Američki senator Tom Tilis (Thom Tillis), kopredsedavajući NATO posmatračke grupe u Senatu, koji sebe opisuje kao republikanca iz Severne Karoline koji direktno govori, ima poruku za one koji sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku posmatraju kao izolovane događaje: oni to nisu. U eri promenljivih globalnih saveza, Tilis tvrdi da se svet suočava s oživljenom "Osovinom zla" koju predvode Rusija i Iran – partnerstvom za koje veruje da je daleko prevazišlo brak iz interesa i preraslo u dubok, strateški vojni savez. U intervjuu za RSE 29. aprila, Tilis, jedan od retkih internih kritičara u Republikanskoj partiji, govorio je o visokim ulozima trenutnog geopolitičkog pejzaža, "neprihvatljivoj" perspektivi zamrznutog sukoba u Ukrajini i zašto veruje da je Vladimir Putin lično odgovoran za stradanja Amerikanaca. RSE: Vidimo promene u globalnom pejzažu koja se čini da je koordinisanija nego ikad pre. Pažljivo ste pratili Rusiju i Iran i kako targetiraju SAD i njihove saveznike. Pitanje je, da li je ovo partnerstvo pravi savez ili je to taktički aranžman koji bi mogao da se raspadne? Tom Tilis: Pravi savez naspram taktičkog aranžmana – dajte mi malo više od toga. RSE: Ponekad se opisuje kao praktičan brak između Rusije i Irana. Tilis: A ne, mislim da je mnogo dublje od toga. I mislim da je postalo veoma jasno kada vidite materijalnu podršku koju je Iran pružio Rusiji u Ukrajini – prvo kroz svoju tehnologiju dronova, a sada obrnuto, Rusija pruža informacije o tome kako mogu da gađaju američka sredstva i sredstva naših partnera u regionu. Mislim da je to apsolutno strateški savez i zapravo deo stare Osovine zla. Verujem da je Kina – iz nekog razloga, zaboravili smo činjenicu da Kina ima oko dva miliona Ujgura u logorima za prinudni rad – tako da je osa zla još uvek živa i zdrava. I verujem da je u nekim aspektima čak i pogoršana u smislu ubijanja na bojnom polju i ubijanja američkih vojnika korišćenjem tehnologije koju je napravio Iran, a zatim je optimizovao uz pomoć Rusije. RSE: Šta je najopasnija stvar koja se ovde razmenjuje – obaveštajne službe, tehnologija ili nuklearna ambicija? Tilis: Znate, mislim da je nuklearna ambicija nešto što moramo pažljivo da ispitamo. Sada znamo da su njihovi lansirni kapaciteti daleko veći nego što su sugerisali. Znamo da su doslovno sada, na osnovu najnovijih obaveštajnih procena, mesecima, ako ne i nedeljama, udaljeni od toga da budu u stanju da obogate uranijum do tačke gde je na nivou oružja. Dakle, zalihe uranijuma na nivou za oružje i kapaciteti interkontinentalnih balističkih raketa su upravo razlog zašto je predsednik Tramp (Donald Trump) morao da uradi ono što je uradio u Iranu. I Rusija ne bi ništa više volela nego da ima zemlju s nuklearnim kapacitetima na Bliskom istoku kako bi destabilizovala region – i mislim, donekle, i Kina – jer shvataju da se sada SAD vide kao destabilizujuća sila na Bliskom istoku. I u trenutku kada Iran bude imao takve kapacitete, destabilizovao bi taj region na nivoima koje nikada ranije nismo videli. RSE: Ako Rusija snabdeva Iran obaveštajnim podacima protiv nas, da li je Vladimir Putin praktično ušao u rat na Bliskom istoku? Tilis: Mislim da jeste. Ali, moj Bože – Rusija – zato sam malo zabrinut zbog stava administracije. Reći ću vam jednu stvar, nadam se da je juče, s govorom (britanskog) kralja pred Kongresom, ukrajinski narod video ovacije svakog člana koji je bio u sali (Kongresa) kada je kralj govorio o podršci Ukrajini. I zato imam osećaj da Putin pokušava da učini sve što može da ima i jedno i drugo – da se pretvara da može biti prijatelj ili koegzistirati sa Sjedinjenim Državama, kada mu je zapravo to najdalje od svega na pameti. On želi da iskoreni svaki uticaj SAD iz Evrope i s Bliskog istoka. I trenutno, barem uspeva na Bliskom istoku kroz svoju podršku – materijalnu podršku – Iranu. Ali taj čovek je odgovoran. Rekao sam nešto za što mislim da je iznenadilo nekoliko ljudi: da je u nekim aspektima on kao (Kasim) Sulejmani. On je odgovoran za smrt Amerikanaca. Samo je broj to što pravi razliku. Sulejmani je bio poznat po optužbama da je odgovoran za stotine smrti američkih vojnika. Nema sumnje da je krv američkih vojnika na rukama Vladimira Putina – preko njegovih proksija, preko njegovu saradnju s Iranom i preko njegove saradnje s plaćenicima. I zato mislim da moramo da priznamo Putina onakvim kakav jeste. On je ostatak starih dana komunizma i čak ne predstavlja većinu ruskog naroda, ali njima vlada gvozdenom pesnicom. I učiniće sve što može da smanji ulogu i uticaj SAD i pokušati da iskoreni demokratiju. On je očigledno antidemokratski, prokomunistički, prototalitaran. RSE: Mislili ste na kralja Čarlsa juče. Taj govor je zapravo odjeknuo i u istočnoj Evropi, gde neki mogu uvideti da ne gledaju dva odvojena sukoba već jedan potencijalni globalni rat koji se odvija na više frontova. Da li se slažete s tom procenom? Tilis: Mislim da da. Mislim, svet je sada mali i zato moramo da shvatimo da naši protivnici ne razmišljaju samo o zemljama preko svoje granice – gledaju daleko dalje od toga. Ovo je borba između demokratskog i totalitarnog sveta. Oduvek je bila i verovatno će uvek biti. Ali morate sagledate taj mozaik. Moramo čak ići dalje od Irana. Pogledajte aktivnosti Rusije u Africi, posebno na severu Afrike. Pogledajte šta rade u Ukrajini. Pogledajte hibridni rat koji trenutno vode u Moldaviji i na Balkanu, širom istočne Evrope. Mislim, oni sada vode rat, a mi možda radimo na tome da ga obuzdamo – ali bismo mogli da okončamo taj rat. Nema šanse da Vladimir Putin pobedi ako se fokusiramo na Ukrajinu. Dozvoljavanje da tamo pobedi samo mu daje uporište za podsticanje mržnje i antidemokratskih principa širom istočne Evrope i Afrike – a to je svetski rat koji želi da vodi i dobije. RSE: Samo da razumemo vašu širu perspektivu – da li najveća ranjivost Zapada nije njegova vojna snaga, već kraći raspon pažnje? Tilis: Da – govorite o održavanju napora u Iranu ili Ukrajini? RSE: O oba. Tilis: Mislim da jeste. Volim Ameriku, očigledno, ali američkom narodu može vrlo brzo da se omete pažnja ili da krene dalje. Ratovi su veoma teške stvari. Rizikujemo da nešto privuče pažnju svih na neko vreme, a zatim postane nešto preko čega žele da pređu. Ali ne možete preći preko nuklearne pretnje iz Irana. Ne možete preći preko razarajućeg uticaja gubitka u Ukrajini. Morate da nastavite da se vraćate svojim biračima i podsećate ih da je to pretnja Sjedinjenim Državama. To nije neka daleka zemlja koja nas se ne tiče – to će imati dubok efekat. Ako Iran postane nuklearna sila, to će imati dubok efekat. Ako Rusija bude nagrađena pobedom nad Ukrajinom, to će imati dubok efekat. Ovo je drugačija vrsta svetskog rata, ali je to onaj koji se vodi između, mislim, dobrih i loših momaka – i američki narod treba stalno podsećati na to. RSE: SAD i njihovi saveznici su se u velikoj meri oslanjali na sankcije protiv zemalja poput Irana i Rusije, posebno kada deluju zajedno. S obzirom na njihovu sve veću sposobnost da se prilagode i zaobiđu ograničenja, da li sankcije generalno gube svoju efikasnost kao političko sredstvo? Tilis: Da. Mislim da gube. A naša izreka je da smo najbolji kada su naše sankcije koordinisane. I da budem iskren sa vama, frustriran sam što Evropa pomalo zaostaje. Ako se sećate, čak i sa sankcijama protiv Irana, imali smo različite zemlje koje su naši partneri i saveznici – neke u NATO-u – koje su tamo imale poslovne interese, što im je veoma otežavalo da uvode koordinisani režim sankcija. Ali tako bismo mogli da dobijemo mnoge od ovih ratova, samo kada bismo naterali ljude da shvate dugoročnu cenu dozvoljavanja Iranu da ne bude odgovoran. Dugoročna cena dozvoljavanja Rusiji da radi ono što radi je daleko veća od bilo kakvih kratkoročnih troškova koje mogu da se pretrpe zbog sankcija. Moramo početi da gledamo sveobuhvatnije. Iskreno, da je Evropa bila spremnija da primeni koordinisane sankcije, posebno protiv Irana, onda bismo možda izbegli ovaj sukob. Ali ljudi ne smeju da zaborave: kada smo pokušavali da dovedemo Iran za pregovarački sto koristeći ekonomske sankcije, bilo je zemalja koje su oklevale. Dakle, marginalizovale su efekat koji sankcije mogu imati. Nadamo se da možemo doći do tačke u kojoj ćemo svi razumeti da koordinisane sankcije mogu skratiti vreme da se dođe do nečeg dobrog. Moramo prestati da gledamo samo na šestomesečne ili jednogodišnje ekonomske posledice. Mislim da je to donekle ono što predsednik sada radi. On razume da rat nije popularan u SAD i da su ljudi zabrinuti zbog nekih ekonomskih posledica, ali mislim da je u pravu što gleda u širu sliku i što je spreman da istrpi kritike i nastavlja da iznosi argumente američkom narodu. Takođe mislim da moramo bolje da objasnimo kuda tačno idemo odavde u Iranu ako želimo da američki narod više podrži, i verujem da sada imamo posao da obavimo, u smislu javnog mnjenja. RSE: Snaga Zapada takođe leži u jedinstvu među njegovim saveznicima, nešto u šta ste lično uložili značajan trud. Video sam vas u Minhenu početkom ove godine – pre Haga, tokom samita NATO-a – kako se angažujete sa saveznicima i radite na izgradnji konsenzusa. U to vreme, Iran nije bio deo diskusije. Sada se, međutim, Iran pojavio. Ako je NATO već naa testu po pitanju Rusije, da li uključivanje Irana podiže ulog na potpuno novi nivo? Tilis: O, mislim da podiže. I mislim da morate posmatrati Iran onakvim kakav jeste. On je partner u ratu u Ukrajini. Mislim, on se odlučio na isti način kao i Severna Koreja. Mislim, Bože moj, imamo hiljade ljudi iz Severne Koreje sada u Rusiji koji proizvode dronove koji će na kraju biti deo arsenala u Severnoj Koreji. Postoji nekoliko zemalja koje rade zajedno kako bi porazile Ukrajinu i Iran je jedna od prvih među