Predsjednik Donald Trump izjavio je da američka vojska "još nije ni počela" uništavati ono što je ostalo od Irana nakon mjesec dana razarajućih zračnih napada te je u svom najnovijem upozorenju režimu u Teheranu zaprijetio napadima na elektroenergetska postrojenja i dodatne mostove. "Naša vojska, najveća i najmoćnija (ubjedljivo!) na svijetu, još nije ni počela uništavati ono što je ostalo od Irana. Sljedeći su mostovi, a potom elektroenergetska postrojenja! Novo rukovodstvo režima zna šta mora biti urađeno – i to mora biti urađeno, BRZO!", napisao je Trump na mreži Truth Social kasno 2. aprila. Ove izjave, bez dodatnih pojašnjenja, objavljene su nekoliko sati nakon što je Iran pokrenuo nove raketne i napade dronovima na Izrael i zaljevske države, nakon prethodnog Trumpovog upozorenja Teheranu da mora "postići dogovor" prije nego što "od zemlje ne ostane ništa". Trump je nastavio slati donekle proturječne poruke o ratu, rekavši 1. aprila u televizijskom obraćanju da su Sjedinjene Američke Države blizu toga da "završe posao" u Iranu, uz upozorenje da će američke snage nastaviti napade na tu zemlju "izuzetno snažno" još "dva do tri sedmice". U tom govoru, Trump je branio rat, navodeći da je neophodan kako bi se spriječilo da Iran dođe do nuklearnog oružja. Pogođen iranski mostU drugoj objavi na mreži Truth Social, Trump je pohvalio američki napad na veliki most koji povezuje Teheran i Karadž u provinciji Alborz, a koji su iranski mediji opisali kao najviši most na Bliskom istoku. "Najveći most u Iranu se ruši, nikada više neće biti u upotrebi - a mnogo toga još slijedi", napisao je Trump. Iranski zvaničnici saopštili su da je u dva vala napada na most poginulo osam osoba, dok je 95 povrijeđeno. Te navode nije bilo moguće nezavisno provjeriti. Iran je također saopštio da je Institut Pasteur, medicinski istraživački centar, pretrpio velika oštećenja u napadu. Ni taj izvještaj nije mogao biti potvrđen, iako je iranska vlada objavila fotografiju za koju tvrdi da prikazuje pričinjenu štetu. Uticajni predsjednik iranskog parlamenta, Mohammad Baqer Qalibaf, uputio je prkosnu poruku na društvenim mrežama: "Iranci ne govore samo o odbrani svoje zemlje – mi krvarimo za nju. To smo već radili i spremni smo to učiniti ponovo... Izvolite." Portparol iranske vojske upozorio je na "šire i razornije" napade koji tek dolaze. Izrael prijavio nadolazeće raketeU ranim satima 3. aprila izraelska vojska saopštila je da njeni sistemi protivzračne odbrane rade na presretanju raketa ispaljenih iz Irana, dok se američko-izraelski rat s Iranom, pokrenut 28. februara, produbljuje u svoj drugi mjesec. Izraelske odbrambene snage (IDF) navele su u saopštenju da su "identifikovale rakete lansirane iz Irana prema teritoriji Države Izrael". "Odbrambeni sistemi djeluju kako bi presreli prijetnju", dodaje se u saopštenju. Nije bilo neposrednih izvještaja o žrtvama ili materijalnoj šteti. Kuvajt je također rano 3. aprila saopštio da su njegovi sistemi protivzračne odbrane reagovali na raketne i napade dronovima, navodeći da su eventualne eksplozije bile posljedica presretanja projektila, dok Iran nastavlja napade na američke zaljevske arapske saveznike. Promjene na vrhu američke vojskeNapadi dolaze u trenutku kada je portparol Pentagona saopštio da će general Randy George, načelnik Generalštaba Kopnene vojske Sjedinjenih Američkih Država, otići u penziju s pozicije najvišeg rangiranog oficira te grane vojske. "General Randy A. George povlači se s dužnosti 41. načelnika Generalštaba Kopnene vojske Sjedinjenih Američkih Država, s trenutnim stupanjem na snagu. Ministarstvo rata zahvalno je generalu Georgeu na decenijama službe našoj zemlji. Želimo mu sve najbolje u penziji", naveo je portparol u objavi na mreži X. Nije bilo naznaka da je ova odluka povezana s ratom u Iranu, uprkos kritikama Trumpovih protivnika koji tvrde da se sukob otima kontroli te izaziva energetsku krizu i ekonomske poteškoće u Sjedinjenim Američkim Državama i širom svijeta. Američki mediji, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike, naveli su da je ministar odbrane Pete Hegseth primorao Georgea da napusti funkciju - potez koji se smatra gotovo presedanom u ratnim okolnostima - jer je želio osobu koja bi provodila njegovu i Trumpovu viziju američke vojske. Šef UN-a: Okončati "spiralu smrti"U međuvremenu, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres pozvao je 2. aprila na okončanje "spirale smrti i razaranja" na Bliskom istoku. "Nalazimo se na ivici šireg rata koji bi zahvatio cijeli Bliski istok, s dramatičnim posljedicama širom svijeta", rekao je Guterres novinarima u New Yorku. Guterres je ukazao na opasnosti situacije u Hormuškom moreuzu, gdje je Iran gotovo u potpunosti obustavio plovidbu, stvarajući usko grlo za tankere s naftom i prirodnim gasom, što je dovelo do globalne energetske krize. "Kada se Hormuški moreuz guši, najsiromašniji i najugroženiji u svijetu ne mogu disati", rekao je Guterres. Traži se saglasnost UN-a za djelovanje u Hormuškom moreuzuOdvojeno, čelnik Vijeća za saradnju u Zaljevu (GCC) pozvao je na odobrenje UN-a za upotrebu "odbrambene" sile radi zaštite moreuza od iranskih napada. "Iran je zatvorio Hormuški moreuz, onemogućio prolaz komercijalnim brodovima i tankerima s naftom te nekima nametnuo uslove za prolazak kroz moreuz", izjavio je generalni sekretar GCC-a Jasem Mohamed AlBudaiwi. GCC čine Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Katar, Kuvajt i Oman. "Pozivamo Vijeće sigurnosti da preuzme punu odgovornost i poduzme sve neophodne mjere kako bi zaštitilo pomorske rute i osiguralo siguran nastavak međunarodne plovidbe", rekao je AlBudaiwi. Bahrein je predložio nacrt rezolucije kojom bi se državama dozvolila upotreba "odbrambene" sile radi osiguranja slobodnog prolaza kroz moreuz - prijedlog koji podržavaju Sjedinjene Američke Države, ali koji se suočava s protivljenjem pojedinih članica 15-članog Vijeća sigurnosti. "Upotreba sile ne može donijeti mir. Političko rješenje je osnovni put naprijed", rekao je kineski ambasador Fu Cong u Vijeću sigurnosti. Vijeće sigurnosti trebalo je 3. aprila glasati o nacrtu rezolucije, koja je od trenutka kada ju je Bahrein predstavio prošla kroz više krugova izmjena i prilagođavanja. Međutim, glasanje je odgođeno zbog obilježavanja praznika Velikog petka. Novi datum još nije određen. Uz izvještavanje Reutersa, AFP,-a i dpa

Uticaj američko izraelskog rata sa Iranom počinje da se širi daleko izvan Bliskog istoka, uz prve znake poremećaja na globalnim energetskim tržištima i u svetskim ekonomijama.

