Manjak prava, pad plata, pogoršanje životnih uslova: Pet godina vladavine talibana donelo je promene u Avganistan, ali ne one kojima su se mnogi Avganistanci nadali. Iako su se postavljanje bombi na putevima i nasilni sukobi između zaraćenih frakcija uglavnom smirili, zemlja se suočava s dubokom ekonomskom krizom, teškom humanitarnom situacijom zbog kojima je milionima ljudi potrebna pomoć i gotovo potpunom međunarodnom izolacijom zbog toga što talibani krše ljudska prava, posebno sistematskog uklanjanja žena i devojčica iz javnog života. Za mnoge Avganistance, nada možda nije potpuno izgubljena, ali je pretrpela veliki udarac. "Vozim taksi u Kabulu već 20 godina, ali u proteklih pet godina video sam probleme koje nikada ranije nisam doživeo", rekao je taksista za RSE o finansijskim teškoćama koje trpi pod talibanima. "Sve što želim je da zarađujem za halal život i da imam hranu na stolu", rekao je čovek u četrdesetim godinama pored svog taksija, koji je skoro isto toliko star. Kada su preuzeli vlast u avgustu 2021. posle povlačenja međunarodnih snaga, talibani su nasledili strukturno krhku ekonomiju koja je u velikoj meri zavisila od priliva strane pomoći. Međutim, to je gotovo presušilo pošto je politika talibana, posebno gotovo potpuna izolacija žena od javnog života izvan njihovih domova, zaustavila dotok sredstava. Avganistanci, od vlasnika velikih preduzeća do trgovaca, prevoznika i nadničara, sada se žale na pad zarada i smanjenje ekonomskih mogućnosti pod talibanima. 'Srednjovekovne ideje o upravljanju'Izveštaj Svetske banke iz aprila 2025. navodi da "siromaštvo, nesigurnost u snabdevanju hranom i neuhranjenost predstavljaju goruće izazove" u Avganistanu pod vladavinom talibana, gde visoka nezaposlenost i ograničenja za žene i dalje opterećuju mogućnosti za zaradu za život. Budući da je upis devojčica u srednje škole na samo tri odsto, izveštaj Svetske banke navodi da se "generacija mladih žena suočava a budućnošću u siromaštvu i zavisnosti". "Talibani koriste srednjovekovne ideje o upravljanju za vladanje zemljom koja se suočava sa složenim izazovima 21. veka", rekao je Majkl Sempl (Michael Semple), profesor na Univerzitetu Kvins u Belfastu. Talibani su obnovili relativni mir posle decenija sukoba. Eksplozije bombi i brige za bezbednost su se smanjile, ali analitičari kažu da je režim učinio malo toga da reši svoje glavne izazove – uspostavljanje ekonomske stabilnosti i obezbeđivanje dobrog upravljanja radi poboljšanja životnog standarda. Talibani su ukinuli sve demokratske institucije i savetodavna tela, centralizujući donošenje odluka oko svog povučenog vođe Mule Hibatulaha, koji je izdao niz dekreta – od kojih se mnogi odnose na devojčice i žene – bez izrade ikakvog sveobuhvatnog plana ili mape puta za obezbeđivanje dobrog upravljanja i ekonomskog prosperiteta. Centar donošenja odluka se u velikoj meri izmestio iz prestonice, Kabula, u udaljenu južnu provinciju Kandahar, mesto rođenja talibanskog pokreta sredinom 1990-ih. Istovremeno, pretežno etnički paštunski talibani, čiji koreni se uglavnom nalaze u južnom i jugoistočnom Avganistanu, koncentrisali su moć na svim nivoima među svojim višim vođama, komandantima i članovima. "Najvažniji izazov za talibane je to što nemaju model upravljanja", rekao je avganistanski analitičar Muštag Rahim koji živi u Vašingtonu i koji je bio uključen u razne vladine i nevladine projekte u vezi s dobrim upravljanjem u Kabulu pre avgusta 2021. "Oni vode Avganistan po čisto tradicionalnim principima koji nisu u skladu s međunarodnim normama", rekao je Rahim za RSE, dodajući da je glavni razlog za držanje tradicionalnog sistema upravljanja taj što "talibani nemaju ni kapacitet ni sposobnost da to sami urade, dok ne prihvataju pomoć spolja". Taj nedostatak upravljanja, zajedno s porastom ekonomske nesigurnosti, izazvao je zabrinutost kod nekih da bi Avganistan mogao ponovo da postane žarište nesigurnosti. Avganistanski analitičar koji živi u Londonu Sami Jusafzai smatra da su talibani u proteklih pet godina otuđili obične Avganistance "koji se osećaju kao stranci u svojoj zemlji". "Sa svojim čisto ruralnim poreklom, talibanima je više stalo do grupne lojalnosti, a mnogo manje do nacionalnog jedinstva", rekao je Jusafzai za RSE. Sempl je takođe rekao da veruje da je "stanovništvo otuđeno", pošto talibani blokiraju "svaki napor da se započne politički proces koji bi mogao da otvori put ka inkluzivnijem sistemu". Kao zlokoban signal, Sempl navodi to što su najmanje tri grupe nedavno najavile oružani otpor protiv talibana u Badahšanu, resursima bogatoj provinciji na severoistoku Avganistana koja se graniči s Tadžikistanom, Pakistanom i Kinom. "Oružani otpor raste", rekao je on, ističući da mnoge provincije takođe izveštavaju o talasu kriminala i da sami talibani sprovode "pogubljenja po hitnom postupku i prisilne nestanke". "Glavna stvar koja produžava vladavinu talibana je odsustvo efikasnog otpora sposobnog da mobiliše ljude na terenu", rekao je on. Međunarodni kontaktiDok se bore s izazovima kod kuće, talibani su takođe počeli da rade na kontaktima u međunarodnoj zajednici, što je, prema rečima analitičara, verovatno barem delimično povezano s naporima da se privuku strana pomoć i investicije i da se stabilizuje ekonomija. Bruto domaći proizvod Avganistana je 2020. dostigao oko 20 milijardi dolara, kada su međunarodne snage još bile stacionirane u zemlji, a vlada bila ojačana prilivom stranih sredstava. To je 2021. godine, prema podacima Svetske banke, palo na nešto više od 14 milijardi dolara, mada se blago oporavilo, podstaknuto doznakama iz inostranstva, iako životni standard običnih Avganistanaca nastavlja da se pogoršava. Rusija je jedina zemlja koja je formalno priznala vladu talibana, koja je takođe uspela da razvije bliže kontakte s Kinom, Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i nekim zemljama Centralne Azije. Kao znak jačanja napora za uspostavljanje kontakata u inostranstvu, talibanska delegacija je u junu otputovala u Brisel na tehničke razgovore iza zatvorenih vrata sa Evropskom komisijom i predstavnicima 15 članica EU. Tokom posete razgovaralo se o migraciji, deportaciji odbijenih avganistanskih tražilaca azila i konzularnoj saradnji. Evropski centar za politiku ocenio je da je kontroverzna poseta "puzajuća normalizacija", dok su je talibani pozdravili kao "istorijski" korak ka izgradnji poverenja i uspostavljanju šireg diplomatskog prisustva, iako pomoć nije bila na dnevnom redu i nijedna zemlja Evropske unije ne deluje spremno da zvanično prizna de fakto vlast talibana. Analitičari dotle kažu da će talibani pokušati da nastave da blokiraju svaki napor da se započne politički proces koji bi mogao da otvori put ka inkluzivnijem sistemu u nastojanju da se zadrže na vlasti. "Mislim da postoji velika šansa da će talibanski emirati biti svrgnuti, ali verujem da snaga koja će ih srušiti još ne postoji na terenu", rekao je Sempl.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obećava novu fazu ekonomskog pritiska na Iran i ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) je sugerisao da će Vašington sledeće nedelje objaviti mere kakve se ranije nisu koristile za ekonomsku izolaciju neke zemlje. Kakve će biti te mere nije jasno. Međutim, stručnjaci koji su govorili za RSE rekli su da bi akcija koja zaista nije viđena dosad mogla bude više od još jedne runde sankcija protiv iranskih kompanija i usmeravanje na međunarodne finansijske i komercijalne mreže koje su pomogle Teheranu da nastavi da prodaje naftu uprkos decenijama američkog pritiska. To bi moglo da uključi kineske banke, plaćanja za iransku naftu denominirana u juanima, alternativne sisteme plaćanja i posrednike u transportu, osiguranje, rafinerije i finansijske posrednike koji omogućavaju trgovinu. "Pratite ovaj prostor za još najava koje stižu sledeće nedelje jer ćemo primeniti mere kakve nikada nisu viđene u istoriji ekonomske izolacije neke zemlje", rekao je Besent 13. avgusta u intervjuu za Newsmax. On je rekao da će mere biti deo "dvostrukog udarca" uz nastavak blokade iranskih luka. Tramp je pojačao te izjavu sledećeg dana deleći izveštaj Newsmax-a na Truth Social. Bela kuća je iznela malo detalja. Upitana 14. avgusta o očekivanoj akciji, portparolka Karolajn Levit (Karoline Leavitt) je rekla da "imamo više alata na raspolaganju koje možemo da koristimo da nastavimo da kažnjavamo Iran i sakatimo njegovu ekonomiju, koja je trenutno u veoma slabom položaju". Administracija