njima. I mislim da ljudi to moraju da shvate, i moramo tome da se suprotstavimo, i moramo tome da se suprotstavimo s našim partnerima i saveznicima, ne jednostrano, ne sami, jer svi imamo zajedničke interese, međusobne interese, da ih porazimo. RSE: Da li je Putin shvatio da ne mora da pobedi Zapad – samo da ga nadživi? Tilis: Da ga nadživi. Mislim da žele da pokušaju da nas nadžive. Zaista želim. I verujem da, znate, moramo da se vratimo – ovo je veoma, veoma važno. Sećam se Obame (bivši predsednik SAD Barack Obama) kada je na slučajno uključenom mikrofonu čuveno rekao Vladimiru Putinu: "Mogu biti fleksibilniji posle izbora". Dakle, imali smo demokratskog i republikanskog predsednika u poslednjih 20 godina koji su se prilagođavali čoveku čiji je krajnji cilj da svaka druga zemlja bude potčinjena njemu. Svi bi trebalo da ga gledamo kroz tu prizmu, a ako to ne učinimo, radimo to na sopstvenu štetu. RSE: Da li bi ovo sve veće partnerstvo moglo da rastegne zapadnu odbranu? Da li je to nešto kritično? Tilis: Pa, mislim da može. Mislim, činjenica da smo u Iranu i da smo koristili zalihe pokazuje da čak i najmoćnija država na Zemlji ima svoje granice, i zato moramo biti veoma selektivni u tome gde trošimo svoje resurse, gde pozicioniramo sva naša sredstva, uključujući muškarce i žene u uniformama, jer su svi ti resursi ograničeni. I moramo biti svesni toga u svetu gde mi, Sjedinjene Države – i mislim da sam ovo rekao u Minhenu – zaista moramo biti svuda, sve vreme. Pitanje je: na kom nivou i u kojoj meri moramo očekivati više od naših partnera kako bismo mogli imati taj uticaj i kako se ne bismo izložili ni na jednom poprištu ili u bilo kom području sukoba. RSE: Sa saveznicima koji jačaju svoju odbranu, taj stari argument o "besplatnoj vožnji" je sada mrtav? Tilis: Zato sam rekao – znam da je neprijatno – uvek koristim analogiju svoje porodice. Odrastao sam u porodici sa šestoro dece. NATO me podseća na veliku porodicu gde se ne slažemo svi. Uđete u svađe, neko se naljuti i ne dođe na Božić ili šta god. To je prirodni deo porodice, ali na kraju krajeva, moramo braniti tu porodicu. Mislim, to je, za mene, zaštitni zid od totalitarizma. I ako mislimo da možemo sami – ko god misli da možemo sami je naivan, ne razume moć našeg saveza. Ne razumeju koliko je to preteće za naše protivnike. Vladimir Putin, mislim, on možda transakcijski sarađuje s Iranom i Severnom Korejom i ide na Ukrajinu, ali oni nemaju saveznike onako kako mi to shvatamo. Nemaju mogućnost da dolete do Kabula i izvrše jedan od najneobičnijih logističkih podviga u modernoj istoriji s evakuacijom iz Avganistana. Dakle, bez obzira na to šta kažete o povlačenju iz Avganistana, znam da naši saveznici gledaju na taj koordinisani napor misleći da nema nikakve šanse na svetu da bi oni mogli to da urade, a to je nešto što dolazi samo iz 75-godišnjeg saveza i dobrih radnih odnosa sa drugim slobodoljubivim nacijama. I moramo da to dograđujemo, jer to nije nešto što Kina može da iskopira. Kao našu intelektualnu svojinu i da naprave F-35 koji izgleda kao naš, a Rusija može da ukrade tehnologiju i da se pretvara da nam je ravnopravna u pogledu kinetičkih kapaciteta, ali zna da ne bi mogla da održi ratne napore onako kako to mogu Sjedinjene Države, naši partneri i saveznici, na osnovu odnosa koje imamo i sve stručnosti koja ide uz to. Ali naši saveznici u NATO-u moraju da investiraju. Razlog zašto se slažem s predsednikom je taj što su dozvolili da se dve hiljade milijardi dolara ne potroši u poslednje 24 godine. To je moglo da modernizuje naše sisteme. Moglo je da ojača industrijsku bazu. Ne bismo govorili o obnovi industrijske baze da su te zemlje NATO-a jednostavno potrošile ono što su se sve složile da će potrošiti na našu međusobnu odbranu. I zato je predsednik frustriran. On je stvorio tenzije unutar porodice, ali činjenica je da je članovima porodice trebalo reći da je njihovo ponašanje neprihvatljivo i zato smo ovde. A najbolji način da se vratimo na jednu veliku srećnu Božićnu zabavu jeste da oni pošteno plate svoj deo i da u budućnosti rade ono što nisu radili skoro 50 godina. Sviđa mi se ta analogija. RSE: Godinama ste od samog početka podržavali suverenitet Ukrajine. Ako se sukob zamrzne sutra, da li to predstavlja pobedu za Zapad ili je to samo poluvreme? Tilis: Ako se zamrzne, to je nerešeno. U stvari, u mnogim aspektima, mislim da je to poraz. Ne, da budem iskren, ne mislim da je to nerešeno. Mislim da ako se zamrzne, to je poraz, jer je Zapad u suštini nagradio ponašanje lažova – nekoga ko je započeo, Vladimira Putina, rekavši da će to biti vojne vežbe, a zatim specijalna vojna operacija. Tu navodnu veliku silu je zaustavila zemlja koja je delovala s minimalnim sredstvima. Sada je senka supersile. Jedini razlog zašto ih shvatamo ozbiljno je što imaju nuklearni arsenal. Nemaju konvencionalne kapacitete kojima bi se mogli meriti, čak ni naspram Ukrajine. Možete li zamisliti kako bi izgledao sukob sa Sjedinjenim Državama? Dakle, dozvoliti pobedu drugorazrednoj zemlji koja je ilegalno napala suverenu naciju ili dozvoliti nerešeno, za mene je poraz za Zapad. On (Putin) mora da izgubi. On mora veoma jasno da izgubi, a zatim da se vrati i objasni ruskom narodu zašto je dozvolio da stotine hiljada njegovih ljudi umre u nečemu što nikada nije trebalo da pokrene. On mora da se vrati i da odgovara ruskom narodu za razorne ekonomske posledice koje sada proživljava. On mora da se vrati i da odgovora za desetine hiljada dece koja su oteta i premeštena u Rusiju. Ne možete to da nagradite. To ne može biti nerešeno. Nerešeno je njegova pobeda. RSE: Da se vratimo na Iran, predsednik Tramp je sugerisao da druge zemlje treba da intervenišu i doprinesu u pogledu bezbednosti u Ormuskom moreuzu. Ako se SAD povuku, mislite li da saveznici – Evropljani, bliskoistočni saveznici – mogu to sami da urade? Tilis: Pa, mislim da bi bila užasna greška ako bi se SAD povukle. Takođe mislim da je greška da samo SAD kažu da mi smo izazvali ovu blokadu, sada svi vi to popravite. Mislim da Sjedinjene Države moraju da igraju veoma važnu ulogu u koordinaciji. Verujem, a ako odete na Tajvan, u Koreju, Japan, brojne druge zemlje koje se oslanjaju na Ormuski moreuz za energente i druge proizvode, da bi sve one mogle da igraju ulogu u stabilizaciji Ormuskog moreuza, i verovatno bi trebalo da imamo prisustvo tamo kako bismo učinili veoma malo verovatnim da Iran ikada može da ga arbitrarno zatvori. Mislim, trebalo bi da postoji stalno prisustvo tamo, ali ne mislim da je dovoljno reći: "Hej, 'ajde svi vi da to popravite." Verujem da Sjedinjene Države moraju da igraju lidersku ulogu, da dovedu prave partnere. To može uključivati neke iz Evrope, ali mislim i iz oblasti Indo-Pacifika, kako bismo to mogli vremenom da održavamo. RSE: Takođe sam se nadao da biste mogli da pomognete našoj publici da razume rok 1. maj. Ako rok za ratna ovlašćenja prođe, da li to čini ovaj rat nelegalnim 2. maja, ili šta se dešava sledeće? Tilis: Pa, Rezolucija o ratnim ovlašćenjima zahteva da administracija do 60. dana, što verujem da će biti u petak, podnese izveštaj o statusu rata i da zatraži barem produženje u skladu s Rezolucijom o ratnim ovlašćenjima kako bi nastavila svoje trenutne aktivnosti. I potrebni su nam detalji od administracije. Mislim da bi administracija dobro postupila kada bi jasno rekla da zna da nam je potrebno da budemo tamo još 30 dana. I postoje ljudi poput mene i drugih koji govore o ovlašćenju za upotrebu vojne sile, što bih želeo da uradim, kako bih mulama i onima koji trenutno vode Iran jasno stavio do znanja da smo u tome dugoročno. Moramo uspeti. Ovo je još jedan primer, sličan Ukrajini – nerešeno je neprihvatljivo. Izgubili smo živote u ovom sukobu tokom poslednjih 60 dana. Iran se nalazi na jednoj od najranjivijih tačaka u 47 godina koliko je ovaj režim na vlasti. Mislim da bi bio užasan gubitak ako ne bismo težili veoma jasnoj pobedi tako da Iran nema nuklearno oružje i ako ne bismo uložili trud, vreme i resurse da to ostvarimo. Bila bi to greška. I mislim da bi na kraju krajeva, iako je rat sada nepopularan, ako anketirate ljude, mislim da bi još manje popularno bilo odustati od njega i ostaviti Iran da nastavi svoje zlonamerne aktivnosti i dozvoliti mu da se pojavi kao nuklearna sila. Moramo biti tamo. Moramo pobediti. Mislim da bi dugoročno trebalo da razgovaramo o partnerima i saveznicima koji će to podržati i da osmislimo širu strategiju za mir na Bliskom istoku. To je i dalje veoma opasno mesto, a trenutno je mnogo opasnije nego što je bilo pre 59 dana. RSE: Na kraju, kada pogledate Bliski istok i ukrajinsko ratište, kako izgleda pobednička zapadna strategija protiv ove osovine koja nastaje? Tilis: Ako želite pobedničku zapadnu strategiju, mislim da je to težnja trajnom sporazumu s Iranom koji ratifikuje Kongres. To je težnja trajnom sporazumu u Ukrajini koji ratifikuje Kongres. Drugim rečima, moramo okončati ovaj ciklus predsednika poput Obame koje pristaju na JCPOA (Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, sporazum koji su 2015. potpisali Iran, SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija i Nemačka, osmišljen da osigura mirnodopski iranski nuklearni program). Slažem se da je to bio loš sporazum. Kritikovao sam ga od trenutka kada je objavljen i jedan od razloga zašto je bio loš je taj što administracija nije obavila posao da dobije podršku Kongresa za njegovu ratifikaciju. Zato se nadam da će se Trampova administracija ponovo pojaviti kao jedan od lidera i pristalica Ukrajine i da će postići trajni sporazum s Iranom koji će se podići na nivo ugovora koji Kongres mora ratifikovati kako bismo ga vremenom mogli sprovoditi i ne bismo nužno bili u opasnosti od prioriteta sledeće administracije.

