Zatvaranjem još dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU), Crna Gora je prošla skoro polovinu završnog procesa,a Brisel se priprema da u budući budžet obuhvati i ovu zemlju kao punoprvnu članicu. Na međuvladinoj konferenciji održanoj u Luksemburgu, zemlja je zatvorila Poglavlje 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja. Time Crna Gora ima ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih je ukupno u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Marilena Rauna, kiparska zamenica ministra za evropska pitanja iz zemlje koja predsedava Evropskom unijom, navela je da se zatvaranjem ovih poglavlja potvrđuje opipljiv napredak i stabilan tempo pregovora o pristupanju Crne Gore, kao i njena posvećenost sprovođenju neophodnih reformi za članstvo u EU. "Privremeno zatvaranje ovih poglavlja odražava konkretan napor da se uskladi zakonodavstvo i postignu rezultati koji će direktno poboljšati živote građana Crne Gore", izjavila je Rauna na kraju međuvladine konferencije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da se institucije u Briselu uveliko pripremaju za prijem Crne Gore u evropski blok. "Već pripremamo mesto Crne Gore unutar naše EU. Radimo na nacrtu Sporazuma o članstvu. Tu se definišu osnovne demokratske strukture, kao što je broj članova Evropskog parlamenta, kao i zaštitne mere demokratije." Sporazum o pristupanju sa Crnom Gorom biće drugačiji jer će obuhvatiti i zaštitne mehanizme demokratije kako bi se osiguralo da nova članica ne nazaduje u pogledu osnovnih vrednosti. "Ideja je imati vrstu polise osiguranja tako da nove države članice koje poštuju pravila neće ni primetiti te zaštitne mere", objasnila je je Marta Kos. Komesarka Kos najavila je i da će sledeće nedelje biti predstavljen finansijski paket za Crnu Goru, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. "Napredak je ogroman, ali sada fokus mora ostati na jačanju stubova svake uspešne države – vladavine prava i slobode medija", poručila je Marta Kos. Ona je pozvala sve političke lidere u Crnoj Gori da se angažuju u pronalaženju zajedničkog jezika o nastavku reformskog procesa, koji je neophodan za napredak ka punopravnom članstvu. Zemlju je na međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je poručio da je Crna Gora posvećena tome da pređe završnu liniju sa istom odlučnošću kao i do sada. "Crna Gora ne kasni, mi držimo reč i isporučujemo rezultate. Do kraja godine zatvorićemo sva poglavlja i učiniti da Crna Gora postane 28. članica 2028. godine", istakao je Spajić. Ranije tokom dana evropska komesarka Kos najavila je da je Irska, koja će predsedavati EU u drugoj polovini ove godine, spremna da tokom svog predsedavanja omogući Crnoj Gori da zaključi pristupne pregovore.

Međuvladina konferencija biće održana u Luksemburgu, a državu će predstavljati crnogorski premijer Milojko Spajić. Radi se o privremenom zatvaranju Poglavlja 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlja 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlje. Time će Crna Gora imati ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih ima u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je prošle nedelje posetila Irsku, državu koja od 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje EU, potvrdila je da postoji volja da tokom irskog predsedavanja Crna Gora zaključi pristupne pregovore. "Ako svi zajedno uradimo naš posao kako treba, što znači Komisija, zemlja kandidat i države članice EU, onda bismo tokom irskog predsedavanja ili na njegovom kraju mogli da završimo dovođenje Crne Gore do cilja. Zašto je ovo toliko važno? Važno je jer, kao nikada ranije, proširenje daje rezultate kao najvažnija spoljnopolitička agenda Evropske unije u poslednjih 16 ili 17 meseci. Uspeli smo više nego u prethodnih 15 godina", rekla je Kos u Luksemburg uoči sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU. Crna Gora se smatra najizvesnijom budućom članicom EU, sa izgledima da postane deo evropskog bloka do kraja ove decenije. U aprilu je u EU doneta odluka o formiranju radne grupe koja će raditi na nacrtu Sporazuma o pristupanju. Ulazak Crne Gore u EU označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji Unije bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Evropske unije. U međuvremenu, EU se ne samo nije proširila već se i smanjila izlaskom Velike Britanije iz bloka nakon referenduma o BREXIT-u, održanog u junu 2016. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je 14. juna odbacilo kao neosnovane optužbe da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije, ocenjujući da takve izjave odražavaju nespremnost dela političkih struktura u Beogradu da prihvate Crnu Goru kao suverenu državu. Razmena oštrih poruka usledila je nakon tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Crna Gora i njeni mediji učestvuju u hibridnom delovanju protiv Srbije. Crnogorsko Ministarstvo je u saopštenju objavljenom na mreži X, ocenilo da učestale izjave iz susedne države svedoče o nespremnosti dela političkih struktura da prihvate Crnu Goru kao suverenu i ravnopravnu državu, a ne kao prostor koji treba vratiti zamišljenim političkim centrima. Dodalo je da ovakvi istupi po pravilu postaju intenzivniji kako se Crna Gora približava članstvu u EU i kako se bliže izbori. "Ostavljamo javnosti da procijeni da li takve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom", navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsetili da je odluka o obnovi crnogorske nezavisnosti konačna, demokratska i međunarodno verifikovana na referendumu, te da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju. Ipak, naglašavaju da se ti odnosi mogu graditi isključivo na međusobnom poštovanju i prihvatanju realnosti, uz odlučno odbacivanje tvrdnji da je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Na kraju se zaključuje da će Crna Gora nastaviti da insistira na evropskom putu, izgradnji ravnopravnog društva i pružanju podrške svim državama Zapadnog Balkana koje iskreno dele evropske vrednosti. Srpska diplomatija: Pojedini krugovi u Crnoj Gori hibridno deluju protiv SrbijeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da reagovanje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore predstavlja "potvrdu hibridne prirode delovanja pojedinih krugova u Crnoj Gori prema političkom životu Srbije". Iz srpskog Ministarstva poručuju da su oštre javne prozivke i pokušaji ućutkivanja pokušaj neprimerenog uticaja na Srbiju, te da bi za odnose dve države bilo daleko korisnije da se sva otvorena pitanja rešavaju kroz institucionalni dijalog i diplomatske kanale. "Srbija nema nikakve pretenzije prema Crnoj Gori, niti dovodi u pitanje njenu državnost, ali njeni predstavnici imaju pravo da ukažu na pojave koje narušavaju dobrosusedske odnose i kontinuirano stvaranje atmosfere u kojoj se Srbija predstavlja kao problem i izgovor za unutrašnje političke neuspehe", navodi se u saopštenju. Zvanični Beograd je pozvao na zajednički rad na pitanjima od stvarnog interesa za građane – poput ekonomske saradnje, infrastrukturnog povezivanja i jačanja međusobnog poverenja. Ističe se da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku prema Podgorici, ali da očekuje isti nivo uvažavanja i poštovanja zauzvrat. Vučić: To je pravi hibridni ratPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 14. juna za Televiziju Prva "da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu u obojenoj revoluciji u Srbiji, a da Crna Gora vodi hibridni rat protiv Srbije". Upitan da prokomentariše kako danas vidi situaciju u Crnoj Gori, Vučić je kazao da je to "njihova (crnogorska) stvar", ali i da "jedino o čemu može da govori je odnos Crne Gore prema Srbiji". "Što se tiče odnosa prema Srbiji, to je apsolutno isto. Ni za jotu bolje, ni za jotu lošije. Na to sam već navikao. Nemojte da smetnete sa uma da je taj odnos bio dodatno pogoršan tokom provođenja obojene revolucije ovde, jer značajnu ulogu su imali mediji u Crnoj Gori, kao platforma za napad i rušenje vlasti u Srbiji. To je pravi hibridni rat. Pošto oni pričaju o hibridnom ratu, oni vode hibridni rat protiv Srbije i svi u tome učestvuju, ili se prave da ne vide da učestvuju", rekao je Vučić.

Više od 2.000 osoba osumnjičenih za ratne zločine počinjene tijekom ratova na području bivše Jugoslavije još nije bilo predmetom istraga nacionalnih pravosuđa, upozorio je 12. juna glavni tužitelj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Serge Brammertz obraćajući se Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda. Brammertz je rekao da su nacionalna pravosuđa preuzela ključnu odgovornost za nastavak procesuiranja ratnih zločina nakon završetka rada međunarodnih tribunala, ali da pred njima i dalje stoji opsežan posao. "U zemljama bivše Jugoslavije više od 2.000 osumnjičenih tek treba biti predmet istraga", rekao je Brammertz tijekom redovitog izvješća Vijeću sigurnosti o radu Mehanizma, nasljednika Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu. Dodao je da vlasti Ruande i dalje tragaju za više od 1.000 osoba osumnjičenih za sudjelovanje u genocidu iz 1994. godine. Brammertz je istaknuo da uspjeh nacionalnih sudova u procesuiranju ratnih zločina u velikoj mjeri ovisi o dokazima, stručnosti i potpori koju pruža njegov ured. "Države članice dosljedno naglašavaju koliko je moj ured neophodan u pružanju podrške njihovom radu", rekao je Brammertz. Govoreći o nasljeđu međunarodnih sudova, Brammertz je podsjetio da su Ujedinjeni narodi tijekom protekla tri desetljeća ostvarili "neusporedive rezultate na području međunarodne kaznene pravde". Prema njegovim riječima, pred međunarodnim tribunalima i Mehanizmom optužene su ukupno 254 osobe, osuđene 154, a više nema bjegunaca koje traže te institucije. "To je potvrda predanosti Ujedinjenih naroda pravdi i odgovornosti", rekao je. Brammertz je također upozorio da su negiranje ratnih zločina i veličanje osuđenih ratnih zločinaca i dalje prisutni u društvima pogođenima sukobima. "Istina je danas potrebnija nego ikada", rekao je, dodajući da pomirenje ovisi o priznavanju i poštovanju patnje svih žrtava bez obzira na njihovu nacionalnu ili etničku pripadnost. Naglasio je važnost očuvanja arhiva Mehanizma i javnog pristupa dokumentaciji kako bi se sačuvala sjećanja na žrtve i omogućilo obrazovanje budućih generacija o počinjenim zločinima. Na kraju obraćanja predložio je da Mehanizam zadrži odgovornost za izvršenje kazni izrečenih pred međunarodnim sudovima, dok bi mandat Ureda tužitelja za pružanje pomoći nacionalnim pravosuđima bio prenesen na Tajništvo Ujedinjenih naroda zajedno s dijelom osoblja i arhivske građe. Međunarodni rezidualni mehanizam za kaznene sudove osnovan je 2010. godine kako bi preuzeo preostale funkcije tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nakon završetka njihovih mandata.

