Hiljade pripadnika duhovnog pokreta Univerzalno bijelo bratstvo ovih dana borave na bugarskoj planini Rila, gdje obilježavaju početak svoje duhovne "nove godine". Vrhunac okupljanja tradicionalno je održan 19. avgusta i smatra se jednim od najneobičnijih i najspektakularnijih duhovnih rituala u svijetu. Korijeni Bijelog bratstva sežu do organizacije "Društvo za podizanje vjerskog duha bugarskog naroda", koju je 1897. godine osnovao Peter Deunov. Ovaj bugarski teolog krajem 19. vijeka studirao je u New Jerseyju i Bostonu, a po povratku u Evropu postao je poznat kao duhovni učitelj. U svojim djelima Deunov je iznosio i stavove o rasama, među kojima i tvrdnju da duše svih etničkih grupa moraju proći kroz bijelu rasu prije nego što dosegnu mističnu "šestu rasu", koju je opisivao kao rasu bratstva i ljubavi. Današnji predstavnici pokreta ističu da naziv Bijelo bratstvo nema rasno značenje, već se odnosi na bijelu svjetlost kao najviši duhovni simbol i spoj svih boja. Mnogi sljedbenici pokreta istovremeno su i aktivni hrišćani, iako je Bugarska pravoslavna crkva kroz historiju zauzimala negativan stav prema Bratstvu. Najprepoznatljiviji element njihove prakse je paneuritmija, ritual nalik plesu koji se često opisuje kao "bugarski tai chi". Održava se u gradovima i mjestima gdje postoji veći broj sljedbenika, ali posebno tokom avgusta na planini Rila. Tokom tog perioda učesnici odijevaju bijelu odjeću i svakog jutra se okupljaju na visoravni na oko 2.100 metara nadmorske visine. Paneuritmiju predvodi grupa muzičara smještena u centru kruga, a najčešće se izvodi uz zvuke violina. Najmasovnije okupljanje održava se upravo 19. avgusta, za koji je Deunov tvrdio da je dan kada je prisutnost "kosmičke energije" u prirodi najizraženija. U izvještaju vlade u Parizu iz 1995. godine navodi se da u Francuskoj djeluje oko 20.000 pripadnika Bijelog bratstva, pri čemu je pokret u tom dokumentu okarakterisan kao sekta. Nakon završetka paneuritmije, učesnici se međusobno grle.

Šezdeset godina nakon što je Čeburaška prvi put izašao iz gajbe pomorandži i ušao u maštu dece širom Sovjetskog Saveza, to stvorenje i dalje traži mesto kojem pripada. Rusija 20. avgusta obeležava Čeburaškin 60. rođendan u jeku nagoveštaja da bi zvaničnici u toj zemlji mogli da se odreknu voljenog lika zbog tvrdnji da predstavlja mračnu silu koja kvari rusku decu, uz debatu o "etničkoj pripadnosti" stvorenja. Posle rekordnog uspeha istoimenog filma o Čeburaški iz 2023. i njegovog nastavka iz 2026. godine, Aleksandar Dugin, istaknuti politički teoretičar naklonjen Kremlju, više puta je kritikovao tog lika, koga je različito opisao kao "lunarnog demona" i "kosmopolitu bez korena" delimično odgovornog za raspad Sovjetskog Saveza. U decembru je jedan poslanik pokrenuo debatu izjavom da je "Čeburaška Jevrejin" tokom diskusije o državnom finansiranju domaćih ruskih igračak. Čeburaška se prvi put pojavio kao lik u dečjoj knjizi Eduarda Uspenskog "Krokodil Gena i njegovi prijatelji" 1966. Stvorenje je živelo u "dalekoj tropskoj šumi" i slučajno je stiglo u Sovjetski Savez pošto je zaspalo u sanduku pomorandži koje su slate u SSSR. Nakon što je gajba dostavljena u prodavnicu voća u jednom sovjetskom gradu, zbunjeni prodavac je stavio stvorenje na sto, ali, sa šapama utrnulim od dugog putovanja, životinja je pala na pod. U igri reči s arhaičnim ruskim glagolom "čeburahnutsja" (pasti), prodavac je uzviknuo: "Bože moj, pogledajte ovog Čeburašku!" Prodavac je pokušao da preda Čeburašku lokalnom zoološkom vrtu, ali je odbijen jer niko nije znao gde da smesti stvorenje "nepoznato nauci". Ta tema – o čudnom biću koje traži prijateljstvo i pripadnost u hladnom svetu – postala je ključni motiv animiranog filma iz 1969. godine zasnovane na delu Uspenskog. Film, rađen tehnikom stop-animacije, producirao je sovjetski animacijski studio Sojuzmultfilm i vizuelno je uspostavio Čeburašku kao braon životinju s velikim ušima kako se danas predstavlja. Usledila su još tri kratka filma koja su ukupno trajala nešto više od sat vremena, ali su bezbroj puta reprizirana na sovjetskoj televiziji. "Čeburaška je bio svuda tokom mog detinjstva", rekao je za RSE istraživač Oleh Šinkarenko koji živi u Mađarskoj, dodajući da su ti animirani filmovi pojačali ideju da se svaki stranac može asimilovati u sovjetsku kulturu. Knjiga Uspenskog ismeva sovjetsku birokratiju, nestašice i lažljive novinare, premda je animirana serija odstupila od originalne priče kako bi se držala partijske linije, dok se komunistička dečja grupa Mladi pioniri pojavljuje u nekim scenama. Debata o "etničkoj pripadnosti" Čeburaške prvi put je izbila posle knjige iz 2016. godine, koju je napisala naučnica Maja Balakirski Kac, rođena u Sovjetskom Savezu. Ona je dalje razradila teoriju da je Čeburaška poreklom iz Izraela u članku iz 2018. godine koji se fokusirao na poreklo pomorandži uvezenih u Sovjetski Savez i jevrejski animatorski tim koji je stajao iza filmova. Rediteljka koja govori jidiš, dizajner lutaka i snimateljka, kaže ona, prilikom pravljenja animacija "oslanjali su se na sopstvena životna iskustva pripadnika vrste nepoznatog porekla". Kac tvrdi da je Izrael bio "glavni izvor" pomorandži za Sovjetski Savez, što sugeriše da je Čeburaška verovatno došao iz te bliskoistočne zemlje. Iako Izrael jeste izvozio pomorandže u Sovjetski Savez, postojalo je još nekoliko drugih velikih snabdevača i podaci o trgovini pokazuju da u godini pre objavljivanja knjige Uspenskog iz 1966. iz Izraela nije stigla nijedna isporuka pomorandži, usled turbulentnih odnosa između dve zemlje. Tokom 1965-1966, većina uvezenih pomorandži u SSSR stizala je iz Maroka, Alžira, Španije i Grčke. Uspenski nije bio Jevrejin, a njegova bivša supruga je nedavno kao "besmislicu" odbacila tvrdnje da je Čeburaška predstavljao tu etničku pripadnost. Priča o poreklu Čeburaške opisuje njegov dom kao "gustu tropsku šumu", što očigledno ne odgovara izraelskoj klimi ili pejzažu. Sadašnja kontroverza oko Čeburaškinog "morala" među kremaljskim kulturnim ratnicima označava odstupanje od prethodnih decenija kada se taj lik smatrao bezopasnim, poluzvaničnim simbolom Rusije koji su nosili olimpijci, kosmonauti i sportski navijači. U mračnom obrtu u priči o ovom liku, Čeburaška je takođe korišćen kao neformalni simbol ruske invazije na Ukrajinu. Njegovo prisvajanje među ljudima uključenim u rat, dovelo je doi najmanje jedne tužbe iz Sojuzmultfilma, ali i do otpora nekih Rusa koji ističu da je malo verovatno da nežno stvorenje rođeno u inostranstvu bude nacionalistički pešadinac Kremlja. Uspenski je u godinama pre nego što je umro 2018. godine, za rusku aneksiju Krima rekao da je "sramotna", dok je 2011. otvoreno podržao proteste protiv Putina. U intervjuu 2012. Uspenski je odgovorio na pitanje zašto se Čeburaška pokazao kao tako trajan karakter u Rusiji i inostranstvu, posebno u Japanu, rekavši novinaru: "Moji prijatelji i ja mislimo da to leži u slici i ličnosti ovog dirljivo bespomoćnog stvorenja – nekoga koga bi svako mogao da povredi. Čini se da je osvojio ogromnu ljubav javnosti svojom razoružavajućom nežnošću". Pokojni autor je dodao da "ništa od stvari koje posmatrači pokušavaju da 'ubace' u priču zapravo nije tamo".

