Nekada simbol zajedništva i društvenog života, bistroi i kafići u Francuskoj danas nestaju pod pritiskom visokih kirija, brze hrane i promjena navika, dok ih sve češće zamjenjuju kebab i fast-food lokali. [Montaža: Ana Toader]
Od povlačenja međunarodnih snaga i povratka talibana na vlast u avgustu 2021. godine, nekada raznolik medijski pejzaž Avganistana se urušio usled nedostatka finansija i ograničenja, dok kineski državni mediji nastoje da popune prazninu.
Stotine medija je zatvoreno, hiljade novinara su izgubile posao, a oni koji su ostali suočavaju se s cenzurom, zastrašivanjem i ozbiljnim ekonomskim pritiskom. U tom kontekstu, medijski otisak Kine je postao veoma vidljiv i teži da bude još veći.
Kina je značajno proširila svoje medijsko prisustvo u Avganistanu otkako su talibani preuzeli vlast 2021. Avganistanski novinari su za RSE rekli da kineski mediji u toj zemlji proizvode sadržaje koji ističu pozitivnu ulogu Pekinga, izbegavajući priče o siromaštvu, represiji ili kršenju ljudskih prava.
Avganistanski novinar iz Kabula koji je radio za kineski medij rekao je za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE) da se novinari suočavaju sa strogom uredničkom kontrolom.
"Naš rad se fokusira samo na pozitivne teme. Rečeno nam je da pravimo dokumentarce i izveštaje koji jačaju odnose (Kine) sa (talibanskom) vladom", rekao je za RSE avganistanski novinar iz Kabula koji je radio za kineski medij pod uslovom da mu se ne navodi ime. "Vidimo glad i teškoće kada posećujemo polja, ali te priče nisu poželjne. Realnost je skrivena".
RSE je razgovarao s nekoliko avganistanskih novinara koji rade za kineske medije u Kabulu. Svi su rekli da su upozoreni da ne govore za druge medije i da će izgubiti posao ako to urade.
Avganistanci koji su radila za Centralnu kinesku televiziju (CCTV) i Kinesku globalnu televizijsku mrežu (CGTN) koji su govorili za RSE, rekli su da su kineski mediji obebeđivali vesti preko avganistanskih kanala promovišući "konstruktivnu ulogu" Pekinga, mada je kinesko izveštavanje često isticalo korupciju, nesigurnost i političku disfunkciju – što je sadržaj koji je podržavao rivalitet Pekinga s Vašingtonom.
"Kada sam radio za njih, bilo je jasno da Kina želi priče koje prethodnu vladu prikazuju kao slabu i neefikasnu, fokusirajući se uglavnom na probleme, izazove i negativna pitanja", rekao je jedan bivši novinar CGTN-a koji je tražio da ne bude imenovan. "Nije se činilo da je to konstruktivna uloga, iako je služila njihovim političkim interesima."
Avganistanac na višoj menadžerskoj poziciji u jednoj kineskoj medijskoj organizaciji rekao je za RSE da se, otkako su talibani preuzeli vlast, izveštavanje pomerilo ka regionalnim političkim i bezbednosnim pitanjima, posebno ka tenzijama između Avganistana i Pakistana.
On je rekao da su kineski mediji produbili saradnju s državnim medijima pod kontrolom talibana, kao što je novinska agencija Bahtar, kroz zajedničke programe, deljenje sadržaja i tehničku podršku.
Širenje kroz lokalne partnereAnalitičari su za RSE rekli da je to deo šireg napora Pekinga da ojača svoj politički i ekonomski uticaj u Avganistanu, dok se zapadni mediji povlače, a lokalni mediji muče s talibanskim ograničenjima.
Hazrat Bahar, istraživač na Univerzitetu u Lajpcigu u Nemačkoj, rekao je da rast uticaja Kine u avganistanskim medijima služi i strateškim i ekonomskim ciljevima.
"Zemlje koje podržavaju strane medije često to čine iz političkih i kulturnih razloga i Kina je jedna od njih", rekao je on za RSE. "To se može videti čak i na društvenim mrežama, putem CRI Pašto ili programa poput China Flowers na Fejsbuku (Facebook). Nakon što su se zapadni mediji urušili i ostavili vakuum, Kina je videla priliku da proširi svoj uticaj."
Nedavno istraživanje koje objavio Bahar pokazuje da se umešanost Pekinga povećala kroz podršku avganistanskim medijima i kroz širenje svojih mreža.
Prema njegovim rečima, privatni mediji poput Šamšad TV i Akson media dobili su kinesku finansijsku pomoć. Aksonov CRI Pašto, deo mreže China Radio International, emituje programe dva puta dnevno u Kabulu i Kandaharu i privukao je milione pratilaca na internetu.
Kineski državni mediji, uključujući CCTV i CGTN, imaju kancelarije u Kabulu koje proizvode sadržaj na engleskom jeziku.
Neke avganistanske stanice, poput Kabul njuza, ranije su emitovale dokumentarce o kineskoj Inicijativi pojas i put (BRI), infrastrukturnom projektu vrednom hiljade milijardi dolara koji je Peking pokrenuo 2013. godine.
Istraživanje Bahara, uključeno u izveštaj iz 2025. tink-tenka iz Indije Centar za društveni i ekonomski napredak (CSEP), ustanovilo je da se prisustvo Kine u avganistanskim medijima značajno proširilo od 2021. Izveštaj navodi finansijsku podršku, partnerstva u sadržaju i programe obuke za avganistanske novinare kao ključne alate u promociji prokineskog narativa.
Izveštaj opisuje ovaj napor kao deo kineske diplomatije "meke moći", koristeći informisanje za oblikovanje javnog mnjenja i projektovanje slike Kine kao stabilnog partnera u turbulentnom regionu.
Hamed Obaidi, šef Organizacije za podršku avganistanskim medijima (AMSO), rekao je da kinesko finansiranje služi i ekonomskim ciljevima.
"Ulaganje u medije može biti deo šire ekonomske i političke strategije Kine", rekao je on za RSE. "Oni žele da promovišu svoje projekte u Avganistanu i poboljšaju svoj imidž širom regiona".
Poruka u AvganistanuDžaved Kaim, poslednji ambasador bivše avganistanske vlade u Kini pre nego što su talibani preuzeli vlast, rekao je za RSE da je, uprkos produbljivanju angažovanja Pekinga u Avganistanu, njegova uloga i dalje više pragmatična nego transformativna.
"Avganistan nije izuzetno važan za Kinu, ali u pogledu bezbednosti, uključujući južnu i centralnu Aziju, Avganistan je deo regionalne strategije Kine", rekao je Kaim.
"Pošto deli granicu sa (severozapadnom kineskom provincijom) Sinđangom, dok Kina strahuje od militantnih islamističkih grupa, Kina održava odnose sa onim ko je na vlasti u Avganistanu, sve dok odatle ne dolazi pretnja", dodao je on.
Kaim je takođe naglasio da je Kina "sada više uključena, ali ne na duboko strateški način – dovoljno da izvrši kontrolu i održi stabilnost“.
Prema njegovim rečima, medijske investicije Pekinga su i dalje ograničene u finansijskom obimu, ali s obzirom na nizak nivo finansija dostupnih u medijskom sektoru Avganistana, to i dalje omogućava kineskim zvaničnicima da utiču na sadržaj, kao i priliku da ga usklade s interesima kineske države.
Dotle, nezavisni medijski sektor Avganistana i dalje se suočava s kolapsom.
Mnogi novinari su pobegli i brojni mediji se suočavaju s neizbežnim zatvaranjem, pošto su mediji, koje su nekada finansirali zapadni donatori, izgubili finansijsku podršku.
Talibanski propisi su takođe uveli sveobuhvatne sisteme cenzure, zabranili zabavne programe i filmove i postavili ograničenja na učešće žena u medijima.
Lideri država pogođenih američkim tarifama poručili su da se "neće zastrašiti pretnjom" koju je najavio predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp (Trump).
Tamp je izjavio da će od februara uvesti tarife od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, zbog protivljenja postupanja Vašingtona prema Grenlandu.
On je 17. januara u objavi na društvenoj mreži Truth Social saopštio da će se Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Holandija i Finska suočiti sa novim tarifama, koje će biti povećane na 25 odsto od 1. juna ako se ne postigne sporazum o kupovini Grenlanda.
Premijer Velike Britanije Kir Starmer (Keir Starmer) ocenio je najavu američkog predsednika kao "potpuno pogrešnu".
"Naš stav o Grenlandu je vrlo jasan – on je deo Kraljevine Danske, a njegova budućnost je stvar Grenlanđana i Danaca", naveo je šef britanske vlade u saopštenju.
"Primena tarifa prema saveznicima radi ostvarivanja kolektivne bezbednosti NATO saveznika je potpuno pogrešna. Naravno, ovo ćemo direktno razmotriti sa američkom administracijom", dodao je on.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je da "zastrašivanje ili pretnje neće uticati na odlučnost Evrope da obezbedi mir, bilo u Ukrajini, na Grenlandu ili bilo gde drugde u svetu".
"Pretnje carinama su neprihvatljive i nemaju mesta u ovom kontekstu. Evropljani će odgovoriti jedinstveno i koordinisano ukoliko se potvrde. Osiguraćemo očuvanje evropskog suvereniteta", napisao je francuski predsednik na društvenoj mreži X.
Premijer Švedske Ulf Kristerson (Kristersson) naveo je da Evropljani "neće dozvoliti ucenjivanje".
"Samo Danska i Grenland odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", rekao je švedski premijer dodajući da će uvek zastupati interese svoje zemlje i savezničkih partnera.
On je naveo da je ovo pitanje koje se tiče mnogo više zemalja od onih koje je izdvaja američki predsednik, te da Švedska trenutno vodi intenzivne razgovore sa drugim zemljama EU, Norveškom i Ujedinjenim Kraljevstvom o koordinisanom odgovoru.
