Iako je broj terorističkih napada u Evropskoj uniji (EU) u 2025. manji nego ranijih godina, iz sigurnosnih službi upozoravaju na to da se sve više maloljetnika priklanja terorizmu. Prema posljednjem godišnjem izvještaju EUROPOL-a o stanju terorizma, u deset država članica EU u 2025. zabilježeno je 45 terorističkih napada, dok ih je godinu ranije bilo 58. Među napadima, 22 su izvedena, a ostali su spriječeni. Istovremeno, broj osoba uhapšenih zbog krivičnih djela povezanih s terorizmom porastao je na 486, od kojih je 130 imalo 18 godina ili su bili još mlađi. EUROPOL navodi da je džihadistički terorizam i dalje najzastupljeniji oblik prijetnje u EU. Tokom prošle godine zabilježena su 24 džihadistička napada, u kojima je poginulo pet osoba, a uhapšeno je 347 osoba. Izvršna direktorica Europola Catherine De Bolle poručila je da terorizam ostaje jedna od najozbiljnijih prijetnji sigurnosti EU, ali i da se njegova priroda mijenja. "Terorizam se ne razvija izolirano. On se oblikuje u svijetu koji je obilježen nestabilnošću, digitalnim utjecajem i sve većom fragmentacijom društva. Kako se prijetnja mijenja, moramo nastaviti prilagođavati način na koji je razumijemo i kako na nju odgovaramo", kazala je. Evropski sigurnosni ambijent mijenja se pod utjecajem sukoba, digitalnih tehnologija i novih obrazaca radikalizacije, navodi se u izvještaju. U izvještaju je upozoreno na porast broja maloljetnika uključenih u terorističke aktivnosti, pa je tako najmlađi osumnjičeni u prošloj godini imao samo 12 godina. Mladi su posebno izloženi utjecaju ekstremističkog sadržaja na internetu, a propaganda je sve više prilagođena upravo njima. Mnogi pokazuju samo površno razumijevanje ustaljenih ideologija, ali prihvaćaju kombinacije ekstremističkih narativa s kojima se susreću na internetu. EUROPOL upozorava da se zbog toga granica između ranjivosti i kriminalnog ponašanja sve više briše, što zahtijeva istovremeno preventivni, zaštitni i represivni odgovor institucija. Internet kao prostor radikalizacijeInternet je postao ključni prostor za razvoj terorističkih prijetnji, navodi se u izvještaju Eurpola. Društvene mreže, aplikacije za šifriranu komunikaciju, gejming platforme i decentralizirane internetske zajednice postale su mjesta na kojima se međusobno nadopunjuju propaganda, radikalizacija, regrutacija i planiranje napada u stvarnom svijetu. Digitalno okruženje omogućava terorističkim organizacijama da direktno dopru do pojedinaca, ali istovremeno pruža prostor osobama koje se samostalno radikaliziraju da djeluju bez formalnog članstva ili direktnih uputa organizacija. Time prijetnja širom Evrope postaje fragmentiranija, složenija i manje predvidiva, zbog čega je iz Europola ocijenjeno da terorizam u Evropi ulazi u novu fazu. Anna Sjöberg, direktorica Evropskog centra za borbu protiv terorizma pri Europolu, upozorila je na sve veći utjecaj novih destabilizirajućih ideologija iako terorizam i nasilni ekstremizam i dalje predstavljaju ozbiljnu prijetnju Evropskoj uniji. "Iako džihadistički terorizam ostaje najtrajnija prijetnja, granice između ustaljenih terorističkih ideologija i drugih oblika nasilnog ekstremizma postaju sve nejasnije. Sve veći utjecaj novih destabilizirajućih ideologija, uz tradicionalne ekstremističke narative, pokazuje da se priroda prijetnje mijenja", kazala je. Radikalizacija više ne zavisi isključivo od direktnog kontakta s terorističkim organizacijama i sve se češće kombiniraju ekstremističke ideologije s kriminalom, teorijama zavjere i nasiljem. Unutar decentraliziranih internetskih zajednica, poput mreže The Com, nasilje postaje način stjecanja statusa i društvenog priznanja. U takvom okruženju nasilje postaje dio ličnog identiteta, a terorističke prijetnje sve razuđenije, prilagodljivije i teže predvidive. To predstavlja novi izazov za sigurnosne službe širom Evrope, navodi se u izvještaju. Više od 400 osuđujućih presudaU protekloj godini izrečeno je 406 osuđujućih i 99 oslobađajućih presuda za terorizam, pokazuju podaci iz 21 države članice EU koji su dostavljeni Eurojustu. Neke od tih presuda su pravosnažne, dok se u drugim predmetima vode žalbeni postupci. Najveći broj sudskih procesa vodio se zbog učešća u terorističkim organizacijama, finansiranja terorizma te pripreme ili pokušaja napada. Jedna od presuda izrečena je u Francuskoj, gdje je pet osoba osuđeno zbog učešća u otmici i mučenju zapadnih talaca u Siriji. Trojica muškaraca osuđena su na doživotni zatvor, dok su preostala dvojica dobila kazne od 22, odnosno 20 godina zatvora.

