Nakon američkih vojnih udara na Iran tokom vikenda, koji su usledili nakon što je Iran ciljao brodove u Ormuskom moreuzu, stižu izveštaji o šteti. U međuvremenu, Iran preti da će ciljati države Persijskog zaliva. Američki Centkom je objavio još video snimaka udara za koje tvrdi da pogađaju iranske mete, dok je iranski Korpus islamske revolucionarne garde podelio sopstveni snimak koji opisuje kao snimak lansiranja raketa.

Predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je da bi Sjedinjene Američke Države mogle postati "anđeo čuvar" Ormuskog moreuza nakon novog talasa vazdušnih udara koji je uzdrmao zalivski region, pokrenutog aktivnostima u ovom ključnom pomorskom prolazu. U telefonskom intervjuu za Fox News 13. jula, Tramp je rekao da bi, ukoliko Sjedinjene Države preuzmu kontrolu nad moreuzom, kroz koji se u mirnodopskim uslovima transportuje oko petine svetske energije i koji je postao jedno od glavnih bojišta sukoba, trebalo da dobiju naknadu za taj posao. "Zadržaćemo moreuz i verovatno ćemo upravljati njime. Postaćemo čuvar moreuza. Možda ćemo sebe nazvati anđelom čuvarom moreuza. I trebalo bi da budemo plaćeni za to", rekao je, ne iznoseći dodatne detalje. Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je 13. jula da je jedini način da se obnovi redovan brodski saobraćaj kroz moreuz okončanje američke vojne intervencije u tom području. Trampove izjave usledile su nakon što su SAD gađale ciljeve na jugu Irana kao odgovor na napade Teherana na brodove u Hormuškom moreuzu, što je potom izazvalo iranske napade na susedne zalivske države. Napadi na IranEksplozije su prijavljene tokom jutra 13. jula u više delova Irana, uključujući lučki grad Bandar Abas i ostrvo Kešm u Ormuskom moreuzu. Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da su njene snage izvele "nove udare na Iran kako bi dodatno umanjile njegovu sposobnost da napada civilne pomorce i trgovačke brodove koji slobodno prolaze kroz Hormuški moreuz". U drugom saopštenju, objavljenom kasnije istog jutra, navedeno je da je talas udara završen. "Snage CENTCOM-a gađale su iranske sisteme protivvazdušne odbrane, obalske radare, raketne i bespilotne kapacitete, kao i mala plovila, koristeći američke borbene avione, ratne brodove, jednosmerne napadačke dronove i po prvi put jednosmerne napadačke pomorske dronove", navodi se u saopštenju. "Ormuski moreuz je vitalni pomorski koridor za svetsku trgovinu. Iran ga ne kontroliše." Podaci o pomorskom saobraćaju 13. jula pokazali su da je prolazak tankera pao na najniži nivo u poslednja dva meseca. Američki arapski saveznici u Zalivu takođe su prijavili dolazak iranskih projektila koji su ispaljeni kao odmazda za američke akcije. IRGC je saopštio da je gađao američke vojne objekte u Bahreinu i Kuvajtu, uništio radarske sisteme u Omanu i pogodio rezervoare goriva i skladišta municije u vazduhoplovnoj bazi Princ Hasan u Jordanu. Te tvrdnje nije bilo moguće odmah nezavisno potvrditi. Iranska novinska agencija ISNA prenela je da su dve osobe poginule u industrijskom gradu Abadanu, blizu granice sa Irakom. Ni ova tvrdnja nije mogla odmah biti potvrđena. Bahrein je, u međuvremenu, saopštio da je "uspešno presreo i uništio nekoliko podmuklih iranskih vazdušnih napada", optužujući Teheran za „nezakonite raketne i bespilotne napade usmerene protiv civila“. "Namerno korišćenje raketa i dronova protiv civila i privatne imovine predstavlja grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava", dodaje se u saopštenju. Razmena napada tokom vikenda predstavlja ozbiljnu eskalaciju sukoba i dodatno dovodi u pitanje privremeni sporazum potpisan prošlog meseca o ponovnom otvaranju moreuza i obustavi neprijateljstava tokom dodatnih 60 dana mirovnih pregovora. Tramp je prošle nedelje izjavio da za njega Memorandum o razumevanju više ne važi, iako je dodao da pregovarači mogu nastaviti razgovore ukoliko procene da postoji mogućnost postizanja mirovnog sporazuma. "Zli i bolesni ljudi"Međutim, vikend ispunjen napadima dodatno je umanjio šanse za to. Tramp je 12. jula rekao za CNN: "Veoma smo ih snažno pogodili protekle noći", tvrdeći da su Vašington i Teheran bili blizu dogovora pre najnovije razmene vatre. "Odustali su od svega, a onda su samo dva sata kasnije dronom pogodili jedan brod. Nešto nije u redu sa tim ljudima", rekao je. "To su veoma, veoma zli i bolesni ljudi", izjavio je u odvojenom intervjuu za NBC. "Imali smo sastanke s njima. Juče su pristali na sporazum, savršen sporazum za nas. Bez nuklearnog programa, bez ovoga, bez onoga, bez ičega. Odustali su od svega." "A onda su napustili prostoriju i u roku od sat vremena lansirali dron na brod. Rekao sam: 'Vi ste bolesni ljudi. Zaista bolesni ljudi.'" Tramp je takođe tvrdio da se, uprkos suprotnim iranskim navodima, saobraćaj kroz strateški važan moreuz odvija normalno. "Otvoren je", rekao je za NBC. I CENTCOM je saopštio da je plovni put i dalje otvoren za brodove. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči (Abbas Araqchi) sastao se tokom vikenda sa omanskim ministrom spoljnih poslova Sajidom Badrom Albusaidijem (Sayyid Badr Albusaidi) kako bi razgovarali o mehanizmima za obezbeđivanje bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz. Oman je ranije saopštio da će razgovori sa Iranom biti nastavljeni na tehničkom i političkom nivou kako bi se postigli dogovori u skladu sa međunarodnim pravom o plovidbi kroz ovaj prolaz. U tim razgovorima nije bilo američkih predstavnika. Radio Slobodna Evropa saznao je iz diplomatskih izvora da su omanski posrednici predali iranskoj delegaciji predloge usmerene na rešavanje sporova oko pomorske plovidbe. Visoki zvaničnici odbili su da komentarišu sadržaj tih predloga. Prema diplomatskim izvorima upoznatim sa pregovorima, Iran je napustio razgovore uz obrazloženje da će se vratiti nakon što usaglasi jedinstven unutrašnji stav o predlozima koji bi omogućili slobodu plovidbe