Novi dokumentarni film o poznatoj iranskoj glumici Taraneh Alidoosti, koji detaljno prikazuje njenu otvorenu podršku protestima "Žena, život, sloboda", izazvao je snažnu reakciju na društvenim mrežama na persijskom jeziku. Film Taraneh: Dokumentarac, koji je režirala Pegah Ahangarani a emitovan je 24. decembra na BBC Persian, nudi intiman portret istaknute glumice koja razmatra obavezni zakon o nošenju marame u Iranu, feminizmu, umjetničkoj odgovornosti i ličnim posljedicama političkog neslaganja. Alidoosti također govori o svom hapšenju, zatvoru i borbi s autoimunom bolešću koja ju je gotovo godinu dana udaljila iz javnog života. Alidoosti je uhapšena u decembru 2022. nakon mjeseci otvorene solidarnosti s demonstrantima poslije smrti Mahse Amini u pritvoru moralne policije i zbog osude pogubljenja demonstranata, uključujući Mohsena Shekarija. Njeno hapšenje izazvalo je široku međunarodnu osudu, a puštena je uz kauciju dvije i po sedmice kasnije. Od kada je puštena, zvijezda filma The Salesman suzdržava se od učestvovanja u iranskoj kinematografiji. U novom dokumentarcu, po prvi put se pojavljuje pred kamerom bez obavezne marame, odlučno izjavljujući da"ni pod kojim okolnostima" više neće glumiti dok nosi maramu. Njeni komentari o društvenoj odgovornosti umjetnika i kritika filmske industrije koja "zaostaje za društvom" snažno su odjeknuli na internetu. Mnogi korisnici platforme X proglasili su je simbolom hrabrosti i samostalnosti iranskih žena, naglašavajući njenu istrajnost uprkos profesionalnoj izolaciji i zdravstvenim izazovima. Korisnici društvenih mreža hvalili su njenu otvorenost, držanje i samopouzdanje pred kamerom, videći u Alidoosti odraz "samoodređene iranske žene". Jedna široko dijeljena objava na X-u navodi da je "Taraneh Alidoosti dokazala da izbor hrabrosti ima svoju cijenu", dok su drugi izrazili nadu da će takva hrabrost "jednog dana postati navika, a ne izuzetak". U jednoj upečatljivoj sceni, dokumentarac prikazuje Alidoosti kako pliva u bazenu u Teheranu noseći kupaći kostim – rijedak i vrlo simboličan čin prkosa u Islamskoj Republici. Taj trenutak podsjeća na njen neobjavljeni film Orca, o plivačici koja nastoji oboriti Guinnessov rekord, a kojem iranske vlasti nisu dale dozvolu za prikazivanje. Prisjećajući se tog zabranjenog filma, Alidoosti kaže: "Tada sam morala glumiti plivačicu koja pliva obučena. Ali to više nije prihvatljivo. Ljudi će se smijati." Istaknuta filmska novinarka Mina Akbari opisala je dokumentarac kao "istorijski čin izgovaranja ne". Drugi su pripisali Alidoostinim riječima zasluge za očuvanje sjećanja na pokret "Žene, život, sloboda" usred tekuće političke i ekonomske krize u Iranu, nazivajući njezin glas "ranjenim, ali nepokolebljivim". Nakon što je iransko Ministarstvo kulture potvrdilo da je njoj i nekoliko drugih glumica zabranjeno da rade, Alidoosti je na Instagramu napisala: "Ako više ne glumim u vašim filmovima, nemojte ni na trenutak pomisliti da je to vaša zasluga. Neću nositi odjeću koja je ubila moje sestre za vaše filmove." Priredila Elvisa Tatlić

Palestinac sa Zapadne obale pod izraelskom okupacijom ubio je muškarca i ženu u napadu nožem i udarcem automobilom na sjeveru Izraela prije nego što je u petak ranjen i upucan, saopštila je policija i spasioci. "Preliminarna istraga ukazuje na to da se radilo o terorističkom napadu koji je započeo u gradu Beit Shean, gdje je pregažen pješak", saopštila je policija, dodajući da je žrtva 68-godišnji muškarac. "Kasnije je mlada žena izbodena u blizini puta 71, a osumnjičeni je na kraju otvorena vatra u blizini raskrsnice Maonot u Afuli nakon intervencije civilnog prolaznika", navodi se u saopštenju, dodajući da je napadač prevezen u bolnicu. Obje žrtve su podlegle povredama, saopštila je izraelska hitna služba Magen David Adom (MDA). MDA je također izvijestila da je 16-godišnji tinejdžer lakše povrijeđen kada ga je "udarilo vozilo". Izraelska vojska saopštila je da se napadač "infiltrirao na izraelsku teritoriju prije nekoliko dana". Napad se dogodio dan nakon što je izraelski vojni rezervista, obučen u civilnu odjeću, svojim vozilom udario u Palestinca na Zapadnoj obali. Izvor: AFP

Smrtonosna eksplozija pogodila je džamiju u pretežno alavitskom području sirijskog Homsa u petak, saopštile su vlasti koje su prijavile najmanje šest poginulih. "Teroristička eksplozija ciljala je džamiju Ali Bin Abi Talib tokom molitve petkom u ulici Al-Khadri u naselju Wadi al-Dahab u Homsu", saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova, dodajući da je šest osoba poginulo, a 21 ranjena. Homs je bio poprište teškog sektaškog nasilja tokom građanskog rata u Siriji. Sirijska državna novinska agencija SANA, koja je također izvijestila o eksploziji, saopštila je da se njen uzrok i priroda istražuju. Prema britanskoj Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava, nije odmah jasno da li je eksploziju "izazvao samoubilački napad ili eksplozivna naprava". Lokalni sigurnosni izvor u Homsu rekao je za AFP pod uslovom anonimnosti da je eksploziju možda izazvala "eksplozivna naprava postavljena unutar džamije". Stanovnik tog područja, koji je tražio da ostane anoniman iz straha za svoju sigurnost, rekao je za AFP da su ljudi "čuli glasnu eksploziju, nakon čega je uslijedio haos i panika u naselju". "Niko se ne usuđuje izaći iz kuće, a čujemo sirene hitne pomoći", dodao je. SANA je objavila fotografije iz unutrašnjosti džamije, od kojih je jedna prikazivala rupu u zidu. Crni dim prekrio je dio džamije, a u blizini su bili razbacani tepisi i knjige. Grad Homs dom je sunitske muslimanske većine, ali ima i nekoliko pretežno alavitskih područja. Dok je većina Sirijaca sunitska, svrgnuti vladar Bashar al-Assad pripada alavitskoj zajednici, čija vjera potiče iz šiitskog islama. Od Asadovog svrgavanja 2024. godine, Opservatorija i obični Sirijci u Homsu izvještavaju o otmicama i ubistvima usmjerenim na pripadnike manjinske zajednice. U sirijskim obalnim područjima u martu se dogodio masakr alavitskih civila, a vlasti optužuju naoružane Asadove pristalice da su izazvali nasilje napadom na sigurnosne snage. Nacionalna istražna komisija saopštila je da je u tom napadu ubijeno najmanje 1.426 pripadnika manjinske zajednice, dok Sirijska opservatorija za ljudska prava procijenila je broj žrtava na više od 1.700. Izvor: AFP

