Crna Gora je privremeno zatvorila poglavlje 21 u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom (EU). Poglavlje se odnosi na transevropske mreže. Međuvladinom konferencijom održanom 17. marta, Crna Gora ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je reč o velikom koraku za zemlju. Najavila je posetu Crnoj Gori naredne sedmice, kada će, kako je rekla, poručiti da je veoma važno pronalaženje zajedničkog jezika kako bi se unapredila reformska agenda EU. "Međustranačka saradnja je ključna. Agenda Crne Gore za članstvo u EU zahteva brzo sprovođenje parlamentarnog rada. Računam na posvećenost svih političkih aktera da obezbede da se ovaj proces nastavi bez prekida“, poručila je komesarka. Ovo je druga međuvladina konferencija sa Crnom Gorom tokom kiparskog predsedavanja Savetom EU. Za ministarku za evropska pitanja Kipra, Marilenu Raunu, to je dokaz odlučnosti zemlje da nastavi reformski proces. Rauna je ocenila da Crna Gora i dalje prednjači u procesu pristupanja i ohrabrila podgoričke vlasti da održe, a gde je moguće i ubrzaju reformsku dinamiku. "Uverena sam da ćemo u narednim mesecima sazvati još konferencija o pristupanju, što će Crnu Goru dodatno približiti cilju da postane 28. država članica do 2028. godine", izjavila je kiparska ministarka. Crnu Goru je na međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je privremeno zatvaranje poglavlja 21 samo jedan u nizu uspešnih koraka koje zemlja ostvaruje tokom kiparskog predsedavanja Evropskom unijom, koje traje do 30. juna 2026. godine. Spajić je ovu godinu ocenio kao prelomnu za evropske integracije Crne Gore. "Danas, kada proširenje Evropske unije nije samo pitanje institucionalne integracije i ekonomske konvergencije, već i evropske bezbednosti, stabilnosti i političke otpornosti, svaki korak ka proširenju predstavlja važnu kariku za celokupan evropski projekat", naglasio je Spajić. Crna Gora se za sada smatra najizvesnijom narednom članicom Evropske unije. Vlasti te zemlje ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine, kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – procesu koji, prema dosadašnjoj praksi, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica Evropske unije do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario ovaj cilj, celokupan proces trebalo bi da bude završen u narednih devet meseci.

Uprava policije u Crnoj Gori odbija da saopšti ko je pravio plan i donosio ključne odluke u vezi sa kućnim nadzorom Miloša Medinice, za kojim je zbog bekstva nakon pravosnažne presude raspisana Interpolova poternica, objavila je nevladina organizacija MANS. Iz ove organizacije koja istražuje korupciju i organizovani kriminal u Crnoj Gori navode da takođe nije objašnjeno ko je bio odgovoran za postupanje policije u predmetu koji je završen Medeničinim bekstvom. Iz MANS-a tvrde da su imali uvid u dokumentaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore vezanu za kućni nadzor, a potom i bekstvo Miloša Medenice. Miloš Medenica je 28. januara ove godine prvostepeno osuđen na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je njegovoj majci nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Umesto odlaska u pritvor, Medenica je krajem januara postao nedostupan javnosti. Za njim je u međuvremenu raspisana i Interpolova poternica. Šta otkrivaju iz MANS-a?Kako navode iz MANS-a, nije jasno zašto je policija sprovodila nadzor nad Medenicom dok je bio u kućnom pritvoru, jer Viši sud nije zahtevao provere. Uprava policije navodi da je "sačinjen Plan mjera i aktivnosti u cilju praćenja i postupanja po izrečenoj mjeri nadzora" i da je dinamika obilazaka bila prilagođena mogućnostima i kapacitetima policije u Podgorici, što iz MANS-a ocenjuju kao izbegavanje odgovornosti i priznanje da je policija samostalno vodila nadzor. MANS je saopštio i da je indikativno postupanje policije 28. januara, kada je utvrđeno da Medenice nema u stanu. Nema odgovora ko je doneo odluku da se policijski službenici tog dana povuku sa svojih pozicija i pošalju na proveru, niti ko je komandovao akcijom neposredno pre nego što je utvrđeno da je Medenica pobegao, objašnjavaju iz nevladine organizacije. Dodaju i da sumnje izazivaju službene beleške u kojima su datumi ručno ispravljani, a imena policajaca zatamnjena. Zbog svega toga iz ove nevladine organizacije pozivaju da nadležne institucije istraže i utvrde ko je odgovoran za propuste u policiji. Da je bekstvo Medenice neprihvatljivo i da je neophodna istraga o tome poručio je i premijer Crne Gore Milojko Spajić, dok je predsednik te zemlje Jakov Milatović zatražio smene odgovornih za ovaj slučaj.

Kabinet predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića poručio je da Podgorica ostaje posvećena "dobrosusjedskim odnosima" i saradnji u regionu, nakon što je Srbija potvrdila kupovinu kineskih raketa "CM‑400AKG" ofanzivnih sposobnosti. U odgovoru za Vijesti, iz Milatovićevog kabineta naveli su da Crna Gora "njeguje povjerenje i saradnju sa svim državama u okruženju", naglašavajući da su to ključni preduslovi "trajnog mira i razvoja". Dodaju i da je članstvo u NATO‑u 2017. godine "učvrstilo bezbjednost zemlje" i ostaje temelj njenog odbrambenog sistema. Na nabavku je reagovala i Evropska komisija, poručivši da "evropski put Srbije zahtijeva jasne strateške izbore", uključujući izbjegavanje zavisnosti koje nisu u skladu s evropskim integracijama. U Hrvatskoj su se oglasili i premijer Andrej Plenković i predsjednik Zoran Milanović. Plenković je saopštio da je o kupovini raketa obavijestio generalnog sekretara NATO‑a, dok je Milanović izjavio da ne razumije "zašto se Srbija snabdijeva ofanzivnim oružjem", navodeći zabrinutost zbog mogućeg narušavanja regionalne bezbjednosti. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je prošle sedmice kupovinu raketa, navodeći da se Srbija "ne priprema za napad", uz tvrdnju da susjedne zemlje rade na stvaranju vojnog saveza koji Beograd vidi kao prijetnju - tvrdnju koju Hrvatska, Albanija i Kosovo odbacuju.

