Evropska unija se sprema da prvi put primi talibane u Briselu na "tehničke razgovore" o repatrijaciji Avganistanaca uprkos oštrim kritikama grupa za ljudska prava i znacima da vlasti u Avganistanu dodatno pooštravaju restriktivne mere prema ženama. Unija 27 zemalja ne priznaje vladu koju predvode talibani, ali je zakazala sastanak s delegacijom avganistanskog islamističkog režima – koju predvodi portparol Ministarstva spoljnih poslova Abdul Kahar Balki – u junu, verovatno 22. ili 23. juna. Delegacija će se u Briselu sastati s visokim zvaničnicima Evropske komisije, Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) i predstavnicima nekoliko članica, uključujući Švedsku. Pripreme za razgovore izazvale su velike primedbe s mnogih strana, posebno posle otkrića u Savetu bezbednosti UN da je za skoro 3,8 miliona avganistanskih devojčica i dalje zabranjeno obrazovanje, a procenjuje se da će svake godine biti isključeno još 250.000. Portparol EU je na nedavnoj konferenciji za novinare ponovio da "angažovanje ne znači priznanje". Međutim, to nije mnogo umirilo kritičare sastanaka kao dela inicijativa širom bloka za ublažavanje imigracije i povećanje povratka imigranata u njihove matične zemlje. "To je ozbiljna greška", rekla je Šagofah Gafori iz nezavisnog briselskog tink-tenka CEPS. "U najboljem slučaju, Brisel popušta pod uskim političkim pritiscima; u najgorem slučaju, normalizuje režim rodnog aparthejda i terora – a sve u zamenu za kratkoročno 'rešenje' migracija koje ide na štetu osnovnih vrednosti i dugoročne bezbednosti", dodala je ona. Neispunjena obećanjaTalibani su preuzeli vlast u avgustu 2021. godine, kada su se međunarodne snage povukle iz Avganistana dve decenije pošto su militanti svrgnuti s vlasti. Talibanski lideri su obećali da će Avganistanci imati više sloboda i prava nego pod strogim režimom koji je bio na snazi kada su prethodno bili na vlasti. Međutim, vlada koju predvode talibani nije ispunila obećanja, uvodeći surove mere za mnoge grupe, posebno žene i devojčice. Kao poslednji znak koliko ugnjetavanje ide duboko, prošle nedelje su talibanske vlasti navodno uhapsile ili pritvorile neodređeni broj žena u zapadnoj avganistanskoj pokrajini Herat zbog navodnog nepoštovanja pravila talibana o nošenju vela. Sledećeg dana, talibanska policija za moral je otvorila vatru na žene u gradu pošto su pokrenule protest zbog ukidanja njihovih prava i sloboda. Očevici su izvestili o smrti najmanje jedne učenice demonstracija u nemirima. Talibani nisu potvrdili da je bilo žrtava ili hapšenja. Saskija Brikmon (Saskia Bricmont) – poslanica iz Belgije i jedna od inicijatorki pisma vladi u kojem se tvrdi da je talibanski režim odgovoran za "masovna i sistematska kršenja ljudskih prava", koja pogađaju žene, devojčice, novinare, branitelje ljudskih prava i manjine – rekla je da bi dozvoljavanje predstavnicima talibana da dođu u Briselu poslalo "duboko uznemirujući" politički signal. "Naša posvećenost ljudskim pravima i demokratskim vrednostima mora biti nešto o čemu se ne može pregovarati", rekla je Brikmon za RSE. Hana Nojman (Hannah Neumann), takođe poslanica Evropskog parlamenta, napisala je na društvenim mrežama da bi dozvoljavanje prisustva talibana u Briselu "legitimizovalo režim koji sistematski ugnjetava žene na međunarodnoj sceni". Talibanska represija se nastavljaKao znak da obračun talibana ne pokazuje znake jenjavanja, tvrdi režim je krajem maja usvojio novi zakon kojim se legalizuju brakovi s devojčicama od svega devet godina. Povučeni vođa talibana, mula Hajbatulah Ahundzada, takođe je, prema izveštajima, izdao nove direktive kojima se zabranjuje upotreba pametnih telefona. Prethodno su talibanske vlasti naredile zatvaranje još tri radio stanice zbog, kako je naveo režim, neplaćanja poreza, nepostojanja licence i emitovanjem programa lošeg kvaliteta. U istoj direktivi, talibani su pozvali druge radio stanice da usklade svoj program s "islamskim principima i etikom". Prema Reporterima bez granica (RSF), Avganistan pod talibanima zauzima 175. mesto u novom izdanju Svetskog indeksa slobode medija. Samo su Saudijska Arabija, Iran, Kina, Severna Koreja i Eritreja niže rangirani. Izveštaj RSF-a navodi da je 43 odsto medijskih kuća u Avganistanu zatvoreno od 2021. godine, kada su talibani nasilno preuzeli vlast u Kabulu. Od tada je, navodi RSF, uhapšeno više od 165 medijskih radnika – uključujući 25 u 2025. godini – a "novinarstvo je ugušeno neumoljivom cenzurom". Zamenik specijalnog predstavnika UN i šef Misije UN u Avganistanu Žoržet Ganjon (Georgette Gagon) rekla je 8. juna na Savetu bezbednosti da se procenjuje da u Avganistanu 3,8 miliona devojčica uzrasta od sedam do 18 godina ne može da pohađa školu. Ona je rekla da se svake godine iz sekundarnog obrazovanja trajno isključi oko 250.000 devojčica, čime nastaje "izgubljena generacija talenata i potencijala". Zvaničnici EU u KabuluPortal Euraktiv navodi da je poseta zvaničnika EU i Belgije Kabulu u januaru ove godine postavila temelje za naknadni sastanak s predstavnicima talibana u Evropi. U članku objavljenom 3. juna u listu Gardijan (The Guardian), bivša avganistanska poslanica Favzija Kufi napisala je da je htela da piše diplomatama EU, tražeći podršku za oslobađanje članova njene porodice iz talibanskog pritvora kada je čula "šokantnu vest" da EU poziva militante da dođu u Brisel. Kufi je za RSE rekla da su pod talibanskim režimom u poslednjih pet godina žene u osnovi postale građani drugog reda i da su talibani "dovoljno pametni da koriste prava žena kao adut u pregovorima". Citirajući tri zvaničnika EU, izveštaj Euraktiva sugeriše da će predloženi razgovori s talibanima biti strogo tehničke prirode kako bi se izbegao bilo kakav utisak formalnog priznanja režima. U intervjuu za Juronjuz (Euronews), evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner (Brunner ) rekao je da EU i njene članice moraju da se angažuju s vladama poput talibana u "tehničkim razgovorima" o migraciji. Na pitanje da li Nemačka vodi razgovore s talibanima u vezi s deportacijom Avganistanaca, on je rekao da je "to bilo neophodno". Prema Agenciji EU za azil, mnoge zapadne države su obustavile deportacije u Avganistan pošto su talibani preuzeli Kabul 2021. Nekoliko slučajeva deportacije uključuje slučajeve iz Belgije u februaru 2023, Švedske preko Uzbekistana i Švajcarske u oktobru 2024. Agencija je navela da su Nemačka i Austrija deportovale Avganistance čiji su zahtevi za azil odbijeni. To je uključivalo deportaciju 28 Avganistanaca "s krivičnim dosijeom" u avgustu 2024. i još 81 u julu 2025. Austrija je deportovala jednog Avganistanca "osuđenog za kriminal" u oktobru 2025. Među 19 zemalja EU koje su tražile "otvoreni dijalog" s talibanima o deportaciji Avganistanaca najistaknutije su Belgija, Švedska, Nemačka, Italija i Holandija. Poplava podnosilaca zahteva za azil iz AvganistanaPrema podacima Evropskog saveta za izbeglice i prognanike, više od 1,6 miliona Avganistanaca je napustilo svoju zemlju otkako su talibani preuzeli vlast u Kabulu u avgustu 2021. Avganistanci su u Evropi, kako navodi ta agencija, druga po veličini grupa podnosilaca zahteva za azil posle ljudi iz Sirije. Bruner kaže da su stručnjaci EU bili u Kabulu na razgovorima na tehničkom nivou s talibanima o deportaciji Avganistanaca jer veruje da "odsustvo angažovanja (s talibanima) znači da neće biti bolje". Kufi je, međutim, rekla da veruje da je angažovanje međunarodne zajednice, uključujući zemlje u regionu, ohrabrilo talibane. "Što više angažovanja dobijaju od međunarodne zajednice, to više ugnjetavaju žene", rekla je ona.

Ruska vojna vozila oslikavaju se upečatljivim prugama kako bi zbunila sisteme umjetne inteligencije ukrajinskih dronova, tvrde stručnjaci. Ova "kamuflažna" taktika očigledno je pokrenula visokorizičnu igru skrivača na cestama teritorija u Ukrajini pod ruskom kontrolom. Fotografije ruskih vojnih vozila prefarbanih zebrastom kamuflažom pojavile su se posljednjih dana, u trenutku kada je Ukrajina pojačala napade dronovima srednjeg dometa s ciljem gađanja ruske logističke opreme i do 200 kilometara od linija fronta. U kontinuiranim napadima srednjeg dometa, koji su uključivali uništavanje kamiona na cestama koje koriste i civilna i vojna vozila Ukrajina koristi kamikaza dronove, uključujući američki Hornet. Stručnjak za autonomne sisteme na Vojnoj akademiji Belgije Geert De Cubber kaže da se vojni AI sistemi treniraju na slikama očiglednih meta prije nego što se uvedu u borbu. "Algoritmu se daje ogroman broj označenih slika i on sam uči kako da poveže karakteristike poput boja, uzoraka, tekstura i gradijenata na slici s odgovarajućim oznakama", pojašnjava za Radio Slobodna Evropa. U kontekstu Ukrajine, vizuelni signali poput tamnozelene šeme boja i simbola "Z", koji se povezuje s ruskom invazijom na Ukrajinu, predstavljali bi očigledne ulazne podatke za algoritme vizuelne identifikacije. Zebrasti uzorci koji su se posljednjih dana pojavili na kamionima mogli bi zbuniti neke optičke sisteme za detekciju, objašnjava De Cubber. "Ako ti upečatljivi uzorci nisu u bazi podataka [drona], oni bi svakako uticali na izvedbu detektora", kaže on. U vojnim primjenama, dodaje ovaj stručnjak za robotiku, AI sistemi za odabir ciljeva moraju ostati strogo ograničeni. "Ako trenirate algoritam na vojnim autobusima, ne biste željeli da on generalizuje pristuo i na školske autobuse." Stručnjak za aeronautiku i umjetnu inteligenciju na Univerzitetu Teksasa u Austinu Todd E. Humphreys slaže se da bi ova taktika farbanja mogla biti mnogo više učinkovitija nego što mnogi misle. "Ova boja gura vozila ‘izvan distribucije’, za AI klasifikator ona više ne izgledaju kao slike na kojima je treniran“, pojašnjava za RSE. Međutim, svaki konkretan način farbanja imao bi kratak vijek trajanja, dodaje Humphreys. "Čovjek može lako uočiti prerušavanje, ali bi AI klasifikator morao biti ponovo treniran na hiljadama slika vozila s zebrastom bojom, nakon čega bi se šema farbanja mogla promijeniti i ciklus počinje iznova." Ta evolucija uzoraka možda je već u toku. Nedavne slike prikazuju ruski kamion sa kružnim crno-bijelim šemama farbanja, koje se razlikuju od ranijih „zebra“ pruga viđenih na društvenim mrežama. Portparol inicijative Brave1, ukrajinskog programa koji stoji iza mnogih inovacija na bojnom polju u Ukrajini, kaže za RSE da ruske snage "kontinuirano testiraju nove kamuflaže, a mi se kontinuirano prilagođavamo kako bismo osigurali efikasnost borbenih operacija", dodajući da "nema komentara o detaljima". Neki stručnjaci su sugerisali da dron Hornet, koji koristi Ukrajina, može biti sposoban da identifikuje i gađa ciljeve potpuno autonomno. Međutim, portparol Brave1 navodi da napade dronovima "uvijek odobri čovjek", dodajući da "AI može pomoći u određenim dijelovima procesa, ali čovjek je uvijek čvrsto u kontroli". Dronovi za napad Hornet američke proizvodnje koriste se u Ukrajini već nekoliko mjeseci i navodno koštaju oko 6.000 dolara po jedinici. Prema navodima, ti dronovi od polistirena nude "izaberi i zaboravi" sekvencu napada u kojoj operater odabere određeni objekat koji je možda prethodno označio AI sistem nakon čega dron samostalno juri i udara cilj. Takva sposobnost mogla bi omogućiti ljudskom operateru da istovremeno nadzire više dronova dok oni traže mete. Ruska vojska je ranije tokom rata u Ukrajini primjenjivala tehnike prikrivanja obrazaca. Slike vrijednih ruskih aviona na čija su krila postavljene automobilske gume, koje su se pojavile 2023. godine, u to su vrijeme zbunile posmatrače. Sljedeće godine, Schuyler Moore, tadašnja glavna tehnološka direktorica američke Centralne komande, tokom rasprave o AI sistemima za ciljanje, istakla je ovaj primjer kao „klasičan neklasifikovani primjer“ prikrivanja. "Tražite avion, a onda, ako stavite gume na krila, odjednom mnogi modeli kompjuterskog vida imaju poteškoće da prepoznaju da je to avion", rekla je ona. Za rakete dugog dometa koje bi mogle biti programirane da autonomno identificiraju i ciljaju avione na pisti, takva jednostavna obmana mogla bi prevariti čak i napredne sisteme naoružanja. Rusija je ranije oslikavala obrise podmornica i aviona na svojim bazama u nastojanju da namami potencijalne dolazeće rakete na prazan beton.

