Novinar Radija Slobodna Evropa Aleks Raufoglu prisustvovao je godišnjoj večeri dopisnika Bele kuće kada su se začuli pucnji. U subotu uveče organizovana je večera u hotelu Hilton u Vašingtonu koja je gotovo na samom početku prekinuta kada je naoružani napadač počeo da puca. Agenti Tajne službe hitno su evakuisali predsednika i druge visoke zvaničnike. Jedan pripadnik obezbeđenja je ranjen, ali je zahvaljujući panciru izbegao teže povrede. Govoreći nakon incidenta, Raufoglu je rekao da i dalje ostaje mnogo pitanja o motivima i planovima napadača.

Američkog predsjednika Donalda Trumpa agenti Tajne službe hitno su evakuisali na sigurno u subotu u Washingtonu, a osumnjičenog napadača su savladali i uhapsili nakon pucnjave tokom Trumpove večere sa novinarima koji izvještavaju iz Bijele kuće. Jedan agent je pogođen iz neposredne blizine, ali kako je rekao Trump, pancir ga je spasio. Osumnjičeni je identifikovan kao Cole Tomas Allen (31) iz Torensa, Kalifornija. "Ponavljanje hitaca – brzih, oštrih i uzastopnih – jasno je pokazalo da se ne radi o nesreći, jer su vrata bila širom otvorena i zvuk je direktno dopirao u salu", ispričao je Alex Raufoglu, dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Washingtona, koji je bio među brojnim gostima na večeri u hotelu Hilton kada su odjeknuli pucnji u plesnoj dvorani. "Osjećao se i snažan osjećaj hitnosti. Ljudi su provjeravali jedni druge, pitali da li su svi dobro, održavali kontakt očima, držali se zajedno. Bio je to snažan podsjetnik na rizike koji prate ovakve događaje i šire sigurnosne izazove", istakao je. RSE: Gdje ste se tačno nalazili kada se čula pucnjava? Šta ste prvo vidjeli? Jeste li vidjeli napadača ili bilo šta što bi moglo pomoći da se opiše šta se dogodilo? Raufoglu: Da, zapravo sam sjedio prilično blizu jednog od glavnih ulaza u plesnu dvoranu. Moj broj stola bio je 219, koji se nalazio uz centralni prolaz koji vodi direktno prema bini. Način na koji je ova sala dizajnirana omogućava da svaki sto ima jasan pogled i na binu i na ulaze. Tako da smo bili veoma svjesni svakog kretanja u tom prostoru. Zapravo, nismo vidjeli napadača, ali su glavna vrata bila otvorena. Kada je pucnjava počela napolju, odjeknula je snažno i odmah je bilo jasno o čemu se radi. U početku je postojao kratak trenutak kada su neki od nas pomislili da je možda nešto palo napolju, jer su konobari ulazili i izlazili. Kao što znate, večera je tada bila u toku. Međutim, zbunjenost je nestala gotovo trenutno, kada je nakon prvog glasnog praska uslijedilo još nekoliko u brzom nizu. Rekao bih pet ili šest hitaca u roku od nekoliko sekundi, tada je postalo jasno da se vani dešava nešto ozbiljno. RSE: Kako su ljudi unutar sale shvatili da se radi o pucnjavi, a ne o nečemu drugom? Raufoglu: Trebalo je nekoliko sekundi. Ponavljanje hitaca – brzih, oštrih i uzastopnih – jasno je dalo do znanja da se ne radi o nesreći, jer su vrata bila širom otvorena i zvuk se direktno čuo u prostoriji. Mogla se odmah osjetiti promjena. Ljudi su, onako zbunjeni, gotovo istog trena shvatili o čemu se radi. Neki su se odmah sagnuli ispod stola, drugi su se nakratko ukočili pokušavajući shvatiti šta se dešava. Ali vrlo brzo cijela sala je shvatila da je riječ o pucnjavi. RSE: Kakva je bila neposredna reakcija među novinarima, zvaničnicima i gostima? Raufoglu: Bila je to kombinacija instinkta i profesionalizma. Treba imati na umu da je sala bila puna novinara. Nakon prvog šoka, mnogi su gotovo automatski posegnuli za telefonima da zabilježe, jave i shvate situaciju. Osjećao se i snažan osjećaj hitnosti. Ljudi su provjeravali jedni druge, pitali da li su svi dobro, održavali kontakt očima, držali se zajedno. Već smo proveli sate zajedno te večeri, bilo je više događaja prije samog ulaska na crveni tepih pa je postojala određena bliskost među prisutnima. Vrlo brzo su novinari prešli u "reporterski režim", razmjenjujući informacije. Iako inače postoji konkurencija da se vijest objavi prva, u tom trenutku su tačnost i sigurnost bili važniji od brzine. Takođe, zbog ograničenog internet signala, oslanjali smo se jedni na druge. RSE: Koliko brzo je Tajna služba izvela predsjednika Trumpa iz sale? Raufoglu: Desilo se izuzetno brzo, u roku od nekoliko sekundi. Moglo se vidjeti da su agenti Tajne službe već bili strateški raspoređeni po prostoriji. Iz mog ugla činilo se da je potpredsjednik prvi izveden, vjerovatno jer je bio bliže izlazu sa svoje strane. Predsjednik Trump je bio na bini, u razgovoru, i gotovo odmah su ga agenti izveli. Prva dama i ostali pored njega su krenuli za njim. Bila je to vrlo koordinisana reakcija. RSE: Da li je sigurnosno osoblje davalo jasne upute prisutnima? Raufoglu: Da, uputute su bile jasne - ostanite dole i budite tihi. Osiguranje je željelo procijeniti situaciju bez dodatne konfuzije. U jednom trenutku neki su počeli uzvikivati "SAD, SAD", ali su brzo zamoljeni da prestanu jer bi buka mogla izazvati paniku i otežati analizu sigurnosne situacije. Nakon nekoliko sekundi, obaviješteni smo da je osumnjičeni neutralizovan, ali nam je rečeno da ostanemo na mjestu i čekamo dalje instrukcije. RSE: Šta ste vidjeli u blizini sigurnosne kontrole ili glavnog ekrana? Raufoglu: Sama dvorana se nalazi na nižem nivou hotela, praktično u podrumu. Ulazak je bio moguć samo kroz strogo kontrolisane sigurnosne punktove. Postoje pokretne stepenice koje vode dole, a zatim još jedan sigurnosni punkt neposredno prije ulaza. Ove godine, zbog prisustva predsjednika, sigurnost je bila pojačana više nego inače. Ovo mi je bila dvanaesta godina prisustva ovom događaju i jasno se vidjelo da su mjere bile strože. Ulice su bile zatvorene, morali smo pješačiti nekoliko blokova do ulaza. Bilo je i demonstranata napolju. Vrijeme je bilo kišovito, ali pristup hotelu je bio izuzetno ograničen, nije se moglo ni prići glavnom ulazu bez pokazivanja akreditacije Tajnoj službi. Sve je djelovalo vrlo sigurno. RSE: Koliko je trajala panika i blokada unutar hotela? Raufoglu: Blokada je trajala skoro sat vremena, možda malo manje. U početku je vladala neizvjesnost o tome šta će se dalje dešavati, čak se spominjala mogućnost da se događaj nastavi. Na kraju nam je rečeno da se predsjednik neće vraćati i da će se obratiti iz Bijele kuće. Vanjski prostor je i dalje bio pod jakim osiguranjem, nismo mogli slobodno izlaziti. Trebalo je vremena prije nego što je ljudima dozvoljeno da napuste prostor i smisle svoje naredne korake. RSE: Jeste li vidjeli povrijeđene osobe ili hitne službe kako nekome pomažu? Raufoglu: Da, nakratko. Kada su neki od nas izašli prema hodniku, vidjeli smo barem jednu osobu na zemlji i hitne službe kako sarađuju sa osiguranjem. Međutim, brzo smo upućeni da se vratimo u salu. Toaleti su bili blizu glavnog ulaza pa nismo imali potpuni uvid u situaciju, ali bilo je jasno da se zbrinjavaju povrijeđeni. RSE: Šta su zvaničnici rekli prisutnima nakon što je osumnjičeni savladan? Raufoglu: Zvaničnici su pokušavali podijeliti informacije koliko su mogli u datim okolnostima, ali komunikacija je bila ograničena jer mnogi nisu imali stabilan internet. Zanimljivo, prve informacije su kružile putem poruka među prisutnima, uključujući objave predsjednika na društvenim mrežama. Kolege su dijelile sve do čega su mogle doći. Postojao je osjećaj da vlasti nastoje biti transparentne, ali se situacija još razvijala. RSE: Kakve su bile sigurnosne mjere prije i tokom tog događaja? Raufoglu: Sigurnost je bila znatno pojačana u odnosu na prethodne godine. Zbog prisustva predsjednika ove godine, zatvaranje cesta bilo je prošireno na nekoliko blokova više nego inače, uz višestruke nivoe provjere prije nego što se dođe do dvorane. Unutar prostora, prisustvo Tajne službe bilo je vrlo primjetno, s agentima raspoređenim po cijeloj sali. Na neki način, intenzitet osiguranja i sam incident su, naravno, stvorili neočekivan trenutak jedinstva. Imali ste novinare, vladine zvaničnike i osoblje – ljude koji se ne slažu uvijek – odjednom u istoj situaciji, fokusirane na sigurnost i brigu jedni o drugima. Bio je to snažan podsjetnik na rizike koji prate ovakve događaje i šire sigurnosne izazove. Priredio: Zvjezdan Živković

Američki predsjednik Donald Trump i prva dama Melania Trump hitno su evakuisani s večere Udruženja dopisnika Bijele kuće u subotu, kada su ih agenti Tajne službe izveli nakon što je naoružani napadač otvorio vatru sačmaricom na sigurnosno osoblje, potvrdili su zvaničnici.

Četrdeset godina nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, nekadašnji stanovnici i dalje žive sa posledicama. Klavdija Omelčenko evakuisana je iz Pripjata nakon najteže civilne nuklearne nesreće na svetu, 26. aprila 1986. godine. Šetnja do napuštene zgrade u kojoj je živela, budi joj emocije. Sa novinarima Ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa podelila je sećanja na život pre i posle katastrofe.

