Mesec dana posle najave da će ruske baze u Siriji biti "prebačene" pod kontrolu Damaska, ruski vojni brodovi su se vratili u luku Tartus, što potvrđuju ekskluzivni snimci do kojih je došao RSE.

Iranac Ali Mohamed Amui 2000. je završio studije na Moskovskom avijacionom institutu (MAI), vodećem ruskom tehničkom univerzitetu fokusiranom na vazduhoplovno i raketno inženjerstvo. On je ekspert u oblasti gasnih turbinskih motora kakvi se koriste u putničkim i vojnim avionima, ali i u krstarećim raketama i dronovima. Po povratku u Iran, Amui je počeo da se penje u hijerarhiji vazduhoplovne industrije, pokazuje njegova stranica na Linkedinu. Do 2017. godine postao je viši rukovodilac u kompaniji Farsco, čiji su vlasnici Mahan Air, avio-kompanija koju su SAD sankcionisale zbog veza s iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC). Vašington je 2020. uveo sankcije samom Farscu, optužujući ga za ilegalnu nabavku helikoptera američke proizvodnje. Mohamed Hoseinpur Kanmiri se vratio u Iran 2022. posle nekoliko godina provedenih u Rusiji, gde je 2015. počeo da studira na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu. On i njegov savetnik u Rusiji, viši istraživač Roman Bogdanov, razvili su metod za merenje odnosa izotopa uranijuma i torijuma u uzorcima prirodnih minerala. Ta saradnja je deo šireg partnerstva koje datira još iz ranih 1990-ih, kada je Rusija počela da pomaže Iranu u izgradnji njegovog nuklearnog programa i jedine nuklearne elektrane Bušer. Kanmiri je u Iranu koristio metod na rudi iz Saganda, glavnog iranskog nalazišta uranijuma. Onlajn reference ukazuju da sada radi u iranskoj Organizaciji za atomsku energiju ili pridruženom institutu za nuklearna istraživanja koji je pogođen zapadnim sankcijama. Obrazovni i profesionalni putevi Amuija i Kanmirija teško da su usamljeni slučajevi: decenijama Rusija obučava iranske stručnjake i pomaže im da pokrenu svoje naučne karijere u oblastima koje imaju praktičnu primenu u odbrambenoj industriji i nuklearnim aktivnostima. Analiza objavljenih istraživanja za poslednjih 10 godina koju je sprovela Sistema, istraživačka jedinica Ruskog servisa RSE, pokazuje da su Rusija i Iran nastavili da sarađuju u oblastima od posebnog značaja za iransku odbrambenu industriju. To sada uključuje ne samo tradicionalne oblasti poput raketnog pogona i obogaćivanja uranijuma, već i tehnologije koje se koriste i u ratu Rusije protiv Ukrajine i u ratu SAD i Izraela s Iranom, kao što su elektronsko ratovanje, GPS spufing radi obmanjivanja navigacionih sistema i veštačka inteligencija za dronove. "To je dugogodišnji cilj Iranaca – da mogu da imaju pristup takvim informacijama ili bilo kojoj vrsti informacija2, u nuklearnoj oblasti, ali i "u drugim osetljivim oblastima poput veštačke inteligencije, svega što se tiče vazduhoplovstva”, rekla je Nikol Grajevski (Nicole Grajewski), s pariskog univerziteta Sciences Po i autorka knjige iz 2024. o odnosima Rusije i Irana. "Nijedan od iranskih istraživačkih poduhvata, posebno s njihovim doktorandima koji odlaze u inostranstvo, nije u potpunosti apolitičan", rekla je Grajevski za RSE u telefonskom razgovoru. "Većinu vremena oni imaju neku vrstu veze s vladom ili neku vrstu skrivenih motiva". Isto važi i za pojedine ruske tehničke istraživačke institute, dodala je ona, ali i napomenula: "Uopšteno govoreći, Iran je bio zemlja koja je tražila više saradnje od Rusije, za razliku od Rusije prema Iranu". 'Naši prijatelji u Rusiji'"U mnogim slučajevima imamo određeni stepen samodovoljnosti u odbrani", rekao je 2020. tadašnji ministar spoljnih poslova Irana Mohamed Džavad Zarif. "U nekim slučajevima imamo ozbiljne potrebe za saradnjom u oblasti naoružanja s našim prijateljima u Rusiji i drugim zemljama". Obim akademskih veza varirao je s geopolitičkim vetrovima i usponima i padovima odnosa između Rusije i Irana – i njihovih odnosa sa Zapadom. Broj Iranaca koji studiraju na ruskim univerzitetima naglo je porastao otkako je predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. Rusko-iranske vojno-industrijske veze su u centru pažnje usred tog rata, koji se sada bliži petogodišnjici, i rata SAD i Izraela s Iranom koji je počeo u februaru. Pored granata i druge municije, Iran je obezbedio mnoge dronove koje je Rusija koristila u ranijim fazama invazije, mada Rusija sada proizvodi domaće verzije koristeći istu tehnologiju. Stručnjaci kažu da je to dvosmerna ulica: Moskva je takođe davala Teheranu informaciji o nadogradnji dronova. Osim toga, Rusija je navodno pružila Iranu obaveštajne i druge informacije kako bi mu pomogla da gađa američke objekte u regionu Persijskog zaliva tokom rata. List Fajnenšel tajms (The Financial Times) je ovog meseca objavio da Rusija tajno pomaže Iranu da razvije napredne supersonične krstareće rakete od 2023. Saradnja u raketnom inženjerstvu počela je 90-ih, kada su ruski instituti i kompanije pomagali Iranu u razvoju njegove prve domaće balističke rakete. Što se tiče avionskih motora, Iran ima iskustva u njihovoj popravci i proizvodnji pojedinačnih delova, ali nikada nije masovno proizvodio mlazni motor pune veličine za civilne avione. Ono što jeste savladao u toj oblasti su mali gasni turbinski motori – Amuijeva specijalnost – napravljeni za krstareće rakete i dronove. Saradnja tokom rataDok je Amui dublje ulazio u svet iranske avijacije povezane s odbranom, nikada nije prestajao da objavljuje sa svojim starim saradnicima u Rusiji. On je 2016. bio koautor rada o zaštitnim premazima za lopatice turbina s drugim Irancima i nastavnikom na MAI. Onda je 2021. ponovo je objavio – ovog puta pod zastavom iranskog univerziteta povezanog s Centrom za istraživanje odbrambene tehnologije i nauke koji je direktno povezan s iranskim Ministarstvom odbrane. Izrael je bombardovao kampus povezan s istom mrežom 2025, a američka vojska je to povezala s iranskim nuklearnim programom. Nije jasno da li je Amui imao stalno mesto na iranskom univerzitetu. Sistema je pokušala da kontaktira njega i druge Irance koji su studirali u Rusiji i koji se pominju u ovom izveštaju, ali niko od njih nije odgovorio. Taj rad iz 2021. sadržao je i druga imena, uključujući Alekseja Bojcova, šefa odeljenja na MAI-ju koji takođe savetuje ruske državne odbrambene i svemirske gigante Rosteh i Roskosmos. Amui nije bio jedini iranski naučnik koga je Bojcov obučavao: najmanje još četiri se pojavljuju u istom istraživačkom radu. SAD su 1999. godine, godinu dana pre nego što je Amui završio studije u Rusiji, uvele sankcije grupi ruskih univerziteta za koje se sumnjalo da pomažu Iranu u razvoju raketne i nuklearne tehnologije, uključujući MAI. One su ukinute 2010, tokom "resetovanja" odnosa s Moskvom pod predsednikom Barakom Obamom (Barack) i samo tri dana pošto su se Rusija i SAD dogovorile o novom zajedničkom paketu sankcija usmerenih na Iran. Od kraja 2000-ih do početka 2010-ih, vojna saradnja između Rusije i Irana se generalno smanjivala. To se, međutim, promenilo nakon što se Vladimir Putin vratio na predsedničku funkciju 2012. Početkom 2015, Moskva i Teheran su potpisali novi sporazum o vojnoj saradnji. U narednim godinama, ova vrsta saradnje je ponovo počela da raste i dodatno je skočila tokom ruske invazije na Ukrajinu. Do 2025, skoro 10.000 Iranaca je studiralo na ruskim univerzitetima – što je povećanje od 42 odsto u odnosu na samo dve godine ranije. Zajednički radovi ruskih i iranskih naučnika i dalje su ređi od onih s evropskim ili američkim istraživačima, ali i to se menja. Na nekim velikim tehničkim univerzitetima, poput ITMO-a u Sankt Peterburgu, iranski koautori su skoro sustigli Nemce do 2025. godine – dok je pre rata Nemačka bila glavni istraživački partner Sankt Peterburga. Ometanje signalaDokumenti koje je pregledala Sistema pokazali su da akademski istraživači iz Rusije i Irana takođe rade zajedno na ometanju i obmanjivanju (spoofing) GPS signala, tehnologiji koja blokira ili lažira GPS signale. Iran to koristi od početka 2010-ih za odbranu od napada raketama i dronovima i za zbunjivanje navigacionih sistema neprijateljskih aviona i brodova. Mohamed Reza Mosavi, profesor elektrotehnike na iranskom Univerzitetu za nauku i tehnologiju, jedan je od najobjavljivanijih istraživača GPS-a u toj zemlji. Mosavi je 2016. napisao rad zajedno sa Stepanom Šafranom, ruskim naučnikom koji vodi inženjerski deo projekta razvoja radio-navigacione i komunikacione tehnologije. Jedan od partnera projekta je kompanija koja, između ostalog, proizvodi dron Orlan-10 i iste godine je bila pogođena američkim sankcijama zbog pomaganja ruskoj vojnoj obaveštajnoj agenciji, poznatoj kao GRU, u elektronskom špijuniranju. Amir Tabatabai, postdiplomac s teheranskog univerziteta, otišao je 2015. u Rusiju da studira u laboratoriji koju je osnovao Kai Bore (Borre), danski stručnjak za satelitsku navigaciju koji je preminuo 2017. godine. Ta laboratorija se nalazi na Univerzitetu Samara, velikoj tehničkoj školi udaljenoj oko 860 kilometara od Moskve. Tabatabaijeva rana istraživanja bila su fokusirana na GLONASS, ruski sistem za satelitsko pozicioniranje koji Iran takođe koristi za poboljšanje preciznosti svojih balističkih raketa. Njegova laboratorija u Teheranu već je imala funkcionalan GLONASS prijemnik pre nego što je stigao u Rusiju. Tabatabai i Mosavi su 2016. objavili rad u časopisu u vlasništvu ruske odbrambene kompanije koja proizvodi mornaričke navigacione sisteme. Oni su u članku predložili algoritam za otkrivanje napada GPS spufingom i naveli su da su napravili lažni signal kako bi testirali koliko dobro funkcioniše algoritam. Tabatabi nije jedini iranski naučnik povezan s tom ruskom laboratorijom. Među ostalima su student Šervin Behzad Far, istraživačica Zejnab Kuhi i profesor Hadi Šahrijar Šahhoseini, visoki zvaničnik na Tabatabaijevom univerzitetu u Teheranu. Ruski državni medij Sputnjik 2021. je objavio intervju sa Sejedom Hasanom Zabihifarom, iranskim