Samo u prvih 48 sati od izbijanja rata na Bliskom istoku 28. februara u ovom regionu otkazano je više od 5.000 letova, pokazuju podaci platforme FlightAware. Tako je došlo do jednog od najvećih poremećaja globalnog vazdušnog saobraćaja od pandemije kovid 19. Nakon početka konflikta, velike aviokompanije suspendovale su letove ka Bliskom istoku, dok su države poput Irana, Izraela, Iraka i Katara u potpunosti zatvorile svoj vazdušni prostor. U nedeljama koje su usledile, veliki deo vazdušnog prostora Bliskog istoka ostao je zatvoren ili pod strogim ograničenjima. Nove okolnosti menjaju globalni, ali i evropski turizam. U jadransko-jonskom regionu Hrvatska i Albanija su u najboljoj poziciji da profitiraju od ovih promena, Crna Gora ostaje nestabilna, dok je Grčka najizloženija padu poverenja i rastu troškova. Ovo za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Wadim Strielkowski, direktor i profesor Poslovne škole u Pragu (Prague Business School). Objašnjava, međutim, da ti benefiti neće doći sami od sebe, već zahtevaju adekvatan odgovor nacionalnih Vlada kako bi se istovremeno ublažili rizici po lokalni turizam i privukli novi turisti. Rat na Bliskom istoku i globalni turizamSvetska turistička organizacija (UN Tourism) navodi da je Bliski istok tokom 2024. godine bio turistički najuspešniji region u odnosu na period pre pandemije, sa oko 95 miliona međunarodnih dolazaka. Taj region učestvuje sa oko pet odsto u globalnim međunarodnim dolascima i 14 odsto u međunarodnom tranzitnom aviosaobraćaju, podaci su Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC). Podaci EUROCONTROL-a pokazuju da je učestalost letova u Evropi nakon početka rata ostala stabilna, uz izuzetak saobraćaja između Evrope i Bliskog istoka, gde je zabeležen pad od 52 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, više od polovine turista na Bliskom istoku dolazi iz Evrope. Profesor Wadim Strielkowski iz Poslovne škole u Pragu kaže da rat na Bliskom istoku ne dovodi do potpunog kolapsa evropskih putovanja, već preraspodele turističke tražnje. "Turisti se udaljavaju od destinacija koje se percipiraju kao bliže zoni sukoba i okreću se alternativama koje deluju bezbednije i operativno jednostavnije", objašnjava on. Jadransko-jonski region kao alternativa?Zemlje jadransko-jonskog regiona Hrvatska, Crna Gora i Albanija nude obalni letnji turizam koji može postati alternativa izloženijim destinacijama istočnog Mediterana, kaže za RSE profesor Strielkowski. Grčka, dodaje, ima složeniju poziciju: ostaje snažna turistička destinacija, ali se često mentalno svrstava u istočni Mediteran, te istovremeno može privlačiti i gubiti deo turista. Ovi dobici, međutim, neće doći automatski, kaže profesor, već zavise od cenovne politike, saobraćajne dostupnosti i institucionalnog odgovora u ovim zemljama. Dodaje i da sukob na Bliskom istoku podiže cene goriva i prevoza, stvarajući drugi šok koji pogađa i turiste i turistička preduzeća. Ovo se najviše oseti u Grčkoj i Crnoj Gori koje dosta zavise od avio-saobraćaja, dok je Hrvatska najotpornija jer veliki deo turista dolazi drumskim putem iz centralne Evrope. Iz ministarstva turizma i sporta Hrvatske za RSE kažu da rat na Bliskom istoku za sad ne utiče značajno na turističke tokove prema toj zemlji, ali da je primetno usporavanje rezervacija. Iz Hrvatske turističke zajednice objašnjavaju da 80 odsto turista u Hrvatsku dolazi iz evropskih zemalja, a najviše iz Nemačke, Slovenije i Austrije, koje su dobro povezane sa hrvatskim destinacijama i drumskim i vazdušnim putem. S druge strane, Crna Gora je, prema mišljenju profesora Strielkowskog, u najosetljivijoj poziciji. Ona može profitirati, ali je takođe ranjivija na cene aviokarata, neizvesnost rezervacija i nagle promene u percepciji rizika. Ranko Jovović, predsednik Odbora turizma i ugostiteljstva Privredne komore Crne Gore kaže da Crna Gora u ovoj geopolitičkoj krizi ima prednost kao stabilna i bezbedna destinacija, ali da često "kasni sa reakcijom". "Možemo biti alternativa, ali samo ako imamo spremne promotivne kampanje, adekvatnu avio-dostupnost i konkurentnu ponudu. U suprotnom, taj potencijal će preuzeti druge destinacije koje će biti operativno efikasnije", navodi Jovović. Prema Nacionalnoj turističkoj organizaciji Crne Gore, rast cena goriva već utiče na troškove u turizmu, pre svega kroz poskupljenje aviogoriva, transporta i energetski zavisnih usluga. Međutim, ističu da je to deo šireg globalnog trenda i da se ne odnosi isključivo na Crnu Goru. Profesor Strielkowski smatra da bi Albanija mogla biti najveći dobitnik u regionu, zahvaljujući imidžu povoljne destinacije i brzom turističkom rastu, ali da je izazov uskladiti taj rast sa ulaganjima u infrastrukturu i kvalitet usluga. Grčka ostaje najjača turistička ekonomija u grupi, ocenjuje naš sagovornik, ali je i najdirektnije izložena trenutnom šoku, jer je turisti češće povezuju sa istočnim Mediteranom i posebno je osetljiva na rast troškova avio i ostrvskog prevoza. Za dobitke potrebni podsticaji VladeProfesor upozorava da vlade ne bi trebalo da krizu na Bliskom istoku posmatraju samo kao marketinšku priliku, već i da rade na diverzifikaciji saobraćaja i kontroli troškova. Hrvatska bi trebalo da jača drumski i železnički priliv iz centralne Evrope, Crna Gora i Albanija aerodrome i regionalno povezivanje, a Grčka da se više osloni na kontinentalne i bliže ostrvske destinacije. U sve četiri zemlje, dodaje on, važno je izbeći nove poreze i takse tokom turističke sezone. Ove promene, kaže Strielkowski, otvaraju prostor za razvoj alternativnih oblika turizma i smanjenje pritiska na letnje obale, posebno u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Takođe, vlade bi trebalo da podrže mala i srednja preduzeća u turizmu, koja prva osećaju posledice kriza. Iz ministarstva turizma i sporta Hrvatske navode da je Vlada krajem marta usvojila paket mera od gotovo 450 miliona evra kojim su obezbeđene priuštive cene energenata i stabilnost za građane i preduzetnike, pa samim tim i za ceo turistički sektor. "Kada govorimo o najintenzivnijem dijelu turističke godine, o ljetnim mjesecima, vjerujemo kako će ove godine biti još izraženija važnost last minute ponude, te se hrvatski turistički sektor priprema i za taj segment kako bi našim gostima ponudili povoljne paket aranžmane", kažu iz ministarstva. Iz Ministarstava turizma Grčke, Albanije i Crne Gore nisu odgovorili na naše upite o uticaju iranskog rata na njihove turističke sisteme. Rat na Bliskom istoku počeo je 28. februara, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu operaciju protiv ciljeva u Iranu. Teheran je odgovorio napadima raketama i dronovima na arapske zemlje u tom regionu, kao i na brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz.