Arsenij Turbin provodi svoj 18. rođendan u zatvoreničkoj ćeliji u pritvorskom centru broj 5 u Permu, 1.165 kilometara istočno od Moskve. Tamo je prebačen u februaru dok su protiv njega pripremane nove optužnice, najnovije poglavlje u priči koja ističe tešku situaciju djece političkih zatvorenika u Rusiji. Turbin je imao 15 godina kada je uhapšen 2023. godine nakon što je dijelio flajere u kojima je kritikovao ruskog predsjednika Vladimira Putina, dijelio objave opozicionih političara i izražavao protivljenje invaziji na Ukrajinu. U tom trenutku, opisan je kao najmlađi politički zatvorenik u Rusiji. "Advokat odbrane rekao je njegovoj majci: Irina, ne brini", rekao je prijatelj za Ruski servis Radija Slobodna Evropa. "Bio je 14-godišnje dijete koje je protestovalo... hoće li ga smatrati prijetnjom?" Prijatelj, kao i drugi citirani u ovom tekstu, nije imenovan iz sigurnosnih razloga. RSE je označen kao nepoželjna organizacija u Rusiji, što svakoga ko govori za njega dovodi u potencijalnu opasnost. Mladi iza rešetakaTurbin je osuđen na pet godina zatvora nakon što je u junu 2024. optužen za članstvo u terorističkoj organizaciji. Navedena organizacija, Legija Slobodne Rusije, je ruska oružana grupa u egzilu koja se borila zajedno sa ukrajinskim snagama. Turbin im je napisao poruku e-mailom u kojoj je rekao da je "spreman da lijepi plakate i bori se protiv Putinove propagande", ali tužioci su tvrdili da je planirao da putuje u Ukrajinu i izvrši sabotažu protiv vojnih ciljeva. Turbin to poriče. Iako je priznao da je u poštanske sandučiće komšija stavljao letke u kojima je kritikovao Putina, rekao je da to nije uradio ni po čijem nalogu. Porodica je rekla da su istražitelji dodali pasus koji sadrži priznanje da je radio za legiju u protokolu koji je potpisao. "[Tužioci] su im otvoreno rekli da je dovoljno što je Arsenij bio protiv Putina i protiv specijalne vojne operacije", rekao je porodični prijatelj, misleći na termin koji je Kremlj koristio za potpunu invaziju koju je pokrenuo protiv Ukrajine 2022. godine. Turbin je takođe dijelio objave ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, koji je umro u zatvoru 2024. godine, i posjetio je njegov grob u Moskvi. Nakon presude o krivici i izricanja kazne, Turbin je poslat u popravni dom u Permu. Porodični prijatelji su za RSE rekli da su odmah preduzeti napori da ga se dodatno kompromituje. U početku su drugi zatvorenici pokušavali da ga uključe u razgovore u kojima bi mogao da se inkriminiše, naveli su. Zatim je u njegov noćni stočić podmetnuta sveska sa komentarima koji podržavaju zabranjenu omladinsku grupu. Turbinov advokati su pružili dokaze da on nema nikakve veze sa tim. Oni i porodični prijatelji su takođe izjavili da je Turbina maltretirao i provocirao nastavnik koji je predavao djeci zatvorenoj u popravnom domu. Nove optužbeOve godine stvari su postale ozbiljnije. U popravnom domu je 7. januara izbio nered. Turbin je potom optužen za učešće. Nove optužbe bi mogle dovesti do dalje zatvorske kazne od tri do osam godina. Turbin je rekao svojoj porodici da je ostao u ćeliji gledajući televiziju. Oni vjeruju da je slučaj "osveta" zbog činjenice da je on uvijek negirao prvobitne optužbe protiv njega. Član porodice je za RSE rekao da je oficir Federalne službe bezbjednosti (FSB) jednom rekao Turbinovoj majci: "Nećemo pustiti vaše dijete... smislićemo drugi slučaj". Jevgenij Smirnov, advokat u organizaciji za pravnu pomoć "Prvo odeljenje", rekao je da vlasti često podižu dodatne optužnice "kako bi slomile" zatvorenike. "Ponovljena krivična gonjenja više nisu rijetkost. Najčešće se podižu protiv onih koji se opiru sistemu i skreću pažnju na sebe. Čini se da vlasti na taj način pokušavaju još više da zastraše društvo", rekao je on. Prijatelji su rekli da Turbinova porodica podnosi situaciju koliko god može. Turbin je rođen u Dubaiju, ali je njegova majka, Irina, potom napustila oca i vratila se roditeljima u Livni, 360 kilometara južno od Moskve. Radila je 13 godina kao glavni menadžer ugovora za državne nabavke u državnoj instituciji. U junu je izgubila posao i nije mogla da prođe bezbjednosne provjere prilikom traženja novog zaposlenja. Male penzije Turbinovih baba i deda su jedini prihod i potrebne su za pokrivanje dodatnih troškova kao što su sudski troškovi i duga putovanja da bi ga posjetili u Permu. "Njegova baka je rekla: 'Moram da ga vidim. Ko zna šta će se desiti?' Oni uništavaju cijelu porodicu", rekao je porodični prijatelj. Nije izolovan slučajIako je Turbin navodno bio najmlađi politički zatvorenik u Rusiji u vrijeme hapšenja, njegov slučaj nije jedinstven. Izvještaj zabranjene grupe za ljudska prava Memorijal iz juna ove godine dokumentovao je "427 slučajeva politički motivisanog krivičnog gonjenja maljoletnika", dodajući da je "299 osoba mlađih od 18 godina lišeno slobode. Trenutno je 107 djece u pritvoru". Memorijal je rekao da bi stvarni brojevi mogli biti mnogo veći i da je došlo do naglog povećanja slučajeva u kojima su kasnije podignute dodatne optužnice protiv zatvorenih maloljetnika. U izvještaju se takođe navodi da su slučajevi grafita, dijeljenja letaka, antiratnih objava na društvenim mrežama, pokušaja oštećenja željezničke opreme ili navodnog učešća u zabranjenim organizacijama više puta kvalifikovani kao teroristički akti. "Krivični postupci su postali sredstvo za zastrašivanje mladih ljudi kao upozorenje drugima", navodi se. Primjeri ovoga uključuju trojicu dječaka uhapšenih sa 14 godina: Nikitu Udarova, koji je osuđen na pet godina zatvora nakon što je navodno kreirao sjedište FSB-a u video-igri Majnkraft i planirao da ga digne u vazduh; Valerija Zajceva, koji je osuđen na četiri i po godine zatvora zbog navodnog planiranja terorističkog napada; i Artjoma Doronina, koji je osuđen na četiri godine zatvora po optužbama za terorizam nakon što je navodno pokušao da zapali ormar za dokumente na željezničkoj stanici. Memorijal je osudio Doroninov slučaj kao "primjer proizvoljne primjene zakona o terorističkim aktima. Ispostavilo se da je to jedino pravno sredstvo koje je omogućilo istražiteljima da pokrenu krivični postupak: osobe mlađe od 16 godina ne podliježu krivičnoj odgovornosti za materijalnu štetu počinjenu iz huliganstva ili za djela sabotaže". Turbinova porodica je sada, kako se kaže, posebno zabrinuta zbog toga gdje će biti poslat da odsluži ostatak kazne nakon što 19. avgusta napuni 18 godina i postane punoljetan. Nema zvaničnih informacija o tome, ali porodica je zabrinuta da će to biti još dalje od Perma. Njegovi advokati pripremaju žalbe i višem sudu i samom Putinu, tražeći da se slučaj ponovo razmotri.