Kada je šef ruske kompanije koja proizvodi traktora krenuo na put od 370 kilometara do Moskovskog ekonomskog foruma početkom ovog meseca, nameravao je skrene pažnju na svoju kompaniju oštrim kritikama državne vlasti. Internetom se onda proširio video snimak na kojem Vladimir Boglajev kaže da se od 1990-ih ne seća kada su oni na pozicijama moći "toliko aktivno" diskreditovali sebe. "Ljudi na vrhu su potpuno izgubili kontakt sa stvarnošću na terenu, u ekonomiji", rekao je on. Izjava Boglajeva na događaju održanom 7. i 8. aprila možda ne bi bili toliko značajni bez konteksta u kojem je izneta. U zemlji u kojoj je javno neslaganje s vlastima retko i često strogo kažnjavano, posebno otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu 2022, poslednjih nedelja je bilo niza kritičkih javnih izjava u vezi s posrnulom ekonomijom i ograničavanjem interneta. "Iako svaki pojedinačni čin kritike može delovati irelevantno, zajedno su značajni", napisala je Tatjana Stanovaja iz Karnegi Rusko-Evrazijskog centra 21. aprila, misleći na nezadovoljstvo zbog ograničavanja onlajn aktivnosti. "Da upotrebimo medicinsku analogiju: manji i teško objašnjivi simptomi mogu biti prolazna neprijatnost – ili znak bolesti opasne po život", dodala je ona. Vrlo malo ovih kritika je usmereno lično na predsednika Vladimira Putina i gotovo nijedna ne izražava protivljenje ratu u Ukrajini – mada je jedan dugogodišnji Putinov pristalica iznenada predsednika nazvao "ratnim zločincem" i brzo završio u psihijatrijskoj bolnici na mesec dana, dok se proratni blogeri žale da se rat ne vodi efikasno. Neki analitičari, poput Stanovaje, sugerisali su da spor oko interneta otkriva zakulisnu bitku između struktura u i oko Federalne službe bezbednosti (FSB) s jedne strane i poslovnih ili ekonomskih interesa, uključujući i one u vladi, s druge strane. Drugim rečima, bitku između rivalskih grupa koje su obe lojalne Putinu. Ako je tako, Putin je nagovestio na čijoj je strani u izjavi 23. aprila kada je pomenuo "probleme s padom interneta" u velikim gradovima. "Ako je ovo povezano s operacijama za sprečavanje terorističkih napada... bezbednost će uvek biti prioritet", rekao je on, čitajući beleške tokom video konferencije s visokim zvaničnicima. Državne vlasti su navele da su ograničenja potrebna za zaštitu od ukrajinskih napada dronova. Istovremeno, Putin je oprezno priznao da ti prekidi izazivaju uznemirenost među Rusima, pozivajući zvaničnike da pronađu rešenja i osiguraju funkcionisanje vitalnih usluga. 'Ekonomija se urušava'Poslednji ekonomski podaci pokazuju na ono na šta je Boglajev ciljao, s obzirom na to da se ruski bruto domaći proizvod (BDP) smanjio za 1,8 odsto u januaru i februaru. To je ujedno i u pozadini otpora prema ograničavanjima interneta koja su teško pogodila mnoga preduzeća. "Ekonomija se urušava. To znači da neće biti investicija, radnih mesta i profita. Prema procenama ruske državne agencije za statistiku, profit je takođe pao za 30 odsto na početku ove godine – rekordan pad od početka rata s Ukrajinom", rekao je 22. aprila za Ruski servis RSE nezavisni ekonomista Vladislav Žukovski. "Kompanije više nemaju novca – čak ni u vojno-industrijskom sektoru – da plaćaju više kako bi privukle radnike u namenske fabrike za proizvodnju tenkova, granata i drugog oružja. Ove godine situacija će biti mnogo gora", dodao je on. Boglajev, čija kompanija proizvodi rezervne delove za metalurški, mašinski i petrohemijski sektor, kao i traktore, i ranije je istupao. Na primer, u septembru prošle godine odbacio je sugestije da je Rusija uspela da diverzifikuje svoju ekonomiju kako bi je oslobodila zavisnosti od izvoza fosilnih goriva. On nije usamljen glas. Među ostalim govornicima u Moskvi bio je i Robert Nigmatulin iz Ruske akademije nauka, koji je žalio na gubitak radnih mesta u teškoj industriji. "Možemo li da investiramo u zemlju s ovakvim rukovodstvom? Ne možete voditi ekonomiju na ovaj način. Moramo reći predsedniku", rekao je on. Oligarh Oleg Deripaska u martu je uzburkao javnost napadom na Centralnu banku, pozivajući njene ekonomiste da se "urazume" i smanje kamatne stope. Sam Putin je, usred mračnih ekonomskih pokazatelja, prošle nedelje skrenuo krivicu na one ispod sebe, ali je u govoru prenošenom na televiziji bacio mrežu šire, uputivši kritiku svojim najvišim ekonomskim zvaničnicima i savetnicima, uključujući premijera Mihaila Mišustina i šeficu Centralne banke Elviru Nabiulinu. 'Vremenska mašina' za povratak u SSSRIronija je u tome što su ograničenja interneta, koja su deo nastojanja da se uguši nezadovoljstvo u javnosti, istovremeno dovela do njegovog podsticanja. Mere su uključivale prekide mobilnog interneta, blokiranje popularne aplikacije za društvene mreže Telegram i korake koji sprečavaju ljude da koriste VPN-ove (virtuelne privatne mreže) da bi zaobišli postojeća ograničenja i pristupili stvarima kao što je Instagram. To očigledno takođe ima ogroman ekonomski uticaj, ne samo na banalne interakcije u e-trgovini poput rezervisanja taksija, dostave obroka ili kupovine. Takođe snažno pogađa influensere, a kritika koju je iznela ruska Instagram zvezda Viktorija Bonja možda je bila dosad najuticajnija. Njen onlajn video fokusirao se na eklektičnu mešavinu pitanja koja su uključivala onlajn ograničenja, ali su obuhvatala i poplave u Dagestanu, zagađenje na obali Crnog mora i klanje stoke u Sibiru. Obraćajući se direktno Putinu, ona je u videu izbegla da ga krivi za nepopularne mere, ali je izgleda sugerisala da je njegovo autoritarno vođstvo deo problema. I video je prikupio oko 20 miliona pregleda. "Vladimire Vladimiroviču, plaše vas se. Narod vas se plaši; blogeri, umetnici vas se plaše; guverneri vas se plaše. A vi ste predsednik naše zemlje. Ne mislim da bi trebalo da vas se plašimo", rekla je Bonja. Ona je kasnije pojasnila da Putin ima njenu podršku, pre nego što je ušla u ogorčenu svađu s prokremljovskim TV voditeljem Vladimirom Solovjovim, koji ju je nazvao "bludnicom" s "prljavim jezikom". Aiza, još jedna influenserka, rekla je svojim pratiocima, kojih ima četiri miliona, da Rusija pati od "mrtvog novinarstva, mrtvog pravosuđa (i) mrtvog humora – pošto se šale strogo kažnjavaju u našoj zemlji". Usled sve većih kontroverzi, kasnije je obrisala objavu. Glumac Ivan Ohlobistin, koji je ranije pozivao da se ruska invazija +na Ukrajinu proglasi "svetim ratom", takođe se oglasio. "Digitalna ograničenja su ogromna greška. Prvo, ne možete zaista ništa 'ograničiti' (živimo u 21. veku)", napisao je u objavi, gde drugde no na Telegramu. "Ako želite da nas vratite u SSSR, moraćete da napravite mašinu vremena." Ruski sociolog Dmitrij Dubrovski koji živi u Pragu rekao je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) da je Bonja postala "neočekivana portparolka dela društva u čije ime, obično, niko ne govori: zabrinutih običnih ljudi... koji ne žele da imaju ikakve veze s politikom". U svakom slučaju, porast kritika dolazi u vreme kada Putinova popularnost opada i pred parlamentarne izbore na jesen. Ti izbori neće biti ni slobodni ni pošteni, ako je suditi po pređašnjim. Ipak, Dobrovski je rekao da očekuje da će odgovor Kremlja biti ublažavanje internet ograničenja. "To će se sigurno desiti pre izbora. Mogla bi biti privremena mera. Ali mislim da će pokušati da ublaže ograničenja, posebno u vezi s Telegramom", dodao je on. Bez obzira na to koliko bi to bilo efikasno, to je nešto za šta Kremlj ima moć da uradi. Rešavanje duboko ukorenjenih ekonomskih problema Rusije može biti tvrđi orah.

Kada se Rusija vrati na umetničku izložbu Venecijanskog bijenala 9. maja, ukrajinski tim koji izlaže u blizini, kako kaže, neće organizovati nikakav protest. Umetnica Žana Kadirova, koja će predstavljati Ukrajinu na izložbi u Veneciji, rekla je za RSE: "Fokusiraćemo se na našu poruku i uložićemo sav svoj napor da naš paviljon učinimo što boljim... To je naša borba." Predstojeće bijenale bi će prvo od invazije Moskve na Ukrajinu 2022. na kojem će nastupiti Rusija. Ta zemlja ima svoj paviljon iz carskog doba unutar parka gde se održava prestižna umetnička manifestacija. Uključivanje Rusije sada izazvalo je verbalni spor između Rima i Brisela, a Evropska komisija je zapretila da će uskratiti grant od dva miliona evra namenjen za manifestaciju koja se održava svake dve godine ako se ruska izložba održi ove godine. Zamenik italijanskog premijera Mateo Salvini (Matteo) oštro je kritikovao EU zbog ultimatuma o ukidanju finansiranja. "S onim što se dešava u svetu i u Iranu, zaista je sramotno da Brisel preti italijanskim kulturnim institucijama", rekao je on početkom aprila. Ruski šef za kulturnu razmenu rekao je za ARTnews u martu da će ruski paviljon u Veneciji ugostiti "više od 50 mladih muzičara, pesnika i filozofa iz Rusije i drugih zemalja". Izložba je, rekao je on, "još jedan dokaz da ruska kultura nije izolovana i da pokušaji da se ona 'kenseluje' – što su radile zapadne političke elite poslednje četiri godine – nisu uspeli". U nedavnom zajedničkom pismu koje su potpisali Ukrajina i 21 zemlja Evropske unije izražen je protest zbog ponovnog otvaranja ruskog paviljona tokom invazije na Ukrajinu. "Davanje Rusiji prestižne međunarodne kulturne platforme šalje duboko uznemirujući signal", navodi se u pismu. Kadirova, koja je govorila za RSE istog dana kada je ruski dron uništio stan njenog kolege u Kijevu, opisuje umetničko delo koje će izložiti u Veneciji kao razmišljanje o bezvrednosti nekih međunarodnih sporazuma. Ipak, rekla je ona, Njen Origami jelen nikada nije bio zamišljen kao politička izjava. Kadirova je 2019. dobila narudžbinu za postavljanje umetničkog dela na mestu gde je nekada stajao sovjetski avion u gradu Pokrovsku na istoku Ukrajine. "Samo sam pokušala da napravim nešto razumljivo, malo tradicionalno", rekla je ona. Međutim, betonska skulptura jelena dobila je novi značaj posle početka invazije 2022. godine. Dok su se ruske snage približavale Pokrovsku, Kadirova se vratila u taj grad 2024. da bi odsekla skulpturu sa postolja i odvezla je na zapad na sigurno. "Čak je i naša umetnost izbeglica, nisu samo ljudi raseljeni", rekla je ona. Pokrovsk je uglavnom uništen u borbama i trenutno je pod ruskom okupacijom. Povratak Rusije u Veneciju biće poslednji slučaj da ta zemlja nastupa na velikim događajima. Međunarodne organizacije za džudo, vodene sportove i paraolimpijske igre nedavno su odobrile Rusima i Belorusima da se takmiče pod svojim zastavama. Roman Hriščuk je kapiten ukrajinske vaterpolo reprezentacije, koja je službeno izgubila utakmicu na svetskom prvenstvu na Malti 13. aprila kada je trebalo da se suoči s ruskim timom koji se takmičio kao neutralan. Istog dana, Svetska vodena organizacija, koja nadgleda vaterpolo, saopštila je da je ukinuta zabrana Rusima da se takmiče pod svojom zastavom. Uprkos budućim kaznama s kojima bi se tim mogao suočiti kao posledica povlačenja, Ukrajinac je za RSE rekao da "ako se sastanemo sa Rusima na drugom turniru, mislim da će to biti slična pozicija. Jer ne možemo igrati s državom agresorom".