Dan nakon što je premijer Crne Gore Milojko Spajić optužio opozicionu Demokratsku partiju socijalista (DPS) da su potpisali tajni sporazum sa vodećom ruskom strankom o antievropskom djelovanju, u prostorije Skupštine je donesen tekst sporazuma. Donio ga je šef poslaničkog klupa DPS-a Andrija Nikolić. Tom prilikom je izjavio da u sporazumu nema spornih odredbi o tome da zemlja neće ulaziti u Evropsku uniju (EU) ako je to suprotno ruskim interesima, kako je tvrdio premijer Spajić. "Ove jučerašnje podmetačine podsjećaju na tvrdnje koje su se pojavljivale uoči ulaska Crne Gore u NATO, kada je tadašnja opozicija govorila da je neko u ime DPS-a u Sibiru navodno obećao da Crna Gora neće pristupiti Alijansi", rekao je Nikolić, prenosi RTCG. Ocijenio je da će Crna Gora postati članica Evropske unije uprkos, kako je kazao, politici aktuelne Vlade. Šta stoji u dokumentu iz 2011?Dokumentom iz 2011. godine Jedinstvena Rusija i DPS su se obavezali da će se konsultovati i razmjenjivati informacije o aktuelnim pitanjima o situaciji u Rusiji i Crnoj Gori, stoji u sporazumu koji je iz DPS-a objavljen na platformi X. "Strane će aktivno uspostavljati odnose i vršiti razmjenu iskustava po liniji svojih predstavnika u organima zakonodavne vlasti", navodi se u sporazumu. Osim toga dogovorena je i organizacija bilateralnih ili multilateralnih seminara i konferencija o "najaktuelnijim pitanjima rusko-crnogorskih i međunarodnih odnosa". Sporazum su potpisali tadašnji politički direktor DPS-a Branimir Gvozdenović i Boris Grizlov u ime Jedinstvene Rusije. Na čelu DPS-a se od 1998. godine nalazio Milo Đukanović. Višestruki premijer i u dva navrata predsjednik Crne Gore Milo Đukanović podnio je ostavku sa mjesta predsjednika stranke 2023. godine nakon što je izgubio na predsjedničkim izborima. Osim zapadnobalkanskih stranaka na tadašnjem kongresu sporazume su potpisale i tri partije iz zemalja članica Evropske unije, odnosno proruska Narodna stranka Litvanije, zatim konzervativna vladajuća grčka Nova demokratija premijera Kyriakosa Mitsotakisa i Napredna stranka radnog naroda Kipra. Na istom kongresu tadašnji predsjednik zemlje Dmitri Medvedev predložio je Vladimira Putina za predsjedničkog kandidata. Putin je uzvratio rekavši da želi vidjeti Medvedeva za premijera. Putin je potom izabran na predsjedničku funkciju koju i dan danas obavlja. Jedinstvena Rusija, vodeća u državnoj Dumi sa 325 od 450 mjesta stranka se nalazi na listi sankcija Evropske unije zbog ruske invazije na Ukrajinu i podrške ilegalnoj aneksiji ukrajinskih regija. Kako su naveli iz EU prilikom objave sankcija, Jedinstvena Rusija je "odgovorna za materijalno podupiranje djelovanja koja potkopavaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine." Ko je još potpisao sporazum sa Jedinstvenom Rusijom?Kada je 2011. godine tada vladajuća crnogorska stranka Demokratska partija socijalista potpisala sporazum sa strankom ruskog predsjednika Vladimira Putina, nije bila jedina. Na istom kongresu tada je boravio i Milorad Dodik lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) čija je stranka tada potpisala sporazum o strateškom partnerstvu sa Jedinstvenom Rusijom. "Potpuno jasna politička saradnja i uvažavanje pozicije RS. Ruska politika u samoj svojoj suštini ima podršku Dejtonskom sporazumu, što odgovara, naravno, nama - i mi mislimo da to treba da se održi, za razliku od nekih zapadnih koncepcija koje su tražile da se provodi duh Dejtona koji je u suštini tražio razgradnju onoga šta piše u Dejtonu i kako je u Dejtonu dogovoreno", rekao je tada Dodik nakon potpisivanja. Za razliku od DPS-a za vreme čije vlasti je Crna Gora postala članica NATO-a (2017.) i započela pregovore sa EU (2012.), Dodik ostaje privržen Moskvi. I danas je redovan gost u Moskvi, a zbog antidejtonskog djelovanja u Bosni i Hercegovini bio je od 2017. pod sankcijama SAD-a. Sankcije su mu ukinute u oktobru prošle godine, nešto više od dva mjeseca otkako mu je oduzet predsjednika RS, zbog presude za nepoštovanje odluka visokog predstavnika. Nekoliko godina kasnije na još jednom kongresu 2016. godine predstavnici više političkih partija iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Sjeverne Makedonije i Bugarske, potpisali su zajedničku deklaraciju sa Jedinstvenom Rusijom kojom se zalažu za stvaranje vojno neutralne teritorije na Balkanu. Potpisnici Deklaracije tada su ukazali da u okviru "smanjenja međunarodne napetosti", poseban značaj za Jugoistočnu Evropu predstavlja razvoj inicijative "niza balkanskih političara o formiranju teritorije suverenih neutralnih država u kojoj bi bile Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina", navedeno je tada na sajtu Jedinstvene Rusije. Socijalistička partija Srbije (SPS), partija na čijem čelu je od 2006. godine kada je zamenio Slobodana Miloševića aktualni srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, sa Jedinstvenom Rusijom potpisat će sporazum 2024. godine. U Srbiji su saradnju ozvaničile vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), desničarske Dveri i Demokratska stranka Srbije (DSS). Deklaraciju u ime SNS-a tada je potpisao Marko Đurić, aktuelni šef diplomatije Srbije. U Crnoj Gori deklaraciju su potpisale članice koalicije Demokratski front (DF), Nova srpska demokratija (NSD) i Demokratska narodna partija (DNP ) kao i Socijalistička narodna partija. Crnogorska Nova srpska demokratija Andrije Mandića je sa koalicijom na parlamentarnim izborima 2020. smijenila vlast DPS-a prvi put u tri decenije. Svi ovi sporazumi dolaze par godina prije no što je Vladimir Putin promijenio Ustav kako bi si omogućio da ostane predsjednik do 2036. godine, ali i 2022. godine kada je Rusija započela invaziju na susjednu Ukrajinu. Sve zemlje Zapadnog Balkana nalaze se u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Od njih, najbolji napredak ima Crna Gora. Zemlja ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. Očekuje se da bi Crna Gora mogla 2028. godine postati punopravna članica. Evropski parlament usvojio je nekoliko rezolucija u kojima osuđuje nastojanja Moskve da kroz kampanju dezinformacija i druge metode uspori evrointegracije.