Dok je pažnja SAD i sveta podeljena na više geopolitičkih žarišta, u Predstavničkom domu američkog Kongresa je napredovao predlog zakona usmeren na bezbednost severoistočnog krila NATO-a, odnosno baltičkih država. Prošle nedelje, Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma glasao je sa 41 prema tri za usvajanje Zakona o proceni bezbednosti Baltika, čiji je glavni predlagač kongresmen Vesli Bel (Wesley Bell), demokrata iz Misurija. Dvostranački predlog je osmišljen kako bi osigurao da SAD imaju jasno razumevanje "novih vojnih, sajber, hibridnih i političkih pretnji" s kojima se suočavaju Estonija, Letonija i Litvanija, i da ojača kolektivnu odbranu NATO-a u napetim vremenima. U intervjuu za RSE 28. aprila, Bel je govorio o ulozi istočnog krila NATO-a u obuzdavanju ambicija ruskog predsednika Vladimira Putina, kako rat u Ukrajini oblikuje dugoročnu bezbednost regiona, implikacijama saradnje Rusije i Irana i zašto veruje da SAD moraju da stoje uz svoje saveznike. RSE: U praktičnom smislu, kako vaš zakon o bezbednosti Baltika menja bezbednosnu računicu za one koji žive na istočnoj ivici NATO-a i koji sa sve većom zabrinutošću posmatraju linije fronta u Ukrajini? Vesli Bel: Sa stanovišta šire slike, važno je da stojimo uz naše saveznike koji stoje uz nas, i važno je da budemo pouzdani partneri našim pouzdanim partnerima. Ovaj predlog zakona zahteva od našeg Stejt departmenta, u koordinaciji s Ministarstvom odbrane, da dostavi sveobuhvatni izveštaj Kongresu u roku od 180 dana. Taj izveštaj će proceniti vojne, sajber, hibridne i političke pretnje s kojima se suočava baltički region. Izveštaj ima za cilj da identifikuje akcije za jačanje odbrambene saradnje SAD i Baltika, koja je toliko važna – ne samo za naše baltičke prijatelje, već i za našu nacionalnu bezbednost. To su oblasti u kojima moramo da pojačamo (angažovanje). RSE: Zakoni često prate promenu u okruženju pretnji. Koji su specifični znaci upozorenja ili obaveštajni trendovi učinili Zakon o proceni bezbednosti Baltika hitnim prioritetom za vas upravo sada? Bel: Ne znam da li se toliko radi o znacima upozorenja koliko o potrebi da se osigura da prepoznamo zašto smo bili u stanju da izbegnemo šire sukobe poslednjih 80 godina. NATO je veliki deo toga. Naši saveznici i partneri u NATO-u, uključujući i one u baltičkom regionu, ključni su ne samo za našu nacionalnu bezbednost, već i za međunarodnu bezbednost. Važno je da se oslonimo na naše saveze, da stojimo uz naše saveznike i da pokažemo koliko su ti odnosi važni, jer su naši postupci zaista važni. RSE: Glasanje na odboru sa 41-3 je redak primer dvostranačkog jedinstva u današnjem Vašingtonu. Šta ovaj prevlađujući konsenzus signalizira Kremlju o posvećenosti SAD regionu? Bel: Važno je da kada pogledamo naše zajedničke protivnike – Putina u Rusiji – i sukob koji vidimo u Ukrajini, bude jasno da je Ukrajina na prvoj liniji fronta Putinovih širih ciljeva. Ako pogledate mapu, baltički region – Estonija, Letonija i Litvanija – ključan je za našu odbranu, naš otpor i naše napore da osujetimo njegove namere. Zato je važno da stojimo uz naše saveznike koji stoje uz nas i da nastavimo da budemo pouzdani partneri kakvi treba da budemo. Kako idemo napred, moramo poslati jasnu poruku, ne samo našim saveznicima već i našim protivnicima, da je, suočeni sa zajedničkim izazovima, neophodno da stojimo uz naše partnere. RSE: Ljudi u tom delu sveta se dugo suočavaju sa sajber napadima, prekidima GPS signala i dezinformacijama. Kako ovaj predlog zakon osnažuje SAD da prevaziđu pružanje tradicionalne vojne pomoći i zapravo se suprotstave tim sofisticiranim hibridnim pretnjama? Bel: To je upravo ono što ovaj zakon želi da reši. Moramo prepoznati da izazovi nisu ograničeni samo na tradicionalno bojno polje. Kada razmišljamo o sajber pretnjama, hibridnim pretnjama i nevojnim taktikama poput propagande i drugih metoda koje koriste zemlje poput Rusije, pa čak i Kine, moramo da investiramo u našu infrastrukturu i da je diversifikujemo kako bismo bili sigurni da ćemo odgovoriti na ove raznovrsne izazove. Važno je da razumemo jedinstvene pretnje koje naši protivnici primenjuju, bilo u sajber prostoru, kroz hibridne taktike ili kroz nevojne političke napore poput dezinformacija. Moramo se suočiti s tim pretnjama ozbiljno i jasno, s jasnim pogledom na ono s čime se suočavamo, kako bismo bili potpuno spremni. Mnogi izazovi s kojima se suočavamo protežu se daleko izvan tradicionalnog bojnog polja i moramo biti spremni za sve njih. RSE: U tom smislu, niste se fokusirali samo na Rusiju u ovom predlogu zakona; pomenuli ste Kinu, Iran, Severnu Koreju i Belorusiju. Da li vidimo neku vrstu koordinisanog bloka ili preklapanja pretnji sa zajedničkim interesima tih aktera? Bel: Vidimo određeni nivo saradnje među tim zlonamernim akterima i moramo biti spremni da se suočimo s tim izazovima, tato što je to upravo ono što naši protivnici rade. Putin je bio veoma jasan u vezi sa svojim ciljevima i moramo da stanemo uz demokratije. Imao sam priliku da se sastanem s mnogim našim saveznicima širom sveta otkako sam ušao u Kongres i mislim da je važno da svi razumemo pretnje s kojima se suočavamo i da im se zajedno suprotstavimo. RSE: Posebno kada je reč o Rusiji i Iranu, koliko njihova saradnja, ne samo u istočnoj Evropi već i na Bliskom istoku, menja stratešku sliku za NATO i transatlantsko jedinstvo? Bel: To naglašava potrebu da se ti odnosi još više ojačaju. Iran je, znamo, loš akter i vodeći sponzor terorizma, ne samo na Bliskom istoku već i širom sveta. Takođe znamo da Rusija sarađuje s Iranom. Ne smemo se zavaravati da ove pretnje posmatramo izolovano. Mnogi naši protivnici koordiniraju i sarađuju. Zato je još važnije da pojačamo naša partnerstva i stanemo uz naše saveznike, jer niko to ne može sam. RSE: Vraćajući se na Ukrajinu: Ako Rusija ne bude zaustavljena tamo, koliko ozbiljno treba da shvatimo rizik od širenja tog sukoba dalje na zapad? Bel: Jedna od ključnih pouka koju sam izvukao iz sastanaka sa svetskim liderima i službe u oružanim snagama jeste da je demokratija teška. Kada imamo saveznike s funkcionalnim demokratijama, moramo ih potpuno zaštititi. Zato mi je bilo toliko važno da predložim ovaj zakon. Baltičke države – Estonija, Letonija i Litvanija - naši su saveznici i suštinski je važno da stojimo uz njih. Znamo koji su Putinovi ciljevi i moramo se braniti od njih svim sredstvima koja su nam dostupna. RSE: Da li u Vašingtonu postoji jasno razumevanje da će ishod u Ukrajini oblikovati dugoročnu bezbednost u celom regionu? Bel: Da, mislim da ogromna većina članova Kongresa s obe strane razume koliko je važna odbrana Ukrajine – kao i baltičkih država – zbog čega je ovaj zakon usvojen tako velikom većinom. RSE: Ljudi koji žive blizu ruskih granica već su ranije čuli obećavajuće izjave sa Zapada. Koja je vaša poruka večeras o posvećenosti i istrajnosti Amerike u ovom regionu? Bel: Kao Amerikanci, razumemo da imamo ključnu ulogu širom sveta, ali takođe prepoznajemo da ne možemo i ne treba da budemo sami. Važno je da stojimo uz naše partnere i saveznike. Onima koji žive u tim regionima i širom sveta, želim da znaju da imaju pouzdanog partnera u Sjedinjenim Državama. Svesni smo koliko su važne naše zajedničke vrednosti i da moramo da stojimo zajedno. O tome se radi u ovom zakonu. Intervju je priređen radi dužine i jasnoće.

Rusija je saopštila da će ovogodišnja parada na Dan pobede na Crvenom trgu u Moskvi biti smanjena zbog bezbednosnih razloga. Godišnjim spektaklom se obeležava sovjetska uloga u porazu nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, ali ove godine, 9. maja, u paradi neće biti kolone vojnih vozila. Ova odluka usledila je nakon talasa ukrajinskih napada dronovima na Rusiju, dok traje rat izazvan invazijom Moskve na Ukrajinu.