Da bi izvršile pritisak na Iran da potpiše mirovni sporazum, Sjedinjene Američke Države su uvele pomorsku blokadu luka i brodova ove bliskoistočne zemlje 13. aprila. Mada je pojačala pritisak na već uzdrmanu iransku ekonomiju, američka blokada još nije primorala Teheran da napravi ustupke kako bi se okončao skoro dvomesečni rat, kažu stručnjaci. Iran je odbio da sedne za pregovarački sto osim ako SAD ne ukinu barikadu, koja je usmerena na unosne prihode Teherana od nafte. Vašington insistira da će blokada prestati tek kada se potpiše mirovni sporazum. Američki embargo je uveden kao odgovor na to što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz, ključnu arteriju za globalno snabdevanje energentima, za međunarodni brodarski promet od početka rata 28. februara. Ovaj potez je potresao međunarodna tržišta, poremetio globalnu ekonomiju i dao Teheranu novu polugu moći u ratu. Pratite BLOG UŽIVO o dešavanjima na Bliskom istoku"Ako je primarni cilj blokade zaustavljanje brodskog saobraćaja ka Iranu i iz njega, a što je najvažnije protok iranskog izvoza sirove nafte, onda je blokada bila uspeh", rekao je Nader Itajim, stručnjak za energetiku na Bliskom istoku. "Ali ako Vašington očekuje da će blokada brzo dovesti Iran u poziciju u kojoj neće imati drugog izbora nego da postigne dogovor, onda bi mogao biti razočaran", dodao je Itajim, koji radi u britanskoj kompaniji Argus Media, koja obezbeđuje informacije i analize globalnim tržištima energenata i robe. Izvoz iranske nafte 'očigledno opao'Iran je u martu dnevno izvozio, kako se procenjuje, 1,8 miliona barela nafte. Ali ta brojka je poslednjih dana spala na "bukvalno kapljanje" kako se efekti blokade intenziviraju, rekao je Itajim. Ipak, rekao je, Islamska Republika bi trebalo da bude u stanju da izdrži blokadu još dva meseca, ukazujući na čak 130 miliona barela iranske nafte koja je već bila na moru pre nego što je blokada stupila na snagu. U sprovođenju blokade, američka mornarica je 19. aprila otvorila vatru i zaplenila iranski teretni brod u Omanskom zalivu. Dva dana kasnije, američka vojska je u Indijskom okeanu zaplenila drugi brod – tanker za koji se sumnja da je švercovao naftu. Snage SAD su takođe u okviru blokade "naložile 31 brodu da se okrene ili vrati" u iranske luke, saopštila je Centralna komanda SAD. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je proglasio da je blokada "ogroman uspeh" i ponovio da neće ukinuti američki embargo dok Vašington ne postigne "konačan dogovor" s Iranom. Američka vojska je navela da je "potpuno zaustavila" iransku trgovinu. Međutim, desetine tankera povezanih s Iranom uspele su da zaobiđu barikadu, pokazuju podaci grupe za praćenje tereta Vorteksa (Vortexa). Vorteksa je saopštila da su između 13. i 21. aprila najmanje 34 tankera povezanih s Iranom zaobišla blokadu, dodajući da je oko 10,7 miliona barela iranske nafte prošlo kroz Ormuski moreuz i izašlo iz područja koje je blokirala američka mornarica. Vojska je odbacila ove navode. Kompanija za pomorske podatke Lojds list (Lloyd's List) saopštila je da je najmanje 26 brodova iranske flote zaobišlo američku blokadu. "Obaveštajni podaci Lojds Lista pokazuju stalan protok saobraćaja flote u senci u i iz (Persijskog zaliva)", navela je kompanija 20. aprila. "U poređenju s brojem brodova koji su prolazili pre blokade – nešto kao šest ili sedam brodova dnevno – obim je očigledno smanjen", rekla je Rozmari Kelanik (Rosemary Kelanic), direktorka Programa za Bliski istok u vašingtonskom tink-tenku Difens prajoritis (Defense Priorities). "Ali veći problem za SAD je što ne postoji način da blokada kontinentalne zemlje bude nepropusna – Iran i dalje može da obavlja značajnu trgovinu kopnom, uključujući i s naftom, iako u manjim količinama nego morem", rekla je ona. Tramp je tvrdio da blokada košta Iran oko 500 miliona dolara dnevno. Međutim, stručnjaci su rekli da je izračunavanje troškova teško. Procene sugerišu da je Iran pre rata dobijao oko 45 milijardi dolara godišnjeg prihoda od izvoza nafte, što čini otprilike 10 odsto BDP-a te zemlje. "Čak i ako blokada prekine svu trgovinu naftom – neće – maksimalna šteta bi mogla biti gubitak 10 odsto BDP-a", rekla je Kelanik. "To je veliki gubitak za mirnodopske uslove – ali nije tako loše imajući u vidu da je Iran u ratu." Poređenja radi, Ukrajina je izgubila 20 odsto svog BDP-a posle početka opšte invazije Rusije 2022, rekla je ona. To nije sprečilo ukrajinske snage da se bore protiv Rusije gotovo do pat pozicije. "Dakle, skeptična sam da će troškovi nametnuti Trampovom blokadom slomiti odlučnost Irana da nastavi da se opire zahtevima SAD", rekla je Kelanik. 'Ponovno pokretanje rata'Kampanja bombardovanja koju su pokrenule SAD i Izraela nametnula je ogromne materijalne troškove Iranu, uništivši njegovu vojsku, obezglavivši veliki deo njegovog rukovodstva i uništivši kritičnu infrastrukturu. Pa ipak, Teheran i dalje veruje da pobeđuje u višenedeljnom sukobu. Ta percepcija pobede je došla do pregovaračkog stola, gde Iran nastoji da okonča rat pod svojim uslovima. Prva runda mirovnih pregovora u Pakistanu završena je 11. aprila bez dogovora. Ipak, Tramp je jednostrano produžio primirje koje je trebalo da istekne 22. aprila, a strane su u indirektnim pregovorima o održavanju druge runde pregovora u Islamabadu. "Sam ekonomski pritisak neće naterati Iran na ustupke koje već nije napravio tokom vojnog pritiska", rekao je Hamidreza Azizi, saradnik Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. "Ako ništa drugo, Iran bi mogao ponovo da pokrene rat", dodao je on. "Iran ovu situaciju bez rata, bez mira vidi kao najdestruktivniji scenario." Iran je već pod razornim američkim sankcijama i blokada je dodatno smanjila ekonomske resurse zemlje. Blokada je takođe sprečila Iran da naplaćuje prolazak kroz Ormuski moreuz međunarodnim brodovima, što je bio još jedan izvor prihoda od početka rata. Iran je 22. aprila otvorio vatru na tri broda i zaplenio dva od njih u Ormuskom moreuzu, što sugeriše da je Teheran spreman da upotrebi silu kako bi okončao američku blokadu. "Ova situacija nije podnošljiva za Islamsku Republiku", rekao je Azizi. "Kao rezultat toga, očekivao bih da će delovati vojno."