Cijene naftnih derivata u Crnoj Gori od 31. marta su povećane od tri do 12 centi po litru, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva, prenosi RTCG. Prema novoj obračunskoj tabeli, cijene Eurosupera 98 i 95 porasle su na 1,59 odnosno 1,56 eura, eurodizel na 1,68 eura, a lož ulje na 1,84 eura, što predstavlja povećanje od 0,03 do 0,12 eura po litru. Iz ministarstva navode da su cijene i dalje znatno niže nego što bi bile bez smanjenja akcize, mjere koja, kako je saopšteno, ima za cilj "ublažiti finansijski pritisak na građane i privredu". U poređenju s cijenama prije smanjenja akcize, razlika je i dalje velika, pa je Eurosuper 98 sa 1,76 pao na 1,59 eura, Eurosuper 95 sa 1,72 na 1,56 eura, dok je eurodizel smanjen sa 1,94 na 1,68 eura. Naredni obračun biće obavljen 6. aprila, a eventualno izmijenjene cijene stupiće na snagu 7. aprila. Premijer Milojko Spajić izjavio je da je Vlada preduzela "apsolutno sve što je mogla" kako bi ublažila posljedice rasta cijena goriva i zaštitila standard građana, prenosi RTCG. Govoreći tokom Premijerskog sata u Skupštini, Spajić je ocijenio da je situacija sa cijenama naftnih derivata "izuzetno ozbiljna" i izrazio nadu da će se napetosti na Bliskom istoku smiriti. On je podsjetio da je Vlada ranije smanjila akcize, dodajući da će cijena dizela "od sjutra biti iznad 1,6 eura, ali i dalje najniža u regionu". Ukazao je i na upozorenja finansijskih institucija i energetskih kompanija da bi, uz eventualnu kopnenu invaziju, cijena Brent nafte mogla dostići 300 dolara po barelu, dok je trenutna 115 dolara. Spajić je naglasio da Crna Gora treba koristiti postojeće kapacitete kako bi zadržala konkurentne cijene električne energije. "Cijena struje je zahvaljujući pametnoj politici Vlade i EPCG jedna od najnižih u Evropi", rekao je, ocjenjujući to "važnom podsticajnom mjerom za građane i privredu". Kao prioritete je naveo dodatne investicije u energetiku, uz mogućnost saradnje sa međunarodnim partnerima poput EDF‑a i Masdara iz UAE. Spajić je kazao da je Vlada povećala minimalnu penziju na 450 eura "bez prodaje EPCG", te dodao da su rast cijena i inflacija praćeni i povećanjem životnog standarda. Govoreći o niskom prošlogodišnjem rastu BDP‑a, naveo je da je razlog višemjesečna ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, koja se sada vraća u rad i od koje se očekuje "veći rast i značajan prihod" u ovoj godini.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić u ponedjeljak je u crnogorskoj Skupštini optužio opozicionu Demokratsku partiju socijalista (DPS) da je 2011. godine potpisala tajni sporazum s Jedinstvenom Rusijom da zemlja neće ulaziti u Evropsku uniju (EU), ako je to suprotno ruskim interesima. Jedinstvena Rusija je vladajuća partija u toj državi, a njena centralna figura je predsednik Rusije Vladimir Putin. Raspravi u Skupštini Crne Gore je prethodilo pitanje predsjednika Kluba poslanika DPS Andrije Nikolića upućeno Spajiću o tome da li će podnijeti ostavku ukoliko Crna Gora ne zatvori sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom do kraja godine. Za sada Crna Gora ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. "Vi ste potvrdili ambiciozan plan da će Crna Gora zatvoriti sva poglavlja do kraja ove godine. Time ste preuzeli javnu odgiovornost pred građanima. Vrijeme je da čujemo stoji li iza tih obećanja politička i moralna odgovornost", rekao je Nikolić, prenosi RTCG. Crnogorski premijer je uzvratio tvrdnjom da je DPS 2011. godine potpisao sa Jedinstvenom Rusijom sporazum o saradnji i pitao Nikolića da li je vidio taj sporazum. "Jeste li vidjeli sta on sadrži i šta predviđa? Kada odgovorite na to pitanje, rado ću da dodam sva svoja saznanja o tom sporazumu", rekao je Spajić. Nikolić je rekao da je ovo odgovor koji pokazuje nepoštovanje prema građanima. Nije tema DPS, rekao je, jer je vladao do 2020. godine, već je tema djelovanje aktuelne vlasti. Nakon tri decenije na vlasti DPS Mila Đukanovića izgubila je na izborima 30. avgusta 2020. Tokom njene vladavine Crna Gora je ušla u NATO i postala kandidat za članstvo u EU. "Mi smo vodili proces NATO i EU integracija dok su neki ljudi ovdje palili NATO zastave", rekao je Nikolić reagujući na Spajićev odgovor u Skupštini. Premijer je odgovorio da je pitanje od koga su preuzete određene obaveze u DPS kroz ovaj sporazum sa ruskom partijom. "Možda su u DPS ucijenjeni od Rusije? Možda ruske tajne službe prijete da objave cijeli sporazum? Vi ste se 2011. godine obavezali kroz taj sporazum da nećete ući u EU ako je to suprotno interesima Ruske Federacije. To sadrži taj sporazum. To sada i radite u parlamentu. Mi to nećemo dozvoliti. Mi sada vodimo Crnu Goru u pravcu EU", rekao je premijer. Nikolić je pak kazao da premijer podmeće i plasira neistine, navodeći da je DPS uveo zemlju u NATO i trasirao put ka EU. "Vi nećete dostojanstvo otići sa političke pozornice. Vi nastavljate da obmanjujete javnost. Vi ste danas u Vladi sa ljudima koji su govorili da im je Vladimir Putin predsjednik. Jeste li ih to pitali? Kada to s njima raspravite, možete da s nama otvarate pitanja iz prošlosti", rekao je Nikolić.

Odjeci sukoba na Bliskom istoku i napetosti s Iranom na Zapadnom Balkanu primarno se ogledaju kroz pojačane sigurnosne rizike, strah od radikalizacije i probleme sa inostranim politikama država regije.

