Dvadesetosmogodišnja tehničarka instituta za istraživanje kuge u Sibiru razboljela se i preminula 2. oktobra što je dovelo do stavljanja njenih kolega u karantin, ali i do straha od mogućeg širenja kuge. Šta znamo o slučaju preminule Darije Šipilove i koliko je kuga danas opasna?

Saudijski saveznici Pakistan i Turska suočavaju se s velikim testom samo dva meseca od potpisivanja sporazuma o zajedničkoj odbrani, pošto uspon pobunjenika Huta u Jemenu, koji su svrstani uz Iran, stavlja na probu taj sporazum, prema kojem se "svaki oružani napad na bilo koju od te tri države smatra napadom na sve njih". Dok u Jemenu besne sukobi između Huta i vladinih snaga koje podržava Saudijska Arabija, stručnjaci smatraju da bi aktivna vojna intervencija Pakistana ili Turske – preostala dva partnera u Sporazumu iz Meke o zajedničkoj odbrani – kao podrška Saudijskoj Arabiji mogla da pojača regionalne tenzije u jeku sukoba između SAD i Irana. "(Islamska Republika) i dalje može da pruža podršku Hutima, ali ako bi Turska i Pakistan ušli (u rat), situacija bi se zakomplikovala", izjavio je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Ali Sadrzade, analitičar za Bliski istok iz Frankfurta. Tri strane održale su hitan sastanak u saudijskoj prestonici Rijadu 5. oktobra, istog dana kada su jemenske vladine snage, koje podržava Saudijska Arabija, objavile da su uspostavile efikasnu kontrolu nad moreuzom Bab el Mandeb – tvrdnju koju su Huti negirali. Prošlog meseca, pobunjenici Huti zauzeli su lučki grad Moka na Crvenom moru i druga područja oko tog moreuza, ključnoj ruti za izvoz saudijske nafte u Aziju koja je dobila na značaju zbog poremećaja u isporukama kroz Ormuski moreuz usled sukoba s Iranom. Huti su takođe upozorili da će saudijski vazdušni prostor "postati poprište operacija naših oružanih snaga". Obnovljene borbe dovele su do raseljavanja oko 184.000 ljudi i ugrozile pomorski saobraćaj kroz vitalni, uski prolaz koji povezuje Crveno more i Adenski zaliv. U izjavi koja se izgleda odnosi na nedavne napade Huta na saudijske gradove Meku i Medinu – dva najsvetija mesta islama – saudijski ministar odbrane, princ Kalid bin Sultan, naveo je na društvenim mrežama da je sastanak saveza "potvrdio solidarnost i jedinstvo naših zemalja u suprotstavljanju gnusnim napadima na Kraljevinu i sveta mesta". On je dodao da su se tri strane dogovorile da aktiviraju mera kolektivnog odvraćanja u okviru saveza, kao odgovor na napade i na "sve one koji su za njih odgovorni". Trajni sukobSukob između Saudijske Arabije i Huta traje već godinama. Saudijska Arabija je pokrenula vojnu intervenciju u Jemenu u martu 2015. pošto su pobunjenici Huti zauzeli glavni grad Sanu i primorali međunarodno priznatu vladu da pobegne iz zemlje. Taj sukob se naširoko smatra delom šireg rivaliteta između Saudijske Arabije i Irana, pri čemu dve zemlje podržavaju suprotstavljene strane u Jemenu. Žestoke borbe su utihnule posle primirja postignutog uz posredovanje UN 2022, ali sukob nikada nije u potpunosti rešen i ove godine je ponovo eskalirao. Uzbuna je podignuta kada su Huti prošlog meseca pojačali napade na mete u Saudijskoj Arabiji, uključujući ključni naftovod, i napredovali ka moreuzu Bab el Mandeb. U zajedničkom saopštenju, izdatom nakon hitnog sastanka održanog 5. oktobra, navedeno je da je cilj skupa bio razmatranje "bezbednosnih dešavanja i pretnji s kojima se suočava Kraljevina Saudijska Arabija". Stručnjaci smatraju da zajedničko saopštenje saveza iz Meke, kojim se potvrđuje obezbeđivanje "dogovorenih vojnih snaga i kapaciteta" i njihovo "brzo raspoređivanje u Kraljevini", predstavlja jasnu izjavu podrške Saudijskoj Arabiji suočenoj sa sve učestalijim napadima Huta. Ipak, oni ističu da takva podrška takođe nosi rizik od izazivanja novog sukoba u regionu. Sadrzadeh je rekao da, iako se procenjuje da je u Saudijskoj Arabiji stacionirano između 30.000 i 40.000 pakistanskih vojnika, ne veruje da bi ta zemlja, koja poseduje nuklearno naoružanje, pristala da pošalje snage u Jemen, jer Pakistan "želi da održi odnose s Islamskom Republikom". Samo dan uoči hitnog sastanka, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakai upozorio je da bi svaka "nova intervencija" u Jemenu dodatno zakomplikovala situaciju. Povodom navodnog raspoređivanja pakistanskih trupa u Saudijskoj Arabiji radi borbe protiv Huta u Jemenu, Bakai je rekao: "Nadamo se da to nije istina i da je zaista reč samo o glasini". Rabija Ahtar, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lahoru, smatra da bi učešće pakistanskih snaga u napadima na Hute moglo dovesti do konfrotacije s Iranom. "Teheran bi to mogao da posmatra kao uključivanje Pakistana u kampanju protiv svojih interesa u regionu, čak i ako Islamabad insistira da je njegovo učešće ograničeno na pružanje podrške Saudijskoj Arabiji", rekla je ona za Radio Slobodna Evropa. Hod po žiciNuklearno naoružani Pakistan ima granicu od oko 900 kilometara s Iranom duž svoje jugozapadne međe. Za razliku od često zategnutih odnosa s Indijom i Avganistanom, dva njegova suseda na istoku i zapadu, veze između Islamabada i Teheran su uglavnom stabilne. Ahtar je rekla da je Saudijska Arabija važan partner Pakistana, ali da je Iran sused i da će Islamabad "morati da živi s posledicama svojih odluka dugo nakon što se ova konkretna epizoda završi". Pakistan balansira na tankoj žici, ne zauzimajući stranu otkako su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran 28. februara. Uprkos održavanju tradicionalno bliskih odnosa sa Saudijskom Arabijom i nekoliko drugih zemalja Zaliva bogatih naftom, Pakistan se uglavnom ograničio na izjave osude povodom iranskih napada dronovima i raketama na arapske susede tokom proteklih nekoliko meseci. Islamabad se takođe predstavio kao posrednik i u aprilu je bio domaćin prvih direktnih razgovora između iranskih i američkih zvaničnika još od 1980. Mada stručnjaci vide vanredni sastanak saveza iz Meke 5. oktobra, kao novu eskalaciju u jeku regionalnih neprijateljstava, Halid Sultan s Nacionalnog univerziteta za moderne jezike smatra da to ne treba automatski tumačiti kao uvod u širi kopneni rat u Jemenu. "Značaj sporazuma (iz Meke) ne leži samo u vojnoj saradnji, već u pojavi kolektivnog regionalnog mehanizma odvraćanja", rekao je on za RSE, dodajući da se uspeh Sporazuma o zajedničkoj odbrani iz Meke na kraju neće meriti time koliko brzo se ulazi u rat, već time koliko efikasno se on sprečava. "Za Pakistan će, posebno, politički izazov biti da ispuni svoju odbrambenu obavezu prema Saudijskoj Arabiji, a da istovremeno izbegne dugotrajnu i otvorenu vojnu umešanost u Jemenu". Ahtar je rekla da bi učešće Pakistana u napadima na Hute moglo da ugrozi njegovu ulogu posrednika u odnosima s Teheranom. "Jasno ograničena uloga u odbrani saudijske teritorije mogla bi ostati kompatibilna s posredovanjem", rekla je ona. "Priključivanje ofanzivnoj kampanji u Jemenu dovelo bi do toga da se ta pozicija mnogo teže održava".

