Više pretnji bombama uticalo je na letove u Evropi 6. novembra, nakon što je niz lažnih dojava poremetio vazdušni saobraćaj širom kontinenta 3. i 5. novembra. Zasad nije poznat uzrok haosa koji i dalje traje – jedini trag je imejl u kojem se preuzima odgovornost, potpisan kao "Borci Muške države", što ukazuje na moguću povezanost s opskurnom ruskom grupom poznatom pod nazivima Muška država i Muška legija. Čini se da sama grupa poslednjih godina nije bila naročito aktivna. Radio Slobodna Evropa je ranije opširno izveštavao o njenim aktivnostima, poslednji put 2022. kada je na meti grupe bio jedan bar u Tbilisiju koji su posećivali Rusi koji se protive Kremlju. Grupu je 2016. godine osnovao fitnes trener Vladislav Pozdnjakov, koji je dve godine kasnije pobegao iz Rusije pošto je uslovno osuđen zbog optužbi za "podsticanje mržnje prema ženama". Navodna povezanost grupe s pretnjama avionskim letovima nije potvrđena i usledili su i demanti. BBC se pozvao na Telegram kanal povezan s grupom, dok je Rojters (Reuters) citirao samog Pozdnjakova. S obe strane je navedeno da grupa više ne postoji i da nije uključena u pretnje. Muška država, koja je u Rusiji zabranjena 2021. godine, bila je poznata po ekstremno desničarskim stavovima, rasizmu, mizoginiji i izjavama protiv LGBT osoba. Njeni članovi su čak proslavljali rođendan Adolfa Hitlera. Pokret je prvi put privukao pažnju javnosti kada je pokrenuo kampanju protiv uvođenja zakona o porodičnom nasilju u Rusiji. Jedna feministička aktivistkinja rekla je tada za Radio Slobodna Evropa da je bila izložena uvredama i pretnjama smrću, kao i da su adrese drugih osoba objavljivane na internetu. Muška država je postala poznata i po targetiranju žena koje su bile u vezama s crncima, a navodno je učestvovala i u kampanji protiv lanca suši restorana koji je u jednoj reklami angažovao crnca. Lažiranje smrti u IndonezijiTrenutno mesto boravka Pozdnjakova nije poznato. Njegov Telegram kanal, koji ima oko 5.400 pratilaca, i dalje je aktivan i služi kao platforma za promovisanje rata Rusije protiv Ukrajine. Na kanalu nije bilo komentara o navodnom imejlu povezanom s pretnjama bombama u avionima. Šestog novembra objavljivani su sadržaji o različitim temama, uključujući zabranu pornografskog snimka s muslimankama koju je izrekao jedan ruski regionalni sud, međuizbore u SAD i povećanje plata ruskim vojnicima. Pozdnjakov je ponovo dospeo u vesti u oktobru prošle godine, kada je lažirao sopstvenu smrt u Indoneziji. Objavljena je čak i pikselizovana fotografija muškarca slične fizičke građe, koji leži na zemlji s košuljom prekrivenom krvlju. Dva dana kasnije Pozdnjakov se ponovo pojavio i priznao da je sve bilo smišljeno radi privlačenja pažnje javnosti. Ruske vlasti često agresivno gone političke emigrante, ali ne izgleda da su se posebno bavile Pozdnjakovom. To je podstaklo spekulacije, koje je i sam Pozdnjakov podgrevao, da bi mogao da ima veze s ruskom Federalnom službom bezbednosti (FSB). Pojedini ruski aktivisti za ljudska prava takođe su izneli pretpostavke da je Pozdnjakov počeo da sarađuje s FSB-om posle hapšenja. 'Hibridna agresija'Zvaničnici evropskih zemalja zahvaćenih pretnjama bombama nisu direktno izneli sumnje u to ko stoji iza njih, ali su nagovestili da deluju koordinisano. "Najrazumnija pretpostavka jeste da se suočavamo s pokušajem hibridne agresije i oblikom psihološkog ratovanja", izjavio je španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares (Jose). Ove pretnje su upućene u vreme kada zapadni zvaničnici sve češće upozoravaju na rusku kampanju koja obuhvata upade dronova, sabotaže i pokušaje atentata u evropskim članicama NATO-a. Ove nedelje zabeležen je i niz sajbernapada na rashladne uređaje u supermarketima širom Evrope. "Za napade na rashladne uređaje i pretnje bombama u avionima na kraju bi se mogli pokazati da nisu povezani s Rusijom – ili međusobno. Ipak, oba slučaja pokazuju kako relativno ograničene akcije mogu da poremete svakodnevni život, izazovu ekonomske troškove i stave na test poverenje javnosti u osnovne usluge", napisao je 5. novembra Dejvid Ketler (David Cattler), bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za obaveštajne poslove i bezbednost. "Evropa ne može da čeka da se pojave ruski tragovi pre nego što počne da štiti sisteme od kojih zavise njeni građani", dodao je on. Kremlj je odbacio bilo kakve nagoveštaje o umešanosti Rusije u napade na rashladne uređaje. "To su apsurdne tvrdnje. Kao i uvek, iza njih ne stoji apsolutno nikakvo obrazloženje niti bilo kakav dokaz, a ipak se naša zemlja optužuje za sve i svašta, bez ikakvog osnova", izjavio je 5. novembra portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Zasad nije bilo komentara o pretnjama bombama u avionima.

Nedavno saopštenje američkog proizvođača oružja Lockheed Martin da je od vazdušnih snaga SAD dobio ugovor vredan 694 miliona dolara za proizvodnju nove hipersonične rakete za lansiranje iz vazduha najnoviji je znak ubrzane trke u naoružanju između SAD, Kinu i Rusiju. Hipersonična raketa je oružje koje može da se kreće brzinom većom od pet maha – više od pet puta brže od brzine zvuka ili otprilike 6.100 kilometara na sat – uz mogućnost da izvodi oštre i duže manevre u Zemljinoj atmosferi. "Ono što pojedina novija hipersonična oružja čini posebno izazovnim jeste kombinacija brzine, manevarskih sposobnosti i trajektorije leta, što može zakomplikovati otkrivanje, kontinuirano praćenje i predviđanje mesta na kojem će se oružje naći u trenutku presretanja", rekla je u intervjuu Eva Sula, viša saradnica za odbranu i bezbednost u Baltičkom međunarodnom bezbednosnom centru (BISC) sa sedištem u Londonu. Lockheed Martin je naveo da spremnost za proizvodnju tu raketu, poznatu kao ARRW, "čini ključnim resursom za vojsku, koji pruža kritičan kapacitet za suprotstavljanje novim pretnjama". Kina i Rusija, koje od početka 2022. imaju "partnerstvo bez granica", na prvom su mestu među tim pretnjama. Peking ima vodeći hipersonični arsenal na svetu, zahvaljujući strategiji proizvodnje u velikim količinama. Rusija je ispred SAD u operativnom uvođenju hipersoničnih oružja, pošto ih je upotrebila u borbi tokom invazije na Ukrajinu. Analitičari kažu da će, ako se aktuelni trendovi proizvodnje nastave, Kina i Rusija do 2035. imati zajednički hipersonični arsenal od 5.000 komada, od čega će 4.000 pripadati Pekingu. "To je jedan deo slagalice dok SAD užurbano – uz izvestan uspeh – pokušavaju da brzo izgrade svoje hipersonične kapacitete, i odbrambene i ofanzivne", rekao je za RSE Grant Njuzam (Newsham), viši saradnik Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu i penzionisani pukovnik marinaca. Vašington, dodao je, "ostvaruje iznenađujuće brz napredak, naročito na ofanzivnoj strani – i to uključuje vazduhoplovstvo, mornaricu i kopnenu vojsku". Pentagon planira da od 2027. do 2031. fiskalne godine potroši 37,9 milijardi dolara na programe hipersoničnih oružja kako bi sustigao Kinu i Rusiju. To uključuje 10,1 milijarde dolara za kopnenu vojsku za uvođenje 4.500 hipersoničnih oružja srednjeg dometa, 2,1 milijarda dolara za mornaricu za nabavku 59 raketa, kao i široka sredstva za vazdušne snage za nabavku ARRW-a i hipersonične ofanzivne krstareće rakete (HACM). Prednosti KineU trci u hipersoničnom naoružanju Kina vodi iz nekoliko razloga. Prvo, ima prednost prvog koji je krenuo. Ona je 2020. rasporedila prvi operativni hipersonični sistem na svetu, koji čine balistička raketa srednjeg dometa DF-17 i hipersoničnu kliznu letelicu (HGV) s oznakom DF-ZF. "Kineski razvoj konvencionalnih raketa, koji nije ograničen sporazumom INF-om (sporazum o kontroli naoružanja koji su 1987. potpisali SAD i Sovjetski Savez), dao im je prednost u balističkim raketama srednjeg dometa koje mogu da služe kao hipersonični nosači", rekao je za RSE Džon Van Udenaren (John Van Oudenaren), analitičar u tehnološkoj konsultantskoj kući BluePath Labs u Vašingtonu. Peking ima dodatnu korist od infrastrukture za testiranje hipersoničnih oružja koja je ima i raznovrsnija i obimnija od američke, dodao je on. Kina je jedina zemlja koja je uspešno integrisala HGV sa Sistemom frakcionog orbitalnog bombardovanja (FOBS), sistemom isporuke bojeve glave koji oružje najpre smešta u nisku Zemljinu orbitu (NZO), a zatim ga vraća iz orbite ka cilju. Peking je 2021. sproveo dva testa koji su demonstrirali tu integraciju. Iako je HGV u prvom testu promašio metu za 39 kilometara, uspešno je ispalio zaseban projektil usred leta. Pentagon je bio iznenađen. Nijedna zemlja nikada nije ispustila teret iz letelice koja se kreće hipersoničnom brzinom, a da pritom ne uništi letelicu ili ne poremeti njenu putanju. General Mark Mili (Milley), tadašnji načelnik Združenog generalštaba SAD, rekao je da je to "Sputnjik momenat". Istovremeno su kineski hipersonični testovi pokazali ranjivost SAD na napad s juga. Razlog je što je američka protivraketna odbrana osmišljena uz pretpostavku da bi ruski nuklearni napad na američko tlo išao najkraćim putem, preko Severnog pola i Arktika. Međutim, u kineskim hipersoničnim testovima oružja su se kretala u niskoj Zemljinoj orbiti iznad Antarktika, gde je pokrivenost američkim radarima ograničena. FOBS može da se približi iz neočekivanih pravaca jer ne leti visokim, predvidljivim paraboličnim lukovima kao tradicionalna interkontinentalna balistička raketa (ICBM). Peking je negirao da je testirao hipersonična oružja. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su testovi obuhvatali proveru tehnologija za svemirske letelice za višekratnu upotrebu, kako bi se smanjili troškovi svemirskih operacija. "Lažu. To je sastavni deo kineske strategije", kaže Njuzam iz Centra za bezbednosnu politiku, dodajući da Peking znatno potcenjuje svoje vojne izdatke. Pentagon procenjuje da Kina za odbranu troši 40 do 90 odsto više nego što stoji u njenom zvaničnom budžetu. Još jedna prednost Kine u hipersoničnom nadmetanju je njena proizvodna moć, uvećana de facto savezom s Rusijom. "Rusija je u ratnoj ekonomiji, a Kina je proizvodna sila. Mogu da prave ove rakete veoma brzo u poređenju sa SAD", rekao je za RSE Ali Džavaheri (Javaheri), viši analitičar za nove tehnologije u firmi za podatke o privatnim tržištima PitchBook u Njujorku. Rusija i Kina, prema procenama, godišnje proizvedu 80, odnosno 370 hipersoničnih oružja, dok SAD proizvode jednocifren broj. "SAD su odlične u pravljenju vrhunskih odbrambenih sistema – poput lovca F-35 – ali nisu toliko dobre u pravljenju srednje klase", kakva su hipersonična oružja, kaže Džavaheri. On ukazuje da je posle kraja Hladnog rata američka odbrambena industrijska baza atrofirala, uz dramatičnu konsolidaciju i odvajanje od komercijalne ekonomije. Odbrambene kompanije usmerile su se na proizvodnju naprednih, skupih platformi malog obima za Pentagon. Američka vojska je na kraju nabavila neke od vodećih odbrambenih sistema na svetu, ali nauštrb masovne proizvodnje i mogućnosti naglog povećanja kapaciteta. Povećana pretnja za TajvanAmerički vojni planeri brinu da bi sve veći kineski hipersonični arsenal mogao da zakomplikuje napore SAD da intervenišu u tajvanskoj krizi, što je najverovatniji scenario koji bi mogao da uvuče dve supersile u oružani sukob. Iako Kina već ima najveće konvencionalne raketne snage na svetu, hipersonična oružja predstavljaju posebne izazove zbog brzine, leta na maloj visini u atmosferi i manevrisanja u realnom vremenu. Pentagonov izveštaj Overmatch, poverljiva procena spremnosti američke vojske koju je prvi obelodanio The New York Times u decembru 2025, pokazao je u ratnim simulacijama sukoba oko Tajvana da bi Peking koristio hipersonična oružja u razornoj kampanji kojom bi bili onesposobljeni ili uništeni napredni nosači aviona američke mornarice klase "Gerald R. Ford". Bez mogućnosti da neutrališu kinesku raketnu pretnju, američki komandanti bi verovatno bili primorani da grupe nosača drže izvan dometa tih oružja, koji iznosi 4.000 kilometara za raketu srednjeg dometa. Pošto većina aviona s nosača ima borbeni radijus od 800 do 1.300 kilometara, američki lovci bi bili daleko izvan efikasnog dometa za napad ili za nadmoć u vazduhu iznad Tajvanskog moreuza. "To potencijalno čini američku (i tajvansku i japansku) odbranu Tajvana skupljom, s obzirom na trenutno neadekvatnu američku odbranu od hipersoničnih raketa", kaže Njuzam iz Centra za bezbednosnu politiku. "Međutim, to Kini ne daje nesavladivu prednost koja bi joj obezbedila laku pobedu – ili ne nužno pobedu uopšte. SAD i njihovi saveznici i dalje imaju dovoljno sposobnosti da Kini zadaju velike probleme". Značajno u tome je što su SAD rasporedile mobilne raketne lansere u Japanu i na Filipinima koji mogu da gađaju kineska istočna priobalna ekonomska središta, pomorske baze, aerodrome i komandne centre. Gledano dalje, hipersonična trka u naoružanju, sa SAD na jednoj, a Kinom i Rusijom na drugoj strani, verovatno će se intenzivirati jer sve tri zemlje nameravaju da povećaju svoje arsenale. Ipak, analitičari kažu da transformativne mogućnosti hipersoničnih oružja ne treba preuveličavati. "Hipersonična oružja postaju sve važniji element strateškog nadmetanja", kaže Sula iz Baltičkog međunarodnog bezbednosnog centra. "Međutim, bila bih oprezna da ih predstavljam kao tehnološki razvoj koji će samostalno transformisati ratovanje. Iskustvo Ukrajine prilično jasno pokazuje da vojna efikasnost sve više zavisi od toga kako se različiti kapaciteti kombinuju i koriste, a ne od sofisticiranosti pojedinačnog oružja".

Predsednik Donald Tramp (Trump) je poslednjih nedelja predizborne kampanje predviđao da će se rat s Iranom završiti "odmah posle izbora". Sada, posle glasanja i pošto je njegova Republikanska partija izgubila oba doma Kongresa u ubedljivom porazu za koji je njegov potpredsednik okrivio upravo rat. "Razlog zbog kojeg smo izgubili je rat", napisao je 4. novembra potpredsednik Džej Di Vens (JD Vance) na X. Tramp je za ovu ocenu rekao da je "uglavnom tačna", ali je naveo da bi istu odluku doneo ponovo jer "ne možete dozvoliti da Iran dobije nuklearno oružje". Time je Tramp, s otprilike dva meseca pre nego što će demokrate u Kongresu preuzeti kontrolu nad budžetom i pozivima kongresnih odbora za saslušanja, suočen sa skupom ne baš idealnih opcija: pregovarati, eskalirati ili čekati. "Demokrate ne preuzimaju vlast danas", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Šajan Sami (Shayan Samii), stručnjak za nacionalnu bezbednost iz SAD. "Tramp ima dva meseca da deluje, bez ikakvih obzira na izbore, ako želi da ponovo pokrene vojnu kampanju". Predsednik može da opravda vojnu akciju razlozima nacionalne bezbednosti, rekao je Sami, a svaki zakon kojim bi se ograničio rat zahtevao bi Trampov potpis ili dvotrećinsku većinu u Predstavničkom domu i Senatu da bi se prevazišao veto. "Neki stručnjaci veruju da demokrate mogu da promene tok vojne konfrontacije s Islamskom Republikom. Ja to ne vidim tako", rekao je on. Scenario 1: Potpuni nastavak rataTramp je više puta nagoveštavao da bi mogao da nastavi velike udare posle glasanja, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu ga je, prema izveštajima, na to nagovarao. Obnovljena kampanja verovatno bi ponovila aprilski scenario, kada su u američkim i izraelskim udarima pogođeni mostovi, železničke pruge i energetska infrastruktura, a Tramp pretio da će "svaku elektranu u Iranu" ostaviti u plamenu. Ostrvo Harg, glavni iranski terminal za izvoz nafte, dosad je pogođeno samo na vojnim lokacijama. Udar na njegovu energetsku infrastrukturu korak je koji Vašington još nije preduzeo i nije morao, pošto je blokada iranskih luka svela iranski izvoz nafte skoro na nulu. Šahin Modares, iranski stručnjak za bezbednost koji živi u Rimu, očekuje da će ta granica biti pređena. "Nažalost, ono što vidim jeste težak rat pred nama", rekao je on za Radio Farda. On je objasnio da je Vašington delovao u fazama: prvo odvraćanje, zatim, pošto je u junu propao memorandum o razumevanju za koji je naveo da je velikodušan prema Teheranu, kampanja ekonomskog pritiska koja je uključivala stroge sankcije, ukidanje letova i delimično zatvaranje iranskih kopnenih granica. Pošto taj pritisak ne daje rezultate, rekao je on, sledeća faza je primoravanje Teherana na kapitulaciju. U toj fazi, rekao je Modares, mete bi bile "infrastruktura zemlje, energetski sektor, ekonomski sektori", zajedno s onim što je ostalo od iranskog nuklearnog i raketnog programa, "posebno Pijuk planina" – utvrđeni podzemni kompleks u blizini Natanza kome Tramp preti od jula. Cilj bi bio da se zemlja gurne ka kolapsu dok se Islamska Republika ne preda, što bi omogućilo da "jedan sloj ovog režima" – elementi postojećeg rukovodstva – preuzme kontrolu "bar na neko vreme". Takva predaja, dodao je on, takođe bi značajno povećala šanse da sistem potpuno padne. Međutim, Teheran poslednjih nedelja upozorava na posledice obnovljenog sukoba. Vrhovni vođa Modžtaba Hamenei naredio je 31. oktobra komandantima da pripreme "trenutan, efikasan i geografski neograničen odgovor" na svaki novi napad i da prošire spisak meta. Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC) takođe je zapretio gađanjem podmorskih komunikacionih kablova u Persijskom zalivu, uz insistiranje da će biti napadnute i američke baze izvan Bliskog istoka, kao i regionalna energetska infrastruktura. Iran je nagovestio da bi, za razliku od 40-dnevnog rata, koji je Teheran regionalizovao, sledeći sukob uvukao još više zemalja. Potpuni nastavak neprijateljstava takođe bi dodatno podigao cene goriva. Scenario 2: Jedan 'veliki udar', pa izlazakIako malo verovatan, srednji put mogao bi da bude privlačan predsedniku koji želi pobedu bez dugog rata. Izveštaji s kraja oktobra tvrde da je Trampova administracija upozorila saveznike u regionu da je moguća kratka, intenzivna kampanja protiv Irana posle izbora. Jedna ključna meta mogla bi biti Pijuk planina. On bi potom mogao da proglasi da je iranski nuklearni program dovoljno oštećen i da traži dogovor kojim bi se Ormuski moreuz ponovo otvorio u zamenu za određeni stepen ublažavanja sankcija i odlaganje nuklearnih pregovora. Smatra se da se delovi postrojenja nalaze 80 do 100 metara pod zemljom, zbog čega je svaku tvrdnju o uništenju teško proveriti. Iranska vojna komanda, Centralni štab Hatam al-Anbija, upozorila je da bi bombardovanje planine predstavljalo obnavljanje rata širom regiona. Dakle, dok bi se SAD možda nadale kratkoj kampanji, Iran bi mogao da nastoji da je oduži u nadi da će Trampu povećati političke i finansijske troškove. Scenario 3: Ni rat, ni mirTramp bi mogao i jednostavno da zadrži sadašnji stav, izvodeći "odbrambene" napade, održavajući pomorsku blokadu i nastavljajući praksu da američka mornarica prati brodove kroz Ormuz. Međutim, status kvo je nestabilan, a iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je krajem oktobra da zemlja mora da izađe iz iscrpljujućeg stanja "ni rata, ni mira". Sami takođe sumnja da polumere poput povremenog udara na vojne objekte na iranskim ostrvima mogu dugo da traju. Od sredine 2027, rekao je on, pažnja Vašingtona okrenuće se predsedničkoj trci 2028. i kandidati iz obe partije zahtevaće trajan odgovor po pitanju Irana umesto da naslede problem. Scenario 4: Prelazni dogovorNajaktivniji diplomatski kolosek je uzak aranžman uz posredovanje Katara, nalik memorandumu o razumevanju potpisanom u junu koji je nakratko zaustavio borbe i ukinuo blokadu pre nego što je propao. Čini se da tržišta klade na nešto slično. Cena sirove nafte Brent pala je ispod 100 dolara po barelu 4. novembra. Iran je ponudio da ponovo otvori Ormuski moreuz u roku od dva dana ako Vašington ispuni njegovih sedam uslova, uključujući ukidanje pomorske blokade, ublažavanje sankcija, garancije o prestanku napada i regionalni prekid vatre koji obuhvata i Liban. Širi sporazum koji bi obuhvatio iranski nuklearni program deluje daleko. Vašington zahteva proverljivu obavezu da Iran neće obnoviti program; Teheran kaže da nuklearni pregovori mogu početi tek kada njegovi uslovi budu ispunjeni. Modares iznosi argument da diplomatija i eskalacija nisu međusobno isključive. On je rekao da su i Vens i američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) verovatni kandidati za 2028. i da svaki od njih želi da preuzme zasluge za mogući uspeh, a da krivicu za neuspeh svali na drugog. Međutim, oni zapravo glume "dobrog i lošeg policajca", držeći "poluotvorena vrata" do poslednjeg trenutka, "čak i pošto rat počne", kako bi Teheran i dalje imao način da popusti. SmetnjeNekoliko faktora moglo bi da poremeti svaku od ovih mogućnosti. Izrael bi mogao da deluje samostalno ako proceni da Vašington ide ka dogovoru kojem se protivi. Unutar Irana, propast junskog memoranduma o razumevanju delimično je pripisana tvrdolinijaškim frakcijama koje su nalagale napade na brodove, što je podsetnik da dogovor može biti potopljen u Teheranu podjednako lako kao i u Vašingtonu. Teheran dotle već tumači rezultate izbora kao potvrdu svog stava. Analitičari su pre glasanja iznosili argument da Iran veruje da pobeđuje u ratu; ubedljiva pobeda demokrata mogla bi da ga ohrabri da podigne cenu i sačeka oslabljenog i više ograničenog predsednika. A tu je i sam Tramp. Upitan 4. novembra kada će se završiti rat s Iranom, dao je isti odgovor kao 27. oktobra: "Kad god ja to poželim".