Ustavni sud Crne Gore nije donio odluku o ustavnosti Sporazuma između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina, jer predlog sudije izvjestioca nije dobio potrebnu većinu. Sporazum ostaje na snazi, prenosi RTCG. Prethodno je 12. marta odgođena sjednica zbog obaveza jednog od sudija, a takođe, nije prihvaćen prijedlog predsjednika države Jakova Milatovića da sjednica bude javna. Zakon kojim je potvrđen sporazum između Crne Gore i UAE ponovo je izglasan u Skupštini Crne Gore 3. juna 2025. godine. Taj zakon je prvi put usvojen 23. aprila iste godine, ali je crnogorski predsjednik Jakov Milatović odbio da ga potpiše i vratio ga skupštini na ponovno izjašnjavanje, uz ocenu da taj sporazum nije u skladu sa zakonima i Ustavom. ​Na sjednici Ustavnog suda Crne Gore održanoj 16. marta nije bilo većine za prijedlog sudije izvjestioca da se pokrene postupak za ocjenu ustavnosti Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Vlade Crne Gore i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Za predlog sudije izvjestioca glasale su dvije sutkinje i jedan sudija, dok je protiv pokretanja postupka glasalo dvoje sudija i jedna sutkinja. "Sudije koje su glasale za pokretanje postupka smatrale su da je Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa Emiratima trebao biti donijet dvotrećinskom većinom jer reguliše imovinska prava stranaca, te da bi u suprotnom Skupština mogla da donosi i druge međunarodne ugovore prostom većinom iako se njima regulišu pitanja koja zahtijevaju kvalifikovanu većinu, poput izbornih prava, koja mogu uključivati regulisanje pitanja dvojnog državljanstva", navodi se u saopštenju Ustavnog suda. Iz Ustavnog suda su također rekli da su sudije naglasile da "međunarodni ugovor ima primat nad domaćim zakonima, pa se samim tim mora cijeniti sa aspekta ustavnih načela vladavine prava, jedinstva pravnog poretka i pravne sigurnosti, a posebno imajući u obzir da Sporazum još uvijek nije stupio na pravnu snagu i da ne može proizvesti posljedice po Crnu Goru po međunarodnom pravu." Iz Vlade Crne Gore saopšeno je da današnjim stavom Ustavnog suda"pravni poredak ostaje neizmijenjen, odnosno da je međudržavni sporazum u skladu sa Ustavom." "Osim jasnog političkog stava i ideje o održivim investicijama koje bi dodatno pozicionirale Crnu Goru na svjetskoj turističkoj mapi, danas je stigla i institucionalna potvrda da je crnogorska Vlada ovim dokumentom zaštitila svoje interese i da nije garantovala povlašćenu poziciju bilo kojoj zemlji ili pojedincu, kao što se to moglo čuti u brojnim javnim istupima određenih političkih grupacija", saopštili su iz Vlade, prenosi RTCG. Dodaju da ovakav ishod sjednice Ustavnog suda potvrđuje načelo pravne sigurnosti, prema kome se postojeći pravni akti, uključujući sporazum o kome se odlučivalo, smatraju ustavnim sve dok nadležni organ ne utvrdi suprotno. Sporazum je prethodno izazvao burne reakcije crnogorske stručne javnosti i lokalnih političara, koji su organizovali i proteste protiv usvajanja Zakona kojim se potvrđuje Sporazum između dve zemlje. I iz Evropske unije je poručeno da svi sporazumi moraju biti u skladu sa domaćim zakonodavstvom i pravnom tekovinom EU koji se tiču jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti. Šta piše u Sporazumu?Sporazumom se omogućava megaprojekat arapskom biznismenu Mohamedu Alabaru koji je u startu bio zainteresovan za zakup Velike plaže u Ulcinju, gradu na jugu Crne Gore, na 99 godina i gradnju turističko stambenih kompleksa u njenom zaleđu. Tome su se oštro usprotivile lokalne vlasti Ulcinja i civilni sektor, koji smatraju da Sporazum nije u skladu sa Ustavom, zakonima i tenderskim procedurama. Alabar koji je vlasnik kompanije Eagle Hills, rekao je da ne želi da ulaže tamo gdje nije dobrodošao i da razmatra još dve opcije za ulaganje u Crnoj Gori. Kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je partner u projektu Beograd na vodi, koji su takođe pratile kritike zbog netransparentnosti i zaobilaženja domaćih propisa. Iz Vlade Crne Gore smatraju da su Sporazumi koje je Crna Gora potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima 28. marta prošle godine, među kojima i Sporazum o saradnji u oblastima turizma i razvoja nekretnina, u potpunosti usklađeni sa Ustavom i obavezama koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. "Svaki konkretan projekat koji bi proizašao iz ovih sporazuma proći će redovnu proceduru, bez mogućnosti izuzimanja od pravnih pravila i obaveza koje Crna Gora ima kao kandidat za članstvo u EU", navode iz Ministarstva za evropske poslove. Osim predsednika Jakova Milatovića koji je prethodno odbio da potpiše Zakon koji potvrđuje Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata, mnogi drugi su se bunili protiv usvajanja takvog akta. Protiv sporazuma su se izjasnili poslanici Skupštine Ulcinja, dok je predsednik te opštine Genci Nimanbegu izjavio da će svi oni koji podrže ovaj Sporazum postati "neprijatelji Ulcinja". Ukupno 86 nevladinih organizacija u maju prošle godine pozvalo je poslanike crnogorske Skupštine da ne glasaju za potvrđivanje Sporazuma sa Emiratima, jer će, kako su naveli, on dovesti do stvaranja zatvorenih enklava za bogate, dok će ostatak stanovništva biti ekonomski i socijalno marginalizovan. Oglasile su se i ekološke organizacije sa upozorenjima da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi. Iz Delegacije Evropske Unije u Podgorici saopštili su da prirodno da Crna Gora razvija odnose sa zemljama izvan EU, ali da treba da se pridržava domaćih i evropskih propisa, odnosno principe jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti.

Državni slogan Crne Gore "28 do 28" sada dobija ozbiljnog konkurenta – Island. Islandska vlada najavila je referendum o članstvu u Evropskoj uniji koji bi trebalo da se održi 29. avgusta.