navodi da Iran ima rast inflacije, smanjene prihode od energenata, siromaštvo i ograničen pristupa stranoj valuti. Procena Pentagona koju je citirao Hil (The Hill) pokazala je da je prva verzija američke blokade, od 13. aprila do 18. juna, koštala Iran oko 4,8 milijardi dolara prihoda od nafte. Sada se postavlja pitanje gde Vašington može da primeni pritisak koji već nije pokušao i da li koraci koje preduzima mogu promeniti računicu Teherana. Udar na ključne finansijske kanaleIlejn Dezenski (Elaine), šefica Centra za ekonomsku i finansijsku moć u vašingtonskoj Fondaciji za odbranu demokratija, rekla je za RSE da bi jedna potencijalno moćna opcija bila udat na finansijske jurisdikcije i institucije koje olakšavaju plaćanja za sankcionisanu iransku naftu. Ona je ukazala na mesta poput Hongkonga i banke koje mogu biti povezane s transakcijama koje uključuju sankcionisanu naftu, a istovremeno se oslanjaju na poslovanje u dolarima ili evrima i korespondentske odnose sa zapadnim finansijskim institucijama. Takav potez bi se fokusirao na ono što je Dezenski nazvala finansijskim "čvorištima za posredovanje" koji omogućavaju funkcionisanje trgovine. Druga opcija, rekla je ona, mogla bi da uključi primenu odeljka Patriotskog zakona prema koji Vašingtonu daje mogućnost da identifikuje iranske naftne transakcije plaćene kineskim juanima prevashodno iz zabrinutosti zbog pranja novca. Iranska trgovina naftom je sve više vezana za mehanizme plaćanja van tradicionalnog zapadnog finansijskog sistema. Transakcije se mogu izvesti u juanima i kliringom preko alternativnih sistema, uključujući kineski Prekogranični međubankarski sistem plaćanja (CIPS) i ruski Sistem za prenos finansijskih poruka (SPFS). Dezenski kaže da prodaja iranske nafte i rast alternativne finansijske infrastrukture postaju deo istog problema. Ona je rekla da ta trgovina jača obračune i kliring plaćanja u juanima izvan zapadnog sistema, potencijalno doprinoseći širim naporima da se smanji uloga dolara u globalnim energetskim transakcijama. "Mislim da ta dva u ovoj fazi zaista idu zajedno", rekla je ona. Bret Erikson (Brett Erickson), stručnjak za sankcije u američkoj kompaniji Obsidian Risk Advisors, rekao je da bi se jedna mera izdvojila od sankcija koje je Vašington dosad uveo. "Sankcionisanje kineskih banaka predstavljalo bi fundamentalno drugačiji nivo eskalacije", rekao je Erikson za RSE. Ministarstvo finansija SAD, rekao je on, odavno zna da ima takvu mogućnost, ali je izbegavalo da ga koristi zbog potencijalnih kolateralnih posledica po SAD i globalni finansijski sistem. "Ako Besent namerava da sprovede ekonomsku izolaciju u razmerama kakve zaista nismo videli ranije, to bih prvo razmotrio", rekao je Erikson. Kina i granice svrstavanjaKina je bila glavni kupac sankcionisane iranske nafte, čime ima centralni značaj za mogućnost Teherana da generiše prihode. Međutim, Dezenski, koautorka knjige "Axis of Aggressors", upozorila je da se ekonomski odnosi Kine, Irana, Rusije i Severne Koreje ne posmatraju kao neraskidivi savez. Saradnja je "stvarna i značajna", rekla je ona, ali je takođe i oportunistička. Kina ima interes da kupuje iransku naftu, ali ima mnogo veće ekonomske odnose sa SAD i drugim zapadnim tržištima koje treba da ima u vidu. Iranska nafta čini relativno mali deo kineskog uvoza i može se zameniti, rekla je ona. To bi moglo da ograniči koliko je Peking spreman da rizikuje da bi zaštitio Teheran. "Postoji tačka u kojoj ekonomsko svrstavanje zaista počinje da puca", rekla je Dezenski. Ona je ukazala na prethodne akcije SAD protiv nezavisnih malih kineskih rafinerija (takozvane čajdžinice) koje su učestvovale u kupovini iranske nafte. Peking se javno opirao sankcijama, ali su kineski bankarski regulatori kasnije naložili velikim državnim bankama da obustave kreditiranje obuhvaćenih rafinerija, rekla je ona. To sugeriše da američke sankcije mogu imati efekte čak i kada ih Kina javno odbacuje, rekla je ona. Sledeći korak bi mogao biti ispitivanje širih ekosistema oko takvih rafinerija, uključujući korporativne strukture, vlasničke mehanizme i druga preduzeća koja se bave preradom i distribucijom naftnih derivata. "Sankcije protiv čajdžinica imaju uticaj", rekla je Dezenski. Ipak, ometanje jedne rafinerije ili pošiljke razlikuje se od demontiranja cele mreže. Iranska nafta može da se kreće kroz mrežu trgovaca, brodova, fiktivnih kompanija, rafinerija, finansijskih posrednika i osiguravača. Pritisak na jedan deo tog sistema može podstaći zaobilaženje sankcija na drugim mestima. Dezenski je rekla da bi najbolji pristup bio višestruki, ispitivanjem banaka, brodskih kompanija, osiguranja na moru i platnu infrastrukturu zajedno, umesto oslanjanja na neki novi alat sankcija. Postoji i dugoročna zabrinutost. Kako se sve više finansijskih institucija povezuje sa sistemima kao što je CIPS, Vašington bi se mogao suočiti sa sve većim izazovom u pogledu svoje mogućnosti da koristi pristup sistemu zasnovanom na dolaru kao polugu uticaja. Dezenski je rekla da bi delovanje protiv takve infrastrukture dok se još razvija stoga moglo imati strateškog smisla. Može li ekonomska bol da donese rezultate?Teže pitanje je da li bi čak i neviđena eskalacija primorala Teheran da prihvati zahteve Vašingtona. Beri Pavel (Barry), bivši viši direktor za odbrambenu politiku i strategiju u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je za RSE da se, mada ne zna koje mere Besent priprema, kampanje sankcija često progresivno pooštrava, umesto da odmah dostignu svoj maksimalni mogući obim. Pavel je naglasio da spekuliše kada govori o mogućim merama kao što su šira ograničenja trgovine i finansija. Iran, rekao je on, decenijama uči kako da izbegava sankcije i njegove bliske veze s Kinom i Rusijom mogle bi stvoriti dodatne mogućnosti zaobilaženja budućih ograničenja. Što je još važnije, Pavel je doveo u pitanje da li bi izazivanje široke ekonomske patnje nužno promenilo računice iranskih lidera. SAD su uvodile sankcije Iranu u različitim oblicima od Islamske revolucije 1979. Velika eskalacija mogla bi naneti daleko veću štetu, rekao je Pavel, ali nije jasno da li bi se to pretvorilo u diplomatske ustupke koje Vašington želi. "Nisam siguran u to", rekao je on. Iranski lideri se dugo definišu kroz otpor, rekao je Pavel. "Ne moraju da pobede. Ne moraju da pobede SAD. Samo moraju da prežive i nadžive SAD dok SAD, znate, po njihovom mišljenju, ne odu kući", rekao je on. Time je izdržljivost centralni deo jednačine. Pitanje je koliko bola stanovništvo i lideri mogu da apsorbuju pre nego što oni na vlasti odluče da je cena previsoka. Pavel je rekao da bi se on zalagao za ciljaniji pristup usmeren na donosioce odluka i ono što oni najviše cene. Široki ekonomski pritisak, upozorio je on, mogao bi da nametne ozbiljne troškove običnim Irancima, a da nužno ne izvrši uporedivi pritisak na političku elitu. On je doveo u pitanje da li bi takva patnja ubedila donosioce odluka u Iranu da prestanu da koriste Ormuski moreuz kao sredstvo uticaja i da se odreknu svojih nuklearnih ambicija na način koji Trampova administracija želi. Trka s vremenom?Erikson je napravio sličnu distinkciju između ekonomske slabosti i političke ranjivosti. "Iran može da podnese izuzetno veliki ekonomski bol", rekao je on. Stanovništvo može postati mnogo siromašnije i ekonomija se može naglo pogoršati dok vlada ostaje na vlasti. Za Eriksona, odlučujući test je da li vlada gubi mogućnost da održi kontrolu. To stvara kontradikciju u američkoj strategiji, rekao je on. Vašingtonu je potreban ekonomski pritisak da oslabi odnos između iranske javnosti i Vlade, ali pritisak spoljnog protivnika može ojačati podsticaje da ljudi stanu iza države. "Potrošili smo ogromne resurse pokušavajući da Iran učinimo ekonomski ranjivim, dok smo istovremeno radili skoro sve što je u našoj moći da njegovo stanovništvo učinimo politički otpornim”, rekao je Erikson. On je takođe rekao da Vašingtonu treba više od još jedne tačke pritiska: potrebno mu je vreme. Svaka nedelja u kojoj globalna tržišta uspeju da apsorbuju poremećaje u tokovima energenata, više troškove transporta i širu nestabilnost, daje ekonomskom pritisku dodatno vreme da deluje na Iran. Međutim, ako ekonomske posledice po spoljni svet prve postanu neizdržive, rekao je Erikson, strategija bi mogla da propadne bez obzira na sam obim mera. "Ako spoljni svet dostigne svoju tačku sloma pre Teherana, nije bitno koliko je ekonomski rat sveobuhvatan, strategija propada".

