Dok zemlja stagnira u pridruživanju Evropskoj uniji, u Beogradu smatraju da je Šengen (Schengen) dostižan. Ne samo za Srbiju, već za ceo region Zapadnog Balkana. I to već ovog leta. I pozivaju EU da otvori Šengenski prostor za Zapadni Balkan. Iz Evropske komisije nije odgovoreno na upit RSE o ideji Beograda o brzom uključivanju u Šengen zemalja Zapadnog Balkana, koje su kandidati za članstvo u EU. Takve izjave Bojana Zorić iz Instituta EU za bezbednosne studije (ISS) vidi pre kao politički motivisane nego kao utemeljene i realistične. "Iako može zvučati politički privlačno, regija je i dalje pravno, tehnički i politički daleko od punopravnog članstva u Schengenu", rekla je za RSE. Slobodno putovanje bez graničnih kontrola, u okviru Šengenskog prostora, sada je moguće za 29 država, od kojih je 25 članica EU. Zorić objašnjava i da se ne može govoriti o ulasku cele regije u Šengen kao jedinstvenom procesu, jer se države nalaze u različitim fazama evropskih integracija i institucionalnog razvoja. "Svaka država pojedinačno mora usvojiti i implementirati EU acquis (pravne tekovine), uključujući i Schengen acquis, te proći zasebne tehničke i političke procjene", navela je. To je bila ključna poruka Srbije na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i Zapadnog Balkana 11. maja u Briselu, preneo je srpski šef diplomatije Marko Đurić. On smatra da nema razloga da Evropa već ovog leta ne otključa pun potencijal uključivanja regiona u Šengen. Prethodno je i ministar evropskih integracija Srbije Nemanja Starović ocenio da bi uključivanje Zapadnog Balkana u Šengenski prostor "bio dobar i opipljiv korak". Šengensko područje omogućava slobodno putovanje među državama članicama, bez prolaska graničnih kontrola, za više od 450 miliona osoba. Osim 25 zemalja EU, u Šengenu su i članice Evropskog udruženja slobodne trgovine - Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Zemlje Zapadnog Balkana imaju bezvizni režim sa EU, koji podrazumeva putovanje bez viza, ali najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana unutar šengenskog prostora. Šta kažu u državama Zapadnog Balkana?U Podgorici podržavaju inicijative koje doprinose evropskoj integraciji regiona, jačanju bezbednosti i slobodi kretanja, ali kažu da nisu bili konsultovani oko predloga za ulazak Zapadnog Balkana u Šengen. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore navelo je za RSE da upućivanju bilo kakve inicijative u ime regiona treba da prethodi "temeljna komunikacija i koordinacija". Podsećaju da Crna Gora već deceniju sprovodi Šengenski akcioni plan i razvija sopstveni sistem integrisanog upravljanja granicom. "Dok fokus naše države ostaje na punopravnom članstvu u EU, bez prečica, odnosno na osnovu zasluga, kroz usvajanje strogih standarda iz pregovaračkog procesa", navedeno je. Cilj Crne Gore je da postane članica do 2028. godine. Iz Sarajeva, Prištine, Skoplja i Tirane nije odgovoreno na upit RSE povodom predloga Beograda. Šta govore iskustva Hrvatske, Bugarske i Rumunije?Nasuprot optimizmu zvaničnog Beograda, susedne zemlje su kao čanice EU godinama čekale da postanu deo Šengenskog prostora. Hrvatska 10, a Bugarska i Rumunija skoro dve decenije. Bivša hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić kaže za RSE da je ulazak u EU glavni projekat a da ostalo, poput Šengena i Evropske monetarne unije, dolazi kasnije. "Ja ne vidim kako bi bilo moguće ući u Šengen prije, čak niti istovremeno, a kamoli prije nego što će se ući u EU", rekla je. Ona kaže da je Hrvatska bila institucionalno spremna za ulazak u Šengen prilično ranije nego što se to desilo, ali da politički razlozi takođe igraju ulogu. "To je bilo djelomično rezultat činjenice da su (EU) imali stari dug prema Bugarskoj i Rumunjskoj koje nisu bile sasvim spremne", navela je. Zato je, kako je rekla, bilo neprihvatljivo da Hrvatska uđe u Šengen mnogo pre Bugarske i Rumunije. Hrvatska je kao članica EU od 2013, postala članica Šengena 2023. Dok su Bugarska i Rumunija, iako članice EU od 2007. godine, tek 2025. uspele da postanu deo šengenske zone. Bojana Zorić iz ISS-a kaže da upravo primer Bugarske i Rumunije pokazuje da ni samo članstvo u EU ne jamči brz ulazak u Šengen. "Proces ne ovisi samo o tehničkim kriterijima, nego i o političkom povjerenju među državama članicama EU", dodala je. Iako su u Šengeskom prostoru četiri države koje nisu članice EU, Zorić objašnjava da su one "duboko integrirane u pravni i institucionalni okvir EU kroz Europski gospodarski prostor, ali i druge posebne aranžmane." "Za zemlje kandidatkinje sa Zapadnog Balkana ulazak u Šengen prije članstva u EU zato bi bio vrlo neuobičajen i politički vrlo teško ostvariv u trenutnom kontekstu", dodala je. Bezbednost kao prednost ili rizik?Srpski šef dilomatije Marko Đurić je, obrazlažući zašto bi Šengen trebalo otvoriti za Zapadni Balkan, rekao da "tvrde granice prekidaju krvotok ekonomije i turizma". Takođe je izneo procenu da bi to "dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU". Nije naveo na čemu se zasniva procena o visini ekonomske aktivnosti. Međutim, Bojana Zorić iz ISS-a ocenjuje da bi iz perspektive bezbednosti, većina država članica prerano proširenje Šengena na Zapadni Balkan pre videla kao potencijalni rizik nego kao neposrednu prednost. Ona podseća da se Šengen temelji na međusobnom poverenju da svaka država učesnica može učinkovito da štiti spoljnu granicu Unije. "S obzirom na trajnu zabrinutost oko neregularnih migracija, organiziranog kriminala, korupcije i neujednačenih institucionalnih kapaciteta u dijelovima regije, mnoge vlade članica EU vjerojatno bi ostale oprezne", ocenila je. Zorić smatra da je od brzog pristupanja realniji scenario postupna integracija kroz jačanje saradnje sa Frontexom, dalje usklađivanje sa viznom politikom EU i poboljšanje upravljanja granicama. Šta predstavlja Šengen područje?Područje slobodnog putovanja pokrenuto je 1985. u luksemburškom seocetu Šengen na granici sa Nemačkom i Francuskom, potpisivanjem Šengenskog sporazuma. Šengensko područje nastalo je kao međuvladin projekat pet država članica EU, Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga. Tokom vremena broj čalnica se povećavao. Šengen ne podrazumeva samo slobodno kretanje ljudi, kaže Bojana Zorić iz ISS već i vrlo visok stepen usklađenosti sa EU pravilima. Usklađenost se zahteva u upravljanju spoljnim granicama, viznoj politici, bezbednosnim proverama, policijskoj i pravosudnoj saradnji i zaštiti podataka. "Zemlje Zapadnog Balkana ostvarile su određeni napredak, osobito kroz reforme povezane s viznom liberalizacijom, upravljanjem migracijama i jačanjem suradnje s Frontexom", navela je Zorić. Ali je dodala da su "još prilično daleko od pune