Vlada Harebova pokušava da se odrekne ruskog državljanstva od 2022. godine, zasad bez uspeha. Harebova živi u Letoniji i tamo traži državljanstvo za sebe i svoje dvoje dece. Međutim, ta baltička država uglavnom ne dozvoljava dvojno državljanstvo u takvim slučajevima: zakon naznačava da dvojno letonsko-rusko državljanstvo nije dozvoljeno. Ona je naišla na probleme u ruskom konzulatu u Rigi, koji, kako je rekla, navodi spisak potrebnih dokumenata, ali i malo smernica o tome kako ih dobiti. "Kada pozovete ili pišete konzulatu, oni kažu: 'Mi se time ne bavimo. Žao nam je, ne možemo da pomognemo'", rekla je Harebova za Current Time, televiziju Radija Slobodna Evropa na ruskom jeziku. Rusija je takođe povećala takse za ovaj proces, čime sada ona mora da izdvoji "značajno visok" iznos od svoje nastavničke plate. Njena ćerka je naišla na prepreku kada je konzulat odbio da prihvati njen zahtev zato što nije donela kopiju svoje fakultetske diplome iz Rusije. Harebova je rekla da taj zahtev nije naveden u dostupnim uputstvima. Za Ruse koji žive u inostranstvu i žele da se odreknu ruskog državljanstva, bilo iz pravnih, birokratskih ili moralnih razloga ili kombinacije faktora, proces može trajati godinama. I upravo je postao znatno skuplji, za one unutar i izvan Rusije. Novi zakon koji je stupio na snagu 22. jula povećao je državnu taksu za odricanje od državljanstva sa 4.200 rubalja (50 dolara) na 50.000 rubalja (592 dolara), dok je posebnom vladinom rezolucijom konzularna taksa za zahteve podnete u inostranstvu povećana sa 130 na 1.200 dolara. To povećanje donosi još jedan problem u procesu za koji podnosioci zahteva u inostranstvu kažu da je ionako komplikovan. Stanovnica Finske Veronika Mikonen rekla je da neki dokumenti potrebni za taj postupak važe samo tri meseca. To može stvoriti trku s vremenom, posebno kada se podnosioci zahteva muče da obezbede termin u ruskom diplomatskom predstavništvu – nešto što takođe može trajati mesecima. Mikonen je na kraju uspela da se odrekne državljanstva, ali je rekla da ju je priprema dokumenata koštala skoro 1.000 evra (1.160 dolara), iako je konzularna taksa u to vreme bila 130 evra (152 dolara). Mikonen je sugerisala da je njena odluka motivisana represijom Kremlja u zemlji i invazijom na Ukrajinu koju je predsednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022. "Jednostavno nisam želela da nosim u džepu pasoš diktatorske zemlje i zemlje koja je započela rat", rekla je za Karent tajm. Moskva prestala da objavljuje statistikuRusko Ministarstvo spoljnih poslova nije objavljivalo podatke o odricanju od državljanstva od 2023. Javno objavljeni podaci pokazuju da se 4.356 ljudi odreklo ruskog državljanstva 2019. godine, 3.877 u 2020. godini, 4.055 u 2021. godini i 4.306 u 2022. godini, prvoj godini rata velikih razmera. Ministarstvo je saopštilo da brojka iz 2022. ne predstavlja značajnu promenu u trendu. U prvih devet meseci 2023. godine, oko 4.400 ljudi se odreklo svog državljanstva, rekao je šef Konzularnog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova. Stotine hiljada Rusa pobeglo je u inostranstvo nakon što je Putin najavio veliku vojnu mobilizaciju u septembru 2022. Nedostatak ažurirane državne statistike otežava utvrđivanje da li se broj ljudi koji žele da se odreknu ruskog državljanstva povećao dok se nastavlja invazija na Ukrajinu s malo naznaka da je kraj rata na vidiku. Međutim, podaci iz pojedinačnih zemalja ukazuju na to da je potražnja značajna. Estonija je registrovala 107 ljudi koji su se 2024. odrekli ruskog državljanstva. Do 25. avgusta 2025, brojka za tu godinu je već dostigla 126, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova te zemlje. Estonija je takođe prijavila stalna kašnjenja: Ruska ambasada u Talinu prestala je da prima nove zahteve za odricanje od državljanstva od kraja 2023. do februara 2024, posle stupanja na snagu novog zakona o ruskom državljanstvu. Nakon što je obrada nastavljena, nastali su dugi redovi jer je Rusija zatvorila svoje konzulate u gradovima Tartu i Narva i smanjila broj zaposlenih u ambasadi u Talinu. Ruski konzulati u nekoliko drugih gradova u Evropi i drugde su zatvoreni u jeku velikih tenzija između Moskve i Zapada zbog invazije na Ukrajinu i drugih pitanja. Stranci koji traže estonsko državljanstvo putem naturalizacije uglavnom moraju da se odreknu postojećeg državljanstva. Kašnjenja u ruskoj ambasadi su stoga stvorila problem za ljude kojima je potreban dokaz da više nisu ruski državljani pre nego što mogu da završe proces naturalizacije. 'Nemam ništa s Rusijom'Ruski zakon takođe postavlja uslove za odricanje. Podnosioci zahteva moraju imati drugo državljanstvo ili garanciju njegovog dobijanja, pri čemu odricanje može biti odbijeno ako podnosilac zahteva ima neizmirene poreze, takse i kazne ili određene nerešene zakonske obaveze. Za neke podnosioce zahteva pitanje nije da li žele da napuste Rusiju, već da li mogu da priušte, prođu kroz proces i da ga završe. Stanovnik Madrida Aleksandar Smirnov, koji je dobio špansko državljanstvo, rekao je za Current Time da je bezuspešno pokušao da se odrekne ruskog državljanstva. Posle povećanja takse, rekao je on, nije siguran da li bi mu se isplatilo da nastavi proces. "Nisam bio u Rusiji deset godina, nemam ništa s Rusijom, nemam tamo nikakvu imovinu niti bankovne račune. Ne treba mi to državljanstvo", rekao je Smirnov. "Želeo bih da se odreknem kako bih imao samo jedno državljanstva, od zemlje u kojoj živim. To je logično. Ali osećam da im je cilj da postave prepreke", dodaje. Aktivista za ljudska prava Lev Ponomarjov slaže se, rekavši da veruje da su ruske vlasti imaju interes da odricanje bude postupak kojem je teško pristupiti. "Oni ne žele da postoji veliki protok ljudi koji se odriču (državljanstva), tako da to postane neka vrsta informativne bombe da se sve više ljudi odriče ruskog državljanstva", rekao je Ponomarjov.