Iranske vlasti preduzele su mere protiv popularne internet platforme Azad, optužujući je za objavljivanje "neistina", što bi, prema oceni jednog iranskog političkog aktiviste i komentatora, moglo da najavi širi obračun sa nezavisnim jutjub (YouTube) kanalima na persijskom jeziku. Do toga je došlo samo dva dana nakon što je The New York Times objavio tekst o platformi Azad, ukazujući na rast njene publike i njenu ulogu u organizovanju debata o temama koje se retko pojavljuju u iranskim državnim medijima. Nema naznaka da je upravo taj tekst podstakao reakciju vlasti. Ovaj potez izazvao je kritike novinara i medijskih radnika, koji se pitaju zašto su vlasti ciljale platformu koja je ugostila sagovornike sa veoma različitim stavovima, od oštrih kritičara Islamske Republike do pristalica verskog establišmenta. Mehdi Ahmadi, osnivač i direktor platforme Azad, saopštio je 17. avgusta da je pozvan u tužilaštvo zbog optužbi za širenje lažnih informacija i da je pušten uz kauciju. Rekao je da je platformi do daljeg zabranjeno objavljivanje intervjua. Teheransko tužilaštvo podnelo je i prijavu protiv osoba povezanih sa programom. Novinska agencija Mizan, koja deluje pod okriljem pravosuđa, opisala je Azad kao "ilegalni medij", navodeći da nema zvaničnu dozvolu iranskog Odbora za nadzor štampe i medija niti Ministarstva kulture. Tužilaštvo je optužilo Azad za više medijskih prekršaja, ali nije iznelo detalje. Hosein Razag (Hossein Razzagh), iranski politički aktivista koji je i sam bio pritvaran zbog aktivnosti u onlajn medijima, rekao je da je ovakav razvoj događaja bio očekivan. "Dugo se predviđalo da će Azad na kraju postati meta obračuna Islamske Republike", rekao je Razag za Radio Farda, iranski servis Radija Slobodna Evropa (RSE). On je podsetio na ranije hapšenje aktiviste Mehdija Mahmudijana (Mahmoudian), koji je bio uključen u drugi jutjub program, Studio Pat. Razag kaže da je Azad u početku pokušavao da održi ravnotežu u programu, ali da je postao otvorenije kritičan nakon smrtonosnog gušenja protesta u januaru i kasnijeg američko-izraelskog rata protiv Irana. Hiljade ljudi ubijene su tokom obračuna vlasti sa demonstrantima širom zemlje u januaru. Iranske organizacije za ljudska prava sa sedištem u inostranstvu navode da su potvrdile oko 7.000 smrtnih slučajeva, ali smatraju da je stvarni broj verovatno veći. Razag smatra da je trenutak u kojem je pokrenut postupak protiv Azada značajan jer persijski jutjub programi dobijaju sve veću publiku zahvaljujući poboljšanju internet veza i rastućem interesovanju građana za alternativne izvore informacija. Prema njegovim rečima, državni emiter nije uspeo da privuče istu publiku, dok su jutjub kanali koje su pokrenule bezbednosne institucije ili grupe povezane sa vlašću takođe imali ograničen uspeh. "Zabrana Azada može biti crveni signal, upozorenje drugim medijima i internet platformama koje proizvode sadržaj kritičan prema vlasti", dodao je on. Jutjub je, kao i većina popularnih društvenih mreža, zabranjen u Iranu i dostupan je samo uz korišćenje programa za zaobilaženje internet blokada. Platforma Azad postoji od 2022. godine i organizuje političke, ekonomske i društvene diskusije sa iranskim stručnjacima i komentatorima iz zemlje i inostranstva. Njen jutjub kanal ima skoro 160.000 pratilaca, dok Instagram nalog prati više od 30.000 ljudi. Platforma je dovodila sagovornike veoma različitih stavova, uključujući zagovornike ukidanja Islamske Republike putem ustavnog referenduma, pristalice obnove monarhije i osobe koje brane državnu politiku. Azad je takođe učestvovao u organizovanju intervjua između američkog konzervativnog komentatora Takera Karlsona (Tucker Carlson) i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana (Masud Pezeshkian). Ahmadi je za The New York Times rekao da je upravo je predložio intervju Karlsonu, a zatim ga preporučio timu iranskog predsednika. Razag smatra da vlast korišćenjem optužbe za "širenje neistina" pokušava da predstavi slučaj kao običan krivični postupak, a ne kao pokušaj gušenja kritičkih glasova. "Žele da igraju dvostruku igru: da tvrde kako ne gase kritičke glasove, dok ih istovremeno gase", smatra on. Upozorava da bi ovaj potez mogao označiti početak šire kampanje protiv nezavisnih onlajn medija. "Ako se preostalih nekoliko medija koji proizvode nezavisan sadržaj ne povinuje tišini koju Islamska Republika želi da nametne, i oni će postati meta", rekao je Razag.

Policija u Hrvatskoj uhapsila je ukrajinskog državljanina Vladimira Z. zbog sumnje da je povezan sa eksplozijama koje su 2022. godine oštetile gasovod "Severni tok" između Rusije i Nemačke, saopštilo je 19. avgusta nemačko Savezno tužilaštvo. On je uhapšen u Puli, na severozapadu Hrvatske, na osnovu Evropskog naloga za hapšenje koji je Savezni vrhovni sud Nemačke izdao u junu 2024. godine. Iz Policijske uprave Istarske županije su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da je u sredu ujutro u jednom turističkom objektu uhapšena jedna osoba, ali da se još uvek utvrđuje da li se radi o osobi za kojom je Savezni sud pravde u Karlsruheu raspisao Evropski nalog za hapšenje. "S obzirom na navedeno, u ovom trenutku nismo u mogućnosti potvrditi identitet uhićene osobe", navodi se u pisanom odgovoru PU Istarske. Kako navodi Savezno tužilaštvo Nemačke, Vladimir Z. je kao obučeni ronilac pripadao grupi ukrajinskog državljanina Serhija K., protiv kojeg se vodi odvojeni postupak, a koja je u septembru 2022. godine u blizini ostrva Bornholm postavila eksplozivne naprave na gasovode "Severni tok 1" i "Severni tok 2". Eksplozivne naprave su aktivirane 26. septembra 2022. i prouzrokovale su teška oštećenja na oba gasovoda. "Osumnjičeni je učestvovao u ronilačkim zaronima neophodnim za izvođenje te operacije. On i njegovi saučesnici za prevoz su koristili jedrilicu koja je isplovila iz Rostoka. Jahta je prethodno bila iznajmljena od jednog nemačkog preduzeća preko posrednika, uz korišćenje falsifikovanih ličnih dokumenata", navodi Tužilaštvo. Predviđeno je da osumnjičeni nakon izručenja bude izveden pred istražnog sudiju Saveznog vrhovnog suda. Savezno tužilaštvo je krajem juna 2026. godine podiglo optužnicu protiv Serhija K. pred Hanzeatskim višim pokrajinskim sudom u Hamburgu. On je uhapšen u avgustu 2025. u Italiji. Nemačke istrage su ukazale na ukrajinsku grupu od pet muškaraca i jedne žene kao počinioce eksplozija na gasovodu. Kada se dogodila eksplozija u Severnom toku, zapadne sile su brzo uperile prstom u Rusiju, koja je bila pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. Moskva je zauzvrat uperila prst u Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da njegova vlada nije znala ništa o planu za uništenje "Severnog toka". "Severni tok" je dugo bio kontroverzan gasovod pošto je omogućio da ruski gas zaobiđe istočnoevropske tranzitne rute i stavio Nemačku u zavisan položaj od jeftinih energenata iz Rusije.

Bivši pacijent je objavio više video snimaka o uslovima u psihijatrijskoj bolnici visokog obezbjeđenja u Kazahstanu, što je izazvalo široku diskusiju o tome šta se dešava iza njenih dobro čuvanih zidova.

Rusija predlaže reformu sistema zapošljavanja stranih radnika 2027. godine, vezujući migrante za određene poslodavce, radna mjesta i regije. Stručnjaci upozoravaju da bi stroža pravila mogla pogoršati nedostatak radne snage i gurnuti više migranata u neformalno zapošljavanje.