Američki predsednik Donald Tramp održao je svoje prvo veliko obraćanje naciji od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, opisujući vojne uspehe za koje je rekao da su "desetkovali" teheranski režim. Tramp nije naveo tačan vremenski okvir za okončanje rata, ali je rekao da će američke snage nastaviti intenzivne napade naredne dve do tri nedelje.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je 1. aprila da su Sjedinjene Američke Države blizu "završetka posla" u Iranu, upozorivši da će američke snage nastaviti "izuzetno snažno" napadati tu zemlju još "dvije do tri sedmice". U svom prvom obraćanju naciji od početka sukoba, Trump je rekao da su američki ciljevi "blizu ostvarenja", nakon sedmica onoga što je opisao kao "brze, odlučne i sveobuhvatne pobjede na bojnom polju - pobjede kakve je malo ko ikada vidio". "Dok večeras govorimo, prošao je tačno mjesec dana otkako je američka vojska započela Operaciju 'Epski bijes'", rekao je. Trump je iznio, kako je naveo, velike vojne dobitke, tvrdeći da su iranske vojne sposobnosti ozbiljno oslabljene. "Večeras, iranske mornarice više nema. Njihovo zrakoplovstvo je u ruševinama", rekao je, dodavši da su lideri iranskog rukovodstva "sada mrtvi" i da se komandne strukture "uništavaju upravo sada". Kazao je da su iranske raketne i dronske sposobnosti "dramatično smanjene" i da se vojna infrastruktura uništava. "Nikada u istoriji ratovanja neprijatelj nije pretrpio tako jasne i razorne gubitke velikih razmjera u tako kratkom vremenu", rekao je Trump. Trump je branio rat kao nužan kako bi se spriječilo da Iran dođe do nuklearnog oružja. "Ovaj ubilački režim je nedavno ubio i 45.000 vlastitih građana", rekao je, misleći na obračun vlasti s protestima unutar Irana. "Da takvi teroristi imaju nuklearno oružje bila bi nepodnošljiva prijetnja", dodao je. Ponovio je tvrdnju da je Iran bio "na samom pragu" dobijanja nuklearnog oružja i rekao da bi njegov raketni program mogao predstavljati prijetnju Sjedinjenim Državama, Evropi i drugim regijama. "Ova situacija traje već 47 godina i trebalo je da bude riješena mnogo prije nego što sam došao na vlast", rekao je, ponovo kritikujući prethodne administracije, uključujući nuklearni sporazum postignut za vrijeme predsjednika Baracka Obame. Trump je također rekao da mu je "prvi izbor uvijek bio diplomatski put", ali da je Iran odbacio napore za postizanje dogovora. Kazao je da promjena režima "nije bila naš cilj", ali je sugerirao da se ona praktično već dogodila. "Njihovi lideri… sada su mrtvi", rekao je. Naveo je da se nada postizanju sporazuma, ali je upozorio na dalju eskalaciju: "Ako ne bude dogovora, vrlo snažno ćemo pogoditi svaku njihovu elektranu". "Mi imamo sve karte", dodao je Trump. "Oni nemaju nijednu". Trump je priznao rast cijena goriva, navodeći da je to "u potpunosti rezultat" iranskih napada na komercijalne brodove i susjedne zemlje, te da je poskupljenje privremeno. Rekao je i da su Sjedinjene Američke Države "potpuno energetski nezavisne od Bliskog istoka", ali da su i dalje uključene kako bi podržale saveznike. Istovremeno je kritikovao partnere zbog, kako je rekao, nedovoljnog doprinosa, te poručio da bi oni trebali preuzeti odgovornost za ponovno otvaranje Hormuškog moreuza. Uoči govora, visoki demokrati, među kojima su Gregory Meeks iz New Yorka, Adam Smith iz Washingtona i Jim Himes iz Connecticuta, objavili su saopštenje u kojem navode da Trump "nije ništa bliže ostvarenju svojih nejasno definisanih ciljeva". Pozvali su se na pogibiju 13 američkih vojnika, stotine ranjenih, kao i šire regionalne i ekonomske posljedice. "Pozivamo predsjednika da odmah pregovara o prekidu vatre s Iranom i da radi na diplomatskom rješenju", naveli su, upozorivši na "katastrofalan rat". Analitičari vide poruku – i rizikeAnalitičari su za RSE rekli da je govor bio usmjeren na oblikovanje percepcije javnosti, uz zadržavanje neizvjesnosti o narednim koracima. Jason Brodsky, direktor za politiku u organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana, rekao je da je obraćanje imalo za cilj da "okupi javnu podršku oko Operacije'Epski bijes'". "Neće biti predstavljen kao početak još jednog beskonačnog rata od strane SAD-a, već kao okončanje rata koji je iranski režim započeo 1979. godine", rekao je. Međutim, upozorio je da čak i ako Sjedinjene Države u naredne dvije do tri sedmice proglase prekid vatre, "postoji rizik da će Iranci nastaviti napade, jer im je prioritet obnova odvraćanja". "Da bi se ta računica promijenila, SAD bi mogle biti primorane na eskalaciju", dodao je. Matthew Bartlett, republikanski strateg i bivši zvaničnik State Departmenta u prvoj Trumpovoj administraciji, rekao je da je obraćanje bilo usmjereno ka više različitih publika. "Komunikacija je ključna u ratu – prema domaćoj javnosti, prema režimu u Iranu, prema velikom iranskom narodu i prema našim saveznicima u regiji, Evropi i šire", rekao je Bartlett za RSE. Dodao je da je obraćanje bilo neophodno, ali da "i dalje ostaje mnogo neodgovorenih pitanja o sutrašnjem danu, ali i o danima i mjesecima koji dolaze", te da, iako bi se sukob mogao smiriti, "mogućnost eskalacije i dalje postoji". Bartlett je rekao da Trump, čini se, nastoji istaknuti vojne uspjehe, ali istovremeno postaviti temelje za moguću diplomatsku fazu, uključujući rješavanje ekonomskih poremećaja poput faktičkog zatvaranja Hormuškog moreuza. Gregory Brew, viši analitičar u Eurasia Group, rekao je za RSE uoči govora da će Trump vjerovatno naglasiti i uspjeh i potrebu za nastavkom operacija. Trump je ranije rekao da ga ne zabrinjava iranska zaliha visoko obogaćenog urana, tvrdeći da je ona zakopana pod zemljom i da se može nadzirati. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi, ako Iran zadrži kontrolu nad procijenjenih 440 kilograma visoko obogaćenog urana, mogao biti bliže proizvodnji nuklearnog oružja nego prema ranije razmatranom dogovorenom rješenju.

Nazadovanje u vladavini prava u članicama Evropske unije je normalizovano, zaključak je koji u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) naglašava Kersti Mekort (Kersty McCourt), jedna od autorki godišnjeg izveštaja koji je upravo priredila nevladina organizacija Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties). Samo jedna država EU je pozitivno ocenjena u ovom izveštaju. Radi se o Letoniji, koja je u izveštaju okarakterisana kao "vredan radnik" koja se aktivno angažuje u polju vladavine prava. U dokumentu koji sadrži više od 800 strana, vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke opisuju se kao "razarači", odnosni oni koji aktivno slabe vladavinu prava. U šest drugih evropskih država, uključujući i one koje istorijski imaju jake demokratije, poput Belgije, Danske, Francuske, Nemačke i Švedske, prema ovom izveštaju, dolazi do opadanja vladavine prava. Zemlje koje nisu zabeležile nikakvo napredovanje, odnosno stagnaciju, jesu Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Španija. Unija za građanske slobode za Evropu je nevladina organizacija koja se bavi zaštitom građanskih sloboda, ljudskih prava i vladavine prava u Evropskoj uniji. Sa sedištem u Berlinu, ova NVO okuplja mrežu nacionalnih nevladinih organizacija i kroz istraživanja, kampanje i zagovaranje utiče na politiku i zakonodavstvo EU, posebno u oblastima slobode medija, digitalnih prava i nezavisnosti sudstva. Kersi Mekort objašnjava da su i centralne evropske institucije koje bi trebalo da budu nosioci procesa suočene sa izazovima, što značajno potkopava ceo proces. Ipak, uočavaju se razlike između onih država koje aktivno "demontiraju" zaštitne mere vladavine prava, od onih koje doživljavaju "delimičan pad". "Razlika je prvenstveno u nivou i sistemskoj prirodi pada. U kategoriji demontaže, sistemski pad se vidi u više stubova (pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda medija i sistemi kontrole i ravnoteže) i vrlo često su se akcije razvile od specifičnih incidenata do sistemskih problema utemeljenih na zakonodavstvu. Takođe se primete temeljna pitanja (koja utiču na više oblasti vladavine prava), kao što su ubrzani zakonodavni procesi ili nesprovođenje sudskih presuda", navodi Mekort. RSE: Postoji li rizik da pad u ključnim državama EU legitimizuje autoritarne tendencije u drugim delovima Unije? Mekort: Da, prelazak s nekoliko izuzetaka na pad u gotovo polovini država članica znači da nazadovanje u vladavini prava postaje normalizovano. Osim toga, činjenica da je Liberties uočio izazove vladavini prava unutar samih institucija EU, znači da akter koji bi trebao osigurati funkciju nosioca standarda i sam nazaduje, što dodatno potkopava proces. RSE: Širom EU, šta vidite kao glavni pokretač trenutnog pada vladavine prava? Političke izbore, slabu primenu na nivou EU ili dublje institucionalne ranjivosti? Mekort: Radi se o kombinaciji nekoliko faktora, posebno političkih izbora na nacionalnom nivou usmerenih na održavanje i konsolidaciju moći. To često uključuje korišćenje žrtvenih jaraca – često marginalizovanih ili ranjivih grupa – kako bi se pažnja skrenula sa dubljih, dugoročnih sistemskih problema. Regionalne i međunarodne veze koje jačaju autoritarne aktere, kao i dovođenje u pitanje sistema zasnovanog na vladavini prava, doprinose ovom padu. Međutim, takođe je jasno da bi sprovođenje (vladavine prava) od strane EU mogla biti mnogo jača, i bila je jedna od glavnih kritika godišnjeg izveštaja Libertiesa. Prvo, nalazi izveštaja Evropske komisije moraju biti povezani s konkretnim delovanjem – i da bi određeni negativni događaji pokrenuli druge delove instrumenata za vladavinu prava, kao što su pravni postupci. Slično tome, moraju postojati posledice za nesprovođenje preporuka. Trenutno nema postupaka ako država članica EU ostvari mali ili nikakav napredak u vezi s preporukama – a preporuka se jednostavno ponavlja sledeće godine. Ceo set instrumenata za vladavinu prava takođe zahteva pravovremeno i usklađenije delovanje. Iako je Sud pravde Evropske unije doneo nekoliko presuda kojima se uspostavljaju presedani, pravne mere nisu uvek preduzete. Mađarska je u postupku (Postupak prema članu 7 je formalni mehanizam EU za rešavanje i potencijalno sankcionisanje država članica koje rizikuju kršenje temeljnih vrednosti poput vladavine prava, demokratije i ljudskih prava. Evropski parlament je 2018. godine pokrenuo član 7 protiv Mađarske, ali proces je zastao u fazi upozorenja bez konkretnih sankcija jer odluka o tome zahteva jednoglasje)prema članu 7(1) od 2018. godine, a države članice nisu bile u mogućnosti ni da pređu na prvi korak u kojem bi se Mađarskoj dale konkretne preporuke, a kamoli na drugi korak koji bi rezultovao suspenzijom prava glasa Mađarske. Postoji predlog da se preporuke povežu s budžetom EU, kako je detaljnije opisano na stranici 26 izveštaja. Dakle, u slučajevima kada država članica ne ispuni određene uslove i kršenja vladavine prava se nastave, sredstva se mogu uskratiti toj državi članici. Pozdravljamo ovaj predlog, ali je potrebno dalje angažovanje kako bi se detalji razradili i osiguralo da su preporuke dovoljno specifične s jasnim rokovima za primenu. RSE: Ako se trenutna putanja nastavi, koliko bi trebalo da budemo zabrinuti zbog dugoročnog kredibiliteta EU kao zajednice izgrađene na vladavini prava i demokratiji? Mekort: Trebalo bi da budemo zabrinuti i u smislu putanje pojedinačnih država članica EU i sveobuhvatne posvećenosti Uniji koja se zasniva na vladavini prava. EU je postala previše tolerantna prema demokratskom nazadovanju unutar vlastitih redova, i procesi bi trebalo da budu reformisani pre daljeg proširenja EU. RSE: Da li je EU dovoljno otporna da se odupre autoritarnim efektima preliva, kako interno tako i eksterno? Mekort: EU ima izbor da li će iskoristiti i prikazati liderstvo u vladavini prava kao svoju snagu – ili će popustiti pred promenljivim i nepredvidivim liderstvom. Ovo je relevantno kako za sveobuhvatne strukture sistema zasnovanog na vladavini prava: nezavisnost institucija, podsticajan građanski prostor, slobodna štampe – tako i za liderstvo u novim i izazovnim oblastima, kao što su digitalna prava i dužna pažnja prema zaštiti životne sredine. RSE: Po čemu se vaša metodologija razlikuje od metodologije izveštaja Evropske komisije? Uz doprinos desetina nevladinih organizacija širom Evrope, kako održavate doslednost i uporedivost među zemljama? Mekort: Kao Liberties, pratimo istu strukturu kao i Evropska komisija – dakle četiri stuba izveštaja EU: pravda, borba protiv korupcije, sloboda medija i kontrola i ravnoteža, a crpimo informacije iz upitnika Komisije civilnom društvu. Ove godine smo strukturirali naše izveštaje o zemljama oko preporuka koje je Komisija dala 2025. godine – kao i uočenih nedostataka i novih dešavanja tokom 2025. godine. Pokrivamo 22 zemlje, dakle oko 80 odsto EU. Ovo su zemlje u kojima imamo članove jer, nažalost, još uvek nemamo člana u svakoj državi članici. Sa ovim pokrivanjem, izveštaj Liberties je najopsežniji doprinos monitoringu vladavine prava Komisije, koji je sastavila mreža nezavisnih grupa za građanske slobode. Jedino nemamo članove na Kipru, Luksemburgu, Finskoj, Portugalu i Austriji. To je ili zato što u zemlji ne postoji široko rasprostranjena organizacija za ljudska prava, ili su deo drugih mreža ili mnogo novijih organizacija. Nadamo se da će se članovi iz preostalih zemalja pridružiti mreži.

Kada je indijski tanker s tečnim naftnim gasom (LPG) nedavno prošao kroz Ormuski moreuz, njegovo kretanje je pratilo uzbuđeno uživo izveštavanje na televiziji. "Njegova pozicija je primljena pre osam minuta. Trenutno je na 12,5 čvorova pod uglom od 154 stepena. Navedeno je da je njegovo očekivano vreme dolaska u Indiju sutra u 21.30", izvestio je jedan novinar, dok je gledao aplikaciju za praćenje. Kasnije su video snimci prikazali brod s vojnom pratnjom indijske mornarice u Omanskom zalivu. Takva pažnja nije bila neopravdana. Rat u Iranu i odluka Teherana da u velikoj meri zatvori Ormuski moreuz nisu samo zaustavili isporuke sirove nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG). Pošiljke čitavog niza druge vitalne robe su takođe skoro potpuno obustavljene. Čak i ako se rat završi, tržišta se možda neće brzo vratiti u normalu. Iranski napadi su naneli nesagledivu štetu industrijskoj infrastrukturi u regionu. Iran takođe insistira da ima "suvereno pravo" nad moreuzom, mada Vašington navodi da je ponovno otvaranje tog plovnog puta uslov za prekid vatre. LPGLPG je rafinirani proizvod koji je najviše pogođen blokadom Ormuskog moreuza, pokazuje novi mesečni izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA). To je mešavina propana, butana i drugih gasova koji se koriste u uređajima za grejanje, uređajima za kuvanje, automobilskom gorivu i frižiderima. Nestašica tog proizvoda u Indiji dospela je u vesti u svetu, primoravajući ljude da kuvaju na alternativnim izvorima, uključujući ugalj, ogrevno drvo i kravlju balegu. Indija dobija oko 90 odsto uvoznog LPG-a s Bliskog istoka i nestašica je pogodila stotine miliona ljudi. Indija nije jedina koja se suočila s tim problemom. "Kina je bila drugi po veličini uvoznik LPG-a preko Ormuskog moreuza 2025. godine, odmah iza Indije, pošto je nastojala da diverzifikuje izvore snabdevanja mimo SAD u svetlu trgovinskih tenzija između njih prošle godine", rekao je za RSE Piter Vilton (Peter Wilton), analitičar u Argusu, kompaniji za podatke o robnim tržištima. Vilton je napomenuo da su cene LPG-a u Kini 1. aprila bile na 12-godišnjem maksimumu. Kina dobija veliki deo svog LPG-a iz Irana, kako za potrošnju u domaćinstvima, tako i za svoju petrohemijsku industriju. Prema analizi Argusa, Kina