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je 26. decembra da je pristao održati sastanak s američkim predsjednikom Donaldom Trampom (Tramp) "u bliskoj budućnosti", dok Vašington ubrzava napore za posredovanje u postizanju mirovnog sporazuma između Kijeva i Moskve. Zelenski je najavio planirani sastanak na društvenim mrežama, rekavši da je primio izvještaj od sekretara Savjeta za nacionalnu bezbjednost i odbranu Rustema Umerova o novim kontaktima s američkim zvaničnicima, prenosi Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku. "Ne gubimo ni jedan dan. Dogovorili smo se o sastanku na najvišem nivou - s predsjednikom Trampom u bliskoj budućnosti", rekao je Zelenski, dodajući da bi se "mnogo toga moglo odlučiti prije Nove godine". Tramp nije javno potvrdio planove za takav sastanak. Očekuje se da će Zelenski otputovati na Floridu već 28. decembra na razgovore u Mar-a-Lago, rekli su izvori za Kyiv Post. Objava je uslijedila dan nakon što je Zelenski rekao da je obavio telefonski razgovor s Trampovim izaslanicima Steveom Vitkofom (Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner) kako bi razgovarali o "dobrim idejama za trajni mir". Prema Zelenskom, pozivu su prisustvovali i Umerov, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Andrij Hnatov i ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha. "Razgovarali smo o nekim ključnim detaljima rada. Postoje dobre ideje koje bi mogle pomoći u postizanju zajedničkog rezultata i trajnog mira. Prava sigurnost, pravi oporavak, pravi mir - to je ono što nam je svima potrebno", napisao je Zelenski. Ovo se dešava dok američki, ukrajinski i evropski pregovarači rade na mirovnom okviru od 20 tačaka čiji je cilj okončanje rata s Rusijom. Plan, koji je Zelenski predstavio ranije ove sedmice, uključuje odredbe o bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu, rekonstrukciji i mapi puta za prekid neprijateljstava. Predstavnici Rusije takođe su učestvovali u diskusijama koje su SAD organizovale u Majamiju 20. i 21. decembra, iako je Kremlj kasnije upozorio da razgovore ne treba posmatrati kao proboj Bloomberg, pozivajući se na izvor blizak Kremlju, izvijestio je da Moskva namjerava tražiti izmjene trenutnog plana od 20 tačaka kako bi osigurala garancije protiv daljnjeg širenja NATO-a na istok i osigurala da će Ukrajina zadržati neutralni status ako se pridruži Evropskoj uniji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da je predsjednik Vladimir Putin obaviješten o pregovorima u Majamiju i da Rusija planira nastaviti kontakte s Vašingtonom o svom stavu u narednim danima. U međuvremenu, prema ukrajinskim zvaničnicima, Rusija je nastavila napadati Ukrajinu posljednjih dana, eskalirajući napade na južnu regiju, u okolini grada Odese. Ruske snage su preko noći lansirale raketu Iskander-M i 99 jurišnih dronova na Ukrajinu, izvijestile su ukrajinske zračne snage. "Danas je neprijatelj ponovo napao naš grad", rekao je 26. decembra Serhij Lisak, načelnik vojne uprave Odese, dodajući da je napad dronom pogodio infrastrukturni objekat u gradu, uzrokujući požar. Ruski noćni napadi oštetili su plovila pod zastavama Slovačke, Palaua i Liberije u lukama u Odeskoj i Mikolajivskoj oblasti Ukrajine, izvijestio je na Telegramu zamjenik ukrajinskog premijera Oleksij Kuleba. Dvostranačka grupa američkih senatora osudila je ruske napade na ukrajinske civile tokom božićnih praznika. "Osuđujemo brutalne napade Rusije na Herson, Černihiv, Harkiv, Odesu, Sumi, Donjeck i Krivi Rih, izvršene nad nevinim Ukrajincima", navodi se u saopštenju objavljenom 25. decembra. "Čak i za zemlje u ratu, postoji duga istorija božićnih prekida vatre, uključujući i posebno tokom Prvog svjetskog rata. Današnja Putinova odluka da pokrene napade umjesto da obustavi vatru je otrežnjujući podsjetnik za sve nas: Putin je nemilosrdni ubica koji nema interesa za mir i ne može mu se vjerovati", dodaje se u saopštenju.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp (Trump) rekao je da su američke snage u četvrtak, 25. decembra izvele "snažne i smrtonosne" napade na militante grupe Islamska država (ISIS) u sjeverozapadnoj Nigeriji, nekoliko sedmica nakon što je upozorio na bilo kakve sistematske napade na hrišćane u zemlji. Nigerijsko ministarstvo spoljnih poslova rano u petak potvrdilo je vazdušne napade, opisujući ih kao "precizne pogotke na terorističke ciljeve" u zemlji. Afrička komanda Ministarstva odbrane SAD-a izjavila je da je "više terorista ISIS-a" - ekstremističke grupe koju UN opisuje kao terorističku - ubijeno u napadu u državi Sokoto, izvedenom na zahtjev nigerijskih vlasti. Objavljeno je malo detalja i nije bilo jasno koliko je ljudi ubijeno. Tramp je rekao da je "prethodno upozorio ove teroriste da ako ne zaustave pokolj hrišćana, biće pakao, i večeras se dogodio". "SRETAN BOŽIĆ svima, uključujući mrtve teroriste, kojih će biti mnogo više ako se nastavi njihov pokolj hrišćana", napisao je na svojoj platformi Truth Social. Američki odbrambeni zvaničnici kasnije su objavili video onoga što se činilo kao noćno lansiranje rakete s palube bojnog broda koji je plovio pod američkom zastavom. Ovaj napad je prvi koji su američke snage izvele u Nigeriji pod Trampom, a dolazi nakon što je on neočekivano kritikovao zapadnoafričku naciju u oktobru i novembru, rekavši da se tamošnji hrišćani suočavaju s "egzistencijalnom prijetnjom" koja se svodi na "genocid" usred brojnih oružanih sukoba u Nigeriji. Tu diplomatsku ofenzivu neki su pozdravili, ali su je drugi protumačili kao rasplamsavanje vjerskih napetosti u najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji, koja je u prošlosti svjedočila izljevima nasilja sa vjerskom pozadinom. Nigerijska vlada i nezavisni analitičari odbacuju stavljanje nasilja u zemlji u kontekst vjerskog progona – što je narativ koji hrišćanska desnica u Sjedinjenim Državama i Evropi dugo koristi. Ipak, ističući ono što njegova administracija naziva globalnim progonom hrišćana, Tramp je prošli mjesec naglasio da je Vašington spreman poduzeti vojnu akciju u Nigeriji kako bi se suprotstavio takvim ubistvima. 