Krijumčareno oružje iz Bosne i Hercegovine u posjedu kriminalnih mreža u EU koje su, prema zapadnim vlastima, korištene za iranske operacije, dio je široke istrage koja je dovela do malog policijskog ureda u blizini Sarajeva. Oružje je, prema nezvaničnim informacijama, išlo prema mreži Foxtrot Rawa Majida, kriminalnoj organizaciji u Švedskoj, koja se dovodi u vezu i s operacijama Teherana u Europi. Državna agencija za istrage i zaštitu, uz EURPOL, provodila je u srijedu, 23. septembra, akciju u kojoj je pretreseno nekoliko lokacija u BiH po nalogu Tužiteljstva i Suda BiH. Priveden je službenik Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, odnosno Policijske uprave Ilijaš, koji je, u dosad nepoznatim okolnostima, uspio u prostorijama policije doći do pištolja i izvršiti samoubistvo. Nadzirali su ga pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), iz koje zasad nema zvaničnog saopćenja o ovom incidentu. Službenik, koji je bio zadužen za izdavanje dozvola za oružje, preminuo je dan kasnije u bolnici od posljedica samoranjavanja u glavu. Osumnjičen je da je zloupotrebljavao dozvole za oružje izdate osobama iz Ilijaša i okoline te na osnovu njih kupovao pištolje iz najmanje dvije kompanije u Bratuncu i Doboju, a potom ih na zasad nepoznate načine uvodio u ilegalne tokove. Nezvanična saznanja RSE, koje dosad nisu potvrdili nadležni organi uključeni u istragu, upućuju da je nabavljeno više desetaka komada oružja, tokom 2024. i 2025. godine. Prema informacijama RSE, jedan od tih kanala vodio je prema grupi koju je predvodio Dino Muzaferović, porijeklom iz BiH, trenutno u pritvoru u Sloveniji. Muzaferović se, prema podacima EUROPOL-a i slovenskih istražitelja, godinama pojavljuje u međunarodnim istragama koje obuhvataju trgovinu drogom, oružjem i djelovanje balkanskih kriminalnih mreža u EU. U ranijoj međunarodnoj akciji protiv Muzaferovićeve mreže, koju je u februaru 2025. podržao EUROPOL, istražitelji iz BiH, Slovenije i Švedske istraživali su trgovinu drogom, oružjem i eksplozivom te snabdijevanje kriminalnih mreža u EU. 'Kurdska lisica'Tragovi tih kriminalnih mreža, kako je potvrđeno RSE iz izvora bliskih istrazi, vode do mreže Foxtrot koju vlasti povezuju s Rawa Majidom, poznatim kao Kurdska lisica, a koja se posljednjih godina nalazi u središtu brojnih švedskih i međunarodnih istraga organiziranog kriminala. Majid je u Švedskoj poznat kao jedan od ključnih aktera organiziranog kriminala, ali njegova mreža posljednjih godina dobila je i širi sigurnosni značaj. Američke i britanske vlasti sankcionirale su Foxtrot i vođu Majida, navodeći da je kriminalna mreža korištena i za operacije u interesu Irana. Američko Ministarstvo financija je u martu 2025. navelo da je Foxtrot organizirao napad na izraelsku ambasadu u Stockholmu u januaru 2024. godine "u ime Vlade Irana", dok je Rawa Majid, prema istom dokumentu, surađivao s iranskim Ministarstvom obavještajnih poslova (MOIS). Za sada, nije zvanično potvrđeno da je konkretno oružje iz istrage u Sarajevu završilo kod u operacijama Foxtrota povezanim s Iranom. Međutim, prema informacijama upućenih u istragu, u najmanje pet oružanih incidenata ove grupe korišteno je oružje koje je ilegalno nabavljeno iz BiH. U januaru 2025. švedski dnevnik Svenska Dagbladet, pozivajući se na policijske izvore, objavio je da je jedan od aduta vođe mreže Foxtrot Rawe Majida upravo mreža kontakata za krijumčarenje oružja iz Bosne i Hercegovine prema Švedskoj. Upozorenja EU na krijumčarenje oružja iz Zapadnog BalkanaVeza Balkana i švedskog tržišta ilegalnog oružja dokumentirana je godinama. Europska komisija je u dokumentu iz 2026. navela da je 59 posto najčešće zaplijenjenih poluautomatskih pištolja u području Stockholma, u periodu od 2017. do 2022. godine, bilo porijeklom iz balkanskih zemalja. Konkretna veza postoji i između BiH i Švedske: Tužiteljstvo BiH je procesuiralo slučaj u kojem je oružje nabavljano u BiH, preko osobe koja je živjela u Švedskoj krijumčareno u tu zemlju i prodavano na crnom tržištu. U drugom slučaju, u operaciji Rekyl, švedski, slovenski, bosanskohercegovački i srbijanski istražitelji razbijali su mrežu koja je oružje s Balkana prebacivala prema Švedskoj; u jednom vozilu pronađeno je pet automatskih pušaka i 59 ručnih bombi. Kako djeluje Foxtrot mreža?Foxtrot je izrastao kao kriminalna mreža čiji su glavni poslovi bili trgovina drogom, oružjem i naručivanje nasilja. Američko Ministarstvo financija Foxtrot opisuje kao transnacionalnu kriminalnu organizaciju sa sjedištem prvenstveno u Švedskoj, povezanu s trgovinom drogom i oružjem, pucnjavama, ubistvima po narudžbi i drugim oblicima nasilja. Američke vlasti navode i da je njegova mreža koristila maloljetnike za izvršavanje napada. Prema švedskom javnom servisu SVT, Rawa Majid je rođen u Iranu u kurdskoj porodici porijeklom iz Iraka, a odrastao je u švedskoj Uppsali, gdje je kasnije izgradio kriminalnu mrežu Foxtrot. Nakon što je protiv njega u Švedskoj otvoreno više postupaka i izdata međunarodna potjernica, preselio se u Tursku, odakle ga Švedska nije mogla izručiti jer je imao tursko državljanstvo. U septembru 2023. napustio je Tursku i otišao u Iran, nakon što su turske vlasti pokrenule postupak za oduzimanje njegovog pasoša. Prema navodima izraelskog Mossada, koje je objavio švedski javni servis SVT, u Iranu je potom bio suočen s izborom između zatvora i suradnje s iranskim vlastima. Rawa Majid nije nužno morao biti fizički prisutan negdje da bi upravljao mrežom. Švedska televizija opisuje kako je Majid godinama upravljao svojim ljudima na daljinu, dok su kriminalne aktivnosti i sukobi između različitih grupa stvarali široku mrežu izvršilaca, koji su po potrebi obavljali zadatke i za druge kriminalne grupe. Slučaj profesora Arvina KhoshnoodaKako to funkcionira u praksi pokazuje i slučaj Arvina Khoshnooda, švedskog istraživača i kritičara iranskog režima, koji je u septembru 2025. bio meta pokušaja ubistva, iza kojeg stoji druga kriminalna grupa iz Švedske. Već godinu dana Khoshnood, Iranac koji živi u Švedskoj, je s obitelji u sigurnoj kući. Za RSE je ispričao da je jedan muškarac došao pred njegovu kuću, ali nije uspio ući. Nekoliko sedmica kasnije policija je uhapsila istog čovjeka u drugom gradu, nakon što je pucao na jednu osobu. "Kada su ga uhapsili, u njegovom telefonu pronašli su informacije o meni – moju fotografiju, ime, adresu, podatke o našem automobilu i slično. Pronašli su i mnogo poruka, pa su mogli uhapsiti još pet osoba." U telefonu su pronađene i poruke koje su policiju dovele do još pet osoba. "Svih šest ljudi imalo je neku različitu ulogu. Bili su u kontaktu s nekim preko Signala ko se predstavljao kao Tartarus. On im je rekao da me trebaju ubiti i za to će dobiti 300.000 kruna (oko 30.000 eura)." Uloga ljudi na terenu bila je podijeljena, ispričao je Khoshnood. Jedna djevojka imala je nož koji je kasnije predat drugom članu grupe, dok je muškarac koji je došao pred Khoshnoodovu kuću, prema porukama, trebao nožem izvršiti napad i pokušati ga izvesti što tiše. Svih šest osoba kasnije je osuđeno, a četvero za pripremu ubistva. Svi su bili maloljetni u vrijeme događaja. Švedska policija je kasnije, prema informacijama koje je objavio javni servis SVT, povezala identitet Tartarusa s Danteom Peykarom, koji se prema tim informacijama nalazi u Iranu. Khoshnood kaže da je Peykar ranije bio dio švedskog kriminalnog miljea, a da se nakon odlaska u Iran vjeruje da je počeo raditi za iranski režim. SVT ga je također povezao s iranskim operacijama u Švedskoj. Khoshnood, međutim, za RSE kaže, da njegovo ubistvo nije naručio Foxtrot. Međutim, tokom suđenja je dokazano da je ista osoba koja došla pred njegovu kuću prethodno u švedskom gradu Uddevalla pucala na jednog muškarca. Taj napad naručio je Foxtrot. "Ti ljudi su u mom slučaju radili za Dantea Peykara, ali su paralelno radili i za Foxtrot. Imali su i neke privatne probleme zbog kojih su pokušavali ubiti nekoga. Bili su, dakle, ljudi koji su radili za različite organizacije i mreže među kriminalcima i izvršavali naloge za novac." Od kriminalnog naloga do političkog nasiljaŠvedska sigurnosna služba Säpo još je 2024. javno potvrdila da Iran koristi švedske kriminalne mreže kao svoje posrednike za nasilne aktivnosti u Švedskoj i drugim državama. Säpo tada nije imenovao konkretne kriminalne mreže, ali je potvrdio da postoje veze između iranskih aktivnosti i švedskog kriminalnog miljea. SVT je u istraživanju iz juna 2025. objavio da je Foxtrot bio povezan sa sedam napada na izraelske ciljeve i da su izvori iz samog kriminalnog miljea govorili o pritiscima Irana na kriminalce da izvode napade. Prema tim izvorima, nakon što je Majid otišao u Iran, on je od tamošnjeg režima dobivao zahtjeve i prosljeđivao ih ljudima unutar svoje mreže, koji su zatim tražili izvršioce. Američko Ministarstvo financija taj model opisuje kao način na koji Iran koristi transnacionalne kriminalne organizacije kao posrednike kako bi zadržao mogućnost poricanja direktne umiješanosti. Mladi izvršioci i slučaj iz NizozemskeU slučaju Khoshnooda, prema njegovom svjedočenju, osobe koje su trebale izvršiti napad bile su maloljetne. Jedan od njih imao je 16 godina kada je došao pred njegovu kuću. SVT je u novijem izvještavanju također naveo da se u operacijama povezanima s Foxtrotom koriste veoma mladi izvršioci, dok se nalog može distribuirati kroz više nivoa kriminalne mreže. To stvara sistem u kojem osoba koja izvrši napad često ne zna ko je krajnji naručilac, a ponekad ni pravi motiv napada. Da takav model nije ograničen samo na Švedsku, pokazuje i slučaj iz nizozemskog grada Schoonhovena iz marta 2026. godine. Tada je teško ranjen 36-godišnji muškarac iranskog. Riječ je o zaposleniku nizozemske policije i kritičaru iranskog režima, zbog čega se u početku se razmatrala i mogućnost da napad ima političku pozadinu. Osumnjičeni Hasan B., koji je uhapšen u Njemačkoj i kasnije izručen Nizozemskoj, priznao je da je pucao. Međutim, prema informacijama koje je RSE dalo nizozemsko tužiteljstvo, rekao je da je bio regrutiran za napad, da nije znao ko je meta niti zašto treba biti napadnuta. U istrazi se pojavljuje i posrednik, odnosno osoba koja je povezivala naručioca i izvršioca. Nizozemsko tužiteljstvo je za RSE reklo da motiv još nije utvrđen.

