Američki predsednik Donald Tramp obećao je da će nastaviti da kažnjava Iran "punom snagom" i rekao da bi rat protiv Islamske republike mogao da traje četiri nedelje, ali je ostavio otvorena vrata za dalje razgovore sa preživelim vladarima u Teheranu. "U proteklih 36 sati, Sjedinjene Države i njihovi partneri pokrenuli su operaciju Epski bes, jednu od najvećih, najsloženijih, najrazornijih vojnih ofanziva koje je svet ikada video", rekao je Tramp 1. marta u šestominutnom videu koji je objavio na svojoj platformi Truth Social. Tramp je rekao da se borbene operacije u Iranu "nastavljaju u ovom trenutku punom snagom i nastaviće se dok se svi naši ciljevi ne ostvare". Priznajući gubitak trojice američkih vojnika u sukobu, Tramp se zakleo da će osvetiti njihovu smrt i zadati "najstroži udarac teroristima koji su vodili rat, u osnovi, protiv civilizacije". "Kao jedna nacija, tugujemo za pravim američkim herojima, patriotama koji su podneli najveću žrtvu za naciju, dok mi nastavljamo pravednu misiju za koju su dali svoje živote". "Nažalost, verovatno će biti još (žrtava)", upozorio je. Nisu objavljene informacije o identitetu vojnika ili okolnostima njihove smrti. Tramp je upozorio iranske bezbednosne lidere – uključujući Korpus islamske revolucionarne garde, vojsku i policiju "da polože oružje i dobiju puni imunitet ili se suoče sa sigurnom smrću. To će biti sigurna smrt. Neće biti lepa". 'Budite hrabri, smeli, heroji'Pozvao je "sve iranske patriote" da iskoriste trenutak, da "budu hrabri, odvažni, heroji" i "vrate svoju zemlju". "Amerika je uz vas... Ostalo je na vama", rekao je Tramp iranskoj javnosti, ponavljajući izjave date dan ranije. "Kada završimo (sa vojnom operacijom), preuzmite svoju vladu. Biće vaša. Ovo će verovatno biti vaša jedina prilika za generacije", rekao je Tramp 28. februara. Tramp je pozdravio smrt iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija nazivajući 86-godišnjeg palog autokratu "jadnim i podlim čovekom" i rekao da je "cela vojna komanda takođe nestala" usred izveštaja o masovnim žrtvama među najvišim zvaničnicima zemlje. U intervjuu koji je objavio Dejli mejl, Tramp je rekao da bi rat protiv Irana mogao da traje još mesec dana. "To je oduvek bio proces od četiri nedelje", rekao je Tramp u telefonskom intervjuu sa svog imanja Mar-a-Lago na Floridi. "Pretpostavili smo da će biti četiri nedelje ili tako nekako. Oduvek je bio proces od oko četiri nedelje, tako da, koliko god da je jak, to je velika zemlja, trajaće četiri nedelje – ili manje", dodao je. Ipak, Tramp je rekao da, s obzirom na novo rukovodstvo, još uvek postoji prostor za Teheran da pregovara nakon što se činilo da su raniji razgovori zašli u ćorsokak. "Ne znam. Oni žele, žele da razgovaraju, ali sam rekao da je trebalo da razgovarate prošle nedelje, a ne ove nedelje", rekao je Tramp. Američki pregovarači su vodili niz indirektnih razgovora, uz posredovanje Omana, a Teheran se usredsredio na iranski nuklearni program, što je u to vreme viđeno kao poslednji pokušaj da se izbegne veliki vojni sukob između neprijatelja. Nakon razgovora 26. februara, ministar spoljnih poslova Omana Badr el Busaidi rekao je da je video "značajan napredak" i najavio da su planirani dalji razgovori. Međutim, 28. februara, Tramp je rekao da je pokrenuo preventivne vojne udare protiv Irana nakon što je zaključio da se Teheran sprema da upotrebi svoj raketni arsenal protiv američkih snaga i saveznika i da nema nameru da pristane na značajna ograničenja svog nuklearnog programa. Tramp je optužio Teheran da pokušava da obnovi svoj nuklearni program nakon što su Sjedinjene Države bombardovale ključne objekte tokom 12-dnevnog rata između Irana i Izraela prošlog juna. Rekao je da su Sjedinjene Države takođe imale za cilj da unište iranske raketne kapacitete i "unište" njegovu mornaricu. Vašington i Tel Aviv optužuju Teheran da pokušava da napravi atomsko oružje; Teheran tvrdi da su njegove ambicije miroljubive. Ali Laridžani, član iranskog privremenog saveta i najviši zvaničnik za nacionalnu bezbednost, rekao je da se osniva privremeni novi savet za rukovodstvo koji će upravljati zemljom dok se ne objavi Hamneijev naslednik. Alireza Arafi, dugogodišnja visoka ličnost u klerikalnom establišmentu, kasnije je imenovan u savet, zajedno sa predsednikom Masudom Pezeškijanom i tvrdokornim šefom pravosuđa Golamhoseinom Mohsenijem-Edžeijem. Savet će voditi zemlju dok se Skupština stručnjaka od 88 članova ne okupi kako bi izabrala novog vrhovnog vođu. Region na iviciU međuvremenu, sirene za vazdušnu uzbunu i eksplozije prijavljene su u Iranu, Izraelu i nekoliko drugih zemalja Bliskog istoka koje su domaćini američkih vojnih baza, dok je region na ivici i strahuje od širenja sukoba. Poput Trampa, izraelski premijer Benjamin Netanjahu takođe je obećao da će se vazdušni napadi na Iran intenzivirati u narednim danima. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je 1. marta saopštilo da napada mete "koje pripadaju iranskom terorističkom režimu u srcu Teherana". Video iz Teherana pokazao je ogromne oblake dima koji se nadvijaju nad gradom na nekoliko lokacija. U međuvremenu, lideri Velike Britanije, Francuske i Italije rekli su da će preduzeti odbrambene akcije protiv Irana, ako bude potrebno, kako bi zaštitili svoje interese u regionu Zaliva. Iran uzvraća raketnim napadimaTeheran je nastavio da uzvraća ispaljujući rakete na mete oko Persijskog zaliva. Nekoliko ljudi je, kako se izveštava, poginulo u raketnom napadu na Bet Šemeš, oko 40 kilometara zapadno od Jerusalima. Glasne eksplozije su se čule u Dubaiju i katarskoj prestonici Dohi drugi dan zaredom. Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata izvestilo je da je Iran ispalio 165 balističkih raketa i 54 drona. Većina je presretnuta, ali su tri osobe poginule, a 58 je povređeno u napadima koji su probili odbranu, saopštilo je ministarstvo. Saradnja na tekstu. Radio Farda, Alex Raufoglu, Reuters i AFP

