Brojne članice Evropske unije (EU) ostvarile su napredak u reformi pravosuđa, navodi Evropska komisija u godišnjem izvještaju o vladavini prava za 2026. godinu. Ali također upozorava da u pojedinim zemljama reforme napreduju sporije, dok u nekim slučajevima i dalje postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost. U izvještaju se ocenjuje stanje u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i funkcionisanja demokratskih institucija. Ovo je sedmi godišnji izveštaj o vladavini prava za države članice EU i treći koji obuhvata i četiri zemlje kandidata – Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju. Evropska komisija počela je da objavljuje ovaj mehanizam 2020. godine, dok su zemlje proširenja prvi put uključene 2024. Za zemlje obuhvaćene politikom proširenja Komisija navodi da su nastavljeni napori na reformi pravosuđa, ali da su istovremeno ostale zabrinutosti zbog neprimerenog uticaja koji narušava nezavisnost pravosuđa. Napredak u vladavini prava jedan je od ključnih kriterijuma koji određuje tempo pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Dok je Crna Gora u završnoj fazi pregovora o članstvu, Srbija gotovo pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava. Srbija: Pritisci na pravosuđe, korupcija i mediji ostaju najveći izazoviIzveštaj Evropske komisije ukazuje na trajne, a u pojedinim oblastima i pogoršane probleme u pogledu nezavisnosti pravosuđa, autonomije tužilaštva, borbe protiv korupcije, slobode medija i demokratskog upravljanja. Komisija identifikuje pravosuđe kao jednu od oblasti koja se suočava sa najvećim izazovima. Prema dokumentu, usvajanjem izmena pravosudnih zakona u januaru 2026. uklonjen je deo zaštitnih mehanizama namenjenih očuvanju autonomije tužilaštva i nezavisnosti sudstva, čime je, kako se navodi, otežana primena ustavnih reformi iz 2023. godine. Istovremeno, podseća se u dokumentu da je Venecijanska komisija naknadno ocenila da je Srbija u značajnoj meri odgovorila na njene preporuke koje se odnose na ove izmene. Uprkos tome, Komisija ocenjuje da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo znatno povećan, dok su odgovor nadležnih institucija i zaštita od neprimerenog uticaja ostali ograničeni. Autonomija tužilaštva i dalje predstavlja razlog za zabrinutost, stoji u objavljenom dokumentu i ddoaje da nedostaci u zakonodavstvu i praksi nastavljaju da podrivaju efikasnost i poverljivost krivičnih istraga. Zaključuje se da se zemlja i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima u borbi protiv korupcije, naročito u predmetima visoke korupcije, gde i dalje nema ubedljivih rezultata u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama. Posebna zabrinutost izražena je zbog prepreka koje utiču na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i pokušaja neprimerenog uticaja na njegov rad. Evropska komisija podseća i da Srbija na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International ima 33 od mogućih 100 poena, što je svrstava među najslabije rangirane zemlje obuhvaćene politikom proširenja. Posebna zabrintost se izražava po pitanju stanja u medijskom sektoru. Komisija upozorava i na ograničenu uređivačku nezavisnost i nedovoljan pluralizam javnih medijskih servisa, kao i na pogoršanje bezbednosti novinara usled sve češćih napada, pretnji i zastrašivanja. U dokumentu se ukazuje i na nedostatke u sistemu demokratskih mehanizama kontrole i ravnoteže. Ocenjuje se da je pravni okvir za javne konsultacije pogoršan, što je dovelo do smanjenja prostora za učešće javnosti u kreiranju javnih politika. U izveštaju se navodi i da su organizacije civilnog društva izložene sve većem pritisku i napadima, uključujući javne kampanje usmerene protiv njihovih predstavnika. Crna Gora: Napredak uz trajne izazovePoglavlje o Crnoj Gori donosi uglavnom uravnoteženu ocenu napretka zemlje. Evropska komisija prepoznaje nastavak reformskih napora, ali upozorava da i dalje postoje izazovi u oblasti pravosuđa, tužilaštva, slobode medija, borbe protiv korupcije i funkcionisanja demokratskih institucija. Komisija navodi da uprkos postojećim mehanizmima za prijavljivanje neprimerenog uticaja, kritike i napadi usmereni prema tužilaštvu i njegovim odlukama traju tokom čitavog izveštajnog perioda. Takođe se ukazuje na nedostatak ljudskih resursa u pravosuđu, što negativno utiče na efikasnost i funkcionisanje pravosudnog sistema. Evropska komisija ocenjuje da postojeći institucionalni i zakonodavni okvir zahteva snažniju primenu. Naglašava se da su efikasne istrage, krivična gonjenja i pravosnažne presude, naročito u predmetima visoke korupcije, ključni pokazatelji stvarnog napretka. Crna Gora je na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International ostvarila 46 od mogućih 100 poena, što ukazuje da se korupcija i dalje smatra ozbiljnim problemom. Komisija ocenjuje da su potrebna dalja unapređenja u oblasti slobode medija. Navodi se da je Crna Gora nastavila reformu medijskog zakonodavstva, ali da efikasna primena propisa i zaštita uređivačke nezavisnosti ostaju među ključnim prioritetima. U decembru 2025. usvojene su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali Komisija ocenjuje da izazovi u njegovoj primeni i dalje postoje. Posebno se ukazuje na pitanje vlasništva nad medijima. Evropska komisija navodi da je unapređena transparentnost vlasništva nad audiovizuelnim medijima, ali da i dalje postoje nedostaci kada je reč o onlajn medijima. Istovremeno, izražava se zabrinutost zbog rastućeg uticaja medija u vlasništvu kompanija osnovanih u Srbiji. Komisija upozorava da kontinuirani politički pritisci i javni napadi na tužilaštvo mogu narušiti poverenje građana u nezavisne institucije i otežati dalje jačanje vladavine prava.