Krize na Bliskom istoku stvaraju sve veći izazov za Saudijsku Arabiju: kako dostaviti svoju naftu na globalna tržišta. Troškovi transporta rastu, cijena nafte je premašila 105 dolara po barelu, a globalne zalihe se brzo smanjuju.

Četiri godine pošto je smrt Mahse Amini pokrenula najveći protestni pokret u Iranu u poslednjih nekoliko decenija, uticaj pokreta "Žene, život, sloboda" oseća se u iranskom društvu. Jedan od najtrajnijih efekata pokreta bio je na način na koji iranski filmski stvaraoci prikazuju žene. Likovi koji su nekada morali da se snalaze s ograničenjima koja je nametnuo iranski sistem cenzure sve više se predstavljaju kao žene koje jednostavno odbijaju da ih prihvate. U filmu Džafara Panahija "It Was Just an Accident", jedna od centralnih ženskih likova ne nosi maramu, odlučna je i pragmatična, primoravajući one oko sebe da se suoče s neprijatnim istinama. Panahi je opisao lik kao odraz žena koje su preuzele kontrolu nad svojim sudbinama tokom protesta "Žene, život, sloboda". Šesnaestog septembra je bila četvrta godišnjica smrti Amini. Amini, koja je tada imala 22 godine, zadržala je takozvana policija za moral u Teheranu zbog navodnog kršenja zakona o obaveznom nošenju hidžaba. Posle tri dana pritvora, preminula je od, kako su vlasti navele, srčane zastoja. Očevici, uključujući i žene koje su bile pritvorene s Amini, međutim, rekli su da ju je policija teško pretukla. Njena porodica je rekla da je bila zdrava pre hapšenja i okrivila je policijsku brutalnost za njenu smrt. Nekada zastrašujuće patrole koje su nadgledale žensku odeću od glave do pete uglavnom su nestale iz svakodnevnih prozora s ulica posle masovnih protesta 2022. Obavezna pravila nošenja hidžaba su i dalje tu, ali je njihovo sprovođenje vidljivo ublaženo u većim iranskim gradovima, ranije bojnim poljima za žene koje su se borile za svoju slobodu. Međutim, promena nije ograničena samo na hidžab. U filmu Soheila Bejragija "Bidad" (Vapaj), snimljenom u Iranu bez zvanične dozvole, centralni sukob se vrti oko još jedne zabrane nametnute ženama: pevanja u javnosti. Ipak, tema filma u krajnjoj liniji ide dalje od pevanja. Glas postaje pitanje ko sme da bude viđen i ko sme da se čuje u javnosti, a od koga se očekuje da ćuti. Kada protagonistkinja filma Seti peva ne čekajući dozvolu, njen čin postaje oblik građanske neposlušnosti. Ulica, baš kao što je to bila tokom protesta 2022, postaje više od običnog javnog prostora; ona se transformiše u mesto za postavljanje zahteva i iskazivanja otpora ograničenjima. Sve više iranskih filmskih stvaralaca ide dalje, producirajući filmove van pravila koje je nametnulo Ministarstvo kulture i bez zvaničnih dozvola koje su tradicionalno potrebne za snimanje i objavljivanje filma u Iranu. Među njima su "The Cafe" Navida Mihandusta, "Dark Matter" Karima Lakzadeha, "A Thousand and One Frames" Mernuš Alije, "The Group" Sahanda Kabirija, "Cesarean Weekend" Mohameda Širvanija, "Dual" Abasa Nezamdusta i "A Little Light" Alija Asgarija. Značaj ovih filmova ne leži samo u onome što prikazuju, već i u načinu na koji su napravljeni. Decenijama su iranski filmski stvaraoci učili da rade unutar ili oko složenog sistema cenzure. Mogli su da se bave društvenom stvarnošću, ali je ona prvo morale biti preoblikovana kako bi se uklopile u ono što bi vlasti dozvolile. Zadatak filmskog stvaraoca često je bio da pronađe način da kaže istinu pošto prođe kroz filter cenzure. Filmovi posle 2022. imaju drugačiji pristup, a to je jednostavno uklanjanje filtera. Takva odluka ima svoju cenu. Protiv većine gore navedenih filmskih stvaralaca i njihovih ekipa pokrenuti su sudski postupci, a neki su dobili zatvorske i novčane kazne. Njihov prestup je zapravo bio promena odnosa kinematografije prema stvarnosti koja se odvija oko njih. Taj fenomen nije počeo s pokretom "Žene, život, "sloboda. Iranska kinematografija ima dugu istoriju suočavanja s cenzurom, dok su se filmske autorke i glumice decenijama borile protiv ograničenja kako se one i njihova tela predstavljaju. Međutim, nemiri u septembru 2022. nesumnjivo su ubrzali raskid sa statusom kvo. Umesto da pitaju koliko daleko mogu da pomeraju granice zvanično dozvoljene kinematografije, sve veći broj filmskih stvaralaca pita šta se dešava ako te granice potpuno odbace. To je proizvelo paralelnu iransku kinematografiju, u kojoj se može snimati bez zvanične dozvole i u kojoj glumice mogu da se pojavljuju bez marama, dok žene mogu da pevaju, govore i kreću se javnim prostorima bez ograničenja koje nameće država. Iranske vlasti i dalje mogu da kontrolišu koji filmovi dobijaju zvanične dozvole i koji se mogu prikazivati u bioskopima u zemlji. Ipak, ono što je teže kontrolisati jeste sam čin snimanja filmova. A u godinama posle protesta 2022. godine, to je možda najznačajnija promena od svih. Iranski filmski stvaraoci sve više odbijaju da stvarnost propuste kroz državni filter pre nego što je stave na ekran.

Nakon što se prošle godine vjerio, Ramin, iranski prodavač farmaceutskih proizvoda, planirao je da se ove godine oženi. Međutim, kako je vrtoglava inflacija poremetila svakodnevni život u Iranu, cilj ovog para sada je "samo preživjeti". Uslijed neizvjesne budućnosti izazvane dugotrajnim sukobom zemlje sa Sjedinjenim Državama i sve većim ekonomskim pritiskom, njih dvoje su odlučili da odlože planove za zajednički život i nastave da žive odvojeno, svako sa svojom porodicom, rekao je Ramin za Radio Farda Radija Slobodna Evropa. Iako zarađuje 35 miliona tomana mjesečno (oko 150 dolara), što je iznos nešto iznad nacionalne granice siromaštva za iransko domaćinstvo, prema procjenama pojedinih istraživača tržišta, nestala su, kako kaže, jednostavna zadovoljstva poput kupovine poklona vjerenici ili odlaska s njom u kafić. Poput drugih sagovornika u ovom članku, Ramin je iz sigurnosnih razloga zatražio da bude predstavljen pod pseudonimom. Nakon godina međunarodnih sankcija, Iranci su navikli na oskudicu. Kako se rat sa Sjedinjenim Državama, koji je počeo 28. februara, odugovlači, sve veći broj njih izjavljuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ekonomska situacija postaje gotovo "neizdrživa". Prema podacima portala Tejarat News, koji prati ekonomska pitanja u Iranu, "indeks bijede" te zemlje, zbir stopa inflacije i nezaposlenosti (koje objavljuje Iranski zavod za statistiku), dostigao je 96 procenata u periodu jun–jul. Sa vrijednostima koje se kreću od 83,5 procenata u glavnom gradu do 120,6 procenata u zapadnoj provinciji Ilam, to je najviši nivo koji je ovaj indeks dostigao od početka godine. U međuvremenu, nakon što je Vašington u avgustu uveo mjere koje su američki zvaničnici opisali kao neke od najstrožih sankcija protiv Teherana do sada, iranska valuta je pala na novi najniži nivo, pri čemu se kurs kretao iznad 200.000 tomana za dolar. 'Ne sustižemo sutrašnje cijene'Karen, osamnaestogodišnji Iranac koji se sprema za upis na univerzitet, opisao je ekonomsku situaciju u zemlji kao "katastrofalnu". Ono što je možda bio uzbudljiv početak njegovog studentskog života zasjenio je nedostatak perspektiva u Iranu, a njegovi planovi i težnje postali su nedostižni snovi, rekao je. "Nekada sam mislio da me ništa ne može spriječiti da postignem ono što želim. Sada ne mogu ni da razmišljam o tim stvarima. One su toliko daleke i nedostižne", objasnio je Karen. "Bez obzira koliko se trudite, ne možete da pratite sutrašnje cijene sutrašnjice". "Najgore je što su se ljudi navikli na to", dodao je. Kako je rast cijena u Iranu prešao sa mjesečnog na dnevni, pa čak i nivo koji se mjeri satima, neki Iranci su bili primorani da smanje kupovinu osnovnih namirnica i značajno izmijene svoju ishranu. Solmaz, službenica jedne državne ustanove iz Teherana, rekla je da je potrošnja mesa u njenoj porodici, uključujući i piletinu, prepolovljena, dodajući da ribe više nema na njihovom jelovniku, jer je dostupna samo imućnijim domaćinstvima. Nedavno su velike iranske onlajn prodavnice, Snapp i Digikala, proširile svoje opcije plaćanja na rate tako da obuhvataju i prehrambene proizvode, omogućavajući kupcima da troškove za osnovne namirnice, poput mesa i jestivog ulja, rasporede na duži vremenski period. Pored smanjenja izdataka za hranu, Solmaz je navela da je potpuno prestala da se viđa sa prijateljima u kafićima i da odlazi u teretanu. Svaki odlazak iz centra Teherana u zapadni dio grada košta je oko 300.000 tomana, dodala je ona. 'Svi smo postali isti'Iako je Iran ove godine potresen brutalnim gušenjem januarskih antivladinih protesta širom zemlje, izazvanih pogoršanjem ekonomske situacije, kao i kasnijim sukobom sa Sjedinjenim Državama, čini se da nezadovoljstvo zbog rasta cijena sada prevazilazi unutrašnje političke podjele. Osamnaestogodišnja Faranuš, koja potiče iz religiozne porodice koja podržava islamsku vlast, rekla je da ekonomske prilike u zemlji pogađaju "sve građane" i da se oni zbog njih suočavaju sa velikim teškoćama. Dodala je da, iako pristalice režima "ne krive" vladu, ipak im je "preko glave visokih cijena". One "smatraju da je [ograničen] broj ljudi unutar vladajuće strukture odgovoran za krađe, pronevjere i neefikasnost vlasti, te da pokušavaju da izazovu nezadovoljstvo", objasnila je Faranuš, dok "protivnici vlasti tvrde da su čitav sistem i struktura manjkavi i korumpirani od vrha do dna". Bez obzira na to da li podržavaju režim ili ne, ona kaže da polovina ljudi koji dolaze u kafiće ne naručuje hranu, jer nemaju novca: "Nekada je bilo teško i neprijatno to reći. Ali sada smo svi postali isti".