Sergej Rasohin kaže da se dve godine skrivao se pre nego što je konačno pobegao od vojne službe u Rusiji i nedavno je našao sigurno mesto u Jermeniji. Ta zemlja je prihvatila mnoge Ruse koji su izbegli regrutaciju 2022-23. godine, a sada, dok rastu strahovi od nove mobilizacije u Rusiji kako bi popunila redove iscrpljene ratom u Ukrajini, postoje neki pokazatelji da ponovo raste broj Rusa koji dolaze u Jermeniju. Nedavno je bilo naznaka toga u drugim zemljama koje su zabeležile priliv Rusa 2022-23, ali je evidencija slaba i povremeno protivrečna. Bilo kako bilo, ako Kremlj odluči da objavi novi talas mobilizacije, možda će sačekati da prođu parlamentarni izbori sledećeg meseca – što znači da oni koji se nadaju da će to izbeći još imaju vremena. Dve godine skrivanjaRasohin je ispričao svoju priču za Jermenski servis RSE iz bezbednosti Jerevana, doma prosperitetne zajednice Rusa koji su poslednjih godina pobegli iz sve represivnijeg okruženja u svojoj domovini pod predsednikom Vladimirom Putinom. On je rekao da mu se život potpuno promenio pre dve godine kada je, kako bi se izborio s finansijskim problemima, dobrovoljno potpisao ugovor o pridruživanju ruskoj vojsci. Rečeno mu je da će služiti kao automehaničar, ali je ubrzo saznao da je nasamaren. "Narednik mi se smejao. Rekao je: 'Prevarili su te. Šanse da te odvedu na prvu liniju fronta su 95 odsto. Ne nadaj se ničemu drugom'", rekao je Rasohin. Rasohin je rekao da je pobegao iz svoje jedinice i proveo dve godine u bekstvu, prelazeći s jedne lokacije na drugu svakih nekoliko meseci, sve dok ga konačno nije uhvatila vojna policija. Umesto da uzme oružje, Rasohin je rekao da bi pre otišao na suđenje, iako je znao da dezerterima preti i do 15 godina zatvora. Čekajući suđenje, odlučio je da kupi kartu za voz do Belorusije. "Savetovali su mi savetovali da kupim kartu gotovinom sat vremena pre polaska, kako ne bi imali vremena da provere detalje. Kada sam bio na blagajni, čovek u uniformi oružanih snaga je došao i uzeo neke papire. Koliko sam razumeo, to je bio spisak putnika s kartama. A ja još nisam kupio kartu u tom trenutku, pa me je možda to spasilo", rekao je. Rasohin je rekao da se nada da će njegova priča inspirisati druge Ruse da znaju da postoje načini da se izađe iz zemlje i izbegne vojna služba. Šta pokazuju brojke?Zvanična statistika pokazuje porast broja Rusa koji ulaze u Jermeniju. Posle proglašenja mobilizacije u septembru 2022, više od 500.000 Rusa je s turističkim vizama došlo u Jermeniju u prvih šest meseci 2023. Svake godine posle toga, brojke su opadale, dostigavši skoro 340.000 prošle godine. Međutim, između januara i juna ove godine ponovo su porasle na oko 417.000 ljudi. Naravno, to samo po sebi ne dokazuje egzodus. Ljudi, posebno turisti, dolaze i odlaze. Postoji još jedan pokazatelj kako se ovi brojevi porede. Od januara do maja 2026. godine, broj ruskih državljana koji su došli u Jermeniju bio je za 7.000 veći od broja koji su otišli. U odstupanju u poređenju sa statistikom za prethodne godine, to je prilično veliki broj s obzirom na to da je, prema zvaničnim podacima iz decembra prošle godine, ukupan broj ruskih državljana s dozvolama boravka u Jermeniji bio 43.000 ljudi. Povećanje broja ljudi koji borave u Jermeniji stavilo je pod pritisak tržište nekretnina, a postoje i anegdotski dokazi o ovome. Još u julu, nezavisni ruski medij Vjorstka citirao je agente za nekretnine u Jerevanu koji su govorili o naglom povećanju potražnje od Rusa. To su potvrdili agenti za nekretnine koji su govorili za Jermenski servis RSE, mada je većina odbila da bude citirana. Jedan agent, koji je pristao da bude identifikovan samo imenom, Gevorg, rekao je: "Na osnovu mog utiska i moje lokalne statistike – postoji povećanje cena od oko 30 odsto. Skok do 50 odsto u slučaju iznajmljivanja". To je, kako je rekao, "veoma slično 2022. godini". Promena uslova na tržištu je dvostruko zanimljiva s obzirom na to da preokreće prethodni trend, koji je u julu identifikovao drugi nezavisni ruski medij Insajder. "Do 2025. godine, tržište iznajmljivanja se stabilizovalo. Stručnjaci primećuju pad cena od 30 odsto u poređenju s vrhuncem na početku opšteg rata", navodi taj portal. Drugim rečima, čini se da je tržište ponovo na naglom uzlaznom trendu – verovatno navođeno ili delimično navođeno novim dolascima iz Rusije. Šta je s drugim zemljama?Još 2022-23. godine, Rusi su takođe bežali u druge zemlje. Dramatični snimci napravljeni dronovima otkrili su, na primer, ogromne kolone vozila na granici s Gruzijom. Zvanični ruski podaci su 18. avgusta dospeli među udarne naslove s izveštajima da je više od 20.000 ljudi u jednom danu prešlo preko glavnog graničnog prelaza s Gruzijom. Dodaje se da je "slična dinamika" beležena već nekoliko dana. To "značajno premašuje podatke za isti period prethodnih godina", navodi se u izveštaju. Međutim, gruzijske vlasti su negirale rusku tvrdnju. U saopštenju 19. avgusta, navodi se da je oko 7.900 građana koristilo taj prelaz da uđe u Gruziju u roku od 24 sata počev od devet ujutru 18. avgusta. Možda postoji izvesno neslaganje oko toga na koji 24-časovni period se odnose dva skupa podataka, ali u svakom slučaju situacija je nejasna. Kada je ekipa Gruzijskog servisa RSE posetila granični prelaz 20. avgusta, nije videla naznake o masovnim saobraćajnim gužvama ili egzodusu Rusa. "Došla sam 2022. i tada su ljudi čekali danima. Danas, kada smo prošli, ispred nas je bilo samo tri ili četiri automobila na ruskoj strani", rekla je jedna mlada Ruskinja posle prelaska granice. Takođe je bilo anegdotskih izveštaja iz Centralne Azije o osobama s dvojnim državljanstvom koje su se vraćale iz Rusije iz straha od skorašnje vojne regrutacije. Kirgistanski servis RSE razgovarao je sa ženom koja je odbila da bude identifikovana iz bezbednosnih razloga. Ona je živela u Rusiji više od 20 godina, stekavši državljanstvo za sebe i svoju decu. "Kada sam čula da će na jesen biti masovna mobilizacija, prvo na šta sam pomislila bio je moj sin, koji je već u dvadesetim godina, i vratili smo se u domovinu", rekla je ona. Predstavnik jedne kirgiske dijaspore u Rusiji, čije ime nije bilo moguće objaviti iz bezbednosnih razloga, rekao je da ovakvih slučajeva ima sve više. "Kirgizi napuštaju Rusiju i odlaze na druga mesta, uključujući Kirgistan, usled različitih pritisaka. Kirgistan se takođe razvija i stvaraju se radna mesta, tako da mnogo ljudi odlazi tamo", rekao je on. "Nedavno, kada je jedan moj poznanik s ruskim državljanstvom odlazio u Kirgistan, upozoren je na granici da 'ako se ne vratiš, tvoja kuća i imovina ovde će biti konfiskovani'. Neki od njih, čak i ako imaju državljanstvo, kažu da se neće vratiti. Prodaju svoje kuće i odlaze", dodao je on. Ipak, rekao je on, drugi s dvojnim državljanstvom ostaju, pošto su odbijeni za vojnu službu u prethodnoj mobilizaciji iz zdravstvenih ili drugih razloga. "Ljudi imaju drugačiji stav. Ima onih koji se sećaju prethodne mobilizacije i mirni su, govoreći: 'Čak i ako budu pozvani, neće njih primiti'", rekao je on.

