U glavnom gradu sibirske Zabajkalske Pokrajine – negde oko 6.300 kilometara od Ukrajine – red vozača koji očajnički žele da napune rezervoare svojih automobila bio je dugačak tri kilometra. U nekim zabajkalskim okruzima, obustavljeno je odvoženje smeća jer nema goriva za kamione. Na drugom mestu u Sibiru, seljani se sami bore sa šumskim požarima jer vatrogasci nemaju gorivo za svoja vatrogasna vozila. Jedna žena je rekla da kada je pozvala hitnu pomoć pošto je njen suprug dijabetičar pao u komu, dispečer rekao da sama pronađe prevoz jer je hitna pomoć ostala bez goriva. Daleko od ukrajinskih bojišta, gde ruske snage i dalje napreduju sporim tempom, sve veća kriza s gorivom – izazvana ciljanom ukrajinskom kampanjom napadima dronova – uvlači se u živote običnih Rusa. U Moskvi, kriza goriva se već direktno oseća. Kao centar gravitacije Rusije, taj grad ima veliki značaj, a nestašice goriva i pritužbe javnosti direktno su pred očima birokrata u Kremlju, poslovnih lidera, vojnih oficira i ključnih donosilaca odluka. Međutim, posledice nisu ništa manje značajne u udaljenim regionima, gde se prosečni ljudi takođe žale i pate. Ukrajini je to i cilj. "Zapravo nisu pokupili (smeće) već nedelju dana. Smeće leži u dvorištima, truli; ima pacova, pasa lutalica. Koliko dugo bi trebalo da traje ova privremena situacija", navela je u privatnoj poruci za RSE Jekaterina, stanovnica Krasnokamenska, malog grada koji se nalazi nedaleko od granice s Kinom. "Još mesec dana i umrećemo od smrada". Kao i drugi koji su govorili za ovaj članak, Jekaterina je tražila da iz bezbednosnih razloga bude identifikovana pseudonimom. Kriza je izazvala zabrinutost u Kremlju: predsednik Vladimir Putin je poslednjih dana organizovao televizijske sastanke, gde je otvoreno diskutovao o problemu ukrajinskih napada dronovima i njihovom uticaju na kapacitete za preradu nafte – i pokušao da ga minimizira. "Naravno, oni stvaraju probleme, to je očigledno", rekao je u intervjuu za državnu televiziju 28. juna. "Trenutno primećujemo neke nestašice, ali to nije kritično". Putin "pokušava da zakrpi sve odjednom, koristeći svoj autoritet da to radi. Reći će da je sve u redu s gorivom i ljudi će se smiriti. Ako je Putin to rekao, onda će sve biti u redu", rekao je Dmitrij Oreškin, ruski politički analitičar u egzilu. "Ali, najverovatnije neće". "Tada počinju glavni problemi", rekao je on za Ruski servis RSE. 'Morate sami da pronađete vozilo, ostali smo bez goriva'Ukrajina već mesecima pojačava svoju kampanju napada dronovima, koristeći dalekometne udare kako bi pogodila postrojenja za izvoz nafte čak na Baltičkom moru, kako bi pokušala da spreči Rusiju da izvozi naftu i gas i zarađuje devize za finansiranje rata u Ukrajini. U skorije vreme, kampanja se fokusirala na rafinerije, cevovode, cisterne za gorivo i povezanu infrastrukturu – sve s ciljem da se smanje isporuke benzina i dizela za automobile i kamione. Zaključno s prošlom nedeljom, više od 55 od 83 ruskih regiona i federalnih gradova prijavilo je ili ograničenja koja je uvela vlada, ili nestašice zbog problema u snabdevanju među naftnim kompanijama. "Ako Putin želi da žrtvuje još milion svojih vojnika da nastavi da udara u ovaj zid, onda milioni Rusa koji još nisu mobilisani u rusku vojsku i koji se svađaju u redovima za gorivo treba da razmisle o tome šta ih sledeće čeka", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u podrugljivom video obraćanju 29. juna. Na Krimu, ukrajinskom crnomorskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine, kampanja napada dronovima dovela je do postepenih nestanaka struje i široko rasprostranjene nestašice goriva, kao i do rasta cena na crnom tržištu i polulegalnih zaobilaznih rešenja. Najveći pojedinačni snabdevač rafinisanog goriva u Moskovskoj oblasti ovog meseca su dva puta pogodili ukrajinski dronovi; zvaničnici su prošle nedelje rekli za Rojters (Reuters) da će postrojenje biti van upotrebe do kraja godine. U Zabajkalskoj Pokrajini, koja se nalazi šest vremenskih zona istočno od Moskve, regionalne vlasti su prošle nedelje savetovale stanovnike da ograniče vožnju. Gradonačelnik regionalne prestonice Čite objavio je dnevna ograničenja za pojedinačne vozače. A lokalni stanovnici su se glasno žalili na teškoće u pronalaženju goriva. Viktorija, stanovnica zabajkalskog sela blizu granice s Kinom, rekla je da je njen muž nedavno upao u dijabetičku komu jer nije mogla da mu da potrebnu dozu insulina. Kada je pozvala za kola hitne pomoći, dispečer joj je rekao da sama pronađe automobil. "Nestalo nam je goriva", kazala je ona šta joj je rečeno. "Tako da sam prepešačila 15 kilometara do susednog sela kako bi ga muževljev prijatelj mogao da ga odveze. Oživeli su ga, ali još nije jasno kako će višečasovna koma uticati na njegovo stanje. Da je bio moždani udar, sigurno bismo ga izgubili". "Stojimo u redu 12 sati ili više, sipamo naših 15 litara ", rekao je Nikolaj, takođe stanovnik Čite. "A onda pokušavamo da krišom donesemo dodatni kanister da bismo dopunili još 15 litara. Ali sada su počeli da paze na to". "Ranije su moja deca išla autobusom do svojih klubova ili teretana, ali sada su ti gadovi ukinuli neke rute i moram sam da ih vozim", rekao je on. Regionalna kompanija za upravljanje otpadom 25. juna je obustavila usluge sakupljanja smeća u četiri okruga. Razlog je što nema goriva za kamione za smeće. Aleksej je rekao da je njegov autobus do kuće u predgrađu Čite ukinut pre neki dan bez ikakve najave i da je spavao na autobuskoj stanici "kao beskućnik". Cene autobuskih karata su naglo poskupele, što je opteretilo ljude s manjim primanjima. "A ja moram da idem: Prosto u mom selu nema posla", rekao je on. "Imam sreće, makar i dalje skupljaju smeće." Na nekim benzinskim pumpama su u nekoliko navrata izbijale tuče, rekli su neki stanovnici Čite. Na jednoj benzinskoj pumpi severno od grada, vozači su poslednjih dana čekali oko tri sata, rekao je Grigorij, lokalni prodavac. Na obližnjoj pumpi, rekao je on, došlo je do svađe koja je prerasla u pravu tuču. "Ne samo da možete ostati bez goriva, već možete biti i pretučeni", rekao je on, dodajući da ljudi prodaju prioritetna mesta u redovima automobila koji čekaju ispred druge benzinske pumpe: za 800 rubalja (oko devet evra) možete dobiti mesto među 20 prvih automobila. Nema goriva za vatrogasceU Irkutskoj oblasti, zapadno od Zabajkalske Pokrajine, cene standardnog benzina su porasle za skoro 10 odsto za jednu nedelju, rekao je Sergej, stanovnik Irkutska. "Ako stignete posle devet ujutru, pumpa je već prazna. Pre dva dana, stajao sam u redu... 12 i po sati samo da bih sipao bednih 15 litara", rekao je on. Gradonačelnik Irkutska ponudio je mali gest podrške za iznervirane vozače koji čekaju u redovima: prenosivi toaleti biće postavljeni na lokalnim benzinskim pumpama "kako bi se smanjile neprijatnosti". Dalje na istoku, u pacifičkom regionu Habarovska, guverner Dmitrij Demešin izvestio je da je oko 40 odsto benzinskih pumpi u regionu ostalo bez goriva. Stanovnici opisuju situaciju kao tešku; u okruzima regionalne prestonice, Habarovska, ljudi izveštavaju da nemaju benzina ili dizela i da moraju sami da se bore sa šumskim požarima. "Ne samo da niko nije kopao rovove za požare, već oprema nije ni stigla", rekao je stanovnik Habarovska po imenu Anatolij. "Rekli su da nemaju čime da je prevezu ". "Prvi put čujem obične radne ljude – ne samo intelektualce – kako psuju vrhovnog vođu", rekao je on, koristeći sarkastičan nadimak za Putina. "Gde god da odem – u kafić, prodavnicu, berbernicu – samo o tome pričaju.“

Ministarstvo spoljnih poslova Katara saopštilo je da u narednim danima nije zakazan sastanak na visokom nivou između američkih i iranskih zvaničnika u Dohi, uprkos predstojećoj poseti američkih izaslanika Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i Džareda Kušnera (Jared Kushner). "Koliko je meni poznato, u narednim danima nema direktnih sastanaka između dve strane", rekao je portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Mađed Al Ansari (Majed) novinarima 30. juna. Rekao je i da će američka delegacija razgovarati sa katarskim posrednicima, dodajući: "Koliko ja znam, nema sastanka na visokom nivou između dve strane." Ove izjave su usledile nakon što je Bela kuća saopštila da će Vitkof i Kušner putovati u Katar na sastanke na visokom nivou, kao i nakon što je predsednik SAD Donald Tramp rekao da je Iran "zatražio sastanak" u Dohi 30. juna. Iran je takođe saopštio da u narednim danima nema zakazanih razgovora sa Sjedinjenim Državama. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei (Baqaei) rekao je da će iranski tehnički tim ove nedelje posetiti glavni grad Katara, Dohu, ali da to nema veze sa dolaskom američkih zvaničnika u tu arapsku zemlju. "Nećemo imati nikakve pregovore ni na jednom nivou sa američkom stranom u narednim danima, a činjenica da američki predstavnici putuju u Katar nema nikakve veze sa putovanjem iranske delegacije",saopštio je Bagei. Ove kontradiktorne izjave dolaze nakon što su SAD i Iran tokom vikenda razmenili uzajamne napade, što je dodatno opteretilo krhko primirje i dovelo u pitanje napore za nastavak pregovora. Tramp i iranski predsednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) potpisali su memorandum o razumevanju od 14 tačaka 17. juna, sa ciljem okončanja rata koji ulazi u peti mesec. Memorandum daje zemljama 60 dana da pregovaraju o konačnom sporazumu za okončanje rata. Katar, zajedno sa Pakistanom, posreduje između Vašingtona i Teherana u trenutnoj rundi razgovora. Cilj rivremenog sporazuma bio je da zaustavi borbe koje su izbile nakon američkih i izraelskih udara na Iran krajem februara i da ponovo otvori Ormuski moreuz za komercijalni saobraćaj, dok se širi pregovori nastavljaju. Portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karoline Leavitt) izjavila je 29. juna da će Vitkof i Kušner prisustvovati razgovorima sa Iranom u Dohi. "Specijalni izaslanik Vitkof i Džared Kušner će leteti za Dohu na sastanke na visokom nivou ove nedelje, dok nastavljamo da razgovaramo o memorandumu o razumevanju. Na marginama tih sastanaka na visokom nivou biće održani tehnički razgovori", rekla je ona u intervjuu za Fox News. Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Kazem Garibabadi (Gharibabadi) rekao je ranije 29. juna, međutim, da tehnička radna grupa nema zakazan sastanak ove nedelje. "Iako se konsultacije sa Katarom, uključujući i one u vezi sa praćenjem sprovođenja obaveza druge strane, nastavljaju kao i obično, vesti iz nekih medija da se tehnički razgovori radnih grupa održavaju u Dohi ne mogu biti potvrđene", rekao je Garibabadi za iransku agenciju Tasnim. On je dodao da će prva runda tehničkih razgovora biti održana u okviru određenih radnih grupa kada se za to steknu uslovi i nakon dogovora o datumu i mestu, te da se konsultacije o tome nastavljaju preko posredničkih zemalja. Pozivajući se na američke napade na zemlju i ono što je opisao kao kršenje nedavno dogovorenog memoranduma, Iran je odbio da se sastane sa američkim pregovaračima 28. juna, kako je bilo planirano. "Jedan od razloga je provera da li imamo pristup odmrznutim sredstvima. Ako nema pristupa, onda ovaj uslov nije ispunjen", rekao je Mehdi Fazaili iz kancelarije vrhovnog vođe Irana. Oslobađanje tih sredstava deo je memoranduma o razumevanju. Portparol ministarstva Bagei rekao je da će iranski tehnički tim biti u Dohi da razgovara o oslobađanju oko 6 milijardi dolara zamrznute iranske imovine koja se nalazi u Kataru. Američki zvaničnici kažu da do sada nijedna zamrznuta iranska sredstva nisu oslobođena. Uzajamni napadiIran je tokom vikenda gađao komercijalne brodove u moreuzu, što je dovelo do toga da američke snage izvedu udare na iranske obalske radare i vojne lokacije u cilju zaštite plovidbe. Dana 28. juna, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči (Abbas Araqchi) rekao je da je Teheran ponovo preuzeo potpunu kontrolu nad plovidbom u Ormuskom moreuzu u narednih 30 dana, upozoravajući na svaki pokušaj zaobilaženja ruta koje je Iran odobrio. Ranije tog dana, Iran je lansirao rakete i dronove ciljajući američke vojne objekte u Kuvajtu i Bahreinu ubrzo nakon što je Tramp upozorio da bi Vašington mogao da pojača vojnu kampanju ako Teheran ne bude poštovao primirje. Do eskalacije je došlo nakon američkih udara na iranske vojne ciljeve nekoliko sati ranije, za koje je Vašington rekao da su izvedeni kao odgovor na iranske napade na komercijalnu plovidbu u Ormuskom moreuzu. Centralna komanda SAD saopštila je da su njene snage gađale objekte za skladištenje dronova, radarske instalacije i infrastrukuru za obalski nadzor nakon što je tanker pogođen iranskim dronom 27. juna.

"Pristup sajtu nije moguć". Poslednjih nedelja, ovo je poruka koja se pojavljuje na ekranima kazahstanskih korisnika kada pokušaju da pristupe sajtovima kazahstanskog i centralnoazijskih servisa RSE na ruskom jeziku. Kazahstanska Vlada navela je da nema nikakve veze s prekidima, koji su počeli 18. maja, dana kada je Radio Azatik (Kazahstanski servis RSE) objavio istragu koja ukazuje na veze između članova porodice predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva i VD Stroj-Inženjeringa, privatne kompanije koja dobija velike državne ugovore. Kazahstansko Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo za veštačku inteligenciju i digitalni razvoj objavili su 3. juna zajednički odgovor na upit RSE u kojem se navodi da nisu preduzeli nikakve mere protiv Radija Azatik i Azatik Azija. Otvorena opservatorija za mrežne interferenciji (OONI), međutim, saopštila je da njena analiza pokazuje "trajnu anomaliju" za domene azattyq.org i azattyqasia.org koja se ne može pripisati tehničkom kvaru. OONI sa sedištem u Rimu je neprofitna globalna zajednica koja prati cenzuru interneta širom sveta. "Na osnovu prikupljenih podataka, možemo reći da definitivno postoje znaci koji su u skladu s namernom šemom blokiranja, što se može videti iz OONI merenja", rekao je izvršni i tehnički direktor OONI-ja Arturo Filasto. Inženjer RSE koji je pokušavao da reši problem koji traje nedeljama rekao je da je "gotovo nemoguće utvrditi identitet organizatora takvog napada, jer se obično izvode korišćenjem velikog broja kompromitovanih uređaja". Najčešći tip blokiranja koji je OONI zabeležio je prekid veze brauzera sa sajtom pre nego što se stranica otvori. Filasto je rekao da se čini da se blokiranje sprovodi tehnologijom dubinske inspekcije paketa (DPI). Korisniku to izgleda kao jednostavna greška u povezivanju bez ikakvog objašnjenja, kao da sajt jednostavno ne radi. Istovremeno s napadima na sajtove RSE, pokušana su brisanja sadržaja na njihovim nalozima na društvenim mrežama. Posle žalbi na "kršenje autorskih prava" podnetih s lažnih naloga, Meta je uklonila objave Azatik i Azatik Azija o VD Stroj-Inženjering. Gugl (Google) je uklonio članke iz rezultata pretrage zbog sličnih žalbi. Takve prakse nezvaničnog, ili takozvanog skrivenog blokiranja, široko su rasprostranjene, posebno kada je u pitanju ograničavanje pristupa sadržaju iz političkih razloga, dodao je Filasto. Istraga Radija Azatik pokazala je da su među osnivačima i menadžerima VD Stroj-Inženjeringa ljudi povezani sa sestrom i nećacima kazahstanskog predsednika. Na primer, Bagdat Omiržanova je bila suosnivačica od 2020. do 2023. godine. Sada vodi kompanije koje su ranije bile u vlasništvu Karlige Izbastine, Tokajeve sestre. Rustam Karagoišin, bivši direktor kompanije VD Stroj-Inženjering, radio je više od 10 godina u kvazi-javnom sektoru s Kanišom Izbastinom, Tokajevim nećakom. Iako je istraga ukazala na prethodne veze, nije tvrdila da su bivši osnivači trenutno povezani s građevinskom kompanijom. Radio Azatik je pokušao da kontaktira Izbastinija, Omiržanovu i Karagoišina, ali su upiti ostali bez odgovora. Dva dana posle objavljivanja istrage, Azamat Usimbekov, sadašnji osnivač VD Stroj-Inženjeringa, rekao je u video intervjuu za kazahstanski medij Ulismedia da nije upoznat s prethodnim osnivačima kompanije ili predsednikovim rođacima i da nikada nije lično sreo Tokajeva. Ovo nije prvi put da su Sajtovi RSE u Kazahstanu izgleda bile mete. U aprilu 2023. godine, OONI je istražio izveštaje da su isti sajtovi RSE u Kazahstanu bili "ugušeni" u toj zemlji u mesecima koji su prethodili vanrednim izborima u novembru 2022. Međunarodne grupe za ljudska prava takođe su primetile da Kazahstan često blokira ili ograničava pristup društvenim mrežama. U godišnjem izveštaju za 2025. godinu o nivou slobode interneta širom sveta, Fridom haus (Freedom House) je definisao Kazahstan kao "neslobodnu" zemlju. Trenutno blokiranje sajtova RSE uticalo je i na onlajn medij Fergana.media, koji je preneo istragu o VD Stroj-Inženjeringu. Prema rečima Daniila Kislova, glavnog urednika Fergane, Meta je obrisala njegove lične objave o istrazi Azatika i blokirala mogućnost monetizacije njegovih stranica. "Objavio sam nekoliko postova posvećenih istrazi Azatika Azije o poslovanju okruženja i rođaka Tokajeva", rekao je on. Zatim je dobio poruke "od Mete da je neki korisnik sa apsolutno izmišljene adrese xbm9888@aol.com, koji sebe naziva Azatik Azija, polagao prava na moje objave, što je Meta odmah blokirala, pa čak i lišila me mogućnosti da monetizujem svoj fid". Posle pobede na vanrednim izborima u novembru 2023. godine, Tokajev je potpisao kontroverzni i nejasno formulisan zakon koji omogućava vlastima da zatvore društvene mreže i platforme za razmenu poruka s ciljem zaštite korisnika od sajber maltretiranja. Internet stručnjaci i aktivisti kritikovali su zakon, navodeći da će vlastima dati strožu kontrolu nad društvenim mrežama i porukama. Aktivisti za ljudska prava optužili su kazahstanske vlasti da namerno koriste "nejasane formulacije" u zakonima kako bi se suzbile drugačija mišljenja. Dijana Okremova, šefica Pravni medija centar u Astani, ukazuje da su politički sadržaji i materijali koji kritikuju vlasti sve više pod napadima. "Ovo postaje uobičajeno. I nikada ne možete predvideti zašto bi vaš nalog mogao biti blokiran, šta će se smatrati nekom vrstom opasne informacije", rekla je Okremova.