Dva iz perspektive Brisela sporna zakona u Crnoj Gori, izmene pravosudnih zakona u Srbiji, kao i neuspešno oduzimanje poslaničkog imuniteta bivšoj vicepremijerki u Albaniji, vratili su te tri države kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji (EU) na ključni test pridruživanja – vladavinu prava. Progres u svim poglavljima čije je zatvaranje neophodno za buduće pridruživanje neće biti dovoljan ukoliko kandidatkinje stagniraju ili nazaduju u poglavljima 23. i 24, koja se, po metodologiji evrointegracija, otvaraju prva, a zatvaraju poslednja. "Nepovratne reforme u ovim oblastima su uslov da partneri u proširenju napreduju na svojim putevima pristupanja, ispunjavanjem specifičnih merila u tim oblastima", podsećaju iz pres službe Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Reforme se ne rešavaju samo na papiru, zemlje moraju pokazati njihovu stvarnu implementaciju, a takođe moraju osigurati verodostojan istoriju opipljivih rezultata", zaključuje se u izjavi. Crna Gora i Albanija su dve zemlje na vrhu liste u pristupnom procesu. U tom kontekstu o Crnoj Gori je govorila Marta Kos, EU komesarka za proširenje, prilikom susreta sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem u četvrtak u Podgorici. Ali je i precizirala: "Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima." Zašto dva zakona otežavaju put Crne Gore ka EU?Ambicija vlasti u Crnoj Gori da zemlja postane 28. članica EU, nedavno je zakomplikovana potezom državne Skupštine, odnosno usvajanjem dva kontroverzna zakonska rešenja. Reč je o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Prema ocenama Evropske komisije, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka i Direktivom o sprovođenju zakona. Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Njome se jačaju prava privatnosti pojedinaca, nameću stroge obaveze organizacijama, a primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca, posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Kritike koje dolaze iz crnogorske opozicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju. Naime, ključna zamerka se tiču povećanja ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova, posebno u imenovanju i razrešenju direktora policije, što, prema kritičarima, otvara prostor za politički uticaj na rad policije. Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost najčešće se kritikuju odredbe koje omogućavaju pristup bazama podataka državnih organa i institucija, u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke. Istovremeno se od Crne Gore očekuje imenovanje članove Sudskog saveta, centralnog tela pravosuđa koje, između ostalog, imenuje i razrešava sudije. Trenutno je u Crnoj Gori procedura izbora četiri nova člana Sudskog saveta. Zašto su novi zakoni u Srbiji za EU 'nazadovanje'?U slučaju Srbije EU je bila jasna. Nakon što su na inicijativu partije predsednika države Aleksandra Vučića usvojeni pravosudni zakoni, iz Brisela su usledile kritike, uključujući i od komesarke za proširenje koja je ocenila da se tim zakonima ograničava nezavisnost pravosuđa i da je time, prema njoj, učinjen ozbiljan korak unazad. Aleksandar Vučić je odgovorio da ne razume o kakvom kretanju u nazad se radi, pošto Srbija četiri godine, podvukao je, stagnira na EU putu. Srbija je 2021. godine, otvorila klaster 4, Zelena agenda i održiva povezanost, u pristupnim pregovorima, da potom ne bi usledio bilo kakav pomak. Pravosudni zakoni čija je primena počela vuku zemlju u suprotnom pravcu od približavanja evropskim standardima. Evropska unija je najpre tražila da zakoni ne budu usvojeni, a nakon što ih je Vučić potpisao, Brisel je poručio da treba suspendovati njihovu primenu dok Venecijanska komisija ne iznese svoje mišljenje. Florian Biber, profesor istorije i politike jugoistočne Evrope i direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Grazu, navodi da Srbija u takvoj političkoj konstelaciji nema šanse da se približi evropskim strukturama. "Ne radi se o vladavini prava, već o nepoštovanju osnovnih demokratskih pravila. Jasno je da trenutni režim nije zainteresovan za pridruživanje EU ili za osiguranje da je Srbija demokratija", uveren je Biber. Problemi sa IBAR-om u AlbanijiTokom prošle godine Albanija je otvorila sva pregovaračka poglavlja, uprkos problemima na polju vladavine prava. Kao i u slučaju ostalih država kandidatkinja, u izveštaju Evropske komisije o napretku iz oktobra prošle godine, za Albaniju je navedeno da ključne zabrinutosti uključuju pojačan politički pritisak na pravosuđe, ozbiljne zaostatke zbog upražnjenih radnih mesta, slabu borbu protiv korupcije i ograničenu slobodu medija. Poslednji izazov za pravosuđe ali i zakonodavce te zemlje, bilo je odbijanje Skupštine Albanije da ukine imunitet bivšoj potpredsednici vlade Belindi Baljuku (Balluku), koja je optužena za korupciju. Poslanici vladajuće Socijalističke partije su odbili da glasaju za ukidanje imuniteta, a odluku je pozdravio i sam premijer Edi Rama navodeći da je Parlament uradio baš ono "što bi uradio u svakoj demokratskoj zemlji u Evropi". Sa Raminim uveravanjem da zahtev za ukidanje imuniteta nije u skladu sa Ustavom, nisu se složili u Briselu. Kako saznaje RSE u sedištu EU, to je direktno uticalo na otpor nekih država članica da se Albaniji da pozitivan IBAR. Reč je o izveštaju o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima 23 i 24, skraćeno IBAR, čije je usvajanje neophodno da bilo koja država kandidatkinja krene ka zatvaranju poglavlja. Dok države EU ne usvoje jednoglasno IBAR, Albanija neće moći da se kreće ka zatvaraju poglavlja. Crna Gora je, na primer, morala da sačeka pozitivan IBAR, koji je usvojen u junu 2024, da bi mogla da započne proces privremenog zatvaranja pregovaračkih poglavlja. Pre tog, poslednje zatvaranje poglavlja desilo se 2017. godine. Može li se 'progledati kroz prste'?Prijem novih članica bez prava veta koje trenutno ima svaka od 27 država EU, za šta su se u zajedničkom autorskom tekstu prošlog meseca u nemačkom dnevnom listu Frankfurter algemajne zajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) založili Aleksandar Vučić i Edi Rama, podstakao je spekulacije da bi se zapadnobalkanskim državama moglo i "progledati kroz prste". Florian Biber je mišljenja da je u ovom pravnom okviru nemoguće odvojiti politička razmatranja od merila vladavine prava. "Naravno, političke elite u Crnoj Gori i Albaniji prepoznaju politički zamah i sklone su da budu manje stroge u pogledu implementacije. Međutim, na kraju je potrebna saglasnost 27 država članica, što je daleko od zagarantovanog", upozorava Bajber u izjavi za RSE. O tome je evropska komesarka za proširenje Marta Kos početkom marta govorila u Evropskom parlamentu, nedvosmisleno rekavši da status predvodnika u procesu nije večno zagarantovan. "Pozicija predvodnika u procesu pristupanja ne garantuje poseban status", rekla je Kos, istakavši da se ovo odnosi upravo na zemlje koje su najviše napredovale u ovom procesu, poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldavije. Ovim zemljama je poručila da se "napredak mora iznova zarađivati kroz reforme". Mogu li 'zaštitni mehanizmi' biti od pomoći?Zaštitni mehanizmi nisu nepoznati u evropskim procesima. Naime, kada su 2007. godine Bugarska i Rumunija primljene u članstvo, Evropska komisija je odlučila da odobri prijem uprkos nedovršenim reformama u oblasti vladavine prava, uz uslov da se slabosti nastave rešavati nakon pristupanja kroz takozvani Mehanizam saradnje i verifikacije, koji je omogućio postpristupni nadzor i redovno ocenjivanje napretka u pravosuđu i borbi protiv korupcije. Ovaj postpristupni nadzor je trajao punih šesnaest godina i okončan je 2023. Za Floriana Bibera postoje rešenja za moguće dileme država članica, a solucija prema njemu leži u prelaznom periodu koji bi omogućio novim članicama da primene reforme nakon pridruživanja. Prijem Crne Gore i eventualno drugih zemalja regiona bi, prema njemu, signalizirao da postoji budućnost regiona u EU. "Takav politički projekat mora uveriti skeptike među državama članicama, a takođe mora uključiti i održive mehanizme kako bi se osiguralo da će buduće članice poštovati vladavinu prava", smatra Biber. Međutim, dodaje ovaj sagovornik, i ako bilo koja nova članica ispuni sve kriterijume, nema garancije da neće doći do nazadovanja. To se dogodilo u Mađarskoj, Poljskoj ili Slovačkoj godinama nakon pridruživanje EU kada se u ovim zemljama pojavio problem sa nezavisnošću sudstva i vladavinom prava jer su vlasti neretko pokušavale da utiču na sudove, ograniče medijske slobode i smanje kontrolu nezavisnih institucija.