kroz omanske vode u južnom delu moreuza bez naplate taksi. Ubrzo potom, iranski bezbednosni aparat odgovorio je gađanjem jednog trgovačkog broda i najavio zatvaranje plovnog puta. Poslednjih meseci Tramp je promovisao ono što naziva "Južnim koridorom" – pomorsku rutu koja brodove drži bliže omanskoj obali i dalje od iranskih teritorijalnih voda. Teheran je više puta insistirao da je samo ruta bliža iranskoj obali bezbedna i ranije je optuživan za napade na brodove koji koriste omansku rutu. Rat rečima povećava rizikNajnoviji sukob odvija se u sve nestabilnijem političkom okruženju. Novi vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei (Mojtaba Khamenei) obećao je osvetu za ubistvo svog oca i prethodnika Alija Hamneija (Ali Khamenei), rekavši da odmazda "neminovno mora biti sprovedena". Ali Hamnei, koji je poginuo u američkim i izraelskim vazdušnim udarima 28. februara, sahranjen je 9. jula u svetilištu Imama Reze u Mašhadu. "To ne zavisi ni od mog ličnog postojanja ni od postojanja drugih zvaničnika. Bili mi prisutni ili ne, to će se dogoditi", rekao je, dodajući da je Iran sastavio spisak osoba koje će biti mete. Samo nekoliko sati ranije Tramp je upozorio da bi svaki pokušaj atentata na njega izazvao razornu američku vojnu odmazdu. "Hiljadu raketa je spremno i usmereno ka Islamskoj Republici Iran, a još hiljade bi odmah usledile", napisao je Tramp na mreži Truth Social, navodeći da bi Sjedinjene Države "potpuno uništile" Iran ukoliko bi takva pretnja bila realizovana. Ove razmene usledile su nakon privremenog primirja koje je nakratko zaustavilo borbe posle rata koji je počeo krajem februara velikim američko-izraelskim napadima na Iran. Tramp je od tada proglasio primirje praktično okončanim, iako tvrdi da je i dalje otvoren za obnovu pregovora. U međuvremenu, britanska vlada označila je IRGC kao pretnju nacionalnoj bezbednosti. "Islamska revolucionarna garda, odnosno IRGC, predstavlja centralnu komponentu bezbednosnog aparata iranske države i direktno odgovara vrhovnom vođi Irana", navela je ministarka unutrašnjih poslova Anđela Igl (Angela Eagle) u pisanoj izjavi. "Njena uloga daleko prevazilazi onu koju ima konvencionalna vojna sila. Ona obuhvata obaveštajne aktivnosti, korišćenje posredničkih aktera i projektovanje uticaja radi ostvarivanja ciljeva iranske države."

Tuča između ukrajinskih vojnih regrutera i lokalnih stanovnika izbila je u Lvivu, u zapadnoj Ukrajini, 8. jula, dok su oficiri pritvarali muškarce koji se nisu prijavili za službu. Vlasti su pokrenule krivičnu istragu i optužile Rusiju da koristi propagandu za podsticanje nemira. Sukobi između civila i vojnih regrutera postali su sve češći ove godine, jer se Ukrajina bori da održi broj vojnika na frontu.

Evropska unija (EU) neće uvesti sankcije poglavaru Ruske pravoslavne crkve, a ni direktoru najveće ruske privatne naftne kompanije, nakon što je Bugarska stavila veto na taj predlog. Očekivalo se da će patrijarh Kiril (Kirill), glasni pristalica predsednika Vladimira Putina i javni pobornik rata u Ukrajini, biti uvršten u najnoviji paket finansijskih sankcija koje je razmatrao blok od 27 članica. Prema predlogu sankcija u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, Kiril je "dosledno opravdavao i podržavao ruski agresivni rat protiv Ukrajine", nazivajući ga "svetim". Međutim, prema rečima zvaničnika EU koji neposredno prate tok pregovora, najnovija verzija dokumenta, za koju se očekuje da bude usvojena narednih dana, uklanja Kirila sa liste od 42 osobe. Još jedna istaknuta ruska ličnost čije je ime uklonjeno iz konačnog nacrta jeste Vagit Alekperov, direktor kompanije Lukoil, najveće privatne naftne kompanije u Rusiji. Brisel već dugo nastoji da uvrsti Kirila (Kirill) među osobe pod sankcijama koje su članice EU počele da uvode nekoliko nedelja nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Međutim, taj pokušaj je dosledno blokirala prethodna mađarska vlada premijera Viktora Orbana, uz obrazloženje da EU ne bi trebalo da sankcioniše verske lidere. Orban i njegova stranka izgubili su vlast ranije ove godine, čime je uklonjena jedna od najvećih prepreka za politiku EU prema Rusiji. Prema navodima zvaničnika EU koji su želeli da ostanu anonimni kako bi slobodno govorili o ovoj temi, Bugarska je sada izrazila slične rezerve kao nekada Orban. Poput Orbana, bugarski premijer Rumen Radev, koji je stupio na dužnost nakon izbora u maju, smatra se političarem naklonjenim Rusiji. Predstavnici Radeva nisu bili dostupni za komentar. Vest o izostavljanju Kirila iz konačnog nacrta sankcija prva je objavila "Ukrajinska pravda". Prema rečima zvaničnika EU, odluka da se Alekperov ukloni sa liste delimično je motivisana značajnim prisustvom kompanije Lukoil na bugarskom tržištu. Ministri spoljnih poslova EU razgovaraće o paketu sankcija na sastanku u Briselu 13. jula, sa ciljem da ambasadorima država članica daju instrukcije da ga usvoje pre kraja nedelje. Među drugim istaknutim ruskim zvaničnicima za koje se očekuje da ostanu na konačnoj listi sankcionisanih osoba nalaze se Arkadij Dvorkovič (Arkady Dvorkovich), bivši potpredsednik ruske vlade koji je sada predsednik Međunarodne šahovske federacije, kao i ruski ministar sporta Mihail Degtjarev (Mikhail Degtyarev). Među ostalim ublaženim važnim predlozima u završnom paketu sankcija nalaze se ograničenja na uvoz ruske ribe, koju zemlje poput Nemačke, Poljske i Portugala i dalje koriste u prehrambenoj industriji. Uklonjena je i automatska zabrana ulaska za sve bivše ruske borce koji traže vizu za ulazak u EU, dok će ograničenje cene ruske sirove nafte biti zamrznuto na 44 dolara po barelu tokom samo tri meseca, umesto prvobitno predloženih šest. Grčka je takođe zatražila izuzeće koje bi joj omogućilo da nastavi transport ruskog tečnog prirodnog gasa ka zemljama van EU, dok Austrija i dalje nastoji da ukloni pojedine sankcije u vezi sa Raiffeisen Bankom.