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) pozvao je na obnovu zapadnog saveza zasnovanog na nacionalnom suverenitetu, vojnoj snazi i zajedničkoj posvećenosti demokratskim vrednostima, poručivši prisutnima u Atini da SAD i Evropa moraju ponovo da pronađu samopouzdanje i odlučnost koji su, kako je rekao, nekada definisali zapadnu civilizaciju. Govoreći na atinskom brdu Pniks, kolevci atinske demokratske tradicije, Rubio je predstavio viziju Zapada koja je ukorenjena u antičkoj Grčkoj i koja se proteže kroz hrišćanstvo u Evropi sve do osnivanja Sjedinjenih Američkih Država. Ipak, njegova glavna poruka bila je izrazito savremena: Zapad se, kako je rekao, nalazi na "prelomnoj tački", suočen s ratom, nadmetanjem velikih sila, terorizmom, tehnološkim rivalstvom i pretnjama nacionalnom suverenitetu. Pod predsednikom Donaldom Trampom (Trtump), "Sjedinjene Države su napravile svoj izbor", rekao je Rubio, najavljujući da će Vašington težiti "nacionalnoj moći", obnoviti svoje odbrambene kapacitete, reindustrijalizovati ekonomiju, obezbediti ključne lance snabdevanja i agresivno se nadmetati u oblasti novih tehnologija. Državni sekretar, koji je doputovao s Islanda u okviru evropske turneje, pozvao je Evropu da krene u sličnu transformaciju. "Verujemo da Evropa može da se probudi iz dugog sna i ponovo rasplamsa vatru koja je ovde upaljena pre više milenijuma", rekao je Rubio, ukazujući na povećanje evropskih izdataka za odbranu i nova bezbednosna partnerstva kao na znakove, kako je naveo, potencijalne "generacijske promene". Transatlantska saradnja naspram nacionalnog suverenitetaRubio je nastojao da opovrgne mišljenje da insistiranje Trampove administracije na nacionalnom suverenitetu nužno ide nauštrb transatlantske saradnje. "Iako su strasti možda povremeno zategle bliske veze između Sjedinjenih Država i Evrope, ne sme se dozvoliti da one puknu", rekao je on. Umesto toga, kako je rekao Rubio, SAD i Evropa bi trebalo da izgrade savez čija kolektivna snaga prevazilazi snagu pojedinačnih članica. "Želimo da pobedimo zajedno. Moramo pobediti zajedno", rekao je on. On je ukazao na Grčku kao primer saveznika za koga Vašington želi da ima veću ulogu u evropskoj bezbednosti. Rubio je pohvalio Atinu zbog njenog doprinosa u oblastima odbrane, energetike, migracija i regionalne bezbednosti, nazivajući Grčku "uzornim saveznikom" i navodeći da se ona pokazala kao nezamenljiv prijatelj i Evrope i SAD. Ta poruka je upućena dok je Grčka, kao članica NATO-a i EU, na prvoj liniji, a Vašington istovremeno teži čvršćim vezama s Ankarom. Taj pokušaj balansiranja pažljivo se prati u Atini. Jorgos Cogopulos, viši saradnik Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku, rekao je da Grčka deli osnovni stav SAD da je neophodno zaštititi zapadnu civilizaciju i njene demokratske tradicije. On je, međutim, upozorio da Atina ne deli nužno pristup Vašingtona po pitanju načina na koji bi to trebalo postići. "Grčka vidi snažne transatlantske odnose kao jezgro snažnog zapadnog 'fronta'", rekao je Cogopulos za RSE, dodajući da je Atina i dalje oprezna po pitanju toga da li se takvo jedinstvo može postići "slepim ispunjavanjem zahteva Trampove administracije". Rubio je takođe uputio oštru kritiku povodom, kako smatra, gubitka samopouzdanja Zapada. Državni sekretar je rekao da su zapadna društva počela da se stide sopstvenih dostignuća, da su oslabila svoje vojske, izmestile industriju u inostranstvo, otvorila granice i prepustila previše ovlašćenja za donošenje odluka "globalnim birokratijama" koje su van nacionalne kontrole. Rezultat toga je, kako je naveo, vakuum koji su američki protivnici i rivali bili spremni da popune. "Naredna decenija i odluke koje donesemo ispisaće priču o narednom veku", rekao je Rubio. "Ili ćemo izabrati da delujemo sada ili ćemo izgubiti mogućnost da uopšte delujemo". Kritika IranaRubio je takođe naveo Iran kao primer oštrih razlika između, kako je naveo, zapadne tradicije heroizma i dužnosti i onoga što je predstavio kao ideologiju Islamske Republike. On je kritikovao iranske "radikalne mule" i njihovo veličanje mučeništva, optužujući iranske lidere da slave "decu bombaše-samoubice kao nacionalne heroje" i da smrt tretira kao cilj sam po sebi. Rubio je to suprotstavio onome što je opisao kao zapadnu tradiciju žrtvovanja: pojedincima koji su spremni da rizikuju svoje živote zarad principa, vere, dužnosti ili zemlje, ali koji na kraju više cene život nego smrt. Prethodno je Rubio rekao da Iranu nikada neće biti dozvoljeno da dođe do nuklearnog oružja, proglasivši da je sprečavanje Teherana da to ostvari "crvena linija" predsednika Donalda Trampa. Iran nije izolovano razmatran. Rubio je izazov s Iranom povezao sa širim kontekstom obnovljenih sukoba, terorizma, geopolitičkog nadmetanja i pretnji bezbednosti Zapada. Rubio se u govoru više puta vraćao na ideju da savezi treba da jačaju, a ne da umanjuju nacionalni suverenitet. On je rekao da međunarodne institucije ne treba da ukidaju suverenitet svojih članica, već da pomažu u njegovoj odbrani, kao i da zemlje ne moraju da se odriču sopstvenog identiteta kako bi ostvarivale zajedničke interese. Kao primer takvog modela naveo je saradnju SAD i Grčke u oblastima odbrane, energetike, tehnologije i bezbednosti granica. Taj argument posebno odjekuje u Grčkoj, koja pruža podršku Ukrajini, a istovremeno se suočava s dugotrajnim bezbednosnim izazovima u svom okruženju. Analitičar Cogopulos je ukazao da Grčka već doprinosi odbrani šireg zapadnog poretka kroz podršku Ukrajini i odgovor na revizionizam u svom okruženju. Ipak, grčka perspektiva takođe ukazuje na potencijalni jaz između vizije Vašingtona – koja sve više stavlja akcenat na suverenitet – i evropskog shvatanja međunarodnog sistema zasnovanog na pravilima. Panajotis Cakonas, profesor međunarodnih odnosa na Nacionalnom i Kapodistriasovom univerzitetu u Atini, rekao je za RSE da za Grčku odbrana zapadnog poretka znači odbranu "međunarodnog prava, teritorijalnog suvereniteta i poretka zasnovanog na pravilima od revizionizma, hibridnih pretnji i prinude". Izazov Rubija je da ubedi evropske saveznike da će insistiranje njegove administracije na nacionalnoj moći i suverenitetu ojačati taj sistem, umesto da ga oslabi.

Istaknuti ukrajinski poslanik Oleksij Hončarenko pokrenuo je burnu debatu izjavom da Kijev "gubi rat" s Rusijom i sugestijom da bi trebalo razmotriti kontroverzne kompromise s Moskvom zarad mira. Opoziciona stranka bivšeg predsednika Petra Porošenka isključila je Hončarenka iz svog poslaničkog kluba kasno uveče 5. oktobra, ali bi njegove izjave mogle nastaviti da pokreću snažne reakcije dok se Ukrajina suočava s teškom zimom uz neprestane ruske napade. Izuzetno jedinstvo omogućilo je Ukrajini da opstane – i nanese štetu Rusiji – u ratu za koji je Moskva verovala da može da pokori zemlju za svega nekoliko nedelja posle početka opšte invazije u februaru 2022. godine. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin nije pokazao spremnost na kompromis po pitanju kontrole teritorije i drugih ključnih pitanja dok se rat približava petoj godišnjici, pri čemu je septembarsko istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju pokazalo je da bi 75 odsto Ukrajinaca "dozvolilo pregovore s Rusijom radi okončanja rata sada". Ipak, autori istraživanja su naglasili da to ne znači nužno da bi ispitanici podržali ustupke Rusiji. Šezdeset dva odsto učesnika u tom istraživanju izjavilo je da su spremni da izdrže rat koliko god bude potrebno. U objavi na Telegramu 2. oktobra, Hončarenko je naveo da nedavni ruski napadi na kijevske mostove, energetsku infrastrukturu i druge vitalne ciljeve pokazuju da se Ukrajina "suočava s ogromnim problemom" i da reakcija vlade odražava "manjak razumevanja realnosti". "Trenutna realnost je sledeća: gubimo rat; gubimo ogroman broj ljudi; nemamo sopstvenog novca ne samo za finansiranje rata, već ni za održavanje funkcionisanja zemlje", napisao je on, dodajući da je najbolji potez "tražiti mir i pokušati da poboljšamo našu situaciju". 'Neko konačno mora da kaže istinu'U naknadnim objavama i izjavama za medije, Hončarenko je izneo ideje o tome kako to postići, uključujući traženje sporazuma s Rusijom o određenim aspektima sukoba – poput napada na luke, komercijalna preduzeća i škole – umesto obuhvatnog dogovora o okončanju rata, do kojeg bi moglo doći kasnije. "U ovom ratu ne može biti pobednika", napisao je on, tvrdeći da su Ukrajina i Rusija "izjednačene". "Stoga postoji samo jedan izlaz: pregovori. Pregovaranje podrazumeva međusobne ustupke. Razumem da je to bolno, ali druge opcije nema", napisao je on. "Neko mora ozbiljno da razgovara s narodom. I neko konačno mora da kaže istinu". Sugestija da predsednik Volodimir Zelenski i njegova vlada rizikuju gubitak poverenja naroda usledila je nekoliko nedelja posle javnog spora povodom odlaska popularnog ministra odbrane Mihaila Fedorova, koji je upozorio na "krizu vladanja" i sugerisao da bi lideri zemlje trebalo da budu "iskreniji prema društvu". Između ostalog, Hončarenko je predložio da Ukrajina "nagovesti da je spremna da razgovara o neutralnosti", što je izazvalo kritike i zabrinutost zbog mogućnosti da se Putinu, koji želi da se Ukrajini trajno zabrani ulazak u NATO, prepusti pravo veta na spoljnu politiku Kijeva i slobodu u izboru saveznika. Širom Ukrajine, neke javne ličnosti i građani s gađenjem su reagovali na Hončarenkove predloge, izjednačavajući ih s koracima ka predaji. Drugi su ih pozdravili, ističući da su svakodnevno ubijanje civila i rasprostranjeno razaranje ključne infrastrukture stvarni izazovi o kojima bi vlasti trebalo otvoreno i iskreno da razgovaraju s društvom. Lažna nada?Kritičari su ukazali na to da je Rusija pokazala malo interesovanja za delimične ili postepene sporazume, kao što je odbila skorašnje pozive na obustavu napada na elektroenergetsku infrastrukturu. Umesto toga, insistirala je na sveobuhvatnom mirovnom sporazumu koji ispunjava njene zahteve. "Dajete lažnu nadu za okončanje rata, iako dobro znate da Putin nije spreman za bilo kakve pregovore, osim o predaji. Prestanite da igrate na osećanja nesrećnih i iscrpljenih ljudi”, napisao je na Fejsbuku vojni regruter i komentator Serhij Marčenko. "Pročitala sam Hončarenkov plan. Nije mi se dopao. Ne može postići dogovor s lavom dok on namerava da vam odgrize glavu", napisala je Irina Cebermanovska, novinarka i volonterka u ratnim naporima. "Lava treba ustreliti". Politički analitičar