Apelacioni sud Crne Gore izrekao je oslobađajuću presudu bivšoj predsednici Vrhovnog suda Crne Gore Vesni Medenici za delo zloupotreba službenog položaja, za šta je prvostepeno bila osuđena na šest meseci zatvora. Kako je saopšteno, Apelacioni sud je uvažio žalbu odbrane i preinačio presudu Višeg suda, jer "nije dokazano da je izvršila krivično djelo za koje je optužena". "Nakon neposredne ocjene svih izvedenih dokaza, pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, ovaj sud je zaključio da tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljena prekoračila granice svojih službenih ovlašćenja, niti da je propustila izvršenje službene dužnosti čije je preduzimanje bilo propisano zakonom i koje bi se nalazilo u okviru njenih ovlašćenja kao predsjednice Vrhovnog suda Crne Gore", navodi se u saopštenju. Medenica je 4. novembra 2024. prvostepeno osuđena po tužbi Specijalnog tužilaštva, prema kojoj je sprečila suspenziju nekadašnjeg sudije u Rožajama Milosava Zekića kada se protiv njega vodio krivični postupak. Protiv Vesne Medenice vodi se više odvojenih postupaka. Zbog zloupotrebe službenoj položaja u odvojenom postupku u decembru 2025. osuđena je na zatvorsku kaznu od godinu i devet meseci. U januaru 2026. je prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka, a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na deset godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

Poslanici u Skupštini Crne Gore izglasali su u četvrtak dvoje sudija Ustavnog suda, Jelenu Ružičić i Predraga Krstonijevića, nakon što duže od pola godine Ustavni sud te zemlje funkcioniše u nepotpunom sastavu. Kandidate je predložio predsednik Crne Gore Jakov Milatović, koji je prisustvovao sednici i pozvao poslanike da budu odgovorni prema "interesima građana Crne Gore". Predrag Krstonijević, sudija Višeg suda, izabran je sa 64 glasa podrške, dok je pet poslanika bilo uzdržano, a nijedan protiv. Za Jelenu Ružičić, sutkinju Vrhovnog suda Crne Gore, glasalo je svih 69 prisutnih poslanika. Sudije su nakon glasanja položili zakletvu u Skupštini Crne Gore. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pohvalila je u četvrtak izglasavanje dvoje sudija Ustavnog suda u Skupštini Crne Gore. "Time se jača institucija koja je ključna za vladavinu prava i napredak u poglavlju 23 o temeljnim pravima, što je od presudne važnosti za završetak pregovora", poručila je Kos na X-u. Sedam sudija Ustavnog suda bira Skupština dvotrećinskom većinom, od kojih pet predlaže skupštinski Ustavni odbor, a ostala dva predsednik države. Ustavni sud više od pola godine radi sa šest umesto sedam sudija. Među njima je i sutkinja koja je ostvarila uslove za penziju, ali joj je parlament produžio mandat do izbora naslednika, odnosno na najduže godinu dana. Nevladine organizacije kritikovale su to što je sutkinji produžen mandat i nakon ispunjenih uslova za penziju i ukazivale na to da sud ne može da donosi odluke o važnim pitanjima, poput inicijativa za ocenu ustavnosti, u nepotpunom sastavu. Sudije Ustavnog suda i same su pozivale na izbor nedostajućih članova, a na to je u više navrata pozivao i predsednik Crne Gore Jakov Milatović. I u Rezoluciji Evropskog parlamenta o Crnoj Gori koja je usvojena 17. juna poziva se na ubrzavanje imenovanja u pravosuđu. Prethodne blokade Ustavnog sudaOd sredine 2022. godine do danas Ustavni sud Crne Gore je većinu vremena proveo u nepotpunom sastavu, što je i ranije kritikovala Evropska unija. Prva ustavna kriza u Crnoj Gori počela je sredinom 2022. godine kada je u Ustavnom sudu bilo aktivno samo troje sudija. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države tada su pozvale političke aktere da se dogovore o deblokadi Ustavnog suda bez kog nisu mogli da se održe izbori. Tek u februaru 2023. postignuta je dvotrećinska većina za izbor troje sudija, dok je sedmi i poslednji sudija izabran u novembru iste godine. Međutim, godinu kasnije, Skupština je donela odluku o penzionisanju sutkinje Dragane Đuranović. Ta odluka je doneta bez sprovođenja ustavne procedure. Da nisu ispoštovane procedure prilikom razrešenja te sutkinje, potvrdila je i Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope. U međuvremenu se dvoje sudija penzionisalo, zbog čega je sud u drugoj polovini 2025. godine radio sa četiri od sedam sudija.

Poslednjom međuvladinom konferencijom Crna Gora je prešla polovinu privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja. Privremeno su zatvorena Poglavlje 8 – Konkurencija i Poglavlje 29 – Carinska unija. Time Crna Gora sada ima ukupno 18 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33 koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u Evropskoj uniji. "Sa 18 privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja – više od polovine ukupnog broja – Crna Gora ostaje predvodnik u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Proširenje EU predstavlja geopolitičku nužnost za očuvanje evropske stabilnosti, bezbednosti i demokratskih reformi. Ono će ostati među najvišim prioritetima našeg predsedavanja", izjavio je po završetku međuvladine konferencije Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar za evropska pitanja, čija zemlja predsedava Savetom Evropske unije. On je ponovio stav da je moguće da se celokupan pregovarački proces završi tokom irskog predsedavanja, odnosno do kraja ove godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je današnji dan značajan ne samo za Crnu Goru, već i za politiku proširenja Evropske unije. "Danas je super utorak za proširenje Evropske unije i Crna Gora je deo toga. Više od polovine pregovaračkih poglavlja je zatvoreno i želim da čestitam građanima Crne Gore Dan državnosti. Ovo će doneti koristi i građanima i privredi – kompanije će poslovati po pravilima Evropske unije, biće manje provera na granicama i manje administrativnih prepreka", rekla je Kos. Kolokvijalni naziv "Super-utorak" odnosi se na 14. jul, kada je u Briselu održan najveći broj međuvladinih konferencija u jednom danu, nakon vise od dve dekade. Održane su ukupno četiri – sa Ukrajinom, Moldavijom, Crnom Gorom i Albanijom. Podgoričku delegaciju predvodio je premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je reč o važnom koraku na evropskom putu zemlje. "Crna Gora nije mogla dobiti lepšu vest za Dan državnosti. Zatvorili smo još dva pregovaračka poglavlja. Time smo prešli polovinu zatvorenih poglavlja u pregovaračkom procesu, dok su sva preostala u završnoj fazi, a neka su već spremna za zatvaranje", rekao je Spajić. Crna Gora je najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji i smatra se najozbiljnijim kandidatom za narednu članicu Unije. Podgoričke vlasti očekuju da članstvo bude formalizovano tokom 2028. godine. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Uhapšen je u Srbiji po zahtevu Crne Gore, sa lažnim dokumentima izdatim na Kosovu. Jedan od najtraženijih crnogorskih begunaca, optužen za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika, u pritvoru je u Beogradu. Nadležni, međutim, ne odgovaraju na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) kako je i od kada Vuk Vulević boravio u Srbiji, niti da li će posle hapšenja 11. jula biti izručen Crnoj Gori. "Radi se o licu koje ima prilično dug staž i očigledno vrlo dobre konekcije, što mu je omogućavalo da se uspješno skriva", ocenjuje za RSE profesor kriminalistike na Pravnom fakultetu u Podgorici Velimir Rakočević. Crna Gora Vulevića traži od 2024. zbog sumnje da je bio deo međunarodne mreže krijumčara narkotika, pod vođstvom Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Ulić je uhapšen 2024. u akciji crnogorske policije uz podršku EUROPOL-a i američkog FBI-ja, dok je navodni vođa ozloglašenog "kavačkog klana" Radoje Zvicer do danas u bekstvu. "Od početka devedesetih do dana današnjeg kriminalci nijesu poznavali granice. Ovaj primjer može dati nadu da izreka da su kriminalci uvijek jedan korak ispred države, ipak ne stoji", navodi Rakočević. U crnogorskom Ministarstvu pravde kažu da su izručenje Vulevića od Beograda tražili još početkom 2025, kada su dobili informaciju da se "begunac nalazi na teritoriji Srbije". U Beogradu nisu komentarisali ove navode. Da su kod Vulevića prilikom hapšenja nađene falsifikovane isprave izdate na Kosovu, za RSE nije komentarisala ni policija u Prištini, uz poruku da se hapšenje dogodilo u drugoj državi. Navode policije za RSE nije želeo da komentariše ni Vulevićev advokat Aleksandar Šćekić. Kako je uhapšen crnogorski begunac?Vulević je uhapšen 11. jula u jednom restoranu u Beogradu. Na izjavu crnogorskog ministra unutrašnjih poslova da je hapšenje rezultat koordinisanog rada nadležnih u Srbiji i Crnoj Gori, srpska policija odgovorila je da su "operativna saznanja, kao i planiranje i sprovođenje same akcije, rezultat rada srpskog MUP-a". Policija je u saopštenju navela da je Vuleviću pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i pronašla lažna lična dokumenta, te da će protiv njega zbog toga biti podneta krivična prijava. "Moguće je da se neko vreme krio u Srbiji", kaže za RSE Saša Đorđević, analitičar nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Na to, kako dodaje, ukazuju okolnosti hapšenja jer je lociran u Beogradu, u ugostiteljskom objektu, sa falsifikovanim dokumentima i dva mobilna telefona. "To sugeriše da nije bio samo u prolazu, već da je pokušavao da prikrije identitet i verovatno imao određenu logističku podršku. Ipak, teško je proceniti koliko dugo je boravio u Srbiji i ko mu je eventualno pomagao", dodaje Đorđević. Šta kažu u Podgorici?Crna Gora navodi da su još početkom 2025. dobili informacije da je Vulević u Srbiji, i da očekuju da će sada biti izručen. "Pored međunarodne potjernice, za Vulevićem je na snazi i zahtjev za izručenje, koji je Ministarstvo pravde uputilo nadležnim organima Srbije 17. februara 2025", navelo je Ministarstvo pravde Crne Gore na Facebook nalogu. U Višem sudu u Beogradu za RSE potvrđuju da je susedna država ranije dostavila zamolnicu za izručenje i da je Vuleviću određen ekstradicioni pritvor "kako se ne bi sakrio ili pobegao s ciljem ometanja postupka odlučivanja o molbi ili sprovođenja izručenja". Konačnu odluku o ekstradiciji donosi Ministarstvo pravde Srbije, koje nije odgovorilo na pitanja RSE. "Očekujem da (odluka) ne bude kao u poznatom slučaju presuđenog šefa budvanske kriminalne grupe", kaže kriminolog Velimir Rakočević. Beograd deset godina ne odgovara na zahteve Podgorice za izručenjem nekadašnjeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, koji je zbog višemilionskih malverzacija u rodnoj Budvi osuđen na tri godine i deset meseci zatvora. Nakon što je priznao da je bio vođa kriminalne grupe, polovinom 2016. otišao je u Beograd zbog navodnog lečenja. Od tada se nije vraćao u Crnu Goru. Ko je Vuk Vulević?Ministar policije Crne Gore Danilo Šaranović označio ga je kao simbol i ključnu figuru organizovanog kriminala na severu te države. Poreklom iz Berana, Vulević je prema rečima ministra, "imao toliku moć da je uticao na izbor rukovodilaca beranske policije, određivao kretanje policijskih patrola i omogućavao nesmetano funkcionisanje krijumčarskih ruta cigareta". U prethodne tri decenije pominjan je u nekoliko istraga. Bio je optužen za šverc kokaina iz Venecuele i za ubistvo policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića 2005, ali je tih optužbi oslobođen. Crnogorska policija pominjala ga je i kao jednog od učesnika u nerasvetljenom ubistvu urednika lista "Dan" Duška Jovanovića 2004. u Podgorici, ali protiv njega u ovom slučaju nije pokrenut postupak. Za Vulevićem se tragalo i u okviru međunarodne akcije "General", kada je crnogorska policija u julu 2024. uz pomoć evropskih, američkih i australijskih službi, uhapsila devet osoba. Tužilaštvo ih tereti da su kao članovi međunarodne kriminalne grupe učestvovali u švercu oko 2,5 tone kokaina iz Južne Amerike prema Evropi i Australiji. Kao vođe te organizacije označeni su Vaso Ulić, Slobodan Kašćelan i Radoje Zvicer. Prva dvojica su od ranije u zatvoru u Crnoj Gori, dok se navodnom vođi "kavačkog" kriminalnog klana gubi svaki trag od kada je 2020. ranjen u Kijevu. Zvaničnici u Podgorici odbacili su nedavne optužbe predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Crna Gora "uvezla" narko klanove u Srbiju, i pozvali da se pitanja organizovanog kriminala rešavaju kroz saradnju institucija, a ne političkim optužbama. "Kavački" klan suprostavljen je "škaljarskom". Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi. "To je ubjedljivo najsmrtonosnija kriminalna organizacija, makar na balkanskim prostorima u poslednjim decenijama, upravo zbog toga što je internacionalnog karaktera i što je uspostavila kriminalnu zajednicu na međunarodnom nivou", kaže kriminolog Velimir Rakočević. Prekogranična saradnja"Pogledajte samo najznačajnije zaplene kokaina, kada govorimo o trouglu Južna Amerika, Evropa, čak i Afrika i Australija. One nisu mogle proći bez učešća visokoprofilnih kriminalnih grupa, vezanih upravo za ovaj i druge klanove", dodaje Rakočević. Grupe sa Zapadnog Balkana su u međunarodnim organizacijama, poput Europola i Interpola, označene među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike do tržišta, pre svega Zapadne Evrope. Prema rečima Saše Đorđevića, sarađuju kao poslovne mreže - fleksibilno i pragmatično. "Povezuje ih profit, pa jedni obezbeđuju robu ili pružaju usluge, drugi transport i skladišta, treći dokumenta ili zaštitu. Zato se kriminal u regionu ne može posmatrati samo kroz nacionalne okvire, jer ove grupe deluju regionalno, a često i globalno". Prema poslednjoj godišnjoj analizi rizika Frontex-a, Zapadni Balkan ostaje ključni tranzitni koridor za prekogranični organizovani kriminal, posebno za krijumčarenje ljudi, droge, oružja i falsifikovanih dokumenata. U izveštaju Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu navodi se da kriminalne mreže nisu oslabile – one se prilagođavaju i menjaju način rada. Saradnja na tekstu Sandra Cvetković

Crna Gora obeležava Dan državnosti, kao znak sećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, kao i na 13. jul 1941. godine kada je počeo organizovani antifašistički ustanak nakon kojeg je usledila četvorogodišnja oslobodilačka borba tokom Drugog svetskog rata. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović položio je venac na Spomenik partizanu borcu povodom Dana državnosti. "Svaka generacija Crne Gore imala je svoj zadatak i svoju odgovornost. Ovo je zadatak naše generacije. Da slobodu koju smo naslijedili pretočimo u državu u kojoj čovjek živi dostojanstveno, u kojoj radi i u kojoj ostaje", poručio je Milatović. Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić je građankama i građanima uputio čestitku povodom Dana državnosti Crne Gore, uz poruku da nakon osam i po decenija iznova Crna Gora potvrđuje "da nacionalna snaga i kolektivni napredak dolaze iz sloge oko najvažnijih ciljeva". On je istakao da posebno raduje što je uprkos svim različitostima Crna Gora "potvrdila konsenzus oko prosperitetne budućnosti". Dan državnosti je predsedniku Crne Gore čestitato i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, kako je saopšteno iz crnogorskog predsedništva. Tramp je istakao da Dan državnosti predstavlja priliku za obeležavanje trajnog prijateljstva dve zemlje te da očekuje dalje širenje partnerstva.