Ukrajina je u napadima dronovima pogodila skoro sve mostove ka Krimu, a poslednjih dana je pokrenula i napade na brodove, čime je to ukrajinsko poluostrvo pod ruskom okupacijom odsečeno od snabdevanja gorivom, a njegovu turističku industriju razorena u jeku letnje sezone. Neumoljiva kampanja nastavljena je tokom noći 11. jula ukrajinskim napadom na četiri broda u Taganrogskom zalivu na Azovskom moru, saopštile su ruske vlasti. Šef ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi saopštio je da je izvedeno 50 napada za pet dana. Taj broj se ne može nezavisno potvrditi, ali izgleda da ga potvrđuje kriza s gorivom na Krimu. "Sve je veća oskudica goriva. Praktično ga nema. Nekada se prodavalo na crno", rekao je Oleksandar Lijev, ministar turizma u krimskoj autonomnoj vladi koja je postojala pre nego što je Rusija anektirala taj region 2014. "Ponekad bi se nešto pojavilo na benzinskim pumpama... gorivo bi se ponekad pojavilo po preteranim cenama. Tokom proteklog dana gorivo se nigde nije pojavilo, čak ni po preteranim cenama. Prodaja na crno takođe je sve ređa", rekao je on 10. jula za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). Turisti traže evakuacijuKriza s gorivom se u različitom stepenu ponovila u regionima širom Rusije, gde su uvedena ograničenja posle ukrajinske kampanje napada na naftne rafinerije. Stanovnici širom poluostrva žale se ne samo na nedostatak benzina, već i na nestanke struje, prekide u komunikaciji, pa čak i na nestašicu hrane i vode. Turisti traže pomoć pri evakuaciji s Krima, tradicionalno meke za Ruse koji traže letnje sunce na plaži. Vozovi saobraćaju preko milijardu dolara vrednog drumsko-železničkog mosta koji prelazi preko Kerčkog moreuza, na istoku poluostrva. Međutim, neki turisti su na odmor stigli automobilima i sada nemaju dovoljno benzina da odu. Kriza se razvijala nedeljama. Početkom juna, napad dronom na voz doveo je do toga da Rusija obustavi železnički saobraćaj na mostu. Ubrzo posle toga, kako se nestašica goriva pogoršavala i napadi pojačavali, jedna ruska blogerka je pozvala turiste da ne odlaze na Krim. "Ne možete trenutno da idete na Krim osim ako nije apsolutno neophodno. Neću ići, iako moram. Nema benzina – jednostavno ga nema, prijatelji. Ne samo to – kopneni put je zatvoren. Bombardovan je, a granatiraju i cisterne", navela je blogerka, koja je rekla da njen otac živi na okupiranom poluostrvu. 'Nećemo videti nijednu zadnjicu'Ove nedelje, video bloger s Krima poveo je svoje pratioce u obilazak prazne plaže u Feodosiji. "Potpuno je prazna. Hteo sam da vam pokažem više ljudi, ali, nažalost, nema ih toliko. Da. Plaža, naravno... zapravo, ljudi, izgleda da ovde nećemo videti nijednu zadnjicu", rekao je on. Liev, bivši ministar, rekao je za Karent tajm da ponude hotela sa sniženim cenama privlače samo lokalne goste iz različitih delova Krima. "Baš danas, jedan od menadžera hotela u Jalti mi je rekao da su počeli da primaju rezervacije od Krimljana", rekao je on. "Neki od njih, pošto imaju pare, sada imaju priliku da sami odu na odmor ovog leta. Retko kada Krimljani imaju takvu priliku". Rusi koji žele da odu na Krim suočavaju se s proverama, uključujući i razgovore sa zvaničnicima. Ruski predsednik Vladimir Putin je zauzimanje te teritorije izdvojio kao krunsko dostignuće svoje vladavine. On je 2014. rekao da poluostrvo ima "sveto značenje" za Rusiju, upoređujući ga s Hramovnom gorom u Jerusalimu. Stanovnici sada plaćaju visoku cenu ruske okupacije. "Danas je 6. jul. Probudila sam se uz nestanak struje, baš kao i svi ostali u Sudaku i Novom Svetu. I, kažu, širom Krima", napisala je ove nedelje stanovnica Sudaka. "Nema struje, nema signala, nema interneta. Pa, mislim, mogla sam da pozivam i šaljem poruke, ali mobilni internet je praktično u prekidu – dobijala sam samo notifikacije, ali nisam mogla da se ulogujem ni na jednu od aplikacija za razmenu poruka", rekla je ona. Tatjana, jutjuberka u primorskom gradu Čornomorske blizu zapadnog špica Krima, dokumentovala je slična iskustva, uključujući punjenje telefona na mestu za napajanje koje su postavile lokalne vlasti koristeći agregat u parku. "Imali smo struju samo pet sati za četiri i po dana", navela je u jednom nedavnom videu. "Moj muž donosi vodu u kantama s hidranta". Tatjana je čak zamolila svoje pratioce za finansijsku podršku kako bi mogla da kupi agregat. Lokalna televizija je poručila stanovnicima da mogu da koriste "centre za pomoć". Tamo takođe mogu da obave poziv s fiksnog telefona ili da čuvaju lekove u frižideru. "Potrebno vam je da obavite hitan poziv ili završite razgovor na aplikaciji za razmenu poruka? Sada možete da napunite svoj mobilni telefon ili koristite fiksni telefon u gradskom centru za pomoć stanovnicima", navodi se u jednoj promotivnoj poruci. Ti centri podsećaju na "tačke nepobedivosti" u kojima su Ukrajinci tražili utočište od hladnoće tokom ruskih zimskih kampanja napada na elektroenergetsku infrastrukturu. Međutim, na Krimu tokom leta vreme je povoljnije čak i ako klima uređaji ne rade. Nagli rast cena hraneKriza sa strujom se loše odrazila na mala preduzeća. "Neke prodavnice uopšte nisu otvorene, dok su druge i dalje otvorene, ali primaju samo gotovinu. Pošta takođe danas ne radi", navela je jutjuberka u Jalti ove nedelje. Veće prodavnice poput supermarketa su otvorene, ali su podigle cene. "Parmalat mleko bez laktoze je bilo 179 rubalja (oko dva evra), sada je 307", rekla je jedna stanovnica u videu snimljenom dok je šetala po prodavnici ove nedelje. "Na kasi su cene čak i veće nego na oznakama s cenama. Svuda su znaci koji ukazuju da se cena robe menjaju i da je trenutna cena ona na kasi". Stručnjaci navode logističke probleme kao glavni razlog za rast cena hrane. Kao i u slučaju nestašice benzina, neki vozači se plaše da voze na Krim jer bi mogli biti žrtve napada dronovima. Ukrajinski komandant za dronove Brovdi izjavio je da su kamioni koji prevoze benzin legitimne mete ukrajinske vojske i objavio je video snimke napada dronovima na ruske kamione. Ruske okupacione vlasti obećale su ove nedelje da će problemi sa snabdevanjem biti rešeni u roku od dve nedelje i da će cene benzina pasti. Ipak, nisu objasnili kako će se to dogoditi.

Prema snimcima koje je objavila ukrajinska vojska, Kijev nastavlja napade na ruske tankere iz takozvane "flote u senci" u Azovskom moru. Ukrajina navodi da je u noći između 10. i 11. jula pogodila 21 tanker, kao i više drugih plovila prethodnih dana, u nastojanju da poremeti snabdevanje gorivom ruskih snaga koje ratuju u Ukrajini.