Iz ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore kažu za Radio Slobodna Evropa da forenzička analiza snimaka objavljenih na platformi X na kojima se navodno pojavljuje begunac Miloš Medenica, ne usporava tok istrage, s obzirom na to da istragu sprovodi više jedinica policije. Objašnjavaju da utvrđivanje da li je određeni video materijal izmenjen uz upotrebu veštačke inteligencije predstavlja složen proces. "Rezultati takve analize obično se izražavaju kao procjena vjerovatnoće postojanja AI manipulacije, izražena u procentima", navode iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Sprovedena forenzička analiza, dalje objašnjavaju iz MUP-a, ukazala je na prisustvo anomalija koje se povezuju sa AI generisanjem i digitalno manipulisanim sadržajima. Kažu da je razlog otežane provere to što platforma X često menja kvalitet snimka i uklanja tragove koji bi olakšali analizu. Takođe navode da je izazov i to što savremeni AI modeli kreiraju vizuelno uverljive sadržaje. "Dodatno, analizom šireg konteksta naloga koji distribuira sporni sadržaj, uključujući istoriju objava, obrasce ponašanja i učestalost sadržaja sličnih karakteristika, potvrdio je da se u značajnom procentu objavljenog materijala radi o sadržajima nastalim uz upotrebu AI tehnologije", dodaju iz MUP-a. Miloš Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na više od 10 godina zatvora, pobegao je iz kućnog pritvora krajem januara. Potom su 1. februara na društvenim mrežama objavljeni snimci na kojima se navodno pojavljuje Medenica. Policija je istog dana saopštila da su pomenuti snimci kreirani uz pomoć veštačke inteligencije, te da se radi o manipulativnom sadržaju koji sadrži "obmanjujuće informacije usmjerene na narušavanje profesionalnog kredibiliteta i ugleda menadžmenta Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije". Predstavnici civilnog društva i eksperti, međutim, istakli su da nisu objavljeni forenzički dokazi na osnovu kojih bi se sa sigurnošću tvrdilo da su snimci zaista kreirani pomoću veštačke inteligencije. U međuvremenu se veći broj sličnih snimaka pojavio na društvenim mrežama, dok policija i dalje nema odgovor na pitanje gde se Miloš Medenica nalazi. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru.

Državljanin Bosne i Hercegovine uhapšen je na graničnom prelazu u Crnoj Gori pošto je pronađen pištolj u automobilu kojim je upravljao, a koji pripada beloruskom počasnom konzulatu u BiH, saopštila je u petak Uprava crnogorske policije. Počasni konzul Belorusije u BiH Nedeljko Elek izjavio je za RSE da je reč o njegovom vozaču i da "nije ništa nađeno nelegalno" pošto ima dozvolu za držanje i za nošenje. Osoba inicijala B.Ž. (44) iz Sarajeva, za koju crnogorska policija navodi da je "inostrano operativno interesantno lice" je privedena u četvrtak uveče na graničnom prelazu Šćepan Polje na severozapadu Crne Gore. Policija je tokom pregleda u prtljažniku automobila Audi A8, u vlasništvu beloruskog Počasnog konzulata u BiH, pronašla pištolj "Glock 45 FS", s okvirom i 17 komada municije. Elek, koji je kadar Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, rekao je da je njegov vozač napravio prekršaj i da očekuje da će se sve rešiti u skladu sa zakonima Crne Gore. "Platit će kaznu, to je to", rekao je on. "Čovjek koji radi, ima pištolj, ima dozvolu i za držanje i za nošenje. Nije ništa nađeno nelegalno. On nije prijavio na ulasku u Crnu Goru, prijavio je na izlasku, rekao da ima pištolj. Oni su ga priveli, sad je kod sudije za prekršaje, vjerovatno će mu odrediti neku kaznu", rekao je Elek. Elek je rekao da privedeni vozač zaposlen u Sarajevo Gasu, gde je on generalni direktor. "On u tom vozilu drži taj pištolj, nije ga nikad ni vadio. Imali smo hitan put, ostavio je mene na aerodromu, jednostavno čovjek je zaboravio. On je to rekao i u izjavi, ali je na izlazu prijavio. Sam je prijavio da ima pištolj na izlasku iz Crne Gore", rekao je Elek. Državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću je naložio da se B.Ž. liši slobode zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Pronađeni pištolj i municija su privremeno oduzeti, navela je crnogorska policija.

Društvenim mrežama kruže snimci na kojima se navodno pojavljuje Miloš Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na deset godina zatvora zbog organizovanog kriminala, nakon čega je pobegao iz kućnog pritvora. Policija tvrdi da su snimci kreirani pomoću veštačke inteligencije, dok eksperti kažu da za te tvrdnje još uvek nema dovoljno dokaza.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u četvrtak u Podgorici da Crna Gora mora da ubrza reforme i sprovođenje zakona, posebno pozivajući na jačanje vladavine prava. Kos je posle razgovora s premijerom Milojkom Spajićem na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavila da je Crna Gora u završnici na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ističući da treba ujediniti sve političke snage oko tog cilja, prenela je Radio-televizija Crne Gore. "Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima", rekla je Kos. Ona je rekla da će Crna Gora možda biti prva država koja će pristupiti EU pod novim uslovima, prenele su Vijesti. "Ukoliko ispunite sve uslove, dobićete sva prava kao država članica" rekla je Kos. Evropska komesarka je rekla da je EU naučila lekcije iz ranijih proširenja i da želi da se zaštiti od situacija u kojoj članice ne poštuju pravila. Ona je rekla da se to ne odnosi specifično za Crnu Goru, već generalno. Spajić je rekao da je posle svih ovih pohvala evropske komesarke jasno da Crnoj Gori ide dobro, dodajući da Crna Gora ulazi u novo, evropsko doba. "Mislim da je, osim pohvala, važno čuti i druge poruke, naravno, poglavlja 23 i 24, fokus je na to", naveo je premijer Crne Gore, govoreći o pregovaračkim poglavljima koja se odnose na vladavinu prava. On je rekao da je Crnoj Gori ostalo još 19 poglavlja u pregovorima sa EU, navodeći da uskoro treba očekivati i zatvaranje drugih poglavlja na putu ka EU. "Mislimo da je ovo vrlo ambiciozan ali ostvariv cilj", kazao je Spajić. Premijer Crne Gore je rekao da zemlja treba da u svoje zakonodavstvo da transponuje oko 300.000 stranica evropske pravne tekovine. "Možete da zamislite koji je to pritisak, ali ja sam optimista. Mislim da je bitno da uradimo sve što je do nas, a onda da loptu prebacimo u dvorište 27 članica EU. Nije ključno bitno kada se vremenski neko poglavlje zatvara, bitno je da ostvarimo ciljeve", kazao je Spajić. Povodom spornih zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i izmena Zakona o unutrašnjim poslovima koji su ponovo usvojeni pošto ih je predsednik zemlje vratio na ponovno odlučivanje, Kos je rekla da je Evropska komisija već navela da će se u narednom periodu ta dva zakona morati da se usaglase sa svim evropskim direktivama. Komesarka je rekla da ju Spajić izneo uveravanja da se na tome radi i dodala je da će uskoro o tome biti nekih odluka. "Zapošljavanje u policiji treba da se odvija u skladu sa profesionalnim kriterijumima", rekla je Kos, navodeći da će Evropska komisija pratiti implementaciju i nadgledati situaciju. Kos je dodala da će razgovarati s proruskim predsednikom crnogorskog parlamenta Andrijom Mandićem o tome zašto nije, i eventualno kada će da poseti Brisel. Zakon o ANB i izmene Zakon o unutrašnjim poslovima prvobitno su u Skupštini usvojeni 6. marta, ali je predsednik Jakov Milatović prvo 9. marta vratio na ponovno odlučivanje izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, a tri dana kasnije i Zakon o ANB. On je objasnio da je to učinio jer ti zakoni nisu usklađeni s pravnim principima Evropske unije, ali i zakonodavstvom Crne Gore. Usvajanje tih zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije, kao i predstavnika nevladinog sektora. Kritičari zakona uglavnom se pozivaju na stav Evropske komisije, koje je pre usvajanja zakona navela da oni nisu u skladu s pravnom tekovinom EU, kao i da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. Kritike Zakona o ANB su da ovaj zakon daje mogućnost za zloupotrebu ličnih podataka i da nije usklađen s Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR). Kada je reč o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima, stručnjaci i opozicija tvrde da se njime kriše ustavne odredbe u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti.