Nezavisni novinari i kritičari vlade u Kazahstanu suočavaju se sa sve većim pritiskom uoči parlamentarnih izbora ovog vikenda, kažu grupe za ljudska prava, ukazujući na krivične istrage, pritvore, ograničenja putovanja i sudske zabrane bavljenja novinarstvom. Na izborima 23. avgusta biće birani prvi članove Kurultaja, novog jednodomnog parlamenta koji će, prema ustavnim promenama odobrenim na referendumu u martu, zameniti dvodomno zakonodavno telo Kazahstana. Predsednik Kasim-Žomart Tokajev je predstavio promene kao političku modernizaciju. Kritičari kažu da su one dodatno koncentrisale moć u predsedništvu, što postavlja pitanja o okruženju u kojem će se održati prvi izbori za Kurultaj. U maju osnovana Partija Adilet (Pravda), koju predvodi bivši šef predsedničke administracije Tokajeva, veliki je favorita za pobedu – poslednja anketa pokazuje da ima podršku od 70,2 odsto. Ta partija je pripojila bivšu vladajuću stranku Amanat i nasledila njenu političku mrežu na nacionalnom nivou, zbog čega kritičari ocenjuju da je reč o rebrendiranju političkog establišmenta naklonjenog Tokajevu. U prošlomesečnoj proceni predstojećih izbora, OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da su ljudi koje je intervjuisala njena misija izrazili zabrinutost zbog "sve veće netolerancije vlasti prema kritikama, što rezultira sve većim pritiskom i sankcijama". Oni su rekli da je to doprinelo "samocenzuri i smanjenom učešću građana". Organizacija Branioci ljudskih prava (Civil Rights Defenders) i osam drugih organizacija za ljudska prava i slobodu medija upozorili su 14. avgusta na, kako su naveli, "širi, dugoročniji obrazac" politički motivisanih optužbi, onlajn ograničenja i drugih oblika uznemiravanja i zastrašivanja kritičara vlade. Ta organizacije su istakle četiri nedavna slučaja. Nezavisna novinarka i kritičarka Vlade Dinara Jegubajeva suočava se s krivičnom istragom posle saobraćajne nesreće 31. jula u kojoj su učestvovali njen automobil i biciklista. Grupe za ljudska prava navode da je slučaj prvobitno tretiran kao prekršajni postupak. Vlasti su joj takođe zabranile da ode iz Kazahstana. Novinar i urednik Lukpan Ahmeđarov je pod istragom nakon što je podelio spisak ukrajinske vlade s kazahstanskim državljanima za koje se tvrdi da se bore za Rusiju u Ukrajini. Vlasti ga optužuju za svesno širenje lažnih informacija. Takođe mu je 3. avgusta zabranjeno da ode iz Kazahstana. Novinarka Aleksandra Aljohova, poznata pod pseudonimom Sencova, osuđena je 3. avgusta zbog objavljivanja privatnih informacija o osobi umešanoj u spor na pijaci u Almatiju. Dobila je trogodišnju uslovnu kaznu zatvora i takođe joj je zabranjeno da se bavi novinarstvom tri godine. Organizacije za ljudska prava navode da su informacije prethodno objavljene na jednom Telegram kanalu. Politički komentator Azamat Omarov, koji vodi Jutjub (YouTube) kanal koji prati aktuelne događaje Ahual segodnja, nalazi se u pritvoru od 18. jula zbog sumnje da je podsticao društvenu, nacionalnu, rasnu i versku netrpeljivost. Njegov advokat kaže da se slučaj odnosi na video snimke koji sadrže satiru i kritiku vlasti. Vlada negira pritisakKazahstanska vlada odbacuje navode da suzbija legitimno novinarstvo i kritiku. Ministarka kulture i informisanja Aida Balajeva izjavila je 17. avgusta da vlada ne blokira naloge novinara ili medijskih kuća na društvenim mrežama. "Država nije zainteresovana za takve akcije ili za ograničavanje slobode govora i mišljenja", rekla je ona. "Borba protiv nezakonitog sadržaja ne sme dovesti do neopravdanih ograničenja..." Ipak, nekoliko nedavnih sudskih slučajeva rezultiralo je zabranom novinarima da se bave svojom profesijom. Sud u Almatiju je 31. jula osudio je Amira Kasenova, glavnog urednika KazTAG-a, nezavisne kazahstanske novinske agencije, na godinu i tri meseca ograničene slobode pošto je osuđen za svesno širenje lažnih informacija u člancima o Fridom fajnensu (Freedom Finance), jednoj od najvećih kazahstanskih brokerskih firmi. Takođe mu je zabranjeno da se bavi novinarstvom pet godina. Generalni direktor KazTAG-a Aset Matajev osuđen je što nije propisno obavljao svoje menadžerske dužnosti i za huliganstvo u vezi s odvojenim sporom u martu. I on je dobio kaznu ograničene slobode i trogodišnju zabranu bavljenja novinarstvom. Obojica su negirali optužbe. Aktivista za ljudska prava Jevgenij Žovtis rekao je da takva ograničenja imaju posledice izvan profesionalnog novinarstva, jer blogeri i obični građani takođe objavljuju informacije i mišljenja na mreži. "Ovde pristup nije samo zabrana novinarske aktivnosti; njegov obim je mnogo širi", rekao je on. "To se svodi na lišavanje osobe njenih građanskih prava, posebno slobode da izrazi svoje mišljenje". Dijana Okremova, direktorka kazahstanskog Pravnog medijskog centra, rekla je da su zabrane bavljenja novinarstvom "potpuno nespojive" s demokratskim principima i obavezama Kazahstana u pogledu ljudskih prava. Još jedan istaknuta nezavisna novinarka dobila je sličnu profesionalnu zabranu – uz dugotrajnu zatvorsku kaznu. Sud u Almatiju osudio je 18. avgusta Gulnar Bažkenovu, bivšu glavnu urednicu medija Orda.kz, na osam godina zatvora i zabranio joj bavljenje novinarstvom i drugim aktivnostima na pet godina. Protiv Bažkenove, koja je bila u kućnom pritvoru od decembra, podignute su višestruke optužbe, uključujući ponovljeno širenje informacija za koje vlasti tvrde da je ona znala da su lažne. Ona je negirala sve optužbe protiv nje. Povećanje digitalnih ograničenjaOrganizacije za praćenje medijskih sloboda kažu da se pritisak sve više seli i na internet. Kazahstanski servis RSE i Azatik Azija, njegova verzija na ruskom jeziku koja pokriva Centralnu Aziju, u maju su bili teško dostupni u Kazahstanu nakon što je RSE objavio istragu kojom se ispituju veze između rođaka Tokajeva i VD Stroj-Inženjeringa, kompanije koja je dobila velike državne ugovore. Kazahstanske vlasti negirale su umešanost. Merenja interneta, međutim, pronašla su pokazatelje koji su u skladu s namernim ograničavanjem pristupa. Pristup kazahstanskim sajtovima RSE misteriozno 'ugušen' posle istraživačke priče Projekat za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) je zasebno dokumentovao, kako je naveo, lažne žalbe na autorska prava usmerene na sadržaj RSE, uključujući političke izveštaje i istrage koje obuhvataju ljude navodno povezane s kazahstanskom političkom elitom. Nazira Darimbet, šefica fondacije za slobodu medija Adil Soz, rekla je da su se onlajn ograničenja pojačala oko martovskog ustavnog referenduma, nakon toga ublažila i ponovo ojačala pred izbore za Kurultaj. "Ponekad ne možemo ni da držimo korak", rekla je. "Ovo je blokirano, ono je blokirano. Podnose se žalbe na Jutjub video snimke, a (novinarski nalozi) se označavaju za blokiranje". Vlada negira odgovornost za blokiranje novinarskih naloga. Izbori 23. avgusta biće prvi prema novim ustavnim okvirom Kazahstana. Novi ustav zamenjuje Senat i Mažilis donjeg doma Kurultajem i stvara mesto potpredsednika. Predsednik imenuje potpredsednika uz saglasnost parlamenta i nastavlja da kontroliše ključna imenovanja na visoke položaje. Izbori se održavaju u jeku kritika da je ustavna reforma jednostavno ojačala uticaj Tokajeva na vlast. On je stupio na dužnost 2019. i učvrstio svoju poziciju posle smrtonosnih nemira u januaru 2022. Sociolog Serik Bejsembajev, direktor nezavisnog istraživačkog centra PaperLab, kaže da pritisak koji je nekada bio usmeren prvenstveno na istaknute političke protivnike i velike medijske organizacije sada utiče na mnogo širu grupu. "Sada vidimo da se to proširilo na mnogo širi krug: novinare, blogere, stendap komičare, aktiviste, pa čak i obične korisnike", rekao je on za Azatik Azija.