spremnosti za ulazak u Šengenski prostor." Zemlje koje žele da pristupe Šengenskom prostoru moraju da prođu niz evaluacija kako bi se utvrdilo da li ispunjavaju uslove neophodne za primenu šengenskih pravila. Nakon pozitivne evaluacije, sve članice Šengenskog prostora moraju jednoglasno da odobre odluku o članstvu, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom. Gde su zemlje Zapadnog Balkana?"Napredak zemalja Zapadnog Balkana je vrlo diverzificiran, no trenutačno ne postoji država u regiji koja je u potpunosti spremna pridružiti se Schengenu", kaže Bojana Zorić iz ISS-a. Ona, pri tome, podseća na izveštaje Evropske komisije o napretku za 2025. kojima se zemlje regije pozivaju da dodatno usklade svoju viznu politiku sa EU. Od Srbije se traži da obezbedi provere državljana trećih zemalja koji ulaze bez vize, posebno iz država koje predstavljaju bezbednosni ili migracijski rizik. Naglašava se i potreba za rigoroznim bezbednosnim proverama prilikom dodele državljanstva Srbije državljanima trećih zemalja. Upozorava se i da sticanje prava na putovanje bez viza u EU za državljane Rusije, dodeljivanjem srpskog državljanstva, predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU. Od Crne Gore traži se ukidanje sporazuma o bezviznom režimu sa zemljama kojima je potrebna viza za ulazak u EU. Za Bosnu i Hercegovinu se navodi da je potrebno da poboljša upravljanje granicama, te da vizna politika nije u potpunosti usklađena sa viznom politikom EU. Preporučuje se da do potpunog usklađivanja, BiH treba da primenjuje dodatne bezbednosne mere, kao što su povećanje broja službenika granične policije. Ocenjuje se da granična policija i dalje nema dovoljno osoblja i da četvrtina radnih mesta još nije popunjena. Ni vizna politika Kosova nije u potpunosti usklađena sa EU, posebno kada je reč o listi zemalja čiji državljani moraju imati vizu za ulazak u EU. Osim toga, Kosovo bi trebalo da nastavi da se bavi neosnovanim zahtevima za azil svojih građana unapređenjem kontrola na izlazu i nastavkom saradnje sa najpogođenijim državama EU. Za Severnu Makedoniju je EK ocenila da je vizni režim uglavnom usklađen sa listama EU zemalja, osim Turske. Kada je reč o Albaniji navodi se da je zakonodavni i strateški okvir za upravljanje spoljnim granicama delimično usklađen sa pravnim tekovinama EU. Za upravljanje granicama se kaže da je uglavnom zadovoljavajuće. Od zemalja Zapadnog Balkana, Crna Gora se smatra predvodnikom u pridruživanju EU, dok je Albanija zemlja koja je ostvarila značajan napredak. Nasuprot njima, Srbija je po oceni EK usporila tempo reformi potrebnih za pridruživanje. Na sajtu Evropskog saveta se navodi da svakoga dana oko 3,5 miliona osoba prelazi unutrašnje granice zbog posla, studiranja ili poseta. Kaže se da gotovo 1,7 miliona osoba stanuje u jednoj zemlji šengenskog područja, a radi u drugoj. Procenjuje se da Evropljani i Evropljanke svake godine obave 1,25 milijardi putovanja unutar šengenskog područja. U međuvremenu su članice Šengena počele da primenjuju automatizovani sistem ulazaka i izlaska (EES) za registraciju državljana zemalja koje nisu članice EU koji putuju na kraći boravak. *Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina

Umesto o uhapšenom čelniku beogradske policije, optužbe na račun Crne Gore. Dok javnost čeka odgovore nakon hapšenja i smene prvog čoveka policije u glavnom gradu, predsednik Srbije optužuje Crnu Goru da je "uvezla" u Srbiju narko klanove. Te navode Aleksandra Vučića zvanična Podgorica do sada nije komentarisala. Ni Vlada Crne Gore ni Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na upit RSE. A kao neprimerene kvalifikacije ocenjuje ih zamenik predsednika Odbora za bezbednost i odbranu u Skupštini Crne Gore Nikola Zirojević. "Ako Vučića pitate, svi smo mi u Crnoj Gori Srbi, jedino su kriminalci - Crnogorci i stigli su iz Crne Gore", rekao je on. Ovaj poslanik opozicionih Socijaldemokrata smatra da je bolje pitanje "zašto je bilo ko iz bilo koje države smatrao da mu je Srbija pogodno tlo za bavljenje kriminalom." "I mislim da odgovor na to pitanje ipak treba tražiti unutar granica Srbije, odnosno od izvršne vlasti u Srbiji", naveo je Zirojević. Šta je rečeno o hapšenju Milića?Veselin Milić bio je na jednom od najviših rukovodećih pozicija u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (MUP) kada je uhapšen. Sumnjiči se da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom. Ubijen je u jednom beogradskom restoranu u kome je bio i Milić. Pored Milića uhapšena su i tri policajca. Tužilaštvo sumnjiči Milića da je bio u restoranu u društvu dvojice osumnjičenih za ubistvo, te da je telefonom pozvao žrtvu i predložio mu da dođe kako bi oni raspravili međusobne nesuglasice. Dodaje se i da mu je sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Tokom vanrednog obraćanja dan nakon hapšenja prvog čoveka beogradske policije, Vučić nije izneo više detalja o Milićevoj ulozi, ali je govorio o crnogorskim kriminalnim klanovima. Advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević smatra da su Vučićeve izjave o Crnoj Gori pokušaj skretanja pažnje sa onoga što se dogodilo u Beogradu. "Da se u restoranu, koji je skoro zabranjen za javnost, desilo teško ubistvo, da je nestao leš i da su uhapšeni pripadnici MUP-a", naveo je. Telo ubijenog još nije pronađeno, a u potragu je, prema saopštenjima nadležnih, uključena i vojska. Za šta Vučić optužuje Crnu Goru?Ne povezujući ih direktno sa slučajem u koji je umešan načelnik beogradske policije, Vučić je 16. maja izneo niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je. Kavački i Škaljarski klan su dve suprotstavljene kriminalne grupe iz okoline Kotora u Crnoj Gori, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom. Povezuju se sa međunarodnim švercom droge, ubistvima i drugim krivičnim delima. Radoje Zvicer slovi za jednog od vođa ozloglašenog Kavačkog klana i nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Na čelu Škaljarskog klana je bio Jovan Vukotić, koji je ubijen 2022. u Istanbulu, u Turskoj. Istraživački novinar Vuk Cvijić kaže da je kriminalne grupe teško razdvojiti po nacionalnoj osnovi zato što su izmešane i rade zajedno. "I to vidimo i iz slučajeva koji su pravosnažno okončani, na primeru Darka Šarića", naveo je. Šarić, srpski državljanin od 2005. a rođen u Crnoj Gori, osuđen je u Beogradu za šverc više od pet tona kokaina. Novinar Radara Vuk Cvijić kaže da kriminalci iz Srbije i Crne Gore imaju pasoše i jedne i druge države. "I ne bi se oni nalazili u Srbiji da se ovde ne osećaju sigurno", dodao je. Svojevremeno je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio da je smanjeno delovanje crnogorskih kriminalnih grupa u Srbiji. "Dugo godina su