Ihor Semivolos rekao je da je problem s pozivima na "teške kompromise" s Rusijom u tome što pogrešno procenjuju namere Moskve. "Ne možete pregovarati s nekim ko smatra da ne postojite", napisao je on, aludirajući na Putinove česte, lažne tvrdnje da Ukrajina nije prava država i da ne bi trebalo da bude u potpunosti suverena. Drugi su još oštrije i s više žuči kritikovali Hončarenka. S druge strane, ekonomista i finansijski analitičar Oleksij Kušč rekao je da je Hončarenko "prvi izabrani predstavnik koji je izneo racionalan plan za okončanje rata". "Konačno, počinju da se čuju glasovi koji zagovaraju racionalne strategije", napisao je Kušč. U međuvremenu, još jedan istaknuti poslanik – Danilo Hetmancev, predsednik Odbora za finansije Vrhovne rade i član stranke Sluga naroda Volodimira Zelenskog – takođe je 2. oktobra pozvao na aktivnije traženje načina da se rat okonča pregovorima. Normalno planiranje, investiranje i oporavak nemogući su zbog rata, napisao je Hetmancev na Telegramu, pa bi "intenziviranje pregovora i postizanje mira trebalo da budu naš glavni prioritet". On je pozvao "ljude mira" da se ujedine "kako bi vlastima pružili osnovu za donošenje teških odluka neophodnih za očuvanje zemlje i pobedu". Javna debataZelenski je reagovao na izjave Hončarenka u obraćanju objavljenom 4. oktobra, sugerišući da taj poslanik šalje "nenormalne poruke" i da je očuvanje jedinstva odgovornost "prvenstveno izabranih predstavnika naroda". "Svi žele da se rat završi, svako radi ono što mora na svom mestu", rekao je Zelenski. "Ne treba da širimo paniku. Ima dovoljno izazova i udaraca. Nikome nije potreban haos. To je ono što Rusija pokušava da postigne". Posle višednevne interne debate, Porošenkova partija Evropska solidarnost saopštila je da isključuje Hončarenka iz svoje poslaničke grupe u Vrhovnoj radi, navodeći kao razlog njegove "javne stavove o okončanju rata i budućoj bezbednosnoj arhitekturi Ukrajine". Hončarenko je branio svoje predloge tokom gostovanja u emisiji Svoboda Live Ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa 5. oktobra, odgovarajući kritičarima koji su tvrdili da se ti predlozi svode na kapitulaciju. "Ako kapitulacija znači postizanje mira i okončanje rata, uz očuvanje Ukrajine kao evropske države, uključujući i ulazak u Evropsku uniju, onda kako je to kapitulacija", upitao je on. "Kažem da u svakom ratu mogu postojati samo tri ishoda: vojna pobeda jedne strane, vojna pobeda druge strane ili sporazum između njih. Srećom, i zahvaljujući Oružanim snagama Ukrajine, Rusija ne može da zauzme celu Ukrajinu kao što je želela. Nažalost, mi danas ne možemo da oslobodimo svoje teritorije. Ne možemo da zauzmemo Moskvu i porazimo je tako da Rusija kapitulira", rekao je Hončarenko. "To je realnost u kojoj se nalazimo. To je za nas veoma bolno, ali tako stoje stvari. I zbog toga svakog dana prosto gubimo ljude, svoju budućnost, državu, ekonomiju i teritorije. Za šta?" "Po mom mišljenju, moramo hitno da pregovaramo. Moramo hitno da sednemo za pregovarački sto i pronađemo izlaz iz ovog rata. Ne vidim drugi put", dodao je on. Drugi gost emisije Svoboda Live, ratni veteran i bivši poslanik Vrhovne rade Andrij Teteruk, rekao je da Ukrajina ne gubi rat i ocenio da je uzaludno nadati se da će Rusija pristati na mirovni sporazum koji je prihvatljiv za Kijev. "Putin od nas očekuje samo jednu odluku: spremnost na kapitulaciju i prepuštanje odlučivanja o našoj budućnosti njima", rekao je on.

Evropska komisija predstavila je u utorak nova pravila za buduća proširenja Evropske unije. Kandidati bi se ranije uključivali u evropske politike i programe, a Unija bi dobila jače mehanizme zaštite za slučaj da neka nova članica posle pristupanja odstupi od preuzetih obaveza. Nove članice zadržale bi pravo veta, uz dobrovoljnu obavezu da ga ne koriste zbog sopstvenih bilateralnih sporova. Crna Gora, koja cilja da zatvori pregovore do kraja godine, prva bi bila obuhvaćena novim okvirom. Evropska komisija poručuje da pristupni proces ostaje strogo zasnovan na zaslugama i da se standardi ne menjaju. Postepena integracijaKandidati bi još pre članstva dobijali pristup delovima sistema EU: jedinstvenom tržištu, programima, agencijama, kao i energetskim, saobraćajnim i digitalnim mrežama. Kao primere koristi za građane Komisija navodi jedinstvenu zonu plaćanja u evrima (SEPA), u kojoj već učestvuju Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, i roming po domaćim cenama, o čijem je proširenju na Zapadni Balkan Savet EU u junu odobrio pregovore. Pristup je uslovljen napretkom u pripremama, spremnošću u konkretnoj oblasti i strateškim usklađivanjem s Unijom. Prema dokumentu, to podrazumeva i potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, pre svega sa sankcijama, gde je usklađenost kandidata i dalje nedovoljna. Integracija je "reverzibilna" - pristup se može suspendovati ili povući ako se obaveze ne ispunjavaju, a mera mora biti srazmerna i ograničena na oblast u kojoj je problem. Nakon završne međuvladine konferencije, a pre potpisivanja ugovora o pristupanju, zemlje kandidati dobile bi pravo na informisanje i konsultacije, kao i status posmatrača, uz dogovorena pravila o prisustvu sastancima Evropskog saveta, Saveta EU i njihovih pripremnih tela. Posle potpisivanja Evropski parlament može da pozove posmatrače iz parlamenta zemlje pristupnice, a Komisija će razmotriti strukturisano političko učešće u svom radu. Ni u jednom od ta dva slučaja posmatrači ne bi imali pravo odlučivanja. Zaštitne klauzuleTri postojeće klauzule – ekonomska, klauzula o unutrašnjem tržištu i klauzula o pravosuđu i unutrašnjim poslovima – ostaju, ali s dužim rokom važenja. Dosad su mogle da se aktiviraju u roku od tri godine od pristupanja, a Komisija sada predlaže "znatno" duži rok, uz mogućnost produženja pod definisanim uslovima. Dokument ne navodi o koliko godina je reč. Mere moraju biti ciljane, srazmerne, vremenski ograničene i podložne sudskoj kontroli. Novina je institucionalna klauzula, koja bi važila 15 godina od pristupanja i odnosila se na ozbiljna kršenja temeljnih vrednosti EU i načela lojalne saradnje. Mere bi bile usmerene na zahvaćenu oblast politike, a kod sistemskih problema mogle bi biti i šire – u posebno teškim slučajevima sve do suspenzije prava glasa u Savetu. Predlog podnosi Komisija, ili države članice uz obrazložen zahtev, a mere bi se smatrale usvojenim ukoliko ih Savet u zadatom roku ne odbije kvalifikovanom većinom. Time se izbegava jednoglasnost koju zahteva član 7 Ugovora o EU. "Zaštitni mehanizmi aktiviraće se samo u slučaju ozbiljnih kršenja, odnosno postupanja protivno vladavini prava, demokratiji i našim vrednostima, a to podjednako važi za postojeće i za nove članice. Nema razlike među državama članicama", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Dodala je da je EU mnogo naučila iz prošlosti i da ne želi da se neka iskustva ponove. Prema rečima komesarke Marte Kos, to ne znači da će buduće članice imati drugačiji status unutar Unije. "Sve države članice, i to posebno naglašavam, uživaće jednaka prava. Isto važi i za nove članice; ne želimo članstvo na dva nivoa. Da bi se pridružile našoj Uniji, zemlje moraju da ispune veoma visoke standarde u oblasti vladavine prava", rekla je Kos. "Moramo biti sigurni da nakon pristupanja nikada više neće pasti ispod tih standarda. To smo naučili iz ranijih iskustava. Reč je o tome da zaštitimo sebe." Uvodi se i praćenje u periodu od zatvaranja pregovora do pristupanja. Savet na predlog Komisije može usvojiti mere koje bi počele da važe od prvog dana članstva. Kao krajnje sredstvo predviđena je klauzula o odlaganju pristupanja, a način odlučivanja o njoj tek treba precizirati. Nova članica bi se, izjavom priloženom uz ugovor o pristupanju, obavezala da u prvim godinama članstva ne blokira odluke o budućim proširenjima zbog bilateralnih sporova. Priprema UnijeEvropska komisija smatra da Unija može da primi nove članice kroz ciljana prilagođavanja u okviru važećih ugovora. Predlaže upotrebu tzv. pasarela klauzula za prelazak s jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu – pri čemu bi se o njihovoj aktivaciji i dalje odlučivalo jednoglasno – kao i odlučivanje kvalifikovanom većinom u Savetu o međukoracima u pregovorima, poput otvaranja klastera. Za odluku o prijemu nove članice i dalje bi bila potrebna jednoglasnost. Nove članice morale bi da učestvuju u radu Kancelarije evropskog javnog tužioca od dana pristupanja, a Komisija će pratiti pripreme, uključujući imenovanje tužilaca. Šta to znači za Crnu Goru?Prema oceni Evropske komisije, Crna Gora je na dobrom putu da ispuni sve preostale uslove i zatvori pregovore krajem 2026. ili početkom 2027. godine, kako bi postala članica 2028, što Komisija smatra realnim rokom. "Crna Gora je uložila mnogo energije i mnogo toga je ispunila, pa smatramo da bi mogla da završi pregovore, njihov tehnički deo, krajem ove ili početkom sledeće godine. Radna grupa već priprema ugovor o pristupanju, tako da je, ako sve bude u redu, uključujući i dinamiku u državama članicama, moguće da Crna Gora potpiše ugovor sledeće godine. Posle toga sve zavisi od toga koliko će trajati ratifikacija", rekla je Kos. Pozivajući se na dosadašnju praksu, po kojoj je ratifikacija trajala od jedne do dve godine, Kos je ocenila da je realno očekivati da Crna Gora postane članica 2028. godine, ako nastavi da ispunjava obaveze kao do sada. Kao najizvesnija buduća članica, Crna Gora prva će osetiti nova pravila: Komisija navodi da će se novi pristup najpre primeniti na njene pristupne aranžmane, a potom i na buduće ugovore o pristupanju. Podgorica će morati da pokaže ne samo da je ispunila uslove, već i da ih održava, posebno u oblasti vladavine prava, pravosuđa i borbe protiv korupcije, jer se klauzule mogu primenjivati i 15 godina posle ulaska u EU. Evropska komisija insistira na tome da novi pristup ne stvara članice "drugog reda": pravo glasa ostaje, uz mogućnost suspenzije u najtežim slučajevima i obavezu da se bilateralnim sporovima ne blokira dalje proširenje. Prema najavi Komisije, paket proširenja očekuje se 28. oktobra, s okvirnim mapama puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, pod uslovom da te zemlje održe tempo reformi. One se za sada smatraju najnaprednijim u pristupnom procesu. Mape puta ne prejudiciraju ishod ni brzinu pregovora, već služe kao oslonac za rad Saveta EU. Strateška rasprava o proširenju na dnevnom je redu samita EU naredne nedelje.