ijNeko će morati da plati štetu koju je prouzrokovala sve nestabilnija vremenska situacija u Evropi, a pošto je najveći dio tih ekonomskih gubitaka neosiguran, to će pasti na teret javne kase ukoliko se ne preduzmu hitne mjere. Ovogodišnji šumski požari u jugozapadnoj Evropi i teške poplave koje su pogodile Španiju 2024. godine i Njemačku i njene susjede 2021. godine pokazuju kako klimatska šteta doprinosi listi opterećenja evropskih finansija, koja već uključuje veće izdatke za odbranu i rastuće troškove povezane sa starenjem stanovništva. "Problem je što se sve češće dešavaju", rekao je Federiko Bariga-Salazar, šef odjeljenja za mjerenje kreditnog rejtinga država za Zapadnu Evropu u agenciji Fitch, o katastrofama koje su se do sada uglavnom smatrale skupim jednokratnim budžetskim potezima, a ne redovnim troškovima. "Ako je vlada već fiskalno stegnuta, to znači da stvara određene političke kompromise", rekao je o pritisku koji takvi ekonomski gubici vrše na druge stavke potrošnje. Ako je trenutni obim fiskalnog udara vjerovatno prilično mali, sve je veće prihvatanje da će on samo postati veći u regionu kontinenta koji se zagrijeva najbrže na svijetu. Ekstremni uslovi povezani sa vremenom i klimom prouzrokovali su ekonomske gubitke od procijenjenih 822 milijarde eura u Evropskoj uniji između 1980. i 2024. godine, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, pri čemu je četvrtina te štete nastala samo u posljednje četiri godine. Javni deficiti širom eurozone već iznose u prosjeku oko tri posto BDP-a. Bariga-Salazar je naveo procjene da poplave u Španiji iz 2024. godine, najgore poplave u Evropi u posljednjih pet decenija, znače troškove obnove od 0,7 procentnih poena proizvodnje od 2024. do 2026. godine. Štaviše, samo četvrtina gubitaka od katastrofa povezanih sa klimatskim promjenama je osigurana u EU, a pokriće u nekim zemljama je ispod pet posto, procjenjuje EU. Neki se plaše da će nivo osiguranja samo opadati kao udio u ukupnim troškovima kako se ekstremni vremenski događaji dešavaju sve češće. "Mislim da ovo samo znači da što više imate ovih rizika, to će manje biti osigurani", rekao je David Zahn, šef odjeljenja za evropske obveznice u kompaniji Franklin Templeton. "Ovo je veliki problem i uticaće na neke zemlje sa jedan do dva posto BDP-a.“ Grupa eksperata u ekonomskoj organizaciji Bruegel je izračunala da, dok je većina štete od poplava 2021. godine bila pokrivena osiguranjem u Belgiji, nizak nivo osiguranja u Njemačkoj značio je da su se morala koristiti javna sredstva od 30 milijardi eura za najveći dio štete. Prilagođavanje i podjela rizikaSa prijedlozima Evropske unije za klimatsku otpornost i upravljanje rizicima koji treba da budu objavljeni ove jeseni, pažnja je usmjerena na moguća rješenja. Grčka, čija je ekonomija zavisna od turizma posebno izložena riziku od toplotnih talasa i šumskih požara, traži načine da poveća pokriće osiguranjem, a istovremeno učini vodovodnu i energetsku infrastrukturu robusnijom u turističkim žarištima. Nakon ogromnih poplava početkom 2026. godine, Portugal je najavio planove za uvođenje obaveznog osiguranja kuća, podržanog fondom za prirodne katastrofe i zemljotrese, i mehanizmom solidarnosti kako bi se garantovao univerzalni pristup. Moguća privremena mjera za neke mogla bi biti pribjegavanje takozvanim katastrofalnim obveznicama, prema kojima investitori mogu dobiti prinose, ali i izgubiti dio ili cijelu glavnicu ako se dogodi unaprijed definisan događaj, poput uragana ili zemljotresa. Zahn iz Franklina Templetona je primjetio da bi za državu ovo moglo da predstavlja kockanje: "Ako se događaj desi, odmah se isplati. Ali takođe biste mogli imati pet godina bez ičega, a samo biste isplaćivali osam posto godišnje". Heather Grabbe, viša saradnica u Bruegelu, rekla je da vlade treba da uspostave aranžmane sistematičnije od jednokratnih urgentnih troškova, što rizikuje stvaranje izopačenog podsticaja za domaćinstva i preduzeća da ne sklapaju osiguranje. "Sve vlade širom Evrope moraju da procijene svoju izloženost i naprave sveobuhvatne planove za smanjenje buduće štete kroz investicije u adaptaciju, kao i objedinjavanje rizika preko granica", rekla je Grabbe. Brojne studije ističu kako rana ulaganja u povećanje otpornosti ekonomija na klimatske promjene mogu vremenom uštedjeti novac i izbjeći ono što je studija Univerziteta Oxford iz 2025. godine nazvala "zamkom investicija u adaptaciju", gdje ponovljene klimatske katastrofe povećavaju dug i tako ostavljaju manje novca za mjere zaštite. Premijer španije Pedro Sanchez tvrdio je da bi zelene investicije u vrijednosti od 0,1 posto BDP-a mogle da spriječe ekonomske gubitke ukupno osam puta veće od toga i da izbjegnu gubitke poreskih prihoda koji iznose tri puta više od prvobitne investicije. Evropska centralna banka (ECB) je predložila zajedničku javno-privatnu shemu reosiguranja EU koja objedinjuje privatne rizike od prirodnih katastrofa, uz podršku fonda EU za javno finansiranje prirodnih i klimatskih katastrofa. Ali pitanje je da li će ovogodišnji toplotni talasi generisati političku volju da se preuzmu neki od početnih troškova takve akcije - i na nivou vlade i na nivou EU. Portparol Evropske komisije rekao je da izvršna vlast EU razmatra načine za rješavanje problema jaza u osiguranju zaštite od klimatskih promjena kao dio paketa mjera koje treba da budu usvojene do kraja godine.

Gotovo mjesec dana nakon što su dvojica istaknutih iranskih grafičkih dizajnera pritvorile sigurnosne snage, prijatelji i rodbina izdali su izjavu u kojoj zahtijevaju javno otkrivanje optužbi protiv njih i hitan pristup nezavisnom pravnom savjetniku.

Manjak prava, pad plata, pogoršanje životnih uslova: Pet godina vladavine talibana donelo je promene u Avganistan, ali ne one kojima su se mnogi Avganistanci nadali. Iako su se postavljanje bombi na putevima i nasilni sukobi između zaraćenih frakcija uglavnom smirili, zemlja se suočava s dubokom ekonomskom krizom, teškom humanitarnom situacijom zbog kojima je milionima ljudi potrebna pomoć i gotovo potpunom međunarodnom izolacijom zbog toga što talibani krše ljudska prava, posebno sistematskog uklanjanja žena i devojčica iz javnog života. Za mnoge Avganistance, nada možda nije potpuno izgubljena, ali je pretrpela veliki udarac. "Vozim taksi u Kabulu već 20 godina, ali u proteklih pet godina video sam probleme koje nikada ranije nisam doživeo", rekao je taksista za RSE o finansijskim teškoćama koje trpi pod talibanima. "Sve što želim je da zarađujem za halal život i da imam hranu na stolu", rekao je čovek u četrdesetim godinama pored svog taksija, koji je skoro isto toliko star. Kada su preuzeli vlast u avgustu 2021. posle povlačenja međunarodnih snaga, talibani su nasledili strukturno krhku ekonomiju koja je u velikoj meri zavisila od priliva strane pomoći. Međutim, to je gotovo presušilo pošto je politika talibana, posebno gotovo potpuna izolacija žena od javnog života izvan njihovih domova, zaustavila dotok sredstava. Avganistanci, od vlasnika velikih preduzeća do trgovaca, prevoznika i nadničara, sada se žale na pad zarada i smanjenje ekonomskih mogućnosti pod talibanima. 'Srednjovekovne ideje o upravljanju'Izveštaj Svetske banke iz aprila 2025. navodi da "siromaštvo, nesigurnost u snabdevanju hranom i neuhranjenost predstavljaju goruće izazove" u Avganistanu pod vladavinom talibana, gde visoka nezaposlenost i ograničenja za žene i dalje opterećuju mogućnosti za zaradu za život. Budući da je upis devojčica u srednje škole na samo tri odsto, izveštaj Svetske banke navodi da se "generacija mladih žena suočava a budućnošću u siromaštvu i zavisnosti". "Talibani koriste srednjovekovne ideje o upravljanju za vladanje zemljom koja se suočava sa složenim izazovima 21. veka", rekao je Majkl Sempl (Michael Semple), profesor na Univerzitetu Kvins u Belfastu. Talibani su obnovili relativni mir posle decenija sukoba. Eksplozije bombi i brige za bezbednost su se smanjile, ali analitičari kažu da je režim učinio malo toga da reši svoje glavne izazove – uspostavljanje ekonomske stabilnosti i obezbeđivanje dobrog upravljanja radi poboljšanja životnog standarda. Talibani su ukinuli sve demokratske institucije i savetodavna tela, centralizujući donošenje odluka oko svog povučenog vođe Mule Hibatulaha, koji je izdao niz dekreta – od kojih se mnogi odnose na devojčice i žene – bez izrade ikakvog sveobuhvatnog plana ili mape puta za obezbeđivanje dobrog upravljanja i ekonomskog prosperiteta. Centar donošenja odluka se u velikoj meri izmestio iz prestonice, Kabula, u udaljenu južnu provinciju Kandahar, mesto rođenja talibanskog pokreta sredinom 1990-ih. Istovremeno, pretežno etnički paštunski talibani, čiji koreni se uglavnom nalaze u južnom i jugoistočnom Avganistanu, koncentrisali su moć na svim nivoima među svojim višim vođama, komandantima i članovima. "Najvažniji izazov za talibane je to što nemaju model upravljanja", rekao je avganistanski analitičar Muštag Rahim koji živi u Vašingtonu i koji je bio uključen u razne vladine i nevladine projekte u vezi s dobrim upravljanjem u Kabulu pre avgusta 2021. "Oni vode Avganistan po čisto tradicionalnim principima koji nisu u skladu s međunarodnim normama", rekao je Rahim za RSE, dodajući da je glavni razlog za držanje tradicionalnog