Usled rata SAD i Izraela s Iranom koji je poremetio tradicionalne rute snabdevanja energentima i nastojanja Zapada da smanji zavisnost od ruskih tranzitnih mreža, transkaspijski koridori su ponovo došli u fokus međunarodne diplomatije i investicija. Nekoliko različitih regionalnih mreža privuklo je povećanu pažnju globalnih igrača na skup Energetska nedelja u Bakuu od 1. do 3. juna, uključujući podmorsku vezu za zelenu električnu energiju i Transkaspijsku međunarodnu transportnu rutu, poznatu i kao Srednji koridor. Ipak, izgledi za još jedan ključni projekat, dugo odlagani Transkaspijski gasovod (TKAP), ostaju pod znakom pitanja, pošto je od 1999. u geopolitičkoj pat poziciji, iako ima svoje pristalice koji i dalje sanjaju o novoj ruti za isporuke gasa iz Turkmenistana i drugih zemalja Centralne Azije. Premošćavanjem Kaspijskog jezera od Turkmenistana do Azerbejdžana, TKAP bi isporučio gas iz Turkmenistana i drugih zemalja direktno u Južni gasni koridor, veliku mrežu gasovoda koja se proteže preko Turske i povezuje s Grčkom, Italijom i širim tržištem EU. Rusija i Iran zaobiđeni, dok Kina manevrišeTKAP je naišao na otpor Rusije i Irana, koji bi bili zaobiđeni projektom. Kinesko geopolitičko i energetsko manevrisanje samo dodatno komplikuje stvar. Ipak, ključni deo slagalice koji nedostaje je nevoljni izvor gasa koji bi uglavnom tekao kroz taj gasovod: Turkmenistan. Analitičari kažu da Ašhabad ne odbija da učestvuje u projektu, već praktikuje strogu stratešku neutralnost. Turkmenistan želi da diverzifikuje rute isporuke putem predloženog TCP-a, ali zahteva čvrste zapadne ekonomske obaveze pre nego što rizikuje veliku reakciju svojih moćnih suseda Rusije i Irana. Prvobitni TCP, koji su 1999. osmisli SAD, Behtela (Bechtel) i Dženeral elektrik (General Electric), bio je megaprojekat vredan više od pet milijardi dolara, osmišljen da pumpa 32 milijarde kubnih metara (bcm) godišnje. Turkmenistan je to shvatio toliko ozbiljno da je 2015. potrošio dve milijarde dolara na završetak svog kopnenog gasovoda Istok-Zapad. Ta linija je napravljena da bi dopremala 30 milijardi kubnih metara iz ogromnog polja Galkiniš do kaspijske obale za podmorsku vezu koja nikada nije realizovana, blokirana geopolitikom Rusije i Irana, oklevanjem u evropskom finansiranju i okretanjem Ašhabada Kini. Žestok pravni otpor Rusije i Irana, ekstremni troškovi i zeleni pomak EU na kraju su pocepali originalni plan. Da bi ga spasili, pristalice su predložile "lakši" interkonektor od 10–12 milijardi kubnih metara koji bi koštao samo 500–800 miliona dolara. Džon Roberts (John), nerezidentni viši saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta, rekao je za RSE da smanjeni cilj Zapada za turkmenistanski gas ne opravdava ogroman geopolitički rizik. "Pitanje za Turkmene je isto kao i uvek. Da li se isplati potencijalno uvrediti Rusiju zbog sistema od, recimo, 10 milijardi kubnih metara", rekao je on. "Dok bi svakako vredelo uvrediti Rusiju zbog sistema od 30 milijardi kubnih metara". "Dakle, pitanje je, ako je 30 milijardi kubnih metara otpalo isključivo iz finansijskih razloga i kompleksnosti, da li je sistem s 10 milijardi kubnih metara u igri u smislu da Azerbejdžan, kompanije, svi ostali, uključujući Sjedinjene Države, kažu Turkmenima: Ovo je dostupno, da li smatrate prihvatljivim", rekao je Roberts. Turkmenistanski ministar spoljnih poslova Rašid Meredov sastao se 29. maja s američkim državnim sekretarom Markom Rubiom (Marco) u Vašingtonu. Saopštenje Stejt departmenta eksplicitno je podržalo tranzitni put ka zapadu. "Sekretar Rubio je izrazio snažnu podršku SAD diverzifikaciji izvoza prirodnog gasa iz Turkmenistana putem transkaspijskih ruta", navodi se u saopštenju. U upadljivom kontrastu, saopštenje turkmenistanske ambasade je potpuno izbeglo frazu "Transkaspijski gasovod". Odražavajući proračunatu politiku trajne neutralnosti Ašhabada, njegovo saopštenje se više oslanjalo na generičke formulacije, napominjući samo da je "posebna pažnja posvećena saradnji u trgovinskim i ekonomskim poslovima, energetici, transportu i povezanosti... (i) važnosti proširenja obostrano korisnog partnerstva, uključujući i oblasti energetske bezbednosti i diverzifikacije ruta snabdevanja energijom". Strateška poluga uticaja KineUmoran od čekanja na proboj sa Zapada, Turkmenistan se osigurava svoju poziciju i baca pogled ka Istoku. Ašhabad je u aprilu potpisao četvorogodišnji ugovor vredan 5,1 milijardu dolara s kineskom državnom kompanijom CNPC za proširenje džinovskog nalazišta Galkiniš, dodajući 10 milijardi kubnih metara godišnjeg kapaciteta namenjenog predstojećem cevovodu Linije D kako bi se ispunio njegov dugoročni cilj isporuke 65 milijardi kubnih metara u Kinu. Meredov je 27. maja namerno svratio u Njujork kako bi se sastao s kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem, eksplicitno uveravajući Peking da je Turkmenistan spreman da unapredi direktne gasne projekte s Kinom. Kina je i dalje najveći kupac Turkmenistana, ali izvoz godinama stagnira na nešto više od 30 milijardi kubnih metara godišnje. Roberts iz Atlantskog saveta je rekao da veruje da ova stagnacija služi svesnoj svrsi Pekinga. "Peking može smatrati Turkmenistan za resurs koji bi mogao da iskoristi i razvije u bilo kom trenutku. To Kini daje veoma, veoma jak adut kada su u pitanju pregovori o uslovima uvoza gasa iz Rusije", rekao je on. Dok Moskva agresivno traži alternativna izvozna tržišta kako bi ublažila posledice zapadnih sankcijaa, Peking pokušava da iskoristi svoje neiskorišćene opcije u Centralnoj Aziji kako bi iz Rusije izvukao velike ustupke u cenama. Dok se ti pregovori vredni više milijardi dolara ne završe, tvrdi Roberts, Kina drži Turkmenistan na čekanju. "Oni drže Turkmenistan u svom džepu, kao da je kartu koju treba odigrati kada je potrebno", dodao je on. Previše supersilaKina nije jedini teškaš koji komplikuje budućnost gasovoda. Pored Rusije, duboki regionalni uticaj Pekinga stvara okruženje pretrpano supersilama za koje Anvar Husainov, bivši uzbekistanski ministar za naftu i gas i zamenik predsednika Uzbekneftgaza, kaže da drži TCP u neizvesnosti. Dok Husainov kaže da je TCP "jedan od mojih snova" i "veoma obećavajući projekat", on upozorava da je projekat zarobljen. "Interesi Ruske Federacije su upravo u središtu ovoga. Pošto je uključeno toliko velikih i brojnih igrača – Kina, Rusija, SAD, EU, Turska, Azerbejdžan – u središtu toga je duboka dvosmislenost i neizvesnost", kaže on. Ipak, prema Husainovu, na duži rok i dalje postoji nada. "Sigurno će biti sproveden i postaće mega-projekat ogromne regionalne ekonomske saradnje", kaže on. Da bi se taj san ostvario, Roberts veruje da su Ašhabadu potrebna dva osnovna uslova. "Prvi je, očigledno, dobar komercijalni povrat za njega, a drugi, neka vrsta bezbednosne garancije koja bi praktično došle iz SAD", rekao je Roberts, ne precizirajući kakva bi zaštita Ašhabadu bila potrebna. Dok je sadašnje rukovodstvo u Vašingtonu pokazalo obnovljeno interesovanje za region, Roberts ostaje skeptičan u pogledu dubine te posvećenosti. "Svakako, Trampova administracija je mnogo snažnije podsticala energetske veze Centralne Azije nego mnoge druge nedavne američke administracije", rekao je on. "Ali da li je spremna da obezbedi bezbednost kakvu bi Turkmenistan posebno želeo da ima, to je drugo pitanje... Ako bi osetio to, mislim da bismo imali Transkaspijski gasovod", dodao je Roberts. Ipak, nisu svi odustali od TCP-a, a posebno Turska, koja teži da postane nezaobilazno evropsko energetsko čvorište. U poruci upućenoj u njegovo ime na otvaranju energetskog skupa u Bakuu, turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) je naglasio: "Pred nama su značajne mogućnosti da dalje razvijemo našu saradnju na izvozu turkmenistanskog gasa preko Azerbejdžana i Turske". Turski ministar energetike Alparslan Bajraktar (Bayraktar) nagovestio je da se konačno stvara politički zamah za ostvarivanje projekta. "Bilo je izjava da je došlo vreme da turkmenistanski gas stigne do Turske i Evrope preko Azerbejdžana... Možda smo sada u tački kada su svi spremni da kažu da."