Ambasadori država članica Evropske unije potvrdili su poziciju EU za jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Crnom Gorom, čime je potvrđeno održavanje međuvladine konferencije na kojoj će doći do privremenog zatvaranja ovog pregovaračkog poglavlja, potvrđeno je u Savetu EU. Radi se o poglavlju 21 – Transevropske transportne mreže, koje će biti privremeno zatvoreno na konferenciji planiranoj za 17. mart u Briselu. Crna Gora će tako imati 14 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33, koliko ih obuhvataju pregovori o članstvu u Evropskoj uniji. Crna Gora se, za sada, smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Državne vlasti ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – proces koji, prema statistici, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario cilj podgoričkih vlasti, celokupan proces treba biti završen u narednih devet meseci.

Ako ste u posljednjih nekoliko dana sipali gorivo na bilo kojoj pumpi u bilo kojoj od država Zapadnog Balkana osjetili ste efekat porasta cijene barela nafte. Ko će zapravo platiti tu cijenu zavisi od mjere koju je svaka od država uvela. Ali, ako je suditi prema objašnjenjima ekonomista jedno je jasno: Kada cijena jednom poraste, ona se neće vratiti na staro. Poremećeni promet tankera kroz Hormuški tjesnac, trgovinsku arteriju kroz koju prođe petina svjetske nafte, sukob u kojem je skoro svaka zemlja Bliskog istoka pretrpjela štetu, izraelsko-američki napad na Iran i iranska odmazda uticali su na rast cijene nafte na svjetskim tržištima. Nakon što je izabran novi vrhovni lider Irana, umesto prethodnog ubijenog u američko-izraelskim udarima, i cijena je skočila na 120 dolara po barelu, najviše od početka ruskog rata u Ukrajini 2022. godine. Tržišta su senzitivna i sada sve zavisi od toga koliko će rat potrajati, pojašnjava Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije. "Ako traje više od mjesec dana, onda može da bude dosta, dosta opasno. Ako se sve okonča narednih nedelju, dvije, onda posljedice neće biti strašne." Nakon inicijalnog rasta, cijena nafte na svjetskim tržištima prvo je krenula da pada. Tome je, smatraju stručnjaci, doprinjela i izjava američkog predsjednika Donalda Trumpa da je kraj rata blizu, ali i najava G7 da su spremni da poduzmu mjere kako bi podržale globalnu opskrbu nakon što je rat SAD-a i Izraela s Iranom doveo do naglog porasta cijena nafte. No, onda je uprkos što je Međunarodna agencija za energiju saopštila da će pustiti rekordnih 400 miliona barela nafte u pokušaju da obuzda ekonomski uticaj, barel nafte tipa Brent - referentne nafte na svjetskim tržištima - opet je porastao na više od sto dolara. "Svakako vlade u našem regionu moraju biti na oprezu, moraju preduzimati nešto", smatra Jovanović podsjećajući da kada inflacija jednom krene ona se ne zaustavlja. "Vidjeli smo u 2022. godinu da je cena nafte tada skočila nakon napada na Ukrajinu od 90 na 120, ostala na 120 nekoliko mjeseci, onda palo opet na 70. Ali naše domaće cene nisu pale, one su porasle." Zašto je poželjno ograničavanje cijena?Hrvatska vlada uvela je regulaciju najviše cijene goriva za naredne dvije sedmice. Tako će Eurosuper 95 biti 1,50 eura, što je porast cijene od četiri centa. Kako je rečeno iz Vlade, bez njihovih mjera, cijena bi bila 1,55. Cijena Eurodizela u naredne dvije sedmice u Hrvatskoj će biti 1,55 eura, odnosno sedam centi više, dok je bez mjera vlade predviđen porast do 1,72 eura. Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore također je najavilo fiksne cijene do 23. marta. Tako će Eurosuper 95 koštati 1,47 eura, što je povećanje od sedam centi, a Eurodizel 1,50 eura, odnosno skuplje za 16 centi. Cijena goriva je ograničena i u Srbiji i to na 1,73 eura za Eurodizel i 1,57 eura za Europremium 95. Mjere uvođenja gornje granice mogu biti dosta efikasne, pojašnjava Branimir Jovanović. "Ako cena bezina na domaćem tržištu sada skoči zbog cene nafte, onda to čini da sve poskupi u narednom periodu. Ako nakon toga cena nafte na globalnim tržištima padne, džaba vam je to kada su cene kod kuće već skočile. U tom je problem." Jovanović pojašnjava na primjeru Sjeverne Makedonije u kojoj je cijena dizela povećana za 20 posto na određeni period i zbog koje će kako kaže "sve manje više poskupiti." "Možda ne odmah, ali ako ostane tako može sve da poskupi." I zbog toga se, dodaje, mora odmah intervenisati sa ograničavanjem cijena. Nemoguće je tačno reći da li je potrebno sedam ili 14 dana da se rast cijena goriva odrazi na ostale cijene, ali kako naglašava Jovanović, ukoliko ostanu neko vrijeme "ostale cijene će sigurno skočiti." Osim ograničavanja cijena goriva, ono što savjetuje Jovanović, ekonomista koji je stručnjak za Srbiju i Sjevernu Makedoniju, jeste da se barem na mjesec dana zamrznu i ostale cijene, poput hrane. "Ako su globalne cene više, moraju i domaće da se povećaju. Nakon toga pregovarate kako šta da se uradi, ali se mora sprečiti ovaj prvi udarac i zato su ove mere, kao što su uradile Hrvatska, Srbija, dobre i efikasne i efektivne, jer one sprječavaju taj prvi skok." 