Stotine maskiranih ruskih vojnika tokom vikenda izašle su iz grada Kidal na severu Malija, ostavljajući za sobom ogromne zalihe oružja, opreme i oboreni helikopter – a da se ne pominju velika pitanja o budućnosti plaćeničke grupe ruskog Ministarstva odbrane poznate kao Afrički korpus. Rusi su otišli iz Kidala usred munjevite ofanzive džihadističke milicije i etničkih tuareških secesionista, koji su se i ranije sukobljavali s ruskim snagama. Vlada Malija saopštila je da su napadi, koji su se dogodili i u glavnom gradu Bamaku i drugim gradovima, pokušaj puča. Povlačenje je usledilo skoro 30 meseci pošto su ruski plaćenici organizovali slavljeničko fotografisanje, uz isticanje svoje zastavu nakon što su se borili uz vladine snage kako bi zauzeli grad, poznat kao uporište tuareških pobunjenika. Nije jasno da li je povlačenje preteča potpunog povlačenja Afričkog korpusa iz Malija; ruski vojni zvaničnici sugerisali su da nije. Ono što jeste jasno, rekli su stručnjaci, jeste da je ruska operacija u haosu. "Rusi su bili tamo da poboljšaju bezbednosnu situaciju. Mislim, tvrdili su da ostvaruju ciljeve i sada odlaze na veoma ponižavajući način", rekao je Ulf Lesing (Laessing), analitičar iz Malija u Fondaciji Konrad Adenauer, berlinskom tink-tenku. "Ako vidite šta ostavljaju za sobom, poput čitavih stanica dronova", rekao je Lesing u intervjuu iz Kaira. "Mislim, Afrički korpus, Rusija se pretvarala da radi mnogo stvari, ali na kraju nisu uspeli." "To je najkonsekventniji poraz na bojnom polju koji je pretrpeo ruski afrički projekat", rekla je Justina Gudzovska (Justyna Gudzowska), izvršna direktorka organizacije Sentri (The Sentry), istraživačke organizacije sa sedištem u Vašingtonu. "To je veliki reputacioni i politički udarac." "Situacija u Maliju ostaje izazovna", naveo je Afrički korpus u svom saopštenju. Naslednik VagneraAfrički korpus je osnovalo Ministarstvo odbrane posle ukidanja Vagner grupe, najpoznatije i najozloglašenije ruske privatne vojne kompanije. Pod svojim osnivačem Jevgenijem Prigožinom, Vagner se raširio u skoro desetak zemalja u Africi i na Bliskom istoku, razvijajući unosne komercijalne operacije i često koristeći brutalne vojne taktike. U Centralnoafričkoj Republici, Vagner i njegovi komercijalni ogranci su kopali i izvozili dijamante, zlato i drvo – i, uz blagoslov vlade, koristile su svoje vojnike za terorisanje lokalnog stanovništva. Vagnerove trupe su imale ključnu ulogu u ruskoj intervenciji u Siriji u podršci diktatoru Bašaru el Asadu, a kasnije i u Ukrajini, gde su se Vagnerove jedinice borile zajedno sa regularnim trupama kako bi zauzele grad Bahmut posle višemesečnih razornih borbi. U junu 2023. godine, ohrabreni Prigožin je izveo kratku pobunu, poslavši konvoj trupa ka Moskvi – što se smatralo najvećim izazovom za predsednika Vladimira Putina u njegove dve decenije na vlasti. Dva meseca kasnije, poginuo je u eksploziji aviona za koju zapadne obaveštajne službe veruju da je bilo ubistvo. Posle njegove smrti, Vagner je raspušten, dok su razne vojne jedinice inkorporirane u druge entitete. Ministarstvo odbrane preuzelo je Vagnerove operacije u Africi. U AfrikuVagnerove snage je u Mali pozvala vojna hunta koja je preuzela vlast 2021. u jeku porasta pretnji islamskih ekstremista povezanih s Al Kaidom. Francuske snage, koje su bile prisutne u bivšoj francuskoj koloniji skoro deceniju, povukle su se 2022. Snage UN su takođe izbačene. Vlada Malija je opisala ruski kontingent kao snage za obuku. U novembru 2023. godine, plaćenici Vagnera su pomogli vladinim snagama da zauzmu Kidal, koji se nalazi u oblasti koja se istorijski smatra teritorijom etničkih Tuarega. Čini se da je to bio vrhunac ruskog prisustva. Osam meseci kasnije, u severnom pograničnom gradu Tinzauatenu, tuareški borci su ubili i ranili desetine vladinih vojnika zajedno s ruskim plaćenicima. Ruski ratni blogeri su naveli da je ubijeno najmanje 20 Vagnerovih vojnika. Početkom 2025. godine, kada je Vagner grupa preimenovana u Afrički korpus, objavljeno je da su tri velika konvoja opreme – uključujući kamione ruske proizvodnje, tenkove, teška oklopna vozila i drugi materijal – poslata u Bamako. "Ove nove isporuke oružja sugerišu da ruska vlada pojačava u Maliju, uprkos istovremenom povlačenju – i višestrukim neuspesima – Vagner grupe", navodi se u izveštaju koji je ranije ovog meseca objavio Sentri. Nije poznato da li je bilo ikakvih upozorenje o koordinisanom napadu na Kidal, Bamako i druge mete koji je počeo 25. aprila. Gudzovska je rekla da je bilo potencijalnih naznaka, ali da snage Malija i Afrički korpus očigledno nisu primetili obim i koordinaciju napada. Višestruki video snimci koje su objavili militantni borci prikazuju napuštene tenkove i druga vozila, kao i ono što deluje kao stanica za upravljanje dronovima. Neki posmatrači su rekli da količina ostavljene opreme sugeriše brzo povlačenje. Navodno je oboren i ruski helikopter, a posada je poginula. Afrički korpus je u saopštenju naveo da je odluka o povlačenju iz Kidala doneta zajedno s vladom i da je evakuisan određeni broj ranjenih vojnika. Grupa je takođe saopštila da su napadačke snage brojale između 10.000 i 12.000 ljudi, uključujući "ukrajinske i evropske plaćenike u Africi". Ta tvrdnja nije mogla biti proverena. Mali je poslužio kao model za operacije Afričkog korpusa u drugim zemljama zapadne Afrike, kao što su Burkina Faso i Niger, rekla je Gudzovska – što se navodi kao potencijalni dokaz da su izbacivanje Ujedinjenih nacija i Francuske i njihovo zamenjivanje ruskim plaćenicima bili pravi izbor. "Gubitak Kidala obrće tu premisu", rekla je u pisanoj izjavi za RSE. Rusko Ministarstvo odbrane izdalo je svoje saopštenje dva dana posle povlačenja, tvrdeći da su plaćenici naneli "nenadoknadive gubitke... primoravajući neprijatelja da odustane od svojih planova i sprečili puč, čuvajući moć legitimne vlade i sprečavajući masovne civilne žrtve". Takođe je sugerisalo da se Afrički korpus neće u potpunosti povući iz Malija. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova rekao je poslanicima 28. aprila da zauzimanje Kidala "stvara veliki problem". Napadači su verovatno pretpostavili da Rusi ne nameravaju da pruže otpor, rekao je Lesing. "Verovatno su računali na činjenicu da se Rusi na kraju neće boriti za njih. Oni su plaćenici. Plaćeni su, ali nije strast boriti se za Mali", rekao je on. "To je strateški poraz jer je Rusija ovaj Afrički korpus predstavljala kao garanta bezbednosti i pouzdanog partnera – 'Nikada nismo napustili saveznike'", rekao je on. "Ali su napustili Asada u Siriji, a sada čine vrlo malo da spasu ovaj režim u Maliju."

Dok primirje sa Iranom posrće, Sjedinjene Američke Države značajno proširuju svoje vojne kapacitete na Bliskom istoku, dajući Vašingtonu mogućnost eskalacije dvomesečnog sukoba. Američka vojska je 24. aprila na Bliskom istoku rasporedila treću udarnu grupu nosača aviona s hiljadama elitnih vojnika, što je najveće vojno prisustvo SAD u tom regionu od invazije na Irak 2003. Primirje, koje je na snazi od 8. aprila, pauziralo je skupi rat koji je potresao međunarodna energetska tržišta i poremetio globalnu ekonomiju. Međutim, Vašington i Teheran se međusobno optužuju za kršenje primirja, dok su pokušaji pregovaranja o okončanju rata u ćorsokaku. Predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je da su SAD iskoristile prekid neprijateljstava da "obnove snage" i upozorio da je američka vojska "spremna da deluje" ako mirovni napori ne daju rezultate. Tramp je ranije pretio da će uništiti civilnu infrastrukturu Irana ako se ne postigne dogovor. Stručnjaci kažu da povećanje prisustva američke vojske ima za cilj da posluži dvema svrhama: da pošalje političku poruku Teheranu i da Trampu pruži opcije za proširenje obima vojne akcije protiv Islamske Republike. "Namera je da se poveća kredibilitet američkih pretnji, a samim tim i njihov uticaj u pregovorima", rekao je dr Farzan Sabet, stručnjak za Iran na Ženevskom postdiplomskom institutu. "Takođe je namenjeno boljem pozicioniranju SAD ako ponovo pokrenu neprijateljstva kako bi dodatno oslabili Iran i ponovo otvorili Ormuski moreuz." Američko-izraelska kampanja bombardovanja pokrenuta 28. februara uništila je iransku vojsku, obezglavila veći deo njenog rukovodstva i uništila kritičnu infrastrukturu. Međutim, Teheran i dalje veruje da pobeđuje u ratu. Iranska teokratija je preživela i dobila novu i moćnu kartu: kontrolu nad Ormuskim moreuzom, ključnom arterijom za globalno snabdevanje naftom i gasom. Kao odgovor na iransko praktično zatvaranje Ormuskog moreuza, SAD su od 13. aprila uvele pomorsku blokadu luka i brodova te bliskoistočne zemlje. Iako je taj potez pojačao pritisak na već oslabljenu iransku ekonomiju, barikada još nije primorala Teheran da prihvati mirovni sporazum pod američkim uslovima. 'Mnogo briga'Nosač aviona USS "Džordž H. V. Buš" s više od 5.000 elitnih vojnika značajno pojačava kapacitete američke vojske u regionu. Taj nosač, koji može da podrži više od 80 aviona, pokreću nuklearni reaktori. U regionu su od ranije dva nosača aviona: USS "Abraham Linkoln" koji je pozicioniran u Arapskom moru južno od Irana od početka rata, i USS "Džerald R. Ford", najmoćniji transportni brod američke mornarice. Uz slanje trećeg nosača aviona na Bliski istok, američka vojska je poslednjih nedelja rasporedila i dodatne hiljade vojnika u region. Očekuje se da će do kraja meseca stići još hiljade marinaca, padobranaca i mornara. Iranski zvaničnici nisu javno komentarisali gomilanje američke vojske. Međutim, stručnjaci kažu da Teheran veruje da se SAD spremaju da nastave neprijateljstva. "Iranski režim s mnogo briga posmatra kontinuirano raspoređivanje američke vojske u regionu", rekao je Farzin Nadimi, stručnjak za iransku odbranu u Vašingtonskom institutu. "Sama činjenica da su Iranci pristali da razgovaraju s Amerikancima uprkos njihovom sve većem vojnom prisustvu pokazuje koliko se ranjivo osećaju upravo sada", rekao je Nadimi. Ipak, dodao je, Iran "nastavlja da se priprema za sledeću borbu i teško da će biti iznenađen" ako SAD ponovo pokrenu rat. Teheran je takođe naznačio da bi mogao da pribegne vojnom delovanju kako bi okončao američku pomorsku blokadu, koja je poremetila vitalni iranski izvoz. Centralni štab Hatam Al-Anbije, koji služi kao zajednička vojna komanda Irana, 25. aprila je upozorio da će odgovoriti ako SAD nastave blokadu. Američka mornarica je poslednjih nedelja zaplenila iranski teretni brod i tanker za koji je sumnjala da je švercovao iransku naftu. Teheran je 22. aprila odgovorio pucanjem na tri broda i zaplenom dva od njih u Ormuskom moreuzu, kroz koji obično prolazi 20 odsto svetske nafte. Zadržavanje HutaAko ponovo izbiju neprijateljstva, jemenski pobunjenici Huti mogli bi da pokušaju da zatvore moreuz Bab el-Mandab – još jednu ključnu pomorsku rutu na Bliskom istoku. Bab el-Mandab, kroz koji prolazi oko šest odsto svetske pomorske trgovine naftom, uski je prolaz za brodove koji ulaze ili izlaze iz Crvenog mora – čiju jemensku obalu uglavnom kontrolišu Huti, koje podržava Iran a koje SAD smatraju terorističkom organizacijom. Huti su u saopštenju 18. aprila zapretili da će zatvoriti moreuz i pozvali Trampa da prekine "sve prakse i politike koje ometaju mir". Ako Huti zatvore moreuz, kažu stručnjaci, doći će do još većih udara na globalna energetska tržišta. Ta militantna grupa je ušla u rat prošlog meseca kada je ispalila rakete na Izrael. Raspoređivanje američkog broda "Džordž H. V. "Buš, kažu stručnjaci, ima za cilj da odvrati Hute od zatvaranja strateškog plovnog puta. "Dolaskom treće udarne grupe nosača aviona, SAD imaju za cilj da umire globalni brodarski saobraćaj, dok održavaju snage s dva nosača aviona spremne za angažovanje protiv Irana ako bude potrebno", rekao je Saša Bruhman (Sasha Bruchmann), vojni i bezbednosni analitičar u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije. Da bi zaobišla Ormuski moreuz, Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, preusmerava milione barela nafte iz Persijskog zaliva u Crveno more preko svog cevovoda Istok-Zapad. Ujedinjeni Arapski Emirati, još jedan veliki izvoznik, isporučuju naftu preko svoje luke Fudžejra koja se nalazi u Arapskom moru. "USS 'Džordž H. V. Buš' izgleda da je spreman da jasno stavi do znanja da će gađanje naftne infrastrukture na zapadu Saudijske Arabije i zatvaranje Bab al-Mandaba imati posledice", dodao je Bruhman.