Ambasadori EU će 18. januara održati hitan sastanak nakon što je američki predsednik zapretio uvođenjem tarifa pojedinim evropskim državama saveznicimima, potvrđeno je iz Evropskog saveta.
Koordinaciju kolektivnog odgovora na najnoviju najavu tarifa najavio je i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa).
Na konferenciji za novinare u Paragvaju, neposredno nakon Trampove objave, podvukao je da će Evropska unija (EU) "uvek biti čvrsta u odbrani međunarodnog prava, počev od država članica EU".
U subotu, 17. januara uveče, čelnici ključnih evropskih institucija izdali su saopštenje u kojem su istakli da prethodno koordinisana danska vežba, sprovedena sa saveznicima, odgovara na potrebu jačanja arktičke sigurnosti i ne predstavlja pretnju bilo kome.
"EU je u potpunosti solidarna sa Danskom i narodom Grenlanda. Dijalog ostaje neophodan i posvećeni smo nadogradnji procesa koji je prošle nedelje započet između Kraljevine Danske i SAD-a", naveli su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta.
"Tarife bi potkopale transatlantske odnose i rizikovale opasnu spiralu napetosti. Evropa će ostati ujedinjena, koordinisana i posvećena očuvanju svog suvereniteta", dodali su.
Američki predsednik najavio je tarife za neke evropske države jer su se one javno protivile njegovom nastojanju da preuzme kontrolu nad Grenlandom i slale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i NATO prisustvu.
Danska je, zajedno sa savezničkim državama, sprovela koordinisane vojne vežbe na Grenlandu s ciljem jačanja bezbednosti u Arktiku. Ove vežbe su preduzete u saradnji sa savezničkim državama.
Danska je 14. januara počela da šalje pojačanja i raspoređuje vojne snage na Grenland, gde su se uključile i druge evropske zemlje, među kojima države koje su sada na meti američkih tarifa.
Najava tarifa usledila je istog dana kada su u Danskoj i na Grenlandu održani protesti protiv Trampovog zahteva da se arktički otok preda SAD-u, poručujući da Grenland mora imati pravo da sam odlučuje o svojoj budućnosti.
Tramp tvrdi da je Grenland od ključnog značaja za bezbednost SAD-a zbog strateške lokacije i bogatstva mineralnih resursa, i nije isključio mogućnost upotrebe sile da ga preuzme.
Trampove ponovljene izjave o Grenlandu izazvale su diplomatsku krizu između SAD-a i Danske, obe osnivačice NATO saveza, i naišle su na široku osudu u Evropi.
Iranske vlasti uvele su gotovo potpunu digitalnu blokadu u zemlji, kako je opisuju svjedoci, kao odgovor na smrtonosne proteste širom države protiv Islamske Republike, čime je drastično ograničen protok informacija iz unutrašnjosti zemlje.
Zbog ozbiljnih ograničenja pristupa internetu, do vanjskog svijeta stigli su samo fragmentirani izvještaji — putem kratkih, jednosmjernih telefonskih poziva, pojedinaca s pristupom satelitskom internetu te Iranaca koji su nedavno napustili zemlju.
Protesti su izbili krajem decembra 2025. godine, usred rastućeg nezadovoljstva javnosti zbog ekonomskih teškoća, nagle inflacije i snažnog slabljenja iranske valute, rijala.
Početne demonstracije zbog troškova života i lošeg ekonomskog upravljanja brzo su se proširile na više gradova i prerasle u šire antirežimske proteste, što je izazvalo smrtonosan odgovor sigurnosnih snaga.
Organizacije za ljudska prava navode da je tokom nemira ubijeno ili ranjeno više hiljada ljudi, iako je nezavisna provjera tih podataka nemoguća zbog gotovo potpune digitalne blokade.
Očevici i medicinski radnici koji su govorili za Radio Farda Radija Slobodna Evropa (RSE) opisuju bolnice preplavljene pacijentima s teškim prostrelnim ranama, naročito u predjelu glave, očiju, prsa i abdomena.
Jedan demonstrant iz sjeveroistočnog grada Mašhada, koji je nedavno napustio Iran, izjavio je da je svjedočio nasilnim sukobima sigurnosnih snaga s tinejdžerima tokom protesta. Prema njegovim riječima, jedan tinejdžer zadobio je teške povrede lica nakon što je pretučen palicama, dok je drugi ranjen u nogu hicima iz vatrenog oružja te je kasnije morao na amputaciju.
Bolnice preopterećeneNeki svjedoci govore i o tragovima nasilja vidljivim na javnim površinama nakon što su protesti okončani.
"Sljedećeg jutra u četvrti Haft-e Tir sve ulice su se prale", rekao je za Radio Farda još jedan stanovnik Mašhada koji je nedavno napustio Iran. "Moj suprug je to vidio — svuda je bilo krvi."
Zdravstveni radnici unutar Irana izvještavaju o ekstremnom pritisku na zdravstveni sistem.
U jednom snimljenom svjedočenju, član medicinskog osoblja naveo je akutni nedostatak specijalista, uključujući neurohirurge, ortopede i oftalmologe, dok su pacijenti pristizali s ranama od sačmenog oružja, posebno u predjelu glave i lica.
Radio Farda ne može nezavisno potvrditi broj žrtava niti pojedinačna svjedočanstva. Ipak, ljekari unutar i izvan Irana navode da razmjere i obrazac povreda ukazuju na široku upotrebu bojeve municije i sačmenog oružja.
Shahram Kordasti, direktor istraživanja na Fakultetu za onkologiju i farmaceutske nauke King's Collegea u Londonu, izjavio je da su mu kolege iz Irana prijavile neuobičajeno veliki broj povreda oka i glave.
"Obim povreda bio je toliko velik da specijalizirane oftalmološke bolnice više nisu mogle odgovoriti", rekao je, dodajući da su nestašice medicinskog materijala i otežan pristup bolnicama dodatno pogoršali krizu.
Bolnice se suočavaju i s ozbiljnim nestašicama krvi.
Roozbeh Esfandiari, bivši ljekar hitne pomoći u Teheranu, koji trenutno živi i radi u Sjedinjenim Američkim Državama, pozvao je Irance s krvnim grupama O‑pozitivna i O‑negativna da hitno doniraju krv.
Iranski mediji objavili su ograničene, ali uznemirujuće izvještaje.
Teheranski dnevnik Ham‑Mihan prenio je izjavu brata tridesetogodišnjeg demonstranta, koji je rekao da je mladić bio živ i pri svijesti u bolnici te je govorio prije nego što se iznenada srušio i preminuo od prostrijelne rane u donjem dijelu abdomena.
Drugi svjedok rekao je Radiju Farda da je jedan muškarac ubijen s više hitaca dok je pokušavao pomoći ranjenom prijatelju, te da je porodica bila prisiljena platiti veliku svotu novca kako bi preuzela tijelo.
Povrede okaIranski dnevnik Shargh izvijestio je da povrede oka čine značajan udio među stradalima u protestima. Očna bolnica Farabi u Teheranu, glavni centar za oftalmologiju u zemlji, navodno radi punim kapacitetom.
Amir‑Mobarez Parasta, direktor Minhenskog očnog centra, izjavio je za Radio Farda da su razmjere povreda dosad neviđene.
"U kontaktu sam s oftalmolozima unutar Irana", rekao je.
"Samo u jednoj privatnoj očnoj klinici u Teheranu do sada je zabilježeno 6.000 povreda oka. Univerzitetske bolnice u većim gradovima poput Teherana, Mašhada, Širaza i Tabriza kolektivno su dokumentirale najmanje 600 slučajeva uklanjanja oka."
Očevici i medicinsko osoblje također su prijavili pojačano prisustvo sigurnosnih snaga u bolnicama, pri čemu su naoružane snage ograničavale pristup, a u nekim slučajevima privodile pacijente prije završetka liječenja.
Iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi priznao je 11. januara da su neke ranjene osobe "dokrajčene", za šta je okrivio, kako je rekao, "teroriste", a ne sigurnosne snage.
Ljekari upozoravaju da se mnogi ranjeni demonstranti i dalje kriju, izbjegavajući bolnice iz straha od hapšenja. Neliječene prostrelne rane i infekcije, upozoravaju, dovode ove osobe u ozbiljan rizik od smrti, dok Iran ostaje u velikoj mjeri odsječen od vanjskog svijeta.
Priredila Elvisa Tatlić
U mirnoj i oblačnoj večeri u Izmitu na zapadu Turske tanker pod panamskom zastavom "Bela 6" spustio je sidro i počeo da pumpa skoro 100.000 tona ruske nafte.
Isporuka 6. januara nije bila uobičajena za vlasnika rafinerije, kompaniju Tupras, koja je prethodnog meseca, prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), smanjila uvoz ruske sirove nafte za 69 odsto pre nego što su sankcije EU stupaju na snagu 21. januara.
Nova mera zabranjuje uvoz proizvoda dobijenih iz ruske sirove nafte u Evropsku uniju i predstavlja poslednji pokušaj da se smanje prihodi Moskve za vođenje rata u Ukrajini.
Ona posebno pogađa rafinerije u Turskoj i Indiji koje uvoze rusku sirovu naftu, pretvaraju je u proizvode poput mlaznog goriva, dizela ili komponenti za mešanje i potom ih isporučuju na tržište EU.
Zajedno s američkim sankcijama ruskim naftnim gigantima prošle jeseni, američkom blokadom isporuka iz Venecuele i neizvesnošću oko mogućih američkih vojnih udara na Iran, mere EU doprinose porastu nestabilnosti međunarodnih isporuka nafte.
"Nalazimo se u izvanrednom okruženju, uz mnogo globalnih geopolitičkih kolebanja u sistemu", rekao je Dejvid Edvard (David Edward) iz londonske firme General Index za podatke o tržištima robe, tokom vebinara 14. januara.
Širi kontekst je globalni višak nafte koji se naširoko predviđao za 2026, zbog visoke proizvodnje koja je dovela do naglog pada cena nafte 2025. To je već smanjilo ruske prihode od nafte na najniži nivo od 2022, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Rupe u zakonuNova zabrana EU najavljena je u okviru 18. paketa sankcija Unije u julu, dajući rafinerijama vremena da unapred smanje uvoz.