'Zahvalan' na saradnjiNigerijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je zemlja angažovana s međunarodnim partnerima. "Nigerijske vlasti i dalje su angažovane u strukturiranoj bezbjednosnoj saradnji s međunarodnim partnerima, uključujući Sjedinjene Američke Države, u rješavanju stalne prijetnje terorizma i nasilnog ekstremizma", saopštilo je ministarstvo. Šef Pentagona, Pit Hegset (Pete Hegseth) rekao je da je "zahvalan na podršci i saradnji nigerijske vlade" u objavi na mreži X. Sjedinjene Države ove su godine vratile Nigeriju na popis zemalja "od posebne zabrinutosti" u pogledu vjerskih sloboda i ograničile su izdavanje viza Nigerijcima. Tramp je prošlog mjeseca također zaprijetio da će zaustaviti svu pomoć Abudži ako "nastavi dopuštati ubijanje hrišćana". Nigerija je gotovo podjednako podijeljena na sjever s muslimanskom većinom i jug s većinskim hrišćanskim stanovništvom. Sjeveroistok države već više od 15 godina ima problema sa nasiljem koje provodi islamistička grupa Boko Haram, u čemu se stradalo više od 40 hiljada ljudi, dok su dva miliona raseljena. Istovremeno, velike dijelove sjeverozapadnog, sjevernog i centralnog dijela zemlje pogodile su kriminalne bande poznate kao "banditi" koje napadaju sela, ubijajući i otimajući stanovnike. U srijedu je eksplozija odjeknula u džamiji u sjeveroistočnom gradu Maiduguriju, usmrtivši najmanje sedam vjernika. Nijedna naoružana skupina nije odmah preuzela odgovornost. Izvor: AFP

Ikramudin Sari, bivši policijski komandant u avganistanskim provincijama Tahar i Baglan tokom perioda republike pre dolaska Talibana na vlast, ubijen je iz vatrenog oružja uveče 24. decembra ispred svoje kancelarije u Teheranu. Izvori bliski njemu i antitalibanskom Nacionalnom frontu otpora Avganistana potvrdili su ubistvo, navodeći da su Sari i jedan njegov pratilac poginuli, dok je treća osoba ranjena. Ali Majsam Nazari, portparol opozicione grupe, optužio je Talibane da stoje iza atentata. Talibani se za sada nisu oglasili. Bivši zvaničnici republike i antitalibanske grupe osudili su napad i pozvali Iran da sprovede istragu i identifikuje počinioce. Teheran se još uvek nije zvanično oglasio povodom ubistva. Sari je druga istaknuta antitalibanska figura ubijena u Iranu u poslednjih nekoliko meseci. U septembru je Maruf Golami, komandant blizak Ismailu Kanu koji je živeo u Mašhadu, ubijen iz vatrenog oružja. Kan, bivši ratni zapovednik i guverner provincije Herat, koji je nakon talibanskog preuzimanja vlasti pobegao u Iran, tada je zatražio pravdu od Teherana. Sari je obavljao funkciju načelnika policije u Baglanu od 2017. do 2019. godine, a potom i u Taharu, za vreme tadašnjeg predsednika Avganistana Ašrafa Ganija. Nakon talibanskog preuzimanja vlasti 2021. godine, pobegao je u Iran, gde se zalagao da se bivši pripadnici avganistanskih bezbednosnih snaga koji traže boravak ne deportuju. Hiljade bivših avganistanskih vojnika i policajaca potražile su utočište u Iranu od 2021. godine, iz straha od talibanske odmazde, uprkos tvrdnjama te grupe da je proglašena amnestija. Talibani negiraju bilo kakve prekogranične operacije. Iran do sada nije zvanično priznao talibansku vladu od njenog povratka na vlast, ali zvanični Teheran održava diplomatske, bezbednosne i ekonomske odnose s Kabulom.

Papa Lav XIV je u svojoj prvoj božićnoj poruci u četvrtak pozvao Rusiju i Ukrajinu da pronađu "hrabrost" za direktne razgovore i govorio o teškoj humanitarnoj situaciji u Gazi. Američki papa, koga su u maju izabrali kardinali nakon smrti njegovog prethodnika, pape Franje, takođe je osudio "besmislenost" rata i "ruševine i otvorene rane" koje on ostavlja za sobom. Obraćajući se pred oko 26.000 ljudi okupljenih na Trgu Svetog Petra papa je pozvao na "solidarnost sa onima kojima je pomoć potrebna i njihovo prihvatanje" u Evropi, što je moguća aluzija na rastuće antiimigrantsko raspoloženje na kontinentu. "Pomolimo se na poseban način za napaćeni narod Ukrajine", rekao je. "Neka uključene strane, uz podršku i angažman međunarodne zajednice, pronađu hrabrost da se upuste u iskren, direktan i uzajamno poštovan dijalog", dodao je. Ruski i ukrajinski zvaničnici su poslednjih nedelja odvojeno razgovarali sa američkim pregovaračima o predlozima za okončanje rata koji je započeo ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Desetine hiljada ljudi su ubijene, istočna Ukrajina je opustošena, a milioni su bili primorani da napuste svoje domove. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ove nedelje izneo ključne tačke plana za okončanje sukoba nakon razgovora sa Sjedinjenim Državama. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin do sada nije pokazao spremnost na kompromis, već je dodatno zaoštrio svoje tvrde zahteve. U svojoj prvoj božićnoj propovedi kao poglavar Rimokatoličke crkve, Lav se osvrnuo na sumorne uslove u Gazi, gde stotine hiljada ljudi i dalje žive u privremenim skloništima, u zimskim uslovima, nekoliko nedelja nakon što je krhki prekid vatre stupio na snagu. "Reč je među nama razapela svoj krhki šator. Kako onda da ne pomislimo na šatore u Gazi, koji su sedmicama izloženi kiši, vetru i hladnoći, te na šatore tolikih drugih izbeglica i raseljenih osoba na svakom kontinentu; ili na improvizirana skloništa hiljada beskućnika u našim vlastitim gradovima?", rekao je papa. Ujedinjene nacije su saopštile da se procenjuje da je oko 1,3 miliona ljudi u Gazi trenutno potrebna pomoć u obezbeđivanju skloništa i upozorile na sve veći rizik od hipotermije usled pada temperatura. Božić širom svetaU Vitlejemu je hrišćanska zajednica proslavila prvi svečani Božić posle više od dve godine, dok se ovaj grad na okupiranoj Zapadnoj obali izvlači iz senke rata u Gazi. Stotine vernika okupile su se u sredu uveče na misi u Crkvi Hristovog rođenja u Vitlejemu, biblijskom mestu rođenja Isusa Hrista. Stotine ljudi su takođe učestvovale u paradi niz usku Zvezdanu ulicu u Vitlejemu, dok se velika masa okupila na trgu. U Siriji su božićna svetla obasjala stari deo Damaska uprkos strahovima hrišćanske zajednice od nasilja nakon smrtonosnog napada u junu. U tom kraju, u kome se nalazi nekoliko važnih crkava, crvene kugle visile su sa drveća, trgovci su postavljali božićne ukrase. U Sjedinjenim Državama, predsednik Donald Tramp uputio je znatno drugačiju poruku od verskih lidera. Poželeo je srećan Božić "svima, uključujući i radikalni levičarski ološ", aludirajući na demokrate. Teški vremenski uslovi poremetili su prazničnu sezonu u Kaliforniji, gde su vlasti, strahujući od poplava, proglasile vanredno stanje u Los Anđelesu i naredile evakuacije. U Australiji je premijer Entoni Albaneze imao sumornu poruku nakon smrtonosnog napada tokom proslave Hanuke na plaži Bondi 14. decembra. "Nakon terora nanetog jevrejskoj zajednici u Australiji tokom proslave Hanuke na plaži Bondi, osećamo težinu tuge u svojim srcima", rekao je. U terorističkom napadu na popularnoj sidnejskoj plaži Bondi ubijeno je 15 osoba na jevrejskoj proslavi praznika Hanuke. Od dvojice napadača, 50-godišnjak je ubijen na mestu napada, dok je njegov 24-godišnji sin ranjen. Izvor: AFP