Snimci mobilnih telefona koji prikazuju jezike plamena i gust, crni dim koji kulja sa broda u Ormuskom moreuzu zloslutna su slika koja potkrepljuje strahove od poremećaja globalnog snabdevanja naftom usred sukoba SAD i Izraela sa Iranom. Moreuz je vitalna globalna trgovinska ruta za naftu i tečni prirodni gas. "Skajlajt", tanker za naftu i hemikalije od 7.600 tona, nalazio se severno od omanske luke Hasab, blizu najuže tačke moreuza gde je brodski put širok samo 3 kilometra. Bio je to jedan od tri civilna broda za koje se navodi da su pogođeni u regionu 1. marta, dok je Centralna komanda SAD saopštila da je udarila u iransku mornaričku korvetu u blizini. Usred previranja, Rojtersova analiza podataka sa veb stranice MarineTraffic pokazala je da je najmanje 150 brodova, uključujući mnoge tankere za naftu i gas, ispustilo sidro. Kako se činilo da su brodovi stajali, pojavili su se suprotstavljeni izveštaji o tome da li je Iran proglasio moreuz zatvorenim. Još uvek nema panike"Vidimo da je moreuz otvoren. Ali ono što sprečava brodove i zašto mnoge međunarodne naftne kompanije savetuju da se moreuz ne koristi jeste osiguranje", rekla je Amena Bakr, šefica istraživanja za Bliski istok i OPEK+ u kompaniji za trgovinske obaveštajne podatke Kpler, tokom vebinara 1. marta. "Troškovi osiguranja su toliko visoki da nijedan brod ne bi mogao sebi da priušti ili ne želi da rizikuje prolazak kroz moreuz u ovom trenutku", dodala je. " Onog trenutka kada tržište dobije tu vest - da je moreuz zatvoren, da više nema protoka sirove nafte i tako dalje — tada će nastupiti panika". Za sada se to nije dogodilo. Ipak, cena globalne referentne nafte marke Brent porasla je za čak 10 procenata 1. marta i mnogi analitičari su očekivali da će cene dalje rasti. "Očekujemo da će cene (posle vikenda) biti mnogo bliže 100 dolara po barelu i možda će premašiti taj nivo ako dođe do produženog prekida rada moreuza", rekao je za Rojters Ajaj Parmar, direktor za energetiku i preradu nafte u kompaniji ICIS. Bakr je zauzela konzervativniji stav, ali je rekla da će uticaj ovog rata na globalne cene nafte biti mnogo veći nego tokom 12-dnevnog sukoba sa Iranom u junu 2025. godine. "Tokom tog sukoba, cena nafte je skočila na 80 dolara, a zatim je ponovo pala. Sada je ovo manje orkestrirani sukob. Ovaj drugi bio je gotovo predstava. Imali ste vatromet, zemlje su upozoravale druge zemlje unapred da će ih pogoditi", rekla je ona. Govoreći iz Dubaija, za koji je Bakr rekla da je u stanju šoka zbog iranskih napada "bez presedana", dodala je: "Sada ne dobijamo ova upozorenja. Dakle, nalazimo se u potpuno drugoj zoni. Očekujem da će cene nafte biti između 85 i 90 dolara". Ulazak OPEK+ i RusijeVisoke cene nafte mogle bi stvoriti širi ekonomski šok, da podstaknu inflaciju i intenzivne političke pritiske u mnogim zemljama. Postoji mnogo načina na koje bi sukob sa Iranom mogao izazvati rast cena. Iranska nafta je pod oštrim sankcijama, ali zemlja i dalje prodaje veliku količinu nafte Kini, na primer. Ako se ove zalihe prekinu usred dugotrajnog rata, Kina će morati da ih potraži negde drugde. U međuvremenu, potencijalni iranski napadi dronovima ili raketama navodno su doveli do zatvaranja proizvodnje naftnih polja u Iraku kao mere predostrožnosti. Ako se zatvori Ormuski moreuz, to će uticati i na izvoz nafte iz Kuvajta i drugih država Persijskog zaliva. Postoje alternativne izvozne rute, korišćenjem cevovoda preko pustinje Saudijske Arabije, ali je kapacitet ograničen. Proizvođači nafte iz OPEK+ sastali su se 1. marta kako bi se dogovorili o povećanju proizvodnje za 206.000 barela dnevno kako bi se nadoknadili potencijalni rizici u pogledu cena. Grupu čine osam zemalja: Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman. "Zemlje će nastaviti pažljivo da prate i procenjuju tržišne uslove i... ponovo su potvrdile važnost usvajanja opreznog pristupa", navodi se u saopštenju. U saopštenju nije spomenut sukob sa Iranom. Ali, jeste u posebnom saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova u kom se upozorava da bi zaustavljanje brodova u Ormuskom moreuzu mogla "stvoriti značajan disbalans na globalnim tržištima nafte i gasa". U stvari, to je disbalans od kog bi Rusija mogla imati koristi. Niske globalne cene nafte i oštre sankcije ruskoj nafti, uključujući ograničenje cena koje je nametnula G7, snažno su pogodile zemlju. Izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha iz februara navodi da su ruski prihodi od izvoza sirove nafte opali za 18 procenata u poslednjoj godini. Jedan od glavnih ruskih kupaca je Kina. Pad globalne ponude nafte mogao bi značiti dobrodošao porast kineskih porudžbina kako bi se nadoknadio manjak iz Irana ili drugih dobavljača iz Persijskog zaliva.

Snimci prikazuju dim širom Teherana, dok Izrael, prema izveštajima, gađa centralne delove prestonice. Iran je uzvratio raketnim napadima na američke i izraelske ciljeve. U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nova iranska vlada želi da nastavi pregovore. "Prihvatio sam da razgovaramo", naveo je Tramp.

Satelitski snimci koje je napravila kompanija Planet Labs PBC otkrivaju štetu nanesenu iranskoj raketnoj bazi u severozapadnom Tabrizu. Baza je pogođena 28. februara kada su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli napade na Iran u kojima je ubijen vrhovni vođa zemlje i visoke vojne ličnosti.