Isticanje izuzeća za američke sankcije na iransku naftu prošlog vikenda ponovo je skrenuo pažnju na ekonomsku strategiju Vašingtona, dok kreatori politike usred pritisaka na globalnim energetskim tržištima nastoje da ograniče pristup Teherana prihodima. Mera, poznata kao Generalna licenca U, istekla je 19. aprila, okončavši kratkotrajni period koji je omogućio da značajna količina iranske sirove nafte – procenjene na do 170 miliona barela – da slobodnije cirkuliše na međunarodnim tržištima. Odluka se poklapa sa širim nastojanjem Ministarstva finansija SAD da pojača pritisak na mreže povezane s iranskim vojnim nabavkama, uključujući novu rundu sankcija najavljenih 21. aprila usmerenih na subjekte uključene u razvoj oružja. Za neke analitičare, tajming odražava svesni napor da se ekonomske mere usaglase sa širim strateškim delovanjem. "Mislim da je administracija pustila da izuzeće istekne kako bi bila konzistentna s uslovima blokade", rekao je za RSE Maks Majzliš (Mac Meizlish), bivši zvaničnik Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija. "Cilj je da se režim liši prihoda i sredstava koja su mu potrebna da održi svoje napore", dodao je Mejzliš, trenutno istraživač u Fondaciji za odbranu demokratija, napominjući da bi nastavak izuzeća – praktično dozvoljavanje isporuka iranske nafte pod određenim uslovima – bio u suprotnosti s tim pristupom. Blokada iranskih luka usmerena na ograničavanje kretanja tankera, uprkos mešovitim izveštajima o tome kako se sprovodi, podvlači ono što je Mejzliš opisao kao pokušaj konzistentne politike. Iako isticanje izuzeća zatvara jedan put za prodaju iranske nafte, ukupni uticaj toga ostaje predmet debate, posebno u pogledu toga da li je značajno promenio globalnu ponudu ili je prvenstveno uticao na dinamiku cena. Tokom perioda izuzeća, iranska sirova nafta, koja se ranije prodavala s popustom zbog sankcija, mogla je otvorenije da bude prisutna na međunarodnim tržištima. Prema rečima stručnjaka za sankcije Breta Eriksona (Brett Erickson), ova promena je imala opipljive finansijske posledice za Teheran. "Ono što smo videli bio je prelazak s prodaje s popustom na, u nekim slučajevima, cene iznad referentnih nivoa", rekao je za RSE Erikson, generalni direktor kompanije Obsidian Risk Advisors. "Ta promena u moći određivanja cena, čak i više nego količina, značajno je povećala prihode", dodao je on. Procene sugerišu da je Iran možda ostvario više od milijardu dolara dodatnog prihoda tokom perioda izuzeća, što je skromno u poređenju s ranim projekcijama, ali ipak značajno. Istovremeno, oba stručnjaka su dovela u pitanje da li je takva mera donela trajnu korist globalnoj energetskoj stabilnosti. Majzliš je ukazao da je uloga izuzeća u stabilizaciji tržišta verovatno bila ograničena, premda je možda omogućilo Iranu da izvuče više cene. "Malo je verovatno da je sama licenca zapravo obezbedila mnogo veću ponudu", rekao je on, dodajući da su jači mehanizmi nadzora, kao što su aranžmani za depozit ili zahtevi o izveštajima, mogli poboljšati transparentnost. Od postepenih sankcija do sistemskog pritiskaNove mere američkog Ministarstva finansija usmerene na pojedince, firme i avione povezane s iranskim odbrambenim sektorom deo su poznatog priručnika za sankcije. Ipak, Majzliš je sugerisao da trenutni uslovi mogu zahtevati širu primenu finansijskih alata. "Dobro je videti dodatne pakete sankcija", rekao je on. "Ali pitanje je da li ovaj pristup odgovara obimu trenutne situacije." On je ukazao na potencijalnu ulogu mera usmerenih na finansijske institucije koje olakšavaju iranske transakcije, posebno u jurisdikcijama gde su iranska sredstva ranije cirkulisala. Američki zvaničnici su već naznačili da bi banke u nekoliko regiona mogle da se suoče s posledicama ako ne ograniče takve aktivnosti. Efikasnost tog pristupa, kažu analitičari, zavisiće od sprovođenja. Odlučnije mere, poput označavanja institucija pod nadležnošću organa povezanih s problemima pranja novca, istorijski su imale dalekosežne posledice, u nekim slučajevima potpuno odsecajući banke iz globalnog finansijskog sistema. Uravnoteženje ekonomskog pritiska i stabilnosti tržištaErikson je opisao širu strategiju kao pokušaj primene onoga što su zvaničnici nazvali "finansijskim ekvivalentom sile" – kampanjom kontinuiranog ekonomskog pritiska usmerenom na ograničavanje mogućnosti Irana da funkcioniše. U praksi, rekao je on, to bi moglo da uključuje pooštravanje sprovođenja ograničenja na naftu, povećanje finansijske izolacije i primenu sekundarnih sankcija na institucije koje nastavljaju da omogućavaju trgovinu. "To je sveobuhvatan oblik ekonomskog pritiska", rekao je Erikson. "Pitanje je koliko brzo daje rezultate i kako tržišta reaguju u međuvremenu." Oba stručnjaka su istakla adaptivni kapacitet sankcionisanih ekonomija, ukazujući da je Iran ranije razvio zaobilazne načine – od neformalnih mreža za isporuku do alternativnih kanala finansiranja – kako bi ublažio ograničenja. Istovremeno, uspeh svake strategije će verovatno zavisiti od koordinacije s međunarodnim partnerima i doslednost u sprovođenju. Fragmentirani pristupi, ukazao je Erikson, mogu smanjiti ukupnu efikasnost.

Da ruska ekonomija škripi, nije bila tajna ni za koga ko je pažljivo pratio situaciju. Ipak, da je praktično naglo zastala, ako ne i krenula unazad, bilo je veće iznenađenje – izgleda čak i za predsednika Vladimira Putina, koji je prošle nedelje ukorio svoje najviše ekonomske savetnike na sastanku u Kremlju, što je radi maksimalnog efekta prenošeno na televiziji. Među onima koji su bili predmet Putinovog gneva je Elvira Nabiulina, cenjena šefica Centralne banke koja je odigrala jedinstvenu ulogu u održavanju ekonomije uprkos tome što ju je rat protiv Ukrajine izbacio iz ravnoteže. Sada se postavlja pitanje da li je Nabiulina, koja je na toj poziciji skoro 13 godina, možda konačno pala u nemilost rukovodstva Kremlja. I ako je tako, šta planiraju da urade povodom toga. "Njena smena sada ne bi samo signalizirala slabost", rekla je Aleksandra Prokopenko, bivša savetnica Centralne banke koja je sada saradnica u berlinskom Karnegi Rusija Evroazijskom centru. "To bi poljuljalo jedino institucionalno uporište koje je održalo kredibilitet na tržištima i zadržalo stabilizaciju inflacije na pravom putu." "Ako je otpuste, ceo poslovni ekosistem će biti panici", rekao je Nikolas Birman-Triket (Nicholas Birman-Trickett), analitičar političkih rizika i roba i bivši saradnik američkog Instituta za istraživanje spoljne politike. Kremlj "možda želi niže kamatne stope, ali takođe zna da bi poslušnik bila užasna stvar". Nabiulina je "jedan od retkih pozitivnih aspekata ruskog ekonomskog lidserstva i ekonomije“, rekao je Ričard Portes (Richard), profesor ekonomije na Londonskoj poslovnoj školi, koji je govorio na panel diskusiji u Sankt Peterburgu s Nabiulinom 2019. "Nema nikoga ko je kvalifikovaniji od nje da vodi Rusku centralnu banku i bilo kakva zamena neće biti tako dobra." Putin "može da grdi koliko god želi", ali "to neće poboljšati stanje ruske ekonomije, koje je prilično katastrofalno", rekao je Portes. "Mislim da on ima mnogo razloga za brigu." Centralna banka nije odgovorila na upite imejlom za komentar. 'Svi sada shvataju koliko su stvari loše'Bruto domaći proizvod (BDP) Rusije od početka invazije na Ukrajinu 2022. uglavnom je pokretala ratna potrošnja. Kremlj je preustrojio zemlju u ratnu ekonomiju, trošeći rekordne iznose na regrutovanje i plaćanje vojnika, kao i na izgradnju fabrika i transportnih mreža za proizvodnju oružja, tenkova, aviona i dronova, i njihovo slanje u borbu. Kao i u dve decenije pre tog rata, Kremlj je finansirao ekonomsko prestrojavanje izvozom nafte i gasa, uprkos naporima Zapada da uguši te prihode. Manjak radne snage – nastao zbog toga što su muškarci bili privučeni visokim platama da se bore u Ukrajini – doveo je do povećanja plata, što je zauzvrat povećalo inflaciju, primoravajući Centralnu banku da poveća kamatne stope. To je funkcionisalo, ali je stavilo pritisak na preduzeća, koja sve više ne mogu da izmire dugove, kao i na potrošače, koji se muče da prate rast cena robe široke potrošnje. Prošle godine, rast BDP-a je naglo usporen, pokazuju vladini podaci: s 4,9 odsto u 2024. na samo jedan odsto u 2025. Međutim, u prva dva meseca 2026, ekonomija se smanjila za 1,8 odsto, na šta je Putin ukazao tokom sastanka u Kremlju. Zvaničnici su takođe naznačili da bi predviđeni rast za 2026. godinu – trenutno na 1,3 odsto – uskoro mogao biti smanjen. "Ekonomsko usporavanje – i izgledi da Rusija zađe u negativnu teritoriju rasta – nisu iznenađenje za svakoga ko je obraćao pažnju", rekla je Prokopenko. "Jedini ljudi kojima bi ovo trebalo da bude vest su oni koji su rast od 4,9 odsto u 2024. prihvatili zdravo za gotovo, ne pitajući šta ga je pokretalo." "Svi sada shvataju koliko su stvari loše; samo su bile potrebne godine rata da se do toga dođe", rekao je Birman-Triket. „Sistem više ne može sam da se ispravlja.“ Preokret se pokazuje u fiskalnim podacima, pri čemu je deficit federalnog budžeta vrtoglavo porastao na 4.500 milijardi rubalja (60 milijardi dolara) – dvostruko više nego u istom periodu prošle godine – dok su prihodi od izvoza nafte opali. Zbog snažne rublje, visokih kamatnih stopa, manjka radne snage i budžetskih ograničenja, rezerve u ruskoj ekonomiji su "uglavnom iscrpljene", preneo je list Nezavisimaja gazeta izjavu ministra ekonomije Maksima Rešetnjikova na poslovnom forumu u Vladivostoku prošlog vikenda. 'Ko god da je poslednji pričao s njim'Pored Rešetnjikova, premijera Mihaila Mišustina i drugih ministara, Nabiulina je bila u prvom planu na sastanku s Putinom 15. marta, koji je izgleda sugerisao da je bio obmanut u vezi s užasnim stanjem ekonomije. "Nadam se da ću čuti detaljne izveštaje o tome zašto makroekonomski indikatori ne ispunjavaju očekivanja, ne samo stručnjaka i analitičara, već i aktuelnih prognoza vlade i Centralne banke", rekao je on. Izvan Rusije, švedska vojnoobaveštajna agencija i glavna nemačka obaveštajna agencija veruju da vlada u Moskvi manipuliše podacima, potcenjujući obim ekonomskih problema zemlje, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times). Ne treba previše učitavati u televizijski sastanak, upozorila je Prokopenko, rekavši da je to bio proračunati nastup. "Jedan od stalnih obrazaca Putinove vladavine je da ko god poslednji priča s njim oblikuje njegov doživljaj problema", rekla je ona. "To što je pritisak pao na ekonomski blok u javnom okruženju nije neuobičajeno – tako Kremlj upravlja unutrašnjim tenzijama. To ne mora nužno da signalizirati preokret politike ili promenu u tome ko ima moć nad monetarnom politikom." Prošlog leta, istaknuti poslovni i bankarski zvaničnici počeli su javno da upozoravaju na opasnost od "stagflacije" – kada je ekonomija opterećena niskim rastom, visokom inflacijom i visokom nezaposlenošću. Poslovni lideri usmerili su svoj gnev na Nabiulinu, koja je povećala kamatne stope s ciljem smanjenja rasta inflacije, ali je time poslovanje otežano kreditima koji su bili preskupi za refinansiranje. Direktor livnice na severu Rusije prošle nedelje je podigao uzbunu, rekavši da se ekonomija suočava s "katastrofalnim događajem" i da je vlada potpuno izgubila dodir sa stvarnošću. U decembru je tink-tenk povezan s ministrom odbrane Andrejem Belousovom upozorio na moguću bankarsku krizu do oktobra ako "loši" krediti nastave naglo da rastu. Dan posle Putinove grdnje, Nabiulina je iznela otvorenu procenu peska koji koči zupčanike ekonomije: nema dovoljno radnika, za šta, kako je rekla, nema presedana u modernoj ruskoj istoriji. Uprkos kritikama, Nabiulina – koja je, prema izveštajima, pokušala da podnese ostavku neposredno posle invazije na Ukrajinu 2022, ali ju je Putin odbio – ostala je pri svom kursu, što je, prema mišljenju stručnjaka, delom odražavalo Putinovu podršku. Po zakonu, njen mandat na čelu Centralne banke ističe u roku od godinu dana. Prokopenko je rekla da je malo verovatno da će je Putin zameniti pre tog roka. "Zanimljivije pitanje je šta će se desiti prilikom obnove mandata: da li će politički uslovi za godinu dana učiniti nezavisnog guvernera (Centralne banke) manje ili više pogodnim za Kremlj", rekla je ona. "Kao što rekoh, ona je jedan od retkih zaštitnika stabilnosti ruske ekonomije", rekao je Portes.