Pored novih američkih napada na Iran tokom noći, američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da su njene snage pomorskim dronovima gađale postrojenje za održavanje podmornica i brodova u Bandar Abasu, što predstavlja presedan u upotrebi američke vojne tehnologije. Navodno su tri pomorska drona pogodila mornaričku bazu u luci. Iran istovremeno tvrdi da su pogođena najmanje dva trgovačka broda u Ormuskom moreuzu.

Američki predsednik Donald Trump izjavio je da Sjedinjene Države nameravaju da blokiraju iranske brodove u Ormuskom moreuzu i naplaćuju naknade od brodskog saobraćaja drugih zemalja kao nadoknadu. Izjava je usledila nakon novog talasa američkih i iranskih vazdušnih udara u regionu 12. i 13. jula. U intervjuu za RSE, Tim Dejvis, bivši američki ambasador u Kataru, rekao je da bi takav aranžman bio teško održati na duži rok i da bi bio neodrživ za američke saveznike u regionu Zaliva.

Američka vojska saopštila je da je pokrenula novi talas vazdušnih udara na ciljeve u Iranu kako bi pomogla u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, samo nekoliko sati nakon što je predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio da ponovo uvodi blokadu ovog ključnog plovnog puta. "Ovi udari će nastaviti da nanose veliku štetu iranskim snagama i umanjiti njihovu sposobnost da napadaju nedužne civile i komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu", saopštila je Centralna komanda SAD kasno 13. jula, trećeg uzastopnog dana od početka napada. Iranski državni mediji izvestili su o eksplozijama na nekoliko ostrva duž južne obale Irana, uključujući Kiš, Kešm i Abu Musu. Napadi su najnoviji znak raspada sporazuma potpisanog prošlog meseca, kojim su bili utvrđeni uslovi pod kojima bi dve strane pregovarale o mirovnom sporazumu. Američki mediji ranije su 13. jula preneli da je Tramp tokom vikenda obavestio Kongres da su Sjedinjene Države ponovo u ratu sa Iranom, čime je započeo period od 60 dana tokom kojeg može da koristi vojsku za izvođenje udara bez formalnog odobrenja zakonodavaca. Obraćajući se novinarima u Beloj kući kasno 13. jula, Tramp je rekao da su napadi usmereni na onemogućavanje iranskih kapaciteta za ometanje pomorskog saobraćaja u moreuzu. Dodao je da je, uprkos tri noći uzastupnih napada na Iran, dogovor o okončanju sukoba i dalje moguć. "Da, mislim da je dogovor moguć. Naravno da mislim", rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu. "Imali smo dogovor sa njima pre dva dana, a onda su rekli: 'Ne možemo da postignemo taj dogovor. Moramo dodatno da pregovaramo o njemu.'" Ranije tokom dana Tramp je za Fox News rekao da bi Sjedinjene Države mogle da preuzmu kontrolu nad moreuzom, kroz koji se u vreme mira odvija oko petine svetskog energetskog transporta i koji je postao jedno od glavnih bojišta ovog sukoba. "Sjedinjene Američke Države će od ovog trenutka biti poznate kao 'ČUVAR ORMUSKOG MOREUZA', ali će, u skladu s tim i radi PRAVIČNOSTI, biti nadoknađeni svi troškovi neophodni za obavljanje posla obezbeđivanja bezbednosti i sigurnosti ovog veoma nestabilnog dela sveta, po stopi od 20 odsto na sav prevezeni teret", napisao je Tramp u objavi na društvenim mrežama. Korpus islamske revolucionarne garde Irana (Islamic Revolutionary Guards Corps – IRGC) saopštio je neposredno pre Trampove objave na društvenim mrežama da je jedini način za obnovu redovnog brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz okončanje američke vojne intervencije u tom plovnom putu. U oštro intoniranom saopštenju objavljenom nakon toga, vrhovna iranska združena vojna komanda saopštila je da SAD nemaju nikakvu ulogu u odlučivanju o budućnosti Ormuskog moreuza, upozorivši da zemlje koje sarađuju sa Vašingtonom "snose punu odgovornost za svaku nesigurnost i eskalaciju rata u regionu". Iranski državni mediji izvestili su o eksplozijama na nekoliko ostrva duž južne obale Irana, uključujući Kiš, Kešm i Abu Musu. Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je 13. jula da su dva tankera te zemlje gađale iranske krstareće rakete u južnom plovnom koridoru Ormuskog moreuza, u teritorijalnim vodama Omana, pri čemu je poginuo jedan član posade iz Indije, a osam osoba je ranjeno. Iran je izveo napade na nekoliko svojih suseda u Persijskom zalivu, kao i na brodove u moreuzu za koje tvrdi da krše njegova pravila za prolazak tim plovnim putem. Vojska Jordana saopštila je 14. jula da je presrela četiri rakete lansirane iz Irana, dok je iranska Revolucionarna garda tvrdila da je izvela napade na Bahrein, Jordan, Kuvajt i Oman, navodeći da su mete bili američki vojni objekti. Pregovori SAD i Irana pod znakom pitanja usled eskalacijePitanja o sudbini sporazuma koji je probudio nade u mir prisutna su već nekoliko dana. Tramp je prošle nedelje rekao da je Memorandum o razumevanju za njega nevažeći, ali je dodao da pregovarači mogu da nastave razgovore ukoliko smatraju da postoji mogućnost napretka ka mirovnom sporazumu. Međutim, napadi tokom vikenda dodatno su umanjili te izglede. Tramp je 12. jula rekao za CNN: "Sinoć smo ih veoma žestoko pogodili", i tvrdio da su Vašington i Teheran bili blizu dogovora pre najnovije razmene vatre. "Odustajali su od svega, a onda su, odjednom, dva sata kasnije, dronom pogodili jedan brod. Sa tim ljudima nešto nije u redu", rekao je. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči (Abbas Araqchi) tokom vikenda sastao se sa omanskim ministrom spoljnih poslova Sajidom Badrom Albusaidijem (Sayyid Badr Albusaidi) kako bi razgovarali o mehanizmima za obezbeđivanje bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz, saopštio je Teheran. Oman je ranije saopštio da će razgovori sa Iranom biti nastavljeni na tehničkom i političkom nivou, s ciljem postizanja dogovora koji bi bili u skladu sa međunarodnim pravom u vezi sa plovidbom kroz taj plovni put. U tim razgovorima nisu učestvovali američki zvaničnici. Radio Slobodna Evropa (RSE) saznao je iz diplomatskih izvora da su omanski posrednici iranskoj delegaciji predali predloge usmerene na rešavanje sporova u vezi sa pomorskom plovidbom. Visoki zvaničnici odbili su da komentarišu sadržaj tih predloga. Prema diplomatskim izvorima upoznatim sa razgovorima, Iran je napustio pregovore uz poruku da će se vratiti nakon što usaglasi jedinstven unutrašnji stav o predlozima koji bi omogućili slobodu plovidbe kroz omanske vode u južnom delu moreuza, bez naplate taksi. Ubrzo nakon toga, iranski aparat nacionalne bezbednosti odgovorio je otvaranjem vatre na jedan trgovački brod i objavio zatvaranje plovnog puta. Poslednjih meseci Tramp je promovisao ono što naziva "Južni koridor" – pomorsku rutu kojom brodovi plove bliže obali Omana i dalje od iranskih teritorijalnih voda. Teheran je više puta insistirao da je jedino ruta koju preferira, a koja prolazi bliže iranskoj obali, bezbedna, dok su ga ranije optuživali za napade na brodove koji koriste omansku rutu. Rat rečima povećava rizikeNajnoviji sukob odvija se u sve nestabilnijem političkom okruženju. Novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei (Mojtaba Khamenei), obećao je osvetu za ubistvo svog oca i prethodnika Alija Hamneija, rekavši da "odmazda neizbežno mora biti sprovedena". Ali Hamnei, koji je poginuo na početku rata u američkim i izraelskim vazdušnim udarima 28. februara, sahranjen je 9. jula u svetilištu Imama Reze u Mašhadu. "To ne zavisi ni od mog ličnog postojanja, niti od postojanja drugih zvaničnika. Bili mi prisutni ili ne, to će se dogoditi", rekao je, dodajući da je Iran sastavio spisak osoba koje će biti mete. Nekoliko sati ranije Tramp je upozorio da bi svaki pokušaj atentata na njega izazvao snažan vojni odgovor Sjedinjenih Država.