"Zar vi nemate pametni televizor kod kuće?" To je bio odgovor brigadnog generala Golamreze Džalalija, dugogodišnjeg šefa iranske Organizacije za pasivnu odbranu, kada je upitan o bezbednosnim rizicima nakon što je prošle nedelje fotografisan s pametnim satom na ruci. Posle ubistava nekoliko iranskih zvaničnika – uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija ranije ove godine – ta izjava je izazvala brojne kritike u vezi s bezbednošću u zemlji zahvaćenoj sukobom koji može da se rasplamsa u svakom trenutku. Kada je novinar insistirao na odgovoru, Džalali je ostao pri svom stavu. "Da smo u ratu, ne bi bilo letova", dodao je on, umanjujući zabrinutost zbog bezbednosnih rizika povezanih s tim što visoki zvaničnici poseduju pametne uređaje koji se mogu pratiti. Islamska Republika je poslednjih godina pretrpela niz značajnih proboja u njenom bezbednosnom sistemu, od krađe njene nuklearne arhive 2018. do ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanijea u jednoj kući u Teheranu 2024. Ipak, nijedan od tih događaja nije bio tako poguban kao prvi dan rata SAD i Izraela protiv Irana, kada su u početnim udarima ubijeni Hamnei i grupa najviših vojnih komandanata te zemlje. List Fajnenšel tajms (The Financial Times) je kasnije izvestio da je Izrael hakovao saobraćajne kamere i upao u mreže mobilne telefonije kako bi pratio kretanje Hamneija i komandanata koji su se sastajali s njim uoči napada. Iako su američki vazdušni udari manje-više obustavljeni, sukob povremeno pokazuje znake ponovnog rasplamsavanja pošto posrnuli diplomatski pregovori ne uspevaju da dovedu do zvaničnog okončanja rata, koji je sada u osmom mesecu. Upravo u tom kontekstu, prizor Džalalija s uređajem povezanim na internet pogodio je osetljivu tačku. Kritičari su izrazili nevericu zbog načina na koji je Džalali reagovao na kritike, ističući da bi neko na njegovoj poziciji trebalo više da vodi računa o bezbednosnim rizicima. "Vi niste običan građanin koji može jednostavno da kaže da i ljudi kod kuće imaju pametne televizore i da se na tome završi", napisao je informativni portal Tabnak. "Vaše odgovornosti zahtevaju da budete oprezniji od drugih kada je reč o infiltraciji, špijunaži, curenju informacija i svim potencijalnim načinima prikupljanja osetljivih podataka". Informativni portal Rooz No ukazao je na ironiju toga što Džalali nosi pametni sat, s obzirom na to da je njegova organizacija – zadužena za zaštitu kritične infrastrukture i suprotstavljanje sajber i drugim nekonvencionalnim pretnjama – pripremila smernice za kako bi zvaničnici trebalo da koriste pametne telefone. Ukazano je da je Džalali 2015. izjavio da zvaničnici koji imaju pristup poverljivim informacijama ne bi trebalo da koriste pametne telefone, već obične telefone za službene potrebe, zbog zabrinutosti za bezbednost informacija. On je upozorio da pametni uređaji i društvene mreže mogu izložiti osetljive korisničke podatke tehnološkim kompanijama i stranim vladama. Sličnu zabrinutost ponovio je u julu 2025. posle dvanaestodnevnog rata s Izraelom, navodeći da pametni telefoni imaju najmanje 18 ozbiljnih bezbednosnih slabosti. Džalalijev pristup, navodi Rooz No, postavlja pitanja "o jazu između bezbednosnih pravila propisanih za zemlju i onih kojih se pridržavaju zvaničnici odgovorni za nacionalnu bezbednost". Džalali, koga je Hamnei 2015. zvanično imenovao za šefa Organizacije za pasivnu odbranu, tokom godina je izneo niz kontroverznih tvrdnji. Posebnu pažnju javnosti privukao je 2018. kada je za sušu u Iranu okrivio neprijateljske zemlje, uključujući Izrael, tvrdeći da one "kradu oblake". Na društvenim mrežama, pojedini korisnici su delili fotografije drugih visokih vojnih zvaničnika s pametnim satovima, dovodeći u pitanje ukupnu bezbednosnu disciplinu među najvišim redovima oružanih snaga. Konzervativni komentator Ali Kolhaki ocenio je da je upravo "takva vrsta nemara" omogućila Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama da likvidiraju visoke zvaničnike. "Čudno je što visoki bezbednosni i vojni zvaničnici zemlje koriste pametne satove, posebno s obzirom na to da nam je Izrael glavni neprijatelj, a on maksimalno koristi i najmanji propust", napisao je Kolhaki na X.

Dvesta godina posle objavljivanja francuske knjige koja je dočarala život na Kavkazu s početka 19. veka, to delo sada je prvi put objavljeno na gruzijskom jeziku. Knjigu "Putovanje kroz Južnu Rusiju" napisao je Žak Fransoa Gamba (Jacques Francois Gamba 1763-1833), prvi francuski konzul u Gruziji, koja je tada bila deo Ruskog Carstva. Putnik i trgovac je svoje zapise o putovanjima kroz Gruziju i Kavkaz prvi put objavio u Francuskoj 1824–1826. godine, u dva toma, uz album mapa i ilustracija. Skice u albumu nemaju naznačenog autora, ali se smatra da je većinu njih napravio francusko-ruski istraživač i umetnik Žan-Mari Šopen (Jean-Marie Chopin). Gamba je početkom 1800-ih dva puta putovao u Rusko Carstvo, uglavnom kako bi za Pariz ispitao mogućnosti trgovine. "Gamba nije samo putnik koji je ovuda prošao", rekao je Sulhan Saladze, izdavač gruzijskog izdanja Francuzovog remek-dela, za Gruzijski servis RSE na promociji knjige 24. septembra. "Dugo je boravio u Tbilisiju – to mu je omogućilo ovakav pogled na živopisnu svakodnevicu grada, koja se nije menjala još od doba (monarha iz 18. veka) Iraklija Drugog". "Njegovo putovanje (na Kavkaz) odražava vrstu interesovanja koje je Francuska tada imala ovde, i pokazuje šta bi dolazak francuskog kapitala u Tbilisi mogao da donese da je sve teklo onako kako su Francuzi zamislili", kaže Saladze. "Ali tokom Gambine diplomatske misije, Rusko Carstvo je već postajalo dominantno ovde, bilo je glavni akter i blokiralo je sve", napominje izdavač. Gambin zadatak je bio da opiše ekonomski život regiona i mogućnosti za razvoj trgovine. Ipak, njegovi izveštaji su, pored tih tema, francuskoj publici predstavili i istoriju i kulturu regiona, kao i moguću budućnost Tbilisija. "Kada se ovde trgovina razvije do svog punog potencijala, (Uzbeci) koji dolaze iz Samarkanda, Tibeta i s granica Kine, susretaće se na tbiliskim pijacama s hinduskim trgovcima iz Lahora i Gudžarata." "Ponekad trgovci iz Pariza, kuriri iz Sankt Peterburga, trgovci iz Carigrada, Englezi iz Kalkute i Madrasa, i na kraju Jermeni iz Smirne i Jazda, kao i Uzbeci iz Buhare, istovremeno stižu u Tbilisi", zapisao je Gamba. "Zato se ovaj grad može smatrati ključnom tačkom između Evrope i Azije". Gamba je preminuo u Tbilisiju 1833. godine, ali mesto njegovog ukopa nije poznato.