kriminalne grupe za međusobne obračune koristile Beograd i Srbiju. Ali sasekli smo krake crnogorske kriminalne hobotnice i smanjeno je njihovo delovanje u Srbiji", rekao je Dačić za RTS u oktobru 2024. Ministar Dačić se od hapšenja prvog čoveka beogradske policije nije javno oglasio. Navodna uloga Miloša MedeniceVučić je takođe pomenuo i kako određene navode o ubistvu u Beogradu iznosi crnogorski begunac Miloš Medenica u video porukama na društvenoj mreži X, čiju verodostojnost RSE nije mogao da utvrdi. "To je rekao ovaj presudom osuđeni kriminalac, opet iz Crne Gore, a koga prema našim obaveštajnim podacima sada štiti kavački klan i drži na teritoriji Crne Gore", rekao je Vučić. Crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit RSE da li crnogorska policija ima informacije o Milošu Medenici koje je izneo Vučić, niti da li su utvrđivali poreklo snimaka. Prethodno je crnogorska policija tvrdila da su snimci, koji su nakon bekstva Miloša Medenice više puta objavljivani na društvenim mrežama kreirani pomoću veštačke inteligencije, dok eksperti kažu da za te tvrdnje nema dovoljno dokaza. Medenica je u Crnoj Gori u januaru osuđen na deset godina zatvora zbog organizovanog kriminala, nakon čega je pobegao iz kućnog pritvora i za njim je raspisana međunarodna poternica. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Varnice na dvadesetu godišnjicu nezavisnosti Crne GoreAdvokat Božo Prelević ocenjuje da su optužbe protiv Crne Gore, koja ovog meseca obeležava 20 godina nezavisnosti od kada je izašla iz državne zajednice sa Srbijom, izrečene zarad biračkog tela. "Da li su sad problem Hrvati, Crnogorci, Makedonci, treba da se baci neka dimna bomba i da neko objašnjava", dodao je. Smatra da je indikativno i ponašanje provladinih tabloida u slučaju doskorašnjeg šefa beogradske policije. "Kada se to desilo - tajac u državnim tabloidima, što znači da im nije dozvoljeno da pišu, a onda on (Vučić) kaže nešto o Crnogorcima i onda oni pišu o tome", naveo je. Vučić je i povodom godišnjice nezavisnosti uputio teške reči susednoj Crnoj Gori i odbio je da prisustvuje proslavi. "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice", poručio je 14. maja. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. Takođe je u autorskom tekstu između ostalog napisao i "izvinite što smo vas voleli više nego vi nas." I Vučićeve navode o crnogorskim kriminalnim klanovima, crnogorski poslanik Zirojević dovodi u vezi sa, kako kaže, hibridnom kampanjom u susret proslavi 20 godina crnogorske nezavisnosti. "On kreira atmosferu da je on štit između strašnih organizovanih kriminalnih grupa koje dolaze iz Crne Gore i prijete da poharaju Srbiju", naveo je. Do sada su zvaničnici u Srbiji isticali kako je procenat kriminala i broj ubistava u vreme vlasti Srpske napredne stranke smanjen.

Sjedinjene Američke Države žele promijeniti energetsku kartu na Zapadnom Balkanu kroz mrežu bilateralnih sporazuma o uvozu ukapljenog prirodnog plina (LNG), s ciljem smanjenja ovisnosti regije o Rusiji i jačanju energetskog koridora od južne do središnje Europe. Niz projekata planirano je od Hrvatske preko Bosne i Hercegovine, te Sjeverne Makedonije, Albanije, Crne Gore do Kosova i Srbije. Uključuju nove plinovode, LNG terminale i plinske elektrane, a praćeni su političkom i financijskom podrškom administracije u Washingtonu i Bruxellesu. Neki projekti već su u fazi izgradnje ili ugovaranja, drugi su u fazi planiranja, dok se cijeli regionalni energetski sustav postupno preusmjerava prema prirodnom plinu iz SAD-a, Azerbajdžana i Mediterana. Jonathan Stern, profesor na Oxfordskom institutu za energetske studije ukazuje da je jugoistočna Europa već razvila alternativne pravce. "Postoje LNG terminali u Grčkoj i Hrvatskoj, te Južni plinski koridor iz Azerbajdžana, uz rumunjsko plinsko polje Neptun Deep u Crnom moru čija eksploatacija bi trebala početi iduće godine, a rezerve se procjenjuju na 100 milijardi kubnih metara", kazao je Stern za Radio Slobodna Evropa. Kraj ovisnosti BiH o RusijiBosna i Hercegovina bila je prethodnih mjeseci u fokusu zbog projekta Južne plinske interkonekcije s Hrvatskom, koji bi entitetu Federacija BiH omogućio pristup LNG terminalu na Krku i alternativnim dobavljačima plina. Istodobno, vlasti drugog entiteta, Republike Srpske, nastavljaju razvijati zasebne plinske veze sa Srbijom, uključujući projekt Istočne interkonekcije od Bijeljine prema Banjoj Luci. BiH gotovo pet desetljeća u potpunosti ovisi o plinu iz Rusije koji stiže Turskim tokom i uglavnom koristi za grijanje u Sarajevu, pa je u usporedbi sa Srbijom zanemariv potrošač. Sporazum između BiH i Hrvatske o povezivanju plinovoda od Dalmacije prema središnjoj Bosni, s ograncima prema Hercegovini i sjeverozapadu zemlje, potpisan je uz sudjelovanje američkog ministra energetike Chrisa Wrighta u aprilu u Dubrovniku. Svemu je prethodila višemjesečna potpora službenog Washingtona projektu koji su nazvali "strateškim za energetsku sigurnost regije". Hrvatski dio projekta vodi državni Plinacro, dok je u BiH kao nositelj određena privatna američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, čiji direktori su dio uskog kruga predsjednika SAD-a Donalda Trumpa. Projekt je izazvao kritike Europske komisije i Energetske zajednice, čiji je BiH član, zbog posebnog (lex specialis) zakona u Federaciji BiH u koji je unesena američka privatna firma, kao i pitanja usklađenosti s pravilima EU. "Projekt se mora provesti u okviru koji je u potpunosti usklađen s pravnom stečevinom Energetske zajednice i načelima energetske politike EU", kazala je za RSE Hanna Claeson, glasnogovornica Europske energetske zajednice (EnC) čiji članovi su zemlje EU, BiH i šire regije. BiH godišnje troši do 250 milijuna kubika plina, dok bi novim plinovodom trebalo teći oko 1,5 milijardi kubika, pa se razmatra i izgradnja plinskih elektrana koje bi mogle opskrbiti strujom oko 400.000 domaćinstava. Trenutno 80 posto struje se proizvodi u termoelektranama na ugljen, od kojih su neke izgrađene prije više od 50 godina. Planirani plinovod bi se povezao s postojećim koji dolazi iz Srbije. Međutim, profesor Jonathan Stern, s Oxfordskog instituta za energetske studije, smatra da plinovod "jeste važan za BiH, ali ne i za širu regiju". Međutim, on sumnja u isplativost ulaganja oko milijardu eura, kolika je procijenjena vrijednost novog plinovoda. "Hrvatska nema dostupan LNG kapacitet za tranzit plina preko BiH. A i kamo bi išao? Srbija ga sad može nabaviti preko Bugarske", kazao je Stern za RSE. Strateško partnerstvo Srbije i SAD-aSrbija širi plinsku infrastrukturu nastojeći zadržati ulogu regionalnog energetskog čvorišta, dok paralelno otvara prostor za američki LNG i nove zapadne investicije u energetskom sektoru. Ministrica energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović potpisala je zajedničku izjavu sa SAD-om i više država istočne i centralne Europe na summitu u Washingtonu, u februaru ove godine. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović nakon toga je izjavio da će Srbija "morati kupovati američki gas", iako količine i formalni ugovori nisu definirani. Strateški sporazum sa SAD-om o energetici iz 2024. predviđa diversifikaciju izvora, ali formalnog ugovora o kupnji američkog LNG-a zasad nema. Američki plin mogao bi stizati preko hrvatskog terminala na Krku ili grčkog Aleksandrupolisa zahvaljujući novim interkonekcijama prema Bugarskoj i Sjevernoj Makedoniji. Srbija upravlja mrežom od oko 2.500 kilometara plinovoda i planira nove, uključujući i prema Sjevernoj Makedoniji, te proširuje skladište Banatski dvor. Trenutačno više od 80 posto plina dobiva iz Rusije preko Turskog toka. Unatoč najavama diversifikacije, ključni plinski energetski objekti u Srbiji, uključujući modernu elektranu-toplanu TE-TO Pančevo, i dalje su povezani s ruskim Gazpromom i Naftnom industrijom Srbije. LNG terminal u Baru i plinske elektraneCrna Gora, iako bez plinske mreže, postaje dio američkog LNG okvira kroz planove za terminal u luci Bar i buduće plinske elektrane. Crna Gora je, također, sudjelovala na američkom Transatlantskom plinskom sigurnosnom samitu u Washingtonu u februaru ove godine, gdje je potpisala zajedničku izjavu kojom je više zemalja centralne i južne Europe najavilo suradnju sa SAD-om u energetici. Iako su američke kompanije Enerflex i Wethington Energy Innovation još 2023. potpisale memorandum s Vladom Crne Gore o pripremi projekta, nije dogovorena opskrba LNG-om, definirane količine ili potpisani drugi ugovori. Podgorica je posljednjih godina podržavala projekt Jonsko-jadranskog plinovoda (IAP), koji bi povezao Transjadranski plinovod (TAP) u Albaniji s Hrvatskom, no on je još u idejnoj fazi. Razmatra se niz plinskih elektrana snage od 50 do 400 megavata u Baru, Podgorici i Pljevljima, uključujući hibridne modele i prenamjene postojećih postrojenja. "Sve razmatrane opcije su tehnički izvedive i ekonomski isplative", prema studijama koje su za Elektroprivreda Crne Gore, a izradile japanska JERA i švicarski SS&A Power Consultancy. Ovisno o kapacitetu postrojenja i izvoru opskrbe plinom, ulaganja se procjenjuju u rasponu od 233 do 362 milijuna eura. Kosovo trenutno izvan planovaKosovo nema plinsku infrastrukturu i u potpunosti se oslanja na termoelektrane na ugljen. Projekt plinske interkonekcije sa Sjevernom Makedonijom bio je uključen u investicijski plan EU za Zapadni Balkan, ali je zaustavljen zbog, kako su naveli iz vlade, visokih troškova i strateškog fokusa na obnovljive izvore. Plinovod bi Kosovu omogućio pristup plinu iz grčkih LNG terminala na Egejskom moru, a ideja je bila i izgraditi plinovod prema Albaniji. "Ako i kada se tržišne okolnosti promijene i poslovno okruženje postane privlačnije, Ministarstvo energetike [SAD-a] bit će spremno pomoći u povezivanju američkih kompanija s partnerima na Kosovu", kazao je za RSE Joshua Volz, specijalni izaslanik američkog Ministarstva energetike. Kosovo je odbilo uložiti oko 200 milijuna dolara američkog novca u plinsku infrastrukturu kroz program Millennium Challenge Corporation (MCC) i preusmjerilo je sredstva u baterijske sisteme za pohranu. Sjeverna Makedonija ključna karika južnog koridoraSkopje trenutačno gradi novu plinsku infrastrukturu uz potporu Washingtona i Brisela, nastojeći prekinuti desetljećima dugu ovisnost o ruskom plinu i pozicionirati se kao novo regionalno energetsko čvorište. Sjeverna Makedonija je članica NATO-a i kandidatkinja za članstvo u EU, pa je diversifikacija opskrbe postala i geopolitičko pitanje. Ključna kogeneracijska elektrana TE-TO Skopje, koja opskrbljuje glavni grad toplinskom energijom i proizvodi struju, ovisi o ruskom plinu i pod kontrolom je ruske grupacije Sintez. Skopje je američkim dobavljačima potpisalo memorandum o kupnji američkog LNG-a, ali detalji nisu javno objavljeni. Plinovod Gevgelija-Negotino je u izgradnji i povezat će ovu zemlju s grčkim LNG terminalima, s početnim kapacitetom od 1,5 milijardi kubika godišnje. EU institucije financiraju projekt kombinacijom kredita i bespovratnih sredstava, dok se paralelno planira interkonekcija sa Srbijom, čiji bi radovi trebali početi 2027. godine. "Sjeverna Makedonija planira izgradnju 67 novih energetskih objekata ukupne instalirane snage 4.416 megavata, uključujući jedno kogeneracijsko postrojenje u blizini Negotina", kazali su iz Ministarstva energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Sjeverne Makedonije za RSE. Albanski LNG čvor na JadranuAlbanija je u travnju 2026. potpisala strateški sporazum vrijedan šest milijardi dolara s američkom kompanijom Venture Global i grčkom kompanijom Aktor LNG USA koja kupuje LNG iz SAD-a za dugoročnu isporuku ukapljenog plina od 2030. godine. Plan uključuje razvoj energetskog centra u Valoni s LNG terminalom i plinskom elektranom snage oko 380 megavata, uz povezivanje na postojeći Transjadranski plinovod (TAP) koji od 2020. godine vodi plin iz Azerbajdžana do Italije. Projekt podržava američka administracija, koja Albaniju vidi kao potencijalnu ulaznu točku za distribuciju američkog plina prema Kosovu, Sjevernoj Makedoniji i drugim dijelovima Zapadnog Balkana. Albanija nema funkcionalnu unutarnju plinsku mrežu, a postojeća infrastruktura iz socijalističkog razdoblja uglavnom je neupotrebljiva. Za Albaniju, koja gotovo svu električnu energiju proizvodi iz hidroelektrana, izgradnja nove plinske elektrane bila bi sigurnosna rezerva u razdobljima suše i rastuće potrošnje. "Rješenje za plinofikaciju Albanije je izgradnja Jonsko-jadranskog plinovoda (IAP) i povezivanje s LNG terminalom u Hrvatskoj, spajanje na Transjadranski plinovod (TAP) kojim stiže plin iz kaspijske regije te izgradnja LNG terminala i skladišta plina u Dumrei", kaže Stavri Dhima, s Europskog univerziteta u Tirani koji je 20 godina radio u Institutu za istraživanje nafte i plina u Fieru. LNG terminal u luci Vlore mogao bi biti plinsko čvorište za opskrbu Albanije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Kosova, a preko IAP-a i TAP-a plin bi mogao ići i za BiH i Italiju. "Sama infrastruktura ne garantira energetsku sigurnost", rekla je za RSE Sophie Corbeau iz Centra za globalnu energetsku politiku u Parizu govoreći o planovima izgradnje novih LNG terminala, plinovoda i plinskih termoelektrana. Corbeau je naglasila da zemlje koje žele smanjiti ovisnost o ruskom plinu moraju najprije osigurati i pouzdane dugoročne ugovore o opskrbi kod više drugih dobavljača.