"U toku sledeće nedelje, ovo će biti jedna od najvažnijih tema za razgovor širom sveta", rekao je analitičar kompanije Kpler Sumit Ritoli, napominjući da su se velike indijske rafinerije već "samosankcionisale" objavivši da više neće kupovati rusku sirovu naftu.
"Što se tiče Turske... oni i dalje uvoze ruske barele, ali to pada dok mi govorimo, njihov obim je smanjen za 20-30 odsto", dodao je on.
CREA je ukazala na to da je uvoz ruske sirove nafte u Indiju pao za 29 odsto u decembru, na najniži nivo od kada je pre tri godine G7 uveo ograničenje cena, iako je veliki deo toga rezultat i američkih sankcija Rosnjeftu i Lukoilu, najvećim ruskim proizvođačima nafte.
U svakom slučaju, kritičari su upozorili da bi neke rafinerije mogle pokušati da prikriju poreklo sirove nafte koja se koristi u njihovim proizvodima kako bi izbegle sankcije EU.
Oni takođe sugerišu da izuzeća za zemlje, uključujući Veliku Britaniju ili Srbiju, stvaraju mogućnost da se naftni proizvodi rafinisani od ruske sirove nafte reeksportuju u EU.
Analitičar CREA-e Isak Levi (Isaac) rekao je da bi se ista taktika mogla koristiti unutar pojedinih zemalja, pošto se zabrana odnosi na luke i rafinerije koje uvoze rusku sirovu naftu.
"Postoji gruzijska rafinerija pod nazivom Kulevi na Crnom moru i ona kupuje rusku sirovu naftu, rafiniše je u proizvode... i izgleda da šalje te rafinisane proizvode iz druge luke", rekao je Levi za RSE.
On je potpisao otvoreno pismo šefici spoljne politike EU Kaji Kalas (Kallas) od međunarodnog saveza od oko 100 grupa civilnog društva u kojem se EU poziva da pooštri pravila.
Levi je rekao da su dobili "hvala", ali ne i odgovor o merama za zatvaranje rupa. Portparol Kalas nije odgovorio na upit RSE.
"Pružili smo niz različitih rešenja... jedno je zabrana uvoza rafinisanih goriva iz bilo koje rafinerije koja ima cevovodnu vezu s ruskom sirovom naftom. Dakle, to bi uglavnom bile one rafinerije u Kini koje su povezane s ruskim cevovodom. Prilično jednostavna metoda koja bi mogla ponovo da zaustavi stotine miliona, ako ne i milijarde evra koji teku ka Kremlju", rekao je Levi.
Kina stupa na scenu?Neki posmatrači sugerišu da bi Kina mogla da apsorbuje deo viška ruskih isporuka nafte od kojih su odustali Indija, Turska ili drugi.
Podaci CREA pokazuju porast od 23 odsto u uvozu sirove nafte iz Rusije u Kinu u decembru. Tog meseca je prijavljeno nekoliko tankera s naftom tipa Ural, koje je izgleda Indija odbila, navodno su bili u vodama kod kineskih luka u Žutom moru.
Erika Dauns (Erica Downs), viša istraživačica s fokusom na kineska energetska tržišta na Univerzitetu Kolumbija, rekla je za RSE da će ključnu ulogu igrati male, nezavisne rafinerije nazvane "čajnici" (teapot).
One pokrivaju oko 20 odsto kapaciteta kineskih rafinerija i, kako je rekla, prelaze između ruske i iranske sirove nafte jureći "izuzetno male marže".
"Mislim da se zasigurno može reći da Kina neće moći da apsorbuje sve što Indija i Turska odbijaju. Ali, posebno među 'čajnicima', to su ponude koje treba uloviti. I ako je popust dovoljno velik, ako osećaju da je njihova izloženost riziku podnošljiva, uzeće više", rekla je Dauns.
Prošle godine, Vašington je uveo sankcije na tri takve male nezavisne rafinerije zbog trgovine sankcionisanom iranskom naftom. Ipak, rekla je Dauns, dok su velike kineske nacionalne naftne kompanije bile oprezne oko sankcija, "čajnici" su bili manje zabrinuti.
"Pošto mnogi od njih nisu izloženi finansijskom sistemu američkog dolara, znate, mnogo su spremniji... da trguju sankcionisanom sirovom naftom", rekla je ona. "Ako SAD sankcionišu naftni terminal u Kini zbog uzimanja sankcionisane sirove nafte, onda bi terminal mogao reći 'U redu, već smo pod sankcijama, samo ćemo nastaviti da je uzimamo'. Oni su otporni."
Naravno, svaka ruska nafta koju kupe takve male rafinerije takođe će biti uz veliki popust, što će dodatno prigušiti finansijske tokove ka Kremlju.
"Mislimo da će ova mera imati uticaj i da će smanjiti ruske izvozne prihode", rekao je analitičar CREA Levi. "Ali mislimo da je potrebno učiniti više kako bi se ona sprovela i osiguralo da uticaj zaista traje i da smanjuje ruske izvozne prihode."
Centralne figure populističke, desne i konzervativne političke scene Evrope udružile su snage u podršci vlasti mađarskog premijera Viktora Orbana uoči parlamentarnih izbora u toj zemlji.
Aprilski izbori su za Orbana i njegov Fides (Fidesz) najozbiljniji izazov od povratka na vlast 2010. godine.
Suočavaju se sa snažnim protivnikom - Peterom Mađarom, čija je konzervativna Stranka poštovanja i slobode (TISZA), prema većini anketa, u prednosti.
Mađar, inače bivši dugogodišnji član Fidesa, obećava jačanje nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv korupcije i pružanje biračima jasne alternative sadašnjoj vlasti. Predstavlja se kao proevropski, umereni političar koji želi da vrati Mađarsku demokratskim principima.
Sadašnja vlast suočava se s optužbama za podrivanje vladavine prava u zemlji, gušenje građanskih i medijskih sloboda.
Sa svojim nacionalističkim stavovima, antiimigrantskom retorikom i održavanjem bliskih veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Orban je često u konfliktu sa Briselom.
Istraživanje javnog mnjenja, koje je 14. januara objavio Institut Idea, pokazalo je da Orbanov rival ima podršku 48 odsto birača, što je 10 odsto više od njegovog Fidesa.
Kako bi popravili Orbanove šanse u njegovu kampanju su se, između ostalih, uključili italijanska premijerka Đorđe Meloni, premijer Češke Andrej Babiš, te predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tu su i opozicioni lideri sa krajnje desnice u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Austriji.
Zajedno su se pojavili u predizbornom spotu koji je mađarski premijer podelio na društvenim mrežama.
"Zajedno stojimo za Evropu koja poštuje nacionalni suverenitet i koja je ponosna na svoje kulturne i religijske korene", jedna je od poruka koju izgovara italijanska premijerka.
Đorđa Meloni"Ona nije samo (moja) koleginica, ona je moja hrišćanska sestra". Tim rečima Orban je opisao italijansku premijerku, dok je bio na ekonomskom forumu, na severu Italije, u septembru 2024.
Đorđa (Giorgia) Meloni predvodi prvu krajnje desnu vladu u Italiji od kraja Drugog svetskog rata.
Njena desničarska partija Braća Italije (Fratelli d’Italia, FdI) ima neofašističke korene.
Kada je Meloni preuzela vlast 2022. godine, stranke krajnje desnice širom Evrope pozdravile su njenu pobedu, očekujući da će slediti nacionalističku agendu i suprotstaviti se Briselu.
Jedan od izbornih slogana te stranke "Branimo Boga, otadžbinu i porodicu", povezuje se fašističkim režimom Benita Musolinija.
Ipak, u jednom od intervjua za Rojters (Reuters), ona je odbacila bilo kakve tvrdnje da je njena stranka nostalgična za fašističkim periodom i distancirala se od komentara koje je davala kao tinejdžerka, hvaleći Musolinija kao "dobrog političara".
Takođe, ublažila je ili potpuno promenila neke od svojih kontroverznijih političkih stavova, i uspostavila blisku saradnju sa briselskim predstavnicima.
Isprva se protivila sankcijama Evropske unije protiv Kremlja zbog ruske aneksije Krima 2014. godine, te slavila izbornu pobedu Vladimira Putina 2018.
Odnos je promenila nakon ruske invazije na Ukrajinu. Kritikujući poteze Rusije, podržala je zapadne sankcije Moskvi i slanje oružja Kijevu.
Desničarske stavove zadržala je kada je reč o pitanjima koja se tiču imigracije, abortusa i LGBTQ+ prava.
Mateo SalviniU spotu se pojavljuje i vicepremijer Italije Mateo (Matteo) Salvini, lider ultradesničarske stranke Liga.
Populista poznat po politici "Italijani na prvom mestu", Salvini se protivi imigracijama.
Sudilo mu se zbog optužbi da je, dok je bio ministar policije, blokirao iskrcavanje preko 100 migranata sa spasilačkog broda, zbog čega su danima boravili u teškim uslovima.
Odbacujući optužbe, Salvini je tvrdio da je njegovo delovanje bilo usmereno na zaštitu granica Italije.
Kada su se evropski lideri krajnje desnice okupili oktobra 2024. u Italiji kako bi mu pružili podršku, među njima je bio i mađarski premijer. Orban je tada izjavio da Salvini "zaslužuje oduševljenje, a ne kaznu", preneo je Rojters.
Italijanski sud je na kraju doneo oslobađajuću presudu.
Andrej BabišSvoju svoju ulogu u videu podrške Orbanu, ima i populistički premijer Česke Andrej Babiš.
Nakon izborne pobede u oktobru 2025, po drugi put je izabran na tu funkciju.