postdiplomcem na prestižnom Moskovskom državnom tehničkom univerzitetu Bauman. On je međunarodne sankcije Iranu nazvao "represivnim", rekavši da je zamrzavanje iranske imovine u inostranstvu ostavilo manje sredstava za nabavku delova za njegov rad na robotici. Bauman je jedan od vodećih ruskih istraživačko-razvojnih centara za primenu veštačke inteligencije u tehnologiji dronova. Naučnici s tog univerziteta su 2026. objavili monografiju o računarskom vidu za precizno autonomno upravljanje bespilotnim letelicama (BPL), u kojoj se pominju tehnologije tipične za vojne dronove – automatsko otkrivanje ciljeva i sisteme za praćenje. Osoblje univerziteta osoblje takođe objavljuje radove o autonomnoj navigaciji zasnovanoj na veštačkoj inteligenciji, kako za dronove, tako i za kopnene robote. Zabihifar je od 2014. do 2018. studirao u Moskvi, gde su on i njegov profesor koristili modele klatna za razvoj adaptivnih algoritama neuralnog upravljanja – što predstavlja način za stabilizaciju nestabilnih sistema koji se može primeniti na dronove i druga bespilotna vozila. Tokom boravka u Moskvi, Zabihifar i kolege s njegovog matičnog univerziteta u Iranu su razvili algoritam upravljanja za bespilotno podvodno vozilo. Takvi autonomni roboti se koriste u civilnoj okeanografiji, ali imaju i vojnu primenu, poput izviđanja. Posle diplomiranja, Zabihifar je radio u ruskim državnim kompanijama, uključujući u banci. U Iran se vratio 2023. i sada radi kao vanredni profesor na Univerzitetu za nauku i tehnologiju. Invazija na Ukrajinu pokrenula je novi talas američkih sankcija protiv ruskih univerziteta. MAI-ju su uvedene sankcije 2022. zbog nabavke američke robe u svrhu podrške ruskoj vojsci, a 2024. zbog obuke osoblja za vojnu industriju. SAD i EU su takođe sankcionisale druge ruske univerzitete iz sličnih razloga, uključujući Bauman. Pentagon je 2025. dodao ove univerzitete, zajedno s nekoliko drugih, na crnu listu koja zabranjuje bezbednosne ugovore i saradnju s navedenim entitetima.

Dva ruska kadeta dostojanstveno stoje, krste se i klanjaju pred ikonostasom male, novoizgrađene pravoslavne kapele. U pozadini se čuje horska liturgija. Snimak Ministarstva odbrane koji prikazuje ovaj obred ne otkriva tačnu lokaciju kapele, već se samo navodi da se nalazi negde u sibirskoj oblasti Novosibirsk. Takođe se ne navodi kada se događaj desio niti ko su bili ti muškarci. Ono što snimak od 8. septembra ističe jeste da kapela nosi ime kanonizovanog kneza-ratnika iz 14. veka, čije bi nedavno ekshumirane mošti, prema nadama Kremlja, mogle poslužiti kao novo oružje za preokret na bojnom polju posle četiri i po godine rata protiv Ukrajine. Ekshumirane uz veliku pompu iz saborne crkve u Kremlju, kosti Dmitrija Donskog – moskovskog kneza koji je predvodio prvu uspešnu bitku protiv mongolsko-tatarskih snaga koje su gotovo dva veka okupirale teritoriju današnje zapadne Rusije – sada su poslate na put. Zvaničnici šalju delove posmrtnih ostataka na razne lokacije u Rusiji, kao i na linije fronta, gde se očekuje da im vojnici odaju počast radi božje zaštite na bojnom polju ili pomoći druge vrste. Otkako su iskopani u julu, ovi fragmenti su dobili veliku pažnju na ruskoj državnoj televiziji, a da se ne pominjemo Cargrad TV, konzervativni kanal u vlasništvu milijardera i ultranacionaliste Konstantina Malofejeva. Malofejev, koji je invaziju na Ukrajinu opisao kao "sveti rat", rekao je da su te relikvije "čudo" koje najavljuje predstojeću pobedu. Predsednik Vladimir Putin, koji rat predstavlja u verskim ili mesijanskim okvirima, posetio je uz veliku medijsku pratnju sabornu crkvu u kojoj su, nekoliko nedelja posle iskopavanja, počivali posmrtni ostaci Donskog. Kremlj još nije ostvario prvobitne ciljeve invazije pokrenute u februaru 2022. godine, uprkos tome što je pretrpeo više gubitaka – kako poginulih, tako i ranjenih – nego u svim ratovima koje je Moskva vodila od 1945. zajedno. Među tim ciljevima su svrgavanje vlasti u Kijevu, zauzimanje celokupnog regiona Donbasa na istoku zemlje i sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO. U ruskoj istoriji "postoji ideja da će posedovanje prave ikone preokrenuti sreću na bojnom polju", rekla je Lusi Eš (Lucy Ash), autorka knjige iz 2024. "The Baton and the Cross: Russia's Church from Pagans to Putin". "Na neki način, to može pomalo delovati kao očajavanje". "To je jezik kojim Putin govori. To je istorijski jezik. To je sveta istorija, to je veoma simbolično i zaista utiče na domaću publiku", rekla je Ejmi Adams (Amy), profesorka ruskih studija i svetske književnosti na koledžu Holi Kros u Vusteru, u Masačusetsu. "To je ono stalno preplitanje svetog i vojnog, što nije ništa novo" u ruskoj istoriji. Od Kulikova do DonbasaRuska istorija obiluje primerima nošenja verskih ikona u bitke. Međutim, istoričari navode da su retki događaji s pravim relikvijama ili delovima tela svetaca. Kada je 1170. kneževina Suzdalj opsedala Novgorod, branioci su iz lokalne crkve izneli ikonu poznatu kao Bogorodica Znamenje, što je, prema legendi, oslepelo napadače. Ikona Vladimirska Bogorodice navodno je spasila Moskvu od invazije centralnoazijskog vojskovođe Tamerlana (Timura). Tokom Smutnog vremena, perioda unutrašnjih previranja oko 1600. godine, ikoni Kazanjske Bogorodice pripisivane su zasluge u pomaganju pri proterivanju poljskih snaga koje su nakratko okupirale Moskvu. Početkom 18. veka, tokom rata sa Švedskom uglavnom radi kontrole trgovačkih puteva na Baltičkom moru, Petar Veliki je iz crkve u Vladimiru (kod Moskve) ekshumirao posmrtne ostatke Aleksandra Nevskog, kneza-ratnika koji se vekovima ranije borio protiv Šveđana, i preneo ih u novoizgrađeni grad Sankt Peterburg. U Tolstojevom romanu "Rat i mir" pominje se ikona Smolenske Bogorodice, pred kojom se stvarna istorijska ličnost, ruski general Mihail Kutuzov, moli i koju celiva tokom bitke za odbijanje Napoleonove francuske vojske 1812. "To nije mnogo drugačije od onoga što praktikuju katolici i celog verovanja u isceliteljsku moć relikvija, ali ovde, način na koji se relikvije i ikone koriste u borbi, to je na sasvim drugom nivou", rekla je Eš, bivša dopisnica BBC-ija iz Moskve. O podvizima Donskog generacijama se uči u školama. Kao knez Moskovske kneževine, Donski je sa svojim snagama porazio mongolskog vojskovođu 1380. na Kulikovom polju, oko 200 kilometara južno od Moskve. Ta pobeda je viđena kao prekretnica u mongolskoj okupaciji i utrla je put Moskvi da postane srce ruske države u nastajanju. Donski je kanonizovan tokom poslednjih godina Sovjetskog Saveza, 1988. godine, u vreme Gorbačovljevih reformi poznatih kao glasnost, odnosno otvorenost. 'Sveti rat'Kao bivši oficir KGB-a koji je odrastao pod zvaničnom ateističkom politikom Sovjetskog Saveza, Putin je javno prihvatio rusko pravoslavlje sa sve većim žarom, dok je bio na putu da postane ruski lider s najdužim stažom još od Josifa Staljina. Naročito kada je reč o Ukrajini. Nakon što je Rusija 2014. zauzela crnomorsko poluostrvo Krim, Putin je Krim opisao kao svetu zemlju, "Hramovnu goru" za Ruse. Na tom poluostrvu je 988. kršten vladar Kijevske Rusije, veliki knez Vladimir, čime je hrišćanstvo usvojeno kao državna religija. U julu 2014. godine, nekoliko dana nakon što je malezijski putnički avion oboren iznad istoka Ukrajine ruskom raketom zemlja-vazduh, Putin je prisustvovao proslavi 700. godišnjice rođenja Sergija Radonješkog. Istoričari navode da je taj monah iz 14. veka odigrao ključnu ulogu u ujedinjavanju kneževa, među kojima je bio i Dmitrij Donski, u borbi protiv Mongola. Patrijarh Kiril, poglavar Ruske pravoslavne crkve, dotle je svesrdno podržao Putina i vojsku. Iako su nekada bili retkost u oružanim snagama, pravoslavni sveštenici sada često pružaju duhovnu podršku na isturenim položajima. Često se može videti kako sveštenici krope svetom vodom interkontinentalne balističke rakete, podmornice i drugu ratnu opremu. Kiril je takođe snažno podržao rat protiv Ukrajine, zemlje koja je takođe pretežno pravoslavno hrišćanska. U martu 2024. godine, nadgledao je objavljivanje ukaza kojim je invazija proglašena "svetim ratom", čiji je cilj takođe "zaštita sveta od naleta globalizma i pobede Zapada koji je zapao u satanizam". S druge strane, desetine sveštenika su raščinjene, kažnjene ili prognane zbog izražavanja protivljenja ratu. Posmrtni ostaci Donskog u kremljanskoj sabornoj crkvi nisu bili tajna. Oni su tamo bili vekovima, zajedno s ostacima članova ruske kraljevske porodice, koji su premešteni pošto je Sankt Peterburg postao prestonica Rusije pod Petrom Velikim. U julu su arhitekte radile na sanaciji konstrukcije katedrale kada su radnici, kako je izvešteno, otkrili pukotine na sarkofagu u kojem su se nalazili posmrtni ostaci Donskog. Zvaničnici su tada odlučili da se, uz veliku pompu i blagoslov patrijarha Kirila – a da se ne pominje podrška proratnih nacionalističkih blogera na Telegramu – prvi put otvori sarkofag. "Pred odlučujuću bitku za oslobođenje Donbasa, zaštitnik vojske se pojavljuje uz armiju", napisao je jedan bloger. "Rusija ponovo izlazi na Kulikovo polje. To znači da je pobeda na dohvat ruke." Putin je 20. avgusta lično posetio Arhangelsku sabornu crkvu iz 16. veka i pomolio se u svetilištu, što je naširoko emitovano na državnoj televiziji. Spektakl oko posmrtnih ostataka Donskog, kako je istakao pravoslavni sveštenik Aleksandar Zanemonec, naglašava koliko su crkva i državna politika duboko isprepletene. "Država uvučena u rat pokušaće da primora sve institucije, uključujući i verske, da učestvuju u njemu", rekao je Zanemonec, koji je i istraživač na Univerzitetu u Haifi u Izraelu i Univerzitetu Radbaud u Holandiji. "Ruskoj pravoslavnoj crkvi u suštini nije preostala nikakva druga služba osim 'patriotske', u koju se knez Dmitrij... savršeno uklapa", napisao je on u komentaru objavljenom 8. septembra. "Ljudi od Crkve ne dobijaju gotovo ništa što ne mogu da dobiju od državne televizije".