U jednom trenutku, tokom osmočasovnog postupka u Vrhovnom sudu Rusije, argumenti o tome da li treba diskvalifikovati najstariju rusku liberalnu političku stranku usmerili su se na autorska prava za 64 godine staru sovjetsku dečju pesmu o miru, ljubavi, suncu i mami. U drugom trenutku, advokati su se fokusirali na fotografiju bacanja atomske bombe na Hirošimu u Japanu koju je snimila američka vojska 1945. Potom se diskusija vodila o čuvenoj suprematističkoj slici koja datira iz vremena ruskog građanskog rata. Ako se pitate kakve tačno ovo ima veze s izborima u Rusiji, niste jedini. "Zaista ne mogu da shvatim ovo", naveo je na Telegramu Sergej Markov, bivši politički savetnik u Kremlju. Na prvi pogled, slučaj je delovao dovoljno jednostavno: zahteva se da se partija Jabloko diskvalifikuje iz procesa prijave kandidata na parlamentarnim izborima sledećeg meseca – prvim od početka opšte invazije na Ukrajinu pre više od četiri godine – na osnovu navodnih kršenja autorskih prava i drugih prekršaja. Zahtev je podnela mala nacionalistička partija. Vrhovni sud je 10. avgusta na kraju stao na stranu argumenata podnosilaca zahteva i zabranio Jabloku da učestvuje na izborima u septembru. Dublja priča, međutim, bila su izvrtanja kroz koje su prošle vlasti kako bi eliminisale političku poruku koja odstupa od jedinstvenog izbornog narativa Kremlja, pre svega o ratu u Ukrajini. Jabloko je antiratni slogan "Za mir i slobodu" predstavio kao centralni deo svoje kampanje za Dumu. "Prisiljavajući Vrhovni sud da poništi registraciju Jabloka na očigledno izmišljenim osnovama, Kremlj se predstavio kao smešan i razotkrio svoju slabost", rekao je Nikolaj Petrov, ruski politikolog iz Centra za nove evroazijske strategije. "Ovo je prvi – i veoma značajan – poraz Kremlja na izborima za Državnu dumu, na kojima se ne radi o tome ko će biti izabran ili ko drži vlast, već o imidžu", dodao je on. "Skoro je urnebesno kako su (podnosioci zahteva) pomenuli kršenje autorskih prava kao još jedan deo argumenta, budući da Rusija kao država (odvajkada) nije bila baš pažljiva po tim pitanjima", rekla je Marija Engkvist (Engqvist), ekspertkinja za Rusiju u Švedskoj agenciji za odbrambena istraživanje. "Bilo kakva formalnost ima svoju ulogu kada se ukaže prilika". 'Nije reč o sudbini Jabloka. Reč je o sudbini Rusije'U ruskom sistemu "upravljane" ili "suverene" demokratije, Jabloko postoji da bi igrao ulogu liberalne opozicije. U prošlosti, Jabloku i njegovom suosnivaču Grigoriju Javlinskom, barem na nacionalnom nivou, bilo je dozvoljeno da osvoje ograničen broj mesta u parlamentu. Mogla je da izrazi simbolične glasove protesta, kako bi se zakonodavnom procesu dao privid demokratske debate. Njen uticaj u parlamentu smatran je minimalnim. Partija nije imala poslanike u Dumi od 2003. godine. Nekoliko članova Jabloka sami su imali mesta u prošlosti. Prošlog meseca, Centralna izborna komisija, koju kontroliše Kremlj, iznenadila je mnoge posmatrače registrujući Jabloko za izbore u Dumi od 18. do 20. septembra. Reagujući na odluku Vrhovnog suda, Javlinski je izneo neobično oštru kritiku presude. Međutim, nije spominjao Kremlj niti predsednika Vladimira Putina. "Ovde nije reč o sudbini Jabloka. Ovde je reč o sudbini Rusije", naveo je u saopštenju. Tokom postupka 10. avgusta, advokati Jabloka su se usprotivili zahtevu koji je podnela Rodina – koja, kao i Jabloko, takođe nema mesta u Dumi. Advokati Rodine su sudu predstavili nekoliko primera kršenja autorskih prava za koje su tvrdili da su osnova za diskvalifikaciju Jabloka. Jedan je uključivao dečju pesmu iz sovjetskog doba pod nazivom "Neka uvek bude sunca" za koju su advokati Rodine tvrdili da je nezakonito korišćena u video intervjuu Jabloka s Javlinskim. Advokati Jabloka su rekli da je tekst pesme izgovorio novinar koji je razgovarao s Javlinskim i da nije deo predizbornog materijala. Sin autora teksta pesme – koja uključuje stih "Neka uvek bude mame" – kasnije je za Novaja gazeta Evropa rekao da nema primedbi na njenu upotrebu i da je zapravo podržava. U drugom argumentu je navedeno da je glavni logo Jabloka kopija boljševičkog propagandnog plakata iz 1919. godine, koji je bio deo avangardnog suprematističkog umetničkog pokreta. Advokati Jabloka su istakli da je partija koristila logo na prošlim izborima – mnogo pre kampanje za predstojeće izbore. Druge žalbe Rodine fokusirale su se na slike golubova, koje je Jabloko koristio u svojom predizbornom materijalu kao simbol mira, i fotografiju tenka okruženog suncokretima za koju je Rodina navela da je ukradena iz lista Komersant bez navođenja izvora. Advokati Jabloka su istakli da je fotografija iz Komersanta zapravo ispravni pripisana. Još jedna slika koju je Jabloko koristio, a za koju su Rodinini advokati tvrdili da je ukradena, bila je fotografija američke vojske koja prikazuje bacanje atomske bombe na Hirošimu u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Jabloko je tvrdio da je fotografija preuzeta iz Kongresne biblioteke SAD i da je odavno javno vlasništvo. Do 11. avgusta, Kremlj nije komentarisao presudu. Jabloko: Bezbedna vakcina?Isključen iz Dume, Jabloko je imao veći uspeh na izborima za regionalne skupštine i opštinska veća. U Sankt Peterburgu, na primer, njegovi kandidati su redovno osvajali nekoliko mesta u gradskoj skupštini. Da li će stranka opstati na duge staze je otvoreno pitanje. Za njene kritičare, poput pokojnog borca protiv korupcije Alekseja Navaljnog i njegovih pristalica, ne bi trebalo; sistem je korumpirao ili kooptirao tu partiju i ona je davno trebalo da propadne, tvrde njeni kritičari. Politički savetnici iz Kremlja – nazvani "tehnolozi" – vide Jabloko ne samo kao ukras demokratskog procesa; partija služi i kao ventil za oslobađanje pritiska, omogućavajući Rusima da glasaju alternativno, što je legalan način da se izraze neslaganje s Kremljem ili partijom Jedinstvena Rusija koja je povezana s njim. Očekuje se da će Jedinstvena Rusija, koja sad ima 310 od 450 mesta u Dumi, nastaviti da dominira. "Planirali su da koriste Jabloko kao bezbednu vakcinu – kao oslabljeni virus s minimalnim uticajem na biračko telo", rekao je Petrov. "U tu svrhu, svi istaknuti i poznati političari Jabloka su marginalizovani kroz administrativni pritisak i krivično gonjenje. Kao rezultat, stranačka lista Jabloka se sastoji od mladih i malo poznatih političara". Za pristalice Jabloka, od kojih su mnogi liberali stare škole iz nekog prošlog vremena ruske politike, smrt te partije bi bila Rubikon, koji bi otvoreno pokazao koliko je zemlja postala autoritarna. "Iako je ceo politički sistem u Rusiji sada namešten da radi protiv partija poput Jabloka, iznenađena sam što ranije nije