Napadi Sjedinjenih Država i Izraela na Iran i smrt ajatolaha Alija Hamneija verovatno neće imati veliki uticaj na ratište u Ukrajini, ali bi mogli učiniti ruskog predsednika Vladimira Putina "još odlučnijim u tome da mora da izađe kao pobednik" u ratu velikih razmera koji je pokrenuo pre četiri godine, rekla je za Radio Slobodna Evropa Hana Note (Hanna Notte), stručnjakinja za rusko-iranske odnose. Note, analitičarka sa sedištem u Berlinu koja je, između ostalog, direktorka za Evroaziju u Centru za studije neširenja oružja Džejms Martin, govorila je za RSE 1. marta. RSE: Ovo dolazi nakon pada (bivšeg sirijskog predsednika Bašara) el Asada i (Nikolasa) Madura. Dakle, koliki je ovo udarac nakon situacija u Siriji i Venecueli za Rusiju ili za globalni ugled i prestiž (ruskog predsednika Vladimira) Putina? Hana Note: Mislim da postoje dva načina da se ovo pitanje posmatra. S jedne strane, teško je tvrditi da ovo nije udarac po reputaciju Rusije jer smo sada videli niz akcija protiv ruskih partnera i saveznika - Asada, Madura, Hamneija - koje čine da Rusija izgleda prilično pasivno. Imate niz ruskih partnera koji su pod pritiskom. Postoji zabrinutost u Rusiji da bi Kuba mogla biti sledeća ove godine. To bi onda bio četvrti ruski saveznik koji je pod pritiskom. Dakle, to je jedna stvar. Ali ako se onda pitamo o konkretnim, opipljivim posledicama po Rusiju, tu sam manje sigurna da je ovo zaista značajno za globalni ugled Rusije. I navešću vam nekoliko razloga. Prvi je da ne mislim da ovi događaji imaju direktan uticaj na sposobnost Rusije da vodi rat protiv Ukrajine. I mislim da postoji razumevanje da će način na koji se rat u Ukrajini završi i kako će se Rusija snaći u tom ratu biti krajnji referendum o ruskoj moći - ne šta će se desiti u Venecueli ili Iranu, već šta će se desiti u Ukrajini. I zapravo, ako Amerikanci sada budu uvučeni u dugotrajan rat na Bliskom istoku, onda bi to moglo ublažiti pritisak na Rusiju u Ukrajini. Dakle, to je prva stvar koju treba reći ovde. A onda mislim da kada je reč o ne-zapadnim stavovima prema Rusiji i pitanju da li reputacija Rusije pati zbog njene nesposobnosti da zaštiti svoje partnere, takođe bila bih oprezna da izvučem bilo kakve čvrste zaključke... Jer na globalnom Jugu postoji tumačenje rata u Ukrajini, prema kojem se Rusija ne bori samo protiv Ukrajine, već protiv celog NATO-a... I da to dovodi do blažeg suda o ruskoj sposobnosti projektovanja moći na drugim mestima. To znači da ćete, mislim, na globalnom Jugu čuti: "Pa, naravno, Rusija ne može da spase Madura ili Iran. Ona vodi rat u Ukrajini protiv celog kolektivnog Zapada". Dakle, nisam sigurna da će reputacija Rusije mnogo patiti kao rezultat ovog rata. Ostaje da se vidi šta će ovo učiniti ruskim interesima na Bliskom istoku. A to će u velikoj meri zavisiti od toga kako će se ovaj rat dalje odvijati i od unutrašnjih dešavanja u Iranu.. Mislim da će budućnost partnerstva Rusije i Irana zavisiti od toga u kojoj meri Iran iz ovog rata izađe veoma oslabljen i ko će preuzeti vođstvo. Mislim da ako dođe do nastavka klerikalne vlasti ili ako IRGC (Islamska revolucionarna garda) preuzme vlast, onda postoje dobre šanse da će se partnerstvo Rusije i Irana održati. Ali ako dođe do promene režima i preuzmu snage koje žele pragmatičnije odnose sa Zapadom, sa Sjedinjenim Državama, onda bi to moglo imati uticaja na odnos Rusije sa Iranom. Ali prerano je reći kuda idemo po ovom pitanju. RSE: Možda je teško reći, ali da li mislite da postoji dobra šansa da se nastavi sa klerikalnom vlašću ili sa IRGC? Note: Jednostavno ne znam. Mislim da svi spekulišemo o tome šta će se desiti unutar Irana tokom narednih nedelja ili meseci. Mislim da do sada postoje naznake da strukture režima ostaju na mestu i da bi ono što bi moglo da zameni Hamneija je neki nastavak iranske spoljne politike, a ne potpuni prekid. Ali takođe ne znamo kako će se ovaj rat odvijati u narednim danima. Mislim da će ključno pitanje koje treba pratiti biti koga će još Sjedinjene Države i Izrael ciljati u smislu viših struktura rukovodstv, srednjeg nivoa, nižeg nivoa - ko će ostati, u osnovi, na kraju ovog rata? Kakvu će unutrašnju dinamiku ovo doneti? Druga stvar koju ću reći je da mnoge dinamike su dovele do ove tačke, ali je takođe realnost da je ekonomska situacija u Iranu već dugo vremena apsolutno teška i da je ruska ili kineska podrška nije značajno ublažila. I zato mislim da će ublažavanje sankcija i ekonomsko olakšanje takođe biti ključni za izlazak Irana iz ovoga, što bi mogao biti još jedan faktor koji podstiče (Teheran) ka izvesnom pragmatizmu u odnosu na Zapad. Ali opet, to će zavisiti od mnogih faktora. RSE: I da li mislite da postoji bilo šta što Rusija može da uradi, ili možda radi, da pokuša da usmeri ishod ka nečemu što je bliže onome što bi joj omogućilo da zadrži neke odnose? Note: Ono što znamo jeste da Rusija veoma brzo interveniše kako bi spasila svoje interese kada se nađe u nepoželjnoj situaciji. Nakon događaja u Venecueli, Rusi su odmah počeli da angažuju Delsi Rodrigez i verovatno druge elemente unutar venecuelanskog sistema kako bi pokušali da sačuvaju svoje interese. U Siriji smo takođe videli da se to odvija, gde su Rusi, nakon pada Asadovog režima, brzo intervenisali kako bi iskoristili svoje veze za očuvanje svojih interesa i svog uticaja. I to su uradili prilično uspešno