Više od četiri meseca nakon što je ubijen u napadu SAD i Izraela na početku rata, Ali Hamnei, koji je vladao zemljom više od tri decenije gvozdenom pesnicom, konačno će biti sahranjen. Počev od 4. jula, Iran organizuje, kako zvaničnici navode, jednu od najvećih i najsloženijih sahrana u svojoj istoriji: pet dana ceremonija koje se protežu preko Teherana, Koma i Mešheda – sa zaustavljanjima u Bagdadu, Karbali i Nadžafu u susednom Iraku – pre nego što njegovo telo stigne na svoje poslednje odredište u svetilištu Imama Reze 9. jula. Očekuje se da će događaj imati razmere pompe obično rezervisane za osnivače države, ali budući da je vladao Iranom skoro 37 godina, Hamnei odlazi kao vladajući vrhovni vođa Islamske Republike s najdužim stažom na vlasti i snaga koja je definisala modernu istoriju Irana. Ovaj višednevni događaj, prema rečima Tagija Rahmanija, aktiviste za ljudska prava i supruga dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi, osmišljen je da pokaže da država "još uvek postoji" i da ponovo uspostavlja svoj autoritet posle rata. Takođe će pokušati da zataška smrt desetina hiljada Iranaca od ruku Hamneijevog režima. Rahmani je dodao da Islamska Republika pokušava da projektuje snagu i stranoj publici i na unutrašnjem planu, kroz zastrašivanje i autoritet, iako je, kako kaže, jaz između države i iranskog društva ogroman. Za stanovništvo kaže da je osiromešno, oslabljeno, ugnjeteno i ogorčeno, ali i u strahu od posleratnog talasa pogubljenja. Zašto sada i zašto ovakoSahrana je trebalo da se održi u martu, ubrzo pošto je Hamneiji ubijen 28. februara. Nije se tada dogodila, a razlozi za odlaganje iznose priču o stanju u kojem se Iran nalazi. Planovi su više puta revidirani neposredno posle Hamneijeve smrti, pošto je zemlja bila u ratu. Tako da su zvaničnici procenjivali bezbednosne pretnje, neizvesnost oko prisustva stranih gostiju i nerešeno pitanje sukcesije. Umesto sahrane, telo je mesecima čuvano dok je Islamska Republika pokušavala da iznađe način kako da sahrani svog drugog vrhovnog vođu, a da se ceremonija ne pretvori u haos ili da ne postane žarište krize. Bezbednost je sada dominantna briga, a izvori za Radio Farda (Iranski servis RSE) kažu da je pojačana bezbednost oko džamije Mosala u Teheranu, odakle će krenuti pogrebna procesija. Planeri takođe pokušavaju da izbegnu ponavljanje dve zloglasne katastrofe: meteža u kojem je poginulo osam ljudi i povređene hiljade tokom sahrane ajatolaha Ruholaha Homeinija 1989. godine, i stampeda u kojem su stradale desetine ljudi tokom sahrane generala Kasema Sulejmanija 2020. Pokrajinski zvaničnici u Horasan Razaviju, gde će Hamnei biti sahranjen, predložili su da se helikopteri koriste za kontrolisanje gužve oko kovčega. Na Homeinijevoj sahrani hiljade ožalošćenih su pohitale ka kovčegu osnivača Islamske Republike, zbog čega se otkotrljalo njegovo telo umotano u pokrov. Organizatori će sigurno želeti da izbegnu da se tako nešto ponovi. Svođenje računaRežirana ceremonija ne može u potpunosti da prikrije šta je Hamneijeva vladavina zapravo značila za ljude od kojih se traži da ga oplakuju. Više od tri decenije bio je na vrhu sistema koji je drugačije stavove tretirao kao stranu zaveru i odgovarao na njih smrtonosnom silom – od Zelenog pokreta 2009. godine, preko ustanka "Žene, život, sloboda" 2022. godine, do talasa protesta koji je izbio samo nekoliko nedelja pre početka rata. Stoga ne čudi što su, između ostalih, porodice demonstranata koje su ubile snage bezbednosti slavile Hamneijevu smrt u ratu, uprkos tome što je sukob podstakao strah i anksioznost u društvu. "Osećao sam da je pravda prevladala nad ugnjetavanjem", rekao je za Radio Farda Muslem Hakiki, čiji je sin Milan Hakiki ubijen 2022. "To je donelo izvesnu utehu ranama koje su godinama teško opterećivale moje srce". Neki, međutim, tvrde da je Hamneijeva smrt tokom napada na njegovu rezidenciju dala Islamskoj Republici priliku da ga predstavi kao svetu ličnost i da pokuša da obnovi deo svog narušenog legitimiteta kroz sahranu čak i veću od onih koje su priređene za Homeinija ili Sulejmanija. Rahmani je za sam rat kaže da je nesrećna okolnost za opoziciju u Iranu. "Ovaj rat je zapravo mnoge napore učinio manje efikasnim, znatno oslabio iransku srednju klasu i zasad je režim uspostavio autoritet i strah", rekao je on. Ipak, on kaže da je dominacija krhka i da bi i dalje mogla da se uruši uz pravu strategiju opozicionih snaga. Pazite na ModžtabuNajveće otvoreno pitanje za predstojeće dane je da li će se treći vrhovni vođa Irana uopšte pojaviti u javnosti. Modžtaba Hamnei nije viđen u javnosti od početka rata u februaru. Nijedan video, audio ili nova fotografija nije se pojavila od njegovog imenovanja – samo pisane izjave koje su čitane naglas na državnoj televiziji. Čak je i njegov tast, Golam Ali Hadad Adel, javno rekao da od vremena pre rata nije imao kontakt s njim niti ima informacije o njegovom stanju. Modžtaba nije prisustvovao sahrani svoje supruge 2. jula, koja je ubijena u istom napadu u kojem je ubijen i njegov otac. Zvaničnici koji organizuju sahranu odbili su da kažu da li će prisustvovati. Ako se ipak pojavi, trenutak koji treba pratiti nije da li je negde u gomili – već da li sam vodi pogrebnu molitvu. Neki posmatrači veruju da bi Modžtaba mogao da je preuzme ako bude prisustvovao, iako zvaničnici nisu dali nikakve naznake ni u jednom pravcu. Istupanje kako bi vodio molitve nad telom svog oca bilo bi najbliže javnom krunisanju koje ova sukcesija može da ima.

Stanovnici Kijeva oplakuju žrtve ruskih udara 2. jula, jednom od najvećih napada na ukrajinsku prestonicu ove godine u kojem je poginulo najmanje 30 ljudi, dok je skoro 100 ranjeno.

Iranska vlada priprema višednevnu pogrebnu ceremoniju za pokojnog vrhovnog vođu Alija Hamenejija, koji je ubijen u američkim i izraelskim napadima u februaru. Ali mnogi Iranci ne žale zbog njegovog gubitka, već dele složene reakcije na smrt čoveka koji je predvodio represivni teokratski režim.