zatvorena", rekla je Engkvist. Jabloko je takođe privukao interesovanje mlađih Rusa koji se protive ratu u Ukrajini. Ankete javnog mnjenja pokazuju da su Rusi sve nezadovoljniji sukobom, iako Kremlj ne pokazuje znake popuštanja, uprkos procenama da broj žrtava prelazi 1,5 miliona. Državni i nezavisni anketari pokazuju da Putinova popularnost primetno opada. Tokom celog dana ispred zgrade moskovskog suda 10. avgusta, stotine ljudi – mnogi od njih studenti – motale su se oko zgrade prateći postupak. Mnogi su delili jabuke – "jabloko" na ruskom znači jabuka – čekajući presudu suda. Među uglavnom mlađim učesnicima u Moskvi bio je jedan transparent na kojem je rukom napisano "Ne treba nam Mala Tokmačka", što je referenca na selo na jugu Ukrajine koje se nalazi na prvim linijama ruske ofanzive. Ubrzo posle početka invazije, vlasti su usvojile zakon kojim se kriminalizuju skoro sve antiratne izjave, pod maskom "diskreditacije oružanih snaga". Jabloko nije jedini antiratni politički entitet koji je naišao na zid. Ranije ovog meseca, Boris Nadeždin, kome je bilo zabranjeno da se kandiduje protiv Putina na predsedničkim izborima 2024. na platformi protiv rata u Ukrajini, rekao je da je pobegao iz Rusije pošto su ga vlasti označile kao "stranog agenta", čime je otvorena mogućnost pokretanja krivičnog postupka. On je prethodno pokušao da se registruje za septembarske izbore. "Ovo pokazuje kako političko rukovodstvo u Rusiji i dalje ima interes da balansira... sa širokom javnošću", rekla je Engkvist. "Iako ne žele opoziciju, ona mu je je potrebna i za izgradnju legitimiteta. Nije sasvim neuobičajeno u autoritarnim državama". "Ne mislim da će odluka imati veliki uticaj na rusku politiku u odnosu na ono što je već primećeno od 2022", rekao je Vladimir Gelman, ruski politikolog koji živi u Finskoj. "Umesto toga, očekivao bih da će se pritisak na Jabloko dodatno povećati i ne bih isključio mogućnost da partija bude potpuno raspuštena". "Kremlj je uplašen", navela je u videu udovica Navaljnog, Julija Navaljna, koja živi u egzilu i koja je preuzela vođenje političke organizacije pokojnog supruga.

Dok se Vašington ponovo bori sa pitanjem koliko daleko Sjedinjene Države treba da idu u podršci Ukrajini, rezolucija jedne od geografski najudaljenijih saveznih država dodala je novi glas u debatu. Senat države Havaji pozvao je predsjednika Donalda Trumpa i Kongres da obezbijede Ukrajini oružje kako bi se odbranila od Rusije i povratila teritoriju koju međunarodno pravo priznaje kao ukrajinsku. Rezolucija Senata 179 usvojena je u aprilu, a tri od 25 državnih senatora, svi republikanci, glasala su protiv nje. Naknadno je proslijeđena saveznim zvaničnicima, a ranije ove nedelje unesena je u Kongresni zapisnik kao memorandum od strane Zakonodavnog tijela Havaja i upućena Odboru za inostrane poslove Predstavničkog doma. Rezolucija nije obavezujuća i ne može usmjeravati međunarodnu politiku SAD, ali pojavila se u Kongresu u trenutku kada se ponovo testira dvostranačka podrška za dodatni pritisak na Rusiju. Mjera Havaja takođe ne može prisvojiti novac, naručiti isporuke oružja ili primorati Trumpa ili Kongres da usvoje određenu politiku. Umjesto toga, njen značaj leži u poruci i činjenici da je formalno dostavljena saveznim zvaničnicima. U junu je Predstavnički dom SAD odobrio Zakon o podršci Ukrajini kojim se odobrava više od milijardu dolara pomoći, do 8 milijardi dolara vojnih kredita, podrška za obnovu i nove sankcije Rusiji. Mjera je usvojena sa 226 glasova "Za" i 195 "Protiv", pri čemu se 18 republikanaca pridružilo demokratama. Krajem jula, Senat je ogromnom većinom glasova usvojio zakon kojim bi se proširile sankcije Rusiji i Iranu i dale ovlasti Trumpu da uvede tarife do 100 odsto glavnim kupcima ruske i iranske ruske nafte i gasa. U tom kontekstu, rezolucija Havaja ilustruje da se podrška Kijevu izražava i van Vašingtona, uključujući i državne zakonodavce koji nemaju direktnu ulogu u inostranoj politici. Rezoluciju su prvobitno predložili demokratski senatori Karl Rhoads, Lorraine Inouye i Angus McKelvey. Rhoads, predsjednik Pravosudnog odbora Senata, bio je njen prvi predlagač. Govoreći za RSE 12. avgusta, Rhoads je rekao da smatra da Havaji nisu dovoljno snažno govorili o Ukrajini posljednjih godina. 'Nemaju dovoljno projektila'Jedna od njegovih glavnih briga je nedostatak protivvazdušne odbrane u Ukrajini, posebno sistema za presretanje balističkih raketa. "Jedan od velikih problema sa kojima se Ukrajinci suočavaju u ovom trenutku jeste to što nemaju dovoljno protivbalističkih raketa da spriječe svake noći bombardovanje Kijeva", rekao je Rhoads. Tu poentu je istakao predsednik Volodimir Zelenski, koji je tokom intervjua za CNN 12. avgusta rekao da je Ukrajini potrebno najmanje pet procenata trenutnih američkih zaliha raketa-presretača Patriot kako bi odbila nagli rastući broj ruskih balističkih raketnih napada, dok bi 10 bilo dovoljno da se zaustave svi ruski balistički raketni napadi. U rezoluciji se navodi da je američka pomoć pomogla Ukrajini da se brani, sprovodi kontraofanzive i pruža humanitarnu pomoć. Poziva se na kontinuirane isporuke oružja kako bi se odbranio ukrajinski suverenitet i povratila teritorija koja je priznata kao ukrajinska prema međunarodnom pravu. Takođe se poziva Trump da pregovara o povlačenju ruskih snaga. Rhoadsov poziv za više oružja dolazi u trenutku kada se debata u Vašingtonu pomjerila ka kombinaciji vojne pomoći i ekonomskog pritiska koji bi mogao da promijeni tok rata. Rekao je da su Ukrajini potrebni dodatni sistemi protivvazdušne odbrane sposobni da presretnu balističke rakete, kao i oružje dugog dometa. Rhoads je takođe branio ukrajinske udare na ciljeve duboko u Rusiji, rekavši da su oni donijeli rat "kući u Rusiju". "Mislim da bi više oružja dugog dometa bila dobra ideja", rekao je. Priznao je razliku između Ukrajine i Rusije, koja je veća i dobila je vojnu pomoć od zemalja poput Sjeverne Koreje i Irana. Odnos Kine sa Moskvom, rekao je, dodatno je zakomplikovao stratešku sliku. Rhoads je rekao da je ohrabren rastućim priznanjem u Evropi da evropske zemlje moraju preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbjednost. Ukazao je na pridruživanje Finske i Švedske NATO savezu nakon potpune invazije Rusije. "Mislim da shvataju da moraju da igraju veću ulogu nego što su igrale", rekao je. Rhoads je rekao da se nada da će Evropa "preuzeti zaostatak", ali je dodao: "Zaista bi trebalo da učinimo više". Ovjerene kopije su poslate Trumpu, liderima Kongresa, članovima kongresne delegacije Havaja i guverneru. Rezolucija je potom uneta u Kongresni zapisnik i upućena Odboru za inostrane poslove Predstavničkog doma. Rhoads je rekao da Havaji generalno zadržavaju proukrajinsko raspoloženje među ljudima koji nastavljaju da prate rat. Ali je priznao da bi pažnja javnosti mogla da izblijedi. "Svi idu dalje", rekao je, napominjući da rat traje godinama dok se Amerikanci suočavaju sa drugim brigama. Rhoads je rekao da nije upoznat sa anketama koje bi mu omogućile da uporedi Havaje sa zemljom u cjelini. "Pretpostavljam da je slično, da u mjeri u kojoj neko razmišlja o tome, proukrajinski je orijentisan", rekao je. 