Svoju kampanju temeljio je na obećanjima da će se suprotstaviti Evropskoj uniji po pitanju migracija i ekoloških politika, kao i da će smanjiti podršku Ukrajini. Uz Slovačku i Mađarsku, i Češka je u decembru obezbedila izuzeće od odluke EU o dodeljivanju Ukrajini pomoći od 90 milijardi evra za 2026/27. godinu.
Sedamdesetjednogodišnji milioner često koristi evroskeptičnu retoriku, ali redovno isključuje mogućnost izlaska iz EU ili NATO-a.
Suosnivač je desničarskog bloka "Patriote za Evropu" u Evropskom parlamentu, zajedno s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.
"Istina je pobedila!" napisao je Orban na mreži X nakon izbora u Češkoj. "Dobre vesti za Evropu".
Aleksandar VučićAleksandar Vučić u promotivnom spotu navodi da se nada "da će naredni izbori mnogo značiti svima nama, što znači da ćemo svedočiti još jednoj pobedi Fidesa".
On i Viktor Orban održavaju dobre odnose od dolaska Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji.
Više puta su isticali da su odnosi Srbije i Mađarske, susednih zemalja, na "vrhunskom i istorijskom nivou".
Orban je glavni zagovornik brzog ulaska Srbije u Evropsku uniju, dok ga Vučić naziva "velikim prijateljem".
Opozicija u obe države i deo međunarodnih nevladinih organizacija optužuje ih za nazadovanje u demokratskim procesima, korupciju, kršenje ljudskih prava i gušenje medijskih sloboda.
I Orban i Vučić, međutim, takve kritike demantuju.
Istovremeno, i Srbija i Mađarska održavaju odnose sa Pekingom i Moskvom, što nailazi na negodovanje Evropske unije.
Dvojicu lidera veže i partnerstvo sa Savezom vojvođanskih Mađara (SVM), vladajućom partijom Mađara u Srbiji.
SVM je sestrinska partija Orbanovom Fidesu, a u Srbiji je deo vlasti sa Vučićevim SNS-om.
Marin Le PenFrancuska opoziciona političarka Marin Le Pen (Marine), koja se takođe pojavljuje u spotu podrške Orbanu, dugogodišnja je liderka krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje.
Le Pen je preuzela Nacionalni front od svog oca Žan-Mari Le Pena (Jean-Marie) još 2011. godine. I preimenovala ga u Nacionalno okupljanje. U nastojanju da popravi imidž, distancirala je partiju od nekih otvoreno rasističkih i antisemitskih stavova iz prošlosti njenog oca.
Ipak, zadržala je veoma kritičan stav prema imigraciji i islamu, te zalaganje da se Francuska povuče iz vojne komande NATO-a.
Međutim, odustala je od svojih ranijih obećanja da će zemlju izvesti iz Evropske unije i evrozone.
Dok je u prošlosti davala podršku Moskvi i kritikovala sankcije EU protiv Kremlja, ona je podržavala Francusku u prihvatanju ukrajinskih izbeglica.
Sud u Parizu proglasio ju je krivom za zloupotrebu sredstava Evropske unije i zabranio joj na pet godina kandidovanje za javnu funkciju. U toku je žalbeni postupak na tu odluku.
Benjamin NetanjahuPored evropskih političara, uz Orbana je stao i izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
"Bezbednost se ne može uzimati zdravo za gotovo, ona se mora osvojiti. Mislim da Viktor Orban ima sve kvalitete za to", poručio je u promotivnom spotu.
On je političar s najdužim stažom na čelu izraelske vlade. U njegovoj trenutnoj vladi su i krajnje desničarske partije.
Na udaru međunarodnih kritika je od početka poslednjeg rata u Gazi koji je počeo napadom na Izrael u oktobru 2023.
Militanti Hamasa, kog SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, tada uzeli su 251 osobu za taoce, a u samom napadu je, prema izraelskim podacima, ubijeno oko 1.200 ljudi.
U potonjoj izraelskoj ofanzivi u Pojasu Gaze ubijeno je, kako navode zdravstvene vlasti na toj teritoriji, na desetine hiljada ljudi.
Brojni međunarodni akteri osudili su operacije izraelske vojske zbog visokog broja civilnih žrtava i humanitarne krize. Kritikama se pridružilo i više evropskih lidera koji su tradicionalno podržavali Izrael. Među njima nije bio Orban.
Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je u novembru 2024. nalog hapšenje Netanjahua zbog navodnih ratnih zločina u Gazi. Nakon Netanjahuove zvanične posete Budimpešti u aprilu 2025, Mađarska je najavila povlačenje iz MKS.
Na domaćem planu, izraelskom lideru trenutno se sudi zbog optužbi za korupciju i pronevere, koje on odbacuje kao politički motivisane.
Havijer MileiOrban i njegov Fides dobili su i prekookeansku podršku – u videu se pojavljuje i desničarski predsednik Argentine Havijer (Javier) Milei.
Ovaj populistički lider poznat je po teatralanom stilu – od nošenja kostima superheroja do mahanja motornom testerom kao simbola fiskalnih rezova koje je najavljivao.
Milei je poznat po radikalno desničarskim i libertarijanskim stavovima. Popularnost je stekao na desničarskom programu i obećanjima da će ograničiti pravo na abortus, liberalizovati zakone o oružju, kao i na poricanju klimatskih promena.
Njegovoj inauguraciji u decembru 2023, prisustvovao je i mađarski premijer Viktor Orban sa kojim se Milei ideološki poredi.
Izborni izazov za OrbanaNa parlamentarnim izborima, koji će biti održani 12. aprila, Viktor Orban traži šesti premijerski mandat.
Na vlasti je od 2010, a ankete pokazuju da opozicija prvi put ima šansu da okonča njegovu vladavinu.
Adam Kadirov, sin čečenskog lidera Ramzana Kadirova, koga podržava Moskva, navodno je u teškom stanju nakon saobraćajne nesreće u glavnom gradu ruske Republike Čečenije, Groznom.
Dva izvora su rekla za Severnokavkaski servis RSE da je, nakon nesreće 16. januara, Adam Kadirov (18) sada "na intenzivnoj nezi" i da je prebačen u najveću medicinsku ustanovu u Čečeniji, u Groznom, a obližnji putevi su zatvoreni.
"Navodno je na intenzivnoj nezi i bez svesti. Ne znamo sa sigurnošću šta se dešava sa sinom Kadirova", rekao je jedan od izvora u Groznom.
"Putevi do bolnice su zatvoreni jer je Adam tamo doveden", navodi.
Drugi izvor, predstavnik čečenske dijaspore, dao je za Severnokavkaski servis RSE sličnu izjavu.
Lokalni opozicioni pokret NIYSO takođe je saopštio da je došlo do nesreće navodeći da se kolona automobila Adama Kadirova "kretala velikom brzinom, automobil za automobilom, kada je iznenada naišla na prepreku".
"Kao rezultat toga, automobili su počeli da se sudaraju jedan u drugi, zbog čega dobijamo informacije da ima mnogo povređenih", saopštio je NIYSO u objavi na Telegramu.
"Ali do komešanja je došlo upravo zbog Adama".
U komentaru za Severnokavkaski servis RSE, predstavnik pokreta je rekao da su informacije došle do njih iz različitih izvora, ali je podvukao da još uvek ne mogu sa sigurnošću govoriti o stanju sina čečenskog lidera.
Jedno od više dece Ramzana Kadirova, čvrstog saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, Adam Kadirov je poslednjih godina dobio značajnu pažnju.
Ona je u velikoj meri rezultat izveštavanja državnih medija u Čečeniji, gde je prikazan kao hrabar mladić koji se borio u ruskom ratu protiv Ukrajine i istakao se u sportskim i vojnim takmičenjima.
Tvrdnje o njegovoj ozloglašenosti izbile su nakon što je na internetu objavljen video snimak na kom se vidi kako on, tada petnaestogodišnjak, tuče Nikitu Žuravelja, ruskog političkog zatvorenika koji je uhapšen i optužen za spaljivanje Kurana.
Nakon incidenta, Adam Kadirov je zasut nagradama, uključujući titulu Heroja Republike Čečenije, najvišeg priznanja u regionu, i dobio je dodatna priznanja od nekoliko ruskih regiona.
Poslednjih godina, Ramzan Kadirov je unapredio nekoliko svoje dece na visoke pozicije u čečenskoj vladi.
U aprilu 2025. godine, Adam je imenovan za sekretara regionalnog Saveta bezbednosti, što je podstaklo spekulacije da bi Kadirov mogao da ga priprema za potencijalnog naslednika. To je delimično podstaklo i glasine o lošem zdravstvenom stanju čečenskog lidera.
Kasnije 2025. godine, sedamnaestogodišnjak je proslavio svoje venčanje na nepoznatoj lokaciji. Kadirov je kasnije objavio poruku na svom Telegram nalogu zahvaljujući Putinu na čestitkama Adamu napisavši: "Ti i dalje ostaješ njegov najodaniji prijatelj čuvajući ovu prelepu mušku tradiciju".
Izvor: Severnokavkaski servis RSE
Jedan od potencijalnih načina za ublažavanje trenutnih političkih tenzija između Danske i SAD u vezi s budućim statusom Grenlanda mogla bi biti misija "Arktička straža" pod vođstvom NATO-a.
Ideja je izneta kada su se ambasadori zapadnog vojnog saveza sastali u Briselu 8. januara kako bi razgovarali o nedavno izraženom interesovanju Bele kuće za potencijalno preuzimanje autonomne danske teritorije, pri čemu Vašington nije isključio vojnu intervenciju radi postizanja tog cilja.
To bi usledilo posle dve slične misije NATO-a pokrenute 2025. godine, prvo operacije "Baltička straža", koja je reagovala na brojne podmorske sabotaže u severnoj Evropi, a zatim "Istočna straža", koja je pokrenuta ubrzo posle velikog upada ruskih dronova u Poljsku.
Obe "straže" i dalje postoje. Takođe se smatraju velikim uspesima, rekli su zvaničnici NATO-a s kojima je RSE razgovorao pod uslovom da im se ne navodi ime.