Ubedljiva pobeda demokrata na izborima u SAD doneće, kako se očekuje, promene u Kongresu i spoljnoj politici Vašingtona. Međutim, u samom Iranu mnogi zvaničnici očekuju da će zemlja ostati na nišanu predsednika Donalda Trampa (Trump), čak i ako je glasanje oslabilo njegovu poziciju. Kako su kasno 3. novembra stizali rezultati koji su pokazivali da su demokrate preuzele kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom od republikanskih rivala, Tramp je priznao da je rat koji je pokrenuo protiv Irana poslednjeg dana februara ostavio traga na njegovoj stranci. Međutim, iranski vrhovni lider Modžtaba Hamnei naveo je u saopštenju 4. novembra – na godišnjicu dana kada su radikalni studenti učvrstili svrgavanje šaha koga su podržavale SAD upadom u američku ambasadu i držanjem 52 Amerikanca kao talaca 444 dana – da se svako ko očekuje bilo kakvu temeljnu promenu američke politike samo zato što je jedna stranka zamenila drugu "teško vara". On je upozorio protiv "čak i najmanje sklonost ka pokoravanju" Sjedinjenim Državama, dodajući da "SAD vide da je kraj njihove hegemonije dalek, a mi vidimo da je blizu". Iako su iranski i američki pregovarači poslednjih dana aktivno vodili posredne razgovore – uglavnom uz posredovanje Katara i Pakistana – kako bi okončali vojni sukob, Tramp je odbio da isključi nastavak napada na Iran, jer SAD još treba da se "pobrinu" za jednu ili dve mete, uključujući lokaciju za koju se sumnja da se tamo nalazi nuklearni objekat. Džalal Rašidikoči, bivši reformistički iranski poslanik, rekao je da vidi malu razliku između demokrata i republikanaca, ali je izbore ipak opisao kao "istorijsko i ponižavajuće" odbacivanje od strane američkih birača onih koji su se zalagali za rat protiv Irana. On je takođe pozvao novoizabrane članove Predstavničkog doma i Senata da obrate pažnju na tu poruku. Zasigurno, mnogi zvaničnici iskoristili su priliku da likuju nad rezultatima i neki su zaslugu pripisali "narodnom otporu" Iranaca, "hrabrosti iranskih boraca" i "istorijskoj osveti" Irana nad onima koji su odgovorni za ubistvo vrhovnog lidera ajatolaha Alija Hamneija 28. februara, prvog dana američkih i izraelskih vazdušnih udara u sukobu. Međutim, takve izjave ne otkrivaju nužno kako će se iransko rukovodstvo ponašati. A izbori bi mogli da promene manje nego što iranski zvaničnici sugerišu, jer Tramp i dalje ima neke moćne poluge u spoljnoj politici i ostaće na funkciji do januara 2029. Tvrđi kurs ili igra čekanja?Hamidreza Azizi, viši analitičar za Iran u Međunarodnoj krizi grupi iz Brisela, rekao je za RSE da visoki iranski zvaničnici vide rezultate kao pobedu Islamske Republike i potvrdu njenog beskompromisnog pristupa. "U tom kontekstu očekujem da će rezultati dovesti do daljeg zaoštravanja, a ne omekšavanja iranskog stava", rekao je on. To se, kako kaže, odnosi posebno na osnovne zahteve Teherana: da Vašington prvi napravi korak ukidanjem sankcija i blokade i da bilo koji sporazum ne uključuje velike nuklearne ustupke. Azizi je upozorio da bi takav stav mogao da poveća, a ne umanji rizik od novog sukoba, naročito ako Tramp odluči da nema šta da izgubi i kocka se da bi pobeda u inostranstvu mogla da nadoknadi njegov poraz kod kuće. Druga mogućnost, prema Damonu Golrizu, predavaču na Haškom univerzitetu primenjenih nauka, jeste da Teheran odluči da sačeka kraj Trampovog mandata. Golriz je za Radio Fardu (Iranski servis RSE) rekao da Iran može zaključiti da mu je bolje da izbegava velike ustupke Trampu i da sačeka buduću američku administraciju za koju veruje da je moguć trajniji sporazum. Kao pokazatelj da drugačije političko okruženje u Vašingtonu može doneti Teheranu bolje izglede, on je naveo pregovore pod predsednikom Barakom Obamom (Barack) koji su doveli do nuklearnog sporazuma iz 2015, kao i ono što je opisao kao ozbiljno diplomatsko angažovanje pod bivšim predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden). Golriz takođe očekuje da predstojeći period ostane nestabilan, uz mogućnost da Tramp nastoji da pokaže snagu posle izbornog poraza i da se i dalje oslanja na vojni i ekonomski pritisak kako bi iznudio ustupke Irana. On, međutim, iznosi argument da vojni udari ne mogu rešiti sporove oko iranskog nuklearnog programa i Ormuskog moreuza. Trajno rešenje, kaže on, zahtevalo bi pregovore koji su "tajni, direktni, kontinuirani, dugoročni i ozbiljni", potencijalno čak obimniji od razgovora koji su doveli do nuklearnog sporazuma iz 2015. Azizi je rekao da se čini da je rukovodstvo u Teheranu svesno opasnosti, ukazujući na Hamneijevo upozorenje kao jasan znak toga. Ipak, ishod, kaže on, u velikoj meri zavisi od Vašingtona. "Ulozi su i dalje visoki", rekao je on. "Mnogo toga zavisi od toga kako Tramp proceni svoj položaj i položaj Republikanske partije i kako odgovori na unutrašnje pritiske koji ga guraju u jednom ili drugom smeru".

Kada se Verina majka srušila dok je čekala hirurga u poliklinici u Jaroslavskoj oblasti, severoistočno od Moskve, hitnoj pomoći je trebalo 50 minuta da stigne. Nije preživela. Vera, koja živi u selu Grigorjevskoje, rekla je za RSE da joj niko od medicinskog osoblja nije priskočio u pomoć. "Jednostavno nije bilo ničega u poliklinici za prvu pomoć. Nisu mogli ni da joj daju injekciju adrenalina", rekla je Vera, čije je ime, kao i imena drugih žena intervjuisanih za ovaj tekst, promenjeno iz bezbednosnih razloga. Selo i susedna naselja su se uvećali, kaže ona, ali lokalna zdravstvena stanica i dalje ima samo jednog zaposlenog koji opslužuje odrasle i decu, kao i školu i vrtić. Nema pedijatra. Vera vodi unuka u privatnu kliniku u regionalnom glavnom gradu Jaroslavlju kada mu je potrebna specijalistička nega. Njeno iskustvo ilustruje koliko teško može biti doći do medicinskih usluga u ruskim regionima, što bi se moglo pogoršati predloženim rezovima za federalnu zdravstvenu zaštitu u budžetu za 2027. Finansiranje nacionalne inicijative "Dug i aktivan život", koja obuhvata 11 federalnih zdravstvenih programa, trebalo bi da padne sa 181 milijarde rubalja (oko 2,2 milijarde dolara) u 2026. na 146 milijardi rubalja (oko 1,8 milijardi dolara) u 2027. Projekti obuhvataju, između ostalog, primarnu zdravstvenu zaštitu, lečenje kardiovaskularnih bolesti i raka, dijabetes, hitnu medicinsku pomoć, rehabilitaciju i popunjavanje osoblja. Smanjenja su najavljena u trenutku kada Rusija planira da poveća vojne izdatke, od kojih je veliki deo vezan za njenu invaziju na Ukrajinu. Vojni budžet bi 2027. trebalo da dostigne oko 17,1 hiljada milijardi rubalja (otprilike 211 milijardi dolara), što je 27 odsto više od revidiranih izdvajanja od 13,5 hiljada milijardi rubalja u 2026, navodi se dokumentima u koje je uvid imala agencija Rojters (Reuters). Stvarni iznos potrošen u 2026. je poverljiv. Vlada navodi da će povećano finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja pokriti veći deo zdravstvenih troškova. Zagovornici prava pacijenata upozoravaju da bi ta promena mogla da ostavi praznine, naročito u siromašnijim regionima. Problemi u više regionaMarina, takođe stanovnica Jaroslavske oblasti, opisala je teškoće u nabavci morfijuma za svog oca koji ima neizlečivu bolest. Marina je veći deo dana ostavljala oca samog dok je putovala između zdravstvenih ustanova radi recepata i lekova, koji su se izdavali u zalihama za tri dana. "Polazila bih u 6:45 ujutru, stajala u redu da dobijem jedan pečat, pa jurila u drugi grad po drugi pečat i da preuzmem lek. Kući bih stizala u pet popodne", rekla je ona za RSE. Njena majka se takođe mučila da kontroliše dijabetes jer u blizini nije bilo endokrinologa. Marina se, kad može, oslanja na lokalnog bolničara, a za ozbiljnije probleme na privatne lekare. Slični problemi zabeleženi su i drugde. U Pskovskoj oblasti, koja se graniči s Estonijom na severozapadu Rusije, jedna žena je ranije ove godine rekla da je njen dvogodišnji sin odbijen u nekoliko zdravstvenih ustanova nakon što se povredio u oko. Bolnica ih je uputila u dečiju kliniku, gde je lekar rekao da nije oftalmolog. Hitna pomoć je predložila da potraže privatnog lekara, dok je i traumatološki centar odbio da leči dete, napisala je majka na lokalnom internet forumu. Do drugog dana dečak još nije dobio medicinsku pomoć, rekla je ona. U Vladimirskoj oblasti, istočno od Moskve, planovi da se prekinu redovni porođaji u bolnici u Kolčuginu izazvali su zabrinutost meštana. Prema planu, trudnice bi morale da putuju oko 80 kilometara do grada Vladimira da bi se porodile. Stanovnici su protestovali zbog promene i obratili se Ministarstvu zdravlja. Jedan od najoštrijih rezova odnosi se na savezni program za borbu protiv raka. Njegovo izdvajanje za 2026. prvobitno predviđeno na 144,9 milijardi rubalja (1,78 milijardi dolara), kasnije je smanjena na 44,9 milijardi (553 miliona dolara). Nacrt budžeta za 2027. predviđa samo 3,87 milijardi rubalja (47,6 miliona dolara). Ministarstvo zdravlja navodi da smanjenja odražavaju promenu u načinu finansiranja lečenja, a ne opšte smanjenje podrške. U komentarima koje je 5. oktobra preneo list Komersant, ministarstvo je navelo da se većina lečenja raka već finansira iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Na raspravi u Savetu Federacije, gornjem domu ruskog parlamenta, održanoj 13. oktobra, učesnici su naveli nedostatak onkologa i lekova. Neki regioni su imali samo pet do sedam od 35 do 40 lekova protiv raka preporučenih za lečenje. Zvaničnici obećavaju dodatna sredstvaMinistar zdravlja Mihail Muraško rekao je 15. oktobra parlamentarnom budžetskom odboru da će za lekove u 2027. biti izdvojeno dodatnih šest milijardi rubalja (74 miliona dolara). On je rekao da je 113 milijardi rubalja (1,39 milijardi dolara) opredeljeno za snabdevanje lekovima na regionalnom nivou, a 285 milijardi rubalja (3,5 milijardi dolara) za centralizovane nabavke lekova, dodajući da će postojeći programi biti sačuvani. Ipak, 29. oktobra, tokom prvog čitanja nacrta budžeta Saveznog fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja u donjem domu ruskog parlamenta, predsedavajući Budžetskog odbora Andrej Makarov naveo je iscrpljene kvote, duga čekanja na visokotehnološko lečenje, nedostatak osoblja i teškoće u upućivanju pacijenata iz nekih regiona u savezne medicinske centre. U sibirskom gradu Krasnojarsku, hiljadama kilometara istočno od prestonice, regionalno odeljenje za zdravstvo planira da do sredine januara zatvori dva porodilišta, uz obrazloženje o padu nataliteta i stanju jedne zgrade. Jelena, majka troje dece koja se porodila u jednoj od tih ustanova, rekla je da ju je izabrala jer je nudila pristup specijalistima u slučaju komplikacija. "Šokirana sam što je zatvaraju", rekla je za RSE.