'Rusi su ovo započeli'Rezolucija, dakle, nije nužno dokaz o velikom pritisku javnosti. To je dokaz da neki državni zakonodavci i dalje žele da Vašington čuje argument koji je sve više osporavao na saveznom nivou. Nikola Murski, direktor zastupanja u organizaciji "Razom", neprofitnoj organizaciji sa sjedištem u SAD koja se fokusira na Ukrajinu, rekao je za RSE da akcija Havaja odražava širu američku podršku Kijevu. "Uprkos onome što se može vidjeti u vijestima, Amerikanci i dalje u ogromnoj mjeri podržavaju da se Ukrajini da oružje za odbranu i sankcije protiv Rusije", rekao je Murski. Tvrdio je da Ukrajina može da pobijedi Rusiju ako joj se daju potrebna vojna sredstva i ukazao na javnu podršku oružju i sankcijama. S obzirom na to da su Havaji bili mjesto napada na Perl Harbor 1941. godine, Murski se takođe pozvao na iskustvo ove savezne države sa stranom agresijom. "Havajćani znaju ponešto o ničim izazvanim napadima", rekao je, tvrdeći da bi SAD trebalo da uče iz istorije i daju Ukrajini sredstva da okonča ruski rat. Kao i Rhoads, izdvojio je protivvazdušnu odbranu. Apel dolazi u trenutku kada Vašington razmatra vojnu pomoć u odnosu na ekonomske mjere usmjerene na ruske ratne prihode. Zakon o sankcijama Senata, na primjer, ima za cilj da poveća pritisak na ruske energetske prihode i druge izvore finansiranja. Međutim, poruka Havaja je direktnija: Ukrajini je potrebno oružje. "Ukrajina je nezavisna zemlja", rekao je Rhoads. "Rusi su ovo započeli, a ne Ukrajinci", rekao je.

Piše: Safiullah Stanikzai Kada je Kubra ušla u porođajne bolove, ova 22-godišnjakinja već je patila od anemije i pothranjenosti. Tokom porođaja doživjela je teško krvarenje. Ljekari su je pokušali spasiti transfuzijom krvi, ali je pala u komu i umrla. Ni njena beba nije preživjela. "Njen muž je bio siromašan. Ljekari su mu stalno govorili da kupuje voće kako bi mogla jesti hranljivu hranu. Nije mogao priuštiti ni lijekove, a kamoli voće", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kubrina sestra, koja je željela ostati anonimna. Kubra je među hiljadama žena koje svake godine umru tokom poroda u Afganistanu, zemlji s jednom od najviših stopa smrtnosti majki na svijetu. Prema najnovijoj procjeni UN-a objavljenoj 2023. godine, najmanje 521 majka umrla je na svakih 100.000 porođaja. Zvanični podaci za 2024. ili 2025. godinu nisu dostupni. Stvarni broj bi mogao biti i veći jer se neki slučajevi ne prijavljuju, posebno u udaljenim područjima. Ujedinjene nacije su navele da su mnoge smrti uslijedile zbog komplikacija u trudnoći koje se mogu spriječiti, a koje su pogoršane ozbiljnim nedostatkom kvalifikovanog osoblja za porađanje i zdravstvenim sistemom s nedovoljno resursa. Javni zdravstveni sistem u Afganistanu, koji se gotovo dvije decenije uveliko finansirao iz strane pomoći, u slobodnom je padu otkako su talibani preuzeli vlast 2021. godine, a međunarodni donatori obustavili finansijska sredstva. Situaciju dodatno pogoršava činjenica da su talibani zabranili ženama pohađanje univerziteta i zatvorili privatne škole koje su nudile programe za primalje i medicinske sestre. Ova radikalna grupa je ozbiljno ograničila i mogućnosti zapošljavanja žena, uključujući rad u zdravstvenom sektoru. Pristup zdravstvenoj zaštiti sve lošijiZa žene u udaljenim područjima, dolazak do zdravstvene njege je težak, pri čemu neke moraju putovati satima da bi stigle do ustanove. Mnoge su primorane da se porađaju kod kuće. Nabila, koja živi u sjevernoj pokrajini Parvan, rekla je da joj je majka umrla tokom poroda kod kuće. I njena beba je umrla. "Pod talibanima ovi su problemi postali mnogo gori", rekla je Nabila, koja je navela samo svoje ime, za Radio Azadi. "Razlozi su uzastopne trudnoće, loši ekonomski uslovi i činjenica da se porađala kod kuće." Za žene koje ipak stignu do zdravstvene ustanove, komplikacije poput postporođajnog krvarenja mogu za nekoliko minuta postati opasne po život, posebno kada su zalihe krvi, obučeno osoblje ili hitna akušerska njega ograničeni, navode akušeri. Talibansko preuzimanje vlasti pogoršalo je razornu humanitarnu i ekonomsku krizu, gurajući milione ljudi u ekstremno siromaštvo. Oko 45 posto od 40 miliona stanovnika Afganistana treba humanitarnu pomoć, prema podacima UN-a. Samo jedna od četiri trudnice u Afganistanu primi preporučene četiri ili više posjeta prednatalnoj njezi, navodi Populacijski fond UN-a (UNFPA). Iz ove agencije poručuju da se predviđa da će 1,2 miliona trudnica i dojilja biti akutno pothranjeno 2026. godine, čime se i majke i bebe dovode u veći rizik. Budućnost sve neizvjesnijaIako neke strane humanitarne organizacije nastavljaju djelovati u Afganistanu, mnoge od njih bile su prisiljene smanjiti svoje aktivnosti kako međunarodno finansiranje opada. Da stvar bude još gora, talibani su zabranili ženama pohađanje medicinskih instituta koji su nudili nastavu iz primaljstva, sestrinstva, zubne higijene i laboratorijske nauke. Yasamin, koja je studirala medicinu kada su talibani zabranili ženama univerzitet, upisala se u privatni program primaljstva kako bi nastavila svoje obrazovanje. "Naša nada je bila da možemo diplomirati [primaljstvo] i služiti našoj zemlji", rekla je za Radio Azadi. "Sada kada su nam i to zatvorili, sve naše nade su uništene." Agencija UN-a za djecu (UNICEF) saopštila je da bi Afganistan do 2030. godine mogao izgubiti čak 5.400 zdravstvenih radnica zbog ograničenja obrazovanja djevojčica i zapošljavanja žena. Talibani umanjuju razmjere smrtnosti majkiTalibanska vlada tvrdi da se pristup zdravstvenoj zaštiti poboljšao otkako su se vratili na vlast, a za dio smrtnih slučajeva majki okrivila je žene koje ne traže prednatalnu njegu. Sharafat Zaman, portparol talibanskog Ministarstva javnog zdravstva, ustvrdio je da je oko 200 majki umrlo tokom porođaja prošle godine. "Naš cilj je spasiti svaku od njih, ali nažalost još uvijek postoje izazovi. Jedan od njih je da ženama trebaju redovni pregledi tokom trudnoće i da moraju dosljedno posjećivati centre za zdravstvenu njegu kako bi se moglo pratiti zdravlje i bebe i majke", rekao je za Radio Azadi. Zaman nije komentarisao talibansku politiku koja je ženama otežala pristup zdravstvenoj zaštiti.