Dva takozvana non-pejper dokumenta kruže poslednjih dana diplomatskim krugovima Evropske unije (EU). Jedan je francusko-nemački predlog, koji je obelodanjen dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana održanog 5. juna u Tivtu u Crnoj Gori. Drugi je predlog pet država članica EU (među kojima su takođe Nemačka i Francuska) o ograničenim pravima budućih članica. Razlika između dva dokumenta odnosi se na period pre i posle prijema novih članica. Foto galerija: Tivat centar Evrope uoči prvog samita EU-Zapadni BalkanJedan ima za cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku država kandidatkinja za članstvo, opterećenih manjkavim institucionalnim reformama koje su nužni uslov postavljen od strane EU. Drugi dokument usmeren je na zaštitu funkcionisanja institucija EU i sprečavanje eventualnog nazadovanja budućih članica u poštovanju temeljnih evropskih vrednosti. Šta je iza novih predloga iz EU?Istovremeno, iza ovih predloga može se naslutiti i namera sužavanja mogućnosti da neka od budućih članica, nakon ulaska u EU, iskoristi svoje pravo veta kako bi blokirala pristupanje narednih kandidata koji čekaju članstvo. Dok francusko-nemački predlog nudi zemljama kandidatima benefite članstva i pre formalnog prijema u EU, najnoviji non-pejper bavi se ograničenjima koja bi nove članice imale i nakon što postanu deo evropskog bloka. Postojeće članice EU imaju to pravo u odlukama koje zahtevaju jednoglasje, među njima, prijema novih članica, spoljna politika, izmene osnivačkih ugovora Unije, i odluke o prijemu novih članica u Šengensku zonu. Romen Le Kiniu, generalni direktor francuskog tink-tenka "Euro Créative", smatra da predlog Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga još jednom pokazuje da su države članice podeljene oko toga kakvo proširenje EU treba da sprovede, iako postoji saglasnost o geopolitičkoj hitnosti tog procesa. "Neke zapadnoevropske zemlje, uključujući i države osnivačice, strahuju da bi dalje proširenje moglo da oslabi funkcionisanje EU i zato ga žele povezati sa širom raspravom o Evropi više brzina, pa čak i sa mogućim ograničenjima prava glasa za nove članice", kaže Le Kiniu u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). "To bi predstavljalo veliku transformaciju evropskog projekta i nosilo jasan politički rizik: da bi zemlje kandidatkinje mogle da pristupe Uniji koja se značajno razlikuje od one kojoj su prvobitno težile da se pridruže", dodaje on. Crna Gora - izuzetak ili žrtva?Moguće i jedno i drugo. Na kraju prošlonedeljnog samita u Tivtu, predsednik Crne Gore, Jakov Milatović je nagovestio je da se francusko-nemački predlog, pod uslovom da bude primenjen, ne bi odnosio na njegovu državu, budući da je crnogorski slučaj, prema njegovim rečima, "donekle jedinstven". To je nagovestio i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, rekavši da francusko-nemački predlog, nije toliko važan za Crnu Goru koliko je važan za druge kandidate. Crna Gora se trenutno smatra najizglednijom narednom članicom Evropske unije. Prijem do kraja ove decenije ocenjuje se kao dostižan cilj, a EU je već odlučila da započne izradu Sporazuma o pristupanju. Crnoj Gori je i ranije predočeno da njen sporazum sa EU neće biti identičan prethodnim sporazumima te da će imati zaštitne klauzule. Kos najavila zaštitne mere u budućem sporazum o pristupanju Crne GoreUlazak Crne Gore označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji EU bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Unije. Za Bertu Lopes Domeneh, političku analitičarku iz Centra za evropske politike, kada su u pitanju zemlje predvodnice, poput Crne Gore i Albanije, razgovor bi trebalo da bude usmeren na završetak reformi potrebnih za zatvaranje pregovora i ostvarivanje punopravnog članstva u narednim godinama, pre kraja ovog mandata institucija EU. Međutim, Crna Gora koja je pregovore o članstvu vodila polazeći od pretpostavke da će po ulasku u EU imati ista prava i obaveze, mogla bi biti izuzetak i ako bi se primenila ideja najnovijeg dokumenta pet država članica EU, jer bi se upavo ta država mogla među prvima da se suoči sa ograničenjima. Šta je smisao francusko-nemačkog predloga?Francusko-nemački predlogu i dalje ima status non-pejpera, odnosno neformalnog dokumenta koji se koristi u evropskim diplomatskim krugovima za iznošenje novih ideja, testiranje stavova ili predlaganje rešenja bez preuzimanja formalnih obaveza. Međutim ova inicijativa polako počinje da zauzima mesto i u evropskom političkom narativu. "Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", stoji u nacrtu zaključaka samita koji će biti održan 18 i 19 juna u Briselu a u koji RSE ima uvid. Upravo naglasak na "postepenoj integraciji", kako stoji u nacrtu, odnosi se, doduše ne eksplicitno, na predlog koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. Iz Evropske komisije (EK) ocenjuju da se ideje iznete u ovom dokumentu podudaraju sa stavovima ove institucije. Gijom Mersije, portparol Evropske komisije, pozdravlja činjenicu da se ova diskusija odvija među državama članicama. "To pokazuje da postoji snažna posvećenost i od strane država članica. Vidimo mnogo podudarnosti sa našim sopstvenim stavovima o postepenoj integraciji sadržanim u ovom neformalnom dokumentu. Svi delimo isti cilj: moramo ostvariti završetak Unije sa svim partnerima iz procesa proširenja koji već dugi niz godina rade na pristupanju", izjavio je za RSE portparol Mersije. Kome je predlog Berlina i Pariza najprivlačniji?Predlozi za produbljivanje integracije pre članstva mogu pomoći u