Državljaninu Crne Gore Vuku Vuleviću određen je ekstradicioni pritvor nakon što je 11. jula uhapšen u Beogradu, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Višem sudu. Za Vulevićem je na zahtev Podgorice raspisana međunarodna poternica, a tereti se za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika. U Višem sudu u Beogradu je za RSE rečeno da je Crna Gora još ranije dostavila zamolnicu za njegovo izručenje. "Ekstradicioni pritvor mu je određen kako se ne bi sakrio ili pobegao u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenju izručenja", kažu u Višem sudu. Iz Ministarstva pravde Srbije, koje odlučuje o ekstradiciji, nisu odmah odgovorili na pitanje RSE da li i kada bi Vulević mogao biti izručen Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo pravde saopštilo je nakon hapšenja Vulovića da je još 2025. nadležnima u Srbiji uputilo zahtev za izručenje, a "nakon dobijanja podataka da se nalazi na teritoriji te države". "S tim u vezi, razumijevanje je da je pred nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije u toku ekstradicioni postupak po zahtjevu Crne Gore", objavilo je Ministarstvo na Facebook-u i dodalo da je posredstvom Interpola Podgorica obavešteno o hapšenju. Za Vulevićem je crnogorska policija tragala zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera, navodnog vođe kavačkog kriminalnog klana. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe uhapšeno u julu 2024, deo njih je u bekstvu. Među njima je bio i Beranac Vuk Vulević. Srpska policija saopštila je 12. jula da je uhapšen u jednom beogradskom restoranu i da je imao falsifikovana lična dokumenta "izdata na Kosovu". Kosovska policija nije odmah odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega nije pokrenut sudski postupak.

Vuk Vulević, državljanin Crne Gore za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uhapšen je 12. jula u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP). "Prilikom hapšenja kod njega su pronađena falsifikovana lična dokumenta izdata na Kosovu, zbog čega će protiv njega, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave", navodi se u saoštenju. MUP navodi da je za njim raspisana međunarodna poternica Interpola Podgorica za krivična dela organizovanje kriminalne grupe i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavlјanje u promet opojnih droga. Dodaje se da je za njim raspisana i poternica Višeg suda u Beogradu, Posebnog odelјenja za organizovani kriminal, zbog krivičnih dela za koja ga tereti crnogorsko pravosuđe. Policija je, kako je saopšteno, pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i o svemu obavestila Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a dodaje se i da će Vulević biti priveden Posebnom odelјenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Za Vulevićem crnogorska policija traga zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu kriminalnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe u julu 2024. uhapšeno, deo se nalazi u bekstvu. Crnogorskim pravosudnim organima su u ovoj akciji, nazvanoj "General", pomogli EUROPOL, američki FBI (Federalni istražni biro) i DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) i Australijska federalna policija. Kao vođe te kriminalne grupe Specijalno tužilaštvo je označilo navodnog vođu "kavačkog" kriminalnog klana Radoja Zvicera i Vasa Ulića. Beranac Vuk Vulević bio je među beguncima za kojima je tragala policija, pored Radoja Zvicera, koji je označen kao vođa ove kriminalne grupe. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega, po tom osnovu nije pokrenut sudski postupak.

U utorak, 14. jula, Crna Gora će privremeno zatvoriti dva pregovaračka poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU). Albanija, koja se nalazi na drugom mestu među zemljama kandidatima po napretku u evropskim integracijama, prvi put će privremeno zatvoriti pregovaračka poglavlja – ukupno tri. Predstojeći utorak u diplomatskim krugovima kolokvijalno se naziva "super-utorkom", jer će tog dana biti održane četiri međuvladine konferencije na kojima se otvaraju ili privremeno zatvaraju pregovaračka poglavlja. Pored Crne Gore i Albanije, međuvladine konferencije biće održane i sa Ukrajinom i Moldavijom. Ove dve zemlje će tom prilikom otvoriti po jedan pregovarački klaster. Evropske institucije nastojale su da istog dana organizuju ukupno pet međuvladinih konferencija, jer se prvobitno nadalo da će i Srbiji biti odobreno otvaranje Klastera 3. Međutim, za održavanje pete međuvladine konferencije nije postignut konsenzus među državama članicama, pošto je značajan broj njih bio protiv deblokade pregovaračkog procesa sa Srbijom. Crna Gora, koja je najnaprednija država kandidat u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, nakon predstojeće međuvladine konferencije imaće privremeno zatvorenih 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Irska, koja do 31. decembra ove godine predsedava Savetom Evropske unije, ima ambiciju da tokom svog šestomesečnog predsedavanja privede kraju pristupne pregovore sa Crnom Gorom. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta Sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Istraga, svjedočenja, tri suđenja, jedna presuda i žena kojoj se gubi svaki trag. Kako je Svetlana Čabotarenko, širom Crne Gore poznata kao Moldavka S.Č. žena koja je optužila četvoricu utjecajnih muškaraca za primoravanje na prostituciju na kraju sama završila na optuženičkoj klupi?