Dok Vašington i Teheran testiraju granice krhkog privremenog dogovora, diplomatija oko Irana postaje sve složenija i sve indirektnija. s očekivanja od direktnih razgovora između SAD i Irana u Dohi prešlo se na šatl diplomatiju preko Katara, dok su tenzije u Persijskom zalivu i dalje opasno visoke. Da bi se razumela poslednja dešavanja, RSE je razgovarao sa Markom Siversom (Marc. J. Sievers), bivšim američkim diplomatom koji živi u Abu Dabiju i koji je služio širom Bliskog istoka, uključujući kao ambasador SAD u Omanu, zamenik šefa misije u Kairu i druge visoke diplomatske funkcije u Bagdadu, Tel Avivu i Rijadu. RSE: Ono što je prvobitno predstavljeno kao mogući direktni razgovori između SAD i Irana u Dohi sada izgleda kao indirektna diplomatija uz posredovanje Katara. Šta vam to govori o tome koliko je ovaj proces zaista krhak? Mark Sivers: Video sam izjavu iranskog portparola u kojoj se kaže da neće biti direktnih razgovora. To me malo iznenađuje, ali ne mogu tačno da potvrdim kako to funkcioniše. Ne čini se vrednim truda slati američke pregovarače u Dohu ako neće direktno razgovarati s Irancima. Ali opet, to je na Beloj kući da odluči. To ne govori dobro o statusu Memoranduma o razumevanju u ovom trenutku, posebno posle razmene vatre u Zalivu, iranskih napada na brodove u Ormuskom moreuzu i reakcije američke vojske. Dakle, diplomatski je to delikatna situacija. RSE: Ako su Amerikanci u jednoj prostoriji, a Iranci u drugoj, dok Katar prenosi poruke između njih, da li to sugeriše da obe strane i dalje žele deeskalaciju - ali bez političkog rizika direktnog angažmana? Sivers: Teško mi je da shvatim šta Iranci žele, jer izgleda da u ovom trenutku imate podeljen režim. Političko liderstvo izgleda želi dogovor, ali mi uopšte nije jasno da li ga želi IRGC (Korpus islamske revolucionarne garde). Jer ako žele, zašto bi slali ofanzivne dronove na brodove? Čak i ako žele da tvrde da i dalje imaju neku kontrolu, to je suprotno obavezama koje su preuzeli njihovi pregovarači. Dakle, pomalo je zbunjujuće shvatiti šta Iran želi u ovom trenutku. RSE: Ako još nema direktnih razgovora, kako zapravo izgleda uspeh? Da li se radi samo o sprečavanju još jedne vojne eskalacije u Zalivu? Sivers: Mislim da uspeh znači postizanje razumevanja – pre svega o Ormuskom moreuzu – zato što je to trebalo da se uradi kada je potpisan Memorandum o razumevanju, a očigledno nije stupio na snagu onako kako je shvaćen. Postoje i razlike oko Libana. Potpisivanje Memoranduma o razumevanju u Vašingtonu između izraelske i libanske delegacije pod pokroviteljstvom SAD bilo je veliko dostignuće. Ali Iranci se protive tome i kažu da to krši njihov dogovor sa Sjedinjenim Državama, što nije stav SAD. Rizik od prelivanja u regionuRSE: Bahrein i Kuvajt su poslednjih dana bili pod iranskim napadima. Na osnovu vašeg vremena u Omanu, koliko je alarmantno kada sukob počne direktno da se preliva na tlo Zaliva? Sivers: Ovo je prvi direktan iranski napad ove vrste. Tokom junskog rata prošle godine, došlo je do jednokratnog iranskog udara na američku bazu u Kataru, ali je šteta bila minimalna i nisu napali civilne objekte. Međutim, od prvog dana, 28. februara, Iranci napadaju sve svoje susede – posebno UAE, Bahrein i Kuvajt – s fokusom na energetsku infrastrukturu, turističke centre i civilne objekte, ništa vezano za američke vojne lokacije. To je šokiralo sve. To je bez presedana. RSE: Kada govorimo o Ormuzu, govorimo i o ekonomskoj žili kucavici zalivskih zemalja. Koliko su, po vašem mišljenju, nervozne zemlje poput Omana i njegovih suseda zbog produžavanja poremećaja tamo? Sivers: Oman se nalazi van Ormuskog moreuza, tako da nije direktno zahvaćen, iako to utiče na celokupno tržište ovde i šire okruženje. Iranci su takođe nekoliko puta pogodili Oman. Oman je sarađivao s Iranom na nekoj vrsti dogovora o tome kako regulisati saobraćaj u Zalivu, i to je bio izvor neslaganja između Omana i Sjedinjenih Država. Poslednje izjave sugerišu da Omanci možda odustaju od koordinacije svoje pozicije s Iranom, ali ja zaista ne znam trenutni status. Druge zalivske države traže alternative. UAE i Saudijska Arabija imaju alternativne cevovode koji mogu da transportuju naftu drugim rutama. Kuvajt je više izložen zbog svoje geografije, a takođe donekle i Irak. Vremenom, ovo bi moglo da gurne region ka alternativnim rutama i multilateralnim aranžmanima o brodskom saobraćaju. Međutim, sloboda plovidbe ima globalne implikacije. Neverovatno je važno ne prepustiti Iranu pravo da napada brodove u međunarodnim vodama. To je osnovni stub međunarodnih energetskih tržišta. RSE: Da li ova kriza strateški zbližava Savet za saradnju u Zalivu – ili otkriva dublje razlike u načinu na koji svaka prestonica želi da se nosi s Teheranom? Sivers: To je veoma zanimljivo pitanje. U početku, rekao bih da ih je zbližila. Ali kako je rat trajao nekoliko nedelja, činilo se da se malo razilaze, pri čemu različite zemlje usvajaju donekle različite stavove. U ovom trenutku, zavisi od toga kako će se sve završiti – a još nismo stigli do toga. Nuklearna pitanja i ukidanje sankcijaRSE: Pored Ormuza, očekuje se da će tehnički razgovori obuhvatiti i ukidanje sankcija i iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Šta je od toga teže rešiti – novac, transport ili nuklearno pitanje? Sivers: Sve je to ukombinovano – sve je povezano. Čak je i potpredsednik Vens (JD Vance), koji je bio veoma optimističan u vezi s Memorandumom o razumevanju, bio jasan da neće biti šireg ublažavanja sankcija dok Iran ne preuzme odgovarajuće obaveze u vezi s nuklearnim pitanjem. Bilo je reči o licencama za prodaju iranske nafte tokom ovog perioda od 60 dana – to je ustupak. Postoje zamrznuta iranska sredstva u Kataru i Omanu koja bi, prema nekim izveštajima, mogla biti oslobođena, ali to za mene nije jasno. A onda postoji cela ova ideja o fondu za obnovu od 300 milijardi dolara, i nemam pojma ko bi zapravo uplatio u to. Zaista ne vidim da je bilo koja od zalivska zemalja – osim možda Katara – zainteresovana za učešće. RSE: Istovremeno, unutrašnja nestabilnost se nastavlja unutar Irana, uključujući ubistvo pripadnika Revolucionarne garde u Kermanšahu. Koliko domaći pritisak oblikuje pregovarački stav Teherana? Sivers: Nisam u Iranu, tako da je teško tačno reći. Ali je veoma jasno da postoje najmanje dva tabora u liderstvu. Ponekad i oni igraju tu igru, tako da je teško shvatiti. Ali svakako izgleda da predsednik (Masud) Pezeškijan, možda čak i predsednik (parlamenta Mohamed Baker) Kalibaf – koji je bio jedan od glavnih pregovarača – i ministar spoljnih poslova svi izgleda žele sporazum sa Sjedinjenim Državama. Nije mi jasno da li je IRGC na istoj strani, posebno kada počnu da se uključuju iranski ustupci u vezi s nuklearnim pitanjem, za koji i dalje govore da je nedodirljiv. Dakle, to ostaje da se vidi. RSE: Da se pomerimo od dnevnih vesti – da li svedočimo početnoj arhitekturi šireg regionalnog bezbednosnog resetovanja između Irana, Zaliva i Vašingtona, ili samo još jednom privremenom primirju u mnogo dužoj konfrontaciji? Sivers: Još ne znamo. Veoma sam skeptičan prema tim tvrdnjama. Video sam ih, ali barem s moje pozicije ovde u Abu Dabiju, rekao bih da ne postoji poverenje u iranski režim. I biće potrebno veoma mnogo vremena da se to obnovi. Ako Iran želi da pokaže da nije pretnja svojim susedima, moraće veoma naporno da radi kako bi prevazišao nasleđe svojih nezakonitih napada na civilnu infrastrukturu, energetska postrojenja, nuklearni reaktor – lista se nastavlja. To neće brzo nestati.

