemlje". Ministarstvo vanjskih poslova talibana saopštilo je da su razgovori bili fokusirani na bilateralne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i potrebu za nastavkom dijaloga, posebno u vezi s pitanjem razmjene zatvorenika. U saopšenju nije navedeno koliko osoba se nalazi u pritvoru u svakoj zemlji, niti su otkriveni njihovi identiteti ili razlozi pritvaranja. Američki državljanin Mahmood Habibi, koji ima 37 godina, i koji je vodio Afganistansku upravu za civilno zrakoplovstvo pod prethodnom vladom saveznika SAD-a, jedan je od najpoznatijih Amerikanaca za koje se vjeruje da su pritvoreni u Afganistanu. Njegov status je neizvjestan od hapšenja u augustu 2022. godine, a talibani negiraju da je pritvoren. Habibijeva porodica tvrdi da su ga talibani predali terorističkoj grupi Al-Kaida, dok su Sjedinjene Američke Države ponudile nagradu od 5 miliona dolara za njegovo oslobađanje. Još jedan Amerikanac, mehaničar za avione George Glezmann, koji ima 66 godina, oslobođen je u martu tokom Boehlerove posjete Kabulu nakon više od dvije godine pritvora. On je treći Amerikanac kojeg su talibani oslobodili otkako se Trump vratio na predsjedničku funkciju u januaru. Zalmay Khalilzad, bivši američki specijalni izaslanik za Afganistan, pratio je Boehlera na sastanku u Kabulu. Nije odmah komentarisao. Od kada su talibani svrgnuli vladu koju su podržavale SAD u augustu 2021. godine, desetine stranih državljana su uhapšene od strane de facto vlasti. Talibanske vlasti, suočene s nemirima, prirodnim katastrofama i raširenim siromaštvom, nastoje poboljšati odnose s međunarodnom zajednicom, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama, kako bi učvrstile svoju vlast. Rusija je jedina zemlja koja je zvanično priznala talibansku vladu, koja je naširoko optuživana za kršenja ljudskih prava, posebno prema ženama. Afganistan je pogođen snažnim zemljotresom koji je 31. augusta pogodio udaljenu planinsku provinciju Kunar, usmrtivši više od 2.200 ljudi. Više od 3.600 osoba je također povrijeđeno u potresu koji je uništio čitava sela u tom regionu. Uz izvještavanje AP-a i AFP-a

Maryya Kalesnikava, zatvorena bjeloruska politička liderka, mogla bi biti oslobođena uslijed pojačanog angažmana SAD-a s Minskom, kaže njena sestra Tatsiana Homich.Kalesnikava je osuđena na 11 godina zatvora nakon što je odbila prisilnu deportaciju i predvodila opoziciju protiv predsjednika Alyaksandra Lukashenka.Nedavna oslobađanja zatvorenika i kampanje poput "Oslobodite ih sada" bude nadu za oslobađanje oko 1.200 političkih zatvorenika u Bjelorusiji.Sestra Maryje Kalesnikave, jedne od najistaknutijih političkih liderki trenutno zatvorenih u Bjelorusiji, kaže da su joj posljednjih mjeseci probudili nadu da bi njena sestra mogla biti oslobođena, uslijed sve većeg angažmana Sjedinjenih Država s Minskom. "Ovo je prelomni trenutak za sve Bjeloruse", rekla je Tatsiana Homich za bjeloruski servis Radija Slobodna Evropa uoči pete godišnjice hapšenja Kalesnikave, 7. septembra. "SAD su započele pregovore početkom 2025. Već vidimo rezultate. Dvadeset ljudi je oslobođeno – i Bjelorusa i stranih državljana, uključujući i Syarheya Tsikhanouski, rekla je. Američki predsjednik Donald Trump, koji je prošlog mjeseca iznenadio mnoge telefonskim razgovorom s bjeloruskim liderom Alyaksandrom Lukashenkom, izjavio je da vjeruje kako će ova istočnoevropska zemlja uskoro osloboditi mnoge od stotina političkih zatvorenika koje drži. "Vjerujem da će pustiti mnoge od tih 1.400", rekao je Trump novinarima 5. septembra, dodajući da bi se to moglo desiti "u prilično bliskoj budućnosti". Nije iznio dodatne detalje. Syarhey Tsikhanouski uhapšen je dok se pripremao da se kandiduje protiv Lukashenka na