U Perspektivi srednjoškolci iz Kotora propituju da li društvo postavlja pogrešne prioritete dok nova generacija odrasta online. Upozoravaju da "ljudi ne kapiraju koliko AI griješi" te da roditelji sve više prepuštaju tehnologiji odgoj djece. Poručuju da "iznošenje vlastitog mišljenja" nije bunt, već njihovo pravo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće učestvovati na obeležavanju dvadesete godišnjice nezavisnosti Crne Gore 21. maja u Podgorici. "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", tako je svoju odluku Vučić obrazložio 14. maja novinarima u Beogradu. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore na to odgovara da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije ili srpskog naroda. U odbranu predsednika Srbije stalo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje, saopštivši da crnogorsko ministarstvo bez povoda i potrebe stvara povod za javni napad na predsednika Srbije. Za Radio Slobodna Evropa (RSE) istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ovakvu retoriku predsednika Srbije ocenjuje kao štetnu po građane kako Srbije, tako i Crne Gore i ostalih zemalja regiona Zapadnog Balkana. Šta poručuju iz Podgorice, a šta iz Beograda?Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 14. maja rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije, crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 15. marta da Vučić nastavlja s retorikom koja ne doprinosi dobrosusedskim odnosima. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da je Crna Gora 2006. godine na demokratskom referendumu obnovila svoju nezavisnost, u skladu sa ustavom zajednice Srbije i Crne Gore, pravilima međunarodnog prava i standardima Evropske unije. Dodaje se i da je obnovom svoje nezavisnosti Crna Gora omogućila i Srbiji da nastavi svoj državno-pravni kontinuitet kao samostalna država. "Crna Gora svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga – već u čast slobodno izražene volje svojih građana, svoje istorijske, državne i identitetske posebnosti, kao i prava svakog naroda da demokratski odlučuje o svojoj budućnosti”, navodi se u saopštenju. Ubrzo nakon ovog saopštenja stigao je odgovor iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, u kom se osuđuje reakcija crnogorske vlade na Vučićevu izjavu. Saopšteno je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo iskren, ali ne i uvredljiv stav – da ne želi da slavi razdvajanje dve bliske i bratske države. U saopštenju ističu i to da je Srbija nakon referenduma 2006. godine bez odlaganja priznala nezavisnost Crne Gore i uspostavila diplomatske odnose. "Predsednik Aleksandar Vučić nije osporavao crnogorsku nezavisnost – naprotiv, više puta je ponovio da Srbija Crnu Goru doživljava kao bratsku i prijateljsku državu. Ono što je istakao jeste da se nezavisnost Crne Gore ne može i ne sme koristiti kao izgovor za negiranje srpskog identiteta, kulture, jezika i vere velikog broja građana Crne Gore, niti za podsticanje podela u crnogorskom društvu", naveli su iz Ministarstva spolia poslova. I tu nije kraj. Šta je Vučić napisao u kolumni?Nakon saopštenja ministarstava, na crnogorskom portalu Borba objavljen je tekst naslovljen sa "Istorijsko obraćanje građanima Crne Gore Aleksandra Vučića". U tom autorskom tekstu predsednik Srbije piše da Crnoj Gori želi sreću, ali da ne želi da učestvuje u obeležavanju jubileja. U tekstu navodi da se decenijama Srbija optužuje za mešanje u unutrašnju politiku Crne Gore, propagiranje velikosrpskih ideja i ugrožavanje crnogorske državnosti. Na to odgovara tvrdnjom da je Srbija na demokratski i civilizovan način prihvatila svaku odluku Crne Gore, od proglašenja nezavisnosti do ulaska u NATO. Za razliku od Crne Gore, Srbija je 2007. godine proglasila vojnu neutralnost, čime se obavezala da neće ulaziti u vojne saveze. "Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas", napisao je predsednik Srbije. U nastavku teksta, Vučić obrazlaže kako Srbija nikada nije ugrozila teritorijalni integritet Crne Gore ili optužila Crnu Goru za genocid, dok je ta zemlja priznala nezavisnost Kosova i usvojila rezoluciju kojom se priznaje genocid u Srebrenici. Nezavisnost Kosova Crna Gora priznala je 2008. godine, tokom vlasti Demokratske partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića. Nakon toga došlo je do zaoštravanja odnosa Beograda i Podgorice, crnogorsku ambasadorku u Srbiji proglašena je "personom non-grata". Kada je reč o Rezoluciji kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, ovaj dokument Skupština Crne Gore usvojila je u junu 2021. godine. Tada je takođe smenjen ministar pravde koji je negirao genocid. Rezolucija koja je usvojena dvotrećinskom većinom osuđuje genocid u Srebrenici 1995. godine kada je ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i zabranjuje javno negiranje tog genocida. Usvajanju rezolucije protivio se deo tada vladajuće koalicije, okupljen oko prosrpskog Demokratskog fronta, koji je tražio da se rezolucijom osude svi zločini na prostoru Bosne i Hercegovine i bivše Jugoslavije, kao i da se izbriše termin genocid iz teksta rezolucije. Rezolucija je usvojena dok je predsednik Crne Gore bio Milo Đukanović, a premijer Zdravko Krivokapić. Aleksandar Vučić takođe optužuje Crnu Goru za davanje medijske platforme "sprovođenju obojene revolucije" u Srbiji, kako Vučić naziva studentske i građanske proteste koji se prethodnih godinu i po dana organizuju širom zemlje. Na kraju, Vučić ističe da će Srbija poštovati Crnu Goru, njene građane i njihovu odluku, ali da ih moli da pokažu poštovanje prema srpskom jeziku, nacionalnim obeležjima i ljudima koji čine trećinu stanovništva Crne Gore. Na poslednjem popisu iz 2024. godine 41,1 odsto građana Crne Gore izjasnilo se kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi, dok je kao maternji jezik 43,2 odsto navelo srpski, a 34,5 odsto crnogorski. 'Retorika o otcepljenju podiže tenzije u regionu'Dragan Popović, istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku, ocjenjuje za RSE da je retorika u kojoj se raspad državne zajednice opisuje kao "otcepljenje" Crne Gore klasična nacionalistička floskula. Podseća da je i Srbija 2006. dobila punu nezavisnost i priliku da zaokruži svoj državno-pravni identitet, ali da se u nacionalističkoj retorici taj događaj prikazuje kao poraz i tužan dan. "Toj ideologiji nije suštinski stalo do građana Srbije, niti do države Srbije. Njen cilj je nekakva zamišljena, velika i etnički čista srpska država. Građanska Srbija, u svojim granicama u kojima je danas, za nacionaliste je poraz", objašnjava Popović. Popović ocenjuje da ovakve izjave izazivaju povišene tenzije, te širenje straha i mržnje među ljudima. Stoga, dodaje, jasno je zbog čega je Crna Gora meta nacionalizma, "posebno srpskog nacionalizma koji o Crnoj Gori ima razvijenu predstavu kao o 'srpskoj Sparti' i važnom delu zamišljenog ‘srpskog sveta", kaže Popović. "Srpski svee" je kovanica koju su koristili političari širom regiona, poput Milorada Dodika i Aleksandra Vulina, ali i predstavnika prosrpskih partija u Crnoj Gori. Dok zagovarači "srpskog sveta" opisuju tu ideju kao brigu za građane srpske nacionalnosti u državama bivše Jugoslavije, lideri tih zemalja upozoravali su da ta kovanica podseća na teritorijalne aspiracije zvanične srpske politike u ratovima 90-ih godina. Dragan Popović smatra da su Vučićeve izjave pre svega upućene njegovim biračima, ali da uprkos tome utiču i na građane Crne Gore i drugih susednih država. "Suština ovog narativa je da identitetska pitanja nisu rešena, da granice nisu utvrđene i da uvek postoji mogućnost da se pitanje granica, pa i postojanja pojedinih država u regionu stavi na sto", objašnjava Popović. Srbija i Crna Gora bile su u istoj državi od 1918. do 2006. godine, najpre u okviru socijalističke Jugoslavije, zatim od 1992. Savezne Republike Jugoslavije, a od 2003. Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon referenduma održanog 21. maja 2006, na kojem je 55 odsto građana glasalo za nezavisnost, Crna Gora je proglasila nezavisnost. Diplomatski odnosi dve države uspostavljeni su 22. juna iste godine. Referendumske podele, koje se u velikoj meri poklapaju sa nacionalnom podelom na Srbe i Crnogorce, opstale su do danas. Odnosi su dodatno opterećeni 2008. godine kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, a zatim i kada je 2014. godine postala članica NATO-a, što su kritikovali predstavnici vlasti u Srbiji, kao i prosrpska opozicija u Crnoj Gori. Krajem 2019. godine dodatne tenzije izazvalo je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti, kojem se usprotivila Srpska pravoslavna crkva zbog odredbi o dokazivanju vlasništva nad crkvenom imovinom iz perioda pre 1918. godine. Zbog toga su mesecima organizovane litije širom Crne Gore, a protiv mitropolita Amfilohija podneta je krivična prijava zbog kršenja zdravstvenih propisa tokom pandemije. Parlamentarni izbori 30. avgusta 2020. doveli su do prve smene vlasti u Crnoj Gori nakon tri decenije vladavine Demokratske partija socijalista Mila Đukanovića. Novu vlast formirale su tri opozicione koalicije, među kojima i prosrpske partije. U narednim godinama promenjeno je više vlada i rukovodilaca državnih institucija. Dvadeset godina od obnove nezavisnosti u Crnoj Gori obeležava se 21. maja, a država planira trodnevni program povodom jubileja. Predstavnici Srbije nisu učestvovali ni na prethodnim obeležavanjima ovog datuma u Crnoj Gori.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da jubilej obnove crnogorske nezavisnosti pokušava da se predstavi kao čin usmeren protiv Srbije ili srpskog naroda. Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 14. maja izjavio da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije, crnogorsko Ministarstvo je saopštilo da Vučić nastavlja s retorikom koja ne doprinosi dobrosusedskim odnosima. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da je Crna Gora 2006. godine "slobodnom voljom svojih građana, na demokratskom referendumu, obnovila svoju nezavisnost u punom skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbije i Crne Gore, pravilima međunarodnog prava i standardima Evropske unije". Dodaje se i da su Crna Gora i Srbija bile ravnopravne članice državne zajednice nastale nakon raspada bivše Jugoslavije i da je obnovom svoje nezavisnosti Crna Gora omogućila i Srbiji da nastavi svoj državno-pravni kontinuitet kao samostalna država. "Crna Gora svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga - već u čast slobodno izražene volje svojih građana, svoje istorijske, državne i identitetske posebnosti, kao i prava svakog naroda da demokratski odlučuje o svojoj budućnosti, navodi se u saopštenju. Na ovo saopštenje reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, navodeći da crnogorsko ministarstvo "bez ikakvog stvarnog povoda i potrebe konstruiše povod za javni napad na Predsednika Srbije, zadajući nepotreban udarac međudržavnim odnosima." U saopštenju navode da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo stav koji nije uvredljiv, a to je da ne želi da slavi razdvajanje dve bliske i bratske države, te da je Srbija nakon referenduma 2006. godine bez odlaganja priznala nezavisnost Crne Gore i uspostavila diplomatske odnose. "Predsednik Aleksandar Vučić nije osporavao crnogorsku nezavisnost – naprotiv, više puta je ponovio da Srbija Crnu Goru doživljava kao bratsku i prijateljsku državu. Ono što je istakao jeste da se nezavisnost Crne Gore ne može i ne sme koristiti kao izgovor za negiranje srpskog identiteta, kulture, jezika i vere velikog broja građana Crne Gore, niti za podsticanje podela u crnogorskom društvu", dodaje se u saopštenju. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Dvadeset godina od obnove nezavisnosti obeležava se 21. maja, a država planira trodnevni program povodom jubileja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobio poziv za obeležavanje, ali da neće učestvovati u "glamuroznoj proslavi otcepljenja od Srbije". "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", rekao je Vučić novinarima u Beogradu. Nakon što je Crna Gora zvanično proglasila nezavisnost, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobio poziv za obeležavanje 20. godišnjice nezavisnosti Crne Gore, ali da neće učestvovati. "Inače sam dobio poziv da učestvujem u glamuroznoj proslavi otcepljenja od moje Srbije. Naravno, u tome neću učestvovati. Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", rekao je Vučić 14. maja u Beogradu. Vučić je ocenio da je siguran da će i Srbi i drugi građani Crne Gore Srbiju "uvek osećati kao bratsku zemlju". Crna Gora 21. maja obeležava 20 godina od obnove nezavisnosti. Država planira trodnevni program povodom jubileja. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Nakon što je nezavisnost zvanično proglašena 3. juna, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute boravio je u Podgorici gdje se sastao sa premijerom Milojkom Spajićem, poručivši da je Crna Gora cijenjena članica evroatlantske zajednice i važan faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Rute je naglasio da Alijansa region vidi kao prostor od velikog strateškog značaja i da podržava reformske procese i jačanje demokratskih institucija. Istakao je i da postoje akteri koji pokušavaju destabilizovati region, ali da pitanja iz prošlosti ne bi trebalo vraćati u fokus. On je ukazao i na potrebu većih izdvajanja za odbranu, dodajući da NATO nastavlja pratiti i identifikovati zlonamjerne aktivnosti, posebno u kontekstu uticaja Kine i Rusije. Takođe je zahvalio Crnoj Gori na podršci Ukrajini. Rute je najavio i predstojeći NATO samit koji će biti održan u Ankari, gdje će se dodatno razgovarati o bezbjednosnim izazovima. Premijer Milojko Spajić istakao je da je povjerenje građana u Vojsku Crne Gore na istorijskom maksimumu, pozivajući se na podatke Eurobarometra. Naglasio je da su u prethodnom periodu sprovedene značajne reforme u sektoru odbrane. "Već u junu očekujemo sporazum sa Sjedinjenim Državama koji će dodatno unaprijediti saradnju i otvoriti prostor za nove investicije", rekao je Spajić. On je dodao da pred Crnom Gorom stoji period dodatnog jačanja vojske i istakao da zemlja ima konstruktivnu ulogu u regionu. Govoreći o ranijoj izjavi o mogućem korišćenju crnogorskih kapaciteta u operacijama na Bliskom istoku, Rute je pojasnio da je to bila figurativna konstatacija, naglašavajući da NATO Crnu Goru vidi kao pouzdanog saveznika. Premijer je takođe ukazao na napredak u procesu evropskih integracija, navodeći da počinje rad radne grupe za ugovor o pristupanju Evropskoj uniji i da očekuje ubrzanje završnih faza tog procesa. Sastanku su prisustvovali i potpredsjednik Vlade Aleksa Bečić, ministri vanjskih poslova i odbrane Ervin Ibrahimović i Dragan Krapović, kao i stalna predstavnica Crne Gore pri NATO-u Milena Kalezić. Tokom posjete, Rute će se sastati i sa predsjednikom države Jakovom Milatovićem, a planirano je i zajedničko obraćanje studentima Fakulteta političkih nauka u Podgorici.