Više dronova pogodilo je tokom noći između srede i četvrtka ruski crnomorski lučki grad Temrjuk u Krasnodarskom kraju. U napadu su zapaljeni veliki rezervoari za skladištenje goriva i oštećeni industrijski objekti, saopštile su regionalne vlasti i ruski mediji rano ujutro 25. decembra. Napad je usledio u trenutku kada su ruske snage pokrenule masovni talas noćnih napada dronovima širom Ukrajine, targetirajući energetsku infrastrukturu i stambena područja u više regiona, naveli su ukrajinski zvaničnici. Prema saopštenju operativnog štaba Krasnodarskog kraja, dva rezervoara naftnih derivata zapalila su se nakon napada na luku na Azovskom moru, na jugu Rusije. Požar se proširio na oko 2.000 kvadratnih metara, a prema preliminarnim informacijama nije bilo žrtava. Snimci koje su objavili lokalni mediji prikazuju plamen koji izbija iz, kako se čini, rafinerijskog područja u blizini obale. U razgovoru za Rojters, jedan zvaničnik ukrajinske Službe bezbednosti (SBU) pripisao je požar ukrajinskom napadu dronom dugog dometa, iako Kijev zvanično nije preuzeo odgovornost za napad. Zvaničnici su takođe prijavili oštećenja proizvodnih objekata i poljoprivredne mehanizacije u obližnjem preduzeću u selu Nikolajevka, u Ščerbinovskom okrugu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 25. decembra da je tokom noći oborilo između 141 i 170 ukrajinskih dronova, uključujući sedam iznad Krasnodarskog kraja, kao i nekoliko iznad Moskovske i Brjanske oblasti. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao je da je presretnuto osam dronova koji su se kretali ka prestonici. Međutim, ukrajinske snage su poslednjih meseci izvele više napada dronovima dugog dometa, usmerenih na rusku energetsku i transportnu infrastrukturu. Ranije ovog meseca, jedinice povezane sa Kijevom pogodile su naftni terminal Tamanneftegaz u Krasnodarskom kraju, a 9. decembra terminal za tečni gas u Temrjuku pretrpeo je oštećenja u napadu koji je pripisan SBU. U međuvremenu, na drugoj strani linije fronta, ruske snage su tokom noći pokrenule masovni talas napada dronovima na Ukrajinu. "Rusija nije zaustavila svoje brutalno bombardovanje civila u Ukrajini čak ni u svetoj božićnoj noći", napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na mreži Iks 25. decembra. "Rusija namerno uništava energetsku i civilnu infrastrukturu, ostavljajući ljude bez struje, vode i grejanja na temperaturama ispod nule", dodao je. U Černjigovu je ruski dron pogodio stambenu višespratnicu, saopštila je ukrajinska Služba za vanredne situacije. Požari su izbili i kao posledica udara na više objekata energetske infrastrukture u gradu, navela je hitna služba. U Odeskoj oblasti, ruski napad dronom usmrtio je jednu osobu i ranio dve, izazvavši požare u lučkim i industrijskim postrojenjima i oštetivši administrativne zgrade, saopštila je Služba za vanredne situacije 25. decembra. U Harkivu je u ruskom napadu poginuo 51-godišnji muškarac, dok je više osoba povređeno, saopštile su regionalne vlasti u objavi na Telegramu. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je iz Rusije lansiran 131 napadački dron — uključujući iranske "šahed" i ruske varijante "geran" iz oblasti Kursk, Orjol i Primorsko-Ahtarsk, kao i sa okupiranog Krima i delova Donjecke oblasti. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili onesposobila 106 dronova, navela je vojska, dok su 22 drona pogodila ciljeve na 15 lokacija u severnoj, južnoj i istočnoj Ukrajini.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država (SAD) saopštilo je u sredu da je pronašlo više od milion dodatnih dokumenata koji su potencijalno povezani sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom (Jeffrey Epstein), što će odložiti potpuno objavljivanje na nekoliko nedelja dok zvaničnici rediguju detalje kako bi zaštitili žrtve. Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) započela je objavljivanje fajlova povezanih sa krivičnim istragama protiv Epstina, preminulog američkog finansijera koji je bio prijatelj sa Trampom tokom 1990-ih, kako bi ispunila zahteve zakona koji je Kongres usvojio prošlog meseca. Republikanci i demokrate u Kongresu usvojili su zakon uprkos Trampovim prigovorima, kojim se zahteva da svi dokumenti budu objavljeni do 19. decembra, uz mogućnost delimičnih redakcija radi zaštite žrtava. Dosadašnja objavljivanja sadržala su opsežne redakcije, što je razljutilo neke republikance i učinilo malo da se ublaži skandal koji preti stranci uoči kongresnih izbora 2026. godine. U poruci podeljenoj na društvenim mrežama u sredu, Ministarstvo pravde navelo je da je FBI, zajedno sa Kancelarijom američkog tužioca u Menhetnu, otkrio više od milion dodatnih dokumenata koji su potencijalno povezani sa Epstinom, bez navođenja kada ili kako su dokumenti pronađeni. "Naši advokati rade danonoćno kako bi pregledali materijal i izvršili zakonom propisane redakcije radi zaštite žrtava, i dokumente ćemo objaviti što je pre moguće", navodi se u saopštenju ministarstva. Dodali su da bi "zbog ogromne količine materijala, ovaj proces može potrajati još nekoliko nedelja". Tramp je vodio predizbornu kampanju za drugi mandat 2024. obećavajući da će objaviti dosijee vezane za Epstina i optuživao demokrate da prikrivaju istinu. Međutim, Ministarstvo pravde u julu je odbilo da objavi dodatni materijal iz svoje istrage slučaja i navelo da ranije sporna lista Epstinovih klijenata ne postoji, što je razljutilo Trampove pristalice. Tramp je u julu naložio državnoj tužiteljki Pam Bondi da traži odobrenje suda za objavljivanje materijala velike porote iz Epstinovog slučaja. Velika porota koja je optužila Epstina saslušala je samo jednog svedoka, agenta Federalnog istražnog biroa (FBI), navelo je Ministarstvo pravde u sudskom podnesku u julu. Epstin je umro samoubistvom 2019. godine dok je čekao suđenje po optužbama za seks trefiking. Izjasnio se da nije kriv. Njegova smrt u zatvoru i prijateljstva s bogatim i moćnim izazvali su teorije zavere da su i druge istaknute ličnosti bile umešane u njegove navodne zločine i da je ubijen. Glavni medicinski istražitelj grada Njujorka utvrdio je da je Epstinova smrt bila samoubistvo vešanjem.