Američki glasači izlaze na izbore na sredini predsedničkog mandata, a mnogo toga je na kocki pošto Demokratska partija pokušava da preuzme kontrolu u oba doma Kongresa, Senatu i Predstavničkom domu, od Republikanske partije Donalda Trampa (Trump), što bi moglo da zakomplikuje Trumpovu agendu tokom poslednje dve godine mandata. Za šta se glasa?Svake dve godine, Amerikanci biraju članove oba doma američkog Kongresa: Senata i Predstavničkog doma. Kada se ovi izbori održavaju na polovini četvorogodišnjeg predsedničkog mandata, nazivaju se izborima na sredini mandata (midterms). Oko 250 miliona odraslih državljana SAD ima pravo glasa na izborima 2026. godine, što je porast od 8,4 miliona u odnosu na izbore 2022, pokazuju podaci nestranačkog Pew istraživačkog centra. Kada je reč o Predstavničkom domu, bira se svih 435 članova donjeg doma, s obzirom na to da njihov mandat traje samo dve godine. Senatori, s druge strane, imaju šestogodišnji mandat. Svake dve godine bira se otprilike trećina članova gornjeg doma. Trećeg novembra bira se 35 od ukupno 100 senatora. Ovo uključuje vanredne izbore za dva mesta, pošto su republikanci Marko Rubio (Marco) s Floride i Džej Di Vens (JD Vance) iz Ohaja u januaru 2025. podneli ostavke na svoja mesta u Senatu kako bi ušli u Trampovu administraciju. Pored toga, glasači će birati guvernere u 36 saveznih država i tri američke teritorije. U pojedinim državama glasaće se i za lokalne i pravosudne funkcije, kao i o specifičnim predlozima koji se nalaze na glasačkim listićima. Šta je ulog?Republikanci trenutno imaju većinu u Predstavničkom domu s prednošću od pet mesta. Ta mala razlika ostavlja mogućnost da demokrate preuzmu kontrolu nad ovim domom. To bi otežalo, mada ne i u potpunosti onemogućilo, Trampovu mogućnost da vlada, pošto su demokrate obećale da će poništiti neke od njegovih političkih odluka u oblastima kao što su zdravstvena zaštita, carine i rat s Iranom. Republikanski lideri su rekli da, ako zadrže kontrolu, Amerikanci mogu očekivati nastavak politika koje su sprovođene tokom prethodne dve godine Trampovog predsedničkog mandata. U Senatu, republikanci drže 53 od ukupno 100 mesta, što predstavlja prilično tanku većinu. Senat ima isključivo ovlašćenje da potvrđuje imenovanja koja je predložio predsednik SAD, da odobrava ili odbija međunarodne sporazume, kao i da donosi presude, osuđujuće ili oslobađajuće, u postupcima opoziva koje pokreće Predstavnički dom. Broj mesta koja pojedina savezna država ima u Predstavničkom domu određuje se na osnovu broja njenih stanovnika, kroz proces koji se naziva raspodela mandata, dok svaka od 50 država ima dva mesta u Senatu, bez obzira na broj stanovnika. Na primer, Pensilvanija trenutno ima 17 predstavnika u Predstavničkom domu, a Kanzas četiri; obe države, međutim, imaju po dva senatora. Predsednikova partija, bilo da je reč o republikancima ili demokratama, često gubi podršku na izborima sredinom mandata kada je u pitanju Predstavnički dom, ali to nije nužno slučaj i sa Senatom. Trenutna istraživanja javnog mnjenja, koja sprovode velike medijske kuće, ukazuju na to da bi Demokratska partija mogla da ostvari dobitke u Predstavničkom domu što bi joj verovatno donelo kontrolu nad tim telom, dok je ishod trke za Senat i dalje neizvestan. Ključna pitanjaTroškovi života postali su glavno pitanje za birače, pri čemu su uporna inflacija, koju dodatno ističu značajno više cene goriva, i stagnacija rasta plata dominirale u javnoj debati. Polovina registrovanih birača, obuhvaćenih nedavnom Reuters/Ipsos anketom, navela je priuštivost kao najvažniji faktor koji će uticati na njihovu odluku prilikom glasanja. Republikanci ističu snažnu ekonomiju, produženje poreskih olakšica i rast berze kao znake da njihove politike vode zemlju u pravom smeru. Demokrate navode nagli rast cena benzina i dizela otkako su SAD i Izrael u februaru pokrenuli vojne udare na Iran, kao i poskupljenje životnih namirnica, kao razloge da se glasa protiv republikanaca. Imigracija je takođe bila u središtu brojnih debata tokom kampanje. Republikanci ističu strožu kontrolu granica i deportacije stotine hiljada ilegalnih imigranata otkako je Tramp preuzeo dužnost. Demokrate su se fokusirale na način sprovođenja tog procesa, ističući smrtonosne incidente u kojima su učestvovali savezni imigracioni agenti, kao i ono što oni smatraju prinudnim metodama u potrazi za potencijalnim ilegalnim imigrantima. Veštačka inteligencija i data centri, kriptovalute, abortus, kao i spoljnopolitička pitanja poput rata u Iranu i američke podrške Izraelu takođe bi mogli da utiču na glasače na biralištima.

Iran i Sjedinjene Američke Države sedmicama razmjenjuju prijetnje, iako istovremeno rade na diplomatiji, uz mogućnost vojne eskalacije poslije američkih izbora na sredini predsedničkog mandata koji se održavaju 3. novembra. Izjava koja se pripisuje vrhovnom lideru Mudžtabi Hamneiju od 31. oktobra nalaže oružanim snagama da budu spremne da odgovore na napad "odmah, efikasno i bez geografskih ograničenja". Ta posljednja stavka podstakla je u Iranu spekulacije o tome šta bi mogla da znači i ima li Teheran mogućnost da ostvari svoju prijetnju. Kada su SAD i Izrael napali Iran 28. februara, Teheran je odgovorio udarima na vojne i civilne objekte u arapskim državama širom Persijskog zaliva, tvrdeći da gađa američke interese u regionu. Analitičari kažu da se Islamska Republika nadala da će regionalizacijom sukoba i gađanjem teritorije američkih saveznika natjerati Vašington da obustavi napade. Neki u Teheranu sada sugerišu da bi sljedeća faza rata, ako se ponovo rasplamsa kako je predsjednik SAD Donald Tramp (Trump) prijetio, otišla i dalje. Konzervativni poslanik i bivši ministar vanjskih poslova Manučehr Mutaki rekao je da sljedeći sukob "neće biti regionalni rat". Govoreći na državnoj televiziji nakon objavljivanja Hamneijeve izjave, Mutaki je hvalio iranske raketne kapacitete i upozorio da će, ako Iran bude napadnut, rat koji slijedi "stići do Evrope". Konzervativni komentator Ali Kolhaki složio se s tim, napisavši na X da prijetnja proširenjem iranskih meta izvan regiona vjerovatno znači da je Evropa, tačnije zemlje poput Velike Britanije, Italije, Grčke i Njemačke, u kojima se nalaze američke oružane snage i dio su Vašingtonove globalne vojne i logističke mreže podrške, sada na nišanu Irana. Iranski mediji su dotle izjavu predstavili kao znak da bi se iranska politika o dometu raketa mogla mijenjati. Iran godinama ima ograničenje dometa svojih raketa na 2.000 kilometara, što je, kako je tvrdio bivši vrhovni lider ajatolah Ali Hamnei, odredio uprkos primjedbama vojnih zvaničnika. Neki mediji sada sugerišu da mlađi Hamnei, koji se nije pojavljivao u javnosti od udara 28. februara u kojima je ubijen njegov otac, ukida to ograničenje. Poluzvanična novinska agencija ISNA navela je da izjava ukazuje na redefinisanje toga koliko daleko su oružane snage spremne da udare i da bi mogla biti znak promjene u strateškim razmatranjima koja određuju iransku raketnu politiku. Klub mladih novinara, povezan s državnom radiotelevizijom IRIB, otišao je korak dalje. Naveo je da je lista iranskih meta ažurirana i da se odvraćanje sada proteže "izvan regiona". Taj medij je istakao da SAD imaju najmanje 128 vojnih baza i objekata u 51 zemlji, od Bliskog istoka do Evrope, Afrike i istočne Azije, te da se "baze agresora bilo gdje u svijetu" sada nalaze na listi meta iranskih oružanih snaga. "Teheran se priprema da snažno odgovori na američko-izraelski napad, za koji se, prema procjenama, očekuje da će biti posebno širok i nasilan", naveo je Dani Citrinovič (Dani Citrinowicz), nerezidentni saradnik Atlantskog savjeta (Atlantic Council). "Osim toga, čini se da Iranci nastoje da prošire svoj spisak meta tako da obuhvati resurse koji nisu napadani u prethodnim kampanjama, među njima komunikacionu infrastrukturu i dodatna strateške resusrse u zemljama Zaliva. Implikacija je da bi sljedeća kampanja, ako izbije, mogla biti mnogo šira, duža i iscrpnija nego što se Vašington nada". Nije svako uvjeren da retorika znači promjenu politike. Reformistički list Etemad upozorio je da su pozivanje na rakete većeg dometa, tehnički kapaciteti da se one naprave i formalna odluka o promjeni kursa tri različite stvari. Džeremi Bini (Jeremy Binnie), analitičar za odbranu na Bliskom istoku u globalnoj obavještajnoj kompaniji Džejns (Janes), ponudio je drugo tumačenje, navodeći da se pominjanje geografskih ograničenja možda uopšte ne odnosi na udaljenost. Iran trenutno možda ima dogovor s jednom ili više arapskih država u Persijskom zalivu da ih ne gađa, rekao je on, "ograničenje koje bi moglo biti ukinuto". Bini je rekao da Iran već "neko vrijeme" ima mogućnost da poveća domet svojih raketa preko 2.000 kilometara, jer se domet može povećati smanjenjem težine bojeve glave. Najočigledniji kandidat je Horamšahr, predstavljen 2017. godine i, prema Binijevim riječima, "njihova najmoćnija raketa". Procjenjuje se da ima domet od 3.000 kilometara kada nosi malu bojevu glavu od 750 kilograma, za koju je viđena da je nosi, naveo je on u pisanim komentarima za Radio Slobodna Evropa. Ograničenje od 2.000 kilometara "imalo je određenog smisla", rekao je Bini, jer je omogućavalo Korpusu garde islamske revolucije (IRGC) da gađa "gotovo sve što bi mu trebalo u region" bez ugrožavanja Evrope, uz izuzetak Kipra i nekih grčkih ostrva. Za dostizanje Zapadne Evrope Iran bi morao da poveća domet svojih raketa. Najočiglednija meta izvan tog dometa, rekao je, bio bi Dijego Garsija, zajednička američko-britanska baza u Indijskom okeanu udaljena skoro 4.000 kilometara od iranske teritorije. Velika Britanija je saopštila da je Iran 20. marta pokušao, ali nije uspio da pogodi tu bazu, mada je najmanje jedan iranski zvaničnik demantovao da je takav pokušaj učinjen.