Istraga, svjedočenja, tri suđenja, jedna presuda i žena kojoj se gubi svaki trag. Kako je Svetlana Čabotarenko, širom Crne Gore poznata kao Moldavka S.Č., žena koja je optužila četvoricu uticajnih muškaraca za primoravanje na prostituciju, na kraju sama završila na optuženičkoj klupi? Da će prvog radnog dana na vrata njenog radnog mjesta ući žena koja će joj obilježiti karijeru Budislavka Mira Saveljić nije mogla zamisliti. Žena pred vratima podgoričke sigurne kuće, u pratnji tri policajca, bila je državljanka Moldavije Svetlana Čabotarenko. U tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju došla je 1998. sa grupom od 40 osoba zbog posla. Mislili su da će u Novom Sadu da beru kukuruz, da rade u vinogradima, objašnjava Saveljić. Međutim, čovjek koji joj je rješavao vizu imao je za nju drugi prijedlog. "Taj čovjek je njoj rekao 'nisi ti da radiš na njivi, ti ćeš da radiš u kafiću'", prisjeća se Saveljić koja je sa Čabotarenko provela tri mjeseca u Sigurnoj ženskoj kući. U kafiću će raditi kratko. Uskoro će biti prodata, po prvi put. "On joj je uzeo pasoš i počeo je sa tim. Prodavao ju je, ona ništa nije mogla tu da uradi, nakon toga je pošla za Zvornik, prodata je iz Zvornika, isto završila u bolnici. Imala je prelome ruke, rebara", priča Saveljić. Iz Zvornika je prodata u Podgoricu. Početkom 2000-ih došlo je do vrhunca seksualne eksploatacije žena iz Moldavije u inostranstvu, pojašnjava Ina Buimestru iz moldavske La Strade. Samo je njihova organizacija 2001. godine identifikovala 400 slučajeva trgovine ljudima. "Njih 99 posto bile su žene uključene u seksualnu eksploataciju u inostranstvu, uglavnom na Zapadnom Balkanu, u Turskoj", kaže Buimestru. Dodaje da su i regrutovanje i eksploatacija u to vrijeme bili veoma vidljivi "direktno, licem u lice." Kako je tekla istraga?Upravo to se dogodilo i Svetlani Čabotarenko. Nekoliko godina nakon što je dovedena u Podgoricu, ona će policiji prijaviti da ju je nekoliko lica primoravalo na prostituciju, da je bila prodavana, silovana. Spominje poznate i utjecajne crnogorske ličnosti. Narednih dana policija hapsi više lica, uključujući Zorana Piperovića, tadašnjeg zamjenika vrhovnog državnog tužioca. "Iz Republike Srpske nju u stvari po njenim tvrdnjama Piperović dovodi u Crnu Goru. I sve to vreme ona nema dokumente, zapravo prelazi i granicu ilegalno, tako što je sakrivena u kolima, po njenom iskazu", pojašnjava Tea Gorjanc Prelević, izvršna direktora u Akciji za ljudska prava. Uskoro dolazi do hapšenja po prijavi koju je Čabotarenko podnijela. Počinje i istraga zbog posredovanja u prostituciji. Osumnjičeni su tadašnji zamjenik vrhovnog državnog tužioca Zoran Piperović, preduzetnik Ekrem Jasavić, vlasnik restorana Bajram Orahovac i Irfan Kurpejović. Prelević koja danas radi kao pravnica u to vrijeme je bila upućena u slučaj preko supruga advokata koji je zastupao Svetlanu Čabotarenko. Trenutno je izvršna direktorka nevladine Akcije za ljudska prava, organizacija je dokumentovala i bavila se slučajem Svetlane Čabotarenko. Tokom istražnog postupka saslušano je oko 50 svjedoka. "Svetlana Čabotarenko je dala jedan ekstenzivan iskaz od na više od 200 stranica. Pokazala je i sudiji i svima koji su učestvovali u postupku na kojim mestima je zlostavljana", prisjeća se Prelević. Tokom svjedočenja Čabotarenko postaje zaštićena svjedokinja Moldavka S.Č. Nekoliko puta je bila na sudu, učestvovala u prepoznavanju lica koja su je, prema njenim tvrdnjama, zlostavljala. "Sve je objasnila i išla na prepoznavanje mjesta. Rekla je tamo u tom i tom lokalu postoji ogledalo veliko, imate pored dugme, kad to dugme pritisnete onda se otvori, tamo ima separe i tamo je bife i sve su gore flaše, piće, ispod tih flaša je vlasnik čuvao fotografije, fotografisao je ljude koji su dolazili tu kod nje", priča Mira Saveljić. Ali, slučaj koji je prije više od 20 godina uzdrmao crnogorsku javnost nije dobio sudski epilog. Optužnica za posredovanje u prostituciji protiv osoba koje je Svetlana optužila je povučena jer istraga stagnira. U cijelom procesu Zoran Piperović će biti smijenjen sa pozicije zamjenika vrhovnog državnog tužioca zbog nedostojnog ponašanja jer je tokom istrage utvrđeno, što je i sam priznao, da je koristio usluge prostitutki. U intervjuu za televiziju Happy iz 2014. godine, Zoran Piperović tvrdio je da nije poznavao Svetlanu Čabotarenko i da je cijela afera bila iskonstruisana s ciljem da se Milo Đukanović ukloni sa vlasti. O tome je napisao i dvije knjige. Tokom istrage saslušan je i tadašnji premijer, a kasnije predsjednik Crne Gore Milo Đukanović. Nekoliko godina kasnije u Skupštini Crne Gore rekao je da je aferu seks trafikinga iskonstruisala jedna obavještajna služba. On će o Svetlani govoriti i 15 godina kasnije. Gostujući na Televiziji E u maju 2026. povodom 20 godina crnogorske nezavisnosti Đukanović će reći da je cilj takozvane "afere S.Č." bio da se kompromitacijom njega i Crne Gore učvrsti negativan stav međunarodne zajednice protiv crnogorske nezavisnosti. "Afera S.Č. je izraz kontinuiteta destrukcije bezbjednosno-obavještajnih agencija Srbije, potpomognut karijerizmom i neprofesionalnošću nekih od važnih ljudi u državnom rukovodstvu Crne Gore u tom vremenu", rekao je bivši predsjednik Crne Gore. Šta nakon odluke suda?Odluku suda da ne podigne optužnicu Svetlana Čabotarenko će dočekati van zemlje. Nakon što je u sigurnoj kući provela tri mjeseca, u januaru 2003. napušta Crnu Goru u invalidskim kolicima. "Nije mogla da hoda jer je štajkovala glađu, rekla na kraju ću da umrem ako ne dozvolite da idem", priča Budislavka Mira Saveljić. Istražna sutkinja u to vrijeme Ana Vuković donosi odluku da njeno prisustvo više nije neophodno u istražnom postupku. Uz pomoć i pratnju žena iz sigurne kuće odlazi u Austriju gde je preuzima organizacija Lefo-IBF, nakon čega završava u trećoj zemlji. Austrijska organizacija koja pomaže svim žrtvama trgovine ljudima koji se nađu na teritoriji ove zemlje, danas se ne sjeća Svetlane niti žele govoriti o pojedinačnim slučajevima bez dozvole samih žrtava. Mira Saveljić koja je sa Svetlanom provela tri mjeseca kaže da od Beča više nije ništa čula o njoj. "Ja sam očekivala da će ona nekad da nas zove, željela sam da nas nazove, da ja vidim šta je s njom i sve da čujem, ali nije htjela jer ona je mislila da se svi telefoni prisluškuju u Crnoj Gori", pojašnjava Saveljić. Priča i da su Svetlani prijetili da će je