sistema upravljanja taj što "talibani nemaju ni kapacitet ni sposobnost da to sami urade, dok ne prihvataju pomoć spolja". Taj nedostatak upravljanja, zajedno s porastom ekonomske nesigurnosti, izazvao je zabrinutost kod nekih da bi Avganistan mogao ponovo da postane žarište nesigurnosti. Avganistanski analitičar koji živi u Londonu Sami Jusafzai smatra da su talibani u proteklih pet godina otuđili obične Avganistance "koji se osećaju kao stranci u svojoj zemlji". "Sa svojim čisto ruralnim poreklom, talibanima je više stalo do grupne lojalnosti, a mnogo manje do nacionalnog jedinstva", rekao je Jusafzai za RSE. Sempl je takođe rekao da veruje da je "stanovništvo otuđeno", pošto talibani blokiraju "svaki napor da se započne politički proces koji bi mogao da otvori put ka inkluzivnijem sistemu". Kao zlokoban signal, Sempl navodi to što su najmanje tri grupe nedavno najavile oružani otpor protiv talibana u Badahšanu, resursima bogatoj provinciji na severoistoku Avganistana koja se graniči s Tadžikistanom, Pakistanom i Kinom. "Oružani otpor raste", rekao je on, ističući da mnoge provincije takođe izveštavaju o talasu kriminala i da sami talibani sprovode "pogubljenja po hitnom postupku i prisilne nestanke". "Glavna stvar koja produžava vladavinu talibana je odsustvo efikasnog otpora sposobnog da mobiliše ljude na terenu", rekao je on. Međunarodni kontaktiDok se bore s izazovima kod kuće, talibani su takođe počeli da rade na kontaktima u međunarodnoj zajednici, što je, prema rečima analitičara, verovatno barem delimično povezano s naporima da se privuku strana pomoć i investicije i da se stabilizuje ekonomija. Bruto domaći proizvod Avganistana je 2020. dostigao oko 20 milijardi dolara, kada su međunarodne snage još bile stacionirane u zemlji, a vlada bila ojačana prilivom stranih sredstava. To je 2021. godine, prema podacima Svetske banke, palo na nešto više od 14 milijardi dolara, mada se blago oporavilo, podstaknuto doznakama iz inostranstva, iako životni standard običnih Avganistanaca nastavlja da se pogoršava. Rusija je jedina zemlja koja je formalno priznala vladu talibana, koja je takođe uspela da razvije bliže kontakte s Kinom, Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i nekim zemljama Centralne Azije. Kao znak jačanja napora za uspostavljanje kontakata u inostranstvu, talibanska delegacija je u junu otputovala u Brisel na tehničke razgovore iza zatvorenih vrata sa Evropskom komisijom i predstavnicima 15 članica EU. Tokom posete razgovaralo se o migraciji, deportaciji odbijenih avganistanskih tražilaca azila i konzularnoj saradnji. Evropski centar za politiku ocenio je da je kontroverzna poseta "puzajuća normalizacija", dok su je talibani pozdravili kao "istorijski" korak ka izgradnji poverenja i uspostavljanju šireg diplomatskog prisustva, iako pomoć nije bila na dnevnom redu i nijedna zemlja Evropske unije ne deluje spremno da zvanično prizna de fakto vlast talibana. Analitičari dotle kažu da će talibani pokušati da nastave da blokiraju svaki napor da se započne politički proces koji bi mogao da otvori put ka inkluzivnijem sistemu u nastojanju da se zadrže na vlasti. "Mislim da postoji velika šansa da će talibanski emirati biti svrgnuti, ali verujem da snaga koja će ih srušiti još ne postoji na terenu", rekao je Sempl.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obećava novu fazu ekonomskog pritiska na Iran i ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) je sugerisao da će Vašington sledeće nedelje objaviti mere kakve se ranije nisu koristile za ekonomsku izolaciju neke zemlje. Kakve će biti te mere nije jasno. Međutim, stručnjaci koji su govorili za RSE rekli su da bi akcija koja zaista nije viđena dosad mogla bude više od još jedne runde sankcija protiv iranskih kompanija i usmeravanje na međunarodne finansijske i komercijalne mreže koje su pomogle Teheranu da nastavi da prodaje naftu uprkos decenijama američkog pritiska. To bi moglo da uključi kineske banke, plaćanja za iransku naftu denominirana u juanima, alternativne sisteme plaćanja i posrednike u transportu, osiguranje, rafinerije i finansijske posrednike koji omogućavaju trgovinu. "Pratite ovaj prostor za još najava koje stižu sledeće nedelje jer ćemo primeniti mere kakve nikada nisu viđene u istoriji ekonomske izolacije neke zemlje", rekao je Besent 13. avgusta u intervjuu za Newsmax. On je rekao da će mere biti deo "dvostrukog udarca" uz nastavak blokade iranskih luka. Tramp je pojačao te izjavu sledećeg dana deleći izveštaj Newsmax-a na Truth Social. Bela kuća je iznela malo detalja. Upitana 14. avgusta o očekivanoj akciji, portparolka Karolajn Levit (Karoline Leavitt) je rekla da "imamo više alata na raspolaganju koje možemo da koristimo da nastavimo da kažnjavamo Iran i sakatimo njegovu ekonomiju, koja je trenutno u veoma slabom položaju". Administracija navodi da Iran ima rast inflacije, smanjene prihode od energenata, siromaštvo i ograničen pristupa stranoj valuti. Procena Pentagona koju je citirao Hil (The Hill) pokazala je da je prva verzija američke blokade, od 13. aprila do 18. juna, koštala Iran oko 4,8 milijardi dolara prihoda od nafte. Sada se postavlja pitanje gde Vašington može da primeni pritisak koji već nije pokušao i da li koraci koje preduzima mogu promeniti računicu Teherana. Udar na ključne finansijske kanaleIlejn Dezenski (Elaine), šefica Centra za ekonomsku i finansijsku moć u vašingtonskoj Fondaciji za odbranu demokratija, rekla je za RSE da bi jedna potencijalno moćna opcija bila udat na finansijske jurisdikcije i institucije koje olakšavaju plaćanja za sankcionisanu iransku naftu. Ona je ukazala na mesta poput Hongkonga i banke koje mogu biti povezane s transakcijama koje uključuju sankcionisanu naftu, a istovremeno se oslanjaju na poslovanje u dolarima ili evrima i korespondentske odnose sa zapadnim finansijskim institucijama. Takav potez bi se fokusirao na ono što je Dezenski nazvala finansijskim "čvorištima za posredovanje" koji omogućavaju funkcionisanje trgovine. Druga opcija, rekla je ona, mogla bi da uključi primenu odeljka Patriotskog zakona prema koji Vašingtonu daje mogućnost da identifikuje iranske naftne transakcije plaćene kineskim juanima prevashodno iz zabrinutosti zbog pranja novca. Iranska trgovina naftom je sve više vezana za mehanizme plaćanja van tradicionalnog zapadnog finansijskog sistema. Transakcije se mogu izvesti u juanima i kliringom preko alternativnih sistema, uključujući kineski Prekogranični međubankarski sistem plaćanja (CIPS) i ruski Sistem za prenos finansijskih poruka (SPFS). Dezenski kaže da prodaja iranske nafte i rast alternativne finansijske infrastrukture postaju deo istog problema. Ona je rekla da ta trgovina jača obračune i kliring plaćanja u juanima izvan zapadnog sistema, potencijalno doprinoseći širim naporima da se smanji uloga dolara u globalnim energetskim transakcijama. "Mislim da ta dva u ovoj fazi zaista idu zajedno", rekla je ona. Bret Erikson (Brett Erickson), stručnjak za sankcije u američkoj kompaniji Obsidian Risk Advisors, rekao je da bi se jedna mera izdvojila od sankcija koje je Vašington dosad uveo. "Sankcionisanje kineskih banaka predstavljalo bi fundamentalno drugačiji nivo eskalacije", rekao je Erikson za RSE. Ministarstvo finansija SAD, rekao je on, odavno zna da ima takvu mogućnost, ali je izbegavalo da ga koristi zbog potencijalnih kolateralnih posledica po SAD i globalni finansijski sistem. "Ako Besent namerava da sprovede ekonomsku izolaciju u razmerama kakve zaista nismo videli ranije, to bih prvo razmotrio", rekao je Erikson. Kina i granice svrstavanjaKina je bila glavni kupac sankcionisane iranske nafte, čime ima centralni značaj za mogućnost Teherana da generiše prihode. Međutim, Dezenski, koautorka knjige "Axis of Aggressors", upozorila je da se ekonomski odnosi Kine, Irana, Rusije i Severne Koreje ne posmatraju kao neraskidivi savez. Saradnja je "stvarna i značajna", rekla je ona, ali je takođe i oportunistička. Kina ima interes da kupuje iransku naftu, ali ima mnogo veće ekonomske odnose sa SAD i drugim zapadnim tržištima koje treba da ima u vidu. Iranska nafta čini relativno mali deo kineskog uvoza i može se zameniti, rekla je ona. To bi moglo da ograniči koliko je Peking spreman da rizikuje da bi zaštitio Teheran. "Postoji tačka u kojoj ekonomsko svrstavanje zaista počinje