The 31st meeting of the Chinese and Russian heads of government held in St. Petersburg on October 21 was notable for its focus on cooperation in the Arctic, where Beijing and Moscow are increasingly challenging the United States and its allies.

Neke od najprepoznatljivijih građevina iz sovjetskog doba u Gruziji upravo su stavljene na prodaju, ali bi potencijalnim kupcima bilo pametno da dobro prouče sitna slova pre nego što stave svoj potpis. Vlada Gruzije je 20. oktobra oglasila prodaju deset oronulih lečilišta u nekadašnjem sovjetskom banjskom gradu Ckaltubu, a onlajn aukcija se završava 15. novembra. U ovaj grad su nekada stizali direktni vozovi iz Moskve, dovozeći goste u banje ispunjene toplom, blago radioaktivnom mineralnom vodom. Najpoznatiji među ovim objektima je lečilište Medea, čiji su neoklasični lukovi prikazivani u zapadnim medijima. Tbilisi za Medeu traži iznos ekvivalentan 3,3 miliona dolara, ali kupac mora da se obaveže da će u narednih pet godina uložiti dodatnih 24 miliona dolara u renoviranje, čime bi trebalo da se obezbedi najmanje 120 soba za goste, kao i konferencijske sale i restorani. Za ostala lečilišta u ovoj aukcijom važe slični uslovi s između milion i 3,5 miliona dolara za kupovinu, uz obavezu znatno većih ulaganja u restauraciju. Frederik le Fišu (Frederic Le Fichoux) je stručnjak za komercijalne nekretnine koji je učestvovao u izradi studije izvodljivosti iz 2020. za oživljavanje Ckaltuba. Veteran u ovom sektoru rekao je za RSE da uslovi kupovine na ovoj aukciji odražavaju činjenicu da restauracija pojedinačnih lečilišta možda neće biti dovoljna da privuče posetioce u grad u kojem su šira infrastruktura i drugi sadržaji i dalje zapušteni. "Ako ste jedan investitor i kupite, renovirate objekat koji ste kupili, vratite ga u život", rekao je on, "ali ostatak destinacije i dalje je ruina". Le Fišu kaže da Ckaltubo ima komercijalni potencijal, ali da razvoj "mora biti zajednički poduhvat javnih sredstava, kojima bi se dovoljno uložilo u unapređenje pristupne infrastrukture poput puteva, i privatnog sektora, koji bi ponovo ulagao u zgrade kako bi se tamo ponovo stvorila investiciona destinacija". Sedam lečilišta u Ckaltubu prodato je na ranijim aukcijama, ali su tri nedavno vraćena u državno vlasništvo, među njima i Medea 2024, nakon što njen kupac nije ispunio nespecifikovane ugovorne obaveze. David Sičinava odrastao je igrajući se među lečilištima u Ckaltubu i slaže se da se njegov rodni grad suočava s pristupom "sve ili ništa" kad je reč o obnovi. "Naravno, kao neko ko je tamo odrastao, voleo bih da vidim da grad ponovo cveta", rekao je on. Ipak, ovaj akademski radnik koji živi u Kanadi ukazuje na jedan konkretan detalj gruzijskog zakona zbog kog ima podeljena osećanja o potencijalu ekonomske transformacije. Važeći gruzijski zakoni o dozvolama izdvajaju Ckaltubo i oslobađaju ga naknada za dozvole za operatere kockarnica, očigledno u pokušaju da se privuku investicije. Takve naknade drugde u zemlji mogu iznositi i do 1,9 miliona dolara godišnje. "Balneologija (nauka o terapijskoj upotrebi kupatila) sama ne može da podrži onu vrstu turista koju ovaj grad može da ugosti", rekao je Sičinava. Ckaltubo je dospeo u naslove u oktobru 2019, kada je najbogatiji čovek Gruzije i osnivač vladajuće partije Gruzijski san Bidzina Ivanišvili obećao da će otkupiti državne banje i lečilišta u Ckaltubu, čije je stanje tada opisao kao "depresivno". Ivanišvili je rekao da će pokrenuti "sveobuhvatnu rehabilitaciju" oronule infrastrukture. Taj plan nikada nije ostvaren i gruzijski premijer Irakli Kobahidze, lojalista Ivanišvilija, rekao je medijima 20. oktobra da su planovi odbačeni zbog pandemije i onoga što je nazvao "de fakto sankcijama" protiv Ivanišvilija. Ckaltubska lečilišta služila su od devedesetih godina kao domovi za ljude raseljene zbog sukoba u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Većina se od tada odselila, a Sičinava procenjuje da u zgradama danas ima samo oko 100 do 200 interno raseljenih lica. Madona Muškudijani preselila se u lečilište u Ckaltubu nakon što je 1992. pobegla iz svog doma u Abhaziji. Preseljena je u stan u gradu 2023. Iako su uslovi u delimično oronulom lečilištu bili loši, za RSE je rekla da se i dalje često vraća da poseti bivše komšije. "Nedostaje nam svaki minut koji smo tamo proveli. To nam je bio drugi dom", rekla je ona.

Bivši američki državni sekretar Majk Pompeo (Mike) kaže da ruski predsednik Vladimir Putin nije pokazao spremnost da okonča rat protiv Ukrajine, upozoravajući da porast saradnje Moskve s Pekingom, Teheranom i Pjongjangom predstavlja ozbiljan izazov za bezbednost Zapada. Pompeo, koji je bio u prvoj administraciji predsednika Donalda Trampa (Trump), u intervjuu za RSE 29. oktobra govorio je o izgledima Ukrajine za mir, rizicima pregovora s Putinom, podršci Irana Moskvi i potrebi za jačim zapadnim bezbednosnim garancijama za Kijev. RSE: S novom rundom napada na terenu, porastom pritiska na Kijev i diplomatskim manevrisanjem s visokim ulozima, situacija se čini da se brzo menja u Ukrajini. Šta primećujete na terenu i kako ocenjujete trenutnu računicu? Majk Pompeo: Mislim da svi vide da još nismo došli do tačke u kojoj je Vladimir Putin pokazao bilo kakvu spremnost da odustane od svoje kampanje terora i to je upravo ono čime se on bavio. Troškovi, prema njegovoj proceni, očigledno ne prevazilaze koristi od nastavka ovog sukoba. Dakle, u pravu ste; on pokušava da ovu zimu učini neverovatno teškom za ukrajinski narod, a ne za ukrajinsku vojsku. Ukrajinska vojska ga uništava – 42.000 žrtava mesečno – ali (on napada) ukrajinski narod... da bi ubedio političko rukovodstvo – i iskreno, političko rukovodstvo u Vašingtonu i Briselu i evropskim prestonicama – da se ne isplati nastaviti podršku koju su do sada pružili Ukrajini. RSE: Da li Vašington i njegovi saveznici mogu sebi priuštiti da veruju nekom diplomatskom okviru koji Vladimir Putin nudi upravo sada? Pompeo: Pa, odgovor na to je ne, ali to ne znači da ne nastavljate da se bavite diplomatijom, zar ne? Ali ne verujete ni u jednu jedinicu koju on kaže. Jednostavno posmatrate akcije koje on preduzima. Ali nije nečuveno razgovarati s nekim kome ne verujete. Na kraju, pokušavate da razvijete okvir i sporazum, a zatim ga potpišete i zatim gledate kako se sprovodi, i verujete u to tek kada se sprovođenje dogodi. I tako, znate, činjenica da on nije bio voljan čak ni da sprovede više od najmanjih prekida vatre. Trenutno postoji ovo privremeni, kratkoročni prekid vatre u jednom gradu (Oleški, na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom). Kada je (ukrajinski predsednik Volodimir) Zelenski pristao na široke prekide vatre u energetici, u poljoprivredi na Crnom moru, pristao je i javno objavio da bi bio spreman da prihvati prekid vatre po vojnim linijama kakve trenutno postoje, to se radikalno razlikuje od tvrdoglavosti s kojom se Vladimir Putin odnosio prema diskusijama. RSE: Predsednik Zelenski upozorava da se Ukrajina suočava s ozbiljnim, sve većim političkim i vojnim pritiskom. Da li Zapad nenamerno gura Kijev na ustupke u lošoj veri? Pompeo: Ne mogu da zamislim da će Kijev na kraju prihvatiti loš ustupak. Predugo su u ovome. Snažno se bore. Iskreno, bili su previše uspešni, uz, uzgred budi rečeno, ogromnu podršku Sjedinjenih Država i Evrope. Dakle, pretpostavljam da se verovanje predsednika Putina da može da ubedi Zapad da natera Kijev da sedne za pregovarački sto da prihvati loš dogovor neće ispostaviti kao ishod koji će se na kraju ostvariti. Mislim da Putin