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je Skupštini te zemlje na ponovno odlučivanje Zakon o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu koji je 8. maja usvojen u parlamentu, saopšteno je iz kabineta predsednika. Ovim zakonom propisuje se mogućnost da sudija Ustavnog suda, kome je prestala funkcija zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju ili isteka mandata, nastavi da vrši funkciju do izbora novog sudije, kako bi se izbeglo da to mesto ostane upražnjeno. Predsednik Milatović vratio je zakon Skupštini jer smatra da odredba koja omogućava sudijama Ustavnog suda da nastave funkciju nakon isteka mandata nije u skladu s Ustavom Crne Gore, koji propisuje mandat od 12 godina bez mogućnosti produženja. Predsednik ukazuje da takvo rešenje narušava pravni poredak i stvara kontradikcije. Takođe navodi da se time ne rešava postojeći problem, već dodatno komplikuje, te da izmene moraju biti usklađene s Ustavom. "Na opasnost politički motivisane opstrukcije izbora novih sudija Ustavnog suda, primenom ovakvog rešenja u budućnosti, ukazuje i aktuelna situacija u kojoj dva predloga Predsednika Crne Gore za izbor sudija Ustavnog suda još uvek nisu razmotrena od strane Skupštine Crne Gore", navodi Milatović u saopštenju. S druge strane, ministar pravde Bojan Božović rekao je da je ovaj zakon usklađen sa preporukama Venecijanske komisije. Zakon je 8. maja usvojen glasovima 42 poslanika, bez učešća opozicije. Ustavni sud trenutno funkcioniše u nepotpunom sastavu, sa šest umesto sedam sudija. Među njima je i sutkinja kojoj je 2025. godine istekao mandat, nakon čega joj je odlukom Skupštine dozvoljen nastavak rada do izbora novog sudije, a ne duže od godinu dana. U međuvremenu je ispunila i uslov za starosnu penziju. Predsednik Jakov Milatović predložio je Skupštini Crne Gore dva kandidata za nove sudije Ustavnog suda, međutim, Skupština o tome još nije odlučivala. "Ustavni sud Crne Gore može biti u potpunosti efikasan samo kada radi u punom sastavu, zbog čega apelujemo na Skupštinu Crne Gore da bez daljeg odlaganja uvrsti pitanje izbora novih sudija u dnevni red", saopšteno je sredinom marta iz nevladine organizacije Akcija za ljudska prava povodom ovog pitanja. Ustavni sud Crne Gore je od 2020. do 2023. godine radio u nepotpunom sastavu. U tom periodu u penziju je otišlo četvoro od sedam sudija, a Skupština nije uspevala da izabere njihove naslednike zbog izostanka političkog dogovora. Nedostatak kvoruma za odlučivanje u Ustavnom sudu doveo je do nagomilavanja nerešenih predmeta i višegodišnjeg čekanja građana na odluke suda. Uz snažan pritisak Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, sudije su izabrane u februaru 2023. godine.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nagovestio je u ponedeljak mogućnost pronalaska rešenja koji bi omogućio odblokiranje Poglavlja 31 sa Crnom Gorom u pregovorima o članstvu ove zemlje sa Evropskom unijom (EU). Govoreći o tom pitanju, šef hrvatske diplomatije je potvrdio da se sastao sa crnogorskim kolegom Ervinom Ibrahimovićem na marginama ministarskog sastanka između EU i Zapadnog Balkana. Prema njemu, sve ide u smeru rešavanja otvorenih pitanja. "Nama je u interesu da otvorena pitanja ne opterećuju proces pristupanja, ali naravno i dugoročno dobrosusedske odnose. Što više otvorenih pitanja rešimo, to ćemo imati još bolje i snažnije odnose. Hrvatska će biti još angažovanija jer je nama u interesu da imamo susede sa kojima ćemo deliti jednake vrednosti", izjavio je novinarima Goran Grlić Radman. Hrvatska je u decembru 2024. blokirala zatvaranje Poglavlja 31 u pristupnim pregovorima između Crne Gore i Evropska unija. Reč je o poglavlju koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Osim otvorenih pitanja koja od ranije ima sa Zagrebom, situacija se zakomplikovala pošto je Skupština Crne Gore krajem juna usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. To je Zagreb ocenio kao provokaciju i trojicu visokih crnogorskih zvaničnika proglasio osobama nepoželjnim u Hrvatskoj. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u procesu pregovora o članstvu sa EU. Za svako otvaranje i zatvaranje poglavlja neophodna je saglasnost svih država članica EU. Crna Gora je od svih kandidata za članstvo najviše napredovala u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Rešenje s Hrvatskom je neophodno kako bi zvanični Zagreb odobrio zatvaranje Poglavlja 31. Pored toga što su odnosi Crne Gore i Hrvatske zategnuti od usvanjanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, dve zemlje imaju više nerišenih pitanja, među kojima su vlasništvo nad vojnim brodom Jadran, ratna odšteta za hrvatske zatvorenike u logoru Morinj i granica na području Prevlake.

Crna Gora je fokusirana na što skorije okončanje pregovaračkog procesa o članstvu sa Evropskom unijom, rekao je ministar inostranih poslova ove zemlje Ervin Ibrahimović. On je učestvovao na sastanku u sedištu EU koji je organizovan na nivou ministara 27 država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana. Fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona bila je saradnja između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona. Kako se navodi u pisanoj izjavi Ministarstva inostranih poslova, šef crnogorske diplomatije je tokom razmene mišljenja poručio da je odlučna primena Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i beskompromisnu primenu sankcija, jedini i najbolji put ka jedinstvu i otpornosti Evrope. Ministar Ibrahimović izneo je stav da Zapadni Balkan predstavlja sastavni deo evropskog bezbednosnog prostora, te da regionalna stabilnost ostaje ključni preduslov za demokratski razvoj i institucionalnu otpornost. "U tom kontekstu, naglasio je značaj kredibilne i ubrzane politike proširenja Evropske unije, ocenivši je najefikasnijim instrumentom za očuvanje dugoročne stabilnosti, posebno u okolnostima pojačanih malignih spoljnih uticaja", navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Crne Gore. Osvrnuvši se na regionalnu saradnju, crnogorski ministar je naveo da njegova zemlja ostaje posvećena negovanju dobrosusedskih odnosa i podršci inicijativama koje unapređuju povezanost, ekonomsku integraciju i međusobno poverenje na Zapadnom Balkanu, ističući da regionalne inicijative nisu alternativa evropskim integracijama, već njihov važan oslonac. "Naš region je kroz iskustvo naučio da saradnja nije opcija – ona je nužnost", izjavio je ministar Ibrahimović. Crna Gora je, inače, najnaprednija država u procesu članstva u EU. Prošlog meseca države članice odobrile su formiranje radne grupe za rad na nacrtu Sporazuma o članstvu između Crne Gore i EU. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u pregovorima o članstvu i smatra se izvesnom budućom članicom EU.

Suspendovan je nalog na mreži X preko kog su mesecima postavljani snimci na kojima se navodno nalazi begunac od pravde Miloš Medenica. Nalog pod nazivom "Istina134696" suspendovan je jer, kako je obrazloženo, krši standarde platforme X. Na ovom nalogu od početka februara 2026. godine objavljeno je na desetine video snimaka na kojima se navodno pojavljuje Miloš Medenica. Na tom profilu su se takođe pojavljivale i tvrdnje o navodnim zloupotrebama u bezbednosnom sektoru i policiji Crne Gore. Među nekim od pravila koje ima X platforma su zabrana promovisanja nasilnih aktivnosti, zabrana deljenja uvredljivog sadržaja, ciljanog uznemiravanja drugih ili podsticanja na uznemiravanje. X takođe zabranjuje korišćenje platforme za bilo kakve nezakonite aktivnosti. Zabranjeno je napadati druge na osnovu rase, etničke pripadnosti, porekla, pola, verske pripadnosti. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. Krajem aprila policija u Crnoj Gori saopštila je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su pomogle Milošu Medenici prilikom bekstva.