'Cijena će skočiti'Sa druge strane, dok susjedne zemlje uvode ograničavanja cijena goriva, u Bosni i Hercegovini, u oba entiteta, na snazi je mjera ograničavanja marži na naftne derivate. To znači da za trgovinu na veliko marža, razlika između nabavne i prodajne cijene, iznosi oko tri centa, dok je u maloprodaji ona oko 12,5 centi po litru derivata. Dok federalni ministar trgovine Amir Hasičević kaže da je ograničenje marže "važan mehanizam zaštite potrošača", Branimir Jovanović kaže da to nije dovoljno. "I pored toga što su oni limitirali marže, cena će skočiti. To neće sprečiti da cena skoči, a ono što je sad važno jeste da se to spreči." Otkako je nafta na svjetskim tržištima počela da raste, cijena goriva na benzinskim pumpama varira širom BiH, dok su cijene dizela porasle za otprilike 25 centi po litru, a benzin 10 centi po litru. Tako je na primjer, na jednoj pumpi u Sarajevu litra dizela 1. marta bila 2,41 KM (1,23 eura), a 12.3. je porasla na 3,16 KM (1,62 eura), dok je litra benzina bila 2,35 KM (1,20 eura), a sada je 2,49 (1,27 eura). Cijene variraju zavisno od lokacije i pumpe. Iz federalnog Ministarstva trgovine kažu da su razlike u cijeni najčešće rezultat primjene mjere ograničenja marže, jer se ranije nabavljene zalihe prodaju po ranijim cijenama, dok se nove nabavke formiraju u skladu sa aktuelnim ulaznim troškovima. Federalni ministar trgovine Amir Hasičević također je ranije rekao da ono što Federacija može i radi "jeste ograničenje marže, kontrola tržišta i stabilizacija snabdijevanja." Kako pojašnjava Ognjen Erić, profesor na Ekonomskom falultetu u Banja Luci i član udruženja ekonomista SWOT, usitnjeno i fragmentisano tržište onemogućava adekvatnu primjenu kontrole maloprodajnih cijena u BiH. "Za efikasno ograničenje cijena, potrebni su određeni preduslovi koje zemlje u regionu imaju a BiH u ovom momentu svakako ne ispunjava." Dodaje da u BiH ili nema ili je zanemarljivo vlasničko učešće države u ovom sektoru, ali i da mehanizam robnih rezervi praktično ne funkcioniše. "Ne postoji nijedna aktivna rafinerija, u BiH kanali dobave su svedeni na gotovo isključivo drumski saobraćaj, što sve implicira na veliku osjetljivost na šokove. Sve navedeno utiče na to da imamo haotično stanje, već posle nekoliko dana usred prekida izvora snabdijevanja." Poput BiH i na Kosovu je također uvedeno ograničenje marže na prodaju i to dva centa za velikoprodaju i 12 centi za maloprodaju. U roku od nekoliko dana, kako su zabilježili novinari Radija Slobodna Evropa 3. i 9. marta na više prodajnih mjesta, razlika u cijeni litra goriva bila je za oko najmanje 20 centi više. Liberalizacija cijena samo za kompanijeOsim ovih mjera, države također imaju i rezerve nafte. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je rekao da oni imaju zaliha za 90 dana. Također su kao jednu od mjera uveli i zabranu izvoza naftnih derivata. Dok u Federaciji BiH postoje robne naftne rezerve, u RS ih nema, već se nivo rezervi dogovara sa prodavcima u tom entitetu. No, i iz Federacije su ranije saopštili da raspolažu sa ograničenim rezervama i u slučaju poremećaja u snabdijevanju prioritet će biti da se osiguraju bolnice, policija, vatrogasci, vojska i druge institucije od vitalnog značaja. I Crna Gora ima zaliha za dva mjeseca rekao je premijer ove zemlje Milojko Spajić. No, upravo je iz Crne Gore, odnosno od njihovog Udruženja naftnih kompanija došao prijedlog za još jednom mogućom mjerom, a to je liberalizacija cijena goriva. "Tendencija rasta u narednim danima je takva da će doći dodatno do povećanja cijena. Smatramo da četrnaestodnevni model nije dobar jer je veliki pritisak i gubici kod naftnih kompanija su veliki pa će će oni onda da zaustave isporuku goriva", rekao je za RTCG Draško Striković iz ovog udruženja. No, Branimir Jovanović smatra da se liberalizacijom cijena nafte kompanijama pušta da profitiraju od cijele situacije. "To znači da šta se dešava na svjetskim tržištima nafte, to će se desiti i kod vas kući. Tako da imate, na primjer danas 90 na 120, pa onda opet na 90. Naravno da firme to zahtevaju, njima to odgovara, jer onda ako je cena u potpunosti slobodna, onda firme nemaju nikakav rizik, ne plaćaju ništa. Oni drže svoje profitne marže, profitiraju." Ko plaća najveću cijenu rasta goriva?Jovanović pojašnjava da kada su u pitanju mjere ograničenih cijena, one će u kratkom roku pogoditi benzinske pumpe. Pitanje jeste dodaje, ko plaća cijenu: da li su to naftne kompanije ili narod? "Moraju se cene limitirati, ne marže, ne smanjiti akcize", kaže Jovanović. I te mjere mogu biti uvedene ali mora postojati i fiksni plafon. "Mere kao ograničavanje marži i smanjenje akciza nisu same po sebi dovoljne, ali mogu biti korisne u čitavom tom paketu." Ograničavanje cijena koje su učinili u Hrvatskoj i Srbiji je dobro, ali, dodaje, mora se uraditi na vrijeme prije nego što se poveća cijena. A od mjere zavisi ko će da plaća najveću cijenu trenutne situacije. U Hrvatskoj će, pojašnjava Jovanović, najviše trpiti benzinske pumpe, naftne kompanije jer država nije smanjila akcize ali jeste stavila limit na cijenu. U Sloveniji su smanjene akcize što znači da će trošak pasti na državu. "U Makedoniji i u Bosni i Hercegovini nisu uradili ništa, što znači da će cijenu platiti građani." Dodaje da ne postoji mjera koja je skroz efektivna, ali se nešto mora pokušati uraditi. "Ali da, na kraju cenu plate siromašni i građani."