Županijski sud u Puli odredio je istražni zatvor ukrajinskom državljaninu Vladimiru Z., koji je uhapšen u Hrvatskoj po europskom nalogu za hapšenje Njemačke zbog sumnje da je sudjelovao u sabotaži gasovoda "Sjeverni tok", saopćio je sud 20. augusta. Sud je naveo da je pritvor određen zbog opasnosti od bijega, a da se ta opasnost ne može otkloniti blažim mjerama. Njemačke vlasti traže njegovo izručenje radi vođenja krivičnog postupka zbog sumnje na protuustavnu sabotažu, namjerno izazivanje eksplozije i uništavanje građevina. Kako osumnjičeni nije pristao na predaju Njemačkoj, sud još nije donio odluku o njegovom izručenju. Istražni zatvor radi predaje može trajati do izvršenja eventualne odluke o izručenju Njemačkoj, saopćio je Županijski sud u Puli. Njemačko Savezno tužiteljstvo saopćilo je dan ranije da je Vladimir Z. uhapšen u Puli na osnovu europskog naloga za hapšenje koji je Savezni sud pravde u Karlsruheu izdao u junu 2024. godine. Tužiteljstvo tvrdi da je kao obučeni ronilac bio dio grupe osumnjičene da je u septembru 2022. postavila eksplozivne naprave na gasovode "Sjeverni tok 1" i "Sjeverni tok 2" u Baltičkom moru, koje su aktivirane 26. septembra iste godine. Savezno tužiteljstvi je krajem juna 2026. godine podiglo optužnicu protiv Serhija K. pred Hanzeatskim višim pokrajinskim sudom u Hamburgu. On je uhapšen u augustu 2025. u Italiji. Nemačke istrage su ukazale na ukrajinsku grupu od pet muškaraca i jedne žene kao počinioce eksplozija na gasovodu. Kada se dogodila eksplozija u Sjevernom toku, zapadne sile su brzo uperile prstom u Rusiju, koja je bila pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. Moskva je zauzvrat uperila prst u Ukrajinu. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da njegova vlada nije znala ništa o planu za uništenje "Sjevernog toka". "Sjeverni tok" je dugo bio kontroverzan gasovod pošto je omogućio da ruski gas zaobiđe istočnoeuropske tranzitne rute i stavio Nemačku u zavisan položaj od jeftinih energenata iz Rusije.

Hiljade pripadnika duhovnog pokreta Univerzalno bijelo bratstvo ovih dana borave na bugarskoj planini Rila, gdje obilježavaju početak svoje duhovne "nove godine". Vrhunac okupljanja tradicionalno je održan 19. avgusta i smatra se jednim od najneobičnijih i najspektakularnijih duhovnih rituala u svijetu. Korijeni Bijelog bratstva sežu do organizacije "Društvo za podizanje vjerskog duha bugarskog naroda", koju je 1897. godine osnovao Peter Deunov. Ovaj bugarski teolog krajem 19. vijeka studirao je u New Jerseyju i Bostonu, a po povratku u Evropu postao je poznat kao duhovni učitelj. U svojim djelima Deunov je iznosio i stavove o rasama, među kojima i tvrdnju da duše svih etničkih grupa moraju proći kroz bijelu rasu prije nego što dosegnu mističnu "šestu rasu", koju je opisivao kao rasu bratstva i ljubavi. Današnji predstavnici pokreta ističu da naziv Bijelo bratstvo nema rasno značenje, već se odnosi na bijelu svjetlost kao najviši duhovni simbol i spoj svih boja. Mnogi sljedbenici pokreta istovremeno su i aktivni hrišćani, iako je Bugarska pravoslavna crkva kroz historiju zauzimala negativan stav prema Bratstvu. Najprepoznatljiviji element njihove prakse je paneuritmija, ritual nalik plesu koji se često opisuje kao "bugarski tai chi". Održava se u gradovima i mjestima gdje postoji veći broj sljedbenika, ali posebno tokom avgusta na planini Rila. Tokom tog perioda učesnici odijevaju bijelu odjeću i svakog jutra se okupljaju na visoravni na oko 2.100 metara nadmorske visine. Paneuritmiju predvodi grupa muzičara smještena u centru kruga, a najčešće se izvodi uz zvuke violina. Najmasovnije okupljanje održava se upravo 19. avgusta, za koji je Deunov tvrdio da je dan kada je prisutnost "kosmičke energije" u prirodi najizraženija. U izvještaju vlade u Parizu iz 1995. godine navodi se da u Francuskoj djeluje oko 20.000 pripadnika Bijelog bratstva, pri čemu je pokret u tom dokumentu okarakterisan kao sekta. Nakon završetka paneuritmije, učesnici se međusobno grle.

Šezdeset godina nakon što je Čeburaška prvi put izašao iz gajbe pomorandži i ušao u maštu dece širom Sovjetskog Saveza, to stvorenje i dalje traži mesto kojem pripada. Rusija 20. avgusta obeležava Čeburaškin 60. rođendan u jeku nagoveštaja da bi zvaničnici u toj zemlji mogli da se odreknu voljenog lika zbog tvrdnji da predstavlja mračnu silu koja kvari rusku decu, uz debatu o "etničkoj pripadnosti" stvorenja. Posle rekordnog uspeha istoimenog filma o Čeburaški iz 2023. i njegovog nastavka iz 2026. godine, Aleksandar Dugin, istaknuti politički teoretičar naklonjen Kremlju, više puta je kritikovao tog lika, koga je različito opisao kao "lunarnog demona" i "kosmopolitu bez korena" delimično odgovornog za raspad Sovjetskog Saveza. U decembru je jedan poslanik pokrenuo debatu izjavom da je "Čeburaška Jevrejin" tokom diskusije o državnom finansiranju domaćih ruskih igračak. Čeburaška se prvi put pojavio kao lik u dečjoj knjizi Eduarda Uspenskog "Krokodil Gena i njegovi prijatelji" 1966. Stvorenje je živelo u "dalekoj tropskoj šumi" i slučajno je stiglo u Sovjetski Savez pošto je zaspalo u sanduku pomorandži koje su slate u SSSR. Nakon što je gajba dostavljena u prodavnicu voća u jednom sovjetskom gradu, zbunjeni prodavac je stavio stvorenje na sto, ali, sa šapama utrnulim od dugog putovanja, životinja je pala na pod. U igri reči s arhaičnim ruskim glagolom "čeburahnutsja" (pasti), prodavac je uzviknuo: "Bože moj, pogledajte ovog Čeburašku!" Prodavac je pokušao da preda Čeburašku lokalnom zoološkom vrtu, ali je odbijen jer niko nije znao gde da smesti stvorenje "nepoznato nauci". Ta tema – o čudnom biću koje traži prijateljstvo i pripadnost u hladnom svetu – postala je ključni motiv animiranog filma iz 1969. godine zasnovane na delu Uspenskog. Film, rađen tehnikom stop-animacije, producirao je sovjetski animacijski studio Sojuzmultfilm i vizuelno je uspostavio Čeburašku kao braon životinju s velikim ušima kako se danas predstavlja. Usledila su još tri kratka filma koja su ukupno trajala nešto više od sat vremena, ali su bezbroj puta reprizirana na sovjetskoj televiziji. "Čeburaška je bio svuda tokom mog detinjstva", rekao je za RSE istraživač Oleh Šinkarenko koji živi u Mađarskoj, dodajući da su ti animirani filmovi pojačali ideju da se svaki stranac može asimilovati u sovjetsku kulturu. Knjiga Uspenskog ismeva sovjetsku birokratiju, nestašice i lažljive novinare, premda je animirana serija odstupila od originalne priče kako bi se držala partijske linije, dok se komunistička dečja grupa Mladi pioniri pojavljuje u nekim scenama. Debata o "etničkoj pripadnosti" Čeburaške prvi put je izbila posle knjige iz 2016. godine, koju je napisala naučnica Maja Balakirski Kac, rođena u Sovjetskom Savezu. Ona je dalje razradila teoriju da je Čeburaška poreklom iz Izraela u članku iz 2018. godine koji se fokusirao na poreklo pomorandži uvezenih u Sovjetski Savez i jevrejski animatorski tim koji je stajao iza filmova. Rediteljka koja govori jidiš, dizajner lutaka i snimateljka, kaže ona, prilikom pravljenja animacija "oslanjali su se na sopstvena životna iskustva pripadnika vrste nepoznatog porekla". Kac tvrdi da je Izrael bio "glavni izvor" pomorandži za Sovjetski Savez, što sugeriše da je Čeburaška verovatno došao iz te bliskoistočne zemlje. Iako Izrael jeste izvozio pomorandže u Sovjetski Savez, postojalo je još nekoliko drugih velikih snabdevača i podaci o trgovini pokazuju da u godini pre objavljivanja knjige Uspenskog iz 1966. iz Izraela nije stigla nijedna isporuka pomorandži, usled turbulentnih odnosa između dve zemlje. Tokom 1965-1966, većina uvezenih pomorandži u SSSR stizala je iz Maroka, Alžira, Španije i Grčke. Uspenski nije bio Jevrejin, a njegova bivša supruga je nedavno kao "besmislicu" odbacila tvrdnje da je Čeburaška predstavljao tu etničku pripadnost. Priča o poreklu Čeburaške opisuje njegov dom kao "gustu tropsku šumu", što očigledno ne odgovara izraelskoj klimi ili pejzažu. Sadašnja kontroverza oko Čeburaškinog "morala" među kremaljskim kulturnim ratnicima označava odstupanje od prethodnih decenija kada se taj lik smatrao bezopasnim, poluzvaničnim simbolom Rusije koji su nosili olimpijci, kosmonauti i sportski navijači. U mračnom obrtu u priči o ovom liku, Čeburaška je takođe korišćen kao neformalni simbol ruske invazije na Ukrajinu. Njegovo prisvajanje među ljudima uključenim u rat, dovelo je doi najmanje jedne tužbe iz Sojuzmultfilma, ali i do otpora nekih Rusa koji ističu da je malo verovatno da nežno stvorenje rođeno u inostranstvu bude nacionalistički pešadinac Kremlja. Uspenski je u godinama pre nego što je umro 2018. godine, za rusku aneksiju Krima rekao da je "sramotna", dok je 2011. otvoreno podržao proteste protiv Putina. U intervjuu 2012. Uspenski je odgovorio na pitanje zašto se Čeburaška pokazao kao tako trajan karakter u Rusiji i inostranstvu, posebno u Japanu, rekavši novinaru: "Moji prijatelji i ja mislimo da to leži u slici i ličnosti ovog dirljivo bespomoćnog stvorenja – nekoga koga bi svako mogao da povredi. Čini se da je osvojio ogromnu ljubav javnosti svojom razoružavajućom nežnošću". Pokojni autor je dodao da "ništa od stvari koje posmatrači pokušavaju da 'ubace' u priču zapravo nije tamo".

