Izbor Modžtabe Hamneija za novog lidera od strane Iranske skupštine stručnjaka 8. marta, nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneija u američko-izraelskom napadu, označava prvi put da sin vrhovnog vođe nasleđuje svog oca u Islamskoj republici. Modžtaba Hamnei se retko pojavljivao u javnosti i nikada se nije obraćao javnosti van učionica, ali se na njega gleda kao na tajanstvenu silu iza kulisa sa uticajem na one koji su najbliži kancelariji vrhovnog vođe i iranskim bezbednosnim institucijama. Ali ko je Modžtaba Hamnei i kako je njegovo ime postalo jedna od najkontroverznijih opcija za očevo nasleđe? 'Gospodar' ModžtabaPedesetšestogodišnji drugi sin pokojnog vrhovnog vođe dugo je opisivan kao "čuvar kapije". Uprkos tome što nikada nije obavljao formalnu vladinu funkciju, mlađi Hamnei je proveo dve decenije u centru očeve kancelarije, Bejta, koordinirajući između kleričkog establišmenta i Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Ali Hamnei je jednom upozorio domaće kritičare da njegovog sina zovu samo "Aga" ili "Gospodar". Godine 2005, Mehdi Karubi, poraženi predsednički kandidat, optužio je Alija Hamneija da podržava njegovog sina Modžtabu tokom predizborne kampanje za Mohameda Bakera Kalibafa. Karubi je kasnije otkrio da je, kada je jedan od starešina rekao Aliju Hamneiju: "Sin Vašeg Visočanstva podržava tog i tog na izborima", Hamnei odgovorio: "On je gospodar, ne samo dete gospodara". Ovo je bila rečenica koja je prvi put uvela ime Modžtabe Hamneija u iransku politiku – ne samo kao jednog od sinova vrhovnog vođe, već i kao političke figure sa sopstvenim pravima. Sada, nakon što ga je Skupština stručnjaka izabrala za vrhovnog vođu Islamske republike, on je zvanično postao centar nestabilne strukture moći Islamske republike. Veruje se da Modžtabu Hamneija podržava IRGC, a njegov izbor predstavlja kontinuitet. Pristalice tvrde da ga njegova duboka bliskost sa bezbednosnim aparatom čini najsposobnijim za održavanje reda tokom aktivnog sukoba. Kritičari upozoravaju na 'naslednu vladavinu'Međutim, njegovo unapređenje nosi rizik od domaćeg besa, posebno među ključnim pristalicama Islamske republike Kritičari tvrde da kretanje ka "naslednoj vladavini" je izdaja samih antimonarhističkih korena Islamske revolucije iz 1979. godine. "Optika da sin nasledi svog oca možda podseća na optiku monarhije", rekao je za RSE 2024. godine Farzan Sabet, viši naučni saradnik na postdiplomskim studijama u Ženevi. Član Skupštine stručnjaka 2024. godine insistirao je da se stariji Hamnei protivio ideji da njegov sin preuzme vlast u razgovorima sa predstavnicima skupštine. Štaviše, relativno nizak sveštenički čin Hamneija mlađeg, Hodžatoleslam, ostaje tačka spora. Novinska agencija povezana sa verskim seminarima od 2022. godine naziva ga ajatolahom, počasnom titulom rezervisanom za visokorangirane sveštenike. Godine 2022, bivši premijer Mir Hosein Musavi, koji je u kućnom pritvoru od 2011. godine, upozorio je da Ali Hamnei priprema svog sina da preuzme vlast, efikasno oživljavajući naslednu sukcesiju koju je revolucija iz 1979. trebalo da okonča. "Da li su se dinastije od 2.500 godina vratile tako da sin nasleđuje svog oca na vlasti?", napisao je. Kao odgovor na ove kritike, Skupština stručnjaka je naglasila da se imenovanje vrhovnog vođe zasniva na zaslugama. Nedavne istrage, uključujući izveštaj Blumberga objavljen krajem januara, detaljno su opisale prostran i tajni portfolio nekretnina povezan sa mlađim Hamneijem, koji je pod sankcijama SAD od 2019. godine. Izveštaji sugerišu da je uspešno održavao i proširivao globalnu mrežu luksuzne imovine putem posrednika i fiktivnih kompanija. Supruga Modžtabe Hamneija, Zahra Hadad Adel, takođe je ubijena u istom američkom i izraelskom napadu kao i njen tast, vrhovni vođa.

Jair Lapid (Yair Lapid), lider opozicije u Izraelu, kaže da su vazdušni napadi na iranska naftna polja, koji su zasuli Teheran crnom kišom, bili neophodni da bi se presekla "žila kucavica režima" u Iranu. Govoreći za RSE na lokaciji u centru grada koju su 8. marta pogodili delovi iranskog projektila presretnutog u letu, Lapid je takođe naglasio da Izrael zadržava pravo da izvrši napad na svakog novog vrhovnog vođu koji dođe na vlast nakon smrti ajatolaha Alija Hameneija prošlog vikenda. "Zavisi ko je lider", rekao je. "Ovo je naš način da se zaštitimo od smrti i razaranja. Jer, znate, to je ono što je ovaj režim". Lapid, koji je bio premijer Izraela nekoliko meseci 2022. godine pre nego što se Benjamin Netanjahu vratio na funkciju, snažno je podržao odluku izraelske vlade da pokrene vazdušne napade na Iran 28. februara, uključujući i one u kojima je ubijen Hamnei. Telo zaduženo za izbor novog vrhovnog vođe Irana saopštilo je 8. marta da je donelo odluku o novom vođi, ali nije odmah otkrilo ime izabranog. Predsednik SAD Donald Tramp je ranije 8. marta rekao da bilo koji novi vrhovni vođa "neće dugo opstati" bez odobrenja Bele kuće. Lapidova podrška dolazi uprkos gorkim bitkama koje je vodio protiv Netanjahua po pitanju domaće politike i Pojasa Gaze. "Ne sećam se vremena kada smo bili tako ujedinjeni i tako odlučni", rekao je hvaleći "duh izraelskog naroda". RSE je kontaktirao Netanjahuovu stranku Likud za komentar. Poslednjih dana, poslanici i ministri Likuda retko su davali intervjue za medije. Netanjahuovo televizijsko obraćanjeU televizijskom obraćanju 7. marta, Netanjahu je rekao da Izrael ima "organizovani plan sa mnogo iznenađenja". Netanjahu je Izraelcima rekao da će kampanja "destabilizovati režim" i da se "trenutak istine približava". U svojoj ulozi zvaničnog lidera opozicije, Lapid dobija bezbednosne brifinge direktno od Netanjahua. Na pitanje da li Netanjahuove izjave znače da je promena režima neizbežna u Iranu, Lapid je rekao: "Teško mi je da poverujem da postoji realna mogućnost za promenu režima vazdušnim napadima". "Mislim da 'čizme na terenu' nisu neizbežne, a možda to nije ni najbolja ideja. Ono što sada radimo jeste stvaranje uslova ili omogućavanje narodu Irana da promeni svoju sudbinu", dodao je šezdesetdvogodišnji lider opozicije. Deo ovoga, rekao je, bili su udari na iransku naftnu industriju. Izrael je izvršio ono što je izgleda bio njegov prvi napad na naftna postrojenja 7. marta. Sledećeg jutra, tamni, zagađeni oblaci su prekrili nebo i crna kiša je pala na Teheran. "Odatle dolazi novac. Proveli su poslednjih.. 40 godina gradeći nuklearne objekte umesto da grade ekonomiju za sebe. Dakle, ono što imaju su ta naftna postrojenja. Dakle, njihovo uklanjanje će pomoći u presecanju 'žile kucavice' režima", rekao je Lapid. 'Potresne' smrti civila u IranuTrenutni vazdušni napadi SAD i Izraela na Iran obezglavili su klerikalno rukovodstvo zemlje i značajno oslabili njenu vojsku. Takođe su prouzrokovali civilne žrtve. Američka novinska agencija za ljudska prava (HRANA) saopštila je da je ubijeno više od 1.200 civila, uključujući skoro 200 dece. U Izraelu, koji ima najsavremeniju protivvazdušnu odbranu, bilo je 12 žrtava među civilima. Upitan o broju žrtava među civilima, Lapid je pokazao na oštećenu zgradu iza sebe. "Pogledajte oko sebe. Gde smo? Ovo nije vojni lokalitet, zar ne? Dakle, Iranci namerno pokušavaju da ubiju civile", rekao je. "Ponekad se ubijaju prolaznici i nevini, posebno kada su u pitanju deca. To je potresno. Deca ne bi trebalo da ginu u ratovima odraslih. Pa ipak, to je greška. Ovde to rade namerno".