Zelenski nije dao objašnjenje za neočekivane promjene u svom kabinetu. Ali popularnost jedinog ukrajinskog predsjednika iz ratnog vremena opada, jer su birači umorni od rata, političkih skandala, kao i od neumoljive ruske invazije.

Nakon američkih vojnih udara na Iran tokom vikenda, koji su usledili nakon što je Iran ciljao brodove u Ormuskom moreuzu, stižu izveštaji o šteti. U međuvremenu, Iran preti da će ciljati države Persijskog zaliva. Američki Centkom je objavio još video snimaka udara za koje tvrdi da pogađaju iranske mete, dok je iranski Korpus islamske revolucionarne garde podelio sopstveni snimak koji opisuje kao snimak lansiranja raketa.

Predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je da bi Sjedinjene Američke Države mogle postati "anđeo čuvar" Ormuskog moreuza nakon novog talasa vazdušnih udara koji je uzdrmao zalivski region, pokrenutog aktivnostima u ovom ključnom pomorskom prolazu. U telefonskom intervjuu za Fox News 13. jula, Tramp je rekao da bi, ukoliko Sjedinjene Države preuzmu kontrolu nad moreuzom, kroz koji se u mirnodopskim uslovima transportuje oko petine svetske energije i koji je postao jedno od glavnih bojišta sukoba, trebalo da dobiju naknadu za taj posao. "Zadržaćemo moreuz i verovatno ćemo upravljati njime. Postaćemo čuvar moreuza. Možda ćemo sebe nazvati anđelom čuvarom moreuza. I trebalo bi da budemo plaćeni za to", rekao je, ne iznoseći dodatne detalje. Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je 13. jula da je jedini način da se obnovi redovan brodski saobraćaj kroz moreuz okončanje američke vojne intervencije u tom području. Trampove izjave usledile su nakon što su SAD gađale ciljeve na jugu Irana kao odgovor na napade Teherana na brodove u Hormuškom moreuzu, što je potom izazvalo iranske napade na susedne zalivske države. Napadi na IranEksplozije su prijavljene tokom jutra 13. jula u više delova Irana, uključujući lučki grad Bandar Abas i ostrvo Kešm u Ormuskom moreuzu. Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da su njene snage izvele "nove udare na Iran kako bi dodatno umanjile njegovu sposobnost da napada civilne pomorce i trgovačke brodove koji slobodno prolaze kroz Hormuški moreuz". U drugom saopštenju, objavljenom kasnije istog jutra, navedeno je da je talas udara završen. "Snage CENTCOM-a gađale su iranske sisteme protivvazdušne odbrane, obalske radare, raketne i bespilotne kapacitete, kao i mala plovila, koristeći američke borbene avione, ratne brodove, jednosmerne napadačke dronove i po prvi put jednosmerne napadačke pomorske dronove", navodi se u saopštenju. "Ormuski moreuz je vitalni pomorski koridor za svetsku trgovinu. Iran ga ne kontroliše." Podaci o pomorskom saobraćaju 13. jula pokazali su da je prolazak tankera pao na najniži nivo u poslednja dva meseca. Američki arapski saveznici u Zalivu takođe su prijavili dolazak iranskih projektila koji su ispaljeni kao odmazda za američke akcije. IRGC je saopštio da je gađao američke vojne objekte u Bahreinu i Kuvajtu, uništio radarske sisteme u Omanu i pogodio rezervoare goriva i skladišta municije u vazduhoplovnoj bazi Princ Hasan u Jordanu. Te tvrdnje nije bilo moguće odmah nezavisno potvrditi. Iranska novinska agencija ISNA prenela je da su dve osobe poginule u industrijskom gradu Abadanu, blizu granice sa Irakom. Ni ova tvrdnja nije mogla odmah biti potvrđena. Bahrein je, u međuvremenu, saopštio da je "uspešno presreo i uništio nekoliko podmuklih iranskih vazdušnih napada", optužujući Teheran za „nezakonite raketne i bespilotne napade usmerene protiv civila“. "Namerno korišćenje raketa i dronova protiv civila i privatne imovine predstavlja grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava", dodaje se u saopštenju. Razmena napada tokom vikenda predstavlja ozbiljnu eskalaciju sukoba i dodatno dovodi u pitanje privremeni sporazum potpisan prošlog meseca o ponovnom otvaranju moreuza i obustavi neprijateljstava tokom dodatnih 60 dana mirovnih pregovora. Tramp je prošle nedelje izjavio da za njega Memorandum o razumevanju više ne važi, iako je dodao da pregovarači mogu nastaviti razgovore ukoliko procene da postoji mogućnost postizanja mirovnog sporazuma. "Zli i bolesni ljudi"Međutim, vikend ispunjen napadima