Kontrola Iran nad Ormuskim moreuzom mesecima mu je pružala značajnu prednost u odnosu na mnogo moćnije Sjedinjene Američke Države. Međutim, ta kontrola slabi, premda se to još uvek ne odražava na globalna energetska tržišti. Sada se još jedna ključna tačka globalnog transporta, stotinama kilometara dalje na drugoj strani Arapskog poluostrva, pojavljuje kao potencijalni front u sukobu. Akcija kojom su Huti, svrstani uz Iran, zauzeli lučki grad Moka na Crvenom moru, kao i izveštaji o njihovom napredovanju ka moreuzu Bab el Mandeb, iznenada su dali Jemenu novi značaj u širem sukobu. Trenutak u kojem se to dešava posebno je značajan za Saudijsku Arabiju. Zbog poremećaja u saobraćaju kroz Ormuz, Rijad se sve više oslanja na rute preko Crvenog mora za transport nafte na svetska tržišta. Izvoz saudijske sirove nafte morskim putem kroz Bab el Mandeb, prema izveštajima, bio je osam puta veći od marta do sredine jula nego u istom periodu prošle godine. Prisustvo Huta blizu tog moreuza toj grupi pruža potencijalno moćno sredstvo za ugrožavanje saudijskih interesa, a Iranu daje još jedan mehanizam uticaja na regionalne tokove energenata i globalni pomorski saobraćaj. To je, pored napada Huta na saudijsku energetsku infrastrukturu ove nedelje, "doprinelo daljem rastu cena nafte, što je sve vreme i bio cilj Teherana", rekao je Hamidreza Azizi, viši analitičar za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi (International Crisis Group) koji živi u Belgiji. "Stoga se može očekivati da će ovi događaji dodatno ohrabriti Teheran da se drži svojih zahteva i zauzme još prkosniji stav prema Sjedinjenim Državama", rekao je on za RSE. Ponovno pojavljivanje Huta takođe ukazuje na ograničenja američke kampanje protiv te grupe. Uprkos višenedeljnim intenzivnim američkim vazdušnim udarima usmerenim na rukovodstvo, naoružanje i vojnu infrastrukturu Huta prošle godine, ova grupa je zadržala sposobnost da pokrene veliku kopnenu ofanzivu i ugrozi ključne pomorske puteve. Međutim, to ne znači nužno da je Teheran naredio ofanzivu Huta. Iranski saveznik, ne samo proksiHuti su čvrsto svrstani uz Iran i primili su značajnu pomoć u vidu iranskog oružja, obuke, obaveštajnih podataka i tehničke podrške. Osoblje iz Irana tako je, prema izveštajima, pomagalo u usmeravanju vojnih operacija Huta. Ipak, predstavljanje ove grupe isključivo kao iranskog proksija nosi rizik od zanemarivanja onoga što trenutnu situaciju čine tako složenom. "Uvek sam posmatrao odnos Huta s Iranom kao strateško partnerstvo i to je sada još više slučaj nego ranije", rekao je Azizi. Pokret Huta ima svoje liderstvo, interese, ideologiju i računicu. Nastao je iz unutrašnjih političkih i verskih sukoba u Jemenu, mnogo pre aktuelnog sukoba između Irana i SAD. Ta grupa je više puta pokazala da je sposobna da donosi odluke nezavisno od Teherana, čak i kada te odluke na kraju služe iranskim strateškim interesima. Uprkos višegodišnjem iranskom pokroviteljstvu, Huti "imaju svoje lokalne i, sve više, regionalne ambicije, i sebe vide kao samosvojnu regionalnu silu", navodi Azizi. Uspon pokreta Huta usledio je pošto je libanski Hezbolah, nekada moćni iranski partner, pretrpeo ozbiljne gubitke dok Izrael nastavlja da razbija njegovu infrastrukturu na jugu Libana. "U tom kontekstu, napredovanje Huta moglo bi da podigne moral pristalica Islamske Republike, kako u samom Iranu, tako i širom njene regionalne mreže", ocenio je Azizi. "To bi takođe moglo da pomogne u ublažavanju šireg slabljenja iranske mreže uticaja u regionu". Napredovanje Huta, dobici IranaIranu nije nužno potrebna kontrola nad Hutima da bi ta grupa delovala kao moćno sredstvo iranskog uticaja. Ako Huti učvrste svoje dobitke duž zapadne obale Jemena, Teheran bi mogao imati koristi od pritiska na moreuz Bab el Mandeb, bez potrebe da direktno zatvara drugi međunarodni plovni put. S druge strane, rat Hutima takođe pruža određene mogućnosti. Slom odbrambene linije jemenske vlade oko grada Moka pruža toj grupi priliku da proširi njene teritorijalne i vojne pozicije na obali Crvenog mora, istovremeno jačajući njen status u regionu. Svaka pretnja pomorskom saobraćaju može istovremeno da posluži ciljevima Huta u Jemenu i širem sukobu Irana s Vašingtonom i njegovim partnerima u regionu. "Činjenica je da trenutno obe strane vide korist u koordinaciji i istovremenoj eskalaciji", rekao je Azizi. On je dodao da usled napredovanje Huta, Iran nema potrebu da se direktno sukobljava sa Saudijskom Arabijom, dok ometanje pomorskog saobraćaja kroz moreuz Bab el Mandeb i napadi Huta na saudijska energetska postrojenja "ne bi imali isti uticaj kao sada da Ormuski moreuz već nije bio pod pritiskom Irana". To takođe stavlja Saudijsku Arabiju i SAD pred težak izbor. Snažan vojni odgovor mogao bi da gurne Jemen iz paralelnog sukoba u aktivno poprište rata s Iranom, što bi potencijalno moglo da izazove nove napade Huta na saudijsku teritoriju i infrastrukturu. Međutim, ako se Hutima dozvoli da učvrste svoje pozicije, postoji rizik da pokret neprijateljski nastrojen prema Rijadu ojača svoj položaj u blizini jedne od ključnih pomorskih tačaka od strateškog značaja u svetu. Ova dilema je posebno ozbiljna pošto SAD već pokušavaju da upravljaju sukobom čije se ekonomske posledice protežu daleko izvan Bliskog istoka. Poremećaji u snabdevanju naftom i pomorskom saobraćaju doveli su do rasta troškova energenata i transporta, preteći da podstaknu inflaciju i dodatno opterete već krhku globalnu ekonomiju. Značaj događaja u Jemenu zato ne leži samo u činjenici da su Huti zauzeli još jedan strateški važan grad. Reč je o tome da bi taj rat mogao da stvori još jednu tačku pomorskog pritiska u trenutku kada je ona prva – Ormuski moreuz – postala ključna za globalnu ekonomiju.