unošenju dinamike u procese pristupanja zemalja koje zaostaju, ali ne i za zemlje predvodnice u procesu, smatra Berta Lopes Domeneh, politička analitičarka u briselskom tink-tenku Centar za evropske politike (EPC). Ona podseća da Evropska komisija podržava ambiciju da Crna Gora i Albanije zaključe pregovore kraje ove, odnosno krajem naredne godine. "U tom kontekstu, razgovor o statusu posmatrača i pristupu jedinstvenom tržištu ne doprinosi pružanju podsticaja za reforme, već povećava skepticizam u pogledu stvarne posvećenosti država članica proširenju", kaže Lopes Domeneh za RSE. Zašto sada ideja o novom pristupu?Autori nezvaničnog dokumenta smatraju da je politici proširenja potreban novi politički impuls, da je proces spor i da su mu potrebni nova dinamika i smanjenje proceduralnih prepreka. Međutim, skeptičnije na to gleda francuski analitičar Romen Le Kiniu. "Rizik je u spremnosti nekih evropskih prestonica, onih manje voljnih, da se sakriju iza ovog novog ubrzanog procesa kako bi pravo proširenje stavile u drugi plan", upozorava on. Podsticaj za novi predlog, prema njemu, proizlazi iz saglasnosti da je proširenje hitan geopolitički proces koji jača Evropsku uniju i njeno susedstvo, ali i iz svesti da je pristupanje EU složen i politički zahtevan proces, kako za zemlje kandidate tako i za države članice koje na kraju moraju da ratifikuju prijem novih članica. Le Kiniu smatra da bi se ovaj predlog mogao tumačiti kao pokazatelj nemogućnosti EU da obezbedi proširenje u trenutku kada Brisel i države članice ne mogu sebi da priušte strateške poraze. Sličnog mišljenja je i Berta Lopes Domeneh. "Jedna od velikih prepreka proširenju i dalje je oklevanje i instrumentalizacija procesa pristupanja od strane nekih država članica. Stoga bi napori trebalo da budu usmereni na prikupljanje političke volje među EU27 kako bi ispunile svoje obaveze", podvlači ona. "U konačnici, pravi podsticaj za reforme za kandidate na začelju puta ka EU biće spoznaja da je obećanje o članstvu pretvoreno u stvarnost", poručuje Berta Lopes Domeneh.

Evropski lideri pozdravili su reforme i potvrdili da ostaju posvećeni procesu proširenja Evropske unije, zasnovanom na zaslugama. U primorskog gradu Crne Gore, Tivtu, održan je 5. juna Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Lideri EU poručili su da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni za napredak. 

U Tivtu se održava samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana.

Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana koji u petak počinje u Tivtu prvi je takav skup koji se održava u Crnoj Gori. Redovni samiti EU sa Zapadnim Balkanom postali su praksa od 2020. godine, kada je tadašnje hrvatsko predsedavanje predložilo da se lideri sastaju jednom godišnje, budući da je Zapadni Balkan tada bio jedini region sa izvesnom evropskom perspektivom. Samiti su se održavali na teritoriji Evropske unije. Samit EU–Zapadni Balkan, održan 2022. godine u Tirani, obeležio je prvi put da se evropsko okupljanje na najvišem političkom nivou održava van granica EU. Tada je najavljeno da će se skupovi periodično organizovati i u državama kandidatima. Prvi samit koji se održava u Crnoj Gori poklopio se sa više važnih događaja za tu državu, uključujući jubilej – dvadesetu godišnjicu obnove državnosti, ali i nedavnu potvrdu da je reč o najizvesnijoj budućoj članici Evropske unije. Naime, EU je odobrila formiranje ad hoc grupe koja će raditi na izradi nacrta sporazuma o pristupanju. Takva odluka u evropskim institucijama nije doneta u poslednjih 17 godina. Poslednji put usvojena je 2009. godine, kada se Hrvatska približavala zaključenju pristupnih pregovora. Punopravna članica EU od 2013. godine, Hrvatska već 13 godina zadržava status najnovije članice, što ujedno predstavlja i najduži period u istoriji bez proširenja Evropske unije. Samit bez sadržajnog učinkaZa razliku od prethodnih prilika, ovaj samit neće imati dokumentovan epilog. Prema najavama evropskih zvaničnika upućenih u organizaciju skupa, neće biti usaglašena zajednička deklaracija. Razlozi nisu poznati. Nema nikakve teorije zavere i pre je reč o tome da EU nema šta novo da ponudi osim već potvrđenih političkih poruka, koje su usaglašene još na samitu održanom šest meseci ranije, u decembru 2025. godine u Briselu. Osim potvrde da je budućnost regiona u Evropskoj uniji, jedina konkretna ponuda Brisela Zapadnom Balkanu biće najava da bi region možda već naredne godine mogao da postane deo zone bez rominga. Upravo je to razlog zbog kojeg je Savet EU požurio sa okončanjem procedura kako bi se taj korak tokom samita predstavio kao uspeh. Procedure su završene 4. juna, svega dan uoči održavanja skupa. O čemu će se razgovarati?Potreba za unapređenjem vladavine prava u svim državama regiona, potpuno usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije, uključujući sankcije prema Rusiji, kao i rešavanje bilateralnih sporova među državama Zapadnog Balkana, biće ključne poruke koje će evropski lideri preneti svojim sagovornicima iz regiona. Savet EU potvrdio je da će lideri razgovarati o proširenju, te da će to biti prilika da Evropska unija ponovi svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU. Očekuje se da će lideri proceniti napredak postignut u postepenoj integraciji Zapadnog Balkana u EU i razmotriti kako da se taj proces dodatno unapredi, posebno kroz Plan rasta za Zapadni Balkan. Takođe će razmotriti načine za suočavanje sa zajedničkim izazovima i jačanje bezbednosti i otpornosti regiona u kontekstu sve složenijih geopolitičkih