Ukrajinski operateri dronova iz brigade K-2 koriste udarne bespilotne letelice srednjeg dometa za ciljanje ruske logistike, protivvazdušne odbrane i vojnih vozila iza linije fronta. Radio Slobodna Evropa je posetio komandni centar jedinice u Donjeckoj oblasti Ukrajine kako bi video kako se ove operacije planiraju i sprovode.

Dva neobična incidenta u roku od jednog dana otkrila su koliko je duboko sporan memorandum o razumevanju između Teherana i Vašingtona unutar iranskog establišmenta, samo nekoliko meseci pošto je Modžtaba Hamnei stupio na dužnost vrhovnog vođe. Prvo osporavanje došlo je od Skupštine stručnjaka, klerikalnog tela koje nadgleda vrhovnog vođu. Šezdeset tri od njenih 88 članova 29. juna objavila su saopštenje pozivajući pregovarače da se čvrsto drže "crvenih linija" koje je postavio Hamnei. Iako je upućen "narodu Irana", tekst više zvuči kao direktno upozorenje pregovaračkom timu. Satima kasnije, sekretarijat Skupštine je pokušao da razjasni da saopštenje ne predstavlja zvanični stav tog tela, navodeći da je "neobično i nekonvencionalno". Dan kasnije, državna radio-televizija IRIB je naglo prekinula ranije snimljeni intervju s predsednikom parlamenta i glavnim pregovaračem Mohamedom Bakerom Kalibafom usred njegovog odgovora, baš kada je govorio o odmrzavanju iranske imovine prema Memorandumu o razumevanju. Medijska služba parlamenta je napomenula da je snimak dostavljen više od dva sata pre emitovanja, bez ikakvog pokušaja koordinacije u vezi sa skraćivanjem materijala. Incident je odmah podstakao spekulacije da se visoki rukovodioci IRIB-a protive sporazumu sa SAD i da aktivno pokušavaju da potkopaju pregovarački tim. Analitičari koji prate ravnotežu između frakcija u Iranu kažu da dve epizode, iako različite po formi, odražavaju istu suštinsku realnost – pošto više nema ličnog autoriteta pokojnog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija za sprovođenje discipline, domaće institucije testiraju koliko prostora imaju da oblikuju narativ. "Iz ovoga možemo iščitati dve različite poruke", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Babak Dorbeiki, politički analitičar koji živi u Velikoj Britaniji, u vezi sa saopštenjem Skupštine. Na spoljnjem planu, rekao je Dorbeiki, pritisak dobro služi Modžtabi Hamneiju; pošto je došao do sukcesije vlasti uz posredovanje bezbednosnih struktura bez sopstvene nezavisne baze moći, to mu omogućava da signalizira Vašingtonu da su mu ruke vezane, dok nezvanični oblik saopštenja štiti njegov prostor za manevrisanje. Na unutrašnjem planu, to signalizira zaoštravanje borbe među frakcijama. "To je praktično glas cele institucije", rekao je Dorbeiki o 63 potpisa, sugerišući da je nezvanično plasiranje saopštenja možda bilo namerno urađeno, jer tako eksplicitno formalno institucionalno saopštenje nikada ne bi dobilo odobrenje sekretarijata usred pregovora. On je dublji sukob predstavio kao bitku između ideološke struje svrstane uz bezbednosne strukture u Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC) koja je donedavno uživala prevelik uticaj, i pragmatičnijeg, realističnijeg krila establišmenta koje sada dobija na značaju. Tvrda linija detaljno propituje sporazum sa SAD koje zauzvrat prate kako iranski zvaničnici reaguju na njega. Oni insistiraju da Iran uopšte nije trebalo da pregovara i optužuju iranske pregovarače da su poništili sve dobitke postignute nakon što su 28. februara SAD i Izrael pokrenuli kampanju bombardovanja Islamske Republike. Umereniji glasovi, uključujući mnoge konzervativce, odbacuju tu formulaciju, tvrdeći da Memorandum o razumevanju znatno više koristi Iranu nego Sjedinjenim Američkim Državama. Centralno pitanje, prema komentatoru Rezi Alidžaniju koji živi u Francuskoj, jeste da li će novi vrhovni vođa u potpunosti podržati svoje pregovarače ili će, poput svog oca, pokušati da zadovolji sve frakcije. Alidžani je primetio da, dok su prve izjave mlađeg Hamneija posle uspona bile ispunjene skromnošću, novije izjave pokazuju da on tvrdi kako je lično "dozvolio" timu da pregovara. S obzirom na Hamneijevu relativnu mladost s 56 godina, Alidžani je rekao da će mu trebati vreme da stekne apsolutni autoritet koji je njegov otac imao. Dotad, novi lider će verovatno zadržati očev uslovni pristup Zapadu na dva koloseka: odobravanje pregovora dok radi na tome da elementi tvrde linije ostanu ušančeni unutar sistema, a ne otuđeni od njega. Na kraju krajeva, borba oko sporazuma između SAD i Irana prestala je da bude obično nadmetanje reformista i tvrde linije. Umesto toga, ona se pretvorila u test s visokim ulozima koliko nezavisnu slobodu delovanja iranske institucije – klerikalne, vojne i medijske – veruju da sada mogu da imaju u odsustvu jedinstvenog, neprikosnovenog centra moći.