je "osetljiva" na globalnu krizu LPG-a. Pored SAD i zemalja Persijskog zaliva, među izvoznicima su Kanada, Argentina i Rusija – koja je preusmerila prodaju ka zemljama Centralne Azije posle sankcija Evropske unije koje su joj uvedene zbog invazije na Ukrajinu. ĐubrivoDok se neki muče s nestašicom goriva za kuvanje, moglo bi da dođe i do manjka hrane koju bi trebalo kuvati. Region Persijskog zaliva je takođe veliki snabdevač đubrivom i Svetski program za hranu UN je izneo upozorenje. "Zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz hrane, goriva i đubriva posebno su izložene globalnim cenovnim šokovima. U delovima podsaharske Afrike, poljoprivrednici koji ulaze u sezonu setve u opasnosti su da neće moći da tretiraju svoje useve, što će rezultirati nižim prinosima i višim cenama hrane u narednim mesecima", navodi se u izveštaju od 19. marta. "Čak i mala povećanja troškova mogu gurnuti ranjive porodice u krizu", dodaje se u izveštaju i upozorava na "rekordne nivoe gladi". UN navode da oko 30 odsto globalne trgovine đubrivom prolazi kroz Ormuski moreuz. Podaci kompanije Vinvard (Windward), koja obezbeđuje podatke o pomorstvu, pojačali su zabrinutost. Ona je ukazala da je 86 odsto brodova koji prevoze đubrivo iz Persijskog zaliva na istok Afrike prekinuo plovidbe. Analiza kompanije ING navodi da bi "nagli rast cena đubriva" doveo do smanjenja globalne proizvodnje pšenice i kukuruza. "Iako je većina proizvođača na severnoj hemisferi adekvatno snabdevena pre prolećne setve, produžena kriza bi mogla uticati na odluke o setvi kasnije tokom godine. Regioni zavisni od đubriva u Aziji i Africi su posebno ranjivi", dodaje ta kompanija. Ono što je kritično, 50 odsto svih globalnih isporuka sumpora takođe prolazi kroz Ormuski moreuz. Kao nusproizvod prerade nafte i gasa, sumpor je suštinski sastojak u proizvodnji fosfatnih đubriva. Još jedan ključni sastojak je potaša. Rusija je drugi po veličini proizvođač tog proizvoda na svetu, s petinom učešća u svetskom izvozu i želi da iskoristi priliku na tržištu koju pruža zatvaranje Ormuskog moreuza. Belorusija je treći proizvođač po veličini i Vašington je upravo ukinuo sankcije na njen potaš. Međutim, ne očekuje se da će to uticati na globalna tržišta. AluminijumIranski napadi na ogromne topionice aluminijuma u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Bahreinu dodatno su pojačali globalnu glavobolju sa snabdevanjem koju je već izazvala blokada Ormuskog moreuza. Obim štete nije jasan, ali povećava mogućnost kontinuiranog rizika u snabdevanju čak i ako se isporuka kroz moreuz vrati na nivoe pre rata. "Svaki produženi prekid bi dodatno zategnuo ionako ograničeno tržište, pošto je ponovno pokretanje topionica skupo, složeno i dugotrajno", navodi se u analizi ING-a od 31. marta. Aluminijum je vitalna roba koja se koristi u automobilima i ambalaži. SAD uvoze više od petine svog aluminijuma iz Persijskog zaliva. Zemlje Zaliva pokrivaju skoro 10 odsto globalne ponude. "Ne bih rekao da se taj gubitak može lako apsorbovati. Ono što morate uzeti u obzir jeste da se više od polovine globalne proizvodnje odvija u Kini i da se sav taj materijal troši u Kini. Nasuprot tome, više od 80 odsto aluminijuma iz Zaliva se izvozi, tako da je to izuzetno važan snabdevač", rekao je za RSE Ronan Merfi (Murphy), urednik časopisa Argus Non-Ferrous Markets. Cene aluminijuma su porasle za oko 11 odsto otkako su 28. februara počeli vazdušni napadi SAD i Izraela na Iran, dodao je on, "na najviši nivo od marta 2022. godine, neposredno posle izbijanja rata u Ukrajini". HelijumOtprilike trećina svetske ponude helijuma dolazi iz Katara i vitalan je kao rashladno sredstvo za proizvode poput poluprovodnika i MRI skenera. Mada su cene možda porasle, ključni azijski proizvođači zasad navode da imaju dovoljne zalihe za blisku budućnost. Južnokorejski ministar energetike Kim Jung-Kvan rekao je 31. marta da se ne očekuju prekidi u snabdevanju u naredna dva meseca. Tajvan je izneo sličnu izjavu. Međutim, problem s helijumom može biti dugoročan. Za potpuno saniranje štete od iranskog napada na katarska postrojenja za tečni prirodni gas (LNG), moglo bi da bude potrebno i do pet godina, navele su katarske vlasti. Među proizvođačima helijuma su i SAD, koji su najveći proizvođač, zatim Alžir i Rusija, čiji je izvoz pogođen sankcijama SAD i EU. Ovo su neke, ali ne sve stvari koje se isporučuju iz Persijskog zaliva na tržišta širom sveta. Među njima su i drugi rafinisani naftni proizvod koji se koristi u petrohemijskoj industriji, mlazna goriva, kao i peleti rude gvožđa.

Kina i Pakistan pokrenuli su usklađenu diplomatsku inicijativu s ciljem okončanja borbi u Iranu i stabilizovanja jednog od najvažnijih energetskih koridora u svijetu, pozicionirajući se na čelo napora za deeskalaciju rata koji je potresao globalna tržišta i pomorsku sigurnost. Inicijativa od pet tačaka, objavljena 31. marta nakon razgovora na visokom nivou u Pekingu između najvišeg kineskog diplomate Wang Yija i pakistanskog ministra vanjskih poslova Ishaqa Dara, poziva na trenutni prekid vatre, brzi početak mirovnih pregovora i hitne korake za zaštitu trgovačkih pomorskih ruta, posebno kroz strateški ključni Hormuški moreuz. U zajedničkom saopštenju, Peking i Islamabad pozvali su na "trenutni prekid neprijateljstava" i upozorili protiv daljnje eskalacije koja bi mogla proširiti sukob izvan Irana. U saopštenju se naglašava da se moraju uložiti "najveći napori" kako bi se "spriječilo širenje sukoba", što odražava strahovanja da bi se dodatni regionalni i globalni akteri mogli uvući u krizu. Prijedlog dolazi usred rastuće zabrinutosti zbog poremećaja u pomorskom saobraćaju u Zaljevu, gdje Hormuški moreuz služi kao ključna arterija za globalne zalihe nafte. Svaka dugotrajnija nestabilnost na tom mjestu nosi rizik od jačanja ekonomskih šokova daleko izvan regiona. Upitan o kinesko‑pakistanskoj inicijativi u kratkom telefonskom razgovoru za Axios 31. marta, američki predsjednik Donald Trump rekao je da diplomatski "pregovori s Iranom dobro napreduju", bez navođenja detalja. Pakistan je takođe signalizirao svoju spremnost da odigra posredničku ulogu. Tokom vikenda, Islamabad je saopštio da je spreman ugostiti pregovore između Sjedinjenih Država i Irana, nakon razgovora regionalnih diplomata usmjerenih na približavanje dvije strane pregovaračkom stolu. Darova posjeta Pekingu uslijedila je nakon odvojenog kruga razgovora koje je 29. marta održao s predstavnicima Saudijske Arabije, Egipta i Turske, kao dio šireg regionalnog napora da se obuzda sukob koji je izbio nakon američko‑izraelskih udara na Iran 28. februara. Iako Kina ostaje ključni partner Irana, izbjegava pružanje vojne podrške i dosljedno poziva na suzdržanost i pregovaračko rješenje. Tehran je, sa svoje strane, javno negirao da učestvuje u direktnim pregovorima s Washingtonom, iako neki izvještaji sugerišu da je kroz pakistanske posrednike prenio odgovor na Trumpov predloženi mirovni okvir od 15 tačaka. Dar je 26. marta rekao da Islamabad služi kao kanal za razmjenu poruka između Washingtona i Teherana. Produbljena koordinacija između Kine i Pakistana naglašava njihovo blisko strateško partnerstvo, čak i dok Peking nastavlja pozivati Islamabad na suzdržanost u vlastitim regionalnim tenzijama, uključujući odnose s Afganistanom. Odvojeno od toga, kinesko Ministarstvo vanjskih poslova potvrdilo je da je specijalni izaslanik nedavno proveo sedmicu posredujući između Pakistana i Afganistana, što odražava širi napor Pekinga da se nametne kao stabilizirajuća diplomatska sila širom regiona. Uz izvještavanje dpa, Axios-a, i AFP-a