dodatno je umanjio šanse za to. Tramp je 12. jula rekao za CNN: "Veoma smo ih snažno pogodili protekle noći", tvrdeći da su Vašington i Teheran bili blizu dogovora pre najnovije razmene vatre. "Odustali su od svega, a onda su samo dva sata kasnije dronom pogodili jedan brod. Nešto nije u redu sa tim ljudima", rekao je. "To su veoma, veoma zli i bolesni ljudi", izjavio je u odvojenom intervjuu za NBC. "Imali smo sastanke s njima. Juče su pristali na sporazum, savršen sporazum za nas. Bez nuklearnog programa, bez ovoga, bez onoga, bez ičega. Odustali su od svega." "A onda su napustili prostoriju i u roku od sat vremena lansirali dron na brod. Rekao sam: 'Vi ste bolesni ljudi. Zaista bolesni ljudi.'" Tramp je takođe tvrdio da se, uprkos suprotnim iranskim navodima, saobraćaj kroz strateški važan moreuz odvija normalno. "Otvoren je", rekao je za NBC. I CENTCOM je saopštio da je plovni put i dalje otvoren za brodove. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči (Abbas Araqchi) sastao se tokom vikenda sa omanskim ministrom spoljnih poslova Sajidom Badrom Albusaidijem (Sayyid Badr Albusaidi) kako bi razgovarali o mehanizmima za obezbeđivanje bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz. Oman je ranije saopštio da će razgovori sa Iranom biti nastavljeni na tehničkom i političkom nivou kako bi se postigli dogovori u skladu sa međunarodnim pravom o plovidbi kroz ovaj prolaz. U tim razgovorima nije bilo američkih predstavnika. Radio Slobodna Evropa saznao je iz diplomatskih izvora da su omanski posrednici predali iranskoj delegaciji predloge usmerene na rešavanje sporova oko pomorske plovidbe. Visoki zvaničnici odbili su da komentarišu sadržaj tih predloga. Prema diplomatskim izvorima upoznatim sa pregovorima, Iran je napustio razgovore uz obrazloženje da će se vratiti nakon što usaglasi jedinstven unutrašnji stav o predlozima koji bi omogućili slobodu plovidbe kroz omanske vode u južnom delu moreuza bez naplate taksi. Ubrzo potom, iranski bezbednosni aparat odgovorio je gađanjem jednog trgovačkog broda i najavio zatvaranje plovnog puta. Poslednjih meseci Tramp je promovisao ono što naziva "Južnim koridorom" – pomorsku rutu koja brodove drži bliže omanskoj obali i dalje od iranskih teritorijalnih voda. Teheran je više puta insistirao da je samo ruta bliža iranskoj obali bezbedna i ranije je optuživan za napade na brodove koji koriste omansku rutu. Rat rečima povećava rizikNajnoviji sukob odvija se u sve nestabilnijem političkom okruženju. Novi vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei (Mojtaba Khamenei) obećao je osvetu za ubistvo svog oca i prethodnika Alija Hamneija (Ali Khamenei), rekavši da odmazda "neminovno mora biti sprovedena". Ali Hamnei, koji je poginuo u američkim i izraelskim vazdušnim udarima 28. februara, sahranjen je 9. jula u svetilištu Imama Reze u Mašhadu. "To ne zavisi ni od mog ličnog postojanja ni od postojanja drugih zvaničnika. Bili mi prisutni ili ne, to će se dogoditi", rekao je, dodajući da je Iran sastavio spisak osoba koje će biti mete. Samo nekoliko sati ranije Tramp je upozorio da bi svaki pokušaj atentata na njega izazvao razornu američku vojnu odmazdu. "Hiljadu raketa je spremno i usmereno ka Islamskoj Republici Iran, a još hiljade bi odmah usledile", napisao je Tramp na mreži Truth Social, navodeći da bi Sjedinjene Države "potpuno uništile" Iran ukoliko bi takva pretnja bila realizovana. Ove razmene usledile su nakon privremenog primirja koje je nakratko zaustavilo borbe posle rata koji je počeo krajem februara velikim američko-izraelskim napadima na Iran. Tramp je od tada proglasio primirje praktično okončanim, iako tvrdi da je i dalje otvoren za obnovu pregovora. U međuvremenu, britanska vlada označila je IRGC kao pretnju nacionalnoj bezbednosti. "Islamska revolucionarna garda, odnosno IRGC, predstavlja centralnu komponentu bezbednosnog aparata iranske države i direktno odgovara vrhovnom vođi Irana", navela je ministarka unutrašnjih poslova Anđela Igl (Angela Eagle) u pisanoj izjavi. "Njena uloga daleko prevazilazi onu koju ima konvencionalna vojna sila. Ona obuhvata obaveštajne aktivnosti, korišćenje posredničkih aktera i projektovanje uticaja radi ostvarivanja ciljeva iranske države."