Kada su Sjedinjene Američke Države, Izrael i Liban potpisali svoj trilateralni okvirni sporazum u Vašingtonu, reakcija u Teheranu je bila brza – i, u celom političkom spektru iranskih medija bliskih državi – gotovo jednoobrazno neprijateljska. Iranski mediji od lista državne televizije do glasila s bliskim vezama s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) opisali su sporazum, koji obavezuje Liban na razoružavanje Hezbolaha uz verifikaciju kao preduslov za postepeno povlačenje izraelskih snaga s juga Libana, kao "dokument sramote", "stratešku grešku" i "poniženje". Zajednički tim kritikama bio je naglasak ne toliko na samom postojanju sporazuma, koliko na redosledu njegovih koraka. Svaki veći mediji fokusirao se na istu strukturnu tačku: da je izraelsko povlačenje uslovljeno razoružanjem Hezbolaha, a ne obrnuto – formulaciju koju su iranski komentatori predstavili kao dokaz da je sporazum diktirao Izrael, a odobrila libanska vlada koju su opisali kao "prozapadnu" i poslušničku. Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. Sjedinjene Države ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo. Ono što uglavnom nedostaje u izveštajima iranskih medija jeste bilo kakvo ozbiljno angažovanje u vezi sa stavom same libanske vlade – da je imala ograničen uticaj u ratu u kojem Izrael ima odlučnu vojnu nadmoć i bezuslovnu podršku SAD. Libanska vlada je pokušala da se distancira od Teherana, koji je iskoristio osnivanje i finansiranje Hezbolaha u Libanu da bi ga učinio strateškim osloncem za projektovanje regionalne moći. Ipak, neki u Iranu su rekli da je ovim sporazumom možda otišla predaleko u drugu stranu. Iranski listovi pod kontrolom vlade nazvali su to "velikim kockanjem Auna i Salama", čimr dr krivica direktno svaljuje na libanskog predsednika Džozefa Auna i premijera Navafa Salama, a ne na Liban kao državu. Zvanična iranska novinska agencija IRNA opisala je sporazum kao "akomodacionistički sporazum", što je fraza u iranskom političkom diskursu koja nosi snažne konotacije kapitulacije. Hezbolahov raketni napad na Izrael 8. oktobra 2023. godine, pokrenut u znak solidarnosti s razornim napadom Hamasa dan ranije, pokrenuo je jednogodišnji prekogranični sukob tokom kojeg su izraelske snage ubile najviše lidere Hezbolaha, izvele kopnenu invaziju na jug Libana i nanele široka razaranja. Izrael je okupirao deo teritorije na jugu Libana tokom obnovljenih borbi s Hezbolahom koje su počele 2. marta, kada su militanti koje podržava Teheran, otvorile vatru na Izrael pošto su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran. Rešavanje libansko-izraelskog pitanja bilo je u srži diplomatskih napora da se okonča širi sukob između Irana i SAD. Teheran je bio nepokolebljiv u insistiranju da mirovni sporazum uključuje Liban. Vašington je dotle pomogao u olakšavanju dijaloga između Bejruta i Izraela iako je rukovodstvo Hezbolaha bilo protiv tog poteza. Džam-e Džam, list iranskog državnog emitera IRIB, predstavio je sporazum kao kršenje libanskog zakona, pozivajući se na libanski statut iz 1955. koji zabranjuje direktne pregovore s Izraelom. List je tvrdio da je Bejrut prihvatio razoružanje Hezbolaha "protiv nacionalnog interesa" dok izraelske snage ostaju na libanskom tlu, i otišao je dalje, sugerišući da Izrael koristi diplomatski proces da bi ostvario teritorijalno širenje koje nije uspeo vojno da obezbedi od 2000. godine – što je referenca na povlačenje Izraela s juga Libana te godine posle 18 godina okupacije. Novska agencija Tasnim, povezana s moćnom IRGC, takođe je povukla istorijske paralele, napominjući da je Sirija prošle godine pokušala da predstavi umereno lice Vašingtonu i Izraelu, samo da bi izraelski avioni bombardovali predsedničku palatu u Damasku, a izraelski tenkovi ušli u sirijska sela kako bi zaštitili versku manjinu Druza posle višednevnog smrtonosnog međuverskog nasilja. Lekcija naučena: Prilagođavanje i otpor donose isti rezultat od Izraela, tako da Liban ne bi trebalo da očekuje ništa drugačije. Tasnim je takođe objavio izjavu generalnog sekretara Hezbolaha Naima Kasema u kojoj je za sporazum rekao da je "ništavan" i "ponižavajući", i posebno preneo njegov zahtev da se umesto toga primene uslovi memoranduma o razumevanju između Irana i SAD o Libanu – direktno tvrdeći da okvir između Irana i SAD treba da potisne dogovor Izraela i Libana u kojem je posredovao Vašington. Objavljujući trilateralni okvirni sporazum 26. juna, američki državni sekretar Marko Rubio (Marc) rekao je da je dogovor "prvi korak" u procesu, dodajući "pred nama ima mnogo posla". "Ni na koji način ne potcenjujemo težinu zadatka koji je pred nama, ali razumemo njegovu važnost, koliko je vitalan", rekao je Rubio. Konzervativni list Agaah je, kako se i očekivalo, sasvim drugačije video sporazum, nazivajući ga "dokumentom sramote", dok je posebno kritikovao Auna, bivšeg vojnog komandanta, tvrdeći da je vojnik potpisao odustajanje od suvereniteta Libana. List je takođe upozorio da je američko finansiranje jačanja Libanskih oružanih snaga osmišljeno da izazove unutrašnji sukob između vojske i Hezbolaha, predviđajući da bi takav sukob uvukao, kako je naveo, "Takfiri Sirija", što je referenca na vladu u Damasku, koju predvodi Ahmed el Šara, kao dodatni destabilizujući faktor.

Poremećaji u ruskom energetskom sektoru zbog rata sa Ukrajinom imaju domino efekat u Centralnoj Aziji, sa cijenama goriva koje rastu širom regiona i vladama koje se bore da pronađu alternativne izvore kako bi zadovoljile potražnju.