u Siriji. Iran neće biti izuzetak od ovog pravila. Rusija će pokušati da uradi isto. Ali, znate, trenutno imamo aktivan rat. Dakle, mislim da Rusi malo toga mogu da urade u ovom trenutku jer oni, kao i svi ostali, moraju da gledaju kako će se ova vojna operacija odvijati. Veoma je malo verovatno da Rusija sada može da pruži hitnu vojnu pomoć Iranu ili da isporuči protivvazdušnu odbranu ili oružje dok je u toku rat. Možda postoji obaveštajna podrška koju Rusija može da pruži, ali što se tiče vojne opreme, ne mogu. I tako, što se tiče upravljanja stvarnom vojnom razmenom, Rusija je veoma ograničena u onome što može da uradi. Možda bi se iza kulisa diplomatski umešali kako bi pokušali da izvrše pritisak na SAD i Izrael da okončaju rat. Sigurna sam da su ruske diplomate uključene u takve napore. Juče smo videli Rusiju u Savetu bezbednosti UN. Ali opet, pitanje je u kojoj meri se Rusi slušaju. Ali, kada je u pitanju spremanje za budućnost posle Hameneija, siguran sam da je to već u toku i da će Rusija učiniti ono što radi, a to je da pokuša da pretvori nedaće u priliku i da osigura da se njeni interesi očuvaju koliko je to moguće, kao što su to uradili u Venecueli i Siriji. RSE: Imam još dva pitanja. Jedno se tiče Ukrajine i ideje da dronovi ili oružje koje Rusija dobija od Irana više nisu veliki faktor, ili čak nisu veliki faktor, jer Rusija sada sama proizvodi dronove i ima tehnologiju. Da li je tačno da bi ovaj napad na Iran verovatno imao mali efekat na bojnom polju? Ali onda drugi deo pitanja... Da li je nada u Kremlju jednostavno da će SAD biti ometene i da će se ili povući iz Ukrajine ili da će to nekako dovesti do toga da SAD vrše veći pritisak na Ukrajinu da pristane na zahteve Rusije? Note: Što se tiče prvog pitanja, da, moja je procena da sposobnost Rusije da vodi rat u Ukrajini ne zavisi mnogo od iranske podrške u ovom trenutku zbog lokalizacije proizvodnje dronova "Šahed". To ne znači da nije bilo odbrambene saradnje između Rusije i Irana u skorije vreme koja je koristila Rusiji. Mislim da je i dalje bilo nekih novijih dizajna dronova na kojima su sarađivali, ali uglavnom sposobnost proizvodnje velikog broja poboljšanih "Šaheda" – onih koje smo videli kako pogađaju energetsku infrastrukturu Ukrajine tokom zime – više ne zavisi od iranske podrške, tako da ne vidim da će ruski rat protiv Ukrajine biti materijalno pogođen onim što se dešava sa Iranom. A što se tiče drugog pitanja: Iz ograničenih komentara koje smo videli iz Rusije - ruskih stručnjaka koji se izjašnjavaju, elite - mislim da postoji izvesna nada (u Rusiji) da bi korist koju bi Rusija mogla imati iz ove situacije bila odvlačenje pažnje Sjedinjenim Državama na Bliskom istoku, da se SAD zaglave, što bi onda omogućilo Rusiji da postigne koristan dogovor u Ukrajini. RSE: Poslednje pitanje se uglavnom odnosi na Putina. Da li je ovo lični udarac za njega, u smislu pokazivanja da SAD i/ili Izrael mogu ubiti stranog lidera? Ljudi kažu da je smrt (libijskog lidera Moamera) Gadafija imala veliki uticaj na Putina. Navodno, to je bio jedan od glavnih faktora za povratak umesto da dozvoli (Dmitriju) Medvedevu da ostane na funkciji (2012. godine). Da li mislite da je taj aspekt velika stvar za Putina i da bi to moglo nekako promeniti njegov stav prema Ukrajini čineći ga još odlučnijim da dobije ono što želi? (I) da li bi ovi događaji mogli promeniti Putinov stav prema Trampovoj administraciji ili SAD? Note: Prvo, rekla bih da, ako sam pravilno pročitala Putinove izjave jutros, on je bio oštar u smislu karakterizacije ubistva (Hamneija), ali nije direktno etiketirao Trampa ili Sjedinjene Države. Dakle, za mene, ovo sugeriše da se Putinova sveobuhvatna igra iz prošle godine, a to je da ne antagonizuje Trampa i da pokuša da ostane u pristojnim odnosima sa Trampom, nije promenila i neće se promeniti kao rezultat ovoga. Ne vidim da se Putin ili Kremlj, kao rezultat ovog rata i ubistva Hamneija, okreću protiv Sjedinjenih Država ili da su spremni da vide kako im se odnosi sa Sjedinjenim Državama pogoršavaju. Mislim da ćemo videti nastavak ove podeljene retorike sa ruske strane, gde će ruskom Ministarstvu spoljnih poslova i drugim ruskim glasovima biti dozvoljeno da se potpuno upuste u kritikovanje Sjedinjenih Država, a Putin i Kremlj će se uzdržati od toga. Uz to rečeno, mislim da je ovo šokantno za Putina - videti lakoću kojom Tramp može da uleti i preuzme Madura, a zatim da uleti u Iran (gde je Hamnei ubijen tokom američkih i izraelskih vazdušnih napada 28. februara). Mislim da je to veoma nepoželjno sa stanovišta Kremlja, a (ruski spoljnopolitički analitičar) Fjodor Lukjanov je insinuirao da je na neki način ono što se dogodilo sa Hamneijem još gore nego sa Gadafijem, jer je Gadafijevo ubistvo, iako omogućeno spoljnom intervencijom, izvršili Libijci, dok su u slučaju Irana spoljne snage direktno ubile Hamneija. I mislim da će sve ovo samo ojačati stav Rusije prema Ukrajini. To je moj osećaj: Da će to učiniti Putina još odlučnijim da mora da preuzme kontrolu u Ukrajini. Ovaj intervju je izmenjen zbog dužine i jasnoće.

Iran je dronovima napao pomorsku bazu Al Salam u Abu Dabiju, što je dovelo do požara, ali žrtava nema, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata, 1. marta. Iran nastavlja sa udarima širom regiona drugi dan zaredom nakon jučerašnjih američko izraelskih napada.