U septembru 1955. godine, Robert F. Kenedi (Kennedy) je stigao u Moskvu u okviru neobičnog obilaska Sovjetskog Saveza automobilom tokom Hladnog rata. S budućim američkim senatorom bio je istaknuti sudija Vrhovnog suda SAD. Njihov prevodilac tokom dvomesečnog putovanja kroz zatvorenu zemlju bio je bivši oficir američke vojske koji je govorio ruskim i čija je pozicija u američkoj ambasadi u Teheranu pružala pokriće za njegov identitet kao agenta Centralne obaveštajne agencije (CIA): Frederik Flot (Frederick Flott). Po povratku u SAD, put je privukao veliku pažnju na Kenedija, čija je politička karijera bila u usponu zajedno s karijerom njegovog starijeg brata Džona (John), budućeg predsednika. Put je takođe privukao pažnju na Flota, ali KGB-a. Sovjetska obaveštajna agencija mu je dodelila šifrovano ime – Daglas (Douglas) – i nastavila je da ga prati naredne dve decenije, u nadi se da će ga vrbovati kao špijuna. Početkom 1970-ih, sovjetska služba je možda uspela. Detalji napora Moskva u vezi s Flotom sakriveni su u neobjavljenom rukopisu na ruskom jeziku koji se nalazi u zbirci dokumenata KGB-a pod nazivom Mitrohinova arhiva. Dosijei nose ime po Vasiliju Mitrohinu, glavnom arhivisti koji je godinama sakupljao hiljade stranica beleški, a zatim ih je prokrijumčario kada je prebegao u Veliku Britaniju početkom 90-ih. Na nekoliko stranica rukopisa detaljno su opisane interakcije KGB-a s Amerikancem pod šifrovanim imenom "Daglas" i njegovo praćenje. To šifrovano se mnogo pominje, ali se u dosijeu pominje i ime "Flot", uz prateće biografske detalje koji odgovaraju Flotovoj karijeri u američkoj vladi. Među najzanimljivijim izjavama su da je KGB u junu 1974. platio Flotovo putovanje u Moskvu iz Džakarte, gde je radio kao politički službenik ambasade, zajedno s isplatom od 10.000 dolara koju je odobrio tadašnji šef KGB-a Jurij Andropov; kao i da je Flot sredinom 70-ih obezbedio zvaničnicima KGB-a u Vašingtonu više od 100 poverljivih depeša Stejt departmenta. "To je neobično jer je to slučaj iz Hladnog rata za koji niko ranije nije čuo", rekao je Kevin Rile (Riehle), bivši američki obaveštajni analitičar koji je prvi naišao na opis Flota u Mitrohinovoj arhivi i podelio originalni dosije s RSE. "Ovo je nepoznati špijunski slučaj", rekao je Rile, koji sada radi kao istraživač i predavač o obaveštajnim službama i međunarodnoj bezbednosti na Univerzitetu Brunel u Londonu. Nije jasno zašto Flotovo ime nije redigovano u ovom slučaju, s obzirom na to da MI6 nije objavio mnoge originalne dokumente, dok je objavljena opsežno redigovao. Flot se penzionisao iz službe u američkoj vladi 1978. godine. Umro je 2006. godine. Njegovi rođaci i prijatelji kažu da nikada nisu čuli takve optužbe. Kažu da je apsurdno i pomisliti da je možda bio sovjetski špijun ili da je radio s KGB-om u bilo kom tajnom svojstvu. Njegov nećak Robert Flot rekao je da i ako je "ujak Fred" komunicirao s KGB-om, da su to najverovatnije odobrili njegovi pretpostavljeni u vladi – možda čak i kao deo kampanje dezinformisanja. "Teško mi je da poverujem da bi on prenosio poverljive informacije koje su bile legitimne", rekao je Flot u intervjuu iz svog doma u Kaliforniji. "Poverovao bih da je širio dezinformacije ili informacije koje nisu bile štetne za vojsku SAD ili vladu SAD." "Bilo bi potpuno u Fredovom karakteru da sebe vidi kao neku vrstu dvostrukog agenta", rekao je Flot. "Fred da sasvim odaje tajne bez ikakvog plana? Dođavola ne. Nema šanse. Ali da je to uradio maliciozno s predumišljajem, da smesti neprijatelju? Da", rekao je Džim Matiks (Jim Matix), koji je bio poslovni partner Flota posle penzionisanja i blizak prijatelj u njegovim poslednjim godinama. "Ono što znam o Fredu je da je bio neverovatan patriota i siguran sam da bi uživao u svom lukavstvu." 'Kenedi ne zna Flotove veze'Rođen u martu 1921. godine, Flot je odrastao blizu Čikaga, kao najstariji od trojice braće. Diplomirao je na Karlton koledžu, fakultetu za humanističke studije u Minesoti s izuzetnom reputacijom poligona za obuku službenika spoljnih poslova. Tokom Drugog svetskog rata služio je u Italiji, a zatim u Francuskoj, gde je poslednje mesece rada proveo sarađujući s francuskim podzemljem u sabotiranju nemačkih položaja. Porodični zapisi kažu da je napredovao do čina majora. Po diplomiranju na vašingtonskoj Školi za napredne međunarodne studije Džons Hopkins – poznatoj kao poligon za obuku i diplomata i obaveštajnih oficira – poslat je u Pariz i Madrid. U intervjuima koje je dao godinama posle penzionisanja, Flot je rekao da je pored francuskog, naučio i ruski. Bio je raspoređen kao politički službenik u ambasadi SAD u Teheranu, u mesecima posle puča 1953. godine, koji su podržale SAD i Velika Britanija, a kojim je svrgnut premijer Mohamed Mosadek. U Iranu su u to vreme, kako je rekao, sovjetski agenti pokušavali da izazovu nemire. "Poslat sam tamo verovatno zato što sam govorio ruski", rekao je on. "Mislili su da će poslati tipa koJI bi, u slučaju da Rusi dođu, mogao da se nosi s njima." Potom je naučio nemački, španski, portugalski i italijanski. Prema Mitrohinovim dosijeima, Flot je prvi put došao u pažnju KGB-a u Teheranu, kada je jedna Gruzijka kontaktirala Amerikanca i tražila posao. Flot je sredio da ta žena radi za radio stanicu koju je sponzorisala CIA, a koja je u toj sovjetskoj republici emitovala informacije na gruzijskom jeziku. Dobio je kodno ime "Daglas". Nije jasno zašto mu je dato baš to ime. U avgustu 1955. godine, američki ambasador je naložio Flotu da prati Kenedija i sudiju Vrhovnog suda Vilijama Daglasa (William Douglas) na putovanju automobilom po Sovjetskom Savezu. Putovanje je bilo široko praćeno u američkim medijima; Daglas je posle toga za jedan časopis napisao putopis u prvom licu. Prema Mitrohinu, KGB je angažovao jednog studenta da pokuša da se "približi" Flotu. On je odbio ponude. Mesecima posle putovanja, CIA je obavila razgovor s Kenedijem, pitala ga o stvarima od interesa za špijunsku službu: prečnicima sovjetskih cevovoda; visinama naftnih platformi u Bakuu, u Azerbejdžanu. S intervju CIA-e je oznaka tajnosti skinuta prošle godine, u okviru 64.000 dokumenata CIA-e za koje je predsednik Donald Tramp (Trump) naredio da se objave. U dosijeima CIA, u jednoj od beleški među zvaničnicima agencije savetuje se da se Kenediju ne kaže ko je Flotov stvarni poslodavac: "Možemo li predložiti da se u... brifingu ne otkrije Flotov pravi položaj." "Kenedi ne zna Flotove veze", stoji u rukom pisanoj belešci na margini. Agentkinja 'Dita'Flot je bio raspoređen u američka diplomatska predstavništva u Ženevi i Bonu krajem 1950-ih i početkom 1960-ih. Ponovo je putovao u Sovjetski Savez kao savetnik industrijalca Luisa Kabota (Louis Cabot). "Tokom tog putovanja", prema Mitrohinovom dosijeu, Flot je "izbegavao bilo kakve kritičke primedbe, postavljao je mnoga pitanja o životu, ali nije postavljao pitanja istraživačke prirode koja bi dala razlog za pomisao na špijunažu." Kako se američko učešće u Vijetnamu produbljivalo 60-ih, Flot je igrao ključnu ulogu iza kulisa kao specijalni pomoćnih tadašnjeg ambasadora Henrija Kabota Lodža (Henry Cabot Lodge). Tokom puča koji je podržala CIA u novembru 1963. godine, u kojem je predsednik Južnog Vijetnama svrgnut i ubijen, Flot je bio zadužen da američkim vojnim avionom iz zemlje odvede decu predsednikove snaje – žene zvanično poznate kao Madam Nu, a nezvanično kao prva dama Vijetnama. Prema Mitrohinovom dosijeu, Flot je 1965. prešao iz CIA u Stejt department. Godinu dana kasnije, u julu 1966. godine, kada je Flot bio na kratkom diplomatskom zadatku u Izraelu, KGB je ponovo pokušao da ga upozna sa sovjetskom agentkinjom, ovog puta pod šifrovanim imenom "Dita". "Ona je o njemu govorila pohvalno kao o špijunu, on nije želeo da produbi svoj odnos s njom", navodi se u dosijeu. Prema njegovoj posmrtnici, Flotov rad u Vijetnamu je takođe uključivao savetovanje i prevođenje za visoke američke zvaničnike, uključujući ministra odbrane Roberta Maknamaru (McNamara) i generala Maksvela Tejlora (Maxwell D. Taylor), a bio je i konsultant predsednika Lindona Džonsona (Lyndon Johnson). Aeroflotov let za MoskvuMeđu najšokantnijim tvrdnjama o Flotu je ona da mu je KGB platio put u Moskvu iz Džakarte u junu 1974. Flot je prethodne godine bio raspoređen u Indoneziju, kao politički savetnik američkog ambasadora, Frensisa Galbrajta (Francis Galbraith). U Džakarti, Flot je redovno komunicirao s nekoliko sovjetskih zvaničnika, što je opisao godinama kasnije u intervjuu koji se sada čuva u Kongresnoj biblioteci. "Ambasador Galbrajt me je zamolio da se bavim odnosima, ako ih bude, sa sovjetskom ambasadom", rekao je Flot. "Proveo sam mnogo vremena opipavajući im puls, održavajući kanal komunikacije s njima u slučaju da nam zatreba. Nisam se previše mešao u čisto indonežanske stvari". U januaru 1974. godine, Flot je navodno podelio s oficirom KGB-a pod šifrovanim imenom "Petrakov" detalje razgovora između američkog ambasadora i indonežanskog ministra spoljnih poslova; njih dvojica su razgovarali o slučaju američkog diplomate koji je napadnut u Lenjingradu tog meseca. Flot je takođe podelio poverljive depeše Stejt departmenta u vezi s posetom zamenika državnog sekretara. I, prema Mitrohinovom dosijeu, Flot je izrazio interesovanje za put u Sovjetski Savez, ali je cena avionskih karata bila previsoka. Istog januara, predsednik KGB-a Andropov je odobrio kupovinu karte za Aeroflot za Flota od Džakarte do Moskve, a zatim do Njujorka u junu 1974. godine. "Pošto je odlučio da regrutovanje 'Daglasa' treba da se odradi u SSSR-u, obezbedio je besplatnu avionsku kartu od Džakarte do Njujorka i nazad", navodi se u dosijeu. Andropov je, prema Mitrohinovom dosijeu, takođe ovlastio šefa Prve uprave KGB-a Viktora Černišova da plati Flotu 10.000 dolara za informacije koje je prethodno obezbedio, plus 600 rubalja da troši dok je u Moskvi. Flot je navodno bio u Moskvi između 17. juna i 10. jula 1974. godine, navodi se u Mitrohinovom dosijeu. Dok je bio u sovjetskoj prestonici, sastao se s osobljem američke ambasade, ali i s Černišovom, i pristao je da se sastane s oficirima KGB-a kada mu završi mandat u Džakarti i preseli se u Vašington. Ne postoji poznati javni zapis da je Flot putovao u Moskvu u junu 1974. godine. Flot je sledeće godine vraćen u Vašington, gde je radio u Stejt departmentu na pitanjima koja uključuju međunarodno pomorsko pravo. Tokom narednih nekoliko godina, prema Mitrohinovom dosijeu, dostavio je više od 100 poverljivih depeša Stejt departmenta o različitim temama. U martu 1978. godine, KGB je dobio informacije da je Federalni istražni biro (FBI) možda počeo da nadzire Flotove sastanke sa sovjetskim zvaničnicima i sovjetska služba je prekinula kontakt. 