naći ako se vrati u Moldaviju iz koje je otišla nakon što joj je suprug ubijen. Presuda protiv SvetlaneGodinama nakon što je Čabotarenko napustila Crnu Goru, Zoran Piperović i Ekrem Jasavić 2009. godine podnose privatne krivične tužbe protiv nje za davanje lažnog iskaza. Kao jedan od svjedoka pozvan je i Milo Đukanović, ali se nije pojavio pred sudom. Nakon dve oslobađajuće presude, sudija Goran Đuković 2014. godine donosi osuđujuću presudu za davanje lažnog iskaza, a za Čabotarenko je raspisana međunarodna potjernica. U obrazloženju presude se navodi da je nelogično da je osumnjičeni "koji je obavljao javnu funkciju zamjenika Vrhovnog državnog tužioca mogao vršiti tako teško krivično djelo na štetu tada oštećene". "Pogotovo što je na tu funkciju osim stručnih referenci, morao da ima i visok ugled, kako u profesionalnom, tako i u ličnom životu", navodi se u presudi iz 2014. godine kojom je Čabotarenko osuđena na godinu dana zatvora. Rasplet događaja u kojem je žena koja je optužila četvoricu muškaraca za zlostavljanje i silovanje na kraju završila kao osuđena šokirao je, između ostalog, i međunarodne organizacije. Iz Amnesty Internationala su tada rekli da su oni samo na osnovu ranijih informacija zaključili da je S.Č. bila žrtva zlostavljanja i ozbiljnih kršenja ljudskih prava. "Amnesty International smatra da su vlasti u Crnoj Gori, umjesto da krivično progone S.Č. zbog njenih navoda, trebale osigurati njena prava kao žrtve trgovine ljudima, uključujući pravo na pomoć i podršku i naknadu za pretrpljenu štetu, kako je utvrđeno u Konvenciji Vijeća Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, čija je Crna Gora potpisnica", saopštili su tada iz Amnestija. I Tea Gorjanc Prelević iz Akcije za ljudska prava kaže da je presuda protiv Svetlane jedna ozbiljna mrlja na obrazu crnogorskog pravosuđa. "Ta presuda je fascinantna zato što sadrži neke neverovatne zaključke kao što su da praktično nijedan državni tužilac, a pogotovo zamenik vrhovnog državnog tužilaca, ne može vršiti krivična dela jer mora biti moralna osoba samim tim što je izabran za državnog tužioca." Prelević dodaje da je to "apsurdno" iz ugla današnje perspektive u Crnoj Gori gdje se nekoliko tužioca nalaze na optuženičkoj klupi. "Ali u krajnjem nešto drugo je postalo pravosnažno, a to je da niko nikad nije ni gonjen za ono što smo mi svi uvereni da se desilo, a to je da je ta žena zlostavljana, da joj je bila ograničena sloboda, da su joj oduzeta dokumenta, da je ona primorana na prostituciju", pojašnjava Prelević. Da je situacija malo drugačija u pravosuđu u Crnoj Gori govori činjenica da su posljednjih godina protiv 11 bivših i aktuelnih sudija i državnih tužilaca pokrenuti krivični postupci zbog sumnji da su počinili krivična djela – od zloupotrebe položaja i falsifikovanja isprava, do članstva u kriminalnim organizacijama i odavanja tajnih podataka. Zemlja porijeklaDok je u Crnoj Gori pod rotacijama i policijskom pratnjom išla na sud, u rodnoj Moldaviji rijetko ko je znao za Svetlanin slučaj. Njena porodica, profesionalci uključeni u procese, ali rijetko ko od generalne javnosti. U tom periodu bilo je oko 500 sličnih slučajeva godišnje, dodaju iz La Strade, a zemlje Zapadnog Balkana bile su u 50 posto slučajeva destinacije na kojima su završavale. Moldavija je često zemlja porekla za trgovinu ljudima, kao što se vidjelo i u Svetlaninom slučaju, ali i tranzita i odredišta, naglašava Buimestru. "Glavni faktori su, pre svega, ekonomske poteškoće i nezaposlenost. Mnoge žene, posebno iz ruralnih područja, suočavaju se sa nedostatkom mogućnosti za zapošljavanje i niskim prihodima, što ih podstiče da traže bolje poslove u inostranstvu, često putem vrlo neformalnih i neproverenih kanala",pojašnjava Buimestru. Dodaje da i visoke stope migracije kao i nestabilna porodična okruženja igraju veliku ulogu u trgovini ljudima u Moldaviji. Sličnog je mišljenja i Tamara Šmit (Schmidt), jedna od direktorica Lefo organizacije koja se i u Austriji suočavala sa ženama iz Moldavije koje su završavale kao žrtve trgovine ljudima. "Glavni faktor zašto su žene uopšte dolazile u Austriju bio je kombinacija finansijskih poteškoća, ali i strukturne ranjivosti tih žena", kaže Šmit. Organizacija u kojoj ona radi pruža niz usluga pomoći žrtvama trgovine ljudima. Pojašnjava da, iako ih finansiraju austrijske institucije, pomoć pružaju svim ženama, bez obzira na pravni status. Važno je samo da se nalaze na teritoriji Austrije. Njihova podrška ne zavisi od toga da li je policija identifikovala neku osobu kao žrtvu trgovine ljudima. Za njih je dovoljno da se pretpostavlja da je osoba žrtva trgovine ljudima. A, dodaje, postoji niz indikatora koji ukazuju da je žena žrtva trafikinga. "Na primer, da žena ili žrtva trgovine ljudima ne poseduje sopstveni pasoš ili veoma važne lične dokumente. Vrlo često ta osoba deluje zastrašeno, pokazuje određeni strah od vlasti ili policije i ne želi previše da uspostavlja kontakt. Ponekad ta osoba može imati i modrice na telu koje ne može da objasni", pojašnjava. Nakon što identifikuju žrtvu trgovine ljudima u Austriji, pružaju psihološku, pravnu i zdravstvenu pomoć. A ženama koje se izvuku iz kruga trafikinga potrebno je mnogo pomoći kako bi se reintegrisale u društvo. To naglašava i Ina Buimestru iz moldavskog ogranka La Strada organizacije. Posljednji dani sa SvetlanomDanas, nakon skoro 30 godina rada u sigurnoj kući, Mira Saveljić kaže da nije bilo težeg slučaja od Svetlane Čabotarenko. Priča i kako je Svetlana bila primoravana da koristi droge i da je prvih dana bila dezorijentirana. "Ti dani su prvi baš onako bili teški, a i ostali. Vjerujte da ona znala prvo da podigne ruke gore, pa se češe, cijelo tijelo kako može da dohvati, pa podiže majicu", prisjeća se Saveljić. "To je trajalo i trajalo, dok malo se oslobodila i onda je počela priča sva njena." U Moldaviji je ostavila dvoje djece i kako pojašnjava Saveljić, sve što je željela jeste da bude kući sa njima. "Ona kaže ovako, Mira, ja sam toliko para zaradila ljudima. Ja za 10.000 dolara mogu da kupim kuću u Moldaviji, meni i djeci, za 10.000 mogu da obezbijedim. Ja sam toliko para zaradila da sam mogla sad da uzmem privatni avion i da se vratim sama kući." Gdje je danas Svetlana niko ne zna. Od kada su je posljednji put vidjeli prošle su 24 godine. U svemu sa čim se suočila u Crnoj Gori, Svetlana je preživjela pakao, kaže i Tea Gorjanc Prelević. Dobijala je prijetnje smrću, bila je traumatizovana i psihički i fizički, a o tome najbolje svjedoče žene koje su tada provodile vrijeme sa njom. No, da li je Crna Gora nešto naučila iz slučaja S.