okolnosti. Nezaobilazna tema biće i različiti modeli približavanja Evropskoj uniji koji se poslednjih meseci nude državama kandidatima pre punopravnog članstva. Posebnu pažnju izazvalo je pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je predložio "kreativna rešenja" za države kandidate. Merc je ponudio dva različita modela: jedan za Ukrajinu, a drugi za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju. Za Ukrajinu je predložio model pridruženog članstva, koji bi podrazumevao učešće u radu svih institucija EU, ali bez prava glasa i prava veta. Za države Zapadnog Balkana i Moldaviju, s druge strane, nemački kancelar predlaže status posmatrača kao prelazni oblik približavanja Evropskoj uniji. Koga neće biti na samitu?Domaćin samita tvrdi da će u Tivtu boraviti 35 međunarodnih delegacija. Oko 20 lidera država članica Evropske unije potvrdilo je učešće. Među onima koji neće biti prisutni jeste i mađarski premijer Peter Mađar. Neke evropske diplomate smatraju da je razlog to što još nije definisao politiku prema regionu. Njegov prethodnik i politički protivnik Viktor Orban redovno je prisustvovao samitima sa liderima Zapadnog Balkan ali i održavao bliske odnose sa liderima Srbije i Republike Srpske. Na samitu neće biti ni Kaje Kalas, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost. Zvanično su navedeni privatni razlozi. Nezvanični izvori navode da je Kalas bolesna i fizički nesposobna da doputuje u Tivat. Koga će biti u Tivtu?Za razliku od prošlog decembra, na samitu će biti prisutan predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Njegov dolazak obeležen je rastom tenzija sa nekadašnjom zajedničkom republikom, nakon što su crnogorske vlasti vratile grupu muškaraca koji su u Podgoricu doputovali čarter letom. Iako odnosi sa Crnom Gorom nisu najbolji, a tenzije su počele da rastu nakon obeležavanja crnogorske nezavisnosti, Vučić nije odustao od dolaska jer je to obećao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja ga je lično telefonom pozvala da razgovara o njegovom učešću. Svi lideri Zapadnog Balkana potvrdili su učešće. Kosovo na ovom skupu predstavlja predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju. Na prethodnim samitima Kosovo je predstavljala Vjosa Osmani, kojoj je mandat istekao u aprilu. Kosovo se trenutno nalazi u trećoj parlamentarnoj izbornoj kampanji za manje od godinu i po dana.

Francuski predsednik Emanulel Makron (Emmanuel Macron) izjavio je u četvrtak na Cetinju da je sve što je Crna Gora uradila u poslednje dve godine izvanredno i da Francuska ostaje uz Crnu Goru na završnici puta ka EU. "Puno više je urađeno nego što su mnogi mislili da će moći", rekao je on na konferenciji za novinare s crnogorskim predsednikom Jakovom Milatovićem. Makron je na pitanje o tome kako će francuski predsednički izbori iduće godine uticati na EU put Crne Gore, rekao da što Crna Gora bude više napredovala i radila na reformama i bude komunicirala sa što više političkih snaga, to će lakše dobiti pristanak za članstvo, prenela je agencija Beta. "Dao bih vam savet, nemojte da sumnjate u sebe. Verujte, radite i rezultat će doći", rekao je Makron. On je rekao da Francuska želi da ambiciozno razvija partnerstvo s Crnom Gorom. "Poslednjih godina smo dosta investirali u bilateralne odnose i puno smo napredovali tako što smo potpisali sporazume koji olakšavaju saradnju u oblasti zdravstva, energetike i infrastrukture. Ne zaboravljam ni ugovore o izgradnji dva patrolna broda", rekao je Makron. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je Makronova poseta priznanje za Crnu Goru i za njena dostignuća na putu ka EU. "Danas kad je Crna Gora najbliža EU, podrška Francuske ima veliku vrednost", rekao je Milatović na Cetinju na konferenciji za novinare s Makronom. Milatović je kazao da je cilj Crne Gore da bude naredna članica EU 2028. godine i poručio je da je uveren da će taj cilj uskoro biti ostvaren uz podršku Francuske. 'Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU'Predstavnici vlada Crne Gore i Francuske potpisali su ugovor za projektovanje i izgradnju novog univerzitetskog Kliničkog centra Crne Gore u Podgorici, Memorandum o razumevanju za razvoj dionice A2- 2 Jadransko-jonskog puta, aneks Okvirnog sporazuma o neobavezujućoj kreditnoj liniji između Francuske razvojne agencije i Crne Gore i potvrdu o drugom odobrenom kreditu između Francuske razvojne agencije i Crne Gore, kao i Tripartitni sporazum o partnerstvu. Makron je posle potpisivanja sporazuma rekao je da je trenutak njegove posete Crnoj Gori simboličan i odlučujući, prenela je Radio-televizija Crne Gore. On je takođe čestitao premijeru Milojku Spajiću na uspehu na putu ka Evropskoj uniji i kazao da je Crna Gora krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Francuski predsednik je rekao da potpisani sporazumi svedoče o želji dve zemlje da se odnosi dodatno osnaže i istakao da ga posebno raduje izgradnja novog Univerzitetskog Kliničkog centra u vrednosti od 312 miliona evra, kao i prvi korak u pravci izgradnje nove dionice auto-puta. "Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU. To podrazumeva ozbiljnu posvećenost i trajnu privrženost. Crna Gora je krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Bićemo sa vama dok završite sve obaveze odlučno kao i do sada", rekao je Makron. Spajić je rekao da dve zemlje učvršćuju strateško partnerstvo i zajedno grade evropsku budućnost. Francuski predsednik bi trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana koji se u petak održava u Tivtu na crnomorskoj obali.