Američki specijalni izaslanik Džon Koul (John Coule) nadgledao je oslobađanje stotina zatvorenika iz Belorusije tokom proteklih 22 meseca, uključujući 25 ove nedelje. Međutim, grupe za ljudska prava kažu da su u Belorusiji stotine ljudi i dalje u zatvorima i dovode u pitanje pristup Vašingtona u razmeni, kako navode, pogrešno zatvorenih civila radi ublažavanja razornih zapadnih sankcija uvedenih zbog smrtonosnog obračuna s neistomišljenicima koji je sproveo autoritarni lider Aleksandar Lukašenko pošto je proglasio pobedu na izborima 2020. za koje su opozicija i mnoge zapadne zemlje ocenili da su bili "namešteni". Koul je 17. septembra razgovarao s Artjomom Radiginom iz ruskog programa RSE o otopljenju odnosa između Vašingtona i Minska od povratka američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) u Belu kuću u januaru 2025. i smeru diplomatskih odnosa. Radio Slobodna Evropa: U martu je pušteno 250 ljudi, političkih zatvorenika, ali prošle nedelje ih je bilo samo 25. Odlična je vest da je 25 ljudi pušteno iz zatvora, ali je ipak veoma zanimljivo šta se dogodilo. Zašto se broj smanjio? Džon Koul: Pa, sve u svemu, oslobođeno je između 800 i 900 zatvorenika, a nekada bismo dobili 150, nekada 14. Tako da, šta god uspem da postignem u datom trenutku, to postignem. Verujem da ćemo u mojim poslednjim pregovorima, koji su još uvek u toku, u bliskoj budućnosti moći da izvučemo još 100, više od 100 ljudi, i to ćemo uraditi...verovatno za mesec dana ili tako nešto. RSE: Koja pitanja treba rešiti pre nego što se ovo pretvori u stvarnost? Koul: Pa, samo stvari poput toga da smo ukinuli neke sankcije u prošlosti da bismo izvukli ljude, i moramo da osiguramo da banke i kompanije u Sjedinjenim Državama razumeju šta znači ukidanje sankcija, da je u osnovi u redu poslovati u ovoj oblasti. Dakle, moramo da se vratimo i raščistimo to. Nismo bili svesni da kompanije, banke i druge stvari u Sjedinjenim Državama nisu razumele šta to znači. Dakle, moramo to da uradimo i onda ćemo se vratiti. RSE: (Liderka beloruske opozicije u egzilu) Svjatlana Tihanovskaja tvrdi da Aleksandar Lukašenko prodaje zatvorenike kako bi ukinuo sankcije. Dakle, da li ovi dogovori, ukidanje sankcija, podstiču Lukašenka da dobije više političkih zatvorenika kako bi imao s čime da trguje? Koul: Nisam siguran... Svako s kima sam razgovarao ima različit broj ljudi koji su sada uhapšeni. Tako da ne znam koji je pravi broj. Ali ako Lukašenko trguje zatvorenicima za ublažavanje sankcija, to je u redu za mene jer sam ja taj koji gleda u oči oslobođenih zatvorenika i vidi šta sloboda znači za njih. Za mene je to mnogo važnije od nekih političkih pitanja koja neko spolja može da ima. Moje pitanje i pitanje Sjedinjenih Država je humanitarno, da se pomogne ljudima. Ako mogu da izvučem 25, to je odlično. Ako mogu da izvučem 200, to je odlično. Dakle, tako mi gledamo na to. I znate, Svjatlana može imati svoje mišljenje, ja mogu imati svoje. RSE: Kako Aleksandar Lukašenko gleda na to – on poriče da su ti oslobođeni ljudi politički zatvorenici. Kako ste mu odgovorili? Koul: Ja ih zovem zatvorenicima ako on želi da to uradim, zvaću ih zečevima ako to želi, da bih ih izvukao, nije me briga. Dakle, ako on veruje da nisu politički zatvorenici, neka veruje u to. Ja samo poznajem ljude. Tako da meni semantika toga zaista nije važna. Možda je važna drugim ljudima, ali meni nije. RSE: Da li postoje neki drugi ciljevi vaših poseta Belorusiji osim oslobađanja političkih zatvorenika? Koul: O da. Bilo je o zatvorenicima, ali ima i to da se beloruska vlada ponaša bolje nego što mislim da se ponašala prema nekim svojim susedima, kako bismo mogli da ih vratimo u porodicu naroda. I oni se slažu s tim. Išli smo korak po korak u poslednjih godinu i po dana, i mislim da napredujemo, ali naravno Lukašenko ima zemlju kojom treba da upravlja, ima saveznika (ruskog predsednika Vladimira) Putina, tako da je komplikovano. Ali mislim da bi svet bio bolje mesto ako bi Belorusija imalo dobru komunikaciju s ostatkom sveta. I mislim da pokušavaju. RSE: Šta vas uverava da se Belorusija može uspešno reintegrisati u porodicu naroda? Koul: Pokušavaju i idu u tom smeru. Nisam siguran, ali ostvarujemo napredak, oni ostvaruju napredak. Dakle, mislim da idemo u pravom smeru. Ne mislim da se to dešava preko noći. To je pravi proces. A njen najveći saveznik je Rusija i Belorusija je jedan od retkih saveznika koje Rusija ima. Dakle, oni to moraju da reše, ne ja. […] Mislim da bi Sjedinjene Države jednog dana želele da imaju više ekonomskih veza s Belorusijom. Mislim da bi Zapad voleo da to bude normalna situacija. Nije sada. To je nešto što mora da se razvije. RSE: Dakle, da li je moguće institucionalizovati buduće odnose Sjedinjenih Država i Belorusije, ili će to biti zasnovano na prostoj ravnoteži snaga? Koul: Ne, mislim da možemo da institucionalizujemo. Mislim da moramo ponovo da otvorimo našu ambasadu. (Napomena urednika: SAD su obustavile rad ambasade u Minsku u februaru 2022, ubrzo pošto je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pri čemu su neki napadi pokrenuti s teritorije Belorusije.) Postoji mnogo koraka koje treba preduzeti. Ali ono što sam naučio je ste da je to postepena stvar. To je veoma kompleksan svet. Ovo je postepena stvar. Ali za mene, to ide u pravom smeru, što je mnogo bolje nego u pogrešnom smeru. RSE: Ranije ste spomenuli da želite da rešite pitanje Belorusije pre nego što se okrenete Rusiji. Pa kako planirate da pristupite Kremlju? Koul: Pa, mogu da uradim obe stvari. Mogu da održim ono što radim s Belorusijom. I pričao sam s ljudima i Stiv Vitkof (specijalni izaslanik SAD Steve Witkoff) bi morao biti uključen, i Džared (specijalni izaslanik SAD za mir Jared Kushner), da se izvede neka vrsta razmene civilnih zatvorenika. Dakle, razgovarao sam s njima i ostvarujemo napredak. RSE: Da li ste postigli neki napredak u vezi s američkim državljanima koji se trenutno nalaze u Rusiji? Koul: Da, američki državljani, ali bih takođe želeo da vratim neke od Rusa i Ukrajinaca u njihove zemlje. RSE: Aleksandar Lukašenko je u svojim intervjuima pomenuo da sebe nudi Donaldu Trampu i drugim liderima kao posrednika s Kremljem. Da li Donald Tramp vidi Lukašenka kao potencijalnog posrednika? Koul: Mislim potencijalno, da, jer postoji odnos između Putina i Lukašenka dug više od 30 godina. Oni su prijatelji. Jedan je veliki brat, drugi je manji brat, ali su prijatelji i razgovaraju. Razgovaraju sve vreme. I Lukašenko dosta posećuje Moskvu. Tako da bi to bilo korisno. Mogao bi biti od pomoći kao posrednik u ratovima, u vezi s ratom. RSE: Ali trenutno, kada gledamo vesti o razmeni zatvorenika, uvek ima nešto u vezi s sankcijama koje se ukidaju. Ko bira kakve sankcije će biti na pregovaračkom stolu pre nego što zatvorenici budu pušteni? Koul: Pa, u Belorusiji, ja to radim i onda razgovaram s državnim sekretarom ili samim predsednikom, i prolazimo kroz proces. Pa, Džon Koul misli da bi trebalo da ukinemo sankcije za ovo, ovo i ovo. I to je ili odobreno ili, pa, ne možeš to da uradiš, ali možeš da uradiš ovo. RSE: Kako merite uspeh? Koul: Izvlačenjem ljudi iz zatvora. Izvlačenjem, ponovnim spajanjem s njihovim porodicama. Dolazimo po njih i ponekad su porodice obaveštene, ili ambasadori iz zemalja dolaze da ih pozdrave, dajemo im telefone da pozovu svoje porodice; porodica nema pojma da su slobodni, to je radostan događaj. Dakle, tako ja to merim. RSE: Želeo bih da se vratim na razmenu civilnih zatvorenika između Rusije i Ukrajine. Kakav je trenutni status i kakve su perspektive tog procesa? Koul: Mislim da počinje, mislim da je ideja tu na stolu, takoreći, i kada se vratim u Vašington, dalje ću insistirati na tome jer mislim da je to važna stvar.