Smrt iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, izazvala je šok širom Bliskog istoka. Sada se postavlja pitanje ko će ga zamijeniti. Ruševine zgrade u Teheranu u kojoj su Hamnei i drugi visoki iranski zvaničnici ubijeni nastavile su tinjati 1. marta, dan nakon što je izraelski zračni napad sravnio tu strukturu. Od Islamske revolucije 1979. godine, iranski vrhovni vođa ima jedinstvenu ulogu u upravljanju zemljom, a ujedno obavlja i funkciju šefa države. Praznina na vrhu prijeti destabilizacijom cijelog režima. BLOG UŽIVO: Ali Hamnei ubijen u američko-izraelskom napadu Iransko rukovodstvo sada užurbano nastoji osigurati da strukture vlasti koje upravljaju zemljom ostanu funkcionalne, što uključuje i brzo pronalaženje Hamneijevog nasljednika. Osoba koja će postati treći vrhovni vođa zemlje preuzet će kormilo u trenutku kada su američki zvaničnici otvoreno pozvali na rušenje teokratske vlade koja vlada zemljom od 1979. godine. Kako funkcioniše izbor vrhovnog vođe?Zvanično, tijelo zaduženo za izbor, i nominalni nadzor nad funkcijom vrhovnog vođe je Skupština stručnjaka, čijih je 88 muških članova izabrano i koju u ogromnoj većini čine tvrdolinijaški teolozi. Ne postoji jasna paralela u svijetu, iako bi sličan entitet mogao biti Kardinalski zbor Rimokatoličke crkve: oba su elitna klerikalna tijela uključena u izbor vrhovnog vođe. (Postoje i druge duboke razlike u pravnom temelju, načinu izbora članova, odnosu prema državi i religijskom kontekstu). Sistem i funkcionisanje skupštine bili su pod pomnim nadzorom 2014. godine, kada je Hamnei podvrgnut operaciji prostate. Nakon zahvata, Hamneija su pratile glasine o zdravstvenim problemima, a bivši predsjednik Ali Rafsanjani javno je pokrenuo pitanje ko bi ga mogao naslijediti. Rafsanjani, koji je smatran Hamneijevim rivalom, kasnije je marginaliziran od strane klerikalnih tvrdolinijaša kojima se nije sviđala njegova podrška takozvanoj Zelenoj revoluciji, demonstracijama koje su izbile 2009. godine. Rafsanjani je smijenjen s mjesta predsjedavajućeg skupštine i umro je u januaru 2017. godine. To nadmetanje pružilo je uvid u netransparentno političko manevrisanje koje karakteriše iranska upravljačka tijela. Izvještaji navode da je tročlana komisija unutar skupštine godinama vodila listu mogućih nasljednika, koja navodno nije bila dostupna ni ostalim članovima. Predsjednik Ebrahim Raisi smatran je Hamneijevim štićenikom, za kojeg se vjerovalo da ga priprema za nasljednika. Međutim, Raisi je poginuo u maju 2024. godine kada se srušio helikopter u kojem se nalazio. To je zakomplikovalo planove za nasljednika Hamneija. Dakle, Skupština stručnjaka bira njegovog nasljednika. Zvanično, da. U stvarnosti je komplikovano. Dijelom zbog egzistencijalnog pritiska s kojim se vlasti suočavaju kao posljedice napada Izraela i Sjedinjenih Država. Prema iranskom ustavu, kada se mjesto vrhovnog vođe isprazni, privremeno rukovodno vijeće, svojevrsno ratno vijeće, preuzima donošenje odluka dok se ne imenuje novi vrhovni vođa. Predsjednik Masud Pezeshkian, koji nije klerik, član je tog privremenog rukovodnog vijeća, kao i šef iranskog pravosuđa Gholamhossein Mohseni Ejei. Drugo zasebno tijelo za donošenje odluka poznato kao Vijeće za utvrđivanje interesa sistema objavilo je 1. marta da će Alireza Arafi biti treći član privremenog rukovodnog vijeća. Arafi, klerik za kojeg se znalo da je blizak Hamneiju obavlja funkciju jednog od dvojice zamjenika predsjedavajućeg Skupštine stručnjaka. Hamnei je 2020. imenovao Arafija za čelnika svih vjerskih seminara u zemlji, što je ukazivalo na to da ispunjava vjerske kriterije da postane sljedeći vrhovni vođa. Arafi također sjedi u drugom tijelu za donošenje odluka, 12-članom Vijeću čuvara, koje utvrđuje da li su zakoni u skladu s ustavom Islamske Republike i provjerava kandidate na izborima. Dakle, hoće li Arafi biti Hamneijev nasljednik? Ne nužno. Hamnei je 2018. imenovao konzervativnog saveznika Sadeqa Larijanija u Vijeće za utvrđivanje interesa sistema, koje se ponekad naziva i Vijeće za razlučivanje interesa sistema. Istovremeno, Larijani, klerik koji je jedan od trojice braće s različitim javnim profilima, dobio je i mjesto u Vijeću čuvara. Zajedno posmatrano, ti potezi su viđeni kao pokušaj Hamneija da marginalizira umjerene i ojača poziciju konzervativnijih zvaničnika, te da nagne vagu u Larijanijevu korist. Tu je i Mojtaba Hamnei, jedno od šestero djece preminulog vođe. Tokom protesta protiv establišmenta 2009. godine, kružile su glasine da je mlađi Hamnei ozbiljan kandidat da naslijedi svog oca. Smatralo se da Hamneijev sin ima značajan uticaj iza kulisa i bliske veze s moćnim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), koji ima dominantnu ulogu u vojnim, političkim i ekonomskim pitanjima. No nakon Raisijeve smrti, kada je pitanje Hamneijevog nasljeđivanja ponovo dospjelo u fokus javnosti, istaknuti član Skupštine stručnjaka rekao je da je on bio protiv nasljedne vlasti. To je, činilo se, isključilo njegovog sina. Još jedna nepoznanica: Iranska revolucionarna garda, koja će željeti zaštititi svoje ogromne interese. Oni su bili lojalan saveznik Hamneija. Međutim, pored smrti iranskog vrhovnog lidera, čini se da su izraelski i američki zračni napadi ubili mnoge, možda desetine, visokih vojnih zvaničnika, uključujući i visoke članove IRGC-a.

General Džek Kin (Jack Keane), penzionisani general s četiri zvezdice i bivši zamenik načelnika štaba američke vojske, kaže da je američko-izraelska vojna kampanja pokrenuta protiv Irana 28. februara proračunati pokušaj demontaže političke i vojne arhitekture Islamske Republike. General Kin, koji sada predsednik Instituta za proučavanje rata, rekao je u intervjuu za RSE da napadi i izveštaji da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen u operaciji predstavljaju "istorijski dan od ogromnog značaja". Kin je rekao da je prva faza operacije premašila očekivanja, ukazujući na napade usmerene na više liderstvo, raketne sisteme, infrastrukturu za dronove i ključne elemente iranske vojne komandne strukture. Kampanja je osmišljena da "ukloni celokupno političko liderstvo i strukture koje ga podržavaju", uključujući Korpus islamske revolucionarne garde, i da se nastavi "dve do tri nedelje ako je potrebno", u zavisnosti od toga kako režim reaguje, dodao je on. Pratite naš blog uživo.RSE: Generale, prvo, šta mislite o ovom izuzetno intenzivnom danu, uključujući i potvrdu predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da je Hamnei ubijen? General Kin: Pa, mislim da je ovo istorijski dan od ogromnog značaja jer su predsednik Tramp i premijer (Izraela Benjamin) Netanjahu doneli odluku da neće