Međutim, može li se nešto slično ponoviti u vezi s Grenlandom, a možda i na tom ostrvu?
Belgijski ministar odbrane Teo Franken (Theo Francken) javno je podržao ideju, a London i Berlin su takođe zagrejani u vezi s tim.
Na sastanku u Briselu, svi su se saglasili da NATO treba da se angažuje u arktičkom regionu.
"Kanada godinama vrišti o potrebi da se pojača angažman na krajnjem severu, tako da Vašington teško da je prvi koji je to pokrenuo", rekao je jedan evropski diplomata.
Sedam od osam takozvanih arktičkih zemalja su članice NATO-a, pri čemu je Rusija upadljiv izuzetak. I dok vode oko Grenlanda trenutno nisu pune ruskih i kineskih brodova, to bi se moglo promeniti kako se arktički led topi i otvaraju novi morski putevi.
Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a (SACEUR) i glavni američki general u Evropi, Aleksus Grinkevič (Alexus Grynkewich), nedavno je na vojnoj konferenciji u Švedskoj primetio da ruski i kineski brodovi "ne proučavaju foke i polarne medvede", dodajući da "tamo sprovode batimetrijska istraživanja i pokušavaju da shvate kako mogu da se suprotstave NATO kapacitetima na moru i pod morem. Dakle, to je nešto što bi moglo veoma brzo da se poveća i moramo biti svesni toga i spremni".
Istovremeno, Grinkevič je dodao da je svaka konkretna NATO misija trenutno "preuranjena".
Govoreći u Berlinu ranije ove nedelje o potencijalnoj operaciji "Arktička straža", nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) takođe je napomenuo da je takav poduhvat i dalje mesecima dalek.
Ipak, generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) je zauzet razgovorima s Vašingtonom o tome kako alijansa može da doprinese – na ovaj ili onaj način.
Rutte: Članice NATO-a rade na bezbednosti GrenlandaEvropske diplomate su rekle za RSE da bi inicijativa "Arktička straža" potencijalno neutralisala argument da SAD treba da imaju Grenland i dokazala da Evropa istovremeno može da radi na dva krila: Rusijom na istoku i potencijalno Rusijom i Kinom na Arktiku.
"U mnogim aspektima se radi i o podeli tereta", rekao je jedan od njih, dodajući da bi jedan potencijalni scenario mogao da uključi Evropljane koji sprovode vazdušni i morski nadzor dok SAD povećavaju prisustvo svojih trupa na Grenlandu.
SAD tamo imaju oko 200 oficira u jednoj bazi koji se bave ranim upozorenjima na balističke rakete i svemirskim nadzorom. Tokom Hladnog rata, ipak, na ostrvu je bilo do 10.000 američkih vojnika raspoređenih u 17 baza.
'Napunjen pištolj'To je bilo zasnovano na sporazumu iz 1951. između Kopenhagena i Vašingtona koji dozvoljava SAD da imaju vojnu imovinu, uključujući baze, sve dok postoji NATO. Taj sporazum i dalje važi i ne ograničava američko vojno prisustvo, iako će Danska morati dati saglasnost, što će verovatno i dati.
To bi takođe otvorilo mogućnost SAD da koriste Grenland u svom programu protivraketne odbrane Zlatna kupola, što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) pomenuo u svojim izjavama o ogromnom ostrvu.
Evropske zemlje bi sa svoje strane čuvale vazdušni prostor, ali i vode poznate kao "jaz GIUK", što znači ogromno područje između Grenlanda s jedne strane i Irske i Ujedinjenog Kraljevstva s druge strane.
Taj jaz je opisan kao "napunjen pištolj" uperen u SAD, prema izvoru upoznatom s vojnim planiranjem, jer je to ulazna tačka za aktere poput Moskve i Pekinga da urade bilo šta, od podvodne sabotaže do zauzimanja potencijalne teritorije.
Zemlje koje bi verovatno doprinele mogle bi prvenstveno biti Velika Britanija i Francuska, ali i zemlje poput Danske, Italije, Norveške, Holandije i Španije, koje sve imaju pomorske resurse.
To bi, naravno, zahtevalo nekoliko brodova, posebno krstarica i fregata, ali i podmornica i posebno ledolomca. Ovih poslednjih zemlje alijanse sveukupno imaju samo oko 40, što je manje od Rusije, iako postoji pritisak da se proizvede više.
Očekujte da će šefovi odbrane alijanse detaljnije razgovarati o tome kada se sastanu u Briselu 21-22. januara, a zatim ponovo kada se ministri odbrane NATO-a okupe u glavnom gradu Belgije 12. februara.
Praktične preprekeIpak, unutar alijanse postoji i oklevanje oko toga da li je operacija "Arktička straža" izvodljiva. Postoji mnogo praktičnih prepreka. Na primer, da bi se pokrilo tako ogromno područje, bile bi potrebne stotine brodova, uključujući plovila koja snabdevaju vojne letelice.
Osim nordijskih zemalja i Kanade, malo je vojnika koji imaju iskustvo delovanja u surovim arktičkim uslovima – otuda i trenutna operacija "Arktička izdržljivost" (Arctic Endurance) pod vođstvom Danska na Grenlandu i oko njega, u kojoj učestvuju trupe iz Kanade, Francuske, Nemačke, Holandije i Norveške.
Iako ne moraju sve članice da doprinesu, sve moraju odobriti pokretanje takve misije.
Da li će Amerikanci pristati na to?Na sastanku ambasadora NATO-a 8. januara, Danska i SAD su se saglasile da je to zasad bilateralno pitanje.
To je dovelo do sastanka ministara spoljnih poslova Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Država u Vašingtonu 14. januara, čiji je domaćin bio potpredsednik SAD Džej Di Vens (JD Vance).
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen (Lokke Rasmussen) ukazao je posle sastanka da SAD nisu promenile svoj stav o Grenlandu, ali i da će biti formirana radna grupa na visokom nivou s američkim i danskim zvaničnicima kako bi se razgovaralo o tom pitanju u narednim nedeljama.
Trump rekao da će se pitanje Grenlanda 'rešiti' nakon što je Danska navela da nije uspela da premosti razlike sa SADLjudi u Briselu to vide kao znak da bi moglo doći do "sporazuma" koji svima odgovara uz proširenu ulogu NATO-a.
Iako postoji nervoza zbog vojne intervencije, većina onih s kojima je RSE razgovarao i dalje smatra da je to "malo verovatno" i da američki predsednik koristi istu taktiku agresivnog pregovaranja koju je primenio kada je na samitu u Hagu prošle godine obezbedio obavezu da svi saveznici odvajaju pet odsto za odbrambene troškove.
Sada je reč o tome da Evropljani troše više i da to čine brže – i da se ne fokusiraju samo na svoje istočno krilo.
Venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado predala je svoju medalju za Nobelovu nagradu za mir američkom predsedniku Donaldu Trampu tokom sastanka u Beloj kući, u pokušaju da utiče na njegove napore da oblikuje političku budućnost njene zemlje.
Zvaničnik Bele kuće potvrdio je da Tramp namerava da zadrži medalju.
U objavi na društvenim mrežama u četvrtak uveče, Tramp je napisao:
"Marija mi je uručila svoju Nobelovu nagradu za mir za posao koji sam obavio. Sjajan gest uzajamnog poštovanja. Hvala ti, Marija!"
Mačado, koja je sastanak opisala kao "izvanredan", rekla je da je poklon priznavanje onoga što je nazvala njegovom posvećenošću slobodi venecuelanskog naroda.
Bela kuća je potom objavila fotografiju Trampa i Mačado sa predsednikom koji drži veliki, zlatni ram u kome je prikazana medalja.
Prateći tekst je glasio: "Predsedniku Donaldu J. Trampu, u znak zahvalnosti za vaše izvanredno liderstvo u promovisanju mira kroz snagu", a čin je opisan kao "lični simbol zahvalnosti u ime venecuelanskog naroda".
Pokušaj Mačado da utiče na Trampa došao je nakon što je on odbacio ideju da je postavi za liderku Venecuele umesto svrgnutog Nikolasa Madura.
Tramp je otvoreno lobirao za nagradu pre nego što je Mačado prošlog meseca dobila priznanje i oštro se žalio kada je bio zaobiđen.
Iako je Mačado Trampu dala zlatnu medalju koju dobitnici primaju uz nagradu, priznanje ostaje njeno. Norveški Nobelov institut saopštio je da se nagrada ne može preneti, deliti ili opozvati.
Na pitanje u sredu da li želi da mu Mačado da nagradu, Tramp je za Rojters rekao: "Ne, nisam to rekao. Ona je osvojila Nobelovu nagradu za mir."
Republikanski predsednik dugo je iskazivao interesovanje za osvajanje nagrade i povremeno ju je povezivao sa diplomatskim postignućima.
Ručak-sastanak, koji je trajao nešto duže od sat vremena, bio je prvi susret Trampa i Mačado uživo.
Mačado se zatim sastala sa više od deset senatora, i republikanskih i demokratskih, na Kapitol Hilu.
Tokom posete, portparolka Bele kuće Karolin Levit rekla je da se Tramp radovao susretu sa Mačado, ali je ostao pri svojoj "realističnoj" proceni da ona trenutno nema potrebnu podršku da vodi zemlju u kratkom roku.
Mačado, koja je pobegla iz južnoameričke države u smelom bekstvu morem u decembru, nadmeće se za Trampovu naklonost sa članovima venecuelanske vlade i pokušava da obezbedi da ima ulogu u budućem upravljanju zemljom.
Nakon što su Sjedinjene Države ovog meseca upale u Venecuelu i uhapsile svrgnutog predsednika Nikolada Madura, opozicione ličnosti, članovi venecuelanske dijaspore i političari širom SAD i Latinske Amerike izrazili su nadu da Venecuela može započeti proces demokratizacije.
Nada u pomak ka demokratijiDemokratski senator Kris Marfi, jedan od senatora koji su se sastali sa Mačado, rekao je da je opoziciona liderka prenela senatorima da represija u Venecueli sada nije ništa drugačija nego pod Madurom.