Anthropic je izjavio da je spriječio pokušaje Irana, Kine i drugih zemalja da koriste svoje modele umjetne inteligencije (AI) za širenje državne propagande i špijuniranje etničkih manjina i disidenata. To je prema najnovijem izvještaju o obavještajnim podacima o prijetnjama kompanije AI objavljenom 11. septembra, koje pokriva incidente od decembra 2025. do avgusta. U izvještaju se takođe navodi da su kriminalci, državne institucije i naučnici, uključujući one u Rusiji i Kini, koristili AI modele poput Claudea i Geminija za dizajniranje projektila i bombi, kao i za stvaranje smrtonosnih patogena. 'Kognitivno ratovanje'Kompanija Anthropic je imenovala nekoliko iranskih državnih institucija za koje tvrdi da koriste njihove modele vještačke inteligencije za oblikovanje javnog mnijenja unutar i izvan zemlje. Ti subjekti uključuju Organizaciju za islamsku kulturu i komunikacije, koja djeluje pod Ministarstvom kulture i islamskog vodstva i nadgleda službenu iransku kulturnu diplomatiju i međunarodne odnose u inostranstvu, Kancelariju za islamsku propagandu, vjersku organizaciju i Organizaciju za islamsku propagandu, vjersku i kulturnu grupu. Anthropic je optužio institucije za vođenje kampanja "kognitivnog ratovanja" i promovisanje narativa koje je stvorio moćni Korpus islamske revolucionarne garde, elitna grana iranskih oružanih snaga koja igra istaknutu ulogu u politici i ekonomiji. "U svakom slučaju, operacija se oslanjala na model Claudea za izradu planova kampanje, priručnika o doktrini, sistema likova/persona, baza podataka o ciljevima i ministarske planske dokumentacije", navodi se u izvještaju Anthropica. "Korištenje modela na ovaj način omogućilo im je generisanje složenih organizacijskih okvira i sredstava za koje bi inače bio potreban potpuno opremljen ured programa". U jednom slučaju, Organizacija za islamsku kulturu i komunikacije koristila je Claudea za "dovršetak organizacijskih planova" za državni sprovod ubijenog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija koji se održao od 3. do 9. jula, navode iz Anthropica. Alat za regrutovanjeAnthropic je takođe rekao da je poremetio "operaciju uticaja" Mujahedin-e Khalq (MEK), prognane opozicione grupe koja želi svrgnuti Islamsku Republiku i koju Teheran smatra terorističkom organizacijom. Operacija, rekla je kompanija za umjetnu inteligenciju, "koristila je zajedničkog AI agenta za lažno predstavljanje stvarnih ljudi i regrutovanje unutar Irana." "Operacija je uspješno pretražila preko 500 kanala društvenih medija kako bi izgradila detaljne profile pojedinaca unutar Irana", navodi se u izvještaju. "Zatim su te mete grupisali po gradu, dobi, zanimanju, političkoj pripadnosti i istoriji hapšenja što bi im vjerovatno pomoglo da prilagode svoje poruke specifičnoj publici". Operacije nadziranjaAnthropic je rekao da je takođe poremetio operacije državnih aktera, uključujući Iran, koji su koristili Claude za "izgradnju, vođenje i na druge načine olakšavanje nadzornih operacija". U jednom slučaju, akteri sa sjedištem u Iranu koristili su Claude za izgradnju i implementaciju zlonamjernog proširenja na softveru Firefox koje je prikupljalo identitete korisnika s društvenih mreža, rekla je kompanija za umjetnu inteligenciju. U drugom slučaju, iranski akter koristio je Claude za analizu stotina hiljada objava na društvenim mrežama i odabrao za praćenje 39 opozicionih profila. "Operateri su bile državne organizacije koje su ciljale istu dijasporu i disidentske zajednice koje su i ranije bile meta režima", rekla je kompanija Anthropic.

Iranske bliznakinje Taraneh i Romina Rahimi ove godine su napunile 20 godina iza rešetaka, čekajući ishod slučaja koji je privukao pažnju zbog navoda o mučenju, iznuđenim priznanjima i teškom zlostavljanju optuženih.

State Department je pozvao američke kompanije na izuzetan oprez prilikom razmatranja poslovnih transakcija sa Afganistanom pod vlašću talibana, nakon što je bivši američki zvaničnik prisustvovao potpisivanju sporazuma između jedne saudijske energetske grupe i tamošnjih vlasti tvrdokorne struje. Portparol State Departmenta, koji je želio da ostane anoniman, potvrdio je ovo upozorenje za Radio Slobodna Evropa (RSE), dodajući da bi privatne kompanije zainteresovane za poslovanje u Afganistanu trebalo da se uvjere da su njihove transakcije u skladu sa važećim američkim zakonima i propisima, s obzirom na to da se talibani nalaze na listi označenih globalnih terorističkih grupa (SDGT). Upozorenje dolazi nakon posjete Afganistanu ranije ove sedmice koji je ostvario Zalmaj Halilzad, bivši posebni izaslanik SAD za Afganistan u razdoblju od 2018. do 2021. godine. Halilzad je 7. septembra boravio u Kabulu povodom potpisivanja sporazuma sa Saudijskom Arabijom o nafti i plinu, a sastao se i s talibanskim ministrom inostranih poslova Amirom Kanom Mutakijem. Ta je posjeta, uoči 25. godišnjice terorističkih napada 11. septembra, izazvao čuđenje jer Sjedinjene Države ne priznaju talibane kao legitimnu vlast u Afganistanu. Washington se ogradio od Halilzadova posjeta; glasnogovornik State Departmenta izjavio je za RSE da "Halilzad nije zaposlenik američke vlade te stoga ne predstavlja vladu Sjedinjenih Država". Prema podacima Ministarstva finansija SAD, američki državljani i kompanije u pravilu nemaju pravo učestvovati u transakcijama, plaćanjima, sklapanju ugovora, pružanju usluga ili finansijskoj saradnji s pojedincima i subjektima koji se nalaze na tom popisu. Iz Ministarstva finansija dodaju da bi i pojedinci i kompanije koji nisu iz SAD, a provode određene transakcije s tim grupama, mogli podlijegati američkim sankcijama te građanskopravnim ili kaznenim sankcijama. Talibansko Ministarstvo rudarstva i nafte, koje je potpisalo početni ugovor vrijedan 200 miliona dolara sa saudijskom kompanijom Delta International Energy, navodi da sporazum obuhvata naftno polje Kašk-Tirpol, smješteno između pokrajina Herat i Badghis u zapadnom Afganistanu. Prema navodima ministarstva, sporazum pokriva istraživanje nafte i plina na području od oko 23.000 kvadratnih kilometara unutar tog naftnog polja u zapadnom Afganistanu, uključujući i planirani plinovod dug 700 kilometara. Delta International Energy je saudijska kompanija koja ulaže i posluje na Bliskom istoku te na drugim tržištima. Talibani, koji su 2021. ponovno preuzeli vlast, smatraju se jednim od najrepresivnijih režima na svijetu. Međunarodna zajednica uvrstila je talibanske vođe na crne liste i isključila tu grupu iz globalnog finansijskog sistema. Posljednjih mjeseci grupa nastoji prekinuti svoju izolaciju, tražeći pritom strana ulaganja i međunarodni legitimitet. Rusija je jedina zemlja koja je službeno priznala talibane kao legitimnu vlast u Afganistanu. Nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Kazahstan i Uzbekistan, održava diplomatske, trgovačke i ekonomske veze s talibanima, a da pritom službeno ne priznaje njihovu vlast. U junu su predstavnici talibana prvi put u Briselu vodili razgovore o repatrijaciji Afganistanaca, uprkos oštrim kritikama organizacija za zaštitu ljudskih prava koje su tvrdile da Evropska unija time daje legitimitet toj tvrdokornoj grupi, optuženoj za drastično ograničavanje osnovnih prava Afganistanaca, naročito žena.

Nedavna američka akcija u kojoj je onesposobljeno pet iranskih naftnih tankera u Ormuskom moreuzu otkrila je na nešto više od samog zaoštravanja sukoba između Vašingtona i Teherana. Ona je ukazala na sve više isprepleten sistem za izbegavanje sankcija koji povezuje Iran i Rusiju – mrežu brodova, menadžera, posrednika i trgovačkih ruta – koji, prema rečima ukrajinskih zvaničnika i američkih stručnjaka za sankcije, Zapad više ne može da tretira kao dva odvojena problema. Tri od pet tankera – "Kaviz", "Charminar" i "Riesco" – imala su direktne veze s ruskom "flotom u senci" za prevoz nafte, rekao je Vladislav Vlasijuk, komesara za sankcije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Sva tri su prevozila rusku naftu i pristajala u ruske luke, rekao je Vlasijuk za Radio Slobodna Evropa 10. septembra. "Riesco" je, kako je naveo, prevozio i rusku i iransku naftu i učestvovao u prebacivanju tereta s broda na brod, uključujući i na druge brodove pod sankcijama. "Rusija i Iran imaju dugu istoriju saradnje i njihove mreže za izbegavanje sankcija se sve više preklapaju", rekao je Vlasijuk. Filip Lak (Philip Luck), direktor Ekonomskog programa u Centru za strateške i međunarodne studije i bivši zamenik glavnog ekonomiste Stejt departmenta SAD, opisao je taj sistem direktnije: "Ne postoje ruska flota u senci i iranska flota u senci. Postoji jedna flota u senci koja omogućava prodaju iranske i ruske nafte". Tankeri povezani s Moskvom"Kaviz" je plovio između ruskih luka Ust-Luga i Novorosijsk i ima istoriju isključivanja sistema za automatsku identifikaciju, koji omogućava vlastima i drugim plovilima da prate kretanje brodova. Vlasijuk ga je povezao sa kompanijom Fractal Marine DMCC, mrežom uključenom u transport ruske nafte posle uvođenja zapadnih sankcija. "Charminar" je više puta pristajao u ruske luke, uključujući u Ust-Lugu, Primorsk, Visock i Sankt Peterburg. Vlasijuk je naveo da je taj brod povezan s brodskom mrežom kojom upravlja iranski biznismen u sektoru nafte Mohamad Hosein Šamkani. Nakon što je Velika Britanija uvela sankcije kompaniji Fractal Marine, brodovi povezani s tom mrežom prebačeni su pod upravu drugih operatera, dok su njihove aktivnosti povezane s ruskom naftom nastavljene, rekao je Vlasjuk. "Riesco" ilustruje dvosmernu prirodu ove trgovine. On je prevozio i rusku i iransku naftu i učestvovao u prebacivanju tereta s broda na brod, u čemu su učestvovali i drugi brodovi pod sankcijama. Prema rečima Vlasjuka, sva tri tankera su pod sankcijama Ukrajine i SAD. "Kaviz" je takođe pod sankcijama Evropske unije, Velike Britanije, Kanade i Švajcarske. Vlasjuk nije procenio koliki su ovi brodovi doneli prihode Rusiji. Njihov značaj, kako je naveo, ogleda se u tome što pomažu da ruska nafta stigne na globalno tržište uprkos ograničenjima koja su uvele zapadne zemlje. "Ti brodovi su deo infrastrukture koja je omogućavala da ruska nafta nastavi da stiže na globalno tržište uprkos sankcijama, čime je Rusija sačuvala važan izvor prihoda", rekao je on. Za Ukrajinu, i sama ta infrastruktura je meta. "Isti brodovi, kapetani, operateri, posrednici i pomorske rute koriste se za transport i ruske i iranske nafte", rekao je Vlasjuk. Jedna flota, dve trgovine naftomLak je istakao da posledice prevazilaze okvire ova tri broda, zato što Rusija i Iran prodaju naftu mnogim istim tržištima. To stvara izazov za one koji kreiraju politiku sankcija: mere