dozvoliti iranskom režimu da nastavi da destabilizuje Bliski istok, da nastavi da vodi proksi ratove, da nastavi program razvoja balističkih raketa i svoj nuklearni program. Odlučili su da žele da postave iranski režim na put ka njegovom kolapsu i povratku demokratskom obliku vladavine u nekom trenutku. To je odluka koja je doneta i ona se ogleda u ovoj briljantnoj vojnoj operaciji koja se danas izvodi. Dakle, sprečavamo Irance da imaju kapacitete da nametnu svoju volju u regionu, prvo, i drugo, postavljamo uslove da se režim uruši i da na kraju narod Irana povrati svoju zemlju. RSE: Generale, kakva je vaša procena ove vojne operacije, vaš osećaj kako je prošao prvi dan i šta će se desiti sledeće? General Kin: U razgovorima s našim američkim i izraelskim vojnim liderima, što radim ceo dan, operacija prevazilazi njihova očekivanja u nekoliko oblasti. Prvo, s ofanzivne strane, činjenica da smo ubili 40 lidera, uključujući i ajatolaha, upravo je ono što smo očekivali, ali apsolutno nismo očekivali toliki uspeh. I mislim da se dogodilo, kako bi naša publika razumela, sledeće: Danas je bio Ramazan; takođe je bio Šabat, subota. Takođe su se održavali sastanci tokom dana. Iranski vojni režim je svakako na oprezu noću, verujući da će Izraelci i Amerikanci krenuti na njih noću. Dakle, operacija je zapravo bila planirana za kasnije večeras, a oni su je ubrzali zbog prilike da eliminišu ovi lideri. Tako da je ta prilika iskorišćena i veoma uspešno. Druga stvar je da smo imali značajan uspeh protiv iranskih lansera i sistema balističkih raketa, raketa i skladišta dronova, kao i u odbrani od tih napada. Do ovog intervjua, nije bilo američkih žrtava, uprkos značajnom broju napada. A bilo je i nekih izraelskih žrtava, verujem. Znam za jednu poginulu osobu i lakše žrtava u smislu lakših povreda. Dakle, odbrambeni sistemi uglavnom rade. Dakle, operacija se nastavlja. Planirali smo da traje dve do tri nedelje ako je potrebno. Mnogo toga zavisi od toga da li će režim ostati netaknut ili će početi da se raspada. Ako kapituliraju i predaju se i budu spremni da predaju vlast, onda ćemo verovatno sklopili dogovor s njima. Ali bez toga, nastavićemo da sprovodimo ovu operaciju i radimo na našim vojnim ciljevima. RSE: Koje izazove vidite? General Kin: Mislim da postoje dva izazova. Prvi, odbrambeni izazov zaštite tolikog broja baza u regionu koje SAD imaju i to je svakako ogroman izazov. I sve te baze, kao što znate, nalaze se u neposrednoj blizini Irana, a posebno dronova koje imaju. Iranska vojska je veoma dobra u proizvodnji dronova. Dakle, naša publika shvata da se ti dronovi, o kojima čuje, koriste u Rusiji, dronovi Šahed koji napadaju ukrajinski narod, pet, šest, stotine svake noći, svi su to iranski dronovi proizvedeni u Rusiji. I to je ono što Iranci koriste. Zovemo ih dronovima ubica zato što ne lete nazad. To je sistem naoružanja i to je ono što koriste protiv američkih baza. Dakle, to je izazov. Ali dosad smo dobro radili s tim. I svakako su Izraelci zabrinuti zbog mogućnosti Irana, da li mogu da pokrenu masovni napad balističkim raketama koji bi preopteretio njihove odbrambene sisteme? Nisu bili u stanju da to urade. A onda je drugi izazov to što jednostavno treba vremena. Naš plan, kako bi naša publika razumela, jeste da ne uzimamo olako kako se režim drži na vlasti. Dakle, imamo promišljene i metodične planove da uklonimo celokupno političko liderstvo i strukture koje ga podržavaju, parlament, različite agencije, Savet za nacionalnu bezbednost, a zatim na vojnoj i bezbednosnoj strani da uklonimo IRGC. Ne govorim samo o liderima, govorim o celokupnoj infrastrukturi koja ga podržava, tehnologiji koja ga podržava. Ne govorim samo o liderima. Govorimo o svima u sistemu. Milicija Basidž, policijske snage i takođe odbrambena industrijska baza, te firme koje postoje, proizvodni kapaciteti – to je veoma sveobuhvatan plan za uništavanje svega što režim koristi za svoje održavanje. I to je izazov, ali smo apsolutno posvećeni tome. Premijer Netanjahu i predsednik Tramp su rekli da tom planu i mi sprovodimo to i mi smo u veoma ranim fazama. RSE: Generale, može li se ova misija obaviti bez ljudi na terenu? General Kin: Da, u smislu onoga što želimo da uradimo. Mislim, ljudi previše pridaju značaj tome. Činjenica je da je dan posle dvosmislen. Kada smo poslali ljude na teren u Panami 1989. i na Haitiju 1994., u Avganistanu 2001. i Iraku 2003. godine, misija je bila da promenimo režim, da promenimo politički poredak. I to smo uradili. Ali smo se takođe mučili u sva četiri slučaja osim na Haitiju, gde smo vratili Aristida (Jean-Bertrand Aristide) na vlast, koji je svrgnut. I u tri od ostala četiri slučaja, još se mučimo u smislu ko je nova vlada, koliko će biti efikasna, kakva im je pomoć potrebna od nas? Šta će svrgnuti režim učiniti kao rezultat toga? Da li će nastaviti da nas napadaju? Dakle, ljudi na terenu ne čine sve to nužno lakšim. I dalje postoje izazovi. Ne odbacujem izazove s kojima se ovde suočavamo bez ljudi na terenu. Ali po našem mišljenju, možemo postići ono što želimo bez preuzimanja dodatnog rizika, što bi značilo da bismo morali da okupiramo zemlju kao rezultat toga. A mi to ne želimo da uradimo. Želimo da iranski narod okupira svoju zemlju i da je vodi. Kako bi naša publika razumela, većina autoritarnih režima, kada dođe do promene, prelazi u neki drugi autoritarni režim, doduše, možda manje ideološki, što mislim da se može dogoditi ovde, malo više nacionalistički, ali u nešto s čime možemo da radimo i da se povinuje našoj volji, a zatim da taj režim postavimo na put tranzicije ka izborima i demokratiji. To se sigurno neće desiti odmah. Ne dešava se odmah u Venecueli, iako je to svakako drugačija studija slučaja, ali je korisna ilustracija. Dakle, da, ne odbacujem izazove ovde, ali uspemo da svrgnemo liderstvo ovog režima i obezglavimo sposobnosti da se održi tamo gde je negativan u smislu svojih vojnih kapaciteta i lišen moći nad iranskim narodom, onda mislim da smo zaista nešto postigli. I proći ćemo kroz proces i tranziciju koja će potrajati. Ali pogledajte odakle dolazimo i kuda idemo i koliko će to biti divno za iranski narod. Znam da su se povukli u skloništa, ali takođe pretpostavljam da su slavljenički raspoloženi. Svakako žele da obezbede da im ne naudi ono što rade Izraelci i vojska SAD, i mi nemamo nikakvu nameru da im naudimo. Ali ljudska bića prave greške u ratu, kao i mašine. Zato ljudi moraju da se zaštite i ostanu u skloništima. Ali kada se ovo završi, mogu da se pobune, i pobuniće se, potpuno sam uveren u to. I kakva će to radost biti kada svet bude svedok uspona iranskog naroda, uz podršku onoga što su Izrael