Sjedinjene Američke Države uvele su nove sankcije usmjerene na iranskog biznismena optuženog za upravljanje globalnom finansijskom mrežom za vrhovnog vođu Modžtabu Hamneija i nekoliko mjenjačnica za koje Vašington tvrdi da su pomogle Teheranu da izbjegne sankcije i održi pristup stranoj valuti.

Tokom protekla tri meseca, ruske snage su uništile više od 150 benzinskih pumpi u Ukrajini koristeći dronove Geran-2. Udari se prvenstveno izvode na udaljenosti od 30-50 kilometara od granice i linije fronta.

Kriza sa gorivom u Rusiji izaziva tenzije na benzinskim pumpama širom zemlje. Ukrajinski ponovljeni napadi na ruske rafinerije nafte i energetska postrojenja doveli su do širenja nestašice goriva širom Rusije. Korisnici društvenih mreža podelili su video snimke tuča koje izbijaju dok ljudi čekaju u redovima satima da natoče gorivo.

Može se reći da je poslednji dan samita NATO-a u Ankari 8. jula počeo napeto. Tokom noći Sjedinjene Američke Države ponovo su pokrenule napade na Iran nakon nesigurnog prekida vatre. Ceo sukob je uzdrmao vojni savez, dok je predsednik SAD Donald Tramp kritikovao evropske saveznike zbog toga što nisu pomogli te dovodio u pitanje njihovu "lojalnost". Tokom zajedničkog obraćanja za medije sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Rutte) 8. jula, on je ponovo kritikovao evropske zemlje zbog toga što su odlagale ili sprečavale korišćenje baza na kontinentu za američke vazdušne napade, zatim iranski režim nazvao "lažovima" i "ološem" i rekao da je dogovor sa Iranom "završen". Pored toga, okomio se i na Španiju, zemlju koja je javno kritikovala rat i umereno izdvajala za odbranu, aludirajući na mogući trgovinski embargo protiv Madrida. Tramp je takođe ponovo izneo svoje ranije namere da preuzme dansku teritoriju Grenland. Na fotografijama sa ulaza činilo se da se evropski lideri pribojavaju najgoreg dok su polako ulazili u salu za sastanke. Međutim, unutra je vladala potpuno drugačija atmosfera. Diplomate NATO-a – koje su razgovarale sa Radiom Slobodna Evropa (RSE) pod uslovom anonimnosti jer nemaju ovlašćene da javno govore – rekle su da je američki predsednik bio dobro raspoložen i više diplomatski nastrojen, te da nije ponovio svoje komentare o Španiji, Grenlandu i Iranu u razgovoru sa ostalim 31 liderom. Nakon sastanka Tramp je oduševljeno rekao da postoji "ogromno jedinstvo", dok je Rute okupljanje u Ankari nazvao "ogromnim uspehom" i govorio o "velikom osećaju jedinstva". Kada je reč o Iranu, deklaracija samita koju su podržali svi lideri navodi da "Iran nikada ne sme imati nuklearno oružje" i ponavlja "poziv Iranu da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu". Uprkos američkoj zabrinutosti zbog nedostata volje evropskih zemalja da podrže Vašington u sukobu, Rute je istakao da su SAD poslednjih meseci iz evropskih vazdušnih baza izvele više od 5.000 borbenih letova. A zatim je tu bilo reči i o nedovoljnoj potrošnji evropskih zemalja i Kanade na odbranu – stalni problem Bele kuće koji je Tramp nedavno ponovo izneo. Nakon sastanka, NATO je trijumfalno istakao da su ostalih 31 saveznika zajedno povećali izdvajanja za odbranu za 139 milijardi dolara u protekloj godini – povećanje zbog kog Rute nije propustio da oda priznanje Trampu. Na prošlogodišnjem samitu NATO-a u Hagu postojale su nedoumice da li će se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) uopšte pojaviti. Sve nade da će njegova zemlja uskoro postati članica saveza bile su ugašene, a on nije bio naročito omiljena figura u Beloj kući nakon burnog sastanka početkom godine koji se završio ponižavajuće. Ali jedna godina može napraviti veliku razliku. Ovog puta nije bilo sumnje da će Zelenski biti pozvan u Ankaru i, iako se članstvo još nije našlo na stolu, u deklaraciji iz Ankare navedeno je da "Ukrajina doprinosi transatlantskoj bezbednosti". U konačnoj deklaraciji samita takođe postoji obaveza da se Kijevu ove godine obezbedi 70 milijardi evra vojne pomoći, kao i najmanje isti iznos za 2027. godinu – iako veliki deo toga neće biti potpuno svež novac. Vašington neće tome doprineti, ali je možda Ukrajini dao najveći poklon od svih: dozvolu za proizvodnju raketa Patriot – nešto što Kijev dugo traži zbog pojačanih ruskih napada na civilne ciljeve širom zemlje. U razgovoru sa Zelenskim, Tramp je rekao da će "pokazati Ukrajini kako da proizvodi Patriote", iako formalnosti verovatno tek treba da budu dogovorene. Uoči njihovog bilateralnog sastanka nakon samita, Tramp i Zelenski su se obratili novinarima i delovalo je da se prilično dobro slažu. Tramp je rekao da su "razvili dobar odnos", pohvalio ukrajinsku vojsku rečima da "radi neverovatan posao" i da se sastoji od "hrabrih ljudi", otvorio mogućnost da uskoro poseti "predivni" Kijev te izrazio interesovanje za sklapanje dogovora o dronovima sa Ukrajinom. Bilo je i mnogo pohvala na račun "intelektualne snage" ukrajinske delegacije prisutne u sali, kao i ogromnog potencijala zemlje ukoliko bi se rat uskoro završio. To je bio deo koji obećava. Ali činilo se da je Zelenski manje oduševljen kada je Tramp iznenada počeo da hvali poljskog predsednika Karola Navrockog (Nawrocki), koji je nedavno oduzeo Zelenskom najviše poljsko državno odlikovanje nakon žestokog bilateralnog spora koji je ugrozio ukrajinsko-poljske odnose. Američki predsednik je takođe rekao da postoji vrlo malo razlika između naroda Ukrajine i Rusije, da je više razgovarao sa Putinom nego sa Zelenskim i da je ruski predsednik "težak karakter" – ali da je to i Zelenski. Zelenski je barem izazvao najveći smeh među okupljenim novinarima tog dana kada je Tramp rekao da je Putin predložio sastanak u Moskvi kako bi razgovarali o okončanju rata, na šta je Zelenski odgovorio da bi odlazak tamo bio opasan jer u tom gradu ima toliko ukrajinskih dronova. Sledeće godine u Tirani?Možda to nije bila najvažnija rečenica u deklaraciji iz Ankare, ali je sigurno bila najzanimljivija. Tekstovi NATO samita obično se završavaju navođenjem mesta održavanja sledećeg samita. Međutim, ovogodišnji dokument samo navodi: "Radujemo se našem sledećem sastanku". Bez dodatnih detalja. Prošle godine u Hagu utvrđeno je da bi sledeći sastanak trebalo da bude u Turskoj, a zatim u Albaniji. Rute je na završnoj konferenciji za novinare potvrdio da će "sledeći samit biti u Albaniji, to je bila odluka u Hagu. Moramo da odlučimo tačno vreme". Postoje dva razloga za ovu nejasnoću. Jedan je to što unutar saveza postoji nezadovoljstvo zbog toga što smatraju da zemlja koja je nedavno ponovo pala ispod 2 odsto BDP-a izdvajanja za odbranu ne bi trebalo da bude domaćin samita. Tirana je obećala da će uskoro usvojiti budžet koji uključuje veću vojnu potrošnju. Ali postoje i zemlje koje se nadaju da će se NATO vratiti tradiciji održavanja samita svake druge godine, jer je teško svake godine pronaći konkretne političke rezultate. Za sada znamo da će sledeći sastanak biti u Albaniji, ali nije sigurno da li će biti održan u leto 2027. godine, na jesen iste godine ili će čak biti pomeren za 2028. godinu.