Crna Gora 21. maja obeležava 20 godina od obnove nezavisnosti. Iako država planira trodnevni program povodom jubileja, deo crnogorskih opština i institucija nema u planu nikakve događaje. Iz nevladinog Centra za građansko obrazovanje (CGO) ocenjuju da taj proces prati nedostatak planiranja, koordinacije i transparentnosti. Takav pristup, prema oceni CGO, upućuje na izostanak jedinstvenog institucionalnog pristupa obeležavanju jednog od ključnih državnih datuma. Deo lokalnih vlasti bez plana za jubilej nezavisnostiAnaliza Centra za građansko obrazovanje (CGO) pokazuje da većina opština u Crnoj Gori ne planira obeležavanje dvadesetogodišnjice obnove nezavisnosti ili o tome nije obavestila javnost. Izuzetak je opština Kolašin koja je izdvojila konkretna budžetska sredstva za obeležavanje jubileja. Više opština, poput Tivta, Zete, Herceg Novog i Pljevalja, za CGO eksplicitno navodi da nemaju planove i budžet za ovu svrhu. Predsednici opština Herceg Novi i Pljevlja među prvima su javno saopštili da te opštine neće obeležavati Dan nezavisnosti 21. maja. Predsednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić potvrdio je za RTCG da ta opština neće organizovati svečanost povodom Dana nezavisnosti, ali da to ne znači da opština sputava bilo koju instituciju ili pojedinca da organizuje proslavu. Katić se pozvao na zakon, rekavši da je organizacija svečanosti za državne praznike obaveza državnih, a ne lokalnih institucija. Predsednik Opštine Pljevlja smatra da referendum održan 21. maja 2006. godine nije datum koji ujedinjuje, već deli građane Crne Gore, te da u Pljevljima nema zainteresovanih za obeležavanje jubileja. Radio Slobodna Evropa (RSE) je tražio komentar čelnika ovih opština, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao. Sara Čabarkapa iz Centra za građansko obrazovanje za RSE kaže da je Dan nezavisnosti državni praznik koji pripada svim građanima, te da predsednici opština ne mogu proizvoljno odlučivati da ga ne obeležavaju. "Odbijanje ljudi koji vode institucije i opštine da obilježe državni praznik, iako svi ti pojedinci iz budžeta te iste države primaju plate svakog mjeseca, samo podriva povjerenje građanstva u institucije na čijem su čelu takvi pojedinci", navodi ona. Prema nalazima istraživanja Centra za građansko obrazovanje iz kraja 2024. godine, manje od dve četvrtine građana Crne Gore veruje da institucije imaju integritet za borbu protiv korupcije, dok političarima veruje oko 24 odsto. Istraživanje organizacije CEDEM godinu dana kasnije takođe ukazuje na opšti pad poverenja građana u institucije. Čabarkapa iz CGO dodaje da se Crna Gora nalazi u paradoksalnoj situaciji - da je dominantno vode oni koji su bili protiv toga da postane nezavisna država. Navodi da istraživanja pokazuju da je danas podrška građana nezavisnoj Crnoj Gori stabilna i visoka, dok je broj onih koji žele zajednicu sa Srbijom veoma mali. Krajem aprila 2026. crnogorski mediji preneli su rezultate istraživanja agencije Spektrum analitika, prema kojima bi, da je referendum održan te godine, više od 60 odsto građana glasalo za nezavisnost, a oko 15 odsto za zajedničku državu sa Srbijom, ali s nekom vrstom nezavisnosti. Čabarkapa ocenjuje i da pojedini političari 21. maj pogrešno predstavljaju kao datum nepravde prema Srbima u Crnoj Gori, navodeći da se na taj način "pokušavaju podrivati odnosi unutar države". "Mladi koji danas studiraju rođeni su nakon referenduma ili su tada bili djeca. Oni nemaju iskustvo zajedničke države sa Srbijom i nezavisnu Crnu Goru doživljavaju kao jedinu prirodnu političku stvarnost. Zato ovakav odnos pojedinih političara može umanjiti značaj 21. maja među građanima", dodaje. Crnogorsko zakonodavstvo nigde eksplicitno ne nalaže opštinama da moraju obeležavati državne praznike, ali to ni ne zabranjuje. Zakon o državnim i drugim praznicima Crne Gore ne propisuje ko je dužan da organizuje proslave povodom državnih praznika. Ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne uređuje pitanje da li opštine treba da obeležavaju državne praznike. Šta Vlada planira 21. maja?Odbor za organizaciju obeležavanja dvadesetogodišnjice obnove nezavisnosti usvojio je 13. marta Program obeležavanja državnog jubileja, koji je pripremilo Koordinaciono telo. Sednicom je predsedavao premijer Crne Gore Milojko Spajić. Iz Vlade je saopšteno da je pri usvajanju tog programa istaknuta važnost koordinacije i međuinstitucionalne saradnje kako bi se osiguralo da, kako su naveli, jubilej bude obeležen na način dostojan najvažnijeg datuma u modernoj istoriji Crne Gore. To je bilo prvo zasedanje tog odbora koji je formiran u decembru 2025. godine. Sredinom marta Vlada je objavila plan obeležavanja dvadesetogodišnjice nezavisnosti Crne Gore. Prema planu, ceremonijalni deo programa će se održati 20. maja na lokaciji "Plantaže 13. jul", a kulturno-zabavni program za građane biće održan 20, 21. i 22. maja u Podgorici "kako bi svi građani Crne Gore imali priliku da budu dio obilježavanja ovog značajnog jubileja". Početkom maja Vlada je objavila više detalja o ovom programu, najavljujući nastupe domaćih muzičkih zvezda, ali i besplatan koncert svetski poznatog muzičara Rikija Martina, što je predstavila kao "poklon države svojim građanima". Sara Čabarkapa iz Centra za građansko obrazovanje ukazuje na to da je ceo proces pratio nedostatak koordinacije i transparentnosti. "Dvadeset godina nezavisnosti moglo je biti obilježeno kao cjelogodišnji program koji bi otvorio dijalog o budućnosti države. Za to su, međutim, potrebni strategija i dugoročno planiranje, što ovoj vlasti očigledno nedostaje", navodi ona. Ministarstvo kulture i medija nije odgovorilo na upite RSE o tome da li je postojao centralni plan i kako su podsticane kulturne institucije da učestvuju u obeležavanju jubileja. Organizacija obeležavanja u rukama građana i civilnog sektoraAnaliza CGO pokazuje, međutim, da postoje i primeri opština i kulturnih i obrazovnih institucija koje su na vreme izdvojile novac i isplanirale obeležavanje jubileja. U CGO-u navode da ti primeri pokazuju da problem nije u kapacitetima, već u političkoj volji i odnosu prema državi i njenim simbolima. Sara Čabarkapa ističe to što su u nekim opštinama, poput Herceg Novog i Pljevalja, organizaciju slavljenja dvadesetogodišnjice nezavisnosti na sebe preuzele neformalne grupe građana i organizacije civilnog društva. To, prema njenom mišljenju, pokazuje da te opštine ne rade u interesu svih građana koje predstavljaju, ali takođe i koliko je 21. maj značajan datum građanima Crne Gore. Crna Gora je nezavisnost prvi put dobila 1878. na Berlinskom kongresu, kao 27. suverena zemlja sveta. Međutim, uz saglasnost velikih sila, pripojena je Srbiji 1918. godine, nakon čega postaje deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Okončanjem Drugog svetskog rata, Crna Gora je postala jedna od šest republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Nakon što je nezavisnost zvanično proglašena 3. juna, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Mladi u Kotoru su u Perspektivi govorili o apatiji generacije odrasle u digitalnom dobu, upozoravajući da "ne bojkotujemo sadržaj za koji smo svjesni da nam truje mozak" i da društvo tone u "bolesnu atrofiju" zbog koje ekstremističke grupe nekima djeluju kao odgovor. Poručili su da mladi moraju biti buntovniji - protiv predrasuda, korupcije, nasilja i pasivnosti. Upozorili su i na potrebu da se Kotor odbrani od "legalizovane divlje gradnje" kako bi sačuvao status na UNESCO listi svjetske baštine.