Kao vjernica, Gulbarg nosi hidžab, islamsku maramu, i moli se pet puta dnevno. Međutim, u Tadžikistanu, zemlji sa većinskim muslimanskim stanovništvom u kojoj decenijama vlada izrazito sekularna vlast, ona se doživljava kao "neka vrsta prijetnje", kaže Gulbarg (ime je izmijenjeno iz bezbjednosnih razloga). "Prvog dana na fakultetu, profesorka me je ljubazno podsjetila da je nošenje hidžaba zabranjeno u obrazovnim ustanovama", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Gulbarg, studentkinja Državnog univerziteta u Kudžandu, na sjeveru Tadžikistana. "Rekla je: 'Lično nemam ništa protiv tvog hidžaba, ali zakon je zakon'". Hidžab je već dugo tema o kojoj se žustro raspravlja u zemljama Centralne Azije sa muslimanskom većinom, gdje vlade nastoje da ograniče nezavisne islamske aktivnosti i regulišu vjersko izražavanje. To se odnosi i na hidžab. Pravila o nošenju islamskih marama razlikuju se širom regiona, ali su one zabranjene u državnim školama i institucijama u Tadžikistanu, Kazahstanu i Uzbekistanu. Ta debata se ponovo rasplamsala ovog mjeseca, kada su se milioni učenika i studenata vratili u škole i na fakultete početkom nove akademske godine. Pitanje nacionalne sigurnostiU Kazahstanu je ministarka prosvjete Žuldiz Sulejmenova upozorila da bi privatnim školama koje dozvoljavaju učenicama da nose hidžab "mogle biti oduzete dozvole za rad". To upozorenje je stvorilo dilemu za pojedine škole u Kazahstanu. Nastavnica zaposlena u državnoj školi u Šimkentu, gradu na jugu Kazahstana, izjavila je da je nekoliko učenica iz njenog razreda odbilo da skine marame. "Direktor i pomoćnik direktora ne znaju na osnovu čega mogu da udalje te učenice iz škole", rekla je nastavnica za Kazahstanski servis RSE, željeći da ostane anonimna jer nije bila ovlašćena da daje izjave medijima. "Škola je čak sprovela i vanredni test iz pisanja, očigledno se nadajući da bi loše ocjene mogle poslužiti kao razlog za njihovo izbacivanje". Međutim, sve četiri devojke su položile test, rekla je nastavnica. Ministarstvo prosvjete Kazahstana je 2016. godine donijelo uredbu o školskim uniformama kojom se zabranjuje nošenje vjerskih simbola u školi, uključujući i hidžab. Od tada, ovo pitanje suprotstavlja pristalice sekularnog obrazovanja onima koji smatraju da bi muslimanskim djevojčicama trebalo dozvoliti nošenje marame. Zvaničnici Kazahstana predstavljaju pitanje hidžaba kao stvar nacionalne bezbjednosti i zaštite sekularnog političkog sistema zemlje. Centralna Azija se posljednjih godina suočava sa islamskim ekstremizmom. Ipak, kritičari navode da su vlasti oštro ograničile svako ispoljavanje islama, a da pritom nisu riješile uzroke radikalizacije. 'Ukorijenjeni strah od islama'Stručnjaci navode da debata o hidžabu odražava širu borbu oko toga koliko prostora su sekularne vlade spremne da pruže vjerskom izražavanju. Davide Kancarini, istraživač iz Milana koji se bavi pitanjima Centralne Azije, izjavio je da je hidžab "najuočljiviji element" te debate. On je naveo da vlade promovišu zvaničan, umjeren oblik islama, dok istovremeno sa oprezom gledaju na tu religiju kao na nezavisnu društvenu i kulturnu snagu. "Duboko ukorijenjen strah od islama naveo je vlade da suzbijaju svaki oblik vjerske prakse koji izmiče državnoj kontroli", rekao je Kancarini za Radio Slobodna Evropa. Ahmet Furkan Ozjakar, stručnjak za regionalnu politiku sa Univerziteta Ataturk u Turskoj, istakao je da islam predstavlja važan dio istorije i nacionalnog identiteta Kazahstana, ali da vjerske aktivnosti ostaju pod strogom kontrolom. "Pitanje hidžaba je posebno osjetljivo jer čini vjerski identitet vidljivim u instituciji koju država izričito definiše kao sekularnu", rekao je Ozjakar. Dodao je da vlade u Centralnoj Aziji ne posmatraju nužno samu pojavu veće religioznosti kao prijetnju. "Njihova pažnja je često usmjerena na vjersko izražavanje ili organizacije van struktura pod državnom kontrolom, naročito kada bi one mogle postati izvor nezavisne društvene ili političke mobilizacije", rekao je Ozjakar za RSE. Taj strah je posebno izražen u Tadžikistanu i Uzbekistanu, gdje je policija sprovodila racije usmjerene protiv žena koje nose hidžab i muškaraca sa dugim bradama. Vlade obje zemlje opravdavale su ograničenja vezana za islamsku odjeću tvrdnjama da štite sekularizam i nacionalnu bezbjednost. Tadžikistan i Turkmenistan su takođe promovisali tradicionalnu narodnu nošnju kao alternativu onome što vlasti smatraju stranim načinima odjevanja. Kirgistan je jedina zemlja u Centralnoj Aziji koja nije zvanično zabranila hidžab, iako je i tamo to pitanje izazvalo rasprave. *Kazahstanski servis RSE doprinio je ovom tekstu.

Sukob koji u Jemenu tinja već godinama rasplamsao se posljednjih nedelja, a njegove posljedice mogle bi da se prošire daleko izvan granica Bliskog istoka. Pobunjenici Huti zauzeli su gotovo cijelu jemensku obalu Crvenog mora, čime je ova militantna grupa, bliska Iranu, preuzela kontrolu nad moreuzom Bab el Mandeb – ključnom tačkom za odvijanje globalne trgovine. Huti su takođe pojačali napade na energetska postrojenja u Saudijskoj Arabiji, njihovom neprijatelju i najvećem svjetskom izvozniku nafte. Rijad je bio prinuđen da privremeno obustavi rad važnog naftovoda nakon napada dronom, za koji je okrivio proiransku miliciju iz Iraka. Eskalacija sukoba između Huta i Saudijske Arabije doprinjela je naglom rastu cijena nafte, koje su 15. septembra dostigle 110 dolara, najviši nivo u posljednjih nekoliko mjeseci, prije nego što su blago pale. Stručnjaci upozoravaju da bi dugotrajna obustava rada ključnog saudijskog naftovoda "Istok–Zapad" ili pokušaj Huta da blokiraju moreuz Bab el Mandeb, kroz koji prolazi oko šest odsto svjetske nafte koja se transportuje morem, mogli da izazovu ozbiljne potrese širom svijeta. I prije nedavnog zaoštravanja sukoba u Jemenu, tržišta energenata su bila uzdrmana, a globalna ekonomija poremećena ratom sa Iranom, koji je praktično zatvorio Hormuski moreuz, najvažniju svjetsku arteriju za transport nafte i gasa. Iako su glavna borbena dejstva u ratu započetom krajem februara obustavljena, Teheran i Vašington nastavljaju da razmjenjuju sporadične udare, uključujući i one usmjerene na pomorski saobraćaj. "I dalje je riječ o dinamici dva sukoba: sukoba između Saudijske Arabije i Huta i sukoba između SAD i Irana, pri čemu oba vrše pritisak na međunarodna tržišta nafte i globalno snabdijevanje ovim energentom", izjavio je Gregory Brew, stručnjak za naftu i viši analitičar u kompaniji Eurasia Group sa sjedištem u Njujorku. Američka investiciona banka Goldman Sachs upozorila je da bi globalne cijene nafte mogle da dostignu 120 dolara po barelu ukoliko se sukobi u Iranu i Jemenu nastave. Izbjegavanje 'živog pijeska' u JemenuVelik broj ljudi poginuo je u Jemenu otkako su Huti prošle sedmice pokrenuli munjevitu ofanzivu protiv međunarodno priznate vlade te zemlje, zauzevši ključni lučki grad Mokhu i ostrva u Crvenom moru. Saudijska Arabija, koja pdržava jemensku vladu, izvela je vazdušne napade na ciljeve Huta, dok su pobunjenici uzvratili bespilotnim letjelicama i projektilima. Rijad je zatražio vojnu podršku Sjedinjenih Država, ali čini se da je predsjednik Donald Trump odbio te zahtjeve. Huti su prošle godine, nakon višemjesečne kampanje američkog bombardovanja, dogovorili prekid vatre s Vašingtonom. Prema izvještajima, Huti su dali garancije Vašingtonu da neće blokirati moreuz Bab al-Mandab niti napadati međunarodni pomorski saobraćaj u Crvenom moru, osim saudijskih plovila. Američki zvaničnici sastali su se s vođama Huta u susjednom Omanu 15. septembra. "Iz perspektive SAD, logika je veoma jasna", rekao je Thomas Juneau, stručnjak za Bliski istok i profesor na Univerzitetu u Otavi. S obzirom na to da su SAD u ratu sa Iranom u Persijskom zalivu i da je manje od dva mjeseca prije srednjoročnih izbora, "predsjednik Trump očigledno ne želi još jednu tešku situaciju u Jemenu". "Iz perspektive Huta, mislim da postoji i jasno obrazloženje", dodao je Juneau. „Kada su SAD udarile na Hute, 2025. pogodile su ih teško i povrijedile su ih i nametnule su im cijenu". Saudijci se suočavaju sa 'katastrofalnim scenarijima'Događaji u Jemenu predstavljaju veliki udarac za Saudijsku Arabiju, koja je 2015. godine pokrenula razornu vojnu intervenciju kao podršku jemenskoj vladi, godinu dana nakon što su Huti zauzeli sjeverozapadni dio zemlje, uključujući i glavni grad Sanu. Saveznici Rijada u Jemenu su pretrpjeli težak poraz, a Saudijska Arabija se suočava sa sve učestalijim napadima Huta, kao i drugih naoružanih grupa u regionu koje podržava Iran. Oštećenje saudijskog naftovoda "Istok–Zapad" takođe je ograničilo kapacitete zemlje za izvoz nafte, što je izvršilo pritisak na globalno snabdijevanje. Neizvjesno je kada će taj naftovod, koji za Rijad predstavlja glavnu alternativnu rutu za izvoz nafte u slučaju zatvaranja moreuza Hormuz, ponovo biti pušten u rad. Prema podacima kompanije Kpler, koja se bavi analizom tržišta sirovina, svijet bi ostao bez oko 120 miliona barela nafte ukoliko bi naftovod bio van funkcije mjesec dana. "Trenutno je riječ o spletu katastrofalnih scenarija za Saudijce: moreuz Hormuz je gotovo potpuno zatvoren, moreuz Bab el Mandeb je bar djelimično zatvoren, a naftovod Istok–Zapad je oštećen", izjavio je Juneau.