Više od 60 zaposlenika ruskog centra za borbu protiv kuge stavljeno je u izolaciju nakon smrti radnice u laboratoriji, rekli su izvori za Radio Slobodna Evropa, dok Sjedinjene Države navode da prate izvještaje o mogućem slučaju plućne kuge u Rusiji. Darija Šipilova, 28-godišnja laboratorijska tehničarka u Irkutskom istraživačkom institutu za kugu Sibira i Dalekog istoka, hospitalizovana je 29. septembra, a preminula je u bolnici u ranim jutarnjim satima 2. oktobra, prema izvorima i medijskim izvještajima. Nezavisni sibirski medij Ljudi Bajkala izvijestio je da je Šipilova 25. septembra, tokom rada u Institutu, slučajno razbila epruvetu koja je sadržavala bakterije plućne kuge. Ruske vlasti nisu javno potvrdile tu verziju događaja. Rospotrebnadzor, ruska agencija za zaštitu potrošača i javno zdravstvo, izvijestila da je Šipilovoj dijagnostikovana "upala pluća nepoznate etiologije", što znači da uzrok bolesti nije bio poznat. Agencija je navela da su zbog prirode njenog posla provedena dodatna testiranja, ali da nisu otkriveni mikroorganizmi povezani s njenim radnim aktivnostima. Rospotrebnadzor je naveo i da u Institutu nisu zabilježene nezgode koje uključuju patogene mikroorganizme. U objavi na Telegramu 5. oktobra, regionalni guverner Igor Kobzev rekao je da je "sanitarna i epidemiološka situacija u Irkutsku", kao i u obližnjem okrugu gdje je Šipilova bila hospitalizovana, "trenutno stabilna". Dodao je da posljednjih dana nisu zabilježeni novi slučajevi zaposlenika instituta koji su zatražili medicinsku pomoć. Istovremeno, vlasti su uvele mjere predostrožnosti. Prema medijskim izvještajima, oko 200 osoba, koje su možda bile u kontaktu sa Šipilovom, stavljeno je pod medicinski nadzor ili u izolaciju, a mnogi od njih smješteni su u lokalne bolnice. Zaposlenici instituta za borbu protiv kuge od 2. oktobra ne napuštaju prostorije ustanove, gdje spavaju na podovima i stolicama dok čekaju rezultate testiranja, rekli su za RSE dva nezavisna izvora među zaposlenima i njihovim rođacima. Izvori su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osjetljivosti situacije i straha od mogućih posljedica. "Zaključali su sve unutra radi izolacije od petka (2. oktobra), više od 60 ljudi", rekao je rođak jednog zaposlenika Instituta, dodajući da "do subote (3. oktobra) nije otkriven nijedan pozitivan nalaz. Spavaju tamo na podu i stolicama. Naravno, nema kreveta. Porodicama je dozvoljeno da dostavljaju hranu preko kontrolnog punkta." Bivši kolege Šipilove naveli su da Institut primjenjuje stroge mjere biološke sigurnosti, uključujući vakcinaciju pripravnika protiv kuge. Karantin je navodno uveden i u dvije bolnice te jednom porodilištu u Irkutsku, gdje su posjete zabranjene, a pacijentima nije dozvoljeno da napuštaju ustanove do šest dana. Irkutska tvornica aluminija u gradu Šelehovu 3. oktobra uvela je obavezno nošenje maski. Ove mjere podstakle su nagađanja jer su ruski zvaničnici u početku izbjegavali javno spominjati kugu, dok su lokalni i nezavisni mediji izvještavali o mogućoj laboratorijskoj nesreći povezanoj s bakterijom yersinia pestis, uzročnikom kuge. Plućni oblik bolesti koju izaziva yersinia pestis, bakterija koja se inače prenosi među divljim glodarima i buhama, zahvata pluća i može se prenositi s osobe na osobu kapljičnim putem pri bliskom kontaktu. Bolest može brzo napredovati, ali savremeni antibiotici mogu biti vrlo učinkoviti ako se liječenje započne na vrijeme. Trenutno nema javno potvrđenih dokaza da se bolest proširila među stanovnicima Irkutska. Washington prati situacijuSjedinjene Države su "upoznate s izvještajima o smrtnom slučaju sumnje na plućnu kugu u Irkutskoj oblasti u Rusiji", rekao je portparol State Departmenta za Radio Slobodna Evropa 4. oktobra. "Pomno pratimo situaciju zajedno s CDC-jem (Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti) i drugim međuresornim partnerima." State Department je pozvao ruske vlasti da "brzo i otvoreno dijele tačne informacije", uz napomenu da se kuga može liječiti široko dostupnim antibioticima, posebno ako terapija počne rano. Portparol američkog Ministarstva zdravstva i socijalnih usluga takođe je potvrdio da CDC sarađuje sa State Departmentom, dok i Bijela kuća prati razvoj događaja i ruske mjere karantina. Visoki zvaničnici administracije predsjednika Donalda Trumpa rekli su novinarima da su upoznati s izvještajima i da razmatraju moguće odgovore. Trenutno nema direktnih komercijalnih letova između SAD-a i Rusije, a Washington nije najavio dodatna ograničenja putovanja zbog ovog sumnjivog slučaja. Izvještaji su izazvali zabrinutost među pojedinim američkim parlamentarcima i bivšim zvaničnicima, između ostalog zbog ruske historije istraživanja biološkog oružja. Republikanski kongresmen Don Bacon, istaknuti član Odbora za oružane snage Predstavničkog doma, podsjetio je na dugogodišnje ruske tvrdnje da su laboratorije u Ukrajini, koje podržava SAD, bile uključene u istraživanja biološkog oružja. "Sjećam se kako smo slušali glasove protiv Ukrajine o takozvanim biolaboratorijama. To je bila ruska dezinformacijska operacija u svom najboljem izdanju. U stvarnosti, Rusija je ta koja ima biolaboratorije", napisao je Bacon na društvenim mrežama. Rusija već dugo optužuje Washington i Kijev da u Ukrajini upravljaju postrojenjima za razvoj biološkog oružja, što obje vlade odbacuju, a nezavisne istrage nisu pronašle dokaze koji bi potvrdili te tvrdnje. Sovjetski Savez je tokom Hladnog rata održavao opsežan ofanzivni program biološkog oružja, uprkos tome što je bio potpisnik Konvencije o biološkom oružju iz 1972. godine. Prebjegli naučnici i kasnije istrage dokumentovali su vojna istraživanja patogena, uključujući kugu, kao i pokušaje razvoja sojeva otpornih na antibiotike. U izvještaju iz aprila 2025. o poštivanju obaveza iz sporazuma o kontroli naoružanja, State Department je naveo da Sjedinjene Države "smatraju da Rusija održava ofanzivni program biološkog ratovanja i da krši svoje obaveze" prema Konvenciji o biološkom oružju. Rusija to negira, tvrdeći da su takvi objekti namijenjeni razvoju zaštite od patogena. Ne postoje javno dostupni dokazi da je laboratorij u Irkutsku povezan s trenutnim incidentom razvijao kugu kao oružje ili da je smrt radnice bila povezana s ofanzivnim programom biološkog oružja.

Protok sirove nafte iz Persijskog zaliva oporavio se na nivo blizu prije rata, ali najnoviji podaci pokazuju da veliki dio nafte stiže na tržišta putem ruta i aranžmana za transport koji nisu postojali prije konflikta, što postavlja pitanje da li Iran gubi svoj uticaj u Ormuskom moreuzu. Najmanje 16,5 miliona barela sirove nafte dnevno napustilo je region između 1. i 28. septembra, što je jednako prosjeku pred rat kada se Iran isključi, prema podacima firme za analizu robe Kpler. Ali dok su nivoi sirove nafte porasli, usko grlo rafinerije koje je izazvalo globalni skok cijena dizela i dalje postoji. Podaci Evropske unije objavljeni 1. oktobra pokazali su da su cijene dizela na pumpama na rekordnim nivoima. Cijene su takođe porasle u Sjedinjenim Državama uprkos oporavku izvoza nafte. Ruta se, u međuvremenu, dramatično promijenila. Prije rata, 83 odsto sirove nafte u regionu prelazilo je Ormuski moreuz. U septembru je 40 odsto zaobišlo moreuz, a nafta se umjesto toga kretala cjevovodima i drugim rutama preko Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Oko 60 odsto, ili 9,9 miliona barela dnevno, fizički je prešlo Ormuz. Kpler je rekao da je više od 70 odsto sirove nafte koja je prešla moreuz u avgustu, posljednjem dostupnom mjesecu sa podacima, promijenilo tankere na obali Omanskog zaliva, ističući koliko je trenutni sistem udaljen od normalnog komercijalnog brodarstva. Za Iran, oporavak je znak da je njegova sposobnost da poremeti plovni put značajno smanjena. Mohamed Gaedi, predavač na Univerzitetu George Washington, rekao je za Radio Farda Radija Slobodna Evropa (RSE) da je trenutni nivo saobraćaja već prevelik za Teheran i "neprihvatljiv" za tamošnje vlasti. Ali brojke ne znače da je Iran jednostavno izgubio kontrolu nad Ormuzom. Teheran nikada formalno nije kontrolisao moreuz. Njegov uticaj se umjesto toga zasnivao na sposobnosti da učini prolaz opasnim, primoravajući brodarske kompanije da procijene rizike i troškove ulaska u Zaliv. Čini se da je ta sposobnost oslabila kako američke snage pružaju zaštitu komercijalnom brodarstvu, a kompanije razvijaju načine za prevoz nafte, ograničavajući svoju izloženost moreuzu. Ellen R. Wald, autorka i analitičarka energetskog tržišta, rekla je za RSE da iranska "sposobnost i/ili volja da napadne brodove u Zalivu opada", omogućavajući brodovima da tranzitiraju pod američkom vojnom zaštitom. Ali je upozorila da oporavak protoka ne treba miješati sa povratkom u normalu. Neke brodarske kompanije prihvataju značajne rizike kako bi efikasno transportovale naftu kroz moreuz do većih tankera koji čekaju izvan Zaliva. Druge rade bez osiguranja ili pod neobično teškim uslovima. "Ovo nije povratak u normalu", rekla je Wald. "Ovo su značajni rizici i dolaze sa visokim troškovima". I zato cijene nafte ne padaju mnogo uprkos povećanju protoka nafte. Ratna premijaOporavak protoka sirove nafte smanjio je dio neposrednog pritiska na globalne zalihe, ali Wald ne očekuje da će se cijene nafte vratiti na nivoe prije rata. Kontinuirana prijetnja brodovima, povećani troškovi osiguranja i zavisnost od američke vojne zaštite znače da "ratna premija" ostaje ugrađena u cijenu nafte. Najnoviji podaci kompanije Kpler takođe pokazuju zašto oporavak izvoza ne treba miješati sa obnavljanjem starog sistema trgovine naftom u Zalivu. Prije rata, skoro sav izvoz sirove nafte u regionu zavisio je od Ormuza. Sada, cjevovodi, rute Crvenog mora i priobalni transferi sa broda na brod pomažu proizvođačima da zaobiđu zagušenje. Kpler je rekao da je izvozni sistem regiona efikasno obnovljen oko poremećaja. Što se više nafte kreće bez zaustavljanja, to je slabija sposobnost Teherana da koristi Ormuz kao sredstvo prinude. Ali vanredne mjere potrebne da se nastavi tok te nafte takođe pokazuju da moreuz ostaje izvor uticaja. Gaidi je rekao da ne vjeruje da će Iran moguće napasti regionalnu energetsku infrastrukturu, uprkos komentarima iz Teherana da bi to moglo eskalirati ciljanjem naftnih postrojenja. Tvrdio je da izvještaji koji prikazuju Iran kao da je izgubio kontrolu nad Ormuzom sami po sebi mogu rizikovati da izazovu takav odgovor. Za sada, međutim, dokazi ukazuju na postepeno smanjenje, a ne na potpuni nestanak iranskog uticaja. I sve dok brodovima i dalje treba vojna zaštita, neobične rute i skupa rješenja za prevoz te nafte, Ormuz ostaje ranjivo mjesto za Vašington, čak i ako Iran više nije u stanju da vrši isti stepen pritiska na njega kao što je to činio na vrhuncu rata.

As the conflict between the United States and Iran reverberates across the region, Iraq is facing growing pressure from the war's economic and security fallout, Iraqi Foreign Minister Fuad Hussein told RFE/RL in Washington.