'Voleo bih da odletim do Moskve, ali je previše skupo'Istraživači koji su proučavali Mitrohinovu arhivu pronašli su u njemu manja neslaganja, ali ga uglavnom smatraju izuzetno pouzdanim: i zbog mesta gde je Mitrohin radio, i zato što su mnogi detalji sadržani u dokumentima nezavisno potvrđeni. Nakon dojave iz MI6 koji je prvi dobio dokumenta, CIA i druge zapadne obaveštajne službe identifikovale su bezbroj doušnika, špijuna i "ilegalaca" koje je KGB tokom decenija uspeo da infiltrira na Zapad. "Vodio je pedantne beleške", rekao je Mark Kramer, direktor programa za studije Hladnog rata u Dejvis centru Univerziteta Harvard. "Mitrohinovi materijali bili su izuzetno važni za kontraobaveštajne svrhe. Definitivno bili među dve najbolje kolekcije javno dostupnih materijala KGB-a." "Činjenica da su tako pažljivo posmatrali (Flota) je pomalo iznenađujuća", rekao je Rile u intervjuu. "Sovjetski operativci su izgleda verovali da mu se može prići, pa su ga posmatrali dve decenije, a to je dugo vreme, mnogo strpljenja da se posmatra neko za koga postoji nada da će na kraju popustiti." "Ako neko pokaže spremnost... i priđe kolegi iz sovjetske ambasade u Džakarti i kaže 'Voleo bih da leti u Moskvu, ali je preskupo', to je samo prilika koju KGB čeka da iskoristi", rekao je Rile. "Verujem da je veoma, veoma moguće da se to dogodilo." Upitan da li je moguće da su poverljive depeše i druge informacije koje je Flot prenosio KGB-u bile dezinformacije ili beskorisne – na primer, lažni tragovi ili informacije koje su već javno dostupne – Rile je rekao da bi Flotu bio potreban značajan rad da to sam uradi, i da nema poznatih naznaka da je Stejt department bio upoznat s tim naporima. RSE je podneo zahteve za informacijama od javnog značaja Stejt departmentu, FBI-ju i CIA-i, tražeći dosijea o Flotu i njegovoj karijeri – ili da li je uopšte bio pod nadzorom FBI-ja. CIA nije zasad odgovorila na zahtev za komentar. Rile je rekao i da je sam podneo zahtev za informacijama od javnog značaja FBI-ju tražeći dokumenta koja ukazuju da je agencija pratila Flota. On je ispričao da mu je rečeno da ne mogu da pronađu takve dosijee. 'Onomad kada smo radili užasne stvari Rusima'Posle penzionisanja 1978. godine, Flot je živeo u stanu nedaleko od čuvenog vašingtonskog kompleksa Votergejt i bio je konsultant u privatnim kompanijama, među kojima je bio saudijski naftni gigant Aramko. Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, on se konsultovao s Matiksom, pokušavajući da uspostavi satelitske programe učenja na daljinu u Uzbekistanu i drugim novim nezavisnim zemljama. "Fred je jednom prilikom izgovorio nešto kao 'onomad kada smo radili užasne stvari Rusima'", rekao je Matiks u intervjuu. "Mogao sam da pretpostavim kakve su to stvari mogle biti, ali prave činjenice niste mogli iz njega da izvučete ni pajserom." Flot, koji se nikada nije ženio, nije imao direktnih potomaka kada je umro 2006. Njegova nećaka i nećak su pomogli u čišćenju njegovog stana u Vašingtonu – prebirajući po uspomenama iz decenija putovanja i rada u inostranstvu, kao što su puške, samovari, tepisi. Porodica je pozvala policijsku upravu Vašingtona da odnese Flotovu kolekciju sa sedam "mitraljeza" – i municiju koju je takođe nabavio. Flotova nećaka, Sintija Karpenter (Cynthia Carpenter), rekla je da je bilo i nekih naznaka o profesionalnim kontaktima koje je Flot razvio tokom godina: lično pismo Roberta Kenedija u kojem zahvaljuje Flotu što je prisustvovao sahrani njegovog brata Džona posle atentata; skupi kaput koji mu je pozajmio Henri Kabot Lodž. Porodica je bila iznenađena kada je otkrila švajcarski bankovni račun na njegovo ime koji je morao biti zatvoren kako bi se sprovela ostavinska rasprava. Karpenter je rekla da je bila zapanjena kada je čula za opis Flotovih aktivnosti u dosijeima KGB-a. "To se prosto ne uklapa", rekla je u intervjuu iz svog doma u Južnoj Karolini. "Bio je prilično antikomunista. Elementi da je bio špijun uvek su bili prisutni, to je nekako uvek bilo tu, ali prosto ne mogu da ga zamislim kako špijunira za Ruse."

Rusija, Kina i Iran sve više jačaju strateški savez iz koristi sa kojim američki donosioci odluka moraju da se suoče, pošto taj savez nastoji da naruši postojeći globalni poredak, ukazala je grupa američkih eksperata i bivših zvaničnika. Govoreći na brifingu o nacionalnoj bezbednosti "Američki protivnici: stvarnost Rusije", koji je organizovao Independent Women's Forum 10. juna, učesnici panela su ocenili da taj odnos već donosi stratešku korist, posebno za inače izolovani iranski režim. Vođene zajedničkim protivljenjem američkoj dominaciji, ove tri zemlje sve više koordiniraju svoje diplomatske poteze, integrišu vojne kapacitete i rade na zaobilaženju zapadnih sankcija. "Pitanje je da li se radi o strategiji destabilizacije, taktičkoj koristi ili oportunizmu. Ili je to osmišljeno da proizvede drugačiji skup strateških ishoda u pogledu globalnog poretka", navela je Nadia Schadlow, viša saradnica Hudson instituta i bivša zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost. Da bi se zaustavio zamah ovog "saveza", navodi ona, Vašington mora da prestane da Rusiju, Kinu i Iran posmatra kao odvojene regionalne celine. Umesto toga, smatra, trebalo bi da pronađe kreativne načine da unese razdor u njihovu saradnju. "Treba da učinimo njihov odnos što težim", poručila je Šadlou. Rusija, Kina i Iran nemaju formalan sporazumom o uzajamnoj odbrani, ali su se njihovi interesi u sukobima širom sveta poslednjih godina sve više podudarali. Otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, globalne sankcije su dodatno stegle ekonomiju te zemlje, primoravajući je da jača veze sa drugim državama, gde god to može. Slično tome, Iran je godinama pod snažnim sankcijama, a koje su i pooštrene nakon što su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli vazdušne udare na tu zemlju 28. februara. Osim pitanja opstanka na unutrašnjem planu, ova autoritarna sinergija stvara opasan "povratni efekat“ na ratištu, ocenio je Ilan Bermen, viši potpredsednik Američkog saveta za spoljnu politiku. Bermen, koji je i član Upravnog odbora Radija Slobodna Evropa, dodaje da je Iran Rusiji isporučivao tzv. lutajuću municiju kako bi pomogao rat Moskve u Ukrajini, dok zapadne obaveštajne službe strahuju da će borbeni podaci prikupljeni na evropskom ratištu uskoro biti vraćeni nazad, čime bi iranski arsenal postao znatno smrtonosniji. "Iranski problem nije samo iranski problem. To je problem Irana, Rusije i Kine", naveo je Bermen, objašnjavajući da su Moskva i Kina praktično pružile Teheranu ekonomsku i tehnološku pomoć kako bi izdržao i unutrašnje nemire i teške međunarodne sankcije. Ipak, neki učesnici panela su istakli da, iako se saradnja širi, odnosi između Moskve, Pekinga i Teherana i dalje ostaju suštinski transakcioni. Ili, kako to kaže kongresmen Pat Harigan, republikanac iz Severne Karoline i bivši oficir specijalnih snaga američke vojske, približavanje ove tri zemlje više liči na "brak iz koristi". "Kada to prestane da donosi uzajamnu korist, prestaće i te aktivnosti“, rekao je Harigan, sugerišući da je partnerstvo vođeno trenutnim zajedničkim interesima, a ne čvrstim, dugoročnim strateškim savezom. Međutim, ti kratkoročni interesi već imaju značajne strateške efekte, posebno za izolovani Iran. Bermen, na primer, ističe da su tokom antivladinih protesta početkom godine Peking i Moskva obezbedili iranskom režimu "digitalni oklop" koji mu je bio potreban da uguši unutrašnje neslaganje. Obračun sa demonstrantima u Iranu odneo je hiljade života. Kineski finansijski 'čamac za spasavanje'U međuvremenu, Iran je Rusiji isporučivao tzv. lutajuću municiji kako bi pomogao rat u Ukrajini. Zapadne obaveštajne službe strahuju da bi podaci prikupljeni tokom borbe na evropskom ratištu uskoro mogli da budu vraćeni, čime bi iranski domaći arsenal postao znatno smrtonosniji. Ovu vojnu razmenu u velikoj meri omogućava finansijska podrška Pekinga, koja deluje kao krajnji garant opstanka režima. "Oko 90 odsto iranskog izvoza nafte ide u jednu zemlju — Kinu", rekao je Bermen, uz ocenu da bez trgovine sa Kinom i ruske diplomatske i vojne podrške "Iran jednostavno ne bi bio finansijski održiv". Bivši šef stanice CIA u Moskvi Daniel Hoffman naveo je da uticaj rata Rusije protiv Ukrajine prevazilazi njene granice i odražava se na širi sukob između demokratskih normi i autoritarnog jačanja. "Ukrajina se trenutno nalazi na geopolitičkoj liniji razdvajanja između diktature i demokratije", rekao je Hoffman. Prema Hofmanovoj analizi, agresija ruskog predsednika Vladimira Putina manje je vođena teritorijalnim ambicijama, a više egzistencijalnim strahom od širenja demokratije u njegovom susedstvu. "Ono čega se Vladimir Putin najviše plaši jeste demokratija", rekao je Hofman. Smatra da novooformljeni "savez diktatura", koji čine Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja, povezuje jedan dominantan cilj — sistematsko smanjenje globalnog uticaja Sjedinjenih Država. Hofman je dodao da je uporna ruska retorika o "multipolarnom svetu" zapravo diplomatska "dimna zavesa" osmišljena da legitimiše sfere uticaja. "Ono što oni zapravo žele jeste sloboda da napadaju svoje susede i potčinjavaju ih unutar svojih sfera uticaja", rekao je on. Kako pritisak raste, oklevanje je poslednje što Zapad sebi može da priušti, jer time daje toj osovini prostor da se dodatno učvrsti. "Kada stvari uvodimo parcijalno na jedno ratište, kada ulazimo u sukob postepeno i uvodimo vojne kapacitete u fazama, mi zapravo ruskoj vojsci stvaramo vojni ekvivalent rezistencije na antibiotike", rekao je Harrigan. Schadlow je takođe ocenila da je vreme za reaktivno upravljanje krizama prošlo i da američki donosioci odluka moraju da se vrate snažnim i jasnim demonstracijama sile. Dok Vašington razmatra naredne strateške poteze, Bermen je naglasio da je prepoznavanje ovog međusobno povezanog neprijateljskog "ekosistema" preduslov za svaku efikasnu strategiju kontrole. "Što brže to shvatimo", zaključio je Bermen, "brže ćemo moći da raspodelimo taj pritisak".