Prošlog meseca, u Rjazanju, malom gradu jugoistočno od Moskve, lokalna stanica državne televizije Rosija organizovala je televizijsku debatu za šest lokalnih političkih kandidata. Svi su se kandidovali za mesta u donjem domu ruskog parlamenta, Državnoj dumi, na predstojećim izborima koji počinju kasnije ove nedelje. Niko se nije pojavio. Kanal je pokušao ponovo sledećeg dana. Ni tada se niko nije pojavio. Događaj u Rjazanju daje mali uvid u raspoloženje u Rusiji, u kojoj se održavaju prvi parlamentarni izbore od početka napada na Ukrajinu 2022. godine – rata u kojem je ubijeno ili ranjeno više od 1,5 miliona ruskih vojnika i koji je zemlju stavio na put ka otvorenom autoritarizmu policijske države. Nema puno iluzija o Državnoj dumi s 450 mesta, koja je prestala da bude mesto istinskog demokratskog donošenja zakona pre mnogo godina, pošto su je predsednik Vladimir Putin i njegova administracija preoblikovali u zakonodavno telo koje samo potpisuje odluke. Pa zašto se uopšte truditi da se održavaju izbori? I šta će nam taj proces reći o Rusiji i ratu protiv Ukrajine? Evo pet stvari koje treba znati pre trodnevnog glasanja, koje počinje 18. septembra. (Suverena) demokratija u vreme rataOvo nije prvo glasanje na nacionalnom nivou koje je Rusija organizovala od invazije u februaru 2022. Putin, koji je vodeća politička ličnost zemlje od 1999. godine, pobedio je na predsedničkim izborima 2024. s velikom razlikom u odnosu na tri kandidata iz partije koje su nominalno u opoziciji, ali uglavnom rade po nalogu Kremlja. Uoči glasanja, niko nije sumnjao u ishod. Međutim, u senci brojeva s glasanja, bili su i drugi pokazatelji koji su pažljivo praćeni, naročito u Predsedničkoj administraciji, moćnoj grupi unutar Kremlja koja je zadužena da osigura da domaći politički sistem zadrži privid legitimiteta. Kao što je izlaznost, na primer. Niska izlaznost znači apatično biračko telo, a apatija je opasna za legitimitet Kremlja i političkog sistema. "Ovi izbori su važni za Kremlj jer pružaju način da se nominalno legitimizuje režim i rat koji vodi protiv Ukrajine, pokazujući da javnost i dalje podržava militarizovani politički kurs Kremlja", rekla je Natalja Kovaljova, istraživačica u Programu za Rusiju i Evroaziju pri Čatam hausu, londonskom think-tanku. "Kremlj pokušava da uspostavi tešku ravnotežu između skupljanja javne podrške ratnim naporima i izbegavanja izbora koji bi mogli da otkriju porast nezadovoljstva ili umor od rata", rekla je ona za RSE. Mobilizacija?Neizrečeno pitanje koje se nadvija nad glasanjem: Da li će posle njega uslediti još jedna mobilizacija na nacionalnom nivou za borbe u Ukrajini? Kada je Putin poslednji put naredio mobilizaciju u septembru 2022. – oko 300.000 ljudi, uglavnom rezervista – taj potez je zaprepastio zemlju. Stotine hiljada ljudi su pobegle iz zemlje. Četiri godine kasnije, ruske snage i dalje trpe zapanjujuće žrtve: visoki britanski vojni zvaničnik prošle nedelje je rekao da je najmanje 500.000 vojnika poginulo. Druge procene kažu da je najmanje još milion ranjeno, mnogi bez šanse da se vrate na bojno polje. Vojni regruteri su uspeli da održe priliv dobrovoljaca za front uglavnom kroz preterano velike plate i beneficije; u nekim slučajevima, iznos prelazi celu godišnju platu. Beneficije isplaćene udovicama i preživelima vojnika poginulih u borbi su takođe značajne. Međutim, blagajne su presušile u mnogim regionima, izazivajući finansijske probleme lokalnih vlasti. To je dovelo do smanjenja broja regruta na mesečnom nivou – dok ukrajinski napadi nastavljaju da desetkuju ruske snage. Poslednjih meseci, spekulisalo se da bi Putin mogao da pokuša da eskalira rat i naredi novu mobilizaciju negde posle glasanja za Dumu. "Za sada, ne postoji scenario koji bi zahtevao mobilizaciju", rekao je Putin ranije ovog meseca tokom investicionog foruma u Vladivostoku. "Za sada" je ključna fraza. "Ti izbori, koliko ja vidim, kombinacija su nacionalnog plebiscita o ratu i politike Kremlja", rekao je Aleksandar Koljandr, direktor u Evroazijskoj grupi i saradnik Centra za analizu evropske politike, vašingtonskog tink-tenka. "S druge strane, to je nacionalni smotra birokratije: u kojoj meri birokratija može da očuva ovo malo normalnosti, u kojoj meri birokratija – i mislim na širu birokratiju, od lokalnih guvernera do školskih nastavnika – može da osigura da sve ide lepo", rekao je tokom okruglog stola prošle nedelje. Veterani na izborimaOvo su prvi izbori na nacionalnom nivou na kojima se kandidovao značajan broj ratnih veterana. Kremlj je izgradio bazu podrške delimično zahvaljujući ogromnim ekonomskim beneficijama koje se daju muškarcima koji su se dobrovoljno prijavili za borbe. Stotine hiljada ljudi su, u međuvremenu, služile i preživele u Ukrajini – i vratile se kući, očvrsli u bitkama i navikli na pohvale, kao i na velikodušne nadoknade. Neki od njih bili su nasilni kriminalci pušteni iz zatvora kako bi se borili. Pre dve godine, pod prvim zamenikom premijera Sergejem Kirijenkom, Predsednička administracija je pokrenula program pod nazivom "Vreme heroja", koji je imao za cilj da identifikuje veterane i obuči ih za javnu službu – bilo kao birokrate ili administratore – ili kao političke kandidate. Putin je veterane nazvao ruskom "novom elitom". Rezultati programa "Vreme heroja" su mešoviti. Ipak, najmanje 200 veterana se kvalifikovalo da se pojavi na glasačkom listiću za izbore za Dumu; oko 1.400 drugih je dobilo dozvolu da se kandiduje za političke funkcije na regionalnim i lokalnim izborima. Još jedna stvar koja opterećuje Kremlj kada su u pitanju veterani je ono što se dogodilo posle sovjetske invazije na Avganistan – kada su se hiljade otpuštenih vojnika vratile kući i predstavljale velike društvene probleme dok se Sovjetski Savez raspadao. 'Imaju sve mogućnosti da nameštaju izbore'Ruski izbori su godinama bili pod lupom. U prošlosti su nezavisni posmatrači glasanja, kao i statističari, dokumentovali mnoštvo slučajeva u kojima se čini da je broj glasova manipulisan u korist određenog rezultata. Postoje i druge izborne prevare: na primer, kružno glasanje – kada se birači prevoze autobusom od jednog do drugog izbornog mesta da bi glasali više puta – ili, recimo, podmićivanje ili pritisak na radnike javnog sektora da glasaju za određenog kandidata. Ovih dana, međutim, nema nezavisnih posmatrača. Vlasti su zabranile jednu od najpoznatijih ruskih organizacija, Golos. Strani subjekti poput Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), ili grupe povezane s evropskim ili američkim političkim partijama, godinama su zabranjeni. Druge grupe – poput političke organizacije koju je osnovao pokojni borac protiv korupcije Aleksej Navaljni – takođe su zabranjene ili proterane iz zemlje. "Naravno, postoje regioni gde će dobiti šta god žele, bez ikakvog posebnog otpora", rekao je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) Stanislav Andrejčuk, bivši kopredsednik Golosa. "A onda postoje regioni gde neće moći da dobiju ono što žele; neće čak ni biti tima (kandidata) da to urade". "Jasno je da vlasti, naravno, imaju sve mogućnosti da nameštaju izbore kako bi postigle željeni rezultat", rekao je politički analitičar Ruslan Ajsin. Iako je istraživanje javnog mnjenja teško, neka istraživanja su pokazala vidljiv pad podrške ratu – kao i vidljiv pad podrške samom Putinu. Iako Putin nije direktno na glasačkom listiću u Dumi, on je vodio kampanju za vladajuću partiju Jedinstvenu Rusiju, koja će, uprkos velikoj nepopularnosti, nastaviti da dominira Dumom. Šta je s opozicijom?U ruskoj "suverenoj demokratiji" – varijaciji koncepta "kontrolisane demokratije" – opozicionim strankama je dozvoljeno da učestvuju u izbornoj politici – ali samo uz odobrenje vlasti. Rezultat je smicalica u kojoj su "sistemske" opozicione stranke, poput Komunističke partije, samo na rečima protiv vlade, ali u stvarnosti na kraju glasaju za vladine zakone. Onda je tu i Jabloko, dugogodišnji liberalni stožer. Iako ta partija nije imala predstavnika u Dumi od sredine 2000-ih, ona je i dalje služila kao ventil za ispuštanje pritiska za rusko društvo. Rusi koji su se protivili ratu, na primer, mogli su da izraze svoje neslaganje glasanjem za Jabloko. Međutim, ovog puta vlasti nisu rizikovale. Prošlog meseca, sud u Moskvi je zabranio toj partije učešće u Dumi, navodeći niz zbunjujućih pravnih žalbi. "Razumemo da sam Jabloko predstavlja relativno mali broj birača, ali njegov program okuplja ogroman broj ljudi", rekao je za Ruski servis RSE Andrej Pivovarov, politički aktivista koji je bio zatvoren zbog svog opozicionog rada. "Možda ranije nisu ni znali za Jabloko ili nisu podržavali samu organizaciju, ali je njenu platformu 'Za mir' bila velika potražnja", rekao je on "Jabloko je jedina partija koja se protivi ratu. To je jedina partija oko koje su se okupile praktično sve opozicione snage", dodao je Pivovarov. Od tada je nekoliko regiona sledilo taj primer i zabranilo toj partiji da predloži kandidate i na lokalnim izborima. Vlasti su krenule i protiv drugog nezavisnog kandidata Borisa Nadeždina, koji je pokušao da izazove Putina pre dve godine na antiratnoj platformi, i to isto pokušao na ovogodišnjim izborima za Dumu. Tokom leta, organi za sprovođenje zakona su ugušili taj pokušaj nizom krivičnih mera protiv njega. On je prošlog meseca pobegao iz Rusije i sada živi u Francuskoj. Takozvane nesistemske političke organizacije uključuju grupu pokojnog Putinovog protivnika Alekseja Navaljnog. Vođstvo je preuzela njegova udovica Julija Navaljnaja, kao i druge istaknute ruske opozicione ličnosti koje takođe sada žive u egzilu van zemlje. Navaljnaja i još jedan opozicionar Maksim Kac 14. septembra su objavili spisak kandidata koje podržavaju zbog njihovog protivljenja ratu u Ukrajini.