Pritvor dvojici muškaraca uhapšenih u junu u blizini srpsko-mađarske granice produžen je do 9. decembra, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Višeg suda u Subotici, dok istražitelji u Njemačkoj, prema pisanju tamošnjih medija, provjeravaju njihove moguće veze s osumnjičenima za pokušaj napada na aerodromu u Leipzigu. Danilo B. i Slobodan Đ. uhapšeni su 11. juna u blizini Subotice, na putu prema mađarskoj granici, a njemački mediji o njima su pisali kao o "jednokratnim" ruskim agentima za koje se sumnja da su planirali sabotažu u Njemačkoj. Njemački Bild objavio je u julu da su navodno planirali podmetanje eksploziva u Njemačkoj, a kao moguća meta tada se spominjala firma povezana s proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Nešto manje od dva mjeseca nakon njihovog hapšenja, došlo je do pokušaja napada na aerodromu Leipzig/Halle, gdje je 4. augusta navečer, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom. Pozivajući se na izvore iz istrage, list Der Spiegel objavio je početkom septembra da njemački istražitelji provjeravaju moguće kontakte dvojice uhapšenih u Srbiji s osobom koja je obuhvaćena istragom pokušaja napada u Leipzigu. Iz njemačkog Saveznog tužilaštva i policije nisu odgovorili na upit RSE u kojoj je fazi istraga i da li se ispituje moguća veza s uhapšenima u Srbiji, kako su prenijeli njemački mediji. Iz Savezne kancelarije za zaštitu Ustava (BfV) naveli su za RSE da "ne komentarišu javno pitanja koja se tiču potencijalnih obavještajnih saznanja ili aktivnosti". Identičan odgovor stigao je i iz Savezne obavještajne službe Njemačke (BND). Dva mjeseca prije hapšenja dvojice muškaraca, u Kanjiži na krajnjem sjeveru Srbije 5. aprila je pronađen eksploziv u blizini gasovoda koji povezuje Srbiju i Mađarsku. Tada su sigurnosne službe i državni zvaničnici slučaj povezivali s mogućom diverzijom na gasnoj infrastrukturi i tvrdili da bi u njoj mogla učestvovati osoba iz grupe migranata, a o slučaju je razgovarano i s mađarskim vlastima. Više javno tužilaštvo u Subotici saopćilo je pet mjeseci kasnije da vodi istragu o sedam osoba te da se sumnjiče da su u Srbiji nabavljale i skladištile eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, a potom ih prebacivale prema zemljama Evropske unije. Iz Tužilaštva nisu odgovorili na upit RSE kojoj je fazi postupak niti da li su istiniti navodi njemačkih medija o istraživanju mogućih veza dvojice uhapšenih s osumnjičenima za pokušaj napada u Njemačkoj. Istraga u Njemačkoj i šta pišu medijiNakon što je na aerodromu u Leipzigu 4. augusta pronađen dron s eksplozivnom napravom, njemačka vlada je saopćila da za pokušaj napada smatra odgovornom Rusiju, što je Moskva negirala. Istragu vodi savezno tužilaštvo Njemačke, iz koga do danas nisu objavljivali njene detalje niti potvrdili da ona obuhvaća i provjere u Srbiji. Početkom septembra, list Der Spiegel je, pozivajući se na sigurnosne izvore, objavio da istražitelji provjeravaju moguće kontakte Danila B. i Slobodana Đ., koji su u pritvoru u Srbiji, s osobom koja se pojavljuje i u istrazi pokušaja napada na aerodromu u Leipzigu. Njemački mediji izvještavali su o osumnjičenom Olegu L., navodeći da istražitelji istražuju i njegove veze s ruskom vojnom obavještajnom službom GRU. Prema pisanju njemačkih medija, on je nakon boravka u Njemačkoj otputovao u Srbiju, a potom u Rusiju. Osim njega, za učešće u ovom činu osumnjičen je i jedan državljanin Bjelorusije Andrej K. O ovom slučaju je u intervjuu za RSE nedavno govorila i američka senatorica Jeanne Shaheen, tvredeći da je Srbija bila "usputna stanica" Rusima tokom pokušaja napada u Leipzigu. Mediji navode da su istražitelje do osumnjičenih, između ostalog, odveli zaplijenjeni dijelovi dronova, kao i oprema za eksploziv i paljenje. Ovi elementi su već poznati iz drugih hibridnih operacija Rusije. Kako prenosi list Welt am Sonntag, tragovi DNK pronađeni na konstrukciji antene jednog od dronova pružili su ključne indicije koje su ukazale na osumnjičene. List Bild je još u augustu izvijestio o postojanju ovih DNK tragova. Oni se poklapaju sa tragom koji je prethodno identificiran u vezi sa podmetanjem požara u logističkom centru kompanije DHL u Leipzigu, do kojeg je došlo 20. jula 2024. godine. Postupci protiv osoba koje se povezuju s ovom sabotažom vode se pred sudovima u Poljskoj i u Litvaniji, a jedan od optuženih je ruski državljanin Aleksandar Bezrukavji koji je izručen iz Bosne i Hercegovine. Kako je Rus uhapšen u BiH završio u jednoj od europskih istraga o navodnim ruskim sabotažama?Kamioni iz Srbije u Njemačkoj?List Bild objavio je krajem septembra da njemačke službe tragaju za oružjem za koje sumnjaju da je preko Srbije moglo biti uneseno u Njemačku. List navodi da je imao uvid u povjerljive dokumente, prema kojima je dan nakon hapšenja kod Subotice, obavještajna služba upozorila srpske vlasti na kamion iz Srbije za koji se sumnjalo da ima posebno napravljene skrivene prostore za krijumčarenje oružja. Kamion je, prema pisanju tog medija, 27. juna zaustavljen na autoputu u Bavarskoj, ali su skriveni prostori tada bili prazni. Bild navodi da njemačke službe provjeravaju da li je teret iz kamiona ranije istovaren i gdje se sada nalazi. Prema informacijama tog lista, oružje je moglo biti namijenjeno napadu na kompaniju iz bavarske vojne industrije koja je važna za podršku Ukrajini. Skladište oružja kod BerlinaKao odgovor na incident u Leipzigu njemačka vlada je, između ostalog, zatvorila Generalni konzulat Rusije u Bonu. Moskva je uzvratila zatvaranjem nekoliko filijala Gete instituta u Rusiji, dok je ruski predsjednik Vladimir Putin potez Njemačke nazvao "ozbiljnom greškom" koja je "u suprotnosti s interesima njemačkog naroda". Slučaj iz Bavarske nije jedini koji je njemačke bezbjednosne službe stavio u stanje visoke pripravnosti. Prije više od mjesec, medijske kuće WDR, NDR i Süddeutsche Zeitung izvijestile su o tajnom skladištu oružja na obodu Berlina. U šumi na granici između Brandenburga i Berlina, otkriveno je profesionalno uređeno podzemno skrovište u kome je pronađeno oružje. Prema saznanjima Savezne kancelarije za zaštitu ustava, riječ je o skladištu ruskih obavještajnih službi. Pištolji su bili namijenjeni agentima koji su trebali na njemačkom tlu izvesti atentate. U vezi sa ovim otkrićem, jedan osumnjičeni je uhapšen u Rumuniji u jesen 2025., a Savezno tužilaštvo vodi istragu zbog pripremanja teškog akta nasilja koji ugrožava državu.

Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) pokušava da otvaranje između Jermenije i Azerbejdžana, u čemu su posredovale SAD, pretvori u nešto opipljivije: transportni koridor koji povezuje Centralnu Aziju i Južni Kavkaz sa zapadnim tržištima i investicionu priliku za američke kompanije. Visoki regionalni zvaničnici i direktori više od 40 kompanija okupili su se u Njujorku 23. septembra kako bi razgovarali o sledećim koracima za Trampovu rutu za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP), centralni deo napora Vašingtona da otvaranje između Jermenije i Azerbejdžana pretvori u veću trgovinu i investicije u regionu. Na skupu na marginama Generalne skupštine UN učestvovali su specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i republikanski senator Stiv Dejns (Steve Daines), kao i zvaničnici iz Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije i pet država Centralne Azije. Sada je izazov pretvoriti politički sporazum u čelik, asfalt i investicije. Izgradnja nije počela, studije izvodljivosti se još prave i ne očekuje se da će kompanije početi da konkurišu za velike ugovore do kraja 2026. ili početka 2027. Vašington zamišlja TRIPP kao multimodalni koridor kroz jug Jermenije, povezujući Azerbejdžan s njegovom eksklavom Nahčivanom, stvarajući širu vezu istok-zapad između Južnog Kavkaza, Centralne Azije i zapadnih tržišta. Predložena jermenska deonica dugačka je samo oko 43 kilometra, ali bi trebalo da reši jedno od najspornijih pitanja koja su proizašla iz decenija sukoba između Jermenije i Azerbejdžana: kako povezati glavni deo Azerbejdžana s Nahčivanom preko jermenske teritorije. Jermenija i Azerbejdžan vodili su dva velika rata oko Nagorno-Karabaha, međunarodno priznatog dela Azerbejdžana u kojem je decenijama pretežno živelo jermensko stanovništvo. Azerbejdžan je povratio punu kontrolu nad teritorijom 2023, što je dovelo do bekstva skoro celog njegovog etničkog jermenskog stanovništva. Dve zemlje su se saglasile oko teksta mirovnog sporazuma u martu 2025, ali još nisu završile konačni sporazum. Na samitu u Beloj kući pet meseci kasnije, jermenski premijer Nikol Pašinijan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev potpisali su zajedničku deklaraciju u čemu su posredovale SAD, a čiji je cilj okončanje decenija sukoba i otvaranje regionalnih transportnih veza. TRIPP je nastao iz tog sporazuma. TRIPP ima za cilj da obezbedi nesmetan tranzit između glavnog dela Azerbejdžana i Nahčivana preko jermenske teritorije, uz očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i jurisdikcije Jermenije – što je politički važna odredba s obzirom na dugotrajne