Svetsko fudbalsko prvenstvo svečano je otvoreno na stadionu "Asteka" u Meksiko Sitiju, 11. juna. Na ceremoniji otvaranja defilovale su zastave učesnika u takmičenju. Nastupile su i muzičke zvezde poput Šakire, Burna Boja i kolumbijskog pevača Džej Balvina. Po prvi put, Mundijal organizuju tri zemlje zajedno – Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko. Takmičenje je otvoreno utakmicom između Meksika i Južne Afrike. U pitanju je do sada najveći Mundijal po broju učesnika. Ovo je prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu na kom učestvuje 48 reprezentacija, za razliku od ranijih šampionata na kojima su igrala po 32 tima. Trajaće do 19. jula. Hrvatska i Bosna i Hercegovina uspele su da se kvalifikuju na ovogodišnje Svetsko prvenstvo. Selekcije Srbije, Crne Gore, Slovenije, Bugarske i Grčke ispale su na samom početku kvalifikacija. Međunarodne tenzije uoči takmičenjaProšlog meseca FIFA je potvrdila da je reprezentacija Irana premestila svoj kamp iz Arizone u Meksiko, zbog vazdušnih napada koje su u februaru protiv Irana pokrenule SAD i Izrael. Iako je početkom aprila stupio na snagu prekid vatre, povremeni uzajamni napadi su se nastavili. Poslednjih dana pojavili su se navodi da će iranskim igračima biti dozvoljeno da uđu u SAD tek na dan utakmica, ali su američke vlasti to demantovale. "Te informacije nisu tačne. Zahvaljujući velikodušnosti predsednika Donalda Trampa, iranski tim će moći da dođe dan pre utakmica", rekao je portparol američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti. Ipak, nekoliko članova iranskog tima nije dobilo vize, uključujući "ključne članove uprave i administrativnog osoblja", saopšteno je iz Fudbalskog saveza Irana. U međuvremenu, somalijskom fudbalskom sudiji Omaru Artanu zabranjen je ulazak u SAD zbog "veza sa osobama za koje se sumnja da su članovi terorističkih organizacija", naveli su američki zvaničnici. Artan, proglašen za najboljeg sudiju Afrike 2025. godine, trebalo je da postane prvi Somalijac koji sudi na završnici Svetskog prvenstva, ali mu je u ponedeljak odbijen ulazak na međunarodnom aerodromu u Majamiju, iako je posedovao diplomatski pasoš i američku vizu. Somalija je jedna od 12 zemalja obuhvaćenih zabranom putovanja koju je uveo predsednik Donald Tramp.

Sukob između albanskog premijera Edija Rame i Irana eskalirao je u otvorenu bitku narativa, u kojoj Rama govori o "hibridnom ratovanju" dok Teheran traži od njega da se "smiri". Stručnjak za bezbednost Redion Ćirijazi (Qiriazi) upozorava da je Albanija i dalje izložena riziku od novih sajber napada, ali naglašava da i to što albanska Vlada etiketira demonstrante kao "strane agente" može da joj se obije o glavu. Verbalne tenzije između albanskog premijera Edija Rame i iranskih vlasti zaoštrene su novim razmenama optužbi za mešanje i propagandu. U središtu ovih tenzija su protesti u Albaniji protiv luksuznog turističkog projekta na jugu zemlje, za koje je Rama optužio Iran da vrši uticaj dezinformišućim narativima, dok je iranska strana navela da on to koristi kako bi opravdao nezadovoljstvo zemlji. "U Albaniji su ljudi slobodni da protestuju protiv svoje Vlade, kritikuju svog premijera, traže pravdu i pozivaju na izbore bez straha od zatvaranja", napisao je Rama na platformi X 10. juna. "Da li isto može da se kaže za ljude u čije ime tvrdite da govorite", upitao je on, obraćajući se portparolu iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Esmaelu Bagaiju. Bagai je dan ranije pozvao Ramu da se "smiri" i sasluša zahteve svog naroda. Uz video snimak s protesta u Tirani, Bagai je takođe podelio uzvike demonstranata na albanskom jeziku: "Ne korupciji!", "Hoćemo pravdu!" i "Rama, odlazi!". Kako je počelo?Debata između dve strane počela je početkom nedelje, kada je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Bagai na konferenciji za novinare izjavio da albanske vlasti izbegavaju zabrinutost građana i da pokušavaju da promene tok debate, optužujući Iran za dezinformisanje. Prethodno je Rama optužio Iran za umešanost u "hibridni rat" protiv investicionog projekta u Albaniji – koji planira Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) – vrednog oko četiri milijarde evra. U intervjuu za američki portal Politiko (Politico), on je rekao da je kampanja dezinformisanja povezana s lažnim i opasnim narativima, uključujući tvrdnje da bi projekat mogao da obuhvati preseljenje Palestinaca iz Pojasa Gaze na albansku teritoriju. Bagai – čija je zemlja u sukobu sa SAD i Izraelom – rekao je da je albanski narod dovoljno oštrouman da ne veruje u ove tvrdnje, koje su, prema njegovim rečima, "smešne". Ko i zašto protestuje u Albaniji?Danima već hiljade građana protestuju u Tirani protiv turističkog projekta koji planira Kušner, zahtevajući njegovo otkazivanje zbog potencijalnog uticaja na zaštićeno područje u kojem žive flamingosi, foke i morske kornjače. Protesti, poznati kao "Flamingo revolucija", počeli su 30. maja, nakon što je deo obale u Zvernecu, blizu Valone, ograđen i stavljen pod kontrolu privatnog obezbeđenja. Nekada zaštićeno područje, zajedno s ostrvom Sazan, uključeno je u Kušnerov projekat razvoja luksuzne turističke destinacije. Kompanija povezana s planiranim Kušnerovim investicijama Sazan Real Estate Development LLC navela je za RSE da poštuje sve institucionalne procese, ali protivnici izražavaju zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i ekoloških rizika. Ramin odgovor IranuU odgovoru iranskom portparolu, Rama – koji brani turistički projekat kao deo strategije ekonomskog razvoja zemlje – rekao je da je "albanski narod dovoljno inteligentan da razlikuje istinu od laži". On je optužio Iran da koristi lažne profile i video-snimke kako bi stvorio konfuziju u javnom mnjenju. Bagai je odbacio te optužbe i izjavio da, ako Albanija odluči da "proda svoj suverenitet", to je njena stvar. Rama je u odgovoru naglasio da Albanija ne prima lekcije o suverenitetu od države koja je, prema njegovim rečima, bila umešana u sajber napade na albanske institucije. On je podsetio da su upravo ti incidenti doveli do prekida diplomatskih odnosa između dve zemlje 2022. godine. "… jer, uprkos razlikama koje mogu postojati među nama kao Albancima, svi smo jasni i jedinstveni u stavu da je svaki režim koji drži svoj narod u mraku i siromaštvu neprijatelj našeg načina života, maskiran u navodnu zabrinutost. A vaš je najgori – teroristička država po definiciji", napisao je Rama na X. Ćirijazi: Iran koristi proteste za dezinformacije i podeleStručnjak za bezbednost iz Albanije Redion Ćirijazi opisuje ova dešavanja kao kombinaciju legitimnih unutrašnjih protesta i spoljne kampanje dezinformacija, u koju je uključen i Iran. Prema njegovim rečima, akteri povezani s Teheranom koriste situaciju kako bi narušili imidž Albanije i podstakli podele u zemlji. On naglašava da ovo nije kriza izazvana spolja, već unutrašnji trenutak kojim manipulišu geopolitički protivnici. "Ne bih rekao da je hibridno ratovanje izazvalo protest, ali bih rekao da je održavanje protesta stvorilo potrebu kod političkih protivnika Albanije, poput Irana, da još više naškode Albaniji", kaže Ćirijazi za RSE. On podseća da Iran godinama sprovodi doslednu strategiju sajber ratovanja protiv Albanije, uključujući napade koji su paralisali ključne državne institucije. Ćirijazi je spomenuo grupe poput "Homeland Justice", koje su objavljivale manipulisane materijale i lažne sadržaje kako bi stvorile percepciju duboke krize u zemlji. Takođe, prema njegovim rečima, koriste se mreže botova i lažni profili koji šire konspirativne narative i pokušavaju da skrenu javnu debatu. Ćirijazi naglašava da su iranski državni mediji pojačali te narative, predstavljajući proteste kao antizapadnu destabilizaciju. On upozorava da je glavni cilj podrivanje poverenja javnosti i narušavanje pozicije Albanije kao prozapadne zemlje. Prema njegovim rečima, rizik nije nužno neposredan, već kontinuiran i potencijalno bi mogao da eskalira u nove sajber napade. "Retorika ovih dana verovatno će pokrenuti nove sajber napade na Albaniju ili će se nastaviti strateški pristup Irana da još više diskredituje imidž naše zemlje", kaže Ćirijazi. Ćirijazi takođe upozorava da etiketiranje demonstranata kao "stranih agenata" od strane albanske vlade može da ima suprotan efekat, produbljujući društvene i političke podele. Rama je u nekoliko navrata rekao za demonstrante da njima manipulišu strani agenti i ismevao ih teatralnim gestovima. "Ako Vlada pažljivo ne pristupi načinu na koji etiketira svoje građane, to može da proizvede efekat kojim, umesto da smiri proteste, dodatno podstiče gnev građama", kaže Ćirijazi. "Zadatak Vlade je da cilja protivnike Albanije, a da pritom ne blati, ne prezire i ne etiketira kao neprijatelje zemlje one demonstrante koji koriste svoje osnovne slobode i prava da bi podržali određenu stvar", zaključuje stručnjak za bezbednost.