Dok se izraelski premijer Benjamin Netanjahu sprema da se sastane s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) na Floridi 29. decembra, dnevni red se fokusira na Iran – uz jedan obrt. Izrael je laserski fokusiran na iranski program balističkih raketa, koji smatra najurgentnijom egzistencijalnom pretnjom pošto su američko-izraelski napadi teško oštetili iransku nuklearnu infrastrukturu tokom 12-dnevne vazdušne kampanje u junu. Ta promena ističe sve veće razmimoilaženje SAD i Izraela. Tramp je više puta rekao da je iranska nuklearna pretnja "uništena", pripisujući to bombardovanjima lokacija u Isfahanu, Fordovu i Natanzu. Izrael se slaže da je program unazađen za godinu ili dve. Međutim, on upozorava da bi rakete – na čijem prikupljanju radi Iran – uskoro mogle da preopterete odbranu, kao što je pokazano kada je 36 od 550 raketa pogodilo izraelsko tlo u junu, uzrokujući veliku štetu. Rakete kao prioritetIzraelski zvaničnici, govoreći za NBC Njuz (News) i Aksios (Axios), opisali su iransko jačanje raketnog programa kao "hitnije" pitanje od njegovog nuklearnog programa. Izrael kaže da je Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) izveo vežbe i upozorio Vašington da bi Teheran mogao da iskoristi vežbe kao pokriće za iznenadne napade. To se dešava u jeku kontradiktornih izveštaja u Iranu o tome da li se zaista sprovode raketne probe. Iranski mediji, uključujući novinsku agenciju Fars, povezanu sa IRGC-om, izvestili su 22. decembra da oružane snage sprovode vežbe, a korisnici na društvenim mrežama dele video zapise i snimke kondenzacije na nebu iznad centralnog i zapadnog Irana. Međutim, državna televizija je brzo demantovala izveštaje, pozivajući se na neimenovani "obavešteni izvor" koji je insistirao da kondenzacioni tragovi potiču od "aviona na velikim visinama" i tvrdio da nisu u toku nikakve vežbe. Načelnik Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Ejal Zamir nagovestio je spremnost za nove udare na Iran "gde god je potrebno", dajući prioritet proizvodnim linijama za koje Izrael strahuje da bi mogle da proizvedu 3.000 raketa godišnje. Netanjahu planira da Trampu predstavi opcije napada – koje bi predvodio Izrael, zajedničke ili koje bi podržale SAD – tvrdeći da rakete omogućavaju proksi ratove preko Hezbolaha i Huta, dok štite iranski nuklearni preporod. Viši saradnik Vašingtonskog instituta Farzin Nadimi rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da Izrael vrši pritisak na SAD da preklasifikuju rakete kao oružje za masovno uništenje. "Izrael pokušava da promeni to gledište, koristeći iskustvo iz nedavnog rata kako bi ubedio SAD da su iranski raketni kapaciteti podjednako pretnja po egzistenciju kao i njegovi nuklearni", rekao je Nadimi. On je ukazao na nevoljnost SAD, koje nuklearno oružje smatraju glavnom pretnjom, koja je sada degradirana, ali je dodao: "Sa stanovišta Izraela, to bi trebalo da se smatra oružjem za masovno uništenje za njegov narod." Nadimi je upozorio da bi potpuno uništenje raketa moglo da izazove promenu doktrine u Teheranu. "Ako Izrael potpuno uništi iranske ofanzivne raketne kapacitete... morao bi ili da se preda ili da napravi fundamentalnu promenu doktrine", rekao je on, dodajući da je iranski tehnički put do nuklearnih bojevih glava i dalje izvodljiv u bezbednoj laboratoriji koja koristi zalihe uranijuma obogaćenog 90 odsto. Iranska raketna crvena linijaIran dugo tvrdi da se o njegovom raketnom programu ne može pregovarati, tvrdeći da je isključivo odbrambene prirode. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei ponovio je to 22. decembra. "Odbrambeni kapaciteti Islamske Republike Iran su osmišljeni s ciljem odvraćanja agresora od bilo kakve pomisli na napad na Iran. Ni pod kojim okolnostima to nije pitanje o kome se može razgovarati ili pregovarati", rekao je on. Saradnik Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove Hamidreza Azizi primetio je da, iako SAD i Izrael možda žele različite stvari od Irana, da se slažu u jednoj tački: "Iran je sada oslabljen, pa je vreme da se iznude dodatni ustupci". Iran je ograničio domet svojih raketa na 2.000 kilometara, mada je poslednjih meseci nagovestio da bi mogao povećati ograničenje ako smatra da je to potrebno. Azizi je rekao da SAD i Izrael žele da Iran smanji domet svojih raketa – što je neprihvatljivo za Teheran. Čak i u malo verovatnom scenariju dogovora o iranskom raketnom programu, on kaže da je Vašington svestan da bi to bilo teško sprovesti, s obzirom na nepostojanje međunarodnog tela za praćenje ili režima zaštite za raketnog programa. U tom kontekstu, Azizi je rakete da rakete služe kao sredstvo pritiska. "Prvo, da se Iran natera da potpuno odustane od obogaćivanja (uranija) na svom tlu; drugo, da se obezbede koncesije u vezi s prebacivanjem oružja grupama kao što su Hezbolah ili Huti", rekao je on. Zadovoljstvo i zabrinutost u iranskim medijimaIzraelska retorika oko iranskog raketnog programa dočekana je s mešavinom oduševljenja i uzbune u iranskim medijima. Ističući tempo kojim Iran obnavlja svoj raketni arsenal posle junskog rata, list Javan povezan s IRGC-om naveo je da je Izrael "prestravljen" mogućnošću Irana da lansira stotine raketa u potencijalnom sukobu. Isto mišljenje ponovili su i drugi mediji s tvrde linije, poput novinske agencije Mehr. Međutim, drugi su pozvali na oprez. Bultan vesti navode da Netanjahu preuveličava mogućnosti Irana da obnovi svoje raketne zalihe kako bi opravdao napad. Dodao je da Teheran mora ozbiljno da shvati retoriku. "Svaka vest ili izveštaj koji se objavi može biti deo veće slagalice. Nije lako razlikovati koje su vesti stvarne, a koje su psihološko ratovanje. Ali ulaganje tog napora je neophodno za nacionalnu bezbednost", naveo je Bultan.