Arsenij Turbin provodi svoj 18. rođendan u zatvoreničkoj ćeliji u pritvorskom centru broj 5 u Permu, 1.165 kilometara istočno od Moskve. Tamo je prebačen u februaru dok su protiv njega pripremane nove optužnice, najnovije poglavlje u priči koja ističe tešku situaciju djece političkih zatvorenika u Rusiji. Turbin je imao 15 godina kada je uhapšen 2023. godine nakon što je dijelio flajere u kojima je kritikovao ruskog predsjednika Vladimira Putina, dijelio objave opozicionih političara i izražavao protivljenje invaziji na Ukrajinu. U tom trenutku, opisan je kao najmlađi politički zatvorenik u Rusiji. "Advokat odbrane rekao je njegovoj majci: Irina, ne brini", rekao je prijatelj za Ruski servis Radija Slobodna Evropa. "Bio je 14-godišnje dijete koje je protestovalo... hoće li ga smatrati prijetnjom?" Prijatelj, kao i drugi citirani u ovom tekstu, nije imenovan iz sigurnosnih razloga. RSE je označen kao nepoželjna organizacija u Rusiji, što svakoga ko govori za njega dovodi u potencijalnu opasnost. Mladi iza rešetakaTurbin je osuđen na pet godina zatvora nakon što je u junu 2024. optužen za članstvo u terorističkoj organizaciji. Navedena organizacija, Legija Slobodne Rusije, je ruska oružana grupa u egzilu koja se borila zajedno sa ukrajinskim snagama. Turbin im je napisao poruku e-mailom u kojoj je rekao da je "spreman da lijepi plakate i bori se protiv Putinove propagande", ali tužioci su tvrdili da je planirao da putuje u Ukrajinu i izvrši sabotažu protiv vojnih ciljeva. Turbin to poriče. Iako je priznao da je u poštanske sandučiće komšija stavljao letke u kojima je kritikovao Putina, rekao je da to nije uradio ni po čijem nalogu. Porodica je rekla da su istražitelji dodali pasus koji sadrži priznanje da je radio za legiju u protokolu koji je potpisao. "[Tužioci] su im otvoreno rekli da je dovoljno što je Arsenij bio protiv Putina i protiv specijalne vojne operacije", rekao je porodični prijatelj, misleći na termin koji je Kremlj koristio za potpunu invaziju koju je pokrenuo protiv Ukrajine 2022. godine. Turbin je takođe dijelio objave ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, koji je umro u zatvoru 2024. godine, i posjetio je njegov grob u Moskvi. Nakon presude o krivici i izricanja kazne, Turbin je poslat u popravni dom u Permu. Porodični prijatelji su za RSE rekli da su odmah preduzeti napori da ga se dodatno kompromituje. U početku su drugi zatvorenici pokušavali da ga uključe u razgovore u kojima bi mogao da se inkriminiše, naveli su. Zatim je u njegov noćni stočić podmetnuta sveska sa komentarima koji podržavaju zabranjenu omladinsku grupu. Turbinov advokati su pružili dokaze da on nema nikakve veze sa tim. Oni i porodični prijatelji su takođe izjavili da je Turbina maltretirao i provocirao nastavnik koji je predavao djeci zatvorenoj u popravnom domu. Nove optužbeOve godine stvari su postale ozbiljnije. U popravnom domu je 7. januara izbio nered. Turbin je potom optužen za učešće. Nove optužbe bi mogle dovesti do dalje zatvorske kazne od tri do osam godina. Turbin je rekao svojoj porodici da je ostao u ćeliji gledajući televiziju. Oni vjeruju da je slučaj "osveta" zbog činjenice da je on uvijek negirao prvobitne optužbe protiv njega. Član porodice je za RSE rekao da je oficir Federalne službe bezbjednosti (FSB) jednom rekao Turbinovoj majci: "Nećemo pustiti vaše dijete... smislićemo drugi slučaj". Jevgenij Smirnov, advokat u organizaciji za pravnu pomoć "Prvo odeljenje", rekao je da vlasti često podižu dodatne optužnice "kako bi slomile" zatvorenike. "Ponovljena krivična gonjenja više nisu rijetkost. Najčešće se podižu protiv onih koji se opiru sistemu i skreću pažnju na sebe. Čini se da vlasti na taj način pokušavaju još više da zastraše društvo", rekao je on. Prijatelji su rekli da Turbinova porodica podnosi situaciju koliko god može. Turbin je rođen u Dubaiju, ali je njegova majka, Irina, potom napustila oca i vratila se roditeljima u Livni, 360 kilometara južno od Moskve. Radila je 13 godina kao glavni menadžer ugovora za državne nabavke u državnoj instituciji. U junu je izgubila posao i nije mogla da prođe bezbjednosne provjere prilikom traženja novog zaposlenja. Male penzije Turbinovih baba i deda su jedini prihod i potrebne su za pokrivanje dodatnih troškova kao što su sudski troškovi i duga putovanja da bi ga posjetili u Permu. "Njegova baka je rekla: 'Moram da ga vidim. Ko zna šta će se desiti?' Oni uništavaju cijelu porodicu", rekao je porodični prijatelj. Nije izolovan slučajIako je Turbin navodno bio najmlađi politički zatvorenik u Rusiji u vrijeme hapšenja, njegov slučaj nije jedinstven. Izvještaj zabranjene grupe za ljudska prava Memorijal iz juna ove godine dokumentovao je "427 slučajeva politički motivisanog krivičnog gonjenja maljoletnika", dodajući da je "299 osoba mlađih od 18 godina lišeno slobode. Trenutno je 107 djece u pritvoru". Memorijal je rekao da bi stvarni brojevi mogli biti mnogo veći i da je došlo do naglog povećanja slučajeva u kojima su kasnije podignute dodatne optužnice protiv zatvorenih maloljetnika. U izvještaju se takođe navodi da su slučajevi grafita, dijeljenja letaka, antiratnih objava na društvenim mrežama, pokušaja oštećenja željezničke opreme ili navodnog učešća u zabranjenim organizacijama više puta kvalifikovani kao teroristički akti. "Krivični postupci su postali sredstvo za zastrašivanje mladih ljudi kao upozorenje drugima", navodi se. Primjeri ovoga uključuju trojicu dječaka uhapšenih sa 14 godina: Nikitu Udarova, koji je osuđen na pet godina zatvora nakon što je navodno kreirao sjedište FSB-a u video-igri Majnkraft i planirao da ga digne u vazduh; Valerija Zajceva, koji je osuđen na četiri i po godine zatvora zbog navodnog planiranja terorističkog napada; i Artjoma Doronina, koji je osuđen na četiri godine zatvora po optužbama za terorizam nakon što je navodno pokušao da zapali ormar za dokumente na željezničkoj stanici. Memorijal je osudio Doroninov slučaj kao "primjer proizvoljne primjene zakona o terorističkim aktima. Ispostavilo se da je to jedino pravno sredstvo koje je omogućilo istražiteljima da pokrenu krivični postupak: osobe mlađe od 16 godina ne podliježu krivičnoj odgovornosti za materijalnu štetu počinjenu iz huliganstva ili za djela sabotaže". Turbinova porodica je sada, kako se kaže, posebno zabrinuta zbog toga gdje će biti poslat da odsluži ostatak kazne nakon što 19. avgusta napuni 18 godina i postane punoljetan. Nema zvaničnih informacija o tome, ali porodica je zabrinuta da će to biti još dalje od Perma. Njegovi advokati pripremaju žalbe i višem sudu i samom Putinu, tražeći da se slučaj ponovo razmotri.