Prvo je nestao iz kućnog nadzora, a onda se dan kasnije pojavio na videu na društvenim mrežama. Uprkos saopštenju policije i dalje se postavlja pitanje da li je osoba na snimku zaista Miloš Medenica, u Crnoj Gori osuđen za organiziranje kriminalne grupe, ili se radi o proizvodu umjetne inteligencije. "Najpošteniji odgovor je da javnost zasad nema dokaz da je to stvarni Medenica, ali nema ni javno prezentovan forenzički dokaz koji bi definitivno zatvorio priču da je sve AI," kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Nikičević iz crnogorske nevladine organizacije 35mm koja se bavi promocijom univerzalnih demokratskih vrijednosti. Miloš Medenica je 28. januara prvostepeno osuđen na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsjednica Vrhovnog suda, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je njegovoj majci nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Medenici, koji je bio pod mjerom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bijega. Umesto odlaska u pritvor, Medenica je krajem januara postao nedostupan javnosti. Za njim je u međuvremenu raspisana i Interpolova poternica, a njegova majka je poslana u privor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. A onda je 1. februara na platformi X objavljen prvi video. Ubrzo nakon objave policija je saopštila da se radi o manipulativnom sadržaju koji sadrži "obmanjujuće informacije usmjerene na narušavanje profesionalnog kredibiliteta i ugleda menadžmenta Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije. "Riječ je o video-zapisu na kojem je navodno odbjegli Miloš Medenica, a koji je sintetički generisan, odnosno izrađen korišćenjem alata zasnovanih na vještačkoj inteligenciji, sa ciljem stvaranja lažne predstave i dovođenja javnosti u zabludu." U jednom od prvih videa navodni Medenica kaže da će se "oglašavati svakoga dana dok me ne uhapse ili dok ne demantuju da sam bot." Skoro dva mjeseca kasnije video objave se nastavljaju, osoba sa snimaka se javlja u program jedne televizijske emisije, policija u drugoj emisiji pokazuje na koji način se može zloupotrijebiti snimak uz pomoć umjetne inteligencije, dok je Miloš Medenica i dalje u bijegu. Snežana Nikičević, koja je i ambasadorica Ethical AI Alliance za Zapadni Balkan, kaže da je dodatni problem kada su u pitanju video snimci to što se radi o osobi koja je u bjekstvu zbog čega je cijela situacija osjetljivija i podložnija manipulacijama. Dodaje i da bez originalnog snimka i "ozbiljne forenzičke analize" nema načina da se pouzdano utvrdi da li je to "on ili AI, bez obzira koliko uvjerljivo djelovalo." "A kad se to spoji sa već ozbiljno narušenim povjerenjem u sektor bezbjednosti i konstantnih međusobnih optužbi unutar sistema, potpuno je očekivano da građani ne vjeruju ni jednoj verziji priče," dodaje Nikičević. Ranija istraživanja crnogorskog Centra za građansko obrazovanje pokazala su da da 75,3 posto ispitanih smatra crnogorsko društvo koruptivnim. Kao glavne krivce navode sistem (23,9 posto), političare (23,6 posto), pravosuđe i policiju (po 15,3 posto). Mogućnost da video koji gledamo ne predstavlja stvarnu osobu nego takozvani "deepfake" materijal napravljen uz pomoć alata umjetne inteligencije samo dodatno produbljuje nepovjerenje između građana i institucija. I iz Europola su u ranijoj publikaciji naveli da u vrijeme kada nepovjerenje u institucije raste, "deepfake" i manipulirani snimci mogu biti korišteni da se negativno utiče na mišljenje javnosti. "Uticaj takvih slika i snimaka ne treba potcijeniti", navode iz Europola. Dalje pojašnjavaju kako "deepfake" tehnologija može proizvesti materijal u kojem ubjedljivo pokazuje ljude kako govore ili rade stvari koje u stvarnosti nisu uradili. "Njihov je cilj da pojačaju postojeće sukobe i rasprave, potkopaju povjerenje u državne institucije i potaknu ljutnju i emocije općenito. Erozija povjerenja vjerojatno će otežati policijski rad," navodi Europol. Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore nije odgovorilo na upit RSE koliko im otežava samu potragu za Medenicom činjenica da moraju da provjeravaju da li su videa stvarna. 'Sve zavisi od kvaliteta manipulacije'Europol navodi da iako "deepfake" materijali mogu proizvesti veoma uvjerljiv sadržaj, ponekada postoje nedostaci koji se mogu vidjeti tokom detaljnog pregleda. Neki od primjera uključuju zamagljeno područje oko lica, manjak treptanja, nedosljednosti kada je u pitanju kosa, vene, ožiljci i slično. Otkrivanje da li je neki video napravljen uz pomoć umjetne inteligencije ili ne zavisi od kvaliteta manipulacije pojašnjava Nikičević. "Kod lošijih AI videa mogu se primijetiti greške u mimici, svjetlu, pokretima ili sinhronizaciji zvuka i slike. Ali kod naprednijih alata, posebno ako se koristi kombinacija stvarnog snimka i AI obrade, te razlike postaju vrlo suptilne," kaže Nikičević uz dodatak da ne postoji jednostavan test koji kaže da je nešto AI ili ne. Kada je u pitanju sama legislatura, Evropska unija ima implementiran AI Act, sveobuhvatni zakon kojim se reguliše umjetna inteligencija. Crna Gora je na korak da postane članicom Unije, što znači da će trebati uskladiti svoje zakone sa pravnim nasljeđem bloka. Nikičević pojašnjava da na papiru Crna Gora prati EU, radi na AI strategiji i usklađivanju zakona. "U praksi stvari izgledaju dosta drugačije, na primjer, i dalje nemamo usvojen zakon o zaštiti podataka koji je u potpunosti usklađen sa GDPR-om (što je preduslov naše zaštite u digitalnom prostoru u kontekstu EU regulativa). Ovaj slučaj jasno ogoljava falinke sistema, posebno u sektoru bezbjednosti, nedostatak kapaciteta, manjak stručnosti za napredne tehnologije i prilično fragmentisan institucionalni odgovor." Dodaje i da će implementacija biti problem, dijelom zbog generalnog nivoa digitalne pismenosti, dijelom zbog nedostatka stručnog kadra. "I generalno netransparentne i nedovoljno kontrolisane upotrebe AI tehnologija u praksi." Prošlogodišnje istraživanje američkog Pew Centra o umjetnoj inteligenciji pokazalo je da je mnogo više ljudi zabrinuto zbog korištenja AI nego uzbuđeno. Europol upozorava da je smanjenje povjerenja građana u vlast i medije jedna od nuspojava korištenja deepfake materijala za dezinformacije. "Jedan od najštetnijih aspekata deepfake-a možda nije dezinformacija sama po sebi, već načelo da bilo koja informacija može biti lažna", navodi se u Europolovom izvještaju "Zlonamjerna upotreba i zloupotreba umjetne inteligencije". U takvoj klimi na društvenim mrežama je objavljeno više od desetak videa sa likom Miloša Medenice, osobe koja je u bijegu nakon presude u kojoj je prvostepeno osuđena zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