Iran koristi taktičko odlaganje kao strategiju u pregovorima o okončanju američkih i izraelskih napada koji su desetkovali vojne kapacitete Teherana, dok se nastavlja gomilanje američkih snaga na Bliskom istoku, rekao je penzionisani general američke vojske Džozef Votel (Joseph L. Votel), koji je bio na čelu Centralne komande SAD od 2016. do 2019. Votel je u intervjuu za RSE 30. marta izložio rizike od eskalacije sukoba i upozorio da bi bez političkog rešenja koje bi sprečilo Iran da blokira Ormuski moreuz, moglo biti potrebno produženo međunarodno vojno prisustvo kako bi se ključna tranzitna ruta za naftu i gas bila otvorena. RSE: SAD su u desetodnevnoj pauzi koju je naredio američki predsednik Donald Tramp (Trump) posle pretnji udarima na iransku energetsku infrastrukturu, što je omogućilo više vremena za razgovore. Istovremeno, Iran je dozvolio brodovima prolazak kroz Ormuski moreuz. Da li to vidite kao znak da Teheran želi sporazum ili deluje u svom interesu? Džozef Votel: Znamo da Iran ima istoriju pokušaja da produžava, produžava, produžava pregovore i pokušava da odugovlači stvari. Dakle, svakako mislim da je to taktika koju je pokušao, tako da s jedne strane moramo to uzeti u obzir. Drugo, što se tiče samih pregovora, ne znam koliko smo zapravo odmakli u ovome. Mislim da verovatno trenutno koristimo treće strane da nam pomognu u našim pregovorima. Znam da su se Pakistanci angažovali i pokušavali da pomognu u ovome. Dakle, potrebno je malo vremena da se dođe do neke vrste smislene diskusije. Možda je u pitanju kombinacija dve stvari: Iranci pokušavaju da nas zavlače, ali i postoji priznanje administracije da je potrebno malo vremena da se ovi razgovori organizuju – smisleni razgovori – kako bismo mogli da idemo ka nekoj vrsti krajnjeg stanja sukoba. RSE: Istovremeno, SAD povećavaju svoje vojno prisustvo u regionu. Da li to gomilanje sugeriše nešto izvan pregovaračke taktike? Votel: Morate prepoznati, pre svega, da deo svrhe tog raspoređivanja slanje poruke Irancima. Ovo se takođe odnosi na to da se osigura da možemo da pružimo maksimalan broj opcija našim vojnim liderima i našim civilnim liderima, tako da, ako predsednik nešto odluči, ima više snaga iz kojih njegovi vojni komandanti mogu da osmisle pravce delovanja i pristupe koje bi on mogao da odobri. Te dve stvari – aspekt slanja poruka i omogućavanja fleksibilnosti – veoma, veoma su važne. I mislim da je to verovatno najvažnija stvar koju ove snage trenutno rade. Svakako mogu da urade i druge stvari, poput, na primer, odlaska na ostrvo Hark ili drugih akcija. Ali ta poruka i mogućnost da našim liderima pružimo mnogo opcija su dve glavne stvari koje trenutno radimo. RSE: Administracija je rekla da želi da osigura da Ormuski moreuz ostane otvoren. S vojnog gledišta, šta bi to zapravo podrazumevalo? Da li bi to nužno palo na američke snage ili će Izrael igrati direktnu ulogu u takvoj operaciji? Kako bi mogle da izgledaju te kopnene operacije? Votel: Ne znam da li Izraelci imaju snage spremne za to. Svakako SAD pokušavaju da to urade. Jedna od stvari o kojoj se govorilo jeste odlazak i obezbeđivanje ostrva Hark. I mislim da bi svrha toga bila da se obezbedi naftna infrastruktura i da se osigura da je u rukama SAD. To bi mogao biti adut u pregovorima s iranskim režimom. Kako bi to izgledalo jeste da se jedan od tih elemenata koji su raspoređeni – bilo da su to marinci ili vojne snage – pošalje na ostrvo, da obezbeđuju i štite, i da se osigura da mogu da ostanu tamo dok mi nastavljamo operacije. To bi nam dalo kontrolu nad glavnom lokacijom za izvoz nafte na koju se Iranci oslanjaju. To bi ih moglo naterati da deluju. Naravno, to bi moglo izazvati odgovor Iranaca – koji će verovatno reagovati – tako da bismo morali biti spremni na to. Ali mislim da tako mogao da izgleda deo toga. RSE: Državni sekretar Marko Rubio (Marco) je sugerisao da se to može postići bez kopnenih trupa. Da li se slažete? Votel: Kopnene trupe igraju važnu ulogu u ovome, šta god da odlučimo da uradimo. Biće ključne, ako ne za zauzimanje tog ostrva, onda kao snage za brzo reagovanje i spremne da odgovore na razvoj događaja kako se budu odvijali. Već smo ranije radili pratnju kroz Ormuski moreuz bez trupa, još 1980-ih. Ali tada nismo imali ovakve pretnje. Iran nije imao takve kapacitete. Tako da priroda pretnji kojim Iran danas raspolaže čini verovatnijim da će biti potrebne neke trupe. Što se tiče toga kako to izgleda i kako će se završiti, mislim da postoje tri široka cilja. Prvo, režim koji je praktično "bez zuba", koji nema kapacitete koje je imao ranije i koji ne može da preti svojim susedima. Drugo, njegovi vojni kapaciteti moraju biti smanjeni do tačke u kojoj se ne mogu praktično koristiti van njegovih granica; to uključuje rakete, dronove, iransku mornaricu, mornaricu IRGC-a (Korpusa islamske revolucionarne garde) i mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza ili oslanjanja na posrednike. I treće, moramo da osiguramo da nemaju načina da nastoje da dođu nuklearnog oružja. To uključuje ne samo uništavanje infrastrukture, već i stavljanje visoko obogaćenog uranijuma koji su napravili pod odgovornu kontrolu. RSE: Tokom svog nedavnog putovanja u Evropu, Rubio je razgovarao sa saveznicima iz Grupe sedam (G7) o potrebi za potencijalnim dugoročnim međunarodnim patrolama u Ormuskom moreuzu. Čak i ako aktivne borbe prestanu, da li to signalizira da SAD i njihovi partneri treba da očekuju produženo vojno prisustvo u regionu? Votel: Definitivno mislim da je to tačno. Ako otvorimo Ormuski moreuz, a ne postignemo neku vrstu političkog rešenja za rat, onda ćemo ovo raditi dugo vremena i moramo biti spremni na to. Zato će koalicioni partneri i međunarodni partneri biti ključni: da ga održe dugoročno. Bez političkog rešenja, moraćemo ovo da radimo koliko god možemo. RSE: Šta je s iranskim liderstvom? U Vašingtonu čujemo sve više diskusija o potencijalnim sagovornicima unutar trenutnog iranskog liderstva, uključujući predsednika parlamenta Mohameda Bakera Kalibafa. Da li to sugeriše da se SAD spremaju da se angažuju s elementima postojećeg režima, umesto da traže njegovu zamenu? Votel: Ono što je verovatno, i što vlada SAD počinje da uviđa, jeste da će neki oblik režima ostati na vlasti. Nadamo se da će postojati lider koji će pokazati nivo pragmatizma s kojim možemo da sarađujemo kako bismo ovu situaciju pomerili u pozitivnijem smeru i zaustavili borbe. Ja brinem da liderstvo Korpusa islamske revolucionarne garde izgleda ima veoma veliki uticaj, što znači da postoje značajni pripadnici tvrde linije koji su i dalje povezani s vladom. To može otežati stvari. Takođe je važno shvatiti da ne postoji očigledna opoziciona snaga spremna da preuzme vlast. Režim je režim i moraćemo da se nosimo s njim dok idemo napred. RSE: Kako grupe koje podržava Iran, poput Huta, utiču na situaciju? Votel: Huti bi mogli biti problem. Imaju mnogo kapaciteta i, iako je bio na snazi prekid vatre, čini se da su preduzimali mere koje bi im mogle omogućiti da izazovu stvarne probleme. Oni su značajna briga. Šiitske milicije na mestima kao što je Irak takođe bi mogle biti problem, ali snage zemlje u kojima su mogu da se nose s njima uz pomoć SAD. Huti više zabrinjavaju jer imaju mnogo veće kapacitete od mnogih drugih grupa šiitskih milicija. RSE: Sve je više izveštaja da Moskva ne samo da pruža obaveštajne podatke Iranu – uključujući potencijalno informacije o metama – već i deli tehnologiju dronova i taktike na bojnom polju usavršene tokom rata u Ukrajini. Koliko je značajna takva podrška i kako ona oblikuje i kurs i složenost sukoba? Votel: To je veliki problem i definitivno je nešto što bi SAD trebalo da reše s Rusima. Ako pružaju informacije o metama ili mogućnosti koje produžavaju ovaj sukob, to mora da prestane. To neće nužno biti vojno urađeno; moraće biti urađeno diplomatski. Moramo da izvršimo pritisak na Ruse da prestanu jer bi to moglo da produži sukob i da nam još više otežava završavanje onoga što smo već započeli. Intervju je skraćen zbog dužine i jasnoće.