usmerene na trgovinu naftom jedne zemlje mogu uticati i na drugu, budući da dele istu logistiku. "Dakle, ako želite da izvršite veći pritisak na Iran, istovremeno vršite veći pritisak i na Rusiju", rekao je Lak. "A ako vršite veći pritisak na Rusiju, vršite ga i na Iran. U pitanju je potpuno isti problem". To pitanje je postalo još urgentnije kada je Vašington počeo da kombinuje ekonomski pritisak na Teheran s direktnim vojnim akcijama. SAD navode da su iranski tankeri deo tajne mreže koja pomaže u finansiranju iranske Korpusa islamske revolucionarne garde i njenih proksi snaga. Napadi su usledili posle iranskih napada na američke pomorske snage, dok je državni sekretar Marko Rubio (Marco) upozorio da će Vašington odgovoriti na eventualne buduće napade. Ova konfrontacija takođe pojačava pritisak na tržišta energenata. Vašington i Teheran se nadmeću za uticaj u Ormuskom moreuzu, kroz koji je pre rata prolazila otprilike petina svetskih isporuka nafte. Za Kijev, napadi na tankere pokazuju zašto su pomorske mreže postale sve važnija meta sankcija. "Sve dok je ova infrastruktura operativna, postojaće i mogućnosti za izbegavanje sankcija", rekao je Vlasjuk. Ukrajina vidi širu vezu između Rusije i IranaOvo se dešava u trenutku dok Vašington razmatra proširenje mogućnosti za ograničavanje ruskih prihode od energenata i na mreže koje pomažu Moskvi da izbegne sankcije. Predlog zakon o sankcijama Rusiji i Iranu usvojen je u Senatu 7. avgusta sa 86 glasova za i 11 protiv. On je usmeren protiv ruske "flote u senci" i uvodi dodatne sankcije ruskim zvaničnicima i finansijskim institucijama, i ovlašćuje predsednika da uvede carine do 100 odsto na robu iz zemalja koje su veliki kupci ruske nafte i gasa, kao i iz zemalja umešanih u izbegavanje sankcija. Takođe, ovim predlogom zakona se za pet godina produžava važenje postojećeg Zakona o sankcijama Iranu. Budućnost ovog predloga zakona u Predstavničkom domu je neizvesna, ali Ukrajina navodi da bi on mogao da posluži kao sredstvo pritiska na Rusiju, čiji su prihodi od energenata i dalje ključni za finansiranje rata. Na brifingu održanom 10. septembra u organizaciji Dvopartijskog kongresnog kokusa za Ukrajinu, ukrajinski otpravnik poslova u Vašingtonu Denis Sienik pozvao je članove Kongresa da ovu meru posmatraju kao sredstvo pritiska, a ne kao konačan, nepromenljiv instrument. "Sve odluke, velike odluke, zaista zahtevaju kompromis", rekao je Sienik i upozorio da Rusija nastavlja da ostvaruje značajne prihode od nafte i gasa dok istovremeno proizvodi oružje i regrutuje vojnike. "Kakvu će to poruku poslati Ukrajincima, a kakvu Rusiji, ako ovaj zakon ne bude usvojen", upitao je on. Sličnu procenu izneo je i Danijel Frid (Daniel Fried), bivši koordinator Stejt departmenta za sankcije. "Ako SAD žele da pojačaju diplomatske napore za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine, trebalo bi da pojačaju i pritisak koji vrše na Rusiju", rekao je on. "Sada je trenutak da se to učini". Frid je naveo primer politike Obamine administracije prema Iranu, kada je Kongres vršio pritisak na administraciju da zapreti zemljama koje kupuju iransku naftu, uz istovremeno odobravanje izuzeća za države koje su značajno smanjile kupovinu tokom šestomesečnih perioda. Kina i Indija su protestovale, ali su na kraju ipak smanjile uvoz. On je naveo da bi i ovaj predlog zakona mogao da Vašingtonu pruži prostor za pregovore s velikim kupcima, umesto automatskog uvođenja maksimalnih kazni. Frid je ukazao na pitanja o tome kako će se izračunavati pragovi predviđeni zakonom i kako će nadležni organi utvrđivati krajnje odredište ruske nafte. "Međutim, s ovim predlogom zakona, ako bude usvojen, imaćemo s čime da radimo", rekao je on. "Postojaće sredstvo pritiska. Ako ne bude usvojen, nećemo imati ništa". Frid je istakao da sankcije ne moraju da u potpunosti uklone svaki barel ruske ili iranske nafte sa svetskog tržišta. Njihov cilj je smanjenje prihoda kojima se finansira rat. Primoravanje Rusije da prodaje naftu po nižim cenama, kako je naveo, takođe može da smanji priliv novca u Kremlj. Takav pristup stavlja "flotu iz senke" u središte rasprave o sankcijama. Cilj nije samo zaustavljanje pojedinačnih brodova, već i to da mreže koje prevoze naftu pod sankcijama budu skuplje i nepouzdanije, kao i da bude teže da se zamene. Argument Ukrajine je da te mreže već zajednički koriste Rusija i Iran. Tri tankera koja je identifikovao Kijev služe kao primer: reč je o plovilima koja prevoze rusku ili iransku naftu (ili obe), menadžerima koji prelaze iz jedne mreže pod sankcijama u drugu, kao i pretovaru tereta s broda na brod koji omogućava da ta nafta stigne na međunarodna tržišta. Dok Vašington pojačava pritisak na Teheran i razmatra dodatne mere protiv Moskve, ta povezanost bi mogla postati sve značajnija.

Iranski parlament pokušava da strahove od infiltracije iz inostranstva pretvori u zakon. Međutim, dok zakonodavci rade na zakonu, debata otkriva sve nezgodnije pitanje za Islamsku Republiku: Koliko daleko država treba da ide u kontroli kontakata Iranaca sa spoljnim svetom? U centru te debate je predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf, koji, barem javno, balansira. On je branio potrebu za strožim merama protiv strane infiltracije, alii upozorio da trenutni nacrt zakona ide predaleko. "Nijedan patriota se ne protivi suprotstavljanju stranoj infiltraciji", rekao je Kalibaf tokom nedavne parlamentarne sednice. Međutim, dodao je on, poslanici moraju da osiguraju da "prava ljudi, njihovi životi i njihova trgovina" ne budu pogođeni. On je rekao da će bezbednosne agencije možda morati da budu u mogućnosti da proveravaju kontakte Iranaca sa strancima, ali da ne mogu da zahtevaju odobrenje na svakom koraku. "Kažu da žele da budu sigurni, da se od njih traži dozvola u svakoj fazi", rekao je konzervativni predsednik parlamenta. "To nije moguće, zato što bismo onda morali da zaključamo zemlju". To balansiranje dopire do srži predloga zakona koji je zamišljen kao ratni odgovor na stvarne bezbednosne propuste. Dva nedavna rata otkrila su koliko je duboko izraelska obaveštajna služba prodrla u Iran i podstakla su pozive za strožim merama za identifikaciju i sprečavanje stranog uticaja. Međutim, ono što je počelo kao bezbednosni odgovor evoluiralo je u mnogo širu borbu oko granica bezbednosnog aparata Islamske Republike. Predlog zakona, formalno nazvan Plan za suzbijanje infiltracije obaveštajnih službi i stranih vlada ili institucija, ali se obično naziva "zakon o infiltraciji", zahtevao bi od Iranaca da prvo dobiju odobrenje Ministarstva za obaveštajne poslove i Obaveštajne organizacije Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) pre nego što se upuste u širok spektar aktivnosti. Te aktivnosti uključuju objavljivanje knjiga ili članaka, akademsku saradnju, intervjue za strane medijea koji se smatraju "neprijateljskim" i učešće na naučnim konferencijama ili umetničkim festivalima. Predlog zakona takođe uključuje odredbe kojima se kriminalizuju intervjui, diskusije i druga komunikacija s medijima koji se smatraju neprijateljskim, kao i slanje fotografija, video zapisa, audio zapisa ili drugog materijala stranim medijima, pri čemu bi kršenja zakona bila kažnjiva zatvorskim kaznama do dve godine. Parlament je odobrio opšti okvir predloga zakona sredinom avgusta sa 183 glasa za i četiri protiv. Nacrt je od tada proširen sa 19 na 33 člana dok je prolazio kroz Odbor za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku. Samo prva dva člana su dosad odobrena, dok su ostale odredbe još uvek podložne reviziji. Čak i ako ih parlament odobri, predlog zakona će i dalje zahtevati odobrenje Saveta čuvara pre nego što može da postane zakon. Međutim, politički otpor je već počeo. Kalibaf je vratio dve najznačajnije odredbe predloga zakona – članove 7 i 8, koji se bave postupkom otkrivanja i kaznama za prekoračenje dozvole – odboru zbog nejasnoća. On je insistirao da parlament mora da uzme u obzir zabrinutost bezbednosnih službi, rekavši da će njihove "potrebe" biti zadovoljene "u razumnim granicama". Ipak, on je odbacio ideju da Ministarstvo za obaveštajne poslove i Obaveštajna organizacija IRGC-a treba praktično da imaju ovlašćenje da odobravaju strane kontakte Iranaca u svakom trenutku. Takođe je odbacio sugestije da bi predlog zakon trebalo da se zakon povuče na zahtev vlade. Kada je prvi potpredsednik Mohamed Reza Aref rekao da je Kalibaf privatno obećao da će zaustaviti zakon, jedan poslanik je ponovio tu tvrdnju u parlamentu. Kalibaf je to odbacio, naglašavajući da parlament nije "grana vlade". Rezultat je politička linija razdora koja se ne uklapa lepo u uobičajenu podelu u Irana tvrda linija- reformisti. Neki poslanici su bili daleko otvorenije neprijateljski nastrojeni prema zakonu. Mohamed Mehdi Šahrijari, član Odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, rekao je da je "potpuno u suprotnosti s nacionalnim interesima". On je rekao je da su ga na brzinu sastavili neiskusni poslanici umesto bezbednosni establišment države i sugerisao i da je samo rukovodstvo parlamenta s Kalibafom na čelu sada "snažno protiv" predloga zakonu. Vlada predsednika Masuda Pezeškijana takođe se javno usprotivila zakonu. Hosein Afšin, potpredsednik za nauku, tehnologiju i ekonomiju zasnovanu na znanju, upozorio je da bi sadašnji nacrt mogao da izoluje iransku akademsku i istraživačku zajednicu i dovede do "naučne stagnacije". On je ukazao i na rizik od ubrzanog odliva mozgova i dodatne prepreke za iranske naučnike koji rade ili studiraju u inostranstvu. Konzervativni komentator Mohamad Mohadžeri, urednik portala Khabar Online, sarkastično je izneo manje više istu poentu, napisavši na X da, dok vlada pokušava da ubedi Irance koji žive u inostranstvu da se vrate kući, parlament istovremeno pruža eliti, naučnicima i studentima nove razloge za odlazak. Kontroverza je naišla i na kritike u međunarodnoj javnosti. Nezavisna međunarodna misija UN za utvrđivanje činjenica o Iranu pozvala je 3. septembra na povlačenje predloga zakona, upozoravajući da bi on mogao dodatno da ograniči osnovne slobode i izoluje Irance od međunarodne zajednice. Specijalna izvestiteljka UN za Iran Mai Sato zasebno je upozorila da iranske obaveštajne službe ne bi smele da postanu "čuvari kapije" koji kontrolišu kontakte Iranaca sa svetom. Ipak, za iranski politički establišment, urgentniji problem mogao biti bliže kući. Čini se da je malo ko unutar sistema spreman da ospori tvrdnju da strani uticaj predstavlja stvarnu bezbednosnu pretnju. Rasprava se sve više vodi oko toga kakve mere treba preduzeti povodom te pretnje i gde država treba da povuče granicu.

