Šta se događa sa organizmom onih koji padnu u san dug i više decenija, pa se onda neočekivano probude? Dana 9. februara 1919. godine, mlada žena, Ausgusta Langard, iz norveškog sela Torensen, rodila je devojčicu. Ubrzo je majka deteta zaspala i probudila se - posle 22 godine !!! ...

   U Kirgiziji, u Tjanšanskim planinama, 1974. godine, S.Ratnikov, umalo je planinareći upao u provaliju. Pomogao mu je brat, koji je u trn oka pretršao nekoliko desetina metara i pružio mu ruku. Spasavanju su prethodile sekunde i njihovi još manji delovi koje je brat povređenog Sergeja bukvalno - razvukao, ali, presudno je ipak bilo nešto drugo - želja za životom odagnala je osećanje smrtnog straha ...

   Ponekada je ljudsko pamćenje nepravedno. Žan Bernar Leon Fuko jeste, istina, postao slavan u svoje vreme, njegov klatno je postalo toliko popularno da su gomile znatiželjnika dolazile da ga vide, pa čak i jedan car prilikom Svetske izložbe 1855. godine. Naime, Napoleon III se našao među ljudima koji su želeli da posmatraju prvi instrument koji je dokazivao da se Zemlja okreće, ono što su tvrdili Galileo Galilej i Nikola Kopernik ...

   Predivan je cvet, ali smrti kao kuga i još ga vojska čuva! Reč je o parazitskoj biljci Rafflesia Arnoldi koja raste samo na jednom mestu jugoistočne azijekse džungle, u Maleziji, te još u najdubljoj džungli Indonezije i Tajlanda. Reč je o biljci i njenom ogromnom svetu koji ma više od metra u prečniku. Prelep je, ljubičato crven, ali smrdi kao vrlo trulo meso, pa nije čudo da je cvet dobio ime - ljiljanska lješina. I još nešto - to je najveći cvet koji poznaje savremena biologija ...

   U svojevrsne zagonetke koje već odavno predstavljaju izazov za nauku spada i naše lice! Otkuda nam uopšte lice? Svako lice je kao unikatno umetničko delo. Postoji 7.000 mogućih kombinacija u radu facijalnih mišića - za izražavanje bezbroj nijansi u emocijama ...

   Pomračenja Sunca i Meseca davali su u prošlosti mogućnost snalažljivim pojedincima da dokažu svoju veliku muć. Svako od nas je barem jednom poželeo da može da zaviri u neki slavni trenutak istorije, da vidi kako se šta dešavalo, da vidi ljude toga vremena, da se vidi šta je odredilo oblik naše civilizacije ...

   Mada se nalazi svuda oko nas, plazma je otkrivena relativno kasno, pa su tek onda počela da se koriste njena čudesna svojstva. Srećeno se sa njom i proz polarnu svetlost, kada zaparaju munje, ali i čim zapalimo vatru. Plazma, koju je 1879. godine otkrio Englez Vilijem Kruks, glavni je 'sastojak' zvezda i mađuplanetarnog prostora. Može se reći da je, u svemiru koji nas okružuje 99% materije u stanju plazme. Nalazi se, naravno, i na Zemlji ...

   Od antičkih vremena razne ljudske civilizacije bavile su se poreklom univerzuma, Zemlje i čoveka. Odgovori na ta pitanja najčešće su traženi u filozofskim i religioznim objašnjenjima. Naša civilizacija pokušava da ih nađe korišćenjem moderne fizike i hemije. Pre gotovo 5.000 godina sumerski mislioci su univerzum zamišljali kao poluloptu, čiju je osnovicu predstavljala Zemlja, a svod nebo. Ali, trebalo je sačekati civilizacije ...

   Legenda o broju žita na šahovskoj tabli prvi put j zapisana u 'Šahnameu' - epskoj poemi koju je napisao persijski pesnik Abdul Kasim Ferdson, između 977-1010. godine naše ere. Legenda kaže da je kralj Širham, želeći da nagradi izumitelja šaha Seta, ovom ponudio nagradu koju bi sam izabrao. Izumitelj je 'skromno' zatržio malo žita, i to toliko koliko stane na šahovsku tablu i to, jedno zrno na prvo polje, dva na drugo, četiri na treć i tako do poslednjeg 64 polja - svako sledeće polje sadržavalo je dva puta više zrna nego prethodno ...

   Čovekove ruke prosto plamte svetlošću, a naročito nokti prstiju - i to neprestano.Ovo je otkrio japanski naučnik Micuo Hiramacu sa svojim saradnicima. Međuti, oni su takođe ustanovili da sem ruku, i čelo i tabani isijavaju svetlost, a pretpostavljaju da je slično i sa ostalim delovima čovekovog tela. Sasvim precizno govoreći, ovde je reč o izračivanju fotona - svetlosnih čestica ili kavanata, najmanjih delića svetlosti ...

   Rusi su još 80-tih godina XX veka testirali infrazvučno oružje. Pored nepodnošljivog osećaja straha i panike, pri pojačanom dejstvu ove sile počinju da se cepaju unutrašnji organi, kapilari i krvni sudovi. Svedočenje jedinog preživelog vojnika koji je, ne znajući ništa, učestvovao u tajnom eksperimentu. Po čemu je američkim specijalnim službama dobro poznat i vrlo važan pronalazač E. Noris?

   Po mišljenju nekih naučnika, vasiona je već više puta nastajala i nestajala. Ostaje pitanje - da li smo i mi, ovakvi, živeli iste ovakve živote'? Savremena nauka procenjuje starost kosmosa na 12-20 milijardi godina. Do toga časa sva kosmička masa bila je sažeta u jednu tačku. Mi ni danas ne znamo kako i zašto je takvo stanje narušeno. A, tada se desilo ono što mi danas zovemo 'Velikim praskom'.

   Venera je dugo smatrana bliznakinjom naše planete, sve dok nam svemirske sonde nisu otkrile njeno pravo lice. Čak i krajem 1960-tih godina astronomi su samouvereno tvrdili da je njena površina prekrivena vodom. Ali, kada su između 1962. i 1991. godine američke i sovjetske svemirkse sonde počele da se spuštaju na planetu, postalo je jasno da Venera nije toliko Zemljina bliznakinja, koliko u stvari njena ružna sestra.

   Teško je predvideti gde ćemo biti za nekoliko goina, a kamoli predvideti gde ćemo biti za nekoliko milijardi godina, ali astronomi znaju da će se za 5 milijardi godina Sunce i Zemlja, zajedno sa našim ostacima, nalaziti u Mlekomedi. U budućnosti će naš kutak svemira biti poprište jednog od najvećih nebeskih događaja. Predvidljivi su, barem u najgrubljim crtama i scenario i termin tih događaja.