S obzirom na to da prekid vatre u ratu SAD i Izraela protiv Irana ističe 22. aprila, američke akcije na moru ponovo skreću pažnju na centralno pitanje: koliko je duboko iranski vojni establišment ukorenjen u ekonomiju zemlje. Onesposobljavanje kontejnerskog broda "Tuska" (Touska), navodno povezanog s iranskim trgovinskim mrežama, istaklo je kontrolu Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC – Revolucionarna garda) nad ključnim sektorima – od bankarstva i energetike do brodarstva i telekomunikacija. U intervjuu za RSE Rejčel Erenfeld (Rachel Ehrenfeld), direktorka Američkog centra za demokratiju i Instituta za ekonomsko ratovanje, kao i autorka više knjiga o finansiranju terorizma, rekla je da ekonomski domašaj IRGC-a nije slučajan, već ključni temelj njegove moći. Ona je rekla da usmeravanje na infrastrukturu i komercijalne aktivnosti direktno utiče na vojne kapacitete režima. RSE: Dugo tvrdite da je dominacija IRGC-a nad iranskom ekonomijom ključna za njegovu vojnu moć. Koliko je značajna američka zaplena broda "Tuska" u tom kontekstu? Rejčel Erenfeld: Zavisi ko je vlasnik broda, koja fondacija. IRGC ima najveću fondaciju u Iranu. Kada je ajatolah (Ruholah) Homeini 1979. pokrenuo Islamsku revoluciju i preuzeo Iran, razmišljao je o tome kako da osigura da ekonomija procveta i da bude otporna i zaštićena od spoljnih sankcija, na primer. Pa šta da uradite? Napravite fondacije i različitim elementima u revolucionarnim snagama Irana dodeljeni su različiti delovi ekonomije. Kao dobrotvorna organizacija koja nadgleda dobrotvorne delatnosti, dali su ih različita imena, a najveće je IRGC. On je odredio da će to biti sistem... (Bivši vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei) je 2004. godine izdao nešto je u suštini bila fatva ili direktiva preko iranskih zakonodavnih tela, i to je zapravo uneto u zakon. To je struktura koja je omogućila IRGC-u da razvije iransku sivu ekonomiju. On je deo ekonomije, ali ne polaže račune. Ne plaća poreze. U Iranu svi moraju da plaćaju poreze. To mu pomaže da zaobiđe međunarodne sankcije, jer imate dobrotvornu organizaciju koja šalje novac ovde-onde. Koristi sve vrste finansijskih institucija i bankarskih sistema širom sveta. Unutar velike fondacije – na farsiju ih zovu "bonjadi" – ima pododeljenja i ti delovi su takođe uključeni. Dakle, sada kontroliše bankarstvo, nekretnine, telekomunikacije, transport, rudarstvo, energetiku, odbranu, hemikalije, petrohemikalije – šta god da pomenete, on (IRGC) to poseduje. Ne znam da li taj (brod) pripada IRGC-u ili ne, ali pošto je njihov sistem takav, svi bi zapravo trebalo da znaju... Na moje iznenađenje, Amerikanci – administracija – zaista nisu objasnili kako tamo funkcioniše ekonomija. I to je na njihovu štetu; dobijaju mnogo kritika jer: "Oh, uništićete infrastrukturu". Pa, oni poseduju infrastrukturu, većinu nje. Postoji privatna, civilna trgovina i nešto civilne ekonomije, ali ona nije velika, a režim je takođe lako može oduzeti. U poslednjih nekoliko nedelja, sa zatvaranjem interneta od strane režima, mnogi ljudi koji su imali privatne poslove – civilne, građanske poslove – koristili su internet za poslovanje. To je zatvoreno. Košta milijarde. Ljudi ne mogu da komuniciraju i ne mogu da posluju. Dakle, uništavanje većine velike infrastrukture, uključujući brodarstvo, bio bi deo snaga – oružanih snaga, ako želite – čak i ako to nisu naoružani trgovački brodovi koji iranskom režimu služe za rat, a ne za mir. RSE: Opisali ste IRGC kao da funkcioniše kao "država unutar države". S obzirom na nedavne promene među liderima, koliki deo iranske ekonomije IRGC danas kontroliše i da li je uopšte moguće odvojiti civilnu upravu od vojne moći? Erenfeld: Pa, na neki način. Civilno, šta god civilno postojalo, pod vlašću je IRGC-a. Prema poslednjim podacima do kojih sam mogla doći, on kontroliše negde oko dve trećine ekonomije. To ide do onoga što je Hamnei, a pre njega Homeini, nazvalo "ekonomijom otpora". Želeli su da stvore ekonomiju koja je otporna na neprijatelja. Ljudi bi trebalo da znaju za to kako bi prestali da kritikuju kada je infrastruktura pogođena, zato što sve to služi IRGC-u koji je najjača sila u Iranu. RSE: Izveštaji sugerišu da je "vojni savet" maginalizovao Pezeškijanovu administraciju. Da li to ukazuje da je IRGC praktično konsolidovao kontrolu nad iranskom državom? Erenfeld: Izgleda da jeste, jer smo jednog dana čuli da su moreuzi (Ormuski moreuz) otvoreni, a onda odmah posle toga, par sati kasnije, ne – zatvoreni su. Dakle, to jasno ukazuje da se vodi neka borba za moć. Ali koliko ja shvatam, IRGC je zapravo grupa koja vodi režim. RSE: Korišćenjem onesposobljujuće vatre protiv kontejnerskog broda, da li Vašington signalizira da sada komercijalnu flotu IRGC-a smatra legitimnom vojnom metom? Erenfeld: Naravno da da, jer ne znate šta nose. Ono što nose može biti oružje, može biti municija, može biti nešto što će rešiti njihove potrebe. Čak i ako je to nešto poput urmi iz neke pustinje, novac od prodaje će ići u džepove IRGC-a. Sve što se sada tamo kreće može da se kreće zato što IRGC to dozvoljava ili namerava da to pokreće. RSE: "Tuska" je navodno prevozila robu dvostruke namene. U vašem istraživanju, koliko često IRGC skriva vojne materijale u civilnim pošiljkama? Erenfeld: Oni su poznati po dvostrukoj upotrebi. I opet, čak i ako je to nešto što mogu da prodaju, ili nešto što mogu da obnove i koriste za nešto drugo, sve se svodi na vrednost – finansijsku vrednost. Koliko to košta? Prodaju, zarađuju ili im štedi novac. Dakle, sve što dolazi i odlazi koristi im. RSE: Tvrdili ste da ciljanje infrastrukture može biti efikasnije od direktnog vojnog sukoba. Da li su trenutne akcije SAD primer primene te strategije u praksi? Erenfeld: Ako SAD – i nadamo se druge zemlje, ne samo zapadne zemlje, već i susedi Irana – pravilno sprovedu blokadu i pridržavaju se sankcija, iranska ekonomija će se urušiti, i to ubrzo. RSE: Postoje izveštaji o "selektivnoj blokadi" u blizini ostrva Larak. Da li duboko učešće IRGC-a u ekonomiji štiti IRGC od takvog pritiska ili ga čini ranjivijim? Erenfeld: Oni takođe prete komercijalnim brodovima na drugim mestima, kao što je kod Baba al-Mandaba. Oni zaista pokušavaju da poremete međunarodni pomorski brodski saobraćaj. Moraju biti sprečeni u tome. Takva ucena se ne sme dozvoliti. RSE: Kako se približavamo isticanju prekida vatre 22. aprila, kako procenjujete ekonomsku završnicu režima? Da li postoje znaci pucanja? Erenfeld: Ne znam. IRGC to vodi i to je radikalni, ideološki režim. Njegov cilj je da izazove što više haosa, da ubije što je više moguće "nevernika" i da umru za svoja uverenja kako bi 12. imam mogao da dođe. Kada verujete u takvu ideologiju, koju većina ljudi na svetu ne razume, ne znam šta će prevladati. Ali optimalna stvar koja se može dogoditi je promena režima. RSE: Ako prekid vatre istekne bez napretka, šta sledeće očekujete? Erenfeld: Mislim da bi vojna sila trebalo da obori ovaj režim na kolena – da eliminiše što je više moguće lidera ili da primora režim da nestane. Nadam se da će narod Irana izaći na ulice i iznuditi promene. Mnogo je ljudi koji su nezadovoljni. Videli smo demonstracije i znamo da IRGC i Basidž ubijaju demonstrante. Mnogi ljudi to neće želeti. Lideri kradu milijarde, bogate se i šalju svoje porodice u inostranstvo dok obični ljudi pate. RSE: Koji su najverovatniji sledeći potezi Vašingtona? Erenfeld: Da li znate nekoga ko zna šta predsednik Tramp misli? Nemam pojma. Ali mislim da će pronaći način da uradi ono što želi i ono što je obećao. RSE: Ako pregovori propadnu, da li bi infrastruktura koju kontroliše IRGC, poput luka, trebalo da bude primarna meta? Erenfeld: Teško je rešiti se (IRGC-a) jer je podeljen na ćelije širom zemlje. Ne radi se samo o gađanju sedišta. Ali infrastruktura mora biti veoma snažno pogođena. I trebalo bi da postoji blokada, zamrzavanje iranskog novca gde god se može naći – u stranim bankama i finansijskim institucijama – što bi ih zaista ekonomski izgladnelo, tako da će morati da promene kurs. RSE: Na kraju, da li ovaj trenutak predstavlja širu promenu u načinu na koji se ekonomsko ratovanje koristi protiv državnih aktera poput Irana? Erenfeld: Iz ovog rata će se naučiti mnogo lekcija. Ekonomsko ratovanje ima mnogo faza i može mnogo pomoći, posebno zato što je iranska ekonomija već bila u lošem stanju pre rata. Ako želite da pobedite, morate da koristite najbolje strategije: ekonomsko i kinetičko ratovanje zajedno. Nadamo se ne zadugo, jer oba nanose štetu i nevinim ljudima. I to je velika nesreća. Ali ovaj režim je na decenijama vlasti i oni koji pokušavaju da zaustave njegovu ekspanziju ne mogu se jednostavno kriviti što su sada pokrenuli akciju.