Futuristička laserska oružja već koriste pojedine vojske, a demonstriraju ih i ukrajinski startapi. Insajderi iz industrije kažu da ova tehnologija može da parira pretnji koju predstavljaju jeftini dronovi kamikaze, ali da postoje i značajna ograničenja.

Američko-izraelska vojna kampanja protiv Irana usmerila je svetsku pažnju na Bliski istok. Takođe je podstakla debatu u Vašingtonu o tome da li bi sukob mogao da skrene resurse i političku pažnju sa Ukrajine više od četiri godine nakon početka ruske invazije u punom obimu na tu zemlju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je tu zabrinutost ranije ove nedelje rekavši italijanskim novinama "Korijere dela Sera" da se nada da će "iranska kriza ostati ograničena operacija", iako postoji "rizik" da se to neće dogoditi. Ali, američki zvaničnici i zakonodavci rekli su za RSE da veruju da će iranska kampanja ostati ograničenog obima i obećali su da će potrebe Kijeva takođe držati u prvom planu. Poslanik Džejk Elzi (Jake Ellzey) iz Teksasa, član Komiteta za budžet Predstavničkog doma i komesar Helsinške komisije, rekao je da Sjedinjene Države mogu istovremeno da se bave i Iranom i Ukrajinom. U intervjuu za RSE rekao je da svet često mora da žonglira sa više bezbednosnih izazova odjednom. "Da, Iran je trenutno privukao pažnju.. Međutim, iza njega je Ukrajina", dodao je. Elzi je naglasio da međunarodna zajednica ostaje ujedinjena u podršci Ukrajini i da se logističkim pritiscima sa više frontova pažljivo upravlja. "Naš posao je bio da eliminišemo ofanzivne kapacitete Irana, a Izraelci se bave drugim elementima. Mislim da će se ovo prilično brzo završiti", rekao je. Republikanci vide stratešku vezu sa UkrajinomDrugi republikanski zakonodavci su naglasili da bi napadi na Iran mogli imati posledice na bojnom polju u Ukrajini. Senator Džon Kertis (John Curtis) iz Jute je primetio da bi američki napadi usmereni na iranske vojne objekte mogli da poremete proizvodnju dronova na koje se Rusija u velikoj meri oslanjala u svojim vazdušnim napadima na ukrajinske gradove i energetsku infrastrukturu. "Operacije usmerene na lokacije u Iranu aktivno uništavaju dronove iranske proizvodnje koje Rusija koristi za ubijanje Ukrajinaca", rekao je Kertis. Od početka invazije Rusije 2022. godine, ona je rasporedila dronove iranskog dizajna, poput Šaheda-136, protiv ukrajinskih gradova i energetske infrastrukture. Poslanik Džo Vilson (Joe Wilson) iz Južne Karoline ponovio je taj stav tokom saslušanja Helsinške komisije početkom ove nedelje tvrdeći da bi degradacija vojnih kapaciteta Teherana mogla da smanji pritisak na odbranu Ukrajine jer će to uticati na vojnu podršku Irana Moskvi. Uz to, Trampova administracija je poslala pomešane signale o tome koliko će dugo i koliko ograničena biti kampanja u Iranu. Tramp je rekao da bi mogla trajati oko 100 dana, ali takođe nije isključio mogućnost slanja američkih trupa na iransko tlo. Ta neizvesnost je podstakla neke zakonodavce da upozore da bi dugotrajne operacije mogle da iscrpe američke vojne resurse do tačke koja utiče na ukupne operacije. Kongresmen August Pfluger, republikanac iz Teksasa, upozorio je da bi kontinuirane borbe mogle da iscrpe zalihe municije, što zahteva pažljivo planiranje kako bi se osigurala spremnost za druge globalne nepredviđene situacije. "Ovo angažovanje u Iranu će iscrpeti deo naših zaliha municije.. i moraćemo to da nadoknadimo kako bismo nastavili da odvraćamo naše neprijatelje širom sveta", rekao je Pfluger publici u Fondaciji Heritidž 4. marta. Demokrate izražavaju zabrinutost zbog strateških kompromisaDemokrate su izrazile sličan skepticizam upozoravajući da bi iranska kampanja mogla da iskomplikuje napore SAD da se suoče sa istovremenim globalnim pretnjama. Senator Kris Kuns (Chris Coons) izjavio je ove nedelje da, iako je dobro dokumentovano da Teheran podržava terorizam, administracija nije dovoljno pokazala da je Iran predstavljao neposrednu pretnju Sjedinjenim Državama. Dodao je da pokretanje vojne akcije u trenutku kada se Vašington već suočava sa "značajnim pretnjama od agresivne Kine i Rusije" nosi rizik rastezanja američkog strateškog fokusa i vojnih kapaciteta. Druge demokrate su takođe postavile pitanje da li su resursi korišćeni u kampanji u Iranu mogli biti usmereni ka Ukrajini. Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal) iz Konektikata rekao je novinarima 5. marta da bi deo oružja korišćenog u operaciji "Epski bes", kodnom nazivu za američku operaciju, možda bolje bio raspoređen za podršku Kijevu. Dodao je da su američki zvaničnici više puta navodili ograničene zalihe kao razlog zašto Ukrajini nisu isporučene dodatne presretače "Patriot" i drugu municiju. Američka vojska i sam Tramp su odbacili takve tvrdnje rekavši da postoji dovoljno oružja za operacije u Iranu. Pentagon naglašava ciljane targeteŠef politike Pentagona Elbridž Kolbi (Elbridge Colby) je govoreći na Savetu za spoljne odnose 4. marta opisao operaciju u Iranu kao ciljani pokušaj da se umanji sposobnost Teherana da projektuje vojnu moć. Takođe je priznao da postoji širi izazov sa kojim se suočavaju američki planeri: priprema za scenarije u kojima više protivnika deluje istovremeno. "Osnovni vojni problem je mogućnost da mogući neprijatelji deluju istovremeno ili približno istovremenim vremenskim okvirima", rekao je on. Kolbi je istakao potrebu da evropski saveznici povećaju izdatke za odbranu i kapacitete kako bi podržali dugoročnu bezbednost Ukrajine, bilo kroz pregovore ili kontinuirane borbe. "Implikacije su iste", zaključio je. "Potrebno je da dođe do evropskog gomilanja vojnih snaga". Saveznici kažu da sukobi odražavaju širu borbuZa neke američke saveznike, krize u Iranu i Ukrajini nisu konkurentski prioriteti, već deo šire konfrontacije između demokratskih zemalja i autoritarnih režima. Vidmantas Verbickas, zamenik ministra spoljnih poslova Litvanije, koji je ove nedelje bio u Vašingtonu kako bi istakao regionalne izazove i transatlantske odnose, rekao je da bi razvoj događaja trebalo posmatrati u tom širem kontekstu. U razgovoru za RSE u Vašingtonu on je rekao da previranja oko Irana ne treba posmatrati kao skretanje pažnje sa ruskog rata protiv Ukrajine. "Ono što se dešava u Ukrajini je ruski agresivni rat", rekao je Verbickas. "Ono što vidimo u Iranu je takođe humanitarna katastrofa. To su režimi koji ne traže mirna rešenja. Oni nastoje da prisile, ugnjetavaju i zanemaruju međunarodno pravo". Iz te perspektive, rekao je, demokratski svet se suočava sa povezanim izazovima, umesto da pomera fokus sa jedne krize na drugu. "Ovo nije pomeranje fokusa", rekao je Verbickas. "Ovo je demokratski svet koji ima posla sa diktaturama". Na pitanje o potencijalnim implikacijama eskalacije na Bliskom istoku za Ukrajinu, Verbickas je rekao da je prerano za izvođenje čvrstih zaključaka. "Postoji mnogo spekulacija – o isporukama oružja, o cenama nafte", rekao je. "Izvesna nestabilnost na energetskim tržištima mogla bi privremeno pomoći Rusiji, ali bi mogli biti pogođeni i lanci snabdevanja".