Iranske vlasti preduzele su mere protiv popularne internet platforme Azad, optužujući je za objavljivanje "neistina", što bi, prema oceni jednog iranskog političkog aktiviste i komentatora, moglo da najavi širi obračun sa nezavisnim jutjub (YouTube) kanalima na persijskom jeziku. Do toga je došlo samo dva dana nakon što je The New York Times objavio tekst o platformi Azad, ukazujući na rast njene publike i njenu ulogu u organizovanju debata o temama koje se retko pojavljuju u iranskim državnim medijima. Nema naznaka da je upravo taj tekst podstakao reakciju vlasti. Ovaj potez izazvao je kritike novinara i medijskih radnika, koji se pitaju zašto su vlasti ciljale platformu koja je ugostila sagovornike sa veoma različitim stavovima, od oštrih kritičara Islamske Republike do pristalica verskog establišmenta. Mehdi Ahmadi, osnivač i direktor platforme Azad, saopštio je 17. avgusta da je pozvan u tužilaštvo zbog optužbi za širenje lažnih informacija i da je pušten uz kauciju. Rekao je da je platformi do daljeg zabranjeno objavljivanje intervjua. Teheransko tužilaštvo podnelo je i prijavu protiv osoba povezanih sa programom. Novinska agencija Mizan, koja deluje pod okriljem pravosuđa, opisala je Azad kao "ilegalni medij", navodeći da nema zvaničnu dozvolu iranskog Odbora za nadzor štampe i medija niti Ministarstva kulture. Tužilaštvo je optužilo Azad za više medijskih prekršaja, ali nije iznelo detalje. Hosein Razag (Hossein Razzagh), iranski politički aktivista koji je i sam bio pritvaran zbog aktivnosti u onlajn medijima, rekao je da je ovakav razvoj događaja bio očekivan. "Dugo se predviđalo da će Azad na kraju postati meta obračuna Islamske Republike", rekao je Razag za Radio Farda, iranski servis Radija Slobodna Evropa (RSE). On je podsetio na ranije hapšenje aktiviste Mehdija Mahmudijana (Mahmoudian), koji je bio uključen u drugi jutjub program, Studio Pat. Razag kaže da je Azad u početku pokušavao da održi ravnotežu u programu, ali da je postao otvorenije kritičan nakon smrtonosnog gušenja protesta u januaru i kasnijeg američko-izraelskog rata protiv Irana. Hiljade ljudi ubijene su tokom obračuna vlasti sa demonstrantima širom zemlje u januaru. Iranske organizacije za ljudska prava sa sedištem u inostranstvu navode da su potvrdile oko 7.000 smrtnih slučajeva, ali smatraju da je stvarni broj verovatno veći. Razag smatra da je trenutak u kojem je pokrenut postupak protiv Azada značajan jer persijski jutjub programi dobijaju sve veću publiku zahvaljujući poboljšanju internet veza i rastućem interesovanju građana za alternativne izvore informacija. Prema njegovim rečima, državni emiter nije uspeo da privuče istu publiku, dok su jutjub kanali koje su pokrenule bezbednosne institucije ili grupe povezane sa vlašću takođe imali ograničen uspeh. "Zabrana Azada može biti crveni signal, upozorenje drugim medijima i internet platformama koje proizvode sadržaj kritičan prema vlasti", dodao je on. Jutjub je, kao i većina popularnih društvenih mreža, zabranjen u Iranu i dostupan je samo uz korišćenje programa za zaobilaženje internet blokada. Platforma Azad postoji od 2022. godine i organizuje političke, ekonomske i društvene diskusije sa iranskim stručnjacima i komentatorima iz zemlje i inostranstva. Njen jutjub kanal ima skoro 160.000 pratilaca, dok Instagram nalog prati više od 30.000 ljudi. Platforma je dovodila sagovornike veoma različitih stavova, uključujući zagovornike ukidanja Islamske Republike putem ustavnog referenduma, pristalice obnove monarhije i osobe koje brane državnu politiku. Azad je takođe učestvovao u organizovanju intervjua između američkog konzervativnog komentatora Takera Karlsona (Tucker Carlson) i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana (Masud Pezeshkian). Ahmadi je za The New York Times rekao da je upravo je predložio intervju Karlsonu, a zatim ga preporučio timu iranskog predsednika. Razag smatra da vlast korišćenjem optužbe za "širenje neistina" pokušava da predstavi slučaj kao običan krivični postupak, a ne kao pokušaj gušenja kritičkih glasova. "Žele da igraju dvostruku igru: da tvrde kako ne gase kritičke glasove, dok ih istovremeno gase", smatra on. Upozorava da bi ovaj potez mogao označiti početak šire kampanje protiv nezavisnih onlajn medija. "Ako se preostalih nekoliko medija koji proizvode nezavisan sadržaj ne povinuje tišini koju Islamska Republika želi da nametne, i oni će postati meta", rekao je Razag.