Dok geopolitička mapa Bliskog istoka i Evroazije prolazi kroz povremeno nasilne promene, Vašington pojačava fokus na ključni deo koji nedostaje u demokratskoj slagalici – Gruziju. Član Predstavničkog doma Kongresa SAD Džo Vilson (Joe Willson), republikanac iz Južne Karoline, u intervjuu za RSE upozorio je da je Južni Kavkaz postao glavno bojno polje u globalnoj borbi između "diktatora s vladavinom oružja" i "demokratija s vladavinom prava". Za rešavanje tog pitanja Vilson i kongresmen Stiv Koen, demokrata iz Tenesija, nedavno su predstavili dvostranački predlog zakona – Zakon o suprotstavljanju kineskoj kontroli Kavkaza, koji bi trebalo da dokumentuje obim uticaja Kremlja i Pekinga na Gruziju. Novi obaveštajni mandatPredlog zakona odražava porast zabrinutosti u Vašingtonu da sadašnji lideri u Tbilisiju – stranka Gruzijski san – ulazi u orbitu koju kontrolišu glavni protivnici Amerike. Predloženi zakon zahteva od američke administracije da izradi poverljivu procenu prodora ruskih i kineskih obaveštajnih službi u Gruziju, uključujući i preklapanja između njih dve. Takođe nalaže petogodišnji strateški pregled odnosa između SAD i Gruzije, preispitivanje budućeg finansiranja i da li Tbilisi ostaje posvećen produbljivanju veza sa Zapadom. "Moramo se držati zajedno... snage demokratije širom sveta", rekao je Vilson za RSE, navodeći da bi usvajanje zakona bila neophodna odbranu od "vanrednog i zlog uticaja Komunističke partije Kine" i njenog "cilja svetske dominacije". Bitka za Crno more: Luka AnaklijaVilson je ukazao na projekat luke Anaklija s dubokim gazom – koji je nedavno dodeljen konzorcijumu koji predvodi Kina – kao strateški "centar gravitacije". "Razlog zbog kojeg Kina pokušava da kontroliše (luku) jeste da kontrola pristupu retkih zemnih elemenata i retkih minerala iz Centralne Azije", rekao je Vilson. "Gruzija je u samom centru svega." On je povukao direktnu paralelu s Panamskim kanalom, napominjući da je, dok je Komunistička partija Kine skoro učvrstila kontrolu u toj centralnoameričkoj državi, "pritisak predsednika Donalda Trampa (Trump)" uspešno uklonio njen uticaj. Vilson je naznačio da bi sličan priručnik "ekonomskog i građanskog ohrabrivanj" mogao da se primeni na Anakliju. Mandat MEGOBARIIako je predlog zakona fokusiran na Kinu najnoviji potez, Vilson je naglasio da Zakon MEGOBARI o sankcijama za gruzijske zvaničnike, ostaje, kako je rekao Vilson, "zlatni standard" namera Kongresa SAD. Pošto je prošle godine usvojen u Predstavničkom domu sa 349 glasova "za" i 42 "protiv", Vilson je rekao da je ta velika razlika obezbeđena glasovima iz obe partije "potpuno bez presedana". "Nije bilo drugog zakona... koji je dobio 85 odsto, možda 90 odsto (podrške)", rekao je Vilson. "Četrdeset dvoje 42 (koji su glasali protiv) su izolacionisti... nisu protiv naroda Gruzije." "Ono što ne zavarava jeste da je 349 članova – republikanaca i demokrata – podržalo MEGOBARI jer ih je inspirisao narod Gruzije", dodao je on. Uprkos tome što je predlog zakona zastao u Senatu zbog proceduralnih problema, Vilson ostaje optimističan, napominjući da je glavni protivnik – bivši senator Markvejn Malin (Markwazne Mullin) – postao ministar za unutrašnju bezbednost, potencijalno otvarajući "liniju spasa" za predlog zakona. Zajedno, ova dva predloga odražavaju dvostruki pristup – ohrabrujući zapadni put Gruzije, dok istovremeno vrše pritisak kada zemlja odstupa od demokratskih standarda. "Inspirisan sam narodom Gruzije", rekao je Vilson, založivši se za "fer i slobodne izbore" kao temelj za dublje veze. Nema 'resetovanja'Vlada partije Gruzijski san nedavno je pokušala da predstavi telefonski razgovor sa Stejt departmentom – u kojem je učestvovao državni sekretar Marko Rubio (Marco) – kao "resetovanje" odnosa. Vilson je odbacio ovo tumačenje. "Niko ne mora da objašnjava Marku Rubiju kakve su posledice totalitarizma", rekao je Vilson, navodeći porodičnu istoriju bekstva Rubija s Kube. "I Rubio i predsednik Donald Tramp žele najbolje za narod... što su očigledno fer i slobodni izbori." Vilsonov stav je da angažovanje nije potvrda trenutnog statusa kvo, već platforma za zahtevanje "fer i slobodnih izbora" dok se "tok svetske istorije" okreće protiv autokrata. Vilson je kao dokaz za svoju tvrdnju naveo kolaps režima Bašara el Asada u Siriji krajem 2024. godine i nedavne promene rukovodstva u Mađarskoj gde se odlazeći premijer Viktor Orban godinama suočavao s kritikama zbog demokratskog nazadovanja, kao potvrdu njegove tvrdnje da "diktature više nisu na vlasti". Korišćenje finansijskih alataDok Kongres razmatra zakone, stručnjaci sugerišu da SAD mogu da istisnu kineski uticaj kroz infrastrukturu međunarodnih finansija. Lora Linderman (Laura), direktorka programa u Institutu za Centralnu Aziju i Kavkaz Američkog saveta za spoljnu politiku, rekla je za RSE da bi Vašington trebalo da iskoristi svoj uticaj unutar Svetske banke i Azijske razvojne banke (ADB). "Postoji mnogo mogućnosti da Vašington utiče na ulogu Kine u Gruziji", rekla je Linderman. Ona je pozvala SAD da osiguraju da multilateralne strane "postavljaju uslove za sve infrastrukturne projekte" kako bi se sprečilo da ugovori idu kineskim kompanijama s "korumpiranim radnim praksama" ili onima koje su "dokazano loši akteri u globalnoj trgovini". Iranska vezaVilson je takođe ukazao na izveštaje o "razmeni obaveštajnih podataka" između "režima u Tbilisiju" i Teherana. "To je užasna situacija", rekao je Vilson. "To što je režim Gruzijskog sna pokazao poštovanje prema masovnom ubici (pokojnom iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju) Hamneiju zaista pokazuje mnogo... to ne odražava divni i odlučni narod Gruzije." Za Vilsona, put napred je povratak u demokratsko okrilje. "Ratni zločinac (predsednik Rusije Vladimir) Putin je mislio da može da pobedi Ukrajinu za 30 dana. Četiri godine kasnije, narod Ukrajine je jači nego ikad", rekao je on. "Sve vodi ka svetskom kretanju za fer i slobodne izbore... a sada su nam potrebni u Republici Gruziji."