da puca", rekla je Dezenski. Ona je ukazala na prethodne akcije SAD protiv nezavisnih malih kineskih rafinerija (takozvane čajdžinice) koje su učestvovale u kupovini iranske nafte. Peking se javno opirao sankcijama, ali su kineski bankarski regulatori kasnije naložili velikim državnim bankama da obustave kreditiranje obuhvaćenih rafinerija, rekla je ona. To sugeriše da američke sankcije mogu imati efekte čak i kada ih Kina javno odbacuje, rekla je ona. Sledeći korak bi mogao biti ispitivanje širih ekosistema oko takvih rafinerija, uključujući korporativne strukture, vlasničke mehanizme i druga preduzeća koja se bave preradom i distribucijom naftnih derivata. "Sankcije protiv čajdžinica imaju uticaj", rekla je Dezenski. Ipak, ometanje jedne rafinerije ili pošiljke razlikuje se od demontiranja cele mreže. Iranska nafta može da se kreće kroz mrežu trgovaca, brodova, fiktivnih kompanija, rafinerija, finansijskih posrednika i osiguravača. Pritisak na jedan deo tog sistema može podstaći zaobilaženje sankcija na drugim mestima. Dezenski je rekla da bi najbolji pristup bio višestruki, ispitivanjem banaka, brodskih kompanija, osiguranja na moru i platnu infrastrukturu zajedno, umesto oslanjanja na neki novi alat sankcija. Postoji i dugoročna zabrinutost. Kako se sve više finansijskih institucija povezuje sa sistemima kao što je CIPS, Vašington bi se mogao suočiti sa sve većim izazovom u pogledu svoje mogućnosti da koristi pristup sistemu zasnovanom na dolaru kao polugu uticaja. Dezenski je rekla da bi delovanje protiv takve infrastrukture dok se još razvija stoga moglo imati strateškog smisla. Može li ekonomska bol da donese rezultate?Teže pitanje je da li bi čak i neviđena eskalacija primorala Teheran da prihvati zahteve Vašingtona. Beri Pavel (Barry), bivši viši direktor za odbrambenu politiku i strategiju u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je za RSE da se, mada ne zna koje mere Besent priprema, kampanje sankcija često progresivno pooštrava, umesto da odmah dostignu svoj maksimalni mogući obim. Pavel je naglasio da spekuliše kada govori o mogućim merama kao što su šira ograničenja trgovine i finansija. Iran, rekao je on, decenijama uči kako da izbegava sankcije i njegove bliske veze s Kinom i Rusijom mogle bi stvoriti dodatne mogućnosti zaobilaženja budućih ograničenja. Što je još važnije, Pavel je doveo u pitanje da li bi izazivanje široke ekonomske patnje nužno promenilo računice iranskih lidera. SAD su uvodile sankcije Iranu u različitim oblicima od Islamske revolucije 1979. Velika eskalacija mogla bi naneti daleko veću štetu, rekao je Pavel, ali nije jasno da li bi se to pretvorilo u diplomatske ustupke koje Vašington želi. "Nisam siguran u to", rekao je on. Iranski lideri se dugo definišu kroz otpor, rekao je Pavel. "Ne moraju da pobede. Ne moraju da pobede SAD. Samo moraju da prežive i nadžive SAD dok SAD, znate, po njihovom mišljenju, ne odu kući", rekao je on. Time je izdržljivost centralni deo jednačine. Pitanje je koliko bola stanovništvo i lideri mogu da apsorbuju pre nego što oni na vlasti odluče da je cena previsoka. Pavel je rekao da bi se on zalagao za ciljaniji pristup usmeren na donosioce odluka i ono što oni najviše cene. Široki ekonomski pritisak, upozorio je on, mogao bi da nametne ozbiljne troškove običnim Irancima, a da nužno ne izvrši uporedivi pritisak na političku elitu. On je doveo u pitanje da li bi takva patnja ubedila donosioce odluka u Iranu da prestanu da koriste Ormuski moreuz kao sredstvo uticaja i da se odreknu svojih nuklearnih ambicija na način koji Trampova administracija želi. Trka s vremenom?Erikson je napravio sličnu distinkciju između ekonomske slabosti i političke ranjivosti. "Iran može da podnese izuzetno veliki ekonomski bol", rekao je on. Stanovništvo može postati mnogo siromašnije i ekonomija se može naglo pogoršati dok vlada ostaje na vlasti. Za Eriksona, odlučujući test je da li vlada gubi mogućnost da održi kontrolu. To stvara kontradikciju u američkoj strategiji, rekao je on. Vašingtonu je potreban ekonomski pritisak da oslabi odnos između iranske javnosti i Vlade, ali pritisak spoljnog protivnika može ojačati podsticaje da ljudi stanu iza države. "Potrošili smo ogromne resurse pokušavajući da Iran učinimo ekonomski ranjivim, dok smo istovremeno radili skoro sve što je u našoj moći da njegovo stanovništvo učinimo politički otpornim”, rekao je Erikson. On je takođe rekao da Vašingtonu treba više od još jedne tačke pritiska: potrebno mu je vreme. Svaka nedelja u kojoj globalna tržišta uspeju da apsorbuju poremećaje u tokovima energenata, više troškove transporta i širu nestabilnost, daje ekonomskom pritisku dodatno vreme da deluje na Iran. Međutim, ako ekonomske posledice po spoljni svet prve postanu neizdržive, rekao je Erikson, strategija bi mogla da propadne bez obzira na sam obim mera. "Ako spoljni svet dostigne svoju tačku sloma pre Teherana, nije bitno koliko je ekonomski rat sveobuhvatan, strategija propada".

U jednom trenutku, tokom osmočasovnog postupka u Vrhovnom sudu Rusije, argumenti o tome da li treba diskvalifikovati najstariju rusku liberalnu političku stranku usmerili su se na autorska prava za 64 godine staru sovjetsku dečju pesmu o miru, ljubavi, suncu i mami. U drugom trenutku, advokati su se fokusirali na fotografiju bacanja atomske bombe na Hirošimu u Japanu koju je snimila američka vojska 1945. Potom se diskusija vodila o čuvenoj suprematističkoj slici koja datira iz vremena ruskog građanskog rata. Ako se pitate kakve tačno ovo ima veze s izborima u Rusiji, niste jedini. "Zaista ne mogu da shvatim ovo", naveo je na Telegramu Sergej Markov, bivši politički savetnik u Kremlju. Na prvi pogled, slučaj je delovao dovoljno jednostavno: zahteva se da se partija Jabloko diskvalifikuje iz procesa prijave kandidata na parlamentarnim izborima sledećeg meseca – prvim od početka opšte invazije na Ukrajinu pre više od četiri godine – na osnovu navodnih kršenja autorskih prava i drugih prekršaja. Zahtev je podnela mala nacionalistička partija. Vrhovni sud je 10. avgusta na kraju stao na stranu argumenata podnosilaca zahteva i zabranio Jabloku da učestvuje na izborima u septembru. Dublja priča, međutim, bila su izvrtanja kroz koje su prošle vlasti kako bi eliminisale političku poruku koja odstupa od jedinstvenog izbornog narativa Kremlja, pre svega o ratu u Ukrajini. Jabloko je antiratni slogan "Za mir i slobodu" predstavio kao centralni deo svoje kampanje za Dumu. "Prisiljavajući Vrhovni sud da poništi registraciju Jabloka na očigledno izmišljenim osnovama, Kremlj se predstavio kao smešan i razotkrio svoju slabost", rekao je Nikolaj Petrov, ruski politikolog iz Centra za nove evroazijske strategije. "Ovo je prvi – i veoma značajan – poraz Kremlja na izborima za Državnu dumu, na kojima se ne radi o tome ko će biti izabran ili ko drži vlast, već o imidžu", dodao je on. "Skoro je urnebesno kako su (podnosioci zahteva) pomenuli kršenje autorskih prava kao još jedan deo argumenta, budući da Rusija kao država (odvajkada) nije bila baš pažljiva po tim pitanjima", rekla je Marija Engkvist (Engqvist), ekspertkinja za Rusiju u Švedskoj agenciji za odbrambena istraživanje. "Bilo kakva formalnost ima svoju ulogu kada se ukaže prilika". 