Očekuje se da će Državna obaveštajna služba (ŠIŠ) u Albaniji dobiti šira ovlašćenja – prvi put od zakona o njenom osnivanju 1998. godine. Pored tradicionalnih zadataka u oblasti kontraobaveštajnog rada i nacionalne bezbednosti, ova institucija će imati mandat i da prikuplja informacije o pretnjama po ekonomsku bezbednost, sajber napadima, hibridnim pretnjama i kritičnoj infrastrukturi. Vlada tvrdi da su ove izmene neophodne kako bi se odgovorilo na nove bezbednosne izazove, koji nisu postojali u vreme kada je pisana važeći zakon. Opozicija i stručnjaci za bezbednost ne osporavaju potrebu za modernizacijom zakona, ali upozoravaju da proširenje nadležnosti nije praćeno dovoljnim garancijama za demokratsku kontrolu te institucije. Šta se menja novim zakonom?Zakon koji je albanski parlament usvojio 2. jula značajno proširuje delokrug rada ŠIŠ-a. Pored prikupljanja informacija o špijunaži, terorizmu i zaštiti ustavnog poretka, ta institucija sada ima zadatak da identifikuje pretnje po ekonomsku bezbednost, sajber napade, hibridne pretnje i kritičnu infrastrukturu. Istovremeno se proširuju i nadležnosti za praćenje aktivnosti stranih obaveštajnih službi, ekstremizma, kao i pitanja koja utiču na unutrašnju i regionalnu stabilnost. Vlada navodi da ove izmene odražavaju način na koji su evoluirale pretnje po nacionalnu bezbednost. U obrazloženju zakona se navodi da je ekonomska bezbednost danas sastavni deo strateške bezbednosti države, dok sajber napadi i hibridne pretnje predstavljaju neke od najozbiljnijih izazova za javne institucije, ekonomiju i kritičnu infrastrukturu. Debata o kontroli i transparentnostiPotrebi za ažuriranjem zakona ne osporava ni opozicija. Međutim, prema njenim navodima, proširenje mandata ŠIŠ-a nije praćeno jačanjem nadzornih mehanizama. Poslanik Demokratske stranke Klevis Baliju (Balliu) kaže za RSE da zakon daje toj instituciji više nadležnosti i veći pristup informacijama, ali bez jasnog definisanja granica njenog delovanja i načina na koji će se kontrolisati izvršavanje tih nadležnosti. "Dati više moći i ovlašćenja bez zahtevanje veće kontrole i bez preciziranja granica te institucije, mislim da time otvaramo vrata opasnoj situaciji s kojom ćemo se morati da se suočimo sutra", kaže Baliju. Sličnu ocenu daje stručnjak za bezbednost Gert Metani. On kaže da je proširenje mandata u skladu s praksama članica NATO-a i evolucijom savremenih pretnji, ali napominje da su neke formulacije zakona preširoke. Prema njegovim rečima, odredba koja ŠIŠ-u daje ovlašćenje da prikuplja informacije i o "unutrašnjoj i regionalnoj stabilnosti" mogla bi stvoriti prostor za široka tumačenja, ako je ne budu pratila jasna zakonska ograničenja i efikasan parlamentarni i sudski nadzor. "Poznajući albansku političku klimu, postoji rizik da takve odredbe budu zloupotrebljene na štetu sloboda i prava građana", rekao je Metani za RSE. Međutim, debata nije ograničena samo na proširenje ovlašćenja ŠIŠ-a. Novi zakon takođe izuzima ŠIŠ od obaveza koje proističu iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama. To znači da ŠIŠ neće biti podložan istim pravilima transparentnosti kao druge javne institucije i neće imati obavezu da odgovara na zahteve za pristup informacijama podnete u skladu s tim zakonom. Vlada tvrdi da je takvo izuzeće uobičajena praksa i u drugim zemljama, navodeći kao pirmer britanske, nemačke i američke obaveštajne službe. Prema njenim navodima, čak i informacije koje deluju administrativno ili finansijski mogu imati operativnu vrednost i, ako se objave, mogle bi da ugroze nacionalnu bezbednost. Opozicija ne osporava potrebu za zaštitom tajnih podataka, ali tvrdi da potpuno izuzeće od Zakona o slobodnom pristupu informacijama rizikuje da ograniči odgovornost te službe prema javnosti. Poslanica Demokratske stranke Jorida Tabaku kaže da bi uravnoteženije rešenje bilo da se izuzmu samo osetljive informacije, čime bi se zadržao minimalan nivo transparentnosti kada je reč o administrativnim i finansijskim pitanjima. Imovina i baze podataka, još dve tačke sporenjaJoš jedna promena koja je pokrenula raspravu odnosi se na prijavljivanje imovine zaposlenih u ŠIŠ-u. Zakon predviđa da oni više neće prijavljivati svoje prihode i imovinu Visokom inspektoratu za prijavu i kontrolu imovine. Umesto toga, kontrolu će sprovoditi posebna struktura unutar samog ŠIŠ-a. Vlada objašnjava da je cilj te izmene zaštita identiteta i podataka zaposlenih u obaveštajnoj službi, budući da se i visina njihovih plata smatra tajnim podatkom. I u ovom slučaju opozicija traži drugačije rešenje. Prema Tabaku, prijavljivanje imovine ne bi trebalo ukidati, već bi ga trebalo sprovoditi pod oznakom tajnosti, kako bi se istovremeno sačuvali i državna tajna i kontrola nad imovinom zvaničnika. Ona upozorava da ukidanje tog mehanizma stvara presedan koji bi mogao da se proširi i na druge institucije. Stručnjak za bezbednost Gert Metani deli istu zabrinutost. Prema njegovim rečima, tajna priroda rada ŠIŠ-a ne bi trebalo da znači i odsustvo kontrole. "Unutrašnja kontrola mora biti praćena nezavisnim i efikasnim nadzorom, imajući u vidu da se, bez obzira na anonimnost i tajan rad, obaveštajne strukture finansiraju javnim sredstvima, pa stoga odgovornost – ni u jednom trenutku – ne sme da izostane", kaže on. Novi zakon takođe daje ŠIŠ-u pravo na pristup državnim bazama podataka, pod uslovom da je to regulisano međuinstitucionalnim sporazumima i ograničeno na zakonske zadatke te službe. Vlada navodi da to ne znači neograničen pristup. Prema njenim navodima, međuinstitucionalni sporazumi tačno će definisati koji podaci mogu da se koriste, ko im pristupa i u koju svrhu, kao i način njihove kontrole. Međutim, opozicija i stručnjaci traže čvršće garancije. Oni podsećaju da je Albanija imala nekoliko slučajeva curenja podataka iz državnih baza i sajber napada, kada su javno izloženi lični podaci građana, ali i informacije povezane s državnim institucijama. Metani smatra da je pristup bazama podataka neophodan alat za savremene obaveštajne službe, ali