Uprkos godinama teških ekonomskih sankcija, Iranci su i dalje mogli da obezbede hleb na stolu. Do sada. Rastući troškovi i nestašice, pogoršani ratom sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, ostavili su veliki deo infrastrukture i industrije Irana u rasulu, podstičući galopirajuću inflaciju i nezaposlenost. Hleb je istorijski bio među retkim osnovnim namirnicama koje su ostajale pristupačne zahvaljujući državnim subvencijama, pri čemu je država snabdevala pekare brašnom po niskim cenama. Ali cene hleba su se udvostručile u odnosu na prošlu godinu u mestima kao što je Teheran, ostavljajući mnoge u borbi da obezbede ovu osnovnu namirnicu na svojim trpezama. "Stvari su veoma loše", rekla je jedna žena u prestonici za Radio Slobodna Evropa (RSE) "a mi smo zapravo u boljoj situaciji nego mnogi ljudi." Opisujući krizu troškova života u Iranu, žena, koja je tražila da ostane anonimna iz straha od odmazde vlasti, rekla je da više ne kupuje meso, retko jede van kuće i da mesecima nije kupila ništa za sebe. Teheran i Vašington potpisali su privremeni sporazum sa ciljem okončanja četvoromesečnog rata i trenutno su u periodu od 60 dana tokom kojih će se voditi pregovori sa ciljem da se dostigne potpuni mirovni sporazum. Ali dok diplomate razmatraju formulacije sporazuma, milioni Iranaca i dalje se bore sa ekonomskim posledicama, pri čemu neki smanjuju ishranu na samo jedan obrok dnevno. Cene hleba određuju vlasti. U Teheranu, zvaničnici su 23. juna dozvolili veliko povećanje cena, odustajući od obećanja da će zadržati subvencije kako bi hleb ostao pristupačan. Neformalna poskupljenja već su se proširila na druge provincije gde su cene udvostručene. Cena lavaša, obično najjeftinije vrste hleba u prodavnicama i pekarama, porasla je na 27.000 rijala (0,02 dolara) sa 14.000 rijala (0,01 dolara). Rastuća inflacija hraneRast cena hrane ne zaustavlja se na hlebu. Cene u zemlji od oko 90 miliona stanovnika skočile su oko 130 procenata u maju, prema podacima Centra za statistiku Irana. To je treći uzastopni mesečni rast ukupne inflacije, koja je nešto ispod 58 procenata. Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će ukupna inflacija u Iranu dostići skoro 69 procenata u 2026. godini. To bi bio najviši nivo od Islamske revolucije 1979. godine. Godinama je iranska ekonomija bila pritisnuta razornim američkim sankcijama i lošim upravljanjem vlasti. U januaru je pad vrednosti nacionalne valute izazvao masovne antivladine proteste. Samo nekoliko nedelja kasnije, američki i izraelski vazdušni udari uništili su ili oštetili ključnu energetsku i saobraćajnu infrastrukturu zemlje. Ključne industrije su takođe bile meta, što je poremetilo domaću proizvodnju i povećalo cene osnovnih prehrambenih proizvoda. Američka pomorska blokada iranskih luka i plovila poremetila je izvoz nafte, osnovu iranske ekonomije. U međuvremenu, odluka Irana da mesecima isključi internet naštetila je mnogim preduzećima i profesionalcima. Pritisak je vidljiv u domaćinstvima širom Irana, gde minimalna mesečna plata iznosi oko 100 dolara. Prema izveštaju objavljenom u iranskom listu Donya-e Eqtesad, prosečna četvoročlana porodica troši oko 70 procenata prihoda na osnovne prehrambene proizvode. "Sve je poskupelo." Druga žena u Teheranu rekla je da je njena prijateljica, samohrana majka, bila primorana da se vrati kod roditelja nakon što nije mogla da plaća kiriju. "Sve što zaradi odlazi na hranu, samo najosnovnije", rekla je za Radio Farda. "Ne može čak ni da priušti da detetu kupi igračku." Hosein (Hossein), pekar, rekao je da je rast cena hleba posledica viših kirija i troškova komunalija. "Vidite samo jednu stranu priče", rekao je u komentaru za Radio Farda na Instagramu . "Sve je poskupelo višestruko." Ekonomista iz Teherana Džavad Rahimpur (Javad Rahimpour) rekao je za Radio Farda da iranska ekonomija odražava strukturni neuspeh. "Ne postoji mehanizam ni u jednom sektoru koji bi primorao bilo koga da upravlja ili kontroliše svoje troškove", rekao je. Preduzeća na svim nivoima jednostavno prihvataju rast troškova i prenose ih na potrošače, što je opisao kao "preneto loše upravljanje". Rahimpur (Rahimpour) je rekao da bi sveobuhvatni mirovni sporazum sa Sjedinjenim Državama mogao doneti određeno privremeno olakšanje, ali je upozorio da je iranskom trgovinskom i ekonomskom sistemu "potrebna opsežna restrukturizacija" bez obzira na bilo kakav sporazum.

U Venecueli, nakon razornog zemljotresa, traje potraga za preživelima. Prema poslednjim informacijama, u dva uzastopna zemljotresa iznad sedam stepeni po Rihteru, poginulo je najmanje 589 ljudi, a gotovo 3000 je povređeno. U pomoć stižu i međunarodni spasilački timovi. Dva zemljotresa u razmaku od 40 sekundi, pogodila su ovu zemlju 24. juna. Drugi potres od 7,5 stepeni rihterove skale za Venecuelu je najjači od 1900. godine.

Rusija se suočava sa najgorim nestašicama goriva u poslednjih nekoliko godina, pri čemu je najmanje 17 regiona uvelo obavezna ograničenja prodaje benzina i dizela, dok desetine drugih prijavljuju nestašice ili ograničenja privatnih kompanija za gorivo. Povećana oskudica goriva uglavnom je posledica sve šire kampanje ukrajinskih napada dronovima koji ciljaju naftne terminale, rafinerije i naftovode. Rafinerija Kapotnja, najveći snabdevač gorivom moskovskog regiona, pogođena je dva puta ovog meseca - postrojenje će biti van funkcije najmanje do kraja 2026. godine, rekli su neimenovani zvaničnici za Rojters. Nedostatak goriva predstavlja sve ozbiljniji problem za Kremlj, koji ne pokazuje znake odustajanja od potpune ofanzive na Ukrajinu uprkos sve većim znacima nestrpljenja među Rusima, više od četiri godine nakon početka rata. Od 24. juna, najmanje 55 od 83 federalne jedinice Rusije - regiona, republika, krajeva, oblasti i federalnih gradova - prijavljivalo je ili obavezna, državna ograničenja prodaje benzina i dizela, ili ograničenja koja su uvele privatne kompanije koje upravljaju benzinskim stanicama, prema evidenciji Radija Slobodna Evropa (RSE). U skoro dvadeset drugih regiona, o nestašicama se govorilo u lokalnim medijima ili na društvenim mrežama poput Telegrama ili VKontakte. "Otpornost ruske naftne industrije se opasno testira do krajnjih granica", napisao je Sergej Vakulenko (Sergey Vakulenko), analitičar energetskog sektora iz Carnegie Russia Eurasia Centra. Pet ukrajinskih regiona koje Rusija u potpunosti ili delimično kontroliše takođe se suočava sa velikim nestašicama - prošle nedelje guverner Krima je najavio potpuno obustavljanje prodaje benzina nakon nedelja ukrajinskih napada dronovima na autoputeve, mostove i druge snabdevačke pravce ka tom poluostrvu na Crnom moru. Ukrajinska vazdušna ofanziva dolazi nakon godina ruskog bombardovanja. Od kraja 2022. Moskva je koristila svoj veliki arsenal - krstareće i balističke rakete, prepravljene "klizne" bombe, "kamikaza" dronove - za napade ne samo na ukrajinske trupe, već i civilne energetske objekte i naftnu infrastrukturu. Hiljade civila je ubijeno. Prošla zima bila je najteža za Ukrajinu od početka invazije, sa milionima ljudi koji su mesecima živeli u mraku i niskim temperaturama. Ukrajina je ubrzano razvila svoju industriju dronova i sada proizvodi velike količine moćnih i sofisticiranih dronova, kao i domaće krstareće rakete, koje koristi sa sve većom efikasnošću. Arsenal uključuje dronove velikog dometa opremljene snažnim eksplozivima i tehnologijom protiv ometanja koja im omogućava da izbegnu ruske sisteme protivvazdušne odbrane. Ukrajinski dronovi su pogađali naftne terminale i izvozne objekte na Baltičkom i Crnom moru, smanjujući sposobnost Moskve da izvozi ugljovodonike i finansira ratne napore. Više od dvadeset ukrajinskih napada od marta je ciljalo ruske rafinerije, uključujući osam od deset najvećih rafinerija u zemlji. Analitičari procenjuju da je više od 20 odsto ukupnih ruskih kapaciteta za preradu nafte van funkcije. "Ovaj nivo poremećaja je bez presedana u istoriji sukoba Rusije i Ukrajine", navela je Međunarodna agencija za energiju u izveštaju ove nedelje.