'Nije reč o sudbini Jabloka. Reč je o sudbini Rusije'U ruskom sistemu "upravljane" ili "suverene" demokratije, Jabloko postoji da bi igrao ulogu liberalne opozicije. U prošlosti, Jabloku i njegovom suosnivaču Grigoriju Javlinskom, barem na nacionalnom nivou, bilo je dozvoljeno da osvoje ograničen broj mesta u parlamentu. Mogla je da izrazi simbolične glasove protesta, kako bi se zakonodavnom procesu dao privid demokratske debate. Njen uticaj u parlamentu smatran je minimalnim. Partija nije imala poslanike u Dumi od 2003. godine. Nekoliko članova Jabloka sami su imali mesta u prošlosti. Prošlog meseca, Centralna izborna komisija, koju kontroliše Kremlj, iznenadila je mnoge posmatrače registrujući Jabloko za izbore u Dumi od 18. do 20. septembra. Reagujući na odluku Vrhovnog suda, Javlinski je izneo neobično oštru kritiku presude. Međutim, nije spominjao Kremlj niti predsednika Vladimira Putina. "Ovde nije reč o sudbini Jabloka. Ovde je reč o sudbini Rusije", naveo je u saopštenju. Tokom postupka 10. avgusta, advokati Jabloka su se usprotivili zahtevu koji je podnela Rodina – koja, kao i Jabloko, takođe nema mesta u Dumi. Advokati Rodine su sudu predstavili nekoliko primera kršenja autorskih prava za koje su tvrdili da su osnova za diskvalifikaciju Jabloka. Jedan je uključivao dečju pesmu iz sovjetskog doba pod nazivom "Neka uvek bude sunca" za koju su advokati Rodine tvrdili da je nezakonito korišćena u video intervjuu Jabloka s Javlinskim. Advokati Jabloka su rekli da je tekst pesme izgovorio novinar koji je razgovarao s Javlinskim i da nije deo predizbornog materijala. Sin autora teksta pesme – koja uključuje stih "Neka uvek bude mame" – kasnije je za Novaja gazeta Evropa rekao da nema primedbi na njenu upotrebu i da je zapravo podržava. U drugom argumentu je navedeno da je glavni logo Jabloka kopija boljševičkog propagandnog plakata iz 1919. godine, koji je bio deo avangardnog suprematističkog umetničkog pokreta. Advokati Jabloka su istakli da je partija koristila logo na prošlim izborima – mnogo pre kampanje za predstojeće izbore. Druge žalbe Rodine fokusirale su se na slike golubova, koje je Jabloko koristio u svojom predizbornom materijalu kao simbol mira, i fotografiju tenka okruženog suncokretima za koju je Rodina navela da je ukradena iz lista Komersant bez navođenja izvora. Advokati Jabloka su istakli da je fotografija iz Komersanta zapravo ispravni pripisana. Još jedna slika koju je Jabloko koristio, a za koju su Rodinini advokati tvrdili da je ukradena, bila je fotografija američke vojske koja prikazuje bacanje atomske bombe na Hirošimu u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Jabloko je tvrdio da je fotografija preuzeta iz Kongresne biblioteke SAD i da je odavno javno vlasništvo. Do 11. avgusta, Kremlj nije komentarisao presudu. Jabloko: Bezbedna vakcina?Isključen iz Dume, Jabloko je imao veći uspeh na izborima za regionalne skupštine i opštinska veća. U Sankt Peterburgu, na primer, njegovi kandidati su redovno osvajali nekoliko mesta u gradskoj skupštini. Da li će stranka opstati na duge staze je otvoreno pitanje. Za njene kritičare, poput pokojnog borca protiv korupcije Alekseja Navaljnog i njegovih pristalica, ne bi trebalo; sistem je korumpirao ili kooptirao tu partiju i ona je davno trebalo da propadne, tvrde njeni kritičari. Politički savetnici iz Kremlja – nazvani "tehnolozi" – vide Jabloko ne samo kao ukras demokratskog procesa; partija služi i kao ventil za oslobađanje pritiska, omogućavajući Rusima da glasaju alternativno, što je legalan način da se izraze neslaganje s Kremljem ili partijom Jedinstvena Rusija koja je povezana s njim. Očekuje se da će Jedinstvena Rusija, koja sad ima 310 od 450 mesta u Dumi, nastaviti da dominira. "Planirali su da koriste Jabloko kao bezbednu vakcinu – kao oslabljeni virus s minimalnim uticajem na biračko telo", rekao je Petrov. "U tu svrhu, svi istaknuti i poznati političari Jabloka su marginalizovani kroz administrativni pritisak i krivično gonjenje. Kao rezultat, stranačka lista Jabloka se sastoji od mladih i malo poznatih političara". Za pristalice Jabloka, od kojih su mnogi liberali stare škole iz nekog prošlog vremena ruske politike, smrt te partije bi bila Rubikon, koji bi otvoreno pokazao koliko je zemlja postala autoritarna. "Iako je ceo politički sistem u Rusiji sada namešten da radi protiv partija poput Jabloka, iznenađena sam što ranije nije zatvorena", rekla je Engkvist. Jabloko je takođe privukao interesovanje mlađih Rusa koji se protive ratu u Ukrajini. Ankete javnog mnjenja pokazuju da su Rusi sve nezadovoljniji sukobom, iako Kremlj ne pokazuje znake popuštanja, uprkos procenama da broj žrtava prelazi 1,5 miliona. Državni i nezavisni anketari pokazuju da Putinova popularnost primetno opada. Tokom celog dana ispred zgrade moskovskog suda 10. avgusta, stotine ljudi – mnogi od njih studenti – motale su se oko zgrade prateći postupak. Mnogi su delili jabuke – "jabloko" na ruskom znači jabuka – čekajući presudu suda. Među uglavnom mlađim učesnicima u Moskvi bio je jedan transparent na kojem je rukom napisano "Ne treba nam Mala Tokmačka", što je referenca na selo na jugu Ukrajine koje se nalazi na prvim linijama ruske ofanzive. Ubrzo posle početka invazije, vlasti su usvojile zakon kojim se kriminalizuju skoro sve antiratne izjave, pod maskom "diskreditacije oružanih snaga". Jabloko nije jedini antiratni politički entitet koji je naišao na zid. Ranije ovog meseca, Boris Nadeždin, kome je bilo zabranjeno da se kandiduje protiv Putina na predsedničkim izborima 2024. na platformi protiv rata u Ukrajini, rekao je da je pobegao iz Rusije pošto su ga vlasti označile kao "stranog agenta", čime je otvorena mogućnost pokretanja krivičnog postupka. On je prethodno pokušao da se registruje za septembarske izbore. "Ovo pokazuje kako političko rukovodstvo u Rusiji i dalje ima interes da balansira... sa širokom javnošću", rekla je Engkvist. "Iako ne žele opoziciju, ona mu je je potrebna i za izgradnju legitimiteta. Nije sasvim neuobičajeno u autoritarnim državama". "Ne mislim da će odluka imati veliki uticaj na rusku politiku u odnosu na ono što je već primećeno od 2022", rekao je Vladimir Gelman, ruski politikolog koji živi u Finskoj. "Umesto toga, očekivao bih da će se pritisak na Jabloko dodatno povećati i ne bih isključio mogućnost da partija bude potpuno raspuštena". "Kremlj je uplašen", navela je u videu udovica Navaljnog, Julija Navaljna, koja živi u egzilu i koja je preuzela vođenje političke organizacije pokojnog supruga.

Dok se Vašington ponovo bori sa pitanjem koliko daleko Sjedinjene Države treba da idu u podršci Ukrajini, rezolucija jedne od geografski najudaljenijih saveznih država dodala je novi glas u debatu. Senat države Havaji pozvao je predsjednika Donalda Trumpa i Kongres da obezbijede Ukrajini oružje kako bi se odbranila od Rusije i povratila teritoriju koju međunarodno pravo priznaje kao ukrajinsku. Rezolucija Senata 179 usvojena je u aprilu, a tri od 25 državnih senatora, svi republikanci, glasala su protiv nje. Naknadno je proslijeđena saveznim zvaničnicima, a ranije ove nedelje unesena je u Kongresni zapisnik kao memorandum od strane Zakonodavnog tijela Havaja i upućena Odboru za inostrane poslove Predstavničkog doma. Rezolucija nije obavezujuća i ne može usmjeravati međunarodnu politiku SAD, ali pojavila se u Kongresu u trenutku kada se ponovo testira dvostranačka podrška za dodatni pritisak na Rusiju. Mjera Havaja takođe ne može prisvojiti novac, naručiti isporuke oružja ili primorati Trumpa ili Kongres da usvoje određenu politiku. Umjesto toga, njen značaj leži u poruci i činjenici da je formalno dostavljena saveznim zvaničnicima. U junu je Predstavnički dom SAD odobrio Zakon o podršci Ukrajini kojim se odobrava više od milijardu dolara pomoći, do 8 milijardi dolara vojnih kredita, podrška za obnovu i nove sankcije Rusiji. Mjera je usvojena sa 226 glasova "Za" i 195 "Protiv", pri čemu se 18 republikanaca pridružilo demokratama. Krajem jula, Senat je ogromnom većinom glasova usvojio zakon kojim bi se proširile sankcije Rusiji i Iranu i dale ovlasti Trumpu da uvede tarife do 100 odsto glavnim kupcima ruske i iranske ruske nafte i gasa. U tom kontekstu, rezolucija Havaja ilustruje da se podrška Kijevu izražava i van Vašingtona, uključujući i državne zakonodavce koji nemaju direktnu ulogu u inostranoj politici. Rezoluciju su prvobitno predložili demokratski senatori Karl Rhoads, Lorraine Inouye i Angus McKelvey. Rhoads, predsjednik Pravosudnog odbora Senata, bio je njen prvi predlagač. Govoreći za RSE 12. avgusta, Rhoads je rekao da smatra da Havaji nisu dovoljno snažno govorili o Ukrajini posljednjih godina. 