Gašenje interneta u Iranu sada je premašilo 1.248 sati, odnosno 52 dana, što ga čini najdužim prekidom interneta na nacionalnom nivou još od gotovo šestomjesečnog nestanka mreže u Libiji tokom Arapskog proljeća 2011. godine. Međutim, samo poređenje ne pokazuje razmjere ovog slučaja: Iran ima više od 90 miliona stanovnika, što je približno 15 puta više nego što je Libija imala u to vrijeme. Zbog toga se ovo smatra vjerovatno najvećim prekidom komunikacija koji je naredila država u zabilježenoj istoriji. Organizacija NetBlocks, koja prati stanje interneta širom svijeta, opisala je situaciju kao "bez presedana po razmjerama i ozbiljnosti u jednom povezanom društvu". Gašenje interneta počelo je 28. februara, neposredno nakon američkih i izraelskih zračnih udara na Iran. Od tada, prema javno dostupnim podacima o mrežnom saobraćaju, prekogranični internet-saobraćaj ostao je ispod jedan posto prosječnog nivoa prije prekida, gotovo tokom čitavog tog perioda. Drugim riječima, za ogromnu većinu građana Irana pristup bilo kojoj web-stranici ili aplikaciji izvan zemlje bio je praktično nemoguć. Ono što ovaj prekid izdvaja u odnosu na nestanak interneta u januaru nije samo njegovo trajanje, već i arhitektura kontrole koju je Iran izgradio oko njega. Umjesto potpunog gašenja mreže, vlasti su zadržale složen sistem tzv. "bijelih lista", kojim se selektivno odobrava povezanost povlaštenim institucijama, kompanijama i pojedincima, dok je ostatak stanovništva i dalje odsječen. Posljednjih sedmica taj sistem je dodatno formalizovan kroz plaćeni program pod nazivom Internet Pro, koji vlasnicima preduzeća i akademicima omogućava da kupe pristup internetu na nivou kakav je postojao prije prekida. Kritičari su ovaj potez brzo okarakterisali kao oblik slojevitog, odnosno klasno podijeljenog interneta. Amnesty International je kritikovao iranske vlasti zbog uvođenja onoga što naziva "digitalnom tamom", navodeći da je pristup internetu "osnovno ljudsko pravo i nezamjenjiv u vrijeme sukoba". Cijena isključenostiIranska Privredna komora je 12. aprila održala zajedničku sjednicu svojih komisija, okupivši predstavnike vlade, parlamenta i privatnog sektora kako bi se suočili s, kako su učesnici opisali, rastućom ekonomskom krizom. Podaci koji su tom prilikom izneseni bili su poražavajući. Afshin Kolahi, predsjednik komisije za ekonomiju zasnovanu na znanju u okviru Komore, naveo je da se direktni dnevni gubici kreću između 30 i 40 miliona dolara, dok indirektna šteta dostiže između 70 i 80 miliona dolara dnevno. Kako bi razmjere gubitaka učinio opipljivijim, Kolahi je posegnuo za poređenjem koje je još bilo svježe u nacionalnoj svijesti: deset dana ranije, 2. aprila, američki zračni napadi djelimično su urušili most B1 u Karadžu - najviši most u Iranu, koji povezuje Teheran s njegovim zapadnim predgrađima - a u napadu je, prema navodima, poginulo osam civila. Kolahi je procijenio da je izgradnja tog mosta koštala oko 20 miliona dolara. Prema njegovim riječima, gašenje interneta svakog dana uništava vrijednost jednaku izgradnji četiri takva mosta - ili dvije elektrane, uz procijenjenu cijenu od oko tri miliona dolara po megavatu proizvodnog kapaciteta. Dodao je da je između 300.000 i 500.000 ljudi zaposlenih u malim preduzećima koja zavise od interneta u riziku da izgubi posao, pri čemu samo manji dio njih ima bilo kakav oblik osiguranja. Ti podaci se poklapaju s procjenama koje dolaze i iz samih vladinih krugova. Ministar telekomunikacija Sattar Hashemi naveo je da dnevni trošak po jezgro digitalne ekonomije iznosi oko 35 miliona dolara, uz lančane negativne efekte na širu makroekonomiju. Kolahi je gubitke predstavio terminima koji nadilaze čisto ekonomsku dimenziju. "Gašenje interneta na nacionalnom nivou stvara trajni bijes u društvu", rekao je on na sjednici, prije nego što je prisutnim zvaničnicima postavio direktno pitanje: kakva je analiza troškova i koristi uopšte bila provedena prije donošenja te odluke? Zašto selektivni pristup ne rješava ništaSjednica Komore donijela je i oštriju kritiku pristupa tzv. bijelih lista, dovodeći u pitanje ne samo gašenje interneta, već i rješenje koje vlasti zagovaraju kao alternativu. Mehdi Omidvar, portparol Iranske komore zanatlija, ocijenio je da obnavljanje pristupa internetu za preduzeća, dok potrošači ostaju offline, nema nikakvog smisla. Digitalna trgovina zavisi od toga da su oba kraja transakcije povezana - prodavac s pristupom internetu bezvrijedan je ako kupac koji pokušava da ga kontaktira nema nikakav pristup. Omidvar je internet opisao kao neodvojiv dio ekonomskog života svakog aktivnog preduzeća. Njegovo isključenje, naveo je, nije samo poremetilo trgovinu, već je zaustavilo razvojni put iranske digitalne ekonomije upravo u trenutku kada su druge zemlje u razvoju ubrzavale vlastiti napredak. Dugoročni rizici, upozorio je, nadilaze izgubljene prihode. Slojeviti pristup internetu prijeti produbljivanjem društvenih podjela, narušavanjem povjerenja u digitalni sektor i ubrzavanjem odlaska kvalifikovane radne snage iz zemlje.

Jermenski premijer Nikol Pašinijan objavio je 15. aprila da je kavkaski koridor TRIPP (Trump Route for International Peace and Prosperity – Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet), ušao u fazu implementacije. Predstavljen kao potencijalni preokret posle decenija sukoba između Jermenije i Azerbejdžana, projekat bi povezao Azerbejdžan s njegovom eksklavom Nahčivan preko jermenske teritorije, dok bi ruta bila pozicionirana kao deo šireg Srednjeg koridora koji povezuje Aziju s Evropom. Međutim, tajming realizacije projekta bi mogao da donese izazove. Rat SAD i Izraela protiv Irana rizikuje da potkopa mogućnosti Vašingtona da sprovede stvari na terenu. Tomas de Val (Thomas de Waal) iz Karnegi Evropa rekao je za RSE da će slanje američkog osoblja blizu iranske granice – radi studija, bezbednosti ili nadzora – biti teško sve dok traje sukob, što postavlja pitanja o tome koliko brzo projekat može da odmakne dalje od najava. RSE: S obzirom na trenutnu geopolitičku klimu, šta bi realno moglo da uspori ili ometa sprovođenje TRIPP-a u bliskoj budućnosti? Tomas de Val: Mislim da je u prvoj fazi postojala dobra energija iza TRIPP-a, jer su ga Amerikanci gurali. Zatim je usledio važan sporazum u Vašingtonu u januaru, nakon čega je usledila poseta (potpredsednika SAD) Džej Di Vensa (J.D. Vance) regionu, jačajući bilateralne odnose s obe zemlje. Dakle, sada smo na putu do faze implementacije i mislim da su glavne prepreke uglavnom uklonjene. Ambicija je da se železnica završi, ili uglavnom završi, pre kraja Trampovog drugog mandata 2028. Jasno je da postoji politička ambicija da se to uradi. Nažalost, mislim da rat u Iranu već komplikuje stvari iz dva razloga. Prvo, biće teško imati Amerikance na terenu blizu iranske granice – da rade studije ili nadgledaju radove. To je jednostavno previše opasno sve dok postoji sukob s Iranom. Drugo, žele privatni novac da doprinese TRIPP-u. Postoji početni američki doprinos od oko 400 miliona dolara, ali da bi se više uradilo, potrebna su im privatna ulaganja. Biće teže privući investitore u projekat koji je bukvalno preko reke od Irana. Tako da mislim da mnogo toga zavisi od toga kako će se sukob s Iranom odvijati, i što bude duže trajao biće više drugih ljudi sa suprotnim idejama, Rusi očigledno, videli smo početke neke vrste pomirenja između Bakua i Moskve u poslednjoj nedelji, što mislim da nije slučajnost, i očigledno je Gruzija i dalje podrazumevana tranzitna ruta. I možda nije slučajnost ni to što je (azerbejdžanski predsednik Ilham) Alijev nedavno posetio Gruziju. RSE: Iran se od samog početka protivio TRIPP-u. U praktičnom smislu, šta Teheran zapravo može da učini da omeo projekat - i da li je aktuelni rat promenio njegov uticaj ili spremnost da deluje? De Val: Videli smo posledice koje je samo nekoliko raketa u blizini aerodroma u Nahčivanu imalo na region. Potrebna vam je samo jedna ili dve rakete da biste stvorili utisak opasnosti, a to već izaziva probleme. U Iranu postoji mnogo scenarija – nastavak sukoba sa SAD ili nastavak tvrde linije režima, ili nestabilnost, čak i unutrašnji nemiri. Svi ti scenariji, mislim, zabrinuće ljude u pogledu TRIPP-a. RSE: Šta je sa Rusijom? Kakav je trenutno stav Rusije u vezi s TRIPP-om? De Val: Rusija posmatra svaki trenutak i pokušava da izvuče najbolje iz njega. Ako se TRIPP desi, Rusija će želeti da ga iskoristi i sarađuje s Amerikancima. Siguran sam da su o tome razgovarali. Ako postoje problemi, Rusija može reći: "Možete se osloniti na nas, imamo bolje odnose s Iranom. Dakle, Rusija istražuje sve opcije. RSE: Postoje izveštaji da se pažnja SAD pomera s TRIPP-a jer su zauzete Iranom. Da li mislite da slabi posvećenost SAD projektu? De Val: Ne, ne vidim to. Taj sporazum je veoma važan za Trampovu administraciju – i lično za Donalda Trampa. Nosi njegovo ime, tako da nosi prestiž. Postoji snažan američki podsticaj da se sprovede. RSE: Šta je s finansiranjem? Da li postoji rizik da TRIPP bude nedovoljno finansiran? De Val: Železnica preko juga Jermenije – od Sjunika do Nahčivana – dugačka je samo 42 kilometra. Mislim da se novac za to može naći od različitih aktera: regionalnih igrača poput Azerbejdžana i Turske, zalivskih zemalja, SAD, EU i međunarodnih banaka. Više su problematični drugi projekti van TRIPP-a. Na primer, železnica Kars-Diludžu mogla bi da košta oko 2,5 milijardi dolara, a taj iznos može da poraste zbog planinskog terena i potrebnih tunela. Dakle, tu postoje znaci pitanja, ali za samu železnicu TRIPP, prilično sam uveren da se finansiranje može pronaći. RSE: U Jermeniji bi trebalo da se održe parlamentarne izbore 7. juna, a Nikol Pašinijan će se boriti za novi mandat posle godina napetosti s Moskvom i unutrašnjih kritika zbog Nagorno-Karabaha. Da li Zapad čini dovoljno da se suprotstavi navodnom ruskom uticaju pre izbora u Jermeniji? De Val: Mislim da Zapad čini dovoljno. Veliki deo posla se dešava iza kulisa – uključujući bezbednosnu podršku Francuske i SAD, fizički štiteći Pašinijana od moguće opasnosti. Ne smatram da su ruski napori u Jermeniji veoma uspešni. Da bi bili efikasni, potrebna im je jaka opozicija s kojom će sarađivati, a to zapravo ne postoji. Tu je i zanimljivo pitanje za Azerbejdžan: da li preferira snažno jermensko rukovodstvo. Neki kažu da, drugi se brinu da bi jači Pašinijan bio nezavisniji i bliži Zapadu i stvorio nam problem. Međutim, generalno, bio bih iznenađen ako Pašinijan ne izvojuje čvrstu pobedu. Intervju je priređen zbog dužine i jasnoće.