Zlato se u utorak našlo nadomak vrednosti 4.500 dolara po unci, podstaknuto očekivanjima labavije monetarne politike u SAD i dugotrajnim geopolitičkim tenzijama koje su dovele cene do rekordno visokih nivoa. Zlato, klasično sigurno utočište tokom perioda ekonomske i političke nesigurnosti, dostiglo je rekordnih 4.497,55 dolara u utorak. Vrednost tog plemenitog metala je porasla za više od 70 odsto ove godine, što je njegov najveći godišnji rast od 1979. godine, podstaknut kombinacijom potražnje za sigurnim utočištem, očekivanjem smanjenja kamatnih stopa u SAD, snažnom kupovinom centralnih banaka, trendovima dedolarizacije i kupovinom ETF-ova. Različiti način ulaganja u zlatoSpot tržište Veliki kupci i institucionalni investitori obično kupuju zlato od velikih banaka. Cene na spot tržištu određuju se dinamikom ponude i potražnje u realnom vremenu. London je najuticajniji centar spot tržišta zlata, uglavnom zahvaljujući Londonskom udruženju tržišta zlata. Udruženje postavlja standarde za trgovinu zlatom i pruža okvir za vanberzansko trgovanje, olakšavajući trgovinu između banaka, dilera i institucija. Kina, Indija, Bliski istok i Sjedinjene Američke Države su drugi veliki centri za trgovinu zlatom. Tržište fjučrsa Investitori takođe mogu da ostvare izloženost zlatu preko berzi fjučersa, gde ljudi kupuju ili prodaju određenu robu po fiksnoj ceni na određeni datum u budućnosti. COMEX (Commodity Exchange Inc), koji je deo Njujorške robne berze, najveće je tržište fjučersa za zlato po obimu trgovanja. Šangajska berza fjučersa, vodeća kineska robna berza, takođe nudi ugovore o fjučersima na zlato. Tokijska robna berza, poznata kao TOCOM, još je jedan veliki igrač na azijskom tržištu zlata. Proizvodi kojima se trguje na berzi Proizvodi kojima se trguje na berzi ili fondovi kojima se trguje na berzi (ETF) izdaju hartije od vrednosti koje su podržane fizičkim metalom i omogućavaju ljudima da ostvare izloženost cenama zlata bez fizičkog preuzimanja samog metala. Fondovi kojima se trguje na berzi postali su jedna od glavnih kategorija investicione potražnje za plemenitim metalom. Prilivi u fizički podržane fondove kojima se trguje na berzi zlata dostigli su 64 milijarde dolara od početka godine do oktobra, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato, sa rekordnih 17,3 milijarde dolara dodatih samo u septembru. Zlato u polugama i kovanicama Maloprodajni kupci mogu kupiti zlato od trgovaca metalima koji prodaju poluge i zlatnike u prodavnici ili onlajn. Zlatne poluge i kovanice su efikasno sredstvo za ulaganje u fizičko zlato. Šta pokreće cenu zlata?Interesovanje investitora i raspoloženje na tržištu Porast interesovanja investicionih fondova poslednjih godina bio je glavni faktor koji je uticao na kretanje cena zlata. Raspoloženje koje proizilazi iz tržišnih trendova, vesti i globalnih događaja može podstaći spekulativnu kupovinu ili prodaju zlata. Devizni kursevi Zlato je popularna zaštita od nestabilnosti na deviznom tržištu. Tradicionalno se kreće u suprotnom smeru od američkog dolara, pošto slabost američke valute čini zlato po ceni dolara jeftinijim za vlasnike drugih valuta i obrnuto. Monetarna politika i političke tenzije Plemeniti metal se naširoko smatra sigurnim utočištem u vremenima neizvesnosti. Carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp (Trump) i njegovo uvođenje dodatnih carina na kinesku robu izazvali su globalni trgovinski rat, uzdrmavši devizna tržišta i izazvavši strahove od naglog rasta inflacije u SAD. Trgovinski rat, koji je potresao finansijska tržišta i povećao strahove od recesije, eskalira, a Tramp je povećao carine na kineski uvoz na efektivnu stopu od 145 odsto, dok je Kina povećala carine na američku robu s 84 odsto na 125 odsto. Odluke centralnih banaka u svetu takođe utiču na putanju cene zlata. Niže kamatne stope smanjuju oportunitetne troškove držanja zlata, budući da ono ne donosi kamatu. Zlatne rezerve centralnih banaka Centralne banke drže zlato u svojim rezervama. Potražnja centralnih banaka je bila snažna poslednjih godina zbog makroekonomske i političke nesigurnosti. Više centralnih banaka planira da poveća svoje zlatne rezerve u roku od godinu dana, uprkos visokim cenama metala, saopštio je Svetski savet za zlato u svom godišnjem istraživanju u junu. Globalna potražnja za zlatom porasla je za tri odsto u odnosu na prethodnu godinu na 1.313 tona u trećem kvartalu 2025, što je najveći kvartalni iznos dosad zabeležen, usled snažnog rasta investicione potražnje, saopštio je Svetski savet za zlato krajem oktobra. Kina je nastavila da povećava svoje rezerve tog plemenitog metala, na ukupno 74,12 miliona finih unci krajem novembra sa 74,09 miliona krajem oktobra, čime je produžila niz kupovina zlata 13. mesec zaredom.

Armenija se suočava s najtežim sukobom između crkve i države od sticanja nezavisnosti, dok tenzije rastu između premijera Nikol Pašinijana(Pashinian) i katolikosa Garegina II, vrhovnog poglavara Armenske Apostolske Crkve. Spor je doveo do hapšenja, javnih optužbi i suprotstavljenih narativa o identitetu Armenije, upravljanju, geopolitičkoj orijentaciji – i o tome da li premijer poštuje ustav zemlje. Ovaj sukob mogao bi preoblikovati politički pejzaž Armenije i odnose s dijasporom uoči parlamentarnih izbora u junu naredne godine. O čemu je spor?Vlada tvrdi da cilja na korupciju i ukorijenjene poslovne interese unutar crkve, koja pripada orijentalnoj pravoslavnoj tradiciji. Na primjer, crkva, koja je po zakonu oslobođena poreza na imovinu, optužena je da koristi ovu pogodnost za bogaćenje. Međutim, nijedna zvanična pravna presuda niti nezavisna verifikacija do sada nije potvrdila ove tvrdnje. Pašinijan je optužio Garegina II da je prekršio zavjet celibat time što je navodno postao otac djeteta i da predstavlja "prijetnju nacionalnoj sigurnosti Armenije". Premijer je također nagovijestio da Garegin II i osobe bliske njemu – uključujući njegovog brata, koji je poglavar eparhije u Rusiji – imaju veze s stranim obavještajnim službama. U nedavnom obraćanju parlamentu, Pašinijan je rekao: "Ne treba mi katolikos koji mene pokorno sluša; treba mi katolikos koji ne sluša višeg poručnika strane obavještajne službe i koji ne izvještava poručnike strane obavještajne službe na dnevnoj osnovi." Crkva insistira da vlada prekoračuje svoje ustavne ovlasti. Servis Radija Slobodna Evropa(RSE) za Armeniju kontaktirao je Istražni komitet, koji vodi preliminarne istrage ozbiljnih krivičnih djela, kao i Ured glavnog tužioca i Nacionalnu sigurnosnu službu, i saznao da nikada nije otvoren krivični predmet protiv Garegina II. Kako je došlo do eskalacije?Tenzije između crkve i države produbile su se nakon drugog rata Armenije s Azerbejdžanom oko otcijepljene