Poseta Avganistanu bivšeg specijalnog izaslanika SAD, koja je uključivala sastanke s visokim talibanskim zvaničnicima i velikom sporazumu o nafti i gasu, dotakla je bolnu tačku uoči 25. godišnjice napada 11. septembra. Zalmaj Halilzad (Zalmay Khalilzad), specijalni izaslanik SAD za Avganistan od 2018. do 2021, boravio je u Kabulu 7. septembra radi potpisivanja sporazuma između jedne saudijske energetske grupe i talibanskih vlasti, koji bi mogao da dovede do investicija vrednih milijarde dolara. On se tokom posete sastao i s talibanskim ministrom spoljnih poslova Amirom Kanom Mutakijem. SAD ne priznaju talibane kao legitimnu vladu Avganistana i Vašington se ogradio od Halilzadove posete. "Halilzad ne radi za američku vladu. Tako da on ne predstavlja vladu SAD", rekao je portparol Stejt departmenta za RSE. "Talibani su i dalje označeni kao Specijalno označena globalna teroristička grupa (SDGT). Zato pozivamo privatne kompanije zainteresovane za poslovanje u Avganistanu da budu izuzetno oprezne i osiguraju da su njihove transakcije u skladu s važećim američkim zakonima i propisima", dodao je portparol. Halilzadovo prisustvo pokrenulo je pitanja o njegovoj ulozi u tom dogovoru, kao i spekulacije o mogućem alternativnom kanalu komunikacije s talibanima. On je 2020. pregovarao i potpisao sporazum s talibanima o povlačenju međunarodnih snaga iz Avganistana, operaciji koja je okončana naredne godine. On je više puta odlazio u Avganistan pod vlašću talibana i ranije se sastajao s njihovim zvaničnicima. Posebno je značajno to što je 4. aprila ove godine bio prisutan u Kabulu kada je iz talibanskog zatvora pušten 64-godišnji američki državljanin Denis Kojl (Dennis Coyle). "Iskustvo pokazuje da ljudi koji su poslednjih decenija radili na visokim položajima u američkoj vladi ponekad mogu da utiču na spoljnu politiku i odnose zemlje čak i po odlasku u penziju", rekao je za Radio Azadi (servisa RSE) Mir Abdul Vahid Sadat, predsednik Udruženja avganistanskih pravnika. Tarik Farhadi, avganistanski politički analitičar koji živi u Evropi, izjavio je da bi, iako je delovalo da je Halilzadova poseta privatna, njegov uticaj i kontakti u SAD mogli biti važni za talibane. Ta grupa želi kako strane investicije, tako i međunarodni legitimitet. "On ima oko 40 godina iskustva u američkoj politici i poznaje mnoge ljude u vladi i Kongresu", rekao je Farhadi za RSE. "Istorija ne miruje i nije lako predvideti budući tok američke politike", dodao je on, ukazujući na primer sirijskog predsednika Ahmeda al-Šare, koji je od osobe koja je tražen kao teroristu postao neko ko je slavljen u Beloj kući. Halilzad je objavio vesti o energetskom sporazumu, navodeći da je to "pokazatelj da je Avganistan spreman za poslovanje" i značajne razvojne korake za tu zemlju. Vest je stigla nekoliko dana nakon što je Fajnenšel tajms (The Financial Times) izvestio da su talibani ponudili administraciji Donalda Trampa (Trump) pristup avganistanskim mineralnim resursima u zamenu za ublažavanje sankcija i odmrzavanje imovine. Potpisani sporazum povezuje saudijsku kompaniju Delta Energy Group i Ministarstvo rudarstva i nafte Avganistana radi istraživanja nafte i gasa na teritoriji od oko 23.000 kvadratnih kilometara u zapadnom delu zemlje. On uključuje i predlog za izgradnju gasovoda dugog 700 kilometara. "(Halilzad) trenutno radi kao konsultant na Deltinom projektu... a postoji i mogućnost da postane partner neke kompanije u tom projektu", rekao je Farhadi. Halilzadova potencijalna poslovna uloga izazvala je negodovanje. Majkl Rubin (Micheal), direktor za analizu politika u organizaciji Middle East Forum, istakao je da je Halilzad 11. septembra 2001. bio u Kriznom štabu Bele kuće, a da sada "izgleda da profitira" od tog sporazuma. "Halilzadova neprilična ceremonija u talibanskoj prestonici dok Amerikanci tuguju talibana, održana bez ikakvog osećaja za trenutak dok Amerikanci tuguju... zahteva saslušanja u Kongresu, ako ne i obimniju istragu", napisao je on. Veteran rata u Avganistanu Vil Selber (Will), pišući za Foundation for Defense of Democracies, takođe je kritikovao njegovo prisustvo. "Kakve god da su mu bile namere, Halilzad je talibanima pružio ono što su tražili od povratka na vlast: privid američkog priznanja", napisao je on.

Istraživačima Laboratorije za humanitarna istraživanja Univerziteta Jejl, koji rade na praćenju ukrajinske dece prisilno prebačene u Rusiju i delove Ukrajine pod ruskom okupacijom, preti ukidanje radnih mesta do decembra ako se ne obezbede nova sredstva, izjavio je izvršni direktor laboratorije za Radio Slobodna Evropa. Upozorenje je usledilo dok američki Stejt department preduzima korake ka reorganizaciji programa vrednog 25 miliona dolara, za koji je, između ostalih organizacija, konkurisala i laboratorija s Jejla. Sredstva, čija je dodela najavljena u martu, namenjena su podršci identifikaciji, povratku, rehabilitaciji i reintegraciji ukrajinske dece koja su prisilno prebačena ili na drugi način držana daleko od svojih porodica i zajednica. Otmica i prevaspitavanjeNatanijel Rejmond (Nathaniel Raymond), izvršni direktor laboratorije s Jejla, rekao je da je za istraživače iz tima za Ukrajinu predviđen prestanak radnog angažmana oko Božića, ako se ne pronađu nova sredstva. "Trošimo poslednje donacije koje smo dobili", rekao je Rejmond za RSE. Laboratorija priprema izveštaj koji će, prema Rejmondovim rečima, s visokim stepenom pouzdanosti potvrditi njenu procenu da je oko 35.000 ukrajinske dece odvedeno iz svojih domova. Izveštaj se očekuje u oktobru i mogao bi biti poslednji koji će laboratorija objaviti ako se ne obezbede sredstva. Više od četiri godine posle početka ruske invazije na Ukrajinu, Rejmond navodi da se težište aktivnosti Moskve menja. "Manje je reč o njihovom odvođenju, a više o indoktrinaciji na licu mesta", rekao je on. Laboratorija s Jejla dokumentovala je mrežu od najmanje 210 objekata u Rusiji i na ukrajinskoj teritoriji pod ruskom okupacijom u koje su odvođena ukrajinska deca. Istraživači su pronašli dokaze o prevaspitavanju u mnogim od tih objekata, kao i o militarizaciji dece u drugima. Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je 2023. nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove komesarke za prava deteta, optužujući ih za ratni zločin nezakonitog prebacivanja i deportacije dece iz delova Ukrajine pod ruskom okupacijom u Rusiju. Istraživanje koje je ta laboratorija sprovela u martu s visokim stepenom pouzdanosti je utvrdilo da su ruski državni naftni i gasni giganti Rosnjeft i Gasprom, njihove podružnice i povezani sindikati pomogli u organizovanju transporta ili prevaspitavanju više od 2.100 ukrajinske dece iz okupiranih delova Ukrajine u periodu između 2022. i 2025. Istraživanje nije usmereno samo na lociranje dece, već i na prikupljanje dokaza koji mogu povezati pojedinu decu s određenim objektima, organizacijama, zvaničnicima i transportnim mrežama. Te informacije bi mogle biti od velikog značaja kako za napore da se obezbedi njihov povratak, kao i za potencijalne pravne postupke. Program vredan 25 miliona dolara izmenjen i odloženStejt department je najavio program vredan 25 miliona dolara u martu, tokom posete prve dame Ukrajine Olene Zelenske Vašingtonu. U to vreme, Stejt department je taj program opisao kao sveobuhvatnu inicijativu koja obuhvata čitav proces – od identifikacije dece do njihovog povratka i reintegracije. Stejt department je 21. avgusta poništio prvobitni konkurs za dodelu sredstava, obavestivši podnosioce prijava da namerava da "redefiniše parametre dodele sredstava”, saznaje RSE. Portparol Stejt departmenta izjavio je za RSE 8. septembra da predviđena sredstva i dalje stoje na raspolaganju. "Department namerava da obezbedi 25 miliona dolara nove pomoći za podršku identifikaciji, povratku i rehabilitaciji ukrajinske dece i mladih koja su prisilno izmeštena ili na drugi način odvojena od svojih porodica i zajednica", rekao je portparol. "Posle dodatne analize, Department je odlučio da u okviru ovog programa dodeli sredstva