Način na koji je Artjom Bikov završio u 273. artiljerijskoj brigadi ruske vojske već je bio dovoljno loš. U novembru 2024. godine, kaže on, sedeo je u policijskoj stanici Moskovske oblasti, slušajući policajce kako mu prete da će mu podmetnuti drogu ako ne potpiše ugovor o stupanju u vojsku. Bikov je u prošlosti bio u centru za rehabilitaciju od droge. Njegova majka, s kojom se, kako je rekao, stalno svađao oko svoje nekadašnje upotrebe droga i seksualne orijentacije, pozvala je policiju posle žestoke svađe. „Policija me je držala u šaci; moja majka je uvek mogla da me potkaže, tako da sam birao manje od dva zla", rekao je dvadesetčetvorogodišnjak za RSE. Nerado je pristao da potpiše ugovor i poslat je na poligon brigade. Kada su njegovi pretpostavljeni oficiri saznali da je biseksualac, tada su počele prave batine, rekao je on. Decenijama su sovjetske i ruske oružane snage imale muku s neformalnim institucionalizovanim sistemom maltretiranja i zlostavljanja koji se naziva "dedovščina". Taj sistem, koji je predstavljao veliki izvor zabrinutosti za rusko civilno društvo i porodice mladih vojnika, komandanti uveliko tolerišu kao sredstvo za nametanje discipline mlađim regrutima i vojnicima. Pre opšte invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, grupe poput Komiteta majki vojnika su godinama podizale svest o tom problemu i vršile pritisak na poslanike i komandante da ukinu tu praksu. U avgustu 2020. godine, visoki zvaničnik Ministarstva odbrane izjavio je da je "dedovščina" u oružanim snagama "potpuno iskorenjena". Prošlog septembra, predsednik Vladimir Putin je izvršio inspekciju 237. brigade, zajedno s drugim jedinicama. "Da je Putin znao za ovaj haos, brigada bi bila raspuštena i izbačena", rekao je Bikov. 'Dobar policajac, loš policajac'U seriji intervjua u martu i aprilu iz Gruzije, gde je pobegao nakon što je dezertirao iz vojske, Bikov je ispričao svoju mučnu 11-mesečnu odiseju na poligonu 273. brigade u Mulinu, u centralnom regionu Nižnjeg Novgoroda. Bikov je takođe priložio opsežnu prepisku, fotografije i audio snimke, koje su Ruski servis RSE i Sistema, ruska istraživačka jedinica RSE, koristili da potvrde mnoge detalje njegovog iskaza. Godinama njegova majka nije mogla da prihvati da je biseksualac, rekao je Bikov. Rekao je da je takođe bio zavistan od droge, za šta je krivio "svoje potisnute traume... ozbiljne psihološke probleme, uključujući kompleks inferiornosti". Majka ga je prijavila na program rehabilitacije od droge, prvo 2022, a zatim ponovo 2023. Sledećeg novembra, kada se vratio kući, on i majka su se posvađali i ona je pozvala policiju, rekavši im da je gej, da se drogira i da joj zagorčava život. Policijski službenici su ga odveli u lokalnu policijsku stanicu i ubedili ga da otključa svoj mobilni telefon, gde su, kako je rekao, pronašli lične fotografije i video zapise. Pretili su mu da će mu podmetnuti drogu ako ne potpiše ugovor za stupanje u vojsku, rekao je on, i upozorili ga da je kultura u ruskim zatvorima prema gej ili biseksualnim muškarcima neprijateljska ili otvoreno nasilna. "Počela je igra 'dobar policajac, loš policajac'. Uplašio sam se i odlučio da nemam izbora", rekao je Bikov. "Činilo mi se racionalnijim da umrem u ratu nego da idem u zatvor, gde bi me mučili i zlostavljali do smrti", rekao je on. Dobio je isplatu od dva miliona rubalja (18.000 dolara) u roku od 10 dana od potpisivanja ugovora. Taj iznos, koji je ogromna količina novca po većini standarda u Rusiji, odražava sistem koji su ruski regruteri osmislili kako bi privukli stalan priliv dobrovoljaca, izbegavajući pritom još jednu nepopularnu naredbu za mobilizaciju. Mnogi vojnici, međutim, veći deo tog novca rutinski plaćaju nadređenim oficirima kao mito. 'Izgledalo je kao pakao'Bikov se prijavio kao redov. Na poligonu brigade u Mulinu prošao je osnovnu obuku. Rekao je da se nerado borio kada su vežbali borilačke veštine, poput samba. A onda su saznali da je biseksualac. "Bio sam brutalno maltretiran. Stavili su mi pet pancira, bilo je veoma teško hodati, povraćao sam. Onesvestio sam se. Srušio sam se. Stavili su mi gas masku, terali me da trčim, puzim i tako dalje. Delovalo mi je kao pakao, ali to je bio samo početak", rekao je on. Bikov je rekao da je bio raspoređen u podjedinicu unutar brigade, jedinicu sličnu vojnoj policiji, zaduženu za održavanje reda i discipline, kao i za potragu za vojnicima koji su dezertirali ili napustili jedinicu bez dozvole. Komandant jedinice, potporučnik Eldar Dadašev, bio je poznat po sadizmu i pijanim ispadima nasilja, rekao je Bikov. "Bilo je kao u srednjem veku. Tukli su ljude štapovima. Udarali su im ruke čekićima. Bili su vezani lisicama za radijatore. Lišavali su ih vode. Bacali su ih gole u jame", rekao je Bikov. Dadaševo boravište nije poznato i on nije bio dostupan za komentar. Bikov je rekao da su mu vojnici u jedinici rekli da je komandant raspoređen u Ukrajinu. Bikovljeve tvrdnje o rutinskom premlaćivanju i nasilju delimično su potvrđene izjavom pod zakletvom koju je regionalnom vojnom tužilaštvu podneo pripadnik brigade, redov Ajdar Gafarov. U izjavi, u koju je imao uvid u RSE, Gafarov se žalio da mu je Dadašev naredio da stavi ruke na sto i više puta ga udarao čekićem za meso po prstima, a zatim ga je udarao drškom lopate u čelo, grudi i noge. Posle jednog mučnog udarca, čuo je zvuk krckanja i nije mogao da stoji na toj nozi. Kasnije je za kaznu bačen go u jamu na neodređeno vreme. Nakon što je Dadašev premešten, Gafarov je pušten, posle čega je dezertirao, i nedugo zatim podneo svoju izjavu. Silovanje i pretnja silovanjemViše potvrda institucionalizovanog sadizma u jedinici došlo je iz malog dosijea dokumentacije i izjava koje je prikupio 34-godišnji vojnik po imenu Jan Nikaškin, koji je godinama ranije služio kaznu u zatvoru. Bikov je rekao da su on i Nikaškin bili u istoj disciplinskoj jedinici; Nikaškin je rutinski odbijao naređenja da tuče druge vojnike i sam je bio pretučen. Bikov je dodao da Nikašin nije imao ništa ni protiv njegove seksualne orijentacije. Nakon što je napustio jedinicu prošlog leta, Nikaškin je prikupio svedočanstva drugih vojnika koja potvrđuju seksualno nasilje u brigadi. Bikov je rekao da su mu data ta svedočenja. U snimku telefonskog razgovora između Nikaškina i drugog vojnika koji je dostavljen RSE-u, Nikaškin je tvrdio da je komandant jedinice Dadašev prisilio drugog vojnika da obavlja oralni seks na dildu koji je korišćen kao javna pretnja za vojnike. Bikov je rekao da iako nije video da je neki vojnik sodomiziran dildom, da je to bilo opštepoznato među vojnicima. Kasnije u razgovoru, drugi vojnik, Jegor Rjazancev, takođe se mogao čuti kako prepričava drugi incident s dva Dadaševljeva podređena oficira: stariji vojnik koji je vraćen u jedinicu posle neodobrenog odsustva bio je primoran da legne na zemlju licem nadole, skinutih pantalona s rukama i nogama prikovanima za zemlju. Dva oficira su mu zatim stavila petardu u anus i zapalila je. Incident je zabeležen na video-snimku, čulo se kako Rjazancev govori tokom telefonskog razgovora, i bio je i prikazan vojnicima u jedinici. Ni Rjazancev ni Nikaškin nisu bili dostupni za komentar. Da 'idu dođavola'Negde početkom prošle jeseni, Bikov je rekao da je njegov nelagodan odnos s Dadaševim dostigao vrhunac kada je Dadašev naredio da Bikov bude silovan. Bikov je rekao da je imao sreće; drugi vojnici su odbili da ispune naređenje, iako su ga "degradirali", izopštili i podvrgli sitnim kaznama poput zabrane da se neko rukuje s njim. Bikov je podneo formalnu žalbu Dadaševljevim pretpostavljenim oficirima. On je rekao da je prebačen u jedinicu koja nije bila pod Dadaševljevom komandom. Kasnije je Bikov rekao da je saznao da je Dadašev naredio da se pretuče pukovnik – koji je daleko iznad njega po rangu. Istražitelji vojne policije su potom pokrenuli istragu i, nakon što su pronašli vojnika sa slomljenim rukama kako ga drže golog u jami za kaznu, u septembru su priveli Dadaševa i raspustili disciplinsku jedinicu. Bikov je rekao da je dezertirao iz brigade sledećeg meseca i otišao iz zemlje. Dok je bio u Gruziji, Bikov je 16. februara ponovo pričao telefonom s Nikaškinom i snimio razgovor. Nikaškin je rekao da bivši komandanti jedinica, koji su bili odgovorni za batine i maltretiranje, mogu da "idu dođavola". Ali, rekao je, Putin je izvan svake kritike. "Vrhovni komandant i svi ostali, nemojte se usuditi da ga dirate", čulo se kako govori na snimku. "Šta god da je, taj čovek je podigao Rusiju na novi nivo; toliko je promenio u zemlji da nema pitanja koja bi mu se mogla postaviti. Ne verujem da čak i imate takve misli (o Putinu)." "Izabrao si pogrešnu stranu. Zato moram da prestanem da pričam s tobom. Odluči sam na čijoj si strani", rekao je Nikaškin. "Ako si na njihovoj strani, nismo na istoj strani." "Putin je izgradio briljantan sistem: vladavinu strahom", rekao je Bikov za RSE. "Čitav njegov sistem je izgrađen na strahu. Ali Rusija će oslabiti i ljudi će tada videti da nema moći. Nikada je nije ni bilo."