Prvog dana rata Iran je ispalio stotine balističkih raketa u masovnim salvama u nameri da samom njihovom brojnošću nadvlada američke i izraelske vazdušne odbrane. Većina je presretnuta. Međutim, od 28. februara Teheran lansira manje raketa kratkog i dugog dometa – oko nekoliko desetina dnevno u proseku. Ipak, stopa pogodaka je povećana, rekli su vojni analitičari koji analiziraju podatke iz otvorenih izvora. Zašto? To je delimično posledica toga što su SAD i Izrael degradirali iranske vojne kapacitete, ali i toga što Teheran čuva svoj preostali arsenal i postaje selektivniji u onome što gađa, kažu stručnjaci. "Američki i izraelski udari su očigledno naneli značajnu štetu iranskoj infrastrukturi lansirnih sistema", rekla je Keli Grieko (Kelly Grieco), viša saradnica u Stimson centru, vašingtonskom tink-tenku. "To fizičko iscrpljivanje verovatno objašnjava značajan deo pada stope lansiranja." Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku."Ipak, Iran je, čini se, takođe napravio svesnu odluku da promeni strategije", dodala je ona. "Vremenom se Iran okrenuo ka manjim, preciznijim salvama usmerenim na određene ciljeve visoke vrednosti." Međi tim metama su ključne američke vojne instalacije i radarski sistemi na Bliskom istoku, kritična naftna i gasna infrastruktura arapskih saveznika SAD u Persijskom zalivu i industrijski i energetski objekti u Izraelu. Ispaljujući relativno mali broj raketa, Iran izgleda postiže svoje osnovne ratne ciljeve – širenje bojnog polja, narušavanje globalne ekonomije i nametanje direktnih troškova Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima. 'Ostalo malo raketa'Eliminisanje velikog iranskog arsenala balističkih raketa bio je ključni cilj rata koji traje mesec dana, pri čemu su SAD i Izrael uništili nadzemne raketne lansere i zalihe te bliskoistočne zemlje, kao i njena podzemna postrojenja za skladištenje raketa. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) rekao je 26. marta da je Iranu "ostalo veoma malo raketa". Drugi američki zvaničnici tvrdili su da su uništeni balistički raketni kapaciteti Teherana. Izraelski i američki zvaničnici rekli su da je više od 10.000 meta u Iranu pogođeno od početka vazdušnih udara. Vašington je ukazao na pad od 90 odsto u iranskim lansiranjima raketa od početka rata kao dokaz svog uspeha u gotovo potpunom eliminisanju raketnog programa Teherana. Izrael je saopštio da je najmanje 70 odsto iranskih raketnih lansera i zaliha uništeno od početka rata. Ipak, sirene za vazdušnu opasnost su svakodnevna pojava širom Bliskog istoka. Islamska Republika ispaljuje 20 do 30 balističkih raketa dnevno u proseku, navode vojni analitičari koji prate iranske salve raketa. Pored toga, ta zemlja nastavlja da svakog dana lansira mnoštvo jeftinih, ali smrtonosnih dronova s razornim posledicama. To, kažu stručnjaci, sugeriše da Iran i dalje ima pristup raketnim lanserima i zalihama, uprkos snažnom američkom i izraelskom bombardovanju. Iran se takođe sve više okreće mobilnim raketnim lanserima. Izveštaj Rojtersa (Reuters) izgleda protivreči tvrdnjama SAD i Izraela da je iranski arsenal balističkih raketa praktično uništen. Ta novinska agencija je 27. marta citirala svoje izvore da SAD mogu sa sigurnošću utvrditi samo da su uništile oko trećinu arsenala raketa Teherana. Farzan Sabet, stručnjak za Iran na Ženevskom institutu za diplomske studije, rekao je da je Iran "investirao u masivne kapacitete raketa i dronova koji su relativno dobro raspoređeni, utvrđeni i skriveni širom prostrane teritorije i teškog terena te zemlje". "Verovatno je da su Trampova administracija i Izrael precenili koliko su degradirali iranske kapacitete balističkih raketa i dronova", rekao je on. "SAD i Izrael su možda takođe potcenili iranski arsenal raketa i kapacitet lansera." Procenjuje se da Iran ima samo balističke rakete kratkog dometa između 2.000 i 8.000. "U drugim slučajevima, SAD ili Izrael napadaju ulaze u iranske podzemne 'raketne gradove', tehnički ih onesposobljavajući", dodao je Sabet. "Ali znamo da je iranska vojska vežbala kako da brzo ponovo otvori ulaze u gradove s raketama, što joj omogućava da 'vrati' ono što se računa kao izgubljene zalihe raketa i kapacitet lansirnih sistema." Mete visoke vrednostiDotle, uprkos smanjenju iranskog arsenala, stopa pogađanja meta tokom rata stalno raste, navode vojni analitičari koji analiziraju podatke iz otvorenih izvora. SAD i njihovi arapski saveznici su potrošili visokokvalitetne raketne presretače kako bi blokirali iranske baražne vatre. Izrael je bio primoran da racionalizuje svoje najmoćnije odbrambeno oružje, izvestio je Volstrit žurnal (The Wall Street Journal), čime je ranjivi na dalje iranske napade. Američka vojska je, prema Vašington postu (The Washington Post), tokom rata ispalila više od 850 krstarećih raketa Tomahavk. Svake godine se proizvede samo nekoliko stotina, što dovodi do zabrinutosti oko snabdevanja. Propusti u protivvazdušnoj odbrani takođe bi mogli biti rezultat propusta u detekciji, navodi onlajn portal Risponsibl stejtkraft (Responsible Statecraft) povezan s vašingtonskim tink-tenkom Kvinsi institut. Iran je pogodio radare i senzore koji čine osnovu integrisane mreže protivvazdušne odbrane koju dele SAD, Izrael i saveznici u Persijskom zalivu. Stručnjaci kažu da je Iran takođe postao selektivniji u pogledu toga kada, gde i na šta ispaljuje svoje rakete, čuvajući svoj preostali arsenal za ciljeve visoke vrednosti. U značajnom probijanju američke protivvazdušne odbrane, iranski napad raketama i dronovima 27. marta pogodio je vazduhoplovnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, ranivši najmanje 12 američkih vojnika i teško oštetivši najmanje dva aviona za dopunu gorivom KC-135. Iranske rakete su 21. marta prvi put pogodile gradove Arad i Dimona na jugu Izraela, ranivši desetine ljudi. Gradovi se nalaze blizu ključnog izraelskog nuklearnog istraživačkog postrojenja i reaktora, jednog od najzaštićenijih postrojenja u zemlji. "Koncentrišući svoje dronove i rakete na veliku, fiksnu infrastrukturu, kao što su rafinerije, aerodromi i energetska postrojenja, čak i iranski promašaj izbliza može naneti značajnu štetu", rekla je Grieko iz Stimson centra. "Svaki naredni talas je takođe doneo operativne povratne informacije koje Iran verovatno uključuje, učeći koje putanje i vremenski okviri nude najbolje šanse za prodor", dodala je ona. Grieko je rekla da očekuje da će iranska stopa pogodaka biti stabilna ili nastaviti da raste, osim ako ne dođe do prekida vatre ili dramatične promene u ratu.