Tuča između ukrajinskih vojnih regrutera i lokalnih stanovnika izbila je u Lvivu, u zapadnoj Ukrajini, 8. jula, dok su oficiri pritvarali muškarce koji se nisu prijavili za službu. Vlasti su pokrenule krivičnu istragu i optužile Rusiju da koristi propagandu za podsticanje nemira. Sukobi između civila i vojnih regrutera postali su sve češći ove godine, jer se Ukrajina bori da održi broj vojnika na frontu.

Evropska unija (EU) neće uvesti sankcije poglavaru Ruske pravoslavne crkve, a ni direktoru najveće ruske privatne naftne kompanije, nakon što je Bugarska stavila veto na taj predlog. Očekivalo se da će patrijarh Kiril (Kirill), glasni pristalica predsednika Vladimira Putina i javni pobornik rata u Ukrajini, biti uvršten u najnoviji paket finansijskih sankcija koje je razmatrao blok od 27 članica. Prema predlogu sankcija u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, Kiril je "dosledno opravdavao i podržavao ruski agresivni rat protiv Ukrajine", nazivajući ga "svetim". Međutim, prema rečima zvaničnika EU koji neposredno prate tok pregovora, najnovija verzija dokumenta, za koju se očekuje da bude usvojena narednih dana, uklanja Kirila sa liste od 42 osobe. Još jedna istaknuta ruska ličnost čije je ime uklonjeno iz konačnog nacrta jeste Vagit Alekperov, direktor kompanije Lukoil, najveće privatne naftne kompanije u Rusiji. Brisel već dugo nastoji da uvrsti Kirila (Kirill) među osobe pod sankcijama koje su članice EU počele da uvode nekoliko nedelja nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Međutim, taj pokušaj je dosledno blokirala prethodna mađarska vlada premijera Viktora Orbana, uz obrazloženje da EU ne bi trebalo da sankcioniše verske lidere. Orban i njegova stranka izgubili su vlast ranije ove godine, čime je uklonjena jedna od najvećih prepreka za politiku EU prema Rusiji. Prema navodima zvaničnika EU koji su želeli da ostanu anonimni kako bi slobodno govorili o ovoj temi, Bugarska je sada izrazila slične rezerve kao nekada Orban. Poput Orbana, bugarski premijer Rumen Radev, koji je stupio na dužnost nakon izbora u maju, smatra se političarem naklonjenim Rusiji. Predstavnici Radeva nisu bili dostupni za komentar. Vest o izostavljanju Kirila iz konačnog nacrta sankcija prva je objavila "Ukrajinska pravda". Prema rečima zvaničnika EU, odluka da se Alekperov ukloni sa liste delimično je motivisana značajnim prisustvom kompanije Lukoil na bugarskom tržištu. Ministri spoljnih poslova EU razgovaraće o paketu sankcija na sastanku u Briselu 13. jula, sa ciljem da ambasadorima država članica daju instrukcije da ga usvoje pre kraja nedelje. Među drugim istaknutim ruskim zvaničnicima za koje se očekuje da ostanu na konačnoj listi sankcionisanih osoba nalaze se Arkadij Dvorkovič (Arkady Dvorkovich), bivši potpredsednik ruske vlade koji je sada predsednik Međunarodne šahovske federacije, kao i ruski ministar sporta Mihail Degtjarev (Mikhail Degtyarev). Među ostalim ublaženim važnim predlozima u završnom paketu sankcija nalaze se ograničenja na uvoz ruske ribe, koju zemlje poput Nemačke, Poljske i Portugala i dalje koriste u prehrambenoj industriji. Uklonjena je i automatska zabrana ulaska za sve bivše ruske borce koji traže vizu za ulazak u EU, dok će ograničenje cene ruske sirove nafte biti zamrznuto na 44 dolara po barelu tokom samo tri meseca, umesto prvobitno predloženih šest. Grčka je takođe zatražila izuzeće koje bi joj omogućilo da nastavi transport ruskog tečnog prirodnog gasa ka zemljama van EU, dok Austrija i dalje nastoji da ukloni pojedine sankcije u vezi sa Raiffeisen Bankom.