greši u svojoj proceni da pobeđuje. RSE: Kako izgleda realistično, bezbedno krajnje stanje koje neće posejati seme za još jednu rusku invaziju? Pompeo: To je možda najvažnije pitanje. Koji je ishod koji adekvatno brani zapadnu civilizaciju? Mislim da odgovor na to manje zavisi od toga gde su linije. Tendencija je da je to fokus razgovora. Važnije je da postoji dugoročna posvećenost, bezbednosna arhitektura kojom će cena sledećeg napredovanja Vladimira Putina biti jednostavno neprihvatljivom. Bilo da je reč o NATO-u ili ne-NATO-u. Mislim da to i nije toliko važno, ali prisustvo evropskih, neukrajinskih snaga na liniji učinilo bi da napad koji se dogodi pošto se sporazum sprovede i stupi na snagu zaista bude napad na Zapad, a ne samo na Ukrajinu. RSE: Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dolazi u Atlantu na ministarski sastanak G20 ovog vikenda. Koja je najvažnija linija koju Sjedinjene Države moraju da mu povuku licem u lice? Pompeo: O, Bože, to je linija koju, iskreno, Amerikanci do danas nisu bili spremni da povuku, zar ne? Niti je Evropa, zar ne? Video sam kritike, uključujući i moju, za sporazum o dizelu – predsednik Tramp nedavno je rekao da ćemo uzeti ruski dizel – da ne mislim da rešava energetski problem za Ameriku, niti mislim da nas približava pregovaračkom rešenju. Međutim, iskreno, Evropljani nastavljaju da troše ogromne količine novca na održavanje ruske ratne mašinerije, zar ne? To je licemerje. "Kritično" je najlepša stvar koja se može reći o tome. Tako da nije stvar u tome šta će reći Lavrovu u Atlanti ovog vikenda. Radi se o akcijama koje je Zapad spreman da preduzme kako bi podržao napore Ukrajine da odbrani svoju granicu od ovog terorističkog napada, ovog agresivnog terorističkog napada koji je toliko naštetio evropskom suverenitetu. RSE: Predsednik Zelenski je takođe izrazio zabrinutost zbog ograničenja ukrajinskog pristupa Starlinku koja utiču na odbrambene operacije dronovima. S obzirom na vaše višestruke nedavne posete Kijevu i regionu, i vaš direktan uvid u ukrajinske komandne centre, koliko je opasno kada odluke tehnoloških kompanija remete vojne operacije na frontu? Pompeo: Znate, komplikovano je. Mislim, jednostavan odgovor je da je veoma opasno. Video sam više objašnjenja za ono što se zapravo dogodilo: ko je kome šta rekao, kada i koliko dugo je to zapravo trajalo. Da li je brzina bila ograničena? Ne znam. Ne znam šta da mislim o tome, osim što izgleda da postoji konsenzus da je postojalo ograničenje na određeni vremenski period. To je veoma teško za ukrajinske snage. Uprkos tome, jedno od obeležja ukrajinskog uspeha jeste to što su bili u stanju da sami isporuče autonomna rešenja, skup kapaciteta koje su isporučili, ne zaviseći ni od koga drugog. Mislim da to ističe činjenicu da im je potreban sopstveni skup kapaciteta da bi uradili ono što je neophodno. Veoma sam srećan što Sjedinjene Države nastavljaju da podržavaju Ukrajinu obaveštajnom pomoći i američkim proizvodom koji je razvila neverovatna američka kompanija, zar ne? Razvili su ga Ilon (Elom Musk) i njegov tim. Ali to ističe činjenicu da moramo biti dobri partneri u tom naporu. RSE: Godinama upozoravate da Moskva ne deluje sama i da svedočimo koordinisanom naporu između Rusije, Pekinga i Teherana da sistematski potkopaju bezbednost Zapada. Da li svedočimo formalnom ratnom savezu ili jednostavno koaliciji iz interesa usmerenoj na neutralizaciju američke moći? Pompeo: Znate, to je zanimljivo. Ne znam da li je toliko važno šta je od ta dva. Jasno je da postoji savez. Jasno je da rade zajedno. Zaista Pjongjang, Peking, Teheran i Moskva rade zajedno. I bili su tu Venecuelanci, ali smo taj rizik materijalno smanjili... Oni imaju mnogo neslaganja među sobom. Pronaći će mesta gde ne mogu da sarađuju. Ali oko uništavanja zapadne civilizacije, to je nešto oko čega se svi slažu. To je kolektivni skup lidera kojima nije stalo do ljudskog života, kojima nije stalo do osnovnih imovinskih prava, kojima nije ni približno stalo do verskih sloboda. Oni imaju taj zajednički skup shvatanja. Njihovi principi i njihove vrednosti odražavaju to razumevanje čovečanstva. I zato, kada mogu da sprovode tu viziju o tome kako bi svet trebalo da izgleda, radiće zajedno, čak i uprkos činjenici da će imati međusobna neslaganja. To vidite na taktičkom nivou sa sistemima naoružanja, s elektronskim komponentama, s taktičkom, pa čak i razmenom obaveštajnih podataka na strateškom nivou. A što je još važnije, to se vidi na nivou viših lidera, na nivou nacionalnih država, gde su ove zemlje jasno pokazale svoju spremnost da rade zajedno kako bi potkopale tu arhitekturu nastalu posle Drugog svetskog rata koja je bila tako dobra za SAD, tako divna za Evropu i, iskreno, neverovatna za slobodu širom sveta. RSE: S obzirom na tu saradnju, da li je trenutna zapadna odbrambena strategija dovoljno opremljena da spreči sukob na više poprišta koji uključuje Kinu u Indo-Pacifiku i Rusiju u Evropi istovremeno? Da li Zapad ima vojne kapacitete i strategiju da se nosi s oba poprišta odjednom? Pompeo: Gledajte, preći ću na suštinu. Mi ćemo ih slomiti. Odnosno, nadvladaćemo, ali će za to biti potrebna ogromna odlučnost. Biće potrebno izvanredno političko liderstvo. Biće potrebni evropski lideri koji su spremni da razgovaraju sa svojim narodom o tome zašto imaju ovu odgovornost i zašto je to u najboljem interesu Evropljana. Svaka (EU) zemlja, svih više od dvadesetak njih, mora da radi na isporučivanju dobrih rezultata za svoj narod. To znači trošenje novca, to znači obuku vojnika, to znači učešće u vašoj vojsci i vašim strateškim naporima. To će zahtevati pravo političko liderstvo i nadam se da ljudi širom sveta mogu da vide šta se dešava sa zemljama koje nisu spremne da to urade. Ako ne branite svoje granice, završićete s islamistima u vašoj zemlji. Ako ne obezbedite sopstvenu slobodu razvijanjem vojske sposobne da učestvuje u ovom civilizacijskom naporu, onda će loši momci pokušati da to iskoriste, i svaka zemlja mora to da uradi da bi zaštitila svoj suverenitet i da marljivo radi na tome. Uveren sam da ćemo svi to učiniti, ali ima još mnogo posla. RSE: Koje konkretne korake bi Sjedinjene Države i njihovi saveznici trebalo da preduzmu danas da bi demontirali linije snabdevanja koje povezuju Teheran s Moskvom? Pompeo: Da, dakle, postoji mnogo stvari. Postoje, nazvaću ih, taktičke i vojne mere koje se mogu preduzeti, zar ne? Možete zaustaviti plovidbu brodova. Možete presretati robu. Sjedinjene Države su to uradile s Evropljanima, i, iskreno, drugi su bili aktivnije angažovani u tome. Ekonomski pritisak koji Sjedinjene Države vrše na Iran i lidere u Teheranu je veoma realan. Znate, Besent (američki ministar finansija Scott Bessent) je govorio o nedeljama (za mogući kolaps iranske ekonomije). Ne znam da li su to samo nedelje, ali će se desiti. Ovaj režim će se urušiti. Kao što smo videli sa Sovjetskim Savezom, ne možete predvideti dan ili sat, pa čak ni godinu, ali režim ne može da izdrži kombinaciju blokade koja je na snazi, ekonomskih pritisaka koji su primenjeni i, nadam se, kontinuiranih napora, kontinuiranih kinetičkih napora koje je predsednik Tramp naznačio da bi mogao biti spreman da preduzme i u narednim nedeljama. To će iranskom narodu dati šansu da uradi ono što je potrebno. Moći ćemo da oborimo režim na način koji će doneti ishod koji je izvanredan za iranski narod, neverovatno važan za arapske države Persijskog zaliva i Izrael, i izuzetno vredan za Sjedinjene Američke Države. *Ovaj intervju je priređen i izmenjen zbog dužine i jasnoće.