"Zastupljenost žena i dalje je ispod nivoa koji odražava ravnopravno učešće u odlučivanju", navode iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava Crne Gore za Radio Slobodna Evropa (RSE). Objašnjavaju da formalni zakonodavni okvir nije dovoljan bez njegove dosledne primene i dodatnih mera u praksi. Prema podacima ministarstva, u Skupštini Crne Gore žene zauzimaju 23 od 81 mesta (28,4%). U Vladi je njihovo učešće oko jedne petine, dok na lokalnom nivou nijedna žena ne obavlja funkciju gradonačelnice ili predsednice opštine. Crna Gora, koja očekuje da će 2028. završiti pregovore o pristupu sa Evropskom unijom, zaostaje za prosekom zemalja članica koji iznosi 32,7 odsto kada je reč o zastupljenosti žena u parlamentu. U svim zemljama Zapadnog Balkana, osim Bosne i Hercegovine, broj žena u parlamentu je veći nego u Skupštini Crne Gore. Zakonodavni okvir u Crnoj Gori predviđa obavezne rodne kvote za izborne liste. Kvota od 30 posto kandidata manje zastupljenog pola, uvedena zakonom iz 2011. godine, kao i izmene iz 2014. godine kojima je propisano da na listama mora biti najmanje jedan kandidat manje zastupljenog pola na svaka četiri kandidata, nisu bile dovoljne da obezbede veću zastupljenost žena, pokazuju domaći i međunarodni izveštaji. Zakonske izmene kojima je rodna kvota povećana na 40 posto uvedene su 2025. ali ostaje pitanje kako će primena ovih odredbi izgledati u praksi. Šta kažu iz Ministarstva?"Dosadašnja praksa pokazuje da normativni okvir, iako važan, nije sam po sebi dovoljan za postizanje uravnotežene zastupljenosti", kaže za RSE Biljana Pejović, načelnica Odeljenja za poslove rodne ravnopravnosti u Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava Crne Gore. Objašnjava da na nedovoljnu zastupljenost žena u politici utiče više faktora – od načina kandidovanja i rasporeda na izbornim listama, nivoa podrške kandidatkinjama, pa do rodnih stereotipa i nejednake raspodele obaveza u privatnoj sferi. "Iako Ministarstvo za ljudska i manjinska prava poseduje mehanizme za praćenje primene zakona, politička zastupljenost žena zavisi od više aktera – Skupštine, Vlade, lokalnih samouprava, političkih partija, kao i izbornog sistema i nadležnih izbornih organa", kaže Biljana Pejović. Zato iz ministarstva poručuju da je potrebno unaprediti sistem praćenja i obezbediti veću odgovornost svih onih koji utiču na politike rodne ravnopravnosti. Manje od trećine mesta u Skupštini zauzimaju ženeOd ukupno 16 skupštinskih odbora, žene su na čelu četiri, uključujući Odbor za rodnu ravnopravnost. Predsednica tog odbora i poslanica Pokreta Evropa Sad Jelenka Andrić kaže da to što u poslaničkim klupama sedi manje od 30 posto žena, značajno utiče na svakodnevni rad parlamenta. "Kada je žena manje na tim mjestima, rjeđe se insistira da teme kao što su nasilje nad ženama, usklađivanje rada i roditeljstva, ekonomska nejednakost, reproduktivno zdravlje, položaj samohranih majki ili rodno osjetljivo budžetiranje dobiju političku pažnju koju zaslužuju", objašnjava poslanica. Andrić kaže da je jedan od najvećih izazova sa kojima se ona i njene koleginice u Skupštini suočavaju to što se često njihovu glasovi ne čuju dovoljno, a predlozi ne doživljavaju ozbiljno. “Problem je i način na koji se žene u politici percipiraju u javnosti. Umjesto da fokus bude na njihovom radu, rezultatima i politikama koje zastupaju, žene su nerijetko izložene objektivizaciji i seksualizaciji, kao i kritikama koje se odnose na njihov fizički izgled“, dodaje naša sagovornica. Iako optimistična zbog povećanja rodnih kvota na 40 posto, Jelenka Andrić smatra da zakonske izmene nisu dovoljne i podseća da nijednu političku partiju u Crnoj Gori ne predvodi žena. “Ako žene nijesu dovoljno zastupljene u partijskim rukovodstvima, teško je očekivati da će biti dovoljno zastupljene na najvažnijim funkcijama u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti“, kaže ona. Uticaj 'patrijarhalnih obrazaca i rodnih stereotipa'Maja Marinović, saradnica na programima u Centru za građansko obrazovanje (CGO), za RSE objašnjava da na zastupljenost žena u politici značajno utiču patrijarhalni obrasci i rodni stereotipi u crnogorskom društvu, ali i rukovodstva partija koja uglavnom čine muškarci. Dodaje da su žene koje vrše javne funkcije često izložene napadima i mizoginiji, kao i kritikama na račun njihovog privatnog života, izgleda ili integriteta, što ih dodatno obeshrabruje da se politički angažuju ili prihvate visoke funkcije. “Zato je važno dosljedno primjenjivati zakon i spriječiti zloupotrebe kvota, osigurati da žene budu i na rukovodećim pozicijama, ali i razvijati mehanizme nulte tolerancije prema uvredama, napadima i mizoginiji prema političarkama, kako iz sopstvene, tako i drugih partija, jer takva atmosfera obeshrabruje žene da se uključe i ostanu u politici“, ocena je Marinović iz CGO. Kakva je situacija na Zapadnom Balkanu i u zemljama EU?Države Evropske unije, sa kojom Crna Gora pregovara o članstvu, u proseku imaju oko 32 posto žena u parlamentu. Države sa tradicionalno visokim brojem žena u parlamentu, kao što su Island (46%), Finska (45,5%) ili Švedska (44,7%) uopšte nemaju zakonom propisane kvote koje ih obavezuju na uključivanje žena. S druge strane, sve zemlje u regionu imaju neku vrstu rodnih kvota u izbornom zakonodavstvu. Ističe se Severna