Iranska centralna vojna komanda objavila je obustavu udara na Izrael, navodeći da je isporučila "bolan odgovor" Izraelu zbog napada na bejrutski okrug Dahije – ali je i upozorila da bi nastavak izraelske agresije doneo "daleko intenzivniji i razorniji" odgovor. Objava 8. juna usledila je ubrzo pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio na Truth Social da "obe strane, Izrael i Iran, žele trenutni prekid vatre", dodajući da su završni pregovori o američko-izraelskom mirovnom sporazumu u toku i da će američka blokada iranskih luka ostati na snazi dok se ne postigne konačni sporazum. U svom saopštenju, Centralni štab Hatam Al-Anbije nije objavio prekid vatre već kraj operacije uz priložene uslove. Pauza nije predstavljena kao deeskalacija, već kao isporučena poruka, u pokušaju da se sačuva privid snage dok se ide ka izlazu iz situacije koji je Vašington naznačio. To je upravo operacija kako su je analitičari opisali i dok su napadi bili u toku. Iran je izneo konkretnu pretnju na sto: ako bude napada na Dahije, gde se nalazi iranski saveznik iz Libana, Iran će napasti sever Izraela. Kada je Izrael napao predgrađa Bejruta, Teheran nije imao drugog izbora nego da ispuni obavezu ili izgubi kredibilitet budućih pretnji koje iznese. "Ovo se uglavnom odnosilo na očuvanje kredibiliteta pretnje koju je Iran već objavio", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Mohamed Gaedi, predavač na Univerzitetu Džordž Vašington. "Odgovori su ograničeni i nijedna od strana ne želi da ovo dovede do totalnog rata." Mehrdad Hansari, analitičar koji živi u Londonu i bivši iranski diplomata, slično je to predstavio. Kalkulacija Teherana, kaže on, počiva na specifičnom tumačenju ograničenja Vašingtona – da će SAD, suočene s Generalnom skupštinom UN, zatvorenim Ormuskim moreuzom i poremećenom globalnom ekonomijom, izvršiti pritisak na Izrael da ograniči svoj odgovor. "Iran demonstrira kapacitete", rekao je Hansari. "Poruka je: Stojim čvrsto, branim svoje saveznike i neću vam dozvoliti da iskoristite ono što doživljavate kao slabost." Saopštenje Irana sledi tu logiku. Osmišljeno je da izgleda kao uzdržanost, a istovremeno podiže navedeni prag za sledeću rundu – fraza "daleko intenzivnije i razornije nego ranije" osigurava da se današnje povlačenje ne tumači kao uzmicanje. Ono što je Iran postigao, ako se pauza održi, jeste povratak na status quo pre, s nominalno netaknutom pozicijom odvraćanja. Ispunio je javno datu obavezu, apsorbovao izraelski odgovor koji je usledio i povukao se pre nego što bi razmena vatre mogla da se pretvori u nešto što nijedna strana ne bi mogla da kontroliše. Da li Izrael prihvata isti izlaz iz situacije je otvoreno pitanje. Trampov post sugeriše da se obe strane kreću ka trenutnom prekidu vatre, ali su izraelski zvaničnici tokom ovog sukoba povremeno delovali nezavisno od zahteva Vašingtona. U intervjuu za Fajnenšel tajms (The Financial Times), Tramp je 7. juna rekao da izraelski premijer Benjamin Netanjahu "neće imati drugog izbora" nego da prihvati sporazum koji SAD postignu s Iranom. "Ja donosim odluke. Ja donosim sve odluke. On ne donosi odluke", rekao je Tramp, uprkos tome što je Izrael pokrenuo napade na Iran rano 8. juna.

Pobeda jermenskog premijera Nikola Pašinjana na parlamentarnim izborima predstavlja snažan udarac ruskim naporima da osujete njegove prozapadne političke poteze, iako će neuspeh u osvajanju dvotrećinske većine u parlamentu zakomplikovati mirovni proces s Azerbejdžanom kojim posreduju SAD. Pobeda jermenskog premijera Nikola Pašinijana na parlamentarnim izborima označava čvrst udarac ruskim naporima da osujete njegove karakteristične prozapadne političke poteze, iako će neuspeh u osvajanju dvotrećinske većine u parlamentu zakomplikovati tekući mirovni proces sa Azerbejdžanom koji posreduje SAD. Zvanični preliminarni rezultati daju Pašinjanovoj partiji Građanski ugovor 64 mesta u parlamentu od 150 mesta, dovoljno da ostane na funkciji za novi mandat. Dve opozicione stranke koje naginju Rusiji osvojila su preostala mesta, dok je treća izgleda zamalo pala ispod cenzusa od pet odsto za ulazak u skupštinu dok se čeka novo brojanje glasova. "S ponovnim izborom jermenske vlade, ovi izbori pružaju novi mandat za održavanje pozitivnog zamaha diplomatskog angažmana, normalizaciju odnosa sa susedima i kontinuiranu diverzifikaciju bezbednosnih partnera Jermenije", rekao je za RSE 8. juna Ričard Giragosijan, šef tink-tenka Centar za regionalne studije u Jerevanu. Potvrđen prozapadni kursSada se može očekivati da će Pašinjan nastojati da nastavi poteze za jačanje veza s Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Prošle godine, u Jermeniji je usvojen zakon kojim se pokreće proces pristupanja EU i lideri EU su pozdravili ishod izbora. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), koji je otpevao pesmu s Pašinjanom na sceni tokom državne posete Jerevanu prošlog meseca, čestitao mu je u saopštenju u kojem se obavezao da "dodatno ojača saradnju u interesu naših naroda, da podrži mir i suverenitet Jermenije, kao i da podrži proces približavanja Evropi". Pašinjanov ponovni izbor će takođe obradovati američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji ga je lično podržao u nedeljama pre glasanja 7. juna. "Nikol potpuno deli moju viziju mira i prosperiteta za Jermeniju i ceo region Južnog Kavkaza", napisao je Tramp na društvenim mrežama. Tramp je prošle godine primio Pašinjana i azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva u Beloj kući kako bi simbolično okončao decenije sukoba, i otvorenih i prikrivenih. To je bio trenutak koji je podvukao pad ruskog uticaja u regionu od sukoba 2023. godine u kojem je Azerbejdžan povratio kontrolu nad regionom Nagorno-Karabah, proteravši 100.000 etničkih Jermena iz njihovih domova. Predizborni period su takođe obeležile ruske pretnje i mere usmerene na smanjenje podrške Pašinjanovom prozapadnom putu. To je uključivalo ograničenja usmerena na jermenski izvoz koja su istakla koliko je zemlja zavisna od pristupa ruskim tržištima, kao i pretnju ruskog predsednika Vladimira Putina da će preduzeti dalje mere koje "mogu dovesti do gubitka najmanje 14 odsto jermenskog BDP-a". Putin je čak mračno nagovestio mogući "ukrajinski scenario" za Jermeniju. Međutim, analitičari u Jerevanu su rekli da ruski napori da utiču na ishod izbora nisu uspeli. "Ovo glasanje potvrđuje uverenje da Jermenija ide u pravom smeru", rekao je Giragosijan, opisujući glasanje kao "ključne parlamentarne izbore". Areg Kočinijan, šef Istraživačkog centra jermenski savet sa sedištem u Jerevanu, rekao je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) da su se ruski napori potpuno obili o glavu. "Ako je namera Rusije bila da pokuša da podrži svoje proksije u Jermeniji koristeći razne instrumente – dezinformacione kampanje, trgovinske ratove, drugim rečima, ceo arsenal hibridnih alata – onda je sve to proizvelo suprotan rezultat", rekao je on. "Jermensko stanovništvo je, generalno, bilo prilično mobilisano, čak bih rekao 'elektrifikovano', takoreći – i Pašinjan je postigao impresivnu pobedu", dodao je on. Težak put ka miruOvo su bili prvi izbori od vojnog poraza Jermenije 2023. i ključni deo Pašinjanove kampanje bila je, kako je rekao, "prava Jermenija", što znači prihvatanje trenutnih granica zemlje i poboljšanje odnosa sa susedima koji su tradicionalno neprijateljski nastrojeni – naime Azerbejdžanom, ali i njegovim pokroviteljem Turskom. Nedavni potezi doveli su do otvaranja granice sa Turskom i Brisel je to predstavio kao novu rutu za jermenski izvoz u Evropsku uniju. Međutim, dok se mir s Azerbejdžanom slavio u Beloj kući, gde je Tramp ugostio Pašinjana i Alijeva na potpisivanju zajedničke deklaracije prošlog avgusta, zapravo se radilo o dogovoru o potpisivanju budućeg sporazuma – a rezultati izbora mogli bi doneti neke prepreke na putu. Azerbejdžan je zahtevao da Jermenija odobri novi ustav kojim bi se uklonila spominjanja Nagorno-Karabaha koje smatra iritantnim. To bi zahtevalo dvotrećinsku većinu koju Pašinjan nije obezbedio. "Najvažnije novo pitanje u Jermeniji posle izbora je, ili će to postati, tema usvajanja novog ustava", rekao je Kočinijan. "Prvo, to je nastavak demokratskih reformi i promena u našoj zemlji. I drugo, povezano je s nastavkom mirovnog procesa s Azerbejdžanom. Pošto nijedan od ovih ishoda nije u interesu Rusije... bez podrške opozicije neće biti moguće pokrenuti proces usvajanja novog ustava, jer je za njegovo pokretanje potrebno najmanje dve trećine parlamenta, što bi potom dovelo do referenduma o usvajanju novog ustava", objasnio je on. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je 8. juna izjavila da su izbori održani usred "neviđenog pritiska na opoziciju i mešanja Zapada". Dodala je da su izbori pokazali da je Jermenija duboko polarizovana. Njen stav je odražavao izjavu Samvela Karapetijana, šefa stranke Jaka Jermenija, koja je osvojila drugo mesto s 29 poslanika, u kojoj se tvrdi da je bilo "progona" i u kojoj se nagoveštava bez dokaza da je manipulisano brojanjem glasova. Karapetijan je uhapšen prošle godine pod optužbom da je pozivao na nezakonito preuzimanje vlasti i trenutno je u kućnom pritvoru. Međunarodna posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je 8. juna primetila da je bilo "brojnih krivičnih postupaka protiv opozicionih kandidata i aktivista, što je rezultiralo uzdržavanjem mnogih pristalica opozicije od aktivnog učešća u kampanja". Specijalna koordinatorka OEBS-a Farah Karimi rekla je na konferenciji za novinare u Jerevanu da je "ovo, zajedno s pritiskom na zaposlene u javnom sektoru da prisustvuju događajima vladajuće partije i nedavno uvedenim socijalnim i ekonomskim merama, izazvalo zabrinutost u vezi s jednakim mogućnostima za vođenje kampanje". Međutim, OEBS je takođe osudio rusko mešanje. "Primećen je direktan pritisak iz inostranstva u obliku eskalacije trgovinskih ograničenja i bezbednosnih pretnji tokom kampanje usmerene na neopravdano uticanje na birače u korist opozicionih snaga", rekla je Karimi.