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je na ponovno odlučivanje Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je Skupština Crne Gore usvojila 6. marta. Prethodno je isto učinio i za izmene Zakona o unutrašnjim poslovima koje su izglasane na istoj sednici. Kada je reč o ovom zakonu, crnogorski predsednik navodi da taj zakon nije usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije, ali i sa Ustavom Crne Gore i međunarodnim standardima. To se, pre svega, odnosi na odredbe vezane za prava na privatnost, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu predsednika. "Ključno sporno rješenje Zakona ogleda se u tome što se ukida prethodno sudsko odobrenje za primjenu mjera tajnog nadzora koje uključuju praćenje, osmatranje i elektronsku pretragu na javnom mjestu uz korišćenje tehničkih sredstava za dokumentovanje", kazao je Milatović. Reč je o meri, kako je ocenio, "koja omogućava tajno i sistematsko bilježenje kretanja, kontakata, ponašanja i navika pojedinca. Iako se ove mjere sprovode u javnom prostoru, njihova priroda i domet pokazuju da mogu omogućiti dubok i sistematičan uvid u privatni život pojedinca, a sve bez prethodnog odobrenja suda", saopštio je. Predsednik Crne Gore je 9. marta na ponovno izjašnjavanje vratio i drugi zakon usvojen tog dana, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o unutrašnjim poslovima. Istakao je da je taj zakon takođe neusklađen sa pravnim okvirima Evropske unije, ali i sa Ustavom u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti. Takođe, navodi da je sporan i način na koji se u zakonu predviđa prestanak radnog odnosa policajaca, jer takvo rešenje "direktno suspenduje ulogu suda jer Komisija formirana od strane ministra unutrašnjih poslova, svojim mišljenjem, 'presuđuje' policijskom službeniku prije nego to pravosnažnom presudom, nakon sprovedenog krivičnog postupka, učini sud". Usvajanje ova dva zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije kao i nevladinog sektora. Član opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević podneo je ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore, a još dva poslanika DPS-a podnela su ostavke na mesta predsednika skupštinskih odbora. Iz te partije najavili su da će to uraditi svi njihovi članovi koji se nalaze na predsedničkim i potpredsedničkim funkcijama skupštinskih tela. Kritike opozicije i civilnog društva nadovezuju se na mišljenje Evropske komisije, koja je uoči usvajanja ovih zakona saopštila da se pojedine odredbe koje se tiču privatnosti podataka ne poklapaju sa pravnim principima Evropske unije, pre svega sa Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Iz Vlade Crne Gore, koja je i predlagač ovih zakona, navode da su oni neophodni za zatvaranje poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, kao i da stav Evropske komisije ostavlja prostora da se sporne odredbe naknadno usaglase sa standardima Unije. Crna Gora se smatra liderom u pregovorima o pristupu sa EU, a vlada Crne Gore najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13. Zaštita podataka obuhvaćena je poglavljem 23 u pregovorima o pristupu EU. To poglavlje tiče se Pravosuđa i temeljnih prava, a uključuje i oblast fundamentalnih prava, među kojima je i pravo na zaštitu podataka.

Sednica Ustavnog suda Crne Gore na kojoj je planirano razmatranje inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona kojim je potvrđen Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata odložena je za ponedeljak 16. marta. Kako je saopšteno iz Ustavnog suda, sednica koja je trebalo da se održi u četvrtak odložena je zbog porodičnih razloga jednog od sudija, a predlog sudije izvestioca da sednica bude javna nije dobio potrebnu većinu od četiri glasa. Zakon kojim je potvrđen sporazum između Crne Gore i UAE ponovo je izglasan u Skupštini Crne Gore 3. juna 2025. godine. Taj zakon je prvi put usvojen 23. aprila iste godine, ali je crnogorski predsednik Jakov Milatović odbio da ga potpiše i vratio ga skupštini na ponovno izjašnjavanje, uz ocenu da taj sporazum nije u skladu sa zakonima i Ustavom. Inicijativu za ocenu ustavnosti ovog međunarodnog ugovora podneli su odbornik u Skupštini opštine Budva Đorđe Zenović i nevladina organizacija Centar za zaštitu i proučavanje ptica, uz tvrdnje da je usvojen suprotno Ustavu i da može proizvesti ozbiljne posledice po interese države, što Vlada Crne Gore kao potpisnica Sporazuma negira. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović tražio je uoči sednice Ustavnog suda o oceni ustavnosti ovog sporazuma da ona bude otvorena za javnost, jer, kako je naveo postoji visoka zainteresovanost stručne i ostale javnosti o toj temi i spornim pitanjima koja su pratila potpisivanje Sporazuma. Sporazum je prethodno izazvao burne reakcije crnogorske stručne javnosti i lokalnih političara, koji su organizovali i proteste protiv usvajanja Zakona kojim se potvrđuje Sporazum između dve zemlje. I iz Evropske unije je poručeno da svi sporazumi moraju biti u skladu sa domaćim zakonodavstvom i pravnom tekovinom EU koji se tiču jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti. Šta piše u Sporazumu?Sporazumom se omogućava megaprojekat arapskom biznismenu Mohamedu Alabaru koji je u startu bio zainteresovan za zakup Velike plaže u Ulcinju, gradu na jugu Crne Gore, na 99 godina i gradnju turističko stambenih kompleksa u njenom zaleđu. Tome su se oštro usprotivile lokalne vlasti Ulcinja i civilni sektor, koji smatraju da Sporazum nije u skladu sa Ustavom, zakonima i tenderskim procedurama. Alabar koji je vlasnik kompanije Eagle Hills, rekao je da ne želi da ulaže tamo gdje nije dobrodošao i da razmatra još dve opcije za ulaganje u Crnoj Gori. Kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je partner u projektu Beograd na vodi, koji su takođe pratile kritike zbog netransparentnosti i zaobilaženja domaćih propisa. Iz Vlade Crne Gore smatraju da su Sporazumi koje je Crna Gora potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima 28. marta prošle godine, među kojima i Sporazum o saradnji u oblastima turizma i razvoja nekretnina, u potpunosti usklađeni sa Ustavom i obavezama koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. "Svaki konkretan projekat koji bi proizašao iz ovih sporazuma proći će redovnu proceduru, bez mogućnosti izuzimanja od pravnih pravila i obaveza koje Crna Gora ima kao kandidat za članstvo u EU", navode iz Ministarstva za evropske poslove. Kritike sporazumaOsim predsednika Jakova Milatovića koji je prethodno odbio da potpiše Zakon koji potvrđuje Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata, mnogi drugi su se bunili protiv usvajanja takvog akta. Protiv sporazuma su se izjasnili poslanici Skupštine Ulcinja, dok je predsednik te opštine Genci Nimanbegu izjavio da će svi oni koji podrže ovaj Sporazum postati "neprijatelji Ulcinja". Ukupno 86 nevladinih organizacija u maju prošle godine pozvalo je poslanike crnogorske Skupštine da ne glasaju za potvrđivanje Sporazuma sa Emiratima, jer će, kako su naveli, on dovesti do stvaranja zatvorenih enklava za bogate, dok će ostatak stanovništva biti ekonomski i socijalno marginalizovan. Oglasile su se i ekološke organizacije sa upozorenjima da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi. Iz Delegacije Evropske Unije u Podgorici saopštili su da prirodno da Crna Gora razvija odnose sa zemljama izvan EU, ali da treba da se pridržava domaćih i evropskih propisa, odnosno principe jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti.