Birači u Srbiji naneli su udarac Moskvi, dok je porast tenzija s Kijevom otvorio pitanja uoči očekivanog nastavka trilateralnih razgovora o okončanju rata protiv Ukrajine. Izgledi za napredak duboko su zamračeni sumnjama u namere Kremlja i razlikama oko ključnih pitanja, uključujući teritoriju u Donbasu. Evo nekih od ključnih događaja u Rusiji tokom protekle nedelje i zaključaka za naredni period. 'Za tango je potrebno dvoje'Rusija ima malo pravih saveznika u inostranstvu, ako ih uopšte ima, a 2026. godina je donela pad dvojice lidera koji su bili nešto što je najbliže saveznicima koje je predsednik Vladimir Putin imao u Evropi, barem zapadno od Belorusije. U aprilu je partija premijera Viktora Orbana smenjena s vlasti u Mađarskoj, čime je okončana dugotrajna dominacija autoritarnog lidera koji je prošle godine rekao Putinu: "Na usluzi sam vam". Ove nedelje je na red došao još jednog dugogodišnjeg, ali sve ranjivijeg čvrstorukaša: partija bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića ubedljivo je izgubila od snage koja je dobila zamah tokom dve godine protesta predvođenih studentima, što je uzdrmalo još jedno uporište Moskve u srcu Evrope. "Putinu ovo nije bila najbolja godina", napisala je na mreži X Rut Dejermond (Ruth Deyermond), ekspertkinja za Rusiju s londonskog Kings koledža, ubrzo pošto je Vučić priznao poraz i optužio protivnike da "samo obavljaju prljav posao koji je smislio neko drugi da bi srušio suverenu državu". Putinov portparol Dmitrij Peskov umanjio je udarac direktnim nastupom, rekavši da Kremlj nada da će "ove nove političke snage shvatiti da je saradnja s Rusijom u interesu Srbije". Drugim rečima, kada je reč o uvođenju sankcija Moskvi, držite se postojeće politike: Ne idite tim putem. Rusija će, kako je rekao Peskov, "nastaviti da čini sve što može da podstakne razvoj odnosa s Beogradom. Ali, kao što znate, za tango je potrebno dvoje". Putin se možda nada da će Srbija ostati među ruskim plesnim partnerima, uz malo promena u koracima. "Studentski pokret u Srbiji je ideološki raznolik: prozapadni, proruski i neutralni glasovi koegzistiraju. Ono što ih je ujedinilo bio je zahtev za obnovom vladavine prava", napisala je na X Ivana Stradner, istraživačica američke Fondacije za odbranu demokratija. "Fokusiranjem na demokratiju, a ne na spoljnu politiku, izbegli su Vučićevu strategiju korišćenja geopolitike za polarizaciju društva". Srbija i sankcijeNe očekuje se da će nova vlada, kada se formira, odmah promeniti politiku Srbije o sankcijama Rusiji. Ipak, u intervjuu za RSE 27. oktobra, jedan od vodećih kandidata Studentske liste Ilija Srdanović rekao je da se stav zemlje o tom pitanju može preispitati kroz javnu raspravu. Kremlj će, pretpostavlja se, nastojati da sačuva ono što je Stradner nazvala ruskom strukturnom polugom uticaja. "Energetska zavisnost daje Moskvi političku mogućnost ucene, dok njene ukorenjene veze u srpskom obaveštajnom i bezbednosnom aparatu predstavljaju još jedan izazov", napisala je na X. Ipak, fokus na vladavinu prava i demokratiju mora da diže uzbunu u Moskvi. Da ne pominjemo uspon pokreta predvođenog studentima kroz mirne proteste i slobodne izbore – upravo onu vrstu razvoja koja već četvrt veka hrani strahove Kremlja i podstiče sve oštrije gušenje slobode govora, civilnog društva i svih oblika drugačijih mišljenja u Rusiji. Još nešto što nije prošlo onako kako se Putin verovatno nadao ove godine jeste rat na terenu na istoku Ukrajine, gde su manji ruski pomaci došli uz veliku cenu, a neočekivana ukrajinska kontraofanziva postavila je nove prepreke pred jedan od njegovih glavnih ciljeva: zauzimanje dela Donbasa koji ruske snage dosad nisu uspele da osvoje. Znači li to da je Rusija spremna na ustupke Ukrajini, dok bi trilateralni razgovori u kojima posreduju SAD – na pauzi od početka rata SAD i Izraela protiv Irana krajem februara – trebalo da se nastave sledećeg meseca? Kratak odgovor mnogih analitičara: ne. "Zvaničnici u redovnom kontaktu" s Putinom kažu da on "sve više veruje da će vojna eskalacija i pojačani vazdušni napadi primorati Kijev na ustupke u narednim mesecima", napisali su 23. oktobra Farida Rustamova i Hauard Ejmos (Howard Amos) u njuzleteru Vlast. "Oni ne misle da Putin namerava da pristane na bilo kakve kompromise u tekućim mirovnim pregovorima u kojima posreduje Vašington". Pod pritiskomTo otvara drugo pitanje: hoće li Kijev pristati na kompromise? Poslednjih nedelja niz događaja izazvao je zabrinutost u Ukrajini i Evropi da je američki predsednik Donald Tramp (Trump) rešen da je na to natera. Tramp je 10. oktobra optužio predsednika Volodimira Zelenskog da je propustio nekoliko prilika za mirovni sporazum i rekao da Ukrajina treba da "dobije novog lidera". On je rekao i da Zelenski "bolje da prestane" s ukrajinskim napadima na ruske dizel rafinerije. Dan ranije, Tramp je objavio da je postigao dogovor s Putinom o dopremanju ruskog dizela u SAD i na druga svetska tržišta. A 17. oktobra američki predsednik je napravio izuzeća iz strožih novih sankcija Rusiji neposredno pre nego što je trebalo da stupe na snagu. Tenzije su dodatno pojačali slučajevi u kojima je Ukrajina tvrdila da nije dobila američke obaveštajne podatke o ranom upozorenju na ruske vazdušne napade, kao i period pun neizvesnosti u kome je Kijev izvestio da satelitski komunikacioni sistem Starshield kompanije SpaceX Ilona Maska (Elon Musk), na koji se u velikoj meri oslanja za logistiku na frontu i odbranu od dronova, radi ograničenom brzinom za ukrajinsku vojsku. Ti događaji predstavljali su najveći sukob između Vašingtona i Kijeva od februara 2025, kada su Tramp i potpredsednik Džej Di Vens (JD Vance) kritikovali Zelenskog u Ovalnom kabinetu u Beloj kući. S ranim upozorenjima i brzinom Starshielda koji se, čini se, vratili u normalu, pažnja se pomera na očekivane razgovore u novembru, koji bi mogli biti održani u Abu Dabiju. Planovi za ovaj krug proistekli su iz razgovora Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) s Putinom u Moskvi i sastanka u Oslu na kome su učestvovali Zelenski, Vitkof, norveški premijer Jonas Gar Stere (Gahr Store) i finski predsednik Aleksandar Stub (Alexander Stubb). Datum nije određen. Zasad ima malo znakova da je napredak na vidiku, čak i ako lokalni prekid vatre – u kojem su delimično posredovali prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump) i papa Lav, s ciljem isporuke humanitarne pomoći i omogućavanja stanovnicima da napuste izgladneli grad Oleški na jugu Ukrajine – uspe. "Rusija je ozbiljna kada je reč o eskalaciji, a ne o mirovnim razgovorima", napisali su Rustamova i Ejmos. Tatjana Stanovaja, viša saradnica Karnegijevog centra za Rusiju i Evroaziju, rekla je to ovako: "Moskva vidi malo prostora za suštinski napredak ka svojim ciljevima u ovom trenutku, ali na trilateralne razgovore gleda kao na način da pripremi teren za eventualno rešenje po svojim uslovima". Analitičar i autor Mark Galeoti (Galeotti) zvučao je nešto optimističnije, rekavši u svom podkastu 25. oktobra da "način na koji se mirovni proces razvija pokazuje izvesna obećanja". 'Utvrđeni' u DonbasuProcurile informacije, rekao je on, sugerišu da su ideje koje se sada razmatraju "odmaknute od prvobitnog plana, koji je očigledno bio daleko, daleko previše naklonjen Rusiji", i usmerene ka rešenju koje bi Ukrajini dalo bezbednosne garancije koje su joj potrebne, ali bi istovremeno bilo dovoljno privlačno Rusiji da prekine borbe. Ohrabrujuće je, dodao je on, i to što "ima više pokazatelja da su Evropljani uključeni" u ceo proces. Stub i Stere razgovarali su sa Putinom 27. oktobra – mada je saopštenje Kremlja bilo hladno, a Fajnenšel tajms (The Financial Times) je izvestio da je Putin veći deo 90-minutnog razgovora proveo držeći jednu od duboko spornih lekcija iz istorije kojima često prebacuje krivicu ruski Rusije rat protiv Ukrajine na druge. Uz "mnogo upozorenja", rekao je Galeoti, "ostaje jedna ključna prepreka" – deo Donjecke oblasti koji ruske snage nisu uspele da zauzmu tokom godina krvavih i razornih borbi. Putin i drugi ruski zvaničnici više puta su rekli da Ukrajina mora da ga ustupi, u borbi ili na drugi način, ali Zelenski i velika većina Ukrajinaca ne vide razlog da predaju zemlju koju su njihovi vojnici branili i za koju su poginuli. "Trenutno izgleda da su obe strane utvrđene" u svojim stavovima o Donbasu, rekao je Galeoti, dodavši da u svakom slučaju "sigurno ne mislim da ćemo imati mir pre proleća… Ako ništa drugo, Putin će pomisliti: 'Hajde da još jednu zimu razaramo Ukrajince'". Ukrajinski zvaničnici za neumoljive ruske napade tvrde da je terorizam. U izveštaju od 26. oktobra, Nezavisna međunarodna istražna komisija UN za Ukrajinu navela je da su ruske vlasti počinile ratne zločine i zločine protiv čovečnosti napadima na civile i ključnu energetsku infrastrukturu, uz druga kršenja međunarodnog prava. Ruski dron je 29. oktobra pogodio glavnu železničku stanicu u Dnjepru i ubio najmanje 14 ljudi, dok je nekoliko ranjeno, rekli su ukrajinski zvaničnici. Zelenski je rekao da su "potrebne pravedne i odlučne akcije Amerike i Evrope protiv ruske eskalacije".

