Poslednjom međuvladinom konferencijom Crna Gora je prešla polovinu privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja. Privremeno su zatvorena Poglavlje 8 – Konkurencija i Poglavlje 29 – Carinska unija. Time Crna Gora sada ima ukupno 18 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33 koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u Evropskoj uniji. "Sa 18 privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja – više od polovine ukupnog broja – Crna Gora ostaje predvodnik u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Proširenje EU predstavlja geopolitičku nužnost za očuvanje evropske stabilnosti, bezbednosti i demokratskih reformi. Ono će ostati među najvišim prioritetima našeg predsedavanja", izjavio je po završetku međuvladine konferencije Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar za evropska pitanja, čija zemlja predsedava Savetom Evropske unije. On je ponovio stav da je moguće da se celokupan pregovarački proces završi tokom irskog predsedavanja, odnosno do kraja ove godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je današnji dan značajan ne samo za Crnu Goru, već i za politiku proširenja Evropske unije. "Danas je super utorak za proširenje Evropske unije i Crna Gora je deo toga. Više od polovine pregovaračkih poglavlja je zatvoreno i želim da čestitam građanima Crne Gore Dan državnosti. Ovo će doneti koristi i građanima i privredi – kompanije će poslovati po pravilima Evropske unije, biće manje provera na granicama i manje administrativnih prepreka", rekla je Kos. Kolokvijalni naziv "Super-utorak" odnosi se na 14. jul, kada je u Briselu održan najveći broj međuvladinih konferencija u jednom danu, nakon vise od dve dekade. Održane su ukupno četiri – sa Ukrajinom, Moldavijom, Crnom Gorom i Albanijom. Podgoričku delegaciju predvodio je premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je reč o važnom koraku na evropskom putu zemlje. "Crna Gora nije mogla dobiti lepšu vest za Dan državnosti. Zatvorili smo još dva pregovaračka poglavlja. Time smo prešli polovinu zatvorenih poglavlja u pregovaračkom procesu, dok su sva preostala u završnoj fazi, a neka su već spremna za zatvaranje", rekao je Spajić. Crna Gora je najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji i smatra se najozbiljnijim kandidatom za narednu članicu Unije. Podgoričke vlasti očekuju da članstvo bude formalizovano tokom 2028. godine. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Uhapšen je u Srbiji po zahtevu Crne Gore, sa lažnim dokumentima izdatim na Kosovu. Jedan od najtraženijih crnogorskih begunaca, optužen za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika, u pritvoru je u Beogradu. Nadležni, međutim, ne odgovaraju na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) kako je i od kada Vuk Vulević boravio u Srbiji, niti da li će posle hapšenja 11. jula biti izručen Crnoj Gori. "Radi se o licu koje ima prilično dug staž i očigledno vrlo dobre konekcije, što mu je omogućavalo da se uspješno skriva", ocenjuje za RSE profesor kriminalistike na Pravnom fakultetu u Podgorici Velimir Rakočević. Crna Gora Vulevića traži od 2024. zbog sumnje da je bio deo međunarodne mreže krijumčara narkotika, pod vođstvom Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Ulić je uhapšen 2024. u akciji crnogorske policije uz podršku EUROPOL-a i američkog FBI-ja, dok je navodni vođa ozloglašenog "kavačkog klana" Radoje Zvicer do danas u bekstvu. "Od početka devedesetih do dana današnjeg kriminalci nijesu poznavali granice. Ovaj primjer može dati nadu da izreka da su kriminalci uvijek jedan korak ispred države, ipak ne stoji", navodi Rakočević. U crnogorskom Ministarstvu pravde kažu da su izručenje Vulevića od Beograda tražili još početkom 2025, kada su dobili informaciju da se "begunac nalazi na teritoriji Srbije". U Beogradu nisu komentarisali ove navode. Da su kod Vulevića prilikom hapšenja nađene falsifikovane isprave izdate na Kosovu, za RSE nije komentarisala ni policija u Prištini, uz poruku da se hapšenje dogodilo u drugoj državi. Navode policije za RSE nije želeo da komentariše ni Vulevićev advokat Aleksandar Šćekić. Kako je uhapšen crnogorski begunac?Vulević je uhapšen 11. jula u jednom restoranu u Beogradu. Na izjavu crnogorskog ministra unutrašnjih poslova da je hapšenje rezultat koordinisanog rada nadležnih u Srbiji i Crnoj Gori, srpska policija odgovorila je da su "operativna saznanja, kao i planiranje i sprovođenje same akcije, rezultat rada srpskog MUP-a". Policija je u saopštenju navela da je Vuleviću pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i pronašla lažna lična dokumenta, te da će protiv njega zbog toga biti podneta krivična prijava. "Moguće je da se neko vreme krio u Srbiji", kaže za RSE Saša Đorđević, analitičar nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Na to, kako dodaje, ukazuju okolnosti hapšenja jer je lociran u Beogradu, u ugostiteljskom objektu, sa falsifikovanim dokumentima i dva mobilna telefona. "To sugeriše da nije bio samo u prolazu, već da je pokušavao da prikrije identitet i verovatno imao određenu logističku podršku. Ipak, teško je proceniti koliko dugo je boravio u Srbiji i ko mu je eventualno pomagao", dodaje Đorđević. Šta kažu u Podgorici?Crna Gora navodi da su još početkom 2025. dobili informacije da je Vulević u Srbiji, i da očekuju da će sada biti izručen. "Pored međunarodne potjernice, za Vulevićem je na snazi i zahtjev za izručenje, koji je Ministarstvo pravde uputilo nadležnim organima Srbije 17. februara 2025", navelo je Ministarstvo pravde Crne Gore na Facebook nalogu. U Višem sudu u Beogradu za RSE potvrđuju da je susedna država ranije dostavila zamolnicu za izručenje i da je Vuleviću određen ekstradicioni pritvor "kako se ne bi sakrio ili pobegao s ciljem ometanja postupka odlučivanja o molbi ili sprovođenja izručenja". Konačnu odluku o ekstradiciji donosi Ministarstvo pravde Srbije, koje nije odgovorilo na pitanja RSE. "Očekujem da (odluka) ne bude kao u poznatom slučaju presuđenog šefa budvanske kriminalne grupe", kaže kriminolog Velimir Rakočević. Beograd deset godina ne odgovara na zahteve Podgorice za izručenjem nekadašnjeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, koji je zbog višemilionskih malverzacija u rodnoj Budvi osuđen na tri godine i deset meseci zatvora. Nakon što je priznao da je bio vođa kriminalne grupe, polovinom 2016. otišao je u Beograd zbog navodnog lečenja. Od tada se nije vraćao u Crnu Goru. Ko je Vuk Vulević?Ministar policije Crne Gore Danilo Šaranović označio ga je kao simbol i ključnu figuru organizovanog kriminala na severu te države. Poreklom iz Berana, Vulević je prema rečima ministra, "imao toliku moć da je uticao na izbor rukovodilaca beranske policije, određivao kretanje policijskih patrola i omogućavao nesmetano funkcionisanje krijumčarskih ruta cigareta". U prethodne tri decenije pominjan je u nekoliko istraga. Bio je optužen za šverc kokaina iz Venecuele i za ubistvo policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića 2005, ali je tih optužbi oslobođen. Crnogorska policija pominjala ga je i kao jednog od učesnika u nerasvetljenom ubistvu urednika lista "Dan" Duška Jovanovića 2004. u Podgorici, ali protiv njega u ovom slučaju nije pokrenut postupak. Za Vulevićem se tragalo i u okviru međunarodne akcije "General", kada je crnogorska policija u julu 2024. uz pomoć evropskih, američkih i australijskih službi, uhapsila devet osoba. Tužilaštvo ih tereti da su kao članovi međunarodne kriminalne grupe učestvovali u švercu oko 2,5 tone kokaina iz Južne Amerike prema Evropi i Australiji. Kao vođe te organizacije označeni su Vaso Ulić, Slobodan Kašćelan i Radoje Zvicer. Prva dvojica su od ranije u zatvoru u Crnoj Gori, dok se navodnom vođi "kavačkog" kriminalnog klana gubi svaki trag od kada je 2020. ranjen u Kijevu. Zvaničnici u Podgorici odbacili su nedavne optužbe predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Crna Gora "uvezla" narko klanove u Srbiju, i pozvali da se pitanja organizovanog kriminala rešavaju kroz saradnju institucija, a ne političkim optužbama. "Kavački" klan suprostavljen je "škaljarskom". Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi. "To je ubjedljivo najsmrtonosnija kriminalna organizacija, makar na balkanskim prostorima u poslednjim decenijama, upravo zbog toga što je internacionalnog karaktera i što je uspostavila kriminalnu zajednicu na međunarodnom nivou", kaže kriminolog Velimir Rakočević. Prekogranična saradnja"Pogledajte samo najznačajnije zaplene kokaina, kada govorimo o trouglu Južna Amerika, Evropa, čak i Afrika i Australija. One nisu mogle proći bez učešća visokoprofilnih kriminalnih grupa, vezanih upravo za ovaj i druge klanove", dodaje Rakočević. Grupe sa Zapadnog Balkana su u međunarodnim organizacijama, poput Europola i Interpola, označene među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike do tržišta, pre svega Zapadne Evrope. Prema rečima Saše Đorđevića, sarađuju kao poslovne mreže - fleksibilno i pragmatično. "Povezuje ih profit, pa jedni obezbeđuju robu ili pružaju usluge, drugi transport i skladišta, treći dokumenta ili zaštitu. Zato se kriminal u regionu ne može posmatrati samo kroz nacionalne okvire, jer ove grupe deluju regionalno, a često i globalno". Prema poslednjoj godišnjoj analizi rizika Frontex-a, Zapadni Balkan ostaje ključni tranzitni koridor za prekogranični organizovani kriminal, posebno za krijumčarenje ljudi, droge, oružja i falsifikovanih dokumenata. U izveštaju Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu navodi se da kriminalne mreže nisu oslabile – one se prilagođavaju i menjaju način rada. Saradnja na tekstu Sandra Cvetković

Crna Gora obeležava Dan državnosti, kao znak sećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, kao i na 13. jul 1941. godine kada je počeo organizovani antifašistički ustanak nakon kojeg je usledila četvorogodišnja oslobodilačka borba tokom Drugog svetskog rata. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović položio je venac na Spomenik partizanu borcu povodom Dana državnosti. "Svaka generacija Crne Gore imala je svoj zadatak i svoju odgovornost. Ovo je zadatak naše generacije. Da slobodu koju smo naslijedili pretočimo u državu u kojoj čovjek živi dostojanstveno, u kojoj radi i u kojoj ostaje", poručio je Milatović. Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić je građankama i građanima uputio čestitku povodom Dana državnosti Crne Gore, uz poruku da nakon osam i po decenija iznova Crna Gora potvrđuje "da nacionalna snaga i kolektivni napredak dolaze iz sloge oko najvažnijih ciljeva". On je istakao da posebno raduje što je uprkos svim različitostima Crna Gora "potvrdila konsenzus oko prosperitetne budućnosti". Dan državnosti je predsedniku Crne Gore čestitato i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, kako je saopšteno iz crnogorskog predsedništva. Tramp je istakao da Dan državnosti predstavlja priliku za obeležavanje trajnog prijateljstva dve zemlje te da očekuje dalje širenje partnerstva.

Državljaninu Crne Gore Vuku Vuleviću određen je ekstradicioni pritvor nakon što je 11. jula uhapšen u Beogradu, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Višem sudu. Za Vulevićem je na zahtev Podgorice raspisana međunarodna poternica, a tereti se za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika. U Višem sudu u Beogradu je za RSE rečeno da je Crna Gora još ranije dostavila zamolnicu za njegovo izručenje. "Ekstradicioni pritvor mu je određen kako se ne bi sakrio ili pobegao u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenju izručenja", kažu u Višem sudu. Iz Ministarstva pravde Srbije, koje odlučuje o ekstradiciji, nisu odmah odgovorili na pitanje RSE da li i kada bi Vulević mogao biti izručen Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo pravde saopštilo je nakon hapšenja Vulovića da je još 2025. nadležnima u Srbiji uputilo zahtev za izručenje, a "nakon dobijanja podataka da se nalazi na teritoriji te države". "S tim u vezi, razumijevanje je da je pred nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije u toku ekstradicioni postupak po zahtjevu Crne Gore", objavilo je Ministarstvo na Facebook-u i dodalo da je posredstvom Interpola Podgorica obavešteno o hapšenju. Za Vulevićem je crnogorska policija tragala zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera, navodnog vođe kavačkog kriminalnog klana. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe uhapšeno u julu 2024, deo njih je u bekstvu. Među njima je bio i Beranac Vuk Vulević. Srpska policija saopštila je 12. jula da je uhapšen u jednom beogradskom restoranu i da je imao falsifikovana lična dokumenta "izdata na Kosovu". Kosovska policija nije odmah odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega nije pokrenut sudski postupak.

Vuk Vulević, državljanin Crne Gore za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uhapšen je 12. jula u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP). "Prilikom hapšenja kod njega su pronađena falsifikovana lična dokumenta izdata na Kosovu, zbog čega će protiv njega, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave", navodi se u saoštenju. MUP navodi da je za njim raspisana međunarodna poternica Interpola Podgorica za krivična dela organizovanje kriminalne grupe i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavlјanje u promet opojnih droga. Dodaje se da je za njim raspisana i poternica Višeg suda u Beogradu, Posebnog odelјenja za organizovani kriminal, zbog krivičnih dela za koja ga tereti crnogorsko pravosuđe. Policija je, kako je saopšteno, pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i o svemu obavestila Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a dodaje se i da će Vulević biti priveden Posebnom odelјenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Za Vulevićem crnogorska policija traga zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu kriminalnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe u julu 2024. uhapšeno, deo se nalazi u bekstvu. Crnogorskim pravosudnim organima su u ovoj akciji, nazvanoj "General", pomogli EUROPOL, američki FBI (Federalni istražni biro) i DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) i Australijska federalna policija. Kao vođe te kriminalne grupe Specijalno tužilaštvo je označilo navodnog vođu "kavačkog" kriminalnog klana Radoja Zvicera i Vasa Ulića. Beranac Vuk Vulević bio je među beguncima za kojima je tragala policija, pored Radoja Zvicera, koji je označen kao vođa ove kriminalne grupe. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega, po tom osnovu nije pokrenut sudski postupak.