Državni slogan Crne Gore "28 do 28" sada ima kredibilnog konkurenta. Ako Island odluči da krene evropskim putem, moglo bi doći do ozbiljne konkurencije oko toga koja od ove dve države postaje 28. članica Evropske unije (EU). Naime, islandska vlada je saopštila da će 29. avgusta održati referendum o članstvu u EU. U slučaju pozitivnog ishoda, referendum bi vladi dao mandat da nastavi pregovore sa EU. Island je aplikaciju za članstvo podneo 2009. godine, neposredno nakon globalne finansijske krize. Naime, finansijska kriza 2008-2009. je skoro uništila islandski bankarski sistem i izazvala ozbiljnu ekonomsku i socijalnu nestabilnost. Tadašnja vlada smatrala je da članstvo u EU može doneti nekoliko financijskih benefita poput finansijske stabilnosti i političku i trgovinsku sigurnost kroz pristupanje evropskim fondovima. Nakon izbora i dolaska na vlast desničarskih snaga, došlo je do jačanja evroskepticizma kako u političkoj eliti tako i među građanima. Još jedan faktor koji je doveo do povlačenja aplikacije 2015 vezan je za ponovno jačanje bakarskog sektora. Ostaje međutim nejasno da li bi u slučaju pozitivnog referenduma Island nastavio pregovore tamo gde je stao ili bi proces počeo od nule. U svakom slučaju, Island ne bi trebalo da ima probleme da uspešno okonča pregovore. Prema zvaničnim podacima EU, Island je dvotrećinski usklađen sa pravnom tekovinom EU. Takođe, član je Evropskog ekonomskog prostora, u potpunosti primenjuje Šengenska pravila i pravila jedinstvenog tržišta, ali zadržava autonomiju u ribarstvu i poljoprivredi. Crna Gora pod pritiskom kalendaraCrna Gora se, za sada, smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Državne vlasti ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – proces koji, prema statistici, traje između jedne i tri godine. Od leta 2023. Crna Gora je uspešno napredovala ka privremenom zatvaranju svih pregovaračkih poglavlja, iako su se poslednjih meseci pojavili znaci zastoja. Od 33 pregovaračkih poglavlja, Crna Gora je privremeno zatvorila 13. Za završetak pregovora potrebno je zatvoriti još 20 poglavlja. U martu se očekuje privremeno zatvaranje jednog poglavlja, dok za preostalih 19 ostaje samo devet meseci. Da li će Crna Gora i Island imati podjednak tretman?Pitanje nastavka ili ponovnog pokretanja pregovora Islanda sa EU, pored pravnih tumačenja (da li je EU zaustavila pregovore ili je Island jednostrano povukao aplikaciju), povezano je i sa novom metodologijom proširenja koju je EU usvojila 2020, nakon što se Island povukao. Crna Gora je pregovore započela starom metodom, ali je, zajedno sa Srbijom, prihvatila novu metodologiju. Prema novoj metodologiji, broj pregovaračkih poglavlja ostaje isti, ali su ona grupisana u takozvane tematske klastere. Ukupno postoji šest takvih klastera. Srbija u pristupnim pregovorima sa EU ima 35 poglavlja. U ovom procesu država je otvorila 22 poglavlja, a privremeno zatvorila dva. Od decembra 2021. zemlja nije otvorila nijedno poglavlje, prvobitno zbog neusklađenosti sa evropskom politikom sankcija prema Rusiji ali i nedovoljnog napretka u polju vladavine prava. Po novoj metodologiji, ključna su poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava. Ona se otvaraju prva i zatvaraju poslednja, a njihov napredak određuje ukupni tempo pregovora sa Evropskom unijom. Dionis Cenusa, ekspert u Centru za geopolitičke sigurnosne studije sa sedištem u Litvaniji, smatra da je malo verovatno da će EU primeniti različite metodologije na Crnu Goru i Island bez rizika od diskriminatorskog tretmana. "Obe zemlje biće tretirane jednako, ali razlike će postojati u tzv. zaštitnim klauzulama", kaže Cenusa za Radio Slobodna Evropa (RSE). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je nagovestila takve klauzule u slučaju Crne Gore, najavljujući da će sporazum biti "prvi u novoj generaciji". Zaštitne mere bi trebalo da spreče nazadovanje u demokratiji i vladavini prava. Prema njoj, te mere ostaju na snazi koliko je potrebno, ali se neće primenjivati ako nove članice poštuju pravila. Cenusa dodaje da će EU posebno pažljivo ispitati prirodu zaštitne klauzule, povezano s vladavinom prava u Crnoj Gori, zbog potencijalnog rizika od demokratskog nazadovanja, slično slučaju Srbije. S druge strane, Island je već duboko konvergentan sa EU u oblastima ekonomije i Šengena, pa će Crna Gora, i kada postane članica, i dalje biti u različitoj fazi integracije u oblastima unutrašnjih poslova, pravosuđa i jedinstvenog tržišta. Problem 'apsorpcionih kapaciteta' EUPitanje apsorpcije EU kao problema spominjalo se još pre početka ruske invazije na Ukrajini 2022, kada se proširenje koristilo kao politička šargarepa, iako je bilo jasno da postoji ozbiljna sumnja u spremnost Unije da primi nove članice u trenutku kada se suočava sa unutrašnjim funkcionalnim izazovima, gde sve države imaju pravo glasa ili veta. Nakon ruske agresije na Ukrajinu, na proširenje se posmatra i kao na bezbednosni projekat, pa postoji razlika u raspoloženju među članicama kada je reč o prijemu novih država. Ipak, institucionalni okvir EU i dalje ostaje ključni izazov. Postojeći institucionalni okvir projektovan za 28 članica, iako ih trenutno ima 27 mada skeptici proširenja oklevaju da se ovog podsete. U trenutku prijema 2013. godine Hrvatska, najmlađa članica EU, bila je 28. članica, jer je u sastavu evropskog bloka i dalje bila Velika Britanija koja je Uniju formalno napustila 2020 god, nakon BREXIT referenduma koji je održan 2016. Augustin Palokaj, dugogodišnji dopisnik iz Brisela i ekspert za proširenje, ocenjuje da je "smešno da se Crna Gora i Island, gledaju kao opterećenje za EU". "Crna Gora je sto puta manja od Velike Britanije, Island gotovo 200 puta manji. Imale bi jedan glas u Savetu EU; nekih šest ili sedam zastupnika u Evropskom parlamentu, ali ne bi bili teret Unije koja je znatno manja nego što je bila kada joj je Hrvatska pristupila jer je u međuvremenu EU napustila Velika Britanija sa 70 miliona stanovnika", kaže Palokaj za RSE. On naglašava da će konačni ishod zavisiti od političke volje sadašnjih članica, koje balansiraju između potrebe za proširenjem i sumnje u sopstvenu spremnost. Polučlanstvo kao selektivna opcija?U poslednje vreme se govori o kreativnim modelima za nove članice, poput takozvanog "obrnutog članstva", koje omogućava delimičan pristup evropskim politikama, dok