U videu na TikToku, ruska turistkinja kaže da će ona i njen muž na neodređeno vreme morati da ostanu u krimskom turističkom gradu Jalti – imaju dovoljno goriva da pređu samo 50 kilometara, a najbliža benzinska pumpa za koju se veruje da ga ima je u Simferopolju, udaljenom oko 80 kilometara. Na Instagramu, snimak mobilnim telefonom iz automobila u pokretu prikazuje jednu benzinsku pumpu pored puta za drugom, većina njih nema gorivo na prodaju ili ima ograničene opcije kao što su dizel ili TNG. Iznad emodžija vriska inspirisanog Edvardom Munhom, na ekranu piše: "Nema goriva na Krimu". A u videu na Telegramu, glumica iz Sevastopolja kaže da je "čekala tri sata, samo da bi joj rekli da tog dana nema više benzina za prodaju... To je noćna mora". Otkako je Rusija preuzela kontrolu nad Krimom pre 12 godina, okupacione vlasti na ukrajinskom crnomorskom poluostrvu uvek su imale poteškoća da adekvatno snabdevaju region svim što je potrebno za njegovih dva miliona stanovnika. Voda je stalni problem usled niza faktora: sušne klime u regionu, napora Ukrajine da zaustavi dotok vode s kopna i lošeg upravljanja ruskih zvaničnika koji su na vlasti na poluostrvu. Hrana, roba i trajna dobra poput bele tehnike ili industrijskih isporuka dovoze se jednom od dve rute. Prva je put od 700 kilometara koji uz obalu vodi od ruske granice preko "kopnenog koridora" okupirane teritorije do prevlake koja povezuje Krim s kopnom. Druga je Krimski most, vredan više milijardi, koji je d Rusija napravila preko Kerčkog moreuza, i to je jedina direktna veza između Rusije i Krima. Ovog leta, više od četiri godine od početka opšteg rata Rusije protiv Ukrajine, stvari su drugačije – i posebno teške. Za stanovnike i turiste, nestašica benzina na Krimu značajno remeti sezonu odmora, kada desetine hiljada Rusa obično odlaze na velike udaljenosti kako bi uživale u legendarnim plažama i mirnim vodama poluostrva koje je Rusija okupirala i tvrdila da ga je anektirala 2014. Zahvaljujući odvažnoj, ukrajinskoj industriji dronova u brzom usponu, vojska te zemlje je ugrozila priobalni put – čak i pogađala cisterne s gorivom – svodeći taj saobraćaj na relativno nizak nivo i primoravajući kamione da idu dužim putem južno i zapadno oko Azovskog mora. Problem s tim za Rusiju je što je kamionima koji prevoze gorivo i druge opasne terete zabranjeno da prelaze preko Krimskog mosta, poznatog i kao Kerčki most. Zabrana je uvedena kada je ukrajinska obaveštajna služba detonirala kamion-bombu na mostu u oktobru 2022. godine. Situacija na priobalnom putu preko okupirane teritorije je "katastrofalna" za Rusiju i saobraćaj "doživljava značajna kašnjenja i poremećaje zbog udara koje izvode ukrajinske odbrambene snage", rekao je ukrajinski vojni analitičar Vladislav Seleznjov za RSE 3. juna. "Prevoznici prema izveštajima nisu voljni da šalju cisterne s gorivom na poluostrvo, čak ni za znatno veće isplate". Druga ruta je takođe problematična za Rusiju, sugerisao je on, tvrdeći da je "kapacitet Kerčkog mosta značajno ograničen", a da železnički trajektni saobraćaj preko moreuza "nije operativan". Ruski zvaničnici i turistički operateri umanjuju značaj problema: "Krim je spreman, kao i turisti. Poluostrvo je otvorilo svoj topli zagrljaj", navodi se u jednoj reklami na državnoj televiziji. "Situacija se sada donekle pogoršava. To je povezano sa spoljnim faktorima. Svi sve razumeju; svi su odrasli; niko sebi ne čupa kosu", kaže stručnjak za turizam u video izveštaju državne novinske agencije RIA Novosti, u kojem se navodi: "Turistička sezona 2026. na Krimu neće biti gora nego 2025." Međutim, nestašica benzina koja pogađa Krim i, u manjoj meri, druge delove Ukrajine pod ruskom okupacijom, ukazuje na efikasnost nedavnog ukrajinskog talasa napada dronovima srednjeg dometa, koji su otežavali rusku logistiku, što je nova velika glavobolja za Kremlj. Do toga je došlo dok se ruske snage muče da ostvare teritorijalne dobitke i zauzmu ceo ukrajinski region Donbas, što je ruski predsednik Vladimir Putin postavio kao ključni cilj, i dok su ukrajinski udari na energetske i vojne ciljeve širom Rusije naveli Kremlj da smanji obeležavanja pobede u Drugom svetskom ratu prošlog meseca i bacili senku na Putinov ekonomski forum u njegovom rodnom gradu ove nedelje. Oprezno priznajući problem na sastanku 4. juna sa šefovima međunarodnih novinskih agencija tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, Putin je rekao da će Rusija kao odgovor poboljšati svoju protivvazdušnu odbranu. Krimska kriza s gorivom pružila je materijal i ruskim blogerima koji možda podržavaju rat u Ukrajini, ali često kritikuju način na koji ga Moskva vodi, i ukrajinskim komentatorima koji ukazuju na neuspehe i probleme strane koja napada. "Neophodno je odmah početi s učvršćivanjem kopnenog koridora do Krima preko Mariupolja (zaštitnim) mrežama ili drugim sličnim inženjerskim rešenjima", navodi se u objavi 27. maja na istaknutom ruskom proratnom Telegram kanalu Zapiski veterana, uz poruku: "Odmah". "Dođite, turisti, svojim automobilima; rado ćemo vas dočekati. Ali kako ćete otići – ne znamo", navodi se u objavi na proukrajinskom kanalu Krimski vetar. Kako otići s poluostrva očigledno je postao pravi problem za turistkinju čiji je TikTok kanal identifikuje kao Galinu Gorinu. "Turisti ostaju bez ikakvog benzina... Mi, na primer, imamo dovoljno za 50 kilometara", rekla je ona sedeći pored svog muža u videu objavljenom ranije ove nedelje. "Nemamo mogućnosti da nabavimo gorivo". "Dakle, za mog muža i mene, ostala je samo jedna opcija: Da ostanemo i živimo ovde", rekla je uz smeh. "Ostajemo". "Moram da stojim u redu za gorivo od pet ujutru“, rekla je stanovnica Sevastopolja po imenu Ksenija u objavi na društvenim mrežama ove nedelje. "Nestrpljivo čekamo da vlasti reše nestašicu benzina jer ne volimo da se budimo u četiri ili pet ujutru da bismo išli na benzinsku pumpu". Još jedan stanovnik Krima, Andrej, pokazao je, kako je naveo, "luksuz za Krim" – kazaljka merača goriva koja pokazuje pun rezervoar. "Ovo je sada luksuz. Benzinske pumpe su sve prazne. Kako možemo da živimo? Kako možemo da stignemo na posao? Nije jasno".

Kriza snabdevanja gorivom na Krimu se pogoršava dok ukrajinska kampanja napadima dronovima "srednjeg dometa" gađa cisterne za gorivo i skladišta.

Jedan je imao rane na glavi i grudima i izgubio je levo oko i sluh na oba uha. Drugi je bio slep na jedno oko i kroz drugo je mogao da vidi samo mutne, zamagljene oblike. Treći je imao prelome kostiju, višestruke rane od šrapnela, pokidani radijalni nerv i "potpuno neupotrebljivu desnu ruku" koja "samo visi, klateći se". Sva trojica Rusa, teško ranjenih u ratu protiv Ukrajine, vraćena su na front uprkos svojim stanjima, rekli su rođaci, prijatelji i aktivisti. Dok se Rusija muči da zameni vojnike koji ginu i zadobijaju rane u ogromnom broju u petoj godini njene invazije na Ukrajinu, sve je više dokaza da vojska vraća ljude u rat uprkos teškim povredama i, u nekim slučajevima, medicinskim izveštajima koji kažu da nisu sposobni za dalju službu u borbi. Ranjeni vojnici se izvlače iz domova i bolnica ili šalju nazad u bitku pre nego što su imali priliku da pobegnu iz ratne zone, kažu aktivisti. Pavel Podgrušni (38) se prijavio 2023. i pušten je iz zatvora ubrzo pošto je osuđen na osam godina zbog smrtonosne saobraćajne nesreće, rekao je njegov rođak Dmitrija, čije puno ime nije objavljeno iz bezbednosnih razloga. Do decembra, Podgrušni je poslat na front, a hospitalizovan je u aprilu 2024. "Zadobio je povrede glave i grudnog koša. Izgubio je levo oko. Izgubio je sluh – pukle su mu bubne opne", rekao je Dmitrij, dodajući da je Podgrušni poslat kući na oporavak i proglašen privremeno nesposobnim za službu – ali da nikada nije dobio dokumenta koja potvrđuju taj status. "Zašto toliko brineš? Stići će kasnije", citirao je Dmitrij glavnog lekara u bolnici u Volgogradu na jugu Rusije gde je lečen. "Ne mogu da ga vrate u vojsku bez oka." Ipak, njegova porodica strahuje da se upravo to dogodilo. 'Za neverovati'Prošlog septembra, Podgrušni je pozvan u regrutni centar. Kasnije je proglašen dezerterom i proveo je šest meseci boreći se da dobije formalni otpust. Jednog dana, iznenada, pritvoren je i oduzet mu je telefon, i njegova porodica od tada o njemu ništa nije čula. "Prosto neće preživeti mesec dana (u borbenoj zoni)", rekao je Dmitrij. "To je za neverovati." Slučaj Podgrušnog daleko da je jedini, rekao je Igor, aktivista za ljudska prava. On je naveo primer Mihaila, koji je odrastao u sirotištu i teško je ranjen tri meseca posle potpisivanja ugovora u junu 2024. s teško ograničenim vidom na preostalo oko. Nakon što se mučio da dobije čak i osnovnu negu, lekarska komisija ga je "proglasila sposobnim za dužnost za pet minuta, pritvorila ga i sledećeg dana ga je poslala – slepog – na front", rekao je Igor, koji nije želeo da mu se objavi prezime iz bezbednosnih razloga. Prema Igorovim rečima, sve su češći slučajevi da vojni oficiri dolaze u domove vojnika koji su otpušteni iz medicinskih razloga i da ih vraćaju u službu. "Prisiljavaju ih da potpišu novi ugovor. Obično ih zaključavaju u stražarnici na nekoliko dana. Jednostavno ih ostave u kasarni, u ćeliji, bez hrane i vode. I prisiljavaju ih da potpišu papir u kojem se navodi da je poslednji nalaz vojno-medicinske komisije bio 'lažan'", rekao je on. "Posle toga, organizuju novu komisiju za njih. Ona će potom proglasiti otpuštenog vojnika sposobnim za službu. Nema izlaza." "Ranjeni i njihove porodice su prosto zatečeni dok ih sopstvena vojska izvlači iz njihovih domova, slepe i na štakama. A situacija postaje sve gora", rekao je Igor – da bi izbegli potragu za otpuštenim vojnicima na adresama gde možda nisu registrovani, komandanti ponekad štede vreme tako što ih direktno dovlače iz bolnice. 'Do poslednje kapi krvi'Upravo to se dogodilo Andreju Perevalovu (26), rekao je njegov prijatelj Sergej. "Ima prelome, višestruke rane od šrapnela po celom telu", između ostalih povreda, a desna ruka mu visi pored tela, rekao je Andrej o Perevalovu, za koga je naveo da je dva puta teško ranjen i da je sada "jednostavno onesposobljen". Ipak, rekao je Sergej, vojska ga je "odvela direktno na front, u borbenu zonu" blizu Pokrovska, grada u Donjeckoj oblasti koji je Rusija zauzela početkom ove godine posle višemesečnih smrtonosnih borbi. "Snima mi glasovne poruke – možete čuti eksplozije u pozadini." "On nije borac u tom stanju, a oni daju naređenje da 'krene napred'", rekao je. "Šta se dešava? Da li samo bacaju tela po celoj Ukrajini? Cede nas do poslednje kapi krvi?" Neki ranjeni vojnici čak ni ne stignu do bolnice, rekao je Igor, pre nego što im se naredi da se pridruže novom napadu na ukrajinske snage. Ranjeni vojnici kontaktiraju svoje jedinice "iz rova ili uništene zgrade. Kažu vam svoje ime, starost, gde i kako su ranjeni. Komandanti prosto odbijaju da ih hospitalizuju, čak i ako su rane otvorene", rekao je on za RSE. Igor je opisao nedavni slučaj iz ukrajinske Donjecke oblasti, gde su se odigrale neke od najsmrtonosnijih borbi pošto Rusija pokušava da osvoji celu tu oblast. "Dvadesettrogodišnji momak, s pozivnim znakom 'Pesnik', po imenu Artjom Širokov. Posle još jednog napada, teško je ranjen – komad šrapnela u nozi, ruci i leđima. 'Hramlješ i krvariš, ali možeš da se krećeš? Ideš u juriš!'", rekao je aktivista. "Hoće li se takav 'borac' vratiti iz sledeće borbene misije? Malo verovatno." Ljudstvo i mobilizacijaVlada ruskog predsednika Vladimira Putina preduzela je brojne korake kako bi održala broj vojnika posle ogromnih žrtava: skoro 500.000 poginulih od početka opšte invazije, prema proceni britanske obaveštajne službe krajem maja. Vojska je agresivno regrutovala zatvorenike, pijane muškarce i beskućnike, i obećavala visoke plate i bonuse za vojnike i porodice poginulih boraca. Prošlog meseca, Putin je potpisao dekret kojim se novi regruti oslobađaju duga do 10 miliona rubalja (137.000 dolara). Dosad je izbegavao da naredi masovnu regrutaciju, pošto je mobilizacija velikih razmera koju je proglasio u septembru 2022. navela stotine hiljada Rusa da pobegnu iz zemlje. Dok su mirovni pregovori uz posredovanje SAD obustavljeni i bez ikakvih naznaka da je kraja rata na vidiku, Rusija veoma sporo osvaja teritoriju u Donjecku i drugim delovima fronta, a tokom pojedinih perioda gubila je više teritorije nego što je zauzimala. Bato-Munko Cibenov je služio u svom rodnom regionu Burjatije kada je Putin pokrenuo opštu invaziju. Kao pomoćnik nišandžije i operater na bacaču granata, ranjen je u eksploziji mine u martu 2024. "Prvi put se oporavljao mesec dana i u aprilu 2024. su ga vratili (u Ukrajinu)", rekao je za RSE bivši komšija Dašima. "Šest meseci kasnije, ponovo se vratio (u Burjatiju)" posle ponovnog ranjavanja. "Kažu da su mu amputirani svi prsti na desnoj nozi. Jedva je mogao da hoda po selu, sa štapom", rekao je Dašima, čije prezime takođe nije objavljeno. Međutim, "sledećeg aprila, ponovo su ga odveli. Umro je istog meseca, bukvalno nekoliko dana kasnije".