U glavnom gradu sibirske Zabajkalske Pokrajine – negde oko 6.300 kilometara od Ukrajine – red vozača koji očajnički žele da napune rezervoare svojih automobila bio je dugačak tri kilometra. U nekim zabajkalskim okruzima, obustavljeno je odvoženje smeća jer nema goriva za kamione. Na drugom mestu u Sibiru, seljani se sami bore sa šumskim požarima jer vatrogasci nemaju gorivo za svoja vatrogasna vozila. Jedna žena je rekla da kada je pozvala hitnu pomoć pošto je njen suprug dijabetičar pao u komu, dispečer rekao da sama pronađe prevoz jer je hitna pomoć ostala bez goriva. Daleko od ukrajinskih bojišta, gde ruske snage i dalje napreduju sporim tempom, sve veća kriza s gorivom – izazvana ciljanom ukrajinskom kampanjom napadima dronova – uvlači se u živote običnih Rusa. U Moskvi, kriza goriva se već direktno oseća. Kao centar gravitacije Rusije, taj grad ima veliki značaj, a nestašice goriva i pritužbe javnosti direktno su pred očima birokrata u Kremlju, poslovnih lidera, vojnih oficira i ključnih donosilaca odluka. Međutim, posledice nisu ništa manje značajne u udaljenim regionima, gde se prosečni ljudi takođe žale i pate. Ukrajini je to i cilj. "Zapravo nisu pokupili (smeće) već nedelju dana. Smeće leži u dvorištima, truli; ima pacova, pasa lutalica. Koliko dugo bi trebalo da traje ova privremena situacija", navela je u privatnoj poruci za RSE Jekaterina, stanovnica Krasnokamenska, malog grada koji se nalazi nedaleko od granice s Kinom. "Još mesec dana i umrećemo od smrada". Kao i drugi koji su govorili za ovaj članak, Jekaterina je tražila da iz bezbednosnih razloga bude identifikovana pseudonimom. Kriza je izazvala zabrinutost u Kremlju: predsednik Vladimir Putin je poslednjih dana organizovao televizijske sastanke, gde je otvoreno diskutovao o problemu ukrajinskih napada dronovima i njihovom uticaju na kapacitete za preradu nafte – i pokušao da ga minimizira. "Naravno, oni stvaraju probleme, to je očigledno", rekao je u intervjuu za državnu televiziju 28. juna. "Trenutno primećujemo neke nestašice, ali to nije kritično". Putin "pokušava da zakrpi sve odjednom, koristeći svoj autoritet da to radi. Reći će da je sve u redu s gorivom i ljudi će se smiriti. Ako je Putin to rekao, onda će sve biti u redu", rekao je Dmitrij Oreškin, ruski politički analitičar u egzilu. "Ali, najverovatnije neće". "Tada počinju glavni problemi", rekao je on za Ruski servis RSE. 'Morate sami da pronađete vozilo, ostali smo bez goriva'Ukrajina već mesecima pojačava svoju kampanju napada dronovima, koristeći dalekometne udare kako bi pogodila postrojenja za izvoz nafte čak na Baltičkom moru, kako bi pokušala da spreči Rusiju da izvozi naftu i gas i zarađuje devize za finansiranje rata u Ukrajini. U skorije vreme, kampanja se fokusirala na rafinerije, cevovode, cisterne za gorivo i povezanu infrastrukturu – sve s ciljem da se smanje isporuke benzina i dizela za automobile i kamione. Zaključno s prošlom nedeljom, više od 55 od 83 ruskih regiona i federalnih gradova prijavilo je ili ograničenja koja je uvela vlada, ili nestašice zbog problema u snabdevanju među naftnim kompanijama. "Ako Putin želi da žrtvuje još milion svojih vojnika da nastavi da udara u ovaj zid, onda milioni Rusa koji još nisu mobilisani u rusku vojsku i koji se svađaju u redovima za gorivo treba da razmisle o tome šta ih sledeće čeka", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u podrugljivom video obraćanju 29. juna. Na Krimu, ukrajinskom crnomorskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine, kampanja napada dronovima dovela je do postepenih nestanaka struje i široko rasprostranjene nestašice goriva, kao i do rasta cena na crnom tržištu i polulegalnih zaobilaznih rešenja. Najveći pojedinačni snabdevač rafinisanog goriva u Moskovskoj oblasti ovog meseca su dva puta pogodili ukrajinski dronovi; zvaničnici su prošle nedelje rekli za Rojters (Reuters) da će postrojenje biti van upotrebe do kraja godine. U Zabajkalskoj Pokrajini, koja se nalazi šest vremenskih zona istočno od Moskve, regionalne vlasti su prošle nedelje savetovale stanovnike da ograniče vožnju. Gradonačelnik regionalne prestonice Čite objavio je dnevna ograničenja za pojedinačne vozače. A lokalni stanovnici su se glasno žalili na teškoće u pronalaženju goriva. Viktorija, stanovnica zabajkalskog sela blizu granice s Kinom, rekla je da je njen muž nedavno upao u dijabetičku komu jer nije mogla da mu da potrebnu dozu insulina. Kada je pozvala za kola hitne pomoći, dispečer joj je rekao da sama pronađe automobil. "Nestalo nam je goriva", kazala je ona šta joj je rečeno. "Tako da sam prepešačila 15 kilometara do susednog sela kako bi ga muževljev prijatelj mogao da ga odveze. Oživeli su ga, ali još nije jasno kako će višečasovna koma uticati na njegovo stanje. Da je bio moždani udar, sigurno bismo ga izgubili". "Stojimo u redu 12 sati ili više, sipamo naših 15 litara ", rekao je Nikolaj, takođe stanovnik Čite. "A onda pokušavamo da krišom donesemo dodatni kanister da bismo dopunili još 15 litara. Ali sada su počeli da paze na to". "Ranije su moja deca išla autobusom do svojih klubova ili teretana, ali sada su ti gadovi ukinuli neke rute i moram sam da ih vozim", rekao je on. Regionalna kompanija za upravljanje otpadom 25. juna je obustavila usluge sakupljanja smeća u četiri okruga. Razlog je što nema goriva za kamione za smeće. Aleksej je rekao da je njegov autobus do kuće u predgrađu Čite ukinut pre neki dan bez ikakve najave i da je spavao na autobuskoj stanici "kao beskućnik". Cene autobuskih karata su naglo poskupele, što je opteretilo ljude s manjim primanjima. "A ja moram da idem: Prosto u mom selu nema posla", rekao je on. "Imam sreće, makar i dalje skupljaju smeće." Na nekim benzinskim pumpama su u nekoliko navrata izbijale tuče, rekli su neki stanovnici Čite. Na jednoj benzinskoj pumpi severno od grada, vozači su poslednjih dana čekali oko tri sata, rekao je Grigorij, lokalni prodavac. Na obližnjoj pumpi, rekao je on, došlo je do svađe koja je prerasla u pravu tuču. "Ne samo da možete ostati bez goriva, već možete biti i pretučeni", rekao je on, dodajući da ljudi prodaju prioritetna mesta u redovima automobila koji čekaju ispred druge benzinske pumpe: za 800 rubalja (oko devet evra) možete dobiti mesto među 20 prvih automobila. Nema goriva za vatrogasceU Irkutskoj oblasti, zapadno