i SAD učinili. I priznanje, priznanje iranskom narodu za njegovu postojanost i za ono što su učinili da se suprotstave režimu, izlazeći na ulice u stotinama hiljada, iako ih je ovaj đavolski režim ranjavao i ubijao, kakvu su hrabrost pokazali. I kada ponovo izađu na ulice po završetku neprijateljstava, znam da će u srcu nositi poruku koju su njihovi prethodnici činili dok su bili na tim ulicama i krvavili čineći upravo ono što će iranski narod ponovo učiniti. Sloboda za Iran je ono što želimo i mi smo na tom putu. RSE: Generale, vaša lična razmišljanja, ako je ovo zaista kraj Islamske Republike, prošlo je 47 godina. Svojim očima ste videli opasnosti koje predstavlja ovaj režim. Kakvi su vaši lični stavovi upravo sada? Da li postoji neko o kome sada razmišljate? General Kin: Pa, razmišljam o svojim sunarodnicima Amerikancima, vojnicima i marincima koje je ubio ovaj režim, počev od 1983. kada su srušili kasarnu marinaca, 241 marinac i nekoliko civila, a zatim američku ambasadu u Libanu, američku ambasadu u Kuvajtu 1984, a zatim i kule Kobar, što je bila kasarna vazduhoplovstva koja je postojala u Saudijskoj Arabiji. I tamo su nas ubili i ranili. A onda su Iranci dizajnirali specijalno poboljšane improvizovane eksplozivne naprave (IED) koje su prodrle u naše tenkove i naša oklopna borbena vozila. Ubili su najmanje 600 američkih vojnika koje su napali. A realnost je, poslednjeg komandanta koga smo imali pitao sam: Šta mislite koji je pravi broj? To je general Lojd Ostin (LLoyd Austin), koji je postao ministar odbrane pod predsednikom Bajdenom (Joe Biden). On je rekao: "Generale Kin, mislim da je broj bliži 2.000." Dakle, ubili su hiljade Amerikanaca, a očigledno su ubili znatno više, desetine hiljada Iranaca. Osećam olakšanje zbog Amerikanaca koji su žrtvovali svoje živote i porodice tamo, kao i zbog iranskih porodica koje je ovaj režim mučio, ubijao i sakatio, a podjednako važno, uskraćene su im slobode i način života koji ljudi žele za svoju decu i unuke. Kucamo ovde na vrata slobode. Još nismo tu, ali se približavamo i osećaj olakšanja dolazi kao rezultat toga. Ponekad jednostavno morate upotrebiti vojnu silu da biste zaustavili zlo i da biste zaustavili nešto što je loše. To je ono što pokreće predsednika Trampa. On je predsednik mira. To je njegova mantra. Ali on se ne plaši da upotrebi silu da bi zaustavio zlo da nameće svoju volju drugima, i to je ono što vidimo da se ovde dešava.

Istaknuti američki politički komentator i član upravnog odbora RSE kaže da poslednji američki udari na Iran označavaju početak kontinuirane kampanje usmerene ne samo na vojno odvraćanje već i na okončanje vladavine Islamske Republike kakva trenutno postoji. U intervjuu za RSE, Mark Tisen (Marc Thiessen), bivši pisac govora predsednika Džordža Buša mlađeg (George W. Bush) i kolumnista Vašington posta (The Washington Post), rekao je da je ta vojnu akcija prekretnica. "Ono što se dešava jeste da je oslobođenje iranskog naroda blizu", rekao je Tisen. "Iranski narod je patio pod despotskim, radikalnim režimom kojim upravljaju ajatolasi od 1979. Sada im se daje šansa da se pobune i vrate svoju zemlju." Više od ograničenog udaraNa pitanje da li je cilj SAD odvraćanje, degradacija kapaciteta ili nešto šire, Tisen je rekao da kampanja ide znatno dalje od simbolične demonstracije sile. "Da je Tramp (predsednik SAD Donald Trump) udario pre mesec dana, to bi bio simboličan, ograničen udar koji bi trajao dan ili dva", rekao je on. "Ono o čemu sada govorimo je višednevna, moguće višenedeljna kampanja za obezglavljivanje iranskog režima i uklanjanje pretnje našem narodu." Na pitanje o riziku da bi Teheran mogao da odgovori intenziviranom represijom kod kuće, Tisen je rekao da je kampanja posebno osmišljena da to spreči. "Uklanjamo instrumente represije", rekao je on, navodeći izveštaje da su visoki sudski i bezbednosni zvaničnici bili meta. "Kada eliminišemo te pretnje, biće na iranskom narodu da povrati svoju zemlju." Tisen je rekao da je odlaganje pokretanja operacije bilo namerno, omogućavajući Vašingtonu da sakupi, kako je naveo, neviđeno vojno prisustvo. On je uporedio trenutnu kampanju s "Operacijom Ponoćni čekić" (Operation Midnight Hammer), za koju je rekao da je bila usmerena na iranska nuklearna postrojenja, uključujući Fordov, podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma. Prema Tisenu, nova faza napada je osmišljena da ide dalje – demontirajući ne samo nuklearnu infrastrukturu i protivvazdušnu odbranu, već i, kako je naveo, "instrumente represije". Ne očekuje se prekid vatreTisen je odbacio mogućnost kratkoročnog prekida vatre, predviđajući da će operacije trajati danima, moguće i nedeljama. "Trebaće više od 48 sati", rekao je on. "Sjedinjene Države će ukloniti sve instrumente represije, obaveštajnih službi i tiranije koji su ugnjetavali iranski narod." Pratite naš blog uživo Netanjahu kaže da iranskog vrhovnog vođe Hamneija 'više nema'On je uporedio ovaj trenutak s padom Berlinskog zida i svrgavanjem Nikolaja Čaušeskua (Nicolae Ceausescu) u Rumuniji 1989. godine, sugerišući da bi spoljni vojni pritisak mogao stvoriti uslove za unutrašnje političke promene. "Ovo je vaš pad Berlinskog zida", rekao je on, obraćajući se direktno Irancima. "Mi obezglavljujemo režim. Vaš je posao da ga završite." Rizik od represivnih meraTisen je takođe naglasio da je Teheran pogrešno procenio potcenjujući spremnost Vašingtona da deluje. On je rekao da je Tramp ponudio Iranu priliku da pregovara o ograničenjima njegovih nuklearnih i raketnih programa i da obuzda regionalne aktivnosti. Prema Tisenovim rečima, iranski lideri su odbili, a takođe su nastavili korake za obnovu nuklearnih i balističkih raketnih kapaciteta posle prethodnih napada. "Imali su priliku i izgubili su je", rekao je on. Tisen je ukazao na dugu istoriju konfrontacije Irana sa SAD, uključujući krizu s taocima 1979. godine, bombardovanje kasarne američkih marinaca u Bejrutu 1983. godine, bombardovanje kula Hobar u Saudijskoj Arabiji 1996. godine i navodnu ulogu Teherana u podržavanju oružanih grupa koje su napadale američke trupe u Iraku. Takođe je pomenuo navodne zavere usmerene na američke zvaničnike i strane diplomate na američkom tlu. Tisen je izrazio uverenje da će kampanja fundamentalno promeniti kurs Irana. "Po mom mišljenju, vladavina terora ovog režima se bliži kraju", rekao je on. "Iranski narod ima istorijsku priliku da prigrabi svoju slobodu." Kako se sukob bude odvijao, mnogo će zavisiti od toga kako će Teheran reagovati, koliko dugo će Vašington i njegovi saveznici održavati vojne operacije i da li su Iranci spremni – ili da li mogu – da se mobilišu pod teretom rata.