Usred sve većeg broja tunela koji se kopaju iz Bjelorusije prema Evropskoj uniji, granične službe navode da Minsk odbacuje obavještajne informacije koje ga upozoravaju na izgradnju tunela za migrante. Kada je grupa od 15 migranata u "odjeći umrljanoj pijeskom" uočena kako se kreće kroz šumu na jugoistoku Latvije 10. avgusta, graničari u početku nisu mogli utvrditi odakle je grupa izašla. Podzemni prolaz bio je prvi ovakav tunel otkriven u Latviji, ali samo posljednji u nizu tunela koji su posljednjih mjeseci prokopani prema teritoriji EU. Granične službe tvrde da Bjelorusija nije preduzela korake da zaustavi kopanje tunela, čak ni kada joj se dostave obavještajni podaci o njihovoj izgradnji. Lina Laurinaityte, portparolka Litvanske državne granične službe, rekla je za Radio Slobodna Evropa da su se "u više slučajeva, nakon što su litvanski graničari obavijestili bjeloruske vlasti o izgradnji tunela i dostavili informacije o lokaciji, bjeloruske vlasti oglasile tvrdnjom da se takve aktivnosti ne odvijaju". Prema njenim riječima, odgovor bjeloruske strane bio je da je naznačena lokacija provjerena i da ništa nije pronađeno, "uprkos jasnim dokazima litvanskih graničara o izgradnji tunela". Laurinaityte je istakla da litvanske vlasti nemaju dokaze da je Bjelorusija direktno uključena u izgradnju tunela. Nakon što je talas migranata, uglavnom s Bliskog istoka, koji su pokušavali ući u EU preko Bjelorusije dostigao vrhunac krajem 2021., zapadni susjedi Bjelorusije - Poljska, Latvija i Litvanija - podigli su granične ograde koje su u početku ublažile krizu. Prvi migrantski tunel iz Bjelorusije otkriven je u Poljskoj u septembru 2025. godine, a poljske patrole kasnije te godine pronašle su još nekoliko tunela, uključujući jedan kroz koji je u zemlju ušlo oko 180 migranata. Litvanija je od početka 2026. godine zabilježila 12 pokušaja kopanja tunela prema svojoj teritoriji. Domaći mediji izvijestili su da je jedan graničar povrijeđen tokom incidenta na jugu zemlje 27. jula, kada je grupa migranata koja je izašla iz tunela pokušala da ga "odvuče prema bjeloruskoj teritoriji". Fotografije koje su objavile litvanske granične vlasti prikazuju nedovršene podzemne prolaze koji polaze iz Bjelorusije i učvršćeni su drvenim potpornjima nalik onima koji se koriste u rudnicima. Zamjenik poljskog ministra unutrašnjih poslova Czeslaw Mroczek izjavio je u intervjuu iz decembra 2025. godine da je Minsk angažovao "stručnjake" s Bliskog istoka, koji imaju iskustva u kopanju podzemnih prolaza, kako bi kopali tunele prema teritoriji njegove zemlje. Poljske granične vlasti odbile su komentarisati ovu tvrdnju za Radio Slobodna Evropa. Jolanta Babisko, portparolka Državne granične službe Latvije, rekla je za Radio Slobodna Evropa da postoje "opravdani razlozi za sumnju da podrška za kopanje tunela prema teritoriji EU dolazi iz same Bjelorusije". "Pristup području s bjeloruske strane, u pojasu od nekoliko stotina metara od granice, ograničen je i tamo mogu boraviti samo graničari koji obavljaju službene dužnosti", rekla je ona. Bjeloruski lider Aleksandar Lukašenko za širi problem masovnih migracija okrivio je Brisel, istovremeno nagovještavajući da će na sankcije Evropske unije odgovoriti tako što neće zaustavljati migrante koji pokušavaju ući u EU. "Ljudi, nećemo vas štititi. Nećemo hvatati migrante na granici kao što smo to ranije činili", rekao je na konferenciji u oktobru 2024. godine. Laurinaityte navodi da litvanske granične vlasti sarađuju sa svojim poljskim kolegama u otkrivanju tunela te da planiraju nabaviti dodatnu tehničku opremu sposobnu za detekciju podzemnih aktivnosti. "Iz operativnih sigurnosnih razloga ne možemo dati detalje o konkretnim tehnologijama koje koristimo", kazala je.

Sjeverna Koreja je pojačala kampanju retorike protiv jačanja vojske Japana i njegovih bezbjednosnih veza sa Sjedinjenim Državama i Južnom Korejom, rekavši da oni ugrožavaju regionalnu stabilnost. Kritike su se pojavile u više od desetak napada državnih medija od početka jula a poklopile su se sa neobičnom tišinom o lansiranju raketa Sjeverne Koreje, što je pokrenulo pitanja o širim strateškim porukama Pjongjanga. Zašto Sjeverna Koreja više govori o Japanu?Sjeverokorejske izjave su se odnosile na sticanje japanskih kapaciteta za kontranapade, testiranje krstareće rakete Tomahavk proizvedene u SAD, rastuće izdatke za odbranu i godišnju bijelu knjigu Tokija o odbrani. Prošle nedelje, Kim Jo Džong, uticajna sestra lidera Kim Džong Una, upozorila je na "dodatne vojne opcije" kao odgovor na ono što je opisala kao transformaciju Japana u vojnu silu. U utorak, 11. avgusta, komentar Centralne informativne agencije Koreje (KCNA) je opisao japansku bijelu knjigu o odbrani iz 2026. godine kao dokument "orijentisan na ponovnu invaziju" koji ima za cilj da opravda vojnu ekspanziju. Najnovija kritika stigla je u petak, kada je Sjeverna Koreja kritikovala godišnje vojne vježbe SAD i Južne Koreje pod nazivom "Ulchi Freedom Shield" i optužila vojnu saradnju SAD, Japana i Južne Koreje da se razvija u "nuklearni savez". Vašington i Seul kažu da su vježbe odbrambene. Još jedan komentar KCNA optužio je Vašington da slijedi strategiju koja snižava prag za upotrebu nuklearnog oružja i naveo proširene obaveze SAD prema Južnoj Koreji i Japanu u vezi sa odvraćanjem. Kako je Japan pomijenio odbrambeni stav?Japan je 2022. godine najavio planove da udvostruči izdatke za odbranu na dva posto BDP-a kako bi se suprotstavio rastućim sigurnosnim prijetnjama iz Kine, Rusije i Sjeverne Koreje. Veliki dio tog proširenja uključuje izdatke za rakete dugog dometa, kao što je američki Tomahavk, koji može da pogodi ciljeve udaljene više od 1.000 kilometara. Očekuje se da će vlada premijerke Sanae Takaiči ove godine revidirati japansku strategiju nacionalne bezbjednosti, potez koji će neki analitičari vjerovatno dovesti do daljeg povećanja izdataka za odbranu, uključujući i izdatke za dronove i proizvodnju oružja. Koliko se zaista kritike tiču Japana?Analitičari kažu da je Japan samo dio priče. Pak Von-gon, profesor na Ženskom univerzitetu Iva u Seulu, rekao je da je primarni cilj predstaviti sjeveroistočnu Aziju kao prostor takmičenja među rivalskim taborima. "Najveći cilj je stvaranje okvira SAD-Južna Koreja-Japan naspram Sjeverne Koreje-Kine-Rusije", rekao je Park. On je rekao da Pjongjang želi snažniju podršku Pekinga i Moskve kako bi učvrstio svoj izlazak iz diplomatske izolacije i pojačao argumente da je njegov nuklearni arsenal "neophodan". Ministarstvo za ujedinjenje Južne Koreje izrazilo je sličan stav u četvrtak nakon što je prvi zamjenik ministra inostranih poslova Sjeverne Koreje Jang Kum-čol kritikovao planove Seula za nabavku nuklearnih podmornica i optužio Južnu Koreju, Sjedinjene Države i Japan da pripremaju "drugi AUKUS" u sjeveroistočnoj Aziji. AUKUS je trilateralno sigurnosno partnerstvo između Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država, formirano u septembru 2021. godine. Ministarstvo je saopštilo da Sjeverna Koreja, čini se, gleda na planove Južne Koreje za podmornice, evoluirajući bezbjednosni stav Japana i trilateralnu vojnu saradnju, kao prijetnju regionalnom balansu snaga, jer se sve više usklađuje sa Kinom i Rusijom. Profesor severnokorejskih studija na Univerzitetu Kjungnam, Lim Eul-čul, rekao je da poruke Sjeverne Koreje sve više odražavaju zabrinutost Kine zbog vojne ekspanzije Japana. Zašto Sjeverna Koreja ćuti o svojim testiranjima raketa?Pojačana retorika poklopila se sa neobičnom tišinom o nedavnim lansiranjima raketa Sjeverne Koreje, koja su osudili Južna Koreja, Japan i Sjedinjene Države. Uprkos sprovođenju balističkih raketnih testova prošle nedelje i ponovo ove nedelje, državni mediji još uvijek nisu izvijestili ni o jednom, odstupajući od svog uobičajenog obrasca objavljivanja vijesti o testovima u roku od jednog dana. Analitičari kažu da su lansiranja možda uključivala nadogradnje postojećih raketnih sistema, a ne novo oružje, smanjujući njihovu propagandnu vrijednost. Šin Džong-vu iz Korejskog foruma za odbranu i bezbjednost rekao je da su testovi možda uključivali poboljšane balističke rakete kratkog dometa razvijene uz rusku tehničku pomoć i potencijalno namenjene Rusiji. Kim Jong-hjun, profesor na Univerzitetu Donguk, rekao je da Sjeverna Koreja možda izbjegava publicitet ako su lansiranja povezana sa potencijalnim vojnim izvozom. Šta Rusija ima s tim?Rastuća vojna saradnja Sjeverne Koreje sa Rusijom postala je centralni faktor u procjenama njenih programa naoružanja. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je više puta rekao da Rusija nastavlja da koristi sjevernokorejske rakete protiv Ukrajine i optužio je Pjongjang da Moskvi obezbjeđuje rakete, municiju i dodatno obećanje o trupama za ratne napore. Analitičari kažu da su povratne informacije sa ratišta i ruska pomoć možda pomogli Sjevernoj Koreji da poboljša preciznost i performanse nekih raketnih sistema. Šin je rekao da su nedavna lansiranja mogla biti testovi nadograđenih varijanti prije raspoređivanja ili izvoza. Šta Sjeverna Koreja pokušava da postigne?Analitičari kažu da Sjeverna Koreja nastoji da predstavi region kao konkurentski blok, sa Pjongjangom, Pekingom i Moskvom na jednoj strani i Vašingtonom, Seulom i Tokiom na drugoj. Prikazivanje saradnje SAD, Južne Koreje i Japana kao prijetećeg vojnog i nuklearnog saveza pomaže Pjongjangu da opravda svoje programe naoružanja, ojača kinesku i rusku podršku i tvrdi da je njegov nuklearni arsenal neophodan odgovor na pogoršanje sigurnosnog okruženja, navode analitičari.