Privremena predsednica Venecuele Delci Rodrigez je "vešta političarka" koja je svakim danom sve učvršćenija zahvaljujući Trampovoj podršci, rekao je on.
"Nadam se izborima, ali sam skeptičan", rekao je Marfi iz Konektikata.
Tramp je rekao da je fokusiran na obezbeđivanje američkog pristupa venecuelanskoj nafti i ekonomskoj obnovi Venecuele. Tramp je u nekoliko navrata hvalio Rodrigez, koja je preuzela vođstvo Venecuele nakon njegovog hapšenja. U intervjuu za Rojters u sredu, Tramp je rekao: "Bilo je vrlo dobro sarađivati sa njom."
Mačado je bila diskvalifikovana iz učešća na venecuelanskim predsedničkim izborima 2024. godine od strane vrhovnog suda ispunjenog Madurovim saveznicima.
Spoljni posmatrači naširoko veruju da je Edmundo Gonzales, opozicioni kandidat koga podržava Mačado, pobedio ubedljivom razlikom, ali je Maduro proglasio pobedu i zadržao vlast.
Dok je trenutna vlada proteklih dana oslobodila desetine političkih zatvorenika, spoljne organizacije i aktivisti tvrde da je obim oslobađanja preuveličan od strane Karakasa.
Izvor: Rojters
Kanada i Kina uspostavljaju novo strateško partnerstvo koje obećava "istorijske" dobitke koristeći komparativne prednosti jedne i druge strane, izjavio je kanadski premijer Mark Karni u razgovoru sa kineskim liderom Sijem Đinpingom u petak u Pekingu.
Prvi kanadski premijer koji je posetio Kinu od 2017. godine, Karni je došao sa misijom da obnovi odnose sa drugim najvećim trgovinskim partnerom Kanade, posle Sjedinjenih Država, nakon višemesečnih diplomatskih napora da se reše ranije tenzije.
"Važno je da započnemo ovo novo strateško partnerstvo u vreme podela", rekao je Karni Siju, pozivajući da se fokusira na oblasti koje mogu doneti "istorijske dobitke" za obe strane, kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, energetika i finansije.
"Verujem da upravo tu možemo postići brz i održiv napredak", dodao je.
Napori za izgradnju odnosa nakon američkih carinaKanada nastoji da ojača veze sa drugom najvećom ekonomijom sveta nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo carine na deo kanadske robe i sugerisao da bi dugogodišnji američki saveznik mogao postati 51. američka savezna država.
Kina, takođe pogođena Trampovim carinama otkako se prošle godine vratio u Belu kuću, želi da sarađuje sa državom iz Grupe sedam u tradicionalnoj sferi američkog uticaja.
"Radujem se nastavku rada sa vama, sa osećajem odgovornosti prema istoriji, našim narodima i svetu, kako bismo dodatno unapredili odnose Kine i Kanade", rekao je Si Karniju.
Pozdravljajući Karnija, Si je rekao da su odnosi Kine i Kanade doživeli prekretnicu tokom njihovog poslednjeg susreta na marginama samita APEC-a u oktobru.
"Može se reći da je naš sastanak prošle godine otvorio novo poglavlje u poboljšanju odnosa između Kine i Kanade", rekao je Si kanadskom lideru.
"Zdravi i stabilni odnosi Kine i Kanade u interesu su obe zemlje", dodao je, ističući da mu je "drago" što su tokom proteklih meseci vođeni razgovori o obnovi saradnje.
Carine i optužbe za špijunažuOdnosi dve zemlje urušili su se 2018. nakon što je Kanada uhapsila ćerku osnivača Huaveja po američkoj poternici, a Kina uzvratila pritvaranjem dvojice Kanađana pod optužbama za špijunažu, podseća AFP.
Obe zemlje su potom uvele carine na izvoz one druge, dok je Kina bila optuživana i za mešanje u kanadske izbore.
Karni, međutim, pokušava da napravi zaokret, a Peking je takođe poručio da je spreman da odnose vrati na "pravu putanju".
Kanadski lider, koji se u četvrtak sastao sa premijerom Li Ćjangom, planira i razgovore sa privrednicima o trgovinskoj saradnji.
Kanada, tradicionalno čvrst američki saveznik, posebno je pogođena Trampovim visokim carinama na čelik, aluminijum, vozila i građevinsku građu.
Potez Vašingtona naveo je Kanadu da potraži partnere i tržišta drugde.
U oktobru Karni je rekao da bi Kanada trebalo da udvostruči izvoz van SAD-a do 2035. kako bi smanjila zavisnost od američkog tržišta.
Ipak, Sjedinjene Države ostaju ubedljivo najveći kupac kanadskih proizvoda — oko 75 odsto u 2024. godini, prema statistici kanadske vlade.
Dok je Otava naglašavala da je Kina drugo najveće kanadsko izvozno tržište, ono značajno zaostaje, kupujući manje od četiri odsto kanadskog izvoza u 2024.
Zvaničnici obe zemlje vode razgovore o smanjenju carina i jačanju bilateralne trgovine, ali dogovor još nije postignut.
Izvor: AFP, Reuters
Rastuća kriza neuhranjenosti ima teške posledice po žene i devojčice u Avganistanu, koje je međunarodna zajednica izneverila, izjavio je za AFP najviši zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u toj zemlji.
Agencija Ujedinjenih nacija (UN) obezbeđuje većinu prehrambene pomoći Avganistanu, kojim od 2021. upravljaju talibanske vlasti.
Iako su donacije pomoći znatno smanjene tokom proteklih nekoliko godina, avganistanska vlada suočava se sa oštrim kritikama iz inostranstva zbog zabrane ženama da rade u većini profesija i uskraćivanja školovanja devojčicama starijim od 12 godina.
Džon Ajlijef, direktor za Avganistan u Svetskom programu za hranu (WFP), je u intervjuu za AFP izneo projekcije da će u narednih godinu dana pet miliona žena i dece u toj zemlji iskusiti akutnu neuhranjenost, koja se smatra opasnom po život.
"Gotovo četiri miliona dece u ovoj zemlji biće u potrebi za lečenjem neuhranjenosti. Ovi brojevi su zapanjujući", rekao je Ajlijef.
Avganistan je zemlja sa više od 40 miliona stanovnika.
Centar za terapijsku ishranu u okviru bolnice u Heratu, na zapadu Avganistana, mesečno u proseku primi između 315 i 320 neuhranjene dece, a centar podržava humanitarna medicinska organizacija Lekari bez granica (MSF).
Broj slučajeva je konstantno rastao tokom proteklih pet godina, prema rečima Hamajuna Hemata, zamenika koordinatora MSF‑a u Heratu.
'Niko ne zna kako se osećam'Među korisnicama Centra bila je i 24-godišnja Najiba, sa svojom bebom Artijom.
Nakon što je sa tri meseca preležala upalu pluća, Artiino stanje se pogoršalo, pa su njegovi roditelji išli iz bolnice u bolnicu pokušavajući da pronađu pomoć.
Kako kaže, nije imala dovoljno odmora niti dobre hrane, što je uticalo na njenu sposobnost da proizvodi majčino mleko.
"Ovih dana nemam dovoljno mleka za svoju bebu", kaže.
Uznemirena majka, koja nije želela da otkrije prezime iz razloga privatnosti, rekla je da porodica živi od prodavnice električne opreme koju vodi njen suprug.
Najiba i njen suprug potrošili su svoju skromnu ušteđevinu pokušavajući da dobiju pomoć za Artiju, pre nego što su saznali da ima urođenu srčanu manu.
"Niko ne zna kako se osećam svakog dana, ovde sa svojim detetom u ovom stanju", kaže Najiba.
Neke porodice putuju stotinama kilometara do bolnice u Heratu jer u svojim provincijama nemaju zdravstvene ustanove.
Vranga Nijamati, nadzornica tima medicinskih sestara, kaže da često primaju pacijente u "poslednjoj fazi" kada "nema nade" za njihov opstanak.
Ipak, kaže da se oseća "ponosno" zbog onih koje uspeju da spasu od gladi.
Pored lečenja dece, medicinske sestre savetuju žene o dojenju, što je ključni faktor u borbi protiv neuhranjenosti.
'Kriza će se samo pogoršati'Otkako su talibani ponovo preuzeli vlast 2021. godine, siromašne porodice teško su pogođene smanjenjem međunarodne pomoći, kao i sušom i ekonomskim posledicama povratka pet miliona Avganistanaca deportovanih iz Irana i Pakistana.
"U 2025. godini već smo videli najveći porast dečje neuhranjenosti zabeležen u Avganistanu od početka 21. veka", rekao je Džon Ajlijef, zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u Kabulu.
Kriza će se ove godine samo pogoršati, dodao je.
"Ta deca će umreti ako ne budu lečena", upozorava Ajlijef.
WFP traži 390 miliona dolara kako bi nahranio šest miliona Avganistanaca tokom narednih šest meseci, ali Ajlijef kaže da su šanse da se obezbedi taj novac "veoma male".
Obećanja solidarnosti iz celog sveta, data nakon što je talibanska vlada uvela svoje strogo tumačenje islamskog prava, malo su pomogla avganistanskim ženama, kaže direktor WFP‑a.
One sada "gledaju kako im deca umiru od gladi na rukama", rekao je.
Izvor: AFP
Bio je to prvi javni radni sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina posle Nove godine.
Ipak, američki napad na Venecuelu – bliskog saveznika Moskve – i hapšenje njenog predsednika prethodne nedelje nisu bili na dnevnom redu, barem ne javno.
Niti sve snažniji protesti koji potresaju Iran – još jednog vitalnog saveznika Moskve. Čak ni Kuba, čija je vlada pod stresom zbog previranja u Venecueli, nije razmatrana.
Na dnevnom redu Putinovog javnog sastanka 12. januara – s tehnokratskim zamenikom premijera – bila je ruska proizvodnja, zajedno s njenim oronulim svemirskim programom.