sporove oko kontrole nad rutom. Projekat bi razvila američko-jermenska kompanija u kojoj bi SAD imale kontrolni udeo, dajući Vašingtonu značajnu ulogu u strateški važnom regionu u kojem je Rusija tradicionalno imala značajan uticaj. Prema planu, jermenska deonica bi na kraju mogla da ima železničke i drumske veze, kao i energetsku i digitalnu infrastrukturu. Od mirovnog sporazuma do trgovinske ruteVitkof je odao priznanje Pašinjanu i Alijevu za prepoznavanje da mirovni sporazum nudi bolju alternativu od decenija sukoba. "Za razliku od mnogih drugih sukoba koje vidimo u svetu, ovde smo imali sve sastojke za dogovor", rekao je Vitkof, opisujući dvojicu lidera kao "neverovatno pragmatične i zrele". On je takođe odao priznanje Trampu zbog pokretanja procesa nakon što su američki zvaničnici ustanovili da je komunikacija između Jerevana i Bakua zastala. Fokus u Njujorku je, međutim, bio na tome da li diplomatsko otvaranje sada može doneti ekonomske koristi. Vitkof je rekao da su ekonomske implikacije TRIPP-a sve očiglednije dok su zvaničnici i kompanije ispitali njegovu potencijalnu ulogu u međunarodnim lancima snabdevanja. "Svi su sada fokusirani na prenos i brzinu do tržišta", rekao je on, navodeći procene da bi ruta mogla da skrati neka trgovinska putovanja i do tri nedelje. TRIPP bi mogao da se uključi u širi Transkaspijski, ili Srednji koridor, mrežu istok-zapad koja prevozi robu između Kine i Centralne Azije preko Kaspijskog mora, Južnog Kavkaza i dalje ka Evropi. Ruta je privlači sve veću pažnju pošto vlade i preduzeća traže alternative tradicionalnim tranzitnim rutama kroz Rusiju. Vitkof je rekao da očekuje da će projekat generisati "ogromne investicije", posebno u Jermeniji. Govoreći odvojeno u Njujorku 23. septembra, Pašinijan je rekao da bi implementacija TRIPP-a "u potpunosti otključala" regionalnu povezanost i "otvorila novu eru" za Jermeniju i njenu ekonomiju. Zasad, međutim, koridor ostaje uglavnom na papiru. Stejt department navodi da inženjerske studije i studije izvodljivosti razmatraju predloženu trasu železnice, uključujući tehničke, ekološke i društvene aspekte. Prethodna studija izvodljivosti bavila se postavljanjem energetske i digitalne infrastrukture uz saobraćajne veze. Zvaničnici očekuju da će radovi na studiji izvodljivosti za železnicu biti završeni krajem 2026. ili početkom 2027. godine, posle čega bi kompanije mogle da konkurišu za dobijanje ugovora. Izgradnja železnice trajala bi najmanje još 18 meseci, dok bi energetske veze potencijalno mogle da počnu da rade 2027. Privlačenje američkog kapitalaVašington takođe uspostavlja finansijske i korporativne strukture čiji je cilj pretvaranje tih planova u projekte pogodne za investiranje. SAD i Jermenija osnivaju zajedničko preduzeće TRIPP Development Company u kojem bi Vašington, kako se očekuje, imao većinski udeo i koje bi nadgledalo razvoj infrastrukture i sprovođenje tendera. Zaseban Trans-Caspian Enterprise Fund ima za cilj da mobiliše privatni kapital za projekte povezivanja širom ovog regiona. Endru D'Anijeri (Andrew D'Anieri), zamenik direktora Centra za Evroaziju pri Atlantskom savetu, rekao je da ove dve inicijative ukazuju na dublje ekonomsko angažovanje SAD. "Unapređenje projekta TRIPP i najava Trans-Caspian Enterprise Fund u prisustvu visokih regionalnih zvaničnika i velikih američkih kompanija, šalju snažnu poruku da je Amerika ozbiljna u svojim namerama", rekao je D'Anijeri za Radio Slobodna Evropa. "TRIPP će se sporije razvijati s obzirom na stepen tehničke složenosti projekta i geopolitičku osetljivost", dodao je on. Nova ruta kroz prenatrpani regionTa osetljivost nadilazi okvire Jermenije i Azerbejdžana. Južni Kavkaz povezuje Evropu s Centralnom Azijom u regionu gde Rusija, Kina, Iran i Turska imaju značajne interese. Andžela Hauard, istraživačica u Centru za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratija, izjavila je da bi infrastruktura koju podržavaju SAD mogla da stvori nove trgovinske veze, uz istovremeno smanjenje zavisnosti od ruta pod kontrolom ili uticajem Rusije. "Američke investicije na Kavkazu pozicioniraju SAD na samoj kapiji ka Centralnoj Aziji", rekla je ona za RSE. Ipak, ona je upozorila da će projekti koje podržavaju SAD zahtevati zaštitne mehanizme protiv korupcije i stranog uticaja. "Snažni zaštitni mehanizmi i sveobuhvatan nadzor biće ključni u daljem procesu", rekla je Hauard. Dejns je istakao da Vašington mora da nastavi svoje angažovanje i naglasio da taj region ne treba posmatrati samo kroz prizmu prošlih sukoba, već i kao potencijalno čvorište za trgovinu i investicije. Politički okvir zasad postoji, ali tehničke studije, finansiranje, tenderi i izgradnja tek predstoje. Kako je to rekao jedan visoki američki zvaničnik: "Još nismo u toj fazi".

Mohammad Masood Jamshidi bio je čuvar u američkom konzulatu u Heratu kada su ga napali talibanski bombaši. Nadao se da će dobiti azil u Sjedinjenim Državama, ali sada se boji deportacije u Demokratsku Republiku Kongo (DRK). Njegov brat, bivši američki marinac Sean Jamshidi, nedavno je stigao u Katar, gdje se Masood nalazi u kampu zajedno s oko 1.100 drugih Afganistanaca. Na Seanovo iznenađenje, odbijen mu je pristup te je posljednjih nekoliko dana očajnički pokušavao doći do nekoga ko bi ga pustio unutra. Kamp As-Sayliyah, bivša baza američke vojske, trebao bi se zatvoriti 30. septembra, a njegovi stanovnici još uvijek ne znaju šta ih očekuje. "Traumatizirani su ovom situacijom i želim doći i vidjeti ih te im donijeti malo novca", rekao je Sean za Radio Slobodna Evropa (RSE) 23. septembra, misleći na porodicu svog brata. "Ne znamo gdje bi ih mogli premjestiti. Stalno pričaju o trećoj zemlji koja nije Sjedinjene Države, možda u Africi, poput DR Konga... Kad sam došao ovdje, rekli su mi da su mi odbili pristup kampu", rekao je Sean. Tokom prethodnog putovanja, u febuaru, odobren mu je pristup. Borba za sloboduMnogi Afganistanci u kampu radili su za američke snage tokom međunarodnog vojnog prisustva u Afganistanu pod vodstvom SAD između 2001. i 2021. Ostali su uglavnom članovi njihovih porodica. Evakuirani iz zemlje nakon povlačenja američkih i međunarodnih snaga 2021. godine, očekivali su da će biti dočekani u Sjedinjenim Državama. Međutim, svi zahtjevi za imigraciju vezani uz Afganistan zaustavljeni su predsjedničkom izvršnom naredbom u novembru 2025. nakon što je afganistanski državljanin upucao dva pripadnika Nacionalne garde, od kojih je jedan umro dan nakon pucnjave u blizini Bijele kuće u Washingtonu. Zvaničnik američkog State Departmenta rekao je za RSE da su Sjedinjene Države "održale obećanje Afganistancima koji su riskirali svoje živote kako bi podržali američku vladu tokom naših pokušaja da pomognemo Afganistancima da izgrade bolju zemlju za sebe", dodajući da je otprilike 400.000 Afganistanaca preseljeno od 2001. "State Department nastavlja raditi na pozitivnom rješenju koje će osigurati sigurnost ovim preostalim ljudima kako bi započeli novi život izvan Afganistana, a istovremeno će održavati sigurnost i zaštitu američkog naroda", tvrdio je zvaničnik. Međutim, zvaničnik je rekao da je "odavno vrijeme da se pređe preko ovog decenijskog sukoba i da se gleda u budućnost". Prema AfghanEvacu, dobrotvornoj organizaciji koja je pomogla preseljenim Afganistancima koji su pomagali američkim naporima u Afganistanu, 292 stanovnika kampa službeno je odbijen pristup Sjedinjenim Državama. Dodaje se da su više od 400 stanovnika kampa djeca. Sean je rođen u Afganistanu i došao je u Sjedinjene Države 2000. godine kada je imao četiri godine. Prijavio se u Marinski korpus kada je napunio 18 godina. "Vidio sam marince u Afganistanu i rekao sam: 'Znate šta? Želim biti marinac, zalagati se za ono što je ispravno i boriti se za slobode, slobode koje imamo u Americi'", rekao je. Tokom 10 godina, Sean je služio kao komandir sigurnosti u američkoj ambasadi u DR Kongu, a bio je uključen i u brigu o evakuiranim Afganistancima koji su stigli u Sjedinjene Države 2021. godine. Rekao je da je njegov brat, 49-godišnji Masood, radio kao čuvar za privatnog izvođača radova u američkom konzulatu u Heratu, u zapadnom Afganistanu, štiteći vladino i diplomatsko osoblje. Fotografija iz 2013. prikazuje Masooda s tadašnjim američkim ambasadorom, Jamesom Cunninghamom. Vidljiv je i američki amblem oštećen u napadu kamionom bombom na konzulat u kojem je u septembru te godine ubijeno osam afganistanskih stražara. "Strah i gubitak bi odvratili većinu osoba od povratka, ali gospodin Jamshidy pokazao je svoju hrabrost i predanost vrativši se nekoliko sedmica kasnije", napisao je njegov nadređeni u pismu u kojem ga je preporučio za američku vizu u prosincu te godine. Masood je u As-Sayliyah već dvije godine, zajedno sa suprugom, troje djece, zetom i trogodišnjim unukom. "Riskirao je svoj život. Stoga je definitivno tužno što govore o trećoj zemlji kada je pojedinac poput njega doslovno riskirao svoj život za našu politiku, za naše kulturne vrijednosti, za našu slobodu", rekao je Sean. 