Bidžan Bahordari ima dve zastave u izlogu svog restorana brze hrane: plavo-belu izraelsku s Davidovom zvezdom i zastavu predrevolucionarnog Irana, zeleno-belo-crvenu trobojku sa zlatnim lavom i suncem u sredini. Pošto je sipao punjene paprike, pirinač i bogati crveni sos u posudu za poneti mušteriji, zastao je da priča o tome kako je to kada njegova nova domovina u ratu sa zemljom rođenja. "Želim i nadam se da će sada okončati režim. I čekam da se vratim tamo. Sedamnaest godina sam živeo tamo. I sećam se svega", rekao je za RSE. "Ujutru proveravam telefon, radio, televizor – nebitno šta." Bahordari je otišao iz Irana kao tinejdžer da bi putovao 1978. godine. Dok je bio na putu, iranski šah je svrgnut i uspostavljena je Islamska Republika. Bahordari se nikada nije vratio. Sada je oženjen u Izraelu, ima decu i već 10 godina vodi kafić "Nova hrana života" na pijaci Levinski, oblasti ispunjenoj persijskim radnjama. Procenjuje se da u Izraelu živi 250.000 iranskih Jevreja, definisanih kao Jevreji rođeni u Iranu plus druga i treća generacija. Bahordari je donekle neobičan slučaj, pošto se doselio pre Islamske revolucije. Većina drugih je došla kasnije. Jedan takav Iranac je vlasnik prodavnice koja prodaje orašaste plodove i sušeno voće, nekoliko koraka od Bahordarijeve radnje. Predstavljajući se jednostavno kao Meir, rekao je da je došao u Izrael 1979. godine. Trenutni rat, rekao je, doneo mu je pomešana osećanja – ali i nadu. "Veoma je čudno. Sve je čudno. Napadamo jedni druge. Ali to je za dobru stvar. Iranski narod pati. Njegova vlada je zla, veoma loša za ceo svet – ne samo za Iran", rekao je Meir, prelazeći s engleskog na hebrejski kako bi jasno izneo svoju poentu. Ipak, dok je pun nade u budućnost, on takođe priznaje opasnosti trenutne situacije – ne samo što u Iranu ima civilnih žrtava, već i da bi promena režima mogla imati nepredvidive i potencijalno nasilne posledice. "Bio bih veoma razočaran i tužan ako se tako desi. Ne samo ja, mnogo ljudi širom sveta. Snažno smo povezani putem društvenih mreža. Svi se molimo. Svi aplaudiramo", rekao je on. Navodeći spisak zemalja u kojima je iranska dijaspora raštrkana, Meir je rekao da su se ranije "plašili da progovore". "Ali sada se osećaju samouvereno. Očekujemo da će režim pasti", dodao je on. Iran i dalje ima jevrejsko stanovništvo. Procene broja variraju od nekoliko hiljada ljudi do negde u rasponu od 10.000 do 20.000. Ta populacija je bila mnogo veća pre 1979. godine. Mnogi Jevreji su pobegli posle revolucije, jer su nove vlasti zauzele oštar antiizraelski stav, uključujući nepriznavanje prava Izraela na postojanje. Pogubljenje Habiba Elganijana 1979. godine, istaknute ličnosti u teheranskoj jevrejskoj zajednici, doprinelo je daljem podsticanju egzodusa u Izrael i druge zemlje, posebno u SAD. Deo tog egzodusa bila je Nikola, koja je imala devet godina kada je njena porodica napustila Iran 1979. Sada holistička terapeutkinja u Jerusalimu, seća se da joj je jedne večeri u 10 sati rečeno da će krenuti sledećeg jutra. Rekla je da joj je dozvoljeno da ponese tri stvari. Nikola je odlučila da ne kaže svoje prezime zbog zabrinutosti za bezbednost svoje majke, koja ima 77 godina i koja je još uvek u Iranu. "Jedno oko plače, a drugo je srećno", rekla je ona povodom sadašnje situacije. "Molim se da posle 47 godina režim padne... Plačem jer znam cenu koju ljudi u Iranu plaćaju", dodala je ona. Nazad u Bahordarijevom kafiću u Tel Avivu, on je pokazao na zid s fotografijama poznatih gostiju, uključujući izraelske glumce i pevače. Na zidu se nalaze i portreti pokojnog šaha i njegove supruge. Sa suzama u očima, Bahordari je otkrio svoj san. "Napraviću još jedan restoran – veoma velik – u Iranu. I staviću zastave Izraela, Sjedinjenih Država i Irana, i (sliku) šaha, zajedno. Biće veoma, veoma posebno", rekao je on.

Novinar RSE Ray Furlong posjetio je perzijsku pijacu začina u Tel Avivu gdje iranski Jevreji, koji su vlasnici radnji i prodavaci, kažu da se nalaze u "čudnoj" situaciji, ali se nadaju da će rat donijeti političke promjene u zemlji njihovog rođenja.

Sjedinjene Američke Države, prema izveštajima, razmatraju naoružavanje iranskih kurdskih opozicionih grupa koje se nalaze u susednom Iraku s ciljem podsticanja ustanka unutar Islamske Republike. Mogućnost da SAD obezbede oružje grupama u egzilu i podrže potencijalne prekogranične kopnene napade na zapadu Iranu spominje se u jeku zajedničke američko-izraelske vazdušne kampanje protiv Teherana. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je 5. marta ohrabrio nekoliko grupa iranskih Kurda u egzilu da napadnu Iran. "Mislim da je divno što žele to da urade, ja bih bio potpuno za to", rekao je on. Teheran je odgovorio intenziviranjem napada na kampove i baze kojima upravljaju iranske kurdske grupe u poluautonomnom kurdskom regionu Iraka. Pratite blog uživo RSE o ratu na Bliskom istoku RSE je razgovarao s stručnjakom za kurdska pitanja koji živi Iraku, Vladimirom van Vilgenburgom (Wladimir von Wilgenburg), koji je rekao da su iranske kurdske grupe veoma oprezne u pogledu uplitanja u američko-izraelski rat protiv Irana. RSE: Šta mislite šta razmatraju ove kurdske grupe pre nego što pokrenu ofanzivu na Iran? Vladimir van Vilgenburg: Ove kurdske grupe neće pokrenuti ofanzivu ako nemaju nikakve garancije za nekakav oblik političkog priznanja. Videli smo s Kurdima u Siriji da SAD nisu dale nikakva obećanja. Nakon što više nije bilo potrebe da se bore protiv ISIS-a (ekstremističke grupe Islamska država), bili su napušteni, a administracija SAD je sarađivala s novim vlastima u Damasku. Kurdi u Iranu ne žele ponavljanje tog scenarija gde se u osnovi bore protiv IRGC-a (Korpusa islamske revolucionarne garde) i, kada se rat završi, američka administracija kaže da je to bio samo transakcioni odnos i "ćao". RSE: Da li mislite da će doći do upada? Van Vilgenburg: Nije bilo upada. Suština je da se kurdske grupe pripremaju za takvu ofanzivu i da su vodile neke razgovore s američkim zvaničnicima. Ne znam na kom nivou, da li vladinom ili vojnom, ali su tek u fazi ispitivanja odnosa. Ne mislim da je dosad doneta nekakva odluke o ulasku (u Iran). Takođe smo videli izjave zvaničnika iračkih Kurda koji kažu da ne žele da budu deo ovog regionalnog rata i pozivaju na smirenost. Danas je objavljena izjava visokog zvaničnika odbrane u Iranu u kojoj je pretio iračkom Kurdistanu, rekavši da će, ako bilo koja od tih grupa pređe granicu, odmazda biti veoma snažna. RSE: Ako eventualno pokrenu ofanzivu, koji je krajnji cilj? Da li je to promena režima ili pritisak za nezavisni Kurdistan? Van Vilgenburg: Kurdi u Iranu su istorijski uvek imali fokus na autonomiji. Nisu