kaže da on mora biti ograničen, srazmeran i da postoji mogućnost da se može pratiti. On upozorava da bi svaka zloupotreba ličnih podataka dodatno narušila poverenje građana u institucije, podsećajući na ranije slučajeve objavljivanja državnih baza podataka. Da li su izmene povezane s političkom klimom?Stručnjak Gert Metani izražava sumnje i u pogledu trenutka kada se ove izmene usvajaju. Prema njegovim rečima, one se moraju posmatrati u kontekstu nedavnih političkih dešavanja u zemlji, uključujući proteste na kojima se nedeljama zahteva ostavka premijera Edija Rame. On objašnjava da bi, iako je nacrt zakona sastavljen pre početka protesta, određene formulacije mogle da ostave prostor za široka tumačenja kad je reč o praćenju nezadovoljstva građana. U tom kontekstu, Metani takođe pominje ranije odluke Vlade, poput ograničenja platforme TikTok ili debate o praćenju javnih informacija, i upozorava da glavni izazov ostaje očuvanje ravnoteže između povećanja kapaciteta ŠIŠ-a i zaštite osnovnih prava i sloboda. "Posle izmene Zakona o Državnoj obaveštajnoj službi predstavljaju restriktivnu meru za izražavanje građanskog nezadovoljstva putem ustavnih protesta", kaže ovaj stručnjak. Zakon je usvojen u Skupštini Albanije, ali ga predsednik države još nije potpisao. Zakon stupa na snagu posle objavljivanja u Službenom glasniku.

Na prvi pogled, trotoari s drvoredom ulice Valijasr – kulturnom i komercijalnom centru Teherana – izgledaju obično. Radikalno je ono što ne vidite. Žene idu gradom u majicama bez rukava i haljinama kratkih rukava, širokim pantalonama i uskim farmerkama. Neke nose marame po izboru. Mnoge ne. Kafići su puni, gužve su u saobraćaju. Izgleda da niko ne gleda ili ne obraća mnogo pažnje na ono što se dešava. I to je ono što je najupadljivije. Nekada ozloglašene patrole koje su nadzirale kako se žene oblače od glave do pete uglavnom su nestale iz svakodnevnog života na ulicama. Obavezna pravila o nošenju hidžaba i dalje postoje, ali je njihovo sprovođenje vidljivo ublaženo u većim iranskim gradovima, koji su bili poprišta na kojima su se žene borile za slobodu protiv takozvane moralne policije. "Nisam videla patrole za hidžab veoma dugo", rekla je jedna stanovnica Teherana u kasnim tridesetim godinama za Radio Farda (Iranski servis RSE), pod uslovom da joj se ne objavljuje ime iz bezbednosnih razloga. "Žene se oblače kako hoće". Protesti protiv hidžabaOva promena je usledila posle godina otpora žena koje su kulminirale protestima "Žena, život, sloboda" 2022, a ubrzala se poslednjih meseci tokom rata Irana sa SAD i širih političkih tenzija. "Pre samo nekoliko godina, ovo je bilo nezamislivo", primetila je jedna majka dvoje dece u četrdesetim godinama koja je rekla da sada bez ikakvih incidenata obavlja poslove bez pokrivanja glave i u kratkim rukavima. Ona se setila nedavnog odlaska u vladinu kancelariju za finansije bez pokrivene kose. Na vratima je službenik zamolio da stavi maramu na glavu, ali samo dok ne prođe ulaz. "Zaposleni mi je rekao: 'Možete je skinuti kada odete'", rekla je ona. "Nasmejala sam se. Oni tačno znaju kako se žene osećaju u vezi s hidžabom". Teško je reći tačno šta stoji iza ove promene – vladini zvaničnici to nisu komentarisali – ali analitičari kažu da to verovatno odražava političke računice, a ne reforme. Samo nekoliko nedelja pre nego što je rat izbio 28. februara, protesti su potresli Islamsku Republiku, pošto su demonstracije koje su počele zbog rasta cena prerasle u masovne antirežimske nemire. Bezbednosne snage ubile su hiljade ljudi – neki izveštaji kažu desetine hiljada – na ulicama širom zemlje kako bi ugušile ustanak i analitičari kažu da vlada verovatno želi da izbegne podsticanje tenzija u vreme kada Iranke pokušavaju da se nose s posledicama rata. "Iranska vlada je bila primorana da prihvati ono što su žene zahtevale u vezi s hidžabom", rekla je Mansureh Šodžai, aktivistkinja za prava žena, autorka i istraživačica koja živi u Evropi. "Nasilja i represije koji su postojali ranije više nema. Ali to ne znači da se zakon promenio". Ona je ukazala da čak i pojavljivanje žena bez hidžaba na državnoj televiziji poslednjih meseci odražava pritisak odozdo, iako vlasti pokušavaju da kontrolišu poruku. "Vlada to koristi za propagandu", rekla je Šodžai. "Ona govori: Ne smetaju mi žene bez hidžaba sve dok prihvataju mene i moju politiku". Ipak, rizici su i dalje opipljivi. Ranije ove godine, iranska pevačica Parastu Ahmadi osuđena je na 74 udarca bičem zbog snimanja i izvođenja pesme bez hidžaba. Konzervativni gradVan prestonice, zakon se sprovodi neujednačenije. U Mešhadu, jednom od najkonzervativnijih gradova u Iranu, Mahnuš, koja se predstavila samo imenom, rekla je da, iako je svakodnevni život i dalje restriktivniji nego u Teheranu, i dalje je značajno različit u odnosu na pre. "Postoje konzervativne žene koje nose potpuni hidžab", rekla je ona, "ali postoji i mnogo žena koje uopšte ne pokrivaju glavu". Čak i tokom verskih obreda povodom Muharema prošle nedelje, što je važan period u šiitskom islamu, prema njenim rečima, mnoge mlade žene pojavile su se u šarenoj odeći umesto u tradicionalnoj crnini. Ograničenja su i dalje na snazi u određenim oblastima. Ona je rekla da je u gradskom svetilištu Imama Reze i okolnim hotelima i bazarima, policajci i dalje govore posetiteljkama da pokriju kosu. "Ali u kafićima, na ulicama, u javnom prevozu, nikoga nije briga šta nosite". Žene širom Irana rekle su za RSE da je ublažavanje sprovođenja zakona počelo posle protesta 2022. izazvanih smrću Mahse Amini dok je bila u pritvoru zbog navodnog kršenja pravila o nošenju marame. Otkako je rat zaustavljen primirjem između SAD i Irana – potpisanom početkom aprila i obnovljenom u junu – sprovođenje zakona je dodatno ublaženo. Sana, studentkinja u Karadžu, gradu u severno-centralnom delu Irana, veruje da se pravac promena ne može preokrenuti. "Put do pune slobode može biti kratak ili može trajati mnogo godina", rekla je ona. "Ali kada društvo odluči da se promeni, promena postaje neizbežna".

Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, ukrajinski dronovi prvi put su pogodili najveću rusku naftnu rafineriju u Omsku. Mještani su snimili napad i gust dim koji se uzdizao iznad postrojenja, smještenog više od 2.500 kilometara od granice s Ukrajinom.

Lideri NATO-a sastaju se 7. i 8. jula u turskoj prestonici Ankari na godišnjem samitu Alijanse u senci rata u Iranu i američkih žalbi da svi evropski saveznici ne podnose podjednak teret kad je reč u izdvajanjima na odbranu. Očekuje se da će američki predsednik Donald Tramp (Trump) imati oštre komentare na račun nekoliko evropskih kolega kad se budu sastajali na večeri prvog dana, a zatim na očekivanom tročasovnom zasedanju Severnoatlantskog saveta drugog i poslednjeg dana. Sledi šest stvari na koje treba obratiti pažnju tokom dvodnevnog sastanka. Odbrambena potrošnjaNema greške: Ovaj samit će biti obeležen odbrambenom potrošnjom. Na prošlogodišnjem skupu u Hagu, Alijansa je svečano pristala da će svih 32 saveznika do 2035. trošiti pet odsto BDP-a na odbranu, pri čemu će 3,5 odsto toga biti takozvani "tvrda odbrambena potrošnja", kao što je kupovina oružja i druge vojne opreme. Preostalih 1,5 odsto bi zatim moglo biti posvećeno investicijama koje pomažu u jačanju vojnih kapaciteta, kao što je infrastruktura. U Ankari će se sve svoditi na demonstriranje kako doći do tog cilja. Ili kako je to stavljeno u nacrtu deklaracije sa samita: pokazivanje "kredibilnog puta" ka cilju. Neki zvaničnici NATO-a koji su govorili za RSE strahuju da će mnoge zemlje u narednih nekoliko godina odložiti velika ulaganja u odbranu zbog nategnutih javnih finansija, da bi potom u periodu 2034-35. naglo trošile na skupu vojnu opremu, što je unutar Alijanse poznato kao "pristup hokejaškog štapa", u kojem posle godina relativne stagnacije potrošnje sledi nagli skok kako bi se ispunio cilj. Faktor TrampUpravo će po pitanju odbrambene potrošnje Tramp snažno istupiti. On je dugo bio skeptičan prema NATO-u i nekoliko dana pre samita u Ankari ponovo je doveo u pitanje Alijansu napisavši na društvenim mrežama da je "smešno da SAD nastavljaju ovim jednostranim putem kada odnos nije recipročan". On je takođe uključio grafikon koji pokazuje da Vašington troši mnogo više na svoju vojsku nego bilo koji pojedini evropski saveznik. Upravo će ovde generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) još jednom pokušati da uloži najbolje diplomatske napore i istaći da Evropljani i Kanađani zapravo pojačavaju svoj angažman. Govoreći neposredno pre samita, on je rekao da ostalih 31 saveznik "već ulaže oko četiri odsto svog BDP-a u odbrani i bezbednosti", često kupovinom opreme proizvedene u Americi. Ovaj trend, ukazao je Rute, znači da je ostalih 31 član sada na "putu da izjednači svoju vojnu potrošnju sa Sjedinjenim Državama". Mada je nekoliko zvaničnika NATO-a za RSE priznalo to – iako se plaše da će američki predsednik biti oštar na samitu – mnogi i dalje misle da će sastanak proteći relativno glatko s minimalnom dramom. Oana Lungesku (Lungescu), bivša portparolka NATO-a koja je sada saradnica Kraljevskg instituta ujedinjenih službi za studije odbrane i bezbednosti (RUSI), rekla je da postoji optimizam da će se pozitivno raspoloženje s nedavnog samita G7 u Francuskoj preneti na Ankaru. "Diplomate se nadaju da će se 'duh Evijana', konstruktivna atmosfera nedavnih razgovora G7 u Francuskoj, proširiti na Ankaru – uključujući i potrebu za podrškom Ukrajini jer se čini da se momentum na bojnom polju menja", rekla je ona. Lungesku je rekla da zvaničnici takođe veruju da bi lični odnos između Trampa, Rutea i Erdoana mogao pomoći da samit ostane na pravom koloseku. Iako Tramp može kritikovati neke evropske lidere zbog rata u Iranu ili odbrambene potrošnje, rekla je ona, "on neće želeti da samit propadne, a Erdoan izgubi obraz na domaćem terenu". Američke trupe u Evropi i industrijske ambicijeParalelno s ovom debatom, tu je i pitanje američkih trupa u Evropi. Današnja brojka od oko 80.000 vojnika mogla bi biti smanjena, jer se govori da bi Vašington mogao da prerasporedi i strateška sredstva i ljudstvo negde drugde, posebno u Aziju. Nakon što je američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) u maju rekao da će SAD sprovesti šestomesečnu reviziju prisustva svojih snaga u Evropi, malo zvaničnika NATO-a veruje da će to biti glavna tema na sastanku, mada bi na marginama moglo doći do bilateralnih pregovora i lobiranja evropskih zemalja u kojima se nalaze američke baze. Vrhovni vojni komandant NATO-a u Evropi Aleksus Grinkevič (Alexus Grynkevich) dotle je rekao da su evropski saveznici u velikoj meri pojačali napore da popune praznine u kapacitetima i pojačanjima koja su ostala posle nedavnog smanjenja broja američkih trupa i sredstava u Evropi. Nacrt deklaracije iz Ankare, koju će svi saveznici podržati, eksplicitno pominje klauzulu NATO-a o međusobnoj odbrani, Član 5, iako u nekim evropskim prestonicama postoje strahovi o tome da li bi je Alijansa opstala ako bi Rusija testirala NATO u narednim godinama. Još jedna stvar za koju se zvaničnici Alijanse takođe nadaju da će pokrenuti odbrambenu potrošnju je NATO forum za odbrambenu industriju, koji će se održati 7. jula, nekoliko sati pre početka samita. To je mesto gde će veliki akteri u odbrani i političari objaviti mnoštvo multilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti odbrane, uključujući razne transatlantske zajedničke poduhvate. S Kanadom koja preuzima vođstvo, nekoliko zemalja će takođe najaviti "globalnu odbrambenu banku", koja će olakšati pozajmljivanje novca malim i srednjim odbrambenim preduzećima. Takođe se može očekivati da će ukrajinske kompanije biti veoma aktivne u sklapanju dogovora, pošto Kijev želi da obezbedi neku vrstu licence za pravljenje raketa Patriot (ili njihovog