punopravno članstvo dolazi kasnije. Iako je ideja bila atraktivna, pogotovo za Ukrajinu i neke zapadnobalkanske zemlje koje nisu na vrhu liste za prijem, EU trenutno nije spremna da menja pravila. Island i Crna Gora zajedno u EU?Crna Gora je odbacila ovu opciju jer je preduzela sve reforme za punopravno članstvo. Verovatno bi i Island odbio čak i da počne proces, ako bi mu se nudilo išta manje od punopravnog članstva i ravnopravnosti sa ostalim članicama. "Konačni ishod će uveliko zavisiti od strategije pristupanja Crne Gore, koja će verovatno odbaciti bilo kakve ustupke u pogledu prava glasa u Evropskom savetu, posebno ako se takva prava daju Islandu", tvrdi Dionis Cenusa. U tom smislu obe zemlje će biti u trci za isti kalendarski cilj. Čak i Island, koji je znatno napredniji od Crne Gore, ne bi mogao preko noći da postane član EU, jer se moraju poštovati utvrđeni kalendarski rokovi i procedure. Ako Rejkjavik glasa za, realno je očekivati da obe zemlje zajedno stignu na konačni cilj. Međutim Island bi se brzo kretao – toliko brzo da bi Crna Gora iznenada mogla morati da se utrkuje možda čak i nastojeći da potpiše pre Islanda, samo da bi zauzela simbolično 28. mesto.

Ostavke u Skupštini Crne Gore, kritike iz EU, dok se diskusije na smiruju ni u danima nakon što je zakon usvojen.

Poslanik opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević izjavio je u sredu da podnosi ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore zbog spornih zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). "Vlast je donošenjem zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u prešla crvene linije opozicije, ali i EU", rekao je Rakočević, najavljujući ostavku na mesto potpredsednika Skupštine. Zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene s pravnom tekovinom Evropske unije, poslanik DPS-a Ivan Vuković najavio je ostavku na mesto predsednika Odbora za evropske integracije, dok je vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini – Miodrag Laković je napustio klub PES-a i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je saopštio da je vratio na ponovno odlučivanje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o unutrašnjim poslovima ukazujući, kako je naveo, na " problematičnost pojedinih normi", među kojima su neusklađenost s pravnom tekovinom EU i neusklađenost s Ustavom. Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 s Evropskom unijom. S druge strane, Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe s pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Opozicija i civilno društvo su kritikovali izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima uz ocenu da se njima olakšava političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. S druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je u utorak da sednica Ustavnog suda na kojoj će se odlučivati o inicijativama za ocenu ustavnosti zakona o saradnji crnogorske Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti turizma i razvoja nekretnina bude otvorena za javnost. Milatović je rekao da postoji visok stepen zainteresovanosti stručne i ostale javnosti o toj temi, kao i "brojnim spornim pitanjima koja su pratila potpisivanje" tog sporazuma koji je kao predsednik države odbio da potpiše i vratio poslanicima na ponovno izjašnjavanje, navodeći da je u suprotnosti s Ustavom i zakonima, saopšteno je na sajtu predsednika Crne Gore. Poslanici crnogorskog parlamenta ponovo su u julu izglasali Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina koji je crnogorski premijer Milojko Spajić u martu 2025. potpisao s UAE. "Uvažavajući u potpunosti nezavisnost Ustavnog suda, mišljenja sam da je opravdano da se, u konkretnom predmetu, svaki od sudija posebno izjasni o prijedlogu odluke i javno obrazloži svoj stav", naveo je Milatović. Predsednik Crne Gore je dodao da je 15. decembra 2025. Ustavni sud organizovao javnu raspravu, na kojoj su mišljenje o Sporazumu dali eminentni profesori prava iz Crne Gore i inostranstva ukazujući na brojne pravne manjkavosti. "Sve navedeno upućuje na potrebu da, u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda, a na tragu dobre prakse održavanja javne rasprave i odlučivanje u konkretnom slučaju bude javno", rekao je Milatović povodom sednica Ustavnog suda koja bi trebalo da se održi 12. marta. Deo aktivista i nevladinog sektora u Crnoj Gori ocenio je da je usvajanjem tih Sporazuma suspendovan Ustav, pošto izglasani međudržavni sporazumi imaju primat nad domaćim zakonodavstvom u slučaju bilo kojeg spora. Njima nije predviđeno poštovanje domaćih propisa o javnim nabavkama i tenderima iako Ustav propisuje slobodno tržište i zabranjuje narušavanje konkurencije i podsticanje monopola. Iako se u sporazumima ne navodi lokacija investicija, Vlada Crne Gore je najavila da se oni odnose na ulaganja arapskog biznismena Mohameda Alabara u ulcinjsku Veliku plažu čemu se oštro protivi lokalna zajednica, ekolozi i opozicija. U pitanju je zakup na 99 godina dela Velike plaže, koja sa zaleđem obuhvata oko 20 miliona kvadrata, a na kojoj bi se gradili turistički i objekti za stanovanje, rekao je više puta premijer Spajić. On je u aprilu prošle godine rekao da je Alabar spreman da investira oko 35 milijardi eura. Kasnije je izjavu relativizovao rekavši da je u pitanju potencijal za privlačenje investicije u tom iznosu. Protiv sporazuma su glasno istupili lokalni parlament u Ulcinju i svi poslanici Skupštine iz tog grada. Uoči rasprave prošle godine, predsednik opštine Ulcinj Genci Nimanbegu je kazao da će poslanici koji podrže predložene zakone "postati neprijatelji Ulcinja". "Dvadeset miliona kvadrata ulcinjske Velike plaže izdati na 99 godina. Kako je nekome palo na pamet da to uradi bez javne diskusije, lokalne uprave i stručne javnosti", rekao je Nimanbegu. Nevladina Mreža za afirmaciju nevladinog sektora – MANS, koja se decenijama bori protiv korupcije, ukazala je da se sporazumom investitor izuzima iz nadležnosti domaćeg pravosuđa, da se suspenduje Ustav i zakoni, posebno u delu javnih nabavki i tendera. MANS je upozorio i na visok rizik od pranja novca budući da podaci o stvarnim vlasnicima kompanija registrovanih u UAE nisu javno dostupni, pa Vlada neće moći da proveri kome je ustupila državnu imovinu. S druge strane, ekolozi su upozorili da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi.