Dok traje spor između Vašingtona i Teherana oko toga da li međunarodni inspektori mogu da potvrde da Iran poštuje svoje obaveze vezane za neširenje nuklearnog oružja, bivši zvaničnici kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su obim, opseg i nivo pristupa ključni za uspeh provera. Detalji o tome još nisu utvrđeni, iako je direktor IAEA Rafael Grosi (Raffaele Grossi) rekao da će to telo UN "vrlo brzo raditi na modalitetima - datumima, procedurama i lokacijama". To, prema mišljenju stručnjaka, ne znači da organizacija već nema spreman plan za eventualne inspekcije. "Gotovo sigurno već imaju plan za povratak na teren, koji su prioriteti i koje su prve, druge i treće lokacije koje bi želeli da obiđu", rekla je za RSE Laura Rokvud (Rockwood), bivša pregovaračica IAEA za Iran. "Ključno je utvrditi gde se tačno nalazi obogaćeni uranijum... Spremna sam da se kladim da već imaju plan za dan kada bude trebalo da se vrate“, dodala je Rokvud, koja je tokom svoje 28-godišnje karijere u IAEA učestvovala u pregovorima na visokom nivou sa Iranom pre nego što se penzionisala 2013. godine. "Downblending" uranijumaDok američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je Iran pristao na najviši nivo nuklearnih inspekcija, a Iran navodi da ne planira da dozvoli takve provere, tačka 8 američko-iranskog memoranduma o razumevanju predviđa da su se dve strane saglasile o "minimalnoj metodologiji" prema kojoj će iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma biti "razblažene na licu mesta pod nadzorom IAEA". Međutim, detalji tog procesa mogli bi da izazovu nove sporove. "Ako bi inspektori IAEA mogli da izmere i okarakterišu i visoko i nisko obogaćeni materijal pre razblaživanja, jednostavna matematika bi dala dobru predstavu o konačnom proizvodu. Zatim bi želeli da izvrše dodatna merenja kako bi to potvrdili i zapečatili materijal radi buduće kontrole", rekao je za RSE Metju Šarp (Matthew Sharp), koji je od 2021. do 2022. bio direktor za pitanja iranskog nuklearnog programa u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD. "Ako, s druge strane, Iran sam izvrši razblaživanje i tek potom preda materijal inspektorima, bilo bi mnogo teže utvrditi koliko je visoko obogaćenog uranijuma imao na početku. To bi moglo da stvori neizvesnost oko toga da li je sav materijal obogaćen do 60 odsto zaista razblažen ili je deo ostao van domašaja nadzora", objasnio je Šarp, danas viši saradnik za nuklearna pitanja na MIT Centru za međunarodne studije. Trenutno nije poznato gde se nalazi oko 450 kilograma iranskog visoko obogaćenog uranijuma. Nakon američkih i izraelskih vazdušnih udara, moguće je da je zatrpan ispod ruševina u bunkeru ispod planine, ali i da su ga iranske vlasti premestile na drugu lokaciju kako bi ga sakrile. Ako bude uspešno pronađen i razblažen, sledeći korak biće sprečavanje Irana da ga kasnije ponovo obogati. Nadzor nad obogaćivanjemMemorandum navodi da su se dve strane saglasile da "razmotre pitanje obogaćivanja uranijuma i druga obostrano dogovorena pitanja vezana za nuklearne potrebe Islamske Republike Iran", na osnovu okvira koji bi trebalo da bude definisan konačnim sporazumom. Stručnjaci su za RSE rekli da provera tog procesa mora da uključuje IAEA. "Svaka obustava obogaćivanja uranijuma relativno je besmislena ukoliko ne može da bude proverena i ukoliko IAEA nema pristup koji bi joj omogućio da potvrdi da se tajne aktivnosti povezane sa obogaćivanjem ne odvijaju negde drugde u zemlji", rekla je Kelsi Davenport (Kelsey Davenport), direktorka za politiku neširenja nuklearnog oružja u Asocijaciji za kontrolu naoružanja. "Nivo pristupa, informacije dostupne Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju i brzina kojom Iran mora da odgovori na zahteve za pristup - sve to biće od ključnog značaja", objasnila je. "Kada nivo obogaćenja padne ispod pet odsto, mnogo je bezbednije izvesti taj materijal iz zemlje. On bi mogao da bude uskladišten u međunarodnoj banci nuklearnog goriva u Kazahstanu", dodala je Davenport. Ideja o iznošenju razblaženog uranijuma iz Irana očigledno ima podršku američkih zvaničnika. Tokom nedavnog razgovora sa novinarima, jedan zvaničnik rekao je da je razblaživanje unutar Irana "minimalni cilj", ali da će Vašington "tražiti više od toga". Visoki američki zvaničnik rekao je da će se SAD u velikoj meri oslanjati na nuklearni nadzorni organ UN i američke tehničke timove radi verifikacije. "Ne bavimo se verovanjem na reč", rekao je on. IAEA je i ranije potvrđivala da Iran poštuje obaveze iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, koji je ratifikovala 1970. godine, kao i iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) iz 2015. Pouke iz prošlostiStručnjaci smatraju da su iz tih iskustava izvučene brojne pouke. Posebno ukazuju na značaj Dodatnog protokola IAEA, koji inspektorima daje dodatne alate za proveru. Rokvud, danas viša saradnica Bečkog centra za razoružanje i neširenje nuklearnog oružja, bila je glavna autorka tog protokola. "Prema Dodatnom protokolu, više nismo ograničeni samo na nuklearni materijal i nuklearna postrojenja. Imamo pristup informacijama i lokacijama koje obuhvataju čitav ciklus nuklearnog goriva, uključujući proizvodnju centrifuga", rekla je. "Ako okvirno znate koliko centrifuga neka zemlja može da proizvede, želite da znate gde se one nalaze, a Dodatni protokol nam omogućava da tražimo takvu vrstu pristupa." Iran je potpisao Dodatni protokol 2003. godine, ali nikada nije poslao zvanično obaveštenje IAEA koje bi ga formalno aktiviralo. Njegove odredbe primenjivao je privremeno od 2003. do 2006. godine, kao i tokom perioda važenja JCPOA sporazuma. Međutim, kako navodi Rokvud, "postojali su brojni pokazatelji da Iran ne poštuje obaveze". Takvi problemi mogli bi da se nastave, kako kaže, uz dodatne komplikacije. Iran je prošle godine prestao da omogućava IAEA pristup lokacijama pogođenim američkim i izraelskim napadima na nuklearna postrojenja. Time je prekinuto ono što Rokvud naziva "kontinuitetom saznanja" - odnosno sposobnost IAEA da prati šta Iran poseduje i gde se to nalazi. Pored toga, nije jasno kolika je šteta pričinjena na tim lokacijama, što može dodatno otežati pristup, a moguće je i prisustvo neeksplodiranih ubojnih sredstava. "Biće mnogo neizvesnosti, verovatno i više nego ranije. Zapravo, očekujem da će upravo tako biti. Da, to će zaista biti mukotrpan proces", zaključila je Rokvud.

Broj poginulih u dva uzastopna zemljotresa u Venecueli porastao je na oko 589, dok je broj povređenih gotovo 3000, rekla je vršiteljka dužnosti predsednice Delsi Rodriges (Delcy Rodríguez) u petak, 26. juna. Ona je takođe rekla da je vlada odlučila da militarizuje državu La Guaira, koja je pretrpela najveću štetu nakon zemljotresa. Horhe Rodriges (Jorge Rodríguez), predsednik nacionalne skupštine Venecuele i brat vršiteljke dužnosti predsednice Delsi Rodriges (Delcy Rodríguez), rekao je u četvrtak 25. juna da je 200 ljudi zarobljeno, a 250 zgrada oštećeno ili uništeno. Najmanje osam bolnica, sedište Crvenog krsta Venecuele i Francuske ambasade nalaze se među zgradama za koje je saopšteno da su teško oštećene. Ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabeljo (Cabello) rekao je da je oko 70.000 porodica u državi La Guaira pogođeno. Vršiteljica dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez rekla je ranije je da će od sredstava Međunarodnog monetarnog fonda biti formiran početni fond od 200 miliona dolara za obnovu infrastrukture, bolnica i stambenih objekata. Zemljotres jačine 7,2 pogodio je oko 160 km zapadno od Karakasa, a manje od minut kasnije usledio je potres jačine 7,5, prema američkom Geološkom zavodu (U.S. Geological Survey - USGS). Koristeći prediktivne modele za procenu broja poginulih, USCS je saopštio da bi broj najverovatnije mogao dostići hiljade, uz značajnu verovatnoću da pređe 10 000. Veb-sajt kreiran za praćenje nestalih ljudi, koji su podelili opozicioni lideri, naveo je da se više od 46.000 ljudi vodi kao nestalo malo nakon 19 časova po lokalnom, odnosno 21 po centralno evropskom vremenu. Zemlje širom sveta najavile su podršku Venecueli. Rodriges je rekla da se uskoro očekuju međunarodni spasilački timovi i zahvalila se liderima, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Vašington je preduzeo korake za ublažavanje sankcija, odobravajući transakcije u vezi sa pomoći nakon zemljotresa koje bi inače bile zabranjene. Tramp je rekao da su Sjedinjene Države "spremne, voljne i sposobne da pomognu". "Dva velika zemljotresa koji su upravo pogodili veliki narod Venecuele su ogromni po razmeri i ostavili su razoran broj poginulih", rekao je Tramp, koji je naredio hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru. Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da će Vašington poslati spasilačke timove, dok će Pentagon pomoći u logistici i u vezi sa oštećenim aerodromom u Karakasu. Šef humanitarne pomoći Ujedinjenih nacija Tom Flečer (Fletcher) rekao je da ta organizacija koordinira međunarodne spasilačke timove i da će biti potreban "masivan zajednički napor" u zemlji u kojoj je humanitarna pomoć bila potrebna 8 miliona ljudi i pre zemljotresa. Misija Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Venecueli pozvala je vladu da ukine ograničenja na nekim društvenim mrežama, nazivajući to "pitanjem života i smrti". U bolnici Hospital de Clinicas u Karakasu, osoblje je zamoljeno da udvostruči noćnu smenu kako bi pomoglo lečenju povređenih, rekao je jedan radnik. Nastava je otkazana do kraja nedelje dok vlasti procenjuju štetu. Naftna infrastruktura Venecuele nije odmah delovala pogođeno zemljotresima, a u nekim ključnim područjima i rafinerijama nije prijavljena šteta ni povrede. Šel (Shell) je saopštio da su svi zaposleni bezbedni, dok se upozorava da bi eventualni duži prekid struje mogao da utiče na proizvodnju nafte. Iz kompanije SpaceX Starlink saopšteno je da će obezbediti besplatnu uslugu do 25. jula za nove i postojeće korisnike u pogođenim područjima i da rade na raspoređivanju terminala u najteže pogođenim zonama kako bi se pružila pomoć u obnavljanju komunikacija. Međunarodne agencije pišu da je ovo jedan od najjačih zemljotresa koji je pogodio Venecuelu. Venecuela se nalazi u seizmički aktivnoj zoni gde se Karipska ploča sudara sa Južnoameričkom pločom. Prema procenama, oko 30.000 ljudi je poginulo kada je snažan zemljotres izazvao široko razaranje u gradovima Merida i Karakas 1812. godine, prema USGS-u.