'Dobrodošli u Sjedinjene Države'Pitanje sudbine ljudi u kampu pokrenuta je na saslušanjima u Kongresu. U junu je demokratski senator Chris Coons iz Delawarea rekao da među njima ima "400 djece i 150 članova porodica trenutno aktivnih pripadnika američke vojske". Odgovarajući, državni sekretar Marco Rubio citirao je izvršnu naredbu, ali je rekao da je Washington razgovarao s "više zemalja" o pružanju utočišta Afganistancima. Rekao je da želi da pronađu "prava mjesta za odlazak". Zvaničnik State Departmenta koji je komentirao za RSE nazvao je As-Saylilah "nasljeđem pokušaja Bidenove administracije da preseli što više Afganistanaca u Ameriku bez odgovarajuće provjere". Fizički uslovi u kampu navodno nisu problem. Ali ljudi tamo rekli su za RSE Radio Azadi o frustraciji zbog tako dugog boravka u limbu i emocionalnom naporu uzrokovanom neizvjesnošću prije roka za zatvaranje 30. septembra. "Svi ovdje u kampu su zabrinuti. Svi se pitamo šta će se dogoditi s nama i kakva će biti naša budućnost", rekao je za RSE jedan od ljudi u kampu koji je želio ostati anoniman. "Ne možemo vjerovati tim ljudima. Hoće li nas odvesti u Ameriku ili će nas poslati u neku drugu zemlju - možda negdje u Africi?", nastavio je. Muškarac je rekao da je njegova porodica raspršena haosom rata i međunarodne politike otkako su talibani ponovno zauzeli Kabul 2021. Dvoje njegove djece bilo je u Sjedinjenim Državama, rekao je, dok je kćerka bila u Iranu, a dvoje druge djece u Afganistanu. "Stalno nas zovu i pitaju šta se događa. Žive skriveni u kući u Kabulu. Samo to je izvor ogromne brige. A tu je i naša situacija ovdje. Prodali smo sve što smo imali - svoj dom, svoje stvari i sve ostalo... jer smo vjerovali da idemo u Ameriku", rekao je muškarac. Muškarac koji je želio biti identificiran samo imenom, 42-godišnji Faraidoon, rekao je da su vlasti kampa održavale redovne sastanke sa ljudima u kampu, ali "na svakom sastanku kažu da nema informacija". Faraidoon je u kampu "oko dvije godine" sa suprugom i troje djece. "Kad smo stigli, unutar kampa je čak bio i znak na kojem je pisalo: 'Dobrodošli u Sjedinjene Američke Države'. Sad su nas jednostavno izolirali i ne razumijem šta se događa", rekao je. "Juče smo imali sastanak s upravnikom kampa i drugim zvaničnicima. Postavili smo mnogo pitanja, ali ništa nije jasno. Rekli su nam da još nisu primili nikakvu naredbu o zatvaranju kampa tog datuma. Niti nam je iko rekao išta o nekoj trećoj zemlji", rekao je 65-godišnjak 23. septembra. Takvi izvještaji tipični su za ljude u As-Sayliyah. Zvaničnik State Departmenta rekao je za RSE da su američke vlasti u "redovnoj i direktnoj komunikaciji sa stanovnicima o naporima za preseljenje", rekavši da "nastavljaju raditi na pronalaženju opcija za dobrovoljno preseljenje svih stanovnika kampa As-Sayliyah". "Druge zemlje nemaju obaveze prema tim ljudima i nemaju veze s drugim zemljama osim s Afganistanom, gdje im je nesigurno ići zbog njihovog odnosa s vladom Sjedinjenih Država. Dakle, ovi ljudi su zaista uhvaćeni između čekića i nakovnja", rekao je za RSE Shawn VanDiver, bivši američki vojnik koji iz AfghanEvac-a vodi kampanju za dovođenje Afganistanaca u Sjedinjene Države. Sean Jamshidi, bivši marinac, kaže da je danak za njegovu porodicu ogroman. "Izgubili smo oca u Americi dok je moj brat bio u kampu... [Moj brat] nije mogao biti na sahrani", rekao je, dodajući da je njihova majka pretrpjela dva moždana udara u posljednje dvije godine. "Bilo je jako teško za našu porodicu što se ne možemo vidjeti", nastavio je. "Nadam se da će ih poslati negdje gdje su sigurni, a ne samo u neku treću zemlju koja ima svoje probleme. I nastaviću se boriti za to."

Predsjednik SAD Donald Trump izjavio je da se sa Bjelorusijom pregovara o "velikom sporazumu" prema kojem bi ta zemlja obezbeđivala potaš (kalijumove soli) po nižoj cijeni od Kanade. Međutim, nakon Trumpove najave pojavile su se nedoumice oko toga da li ta istočnoevropska zemlja može da zamijeni najvećeg svjetskog proizvođača potaša i zadovolji potrebe SAD. Prema podacima koje je u februaru ove godine objavio Američki geološki institut (USGS), Sjedinjene Države su u periodu od 2021. do 2024. godine 79 odsto svojih potreba za potašom, ključnom komponentom u proizvodnji vještačkog đubriva, podmirivale uvozom iz Kanade. Tokom tog perioda, potaš iz Bjelorusije bio je pod američkim sankcijama, koje su ukinute 19. marta. Prije uvođenja tih mjera, Bjelorusija je zadovoljavala oko pet odsto američkih potreba za potašom. Sljedeća stanica: Nju OrleansPostoji teoretski potencijal da Bjelorusija značajno poveća izvoz u Sjedinjene Države. Kao jedan od najvećih svjetskih izvoznika, ona proizvodi dovoljno da podmiri potrebe SAD za uvozom. Prema podacima USGS-a, Bjelorusija je 2025. godine proizvela oko šest miliona metričkih tona kalijumovih soli, čime je postala četvrti najveći proizvođač na svijetu, iza Kine (6,3 miliona), Rusije (10 miliona) i Kanade (15 miliona). Međutim, takav potez bi zahtijevao da Minsk preusmjeri trenutnu trgovinu potašom (kalijumskim đubrivom), od čega oko 27 odsto odlazi u Kinu. Među ostalim ključnim kupcima su Brazil i Indija. "Problem je u tome što Bjelorusija nema slobodnih kapaciteta da snabdijeva Sjedinjene Države ovim proizvodom. Oni se sigurno neće zamjeriti Kini, svom glavnom kupcu", rekao je za Bjeloruski servis Radija Slobodna Evropa Nikolaj Kulbaka, ekonomista i saradnik Centra za nove evroazijske strategije. Njegove riječi se, zapravo, poklapaju sa izjavama dugogodišnjeg autoritarnog lidera zemlje, Aleksandra Lukašenka. "Čak i da želimo da ih isporučujemo drugim tržištima, zapadnim tržištima, mi jednostavno nemamo te količine; sve je već ugovoreno", rekao je on 21. septembra. Različite vrste đubriva na bazi potaše predstavljaju glavni izvozni proizvod Bjelorusije, a procjenjuje se da su 2024. godine donijele prihod veći od milijardu dolara. Ova zemlja učestvuje sa oko 15 odsto u globalnoj proizvodnji đubriva. Drugim riječima, Lukašenko je pronašao kupce uprkos višegodišnjim sankcijama SAD i EU. Ipak, obim izvoza i prihodi su opali u odnosu na period prije uvođenja sankcija, koje su stupile na snagu nakon brutalnog gušenja prodemokratskih demonstracija u Bjelorusiji 2020. godine. Ipak, određene isporuke ka Sjedinjenim Državama će se realizovati – a neke su već na putu. "Očekuje se da će prva pošiljka bjeloruskog đubriva za SAD u posljednje četiri godine, tovar od 30.000 metričkih tona – stići u Nju Orleans sljedećeg mjeseca. To bi označilo prvu trgovinu potašom između dvije zemlje otkako su ukinute američke sankcije na bjelorusko đubrivo”, saopštila je 21. septembra kompanija Argus, koja se bavi analizom tržišta sirovina. "Uvoz iz Kanade u SAD odvija se željeznicom preko granice, dok se veći dio uvoza potaše doprema u Nju Orleans", rekla je za RSE Julia Campbell, šefica službe za praćenje cijena potaše u kompaniji Argus. Malo je vjerovatno da će SAD moći da zamijene sav uvoz potaše iz Kanade potašom iz Bjelorusije. Da bi se to dogodilo, Bjelorusija bi morala da izvozi svoju potašu gotovo isključivo u SAD, što je scenario koji je malo vjerovatan", rekla je Campbell. Da li je cijena odgovarajuća?Tu je i pitanje cijene. Kanada ima veliku geografsku prednost, jer pošiljke prelaze relativno kratak put južno od granice. Transport kalijevih soli iz Bjelorusije podrazumijeva mnogo duži i složeniji put. Iako su Sjedinjene Države ukinule sankcije na bjelorusku potašu, Evropska unija to nije učinila. Litvanija, članica EU, izjavila je da ne vidi razlog da dozvoli tranzit potaše kroz svoju glavnu luku Klajpedu. U maju je RSE izvijestio da je Vašington vršio pritisak na Litvaniju, kao i na Poljsku i Ukrajinu, da dozvole transport potaše preko svojih teritorija. John Coale, američki izaslanik koji je pregovarao o nizu oslobađanja političkih zatvorenika u zamjenu za ublažavanje sankcija, odbio je da komentariše. Bjelorusija bi morala da svoju potašu (kalijumova đubriva) transportuje preko željezničkih i lučkih kapaciteta u Rusiji. To predstavlja potencijalno usko grlo, ne samo zato što Rusija proizvodi još više potaše od Bjelorusije i što će dati prednost sopstvenom izvozu. "Kapaciteti [za izvoz] se neće značajno povećati, jer se sada kroz te luke pokušava transportovati i žito i ugalj. Drugim riječima, neće biti moguće ozbiljno proširiti mogućnosti za izvoz đubriva preko tih luka", rekao je Kulbaka. Josh Linville, analitičar za tržište đubriva u američkoj kompaniji za finansijske usluge StoneX, izjavio je da ne smatra da bi transport potaše u velikim količinama u Sjedinjene Države bio ekonomski isplativ, s obzirom na veliku udaljenost i relativno nisku vrijednost te robe. "Nismo imali problema sa nabavkom potaše", rekao je on za Reuters 21. septembra. "Imamo je više nego dovoljno za sve potrebe". Nezavisni ekonomski analitičar Andrej Mahovski ukazao je na tehnički problem koji se tiče vrste potaše koju nudi Belaruskali, najveći proizvođač kalijumovih đubriva u Bjelorusiji. "Postoje bijela i ružičasta potaša. Bijela zahtijeva više prerade, a Belaruskali uglavnom proizvodi ružičasta kalijumova đubriva. S druge strane, američko tržište uglavnom troši bijelu potašu", rekao je on za Radio Slobodna Evropa.