fokusirani na nezavisnu kurdsku državu. Ono što žele je federalni Iran s demokratijom, sekularizmom i autonomijom za iranske Kurde. Nije cilj odvajanje. Njihova ideja je da idu samo u kurdska područja – ne kao u Siriji, gde su kurdske snage otišle u nekurdska područja poput Deir ez-Zora i Rake. Ideja je da se napravi neka vrsta sigurnog utočišta za iransku opoziciju. Trenutno postoje pozivi na prebege (iz države) i protesti (protiv vlasti), ali nema sigurnog utočišta gde bi opozicija mogla da ode. Bilo bi slično načinu na koji je iračka kurdska opozicija bila smeštena u (iranskoj) provinciji Kurdistan 1990-ih. RSE: Što se tiče iračke Regionalne vlade Kurdistana (KRG), ako iranski Kurdi odluče da pokrenu invaziju, da li bi KRG imala moć ili želju da ih zaustavi? Van Vilgenburg: Većina baza ovih iranskih kurdskih partija su u (regionalnoj prestonici) Erbilu i provinciji Sulejmanija, tako da su prilično zavisne od tolerancije KRG-a. Jedan od razloga zašto se tolerišu je razumevanje da neće izvoditi oružane akcije. Takođe je postojao sporazum između Bagdada i Teherana iz 2023. o razoružavanju tih stranaka, zbog čega su neki kampovi trenutno prazni. Međutim, imate grupe koje nisu zavisne od KRG-a pošto kontrolišu svoja područja u planinama. Druge stranke su veoma blizu urbanih područja u regionu Kurdistana i imaju više ograničenja. RSE: Da li su te grupe zaista razoružane u okviru tog sporazuma iz 2023? Van Vilgenburg: Bilo je mnogo suprotstavljenih medijskih izveštaja o tome u kurdskim medijima, ali nije bilo zvanične potvrde. RSE: S obzirom na istoriju, koliko su ove grupe oprezne u pogledu saradnje sa SAD kao partnerom? Van Vilgenburg: One brinu da bi to mogao biti transakcioni odnos, tako da više žele garancije. Imaju svoje probleme s Islamskom Republikom, ali neće rizikovati borbu ako bi izgubili sve. Istorija to pokazuje: Mahabadska republika (kratkotrajna i nepriznata kurdska država) se raspala nakon što je prestala sovjetska podrška, a nakon revolucije 1979. godine, (osnivač Islamske Republike Ruholah) Homeini je pokrenuo vojnu operaciju protiv Kurda pošto su preuzeli kontrolu nad svojim oblastima. Oni strahuju da bi nova centralistička vlada u Teheranu mogla da učini isto. Žele garancije da će to biti federalna država, slično odnosu između regiona Kurdistana i centralne vlade u Bagdadu. RSE: Da li Kurdi trenutno imaju oružje da naprave značajne probleme Islamskoj Republici? Van Vilgenburg: Njihov broj nije toliko veliki, ali situacija se može brzo promeniti. U Siriji, kurdske grupe su u početku bile male i prerasle u SDF (Sirijske odbrambene snage), s više od 100.000 ljudi. Ako uđu i dobiju američku vazdušnu podršku i oružje, bilo bi veoma lako srušiti (iransku) odbranu u područjima s kurdskom većinom. Većina vojnika IRGC-a i Basidža (paravojnih jedinica) nisu iz tog područja. Ako Iran ne kontroliše vazdušni prostor, biće im veoma teško da drže ta područja, čak i sa svojim naprednim dronovima i balističkim raketama. Kurdski zvaničnici kažu da bi mogli da zauzmu ta područja u veoma kratkom roku ako SAD donesu odluku da ih podrže. RSE: Da li ima istine u izveštajima da SAD ili Izrael već naoružavaju ove grupe? Van Vilgenburg: Postoji mnogo spekulacija zasnovanih na anonimnim izvorima. Na terenu se ne vidi nikakvo novo oružje. Borci još imaju svoje stare Kalašnjikove. Još nema fizičkih ili javnih pokazatelja. Ali logično, ako bude odluke da im se pruži podrška, biće naoružani. SAD su to uradile s iračkom opozicijom, Kurdima u Siriji i preko programa CIA za druge pobunjenike. Takvi programi bi se mogli ponoviti, ali još nema naznaka da je to oružje u rukama iranskih Kurda.

Iranska Skupština stručnjaka sastaće se kako bi izabrala novog vrhovnog vođu, rekao je jedan od njenih članova 7. marta, dok je Bijela kuća saopštila da traži "prihvatljivog" kandidata za vođenje zemlje. S obzirom na to da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei ubijen prvog dana zajedničke američko-izraelske vojne kampanje protiv Irana 28. februara, ovo je prvi put u 36 godina da se Teheran nalazi u situaciji da mora birati novog vrhovnog vođu. Prema Farsu, poluzvaničnoj novinskoj agenciji bliskoj iranskom Korpusu islamske revolucionarne garde, Hosein Mozafari, član 88-člane Skupštine stručnjaka, rekao je da ima "snažnu nadu" da će odluka biti donesena u naredna 24 sata, prenosi RFE/RL. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države su izrazile interes za učešće u izboru, a predsjednik Donald Tramp (Trump) je rekao da bi sljedeći lider trebao biti "ODLIČAN I PRIHVATLJIV". "Znam da postoji niz ljudi koje naše obavještajne agencije i vlada Sjedinjenih Američkih Država razmatraju, ali neću ići dalje od toga", rekla je portparolka Bijele kuće Karolin Livit (Karoline Leavitt) novinarima u Vašingtonu 6. marta. Njeni komentari uslijedili su nakon što je Tramp isključio Hameneijevog sina, Modžtabu (Mojtaba) Hameneija - tvrdolinijaša koji se smatra favoritom za nasljednika svog oca - kao nasljednika i sugerisao da bi jedini prihvatljiv ishod američke vojne kampanje u Iranu bila njena "BEZUSLOVNA PREDAJA". "Ono što predsjednik misli jeste da kada on, kao vrhovni komandant Oružanih snaga SAD-a, utvrdi da Iran više ne predstavlja prijetnju Sjedinjenim Američkim Državama i da su ciljevi Operacije Epski bijes u potpunosti ostvareni, Iran će u suštini biti u stanju bezuslovne predaje, bez obzira da li to sami kažu ili ne", rekla je Livit. "Iskreno, nemaju mnogo ljudi koji bi to rekli za njih", dodala je, rekavši da su Sjedinjene Države i Izrael ubili najmanje 50 vođa iranskog režima od početka zajedničke vojne kampanje prije sedmicu dana. Dana 7. marta, iranski predsjednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) odbacio je Trampov zahtjev rekavši da "Amerikanci mogu odnijeti svoj zahtjev za predaju iranskog naroda u grob". Ubrzo nakon toga, Tramp je objavio da Sjedinjene Države razmatraju proširenje spektra ciljeva unutar Irana, uključujući područja i pojedince. "Pod ozbiljnim razmatranjem za potpuno uništenje i sigurnu smrt, zbog lošeg ponašanja Irana, nalaze se područja i grupe ljudi koji nisu bili razmatrani za ciljanje do ovog trenutka", napisao je na društvenim mrežama. U informaciji objavljenoj 6. marta, američka vojska je saopštila da je tokom prve sedmice rata pogodila preko 3.000 iranskih ciljeva, uključujući teheranske centre za komandovanje i kontrolu, sisteme protivvazdušne odbrane, raketne lokacije, brodove i podmornice. Sada Vašington očekuje da će njegovi ostvarivi ciljevi u Iranu biti završeni za četiri do šest sedmica, rekla je Livit, dodajući da su Sjedinjene Države na dobrom putu ka kontroli iranskog vazdušnog prostora.