U bujnoj zelenoj dolini na severu Jermenije, blizu granice s Gruzijom, kamioni su u redu na putu koji je još blistao od nedavnog pljuska. Nepomična vozila svedočila su geopolitičkoj bici u kojoj Rusija pokušava da spreči Jermeniju da traži bliže veze sa Zapadom. U izjavama za Jermenski servis RSE, vozači su delili priče o tome kako su se uputili ka Rusiji natovareni robom za izvoz, samo da bi bili vraćeni. "Pregledali su sva naša dokumenta i videli kvalitet naših jagoda, proizvoda koje su uzgajali naši seljaci. Ali to je prosto bila politička odluka", rekao je Narek Jeginijan, objašnjavajući kako sudbina njegovog tereta od 20 tona nije izvesna. Drugi vozač, Ara Isojan, vratio se istom količinom paprika. "Tvrdili su da su pronašli bolest u našim paprikama koja pogađa samo paradajz. Poslali su nas na parking mesto gde smo morali da platimo sve povezane troškove. Vraćeni smo nakon što smo tamo proveli dan", rekao je on. Kamiondžije su zabrinute zbog sve većih ruskih ograničenja. Ruska poljoprivredna inspekcija Roseljhoznadzor 2. juna je objavila mere koje se odnose na jermenski krompir, patlidžan, sušeno voće i koštunjavo voće. To je usledilo posle ranijih mera za druge vrste povrća, riblje proizvode i mineralne vode. Zvanična saopštenja su govorila o zabrinutosti za zdravlje i bezbednost, ali je Kremlj apsolutno jasno stavio do znanja svoje prave motive. Jermeni izlaze na birališta 7. juna na parlamentarnim izborima na kojima je ulog osnovna spoljnopolitička orijentacija zemlje. Dok je premijer Nikol Pašinjan gurnuo zemlju ka SAD i Evropskoj uniji, Rusija je odgovorila nizom poteza s ciljem da zaustavi okretanja ka Zapadu. To je uključivalo pretnje da će Jermenija biti izbačena iz Evroazijske ekonomske unije (EAEU) koju predvodi Moskva, upozorenje da bi mogla biti odsečena od preferencijalnih isporuka goriva i brojne izjave kojima se pojačava pritisak na Jerevan. Govoreći na samitu u Astani, u Kazahstanu, 29. maja, ruski predsednik Vladimir Putin je čak mračno naznačio da bi Jermenija trebalo da se pripazi ukrajinske sudbine. "Kriza u Ukrajini je počela naporima da se krene ka pristupanju EU", rekao je on, dodajući da će Jermenija izgubiti svoje tržište u Rusiji i drugim zemljama EAEU, izgubiti jeftin uvoz energenata i suočiti se s preprekama za svoje migrantske radnike koji odlaze u Rusiju – čije doznake decenijama imaju ekonomski značaj. "Te promene bi mogle dovesti do gubitka najmanje 14 procenata BDP-a Jermenije", dodao je Putin. EU u pomoć?Pašinjan je jasno stavio do znanja da je ozbiljan u vezi s prestrojavanjem Jermenije. U maju je prostro crveni tepih da bi dočekao lidere EU i druge evropske lidere na samitu u Jerevanu, uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Pašinjan je takođe zamrznuo članstvo Jermenije u bezbednosnom paktu koji predvodi Rusija, Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Prošle godine, njegova zemlja je usvojila zakon kojim se pokreće proces pristupanja EU. Iako je to cilj čije bi ostvarenje trajalo mnogo godina, Brisel je snažno insistirao na podsticanju proevropske agende Jerevana i takođe nastoji da pruži praktičnu podršku. To je naglašeno 4. juna, tri dana pred izbore, u telefonskom razgovoru Pašinjana i šefice EU Ursule fon der Lajen (von der Leyen). "Danas sam razgovarala s premijerom Nikolom Pašinjanom o nedavnim ruskim ograničenjima usmerenim na Jermeniju. To je ništa manje od ekonomske prisile i neprihvatljivo je", rekla je ona u saopštenju posle razgovora. "Moskva koristi ekonomske odnose kao oružje za politički pritisak." U pripremi je plan za, kako EU to naziva, Autonomnim trgovinskim merama (ATM) koje će omogućiti preferencijalni trgovinski tretman za jermenske poljoprivredne proizvode. Ipak, među vozačima kamiona u redu u Bagratašenu postojalo je podozrenje prema EU. "Hoće li nam Španija dozvoliti da prodajemo paradajz u Evropi? Hoće li nam Bugarska dozvoliti da prodajemo paprike? Ili će nam Francuska dozvoliti da prodajemo rakiju", upitao je jedan vozač, koji nije želeo da ostane imenovan. Zasad nema jasnog odgovora na ova pitanja – iako su izvori u Briselu sugerisali da bi ATM bili povezani sa sezonskom robom. Važno je napomenuti da nema ni detalja o uključenim količinama. Još jedno pitanje je jednostavno isporuka robe na tržište. Saopštenje EU govori o novootvorenim rutama kroz Tursku, a takođe i o transportu proizvoda kroz Gruziju, ali to su dugotrajna i skupa putovanja. U svakom slučaju, predstoji dosta težak put. Pogled na zvaničnu statistiku iz poslednjih godina pokazuje da trgovina s Rusijom stalno raste i snažno nadmašuje trgovinu s EU. 'Geopolitička pijaca'Naravno, Jermenija ima i druge trgovinske partnere. Ujedinjeni Arapski Emirati, na primer, su njeno najveće izvozno tržište, prema Opservatorija ekonomske kompleksnosti, i od Jermenije kupuje uglavnom zlato, nakit i dijamante. U analizi od 3. juna, stručnjak za Kavkaz Tomas de Val (Thomas de Waal), viši saradnik u Karnegiju za Evropu, naveo je da ceo region teži diverzifikaciji u novoj, multipolarnoj realnosti. "Ideja da je region bipolaran, zarobljen u binarnom sukobu između Rusije i Zapada, danas ne važi – osim u glavama stratega u Kremlju. Umesto toga, Južni Kavkaz je geopolitička pijaca", napisao je De Val. "Evropska unija, Kina, zemlje Zaliva, Indija, Turska i Sjedinjene Države su ovde prisutne. U ovom pretrpanom polju, Rusija je sada jedna od mnogih", dodao je on. Sjedinjene Države su primer za to. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je prošle godine ugostio Pašinjana i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva u Beloj kući kako bi simbolično okončao decenije sukoba, i otvorenih i tinjajućih. Ključni deo sporazuma je trgovinski koridor koji prolazi preko jermenske teritorije, povezujući Azerbejdžan s njegovom eksklavom Nahčivanom, dok istovremeno otvara novu trgovinsku arteriju istok-zapad, zaobilazeći Rusiju i Iran. Ruta je dobila naziv Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP) i američki predsednik je lično podržao Pašinjana. "Nikol ima moju potpunu i apsolutnu podršku za reizbor", napisao je Tramp na društvenim mrežama 27. maja. Državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco) koji je govorio na kongresnim saslušanjima ove nedelje, primetio je da se čini da je Rusija iziritirana. "Rusi nisu baš srećni našim angažmanom tamo. Mislim da postoje pokazatelji da bi želeli da sadašnji (premijer) izgubi izbore kao rezultat ovog snaženja odnosa sa Sjedinjenim Državama", rekao je Odboru za spoljne odnose Senata 2. juna. On je, međutim, dodao da "ne tražimo od njih (Jermenije) da ne budu prijatelji s drugim zemljama". Srećan rođendan od PutinaU samoj Jermeniji, ove debate su vođene s približavanjem izbora. "Iskorišćeni smo kao platforma protiv Rusije", rekao je novinarima 27. maja Samvel Karapetijan, šef vodeće opozicione partije Snažna Jermenija. "Svakog dana bismo mogli da vičemo o najboljim odnosima sa EU, ali ne bismo mogli ni na koji način da iskoristimo te odnose." Karapetijan je uhapšen prošle godine pod optužbom da je pozivao na nezakonito preuzimanje vlasti. U to vreme Ričard Giragosijan, šef tink-tenka Centar za regionalne studije u Jerevanu, rekao je za RSE da je hapšenje bio "potez jermenske vlade da spreči rusko mešanje" u izbore. Karapetijan, milijarder s dvojnim rusko-jermenskim državljanstvom, trenutno je u kućnom pritvoru u Jerevanu. On kaže da su optužbe protiv njega politički motivisane. Sa svoje strane, Pašinjan je rekao da ne traži raskid s Moskvom. "Imam zaista prijateljske odnose s predsednikom Ruske Federacije", rekao je on na jednom predizbornom skupu u maju. Nedavno je rekao da ga je Putin pozvao telefonom da mu čestita rođendan 1. juna, a u zvaničnom saopštenju je pohvaljen Putin zbog njegovog "prijateljskog tona".

Istočni region letgale u Letoniji privikava se na novu stvarnost – uzbune za vazdušnu opasnost, nakon što je više dronova u poslednjih nekoliko nedelja ušlo u vazdušni prostor zemlje. Uzbune su poremetile polaganje školskih ispita, prekinule javne događaje i pojačale zabrinutost za bezbednost u zajednicama u blizini granice sa Rusijom i Belorusijom. Ponovljeni incidenti sa dronovima dodatno podgrevaju bojazan da bi rat između Rusije i Ukrajine mogao da se prelije preko granica NATO-a i Evropske unije.