Ukrajina je u napadima dronovima pogodila skoro sve mostove ka Krimu, a poslednjih dana je pokrenula i napade na brodove, čime je to ukrajinsko poluostrvo pod ruskom okupacijom odsečeno od snabdevanja gorivom, a njegovu turističku industriju razorena u jeku letnje sezone. Neumoljiva kampanja nastavljena je tokom noći 11. jula ukrajinskim napadom na četiri broda u Taganrogskom zalivu na Azovskom moru, saopštile su ruske vlasti. Šef ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi saopštio je da je izvedeno 50 napada za pet dana. Taj broj se ne može nezavisno potvrditi, ali izgleda da ga potvrđuje kriza s gorivom na Krimu. "Sve je veća oskudica goriva. Praktično ga nema. Nekada se prodavalo na crno", rekao je Oleksandar Lijev, ministar turizma u krimskoj autonomnoj vladi koja je postojala pre nego što je Rusija anektirala taj region 2014. "Ponekad bi se nešto pojavilo na benzinskim pumpama... gorivo bi se ponekad pojavilo po preteranim cenama. Tokom proteklog dana gorivo se nigde nije pojavilo, čak ni po preteranim cenama. Prodaja na crno takođe je sve ređa", rekao je on 10. jula za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). Turisti traže evakuacijuKriza s gorivom se u različitom stepenu ponovila u regionima širom Rusije, gde su uvedena ograničenja posle ukrajinske kampanje napada na naftne rafinerije. Stanovnici širom poluostrva žale se ne samo na nedostatak benzina, već i na nestanke struje, prekide u komunikaciji, pa čak i na nestašicu hrane i vode. Turisti traže pomoć pri evakuaciji s Krima, tradicionalno meke za Ruse koji traže letnje sunce na plaži. Vozovi saobraćaju preko milijardu dolara vrednog drumsko-železničkog mosta koji prelazi preko Kerčkog moreuza, na istoku poluostrva. Međutim, neki turisti su na odmor stigli automobilima i sada nemaju dovoljno benzina da odu. Kriza se razvijala nedeljama. Početkom juna, napad dronom na voz doveo je do toga da Rusija obustavi železnički saobraćaj na mostu. Ubrzo posle toga, kako se nestašica goriva pogoršavala i napadi pojačavali, jedna ruska blogerka je pozvala turiste da ne odlaze na Krim. "Ne možete trenutno da idete na Krim osim ako nije apsolutno neophodno. Neću ići, iako moram. Nema benzina – jednostavno ga nema, prijatelji. Ne samo to – kopneni put je zatvoren. Bombardovan je, a granatiraju i cisterne", navela je blogerka, koja je rekla da njen otac živi na okupiranom poluostrvu. 'Nećemo videti nijednu zadnjicu'Ove nedelje, video bloger s Krima poveo je svoje pratioce u obilazak prazne plaže u Feodosiji. "Potpuno je prazna. Hteo sam da vam pokažem više ljudi, ali, nažalost, nema ih toliko. Da. Plaža, naravno... zapravo, ljudi, izgleda da ovde nećemo videti nijednu zadnjicu", rekao je on. Liev, bivši ministar, rekao je za Karent tajm da ponude hotela sa sniženim cenama privlače samo lokalne goste iz različitih delova Krima. "Baš danas, jedan od menadžera hotela u Jalti mi je rekao da su počeli da primaju rezervacije od Krimljana", rekao je on. "Neki od njih, pošto imaju pare, sada imaju priliku da sami odu na odmor ovog leta. Retko kada Krimljani imaju takvu priliku". Rusi koji žele da odu na Krim suočavaju se s proverama, uključujući i razgovore sa zvaničnicima. Ruski predsednik Vladimir Putin je zauzimanje te teritorije izdvojio kao krunsko dostignuće svoje vladavine. On je 2014. rekao da poluostrvo ima "sveto značenje" za Rusiju, upoređujući ga s Hramovnom gorom u Jerusalimu. Stanovnici sada plaćaju visoku cenu ruske okupacije. "Danas je 6. jul. Probudila sam se uz nestanak struje, baš kao i svi ostali u Sudaku i Novom Svetu. I, kažu, širom Krima", napisala je ove nedelje stanovnica Sudaka. "Nema struje, nema signala, nema interneta. Pa, mislim, mogla