predsjedničkim izborima 2020. godine. Kalesnikava bila je ključna članica kampanje njegove supruge, Svyatlane Tsikhanouskaye, koja je preuzela kandidaturu nakon što je Tsikhanouski zatvoren. Nakon što su izborni zvaničnici proglasili pobjedu Lukashenka, zemlju su zahvatili masovni protesti zbog široko rasprostranjenih optužbi za izbornu krađu. Kalesnikava je uhapšena dok su bezbjednosne snage sprovodile brutalnu, ponekad i smrtonosnu represiju. "Trenutno nisam u kontaktu s Maryyom. Posljednju poruku od nje dobila sam u februaru – samo par rečenica", rekla je Homich. "Komunikacija nije obnovljena: nema poziva, nema posjeta advokata ili porodice, nema pisama." Dodala je da Kalesnikava sada dijeli zatvorsku ćeliju s drugim ženama, nakon što je prebačena iz bolnice koju je njen otac posjetio u novembru 2024. "Barem je to bolje od izolacije u kojoj je bila godinu i po dana, od 2023. godine", rekla je Homich. Kalesnikavu su s ulice u Minsku odveli maskirani muškarci zajedno s još dvoje saradnika. Dva dana kasnije, odvezli su ih do granice i naredili da pređu u Ukrajinu. Dok su njeni saradnici prešli granicu, Kalesnikava je pocepala svoj pasoš. Godinu dana kasnije, osuđena je na 11 godina zatvora zbog optužbi za zavjeru radi preuzimanja vlasti. Napad na demokratijuZapad je brzo reagovao na oštre presude – Evropska unija ih je nazvala "očiglednim nepoštovanjem ljudskih prava", dok je Velika Britanija osudila "napad na branitelje demokratije i slobode" od strane Minska. "Toliko političkih zatvorenika je već dugo u zatvoru", rekla je Tatsiana Homich. "Cijela kriza u Bjelorusiji traje već pet godina. Ja živim u inostranstvu, a Maryya je u zatvoru." Govoreći o nedavnim oslobađanjima zatvorenika, Homich je dodala: "Posljednji mjeseci su mi dali nadu da će još političkih zatvorenika biti oslobođeno, možda i Maryya, da će stotine njih biti puštene." Ukazala je i na kampanju Release Now (Oslobodite ih sada), pokrenutu ranije ove godine, koju podržava više od 20 nevladinih organizacija i grupa za ljudska prava. Među potpisnicima peticije je i bjeloruska književnica Svetlana Alexievich, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2015. godine. Kampanja poziva bjeloruske vlasti da oslobode, kako navode, "oko 1.200 političkih zatvorenika", te apeluje na zapadne vlade da se diplomatski angažuju u njihovu korist. Bjeloruska grupa za ljudska prava u egzilu, Vyasna (Proljeće), navodi da je od 2020. godine oko 330 političkih zatvorenika pušteno prije isteka kazne. Međutim, vlasti i dalje zatvaraju više ljudi nego što ih oslobađaju. Prema izvještaju Vyasne, u junu je 14 političkih zatvorenika pomilovano, dok je 29 novih osoba završilo u zatvoru. "Bjelorusija je uzeta kao talac", rekla je Svyatlana Tsikhanouskaya 7. augusta na online brifingu koji je organizovao Centar za evropsku političku analizu, istraživački institut sa sjedištem u Washingtonu. "Uoči godišnjice izbora, represija se samo pojačala", dodala je. "Režim ne kažnjava samo neslaganje – on pokušava da izbriše sjećanje na 2020. godinu." Ipak, Tatsiana Homich je pozvala zapadne zemlje da učine sve što mogu kako bi osigurale oslobađanje zatvorenika. "Release Now je manifest koji poziva na oslobađanje političkih zatvorenika, apel evropskim zemljama da djeluju, da slijede primjer SAD-a", rekla je. "Trenutno ne postoje druge opcije, nema izgleda za promjene u Bjelorusiji, za demokratske promjene."

Mladić iz avganistanske provincije Kunar ispričao je za Radio Azadi RSE kako se vratio sa posla u gradu Džalalabadu i zatekao svoje mrtve roditelje, pet sestara i dva brata, a svoj dom uništen. U zemljotresu koji je pogodio Avganistan 31. avgusta, poginula su 34 člana njegove šire porodice. Više od 2.200 ljudi je poginulo.