od Zabajkalske Pokrajine, cene standardnog benzina su porasle za skoro 10 odsto za jednu nedelju, rekao je Sergej, stanovnik Irkutska. "Ako stignete posle devet ujutru, pumpa je već prazna. Pre dva dana, stajao sam u redu... 12 i po sati samo da bih sipao bednih 15 litara", rekao je on. Gradonačelnik Irkutska ponudio je mali gest podrške za iznervirane vozače koji čekaju u redovima: prenosivi toaleti biće postavljeni na lokalnim benzinskim pumpama "kako bi se smanjile neprijatnosti". Dalje na istoku, u pacifičkom regionu Habarovska, guverner Dmitrij Demešin izvestio je da je oko 40 odsto benzinskih pumpi u regionu ostalo bez goriva. Stanovnici opisuju situaciju kao tešku; u okruzima regionalne prestonice, Habarovska, ljudi izveštavaju da nemaju benzina ili dizela i da moraju sami da se bore sa šumskim požarima. "Ne samo da niko nije kopao rovove za požare, već oprema nije ni stigla", rekao je stanovnik Habarovska po imenu Anatolij. "Rekli su da nemaju čime da je prevezu ". "Prvi put čujem obične radne ljude – ne samo intelektualce – kako psuju vrhovnog vođu", rekao je on, koristeći sarkastičan nadimak za Putina. "Gde god da odem – u kafić, prodavnicu, berbernicu – samo o tome pričaju.“

Ministarstvo spoljnih poslova Katara saopštilo je da u narednim danima nije zakazan sastanak na visokom nivou između američkih i iranskih zvaničnika u Dohi, uprkos predstojećoj poseti američkih izaslanika Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i Džareda Kušnera (Jared Kushner). "Koliko je meni poznato, u narednim danima nema direktnih sastanaka između dve strane", rekao je portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Mađed Al Ansari (Majed) novinarima 30. juna. Rekao je i da će američka delegacija razgovarati sa katarskim posrednicima, dodajući: "Koliko ja znam, nema sastanka na visokom nivou između dve strane." Ove izjave su usledile nakon što je Bela kuća saopštila da će Vitkof i Kušner putovati u Katar na sastanke na visokom nivou, kao i nakon što je predsednik SAD Donald Tramp rekao da je Iran "zatražio sastanak" u Dohi 30. juna. Iran je takođe saopštio da u narednim danima nema zakazanih razgovora sa Sjedinjenim Državama. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei (Baqaei) rekao je da će iranski tehnički tim ove nedelje posetiti glavni grad Katara, Dohu, ali da to nema veze sa dolaskom američkih zvaničnika u tu arapsku zemlju. "Nećemo imati nikakve pregovore ni na jednom nivou sa američkom stranom u narednim danima, a činjenica da američki predstavnici putuju u Katar nema nikakve veze sa putovanjem iranske delegacije",saopštio je Bagei. Ove kontradiktorne izjave dolaze nakon što su SAD i Iran tokom vikenda razmenili uzajamne napade, što je dodatno opteretilo krhko primirje i dovelo u pitanje napore za nastavak pregovora. Tramp i iranski predsednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) potpisali su memorandum o razumevanju od 14 tačaka 17. juna, sa ciljem okončanja rata koji ulazi u peti mesec. Memorandum daje zemljama 60 dana da pregovaraju o konačnom sporazumu za okončanje rata. Katar, zajedno sa Pakistanom, posreduje između Vašingtona i Teherana u trenutnoj rundi razgovora. Cilj rivremenog sporazuma bio je da zaustavi borbe koje su izbile nakon američkih i izraelskih udara na Iran krajem februara i da ponovo otvori Ormuski moreuz za komercijalni saobraćaj, dok se širi pregovori nastavljaju. Portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karoline Leavitt) izjavila je 29. juna da će Vitkof i Kušner prisustvovati razgovorima sa Iranom u Dohi. "Specijalni izaslanik Vitkof i Džared Kušner će leteti za Dohu na sastanke na visokom nivou ove nedelje, dok nastavljamo da razgovaramo o memorandumu o razumevanju. Na marginama tih sastanaka na visokom nivou biće održani tehnički razgovori", rekla je ona u intervjuu za Fox News. Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Kazem Garibabadi (Gharibabadi) rekao je ranije 29. juna, međutim, da tehnička radna grupa nema zakazan sastanak ove nedelje. "Iako se konsultacije sa Katarom, uključujući i one u vezi sa praćenjem sprovođenja obaveza druge strane, nastavljaju kao i obično, vesti iz nekih medija da se tehnički razgovori radnih grupa održavaju u Dohi ne mogu biti potvrđene", rekao je Garibabadi za iransku agenciju Tasnim. On je dodao da će prva runda tehničkih razgovora biti održana u okviru određenih radnih grupa kada se za to steknu uslovi i nakon dogovora o datumu i mestu, te da se konsultacije o tome nastavljaju preko posredničkih zemalja. Pozivajući se na američke napade na zemlju i ono što je opisao kao kršenje nedavno dogovorenog memoranduma, Iran je odbio da se sastane sa američkim pregovaračima 28. juna, kako je bilo planirano. "Jedan od razloga je provera da li imamo pristup odmrznutim sredstvima. Ako nema pristupa, onda ovaj uslov nije ispunjen", rekao je Mehdi Fazaili iz kancelarije vrhovnog vođe Irana. Oslobađanje tih sredstava deo je memoranduma o razumevanju. Portparol ministarstva Bagei rekao je da će iranski tehnički tim biti u Dohi da razgovara o oslobađanju oko 6 milijardi dolara zamrznute iranske imovine koja se nalazi u Kataru. Američki zvaničnici kažu da do sada nijedna zamrznuta iranska sredstva nisu oslobođena. Uzajamni napadiIran je tokom vikenda gađao komercijalne brodove u moreuzu, što je dovelo do toga da američke snage izvedu udare na iranske obalske radare i vojne lokacije u cilju zaštite plovidbe. Dana 28. juna, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči (Abbas Araqchi) rekao je da je Teheran ponovo preuzeo potpunu kontrolu nad plovidbom u Ormuskom moreuzu u narednih 30 dana, upozoravajući na svaki pokušaj zaobilaženja ruta koje je Iran odobrio. Ranije tog dana, Iran je lansirao rakete i dronove ciljajući američke vojne objekte u Kuvajtu i Bahreinu ubrzo nakon što je Tramp upozorio da bi Vašington mogao da pojača vojnu kampanju ako Teheran ne bude poštovao primirje. Do eskalacije je došlo nakon američkih udara na iranske vojne ciljeve nekoliko sati ranije, za koje je Vašington rekao da su izvedeni kao odgovor na iranske napade na komercijalnu plovidbu u Ormuskom moreuzu. Centralna komanda SAD saopštila je da su njene snage gađale objekte za skladištenje dronova, radarske instalacije i infrastrukuru za obalski nadzor nakon što je tanker pogođen iranskim dronom 27. juna.