Rusija i Iran proširuju nuklearnu saradnju dok se obe zemlje suočavaju sa zapadnim sankcijama i međunarodnom izolacijom. Njihovo partnerstvo obuhvata izgradnju nuklearnih elektrana, isporuke goriva i širu tehnološku saradnju. Iako je Bušer, prva iranska operativna nuklearna elektrana, dugo bio središte njihovog odnosa, Moskva i Teheran planiraju nova nuklearna postrojenja i saradnju u drugim oblastima tehnologije, što otvara pitanja o mogućnosti međunarodnih agencija da nadziru iranske nuklearne aktivnosti. Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom imala je ključnu ulogu u završetku i radu Bušera, na južnoj obali Irana. Ugovor o završetku prvog reaktora potpisan je 1995, ali ta jedinica nije počela s punom komercijalnom proizvodnjom električne energije sve do 2013. Rosatom je nastavio radove na lokaciji uprkos vojnoj eskalaciji na Bliskom istoku. Posle početka rata SAD i Irana u februaru, Rosatom je evakuisao većinu radnika iz Irana. Mnogi od njih su se u međuvremenu vratili; do 11. oktobra ruska nuklearna kompanija izvestila je da 135 inženjerskih i tehničkih stručnjaka ponovo radi na toj lokaciji. Gradnja je nastavljena i na dva dodatna reaktorska bloka u Bušeru. Radovi na drugom bloku dosegli su više od 60 odsto završenosti i cilj je da on počne da radi 2029. godine, dok je u toku i izgradnja trećeg bloka, navodi Rosatom. Ko najviše ima koristi od saradnje?Elektrana u Bušeru dobila je širi strateški značaj kako su Moskva i Teheran produbljivali odnose. Pravni temelj te saradnje je Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu dve zemlje, koji je zvanično stupio na snagu u oktobru 2025. Praktična mapa puta, međutim, jeste međuvladin Plan saradnje za period 2024–2026. odobren u septembru 2024. Nuklearno partnerstvo Rusiji donosi komercijalne prilike i način da održi uticaj na Bliskom istoku. Iranu pomoć Rusiji znači pristup nuklearnoj tehnologiji, stručnom znanju i isporukama goriva. Koristi, međutim, nisu nužno jednake. U članku za Karnegijevu zadužbinu za međunarodni mir iz novembra 2025. analitičar Nikita Smagin napisao je da se "ravnoteža u odnosu ponovo pomera u korist Rusije". Iranu su očajnički potrebne investicije, a "Rusija ostaje jedan od retkih dostupnih izvora", napisao je Smagin. Analitičari izraelskog Instituta za studije nacionalne bezbednosti (INSS) tvrde da Rusija sve više vidi saradnju s Iranom kao način da ojača svoj položaj u pregovorima s Vašingtonom. U junskoj analizi istraživači INSS-a Dmitrij Kovčegin i Arkadij Mil-Man opisali su politiku Moskve prema iranskom nuklearnom programu kao "proračunatu strategiju balansiranja". "(Ruska politika obuhvata) retoričku osudu vojne eskalacije, posebno napada na nuklearna postrojenja; pružanje ograničene pomoći koja ne utiče na balans snaga između strana u sukobu; i nuđenje posredničkih usluga, uz nastojanje da se poboljšaju odnosi sa Sjedinjenim Državama", napisali su autori. Nova nuklearna elektranaNuklearno partnerstvo nije ograničeno na Bušer. U septembru 2025. Rusija i Iran potpisale su sporazum o izgradnji nove nuklearne elektrane Sirik u južnoj iranskoj provinciji Ormozgan, u blizini Ormuskog moreuza. Iranska državna novinska agencija IRNA izvestila je da vrednost posla iznosi 25 milijardi dolara i da bi blokovi imali ukupan kapacitet od oko pet gigavata. (Poređenja radi, završeni kompleks u Bušeru imao bi kapacitet manji od tri gigavata.) Ako bude završen, Sirik bi iranski civilni nuklearni energetski sektor decenijama dodatno vezao za rusku tehnologiju i isporuke goriva. Rusija i Iran su poslednjih godina ojačale političke, ekonomske i vojne veze, a zapadne sankcije podstakle su obe zemlje da razvijaju alternativne kanale trgovine i tehnološke saradnje. Analiza američkog Centra za pomorske analize (CNA) iz 2025. ustanovila je da su Rusija i Iran proširili vojne kontakte, isporuke oružja i tehničku saradnju od ruske invazije na Ukrajinu 2022. Dve zemlje su takođe sklapale nove trgovinske sporazume, jačale veze između svojih bankarskih sektora, povećavale prekograničnu trgovinu i ulagale u strateške sektore. Istraživači CNA, međutim, ukazali su da konkurencija između dve ekonomije može ograničiti dugoročni rast njihovih ekonomskih odnosa. Zabrinutost zbog nadzoraOva sve rusko-iranska saradnja, naročito u nuklearnoj sferi, razvija se dok se Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) suočava s velikim preprekama u nadzoru iranskih nuklearnih aktivnosti. U izveštaju objavljenom 4. juna agencija je navela da je obavila inspekciju u Bušeru od 1. do 3. juna, ali da tokom izveštajnog perioda nije mogla da izvrši inspekcije u drugim prijavljenim nuklearnim lokacijama, od kojih su najosetljivija četiri postrojenja za obogaćivanje uranijuma. IAEA je takođe navela da ne može da proveri stanje nuklearnog materijala na tim lokacijama niti da potvrdi da li je Iran obustavio obogaćivanje uranijuma, preradu istrošenog reaktorskog goriva i aktivnosti povezane s teškom vodom – procese koji mogu podržati proizvodnju nuklearnog oružja – kako to zahtevaju relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN i IAEA. Izveštaj je ukazao na značajan jaz u međunarodnom nadzoru, ali njegovi nalazi opisuju stanje tokom izveštajnog perioda i ne treba ih shvatiti kao procenu pristupa iranskim objektima u realnom vremenu. Rusija je pod opsežnim zapadnim sankcijama uvedenim posle početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Mere su usmerene na ključne sektore njene ekonomije, uključujući energetiku, finansije, trgovinu i odbranu, s ciljem da ograniče mogućnost Moskve da finansira rat i dođe do tehnologije koju koristi njena vojska. Rusija se suočila i sa sankcijama zbog kršenja ljudskih prava i postupaka koje zapadne vlade smatraju pretnjom međunarodnoj bezbednosti. Iran je decenijama pod američkim i međunarodnim sankcijama zbog svog nuklearnog programa, zabrinutosti zbog mogućeg razvoja nuklearnog oružja i podrške oružanim grupama širom Bliskog istoka. Dodatna ograničenja usmerena su na iranski program balističkih raketa, vojne aktivnosti i kršenja ljudskih prava. Sankcije su poslednjih godina dodatno pooštrene usled pojačane zabrinutosti zbog iranskih nuklearnih aktivnosti i vojne saradnje s Rusijom, uključujući isporuku dronova koje Teheran šalje za rat protiv Ukrajine. Širenje nuklearnih projekata uz smanjen međunarodni nadzor izazvalo je zabrinutost stručnjaka za neširenje nuklearnog oružja zbog transparentnosti i mogućnosti preusmeravanja osetljivih tehnologija. Neki analitičari tvrde da bi ruska civilna nuklearna saradnja s Iranom mogla imati posledice koje prevazilaze proizvodnju električne energije, naime iransko gomilanje uranijuma obogaćenog do 60 odsto. Uranijum obogaćen do tog nivoa nije kvaliteta za oružje, ali se može dalje obogatiti do oko 90 odsto, nivoa koji se obično povezuje s nuklearnim oružjem. U analizi iz juna 2025. američko Udruženje za kontrolu naoružanja navelo je da obogaćivanje do 60 odsto "nema civilno opravdanje i stavlja Iran u bolji položaj da brzo proizvede dovoljno materijala kvaliteta za bombu".

"Islamska država", koja je nekada kontrolisala velike dijelove Iraka i Sirije i nastoji da obnovi svoje prisustvo u regionu, ponovo je u fokusu nakon što je Jordan saopštio da je ubio više od 20 militanata grupe u vazdušnim napadima na jug Sirije. Jordan je saopštio da su udari bili usmjereni na skrovišta militanata nakon što su istražitelji povezali osumnjičene za prošlonedeljni napad na crkvu, u kojem je poginulo devet ljudi, sa "terorističkim grupama" koje djeluju preko granice u Siriji. Jordanske snage bezbjednosti su takođe uhapsile tri osumnjičena nakon pucnjave. Islamska država nije preuzela odgovornost za napad. Šta je tzv. Islamska država?Sunitska muslimanska grupa izronila je iz sukoba u Iraku i Siriji i brzo proglasila kalifat, oblik islamske vlade, proglašavajući vlast nad svim muslimanima i bacajući sjenku na Al Kaidu kao najmoćniju džihadističku organizaciju na svijetu. Na vrhuncu moći između 2014. i 2017. godine, kontrolisala je ogromna područja Iraka i Sirije, vladajući nad milionima ljudi. Imala je bazu na 30 minuta vožnje od Bagdada, a takođe je zauzela i grad Sirt na libijskoj mediteranskoj obali. Na teritoriji koju je kontrolisala, grupa je nametnula stroga tumačenja islamskog zakona i postala je poznata po javnim pogubljenjima, mučenju i drugim brutalnim djelima, često snimanim i distribuiranim kao dio propagande. Takođe je izvodila ili inspirisala napade u desetinama zemalja svijeta. Kalifat se na kraju srušio nakon dugotrajne vojne kampanje koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama. Gdje sada djeluje?Nakon što je izgubila uporišta u sirijskom gradu Raki i iračkom gradu Mosulu, grupa se sklonila u unutrašnjost dvije zemlje. Zadržava prisustvo u Siriji i Iraku i uspostavila je aktivnosti u dijelovima Afrike, Afganistana i Pakistana. Militanti su raštrkani u autonomnim ćelijama, rukovodstvo "Islamske države" je tajno i teško je kvantifikovati njenu ukupnu veličinu. Ujedinjene nacije procjenjuje da "Islamska države" ima 10.000 pripadnika. Irački obavještajni i bezbjednosni zvaničnici kažu da grupa više nije sposobna da drži teritoriju, ali je osnovala opasne "uspavane" ćelije. Raste zabrinutost da bi povlačenje preostalih američkih snaga iz Iraka moglo da ostavi bezbjednosni vakuum koji bi tzv. Islamska država mogla da iskoristi. Grupa je preuzela odgovornost za napad 5. oktobra u kojem je ubijen irački policajac u blizini Kirkuka, što je prvi prijavljeni napad na iračke bezbjednosne snage otkako je američka vojska završila povlačenje. Iračke vlasti su takođe saopštile da su osujetile planove za napad bombaša samoubice "Islamske države". Jordan je dugo bio dio koalicije koju predvode SAD protiv "Islamske države". Militantna grupa je zarobila jordanskog pilota Muata el Kasasbeha nakon što se njegov avion srušio u Siriji, a 2015. godine je objavila snimak na kojem se navodno vidi kako ga živog spaljuju. Iako je Jordan jedna od najstabilnijih zemalja na Bliskom istoku, njegove vlasti su tokom godina više puta spriječavale zavjere islamističkih militanata. Nakon velikih poraza na Bliskom istoku, "Islamska država" se okrenula prema Africi. Prema podacima o lokacijama i događajima oružanih sukoba, 86 posto globalnih operacija grupe tokom prva tri mjeseca 2026. godine dogodilo se na ovom kontinentu. Mnogi strani borci pridružili su se ogranku "Islamske države", Islamska država Horasan (ISIS-K), nazvanom po istorijskom regionu koji obuhvata dijelove današnjeg Afganistana, Irana i Centralne Azije. Gdje je izvodila nedavne napade?Bliskoistočni lideri i njihovi zapadni saveznici upozorili su da bi "Islamska država" mogla da iskoristi pad vlade Bašara el Asada 2024. godine da bi organizovala povratak u Siriju i susjedni Irak. Grupa je proglasila novu fazu operacija u Siriji protiv vlade predsjednika Ahmeda el Šare, izvodeći niz napada, uključujući i jedan u kojem su ubijena četiri pripadnika sirijskih vladinih snaga bezbjednosti u blizini Rake. Izvori agencije Reuters su rekli da "Islamska država" reaktivira "uspavane" ćelije u Siriji, prikupljajući obavještajne podatke o metama i distribuirajući oružje, prigušivače i eksploziv. Izvještaj Kancelarije UN za borbu protiv terorizma navodi da su Šara i dva visoka ministra kabineta bili meta u pet neuspješnih pokušaja atentata "Islamske države". U julu, preliminarne istrage ćelije odgovorne za bombaške napade u Damasku pokazale su da je povezana sa "Islamskom državom", rekao je visoki sirijski bezbjednosni zvaničnik. Desile su se dvije eksplozije u blizini hotela u kojem je bio u posjeti francuski predsjednik Emmanuel Macron početkom jula 2026, kada je ranjeno 18 ljudi. "Islamska država" je takođe inspirisala napade takozvanih usamljenih vukova. Pucnjava 2025. godine na jevrejskom događaju povodom Hanuke na plaži Bondi u Sidneju, najgora masovna pucnjava u Australiji u skoro 30 godina, pokrenula je pitanja o tome da li je grupa ponovo inspirisala te operacije. Policija je saopštila da je "Islamska država" izgleda uticala na napadače, koji su ubili 15 ljudi. Demonstrirajući svoj međunarodni domet, ISIS-K je preuzeo odgovornost za napad 2024. godine na koncertnu dvoranu u blizini Moskve u kojem je ubijeno 149 ljudi. Koji su njeni ciljevi i taktika?Deklarisani cilj "Islamske države" je širenje ekstremnog oblika islama i vladavina nad muslimanima. Irački bezbjednosni zvaničnici kažu da je "Islamska država" prošla kroz značajnu transformaciju otkako je izgubila teritorijalna uporišta, evoluirajući od konvencionalne vojne sile u raspršeni podzemni pokret koji se oslanja na tajne ćelije, labavo povezane operativce i kurirske mreže.

When U.S. President Donald Trump and Chinese leader Xi Jinping met last month, they failed to make headway on one of the most contentious issues in the bilateral relationship: Beijing’s sweeping critical minerals export restrictions that have roiled Pentagon and commercial supply chains alike.