Dva autobusa, komunikacioni uređaji i transparenti sa političkom porukom "Srbija pobeđuje" – sve to je crnogorska policija zaplenila nakon što je sa aerodroma u Tivtu deportovala grupu od oko 90 muškaraca, srpskih državljana. Grupa, u kojoj je Radio Slobodna Evropa (RSE) identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante, proterana je uz obrazloženje da su "bezbednosni rizik", uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana – najvećeg međunarodnog političkog događaja kojeg Crna Gora organizuje od proglašenja nezavisnosti 2006. godine. "Ovo je bukvalno operacija iz priručnika hibridnog ratovanja", opisuje za RSE Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC). "Gde vi na načine koji nisu konvencionalni, i koji ne uključuju konvencionalno naoružanje, već razne neke druge tehnike, nastojite da naudite drugoj strani. E sad je u ovoj konkretnoj situaciji pitanje koliko se želelo nauditi Crnoj Gori, a koliko se zapravo želela projektovati ta neka moć ili prestiž Srbije", dodaje on. Ocenjuje, međutim, da je operacija doživela "fijasko". Zvanični Beograd je prvo ćutao na navode Podgorice da je u Crnu Goru pokušala da uđe grupa "bezbednosno interesantnih lica". Potom je predsednik Srbije iz Tivta poručio da među deportovanima nije bilo kriminalaca, već da su to aktivisti koji su želeli da razvuku transparente "Srbija pobeđuje". "Oni su došli ovde da omoguće bolje okruženje, da bih se ja bolje osećao, a da me niko nije pitao", rekao je Vučić. Nije otkrio čija je odluka bila da se grupa pošalje u Tivat, rekavši da on radi na tome i da je to unutrašnja stvar. "Vrlo pogrešna politička odluka da neko dolazi ovde i kači banere, meni je napravio problem. Izvinjavam se svakome kome je to izazvalo nelagodu", poručio je Vučić. Bezbednosne službe Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) - do objave teksta nisu odgovorili na pitanja da li su proveravale deportovane osobe. Na pitanja ko je organizovao grupu, ko su oni i šta im je bila namera u stranoj državi nije odgovorila ni Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS). "Srbija pobeđuje" je proteklih meseci postao politički slogan kojeg ta stranka koristi na svojim mitinzima. "S obzirom na to ko je otišao i kako su ti ljudi otišli, mislim da se samo od sebe crta da je ovo bio pokušaj vlasti u Srbiji da pokažu kako predsednik uživa veliku podršku i van granica. Dakle, da je on regionalni lider", zaključuje Marko Savković. Ocenjuje da je cilj njihove "političke agitacije" bio da se "skrene pažnja sa skupa na kome je u prvom planu zapravo trebalo da bude Crna Gora i crnogorski uspeh (oko evrointegracija i organizacije samita)". Deo medija je, pozivajući se na neimenovane izvore, pripadnike deportovane grupe opisivao i kao Vučićevo "neformalno obezbeđenje". RSE ove navode nije mogao nezavisno da potvrdi. Ko je vraćen iz Crne Gore?RSE je pojedince iz deportovane grupe identifikovao na osnovu alata za prepoznavanje lica. Njihove fotografije objavila je crnogorska policija. Opisuje ih kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Pored napadača na antivladine demonstrante, RSE je na fotografijama crnogorske policije pronašao i pristalice SNS-a, viđene na skupovima te stranke, zaposlene u javnim preduzećima ali i lokalne funkcionere beogradskih opština. Tako se, među fotografijama deportovanih iz Crne Gore, našao i Igor Vjetrović, odbornik vlasti u beogradskoj opštini Obrenovac. RSE je, putem njegovog zvaničnog mejla u Opštini Obrenovac, pitao Vjetrovića šta je radio u Crnoj Gori i ko je i sa kojom namerom organizovao put. Do objave teksta odgovor nije stigao. Prema ranijim objavama na društvenim mrežama, Vjetrović je viđan u šatorskom naselju pristalica vlasti u centru Beograda, poznatom pod nazivom "Ćacilend", koje je nastalo kao odgovor vlasti na masovne antivladine proteste. Ko je bio 'logistička podrška'?Crnogorska policija je, u danu deportacije, pored komunikacionih uređaja oduzela i dva autobusa srpskih registarskih oznaka, za koje se sumnja da su bili angažovani za prevoz grupe iz Srbije. Na fotografijama koje je objavila policija, na autobusima se vide oznake "Omega 014". RSE je utvrdio da su u privrednom registru Srbije pod tim imenom zavedene dve preduzetničke agencije iz Valjeva. Jedna je "Omega 014 Valjevo". Druga je "Omega Turs 014". Obe su registrovane u valjevskom naselju Beloševac. Prva, čiji je vlasnik Ivan Joksimović, osnovana je 2017. godine. U javnim bazama nema podataka o finansijama ovog autoprevoznika do 2023. godine, kada su prijavili prihod od oko 47 hiljada evra (5,6 miliona dinara). U naredne dve godine taj prihod je dupliran, pa je 2025. iznosio oko 100 hiljada evra. Prema podacima Uprave za javne nabavke, firma je u poslednje dve godine na tenderima dobila ugovore za prevoz, uglavnom učenika iz Valjeva i Mionice, ukupne vrednosti oko 55 hiljada evra. A "Omega Turs 014" registrovan je 2024. godine. Vlasnik je Jovan Joksimović, a Fejsbuk pretraga pokazuje da je on sin Ivana Joksimovića. Ova firma nema objavljene finansijske izveštaje, a prema podacima privredne baze kojoj RSE ima pristup, sklapala je ugovore za prevoz sa Opštinom Mionica i njenom turističkom organizacijom, vredne oko 4,7 hiljade evra. Broj telefona, koji se navodi kao kontakt za oba autoprevoznika, danas je isključen. Na pitanja RSE upućena mejlom, ko je, za koje relacije i na koji vremenski period iznajmio njihove autobuse koji su zaplenjeni u Crnoj Gori, do objave teksta odgovori nisu stigli. Grupa srpskih državljana je u Tivat stigla čarter letom nacionalne aviokompanije "AirSerbia", preko beogradskog aerodroma. Istim avionom su, nakon nekoliko sati bezbednosnih provera, vraćeni za Srbiju. Iz ove kompanije, međutim, ne odgovaraju na pitanja ko je zakupio let i organizovao odlazak grupe u Crnu Goru. "Nije nimalo lako izaći iz zemlje, naročito preko međunarodnog aerodroma koji ima veoma razvijene sisteme praćenja ljudi koji