Veliki oblak dima uzdigao se sa čuvenog veštačkog ostrva Palm Jumeirah u Dubaiju. Nakon što je Iran izveo uzvratne udare u region, nakon američkih i izraelskih napada, pres služba vlade Dubaija saopštila je da su najmanje četiri osobe povređene u incidentu.

Štete od iranskih protivudara, koji su usledili nakon zajedničkog američko izraelskog vazdušnog napada 28. februara, prijavljene su u Izraelu, Bahreinu i Kataru. Eksplozije su se čule u katarskoj prestonici Dohi, a dim se nadvio nad Bahreinom nekoliko sati posle napada na Iran, za koje je američki predsednik Donald Tramp rekao da će okončati bezbednosnu pretnju SAD i pružiti Irancima priliku da svrgnu svoje vladare.

Snimci zabeleženi 28. februara prikazuju požare na ulicama širom Teherana nakon udruženih američko izraelskih udara na Iran. Iranska državna televizija navela je da je oštećena i jedna škola u gradu Minabu, a pojavili su se i nepotvrđeni izveštaji o većem broju poginulih.

Sedmice napetosti s Iranom i ubrzano američko vojno prikupljanje snaga eruptirali su u zajedničke američko-izraelske napade na istaknute mete, uključujući iranske vojne objekte i rezidencije najviših zvaničnika zemlje. Dok je prvi val napada potresao ključne lokacije širom zemlje, centralno pitanje nadvija se usred oblaka dima koji se uzdižu nad iranskim nebom: Koji je krajnji cilj administracije Donalda Trumpa? Dok se retorika Donalda Trumpa kretala između poziva na "bolji sporazum" i naznaka promjene režima, njegovo obraćanje 28. februara, u kombinaciji s prirodom trenutnih napada, sugerira radikalnu promjenu politike. Ne zadovoljavajući se više sa "maksimalnim pritiskom", čini se da Sjedinjene Američke Države sada teže potpunoj neutralizaciji Irana kao regionalne sile. Mjesecima je Trump tvrdio da mu je cilj novi, restriktivniji nuklearni sporazum. No, kako primjećuje Michael Horowitz, nezavisni stručnjak za odbranu sa sjedištem u Izraelu, diplomatski put je efektivno došao do slijepog kolosijeka. "Pregovori između Washingtona i Teherana očigledno nisu funkcionisali na način na koji bi Trump želio", kaže Horowitz za RSE. "Jaz je jednostavno prevelik da bi se premostio kroz razgovore." Kako navodi Horowitz, iranski zvaničnici nisu bili spremni ponuditi ustupke koji bi omogućili Trumpu da "proda" novi sporazum kao superiornog nasljednika nuklearnog dogovora iz kojeg je istupio 2018. godine. S iscrpljenom diplomatijom, Washington se okrenuo sili kao primarnom instrumentu promjene. Hoće li se javnost pobuniti?Čini se da je temelj američko-izraelske strategije u nadi u domaći ustanak. U svom obraćanju 28. februara, Trump je otišao dalje od ranijih američkih poruka obraćajući se direktno iranskoj javnosti. Proglašavajući da je "sat vaše slobode na dohvat ruke", pozvao je građane da "preuzmu" vladu nakon što se vojna faza kampanje završi. Slični pozivi Irancima da svrgnu klerikalni establišment tokom dvanaestodnevnog rata s Izraelom prošlog juna uglavnom su ostali bez odjeka jer su civili davali prioritet preživljavanju i tražili sklonište. Ovog puta, međutim, saveznici se čini da računaju na drugačiji psihološki ambijent. Jason Brodsky, direktor za politiku u organizaciji United Against Nuclear Iran (UANI), američkoj dvostranačkoj zagovaračkoj grupi koja radi na sprečavanju Teherana da nabavi nuklearno oružje, tvrdi da bi vidljivo slabljenje moći države moglo pružiti katalizator koji nedostaje. "Jedna nada u ovoj kampanji čini se da je da će iranski narod izaći na ulice i postati hrabriji u osporavanju režima, jer će vidjeti da je oslabljen", kaže Brodsky za RSE. Dodao je da je cilj "izjednačiti teren" slabljenjem sposobnosti države da suzbija neslaganje, što bi teoretski omogućilo "nenaoružanom iranskom narodu" da povrati svoju zemlju. Horowitz, međutim, nudi oprezniju procjenu uloge ulice kao odlučujućeg faktora. Iako napominje da američki i izraelski zvaničnici nisu isključili obnavljanje proteste, tvrdi da se vrijeme možda neće poklopiti s njihovim očekivanjima. "Lično mislim da su šanse male sve dok sukob traje", upozorio je Horowitz. "Realnije je očekivati porast nemira nakon što se sukob završi, iako će režim, ako i dalje bude sposoban, također biti spreman." Podjela radaTaktičko izvođenje napada otkriva koordiniranu podjelu rada između dva saveznika, usmjerenu i na iranske vojne kapacitete i na rukovodstvo. Prema Brodskom, Sjedinjene Američke Države se "fokusiraju na slabljenje iranskih raketnih kapaciteta" kako bi umanjile odmazdu, dok se Izrael koncentrira na "eliminaciju iranskih lidera", strategiju koja se ogleda u navodnim napadima na rezidencije vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija i predsjednika Masuda Pezeshkiana. Uprkos visoko intenzivnoj početnoj fazi, centralno pitanje ostaje može li sama zračna kampanja srušiti 47-godišnju teokratiju. Horowitz napominje da zračna sila ima "loš učinak" kada je riječ o postizanju promjene režima. Ipak, ukazuje na faktor koji bi ovaj sukob mogao učiniti drugačijim: Trumpovu očiglednu spremnost na eskalaciju. "Ne bih isključio tu mogućnost s obzirom na to koliko je Islamska Republika slaba i na činjenicu da je predsjednik Trump vidljivo spreman podnijeti određene udarce i provesti dužu kampanju", rekao je Horowitz. Na kraju, krajnji ishod mogao bi zavisiti od toga koliko brzo Iran može biti onesposobljen. Ako se njegova sposobnost da pokrene odmazdne raketne napade ili nanese globalnu ekonomsku štetu neutralizira u ranoj fazi, Washington bi se mogao osjetiti ohrabrenim da nastavi dalje, sve dok Islamska Republika ili ne napusti svoj temeljni identitet ili se ne sruši pod pritiskom unutrašnjih nemira.

Eksplozije u Teheranu 28. februara ubrzo su bile praćene sirenama koje su se oglašavale u Izraelu, nakon objave američkog predsednika Donalda Trumpa o napadima na Iran. Pozvao je iranske građane da ostanu van ulica, poručivši im da "vaša sloboda je na dohvat ruke".