"Pristup sajtu nije moguć". Poslednjih nedelja, ovo je poruka koja se pojavljuje na ekranima kazahstanskih korisnika kada pokušaju da pristupe sajtovima kazahstanskog i centralnoazijskih servisa RSE na ruskom jeziku. Kazahstanska Vlada navela je da nema nikakve veze s prekidima, koji su počeli 18. maja, dana kada je Radio Azatik (Kazahstanski servis RSE) objavio istragu koja ukazuje na veze između članova porodice predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva i VD Stroj-Inženjeringa, privatne kompanije koja dobija velike državne ugovore. Kazahstansko Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo za veštačku inteligenciju i digitalni razvoj objavili su 3. juna zajednički odgovor na upit RSE u kojem se navodi da nisu preduzeli nikakve mere protiv Radija Azatik i Azatik Azija. Otvorena opservatorija za mrežne interferenciji (OONI), međutim, saopštila je da njena analiza pokazuje "trajnu anomaliju" za domene azattyq.org i azattyqasia.org koja se ne može pripisati tehničkom kvaru. OONI sa sedištem u Rimu je neprofitna globalna zajednica koja prati cenzuru interneta širom sveta. "Na osnovu prikupljenih podataka, možemo reći da definitivno postoje znaci koji su u skladu s namernom šemom blokiranja, što se može videti iz OONI merenja", rekao je izvršni i tehnički direktor OONI-ja Arturo Filasto. Inženjer RSE koji je pokušavao da reši problem koji traje nedeljama rekao je da je "gotovo nemoguće utvrditi identitet organizatora takvog napada, jer se obično izvode korišćenjem velikog broja kompromitovanih uređaja". Najčešći tip blokiranja koji je OONI zabeležio je prekid veze brauzera sa sajtom pre nego što se stranica otvori. Filasto je rekao da se čini da se blokiranje sprovodi tehnologijom dubinske inspekcije paketa (DPI). Korisniku to izgleda kao jednostavna greška u povezivanju bez ikakvog objašnjenja, kao da sajt jednostavno ne radi. Istovremeno s napadima na sajtove RSE, pokušana su brisanja sadržaja na njihovim nalozima na društvenim mrežama. Posle žalbi na "kršenje autorskih prava" podnetih s lažnih naloga, Meta je uklonila objave Azatik i Azatik Azija o VD Stroj-Inženjering. Gugl (Google) je uklonio članke iz rezultata pretrage zbog sličnih žalbi. Takve prakse nezvaničnog, ili takozvanog skrivenog blokiranja, široko su rasprostranjene, posebno kada je u pitanju ograničavanje pristupa sadržaju iz političkih razloga, dodao je Filasto. Istraga Radija Azatik pokazala je da su među osnivačima i menadžerima VD Stroj-Inženjeringa ljudi povezani sa sestrom i nećacima kazahstanskog predsednika. Na primer, Bagdat Omiržanova je bila suosnivačica od 2020. do 2023. godine. Sada vodi kompanije koje su ranije bile u vlasništvu Karlige Izbastine, Tokajeve sestre. Rustam Karagoišin, bivši direktor kompanije VD Stroj-Inženjering, radio je više od 10 godina u kvazi-javnom sektoru s Kanišom Izbastinom, Tokajevim nećakom. Iako je istraga ukazala na prethodne veze, nije tvrdila da su bivši osnivači trenutno povezani s građevinskom kompanijom. Radio Azatik je pokušao da kontaktira Izbastinija, Omiržanovu i Karagoišina, ali su upiti ostali bez odgovora. Dva dana posle objavljivanja istrage, Azamat Usimbekov, sadašnji osnivač VD Stroj-Inženjeringa, rekao je u video intervjuu za kazahstanski medij Ulismedia da nije upoznat s prethodnim osnivačima kompanije ili predsednikovim rođacima i da nikada nije lično sreo Tokajeva. Ovo nije prvi put da su Sajtovi RSE u Kazahstanu izgleda bile mete. U aprilu 2023. godine, OONI je istražio izveštaje da su isti sajtovi RSE u Kazahstanu bili "ugušeni" u toj zemlji u mesecima koji su prethodili vanrednim izborima u novembru 2022. Međunarodne grupe za ljudska prava takođe su primetile da Kazahstan često blokira ili ograničava pristup društvenim mrežama. U godišnjem izveštaju za 2025. godinu o nivou slobode interneta širom sveta, Fridom haus (Freedom House) je definisao Kazahstan kao "neslobodnu" zemlju. Trenutno blokiranje sajtova RSE uticalo je i na onlajn medij Fergana.media, koji je preneo istragu o VD Stroj-Inženjeringu. Prema rečima Daniila Kislova, glavnog urednika Fergane, Meta je obrisala njegove lične objave o istrazi Azatika i blokirala mogućnost monetizacije njegovih stranica. "Objavio sam nekoliko postova posvećenih istrazi Azatika Azije o poslovanju okruženja i rođaka Tokajeva", rekao je on. Zatim je dobio poruke "od Mete da je neki korisnik sa apsolutno izmišljene adrese xbm9888@aol.com, koji sebe naziva Azatik Azija, polagao prava na moje objave, što je Meta odmah blokirala, pa čak i lišila me mogućnosti da monetizujem svoj fid". Posle pobede na vanrednim izborima u novembru 2023. godine, Tokajev je potpisao kontroverzni i nejasno formulisan zakon koji omogućava vlastima da zatvore društvene mreže i platforme za razmenu poruka s ciljem zaštite korisnika od sajber maltretiranja. Internet stručnjaci i aktivisti kritikovali su zakon, navodeći da će vlastima dati strožu kontrolu nad društvenim mrežama i porukama. Aktivisti za ljudska prava optužili su kazahstanske vlasti da namerno koriste "nejasane formulacije" u zakonima kako bi se suzbile drugačija mišljenja. Dijana Okremova, šefica Pravni medija centar u Astani, ukazuje da su politički sadržaji i materijali koji kritikuju vlasti sve više pod napadima. "Ovo postaje uobičajeno. I nikada ne možete predvideti zašto bi vaš nalog mogao biti blokiran, šta će se smatrati nekom vrstom opasne informacije", rekla je Okremova.