Nakon nedavnih napada ukrajinskih dronova na glavnu moskovsku rafineriju nafte, ruski mediji umanjuju uticaj dramatičnih napada. Kako objašnjava Andrej Čerkasov iz "Current Time", vlasti i stručnjaci naklonjeni Kremlju pozivaju na obračun sa ljudima koji objavljuju video snimke zapaljenih ruševina na internetu.

Belgijsko pravosuđe potvrdilo je da je izdalo nalog za hapšenje bivšeg evropskog komesara za unutrašnje poslove Dimitrisa Avramopulosa u okviru istrage o skandalu "Katargejt", odnosno zbog sumnje da je bio deo kriminalne organizacije povezane sa slučajem "novac za uticaj". Prema navodima belgijskih tužilaca, istraga se fokusira na Avramopulosovu povezanost sa organizacijom preko koje je navodno primao mesečne isplate od 5.000 evra. U poslednjem slučaju istrage visoke korupciju u centralnim briselskim institucijama, belgijske vlasti sumnjaju da je Avramopulos ostvario finansijsku korist od približno 73.000 evra. Avramopulos, koji je trenutno poslanik u grčkom parlamentu iz vladajuće konzervativne Nove demokratije, partije premijera Kirjakosa Micotakisa, u izjavi lokalnim medijima optužbe je nazvao "potpuno neosnovanim". Dodao je da će sam zatražiti ukidanje poslaničkog imuniteta i pozvati grčko Ministarstvo pravde da u potpunosti istraži slučaj. On tvrdi da su sve isplate koje je primio od nevladine organizacije uredno prijavljene u njegovim imovinskim kartonima i poreskim prijavama. Takođe navodi da je njegova funkcija u organizaciji bila isključivo počasna. Prema izvorima iz belgijskih vlasti, Avramopulos je pre više od šest meseci bio pozvan da svedoči pred nadležnim organima u vezi sa ovom aferom, ali se nije odazvao, što je dovelo do izdavanja naloga za hapšenje. Da bi nalog za hapšenje mogao da bude izvršen, grčki parlament mora prethodno da glasa o ukidanju njegovog imuniteta od krivičnog gonjenja. Slučaj Dimitrisa Avramopulosa predstavlja primer nemogućnosti da se spreči sukob interesa kada zvaničnici prelaze iz javnih funkcija u privatni sektor ili interesne organizacije, komentariše u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), Alberto Alemano, iz orgranizacije "The Good Lobby", koja se bavi pitanjima transparetnog i etičkog lobiranja. "To je školski primer nerešenog problema takozvanih 'rotirajućih vrata' u EU. Bivši komesari ostaju vezani etičkim pravilima nakon isteka mandata, ali ta pravila se oslanjaju na samoprijavljivanje i uglavnom simbolične procedure odobravanja, a ne na nezavisnu proveru", kaže Alemano. Šta je 'Katargejt'?Avramopulos je ranije bio član počasnog odbora nevladine organizacije "Fight Impunity", koju je osnovao bivši poslanik Evropskog parlamenta Antonio Panzeri, centralna figura korupcionaškog skandala "Katargejt". Iz kućnog pritvora pušten bivši europarlamentarac osumnjičen u aferi 'Katargejt'Uhapšena potpredsednica Evropskog parlamenta u istrazi o korupciji u BelgijiBlokirana imovina Eve Kaili, za Borelja slučaj navodne korupcije 'zabrinjavajući' Reč je o najvećem korupcionaškom skandalu u istoriji Evropskog parlamenta, koji je izbio u decembru 2022. godine. Belgijska policija tada je sprovela pretrese u Briselu i zaplenila više od milion evra gotovine pronađene u stanovima, koferima i drugim lokacijama. Uhapšeno je više osoba povezanih sa Evropskim parlamentom. Među njima su bili Eva Kaili, tadašnja potpredsednica Evropskog parlamenta, Antonio Panzeri, bivši italijanski evroparlamentarac, kao i Frančesko Đorđi, parlamentarni pomoćnik i partner Eve Kaili. Prema istrazi, osumnjičeni su primali novac i druge koristi kako bi zastupali interese stranih država unutar institucija EU. Nakon izbijanja afere, Evropski parlament pooštrio je pravila o prijavljivanju interesa, sastancima sa lobistima i imovinskom stanju poslanika, iako mnogi stručnjaci smatraju da reforme nisu otišle dovoljno daleko. Istraga se fokusira na tvrdnje da su strane države pokušavale da utiču na donošenje odluka u Evropskom parlamentu putem plaćanja i poklona sadašnjim i bivšim zakonodavcima. Navodno su Katar i Maroko nastojali da utiču na evropske odluke na ovaj način, što su obe zemlje negirale. Nevladina organizacija "Fight Impunity" bila je centralna organizaciona platforma u ovom slučaju. Prema belgijskim istražiteljima i iskazima ključnih osumnjičenih, organizacija je navodno korišćena kao kanal za aktivnosti mreže povezane sa uticajem Katara i Maroka na Evropski parlament. Nakon izbijanja skandala, Avramopulos je izjavio da je odmah podneo ostavku na mesto u organizaciji i zatražio da njegovo ime bude uklonjeno sa njenog sajta. Kakve su obaveze bivših komesara nakon isteka mandata?Prema Kodeksu ponašanja EU, bivši komesari ne mogu odmah da pređu na bilo koju privatnu funkciju bez prethodne kontrole. Za njih je predviđen dvogodišnji period obaveštavanja. Tokom tog perioda moraju unapred obavestiti Evropsku komisiju o svakoj planiranoj profesionalnoj aktivnosti, bilo da je reč o plaćenoj funkciji, neplaćenoj poziciji ili javnoj dužnosti. Komisija procenjuje da li nova funkcija može ugroziti integritet EU ili izazvati sukob interesa sa prethodnim portfeljom komesara, a konačnu odluku donosi Kolegijum komesara. Bivšim komesarima izričito je zabranjeno da tokom tog perioda lobiraju kod članova Evropske komisije ili njenog osoblja o pitanjima koja su bila u njihovoj nadležnosti dok su obavljali funkciju. Dimitris Avramopulos formalno je zatražio i dobio odobrenje Evropske komisije da bude počasni član pomenute nevladine organizacije. Portparol Evropske komisije Balaz Ujvari izjavio je da je još 2022. godine, nakon izbijanja afere, preispitana njegova uloga i da tada nije utvrđeno nikakvo kršenje pravila. "Još 2022. godine istražili smo ovo pitanje i proverili da li postoje potencijalne naznake kršenja uslova. Kontaktirali smo ga radi dodatnih pojašnjenja. U tom trenutku nismo imali nikakve indicije da je prekršen bilo koji od uslova iz odluke Kolegijuma komesara", rekao je novinarima Ujvari. Međutim, prema rečima Alberta Alemana, činjenica da se danas kao odbrana navode odobrenje Evropske komisije i poreske prijave upravo pokazuje slabosti postojećeg sistema. "Formalno poštovanje pravila nije isto što i efikasan nadzor. EU nema stvarnu sposobnost da prati šta se dešava sa bivšim zvaničnicima nakon što napuste funkciju", smatra Alemano. Da li je slučaj Avramopulosa izolovan?Ime Dimitrisa Avramopulosa samo je jedno u nizu imena koja su se poslednjih godina pominjala u kontekstu sumnji na korupciju ili zloupotrebu položaja tokom obavljanja visokih funkcija u institucijama Evropske unije. Slučaj Avramopulosa datira još od 2022. godine. Međutim, samo tokom prethodne godine još dva bivša visoka zvaničnika Evropske komisije našla su se u središtu ozbiljnih istraga. Bivši evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders nalazi se pod istragom od 2025. godine zbog sumnje na pranje novca. Belgijsko pravosuđe ga je formalno optužilo u vezi sa sumnjivim finansijskim transakcijama i kupovinom srećki Nacionalne lutrije. Bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini takođe je predmet istrage zbog navodne prevare u postupcima javnih nabavki, korupcije, sukoba interesa i odavanja poverljivih informacija u vezi sa radom Evropske diplomatske akademije. Neposredno nakon izbijanja afere "Katargejt", predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola predložila je paket od 14 reformi usmerenih na jačanje etičkih standarda i transparentnosti u radu Parlamenta. Taj proces doveo je i do uspostavljanja novog nezavisnog tela EU za etiku, koje bi trebalo da unapredi nadzor nad radom evropskih zvaničnika. Međutim, nedavne istrage koje uključuju bivše visoke funkcionere Evropske unije ponovo su otvorile pitanje da li su sprovedene reforme bile dovoljne. Prema oceni Alberta Alemana, stručnjaka za lobiranje iz Brisela, "Katargejt" jeste pokrenuo proces reformi, ali je njegov krajnji rezultat bio znatno skromniji od očekivanog. "Umesto snažnog i nezavisnog tela za etiku, dobili smo mnogo slabiji međuinstitucionalni mehanizam bez istražnih ovlašćenja i bez mogućnosti izricanja sankcija. To je više forum u kojem institucije međusobno razmenjuju informacije o pravilima koja su već imale", kaže Alemano. Prema njegovim rečima, slučajevi Rejndersa, Mogerini i Avramopulosa ne predstavljaju izolovane incidente. "Rejnders, Mogerini, a sada i Avramopulos nisu izdvojeni skandali. Oni su predvidiv rezultat sistema koji stalno govori o integritetu, ali uporno odbija da uspostavi ono što je zaista potrebno – nezavisno telo sa ovlašćenjima da istražuje i sankcioniše nepravilnosti u svim institucijama EU, uključujući i bivše zvaničnike. Dok se to ne promeni, svaki novi slučaj biće predstavljen kao izuzetak, iako je zapravo reč o strukturnom problemu", ocenjuje Alemano iz organizacije "The Good Lobby".