U utorak, 14. jula, Crna Gora će privremeno zatvoriti dva pregovaračka poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU). Albanija, koja se nalazi na drugom mestu među zemljama kandidatima po napretku u evropskim integracijama, prvi put će privremeno zatvoriti pregovaračka poglavlja – ukupno tri. Predstojeći utorak u diplomatskim krugovima kolokvijalno se naziva "super-utorkom", jer će tog dana biti održane četiri međuvladine konferencije na kojima se otvaraju ili privremeno zatvaraju pregovaračka poglavlja. Pored Crne Gore i Albanije, međuvladine konferencije biće održane i sa Ukrajinom i Moldavijom. Ove dve zemlje će tom prilikom otvoriti po jedan pregovarački klaster. Evropske institucije nastojale su da istog dana organizuju ukupno pet međuvladinih konferencija, jer se prvobitno nadalo da će i Srbiji biti odobreno otvaranje Klastera 3. Međutim, za održavanje pete međuvladine konferencije nije postignut konsenzus među državama članicama, pošto je značajan broj njih bio protiv deblokade pregovaračkog procesa sa Srbijom. Crna Gora, koja je najnaprednija država kandidat u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, nakon predstojeće međuvladine konferencije imaće privremeno zatvorenih 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Irska, koja do 31. decembra ove godine predsedava Savetom Evropske unije, ima ambiciju da tokom svog šestomesečnog predsedavanja privede kraju pristupne pregovore sa Crnom Gorom. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta Sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Istraga, svjedočenja, tri suđenja, jedna presuda i žena kojoj se gubi svaki trag. Kako je Svetlana Čabotarenko, širom Crne Gore poznata kao Moldavka S.Č. žena koja je optužila četvoricu utjecajnih muškaraca za primoravanje na prostituciju na kraju sama završila na optuženičkoj klupi?

Istraga, svjedočenja, tri suđenja, jedna presuda i žena kojoj se gubi svaki trag. Kako je Svetlana Čabotarenko, širom Crne Gore poznata kao Moldavka S.Č., žena koja je optužila četvoricu uticajnih muškaraca za primoravanje na prostituciju, na kraju sama završila na optuženičkoj klupi? Da će prvog radnog dana na vrata njenog radnog mjesta ući žena koja će joj obilježiti karijeru Budislavka Mira Saveljić nije mogla zamisliti. Žena pred vratima podgoričke sigurne kuće, u pratnji tri policajca, bila je državljanka Moldavije Svetlana Čabotarenko. U tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju došla je 1998. sa grupom od 40 osoba zbog posla. Mislili su da će u Novom Sadu da beru kukuruz, da rade u vinogradima, objašnjava Saveljić. Međutim, čovjek koji joj je rješavao vizu imao je za nju drugi prijedlog. "Taj čovjek je njoj rekao 'nisi ti da radiš na njivi, ti ćeš da radiš u kafiću'", prisjeća se Saveljić koja je sa Čabotarenko provela tri mjeseca u Sigurnoj ženskoj kući. U kafiću će raditi kratko. Uskoro će biti prodata, po prvi put. "On joj je uzeo pasoš i počeo je sa tim. Prodavao ju je, ona ništa nije mogla tu da uradi, nakon toga je pošla za Zvornik, prodata je iz Zvornika, isto završila u bolnici. Imala je prelome ruke, rebara", priča Saveljić. Iz Zvornika je prodata u Podgoricu. Početkom 2000-ih došlo je do vrhunca seksualne eksploatacije žena iz Moldavije u inostranstvu, pojašnjava Ina Buimestru iz moldavske La Strade. Samo je njihova organizacija 2001. godine identifikovala 400 slučajeva trgovine ljudima. "Njih 99 posto bile su žene uključene u seksualnu eksploataciju u inostranstvu, uglavnom na Zapadnom Balkanu, u Turskoj", kaže Buimestru. Dodaje da su i regrutovanje i eksploatacija u to vrijeme bili veoma vidljivi "direktno, licem u lice." Kako je tekla istraga?Upravo to se dogodilo i Svetlani Čabotarenko. Nekoliko godina nakon što je dovedena u Podgoricu, ona će policiji prijaviti da ju je nekoliko lica primoravalo na prostituciju, da je bila prodavana, silovana. Spominje poznate i utjecajne crnogorske ličnosti. Narednih dana policija hapsi više lica, uključujući Zorana Piperovića, tadašnjeg zamjenika vrhovnog državnog tužioca. "Iz Republike Srpske nju u stvari po njenim tvrdnjama Piperović dovodi u Crnu Goru. I sve to vreme ona nema dokumente, zapravo prelazi i granicu ilegalno, tako što je sakrivena u kolima, po njenom iskazu", pojašnjava Tea Gorjanc Prelević, izvršna direktora u Akciji za ljudska prava. Uskoro dolazi do hapšenja po prijavi koju je Čabotarenko podnijela. Počinje i istraga zbog posredovanja u prostituciji. Osumnjičeni su tadašnji zamjenik vrhovnog državnog tužioca Zoran Piperović, preduzetnik Ekrem Jasavić, vlasnik restorana Bajram Orahovac i Irfan Kurpejović. Prelević koja danas radi kao pravnica u to vrijeme je bila upućena u slučaj preko supruga advokata koji je zastupao Svetlanu Čabotarenko. Trenutno je izvršna direktorka nevladine Akcije za ljudska prava, organizacija je dokumentovala i bavila se slučajem Svetlane Čabotarenko. Tokom istražnog postupka saslušano je oko 50 svjedoka. "Svetlana Čabotarenko je dala jedan ekstenzivan iskaz od na više od 200 stranica. Pokazala je i sudiji i svima koji su učestvovali u postupku na kojim mestima je zlostavljana", prisjeća se Prelević. Tokom svjedočenja Čabotarenko postaje zaštićena svjedokinja Moldavka S.