prelaze granicu. I materijal koji su nosili, koji se u principu ne može uneti u avion. Ovo sve zajedno je jedna međunarodna blamaža", ukazuje Marko Savković. Vučić u Tivtu, uprkos 'savetu' srpskih službi da ne ideVučić je poručio odlazi na samit u Tivat uprkos savetu Bezbednosno-informativne agencije da ne ide, zbog "bezbednosnog rizika". U retkom javnom oglašavanju, objavljenom nakon deportacije srpskih državljana, BIA se nije osvrtala na tu akciju crnogorskih službi. Poručila je samo da Vučić ne treba da ide u Crnu Goru zbog "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Saopštenje bezbednosnih službi je za Marka Savkovića "pokušaj" da "skrenu pažnju" sa akcije crnogorskih vlasti na tivatskom aerodromu. "Mi živimo poslednji stadijum potčinjavanja sektora bezbednosti predsedniku Vučiću i njegovoj stranci. Imali smo u tom sektoru niz imenovanja ljudi za koje se, očigledno opravdano, pretpostavljalo da su bliski vladajućoj opciji. Oni izgleda bespogovorno izvršavaju ono što im se predloži, sugeriše ili možda čak i naredi", dodaje on. BIA je u saopštenju navela da procenu bazira na operativnim saznanjima da se u Crnoj Gori nalazi Radoje Zvicer, koji važi za vođu "kavačkog" kriminalnog klana. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", naglasili su u saopštenju. Nije, međutim, poznato na čemu BIA temelji tvrdnje da je Zvicer u Crnoj Gori. Zvicer je među 50 najtraženijih evropskih begunaca, na poternici je Interpola, a od 2020. godine, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. Crnogorska policija je do sada više puta sprovodila akcije, ali nikad nije zvanično potvrđeno da postoje saznanja da se on krije na teritoriji te države. "Kavački" kriminalni klan suprostavljen je "škaljarskom". Povezuju se sa međunarodnim švercom droge, ubistvima i drugim krivičnim delima. Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi. Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije u Srbiji povezan sa organizovanim kriminalom, prethodnih dana optuživao Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. A uoči samita u Tivtu, premijer Crne Gore Milojko Spajić je ocenio da "prvi put postoji miks spoljnopolitičkih faktora i organizovanih kriminalnih grupa koje zajednički deluju protiv evropskog puta" te države. "Od prije nekih četiri, pet meseci je tako, a EU nam pomaže da se borimo protiv toga", rekao je Spajić u skupštini Crne Gore. Nije, međutim, precizirao na koga misli i kakve se akcije sprovode. Marko Savković iz nevladinog ISAC fonda smatra da dešavanja na crnogorskom aerodromu mogu biti "podstrek" za Crnu Goru. "Jer oni sada vide u kojoj meri je važno da uđu u Evropsku uniju i privedu kraju taj proces. Između ostalog, da bi se uspešnije branili od ovakvih operacija, ako za nešto što je ovako loše izvedeno uopšte može da se upotrebi izraz 'operacija'", dodaje on. Kada je reč o posledicama po Beograd, Savković smatra da će odnosi sa zvaničnom Podgoricom biti "dodatno degradirani", kao i reputacija Srbije, čije vlasti pokušavaju da se na međunarodnom planu predstave kao "konstruktivni akter u regionu". 'Skupovi podrške' Vučiću u regionuPokušaj odlaska grupe ljudi iz Srbije u Crnu Goru, sa političkim sloganom vladajuće stranke, Marka Savkovića podseća na nedavni skup u Severnoj Makedoniji. Uz srpske i makedonske zastave i transparente "Srbija pobeđuje", u Kumanovu je 23. maja održan miting koji su provladini mediji u Srbiji opisali kao "veliki skup podrške Vučiću". Makedonska opozicija je kao organizatore skupa označila vladajuću koaliciju u Skoplju, ali su oni to demantovali. U istom danu je u Beogradu organizovan jedan od najvećih antivladinih skupova, u organizaciji studenata u blokadi. A Vučića su, tokom poseta regionu, na skupovima podrške proteklih godina dočekivali i u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska. RSE je, nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, otkrio da su birači iz Republike Srpske, koji imaju prebivalište u Srbiji i pravo glasa, organizovano dovoženi na glasanje u Beograd kako bi dali glas Srpskoj naprednoj stranci. Autobusi su dovozili birače iz Rudog, Foče, Višegrada, Novog Goražda, Čajniča. Srpska napredna stranka je tada odbacivala optužbe domaćih i međunarodnih posmatrača o izbornoj krađi. **Tekst je ažuriran izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Tivta, koju je dao na konferenciji za novinare nakon što je stigao u Crnu Goru 4. juna u večernjim satima.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je u sredu da je "zvanično" savetovala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ne ide u Crnu Goru, gde bi ove nedelje trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, zbog, kako je navela "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. BIA je navela da se prema njenim operativnim saznanjima u Crnoj Gori nalazi vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", navela je BIA. Srpska bezbednosna agencija se oglasila pošto je iz Crne Gore deportovano 87 muškaraca, nakon što su istog dana čarter letom stigli iz Beograda uz objašnjenje da su "rizik po bezbednost", dok su crnogorski mediji tu grupu opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". RSE je ustanovio da među njima ima pristalice Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima, ali i koji je postavljen na mnoge bilborde po Srbiji. Radoje Zvicer koji važi za jednog od vođa Kavačkog klana nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Vučić je sredinom maja posle hapšenja šefa beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom, izneo niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je Vučić. Kavački klan je uz Škaljarski klan poreklom iz okoline Kotora. U obračunima između ta dve organizovane kriminalne grupe, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji, na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno je više od 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom.