Policija u Hrvatskoj uhapsila je ukrajinskog državljanina Vladimira Z. zbog sumnje da je povezan sa eksplozijama koje su 2022. godine oštetile gasovod "Severni tok" između Rusije i Nemačke, saopštilo je 19. avgusta nemačko Savezno tužilaštvo. On je uhapšen u Puli, na severozapadu Hrvatske, na osnovu Evropskog naloga za hapšenje koji je Savezni vrhovni sud Nemačke izdao u junu 2024. godine. Iz Policijske uprave Istarske županije su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da je u sredu ujutro u jednom turističkom objektu uhapšena jedna osoba, ali da se još uvek utvrđuje da li se radi o osobi za kojom je Savezni sud pravde u Karlsruheu raspisao Evropski nalog za hapšenje. "S obzirom na navedeno, u ovom trenutku nismo u mogućnosti potvrditi identitet uhićene osobe", navodi se u pisanom odgovoru PU Istarske. Kako navodi Savezno tužilaštvo Nemačke, Vladimir Z. je kao obučeni ronilac pripadao grupi ukrajinskog državljanina Serhija K., protiv kojeg se vodi odvojeni postupak, a koja je u septembru 2022. godine u blizini ostrva Bornholm postavila eksplozivne naprave na gasovode "Severni tok 1" i "Severni tok 2". Eksplozivne naprave su aktivirane 26. septembra 2022. i prouzrokovale su teška oštećenja na oba gasovoda. "Osumnjičeni je učestvovao u ronilačkim zaronima neophodnim za izvođenje te operacije. On i njegovi saučesnici za prevoz su koristili jedrilicu koja je isplovila iz Rostoka. Jahta je prethodno bila iznajmljena od jednog nemačkog preduzeća preko posrednika, uz korišćenje falsifikovanih ličnih dokumenata", navodi Tužilaštvo. Predviđeno je da osumnjičeni nakon izručenja bude izveden pred istražnog sudiju Saveznog vrhovnog suda. Savezno tužilaštvo je krajem juna 2026. godine podiglo optužnicu protiv Serhija K. pred Hanzeatskim višim pokrajinskim sudom u Hamburgu. On je uhapšen u avgustu 2025. u Italiji. Nemačke istrage su ukazale na ukrajinsku grupu od pet muškaraca i jedne žene kao počinioce eksplozija na gasovodu. Kada se dogodila eksplozija u Severnom toku, zapadne sile su brzo uperile prstom u Rusiju, koja je bila pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. Moskva je zauzvrat uperila prst u Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da njegova vlada nije znala ništa o planu za uništenje "Severnog toka". "Severni tok" je dugo bio kontroverzan gasovod pošto je omogućio da ruski gas zaobiđe istočnoevropske tranzitne rute i stavio Nemačku u zavisan položaj od jeftinih energenata iz Rusije.

Bivši pacijent je objavio više video snimaka o uslovima u psihijatrijskoj bolnici visokog obezbjeđenja u Kazahstanu, što je izazvalo široku diskusiju o tome šta se dešava iza njenih dobro čuvanih zidova.

Rusija predlaže reformu sistema zapošljavanja stranih radnika 2027. godine, vezujući migrante za određene poslodavce, radna mjesta i regije. Stručnjaci upozoravaju da bi stroža pravila mogla pogoršati nedostatak radne snage i gurnuti više migranata u neformalno zapošljavanje.

ijNeko će morati da plati štetu koju je prouzrokovala sve nestabilnija vremenska situacija u Evropi, a pošto je najveći dio tih ekonomskih gubitaka neosiguran, to će pasti na teret javne kase ukoliko se ne preduzmu hitne mjere. Ovogodišnji šumski požari u jugozapadnoj Evropi i teške poplave koje su pogodile Španiju 2024. godine i Njemačku i njene susjede 2021. godine pokazuju kako klimatska šteta doprinosi listi opterećenja evropskih finansija, koja već uključuje veće izdatke za odbranu i rastuće troškove povezane sa starenjem stanovništva. "Problem je što se sve češće dešavaju", rekao je Federiko Bariga-Salazar, šef odjeljenja za mjerenje kreditnog rejtinga država za Zapadnu Evropu u agenciji Fitch, o katastrofama koje su se do sada uglavnom smatrale skupim jednokratnim budžetskim potezima, a ne redovnim troškovima. "Ako je vlada već fiskalno stegnuta, to znači da stvara određene političke kompromise", rekao je o pritisku koji takvi ekonomski gubici vrše na druge stavke potrošnje. Ako je trenutni obim fiskalnog udara vjerovatno prilično mali, sve je veće prihvatanje da će on samo postati veći u regionu kontinenta koji se zagrijeva najbrže na svijetu. Ekstremni uslovi povezani sa vremenom i klimom prouzrokovali su ekonomske gubitke od procijenjenih 822 milijarde eura u Evropskoj uniji između 1980. i 2024. godine, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, pri čemu je četvrtina te štete nastala samo u posljednje četiri godine. Javni deficiti širom eurozone već iznose u prosjeku oko tri posto BDP-a. Bariga-Salazar je naveo procjene da poplave u Španiji iz 2024. godine, najgore poplave u Evropi u posljednjih pet decenija, znače troškove obnove od 0,7 procentnih poena proizvodnje od 2024. do 2026. godine. Štaviše, samo četvrtina gubitaka od katastrofa povezanih sa klimatskim promjenama je osigurana u EU, a pokriće u nekim zemljama je ispod pet posto, procjenjuje EU. Neki se plaše da će nivo osiguranja samo opadati kao udio u ukupnim troškovima kako se ekstremni vremenski događaji dešavaju sve češće. "Mislim da ovo samo znači da što više imate ovih rizika, to će manje biti osigurani", rekao je David Zahn, šef odjeljenja za evropske obveznice u kompaniji Franklin Templeton. "Ovo je veliki problem i uticaće na neke zemlje sa jedan do dva posto BDP-a.“ Grupa eksperata u ekonomskoj organizaciji Bruegel je izračunala da, dok je većina štete od poplava 2021. godine bila pokrivena osiguranjem u Belgiji, nizak nivo osiguranja u Njemačkoj značio je da su se morala koristiti javna sredstva od 30 milijardi eura za najveći dio štete. Prilagođavanje i podjela rizikaSa prijedlozima Evropske unije za klimatsku otpornost i upravljanje rizicima koji treba da budu objavljeni ove jeseni, pažnja je usmjerena na moguća rješenja. Grčka, čija je ekonomija zavisna od turizma posebno izložena riziku od toplotnih talasa i šumskih požara, traži načine da poveća pokriće osiguranjem, a istovremeno učini vodovodnu i energetsku infrastrukturu robusnijom u turističkim žarištima. Nakon ogromnih poplava početkom 2026. godine, Portugal je najavio planove za uvođenje obaveznog osiguranja kuća, podržanog fondom za prirodne katastrofe i zemljotrese, i mehanizmom solidarnosti kako bi se garantovao univerzalni pristup. Moguća privremena mjera za neke mogla bi biti pribjegavanje takozvanim katastrofalnim obveznicama, prema kojima investitori mogu dobiti prinose, ali i izgubiti dio ili cijelu glavnicu ako se dogodi unaprijed definisan događaj, poput uragana ili zemljotresa. Zahn iz Franklina Templetona je primjetio da bi za državu ovo moglo da predstavlja kockanje: "Ako se događaj desi, odmah se isplati. Ali takođe biste mogli imati pet godina bez ičega, a samo biste isplaćivali osam posto godišnje". Heather Grabbe, viša saradnica u Bruegelu, rekla je da vlade treba da uspostave aranžmane sistematičnije od jednokratnih urgentnih troškova, što rizikuje stvaranje izopačenog podsticaja za domaćinstva i preduzeća da ne sklapaju osiguranje. "Sve vlade širom Evrope moraju da procijene svoju izloženost i naprave sveobuhvatne planove za smanjenje buduće štete kroz investicije u adaptaciju, kao i objedinjavanje rizika preko granica", rekla je Grabbe. Brojne studije ističu kako rana ulaganja u povećanje otpornosti ekonomija na klimatske promjene mogu vremenom uštedjeti novac i izbjeći ono što je studija Univerziteta Oxford iz 2025. godine nazvala "zamkom investicija u adaptaciju", gdje ponovljene klimatske katastrofe povećavaju dug i tako ostavljaju manje novca za mjere zaštite. Premijer španije Pedro Sanchez tvrdio je da bi zelene investicije u vrijednosti od 0,1 posto BDP-a mogle da spriječe ekonomske gubitke ukupno osam puta veće od toga i da izbjegnu gubitke poreskih prihoda koji iznose tri puta više od prvobitne investicije. Evropska centralna banka (ECB) je predložila zajedničku javno-privatnu shemu reosiguranja EU koja objedinjuje privatne rizike od prirodnih katastrofa, uz podršku fonda EU za javno finansiranje prirodnih i klimatskih katastrofa. Ali pitanje je da li će ovogodišnji toplotni talasi generisati političku volju da se preuzmu neki od početnih troškova takve akcije - i na nivou vlade i na nivou EU. Portparol Evropske komisije rekao je da izvršna vlast EU razmatra načine za rješavanje problema jaza u osiguranju zaštite od klimatskih promjena kao dio paketa mjera koje treba da budu usvojene do kraja godine.