Č. Nekoliko puta je bila na sudu, učestvovala u prepoznavanju lica koja su je, prema njenim tvrdnjama, zlostavljala. "Sve je objasnila i išla na prepoznavanje mjesta. Rekla je tamo u tom i tom lokalu postoji ogledalo veliko, imate pored dugme, kad to dugme pritisnete onda se otvori, tamo ima separe i tamo je bife i sve su gore flaše, piće, ispod tih flaša je vlasnik čuvao fotografije, fotografisao je ljude koji su dolazili tu kod nje", priča Mira Saveljić. Ali, slučaj koji je prije više od 20 godina uzdrmao crnogorsku javnost nije dobio sudski epilog. Optužnica za posredovanje u prostituciji protiv osoba koje je Svetlana optužila je povučena jer istraga stagnira. U cijelom procesu Zoran Piperović će biti smijenjen sa pozicije zamjenika vrhovnog državnog tužioca zbog nedostojnog ponašanja jer je tokom istrage utvrđeno, što je i sam priznao, da je koristio usluge prostitutki. U intervjuu za televiziju Happy iz 2014. godine, Zoran Piperović tvrdio je da nije poznavao Svetlanu Čabotarenko i da je cijela afera bila iskonstruisana s ciljem da se Milo Đukanović ukloni sa vlasti. O tome je napisao i dvije knjige. Tokom istrage saslušan je i tadašnji premijer, a kasnije predsjednik Crne Gore Milo Đukanović. Nekoliko godina kasnije u Skupštini Crne Gore rekao je da je aferu seks trafikinga iskonstruisala jedna obavještajna služba. On će o Svetlani govoriti i 15 godina kasnije. Gostujući na Televiziji E u maju 2026. povodom 20 godina crnogorske nezavisnosti Đukanović će reći da je cilj takozvane "afere S.Č." bio da se kompromitacijom njega i Crne Gore učvrsti negativan stav međunarodne zajednice protiv crnogorske nezavisnosti. "Afera S.Č. je izraz kontinuiteta destrukcije bezbjednosno-obavještajnih agencija Srbije, potpomognut karijerizmom i neprofesionalnošću nekih od važnih ljudi u državnom rukovodstvu Crne Gore u tom vremenu", rekao je bivši predsjednik Crne Gore. Šta nakon odluke suda?Odluku suda da ne podigne optužnicu Svetlana Čabotarenko će dočekati van zemlje. Nakon što je u sigurnoj kući provela tri mjeseca, u januaru 2003. napušta Crnu Goru u invalidskim kolicima. "Nije mogla da hoda jer je štajkovala glađu, rekla na kraju ću da umrem ako ne dozvolite da idem", priča Budislavka Mira Saveljić. Istražna sutkinja u to vrijeme Ana Vuković donosi odluku da njeno prisustvo više nije neophodno u istražnom postupku. Uz pomoć i pratnju žena iz sigurne kuće odlazi u Austriju gde je preuzima organizacija Lefo-IBF, nakon čega završava u trećoj zemlji. Austrijska organizacija koja pomaže svim žrtvama trgovine ljudima koji se nađu na teritoriji ove zemlje, danas se ne sjeća Svetlane niti žele govoriti o pojedinačnim slučajevima bez dozvole samih žrtava. Mira Saveljić koja je sa Svetlanom provela tri mjeseca kaže da od Beča više nije ništa čula o njoj. "Ja sam očekivala da će ona nekad da nas zove, željela sam da nas nazove, da ja vidim šta je s njom i sve da čujem, ali nije htjela jer ona je mislila da se svi telefoni prisluškuju u Crnoj Gori", pojašnjava Saveljić. Priča i da su Svetlani prijetili da će je naći ako se vrati u Moldaviju iz koje je otišla nakon što joj je suprug ubijen. Presuda protiv SvetlaneGodinama nakon što je Čabotarenko napustila Crnu Goru, Zoran Piperović i Ekrem Jasavić 2009. godine podnose privatne krivične tužbe protiv nje za davanje lažnog iskaza. Kao jedan od svjedoka pozvan je i Milo Đukanović, ali se nije pojavio pred sudom. Nakon dve oslobađajuće presude, sudija Goran Đuković 2014. godine donosi osuđujuću presudu za davanje lažnog iskaza, a za Čabotarenko je raspisana međunarodna potjernica. U obrazloženju presude se navodi da je nelogično da je osumnjičeni "koji je obavljao javnu funkciju zamjenika Vrhovnog državnog tužioca mogao vršiti tako teško krivično djelo na štetu tada oštećene". "Pogotovo što je na tu funkciju osim stručnih referenci, morao da ima i visok ugled, kako u profesionalnom, tako i u ličnom životu", navodi se u presudi iz 2014. godine kojom je Čabotarenko osuđena na godinu dana zatvora. Rasplet događaja u kojem je žena koja je optužila četvoricu muškaraca za zlostavljanje i silovanje na kraju završila kao osuđena šokirao je, između ostalog, i međunarodne organizacije. Iz Amnesty Internationala su tada rekli da su oni samo na osnovu ranijih informacija zaključili da je S.Č. bila žrtva zlostavljanja i ozbiljnih kršenja ljudskih prava. "Amnesty International smatra da su vlasti u Crnoj Gori, umjesto da krivično progone S.Č. zbog njenih navoda, trebale osigurati njena prava kao žrtve trgovine ljudima, uključujući pravo na pomoć i podršku i naknadu za pretrpljenu štetu, kako je utvrđeno u Konvenciji Vijeća Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, čija je Crna Gora potpisnica", saopštili su tada iz Amnestija. I Tea Gorjanc Prelević iz Akcije za ljudska prava kaže da je presuda protiv Svetlane jedna ozbiljna mrlja na obrazu crnogorskog pravosuđa. "Ta presuda je fascinantna zato što sadrži neke neverovatne zaključke kao što su da praktično nijedan državni tužilac, a pogotovo zamenik vrhovnog državnog tužilaca, ne može vršiti krivična dela jer mora biti moralna osoba samim tim što je izabran za državnog tužioca." Prelević dodaje da je to "apsurdno" iz ugla današnje perspektive u Crnoj Gori gdje se nekoliko tužioca nalaze na optuženičkoj klupi. "Ali u krajnjem nešto drugo je postalo pravosnažno, a to je da niko nikad nije ni gonjen za ono što smo mi svi uvereni da se desilo, a to je da je ta žena zlostavljana, da joj je bila ograničena sloboda, da su joj oduzeta dokumenta, da je ona primorana na prostituciju", pojašnjava Prelević. Da je situacija malo drugačija u pravosuđu u Crnoj Gori govori činjenica da su posljednjih godina protiv 11 bivših i aktuelnih sudija i državnih tužilaca pokrenuti krivični postupci zbog sumnji da su počinili krivična djela – od zloupotrebe položaja i falsifikovanja isprava, do članstva u kriminalnim organizacijama i odavanja tajnih podataka. Zemlja porijeklaDok je u Crnoj Gori pod rotacijama i policijskom pratnjom išla na sud, u rodnoj Moldaviji rijetko ko je znao za Svetlanin slučaj. Njena porodica, profesionalci uključeni u procese, ali rijetko ko od generalne javnosti. U tom periodu bilo je oko 500 sličnih slučajeva godišnje, dodaju iz La Strade, a zemlje Zapadnog Balkana bile su u 50 posto slučajeva destinacije na kojima su završavale. Moldavija je često zemlja porekla za trgovinu ljudima, kao što se vidjelo i u Svetlaninom slučaju, ali i tranzita i odredišta, naglašava Buimestru. "Glavni faktori su, pre