Č.? "Taj slučaj, iako jeste bio u javnosti, on, nažalost, nije mogao da pobedi taj zid nesuočavanja pravosuđa sa tim. Međutim, on jeste doveo ipak do spašavanja života žrtve", priča Tea Gorjanc Prelević. Dodaje da je, imajući u vidu sve "bio veliki uspjeh da joj je život spašen". "I da mi znamo da je ona u nekoj trećoj državi, zahvaljujući međunarodnim organizacijama, spojena sa svojom decom i nadamo se da živi jedan zdrav i srećan život", zaključuje pravnica Tea Gorjanc Prelević. Mira, kojoj je Svetlana Čabotarenko bila prvi slučaj i vatreno krštenje u radu sa žrtvama nasilja u sigurnoj kući ne zna šta bi danas uradila da se suoči sa sličnom situacijom kao tog novembarskog dana. "Ne znam da li bih rekla ženi, da li bih nju savjetovala da ide u postupak, šta je sve čeka. Šta je sve čeka i šta može da ne ide, ne znam." Kada je u aprilu 2026. postalo poznato da Crna Gora više ne traži Čabotarenko, u zajedničkoj izjavi Centra za ženska prava, Akcije za ljudska prava i Sigurne ženske kuće navode da zastarjelost krivičnog progona nije nikakva satisfakcija. "Satisfakcija bi bila vladavina prava – da su počinioci osuđeni, da je žrtva kao takva zvanično prepoznata i da su se institucije koje su propustile da je zaštite bar suočile s tim propustom. Ništa od toga se nije desilo. Ukidanje potjernice tu ocjenu ne mijenja", stoji u saopštenju. Šta se dešava danas sa trgovinom ljudima?Stanje je danas malo drugačije. Crna Gora ima zakon protiv trgovine ljudima što nije bio slučaj u Svetlanino vrijeme, a 2024. je otvoreno i posebno sklonište za žrtve trafikinga. Za razliku od početka 2000-ih, danas se sve više slučajeva trgovine ljudima nađe pred sudovima. Tako je samo 2025. godine identifikovano 50 žrtava trgovine ljudima, a formirano je 27 predmeta protiv 32 fizička i tri pravna lica. Ipak u prošlogodišnjem izveštaju o stanju trgovine ljudima u zemljama Zapadnog Balkana američki State Department je naveo da zemlje regiona i dalje ne ispunjavaju minimalne standarde u suzbijanju trgovine ljudima, ali ulažu značajne napore u tom pravcu. Kao ključni problemi zemalja regiona konstatovali su mali broj osuđujućih presuda, neodgovarajuća kaznena politika, kapaciteti skloništa za žrtve trgovine ljudima. Situacija je malo drugačija i u Moldaviji, kaže Ina Buimestru iz lokalne La Strade. Razlozi leže u jačoj zakonskoj regulativi i prekograničnoj policijskoj saradnji. "Trgovina ljudima ka Zapadnom Balkanu značajno je opala, ali to ne znači da je prestala. Samo se preusmerila na druge zemlje, na primer Rusiju, Zapadnu Evropu, destinacije na Bliskom istoku i slično. Dakle, došlo je do premeštanja, a ne do eliminacije trgovine ljudima." Da je situacija i dalje alarmantna pokazuje i najnovija akcija Europola sprovedena u 59 zemalja i u kojoj je uhapšeno 334 osobe osumnjičene za trgovinu ljudima. Jedna od zemalja iz kojih dolazi najviše žrtava je i dalje Moldavija. Ako sumnjate da ste vi ili neko koga poznajete izložen/a eksploataciji u Crnoj Gori, možete pozvati broj policije na 122 ili SOS broj za žrtve trgovine ljudima na 116 666. Brojeve za ostale zemlje za žrtve nasilja možete pronaći na našem sajtu u rubrici Ispričaj mi. *Saradnja na tekstu: Moldavski servis Radija Slobodna Evropa

Više međunarodnih medijskih organizacija osudilo je zabrane ulaska u Srbiju, čemu je prethodila zabrana ulaska u Crnu Goru, koje su izrečene novinarima iz obe države. Evropska federacija novinara ocenjuje da je reč o riziku u koji se stavlja istraživačko novinarstvo, dok Reporteri bez granica i Međunarodni pres institut pozivaju Srbiju da povuče zabrane. Nakon Petra Komnenića, novinara podgoričkih "Vijesti", kome je prošle sedmice izrečena zabrana ulaska u Srbiju, ista mere izrečena je nekoliko dana kasnije novinaru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) Vuku Marašu. Ove poteze predsednik Srbije je nazvao "recipročnim merama", donetim nakon što je Crna Gora zabranila ulazak vlasniku "Informera", tabloida bliskog vlasti u Srbiji, Draganu J. Vučićeviću. Šta je stav Evropske federacije novinara?Maja Sever iz Evropske federacije novinara smatra da ovakve mere predstavljaju upozorenje novinarima iz regiona Zapadnog Balkana da njihov profesionalni rad može imati posledice koje "nadilaze granice njihove države." "Ovakvi pritisci rade se s ciljem da novinari odustanu i počnu izbjegavati teme zbog kojih bi mogli biti na udaru, a to je ozbiljan rizik za istraživačko novinarstvo i profesionalan novinarski rad", navodi Sever za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dodaje da odluka o zabrani ulaska dvojici novinara u Srbiju izaziva "ozbiljnu zabrinutost iz perspektive slobode medija i zaštite temeljnih prava", a da te zabrane vidi kao "sankcije zbog profesionalnog novinarskog rada i kritičkih stavova". Sever kaže da načelo reciprociteta ne može biti legitimno opravdanje za ograničavanje prava novinara koji "nisu povezani s odlukom druge države niti su odgovorni za postupke drugih osoba", te da se svaki slučaj mora procenjivati pojedinačno. "Ako se zabrana ulaska crnogorskim novinarima doista temelji na recipročnim političkim mjerama, to izaziva dodatnu zabrinutost jer stvara dojam da novinari postaju sredstvo u međudržavnim političkim sporovima", pojašnjava. Poruke Reportera bez granica i Međunarodnog press institutaMeđunarodni pres institut (International Press Institute - IPI) saopštio je da "poziva vlasti Srbije da odmah ukinu zabranu ulaska i omoguće Marašu, kao i drugim stranim novinarima, da bez prepreka ulaze u zemlju i obavljaju svoj posao." Osuda poteza Beograda dolazi i od Reportera bez granica (Reporters without borders - RSF). "RSF osuđuje zabranu ulaska u Srbiju crnogorskom novinaru Vuku Marašu juče, kao i Petru Komneniću u junu, pod izgovorom zaštite nacionalne bezbednosti. Pozivamo Srbiju da se uzdrži od proizvoljnih mera kojima se ograničavaju prava novinara", kratko je za RSE prokomentarisao Pavol Salaj (Szalai), direktor kancelarije Reportera bez granica u Pragu. U ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu, u kategoriji "Teška situacija" po pitanju slobode medija. Srbija je najgore rangirana od svih zemalja Zapadnog Balkana. Crna Gora zauzima 41. mesto od ukupno 180 zemalja, a Reporteri bez