Izrael je impresivno započeo vojne operacije protiv Irana, ali možda nije mnogo bliži svojim ciljevima nego prije sedmicu dana, izjavila je bivša članica Kneseta, izraelskog parlamenta, Ksenija Svetlova za RFE/RL u intervjuu u svom domu u Tel Avivu 6. marta. Svetlova, koja je sada izvršna direktorica nevladine organizacije pod nazivom ROPES (Regionalna organizacija za mir, ekonomiju i sigurnost), rekla je da postoji malo primjera "režima koji padaju samo kao rezultat zračnih napada" i bila je skeptična prema ideji da bi iračke kurdske milicije željele da se uključe u borbu. RFE/RL: Prošla je gotovo sedmica od početka sukoba. Iz izraelske perspektive, gdje se nalazimo? Kako stvari stoje nakon sedam dana? Ksenija Svetlova: U vojnom smislu, IDF [Izraelske odbrambene snage] nas redovno obavještavaju da postoje fantastična dostignuća i da postoji manji [iranski] raketni potencijal, da je mnogo lansirnih stanica uništeno. I, zapravo, vidimo manje dejstava, manji obim dejstava ovdje u Izraelu. Apsolutno sam sigurna da postižu ciljeve koje su sebi postavili, u vojnom smislu. Da li će nas to dovesti do krajnjeg cilja [što se tiče] Izraela, krajnji cilj je pad režima. Nema tu ničega drugog. Nijedan sporazum neće biti dovoljno dobar. Nijedan alternativni iranski režim neće biti dovoljno dobar u okviru Islamske republike. Jesmo li sada bliže ovom cilju nego sedmicu prije? Nisam uopšte sigurna u to. RFE/RL: Šta vas onda navodi na razmišljanje? Šta vas čini neodlučnom u vezi s tim? Svetlova: Znam ponešto o istoriji pokušaja rušenja režima. Ovdje postoji određena zbrka oko prirode iranskog režima. Nisam sigurna da li ova zbrka proizilazi iz nedostatka stručnosti trenutno u američkoj administraciji ili iz nekog drugog razloga, ili možda iz neke oholosti da, s ovom nevjerovatnom armadom i ovom vatrenom moći, šta se još može dogoditi? Oni su [osuđeni] da padnu. Ali iranski režim, iz onoga što znamo - i opet, nisam stručnjak za Iran, ali to je višeslojni, vrlo dobro strukturirani revolucionarni režim koji se za ovaj trenutak pripremao 47 godina. I imamo vrlo [malo] primjera režima koji su pali kao rezultat samo zračnih napada. Čak ni kopnena invazija ne obećava uvijek ovakav ishod. Zato iz Bijele kuće upravo sada čujemo pomiješane signale o mogućnosti neke kopnene operacije tamo, jer oni razumiju da ne mogu postići ovaj vrlo specifičan cilj rušenja režima u ovom trenutku. Za sada, iranski režim je vjerovatno oslabljen udarima, ali oni pucaju kao ludi, uključujući sve više i više država svakim danom. I dalje kontrolišu ulice, sudeći po oskudnim informacijama koje dobijamo iz Irana. Ovdje, iz Izraela, gledajući Iran, još uvijek ne vidim nikakve znakove kolapsa režima. RFE/RL: Izraelska vlada je pokrenula ove zračne napade. Ti zračni napadi bili su prva stvar koju smo čuli o ovom ratu. Da li izraelska vlada ima strategiju za rušenje režima izvan zračnih napada? Svetlova: Ovo je kombinacija izraelske snage, stručnosti, vatrene moći i američke moći. To nije izraelska operacija per se. Dok Izraelci definitivno znaju kako izvesti prvi udar i potpuno savladati sisteme tamo i ubiti one koji su tamo ubijeni - ovo je naravno veliko dostignuće. Ali umjesto toga, mislim da se rat planira u Pentagonu, a ne u Izraelu. Da li Izrael ima vlastite planove za rušenje režima, to ne znam. RFE/RL: Čemu se onda nada Netanjahuova vlada, šta Pentagon planira? Svetlova: Mislim da se nadaju da će rat prije svega trajati dovoljno dugo, da se neće završiti za pet ili šest dana, jer će definitivno trebati mnogo više ako želite potpuno fizički uništiti osnovu režima. Ne možete uništiti institucije per se, ali možete uništiti baze Basidža [dobrovoljačke paravojne snage] i policijske stanice i sve to. Dakle, oni to rade upravo sada, svaki dan. Zatim će možda doći do početka građanskog rata u Iranu, između raznih manjinskih milicija i snaga Basidža, IRGC-a (Islamske revolucionarne garde). Naravno, iranski protesti će se nastaviti, a onda će se režim morati boriti na mnogim frontovima, a ne samo na vojnom. Na kraju će biti toliko slab da će se jednostavno srušiti možda uz neki pritisak nekih sigurnosnih agencija tu i tamo. To je realno nada. Da li je to ostvarivo ili ne, tek ćemo vidjeti. Ali barem za sada, ako je neko pomislio -- a ovo je možda malo smjelo poređenje, sa nadom [ruskog predsjednika Vladimira] Putina da preuzme Kijev za tri dana, što se očigledno nije dogodilo, a on je tamo četiri godine. Ako je neko pomislio da je samo kao rezultat vazdušnih napada, a mislim da je u Izraelu na nivou javnosti postojala ta vrsta nade -- pa, udaraju ih tako snažno, kako da se ne slome? A i Trump... bio je zapanjen, kao, vau, ne podižu bijelu zastavu... Pa, mislim da svako ko se bavi Bliskim istokom tačno razumije zašto se to ne dešava. RFE/RL: Kakve su onda implikacije svega ovoga za širu regiju, a posebno za Persijski zaliv? Svetlova: Konkretno za arapske zemlje, to je gubitak sigurnosti. One sebe predstavljaju kao sigurno središte, čudo, pustinjsko čudo. Praktično su se pozicionirale kao da nisu toliko dio Bliskog istoka: Mi smo nešto drugo, mi smo nešto drugačije. Pa ipak, Bliski istok je došao k njima, na njihov kućni prag. Ako se ovo nastavi, implikacije će biti vrlo široke za energetska tržišta, naravno, ali i za pozicioniranje ovih zemalja kao sigurnih središta. Privukle su toliko ljudskog kapitala, a i finansijskog kapitala, uz obećanje da... će biti sigurne. Više nisu sigurne. I ako iranski režim preživi - a postoje značajne šanse da će preživjeti - oni će nastaviti terorisati ove države, ne samo napadima dronovima i tako dalje, već i fizičkim terorom. Juče smo čuli da saudijski zvaničnici smanjuju svoje intervjue i javne nastupe i tako dalje iz straha da će biti meta napada. Ovo je nešto što nisu doživjeli dugo, dugo vremena. To je kao povratak u 80-te, početak 90-ih u ovom smislu. Izrael je mnogo spremniji za to, ali širi Bliski istok nije. Evropa uopšte nije spremna za to, za prekid isporuka gasa, LNG-a u Kataru i tako dalje. Bliski istok ne može tolerisati ovu međunarodnu krizu. To nije bliskoistočna kriza. RFE/RL: Ne mogu to tolerisati - ali ne mogu ništa ni učiniti povodom toga. Svetlova: Ne znam šta mogu učiniti. Gledam države Persijskog zaliva, sa svim tim novim oružjem koje su nabavile od SAD-a, Evrope i drugih zemalja. Nemaju baš vojsku, pravu vojsku. Dakle, mogu se pridružiti Donaldu Trampu (Trump) ili ne. To će možda biti značajno simbolično, ali ne u bilo kojem drugom smislu. Šta mogu učiniti? Mogu li se SAD trenutno progurati kroz Savjet bezbjednosti UN-a? Ne, odgovor je ne. Dakle, šta iko može učiniti povodom toga? Kada Donald Tramp osjeti da je [ostvario] neke od ovih ciljeva, onda će to prestati, ali ne prije toga. RFE/RL: Jedna od stvari o kojoj se dosta raspravlja posljednjih nekoliko dana je ideja da kurdske milicije iz Iraka budu efektivno kopnene snage. Kada ste bili član parlamenta, bili ste uključeni u aktivnosti informisanja, u kontaktu sa kurdskim organizacijama i kurdskim zajednicama, uključujući i one u Iraku. Kako ocjenjujete vjerovatnoću takvog scenarija? Svetlova: Moramo napraviti razliku između te dvije stvari. Možete podržati kurdsku nezavisnost, pravo na samoopredjeljenje. Ja podržavam palestinsko pravo na samoopredjeljenje. Također podržavam kurdsko pravo na samoopredjeljenje, baš kao što podržavam i pravo svog naroda, jevrejskog naroda na samoopredjeljenje. Kako se to može postići? Za sada su Kurdi više puta bili razočarani saradnjom sa Sjedinjenim Državama. Mnogi Kurdi će oklijevati da se uključe u nešto ovakvo, što bi moglo biti izuzetno rizično, s obzirom na to da se režim još ne urušava. Sasvim je druga stvar naoružavati se i učestvovati u oružanoj borbi kada imate prve znakove da je režim skoro gotov -- potreban vam je mali poticaj, ali onda će nestati. To još nije slučaj sa iranskim režimom. Ovo je prvo. Drugo, ne mislim da će samo naoružavanjem etničkih manjina... Zapad moći imati značajnu prednost u nadjačavanju iranskog režima. Mislim da će to zapravo dati Irancima više povoda da iskoriste ovo okupljanje oko zastave. A s obzirom na rastući nacionalizam među Irancima koji su Persijanci, to ih zapravo može odvratiti od borbe s ovim režimom jer će reći, pa, ovo nisu naši ciljevi.