Moglo bi se pomisliti da bi kaskada destabilizacije ili urušavanja saveznika izazvala snažniji odgovor Moskve. Kremlj je negovao te odnose godinama, ako ne i decenijama, delimično iz ekonomskih i vojnih razloga, delimično da bi nadmudrio SAD.
Takođe se godinama borio protiv "obojenih revolucija" – antivladinih protesta za koje tvrdi da su samo pokušaji SAD da potkopaju vlade naklonjene Moskvi.
Međutim, izjave ruskih zvaničnika koje su bile daleko od gromoglasnih – a da se ne pominje potpuno Putinovo ćutanje – o događajima u Venecueli i Iranu izazvale su čuđenje među posmatračima Rusije.
"Rusi moraju nešto da kažu o ovim pitanjima, pa će (Ministarstvo spoljnih poslova) izaći s očekivanim formulacijama i očekivanim kritikama, ali generalno ruski sistem ne želi da kritikuje SAD previše drsko, zato imate potpunu tišinu iz Kremlja i od Putina", rekla je Hana Note (Hanna Notte), direktorka Programa za neširenje oružja za Evroaziju u Centru za studije neširenja oružja Džejms Martin.
"Ova američka administracija deluje nekažnjeno prilično efikasno, sledeći svoje interese, uključujući i vojna sredstva, i izvlači se s tim; to takođe čini da Rusija izgleda slaba", rekla je Note. "Mislim da Rusija zaista ne može ništa da učini da promeni kurs delovanja SAD ili da ih nekako obuzda. I tako u takvoj situaciji: šta će Vladimir Putin reći? I zato on ništa ne kaže."
"Ne bih rekla da ćute", rekla je Nikol Grajevski (Nicole Grajewski), ekspertkinja za Bliski istok i vanredna profesorka na Pariskom institutu političkih nauka (Sciences Po). "Rekla bih da možda jednostavno ne vidimo šta rade iza kulisa, posebno u Iranu."
Ruslan Sulejmanov, bivši novinar i stručnjak za Bliski istok, rekao je da izostanak gnevnih osuda – povodom Irana, Venecuele ili čak svrgnutog sirijskog diktatora Bašara al Asada – takođe odražava najvažniji prioritet Moskve ovih dana: Ukrajinu.
"Kremlj je očigledno trenutno preokupiran potpuno drugim problemima", rekao je za Sulejmanov, koji radi u Nemačkoj u Centru za nove evroazijske strategije.
"Za Putina je osvajanje još jednog sela u Ukrajini daleko važnije od spasavanja Asadovog režima, kao što smo videli, ili Madura u Venecueli, ili još više, ajatolaha Alija Hamneija u Iranu", rekao je on za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE).
'Kategorički neprihvatljivo'U prošlosti, kada bi se dogodio neki veliki geopolitički događaj – vojni napad, destabilizujući antivladini protesti, sporni izbori – i Vašington bio direktno ili indirektno umešan, ruski zvaničnici bi brzo reagovali, pozivajući na uzdržanost ili pozivajući druge zemlje – čitaj: Sjedinjene Američke Države – da se ne mešaju.
Putinov sada već čuveni govor u Minhenu 2007. godine, u kojem žestoko kritikovao spoljnu politiku SAD, bio je karakterističan: "Jedna država – Sjedinjene Države – prekoračila je svoje nacionalne granice u svakoj sferi."
Od povratka američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) u Belu kuću prošlog januara, Kremlj je ublažio svoje najoštrije kritike Vašingtona, dok je istovremeno usmerio pogled na Evropu i NATO, posebno u vezi s ratom u Ukrajini.
Nakon što su američke specijalne snage upale u Karakas 3. januara, ubivši desetine čuvara i zarobivši Nikolasa Madura (Nicolas) i njegovu suprugu i odveli ih na američki ratni brod koji je čekao, rusko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je to "činom oružane agresije... što izaziva duboku zabrinutost i zaslužuje osudu".
Kada su se američke snage 7. januara upale na naftni tanker i zaplenile ga nekoliko nedelja pošto je isplovio iz voda Venecuele – tvrdeći da plovi pod ruskom zastavom – prva reakcija iz Moskve bila je od Ministarstva saobraćaja, u legalističkoj objavi na Telegramu koju je potom ponovo prosledilo Ministarstvo spoljnih poslova.
Nakon što su američke vlasti oslobodile dvojicu ruskih državljana koji su bili zadržani na brodu, portparolka ministarstva Marija Zaharova inače oštrog jezika, bila je puna hvale, poimence zahvaljujući Trampu.
Po pitanju Irana, gde su se antivladini protesti ubrzali od početka demonstracija 28. decembra, ruske javne izjave su ograničene.
Kada je Tramp 12. januara upozorio da Vašington razmatra "nekoliko veoma teških opcija" protiv Irana, Sergej Šojgu, šef ruskog Saveta bezbednosti, razgovarao je telefonom s iranskim kolegom Alijem Laridžanijem.
Šojgu, dugogodišnji Putinov poverenik, osudio je "još jedan pokušaj spoljnih sila da se mešaju u unutrašnje poslove Irana".
Dan kasnije, Ministarstvo spoljnih poslova oštro je reagovalo na svoj karakterističan način, navodeći da su pretnje Bele kuće Teheranu "kategorički neprihvatljive".
Zaharova je takođe okarakterisala iranske proteste kao "obojenu revoluciju", što signalizira da Moskva veruje da su demonstracije podstakle neodređene spoljne sile.
'Iran je mnogo važniji za Rusiju nego Venecuela'Međutim, što se tiče Kremlja, o događajima u poslednje vreme nije bilo ništa osim tišine.
Putinov sastanak 12. januara sa zamenikom premijera Denisom Manturovim bio je uglavnom tehnički i ekonomski. Nije bilo pomena ni o kakvim stranim previranjima.
Na drugom javnom sastanku, održanom 14. januara, Putin je razgovarao o bezbednosti u saobraćaju s drugim zamenikom premijera i čestitao mu na "postignućima u građevinskoj industriji u 2025. godini".
Izostanak oštrijih reakcija može se makar delomice pripisati ruskim praznicima. Prve dve nedelje januara obično su miran period u Rusiji zbog Nove godine i pravoslavnog Božića.
Invazija na Ukrajinu, koja se bliži četvrtoj godišnjici, takođe je prioritet koji potpuno zaokuplja Kremlj. Taj sukob je takođe ograničio mogućnosti Moskve na druge načine, iscrpljujući ljude i oružje i izobličavajući rusku ekonomiju.
"Nema smisla da Rusi previše pažnje posvećuju tim pitanjima", rekao je Sergej Radčenko, istoričar i profesor na Školi za napredne međunarodne studije Džons Hopkins. "Ako stvari krenu po lošem, ne mogu mnogo da urade povodom toga. Zato su samo ponudili misli i molitve povodom američko-izraelskih udara na Iran, a bili su tihi o Venecueli."
Kao i Note, Radčenko kaže da Kremlj pokušava da ostane u milosti Trampove administracije.
"Više nema revolucionarnog sveta i Kremlj je veoma daleko od toga da preuzima bilo kakvu vodeću ulogu u njemu", rekao je Radčenko. "Dakle, oni mogu pragmatično da umanjuju značaj toga, shvatajući da im izazivanje haosa neće doneti ništa dobro i da će potencijalno potkopati rusku diplomatiju prema SAD u ukrajinskom sukobu."
Odsustvo ljute retorike takođe se uklapa u obrazac koji datira još iz decembra 2024. godine, kada se još jedan čvrst saveznik – sirijski predsednik Asad – iznenada urušio, lišavajući Moskvu velikog bliskoistočnog partnera, za čiju podršku je intervenisala deceniju ranije.
S Venecuelom koja je pola sveta udaljena, mogućnost Moskve da utiče na događaje je još ograničenija.
Ako operacije SAD u Venecueli dovedu do kolapsa kubanske komunističke vlade – čije veze s Moskvom datiraju iz 1960-ih – to će takođe biti problematično. Međutim, Rusija će verovatno biti ograničena u svom odgovoru, rekli su stručnjaci.
U pogledu Iranom, s kojim Rusija deli vodenu granicu, to je potencijalno urgentnije, rekla je Grajevski.
"Ako Iran padne, za Rusiju to nije samo poniženje, to je verovatno poslednji otpor autoritarnih zemalja koje se svrstavaju uz nju... nije to Severna Koreja", rekla je ona.
"Iran je mnogo važniji za Rusiju nego što je bila Venecuela", rekla je Grajevski. "Tako da Rusi imaju lični interes da osiguraju opstanak režima."
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp (Trump) jasno je stavio do znanja da stranci koji imigriraju u SAD treba da se izdržavaju radom, a ne da postanu teret državi.
Zato je u sredu, 14. januara, odlučio da privremeno obustavi izdavanje useljeničkih viza državljanima iz 75 zemalja širom sveta, uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo i Severnu Makedoniju.
Sada Stejt department SAD sprovodi potpunu reviziju svih mera, propisa i smernica, kako bi se osiguralo da imigranti iz tih zemalja – koje američke vlasti opisuju kao zemlje visokog rizika – ne zloupotrebljavaju socijalnu pomoć i ne postanu teret za javne finansije SAD.
Odluka, koja utiče na one koji žele da podnesu zahtev za useljeničkih vizu, stupa na snagu 21. januara 2026. godine.
U nastavku možete pročitati sve što treba da znate o ovom pitanju.
Šta je useljenička viza?Useljenička viza je viza koja omogućava stranom državljaninu da uđe u SAD, s ciljem da se tamo trajno nastani. Dakle, u suštini, ova viza je "ulaznica" koja omogućava njenom nosiocu da legalno postane stalni stanovnik SAD.
Posle ulaska u SAD, nosiocu vize se izdaje ono što je poznato kao "zelena karta", koja služi kao dokaz da je njen vlasnik zakoniti stalni stanovnik SAD.