Makedonija, gde parlament čini više od 39 posto žena. I Srbija i Slovenija imaju visoko učešće žena u parlamentu – preko 37 odsto. U parlamentima Albanije, Kosova i Hrvatske takođe više od 30 posto mesta u parlamentu zauzimaju žene. Jedina zemlja u regionu koja se prema zastupljenosti žena u parlamentu rangira niže od Crne Gore jeste Bosna i Hercegovina – uprkos tome što zakon nalaže da na izbornim listama mora biti 40 posto žena, u Predstavničkom domu svega 8 od 42 mesta zauzimaju žene, što u procentima iznosi oko 19 posto. Učešće žena i evropski put Crne GoreNaše sagovornice uključenost žena u donošenje odluka vide kao neophodan korak ka članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji. “Unapređenje političke zastupljenosti žena nije pitanje samo obaveza iz procesa evropskih integracija, već i ukupne sposobnosti Crne Gore da zakone sprovede u praksi“, kaže Maja Marinović iz nevladine organizacije CGO. I Jelenka Andrić, predsednica skupštinskog Odbora za rodnu ravnopravnosti, smatra da stupanje u EU ne podrazumeva samo formalno usaglašavanje zakonodavstva, već i usvajanje evropskih vrednosti i praksi među kojima rodna ravnopravnost zauzima važno mesto. Iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava za RSE ističu da se priprema novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji će, između ostalog, kao cilj prepoznati unapređenje učešća žena u političkom odlučivanju. Poseban fokus u novom zakonu biće stavljen na obavezno integrisanje rodne perspektive u sve faze javnih politika – od planiranja i izrade, do sprovođenja, praćenja i evaluacije, dodaju iz ministarstva. Iz Delegacije Evropske unije u Podgorici do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja o tome kako vide to što u crnogorskoj Skupštini ni trećinu poslanika ne čine žene. Crna Gora je 17. marta zatvorila 14. po redu poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU, dok je otvorila svih 33. Plan Vlade je da Crna Gora postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine.

Vlada Crne Gore je u petak saopštila da je uvela "maksimalne mere" ograničavanja cene goriva uz smanjenje akciza u vreme kada globalni rast cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku preti ekonomijama širom sveta. Ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović rekao je daće akciza na eurodizel biti umanjena za 50 odsto, a na eurosuper 98 i eurosuper 95 za 25 odsto, prenele su Vijesti. Mere su, prema saopštenju Vlade, utvrđene posle intenzivne komunikacije i detaljnih analiza s nadležnim resorima energetike i finansija, kao i predstavnicima naftnih kompanija i ekspertima Evropske unije. "I pored značajnog gubitka državnih prihoda po ovom osnovu, na koje je ukazalo Ministarstvo finansija, u cilju zaštite interesa građana i privrede, Vlada se odlučila na maksimalno moguću mjeru", navela je Vlada. Time će, prema navodima crnogorske Vlade, cena dizela umesto za 31 cent biti povećana za četiri centa. "Tako će cijena dizela od utorka biti 1,54 eura umjesto 1,81 eura, dok će se litar benzina plaćati 1,51 eura umjesto 1,68 eura", saopštila je Vlada. Cena referentne nafte Brent, značajno je porasla nakon što su SAD i Izrael 28. februara počeli napade na Iran. Pre sukoba sirova nafta Brent je bila na oko 70 dolara po barelu, dok je sada na oko 110 dolara po barelu. Crnogorsko Ministarstvo energetike i rudarstva je navelo da prati situaciju i da će donositi odluke u najboljem interesu građana i privrede.

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore pažljivo prati sve aktivnosti koje mogu imati uticaj na bezbjednost regiona, uključujući i informacije o nabavci naoružanja, saopšteno je iz ove institucije za Radio Slobodna Evropa povodom informacije da Srbija nabavlja supersonične kineske rakete. "Svaka država, u skladu sa svojim zakonima i međunarodnim obavezama, ima suvereno pravo da razvija i unapređuje svoje odbrambene kapacitete," navode iz crnogorskog ministarstva. Dodaju da smatraju da pitanja naoružanja i vojne modernizacije, u regionu ali i šire "moraju biti vođena principima transparentnosti i pune usklađenosti sa ciljevima regionalne i međunarodne bezbjednosti." Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. Srbija je tom kupovinom, nakon Pakistana, postala prva država kojoj je Kina isporučila rakete velike razorne moći. Dok se u susjedstvu nalaze članice NATO-a, prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja Srbija je jedina u Evropi koja posjeduje ove rakete. Među njima je i Crna Gora, članica NATO-a od 2017. iz čijeg ministarstva vanjskih poslova navode da će kao članica Alijanse i pouzdan partner u međunarodnoj zajednici nastaviti da "kroz dijalog i saradnju sa saveznicima i partnerima doprinosi stabilnosti Zapadnog Balkana." "Crna Gora dosljedno zagovara dobrosusjedske odnose, očuvanje regionalne stabilnosti, uzdržanost u potezima i izjavama koje mogu dovesti do podizanja tenzija, kao i puno poštovanje međunarodnih obaveza i standarda, posebno kada je riječ o očuvanju mira i bezbjednosti u regionu." Ranije je kabinet predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića poručio da Podgorica ostaje posvećena "dobrosusjedskim odnosima" i saradnji u regionu. Na nabavku je reagovala i Evropska komisija, poručivši da "evropski put Srbije zahtijeva jasne strateške izbore", uključujući izbjegavanje zavisnosti koje nisu u skladu s evropskim integracijama. U Hrvatskoj su se oglasili i premijer Andrej Plenković i predsjednik Zoran Milanović. Plenković je saopštio da je o kupovini raketa obavijestio generalnog sekretara NATO‑a, dok je Milanović izjavio da ne razumije "zašto se Srbija snabdijeva ofanzivnim oružjem", navodeći zabrinutost zbog mogućeg narušavanja regionalne bezbjednosti. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije kupovinu raketa, navodeći da se Srbija "ne priprema za napad", uz tvrdnju da susjedne zemlje rade na stvaranju vojnog saveza koji Beograd vidi kao prijetnju - tvrdnju koju Hrvatska, Albanija i Kosovo odbacuju.