svega, ekonomske poteškoće i nezaposlenost. Mnoge žene, posebno iz ruralnih područja, suočavaju se sa nedostatkom mogućnosti za zapošljavanje i niskim prihodima, što ih podstiče da traže bolje poslove u inostranstvu, često putem vrlo neformalnih i neproverenih kanala",pojašnjava Buimestru. Dodaje da i visoke stope migracije kao i nestabilna porodična okruženja igraju veliku ulogu u trgovini ljudima u Moldaviji. Sličnog je mišljenja i Tamara Šmit (Schmidt), jedna od direktorica Lefo organizacije koja se i u Austriji suočavala sa ženama iz Moldavije koje su završavale kao žrtve trgovine ljudima. "Glavni faktor zašto su žene uopšte dolazile u Austriju bio je kombinacija finansijskih poteškoća, ali i strukturne ranjivosti tih žena", kaže Šmit. Organizacija u kojoj ona radi pruža niz usluga pomoći žrtvama trgovine ljudima. Pojašnjava da, iako ih finansiraju austrijske institucije, pomoć pružaju svim ženama, bez obzira na pravni status. Važno je samo da se nalaze na teritoriji Austrije. Njihova podrška ne zavisi od toga da li je policija identifikovala neku osobu kao žrtvu trgovine ljudima. Za njih je dovoljno da se pretpostavlja da je osoba žrtva trgovine ljudima. A, dodaje, postoji niz indikatora koji ukazuju da je žena žrtva trafikinga. "Na primer, da žena ili žrtva trgovine ljudima ne poseduje sopstveni pasoš ili veoma važne lične dokumente. Vrlo često ta osoba deluje zastrašeno, pokazuje određeni strah od vlasti ili policije i ne želi previše da uspostavlja kontakt. Ponekad ta osoba može imati i modrice na telu koje ne može da objasni", pojašnjava. Nakon što identifikuju žrtvu trgovine ljudima u Austriji, pružaju psihološku, pravnu i zdravstvenu pomoć. A ženama koje se izvuku iz kruga trafikinga potrebno je mnogo pomoći kako bi se reintegrisale u društvo. To naglašava i Ina Buimestru iz moldavskog ogranka La Strada organizacije. Posljednji dani sa SvetlanomDanas, nakon skoro 30 godina rada u sigurnoj kući, Mira Saveljić kaže da nije bilo težeg slučaja od Svetlane Čabotarenko. Priča i kako je Svetlana bila primoravana da koristi droge i da je prvih dana bila dezorijentirana. "Ti dani su prvi baš onako bili teški, a i ostali. Vjerujte da ona znala prvo da podigne ruke gore, pa se češe, cijelo tijelo kako može da dohvati, pa podiže majicu", prisjeća se Saveljić. "To je trajalo i trajalo, dok malo se oslobodila i onda je počela priča sva njena." U Moldaviji je ostavila dvoje djece i kako pojašnjava Saveljić, sve što je željela jeste da bude kući sa njima. "Ona kaže ovako, Mira, ja sam toliko para zaradila ljudima. Ja za 10.000 dolara mogu da kupim kuću u Moldaviji, meni i djeci, za 10.000 mogu da obezbijedim. Ja sam toliko para zaradila da sam mogla sad da uzmem privatni avion i da se vratim sama kući." Gdje je danas Svetlana niko ne zna. Od kada su je posljednji put vidjeli prošle su 24 godine. U svemu sa čim se suočila u Crnoj Gori, Svetlana je preživjela pakao, kaže i Tea Gorjanc Prelević. Dobijala je prijetnje smrću, bila je traumatizovana i psihički i fizički, a o tome najbolje svjedoče žene koje su tada provodile vrijeme sa njom. No, da li je Crna Gora nešto naučila iz slučaja S.Č.? "Taj slučaj, iako jeste bio u javnosti, on, nažalost, nije mogao da pobedi taj zid nesuočavanja pravosuđa sa tim. Međutim, on jeste doveo ipak do spašavanja života žrtve", priča Tea Gorjanc Prelević. Dodaje da je, imajući u vidu sve "bio veliki uspjeh da joj je život spašen". "I da mi znamo da je ona u nekoj trećoj državi, zahvaljujući međunarodnim organizacijama, spojena sa svojom decom i nadamo se da živi jedan zdrav i srećan život", zaključuje pravnica Tea Gorjanc Prelević. Mira, kojoj je Svetlana Čabotarenko bila prvi slučaj i vatreno krštenje u radu sa žrtvama nasilja u sigurnoj kući ne zna šta bi danas uradila da se suoči sa sličnom situacijom kao tog novembarskog dana. "Ne znam da li bih rekla ženi, da li bih nju savjetovala da ide u postupak, šta je sve čeka. Šta je sve čeka i šta može da ne ide, ne znam." Kada je u aprilu 2026. postalo poznato da Crna Gora više ne traži Čabotarenko, u zajedničkoj izjavi Centra za ženska prava, Akcije za ljudska prava i Sigurne ženske kuće navode da zastarjelost krivičnog progona nije nikakva satisfakcija. "Satisfakcija bi bila vladavina prava – da su počinioci osuđeni, da je žrtva kao takva zvanično prepoznata i da su se institucije koje su propustile da je zaštite bar suočile s tim propustom. Ništa od toga se nije desilo. Ukidanje potjernice tu ocjenu ne mijenja", stoji u saopštenju. Šta se dešava danas sa trgovinom ljudima?Stanje je danas malo drugačije. Crna Gora ima zakon protiv trgovine ljudima što nije bio slučaj u Svetlanino vrijeme, a 2024. je otvoreno i posebno sklonište za žrtve trafikinga. Za razliku od početka 2000-ih, danas se sve više slučajeva trgovine ljudima nađe pred sudovima. Tako je samo 2025. godine identifikovano 50 žrtava trgovine ljudima, a formirano je 27 predmeta protiv 32 fizička i tri pravna lica. Ipak u prošlogodišnjem izveštaju o stanju trgovine ljudima u zemljama Zapadnog Balkana američki State Department je naveo da zemlje regiona i dalje ne ispunjavaju minimalne standarde u suzbijanju trgovine ljudima, ali ulažu značajne napore u tom pravcu. Kao ključni problemi zemalja regiona konstatovali su mali broj osuđujućih presuda, neodgovarajuća kaznena politika, kapaciteti skloništa za žrtve trgovine ljudima. Situacija je malo drugačija i u Moldaviji, kaže Ina Buimestru iz lokalne La Strade. Razlozi leže u jačoj zakonskoj regulativi i prekograničnoj policijskoj saradnji. "Trgovina ljudima ka Zapadnom Balkanu značajno je opala, ali to ne znači da je prestala. Samo se preusmerila na druge zemlje, na primer Rusiju, Zapadnu Evropu, destinacije na Bliskom istoku i slično. Dakle, došlo je do premeštanja, a ne do eliminacije trgovine ljudima." Da je situacija i dalje alarmantna pokazuje i najnovija akcija Europola sprovedena u 59 zemalja i u kojoj je uhapšeno 334 osobe osumnjičene za trgovinu ljudima. Jedna od zemalja iz kojih dolazi najviše žrtava je i dalje Moldavija. Ako sumnjate da ste vi ili neko koga poznajete izložen/a eksploataciji u Crnoj Gori, možete pozvati broj policije na 122 ili SOS broj za žrtve trgovine ljudima na 116 666. Brojeve za ostale zemlje za žrtve nasilja možete pronaći na našem sajtu u rubrici Ispričaj mi. *Saradnja na tekstu: Moldavski servis Radija Slobodna Evropa