Ekonomija koju pokreću borbe. Od televizijskih ekrana do učionica, sveprožimajući narativ o civilizacijskom sukobu sa Zapadom. Hiljade vojnika s ožiljcima rata, od kojih su neki posle osuda za nasilne zločine izašli su iz zatvora da bi se borili u najkrvavijim bitkama u Ukrajini, vraćaju se u gradove i mesta širom Rusije. Na ekonomskom forumu predsednika Vladimira Putina u Sankt Peterburgu ranije ovog meseca, crni dim koji je kuljao posle ukrajinskih napada dronovima na naftna postrojenja u blizini njegovog rodnog grada bio je upečatljiv simbol neuspeha s kojima se Rusiju suočava u petoj godini opšte invazije za koju se nadao da će za nekoliko nedelja Kijev dovesti na kolena. Ti i drugi ukrajinski napadi duboko na teritoriji Rusije poslužili su kao dramatični podsetnici da će za ostvarivanje bilo kojeg od Putinovih glavnih ratnih ciljeva, čak i za zauzimanje celog ukrajinskog regiona Donbas, snage Moskve morati da nastave se bore. Manje uočljiv na forumu bio je čitav niz unutrašnjih faktora koji za Putina predstavljaju velike smetnje za okončanje rata koji je pokrenuo. To je mreža koju je sam ispleo i koju će se teško raspetljati, kažu analitičari, bez stvaranja značajnih rizika za Rusiju i za njegov politički status posle više od četvrt veka na vlasti kao predsednik ili premijer. Putin je zapravo napravio čudovište. Ili, kako su to rekli politikolozi Seva Gunicki (Gunitsky) i Džeremi Moris (Jeremy Morris ) u nedavnom članku u časopisu Forin afers (Foreign Affairs), on je "upao u ratnu zamku koju... niko ne može lako da rasklopi". "Govorimo o sivoj ekonomiji, tržištima rada, regionalnim budžetima, čak i društvenoj hijerarhiji unutar zemlje – sve je preuređeno oko sukoba", rekao je za RSE Gunicki, šef katedre Džordž Ignatijef za studije mira i sukoba na Univerzitetu u Torontu. "U tom smislu, to je nacionalni institucionalni i ekonomski poredak čija inercija ograničava čak i Putina". "Zaustavljanje toga značilo bi ekonomske poremećaje, društvena previranja, pa čak i političku krizu s kojom režim jednostavno nije spreman da se suoči", rekao je on. Od početka invazije velikih razmera, čitavi regioni, industrijski sektori i delovi stanovništva postali su zavisni od novčanih tokova povezanih s ratom, od muškaraca koji stupaju u vojsku zbog visokih plata do proizvođača oružja. Ti novčani tokovi "ne koriste široj populaciji. Ali za sektore koji zavise od njih – poput industrije naoružanja, koja zapošljava milione – nastavak sukoba je od suštinskog zančaja", rekao je Gunicki. "Svaki poremećaj bi bio duboko destabilizujući". 'Sporo krvarenje'Okončanje borbi bi mnoge vojnike vratilo kućama s neizvesnom budućnošću, uključujući osuđene kriminalce koji su se uključili u zamenu za slobodu. Veterani zatvora i rata već su počinili niz nasilnih zločina širom Rusije. "Rusija se suočava s troškovima u svakom slučaju – ali su to veoma različite vrste troškova", rekao je Gunicki. "Troškovi nastavka rata se plaćaju sporo i difuzni su: inflacija, manjak radne snage, stagnacija civila. Troškovi zaustavljanja rata su trenutni i koncentrisani: masovna nezaposlenost, kriza s veteranima i potencijalni kolaps odbrambene industrije". "Istorijski gledano, režimi skoro uvek biraju sporo krvarenje umesto akutne krize", rekao je on. Dosad se Putin opredeljivao za isti izbor – ili je, u svakom slučaju, odlagao bilo kakvu promenu kursa. Uprkos tome što Kremlj prikazuje Putina kao odlučnog čoveka od akcije, stručnjak za Rusiju Mark Galeoti (Galeotti) ga opisuje kao nekog neodlučnog ko stalno odlaže donošenje velikih odluka ili promene. Pored toga, Putin možda strahuje da bi mu obustavljanje borbi sada ostavilo premalo toga da pokaže posle skoro pet godina opšteg rata u kojem su ruske snage ostvarile ograničene dobitke, dok su pretrpele ogromne žrtve – skoro 500.000 poginulih, prema proceni britanske obaveštajne službe u maju. Damoklov mačMnogi su poginuli u dugim, mučnim, smrtonosnim bitkama u Donbasu – Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine – koje su tamošnje gradove pretvorile u ruševinama. Putin je bez osnova proglasio ta dva regiona, kao i Krim, Zaporožje i Herson, delovima Rusije, stvarajući pritisak na svoju državu da nad njima uspostavi potpunu kontrolu. "Ako postoji mirovni sporazum koji se ne može da proda kao pobedu, to stvara ogromnu tenziju", rekao je Gunicki za RSE. "Bilo koje rešenje – čak i prekid vatre – moralo bi da omogući Putinu da ga predstavi kao kredibilnu pobedu, ili barem kao kredibilan prvi korak ka njoj", rekao je on. To bi mogao biti glavni razlog zašto je Putin izgleda odlučan da zauzme ostatak Donbasa, makar, silom ili diplomatijom: Kremlj je nekoliko puta poručivao da je preduslov za razgovore povlačenje Ukrajine iz strateški važnog dela te teritorije koji Kijev još kontroliše. Ankete javnog mnjenja pokazuju da većina Rusa favorizuje mirovne pregovore u odnosu na još rata i neki analitičari kažu da bi Putin mogao da proda skoro svaki ishod kao pobedu, ili makar privremenu. "Uvek moramo da se setimo da Rusija ima mogućnost da proglasi mir u bilo kom trenutku", rekao je Galeoti u svom podkastu 14. juna: Mogla bi reći da se zaustavlja sa zamrznutim položajima na prvoj liniji fronta, ali da zadrži mogućnost obnavljanja ofanzive poput "Damoklovog mača koji visi nad glavom Ukrajine, a samim tim i Zapada". "U Rusiji... očigledno postoji kampanja unutar određenih elemenata elite, posebno poslovne i tehnokratske elite, da se pokuša ubediti Putina da može da priuštiti da jednostavno proglasi trijumf i okonča rat", rekao je on, dodajući da je Putin, koji je održavao vlast suprotstavljajući rivalske tabore u vladi i bezbednosnim strukturama jedne protiv drugih, "očigledno dozvolio da se to desi". "Dakle, Putin je spreman da dopusti debatu, ali zasad nema pokazatelja da ta debata menja njegovo mišljenje: on trenutno ili i dalje podržava tvrdnju jastrebova" da će ruske snage ove godine zauzeti ostatak Donbasa ako nastave pritisak, "ili, u najmanju ruku, nije ubeđen u suprotne argumente", rekao je Galeoti. "A u odsustvu bilo kakve Putinove odluke, status kvo preovladava, tako da se rat nastavlja". 'Nova vrsta problema za Putina'Sem Grin (Sam Green), profesor na Institutu za Rusiju na Kings koledžu u Londonu, takođe je spomenuo mogućnost da bi Putin potencijalno mogao da pokuša da smiri i jastrebove i golubove – ili Grinovim rečima medvede i lisice – tražeći prekid vatre "u kojem Rusija zadržava pretenzije na ukrajinsku teritoriju, a Evropa ostaje mobilisana da obuzda Moskvu i da se suoči s njom ". "To bi verovatno moglo da zadovolji lisice, smanjenjem troškova rata, a istovremeno bi zadovoljilo medvede, koji bi dobili nastavak vojnih ulaganja i politički značaj u Rusiji koja je i dalje spremna za sukob", napisao je Grin. To bi takođe bio manji šok za način na koji Kremlj predstavlja rat kao deo egzistencijalne borbe protiv nemoralnog Zapada koji želi da uništi Rusiju – narativ koji je nametnut društvu na svakom nivou. Međutim, najverovatniji put Putina "nesklonog riziku" je da nastavi s ratom, napisao je Grin. "Ali ne bi trebalo da se pretvaramo da ta opcija nema troškove za Kremlj". Iako "postoji mnogo razloga zašto je Putinu lakše da nastavi rat nego da ga okonča", napisao je on, i jastrebovi i golubovi u ruskoj eliti – ili, kako Grin kaže medvedi i lisice – nezadovoljni su statusom kvo. "Ono što sve više vidimo... jeste da nijedan od tabora ne veruje da trenutno vođenje rata služi njihovim interesima", napisao je Grin. Iako su duboko u raskoraku oko budućnosti, "sve se više slažu da je sadašnjost i neodrživa i nepoželjna. I to stvara novu vrstu problema za Putina."