Novinar Radija Slobodna Evropa Aleks Raufoglu prisustvovao je godišnjoj večeri dopisnika Bele kuće kada su se začuli pucnji. U subotu uveče organizovana je večera u hotelu Hilton u Vašingtonu koja je gotovo na samom početku prekinuta kada je naoružani napadač počeo da puca. Agenti Tajne službe hitno su evakuisali predsednika i druge visoke zvaničnike. Jedan pripadnik obezbeđenja je ranjen, ali je zahvaljujući panciru izbegao teže povrede. Govoreći nakon incidenta, Raufoglu je rekao da i dalje ostaje mnogo pitanja o motivima i planovima napadača.

Američkog predsjednika Donalda Trumpa agenti Tajne službe hitno su evakuisali na sigurno u subotu u Washingtonu, a osumnjičenog napadača su savladali i uhapsili nakon pucnjave tokom Trumpove večere sa novinarima koji izvještavaju iz Bijele kuće. Jedan agent je pogođen iz neposredne blizine, ali kako je rekao Trump, pancir ga je spasio. Osumnjičeni je identifikovan kao Cole Tomas Allen (31) iz Torensa, Kalifornija. "Ponavljanje hitaca – brzih, oštrih i uzastopnih – jasno je pokazalo da se ne radi o nesreći, jer su vrata bila širom otvorena i zvuk je direktno dopirao u salu", ispričao je Alex Raufoglu, dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Washingtona, koji je bio među brojnim gostima na večeri u hotelu Hilton kada su odjeknuli pucnji u plesnoj dvorani. "Osjećao se i snažan osjećaj hitnosti. Ljudi su provjeravali jedni druge, pitali da li su svi dobro, održavali kontakt očima, držali se zajedno. Bio je to snažan podsjetnik na rizike koji prate ovakve događaje i šire sigurnosne izazove", istakao je. RSE: Gdje ste se tačno nalazili kada se čula pucnjava? Šta ste prvo vidjeli? Jeste li vidjeli napadača ili bilo šta što bi moglo pomoći da se opiše šta se dogodilo? Raufoglu: Da, zapravo sam sjedio prilično blizu jednog od glavnih ulaza u plesnu dvoranu. Moj broj stola bio je 219, koji se nalazio uz centralni prolaz koji vodi direktno prema bini. Način na koji je ova sala dizajnirana omogućava da svaki sto ima jasan pogled i na binu i na ulaze. Tako da smo bili veoma svjesni svakog kretanja u tom prostoru. Zapravo, nismo vidjeli napadača, ali su glavna vrata bila otvorena. Kada je pucnjava počela napolju, odjeknula je snažno i odmah je bilo jasno o čemu se radi. U početku je postojao kratak trenutak kada su neki od nas pomislili da je možda nešto palo napolju, jer su konobari ulazili i izlazili. Kao što znate, večera je tada bila u toku. Međutim, zbunjenost je nestala gotovo trenutno, kada je nakon prvog glasnog praska uslijedilo još nekoliko u brzom nizu. Rekao bih pet ili šest hitaca u roku od nekoliko sekundi, tada je postalo jasno da se vani dešava nešto ozbiljno. RSE: Kako su ljudi unutar sale shvatili da se radi o pucnjavi, a ne o nečemu drugom? Raufoglu: Trebalo je nekoliko sekundi. Ponavljanje hitaca – brzih, oštrih i uzastopnih – jasno je dalo do znanja da se ne radi o nesreći, jer su vrata bila širom otvorena i zvuk se direktno čuo u prostoriji. Mogla se odmah osjetiti promjena. Ljudi su, onako zbunjeni, gotovo istog trena shvatili o čemu se radi. Neki su se odmah sagnuli ispod stola, drugi su se nakratko ukočili pokušavajući shvatiti šta se dešava. Ali vrlo brzo cijela sala je shvatila da je riječ o pucnjavi. RSE: Kakva je bila neposredna reakcija među novinarima, zvaničnicima i gostima? Raufoglu: Bila je to kombinacija instinkta i profesionalizma. Treba imati na umu da je sala bila puna novinara. Nakon prvog šoka, mnogi su gotovo automatski posegnuli za telefonima da zabilježe, jave i shvate situaciju. Osjećao se i snažan osjećaj hitnosti. Ljudi su provjeravali jedni druge, pitali da li su svi dobro, održavali kontakt očima, držali se zajedno. Već smo proveli sate zajedno te večeri, bilo je više događaja prije samog ulaska na crveni tepih pa je postojala određena bliskost među prisutnima. Vrlo brzo su novinari prešli u "reporterski režim", razmjenjujući informacije. Iako inače postoji konkurencija da se vijest objavi prva, u tom trenutku su tačnost i sigurnost bili važniji od brzine. Takođe, zbog ograničenog internet signala, oslanjali smo se jedni na druge. RSE: Koliko brzo je Tajna služba izvela predsjednika Trumpa iz sale? Raufoglu: Desilo se izuzetno brzo, u roku od nekoliko sekundi. Moglo se vidjeti da su agenti Tajne službe već bili strateški raspoređeni po prostoriji. Iz mog ugla činilo se da je potpredsjednik prvi izveden, vjerovatno jer je bio bliže izlazu sa svoje strane. Predsjednik Trump je bio na bini, u razgovoru, i gotovo odmah su ga agenti izveli. Prva dama i ostali pored njega su krenuli za njim. Bila je to vrlo koordinisana reakcija. RSE: Da li je sigurnosno osoblje davalo jasne upute prisutnima? Raufoglu: Da, uputute su bile jasne - ostanite dole i budite tihi. Osiguranje je željelo procijeniti situaciju bez dodatne konfuzije. U jednom trenutku neki su počeli uzvikivati "SAD, SAD", ali su brzo zamoljeni da prestanu jer bi buka mogla izazvati paniku i otežati analizu sigurnosne situacije. Nakon nekoliko sekundi, obaviješteni smo da je osumnjičeni neutralizovan, ali nam je rečeno da ostanemo na mjestu i čekamo dalje instrukcije. RSE: Šta ste vidjeli u blizini sigurnosne kontrole ili glavnog ekrana? Raufoglu: Sama dvorana se nalazi na nižem nivou hotela, praktično u podrumu. Ulazak je bio moguć samo kroz strogo kontrolisane sigurnosne punktove. Postoje pokretne stepenice koje vode dole, a zatim još jedan sigurnosni punkt neposredno prije ulaza. Ove godine, zbog prisustva predsjednika, sigurnost je bila pojačana više nego inače. Ovo mi je bila dvanaesta godina prisustva ovom događaju i jasno se vidjelo da su mjere bile strože. Ulice su bile zatvorene, morali smo pješačiti nekoliko blokova do ulaza. Bilo je i demonstranata napolju. Vrijeme je bilo kišovito, ali pristup hotelu je bio izuzetno ograničen, nije se moglo ni prići glavnom ulazu bez pokazivanja akreditacije Tajnoj službi. Sve je djelovalo vrlo sigurno. RSE: Koliko je trajala panika i blokada unutar hotela? Raufoglu: Blokada je trajala skoro sat vremena, možda malo manje. U početku je vladala neizvjesnost o tome šta će se dalje dešavati, čak se spominjala mogućnost da se događaj nastavi. Na kraju nam je rečeno da se predsjednik neće vraćati i da će se obratiti iz Bijele kuće. Vanjski prostor je i dalje bio pod jakim osiguranjem, nismo mogli slobodno izlaziti. Trebalo je vremena prije nego što je ljudima dozvoljeno da napuste prostor i smisle svoje naredne korake. RSE: Jeste li vidjeli povrijeđene osobe ili hitne službe kako nekome pomažu? Raufoglu: Da, nakratko. Kada su neki od nas izašli prema hodniku, vidjeli smo barem jednu osobu na zemlji i hitne službe kako sarađuju sa osiguranjem. Međutim, brzo smo upućeni da se vratimo u salu. Toaleti su bili blizu glavnog ulaza pa nismo imali potpuni uvid u situaciju, ali bilo je jasno da se zbrinjavaju povrijeđeni. RSE: Šta su zvaničnici rekli prisutnima nakon što je osumnjičeni savladan? Raufoglu: Zvaničnici su pokušavali podijeliti informacije koliko su mogli u datim okolnostima, ali komunikacija je bila ograničena jer mnogi nisu imali stabilan internet. Zanimljivo, prve informacije su kružile putem poruka među prisutnima, uključujući objave predsjednika na društvenim mrežama. Kolege su dijelile sve do čega su mogle doći. Postojao je osjećaj da vlasti nastoje biti transparentne, ali se situacija još razvijala. RSE: Kakve su bile sigurnosne mjere prije i tokom tog događaja? Raufoglu: Sigurnost je bila znatno pojačana u odnosu na prethodne godine. Zbog prisustva predsjednika ove godine, zatvaranje cesta bilo je prošireno na nekoliko blokova više nego inače, uz višestruke nivoe provjere prije nego što se dođe do dvorane. Unutar prostora, prisustvo Tajne službe bilo je vrlo primjetno, s agentima raspoređenim po cijeloj sali. Na neki način, intenzitet osiguranja i sam incident su, naravno, stvorili neočekivan trenutak jedinstva. Imali ste novinare, vladine zvaničnike i osoblje – ljude koji se ne slažu uvijek – odjednom u istoj situaciji, fokusirane na sigurnost i brigu jedni o drugima. Bio je to snažan podsjetnik na rizike koji prate ovakve događaje i šire sigurnosne izazove. Priredio: Zvjezdan Živković

Američki predsjednik Donald Trump i prva dama Melania Trump hitno su evakuisani s večere Udruženja dopisnika Bijele kuće u subotu, kada su ih agenti Tajne službe izveli nakon što je naoružani napadač otvorio vatru sačmaricom na sigurnosno osoblje, potvrdili su zvaničnici.

Četrdeset godina nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, nekadašnji stanovnici i dalje žive sa posledicama. Klavdija Omelčenko evakuisana je iz Pripjata nakon najteže civilne nuklearne nesreće na svetu, 26. aprila 1986. godine. Šetnja do napuštene zgrade u kojoj je živela, budi joj emocije. Sa novinarima Ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa podelila je sećanja na život pre i posle katastrofe.