Gotovo mjesec dana nakon što su dvojica istaknutih iranskih grafičkih dizajnera pritvorile sigurnosne snage, prijatelji i rodbina izdali su izjavu u kojoj zahtijevaju javno otkrivanje optužbi protiv njih i hitan pristup nezavisnom pravnom savjetniku.

Manjak prava, pad plata, pogoršanje životnih uslova: Pet godina vladavine talibana donelo je promene u Avganistan, ali ne one kojima su se mnogi Avganistanci nadali. Iako su se postavljanje bombi na putevima i nasilni sukobi između zaraćenih frakcija uglavnom smirili, zemlja se suočava s dubokom ekonomskom krizom, teškom humanitarnom situacijom zbog kojima je milionima ljudi potrebna pomoć i gotovo potpunom međunarodnom izolacijom zbog toga što talibani krše ljudska prava, posebno sistematskog uklanjanja žena i devojčica iz javnog života. Za mnoge Avganistance, nada možda nije potpuno izgubljena, ali je pretrpela veliki udarac. "Vozim taksi u Kabulu već 20 godina, ali u proteklih pet godina video sam probleme koje nikada ranije nisam doživeo", rekao je taksista za RSE o finansijskim teškoćama koje trpi pod talibanima. "Sve što želim je da zarađujem za halal život i da imam hranu na stolu", rekao je čovek u četrdesetim godinama pored svog taksija, koji je skoro isto toliko star. Kada su preuzeli vlast u avgustu 2021. posle povlačenja međunarodnih snaga, talibani su nasledili strukturno krhku ekonomiju koja je u velikoj meri zavisila od priliva strane pomoći. Međutim, to je gotovo presušilo pošto je politika talibana, posebno gotovo potpuna izolacija žena od javnog života izvan njihovih domova, zaustavila dotok sredstava. Avganistanci, od vlasnika velikih preduzeća do trgovaca, prevoznika i nadničara, sada se žale na pad zarada i smanjenje ekonomskih mogućnosti pod talibanima. 'Srednjovekovne ideje o upravljanju'Izveštaj Svetske banke iz aprila 2025. navodi da "siromaštvo, nesigurnost u snabdevanju hranom i neuhranjenost predstavljaju goruće izazove" u Avganistanu pod vladavinom talibana, gde visoka nezaposlenost i ograničenja za žene i dalje opterećuju mogućnosti za zaradu za život. Budući da je upis devojčica u srednje škole na samo tri odsto, izveštaj Svetske banke navodi da se "generacija mladih žena suočava a budućnošću u siromaštvu i zavisnosti". "Talibani koriste srednjovekovne ideje o upravljanju za vladanje zemljom koja se suočava sa složenim izazovima 21. veka", rekao je Majkl Sempl (Michael Semple), profesor na Univerzitetu Kvins u Belfastu. Talibani su obnovili relativni mir posle decenija sukoba. Eksplozije bombi i brige za bezbednost su se smanjile, ali analitičari kažu da je režim učinio malo toga da reši svoje glavne izazove – uspostavljanje ekonomske stabilnosti i obezbeđivanje dobrog upravljanja radi poboljšanja životnog standarda. Talibani su ukinuli sve demokratske institucije i savetodavna tela, centralizujući donošenje odluka oko svog povučenog vođe Mule Hibatulaha, koji je izdao niz dekreta – od kojih se mnogi odnose na devojčice i žene – bez izrade ikakvog sveobuhvatnog plana ili mape puta za obezbeđivanje dobrog upravljanja i ekonomskog prosperiteta. Centar donošenja odluka se u velikoj meri izmestio iz prestonice, Kabula, u udaljenu južnu provinciju Kandahar, mesto rođenja talibanskog pokreta sredinom 1990-ih. Istovremeno, pretežno etnički paštunski talibani, čiji koreni se uglavnom nalaze u južnom i jugoistočnom Avganistanu, koncentrisali su moć na svim nivoima među svojim višim vođama, komandantima i članovima. "Najvažniji izazov za talibane je to što nemaju model upravljanja", rekao je avganistanski analitičar Muštag Rahim koji živi u Vašingtonu i koji je bio uključen u razne vladine i nevladine projekte u vezi s dobrim upravljanjem u Kabulu pre avgusta 2021. "Oni vode Avganistan po čisto tradicionalnim principima koji nisu u skladu s međunarodnim normama", rekao je Rahim za RSE, dodajući da je glavni razlog za držanje tradicionalnog sistema upravljanja taj što "talibani nemaju ni kapacitet ni sposobnost da to sami urade, dok ne prihvataju pomoć spolja". Taj nedostatak upravljanja, zajedno s porastom ekonomske nesigurnosti, izazvao je zabrinutost kod nekih da bi Avganistan mogao ponovo da postane žarište nesigurnosti. Avganistanski analitičar koji živi u Londonu Sami Jusafzai smatra da su talibani u proteklih pet godina otuđili obične Avganistance "koji se osećaju kao stranci u svojoj zemlji". "Sa svojim čisto ruralnim poreklom, talibanima je više stalo do grupne lojalnosti, a mnogo manje do nacionalnog jedinstva", rekao je Jusafzai za RSE. Sempl je takođe rekao da veruje da je "stanovništvo otuđeno", pošto talibani blokiraju "svaki napor da se započne politički proces koji bi mogao da otvori put ka inkluzivnijem sistemu". Kao zlokoban signal, Sempl navodi to što su najmanje tri grupe nedavno najavile oružani otpor protiv talibana u Badahšanu, resursima bogatoj provinciji na severoistoku Avganistana koja se graniči s Tadžikistanom, Pakistanom i Kinom. "Oružani otpor raste", rekao je on, ističući da mnoge provincije takođe izveštavaju o talasu kriminala i da sami talibani sprovode "pogubljenja po hitnom postupku i prisilne nestanke". "Glavna stvar koja produžava vladavinu talibana je odsustvo efikasnog otpora sposobnog da mobiliše ljude na terenu", rekao je on. Međunarodni kontaktiDok se bore s izazovima kod kuće, talibani su takođe počeli da rade na kontaktima u međunarodnoj zajednici, što je, prema rečima analitičara, verovatno barem delimično povezano s naporima da se privuku strana pomoć i investicije i da se stabilizuje ekonomija. Bruto domaći proizvod Avganistana je 2020. dostigao oko 20 milijardi dolara, kada su međunarodne snage još bile stacionirane u zemlji, a vlada bila ojačana prilivom stranih sredstava. To je 2021. godine, prema podacima Svetske banke, palo na nešto više od 14 milijardi dolara, mada se blago oporavilo, podstaknuto doznakama iz inostranstva, iako životni standard običnih Avganistanaca nastavlja da se pogoršava. Rusija je jedina zemlja koja je formalno priznala vladu talibana, koja je takođe uspela da razvije bliže kontakte s Kinom, Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i nekim zemljama Centralne Azije. Kao znak jačanja napora za uspostavljanje kontakata u inostranstvu, talibanska delegacija je u junu otputovala u Brisel na tehničke razgovore iza zatvorenih vrata sa Evropskom komisijom i predstavnicima 15 članica EU. Tokom posete razgovaralo se o migraciji, deportaciji odbijenih avganistanskih tražilaca azila i konzularnoj saradnji. Evropski centar za politiku ocenio je da je kontroverzna poseta "puzajuća normalizacija", dok su je talibani pozdravili kao "istorijski" korak ka izgradnji poverenja i uspostavljanju šireg diplomatskog prisustva, iako pomoć nije bila na dnevnom redu i nijedna zemlja Evropske unije ne deluje spremno da zvanično prizna de fakto vlast talibana. Analitičari dotle kažu da će talibani pokušati da nastave da blokiraju svaki napor da se započne politički proces koji bi mogao da otvori put ka inkluzivnijem sistemu u nastojanju da se zadrže na vlasti. "Mislim da postoji velika šansa da će talibanski emirati biti svrgnuti, ali verujem da snaga koja će ih srušiti još ne postoji na terenu", rekao je Sempl.