Iran je objavio da su dva politička zatvorenika pogubljena 31. marta, dan pošto je smrtna kazna izvršena nad još dvojicom, što pokazuje da klerikalne vlasti pojačavaju obračun s opozicijom unutar zemlje. Muškarci, identifikovani kao Babak Alipur i Puja Gobadi, optuženi su za članstvo u Mudžahedin-e Halk (MEK), prognanoj opozicionoj grupi koja želi da svrgne Islamsku Republiku i koju Teheran smatra terorističkom organizacijom. Pogubljenja pokazuju da, uprkos američkim i izraelskim napadima koji su uništili veliki deo iranskog rukovodstva i degradirali njegove vojno-industrijske kapacitete, nema vidljivih naznaka da klerikalne vlasti gube kontrolu. U stvari, represija izgleda ponovo jača. Advokat pogubljenih Babak Paknija napisao je na društvenim mrežama da satima posle pogubljenja njegova kancelarija još nije dobila presudu sa suđenja koja je zapečatila njihovu sudbinu. "Pre nego što se kazna izvrši, neophodno je obavestiti advokate odbrane ili barem samog optuženog o njenom sadržaju. Minimalno pravo osuđenog je da može da koristi pravo na ponovno suđenje i na odlaganje pogubljenja", dodao je on. Još trojica muškaraca su pogubljena ranije ovog meseca. Mučenja, priznanjaMahmud Amiri-Mogadam, iranski aktivista za ljudska prava koji živi u Norveškoj, rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da su Alipur i Gobadi "držani u samici dugo vremena posle hapšenja". "Mučeni su i od njih su iznuđena priznanja – priznanja koja, čak i po zakonima same Islamske Republike, zapravo nisu legalna", rekao je on. MEK je u reakciji na pogubljenja naveo da "to odražava strah režima od naroda i njihovu podršku jedinicama otpora. Ovo krvoproliće će zauvek zapečatiti sramotni kraj režima". MEK je za dvojicu muškaraca naveo da su "herojski" članovi, ali njihova povezanost s tom organizacijom nije mogla biti nezavisno potvrđena. Još dvojica optuženih u istom slučaju, Vahid Bani-Amirijan i Abolhasan Montazer, mogli bi se suočiti s istom kaznom. "Glavna pretnja Islamskoj Republici – ono što zaista ugrožava njen opstanak – jeste iranski narod i narodni protesti. Cilj tih pogubljenja je da se ulije strah među stanovništvo", rekao je Amiri-Mogadam. Iran su u januaru zahvatili masovni protesti koje su snage bezbednosti brutalno ugušile. HRANA, organizacija za praćenje ljudskih prava iz SAD, saopštila je da je potvrdila skoro 7.000 smrtnih slučajeva tokom obračuna s demonstrantima u januaru i još mnogo hapšenja. Ona navodi da su 1.574 civila poginula otkako su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran 28. februara. Pre nego što su napadi počeli, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je na društvenim mrežama napisao da je "pomoć na putu" za iranske demonstrante i rekao da bi promena režima u Iranu bila "najbolja stvar koja bi mogla da se desi". Međutim, nedavne izjave američkih zvaničnika nisu navele promenu režima kao cilj kampanje, mada je ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) 31. marta rekao novinarima u Vašingtonu da je "došlo do promene režima" i da je "primarni" fokus sada na tome da se Iran natera da sklopi dogovor. 'Sukobi' u zatvoruIranski državni mediji su izvestili o povećanom broju ljudi uhapšenih zbog toga što su "špijuni" i "plaćenici". Šef policije Ahmadreza Radan rekao je, kako su preneli mediji, da su stotine uhapšene po raznim optužbama koje se odnose na rat. To takođe pokreće pitanje uslova u zatvorima. "Pristup čak i osnovnim potrepštinama je izuzetno ograničen. Uslovi ishrane su već bili veoma loši pre rata, ali od početka rata postali su mnogo gori", rekao je 31. marta za Radio Farda Reza Junesi, čiji je otac u ozloglašenom teheranskom zatvoru Evin. "Pored toga, eksplozije u Teheranu – od kojih su se neke dogodile blizu Evina – imale su teške psihološke posledice na zatvorenike. Strah i anksioznost dominiraju zatvorskom atmosferom u ovim ratnim uslovima", dodao je on. Junesijev brat i otac su zatvoreni u različitim zatvorima, a obojica su optuženi za članstvo u MEK-u. Junesi, koji sada živi u Švedskoj, takođe je opisao nerede u iranskom zatvoru Gezel Hesar, gde je zatvoren njegov brat. Incident se dogodio 30. marta kada su dva zatvorenika tamo, Mohamed Tagavi Sangdehi i Akbar Danešvarkar, odvedena na pogubljenje. "Drugi zatvorenici su pružali otpor i došlo je do sukoba", rekao je on, dodajući da je oko 20 zatvorenika odvedeno i "najverovatnije prebačeno u samice, ali ne znamo tačno gde se nalaze". Pogubljenja četvorice muškaraca, 30. i 31. marta, usledila su posle pogubljenja trojice muškaraca 19. marta. Ta trojica su uhapšena tokom januarskih protesta, dok su oni koji su poslednji put pogubljeni bili u zatvoru od 2024. godine. Amiri-Mogadam, koji predvodi grupu pod nazivom "Iranska ljudska prava", rekao je da klerikalne vlasti u zemlji koriste rat kao pokriće za pogubljenja. "U senci rata, politička cena ovih pogubljenja je mnogo niža. Normalno, ako bi demonstrant ili politički zatvorenik bio pogubljen, Islamska Republika bi se suočila s mnogo oštrijim reakcijama međunarodne zajednice... Ali sada je pažnja usmerena na rat", rekao je on. Panel eksperata UN 30. marta je izdao saopštenje u kojem je izrazio "duboku zabrinutost" zbog pogubljenja izvršenih tog dana, kao i zbog onih početkom marta. U saopštenju se takođe osuđuje vojna akcija SAD i Izraela, i navodi da je "narod Irana napadnut spolja i iznutra". U saopštenju se takođe navodi da su iranske vlasti uvele blokadu interneta u zemlji koji sada traje 32 dana, "odsecajući ljude od informacija i nanoseći ozbiljnu ekonomsku štetu".

U maju 2022. godine, šef iranskih oružanih snaga pozirao je fotografima zajedno s tadžikistanskim ministrom odbrane na neotkrivenoj lokaciji u blizini Dušanbea, na ceremoniji na kojoj je najavljen veliki novi projekat. Radilo se, kako su tvrdili, o prvoj iranskoj fabrici dronova u inostranstvu: postrojenju za proizvodnju taktičkih izviđačkih dronova Ababil 2, s navodnim dometom od oko 200 kilometara, manjim i jeftinijim od dronova Shahed koji su postali zaštitni znak iranskog vojnog izvoza. Ni jedan od njih više nije na funkciji. Ministar odbrane Sherali Mirzo smijenjen je u kadrovskim promjenama u januaru prošle godine. General major Mohammad Bagheri poginuo je u zračnom napadu tokom 12‑dnevnog rata između Izraela i Irana u junu prošle godine. Ali 2022. godine, Bagheri je izražavao optimizam zbog, kako je govorio, svijetle budućnosti. "Danas smo došli u poziciju da, osim ispunjavanja domaćih potreba, možemo izvoziti vojnu opremu saveznicima i prijateljskim zemljama kako bismo ojačali sigurnost", rekao je. Dan kasnije, tadžikistanski predsjednik Emomali Rahmon sastao se s Bagerijem, zvanično pozdravivši "odbrambenu i vojnu saradnju" između dvije zemlje. Ali gotovo četiri godine kasnije, i dalje nije jasno da li ta fabrika zaista proizvodi dronove, i ako ih proizvodi, gdje završavaju i ko ih koristi. Da li uopšte postoji?Na upite koje je RSE poslao tadžikistanskim ministarstvima odbrane, vanjskih poslova i industrije nije bilo zvaničnog odgovora. Ali dvojica visokih zvaničnika u Dušanbeu privatno su rekli da fabrika nikada nije počela s radom. "Stvaranje postrojenja za proizvodnju dronova nije isto što i pravljenje Pepsi-Cole. Siguran sam 1.000 posto da takva fabrika ne postoji u Tadžikistanu. Apsolutno nikakva takva fabrika", rekao je jedan od njih. Sličan stav izrazio je i jedan zapadni diplomata sa sjedištem u Dušanbeu, ističući nedostatak bilo kakvih naknadnih informacija. "Čitali smo o tome u vijestima u jednom trenutku. Iskreno, nakon toga više nismo čuli ništa - ni od Amerikanaca ni od naše strane", rekao je diplomata. "Da postoji, sigurno bi pitali za nju i pokušali je provjeriti. Ali ništa se takvo nije desilo." Iranski mediji su izvještavali da se postrojenje nalazi u Dušanbeu, na periferiji grada. Neki analitičari su nagađali da fabrika možda postoji u blizini vojne baze Aini, velikog vojnog kompleksa na rubu glavnog grada u kojem se nalaze tadžikistanski, a povremeno i ruski vojni kapaciteti. Igor Semivolos, direktor Centra za studije Bliskog istoka u Kijevu, rekao je da bi se uz današnje OSINT mogućnosti - korištenje satelitskih snimaka i drugih javno dostupnih podataka - proizvodnja vrlo vjerovatno mogla otkriti. "Ako govorimo o strogo tajnoj proizvodnji, ne vjerujem da je moguće zadržati je potpuno tajnom s obzirom na trenutne OSINT kapacitete", rekao je. "Sama činjenica da se ti dronovi nisu pojavili nigdje… znači da se ovaj (projekat) sasvim razumno može tumačiti kao simulacija." Najava otvaranja fabrike stigla je samo nekoliko mjeseci nakon što je Rusija u februaru 2022. započela svoju punu invaziju na Ukrajinu. Do ljeta 2022. Iran je počeo snabdijevati Rusiju svojim dronovima Shahed za upotrebu u tom sukobu. U tom kontekstu, Semivolos kaže da vjeruje da je tema iranskih dronova postala politički osjetljiva za Tadžikistan, gdje bi saradnja s Iranom ili Rusijom u vojnoj tehnologiji mogla izazvati međunarodne reakcije, sankcije ili diplomatski pritisak, pa je Dušanbe možda promijenio planove. "Možda su tadžikistanske vlasti odlučile da sebi ne komplikuju život i da su postepeno usporile taj proces, gurnuvši ga u drugi plan", rekao je. Ababil 2: Nema dokaza da ga koriste ruske snageNajdirektniji komentar tadžikistanske vlade stigao je 30. oktobra 2022, kada je Ministarstvo vanjskih poslova izdalo saopštenje u kojem negira tvrdnje da se dronovi proizvedeni u zemlji isporučuju Rusiji za upotrebu u Ukrajini. U saopštenju nisu potvrdili niti demantovali postojanje fabrike, ali su naveli da Tadžikistan "ne izvozi vojnu opremu u treće zemlje". Semivolos je također rekao da nije bilo nikakvih tragova dronova iz te fabrike na ukrajinskim ratištima. "Ababil 2 zapravo nigdje nismo vidjeli. Ako govorimo o rusko‑ukrajinskom frontu, takvi dronovi se nisu pojavilI", rekao je. "Procijeniti obim proizvodnje i funkcionisanje te fabrike izuzetno je teško." Jedan od tadžikistanskih zvaničnika koji je anonimno govorio za RSE rekao je da je cijela ceremonija otvaranja 2022. godine bila inscenirana kako bi služila iranskoj propagandi. Nije želio detaljnije govoriti o ciljevima. Eric Lob, vanredni profesor politike i međunarodnih odnosa na Međunarodnom univerzitetu Floride, rekao je za RSE da bi, ako je ceremonija otvaranja fabrike zaista bila inscenirana, to moglo imati jasnu komunikacijsku svrhu za Iran. "Ta pompa i ceremonija oko ovakvih susreta način su da se simbolično suprotstave međunarodnoj izolaciji, da pošalju poruku da Iran nije toliko izolovan (kako se čini). A i za unutrašnju legitimaciju - to je signal da ovaj režim ima saveznike, partnere i prijatelje", rekao je.