regije Nagorno-Karabah 2020. godine. Rat je trajao šest sedmica prije nego što je stupilo na snagu primirje uz posredovanje Rusije, a rezultat je bio gubitak kontrole Armenije nad dijelovima regije. U septembru 2023. godine, Baku je potpuno preuzeo Karabah od armenskih separatista nakon munjevite ofanzive. Između aprila i juna 2024. godine, crkveni sveštenik Bagrat Galstanian predvodio je proteste – najveće tokom Pašinijanovog mandata – zbog onoga što smatra teritorijalnim ustupcima Armenije Azerbejdžanu. U to vrijeme služio je kao biskup eparhije Tavush, gdje su četiri sela vraćena Azerbejdžanu nakon što su bila pod armenskom kontrolom od prvog rata za Nagorno-Karabah, koji je završen 1994. godine. Galstanian je kasnije uhapšen pod optužbom za planiranje državnog udara i pokušaj preuzimanja vlasti. Od aprila 2024. godine, četiri arhiepiskopa su uhapšena pod različitim optužbama. Optužbe o vezama s RusijomKada je Galstanian uhapšen, Rusija je reagovala oštrim tonom, a ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov pozvao je na prekid onoga što je nazvao "neopravdanim napadima" na crkvu, koju je opisao kao "jedan od ključnih stubova armenskog društva". Armenski ministar vanjskih poslova Ararat Mirzojan(Mirzoyan) uzvratio je optužbom da se Moskva miješa u unutrašnje poslove Armenije. Neki analitičari tvrde da crkveni lideri, uključujući Garegina II, održavaju bliske veze s Rusijom. "Postoji ruska povezanost s poglavarom crkve", rekao je Ričard(Richard) Giragosian, direktor Regionalnog centra za studije sa sjedištem u Jerevanu, za RSE. Godine 2023. ruski predsjednik Vladimir Putin dodijelio je Gareginu II Orden časti za njegov "veliki doprinos razvoju kulturno-humanitarnih veza između Rusije i Armenije". Giragosian dodaje da, iako optužbe o korupciji i vezama s Rusijom mogu biti opravdane, reakcija vlade je represivna: "Mislim da se vlada zanijela. Ovo je osveta. Previše je lično." Optužbe da crkva ima veze s Rusijom pojavljuju se u trenutku kada armenska vlada ima pogoršane odnose s Moskvom. Pašinijan tvrdi da je Rusija napustila Armeniju tokom rata 2020. godine, što je potaknulo strateški zaokret prema EU i drugim zapadnim partnerima. 'Prava Armenija'Pozadina sukoba između crkve i države je Pašinijanova doktrina "Prava Armenija". Prema premijeru, Armenija bi trebala ponovo usmjeriti nacionalni identitet na Republiku Armeniju, a ne na teritorije izvan svojih granica. Pašinijan je rekao da fokusiranje na istorijsku domovinu Armenaca, koja uključuje dijelove Turske i Azerbejdžana, samo stvara geopolitičku ranjivost i ostavlja prostor za rusko uplitanje. Predstojeći izboriSukob između crkve i države dolazi u osjetljivom trenutku za Armeniju, jer se zemlja približava parlamentarnim izborima u junu. Analitičar Giragosian upozorava da vlada "ide predaleko, prebrzo", potkopavajući pravne norme i povjerenje javnosti. "Ako se ovaj sukob nastavi i sljedeće godine, vlada će trpiti zbog pogoršanih odnosa s dijasporom i biće viđena kao nepotrebno osvetoljubiva", dodaje on. Kritičari vladinih postupaka kažu da hapšenja sveštenstva i istrage protiv crkve narušavaju ustavnu podjelu crkve i države. Još jedna osjetljiva tema je mirovni sporazum Armenije s Azerbejdžanom. Iako su predsjednici obje zemlje inicirali nacrt mirovnog sporazuma u augustu, puni ugovor još nije formalno potpisan niti ratifikovan. Premijer, međutim, ne odustaje od pritiska, nedavno potvrdivši da je naredio Nacionalnoj sigurnosnoj službi da cenzuriše crkvene službe tako što je sveštenicima naloženo da ne spominju ime Garegina II tokom liturgija. Pašinijan je branio svoje postupke, rekavši da kritikuje katolikosa kao obični vjernik koji poziva na reformu crkve, a ne kao premijer. Priredila Elvisa Tatlić

Dvadeset i dva vagona benzina stigla su u Armeniju iz Azerbejdžana preko Gruzije 19. decembra, što označava prvu poznatu komercijalnu trgovinu između dva dugogodišnja protivnika u posljednjih 30 godina – potez koji obje strane smatraju korakom ka miru. Premijer Armenije Nikol Pašinjan pozdravio je pošiljku, rekavši da je trgovina omogućena poboljšanom političkom klimom između dvije zemlje: "Trgovina se odvija između privatnih kompanija, ali, naravno, mir uspostavljen između Armenije i Azerbejdžana stvorio je političke uslove za ovu trgovinu", rekao je Pašinjan. Pošiljka je dogovorena prošlog mjeseca tokom razgovora između zamjenika premijera dvije zemlje Južnog Kavkaza, u okviru napora da se proširi ekonomska saradnja, prema riječima Hikmeta Hadžijeva, savjetnika za vanjsku politiku predsjednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva. Armenija je prošle godine uvezla oko 65 posto svog benzina iz Rusije, što čini diverzifikaciju snabdijevanja osjetljivim pitanjem u Jerevanu. Smanjenje zavisnosti od Rusije"Vjerujem da bi ovo moglo biti dobro za smanjenje zavisnosti Armenije, posebno od Rusije", rekla je Emily Babakanian Frazier, istraživačica u Centru za regionalne studije, think tanku sa sjedištem u Jerevanu, za RSE-ov azerbejdžanski servis, komentarišući nedavnu trgovinu. Međutim, upozorila je da se ovaj potez u Armeniji i dalje smatra krhkim. "Mislim da postoji mnogo straha da bi, ako se napetosti obnove, Azerbejdžan mogao prekinuti snabdijevanje i ostaviti Armeniju na cjedilu", rekla je ona. "Vidim to kao potencijal, ali možda više za srednji i dugoročni period nego za kratkoročni." Ministar ekonomije Armenije Gevorg Papojan opisao je transakciju kao komercijalnu: "Proces je krenuo – hajde da to zabilježimo umjesto rata. Rat je gubitak, trgovina je prosperitet", rekao je Papojan za RSE-ov armenski servis. Ranije ove godine, Azerbejdžan je ponovo otvorio svoju teritoriju za tranzit robe ka Armeniji, okončavši restrikcije koje su bile na snazi od 1997. Od oktobra, dvije pošiljke žitarica iz Kazahstana i Rusije prošle su kroz Azerbejdžan na putu ka Armeniji. Armenija i Azerbejdžan su u sukobu od kasnih 1980-ih zbog Nagorno-Karabaha, regije koja je međunarodno priznata kao dio Azerbejdžana, ali je dugo bila pod kontrolom etničkih armenskih separatista. I Azerbejdžan i njegov saveznik Turska zatvorili su svoje granice s Armenijom od početka sukoba. U septembru 2023. Azerbejdžan je ponovo preuzeo punu kontrolu nad Karabahom nakon vojne ofanzive. Ovog ljeta, lideri Armenije i Azerbejdžana dogovorili su veliki sporazum s ciljem okončanja decenijskog sukoba i potencijalnog otvaranja regionalne trgovine, iako ugovor još nije formalno potpisan niti ratifikovan. Priredila Elvisa Tatlić