Kada je šef ruske kompanije koja proizvodi traktora krenuo na put od 370 kilometara do Moskovskog ekonomskog foruma početkom ovog meseca, nameravao je skrene pažnju na svoju kompaniju oštrim kritikama državne vlasti. Internetom se onda proširio video snimak na kojem Vladimir Boglajev kaže da se od 1990-ih ne seća kada su oni na pozicijama moći "toliko aktivno" diskreditovali sebe. "Ljudi na vrhu su potpuno izgubili kontakt sa stvarnošću na terenu, u ekonomiji", rekao je on. Izjava Boglajeva na događaju održanom 7. i 8. aprila možda ne bi bili toliko značajni bez konteksta u kojem je izneta. U zemlji u kojoj je javno neslaganje s vlastima retko i često strogo kažnjavano, posebno otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu 2022, poslednjih nedelja je bilo niza kritičkih javnih izjava u vezi s posrnulom ekonomijom i ograničavanjem interneta. "Iako svaki pojedinačni čin kritike može delovati irelevantno, zajedno su značajni", napisala je Tatjana Stanovaja iz Karnegi Rusko-Evrazijskog centra 21. aprila, misleći na nezadovoljstvo zbog ograničavanja onlajn aktivnosti. "Da upotrebimo medicinsku analogiju: manji i teško objašnjivi simptomi mogu biti prolazna neprijatnost – ili znak bolesti opasne po život", dodala je ona. Vrlo malo ovih kritika je usmereno lično na predsednika Vladimira Putina i gotovo nijedna ne izražava protivljenje ratu u Ukrajini – mada je jedan dugogodišnji Putinov pristalica iznenada predsednika nazvao "ratnim zločincem" i brzo završio u psihijatrijskoj bolnici na mesec dana, dok se proratni blogeri žale da se rat ne vodi efikasno. Neki analitičari, poput Stanovaje, sugerisali su da spor oko interneta otkriva zakulisnu bitku između struktura u i oko Federalne službe bezbednosti (FSB) s jedne strane i poslovnih ili ekonomskih interesa, uključujući i one u vladi, s druge strane. Drugim rečima, bitku između rivalskih grupa koje su obe lojalne Putinu. Ako je tako, Putin je nagovestio na čijoj je strani u izjavi 23. aprila kada je pomenuo "probleme s padom interneta" u velikim gradovima. "Ako je ovo povezano s operacijama za sprečavanje terorističkih napada... bezbednost će uvek biti prioritet", rekao je on, čitajući beleške tokom video konferencije s visokim zvaničnicima. Državne vlasti su navele da su ograničenja potrebna za zaštitu od ukrajinskih napada dronova. Istovremeno, Putin je oprezno priznao da ti prekidi izazivaju uznemirenost među Rusima, pozivajući zvaničnike da pronađu rešenja i osiguraju funkcionisanje vitalnih usluga. 'Ekonomija se urušava'Poslednji ekonomski podaci pokazuju na ono na šta je Boglajev ciljao, s obzirom na to da se ruski bruto domaći proizvod (BDP) smanjio za 1,8 odsto u januaru i februaru. To je ujedno i u pozadini otpora prema ograničavanjima interneta koja su teško pogodila mnoga preduzeća. "Ekonomija se urušava. To znači da neće biti investicija, radnih mesta i profita. Prema procenama ruske državne agencije za statistiku, profit je takođe pao za 30 odsto na početku ove godine – rekordan pad od početka rata s Ukrajinom", rekao je 22. aprila za Ruski servis RSE nezavisni ekonomista Vladislav Žukovski. "Kompanije više nemaju novca – čak ni u vojno-industrijskom sektoru – da plaćaju više kako bi privukle radnike u namenske fabrike za proizvodnju tenkova, granata i drugog oružja. Ove godine situacija će biti mnogo gora", dodao je on. Boglajev, čija kompanija proizvodi rezervne delove za metalurški, mašinski i petrohemijski sektor, kao i traktore, i ranije je istupao. Na primer, u septembru prošle godine odbacio je sugestije da je Rusija uspela da diverzifikuje svoju ekonomiju kako bi je oslobodila zavisnosti od izvoza fosilnih goriva. On nije usamljen glas. Među ostalim govornicima u Moskvi bio je i Robert Nigmatulin iz Ruske akademije nauka, koji je žalio na gubitak radnih mesta u teškoj industriji. "Možemo li da investiramo u zemlju s ovakvim rukovodstvom? Ne možete voditi ekonomiju na ovaj način. Moramo reći predsedniku", rekao je on. Oligarh Oleg Deripaska u martu je uzburkao javnost napadom na Centralnu banku, pozivajući njene ekonomiste da se "urazume" i smanje kamatne stope. Sam Putin je, usred mračnih ekonomskih pokazatelja, prošle nedelje skrenuo krivicu na one ispod sebe, ali je u govoru prenošenom na televiziji bacio mrežu šire, uputivši kritiku svojim najvišim ekonomskim zvaničnicima i savetnicima, uključujući premijera Mihaila Mišustina i šeficu Centralne banke Elviru Nabiulinu. 'Vremenska mašina' za povratak u SSSRIronija je u tome što su ograničenja interneta, koja su deo nastojanja da se uguši nezadovoljstvo u javnosti, istovremeno dovela do njegovog podsticanja. Mere su uključivale prekide mobilnog interneta, blokiranje popularne aplikacije za društvene mreže Telegram i korake koji sprečavaju ljude da koriste VPN-ove (virtuelne privatne mreže) da bi zaobišli postojeća ograničenja i pristupili stvarima kao što je Instagram. To očigledno takođe ima ogroman ekonomski uticaj, ne samo na banalne interakcije u e-trgovini poput rezervisanja taksija, dostave obroka ili kupovine. Takođe snažno pogađa influensere, a kritika koju je iznela ruska Instagram zvezda Viktorija Bonja možda je bila dosad najuticajnija. Njen onlajn video fokusirao se na eklektičnu mešavinu pitanja koja su uključivala onlajn ograničenja, ali su obuhvatala i poplave u Dagestanu, zagađenje na obali Crnog mora i klanje stoke u Sibiru. Obraćajući se direktno Putinu, ona je u videu izbegla da ga krivi za nepopularne mere, ali je izgleda sugerisala da je njegovo autoritarno vođstvo deo problema. I video je prikupio oko 20 miliona pregleda. "Vladimire Vladimiroviču, plaše vas se. Narod vas se plaši; blogeri, umetnici vas se plaše; guverneri vas se plaše. A vi ste predsednik naše zemlje. Ne mislim da bi trebalo da vas se plašimo", rekla je Bonja. Ona je kasnije pojasnila da Putin ima njenu podršku, pre nego što je ušla u ogorčenu svađu s prokremljovskim TV voditeljem Vladimirom Solovjovim, koji ju je nazvao "bludnicom" s "prljavim jezikom". Aiza, još jedna influenserka, rekla je svojim pratiocima, kojih ima četiri miliona, da Rusija pati od "mrtvog novinarstva, mrtvog pravosuđa (i) mrtvog humora – pošto se šale strogo kažnjavaju u našoj zemlji". Usled sve većih kontroverzi, kasnije je obrisala objavu. Glumac Ivan Ohlobistin, koji je ranije pozivao da se ruska invazija +na Ukrajinu proglasi "svetim ratom", takođe se oglasio. "Digitalna ograničenja su ogromna greška. Prvo, ne možete zaista ništa 'ograničiti' (živimo u 21. veku)", napisao je u objavi, gde drugde no na Telegramu. "Ako želite da nas vratite u SSSR, moraćete da napravite mašinu vremena." Ruski sociolog Dmitrij Dubrovski koji živi u Pragu rekao je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) da je Bonja postala "neočekivana portparolka dela društva u čije ime, obično, niko ne govori: zabrinutih običnih ljudi... koji ne žele da imaju ikakve veze s politikom". U svakom slučaju, porast kritika dolazi u vreme kada Putinova popularnost opada i pred parlamentarne izbore na jesen. Ti izbori neće biti ni slobodni ni pošteni, ako je suditi po pređašnjim. Ipak, Dobrovski je rekao da očekuje da će odgovor Kremlja biti ublažavanje internet ograničenja. "To će se sigurno desiti pre izbora. Mogla bi biti privremena mera. Ali mislim da će pokušati da ublaže ograničenja, posebno u vezi s Telegramom", dodao je on. Bez obzira na to koliko bi to bilo efikasno, to je nešto za šta Kremlj ima moć da uradi. Rešavanje duboko ukorenjenih ekonomskih problema Rusije može biti tvrđi orah.

Kada se Rusija vrati na umetničku izložbu Venecijanskog bijenala 9. maja, ukrajinski tim koji izlaže u blizini, kako kaže, neće organizovati nikakav protest. Umetnica Žana Kadirova, koja će predstavljati Ukrajinu na izložbi u Veneciji, rekla je za RSE: "Fokusiraćemo se na našu poruku i uložićemo sav svoj napor da naš paviljon učinimo što boljim... To je naša borba." Predstojeće bijenale bi će prvo od invazije Moskve na Ukrajinu 2022. na kojem će nastupiti Rusija. Ta zemlja ima svoj paviljon iz carskog doba unutar parka gde se održava prestižna umetnička manifestacija. Uključivanje Rusije sada izazvalo je verbalni spor između Rima i Brisela, a Evropska komisija je zapretila da će uskratiti grant od dva miliona evra namenjen za manifestaciju koja se održava svake dve godine ako se ruska izložba održi ove godine. Zamenik italijanskog premijera Mateo Salvini (Matteo) oštro je kritikovao EU zbog ultimatuma o ukidanju finansiranja. "S onim što se dešava u svetu i u Iranu, zaista je sramotno da Brisel preti italijanskim kulturnim institucijama", rekao je on početkom aprila. Ruski šef za kulturnu razmenu rekao je za ARTnews u martu da će ruski paviljon u Veneciji ugostiti "više od 50 mladih muzičara, pesnika i filozofa iz Rusije i drugih zemalja". Izložba je, rekao je on, "još jedan dokaz da ruska kultura nije izolovana i da pokušaji da se ona 'kenseluje' – što su radile zapadne političke elite poslednje četiri godine – nisu uspeli". U nedavnom zajedničkom pismu koje su potpisali Ukrajina i 21 zemlja Evropske unije izražen je protest zbog ponovnog otvaranja ruskog paviljona tokom invazije na Ukrajinu. "Davanje Rusiji prestižne međunarodne kulturne platforme šalje duboko uznemirujući signal", navodi se u pismu. Kadirova, koja je govorila za RSE istog dana kada je ruski dron uništio stan njenog kolege u Kijevu, opisuje umetničko delo koje će izložiti u Veneciji kao razmišljanje o bezvrednosti nekih međunarodnih sporazuma. Ipak, rekla je ona, Njen Origami jelen nikada nije bio zamišljen kao politička izjava. Kadirova je 2019. dobila narudžbinu za postavljanje umetničkog dela na mestu gde je nekada stajao sovjetski avion u gradu Pokrovsku na istoku Ukrajine. "Samo sam pokušala da napravim nešto razumljivo, malo tradicionalno", rekla je ona. Međutim, betonska skulptura jelena dobila je novi značaj posle početka invazije 2022. godine. Dok su se ruske snage približavale Pokrovsku, Kadirova se vratila u taj grad 2024. da bi odsekla skulpturu sa postolja i odvezla je na zapad na sigurno. "Čak je i naša umetnost izbeglica, nisu samo ljudi raseljeni", rekla je ona. Pokrovsk je uglavnom uništen u borbama i trenutno je pod ruskom okupacijom. Povratak Rusije u Veneciju biće poslednji slučaj da ta zemlja nastupa na velikim događajima. Međunarodne organizacije za džudo, vodene sportove i paraolimpijske igre nedavno su odobrile Rusima i Belorusima da se takmiče pod svojim zastavama. Roman Hriščuk je kapiten ukrajinske vaterpolo reprezentacije, koja je službeno izgubila utakmicu na svetskom prvenstvu na Malti 13. aprila kada je trebalo da se suoči s ruskim timom koji se takmičio kao neutralan. Istog dana, Svetska vodena organizacija, koja nadgleda vaterpolo, saopštila je da je ukinuta zabrana Rusima da se takmiče pod svojom zastavom. Uprkos budućim kaznama s kojima bi se tim mogao suočiti kao posledica povlačenja, Ukrajinac je za RSE rekao da "ako se sastanemo sa Rusima na drugom turniru, mislim da će to biti slična pozicija. Jer ne možemo igrati s državom agresorom".