Kada su Sjedinjene Američke Države, Izrael i Liban potpisali svoj trilateralni okvirni sporazum u Vašingtonu, reakcija u Teheranu je bila brza – i, u celom političkom spektru iranskih medija bliskih državi – gotovo jednoobrazno neprijateljska. Iranski mediji od lista državne televizije do glasila s bliskim vezama s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) opisali su sporazum, koji obavezuje Liban na razoružavanje Hezbolaha uz verifikaciju kao preduslov za postepeno povlačenje izraelskih snaga s juga Libana, kao "dokument sramote", "stratešku grešku" i "poniženje". Zajednički tim kritikama bio je naglasak ne toliko na samom postojanju sporazuma, koliko na redosledu njegovih koraka. Svaki veći mediji fokusirao se na istu strukturnu tačku: da je izraelsko povlačenje uslovljeno razoružanjem Hezbolaha, a ne obrnuto – formulaciju koju su iranski komentatori predstavili kao dokaz da je sporazum diktirao Izrael, a odobrila libanska vlada koju su opisali kao "prozapadnu" i poslušničku. Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. Sjedinjene Države ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo. Ono što uglavnom nedostaje u izveštajima iranskih medija jeste bilo kakvo ozbiljno angažovanje u vezi sa stavom same libanske vlade – da je imala ograničen uticaj u ratu u kojem Izrael ima odlučnu vojnu nadmoć i bezuslovnu podršku SAD. Libanska vlada je pokušala da se distancira od Teherana, koji je iskoristio osnivanje i finansiranje Hezbolaha u Libanu da bi ga učinio strateškim osloncem za projektovanje regionalne moći. Ipak, neki u Iranu su rekli da je ovim sporazumom možda otišla predaleko u drugu stranu. Iranski listovi pod kontrolom vlade nazvali su to "velikim kockanjem Auna i Salama", čimr dr krivica direktno svaljuje na libanskog predsednika Džozefa Auna i premijera Navafa Salama, a ne na Liban kao državu. Zvanična iranska novinska agencija IRNA opisala je sporazum kao "akomodacionistički sporazum", što je fraza u iranskom političkom diskursu koja nosi snažne konotacije kapitulacije. Hezbolahov raketni napad na Izrael 8. oktobra 2023. godine, pokrenut u znak solidarnosti s razornim napadom Hamasa dan ranije, pokrenuo je jednogodišnji prekogranični sukob tokom kojeg su izraelske snage ubile najviše lidere Hezbolaha, izvele kopnenu invaziju na jug Libana i nanele široka razaranja. Izrael je okupirao deo teritorije na jugu Libana tokom obnovljenih borbi s Hezbolahom koje su počele 2. marta, kada su militanti koje podržava Teheran, otvorile vatru na Izrael pošto su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran. Rešavanje libansko-izraelskog pitanja bilo je u srži diplomatskih napora da se okonča širi sukob između Irana i SAD. Teheran je bio nepokolebljiv u insistiranju da mirovni sporazum uključuje Liban. Vašington je dotle pomogao u olakšavanju dijaloga između Bejruta i Izraela iako je rukovodstvo Hezbolaha bilo protiv tog poteza. Džam-e Džam, list iranskog državnog emitera IRIB, predstavio je sporazum kao kršenje libanskog zakona, pozivajući se na libanski statut iz 1955. koji zabranjuje direktne pregovore s Izraelom. List je tvrdio da je Bejrut prihvatio razoružanje Hezbolaha "protiv nacionalnog interesa" dok izraelske snage ostaju na libanskom tlu, i otišao je dalje, sugerišući da Izrael koristi diplomatski proces da bi ostvario teritorijalno širenje koje nije uspeo vojno da obezbedi od 2000. godine – što je referenca na povlačenje Izraela s juga Libana te godine posle 18 godina okupacije. Novska agencija Tasnim, povezana s moćnom IRGC, takođe je povukla istorijske paralele, napominjući da je Sirija prošle godine pokušala da predstavi umereno lice Vašingtonu i Izraelu, samo da bi izraelski avioni bombardovali predsedničku palatu u Damasku, a izraelski tenkovi ušli u sirijska sela kako bi zaštitili versku manjinu Druza posle višednevnog smrtonosnog međuverskog nasilja. Lekcija naučena: Prilagođavanje i otpor donose isti rezultat od Izraela, tako da Liban ne bi trebalo da očekuje ništa drugačije. Tasnim je takođe objavio izjavu generalnog sekretara Hezbolaha Naima Kasema u kojoj je za sporazum rekao da je "ništavan" i "ponižavajući", i posebno preneo njegov zahtev da se umesto toga primene uslovi memoranduma o razumevanju između Irana i SAD o Libanu – direktno tvrdeći da okvir između Irana i SAD treba da potisne dogovor Izraela i Libana u kojem je posredovao Vašington. Objavljujući trilateralni okvirni sporazum 26. juna, američki državni sekretar Marko Rubio (Marc) rekao je da je dogovor "prvi korak" u procesu, dodajući "pred nama ima mnogo posla". "Ni na koji način ne potcenjujemo težinu zadatka koji je pred nama, ali razumemo njegovu važnost, koliko je vitalan", rekao je Rubio. Konzervativni list Agaah je, kako se i očekivalo, sasvim drugačije video sporazum, nazivajući ga "dokumentom sramote", dok je posebno kritikovao Auna, bivšeg vojnog komandanta, tvrdeći da je vojnik potpisao odustajanje od suvereniteta Libana. List je takođe upozorio da je američko finansiranje jačanja Libanskih oružanih snaga osmišljeno da izazove unutrašnji sukob između vojske i Hezbolaha, predviđajući da bi takav sukob uvukao, kako je naveo, "Takfiri Sirija", što je referenca na vladu u Damasku, koju predvodi Ahmed el Šara, kao dodatni destabilizujući faktor.

Poremećaji u ruskom energetskom sektoru zbog rata sa Ukrajinom imaju domino efekat u Centralnoj Aziji, sa cijenama goriva koje rastu širom regiona i vladama koje se bore da pronađu alternativne izvore kako bi zadovoljile potražnju.