Ova viza se izdaje onima koji žele da se trajno presele u SAD, umesto da privremeno posećuju tu zemlju radi turizma, studiranja ili rada.
Kada se viza odobri, osoba obično stiče pravo da stalno živi u SAD, radi bez ograničenja i na kraju podnese zahtev za američko državljanstvo.
Da li se može podneti zahtev za useljeničku vizu tokom suspenzije?Da. Državljani zemalja pogođenih Trampovom odlukom mogu da podnesu zahtev za vizu i mogu da prisustvuju intervjuu.
Stejt department je saopštio da će nastaviti da zakazuje termine za intervjue, iako tokom trajanja suspenzije neće izdavati useljeničke vize građanima 75 pogođenih zemalja.
Na koga se ne odnosi ova suspenzija?Građani s dvojnim državljanstvom koji se prijavljuju s važećim pasošem zemlje koja nije uključena u spisak 75 pogođenih zemalja nisu pogođeni tom odlukom.
Na primer, od svih zemalja Zapadnog Balkana, samo Srbija nije pogođena odlukom.
Kako suspenzija utiče na one koji imaju važeću vizu?Trampova odluka ne utiče na one koji već imaju važeću useljeničku vizu. Dakle, odluka ne zahteva poništavanje prethodno izdatih viza.
Da li se odluka odnosi na turističke vize?Ne. Ova odluka se odnosi samo na podnosioce zahteva za useljeničke vize. Turističke vize nisu useljeničke vize i stoga nisu obuhvaćene suspenzijom.
Zašto je Tramp doneo ovu odluku?Američki predsednik je rekao da veoma visok procenat stranaca koji su se doselili u SAD, putem useljenički viza, ne radi – već zavisi od američke socijalne pomoći.
On ne želi da stranci koji nameravaju da imigriraju u SAD postanu teret za javne finansije i državnu pomoć.
Po procentu državljana koji su se preselili u SAD s useljeničkim vizama a koji žive od socijalne pomoći nalazi se Butan s 81,4 odsto, pokazuje lista koju je Tramp objavio na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
Prema listi koju je Tramp objavio, među državama Zapadnog Balkana taj procenana je za Kosovo 46 odsto, za Albaniju 41,3 odsto, Crnu Goru 37,6 odsto, Severnu Makedoniju 33 odsto i Bosnu i Hercegovinu 32,4 odsto.
Zvanični podaci pokazuju da su Sjedinjene Države više od 612.000 useljeničkih viza državljanima širom sveta u 2024. godini, u odnosu na 562.976 prethodne godine.
Priredio Andrej Zarević
Dok se iranski klerikalni režim bori da preživi jednu od najvećih pretnji svojoj vlasti poslednjih nekoliko godina, a Sjedinjene Američke Države prete potencijalnom vojnom operacijom protiv te zemlje, Kina ima malo opcija – i sve više okleva – da pomogne svom partneru u Teheranu.
Pasivnost Pekinga odražava pragmatičnu prirodu njihovog saveza, koji se više zasniva na koristi nego na dobroj volji ili poverenju, kažu stručnjaci.
Ta ograničenja su vidljiva dok iranske vlasti sprovode nezabeleženo i krvavo gušenje masovnih protesta protiv establišmenta, što je dovelo do toga da američki predsednik Donald Tramp (Trump) uvede nove carine i zapreti vojnim udarima na bliskoistočnu zemlju.
"Iran je važan partner Kini, ali ne mislim da je Peking posebno vezan za Islamsku Republiku", napisao je Džonatan Fulton (Jonathan Fulton), stručnjak za Kinu na Bliskom istoku na Univerzitetu Zajed u Abu Dabiju, u svom biltenu koji prati prisustvo Kine u regionu.
Reakcija Pekinga na događaje u Iranu ograničila se na osudu Trampove najave da će Vašington uvesti dodatnih 25 odsto carina zemljama koje posluju s Iranom.
"Oduvek smo verovali da nema pobednika u carinskom ratu i Kina će odlučno štititi svoja legitimna prava i interese", rekla je portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning 13. januara.
Dan ranije, Mao je rekla da se Kina nada da će "iranska vlada i narod prevazići trenutne teškoće i održati nacionalnu stabilnost", u odgovoru na pitanje o represiji u Iranu u kojoj je, prema podacima grupa za ljudska prava, ubijeno najmanje 2.400 demonstranata.
Dve zemlje su pronašle zajednički jezik u želji da potisnu SAD, dok je Kina postala ekonomski spas za Iran koji je pod strogim sankcijama.
Kina je glavni trgovinski partner Irana, kupujući, kako se procenjuje, 90 odsto njegovog izvoza nafte, dok otprilike 12 odsto kineskog uvoza nafte dolazi iz Irana, iako su procene neprecizne s obzirom na to da iranska nafta teče kroz flotu brodova u senci i plaća se kroz finansijske mreže koje izbegavaju tradicionalni bankarski sistem.
"Postoji korist (za Kinu) u velikoj antizapadnoj vladi u Zalivu, ali bez obzira da li njome upravlja ajatolah, vojska ili savet starešina, mislim da je Peking uglavnom agnostičan. Sve dok energija teče, njima je dobro", rekao je Fulton.
Kineska zaštita od naftnih šokovaIako je nafta poslednjih godina bila temelj odnosa Kine i Irana, ona je takođe otkrila pukotine u njihovom partnerstvu, rekao je za RSE Džozef Vebster (Joseph Webster), viši saradnik u Centru za globalnu energiju Atlantskog saveta.
"Kina se već neko vreme priprema za šokove na tržištu nafte i skladišti sirovu naftu od 2024. godine", rekao je on. "Suština je da kineske rafinerije imaju pokriće za uvoz i mogle bi da zamene iransku naftu. Ali gubitak pristupa Irana uvoznoj robi iz Kine mogao bi da pogorša ekonomsku krizu i izazove još veću inflatornu spiralu".
Prema podacima kompanije Kpler, koja de bavi analizama globalnih tokova robe, kineske rafinerije su na kraju 2025. godine imale uskladištenih između 1,2 i 1,4 milijarde barela nafte.
Vebster kaže da bi to bilo dovoljno za tri meseca ako bi se uvoz nafte u Kinu prekinuo. Dodaje da se značajna količina iranske nafte nalazi u plutajućim skladištima kod obale Malezije, čijem bi "značajnom delu Kina verovatno pristupila ako bude potrebno, dodatno štiteći svoje tržište nafte od geopolitičkih šokova na ponudu".
Takvoj zaštiti se dodaje i kineska strategija diverzifikacije uvoza nafte kako bi se sprečila preterana zavisnost od jednog izvora, pri čemu se Peking oslanja i na Rusiju, Saudijsku Arabiju, Irak i Maleziju.
Čak i uz nedavne poremećaje izazvane udarom Vašingtona na Venecuelu u kojem je zarobljen Nikolas Maduro (Nicolas) i Trampovom objavom da će SAD nadgledati njenu naftnu industriju, uvoz energenata u Kinu je i dalje stabilan.
Nasuprot tome, Kina je zvanično u Iran izvezla robu u vrednosti od 8,9 milijardi dolara u 2024. godini, što predstavlja mali deo globalne trgovine Pekinga od 6.000 milijardi dolara.
Iranska nafta ima ograničene kupce usled američkih sankcija usmerenih na prekid finansiranja nuklearnog programa Teherana, dok su kupovine Pekinga pomogle u jačanju ekonomije Irana. To se dogodilo kroz sistem razmene nafte za robu koji je doveo do toga da je iransko tržište preplavljeno kineskom robom i tehnologijom, dok je Kina kupovala naftu uz značajne popuste.
Nepostojani spas iz PekingaMeđutim, ta energetska veza se nije pretočila u širu podršku Iranu u jeku ekonomske krize i uličnih protesta koji su izbili krajem decembra.
Usred nestanka komunikacione mreže u Iranu i porasta broja žrtava državne represije, iranski ambasador u Pekingu Abdolreza Rahmani-Fazli dospeo je u vesti u Kini kada je 8- januara rekao državnoj Feniks TV da će Iran zaštititi kineska preduzeća i državljane i da se nada da će dobiti pomoć od Kine i drugih "prijateljskih zemalja".
Taj apel je naišao na oštre kritike na cenzurisanim i strogo nadgledanim kineskim platformama društvenih medija, dokumentovao je Tuvia Gering, istraživač za Kinu u Institutu za studije nacionalne bezbednosti u Izraelu, u svom biltenu Discourse Power.
Posebno je objava Žanhaoa, popularnog nacionalistički orijentisanog naloga na mreži WeChat, bila kritična zbog izjave Rahmani-Fazlija.
"Iran i dalje očekuje da Kina primi metak za njega", navodi se u objavi. "To je čista fantazija!"
Peking i Teheran su poslednjih godina nastojali da prodube odnose, pri čemu je Kina podržala kandidature Irana za ulazak u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS) 2023. i BRIKS 2024. U decembru, Iran je bio domaćin trupama iz Kine, Rusije i sedam drugih zemalja za vežbe protiv terorizma organizovane u okviru ŠOS-a.
Međutim, i drugi napori da se uspostave bliže veze takođe su doveli do trvenja.
Iran i Kina su 2021. godine objavili sporazum o ekonomskoj saradnji na 25 godina, što je iranska javnost dočekala podozrenjem i protestima. Iranski kritičari ističu da tekst sporazuma o partnerstvu još nije javno objavljen, dok su iranski zvaničnici pozvali Kinu da učini više kako bi sprovela sporazum, koji je imao ograničene rezultate usled međunarodnih sankcija.
Ograničenja kineske podrške su takođe bila vidljiva u junu pošto su Izrael i SAD pokrenuli napade na Iran, a Peking nije mnogo učinio da pomogne Iranu.
"To potvrđuje ono što neki posmatrači iransko-kineskih odnosa upozoravaju godinama", napisao je Gering u svom biltenu, pozivajući se na prigušenu kinesku reakciju na proteste. "Teheran i Peking ne vide odnos na isti način".