kroz dva odvojena projekta, kako bi se fokus usmerio na različite segmente programskih aktivnosti. Podela na dva odvojena projekta zahtevala je poništavanje prvobitnog konkursa", dodao je portparol. "Birokratski procesi su često spori, ali radimo u okviru postojećeg sistema kako bismo ovu pomoć realizovali što je pre moguće", rekao je portparol. Prema novoj strukturi, očekuje se da će oko 15 miliona dolara biti usmereno na lociranje i povratak dece, prikupljanje dokaza i održavanje baza podataka, naveli su za RSE izvori upoznati s procesom, koji su želeli da ostanu anonimni jer nisu bili ovlašćeni da javno komentarišu slučaj. Drugi deo sredstava, u iznosu od oko 10 miliona dolara, namenjen je rehabilitaciji i reintegraciji. Za laboratoriju s Univerziteta Jejl i druge organizacije koje su konkurisale za ova sredstva, ovo odlaganje predstavlja značajan problem. Rejmond je izjavio da je istraživačima potrebno kontinuirano finansiranje kako bi održali specijalizovanu stručnost, baze podataka i istraživački rad. Gubitak osoblja mogao bi takođe da znači i gubitak institucionalnog znanja stečenog tokom godina praćenja dece i dokumentovanja uključenih ustanova i mreža. Kongresmeni vrše pritisak na Stejt departmentKašnjenje s finansiranjem privuklo je pažnju predstavnika obe partije u američkom Kongresu. Senatori, republikanac Tom Tilis (Thom Tillis) i demokrata Ričard Blumental (Richard Blumenthal), kao i članovi Predstavničkog doma Marsi Kaptur (Marcy) iz redova demokrata i Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick) iz redova republikanaca, izjavili su da su 3. septembra uputili pismo državnom sekretaru Marku Rubiju (Marco), pozivajući Stejt department da "hitno završi reviziju i dodeli svih 25 miliona dolara koji su već opredeljeni", kao i da utvrdi vremenski okvir za objavljivanje odluka o dodeli sredstava. Za raspodelu ovih sredstava zalagale su se i druge organizacije. Danijel Balson (Daniel), direktor za zastupanje interesa u organizaciji Razom za Ukrajinu (Razom for Ukraine), rekao je za RSE da novac treba da stigne do organizacija koje su sposobne da obave taj posao. "Kongres je odobrio ovaj novac kako bi se identifikovala i pomogla ponovna integracija ukrajinske dece koju su oteli ruski okupatori", rekao je Balson. "Od ključnog je značaja da se celokupan iznos hitno raspodeli organizacijama koje su u najboljem položaju da pomognu da se ta deca vrate kući". Ukrajina i njeni međunarodni partneri pripremaju se za konferenciju u Torontu 28. i 29. septembar, koja je posvećena povratku ukrajinske dece, zatočenih civila i ratnih zarobljenika. Domaćini skupa su Kanada, Ukrajina i Norveška. Širi napori Ukrajine delom se koordinišu kroz inicijativu predsednika Volodimira Zelenskog pod nazivom Bring Kids Back UA (Vratite decu Ukrajini). Ukrajinski zvaničnici su u aprilu saopštili da je putem te inicijative vraćeno više od 2.100 dece, uključujući njih 150 od početka 2026. Prema podacima Bring Kids Back UA, taj broj je u međuvremenu porastao na više od 2.550. Ipak, hiljade dece i dalje su odvojena od svojih porodica. Ukrajinski zvaničnici navode da je Rusija prisilno premestila ili deportovala oko 20.000 dece, dok organizacija Bring Kids Back procenjuje da se oko 1,6 miliona dece nalazi pod ruskom kontrolom – u taj broj ubrajaju se i deca u delovima Ukrajine koje je okupirala Rusija.

Jermenija nastoji da privuče Centralnu Aziju dok intenzivira napore da počne radove na ambicioznom trgovinskom koridoru nazvanom po američkom predsedniku Donaldu Trampu (Trump) – Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP). Kao deo mirovnog sporazuma između Jerevana i Bakua, planirani koridor bi prolazio preko jermenske teritorije, povezujući Azerbejdžan s njegovom eksklavom Nahčivan, dok bi otvarao novu trgovinsku arteriju istok-zapad, zaobilazeći Rusiju i Iran. Predloženi plan ima podršku Vašingtona, ali je razgnevio Moskvu i Teheran, dve zemlje pod strogim zapadnim sankcijama. Jermenski premijer Nikol Pašinijan je poslednjih nedelja insistirao na uključivanju Kazahstana i Kirgistana. Međutim, posmatrači kažu da su obe zemlje obazrive da ne razgneve Rusiju, ključnog političkog i ekonomskog igrača u Centralnoj Aziji. Pašinijan je razgovarao o TRIPP-u s liderima Azerbejdžana i Indije, kao i sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država tokom samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Biškeku 1. septembra. Pašinijan je 27. avgusta za Jermenski servis RSE potvrdio da je razgovarao o mogućem učešću Kazahstana u TRIPP-u tokom nedavnog telefonskog razgovora s predsednikom te zemlje Kasimom-Žomartom Tokajevim. "Razgovarali smo o ovom pitanju u vezi s Kazahstanom i projektom TRIPP. Razne zemlje sada pokazuju interesovanje", rekao je Pašinijan, ne iznoseći detalje. Kirgistanski zvaničnik Danijar Amangeldijev rekao je za Kirgistanski servis RSE da Vlada još nije dobila zvaničan predlog. Javno predstavljanjeIako je učešće potencijalnih regionalnih partnera i dalje neizvesno, Jermenija i SAD rade na planovima za javno pokretanje projekta. Prvog septembra pokrenuli su zvaničnu Fejsbuk (Facebook) stranicu TRIPP Jermenija, kojom zajednički upravljaju jermensko Ministarstvo spoljnih poslova i američka ambasada u Jerevanu. Istog dana, američki i jermenski zvaničnici sastali su se u jermenskoj provinciji Sjunik, gde je planiran koridor dug 43 kilometra, kako bi razgovarali o projektu i njegovim potencijalnim ekonomskim koristima. SAD poseduju 74 odsto projekta, dok Jermenija zadržava ostatak. Vašington je izdvojio početnih 145 miliona dolara. Pašinijan je rekao da je TRIPP "projekat vredan više milijardi dolara". TRIPP je jermenska vlada odobrila u julu. Očekuje se da Ustavni sud donese odluku o njemu 15. septembra pre nego što bude upućen u parlament na konačno glasanje. Vašington se obavezao da će pomoći u obezbeđivanju dodatnog finansiranja preko javnih i privatnih investitora, mada nisu najavljeni novi investitori ili sredstva. Taj projekat se smatra načinom da Jermenija, koja nema izlaz na more, okonča ekonomsku izolaciju i postane regionalno transportno čvorište. Predstavljen kao deo mirovnog procesa kojim su posredovale SAD posle rata Jermenije sa Azerbejdžanom oko otcepljenog regiona Nagorno-Karabah, TRIPP predviđa železničku i drumsku infrastrukturu, moguće naftovode i gasovode, kao i projekte u oblasti optičkih kablova i električne energije. Od kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad Karabahom u munjevitoj ofanzivi u septembru 2023, Jermenija je promenila svoju geopolitičku orijentaciju, distancirajući se od dugogodišnjeg saveznika Moskve i usklađujući se sa Zapadom. Biškek i Astana 'neobično tihi'Kazahstan je javno izrazio interesovanje za učešće u TRIPP-u. TRIPP bi dopunjavao Srednji koridor, trgovinsku rutu dugu 6.500 kilometara u nastajanju, koja zaobilazi Rusiju i povezuje Kinu s Evropom preko Centralne Azije i Kavkaza. TRIPP bi obezbedio dalju povezanost iz Azerbejdžana preko Jermenije i Nahčivana s Turskom i Evropom. Kirgistanski zvaničnici su takođe predstavili TRIPP kao potencijalno proširenje transportnih veza te zemlje s Evropom. "Naša železnica bi stigla do Bakua, što bi nam takođe otvorilo direktan put do Turske... To je nova prilika", rekao je za Kirgistanski servis RSE ambasador Kirgistana u SAD Edil Baisalov. Ipak, ni Biškek ni Astana se nisu javno obavezali da će učestvovati u TRIPP-u. Kirgistanski politički analitičar Emilbek Džurajev rekao je da su obe zemlje "neobično tihe". "Iako su obe zemlje imale pozitivne razgovore sa SAD, njihovi partneri iz ŠOS-a – posebno Iran, ali i Rusija – ne gledaju blagonaklono na TRIPP, i zbog toga verovatno oklevaju da prihvate tu priliku", rekao je Džurajev. Rusija, dodao je on, može biti najveći faktor koji stoji iza njihovog opreza, s obzirom na sve zategnutije odnose Moskve s Pašinijanovom vladom. "Rusija u ovome ima još veći ulog – s obzirom na kolaps njenog uticaja na Jermeniju – i stoga Kazahstan i Kirgistan ne bi dobili podršku Rusije da se pridruže TRIPP-u", rekao je on.