ekvivalenta) u Ukrajini. Međutim, druge zemlje će možda biti još više zainteresovane da iskoriste ukrajinsko tehnološko znanje i jedan visoki zvaničnik NATO-a je za RSE rekao da bi Kijev uskoro mogao da proizvede sopstvenu domaću verziju presretača Patriot naprednih mogućnosti-2 (PAC-2). "Ukrajinci nam govore da mogu da razviju presretač koji je u osnovi ekvivalent PAC-2 za manje od godinu dana", rekao je zvaničnik. "I da ih mogu proizvoditi u velikim količinama. Ako su u stanju da to urade, mi to pozdravljamo". Ipak, iako će se trošenje nastaviti, ostaće pitanje da li Evropljani pametno troše novac. Olga Oliker, direktorka za evropsku bezbednost u Međunarodnoj kriznoj grupi, upozorila je da se "trošenje samo po sebi ne pretvara u kapacitete". Ona je rekla da se evropske vlade i proizvođači i dalje rvu s pitanjem kako da uravnoteže ulaganja u "brzo, jeftino i prilagodljivo oružje" s hitnom potrebom za proizvodnjom naprednije protivvazdušne odbrane. Ukrajina: Otporni autsajderMada će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski učestvovati i na industrijskom forumu i na večeri lidera, sastanak koji se najviše očekuje biće njegov bilateralni susret s Trampom na marginama samita. Pošto je Rusija ponovo ubila desetine ljudi u Kijevu u još jednom raketnom napadu neposredno pre samita, postoji nada da će se neka vrsta mirovnih pregovora predvođenih SAD, koje je jedan visoki zvaničnik NATO-a nedavno opisao kao da su "u komi", oživeti. Raspoloženje oko Ukrajine unutar NATO-a se inače znatno promenilo. Nekoliko zvaničnika je impresionirano mogućnošću Kijeva da izvede napade duboko unutar Rusije. "Ukrajina je u boljoj poziciji na bojnom polju u poređenju s pre nekoliko meseci", rekao je jedan evropski zvaničnik, napominjući da SAD sada mnogo više podržavaju Ukrajinu. "SAD vole autsajdera sve dok autsajder ima šansu za pobedu", dodao je on. Za razliku od prošle godine, ovog puta nema debate o tome da li će Zelenski biti na samitu (mada ne na glavnoj sesiji, jer je ona samo za članice NATO-a). U deklaraciji samita takođe postoji obećanje da će se zemlji obezbediti 70 milijardi evra (80 milijardi dolara) za 2026. godinu i ekvivalent za sledeću godinu, iako su neke diskusije pre samita sugerisale da će deklaracija pomenuti samo finansijska obećanja Kijevu za 2026. SAD neće dati doprinos za to, a 30 milijardi od 70 milijardi evra dolazi od kredita EU Ukrajini od 90 milijardi evra, dogovorenog ranije ove godine. Drugim rečima, nema mnogo svežeg novca. U razgovoru s novinarima pre samita, ambasadorka Ukrajine pri NATO-u Aljona Hetmančuk rekla je da bi finansijsko obećanje u deklaraciji samita moglo pomoći da se saveznici zadrže na ovogodišnjim finansijskim obećanjima, a istovremeno generiše dodatnu podršku za Ukrajinu. "Nadamo se da će, ako u deklaraciji bude navedena finansijska obaveza, to pomoći. Prvo, da se zemlje obavežu da ispune finansijska obećanja data ove godine. I drugo, da se generišu dodatna sredstva", rekla je ona. U još jednoj maloj pobedi za Ukrajinu i njene pristalice, Rusija se takođe pominje u deklaraciji i Moskva je opisana kao "dugoročna pretnja evroatlantskoj bezbednosti". Takva formulacija je korišćena u deklaraciji usvojenoj na prošlogodišnjem samitu u Hagu, ali ovog puta zvaničnici NATO-a kažu da nije bilo prigovora niti pokušaja da se ublaži formulacija. Iranska pitanjaRat u Iranu je stvorio tenzije i unutar Alijanse, a predsednik Tramp se žalio na manjak "lojalnosti" među nekim saveznicima nakon što su ograničili ili u početku sprečili Vašington da koristi baze u njihovim zemljama za američke napade na Iran. Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker (Matthew Whitaker) rekao je novinarima ranije ovog meseca da "nema sumnje da je predsednik izrazio razočaranje", ali je rekao da je Alijansa od tada krenula dalje, dodajući: "ti dani su, na sreću, prošli". Deklaracija NATO-a će pozvati Teheran da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu, a u Ankari će biti prisutan i niz predstavnika zemalja Persijskog zaliva. Međutim, nije predviđena posebna uloga NATO-a u Zalivu. Umesto toga, koalicija voljnih koju predvode Francuska i Velika Britanija uz očekivanje da će se pridružiti druge zemlje, sprema se da doprinese sredstvima kao što su minolovci i ronilački timovi. Međutim, pravila angažovanja koalicije su i dalje nejasna, rekao je jedan zvaničnik NATO-a koji je ukazao da iz Irana stižu "pomešani signali" o tome da li će brodovima drugih zemalja biti dozvoljeno da deluju u Ormuskom moreuzu. Još jedan izazov je to što malo evropskih mornaričkih brodova ima adekvatnu odbranu od napada dronovima, zbog čega je svaka šira koalicija u moreuzu veoma ranjivom ako bi uskoro bila angažovana. Kada i gde sledeći samit?Poslednje pitanje koje treba rešiti u Ankari jeste gde će se održati sledeći samit i kada će se održati. U Haškoj deklaraciji je navedeno da će Albanija biti domaćin posle Turske, ali u nacrtu iz Ankare deklaracije nije pomenuta lokacija niti datum – barem ne još. Razlog je to što su neki u NATO-u izrazili sumnju da zemlja koja troši nešto manje od dva odsto BDP-a na odbranu treba da bude domaćin samita. Albanija nastoji da odobri budžet za odbranu za ovu godinu koji će povećati njenu potrošnju na 2,6 odsto, ali je moguće da konačna odluka o tome da li će Tirana biti domaćin sledećeg samita neće biti doneta do kasnije ove godine. Pored toga, vođene su i diskusije da li bi NATO trebalo da se vrati održavanju samita svake dve godine, što je bio slučaj pre početka invazije Rusije na Ukrajinu 2022. Dok neki tvrde da bi NATO trebalo da nastavi da se sastaje jednom godišnje sve dok traje rat u Evropi, drugi smatraju da bi nedostatak konkretnih političkih rezultata na godišnjem nivou trebalo da omogući Alijansi da se ređe sastaje na najvišem nivou.