Uprkos godinama teških ekonomskih sankcija, Iranci su i dalje mogli da obezbede hleb na stolu. Do sada. Rastući troškovi i nestašice, pogoršani ratom sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, ostavili su veliki deo infrastrukture i industrije Irana u rasulu, podstičući galopirajuću inflaciju i nezaposlenost. Hleb je istorijski bio među retkim osnovnim namirnicama koje su ostajale pristupačne zahvaljujući državnim subvencijama, pri čemu je država snabdevala pekare brašnom po niskim cenama. Ali cene hleba su se udvostručile u odnosu na prošlu godinu u mestima kao što je Teheran, ostavljajući mnoge u borbi da obezbede ovu osnovnu namirnicu na svojim trpezama. "Stvari su veoma loše", rekla je jedna žena u prestonici za Radio Slobodna Evropa (RSE) "a mi smo zapravo u boljoj situaciji nego mnogi ljudi." Opisujući krizu troškova života u Iranu, žena, koja je tražila da ostane anonimna iz straha od odmazde vlasti, rekla je da više ne kupuje meso, retko jede van kuće i da mesecima nije kupila ništa za sebe. Teheran i Vašington potpisali su privremeni sporazum sa ciljem okončanja četvoromesečnog rata i trenutno su u periodu od 60 dana tokom kojih će se voditi pregovori sa ciljem da se dostigne potpuni mirovni sporazum. Ali dok diplomate razmatraju formulacije sporazuma, milioni Iranaca i dalje se bore sa ekonomskim posledicama, pri čemu neki smanjuju ishranu na samo jedan obrok dnevno. Cene hleba određuju vlasti. U Teheranu, zvaničnici su 23. juna dozvolili veliko povećanje cena, odustajući od obećanja da će zadržati subvencije kako bi hleb ostao pristupačan. Neformalna poskupljenja već su se proširila na druge provincije gde su cene udvostručene. Cena lavaša, obično najjeftinije vrste hleba u prodavnicama i pekarama, porasla je na 27.000 rijala (0,02 dolara) sa 14.000 rijala (0,01 dolara). Rastuća inflacija hraneRast cena hrane ne zaustavlja se na hlebu. Cene u zemlji od oko 90 miliona stanovnika skočile su oko 130 procenata u maju, prema podacima Centra za statistiku Irana. To je treći uzastopni mesečni rast ukupne inflacije, koja je nešto ispod 58 procenata. Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će ukupna inflacija u Iranu dostići skoro 69 procenata u 2026. godini. To bi bio najviši nivo od Islamske revolucije 1979. godine. Godinama je iranska ekonomija bila pritisnuta razornim američkim sankcijama i lošim upravljanjem vlasti. U januaru je pad vrednosti nacionalne valute izazvao masovne antivladine proteste. Samo nekoliko nedelja kasnije, američki i izraelski vazdušni udari uništili su ili oštetili ključnu energetsku i saobraćajnu infrastrukturu zemlje. Ključne industrije su takođe bile meta, što je poremetilo domaću proizvodnju i povećalo cene osnovnih prehrambenih proizvoda. Američka pomorska blokada iranskih luka i plovila poremetila je izvoz nafte, osnovu iranske ekonomije. U međuvremenu, odluka Irana da mesecima isključi internet naštetila je mnogim preduzećima i profesionalcima. Pritisak je vidljiv u domaćinstvima širom Irana, gde minimalna mesečna plata iznosi oko 100 dolara. Prema izveštaju objavljenom u iranskom listu Donya-e Eqtesad, prosečna četvoročlana porodica troši oko 70 procenata prihoda na osnovne prehrambene proizvode. "Sve je poskupelo." Druga žena u Teheranu rekla je da je njena prijateljica, samohrana majka, bila primorana da se vrati kod roditelja nakon što nije mogla da plaća kiriju. "Sve što zaradi odlazi na hranu, samo najosnovnije", rekla je za Radio Farda. "Ne može čak ni da priušti da detetu kupi igračku." Hosein (Hossein), pekar, rekao je da je rast cena hleba posledica viših kirija i troškova komunalija. "Vidite samo jednu stranu priče", rekao je u komentaru za Radio Farda na Instagramu . "Sve je poskupelo višestruko." Ekonomista iz Teherana Džavad Rahimpur (Javad Rahimpour) rekao je za Radio Farda da iranska ekonomija odražava strukturni neuspeh. "Ne postoji mehanizam ni u jednom sektoru koji bi primorao bilo koga da upravlja ili kontroliše svoje troškove", rekao je. Preduzeća na svim nivoima jednostavno prihvataju rast troškova i prenose ih na potrošače, što je opisao kao "preneto loše upravljanje". Rahimpur (Rahimpour) je rekao da bi sveobuhvatni mirovni sporazum sa Sjedinjenim Državama mogao doneti određeno privremeno olakšanje, ali je upozorio da je iranskom trgovinskom i ekonomskom sistemu "potrebna opsežna restrukturizacija" bez obzira na bilo kakav sporazum.

U Venecueli, nakon razornog zemljotresa, traje potraga za preživelima. Prema poslednjim informacijama, u dva uzastopna zemljotresa iznad sedam stepeni po Rihteru, poginulo je najmanje 589 ljudi, a gotovo 3000 je povređeno. U pomoć stižu i međunarodni spasilački timovi. Dva zemljotresa u razmaku od 40 sekundi, pogodila su ovu zemlju 24. juna. Drugi potres od 7,5 stepeni rihterove skale za Venecuelu je najjači od 1900. godine.

Rusija se suočava sa najgorim nestašicama goriva u poslednjih nekoliko godina, pri čemu je najmanje 17 regiona uvelo obavezna ograničenja prodaje benzina i dizela, dok desetine drugih prijavljuju nestašice ili ograničenja privatnih kompanija za gorivo. Povećana oskudica goriva uglavnom je posledica sve šire kampanje ukrajinskih napada dronovima koji ciljaju naftne terminale, rafinerije i naftovode. Rafinerija Kapotnja, najveći snabdevač gorivom moskovskog regiona, pogođena je dva puta ovog meseca - postrojenje će biti van funkcije najmanje do kraja 2026. godine, rekli su neimenovani zvaničnici za Rojters. Nedostatak goriva predstavlja sve ozbiljniji problem za Kremlj, koji ne pokazuje znake odustajanja od potpune ofanzive na Ukrajinu uprkos sve većim znacima nestrpljenja među Rusima, više od četiri godine nakon početka rata. Od 24. juna, najmanje 55 od 83 federalne jedinice Rusije - regiona, republika, krajeva, oblasti i federalnih gradova - prijavljivalo je ili obavezna, državna ograničenja prodaje benzina i dizela, ili ograničenja koja su uvele privatne kompanije koje upravljaju benzinskim stanicama, prema evidenciji Radija Slobodna Evropa (RSE). U skoro dvadeset drugih regiona, o nestašicama se govorilo u lokalnim medijima ili na društvenim mrežama poput Telegrama ili VKontakte. "Otpornost ruske naftne industrije se opasno testira do krajnjih granica", napisao je Sergej Vakulenko (Sergey Vakulenko), analitičar energetskog sektora iz Carnegie Russia Eurasia Centra. Pet ukrajinskih regiona koje Rusija u potpunosti ili delimično kontroliše takođe se suočava sa velikim nestašicama - prošle nedelje guverner Krima je najavio potpuno obustavljanje prodaje benzina nakon nedelja ukrajinskih napada dronovima na autoputeve, mostove i druge snabdevačke pravce ka tom poluostrvu na Crnom moru. Ukrajinska vazdušna ofanziva dolazi nakon godina ruskog bombardovanja. Od kraja 2022. Moskva je koristila svoj veliki arsenal - krstareće i balističke rakete, prepravljene "klizne" bombe, "kamikaza" dronove - za napade ne samo na ukrajinske trupe, već i civilne energetske objekte i naftnu infrastrukturu. Hiljade civila je ubijeno. Prošla zima bila je najteža za Ukrajinu od početka invazije, sa milionima ljudi koji su mesecima živeli u mraku i niskim temperaturama. Ukrajina je ubrzano razvila svoju industriju dronova i sada proizvodi velike količine moćnih i sofisticiranih dronova, kao i domaće krstareće rakete, koje koristi sa sve većom efikasnošću. Arsenal uključuje dronove velikog dometa opremljene snažnim eksplozivima i tehnologijom protiv ometanja koja im omogućava da izbegnu ruske sisteme protivvazdušne odbrane. Ukrajinski dronovi su pogađali naftne terminale i izvozne objekte na Baltičkom i Crnom moru, smanjujući sposobnost Moskve da izvozi ugljovodonike i finansira ratne napore. Više od dvadeset ukrajinskih napada od marta je ciljalo ruske rafinerije, uključujući osam od deset najvećih rafinerija u zemlji. Analitičari procenjuju da je više od 20 odsto ukupnih ruskih kapaciteta za preradu nafte van funkcije. "Ovaj nivo poremećaja je bez presedana u istoriji sukoba Rusije i Ukrajine", navela je Međunarodna agencija za energiju u izveštaju ove nedelje.