Kirgistanski zvaničnici često ističu nagli rast trgovine sa susjednom Kinom, ali se Peking i Biškek oštro razilaze oko obima te razmjene, pokazuju analize zvaničnih podataka koje je proveo Kirgistanski servis Radija Slobodna Evropa. Kina čini otprilike jednu trećinu ukupne vanjske trgovine Kirgistana i skoro 40 posto njegovog uvoza, što naglašava duboku ekonomsku zavisnost. Ali jaz između zvaničnih statistika dvije zemlje sve je veći, što ukazuje na problem transparentnosti koji će vjerovatno potrajati. Podaci kineske carine pokazuju da je bilateralna trgovina u 2025. godini dostigla 27,2 milijarde dolara. Kirgistanski podaci taj iznos stavljaju na samo 4,97 milijardi - razlika od gotovo 23 milijarde dolara, odnosno više od pet i po puta niže. Nesklad u statistikama trgovine raste iz godine u godinu; u 2024. godini jaz je iznosio 17,1 milijardu dolara. Rastući jaz privlači pažnju analitičara i donosilaca odluka, koji kažu da on odražava strukturalne slabosti u carinskom obračunu, nadzoru tranzita i potencijalnoj korupciji duž ključnog srednjoazijskog trgovačkog koridora. To, međutim, nije spriječilo visoke kirgiske zvaničnike, uključujući predsjednika Sadyra Japarova, da se pozivaju na više kineske brojke. "Svjedočimo osmostrukom rastu trgovinske razmjene između Kirgistana i Kine posljednjih godina", rekao je Japarov tokom govora na samitu Centralna Azija–Kina u Astani u junu 2025. "Prošle godine, naš trgovinski promet dostigao je rekordnih 23 milijarde dolara." Priča o dva brojaKirgistanski carinski zvaničnici kažu da se razlika velikim dijelom može objasniti metodologijom. Kina evidentira svu robu otpremljenu prema Kirgistanu kao izvoz, uključujući i onu koja samo prolazi kroz zemlju na putu ka trećim tržištima poput Uzbekistana, Tadžikistana, Afganistana ili Pakistana. Kirgistan, nasuprot tome, računa samo robu namijenjenu domaćoj potrošnji. "Kina uključuje svu robu poslanu u ili kroz Kirgistan, dok mi evidentiramo samo uvoz namijenjen domaćoj potrošnji", rekao je za Radio Slobodna Evropa Almaz Akynbekov, zamjenik šefa odjela za prihode u Državnoj carinskoj službi Kirgistana. Dodao je da su tranzitne količine značajne, pri čemu se ukupna kineska roba koja prolazi kroz Kirgistan procjenjuje na 4,5 milijardi tona godišnje. Dodatna odstupanja proizlaze iz neevidentiranog e‑trgovinskog uvoza, pojednostavljenih carinskih procedura za individualne kupce i robe koja ulazi preko susjednog Kazahstana a nikada se formalno ne registruje u Kirgistanu. Ali trgovci i logistički stručnjaci kažu da metodologija objašnjava samo dio jaza. Kirgistan ima vodeću ulogu kao tranzitno čvorište za kinesku robu koja ulazi u Centralnu Aziju, posebno preko velikih prelaza poput Torugarta i Irkeštama, što dovodi do procvata reeksportne trgovine i rasta ilegalnih aktivnosti. Kineski izvoz činio je više od 80 posto ukupne trgovine između dvije zemlje u 2025. godini, što ostavlja još više prostora da se razlike u podacima prodube. Aibek Sarygul, poslovni čovjek koji radi u prekograničnom prijevozu tereta, opisuje široko rasprostranjene neformalne prakse u pošiljkama iz kineskih proizvodnih centara poput Guangdžoua i Jiwaa prema kirgistanskoj pijaci Dordoi, jednom od najvećih veleprodajnih bazara u Centralnoj Aziji. "U mnogim slučajevima ne postoje ispravne fakture", rekao je za RSE. "Kineske izvozne kompanije same rješavaju dokumentaciju, ali detalji poput cijena i spiskova robe često su nejasni ili nepotpuni." Korupcija i cijena netransparentnostiOvaj nesklad je privukao pažnju zbog obima neprijavljivanja i carinskih prevara u kinesko‑kirgistanskoj trgovini. Stručnjaci i zvaničnici kažu da uvoznici često umanjuju vrijednost robe ili je pogrešno klasificiraju kako bi smanjili carinske namete. Godine 2023. vlasti su razotkrile korupcijsku mrežu u koju su bili uključeni carinski službenici i privatne kompanije, a koja je lažno registrovala kinesku robu kao tranzitne pošiljke namijenjene Uzbekistanu. U stvarnosti, roba je iskrcavana i prodavana unutar Kirgistana bez plaćanja dažbina. Prema navodima, šema je prouzrokovala štetu od oko 1 milijardu soma, odnosno oko 11,4 miliona dolara, i dovela do više hapšenja. Slični incidenti zabilježeni su i 2024. godine, uključujući zapljenu krijumčarenih akciznih markica i falsifikovanih carinskih dokumenata povezanih s pošiljkama namijenjenim Uzbekistanu. Asel Moldalieva, potpredsjednica Kirgistansko‑kineske privredne komore, rekla je da takve prakse često uključuju brokerske firme odgovorne za carinsko posredovanje. "Neke kompanije manipulišu šiframa proizvoda ili prijavljuju niže cijene", rekla je za RSE. "Na primjer, roba vrijedna 3.000 dolara može biti prijavljena kao 500 dolara, čime se izbjegavaju hiljade dolara poreza." Carinski zvaničnici priznaju nepravilnosti, ali kažu da su ograničene i da se nadzor stalno pojačava. Akynbekov iz Državne carinske službe rekao je da kirgiske vlasti rade na usklađivanju statističkih metoda s Kinom i poboljšanju transparentnosti, iako nije naveden nikakav vremenski okvir. Problem nije jedinstven za Kirgistan. Ostale zemlje Centralne Azije takođe prijavljuju neslaganja s Kinom, iako u manjem obimu. U 2025. godini jaz između prijavljenih trgovinskih zapremina Kazahstana i Kine iznosio je oko 43 posto - kazahstanska carina procijenila je trgovinu s Kinom na 34,1 milijardu dolara, dok su kineski carinski podaci pokazivali 48,7 milijardi dolara.

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da deca već od 12 godina mogu učestvovati u ulogama podrške odbrani. Usred tekućih američko-izraelskih napada, IRGC je najavio pokretanje široke kampanje za mobilizaciju pomoći građana u poslovima poput bezbednosnih patrola i rada na kontrolnim punktovima. Prema međunarodnom pravu, deci mlađoj od 15 godina zabranjeno je učešće u neprijateljstvima, a Međunarodni krivični sud regrutovanje dece smatra ratnim zločinom.

Fotografije iz četvrte sedmice američko‑izraelskog rata s Iranom, dok se posljedice sukoba šire Bliskim istokom.