Rat u Iranu se širi na Bliskom istoku i šire, s incidentima koji se protežu od Persijskog zaliva do Južnog Kavkaza i izazivaju strahove da bi sukob mogao eskalirati u širu regionalnu konfrontaciju. Saudijska Arabija je saopštila da je 7. marta presrela balističku raketu ispaljenu prema bazi u kojoj su smještene američke snage, dok je Azerbejdžan optužio operativce povezane s Iranom za planiranje sabotaže usmjerene na značajan naftovod i mjesta gdje obitavaju Jevreji. Teški vazdušni napadi prijavljeni su u Iranu tokom noći i rano 7. marta, a pogođeni su, između ostalih ciljeva, teheranski aerodrom Mehrabad i obližnji grad Ekbatan. Istovremeno, nastavljeni su prekogranični napadi između Izraela i grupa koje podržava Iran u Libanu, a Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je napao naftni tanker pod malteškom zastavom u Ormuskom moreuzu koristeći "eksplozivni dron" dok Teheran nastoji proširiti svoj odgovor na američko-izraelsku vojnu kampanju. Ovaj razvoj događaja indicira da se rat koji je započeo koordinisanim američko-izraelskim zračnim napadima na Iran 28. februara širi susjednim regijama, prijeteći energetskoj infrastrukturi i povećavajući mogućnost novih frontova dok rat ulazi u drugu sedmicu, prenosi RFE/RL. Analitičari kažu da strategija Teherana ima za cilj povećanje cijene sukoba za Vašington. "Regija će vjerovatno iskusiti kontinuiranu iransku kampanju odmazde sve dok tamo postoje rakete i lanseri", rekao je za RFE/RL Saša Bruhman (Sascha Bruchmann), analitičar za vojna i sigurnosna pitanja u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije. Ali čini se da Iran takođe nastoji ublažiti svaku regionalnu reakciju. U rijetkom izvinjenju 7. marta, iranski predsjednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) je u video poruci rekao da bi se želio "lično izviniti susjednim zemljama koje su pogođene iranskim postupcima" pozivajući ih da se ne pridruže američko-izraelskim napadima na Iran. Rekao je da se privremeno iransko rukovodstvo složilo da obustavi napade na obližnje države osim ako napadi na Iran ne dolaze s njihove teritorije, ali je nekoliko sati kasnije mornarica IRGC-a pokrenula napad dronom na američku zračnu bazu Al-Dafra u UAE, prema novinskoj agenciji Tasnim, poluzvaničnoj novinskoj agenciji povezanoj s IRGC-om. Izvještaj navodi da su pogođeni američki satelitski komunikacijski centar i radari za rano upozoravanje i kontrolu vatre, ali RFE/RL nije bio u mogućnosti nezavisno potvrditi napad. Ministarstvo odbrane UAE-a saopštilo je da je odgovorilo na dolazne prijetnje raketama i dronovima iz Irana, ali nije potvrdilo napad na američku zračnu bazu. Pezeškijan je takođe odbacio zahtjev američkog predsjednika Donalda Trampa (Trump) za "bezuslovnu predaju", rekavši da "Amerikanci mogu odnijeti svoj zahtjev za predajom iranskog naroda u grob". Ubrzo nakon toga, Tramp je u poruci na svojim društvenim mrežama objavio da američka vojska razmatra proširenje spektra ciljeva unutar Irana, uključujući područja i pojedince, ili "potpuno uništenje i smrt". Navodni iranski plan napada na naftovodAzerbejdžan je saopštio da je osujetio plan povezan s IRGC-om za napad na nekoliko ciljeva unutar zemlje. Prema saopštenju Službe državne sigurnosti Azerbejdžana objavljenom kasno 6. marta, navodni plan uključivao je napade na naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan (BTC), izraelsku ambasadu u Bakuu, aškenasku sinagogu i istaknutog člana planinske jevrejske zajednice Azerbejdžana. Vlasti su saopštile da su dva iranska državljanina i jedan državljanin Azerbejdžana bili umiješani u krijumčarenje više od 7 kilograma eksploziva C-4 u zemlju prema uputama IRGC-a. Istražitelji su rekli da su izdate međunarodne potjernice za četiri osumnjičenika. Iran nije javno odgovorio na optužbe, ali je ranije ove sedmice, nakon incidenta s dronom, rekao da ne želi ciljati Azerbejdžan. Svaki poremećaj u radu naftovoda mogao bi dodatno zakomplikovati globalno snabdijevanje energijom, koje je već narušeno širenjem rata. Teheran je zaprijetio da će "zapaliti" svaki zapadni tanker koji pokuša proći kroz Ormuski moreuz, koji predstavlja vitalnu trgovinsku rutu za oko petinu svjetske nafte i tečnog prirodnog plina. Najmanje devet plovila je napadnuto od početka američko-izraelskih napada, prema podacima pomorske obavještajne firme "Lloyd's List". Naftovod BTC prolazi kroz Gruziju i Tursku i transportuje kaspijsku sirovu naftu do mediteranskih izvoznih terminala, snabdijevajući evropska tržišta. Ruta takođe čini otprilike trećinu uvoza nafte u Izrael. Plan je uslijedio nakon još jednog incidenta ranije ove sedmice koji je pojačao tenzije između Bakua i Teherana. Azerbejdžanski zvaničnici rekli su da su iranski dronovi 5. marta pogodili infrastrukturu u enklavi Nahičevan, ranivši civile i oštetivši aerodrom. Teheran je negirao odgovornost za napad. Uticaj napada širom Bliskog istokaSaudijska Arabija je 7. marta saopštila da je presrela balističku raketu ispaljenu prema vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan jugoistočno od Rijada, u kojoj se nalazi američko vojno osoblje. Saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je raketa uništena prije nego što je dostigla cilj. U odvojenom napadu, saudijska protivvazdušna odbrana oborila je šest dronova koji su ciljali naftno polje Šajbah u blizini granice sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prema državnoj Saudijskoj novinskoj agenciji. Zvaničnici su rekli da su dronovi presretnuti iznad pustinje Prazna četvrt na jugu zemlje. Napadi slijede nakon nekoliko ranijih napada dronova na saudijsku energetsku infrastrukturu ove sedmice, uključujući pokušaje napada na rafineriju Ras Tanura na istočnoj obali kraljevstva. Saudijski ministar odbrane, princ Kalid bin Salman, upozorio je Iran na daljnje "pogrešne procjene", rekavši da takve akcije ugrožavaju regionalnu sigurnost i stabilnost. Sve veći broj napada potresao je globalna energetska tržišta. Cijene sirove nafte porasle su za više od 8 posto u jednom danu ove sedmice i porasle su za skoro 30 posto od intenziviranja sukoba. Drugdje, Izrael je nastavio razmjenu vatre s grupama koje podržava Iran u Libanu, dok Teheranova mreža regionalnih saveznika - često nazivana "osovinom otpora" - vaga koliko daleko eskalirati sukob. Sam Iran je odgovorio na američko-izraelske napade lansiranjem talasa dronova i raketa na izraelske ciljeve i napadima na američke vojne objekte širom regije, uključujući Bahrein i Ujedinjene Arapske Emirate. UAE, Kuvajt, Katar, Bahrein i Saudijska Arabija prijavili su napade dronovima i raketama tokom protekle sedmice.

Moćni iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) decentralizovao je svoju strukturu komandovanja i kontrole, dajući nižim činovima više ovlašćenja da odgovore na masovne američko-izraelsko vazdušne napade na Islamsku Republiku. U zajedničkoj vazdušnoj kampanji od 28. februara ubijeni su brojni visoki vojni i politički lideri, uključujući šefa IRGC-a Mohameda Pakpura i vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, koji je imao poslednju reč o svim državnim pitanjima. Posle desetkovanja liderstva, Iran je aktivirao takozvanu mozaičnu odbrambenu strategiju, koja je osmišljena da tokom ratnog vremena osnaži lokalne komandante IRGC-a. Ta strategija, iako jača otpornost iranskih oružanih snaga, takođe povećava rizik od pogrešnih procena, kažu stručnjaci. "Osmišljena je da pomogne lokalnoj provincijskoj IRGC i njenim pratećim elementima Basidža da se brane od spoljnih invazionih snaga", rekao je Farzin Nadimi, specijalista za odbranu u Vašingtonskom institutu. Veruje se da IRGC, elitna grana iranskih oružanih snaga i stub tamošnje teokratije, ima oko 150.000 pripadnika, s kopnenim, mornaričkim i vazdušnim jedinicama. Takođe komanduje dobrovoljačkim paravojnim snagama Basidž, za koje se procenjuje da imaju oko milion članova. Decentralizacija je ključni deo doktrine IRGC-a od oko 2009. godine, kada su te snage reorganizovane. Svaka od 31 iranske provincije ima svoje sedište IRGK-a, strukturu komandovanja i kontrole, kao i lanac komandovanja. "Svaka provincija je mozaik i komandanti imaju mogućnost i ovlašćenje da donose odluke", rekao je Nadimi. "Dakle, kada su odsečeni od svoje komande u Teheranu, oni i dalje mogu da funkcionišu kao kohezivna vojna snaga." Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je za televiziju Al Džazira 1. marta da su "naše vojne jedinice sada nezavisne i na neki način izolovane i da deluju na osnovu instrukcija – opštih instrukcija – koje su im unapred date". Doktrina zasad na snaziČini se da pristup zasad funkcioniše. Iran je odgovorio na teško američko i izraelsko bombardovanje ispaljivanjem nezabeleženih baraža balističkih raketa i kamikaze dronova na Izrael, američke vojne i diplomatske objekte širom Bliskog istoka i kritičnu energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu. "To implicira da sistem komandovanja i kontrole i dalje funkcioniše, barem zasad", rekao je Saša Bruhman (Sascha Bruchmann), analitičar za vojna i bezbednosna pitanja u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije. "Region će verovatno iskusiti kontinuiranu iransku kampanju odmazde sve dok tamo bude raketa i lansera." Međutim, nije jasno da li IRGC može da održi kohezivnost dok SAD i Izrael napadaju vojnu infrastrukturu zemlje, uključujući njene zalihe balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, i gađaju provincijske komandante srednjeg ranga. Ako IRGC-u ponestane raketa ili ako je većina njegovih objekata oštećena ili uništena, snage imaju "malo mogućnosti osim njihovih strateških sredstava odvraćanja", rekao je Bruhman. Iranske snage se u velikoj meri oslanjaju na rakete i dronove i pošto su "pogođeni njihov proizvodni pogoni iznad zemlje, kapacitet za obnavljanje zaliha je makar pod znakom pitanja", dodao je on. 'Mač s dve oštrice'Iranska mozaična strategija je osmišljena da IRGC učini otpornijim. Međutim, decentralizovana struktura komandovanja i kontrole takođe bi mogla da potpiruje haos, kažu stručnjaci. SAD i Izraelu biće teže da "pronađu i dokrajče" decentralizovane vojne jedinice, rekao je Kolin Klark (Colin Clarke), izvršni direktor Centra Sufan, tink-tenka iz Njujorka. "Ali će takođe biti manje uticajne jer neće postići kritičnu masu." "Neke od disciplinovanijih i elitnijih jedinica moći će da ostanu u borbi, dok će druge, manje iskusne jedinice postati žrtve konfuzije i nereda", dodao je Klark. "Takođe sumnjam da SAD i Izrael sprovode kampanju psiholoških operacija koja će pogoršati taj problem IRGC-a." Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) zahteva "bezuslovnu predaju" Irana i pozvao je oružane snage te zemlje da polože oružje ili će se suočiti sa "sigurnom smrću". On je rekao da će oni koji se predaju dobiti imunitet. Stručnjaci upozoravaju da decentralizovani ratni uslovi povećavaju rizik od nekoordinisanih napada dronovima i raketama i grešaka u navigaciji koje bi mogle da izazovu nenamernu eskalaciju. To bi moglo da pomogne u objašnjenju kako iranske rakete i dronovi pogađaju civilna područja poput hotela i tržnih centara u Persijskom zalivu, rekli su analitičari. Članica NATO-a Turska saopštila je da je 4. marta presrela iransku balističku raketu u svom pograničnom regionu. Još jedan iranski sused, Azerbejdžan, optužio je Teheran da je 5. marta ispalio dronove na aerodrom u njegovom regionu Nahčivan. U oba slučaja, šef iranskih oružanih snaga izdao je neuobičajene direktne demantije.