Slike hiljada migranata koji su krajem jula stigli do španske enklave Ceuta u Severnoj Africi natjerale su Evropsku uniju, već uspavanoj jednomesečnom ljetnjom pauzom, da se uključi u akciju. Ambasadori bloka pri EU pozvani su sa svojih odmora na onlajn sastanak 3. avgusta kako bi se pripremili za još jedan onlajn sastanak 27 ministara unutrašnjih poslova kluba sljedećeg dana. Do tada je kriza već bila uglavnom izbjegnuta, jer je Španija, koju su u početku žestoko kritikovale druge države članice, pozvala pojačanje i saopštila da je već vratila skoro 70.000 od 72.000 ljudi koji su stigli u Ceutu. Skoro 90 ljudi je poginulo u haotičnim uslovima koji su preplavili špansku obalsku stražu. Smatra se da nijedan od migranata nije stigao do kontinentalne Evrope. Iako je Ceuta, zajedno sa svojom sestrinskom eksklavom Melillom, zvanično do Šengenske zone EU bez pasoša, te dvije regije podliježu posebnim pravilima koja predviđaju da se provjere identiteta moraju izvršiti prilikom polaska odatle ka destinacijama u kontinentalnoj Evropi, što čini gotovo nemogućim ulazak na trajekte koji prelaze Gibraltarski moreuz. Krijumčarska mrežaPa šta je onda ili ko stajao iza ogromnog priliva migranata? U zajedničkom saopštenju objavljenom nakon sastanka početkom avgusta, ministri unutrašnjih poslova bloka su krivicu pripisali "mrežama krijumčarenja migranata" i takođe nagovijestili da EU treba da poboljša "zajedničku svijest o situaciji, što bi se moglo postići daljim razvojem sistema ranog upozoravanja, kao što su obavještajne službe prije granice i praćenje društvenih medija". Prije nego što su migranti počeli da stižu u Ceutu, na internetu su se proširile glasine da će Španija dočekati ljude raširenih ruku. Tražeći uzrok, neki evropski političari su istakli i odluku Madrida da reguliše migrante i nedavnu presudu Vrhovnog suda Španije. Prva, šema pravnog statusa, međutim, u velikoj mjeri se odnosila na španske latinoameričke radne migrante i primjenjivala se na ljude koji su mogli da pokažu dokaz o boravku pet uzastopnih mjeseci prije početka ove godine. A drugi predloženi uzrok priliva bila je veoma tehnička sudska presuda od početka jula koja je propisala da se procedura Madrida za hitno vraćanje migranata ne primjenjuje na ljude presretnute dok su pokušavali da preplivaju teritoriju Maroka do Ceute i Melille. Prema presudi, ona se primjenjivala samo ako migranti probiju fizičku barijeru, što znači da bi oni koji pokušaju da plivaju prošli kroz mnogo sporiji pravni proces umjesto da budu odmah vraćeni. Međutim, sudska presuda jedva da je dospjela u vijesti u Španiji 8. jula kada je donesena. Pomoć Maroka?Šta je onda bio faktor privlačenja? Iako se čini da su mreže krijumčarenja do sada preferirani službeni odgovor u Briselu, neki evropski zvaničnici pitali su se, barem privatno, o ulozi Maroka u tom procesu. (Takođe brzo ističu da Španija otvoreno i stalno govori, i javno i iza zatvorenih vrata, da Rabat nema nikakve veze s tim i da je zemlja bila vrlo korisna kada je u pitanju vraćanje migranata.) Odnos između Maroka i Španije je delikatan. Maroko je 2021. dopustio 8.000 migranata da stignu do dvije španske enklave nakon što je Madrid dopustio vođi pokreta za nezavisnost Zapadne Sahare da se liječi u zemlji. Zapadna Sahara pripadala je Španiji do 1975., ali Maroko polaže pravo na tu teritoriju i de facto kontroliše njen veći dio. Dok je Madrid prethodno zauzeo stav da bi status trebao riješiti referendum pod pokroviteljstvom UN, zemlja se okrenula nakon migrantske krize 2021. izjavivši da Zapadna Sahara treba biti autonomna teritorija pod kontrolom Rabata. Neki posmatrači rekli su da je Maroko usprotivio potezu Španije ranije u julu da poboljša političke odnose s Alžirom, jednim od velikih regionalnih rivala Rabata koji se zalaže za nezavisnost Zapadne Sahare. S obzirom na to da Španija, a time i EU, nerado upire prstom u Maroko, zajednička izjava ministara unutrašnjih poslova završila je intrigantnom notom: "komunikacija u trenucima krize mogla bi se dodatno ojačati pravovremenom koordinacijom i trebala bi biti koherentnija, posebno kako bi se suprotstavili zlonamjernim vanjskim akterima koji se bave manipulacijom i uplitanjem stranih informacija". Bjeloruski scenarioAli ko bi mogli biti ti "zlonamerni spoljni akteri"? Jedan očigledan izbor u Briselu je Rusija, koja ima istoriju podsticanja migranata na granicu EU. Kriza u Ceuti je imala neke sličnosti sa pokušajem Bjelorusije i Rusije, uglavnom 2021-2022., da hiljade ljudi, uglavnom iz Afganistana, Iraka i Sirije, uguraju u Letoniju, Litvaniju i Poljsku. (Ovaj pokušaj priliva se nastavlja i danas, a Letonija je nedavno bila primorana da privremeno zatvori svoju granicu sa Bjelorusijom nakon porasta pokušaja prelaska granice.) Tada je Brisel brzo uperio prstom u režim Aleksandra Lukašenka i podršku Kremlja, kako logistički tako i putem manipulacije i miješanja stranih informacija (FIMI). Okviri sankcija su prošireni tako da uključuju djela "instrumentalizacije migranata", a zabrane viza i zamrzavanje imovine su uvedeni zvaničnicima koji su olakšavali rute migranata do granica EU, turističkim operaterima i hotelima koji su korišćeni na putovanju, pa čak i Belaviji, bjeloruskom nacionalnom avio-prevozniku, za prevoz ljudi do Bjelorusije. Međutim, ova situacija sa Ceutom djeluje drugačije. Zvaničnici EU, upoznati sa incidentima u Ceuti i Bjelorusiji, rekli su za RSE da je ovaj drugi bio složena hibridna operacija koju su pokrenuli Moskva i Minsk, koja je bila dugoročna i očigledno politička. Ono što se dogodilo u Ceuti, prema riječima zvaničnika EU, djeluje iznenadnije i spontanije. I dok zvaničnici EU kažu da ne vide dokaze da je Rusija podstakla priliv, Moskva ga je iskoristila na mreži, ciljajući odvojene publike u Evropi, Africi i Latinskoj Americi. Diplomate EU koje prate ruski FIMI rekle su za RSE da je "digitalni otisak" Moskve očigledno bio svuda po incidentu u Ceuti. Opisali su takozvanu operaciju "borbe na portalu" u kojoj su razne web stranice ruske Pravde na različitim jezicima i sa povezanim Telegram nalozima pojačavali alarmantne priče o prilivu migranata. Narativ ruskih medija dotakao se poznatih, dobro istrošenih tema: posebno da Zapad propada, djelimično zbog nesrećnih evropskih elita; migranti su bili osvajači