Negde krajem maja, dok se ruska opšta invazija približavala 4 1/2 godine, a letnja sezona borbi prešla u viši stepen, ukrajinski komandanti su tiho naredili nekim od najokrepljenijih jedinica zemlje da zauzmu položaje oko 50 kilometara severno od grada Slavjanska u Donjeckoj oblasti. Negde oko kasnog maja, dok se ruska opšta invazija približavala pragu od četiri i po godine, a letnja borbena sezona ušla u višu brzinu, ukrajinski komandanti su tiho naredili nekim od najprekaljenijih jedinica u zemlji da zauzmu položaje oko 50 kilometara severno od grada Slavjanska u Donjeckoj oblasti. Jedinice, uglavnom iz Trećeg armijskog korpusa Ukrajine, bile su suočene s ispupčenjem na liniji fronta dugoj 1.100 kilometara gde se ruska 20. kombinovana armija mukotrpno probijala ka zapadu, nepredujući s mostobrana na zapadnoj obali reke Žerebec kroz sela, poljoprivredna zemljišta i valovita polja. Cilj Rusije: presecanje linije snabdevanja ukrajinskih snaga u Slovjansku, jednom od dva glavna grada pod kontrolom Ukrajine u Donjeckoj oblasti. Tokom letnjih meseci, ukrajinske snage su se borile ka severu iz grada Limana, dok su istovremeno napredovale ka jugu prema selima Ridkodub, Katerinovka i Nove. Taj napor, prema istraživačima otvorenih izvora, stručnjacima koji su boravili na bojištu, kao i ukrajinskim i ruskim ratnim blogerima, približava se izuzetnom uspehu za ukrajinske snage: veliki deo ruskih snaga u tom području je potisnut nazad do reke Žerebec, s malim grupama vojnika koje su okružene i koje će verovatno biti zarobljene ili ubijene u narednim danima. Prema većini izveštaja, to izrasta u jednu od najvećih promena na bojnom polju u poslednjih nekoliko meseci, a moguće i za godinu dana. Zasad taj uspeh smanjuje pritisak na ukrajinsku odbranu koja pokušava da drži liniju gradova, mesta i puteva koja se proteže od severa ka jugu i obuhvata Slovjansk i grad Kramatorsk, pojas poznat kao "aglomeracija". Štaviše, skoro četvoromesečna ofanziva se takođe odvijala u neobičnom informacionom vakuumu, praktično bez informacija koje bi procurile među ukrajinske ili ruske ratne blogere na Telegramu sve do poslednjih dana. "Ukrajinci su povratili deo teritorije. Rusija je izgubila još teritorije", rekao je za RSE Konrad Muzika (Muzyika), vojni stručnjak iz Poljske koji je proveo značajno vreme na ukrajinskim linijama fronta. "To je značajno, ne zbog onoga što se dešava oko Limana, već zato što mislim da je to osujetilo veliki ruski plan da se opkoli aglomeracija Slovjansk-Kramatorsk sa severa i juga". "Rusi nastavljaju pokušaje za to opkoljavanje (cele Donjecke oblasti)", rekla je Dara Masikot (Massicot), ekspertkinja za rusku vojsku iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, vašingtonskog tink-tenka. "Zasad izgleda da je pokušaj sa severa zaustavljen". S druge strane, hor ruskih ratnih kanala na Telegramu takođe je ukazao na značajne ukrajinske dobitke. "Debakl na limanskom frontu", naveo je istaknuti Telegram bloger po imenu Anatolij Šarij, inače bivši ukrajinski političar koji je u Ukrajini u odsustvu osuđen za veleizdaju s kaznom zatvora od 15 godina. "Situacija kod Limana je alarmantna", naveo je Ribar, Telegram bloger koji je ranije bio povezan s ruskim Ministarstvom odbrane. "Pretrpeli smo neprijatan taktički poraz", naveo je kanal Dnevnik Desantnika. "Ipak, opkoljavanje se nije dogodilo; većina našeg ljudstva je povučena i sada sve zavisi od toga da li (ukrajinske) snage ovaj uspeh mogu da iskoriste istočno od reke Žerebec.“ Makar jedan proruski bloger, Jurij Kotenok, žalio se posebno na nedostatak informacija koje bi procurile iz ukrajinskih izvora. "Ukrajina sprovodi ofanzivu blizu Limana u informativnoj tišini", napisao je on. "Ćutanje s naše strane je već uobičajeno, ali s neprijateljske strane deluje pomalo neobično, što je alarmantno. Ovde imamo namerni, ciljani režim tišine". Pres služba ukrajinske vojske odbila je da komentariše, navodeći kao razlog tekuće operacije. Ipak, u saopštenju objavljenom 15. septembra, komandant Trećeg armijskog korpusa, brigadni general Andrij Bilecki, u opštim crtama je potvrdio kontraofanzivu. "Potvrđujemo izveštaje o ofanzivi ukrajinske vojske na severu Donjecke oblasti. Održavajući informativnu tišinu, jedinice su eliminisale džepove infiltracije neprijatelja", rekao je on, prema saopštenju. "Trenutno u otvorenim izvorima ima mnogo informacija koje sugerišu da je krajnji cilj naših ofanzivnih operacija da dođemo do obala reke Žerebec... Biće dobrih vesti". Rusko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na upit za komentar. Uspeh na bojnom polju verovatno neće dovesti do bilo kakve šire strateške promene za Ukrajinu, rekli su vojni stručnjaci. Generalno, Kijev je i dalje u nepovoljnom položaju, brojčano nadjačan i na mnogim mestima slabije naoružan od Rusije. Uprkos astronomskim žrtvama i gubitku teritorije na nekim mestima, Rusija nastavlja da mukotrpno napreduje duž delova linije fronta. Vojni komandanti su dali prioritet pokušaju zauzimanja Slavjanska i Kramatorska, što bi im dalo kontrolu nad celom Donjeckom oblašću – i celim Donbasom. To je glavni prioritet Putina i Kremlja. Rusija se zaklela da će silom zauzeti ceo Donbas ako Ukrajina odbije da se odrekne teritorije koju još drži, što je Kijev čvrsto odbacio. Pitanje teritorijalne kontrole u Donbasu je ključna tačka spoticanja u mirovnim naporima koje vode SAD. Ipak, 2026. je bila relativno stabilna godina za ukrajinske trupe na prvoj liniji fronta; na nekim mestima, Kijev je povratio više teritorije nego što je Rusija dobila. Uspeh limanske kontraofanzive takođe ističe borbenu sposobnost nekih od najboljih ukrajinskih jedinica – uključujući Treći armijski korpus – i neke od stalnih problema Rusije na bojnom polju, posebno pošto na front šalje nove dobrovoljce posle minimalne obuke. "Mislim da to pokazuje da se Rusi u datom trenutku mogu koncentrisati (samo) na jedan glavni sektor, koji se trenutno nalazi u južnom Donjecku. To povremeno otvara nekoliko slabijih tačaka na drugim mestima koja se mogu iskoristiti", rekla je Masikot. "Imam utisak da 20. kombinovana armija nije bila najjača i da je zato možda bila dobra tačka (da Ukrajina) napreduje", rekla je ona. "Ukrajina je sada praktično otklonila pretnju opkoljavanja (Limana) i preti ruskoj isturenoj tački severno od grada", navela je Black Bird Group, istraživačka organizacija sa sedištem u Finskoj. "Ruska letnja kampanja 2026. može se smatrati neuspehom", rekao je Emil Kastehelmi, suosnivač te grupe.

Ukrajinski skeletonista, olimpijac Vladislav Heraskevič poziva članove američkog Kongresa i Stejt department da ruskim sportistima koji žele da se takmiče pod ruskom zastavom na Letnjim olimpijskim igrama 2028. u Los Anđelesu ne izdaju vize, tvrdeći da je Moskva pretvorila sport u instrument ratne propagande. Heraskevič, koji je u poseti Vašingtonu kako bi se sastao s članovima Kongresa i drugim donosiocima odluka u SAD, rekao je da Sjedinjene Države treba da odigraju imaju ulogu u sprečavanju da Olimpijske igre u Los Anđelesu postanu platforma za poruke Kremlja. Njegov apel dolazi je usledio nakon što je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) preduzeo korake da vrati status Ruskom olimpijskom komitetu i ukinuo preporuke koje su ograničavale učešće Rusije na međunarodnim takmičenjima. "Živimo u stvarnom svetu", rekao je Heraskevič za RSE u intervjuu 14. septembra. "Takmičenja se održavaju u stvarnim zemljama, na stvarnim mestima". On je rekao da, dok međunarodna sportska tela mogu dati preporuke, vlade kontrolišu pristup svojoj teritoriji – čime SAD imaju potencijalno sredstvo da spreče ruske sportiste da učestvuju. Heraskevič poziva Vašington da zadrži ograničenja koja omogućavaju ruskim sportistima da se takmiče samo kao neutralni, bez ruskih zastava, simbola ili zvaničnih delegacija. "Naš glavni cilj je da pokažemo ove konkretne slučajeve, ova konkretna imena i da predstavimo da sport nije izvan politike", rekao je on. Ruski sport 'korišćen u propagandi'Heraskevič je rekao da kreatori politike moraju da odustanu, kako je rekao, od pogrešne pretpostavke da se sport može odvojiti od politike. Mnogi ljudi "veruju da je sport izvan politike", rekao je on. "Ali ruski sport se koristi u propagandi". On je ukazao na učešće ruskih sportista u političkim događajima, njihovoj podršci vladajućem političkom establišmentu predsednika Vladimira Putina, kao i na aktivnosti povezane s ruskim ratnim naporima protiv Ukrajine. Heraskevič je takođe naveo učešće ruskih sportista u događajima povezanim s ukrajinskom decom koja su prisilno odvedena u Rusiju i njihovo učešće u vojnim aktivnostima. On je rekao da je sport korišćen u političke svrhe i pre početka opšte invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, ukazujući na masovni doping skandal koji je zahvatio ruski sport i Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. "Svi se sećamo kako su ruske bezbednosne službe bile umešane u ovaj skandal", rekao je on. Heraskevič je rekao da je Rusija od tada proširila upotrebu sporta kako bi promovisala militarizaciju i normalizovala okupaciju ukrajinske teritorije. On je naveo ruski takozvani pokret mlade armije, za koji je rekao da ima za cilj pripremu nove generacije za vojnu službu, kao i sportska takmičenja u kojima ruski organizatori predstavljaju okupirane ukrajinske teritorije kao deo Rusije. "To su samo neki primeri kako Rusija koristi sport, koristi ovu platformu za širenje svoje propagande, osnaživanje i jačanje moći njene ratne mašinerije", rekao je on. Katerina Lisunova, medijska savetnica u američkoj neprofitnoj organizaciji Razom za Ukrajinu, koja podržava kampanju Heraskevičeva u Vašingtonu, rekla je da je cilj napora i upozoravanje Amerikanaca na to kako Moskva koristi naizgled apolitične institucije. "Važno je informisati američke predstavnike i američki narod, kao i da oni ne postanu oruđe u ruskim rukama u ratnoj propagandi", rekla je Lisunova za RSE. Ona je rekla da je Rusija koristila "mnoge dobre stvari poput umetnosti i sporta" da promoviše i normalizuje rat i da se publika oseća "kao da se ništa ne dešava". Zabrana izdavanja vizaHeraskevič je rekao da bi vizna ograničenja mogla da pruže praktičan način da SAD sprovedu svoju politiku bez obzira na odluke međunarodnih sportskih organizacija. On je ukazao na nedavne slučajeve u Evropi i Kanadi u kojima su ruskim sportistima odbijene vize nakon što su vlastima predstavljeni dokazi o njihovoj podršci ratu u Ukrajini ili korišćenju simbola Kremlja. Takođe je naveo Evropsko prvenstvo u tekvondou 2026. godine u Nemačkoj, gde je ruskom sportisti Vladislavu Larinu odbijena viza nakon što su podneti dokazi koji pokazuju da je javno prikupljao novac za rusku vojsku. Heraskevič je naveo i svetsko prvenstvo u karlingu za juniore 2026. kada su ruskim sportistima odbijene vize nakon što su predstavljeni dokazi koji pokazuju da poziraju sa simbolima povezanim s ruskom invazijom. Letonija je slično odbila vize ruskim sportistima koji su želeli da učestvuju na međunarodnim takmičenjima, rekao je Heraskevič. "Imamo slučajeve, uspešne slučajeve", rekao je on. "Verujem da je to sjajno iskustvo i trebalo bi da ga podelimo sa SAD". On je priznao da same zabrane izdavanja viza ne bi promenile politiku Rusije, ali je rekao da bi mogle da spreče da međunarodni sportski događaji budu iskorišćeni kao platforma za propagandu. "Verujem da je to jedna od mogućnosti šta možemo da učinimo i to je nešto što poslanici mogu da urade", rekao je on. Lični olimpijski protest HeraskevičaKampanja ovog ukrajinskog sportiste takođe proizilazi iz njegovog ličnog iskustva sa Zimskih olimpijskih igara, gde je kažnjen pošto je na kacigi istakao poruku u znak sećanja na ukrajinske sportiste poginule tokom rata Rusije protiv Ukrajine. Heraskevič je rekao da i dalje ne razume zašto je diskvalifikovan, ističući da je ta poruka predstavljala jednostavno čin odavanja pošte. On je rekao da je taj događaj pojačao njegovu zabrinutost da međunarodne sportske institucije sve više otvaraju put za učešće Rusije, istovremeno izbegavajući odgovornost za posledice. "Verujem da je to povezano i da nije slučajnost", rekao je on. Za Heraskeviča, suština ovog spora je u tome šta bi olimpijski pokret trebalo da predstavlja. "Olimpijske igre i olimpijski pokret – sve je tu o miru, mirovnoj misiji i građenju mostova", rekao je on. "Ali kada se teroristima dozvoli da se takmiče i kada im se ustupi ta platforma, onda to nema nikakve veze s mirom i mirovnom misijom". On je rekao je da cilj njegove posete Vašingtonu nije da spreči da Olimpijske igre budu mesto međunarodnog takmičenja, već da se osigura da Rusija ne može da iskoristi taj događaj za legitimizaciju svog rata. "Trebalo bi da zaštitimo ovu platformu i pokušamo da je učinimo boljim mestom, a ne mestom gde će Rusija širiti svoju propagandu", rekao je Heraskevič.