Usamljena ruševina u centru Tel Aviva svedoči o moći iranskih balističkih raketa. Međutim, nepostojanje drugih sličnih lokacija ističe sposobnost Izraela da ih obori. Za RSE iz izraelske prestonice izveštava Ray Furlong.

Skrivena u maloj ulici u centralnom delu Tel Aviva, ruševina kao posledice rata pomalo iznenađuje. U obližnjim ulicama, bašte kafića su prepune hipstera, trotari su zatrpani skuterima za iznajmljivanje, dok se deca igraju u parkovima. Međutim, skrenite iza ugla i videćete pocrnele zidove, razbijene prozore i automobile prekrivene šutom. Ovo je gotovo jedino mesto u Tel Avivu koje nosi ožiljke rata, posle iranskog napada prve noći sukoba. Ono samo po sebi svedoči o razornoj moći balističkih raketa Teherana. Međutim, nepostojanje drugih takvih mesta podvlači sposobnost Izraela da ih obori. To je aspekt dosadašnjeg toga rata koji ima dubok uticaj na to kako Izrael pristupa onome što će uslediti. "Izraelsko gledište je da se, pa, stvari ovde vraćaju u normalu, manje-više. Imamo tek nekoliko sirena dnevno. Mislim, navikli smo na to. Možemo to da tolerišemo", rekla je bivša poslanica Ksenija Svetlova za RSE. Implikacije? Za Izrael, igra na duži tok je lak izbor. "Irancima trenutno ponestaje balističkih raketa, a posebno lansera, ali i dalje imaju dronove. Dronovi ne mogu mnogo da naškode Izraelu. Znamo kako da ih presretnemo", rekla je Svetlova, sada izvršna direktorka nevladine organizacije ROPES - Regionalna organizacija za mir, ekonomiju i bezbednost (Regional Organization for Peace, Economics, and Security). Zaista se oseća atmosfera rutine, a ne uzbune, dok se ljudi ovde spuštaju u podzemna skloništa kad god se oglase upozorenja na njihovim telefonskim aplikacijama. Kapacitet Izraela da presretne dolazeće dronove i rakete merljiv je brojem civilnih žrtava, sa 12 fatalnih slučajeva posle nedelju dana sukoba. Dotle su izraelske i američke snage obezglavile iransko rukovodstvo i izgleda da su masovno smanjile vojne kapacitete Teherana. "Udaramo po neprijatelju, njegovom rukovodstvu, njegovom represivnom režimu i različitim metama", rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu 6. marta, tokom posete Beršebi, gde je oko 20 ljudi povređeno u iranskom napadu ranije ove nedelje. Optimističan ton u njegovim komentarima o napredovanju rata podudara se s izrazima odlučnosti na ulicama: izraelske i američke zastave mogu se videti svuda, kao i bilbordi s prikazom lava koji riče, što je kodno ime kojim vojska te zemlje naziva operaciju koju Vašington naziva Epski bes. Netanjahu se dugo zalaže za promenu režima u Iranu, kao i na uništenje njegovih nuklearnih i raketnih programa. On je rekao da je cilj ove operacije da se "potpuno slomi režim terora". Ankete javnog mnjenja pokazuju da Izraelci u ogromnoj većini podržavaju rat. Dugogodišnji Netanjahuovi kritičari takođe. Veteran u politici, opozicionar Avigdor Liberman rekao je za RSE da rat ide "vrlo dobro", ali da je "konačni rezultat" ključno pitanje. To, rekao je, mora biti "rušenje ovog režima". Liberman, koji je bio ministar odbrane, spoljnih poslova i finansija u raznim vladama, rekao je da je uveren da se to može postići, ali nije objasnio kako. Prema njegovim rečima, "najgori slučaj" bi bio da Iran upadne u "haos". "To je zaista ogromno pitanje zato što ono što smo videli u Libiji, Iraku, Siriji, to je pravo previranje. Ali od svih alternativa... najgora alternativa je ako (klerikalne vlasti) nastave da vladaju Iranom", rekao je on. Međutim, general-major u rezervi Jakov Amidror, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Netanjahua, koji se sukobio s njim oko politike na Zapadnoj obali, sugerisao je da priča o promeni režima možda nije ozbiljna. "Cilj rata je veoma jak sporazum" između Izraela i Sjedinjenih Država, rekao je on na događaju koji je ove nedelje održao Jerusalimski institut za strategiju i bezbednost (JSIS). "Prvo, da se potpuno eliminiše svaka sposobnost koja je povezana ili s raketama ili s nuklearnim projektom. Svako ko je bio tamo, svaka zgrada koja je bila povezana, svako mesto koje je bilo povezano, svaki potrebni kapacitet, sve treba da bude potpuno uništeno... Mislim da obe strane razumeju da je promena režima nešto što se ne može garantovati", rekao je on. S obzirom na to, dodao je, glavni cilj je jednostavno da se nanese što veća šteta. "Ono što bi trebalo da se osigura operacijom, ratom, jeste da će svaki režim, ovaj ili neki drugi, biti veoma, veoma slab", rekao je Amidror. Izraelska vlada takođe nije detaljno objasnila kako se može doći do promene režima. Poslednjih dana spekulisalo se da iračke kurdske milicije prelaze granicu i podstiču ustanak. Svetlova, koja je kao poslanica u Knesetu bila blisko angažovana u odnosima s kurdskim grupama, rekla je da one bile "skeptične" prema toj ideji, barem kratkoročno. Što nas vraća na igru na duže staze. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) 6. marta je dao vremenski okvir od četiri do šest nedelja da se ostvari "bezuslovna predaja" Irana. Izraelska vlada se nada da će "rat, pre svega, trajati dovoljno dugo" da dovoljno oslabi odbrambene i bezbednosne kapacitete Irana, rekla je Svetlova. "Na kraju dana, možda će doći do početka građanskog rata u Iranu, između raznih manjinskih milicija, snaga Basidž (milicije), IRGC-a (Korpusa islamske revolucionarne garde) naravno, iranski protesti će se nastaviti i onda će režim morati da se bori na više frontova, a ne samo na jednom... Mislim da je to nada", dodala je ona.