Da bi izvršile pritisak na Iran da potpiše mirovni sporazum, Sjedinjene Američke Države su uvele pomorsku blokadu luka i brodova ove bliskoistočne zemlje 13. aprila. Mada je pojačala pritisak na već uzdrmanu iransku ekonomiju, američka blokada još nije primorala Teheran da napravi ustupke kako bi se okončao skoro dvomesečni rat, kažu stručnjaci. Iran je odbio da sedne za pregovarački sto osim ako SAD ne ukinu barikadu, koja je usmerena na unosne prihode Teherana od nafte. Vašington insistira da će blokada prestati tek kada se potpiše mirovni sporazum. Američki embargo je uveden kao odgovor na to što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz, ključnu arteriju za globalno snabdevanje energentima, za međunarodni brodarski promet od početka rata 28. februara. Ovaj potez je potresao međunarodna tržišta, poremetio globalnu ekonomiju i dao Teheranu novu polugu moći u ratu. Pratite BLOG UŽIVO o dešavanjima na Bliskom istoku"Ako je primarni cilj blokade zaustavljanje brodskog saobraćaja ka Iranu i iz njega, a što je najvažnije protok iranskog izvoza sirove nafte, onda je blokada bila uspeh", rekao je Nader Itajim, stručnjak za energetiku na Bliskom istoku. "Ali ako Vašington očekuje da će blokada brzo dovesti Iran u poziciju u kojoj neće imati drugog izbora nego da postigne dogovor, onda bi mogao biti razočaran", dodao je Itajim, koji radi u britanskoj kompaniji Argus Media, koja obezbeđuje informacije i analize globalnim tržištima energenata i robe. Izvoz iranske nafte 'očigledno opao'Iran je u martu dnevno izvozio, kako se procenjuje, 1,8 miliona barela nafte. Ali ta brojka je poslednjih dana spala na "bukvalno kapljanje" kako se efekti blokade intenziviraju, rekao je Itajim. Ipak, rekao je, Islamska Republika bi trebalo da bude u stanju da izdrži blokadu još dva meseca, ukazujući na čak 130 miliona barela iranske nafte koja je već bila na moru pre nego što je blokada stupila na snagu. U sprovođenju blokade, američka mornarica je 19. aprila otvorila vatru i zaplenila iranski teretni brod u Omanskom zalivu. Dva dana kasnije, američka vojska je u Indijskom okeanu zaplenila drugi brod – tanker za koji se sumnja da je švercovao naftu. Snage SAD su takođe u okviru blokade "naložile 31 brodu da se okrene ili vrati" u iranske luke, saopštila je Centralna komanda SAD. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je proglasio da je blokada "ogroman uspeh" i ponovio da neće ukinuti američki embargo dok Vašington ne postigne "konačan dogovor" s Iranom. Američka vojska je navela da je "potpuno zaustavila" iransku trgovinu. Međutim, desetine tankera povezanih s Iranom uspele su da zaobiđu barikadu, pokazuju podaci grupe za praćenje tereta Vorteksa (Vortexa). Vorteksa je saopštila da su između 13. i 21. aprila najmanje 34 tankera povezanih s Iranom zaobišla blokadu, dodajući da je oko 10,7 miliona barela iranske nafte prošlo kroz Ormuski moreuz i izašlo iz područja koje je blokirala američka mornarica. Vojska je odbacila ove navode. Kompanija za pomorske podatke Lojds list (Lloyd's List) saopštila je da je najmanje 26 brodova iranske flote zaobišlo američku blokadu. "Obaveštajni podaci Lojds Lista pokazuju stalan protok saobraćaja flote u senci u i iz (Persijskog zaliva)", navela je kompanija 20. aprila. "U poređenju s brojem brodova koji su prolazili pre blokade – nešto kao šest ili sedam brodova dnevno – obim je očigledno smanjen", rekla je Rozmari Kelanik (Rosemary Kelanic), direktorka Programa za Bliski istok u vašingtonskom tink-tenku Difens prajoritis (Defense Priorities). "Ali veći problem za SAD je što ne postoji način da blokada kontinentalne zemlje bude nepropusna – Iran i dalje može da obavlja značajnu trgovinu kopnom, uključujući i s naftom, iako u manjim količinama nego morem", rekla je ona. Tramp je tvrdio da blokada košta Iran oko 500 miliona dolara dnevno. Međutim, stručnjaci su rekli da je izračunavanje troškova teško. Procene sugerišu da je Iran pre rata dobijao oko 45 milijardi dolara godišnjeg prihoda od izvoza nafte, što čini otprilike 10 odsto BDP-a te zemlje. "Čak i ako blokada prekine svu trgovinu naftom – neće – maksimalna šteta bi mogla biti gubitak 10 odsto BDP-a", rekla je Kelanik. "To je veliki gubitak za mirnodopske uslove – ali nije tako loše imajući u vidu da je Iran u ratu." Poređenja radi, Ukrajina je izgubila 20 odsto svog BDP-a posle početka opšte invazije Rusije 2022, rekla je ona. To nije sprečilo ukrajinske snage da se bore protiv Rusije gotovo do pat pozicije. "Dakle, skeptična sam da će troškovi nametnuti Trampovom blokadom slomiti odlučnost Irana da nastavi da se opire zahtevima SAD", rekla je Kelanik. 'Ponovno pokretanje rata'Kampanja bombardovanja koju su pokrenule SAD i Izraela nametnula je ogromne materijalne troškove Iranu, uništivši njegovu vojsku, obezglavivši veliki deo njegovog rukovodstva i uništivši kritičnu infrastrukturu. Pa ipak, Teheran i dalje veruje da pobeđuje u višenedeljnom sukobu. Ta percepcija pobede je došla do pregovaračkog stola, gde Iran nastoji da okonča rat pod svojim uslovima. Prva runda mirovnih pregovora u Pakistanu završena je 11. aprila bez dogovora. Ipak, Tramp je jednostrano produžio primirje koje je trebalo da istekne 22. aprila, a strane su u indirektnim pregovorima o održavanju druge runde pregovora u Islamabadu. "Sam ekonomski pritisak neće naterati Iran na ustupke koje već nije napravio tokom vojnog pritiska", rekao je Hamidreza Azizi, saradnik Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. "Ako ništa drugo, Iran bi mogao ponovo da pokrene rat", dodao je on. "Iran ovu situaciju bez rata, bez mira vidi kao najdestruktivniji scenario." Iran je već pod razornim američkim sankcijama i blokada je dodatno smanjila ekonomske resurse zemlje. Blokada je takođe sprečila Iran da naplaćuje prolazak kroz Ormuski moreuz međunarodnim brodovima, što je bio još jedan izvor prihoda od početka rata. Iran je 22. aprila otvorio vatru na tri broda i zaplenio dva od njih u Ormuskom moreuzu, što sugeriše da je Teheran spreman da upotrebi silu kako bi okončao američku blokadu. "Ova situacija nije podnošljiva za Islamsku Republiku", rekao je Azizi. "Kao rezultat toga, očekivao bih da će delovati vojno."