Sjedinjene Američke Države i Kina pokrenule su inicijative koje se utrkuju da oblikuju budućnost veštačke inteligencije i Kazahstan će možda morati da izabere stranu. Kao jedina zemlja koja se pridružila i inicijativi Pax Silica koju predvode SAD i kineskoj Svetskoj organizaciji za saradnju u oblasti veštačke inteligencije (WAICO), njena dugogodišnja viševektorska spoljna politika je pod novim pritiskom dok se Vašington i Peking nadmeću za tehnološki uticaj. Neobična pozicija je privukla pažnju Vašingtona, pošto SAD nastoje da ograniče uticaj Kine na tehnologiju veštačke inteligencije i njene lance snabdevanja. Agencija Rojters (Reuters) je prošlog meseca izvestila da se američka vlada sprema da kaže desetinama zemalja da moraju da biraju između konkurentskih inicijativa za veštačku inteligenciju. Nacrt pisma Stejt departmenta, u koji je Rojters imao uvid, upozorio je da bi zemlje koje se pridružuju rivalskom okviru Kine mogle biti isključene iz koalicije koju predvode SAD. "Biti deo svega znači biti deo ničega", navodi se u nacrtu pisma, u kojem se učešće u Pax Silica opisuje kao obaveza, a ne samo članstvo. Nacrt pisma nije poslat u vreme objavljivanja izveštaja i nije bilo naznaka da je Vašington formalno zahtevao da se Kazahstan povuče iz jedne od dve inicijative. Ipak, poruka je naglasila sve veće teškoće za zemlje poput Kazahstana koje žele da održe ekonomske i tehnološke veze s obe sile. Kina je u međuvremenu odbacila ideju da zemlje treba da budu primorane da biraju strane. Njena ambasada u Vašingtonu pozvala je SAD da prestanu da podstiču zemlje da izaberu samo jednu inicijativu i da izbegnu politizaciju trgovinskih i tehnoloških pitanja. Pritisak je usledio dok se veštačka inteligencija sve više prepliće s nacionalnom bezbednošću, industrijom, energetikom i infrastrukturom. Pax Silica, koji je Vašington pokrenuo u decembru 2025. godine, fokusira se na obezbeđivanje lanaca snabdevanja za kritične minerale, poluprovodnike, energiju, centre podataka i računarsku infrastrukturu potrebnu za ekonomiju veštačke inteligencije. Trenutno ima 25 potpisnika, uključujući Evropsku uniju, Japan i Singapur. Kazahstan je potpisao deklaraciju 25. juna, postavši prva zemlja Centralne Azije koja se pridružila toj inicijativi. WAICO je osnovan u Šangaju 16. jula i 29 zemalja je potpisalo sporazum kojim je stvorena organizacija. Njene članice su Kina, Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan, Pakistan, Indonezija i Brazil. Ta organizacija navodi da ima za cilj da promoviše međunarodnu saradnju u oblasti upravljanja, standarda i razvoja veštačke inteligencije i da smanji tehnološki jaz između zemalja. Pažljivo balansiranjeZa Kazahstan, obe inicijative nude svoj skup mogućnosti. Vašington je naveo da je Pax Silica namenjen stvaranju pouzdanih lanaca snabdevanja koji obuhvataju minerale, poluprovodnike, proizvodnju, energiju i infrastrukturu veštačke inteligencije. To bi Kazahstanu moglo da obezbedi pristup investicijama, tehnologiji i partnerstvima u lancu snabdevanja koje predvode SAD, dok je ta zemlja posebno važan saveznik za inicijativu budući da ima ogromne rezerve kritičnih minerala potrebnih za napredne tehnologije i infrastrukturu koja stoji iza veštačke inteligencije. WAICO dotle nudi Kazahstanu ulogu u okviru za međunarodnu saradnju u oblasti veštačke inteligencije koju podržava Kina. Peking je promovisao modele veštačke inteligencije s javno dostupnim parametrima (open-weight AI models) kao pristupačniju alternativu za zemlje koje ne mogu da priušte ili nemaju pristup vodećim vlasničkim sistemima (zatvoreni sistemi). Kazahstan tvrdi da je njegovo učešće u oba okvira u skladu s njegovom širom spoljnom politikom. Predsednik Kasim-Žomart Tokajev je u nedavnom intervjuu za kinesku novinsku agenciju Sinhua rekao da veštačka inteligencija treba da služi čovečanstvu i da zemlje treba da imaju pravičan pristup modernoj tehnologiji. Govoreći o učešću Kazahstana u WAICO-u, Tokajev je rekao: "Naši pristupi su u skladu sa stavom Kine po ovom pitanju", opisujući taj potez kao korak ka "otvorenom i efikasnom međunarodnom sistemu" za koordinaciju napora u oblasti veštačke inteligencije. To balansiranje je godinama koristilo Kazahstanu. Zemlja bogata resursima održava bliske ekonomske veze s Kinom, dok istovremeno neguje odnose sa SAD i Evropom. Astana je tražila zapadne investicije u svoj energetski i rudarski sektor, dok je ostala duboko povezana sa susednom Rusijom i Kinom. Pouzdani partneriMeđutim, veštačka inteligencija može da suzi prostor za manevar. Za razliku od konvencionalne trgovine, veštačka inteligencija sve više uključuje stratešku infrastrukturu, napredno računarstvo, centre podataka, poluprovodnike i tehnologije s potencijalnim vojnim primenama. Vašington signalizira da želi da zemlje koje učestvuju u njegovom ekosistemu veštačke inteligencije budu pouzdani partneri, a ne samo komercijalni učesnici. "Teško je videti kako se zemlja može kredibilno pozicionirati kao pouzdan partner u jednom tehnološkom ekosistemu dok se istovremeno pridružuje inicijativi koju je osmislila Kina za unapređenje konkurentske vizije veštačke inteligencije", rekao je američki zvaničnik za Rojters. Rezerve kritičnih minerala Kazahstana doprinose njegovom značaju u novom lancu snabdevanja za oblast veštačke inteligencije, dok ga njegov geografski položaj čini važnim partnerom u Centralnoj Aziji. "Ne mislim da je Astana pogrešila ulaskom u oba bloka. Ali Astana je, izgleda, pogrešno procenila jednu stvar: očigledno nije očekivala da će Vašington povući crvenu liniju i reći Kazahstanu da mora da bira između dva bloka", rekao je za RSE analitičar Vajlder Alehandro Sančez (Wilder Alejandro Sanchez), predsednik konsultantske kompanije Second Floor Strategies iz Vašingtona. On je naznačio da bi Astana mogla da traži razgovore s Vašingtonom, dok bi jasno stavila do znanja da ne želi da bira između SAD i Kine. Kazahstan zasad nije bio primoran da napravi taj izbor. Međutim, novo nadmetanje sugeriše da bi njegova tradicionalna viševektorska politika mogla da se suoči s težim testom u tehnologiji nego u drugim oblastima. Pitanje za Astanu na kraju bi moglo da bude ne samo s kojim zemljama trguje, već na koji tehnološki ekosistem se oslanja da bi izgradila svoju infrastrukturu veštačke inteligencije. Mogućnost Kazahstana da održava veze i s Vašingtonom i s Pekingom mogla bi sama po sebi biti prednost za SAD, rekao je Ken Morijasu (Morizasu), viši saradnik Instituta Hadson. On je rakao da fleksibilnost Astane pomaže da zemlja ostane relevantna za strategiju SAD u Evroaziji. "Taj veoma fleksibilan stav Kazahstana je veoma koristan za strategiju SAD", rekao je Morijasu za Astana tajms (The Astana Times). "Zadržavanje Kazahstana kao pouzdanog saveznika i partnera u ovom poduhvatu je važnije nego prisiljavanje da bira strane u Pax Silica", rekao je on.

Stotine ruskih maloljetnika suočavaju se s optužbama za terorizam ili su dodani u službeni državni registar terorista i ekstremista od početka invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine. Šta stoji iza ovog trenda?

Mesec dana posle najave da će ruske baze u Siriji biti "prebačene" pod kontrolu Damaska, ruski vojni brodovi su se vratili u luku Tartus, što potvrđuju ekskluzivni snimci do kojih je došao RSE.