Kada su ove sedmice zaustavljena u centru Budimpešte, dva kombija su prevozila više od 80 miliona dolara u gotovini i devet kilograma zlatnih poluga, zajedno sa sedam ukrajinskih državljana koji su putovali iz Austrije prema svojoj domovini. Mađarska policija podigla je uzbunu, zadržala vozila, uhapsila njihove putnike i čak objavila video o hapšenju uz muzičku podlogu nalik onoj iz akcionih filmova. Ukrajina je reagovala bijesno. A riječi su počele da pljušte. "Tražimo hitne odgovore od Kijeva u vezi s velikim pošiljkama gotovine koje prolaze kroz Mađarsku i koje otvaraju ozbiljna pitanja o mogućoj povezanosti s ukrajinskom ratnom mafijom", napisao je ministar spoljnih poslova Peter Szijjarto na društvenim mrežama. "Ovdje govorimo o tome da Mađarska uzima taoce i krade novac", rekao je ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha. "Ovo je državni terorizam i reketarenje." Samo po sebi, ovaj incident bio bi izuzetan. Međutim, događa se u trenutku kada se borbeni mađarski premijer Viktor Orban nalazi u političkoj borbi svoje karijere, dok ankete pokazuju da znatno zaostaje za političkim rivalima pred nacionalne izbore sljedećeg mjeseca. Orbanov poraz bio bi tektonski šok za Evropu. Orban i njegova vladajuća stranka Fidesz izgleda da su se odlučili za jednu centralnu temu kampanje: demoniziranje Ukrajine. Velika politička drama u istočnoj Evropi. Evo šta treba znati. Zakarpatska oblast, Budimpešta i sve izmeđuOdnosi između Budimpešte i Kijeva oduvijek su bili u najboljem slučaju napeti. Dio neprijateljstva seže decenijama unazad: konkurentske teritorijalne pretenzije nad područjima koja su se, zavisno od epohe, nazivala Galicija ili Zakarpatska oblast (Transkarpatija). Kada su evropske karte ponovo crtane u ruševinama Drugog svjetskog rata, Ukrajina, tada dio Sovjetskog Saveza, dobila je dio teritorije u kojem živi značajan broj etničkih Mađara. Danas oko 150.000 etničkih Mađara živi u zapadnoj ukrajinskoj Zakarpatskoj oblasti, koja graniči s Mađarskom. Tokom posljednje decenije, naročito nakon migrantske krize 2015., Orban često koristi nacionalističku retoriku o tome šta znači biti Mađar. Takođe, često se žali da etnički Mađari koji žive u drugim državama – Ukrajini, Slovačkoj i Rumuniji – trpe diskriminaciju ili čak gore, te je te zajednice prihvatio kao važnu biračku bazu. To je izazvalo napetosti u Ukrajini, gdje su sigurnosne službe sugerisale da Orbanovo finansiranje etničkih mađarskih zajednica ima zlokobnu svrhu. Tokom četiri godine sveobuhvatnog rata nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022., Orban je često izražavao razumijevanje za rusku poziciju i predsjednika Vladimira Putina, dok je istovremeno dovodio u pitanje ukrajinske stavove. Sukobljavao se i s Evropskom unijom, koja je Ukrajini poslala milijarde eura zajmova i grantova te uvela široke sankcije Rusiji. Uoči godišnjice invazije, Orban je razbjesnio članice EU – i Kijev – kada je blokirao najnoviji paket sankcija protiv Rusije i kredit od 90 milijardi eura koji bi trebao spriječiti kolaps ukrajinske ekonomije. Orban je "uspio stvoriti atmosferu neprijateljstva prema žrtvi agresije i… sada pokušava to iskoristiti na općim izborima", rekao je poljski šef diplomatije Radoslaw Sikorski nakon tog glasanja. Naftovod DružbaPrije februara 2022. Rusija je bila veliki dobavljač nafte Evropi. To je bio ključan izvor prihoda za Moskvu, pa je Evropska unija zabranila uvoz ruske nafte putem naftovoda kako bi presjekla taj prihod. Međutim, Mađarska i Slovačka izborile su izuzeća od tih sankcija za naftu koja se transportuje naftovodom Družba, koji prolazi kroz Ukrajinu – na veliko nezadovoljstvo Kijeva. Dana 27. januara oštećen je jedan dio tog naftovoda. Kijev je za to okrivio ruski dron. Budimpešta i Bratislava optužuju Ukrajinu da odugovlači s popravkama, dok Ukrajina tvrdi da joj je potrebno više vremena za završetak radova. Pregovori o slanju evropskog inspekcijskog tima takođe su zapeli. "Iskreno govoreći, radije bih da se ne obnavlja", rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski novinarima 5. marta. "Ali pošto će kredit EU za Ukrajinu od 90 milijardi eura biti blokiran bez obnove naftovoda, obnova… je moguća za mjesec i po." Za Orbana je jeftina ruska energija pokretala mađarsku ekonomiju i donosila prosperitet – i podršku – birača. No posljednjih godina ekonomija stagnira, što izaziva nezadovoljstvo. To je opoziciji, predvođenoj Peterom Magyarem, otvorilo prostor. Nedavne ankete pokazuju da Magyarov politički blok Tisza vodi ispred Orbana za skoro deset procentnih poena. Orban i Fidesz posegnuli su i za tradicionalnijim predizbornim metodama: poput isticanja subvencioniranih računa za energiju za penzionere ili poreznih olakšica za druge biračke grupe. Istovremeno su Zelenskog, zajedno s istaknutim zvaničnicima EU, prikazivali kao negativce koji žele potkopati suverenitet Mađarske i uvući Mađare u rat u Ukrajini. Jedan video koji je Fidesz kreirao pomoću umjetne inteligencije i koji se širio ove sedmice koristi slike iz Drugog svjetskog rata. "Za sada je ovo samo noćna mora, ali Brisel se sprema da to pretvori u stvarnost", piše u opisu. Šta je s kombijima punim novca?Na videu, koji su objavile mađarske porezne vlasti, vide se mađarski policajci s puškama kako stavljaju lisice grupi muškaraca koji nose jakne s ukrajinskim oznakama i tjeraju ih da legnu na zemlju. Kamera zatim prikazuje unutrašnjost kombija, gdje su složeni paketi. Poput Szijjarta, mađarski zvaničnici ovaj slučaj su prikazali kao udar na ukrajinsko ratno profiterstvo. Jedan od Ukrajinaca identifikovan je kao bivši oficir vojne obavještajne službe. Svih sedam osoba bit će protjerano, rekao je portparol vlade Zoltan Kovacs. U Kijevu je banka Oschadbank objavila saopštenje u kojem navodi da su vozila imala odobrenje za transport novca i zlata iz austrijske banke Raiffeisen. "Transport sredstava i dragocjenosti obavljen je… u skladu s međunarodnim sporazumom s Raiffeisen Bankom. Teret je registrovan u skladu s međunarodnim pravilima transporta i važećim evropskim carinskim procedurama", navela je banka. "Od početka sveobuhvatne invazije transport strane valute i bankarskih metala obavlja se isključivo kopnenim putem. Takve vožnje obavljaju vozila za transport novca Oschadbanka svake sedmice", dodaje se. Ukrajinski zvaničnici reagirali su ljutito; ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je Ukrajince da ne putuju u tu zemlju. "To što je Mađarska uzela sedam Ukrajinaca za taoce na način koji podsjeća na Moskvu iz 1990-ih bilo bi pomalo iznenađujuće da se nije dogodilo nekoliko dana nakon posjete Orbanove pratnje Kremlju", napisala je premijerka Julija Sviridenko na društvenim mrežama. Time je ciljala na Szijjarta, koji je ove sedmice putovao u Moskvu i sastao se s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Tokom posjete Putin je objavio da oslobađa dvojicu ukrajinsko-mađarskih muškaraca koje je Rusija držala kao ratne zarobljenike. Putin je tvrdio da su ta dvojica muškaraca bila "prisilno mobilisana" od strane Ukrajine. Ukrajinski zvaničnici rekli su da su se direktno žalili Evropskoj uniji zbog mađarskog zadržavanja kombija koji su prevozili novac. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 6. marta da je pozvalo vršioca dužnosti otpravnika poslova mađarske ambasade u Ukrajini "da pruži objašnjenja o okolnostima i pravnoj osnovi za zadržavanje zaposlenika državne banke Oschadbank", koji su "transportovali sredstva i dragocjenosti kao dio redovnog transporta između državnih banaka". U Briselu su evropski zvaničnici izbjegavali pitanja novinara o incidentu. Jedan zvaničnik EU rekao je za RSE: "Da, bavimo se time iza zatvorenih vrata". "Trenutno ima mnogo eskalirajuće i zapaljive retorike. Smatramo da takva retorika sa svih strana nije korisna niti doprinosi postizanju zajedničkih ciljeva koje svi ovdje imamo", rekao je za RSE portparol EU Olof Gill. Doprinos ovom izvještaju dala je dopisnica RSE iz Brisela Zoriana Stepanenko