Isticanje izuzeća za američke sankcije na iransku naftu prošlog vikenda ponovo je skrenuo pažnju na ekonomsku strategiju Vašingtona, dok kreatori politike usred pritisaka na globalnim energetskim tržištima nastoje da ograniče pristup Teherana prihodima. Mera, poznata kao Generalna licenca U, istekla je 19. aprila, okončavši kratkotrajni period koji je omogućio da značajna količina iranske sirove nafte – procenjene na do 170 miliona barela – da slobodnije cirkuliše na međunarodnim tržištima. Odluka se poklapa sa širim nastojanjem Ministarstva finansija SAD da pojača pritisak na mreže povezane s iranskim vojnim nabavkama, uključujući novu rundu sankcija najavljenih 21. aprila usmerenih na subjekte uključene u razvoj oružja. Za neke analitičare, tajming odražava svesni napor da se ekonomske mere usaglase sa širim strateškim delovanjem. "Mislim da je administracija pustila da izuzeće istekne kako bi bila konzistentna s uslovima blokade", rekao je za RSE Maks Majzliš (Mac Meizlish), bivši zvaničnik Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija. "Cilj je da se režim liši prihoda i sredstava koja su mu potrebna da održi svoje napore", dodao je Mejzliš, trenutno istraživač u Fondaciji za odbranu demokratija, napominjući da bi nastavak izuzeća – praktično dozvoljavanje isporuka iranske nafte pod određenim uslovima – bio u suprotnosti s tim pristupom. Blokada iranskih luka usmerena na ograničavanje kretanja tankera, uprkos mešovitim izveštajima o tome kako se sprovodi, podvlači ono što je Mejzliš opisao kao pokušaj konzistentne politike. Iako isticanje izuzeća zatvara jedan put za prodaju iranske nafte, ukupni uticaj toga ostaje predmet debate, posebno u pogledu toga da li je značajno promenio globalnu ponudu ili je prvenstveno uticao na dinamiku cena. Tokom perioda izuzeća, iranska sirova nafta, koja se ranije prodavala s popustom zbog sankcija, mogla je otvorenije da bude prisutna na međunarodnim tržištima. Prema rečima stručnjaka za sankcije Breta Eriksona (Brett Erickson), ova promena je imala opipljive finansijske posledice za Teheran. "Ono što smo videli bio je prelazak s prodaje s popustom na, u nekim slučajevima, cene iznad referentnih nivoa", rekao je za RSE Erikson, generalni direktor kompanije Obsidian Risk Advisors. "Ta promena u moći određivanja cena, čak i više nego količina, značajno je povećala prihode", dodao je on. Procene sugerišu da je Iran možda ostvario više od milijardu dolara dodatnog prihoda tokom perioda izuzeća, što je skromno u poređenju s ranim projekcijama, ali ipak značajno. Istovremeno, oba stručnjaka su dovela u pitanje da li je takva mera donela trajnu korist globalnoj energetskoj stabilnosti. Majzliš je ukazao da je uloga izuzeća u stabilizaciji tržišta verovatno bila ograničena, premda je možda omogućilo Iranu da izvuče više cene. "Malo je verovatno da je sama licenca zapravo obezbedila mnogo veću ponudu", rekao je on, dodajući da su jači mehanizmi nadzora, kao što su aranžmani za depozit ili zahtevi o izveštajima, mogli poboljšati transparentnost. Od postepenih sankcija do sistemskog pritiskaNove mere američkog Ministarstva finansija usmerene na pojedince, firme i avione povezane s iranskim odbrambenim sektorom deo su poznatog priručnika za sankcije. Ipak, Majzliš je sugerisao da trenutni uslovi mogu zahtevati širu primenu finansijskih alata. "Dobro je videti dodatne pakete sankcija", rekao je on. "Ali pitanje je da li ovaj pristup odgovara obimu trenutne situacije." On je ukazao na potencijalnu ulogu mera usmerenih na finansijske institucije koje olakšavaju iranske transakcije, posebno u jurisdikcijama gde su iranska sredstva ranije cirkulisala. Američki zvaničnici su već naznačili da bi banke u nekoliko regiona mogle da se suoče s posledicama ako ne ograniče takve aktivnosti. Efikasnost tog pristupa, kažu analitičari, zavisiće od sprovođenja. Odlučnije mere, poput označavanja institucija pod nadležnošću organa povezanih s problemima pranja novca, istorijski su imale dalekosežne posledice, u nekim slučajevima potpuno odsecajući banke iz globalnog finansijskog sistema. Uravnoteženje ekonomskog pritiska i stabilnosti tržištaErikson je opisao širu strategiju kao pokušaj primene onoga što su zvaničnici nazvali "finansijskim ekvivalentom sile" – kampanjom kontinuiranog ekonomskog pritiska usmerenom na ograničavanje mogućnosti Irana da funkcioniše. U praksi, rekao je on, to bi moglo da uključuje pooštravanje sprovođenja ograničenja na naftu, povećanje finansijske izolacije i primenu sekundarnih sankcija na institucije koje nastavljaju da omogućavaju trgovinu. "To je sveobuhvatan oblik ekonomskog pritiska", rekao je Erikson. "Pitanje je koliko brzo daje rezultate i kako tržišta reaguju u međuvremenu." Oba stručnjaka su istakla adaptivni kapacitet sankcionisanih ekonomija, ukazujući da je Iran ranije razvio zaobilazne načine – od neformalnih mreža za isporuku do alternativnih kanala finansiranja – kako bi ublažio ograničenja. Istovremeno, uspeh svake strategije će verovatno zavisiti od koordinacije s međunarodnim partnerima i doslednost u sprovođenju. Fragmentirani pristupi, ukazao je Erikson, mogu smanjiti ukupnu efikasnost.

Da ruska ekonomija škripi, nije bila tajna ni za koga ko je pažljivo pratio situaciju. Ipak, da je praktično naglo zastala, ako ne i krenula unazad, bilo je veće iznenađenje – izgleda čak i za predsednika Vladimira Putina, koji je prošle nedelje ukorio svoje najviše ekonomske savetnike na sastanku u Kremlju, što je radi maksimalnog efekta prenošeno na televiziji. Među onima koji su bili predmet Putinovog gneva je Elvira Nabiulina, cenjena šefica Centralne banke koja je odigrala jedinstvenu ulogu u održavanju ekonomije uprkos tome što ju je rat protiv Ukrajine izbacio iz ravnoteže. Sada se postavlja pitanje da li je Nabiulina, koja je na toj poziciji skoro 13 godina, možda konačno pala u nemilost rukovodstva Kremlja. I ako je tako, šta planiraju da urade povodom toga. "Njena smena sada ne bi samo signalizirala slabost", rekla je Aleksandra Prokopenko, bivša savetnica Centralne banke koja je sada saradnica u berlinskom Karnegi Rusija Evroazijskom centru. "To bi poljuljalo jedino institucionalno uporište koje je održalo kredibilitet na tržištima i zadržalo stabilizaciju inflacije na pravom putu." "Ako je otpuste, ceo poslovni ekosistem će biti panici", rekao je Nikolas Birman-Triket (Nicholas Birman-Trickett), analitičar političkih rizika i roba i bivši saradnik američkog Instituta za istraživanje spoljne politike. Kremlj "možda želi niže kamatne stope, ali takođe zna da bi poslušnik bila užasna stvar". Nabiulina je "jedan od retkih pozitivnih aspekata ruskog ekonomskog lidserstva i ekonomije“, rekao je Ričard Portes (Richard), profesor ekonomije na Londonskoj poslovnoj školi, koji je govorio na panel diskusiji u Sankt Peterburgu s Nabiulinom 2019. "Nema nikoga ko je kvalifikovaniji od nje da vodi Rusku centralnu banku i bilo kakva zamena neće biti tako dobra." Putin "može da grdi koliko god želi", ali "to neće poboljšati stanje ruske ekonomije, koje je prilično katastrofalno", rekao je Portes. "Mislim da on ima mnogo razloga za brigu." Centralna banka nije odgovorila na upite imejlom za komentar. 'Svi sada shvataju koliko su stvari loše'Bruto domaći proizvod (BDP) Rusije od početka invazije na Ukrajinu 2022. uglavnom je pokretala ratna potrošnja. Kremlj je preustrojio zemlju u ratnu ekonomiju, trošeći rekordne iznose na regrutovanje i plaćanje vojnika, kao i na izgradnju fabrika i transportnih mreža za proizvodnju oružja, tenkova, aviona i dronova, i njihovo slanje u borbu. Kao i u dve decenije pre tog rata, Kremlj je finansirao ekonomsko prestrojavanje izvozom nafte i gasa, uprkos naporima Zapada da uguši te prihode. Manjak radne snage – nastao zbog toga što su muškarci bili privučeni visokim platama da se bore u Ukrajini – doveo je do povećanja plata, što je zauzvrat povećalo inflaciju, primoravajući Centralnu banku da poveća kamatne stope. To je funkcionisalo, ali je stavilo pritisak na preduzeća, koja sve više ne mogu da izmire dugove, kao i na potrošače, koji se muče da prate rast cena robe široke potrošnje. Prošle godine, rast BDP-a je naglo usporen, pokazuju vladini podaci: s 4,9 odsto u 2024. na samo jedan odsto u 2025. Međutim, u prva dva meseca 2026, ekonomija se smanjila za 1,8 odsto, na šta je Putin ukazao tokom sastanka u Kremlju. Zvaničnici su takođe naznačili da bi predviđeni rast za 2026. godinu – trenutno na 1,3 odsto – uskoro mogao biti smanjen. "Ekonomsko usporavanje – i izgledi da Rusija zađe u negativnu teritoriju rasta – nisu iznenađenje za svakoga ko je obraćao pažnju", rekla je Prokopenko. "Jedini ljudi kojima bi ovo trebalo da bude vest su oni koji su rast od 4,9 odsto u 2024. prihvatili zdravo za gotovo, ne pitajući šta ga je pokretalo." "Svi sada shvataju koliko su stvari loše; samo su bile potrebne godine rata da se do toga dođe", rekao je Birman-Triket. „Sistem više ne može sam da se ispravlja.“ Preokret se pokazuje u fiskalnim podacima, pri čemu je deficit federalnog budžeta vrtoglavo porastao na 4.500 milijardi rubalja (60 milijardi dolara) – dvostruko više nego u istom periodu prošle godine – dok su prihodi od izvoza nafte opali. Zbog snažne rublje, visokih kamatnih stopa, manjka radne snage i budžetskih ograničenja, rezerve u ruskoj ekonomiji su "uglavnom iscrpljene", preneo je list Nezavisimaja gazeta izjavu ministra ekonomije Maksima Rešetnjikova na poslovnom forumu u Vladivostoku prošlog vikenda. 'Ko god da je poslednji pričao s njim'Pored Rešetnjikova, premijera Mihaila Mišustina i drugih ministara, Nabiulina je bila u prvom planu na sastanku s Putinom 15. marta, koji je izgleda sugerisao da je bio obmanut u vezi s užasnim stanjem ekonomije. "Nadam se da ću čuti detaljne izveštaje o tome zašto makroekonomski indikatori ne ispunjavaju očekivanja, ne samo stručnjaka i analitičara, već i aktuelnih prognoza vlade i Centralne banke", rekao je on. Izvan Rusije, švedska vojnoobaveštajna agencija i glavna nemačka obaveštajna agencija veruju da vlada u Moskvi manipuliše podacima, potcenjujući obim ekonomskih problema zemlje, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times). Ne treba previše učitavati u televizijski sastanak, upozorila je Prokopenko, rekavši da je to bio proračunati nastup. "Jedan od stalnih obrazaca Putinove vladavine je da ko god poslednji priča s njim oblikuje njegov doživljaj problema", rekla je ona. "To što je pritisak pao na ekonomski blok u javnom okruženju nije neuobičajeno – tako Kremlj upravlja unutrašnjim tenzijama. To ne mora nužno da signalizirati preokret politike ili promenu u tome ko ima moć nad monetarnom politikom." Prošlog leta, istaknuti poslovni i bankarski zvaničnici počeli su javno da upozoravaju na opasnost od "stagflacije" – kada je ekonomija opterećena niskim rastom, visokom inflacijom i visokom nezaposlenošću. Poslovni lideri usmerili su svoj gnev na Nabiulinu, koja je povećala kamatne stope s ciljem smanjenja rasta inflacije, ali je time poslovanje otežano kreditima koji su bili preskupi za refinansiranje. Direktor livnice na severu Rusije prošle nedelje je podigao uzbunu, rekavši da se ekonomija suočava s "katastrofalnim događajem" i da je vlada potpuno izgubila dodir sa stvarnošću. U decembru je tink-tenk povezan s ministrom odbrane Andrejem Belousovom upozorio na moguću bankarsku krizu do oktobra ako "loši" krediti nastave naglo da rastu. Dan posle Putinove grdnje, Nabiulina je iznela otvorenu procenu peska koji koči zupčanike ekonomije: nema dovoljno radnika, za šta, kako je rekla, nema presedana u modernoj ruskoj istoriji. Uprkos kritikama, Nabiulina – koja je, prema izveštajima, pokušala da podnese ostavku neposredno posle invazije na Ukrajinu 2022, ali ju je Putin odbio – ostala je pri svom kursu, što je, prema mišljenju stručnjaka, delom odražavalo Putinovu podršku. Po zakonu, njen mandat na čelu Centralne banke ističe u roku od godinu dana. Prokopenko je rekla da je malo verovatno da će je Putin zameniti pre tog roka. "Zanimljivije pitanje je šta će se desiti prilikom obnove mandata: da li će politički uslovi za godinu dana učiniti nezavisnog guvernera (Centralne banke) manje ili više pogodnim za Kremlj", rekla je ona. "Kao što rekoh, ona je jedan od retkih zaštitnika stabilnosti ruske ekonomije", rekao je Portes.