i okupatori; a Sjedinjene Države i Izrael su stajali iza incidenta kako bi kaznili špansku ljevičarsku vladu zbog njene podrške Palestini. Ove narative takođe rutinski promovišu razni evropski krajnje desničarski populisti, od kojih neki imaju direktne političke veze sa Kremljem. Ograničen uspjeh, osim podjela u EUIako su diplomate EU sa kojima je RSE razgovarao rekle da je pokušaj manipulacije Rusije bio značajan, oni su takođe doveli u pitanje koliki je uticaj to zapravo imalo. U stvari, glavna posljedica je možda bila izazivanje većih podjela u EU, jer se činilo da su se mnoge države članice udružile protiv Španije. Italija, čija je desničarska vlada borbu protiv neevropske imigracije učinila centralnim prioritetom, brzo i privremeno je obustavila pomorske i vazdušne veze sa Španijom i bila je pokretač pisma, koje je potpisala još 21 država članica EU (mada, što je ključno, ne neposredni susedi Španije - Francuska i Portugal), koje je zauzelo prilično oštar stav prema Španiji. Do trenutka kada su se ministri unutrašnjih poslova sastali i Madrid stavio situaciju pod kontrolu, blok je zbio redove, hvaleći Španiju, a zvaničnici iz ranije kritičnih zemalja privatno su priznali da su njihovi početni odgovori bili previše histerični i usmjereni na domaću publiku. I uprkos tome što je ukrajinski ministar inostranih poslova Andrij Sibiha javno kritikovao Kremlj, čini se da diplomate EU ne žele da daju Rusiji previše zasluga. "Kremlj želi da dobije publicitet za razne akcije, koje mogu preuveličati značaj ruskog FIMI-ja", rekao je jedan EU diplomata za RSE.

Šest vojnih imenovanja za 48 sati otkriva kako vrhovni vođa Modžtaba Hamnei zatvara praznine u komandi koje je ostavio rat koji je zbrisao iranski vojni ešalon.

Avganistan ima jednu od najviših stopa smrtnosti majki pri porođaju u svetu, u velikoj meri zbog siromaštva, loše infrastrukture i nedovoljne zdravstvene zaštite. Posle pet godina talibanske vlasti, međunarodne organizacije upozoravaju da su rizici za majke i bebe veći nego ikad. Nevladine organizacije i strano finansiranje, koji su nekada podržavali zdravstveni sistem, u međuvremenu su nestali, a ženama je uskraćeno obrazovanje neophodno za rad lekara i babica. Zbog toga mnoge žene nemaju pristup ni najosnovnijoj zdravstvenoj nezi.

Human rights watch (HRW) pozvao je talibanske vladare u Afganistanu da oslobode nekoliko međunarodnih humanitarnih radnika koji su "nasilno nestali" iz svojih kancelarija prošlog mjeseca i još uvijek se vode kao nestali bez informacija o njihovoj lokaciji ili stanju. HRW je u saopštenju naveo da talibani, koji su preuzeli vlast prije pet godina, nisu pružili nikakve informacije o tome gdje se nalazi rukovodeći tim nevladine grupe Fondacija za pravna istraživanja žena i djece (WCLRF), koji su uhapšeni u Kabulu 18. jula. Talibanske snage bezbjednosti su 21. juna upale u kancelariju nevladine organizacije, koja pruža programe pomoći i sprovodi istraživanja i zastupanje prava žena i djece, i oduzele laptopove i telefone od zaposlenih. Kasnije su zapečatili kancelariju i pokrenuli istragu protiv zaposlenih. HRW je saopštio da su talibanski zvaničnici 18. jula naredili šestorici muških zaposlenika da se vrate u kancelariju kako bi pokupili svoje oduzete uređaje. Umjesto toga, svih šestoro je privedeno. "Talibani izgleda smatraju svaki pokušaj da se pomogne ženama i djevojčicama prijetnjom svojoj nasilnoj vladavini", rekla je u saopštenju direktorka za prava žena Hzman Rights Watcha Makarena Saez. "Trebalo bi odmah da dostave informacije o tome gdje se nalazi šest članova osoblja i da ih oslobode ako su nezakonito držani". Odvojeno, Ujedinjene nacije su potvrdile pritvaranje dvoje svojih zaposlenih ranije ove nedelje, rekavši da nisu obaviještene ni o kakvim optužbama, niti im je odobren pristup dvojici pritvorenih humanitarnih radnika. Politička misija UN u Afganistanu, UNAMA, uključena je u praćenje ljudskih prava i prikupljanje podataka. Prilikom zauzimanja Kabula 15. avgusta 2021. godine, talibani su, između ostalog, obećali da će "žene biti veoma aktivne u društvu", iako je klauzula kojom se dodaje "u okviru islama" izazvala izvjesnu skepsu u pogledu toga koliko će se taj okvir strogo ili restriktivno tumačiti. Od tada, talibani su oštro ograničili prava žena, uključujući zabranu većine poslova i javnih nastupa. Oko 2,4 miliona djevojčica u Avganistanu je zabranjeno da pohađaju srednju školu, prema podacima kulturne agencije Ujedinjenih nacija, UNESCO. Afganistan je jedina zemlja na svijetu koja zabranjuje ženama da pohađaju srednje škole i univerzitete, što dovodi do onoga što su UN nazvale "rodnim aparthejdom". Citirajući Zarku Jaftalija, direktora WCLRF-a, koji je rekao da porodice nestalih članova osoblja "žive u stalnom strahu i neizvjesnosti". Talibani su takođe stegli omču oko nezavisnih medija i organizacija za prava novinara otkako su zauzeli Kabul prije pet godina. Nai Supporting Open Media u Afganistanu (Nai SOMA), tijelo za prava novinara, kaže da su talibani pretvorili Afganistan u otvoreni zatvor za medije i slobodu izražavanja. U svom izvještaju koji obuhvata petogodišnju vladavinu talibana, organizacija navodi da je najmanje šest novinara ubijeno u incidentima nasilja koji se odnose na članove militantne grupe "Islamska država" i talibane. Sidikulah Tavidi, visoki zvaničnik Nai SOMA, rekao je za Azadi radio RSE da je u posljednjih pet godina registrovano 700 incidenata nasilja nad novinarima. Talibani su takođe oduzeli licence nekoliko medijskih kuća u Kabulu i drugim provincijama u posljednjih pet godina, optužujući ih za "neprofesionalno" novinarstvo.

U sredu, 12. avgusta, širom sveta ljudi su posmatrali pomračenje Sunca. Dok se u većini zemalja moglo videti delimično pomračenje, potpuna faza pomračenja bila je vidljiva iznad delova istočnog Grenlanda, zapadnog Islanda i severne Španije.

Mjeseci ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu i onlajn prodavnica duboko u Rusiji, podstakli su pokušaje da se potraži olakšanje preseljenjem nekih postrojenja u Kazahstan, koji je pokušao da uravnoteži svoje veze sa Moskvom željom da ostane neutralan u ratu u Ukrajini.

Teheranske frakcije rekonstrukciju vlasti tumače kao dokaz da novi vođa nikada nije u potpunosti prihvatio Islamabadski memorandum.