Tretman pritvorenika i uslovi pritvora u Crnoj Gori u mnogim aspektima su se pogoršali u poslednjih nekoliko godina, navela je delegacija komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja, ističući da su uslovi u istražnim pritvorima Bijelo Polje i Spuž toliko loši da se mogu smatrati nečovečnim i ponižavajućim postupanjem. Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) naveo je u preliminarnim zapažanjima posle posete Crnoj Gori u novembru prošle godine da je situacija pogoršana zbog ogromnog broja pritvorenika, koji se otprilike udvostručio od poslednje posete 2022, kao i da je dodatno usložnjena "užasnim uslovima" pritvora u istražnim zatvorima. "Sveukupno gledano, uslovi života u istražnim pritvorima Bijelo Polje i Spuž su i dalje toliko loši da delegacija nema drugog izbora osim da smatra da izlaganje takvim uslovima, u kombinaciji s dužinom boravka u njima (koji se često meri godinama) i lošim režimom s 23 sata zaključavanja, izvesno može predstavljati nečovečno i ponižavajuće postupanje", navodi se u preliminarnim zapažanjima CPT-a. Prenatrpanost je, prema navodima u dokumentu, na rekordno visokom nivou u dva istražna zatvora u Crnoj Gori. U spuškom Istražnom zatvoru dodato je još kreveta, pri čemu se novi kreveti gomilaju preko postojećih kreveta na sprat, do te mere da se prave opasni kreveti na tri, a ponekad i na četiri sprata, bez merdevina ili bočnih zaštitnih stranica, navodi CPT i dodaje da je u nekoliko ćelija evidentirano je svega 2,5 kvadratna metra životnog prostora po zatvoreniku. Povodom vremena koje osobe provode u pritvoru u Crnoj Gori, CPT navodi da se njegova delegacija sastala s osobama koje su u pritvoru držane nekoliko godina, "od kojih neke čak i šest godina, a nekoliko njih i duže". "Zaista, neki od istih ljudi s kojima su predstavnici Komiteta razgovarali 2022. godine još uvek su bili u pritvoru više od tri godine kasnije", navodi CPT. Situaciju dodatno usložnjavaju užasni uslovi pritvora u istražnim zatvorima i nepostojeći režim aktivnosti, obrazovanja i sporta za lica u pritvoru, kao i činjenica da pritvorenicima nisu obezbeđeni osnovni elementi za dostojanstven život, a da ih ne moraju sami kupovati, ukazuje Komitet Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja. Mada je velika većina osoba koje je delegacija intervjuisala u okviru četiri posećena zatvora rekla da je zatvorsko osoblje prema njima postupalo korektno, delegacija je primila i tvrdnje o fizičkom zlostavljanju od strane zatvorskog osoblja. Većina takvih tvrdnji evidentirana je u Istražnom zatvoru u Spužu i Zatvoru Bijelo Polje, ali ih je bilo i u Zatvoru za duge kazne u Spužu. "Pomenute tvrdnje odnosile su se na slučajeve premlaćivanja od strane zatvorskog osoblja u prostorijama koje nisu pokrivene video nadzorom, kao što su ćelije za izolaciju. Nekoliko tvrdnji potvrđeno je odgovarajućim povredama u pregledanim medicinskim kartonima ili drugim evidencijama", navodi se u dokumentu. Nasilje se takođe dešava među zatvorenicima prilično redovno, ali je manje učestalo nego što je to Komitet evidentirao 2022, navodi CPT i dodaje da je utisak da se u četiri posećena zatvora ovaj problem generalno adekvatno rešava. Isto tako, zabeležena upotreba sredstava sile ili prinude smanjena je u sva četiri zatvora od poslednjih poseta Komiteta, a isto važi i za praksu vezivanja. "Međutim, mnogi pritvorski prostori, naročito u Zatvoru Bijelo Polje, i dalje su ispod standarda: evidentirana je loša higijena, nedovoljni sanitarni uslovi, buđave i vlažne ćelije, podovi koji se raspadaju i zidovi koji se krune, otvorene svetlosne instalacije i jako prenatrpane ćelije", navodi se u dokumentu. U Istražnom zatvoru u Spužu su nešto bolji uslovi, ali je situacija ukupno gledano i dalje loša – naročito u Odeljenju za maloletnike, gde šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjaci žive 23 sata dnevno u ćelijama s pocepanim dušecima, opasnim tačkama za vezivanje i u neadekvatnim, lošim i neprihvatljivim uslovima, navodi CPT i dodaje da u četiri posećena zatvora pušači moraju da dele smeštaj s nepušačima, uključujući i nepušačice u petom mesecu trudnoće u spuškom zatvoru. Kada su u pitanju deca osuđena na maloletnički zatvor ili deca podvrgnuta vaspitno-popravnim merama u spuškom Istražnom zatvoru i Zatvoru za duge kazne, delegacija navodi da je zabeležila da za njih ne postoje prilagođeni programi tretmana, aktivnosti ili specijalizovanog obrazovanja; deca su bila zaključana i do 23 sata dnevno. Komitet Saveta Evrope je naveo da će izveštaj o poseti delegacije, koji će najverovatnije biti dostavljen krajem jula 2026, pružiti više detalja.