Iranac Ali Mohamed Amui 2000. je završio studije na Moskovskom avijacionom institutu (MAI), vodećem ruskom tehničkom univerzitetu fokusiranom na vazduhoplovno i raketno inženjerstvo. On je ekspert u oblasti gasnih turbinskih motora kakvi se koriste u putničkim i vojnim avionima, ali i u krstarećim raketama i dronovima. Po povratku u Iran, Amui je počeo da se penje u hijerarhiji vazduhoplovne industrije, pokazuje njegova stranica na Linkedinu. Do 2017. godine postao je viši rukovodilac u kompaniji Farsco, čiji su vlasnici Mahan Air, avio-kompanija koju su SAD sankcionisale zbog veza s iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC). Vašington je 2020. uveo sankcije samom Farscu, optužujući ga za ilegalnu nabavku helikoptera američke proizvodnje. Mohamed Hoseinpur Kanmiri se vratio u Iran 2022. posle nekoliko godina provedenih u Rusiji, gde je 2015. počeo da studira na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu. On i njegov savetnik u Rusiji, viši istraživač Roman Bogdanov, razvili su metod za merenje odnosa izotopa uranijuma i torijuma u uzorcima prirodnih minerala. Ta saradnja je deo šireg partnerstva koje datira još iz ranih 1990-ih, kada je Rusija počela da pomaže Iranu u izgradnji njegovog nuklearnog programa i jedine nuklearne elektrane Bušer. Kanmiri je u Iranu koristio metod na rudi iz Saganda, glavnog iranskog nalazišta uranijuma. Onlajn reference ukazuju da sada radi u iranskoj Organizaciji za atomsku energiju ili pridruženom institutu za nuklearna istraživanja koji je pogođen zapadnim sankcijama. Obrazovni i profesionalni putevi Amuija i Kanmirija teško da su usamljeni slučajevi: decenijama Rusija obučava iranske stručnjake i pomaže im da pokrenu svoje naučne karijere u oblastima koje imaju praktičnu primenu u odbrambenoj industriji i nuklearnim aktivnostima. Analiza objavljenih istraživanja za poslednjih 10 godina koju je sprovela Sistema, istraživačka jedinica Ruskog servisa RSE, pokazuje da su Rusija i Iran nastavili da sarađuju u oblastima od posebnog značaja za iransku odbrambenu industriju. To sada uključuje ne samo tradicionalne oblasti poput raketnog pogona i obogaćivanja uranijuma, već i tehnologije koje se koriste i u ratu Rusije protiv Ukrajine i u ratu SAD i Izraela s Iranom, kao što su elektronsko ratovanje, GPS spufing radi obmanjivanja navigacionih sistema i veštačka inteligencija za dronove. "To je dugogodišnji cilj Iranaca – da mogu da imaju pristup takvim informacijama ili bilo kojoj vrsti informacija2, u nuklearnoj oblasti, ali i "u drugim osetljivim oblastima poput veštačke inteligencije, svega što se tiče vazduhoplovstva”, rekla je Nikol Grajevski (Nicole Grajewski), s pariskog univerziteta Sciences Po i autorka knjige iz 2024. o odnosima Rusije i Irana. "Nijedan od iranskih istraživačkih poduhvata, posebno s njihovim doktorandima koji odlaze u inostranstvo, nije u potpunosti apolitičan", rekla je Grajevski za RSE u telefonskom razgovoru. "Većinu vremena oni imaju neku vrstu veze s vladom ili neku vrstu skrivenih motiva". Isto važi i za pojedine ruske tehničke istraživačke institute, dodala je ona, ali i napomenula: "Uopšteno govoreći, Iran je bio zemlja koja je tražila više saradnje od Rusije, za razliku od Rusije prema Iranu". 'Naši prijatelji u Rusiji'"U mnogim slučajevima imamo određeni stepen samodovoljnosti u odbrani", rekao je 2020. tadašnji ministar spoljnih poslova Irana Mohamed Džavad Zarif. "U nekim slučajevima imamo ozbiljne potrebe za saradnjom u oblasti naoružanja s našim prijateljima u Rusiji i drugim zemljama". Obim akademskih veza varirao je s geopolitičkim vetrovima i usponima i padovima odnosa između Rusije i Irana – i njihovih odnosa sa Zapadom. Broj Iranaca koji studiraju na ruskim univerzitetima naglo je porastao otkako je predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. Rusko-iranske vojno-industrijske veze su u centru pažnje usred tog rata, koji se sada bliži petogodišnjici, i rata SAD i Izraela s Iranom koji je počeo u februaru. Pored granata i druge municije, Iran je obezbedio mnoge dronove koje je Rusija koristila u ranijim fazama invazije, mada Rusija sada proizvodi domaće verzije koristeći istu tehnologiju. Stručnjaci kažu da je to dvosmerna ulica: Moskva je takođe davala Teheranu informaciji o nadogradnji dronova. Osim toga, Rusija je navodno pružila Iranu obaveštajne i druge informacije kako bi mu pomogla da gađa američke objekte u regionu Persijskog zaliva tokom rata. List Fajnenšel tajms (The Financial Times) je ovog meseca objavio da Rusija tajno pomaže Iranu da razvije napredne supersonične krstareće rakete od 2023. Saradnja u raketnom inženjerstvu počela je 90-ih, kada su ruski instituti i kompanije pomagali Iranu u razvoju njegove prve domaće balističke rakete. Što se tiče avionskih motora, Iran ima iskustva u njihovoj popravci i proizvodnji pojedinačnih delova, ali nikada nije masovno proizvodio mlazni motor pune veličine za civilne avione. Ono što jeste savladao u toj oblasti su mali gasni turbinski motori – Amuijeva specijalnost – napravljeni za krstareće rakete i dronove. Saradnja tokom rataDok je Amui dublje ulazio u svet iranske avijacije povezane s odbranom, nikada nije prestajao da objavljuje sa svojim starim saradnicima u Rusiji. On je 2016. bio koautor rada o zaštitnim premazima za lopatice turbina s drugim Irancima i nastavnikom na MAI. Onda je 2021. ponovo je objavio – ovog puta pod zastavom iranskog univerziteta povezanog s Centrom za istraživanje odbrambene tehnologije i nauke koji je direktno povezan s iranskim Ministarstvom odbrane. Izrael je bombardovao kampus povezan s istom mrežom 2025, a američka vojska je to povezala s iranskim nuklearnim programom. Nije jasno da li je Amui imao stalno mesto na iranskom univerzitetu. Sistema je pokušala da kontaktira njega i druge Irance koji su studirali u Rusiji i koji se pominju u ovom izveštaju, ali niko od njih nije odgovorio. Taj rad iz 2021. sadržao je i druga imena, uključujući Alekseja Bojcova, šefa odeljenja na MAI-ju koji takođe savetuje ruske državne odbrambene i svemirske gigante Rosteh i Roskosmos. Amui nije bio jedini iranski naučnik koga je Bojcov obučavao: najmanje još četiri se pojavljuju u istom istraživačkom radu. SAD su 1999. godine, godinu dana pre nego što je Amui završio studije u Rusiji, uvele sankcije grupi ruskih univerziteta za koje se sumnjalo da pomažu Iranu u razvoju raketne i nuklearne tehnologije, uključujući MAI. One su ukinute 2010, tokom "resetovanja" odnosa s Moskvom pod predsednikom Barakom Obamom (Barack) i samo tri dana pošto su se Rusija i SAD dogovorile o novom zajedničkom paketu sankcija usmerenih na Iran. Od kraja 2000-ih do početka 2010-ih, vojna saradnja između Rusije i Irana se generalno smanjivala. To se, međutim, promenilo nakon što se Vladimir Putin vratio na predsedničku funkciju 2012. Početkom 2015, Moskva i Teheran su potpisali novi sporazum o vojnoj saradnji. U narednim godinama, ova vrsta saradnje je ponovo počela da raste i dodatno je skočila tokom ruske invazije na Ukrajinu. Do 2025, skoro 10.000 Iranaca je studiralo na ruskim univerzitetima – što je povećanje od 42 odsto u odnosu na samo dve godine ranije. Zajednički radovi ruskih i iranskih naučnika i dalje su ređi od onih s evropskim ili američkim istraživačima, ali i to se menja. Na nekim velikim tehničkim univerzitetima, poput ITMO-a u Sankt Peterburgu, iranski koautori su skoro sustigli Nemce do 2025. godine – dok je pre rata Nemačka bila glavni istraživački partner Sankt Peterburga. Ometanje signalaDokumenti koje je pregledala Sistema pokazali su da akademski istraživači iz Rusije i Irana takođe rade zajedno na ometanju i obmanjivanju (spoofing) GPS signala, tehnologiji koja blokira ili lažira GPS signale. Iran to koristi od početka 2010-ih za odbranu od napada raketama i dronovima i za zbunjivanje navigacionih sistema neprijateljskih aviona i brodova. Mohamed Reza Mosavi, profesor elektrotehnike na iranskom Univerzitetu za nauku i tehnologiju, jedan je od najobjavljivanijih istraživača GPS-a u toj zemlji. Mosavi je 2016. napisao rad zajedno sa Stepanom Šafranom, ruskim naučnikom koji vodi inženjerski deo projekta razvoja radio-navigacione i komunikacione tehnologije. Jedan od partnera projekta je kompanija koja, između ostalog, proizvodi dron Orlan-10 i iste godine je bila pogođena američkim sankcijama zbog pomaganja ruskoj vojnoj obaveštajnoj agenciji, poznatoj kao GRU, u elektronskom špijuniranju. Amir Tabatabai, postdiplomac s teheranskog univerziteta, otišao je 2015. u Rusiju da studira u laboratoriji koju je osnovao Kai Bore (Borre), danski stručnjak za satelitsku navigaciju koji je preminuo 2017. godine. Ta laboratorija se nalazi na Univerzitetu Samara, velikoj tehničkoj školi udaljenoj oko 860 kilometara od Moskve. Tabatabaijeva rana istraživanja bila su fokusirana na GLONASS, ruski sistem za satelitsko pozicioniranje koji Iran takođe koristi za poboljšanje preciznosti svojih balističkih raketa. Njegova laboratorija u Teheranu već je imala funkcionalan GLONASS prijemnik pre nego što je stigao u Rusiju. Tabatabai i Mosavi su 2016. objavili rad u časopisu u vlasništvu ruske odbrambene kompanije koja proizvodi mornaričke navigacione sisteme. Oni su u članku predložili algoritam za otkrivanje napada GPS spufingom i naveli su da su napravili lažni signal kako bi testirali koliko dobro funkcioniše algoritam. Tabatabi nije jedini iranski naučnik povezan s tom ruskom laboratorijom. Među ostalima su student Šervin Behzad Far, istraživačica Zejnab Kuhi i profesor Hadi Šahrijar Šahhoseini, visoki zvaničnik na Tabatabaijevom univerzitetu u Teheranu. Ruski državni medij Sputnjik 2021. je objavio intervju sa Sejedom Hasanom Zabihifarom, iranskim postdiplomcem na prestižnom Moskovskom državnom tehničkom univerzitetu Bauman. On je međunarodne sankcije Iranu nazvao "represivnim", rekavši da je zamrzavanje iranske imovine u inostranstvu ostavilo manje sredstava za nabavku delova za njegov rad na robotici. Bauman je jedan od vodećih ruskih istraživačko-razvojnih centara za primenu veštačke inteligencije u tehnologiji dronova. Naučnici s tog univerziteta su 2026. objavili monografiju o računarskom vidu za precizno autonomno upravljanje bespilotnim letelicama (BPL), u kojoj se pominju tehnologije tipične za vojne dronove – automatsko otkrivanje ciljeva i sisteme za praćenje. Osoblje univerziteta osoblje takođe objavljuje radove o autonomnoj navigaciji zasnovanoj na veštačkoj inteligenciji, kako za dronove, tako i za kopnene robote. Zabihifar je od 2014. do 2018. studirao u Moskvi, gde su on i njegov profesor koristili modele klatna za razvoj adaptivnih algoritama neuralnog upravljanja – što predstavlja način za stabilizaciju nestabilnih sistema koji se može primeniti na dronove i druga bespilotna vozila. Tokom boravka u Moskvi, Zabihifar i kolege s njegovog matičnog univerziteta u Iranu su razvili algoritam upravljanja za bespilotno podvodno vozilo. Takvi autonomni roboti se koriste u civilnoj okeanografiji, ali imaju i vojnu primenu, poput izviđanja. Posle diplomiranja, Zabihifar je radio u ruskim državnim kompanijama, uključujući u banci. U Iran se vratio 2023. i sada radi kao vanredni profesor na Univerzitetu za nauku i tehnologiju. Invazija na Ukrajinu pokrenula je novi talas američkih sankcija protiv ruskih univerziteta. MAI-ju su uvedene sankcije 2022. zbog nabavke američke robe u svrhu podrške ruskoj vojsci, a 2024. zbog obuke osoblja za vojnu industriju. SAD i EU su takođe sankcionisale druge ruske univerzitete iz sličnih razloga, uključujući Bauman. Pentagon je 2025. dodao ove univerzitete, zajedno s nekoliko drugih, na crnu listu koja zabranjuje bezbednosne ugovore i saradnju s navedenim entitetima.