'Nemaju dovoljno projektila'Jedna od njegovih glavnih briga je nedostatak protivvazdušne odbrane u Ukrajini, posebno sistema za presretanje balističkih raketa. "Jedan od velikih problema sa kojima se Ukrajinci suočavaju u ovom trenutku jeste to što nemaju dovoljno protivbalističkih raketa da spriječe svake noći bombardovanje Kijeva", rekao je Rhoads. Tu poentu je istakao predsednik Volodimir Zelenski, koji je tokom intervjua za CNN 12. avgusta rekao da je Ukrajini potrebno najmanje pet procenata trenutnih američkih zaliha raketa-presretača Patriot kako bi odbila nagli rastući broj ruskih balističkih raketnih napada, dok bi 10 bilo dovoljno da se zaustave svi ruski balistički raketni napadi. U rezoluciji se navodi da je američka pomoć pomogla Ukrajini da se brani, sprovodi kontraofanzive i pruža humanitarnu pomoć. Poziva se na kontinuirane isporuke oružja kako bi se odbranio ukrajinski suverenitet i povratila teritorija koja je priznata kao ukrajinska prema međunarodnom pravu. Takođe se poziva Trump da pregovara o povlačenju ruskih snaga. Rhoadsov poziv za više oružja dolazi u trenutku kada se debata u Vašingtonu pomjerila ka kombinaciji vojne pomoći i ekonomskog pritiska koji bi mogao da promijeni tok rata. Rekao je da su Ukrajini potrebni dodatni sistemi protivvazdušne odbrane sposobni da presretnu balističke rakete, kao i oružje dugog dometa. Rhoads je takođe branio ukrajinske udare na ciljeve duboko u Rusiji, rekavši da su oni donijeli rat "kući u Rusiju". "Mislim da bi više oružja dugog dometa bila dobra ideja", rekao je. Priznao je razliku između Ukrajine i Rusije, koja je veća i dobila je vojnu pomoć od zemalja poput Sjeverne Koreje i Irana. Odnos Kine sa Moskvom, rekao je, dodatno je zakomplikovao stratešku sliku. Rhoads je rekao da je ohrabren rastućim priznanjem u Evropi da evropske zemlje moraju preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbjednost. Ukazao je na pridruživanje Finske i Švedske NATO savezu nakon potpune invazije Rusije. "Mislim da shvataju da moraju da igraju veću ulogu nego što su igrale", rekao je. Rhoads je rekao da se nada da će Evropa "preuzeti zaostatak", ali je dodao: "Zaista bi trebalo da učinimo više". Ovjerene kopije su poslate Trumpu, liderima Kongresa, članovima kongresne delegacije Havaja i guverneru. Rezolucija je potom uneta u Kongresni zapisnik i upućena Odboru za inostrane poslove Predstavničkog doma. Rhoads je rekao da Havaji generalno zadržavaju proukrajinsko raspoloženje među ljudima koji nastavljaju da prate rat. Ali je priznao da bi pažnja javnosti mogla da izblijedi. "Svi idu dalje", rekao je, napominjući da rat traje godinama dok se Amerikanci suočavaju sa drugim brigama. Rhoads je rekao da nije upoznat sa anketama koje bi mu omogućile da uporedi Havaje sa zemljom u cjelini. "Pretpostavljam da je slično, da u mjeri u kojoj neko razmišlja o tome, proukrajinski je orijentisan", rekao je. 'Rusi su ovo započeli'Rezolucija, dakle, nije nužno dokaz o velikom pritisku javnosti. To je dokaz da neki državni zakonodavci i dalje žele da Vašington čuje argument koji je sve više osporavao na saveznom nivou. Nikola Murski, direktor zastupanja u organizaciji "Razom", neprofitnoj organizaciji sa sjedištem u SAD koja se fokusira na Ukrajinu, rekao je za RSE da akcija Havaja odražava širu američku podršku Kijevu. "Uprkos onome što se može vidjeti u vijestima, Amerikanci i dalje u ogromnoj mjeri podržavaju da se Ukrajini da oružje za odbranu i sankcije protiv Rusije", rekao je Murski. Tvrdio je da Ukrajina može da pobijedi Rusiju ako joj se daju potrebna vojna sredstva i ukazao na javnu podršku oružju i sankcijama. S obzirom na to da su Havaji bili mjesto napada na Perl Harbor 1941. godine, Murski se takođe pozvao na iskustvo ove savezne države sa stranom agresijom. "Havajćani znaju ponešto o ničim izazvanim napadima", rekao je, tvrdeći da bi SAD trebalo da uče iz istorije i daju Ukrajini sredstva da okonča ruski rat. Kao i Rhoads, izdvojio je protivvazdušnu odbranu. Apel dolazi u trenutku kada Vašington razmatra vojnu pomoć u odnosu na ekonomske mjere usmjerene na ruske ratne prihode. Zakon o sankcijama Senata, na primjer, ima za cilj da poveća pritisak na ruske energetske prihode i druge izvore finansiranja. Međutim, poruka Havaja je direktnija: Ukrajini je potrebno oružje. "Ukrajina je nezavisna zemlja", rekao je Rhoads. "Rusi su ovo započeli, a ne Ukrajinci", rekao je.

Piše: Safiullah Stanikzai Kada je Kubra ušla u porođajne bolove, ova 22-godišnjakinja već je patila od anemije i pothranjenosti. Tokom porođaja doživjela je teško krvarenje. Ljekari su je pokušali spasiti transfuzijom krvi, ali je pala u komu i umrla. Ni njena beba nije preživjela. "Njen muž je bio siromašan. Ljekari su mu stalno govorili da kupuje voće kako bi mogla jesti hranljivu hranu. Nije mogao priuštiti ni lijekove, a kamoli voće", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kubrina sestra, koja je željela ostati anonimna. Kubra je među hiljadama žena koje svake godine umru tokom poroda u Afganistanu, zemlji s jednom od najviših stopa smrtnosti majki na svijetu. Prema najnovijoj procjeni UN-a objavljenoj 2023. godine, najmanje 521 majka umrla je na svakih 100.000 porođaja. Zvanični podaci za 2024. ili 2025. godinu nisu dostupni. Stvarni broj bi mogao biti i veći jer se neki slučajevi ne prijavljuju, posebno u udaljenim područjima. Ujedinjene nacije su navele da su mnoge smrti uslijedile zbog komplikacija u trudnoći koje se mogu spriječiti, a koje su pogoršane ozbiljnim nedostatkom kvalifikovanog osoblja za porađanje i zdravstvenim sistemom s nedovoljno resursa. Javni zdravstveni sistem u Afganistanu, koji se gotovo dvije decenije uveliko finansirao iz strane pomoći, u slobodnom je padu otkako su talibani preuzeli vlast 2021. godine, a međunarodni donatori obustavili finansijska sredstva. Situaciju dodatno pogoršava činjenica da su talibani zabranili ženama pohađanje univerziteta i zatvorili privatne škole koje su nudile programe za primalje i medicinske sestre. Ova radikalna grupa je ozbiljno ograničila i mogućnosti zapošljavanja žena, uključujući rad u zdravstvenom sektoru. Pristup zdravstvenoj zaštiti sve lošijiZa žene u udaljenim područjima, dolazak do zdravstvene njege je težak, pri čemu neke moraju putovati satima da bi stigle do ustanove. Mnoge su primorane da se porađaju kod kuće. Nabila, koja živi u sjevernoj pokrajini Parvan, rekla je da joj je majka umrla tokom poroda kod kuće. I njena beba je umrla. "Pod talibanima ovi su problemi postali mnogo gori", rekla je Nabila, koja je navela samo svoje ime, za Radio Azadi. "Razlozi su uzastopne trudnoće, loši ekonomski uslovi i činjenica da se porađala kod kuće." Za žene koje ipak stignu do zdravstvene ustanove, komplikacije poput postporođajnog krvarenja mogu za nekoliko minuta postati opasne po život, posebno kada su zalihe krvi, obučeno osoblje ili hitna akušerska njega ograničeni, navode akušeri. Talibansko preuzimanje vlasti pogoršalo je razornu humanitarnu i ekonomsku krizu, gurajući milione ljudi u ekstremno siromaštvo. Oko 45 posto od 40 miliona stanovnika Afganistana treba humanitarnu pomoć, prema podacima UN-a. Samo jedna od četiri trudnice u Afganistanu primi preporučene četiri ili više posjeta prednatalnoj njezi, navodi Populacijski fond UN-a (UNFPA). Iz ove agencije poručuju da se predviđa da će 1,2 miliona trudnica i dojilja biti akutno pothranjeno 2026. godine, čime se i majke i bebe dovode u veći rizik. Budućnost sve neizvjesnijaIako neke strane humanitarne organizacije nastavljaju djelovati u Afganistanu, mnoge od njih bile su prisiljene smanjiti svoje aktivnosti kako međunarodno finansiranje opada. Da stvar bude još gora, talibani su zabranili ženama pohađanje medicinskih instituta koji su nudili nastavu iz primaljstva, sestrinstva, zubne higijene i laboratorijske nauke. Yasamin, koja je studirala medicinu kada su talibani zabranili ženama univerzitet, upisala se u privatni program primaljstva kako bi nastavila svoje obrazovanje. "Naša nada je bila da možemo diplomirati [primaljstvo] i služiti našoj zemlji", rekla je za Radio Azadi. "Sada kada su nam i to zatvorili, sve naše nade su uništene." Agencija UN-a za djecu (UNICEF) saopštila je da bi Afganistan do 2030. godine mogao izgubiti čak 5.400 zdravstvenih radnica zbog ograničenja obrazovanja djevojčica i zapošljavanja žena. Talibani umanjuju razmjere smrtnosti majkiTalibanska vlada tvrdi da se pristup zdravstvenoj zaštiti poboljšao otkako su se vratili na vlast, a za dio smrtnih slučajeva majki okrivila je žene koje ne traže prednatalnu njegu. Sharafat Zaman, portparol talibanskog Ministarstva javnog zdravstva, ustvrdio je da je oko 200 majki umrlo tokom porođaja prošle godine. "Naš cilj je spasiti svaku od njih, ali nažalost još uvijek postoje izazovi. Jedan od njih je da ženama trebaju redovni pregledi tokom trudnoće i da moraju dosljedno posjećivati centre za zdravstvenu njegu kako bi se moglo pratiti zdravlje i bebe i majke", rekao je za Radio Azadi. Zaman nije komentarisao talibansku politiku koja je ženama otežala pristup zdravstvenoj zaštiti.