granica napominju da "Ustav i zakoni Crne Gore garantuju slobodu govora i izražavanja, ali je sloboda medija i dalje ugrožena političkim uticajem, nerešenim napadima na novinare i ekonomskim pritiscima". Reporteri bez granica su u izveštaju za 2026. godinu takođe naveli da se sloboda medija na Zapadnom Balkanu, sa izuzetkom Kosova, generalno pogoršava. Kako su reagovala regionalna medijska udruženja?SafeJournalist mreža objavila je 6. jula saopštenje koje potpisuju novinarska udruženja iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Kosova, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine u kom pozivaju nadležne organe u Srbiji da novinarima obrazlože odluke o zabrani ulaska, kao i da im omoguće pravni lek. Takođe pozivaju vlasti da razjasne da li su slične mere izrečene još nekim novinarima iz Crne Gore, te da "prestanu sa praksom targetiranja novinara iz Crne Gore i da obezbede da se zabrane ulaska ne koriste kao sredstvo pritiska, zastrašivanja ili političke odmazde prema medijskim radnicima". Mila Radulović iz Društva profesionalnih novinara Crne Gore je za u pisanoj izjavi za RSE 3. jula istakla da ne smatra ni da je dobro rešenje to što je Crna Gora zabranila ulazak Draganu Vučićeviću. "Važno je da Agencija za audovizuelne usluge radi svoj posao i da se ne dozvoljava emitovanje i reemitovanje sadržaja koji krše standarde Saveta Evrope, šire govor mržnje, omalovažavaju i slično. Ako oni štite naš medijski i javni prostor, zabrana ulaska građanima Srbije u Crnu Goru je besmislena. Izuzev kriminalaca, naravno", navela je ona. Mediju Informer je u maju emitovanje u Crnoj Gori ograničeno na šest meseci zbog navodnog podsticanja govora mržnje i negiranja crnogorskog identiteta. Kako je sve počelo?Zabrana ulaska u Crnu Goru Draganu Vučićeviću dolazi u periodu pojačanih tenzija između Srbije i Crne Gore, koje su eskalirale kada je 3. jula uoči samita EU-Zapadni Balkan 87 državljana Srbije deportovano iz Crne Gore zbog sumnje da predstavljaju "rizik po bezbednost." Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Beograd uzvratiti recipročnim merama, ubrzo dolazi i do zabrane ulazaka u zemlju za dvojicu crnogorskih novinara. U poslednjih nekoliko godina, bilo je više slučajeva proterivanja građana Crne Gore i ostalih zemalja Zapadnog Balkana iz Srbije, uglavnom onih koji su javno kritikovali vlast.

Premijer Irske Mišel Martin izjavio je da će tokom predsedavanja njegove zemlje Savetom Evropske unije jedan od prioriteta biti završetak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, uz podršku napretku svih zemalja kandidata koje budu ispunjavale uslove za članstvo. "Tokom našeg predsedavanja radićemo na tome da sve zemlje koje žele da se pridruže Uniji približimo tom cilju", izjavio je Martin tokom obraćanja na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, predstavljajući prioritete irskog predsedavanja. "Cilj nam je da završimo pristupne pregovore sa Crnom Gorom, ostvarimo značajan istorijski napredak sa Moldavijom i Ukrajinom, kao i da zemlje Zapadnog Balkana pomerimo onoliko daleko koliko budu spremne, u skladu sa našim uravnoteženim pristupom zasnovanim na zaslugama", dodao je on. Irska je 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Irski premijer je potvrdio podršku daljem proširenju EU. "Sve dok postoje Evropljani koji teže bezbednoj, demokratskoj i prosperitetnoj budućnosti, sve dok milioni ljudi našu plavo-zlatnu zastavu vide kao simbol nade za slobodu, moramo nastaviti da primamo nove članice", rekao je Martin. "Proširenje je dobitak za sve. Ono donosi više Evropljana pod naš kišobran prosperiteta i bezbednosti, a Evropsku uniju čini snažnijom i bogatijom zahvaljujući doprinosu i energiji novih članica", dodao je on. Irski premijer je, predstavljajući prioritete predsedavanja, posebno naglasio značaj poštovanja vladavine prava, kako unutar Evropske unije, tako i van granica EU. "U trenutku kada se demokratske vrednosti sistematski dovode u pitanje, promovisaćemo vladavinu prava kako u državama članicama, tako i u zemljama kandidatima", poručio je Martin. Tokom irskog predsedavanja do 31. decembra očekuje se dalji napredak u procesu proširenja, uključujući otvaranje novih pregovaračkih klastera sa Moldavijom i Ukrajinom, nastavak zatvaranja pregovaračkih poglavlja sa Albanijom, kao i završetak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Crna Gora se smatra državom kandidatom koja je najdalje odmakla u procesu evropskih integracija. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta Sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Izvršni direktor BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuk Maraš izjavio je u ponedeljak da mu je zabranjen ulazak u Srbiju, navodeći da veruje da je reč o nastavku "recipročnih mera" Beograda prema crnogorskim novinarima. Vlasti u Beogradu su prošle nedelje već, kako je izvešteno, izrekle zabranu ulaska u zemlju crnogorskom novinaru Petru Komneniću, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Crnoj Gori da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Maraš je na Fejbuku (Facebook) naveo da je od policije na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu dobio zabranu ulaska u Srbiju i objavio odluku koja mu je uručena. Prema dokumentu koju je priložio u objavi, reč je o "zaštitnoj meri udaljenja, meri bezbednosti proterivanja stranca, odnosno zabrani ulaska u Republiku Srbiju". "Vjerujem da je ovo nastavak 'recipročnh mjera' Beograda prema ljudima iz medijske zajednice u Crnoj Gori, te da sam ovu zabranu "zaradio" zbog kritika na račun slobode medija u Srbiji koje sam javno iznosio u medijima u Crnoj Gori. I iza kojih naravno stojim stoprocentno", naveo je Maraš. On je najavio da će rešenje o zabrani ulaska procesuirati pred nadležnim sudom, pošto, prema njegovim rečima, "ne postoji paralelni univerzum u kojem ja mogu biti bilo kakva opasnost za državu Srbiju, ili bilo kojeg njenog stanovnika ili stanovnice". Maraš je rekao da je preko Beograda krenuo za Rim, ali da je s obzirom na dugu pauzu između letova, nameravao da ode centra glavnog grada Srbije. Dodao je da u čekaonici čeka da bude deportovan u Crnu Goru. Vučić je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Posle toga je prošle nedelje novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić naveo je da mu je po izlasku iz Srbije na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.