Više međunarodnih medijskih organizacija osudilo je zabrane ulaska u Srbiju, čemu je prethodila zabrana ulaska u Crnu Goru, koje su izrečene novinarima iz obe države. Evropska federacija novinara ocenjuje da je reč o riziku u koji se stavlja istraživačko novinarstvo, dok Reporteri bez granica i Međunarodni pres institut pozivaju Srbiju da povuče zabrane. Nakon Petra Komnenića, novinara podgoričkih "Vijesti", kome je prošle sedmice izrečena zabrana ulaska u Srbiju, ista mere izrečena je nekoliko dana kasnije novinaru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) Vuku Marašu. Ove poteze predsednik Srbije je nazvao "recipročnim merama", donetim nakon što je Crna Gora zabranila ulazak vlasniku "Informera", tabloida bliskog vlasti u Srbiji, Draganu J. Vučićeviću. Šta je stav Evropske federacije novinara?Maja Sever iz Evropske federacije novinara smatra da ovakve mere predstavljaju upozorenje novinarima iz regiona Zapadnog Balkana da njihov profesionalni rad može imati posledice koje "nadilaze granice njihove države." "Ovakvi pritisci rade se s ciljem da novinari odustanu i počnu izbjegavati teme zbog kojih bi mogli biti na udaru, a to je ozbiljan rizik za istraživačko novinarstvo i profesionalan novinarski rad", navodi Sever za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dodaje da odluka o zabrani ulaska dvojici novinara u Srbiju izaziva "ozbiljnu zabrinutost iz perspektive slobode medija i zaštite temeljnih prava", a da te zabrane vidi kao "sankcije zbog profesionalnog novinarskog rada i kritičkih stavova". Sever kaže da načelo reciprociteta ne može biti legitimno opravdanje za ograničavanje prava novinara koji "nisu povezani s odlukom druge države niti su odgovorni za postupke drugih osoba", te da se svaki slučaj mora procenjivati pojedinačno. "Ako se zabrana ulaska crnogorskim novinarima doista temelji na recipročnim političkim mjerama, to izaziva dodatnu zabrinutost jer stvara dojam da novinari postaju sredstvo u međudržavnim političkim sporovima", pojašnjava. Poruke Reportera bez granica i Međunarodnog press institutaMeđunarodni pres institut (International Press Institute - IPI) saopštio je da "poziva vlasti Srbije da odmah ukinu zabranu ulaska i omoguće Marašu, kao i drugim stranim novinarima, da bez prepreka ulaze u zemlju i obavljaju svoj posao." Osuda poteza Beograda dolazi i od Reportera bez granica (Reporters without borders - RSF). "RSF osuđuje zabranu ulaska u Srbiju crnogorskom novinaru Vuku Marašu juče, kao i Petru Komneniću u junu, pod izgovorom zaštite nacionalne bezbednosti. Pozivamo Srbiju da se uzdrži od proizvoljnih mera kojima se ograničavaju prava novinara", kratko je za RSE prokomentarisao Pavol Salaj (Szalai), direktor kancelarije Reportera bez granica u Pragu. U ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu, u kategoriji "Teška situacija" po pitanju slobode medija. Srbija je najgore rangirana od svih zemalja Zapadnog Balkana. Crna Gora zauzima 41. mesto od ukupno 180 zemalja, a Reporteri bez granica napominju da "Ustav i zakoni Crne Gore garantuju slobodu govora i izražavanja, ali je sloboda medija i dalje ugrožena političkim uticajem, nerešenim napadima na novinare i ekonomskim pritiscima". Reporteri bez granica su u izveštaju za 2026. godinu takođe naveli da se sloboda medija na Zapadnom Balkanu, sa izuzetkom Kosova, generalno pogoršava. Kako su reagovala regionalna medijska udruženja?SafeJournalist mreža objavila je 6. jula saopštenje koje potpisuju novinarska udruženja iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Kosova, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine u kom pozivaju nadležne organe u Srbiji da novinarima obrazlože odluke o zabrani ulaska, kao i da im omoguće pravni lek. Takođe pozivaju vlasti da razjasne da li su slične mere izrečene još nekim novinarima iz Crne Gore, te da "prestanu sa praksom targetiranja novinara iz Crne Gore i da obezbede da se zabrane ulaska ne koriste kao sredstvo pritiska, zastrašivanja ili političke odmazde prema medijskim radnicima". Mila Radulović iz Društva profesionalnih novinara Crne Gore je za u pisanoj izjavi za RSE 3. jula istakla da ne smatra ni da je dobro rešenje to što je Crna Gora zabranila ulazak Draganu Vučićeviću. "Važno je da Agencija za audovizuelne usluge radi svoj posao i da se ne dozvoljava emitovanje i reemitovanje sadržaja koji krše standarde Saveta Evrope, šire govor mržnje, omalovažavaju i slično. Ako oni štite naš medijski i javni prostor, zabrana ulaska građanima Srbije u Crnu Goru je besmislena. Izuzev kriminalaca, naravno", navela je ona. Mediju Informer je u maju emitovanje u Crnoj Gori ograničeno na šest meseci zbog navodnog podsticanja govora mržnje i negiranja crnogorskog identiteta. Kako je sve počelo?Zabrana ulaska u Crnu Goru Draganu Vučićeviću dolazi u periodu pojačanih tenzija između Srbije i Crne Gore, koje su eskalirale kada je 3. jula uoči samita EU-Zapadni Balkan 87 državljana Srbije deportovano iz Crne Gore zbog sumnje da predstavljaju "rizik po bezbednost." Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Beograd uzvratiti recipročnim merama, ubrzo dolazi i do zabrane ulazaka u zemlju za dvojicu crnogorskih novinara. U poslednjih nekoliko godina, bilo je više slučajeva proterivanja građana Crne Gore i ostalih zemalja Zapadnog Balkana iz Srbije, uglavnom onih koji su javno kritikovali vlast.