Tanker za naftu "Mikati" nosivosti 58.000 tona plovio je vodama Indijskog okeana kada su stigle loše vesti iz dalekog Brisela: dodat je na listu sankcionisanih brodova ruske flote u senci. Priča o "Mikatiju", koji je prošao i kroz Lamanš, ilustruje snage i slabosti režima sankcija Evropske unije koji sada obuhvara oko 600 brodova. EU je stavila "Mikati" na listu u julu, posle slične odluke Velike Britanije u novembru prošle godine. Napravljen 2003. godine, njegova poodmakla starost ga čini tipičnim brodom flote u senci, ali i njegovo ponašanje pre nego što je stavljen pod sankcije. Sumnjivo ponašanjePrema podacima koje je za RSE dostavila kompanija Vinvard (Windward), za informacije o pomorstvu, brod "Mikati" je više puta promenio ime, prodat je anonimnom vlasniku i više puta je isključivao svoje AIS transpondere za lokaciju u periodu pre nego što je sankcionisan. Ovo poslednje Međunarodna pomorska organizacija (IMO) smatra opasnom praksom tokom plovidbe i dozvoljeno je samo pod posebnim okolnostima. "Mikati" je takođe promenio zastavu pod kojom je registrovan, prešavši na Sijera Leone. "Vlada Sijera Leonea je prepustila upravljanje svojim registrom brodova privatnoj kompaniji sa sedištem na Kipru", rekla je za RSE analitičarka Vindvarda Mišel Bokman (Michelle Bockmann), dodajući da je ta zemlja preferirana za registrovanje zastave za brodove u senci. Uzeti zajedno, ovi indikatori bili su dovoljni dokazi da se "Mikati" stavi na crnu listu. EU je 18. jula uvrstila "Mikati" u svoj 18. paket sankcija protiv Rusije. To je imalo trenutni efekat. Dva dana kasnije brod je stigao u vode kod Kočija, gde se nalazi jedna od najvećih indijskih rafinerija nafte. Međutim, nije istovario sav teret koji je preuzeo u ruskoj luci Murmansk na Barencovom moru mesec dana ranije. Nije jasno da li je došlo do problema ili je "Mikati" sledio unapred dogovorene planove. "Ponekad se brodovi sankcionišu dok su već u plovidbi, pa će neko morati da pozove kupca i pita da li dogovor još uvek važi", rekao je za RSE Bendžamin Hilgenstok (Benjamin Hilgenstock), viši ekonomista u kijevskom institutu KSE. "Možda će im biti rečeno 'moramo prvo da ovo rešimo, pa možda malo sačekajte' – ili 'uzećemo vašu naftu, ali samo ako nam je date za malo manje novca'", dodao je on. Samoanska vezaU svakom slučaju, nešto se dešavalo iza kulisa. "Mikati" je 25. jula promenio registrovanog vlasnika i komercijalnog menadžera, preselivši se iz Azerbejdžana u Samou, zemlju s oko 200.000 ljudi u južnom Pacifiku, koja nije poznata po prosperitetnoj pomorskoj industriji. Kompanija navedena na listi, Alga oušeanik venčers (Alga Oceanic Ventures), izgleda da nije prisutna na internetu. Njena adresa je poslovni kompleks La Sanalele, gde su među njenim susedima još jedan menadžer brodova Faleola neksus (Faleola Nexus Ltd), koji upravlja naftnim tankerom Orion, a koji je pod sankcijama Velike Britanije i Ukrajine zbog ilegalne trgovine ruskom sirovom naftom. Još jedan sused bila je tajvanska kompanija Pro-gejn grup korporejšn (Pro-Gain Group Corporation) koju su SAD sankcionisale 2018. u vezi s ilegalnim poslovanjem sa severnokorejskim ugljem i naftom. Posle iznenadne promene vlasništva "Mikatija" usledilo je novo putovanje, severno duž obale do Mangalora. Tamo je 3. avgusta signalizirao da je izvršen istovar. "Kašnjenje od 11 dana verovatno je bilo povezano sa sankcijama i potrebom za novim osiguranjem", rekla je Bokman. "To je zaista dobar primer kako sankcije EU mogu da poremete. Ali one imaju vrlo malo snage." Zaista, uprkos sankcijama, "Mikati" je istovario svoju naftu i ostao u upotrebi. Sankcionisani brodovi ne mogu da posećuju luke EU ili da dobiju zapadno osiguranje i imaju problema s pronalaženjem profesionalne posade. Ipak, zadržavaju "pravo neškodljivog prolaza" kroz međunarodne vode. Oktobarska studija kompanije kpler, koja se bavi analizom trgovine, ustanovila je da je "Rusija održala svoj izvoz sirove nafte uprkos logističkim izazovima koje predstavlja nedavna eskalacija sankcija usmerenih na tonažu flote u senci". Sankcije EU naspram sankcija SADSankcije koje je uvela Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD smatrane su znatno efikasnijim nego sankcije EU. "Ovaj skup podataka pokazuje da Indija nema problema s prihvatanjem brodova pod sankcijama Evrope i Velike Britanije, ali ne želi da prihvate brodove pod sankcijama OFAC-a. I to verovatno pokazuje da je Indija nešto nevoljnija da se nađe u mogućnosti sekundarnih sankcija SAD", rekao je za RSE analitičar kplera Panagiotis Krontiras. Podaci kplera prikazuju smanjenje produktivnosti, merene padom u pređenim kilometrima i tonama prevezenog tereta, za brodove u svakom od ta dva režima sankcija. Za SAD je zabeležen prosečan pad od 70 odsto, a za EU od 30 odsto. Izaslanik EU za sankcije Dejvid O’Salivan (David O'Sullivan) rekao je za RSE da su sankcije uvek malo porozne i da je uvek moguće pronaći "primere broda koji je ipak nastavio" da plovi. On je, međutim, dodao da "naši podaci pokazuju da kada je brod sankcionisan, njegova sposobnost da prevozi rusku naftu opada za oko 73 odsto". Štaviše, dok O’Salivan procenjuje da je EU sada sankcionisala dve trećine ruske flote u senci, OFAC je dostigao oko 40 odsto, pokazuju podaci kplera. Dok je EU više puta dodavala nove brodove ove godine, OFAC nije dodao nijedan od januara. Ministarstvo finansija SAD nije odgovorilo na upit za komentar. U svakom slučaju, iako je "Mikati" nastavio da plovi, nije bio veoma produktivan. Podaci Vinvarda pokazuju da je posle istovarivanja u Mangaloru, brod prošao kroz Suecki kanal i usidrio se u Port Saidu nedelju dana u avgustu, kada je preuzeo naftu u prenosu s broda na brod (STS) s drugog tankera sa crne liste "Nokturnisa" (Nocturnis). Takvi prenosi nisu ilegalni, ali su česti prilikom izbegavanja sankcija. 'Zadržavanje' kod KineMikati je dopremio naftu u Ningbo u Kini, stigavši 29. septembra, ali je nije istovario do 15. oktobra. Ponovo razlog kašnjenja nije jasan. Bokman je napomenula da je "nastavio da se zadržava oko lučke oblasti tokom dužeg vremenskog perioda", što je deo obrasca "veoma neekonomičnog ponašanja". Ponovo, to je tipično za brodove pod sankcijama. "Kada ste sankcionisani, imate dva izbora: ili idite Rusija-Indija ili Rusija-Kina. I zato dolazi do ovog ogromnog pada produktivnosti", rekao je analitičar kplera Krontiras. Nesankcionisani brod bi pokušao da pokupi novi teret negde umesto da prazan putuje kući, što se opisuje terminom "balastna plovidba". "Ali sada nemaju tu opciju... moraju da se vrate u Rusiju, pokupe drugi teret, i to je veoma duga balastna plovidba", rekao je Krontiras. "Mikati" je upravo to uradio. Podaci Vindvarda takođe pokazuju da je ponovo isključio svoje transpondere između 10. i 12. decembra, blizu glavne ruske baltičke izvozne luke za sirovu naftu, Uts-Luga. A 18. decembra išao je jugozapadno kroz Lamanš. "Odredište verovatno Indija ili Kina, ili čak STS. Nema naznaka", primetila je Bokman.