sam da pozivam i šaljem poruke, ali mobilni internet je praktično u prekidu – dobijala sam samo notifikacije, ali nisam mogla da se ulogujem ni na jednu od aplikacija za razmenu poruka", rekla je ona. Tatjana, jutjuberka u primorskom gradu Čornomorske blizu zapadnog špica Krima, dokumentovala je slična iskustva, uključujući punjenje telefona na mestu za napajanje koje su postavile lokalne vlasti koristeći agregat u parku. "Imali smo struju samo pet sati za četiri i po dana", navela je u jednom nedavnom videu. "Moj muž donosi vodu u kantama s hidranta". Tatjana je čak zamolila svoje pratioce za finansijsku podršku kako bi mogla da kupi agregat. Lokalna televizija je poručila stanovnicima da mogu da koriste "centre za pomoć". Tamo takođe mogu da obave poziv s fiksnog telefona ili da čuvaju lekove u frižideru. "Potrebno vam je da obavite hitan poziv ili završite razgovor na aplikaciji za razmenu poruka? Sada možete da napunite svoj mobilni telefon ili koristite fiksni telefon u gradskom centru za pomoć stanovnicima", navodi se u jednoj promotivnoj poruci. Ti centri podsećaju na "tačke nepobedivosti" u kojima su Ukrajinci tražili utočište od hladnoće tokom ruskih zimskih kampanja napada na elektroenergetsku infrastrukturu. Međutim, na Krimu tokom leta vreme je povoljnije čak i ako klima uređaji ne rade. Nagli rast cena hraneKriza sa strujom se loše odrazila na mala preduzeća. "Neke prodavnice uopšte nisu otvorene, dok su druge i dalje otvorene, ali primaju samo gotovinu. Pošta takođe danas ne radi", navela je jutjuberka u Jalti ove nedelje. Veće prodavnice poput supermarketa su otvorene, ali su podigle cene. "Parmalat mleko bez laktoze je bilo 179 rubalja (oko dva evra), sada je 307", rekla je jedna stanovnica u videu snimljenom dok je šetala po prodavnici ove nedelje. "Na kasi su cene čak i veće nego na oznakama s cenama. Svuda su znaci koji ukazuju da se cena robe menjaju i da je trenutna cena ona na kasi". Stručnjaci navode logističke probleme kao glavni razlog za rast cena hrane. Kao i u slučaju nestašice benzina, neki vozači se plaše da voze na Krim jer bi mogli biti žrtve napada dronovima. Ukrajinski komandant za dronove Brovdi izjavio je da su kamioni koji prevoze benzin legitimne mete ukrajinske vojske i objavio je video snimke napada dronovima na ruske kamione. Ruske okupacione vlasti obećale su ove nedelje da će problemi sa snabdevanjem biti rešeni u roku od dve nedelje i da će cene benzina pasti. Ipak, nisu objasnili kako će se to dogoditi.

Prema snimcima koje je objavila ukrajinska vojska, Kijev nastavlja napade na ruske tankere iz takozvane "flote u senci" u Azovskom moru. Ukrajina navodi da je u noći između 10. i 11. jula pogodila 21 tanker, kao i više drugih plovila prethodnih dana, u nastojanju da poremeti snabdevanje gorivom ruskih snaga koje ratuju u Ukrajini.

Sjedinjene Američke Države uvele su nove sankcije usmjerene na iranskog biznismena optuženog za upravljanje globalnom finansijskom mrežom za vrhovnog vođu Modžtabu Hamneija i nekoliko mjenjačnica za koje Vašington tvrdi da su pomogle Teheranu da izbjegne sankcije i održi pristup stranoj valuti.

Tokom protekla tri meseca, ruske snage su uništile više od 150 benzinskih pumpi u Ukrajini koristeći dronove Geran-2. Udari se prvenstveno izvode na udaljenosti od 30-50 kilometara od granice i linije fronta.

Kriza sa gorivom u Rusiji izaziva tenzije na benzinskim pumpama širom zemlje. Ukrajinski ponovljeni napadi na ruske rafinerije nafte i energetska postrojenja doveli su do širenja nestašice goriva širom Rusije. Korisnici društvenih mreža podelili su video snimke tuča koje izbijaju dok ljudi čekaju u redovima satima da natoče gorivo.