Premijer Irske Mišel Martin izjavio je da će tokom predsedavanja njegove zemlje Savetom Evropske unije jedan od prioriteta biti završetak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, uz podršku napretku svih zemalja kandidata koje budu ispunjavale uslove za članstvo. "Tokom našeg predsedavanja radićemo na tome da sve zemlje koje žele da se pridruže Uniji približimo tom cilju", izjavio je Martin tokom obraćanja na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, predstavljajući prioritete irskog predsedavanja. "Cilj nam je da završimo pristupne pregovore sa Crnom Gorom, ostvarimo značajan istorijski napredak sa Moldavijom i Ukrajinom, kao i da zemlje Zapadnog Balkana pomerimo onoliko daleko koliko budu spremne, u skladu sa našim uravnoteženim pristupom zasnovanim na zaslugama", dodao je on. Irska je 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Irski premijer je potvrdio podršku daljem proširenju EU. "Sve dok postoje Evropljani koji teže bezbednoj, demokratskoj i prosperitetnoj budućnosti, sve dok milioni ljudi našu plavo-zlatnu zastavu vide kao simbol nade za slobodu, moramo nastaviti da primamo nove članice", rekao je Martin. "Proširenje je dobitak za sve. Ono donosi više Evropljana pod naš kišobran prosperiteta i bezbednosti, a Evropsku uniju čini snažnijom i bogatijom zahvaljujući doprinosu i energiji novih članica", dodao je on. Irski premijer je, predstavljajući prioritete predsedavanja, posebno naglasio značaj poštovanja vladavine prava, kako unutar Evropske unije, tako i van granica EU. "U trenutku kada se demokratske vrednosti sistematski dovode u pitanje, promovisaćemo vladavinu prava kako u državama članicama, tako i u zemljama kandidatima", poručio je Martin. Tokom irskog predsedavanja do 31. decembra očekuje se dalji napredak u procesu proširenja, uključujući otvaranje novih pregovaračkih klastera sa Moldavijom i Ukrajinom, nastavak zatvaranja pregovaračkih poglavlja sa Albanijom, kao i završetak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Crna Gora se smatra državom kandidatom koja je najdalje odmakla u procesu evropskih integracija. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta Sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Izvršni direktor BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuk Maraš izjavio je u ponedeljak da mu je zabranjen ulazak u Srbiju, navodeći da veruje da je reč o nastavku "recipročnih mera" Beograda prema crnogorskim novinarima. Vlasti u Beogradu su prošle nedelje već, kako je izvešteno, izrekle zabranu ulaska u zemlju crnogorskom novinaru Petru Komneniću, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Crnoj Gori da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Maraš je na Fejbuku (Facebook) naveo da je od policije na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu dobio zabranu ulaska u Srbiju i objavio odluku koja mu je uručena. Prema dokumentu koju je priložio u objavi, reč je o "zaštitnoj meri udaljenja, meri bezbednosti proterivanja stranca, odnosno zabrani ulaska u Republiku Srbiju". "Vjerujem da je ovo nastavak 'recipročnh mjera' Beograda prema ljudima iz medijske zajednice u Crnoj Gori, te da sam ovu zabranu "zaradio" zbog kritika na račun slobode medija u Srbiji koje sam javno iznosio u medijima u Crnoj Gori. I iza kojih naravno stojim stoprocentno", naveo je Maraš. On je najavio da će rešenje o zabrani ulaska procesuirati pred nadležnim sudom, pošto, prema njegovim rečima, "ne postoji paralelni univerzum u kojem ja mogu biti bilo kakva opasnost za državu Srbiju, ili bilo kojeg njenog stanovnika ili stanovnice". Maraš je rekao da je preko Beograda krenuo za Rim, ali da je s obzirom na dugu pauzu između letova, nameravao da ode centra glavnog grada Srbije. Dodao je da u čekaonici čeka da bude deportovan u Crnu Goru. Vučić je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Posle toga je prošle nedelje novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić naveo je da mu je po izlasku iz Srbije na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.

Trojici ruskih državljana otkazan je boravak u Crnoj Gori nakon što su pripadnici granične policije kod njih pronašli veću količinu sofisticirane digitalne i računarske opreme za koju nisu mogli da daju jasno objašnjenje o njenom poreklu i nameni, saopštila je Uprava policije. Crnogorska policija je navela da su inspektori za strance doneli rešenja o otkazu boravka imajući u vidu okolnosti koje su ukazivale na sumnju u svrhu i zakonitost boravka ruskih državljana, kao i korišćenja pronađene opreme, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Reč je o A.S. (38), I.K. (26) i A.I. (38), koji su kontrolisani u okviru pojačanog nadzora državne granice. "Prilikom kontrole navedenih lica pronađena je veća količina skupocjene sofisticirane digitalne i računarske opreme, za koju lica nijesu posjedovala dokumentaciju niti su mogla dati jasno objašnjenje o njenom porijeklu i namjeni", saopštila je Uprava policije. Policija dodaje da su trojica ruskih državljana napustila teritoriju Crne Gore, pošto su im uručenja rešenja o otkazu boravka. O akciji policije je obavešten dežurni državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Pljevljima. Uprava policije ističe da, u saradnji sa Agencijom za nacionalnu bezbjednost, nastavlja aktivnosti radi utvrđivanja svih okolnosti u vezi sa svrhom boravka ruskih državljana, prenošenjem i namerom korišćenja pronađene opreme.

Na zabranu ulaska u Crnu Goru vlasniku provladajućeg srpskog tabloida, takođe i novinara bliskog predsedniku Aleksandru Vučiću, vlast u Srbiji je odgovorila istom merom prema popularnom crnogorskom talk show novinaru. Iz ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Crne Gore nisu obrazložili svoje odluke, niti odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE). Ali, da se radi o zvaničnim odlukama jasno je iz toga što su ih komentarisali vodeći ljudi dve države, Vučić u Srbiji, i premijer Milojko Spajić u Crnoj Gori. Kakvo objašnjenje je dato proteranom Komneniću?Da mu je ubuduće zabranjen ulazak u Srbiju, Petru Komneniću je, kako je rekao za Vijesti, nezvanično saopšteno u trenutku napuštanja zemlje, nakon što je nekoliko dana pre toga nesmetano u nju ušao. Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca. Komnenić vidi ovu zabranu kao recipročnu meru. To je 26. juna najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je potvrdio da je vlasniku i glavnom uredniku televizije Informer Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru. Vučić je ocenio da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabrati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi". Draganu J. Vučićeviću je ulaz u Crnu Goru zabranjen 26. juna, prenele su Vijesti, pozivajući se na izvor iz crnogorske policije. Kako se stiglo dovde?Do toga dolazi u periodu pojačanih tenzija između Srbije i Crne Gore koje su eskalirale uoči samita Evropska Unija - Zapadni Balkan u Tivtu, kada je 3. jula oko 90 muškaraca iz Srbije deportovano iz Crne Gore zbog sumnje da predstavljaju "rizik po bezbednost". Radi se o muškarcima koje je Aleksandar Vučić opisao kao aktiviste koji su došli da ga podrže, dok je RSE među njima identifikovao njegove pristalice i one koji su optuženi za napade na demonstrante u Srbiji. Dragan Vučićević je tog dana na televiziji Informer crnogorske institucije nazivao "antisrpskim" i "ustaškim" te ih optužio za direktno ugrožavanje života Aleksandra