Dan pre otkrivanja spomenika pobedi Sovjetskog Saveza nad Japanom u Drugom svetskom ratu u sibirskom gradu Habarovsku 4. septembra, Generalni konzulat Japana hitno je zatražio promenu. Spomenik visok 15 metara prikazuje granitni granični stub koji se razbija pod kundakom puške sovjetskog vojnika. Preko slomljenog obeležja nalazi se naprsli carski grb Japana. Amblem cveta hrizanteme koristile su snage Japana, saveznika naističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, ali je to i dalje de fakto simbol Japana umesto zvaničnog grba. Danas ovaj simbol cveta sa 16 latica koristi japanski car i nalazi se na pasošima te zemlje. Odgovor na japanski apel da se simbol ukloni pre otkrivanja spomenika bio je brz i nepokolebljiv. "Po mom mišljenju, ovaj zahtev je krajnje neprimeren", izjavio je Nikolaj Ovsijenko, visoki zvaničnik Ruskog vojnoistorijskog društva, istog dana kada je i japanski apel upućen. "Hrizantema nije samo simbol japanske carske kuće, već i simbol militarizma odgovornog za užasne zločine", rekao je on. Istorijsko društvo je napravilo spomenik zajedno s regionalnom vladom Habarovske oblasti. Nakon što je spomenik otkriven 4. septembra, japansko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je neobično otvoreno saopštenje s pozivom na uklanjanje celog spomenika, za koji je navelo da je što je nazvano "izuzetno vredan žaljenja". Japanska premijerka Sanae Takaiči obećala je da će "nastaviti snažno da insistira na njegovom uklanjanju". Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ismejala je japanske pozive za uklanjanje spomenika. "Sve što preostaje jeste da zahtevamo da vetar prestane da duva i sunce prestane da sija", rekla je ona u odgovoru na zahtev. "Našu zemlju su branili naši preci; naša istorija je zasnovana na činjenicama; naše sećanje je sadržano u ovom spomeniku", dodala je Zaharova. U Japanu se otkrivanje spomenika smatra namernom porukom Tokiju i do njega je došlo samo nekoliko nedelja pošto je ruski predsednik Vladimir Putin posetio sporna Kurilska ostrva u avgustu. Ostrva su u Japanu poznata kao Severne teritorije, ali ih je Sovjetski Savez zauzeo u poslednjim danima Drugog svetskog rata. To je bila prva Putinova poseta tim ostrvima i izazvala je ljutitu reakciju Tokija. Odnosi između dve zemlje naglo su se pogoršali posle početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Zbog spora oko Kurilskih ostrva, Moskva i Tokio nikada nisu potpisali formalni mirovni sporazum o okončanju neprijateljstava u Drugom svetskom ratu. Granični stub prikazan na spomeniku u Habarovsku rađen je po uzoru na granitna obeležja koja su delila ostrvo Sahalin, na današnjem ruskom Dalekom istoku, između japanske i ruske kontrole. Moskva i Tokio su podelili ostrvo u okviru mirovnog sporazuma posle rata između dve zemlje 1904-1905.

Trijumf desničarske Alternative za Njemačku (AfD) u istočnoj saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt predstavlja poraz za njemačkog kancelara Friedricha Merza i šalje upozorenje ostalim evropskim liderima koji se bore s istom mješavinom sporog ekonomskog rasta i razočaranja u vladajuću politiku. Antiimigrantska i proruska AfD osvojila je skoro 44 posto glasova, što je podcrtalo veliku nepopularnost vladajuće koalicije njemačkog kancelara i izazvalo zabrinutost među susjedima Njemačke, Francuskom i Poljskom. Međutim, stranka koja želi deportirati imigrante, zaustaviti podršku Ukrajini i obnoviti veze s Moskvom nije uspjela osvojiti apsolutnu većinu u državnom zakonodavstvu, sa osvojenih 39 od 83 mjesta i nada se da će pridobiti pojedinačne konzervativne zakonodavce. Alternativa za Njemačku, kojoj sada malo nedostaje do apsolutne većine u parlamentu Saksonije-Anhalt postala je lice opozicije političkom sistemu zasnovanom na konsenzusu koji upravlja Njemačkom od Drugog svjetskog rata. "Prekretnica za našu zemlju", tako je pobjedu AfD-a nazvao Thorsten Frei, parlamentarni lider Merzovih konzervativnih Kršćanskih demokrata (CDU). Saksonija-Anhalt je među najmanjim od 16 njemačkih regija. Ima svega 1,7 miliona od ukupno 59 miliona birača s pravom glasa u cijeloj zemlji. Alice Weidel, ko-liderka AfD-a, pozdravila je rezultat kao prekretnicu i rekla da njena stranka ima za cilj osvojiti najmanje 40 posto na sljedećim nacionalnim izborima, koji će se održati 2029. godine. Glasanje je možda bilo regionalno, ali utiče na nacionalni nivo, piše britanski BBC. Uvjerljiva pobjeda AfD-a vrši još veći pritisak na već uzdrmanu koalicionu centrističku vladu u Berlinu, a mogla bi se pokazati i kao posljednji "ekser u političkom kovčegu" njemačkog konzervativnog kancelara, Friedricha Merza. U obraćanju nakon izbornih rezultata Merz je rekao da su svi "duboko šokirani" njima. "Nismo očekivali da će ispasti ovako," rekao je Merz. Dodao je i da će glasanje imati "posljedice". "Kada skoro 60 posto birača da svoj glas političkim strankama koje fundamentalno dovode u pitanje demokratske institucije naše zemlje, to je izborni rezultat preko kojeg ne možemo jednostavno preći kao da se ništa nije dogodilo," rekao je Merz, prenosi Guardian. Prva velika pobjeda od 1945.Rezultat u Saksoniji-Anhalt dovodi do preispitivanja u cijeloj Njemačkoj, gdje nacistička prošlost i dalje ima veliki uticaj. Ovo je prva velika izborna pobjeda jedne desničarske nacionalističke stranke od pada Trećeg rajha 1945. godine. Nijedna stranka krajnje desnice nije imala kontrolu nad njemačkom državom od Drugog svjetskog rata, a upravljanje na državnom nivou značilo bi ovlasti nad policijom i lokalnim obrazovanjem. Njemačke vlasti su AfD djelimično označile kao antidemokratsku, a nekoliko regionalnih frakcija stranke, uključujući Saksoniju-Anhalt, kao desničarsko ekstremističke. AfD odbacuje optužbe za ekstremizam kao zastrašivanje i uvredu za milione njihovih pristalica. U sve polariziranijem političkom sistemu, Merz, čija je popularnost na rekordno niskom nivu, bio je jedna od glavnih meta gnjeva birača zbog troškova života, penzija i ekonomske nesigurnosti. Istraživanje koje je za javnu televiziju ARD sproveo Infratest dimap pokazalo je da je 87 posto birača u toj saveznoj pokrajini nezadovoljno Merzovom vladom. U prvim objavljenim komentarima izbora, Merz je rekao izvršnom odboru CDU-a da je rezultat uzdrmao njegovu stranku "do samih temelja", ali je također ponovo isključio mogućnost saradnje s AfD-om. AfD je saopćio da pobjedu u Saksoniji-Anhalt vidi kao prvi korak ka pobjedi na saveznim izborima zakazanim za 2029. godinu. Populistički talasIako su krajnje desničarske stranke vladale u nekoliko evropskih zemalja, najbolji rezultat AfD-a do sada na pokrajinskim izborima u Njemačkoj nosi upozorenje drugim zemljama koje se suočavaju sa izborima u narednim mjesecima. Dok su lideri krajnje desnice u Evropi pozdravili rezultat kao mandat za promjene, a američki milijarder Elon Musk bodrio AfD sa strane, francuski ministar finansija Roland Lescure rekao je za RTL radio da to "šalje vrlo, vrlo zabrinjavajući signal". "Ovo pokazuje da se suočavamo s velikim izazovom u suočavanju s populističkim valom koji se danas širi svijetom i kojem se moramo oduprijeti", rekao je Lescure. Ankete javnog mnijenja u Francuskoj pokazuju da bi krajnje desničarsko "Nacionalno okupljanje" moglo pobijediti na predsjedničkim izborima sljedeće godine. Saksonija-Anhalt, uglavnom ruralna pokrajina od oko 2,1 milion stanovnika na nekadašnjem komunističkom istoku, jedna je od manjih njemačkih pokrajina, koja je izgubila oko četvrtine stanovništva otkad se Njemačka ponovo ujedinila 1990. godine. Nedjeljni rezultat se djelimično može objasniti nezacijeljenim podjelama između istočne i zapadne Njemačke gotovo četiri decenije nakon ujedinjenja. Pa ipak, tokom posljednjih 10 do 15 godina, doživjela je stabilan oporavak od šoka ujedinjenja iz 1990. godine, kada je industrija u velikoj mjeri propala. Stopa nezaposlenosti nije daleko iznad nacionalnog prosjeka i iznosi osam posto. Međutim, birači se nisu obazirali na upozorenja poslovnih grupa i ekonomista, kao i samog Merza, da bi glasanje za antiimigrantski AfD ugrozilo prijeko potrebna strana ulaganja i odvratilo kvalifikovane radnike koji su pokrajini neophodni. "AfD je sada izuzetno vidljiva politička snaga koja je daleko efikasnija u prenošenju svoje poruke nego što to uspijevaju druge stranke," kaže Thorsten Faas, politolog s Slobodnog univerziteta u Berlinu. "I to se neće promijeniti u kratkom roku, što predstavlja veoma značajne izazove za saveznu vladu u pokušajima da prikaže pozitivnu sliku zemlje i njene budućnosti," rekao je on. Za Merza, suočenog s dubokom krizom u njemačkoj industrijskoj bazi i u borbi da progura penzione reforme koje su se pokazale posebno nepopularnim u istočnoj Njemačkoj, čini se da nema lakih odgovora. Najava Volkswagen AG-a prošle sedmice o radikalnom planu restrukturiranja, koji bi mogao donijeti ukidanje 50.000 radnih mjesta širom svijeta i zatvaranje velikih fabrika u Njemačkoj, potcrtala je tmurnu sliku s kojom se suočava najveća evropska ekonomija, borići se da izađe iz godina stagnacije. Visoki troškovi energije, podstaknuti djelimično ratovima u Ukrajini i Iranu, ponudili su laku tačku napada za AfD, koji je pronašao spremnu publiku za svoj argument da je njemačka podrška Kijevu nepotrebno antagonizirala Moskvu i podigla cijene nafte i gasa. Merz je došao na vlast 2025. godine, obećavajući oštre reforme za oživljavanje ekonomije. Napustio je decenije fiskalnog opreza obećavajući zaduživanje stotina milijardi eura kako bi se obnovila oslabljena njemačka vojska i rekonstruisala infrastruktura. Ali birači, posebno u istočnoj Njemačkoj, nisu mu dali nikakve zasluge za te planove, koji su do sada dali malo vidljivih rezultata. Velikom većinom, birači su favorizirali AfD za rješavanje njihovih glavnih briga oko socijalne nesigurnosti, mira u Evropi i vlastite ekonomske situacije, pokazala je anketa Infratest dimap-a. Prema podacima iz ankete AfD je bio posebno popularan među muškarcima, sa 50 posto glasača u poređenju sa 39 posto žena. Birači AfD-a su također imali manju ekonomsku sigurnost i manji stepen obrazovanja. Izvor: Reuters, The Guardian, BBC