Dok se pregovori o nuklearnom programu Teherana nastavljaju, sudbina iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma ostaje jedno od najtežih pitanja za rešavanje. Pre vazdušnih napada SAD i Izraela na iranska nuklearna postrojenja u junu 2025. godine, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) procenila je da Iran poseduje 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto. Taj materijal, iako nije na nivou oružja, značajno je blizu nivou od 90 odsto koji se generalno povezuje s pravljenjem nuklearnog oružja. Pitanje s kojim se sada suočavaju pregovarači je šta bi trebalo da se uradi s tim zalihama u okviru šireg sporazuma između Teherana i Vašingtona. Poslednjih nedelja, Kazahstan je pominjan kao moguća treća strana koja bi čuvala te zalihe. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi (Grossi) izjavio je prošlog meseca da je predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev otvoren za ideju skladištenja iranskog uranijuma i Astana je kasnije potvrdila svoju spremnost. "Nekoliko zemalja, uključujući Kazahstan, izrazilo je spremnost da u duhu dobre volje pruži tehničku pomoć u rešavanju problema, pod uslovom da se postignu relevantni međunarodni sporazumi između svih uključenih strana i da stvar pređe na praktičnu primenu", rekao je 1. juna portparol kazahstanskog Ministarstva spoljnih poslova Ajbek Smadijarov. Nedelju dana posle te izjave, ambasador Kazahstana u Iranu sastao se sa zamenikom iranskog ministra spoljnih poslova Kazemom Garibabadijem. Nijedna strana nije otkrila da li je razgovarano o transferu uranijuma. Moguće kompromisno rešenjeKazahstan ima snažan kredibilitet po pitanju nuklearne energije. Od 2019. godine, u toj zemlji se nalazi jedina banka nisko obogaćenog uranijuma na svetu u vlasništvu IAEA, postrojenje od 90 tona koji podržavaju Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Norveška, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati. Astana takođe održava odnose sa svim glavnim uključenim stranama i ima dugu istoriju u sprečavanju širenja nuklearnog oružja. "Kazahstan je zapravo veoma zanimljiv i dobar izbor", rekao je Džon Roberts (John), stručnjak za energetiku u Atlantskom savetu. "Ima etabliranu nuklearnu industriju i bio je uključen u izgradnju nuklearnih elektrana." Ipak, tehničke kvalifikacije možda nisu odlučujući faktor. Ali Vaez, vodeći stručnjak za neširenje nuklearnog oružja i direktor Iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi, ističe da centralna prepreka nije logistika, već poverenje. Teheran verovatno neće posmatrati uranijum isključivo kao nuklearni materijal koji zahteva bezbedno skladištenje: To je takođe izvor uticaja u pregovorima. "S obzirom na duboko ukorenjeno nepoverenje Teherana prema SAD, malo je verovatno da će isporučiti sav svoj materijal ili odjednom", rekao je Vaez. "Više bi volelo da deo toga razblaži kod kuće kako bi održao uticaj i osigurao da Vašington ispuni svoj deo dogovora." Deficit poverenja i diplomatsko usko grloTo nepoverenje bi moglo da iskomplikuje šanse Kazahstana da postane čuvar. Za Iran, zemlja odredišta bi morala da bude ona koja bi mogla da garantuje vraćanje materijala ako sporazum propadne. "Destinacija za isporuku materijala trebalo bi da bude zemlja kojoj Iran može verovati da će vratiti zalihe Iranu u slučaju da SAD odustanu od svojih obaveza", rekao je Vaez. "Jedine opcije za tu svrhu su Rusija i Kina." A ipak, to su upravo opcije koje je Vašington javno odbacio. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) javno je isključio Rusiju i Kinu kao potencijalne čuvare iranskog obogaćenog uranijuma, rekavši novinarima tokom sastanka kabineta 27. maja da mu ne bi bilo "prijatno" da bilo koja od te dve zemlje preuzme kontrolu nad zalihama u okviru budućeg sporazuma. Tramp je takođe sugerisao da iranski obogaćeni uranijum na kraju bude prebačen u SAD. U intervjuu za Rojters (Reuters) u aprilu je rekao: "Sredićemo to... Donećemo ga u Sjedinjene Države." Dok je Tramp isključio Rusiju i Kinu, Iran je kategorički odbacio transfer uranijuma u SAD. To je povećalo interesovanje za Kazahstan, zemlju s velikim nuklearnim iskustvom, istorijom saradnje sa Zapadom i bliskim vezama s Pekingom i Moskvom, kao moguće kompromisno rešenje. Ako bi Kazahstan na kraju bio izabran, aranžman bi mogao da podigne globalni ugled te zemlje. "To bi svakako podiglo međunarodni profil Kazahstana", rekao je nedavno bivši ambasador SAD u Kazahstanu (2022–2025) Danijel Rozenblum (Daniel Rosenblum) u podkastu Global Power Shifts. "Oni vole da vide sebe kao neutralnu stranu, a ponekad i kao posrednika." Roberts tvrdi da bi takva uloga bila u skladu s spoljnom politikom Kazahstana koja je često nastojala da pozicionira zemlju kao most između suprotstavljenih sila. Vaez napominje da je ta ambicija glavna pokretačka snaga diplomatije Astane: "Biti deo rešenja za sukob koji je negativno uticao na globalnu ekonomiju i bezbednost privlačno je mnogim zemljama." Novi radioaktivni strahovi za grad koji već patiIstovremeno, prihvatanje iranskog uranijuma nosilo bi rizike. Banka goriva IAEA u metalurškom pogonu Ulba u Oskemenu je projektovana za skladištenje nisko obogaćenog uranijuma namenjenog civilnim nuklearnim reaktorima. Iranske zalihe, obogaćene do 60 odsto, klasifikovane su kao visoko obogaćeni uranijum i predstavljale bi potpuno drugačije zahteve za skladištenje i bezbednost. "Glavna briga je koliko bi bezbedno bile zaštićene", rekao je Daulet Asanov, naučnik za zaštitu životne sredine koji prati industrijske rizike u Oskemenu. "Moglo bi postojati interesovanje i drugih država ili organizacija. S današnjim ratovima, čak i dronovi mogu da unište infrastrukturu." Kazahstan bi takođe morao da odmeri geopolitičke implikacije. Prema Robertsu, Astana je godinama balansirala odnose sa Zapadom, dok je istovremeno održavala bliske veze s Rusijom i Kinom. "Kazahstan vodi pažljivu politiku, razvijajući odnose sa Zapadom, a istovremeno održavajući veze s Kinom i Rusijom", rekao je on. Reakcija u zemlji bi mogla biti podjednako osetljiva. Oskemen je grad u kome ekološka zabrinutost već dominira javnom debatom, uglavnom zato što stanovnici već pate od ozbiljnog industrijskog zagađenja vazduha. Dodavanje kontroverznog nuklearnog oružja je teško prodati u Istočnom Kazahstanu, regionu gde su stope raka već znatno više od nacionalnog proseka. "Ljudi će verovatno negativno reagovati", rekao je stručnjak za životnu sredinu Roman Čestnih. "Čak je i skladištenje nisko obogaćenog uranijuma ranije izazvalo zabrinutost javnosti." IAEA nije odgovorila na pitanja RSE o detaljima tehničkih i bezbednosnih zahteva za skladištenje uranijuma obogaćenog do 60 odsto u Kazahstanu. U kratkom odgovoru, agencija je navela da je primila zahtev za intervju k znanju, ali nije ponudila dalje informacije. Pristalice predloga ukazuju na dugogodišnje iskustvo Kazahstana u nuklearnoj diplomatiji. Posle raspada Sovjetskog Saveza, zemlja se dobrovoljno odrekla nuklearnog oružja stacioniranog na njenoj teritoriji. Kazahstan je 1994. omogućio transfer oko 600 kilograma uranijuma na nivou potrebnom za oružje u SAD u operaciji kasnije poznatoj kao Projekat Safir. Kazahstan je takođe isporučio prirodni uranijum Iranu 2015. u okviru aranžmana vezanih za značajan nuklearni sporazum postignut te godine između Teherana, SAD i drugih globalnih sila.