Vučića. Emitovanje programa te televizije je Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničilo na šest meseci, uz obrazloženje da je sadržaj na Informeru kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Komentarišući zabranu ulaska u Crnu Goru, urednik Informera Dragan Vučićević negirao je da je izrekao bilo kakve uvrede i podsetio da je njegova televizija zabranjena u toj zemlji. "Šta ćete mi zabranjivati ulazak u Crnu Goru, a ja tamo nisam ni hteo da idem, niti ću da idem", rekao je Vučićević, a preneo Informer. "Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida", rekao je Petar Komnenić Vijestima. Milojko Spajić, premijer Crne Gore, povodom izjednačavanja ova dva slučaja ocenio je da se ne može govoriti o recipričnoj meri "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića". Dodao je da Vučićević "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere". Ko donosi odluke o zabrani ulaska u Crnu Goru i Srbiju?Ministarstva unutrašnjih poslova ove dve države nisu obrazložile odluke o zabrani ulaska. Prema Zakonu o strancima Crne Gore, ulazak u zemlju može biti zabranjen strancu iz razloga nacionalne ili unutrašnje bezbjdnosti, javnog zdravlja ili ukoliko mu je već izrečena mera proterivanja ili zabrane ulaska. O zabrani odlučuje policija, a žalba Ministarstvu unutrašnjih poslova ne odlaže njeno izvršenje. U Srbiji, ulazak u zemlju može biti zabranjen strancu koji predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik po ustavno uređenje, bezbednost države ili međunarodno zaštićena dobra. Procenu da li takav rizik postoji MUP donosi na osnovu mišljenja nadležnih bezbednosnih službi, najčešće Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Advokat Sead Spahović, koji je i ranije branio osobe kojima je bio zabranjen ulazak u Srbiju, kaže za RSE da se takvo rešenje donesi na osnovu takozvane diskrecione ocene organa bezbednosti. "Kod nas se to shvata kao samovolja. Inače diskreciona ocena mora biti u skladu sa ciljem i prirodom poverenih ovlašćenja, što kod nas nije slučaj. Inače svaka država ima pravo da vam uskrati ulazak. Vlasti se pozivaju na reciprocitet, ali za to nema realnog osnova jer nema nikakve sličnosti između slučajeva", pojašnjava on. Šta kažu u medijskim organizacijama o zabranama?Da ne bi trebalo praviti paralelu između rada Dragana Vučićevića i Petra Komnenića smatraju i iz Društva profesionalnih novinara Crne Gore. Mila Radulović, predsednica te organizacije, za RSE kaže da onemogućavanje rada novinara ne doprinosi evropskim integracijama i "reformama koje sve treba da nas uvedu u EU". "Mislim da nije ni dobro rešenje zabraniti ulazak Vučičeviču u Crnu Goru jer se time ne dobija ništa. Važno je da Agencija za audovizuelne usluge radi svoj posao i da se ne dozvoljava emitovanje i reemitovanje sadržaja koji krše standarde Saveta Evrope, šire govor mržnje, omalovažavaju i slično. Ako oni štite naš medijski i javni prostor, zabrana ulaska gradjanima Srbije u Crnu Goru je besmislena. Izuzev kriminalaca, naravno", navodi Radulović. Kada je reč o potezu Beograda koji je usledio, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomir Čupić ga opisuje kao vrstu "odmazde i nemoć vlasti u Beogradu". Ocenjuje i da zabrana ulaska s crnogorske strane takože nije dobro rešenje, ali da je opravdana odluka regulatornog tela da zabrani emitovanje televizije informer zbog govora mržnje. Smatra da je reakcija Beograda s jedne strane izazvana time što vlasti u Srbiji "ne mogu da podnesu ulazak Crne Gore u EU za dve godine", a s druge strane, to što je vlastima u Srbiji neophodno, kako kaže, konstantno kreiranje neprijatelja u regionu. "Više je to bitka za neke unutrašnje pozicije gde oni u stvari hoće da pokažu da su svi okolo protiv i da su to neprijatelji, a s druge strane da su Srbi koji žive u zemljama regiona ugroženi. Oni u stvari prave ugroženost, iako oni uopšte nisu ugroženi", ocenjuje Čupić. Ko je na listi proteranih iz Srbije i Crne Gore?Kada je reč o proteranim državljanima Crne Gore, u junu 2025. godine ulazak u Srbiju zabranjen je reditelju Danilu Marunoviću, nakon što su ga u Beogradu priveli i saslušali pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA). To je bio poslednji slučaj u nizu proterivanja crnogorskih državljana iz Srbije, pre odluke o uskraćivanju gostoprimstva Komneniću. Kada je reč o zabrani ulaska u Crnu Goru, ovakvih primera je poslednjih godina bilo manje, do tivatskog slučaja kada je u Srbiju vraćeno 87 njenih državljana.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio je u četvrtak da se odluka vlasti u Srbiji o zabrani ulaska crnogorskom novinaru Petru Komneniću ne može smatrati recipročnom merom nakon što je Podgorica prethodno zabranila ulazak uredniku tabloida Informer. Novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić rekao je da je po izlasku iz Srbije ranije ove nedelje na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prošle nedelje da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. On je dodao da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabirati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi". Crnogorski premijer je rekao da se ne može govoriti o reciprocitetu "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića", pošto je urednik Informera "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere" "Samim tim, teško je mjeru kojom je Srbija reagovala na zabranu ulaska glavnom i odgovornom uredniku Informera u Crnu Goru smatrati recipročnom", naveo je Spajić na X. Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja je ograničilo na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Komnenić je za Vijesti rekao da je u Srbiju bez problema ušao par dana ranije. "Kad sam došao na granični prelaz sa Crnom Gorom, predao sam dokumenta, a zatim vidio komešanje graničih policajaca koji su bili, na kraju krajeva, veoma ljubazni i koji su me nezvanično upoznali s tim da mi je ime označeno 'crvenom bojom' u sistemu", rekao je Komnenić. RSE je poslao upit Ministarstvu unutrašnjih poslova povodom tih navoda. Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca. "Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida. Doduše, za to ne krivim samo srbijanske vlasti, nego i crnogorske institucije koje ne nalaze sistemski odgovor na maligne kampanje i strane uticaje, nego posežu za odlukama koje se odnose na izvođače radove, a ne na naručioce. Hrvatska je, recimo, kad je s nama imala problem, na listu stavila najviše crnogorske zvaničnike, a Podgorica umjesto da zauzme zvaničan stav prema onome što izgovaraju i naručuju najviši srbijanski zvaničnici, kažnjava njihove kerbere", rekao je Komnenić. Srbija je u junu takođe sprovodila recipročne mere prema Crnoj Gori, pošto je iz te zemlje po sletanju na aerodrom Tivat deportovano oko 90 srpskih državljana, uz obrazloženje policije Crne Gore da su "rizik po bezbednost". To se desilo dva dana pre samita Zapadni Balkan – Evropska unija u Tivtu na kojem je učestvovao i Vučić. Crnogorska policija je dostavila fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije, među kojima su uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Vučić je povodom potonjeg zaustavljanja crnogorskih državljana na graničnim prelazima, rekao da se državni organi Srbije ponašaju u skladu s reciproceitetom. "Ja ih molim da to ne rade. Građani Crne Gore su naša braća i sestre, treba da ih puštaju da ulaze u Srbiju", rekao je Vučić tada u Tivtu.