"Rizik po bezbednost" – tako je policija Crne Gore opisala grupu od oko devedeset muškaraca iz Srbije, kojima je 3. juna zabranila ulazak u državu. Dok vlasti u Srbiji ćute, Radio Slobodna Evropa (RSE) je, na osnovu alata za prepoznavanje lica, među njima identifikovao pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i optužene za napade na antivladine demonstrante. Njihove fotografije objavila je crnogorska policija. Deportovani su sa aerodroma u Tivtu, nakon što su čarter letom stigli iz Beograda, i to uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u tom primorskom gradu. U Tivat bi, prema najavama, trebalo da stigne i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa drugim visokim zvaničnicima evropskih država i regiona. A crnogorski mediji su grupu iz Srbije opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". To zvanično ne potvrđuje policija Crne Gore, ali deportovane muškarce, uz objavu njihovih fotografija, opisuje kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Vlasti u Srbiji nisu odgovorile na pitanja RSE o deportovanim muškarcima i njihovoj eventualnoj ulozi u Crnoj Gori. Na ta pitanja do objave teksta nema odgovora iz Predsedništva Srbije, ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. Od grupe iz Srbije je crnogorska policija zaplenila i veliki transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje". Taj slogan koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. SNS ne odgovara na pitanja RSE da li među deportovanim muškarcima ima njihovih članova i pristalica. RSE je, na osnovu fotografija koje je dostavila policija Crne Gore, identifikovala neke od deportovanih državljana Srbije. Među njima je Nemanja Narači, jedan od optuženih za napad na antivladine demonstrante u Novom Sadu, utvrdio je RSE uz pomoć alata za prepoznavanje lica. Naračiju i još trojici osumnjičenih za nasilničko ponašanje sudi se pred Višim sudom u Novom Sadu, nakon što su 13. decembra 2024. tokom protesta kod Futoške pijace u tom gradu automobilom udarili jednog građanina, a zatim tukli njega i još jednog Novosađanina. Pritvor im je ukinut u aprilu 2025. Sud je tada Naračiju izrekao meru zabrane napuštanja stana, i to bez primene elektronskog nadzora. Ove mere su, po rešenju Suda, mogle da traju tri meseca. Na fotografijama crnogorske policije je, kako je utvrdio RSE, i Aleksandar Janković, zvani "Aca Hari". Slika prikazuje Jankovića u šatorskom naselju u Beogradu u kojem se okupljaju pristalice vlasti, poznatom kao "Ćacilend". Nevladina grupa "Most ostaje" objavila je u septembru 2025. snimak njegovog napada na aktiviste koji su uklanjali transparent sa srednjim prstom u Beogradu. Ovi transparenti osvanuli su kao odgovor na antivladine proteste i poruke. U objavi na Instagram nalogu, "Most ostaje" navodi se da je "Aca Hari" bio zadužen za čuvanje transparenta sa crvenim srednjim prstom i da je tokom napada na dvojicu aktivista jednom od njih uništen telefon. RSE je na fotografijama koje je objavila crnogorska policija identifikovao i Nenada Jaćimovskog. Novinar i aktivista Ivan Bjelić je Jaćimovskog označio kao jednog od napadača u danu lokalnih izbora 29. marta, kada su on i novinar Lazar Dinić pretučeni u selu kod Bora na istoku Srbije. Bjelić je nakon napada na društvenoj mreži X objavio da je Jaćimovski vlasnik automobila u kojem su se nalazili maskirani napadači. Naveo je i da je odgovoran za uništavanje njegove novinarske opreme tokom incidenta. Nadležni, kako je isticao Bjelić, nisu reagovali na ovaj napad. Na fotografijama crnogorske policije je i Ognjen Ristivojević. Ristivojevića su studenti koji predvode antivladine proteste označili kao jednu od osoba koje su provocirale i nasrtale na njihove predstavnike tokom razgovora sa građanima na štandu u selu kod Aranđelovca u februaru ove godine. U avionu čiji su putnici deportovani iz Crne Gore bio je i Slaviša Kamenović pod nadimkom "Kameni". Kamenović je, prema snimcima koji se mogu naći na društvenim mrežama, ranije boravio u "Ćacilendu". Kamenović je, kako je utvrdio RSE, zaposlen u Javnom komunalnom preduzeću u Obrenovcu kod Beograda. Sa njim je iz Crne Gore deportovan i njegov brat Željko Kamenović, koji na mrežama navodi da živi u Italiji. Jedan od deportovanih je i kikbokser Vukašin Vakirević. Njega je pomoću alata za prepoznavanje lica RSE identifikovao na skupu povodom otvaranja škole u Velikoj Drenovi kod Trstenika, kojoj je u januaru ove godine prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Iz Crne Gore deportovan je i Igor Vjetrović, zaposlen u Opštini Obrenovac, utvrdio je RSE. Prema objavama na društvenim mrežama, i on je snimljen u šatorskom naselju pristalica vlasti u Beogradu. Nakon što su putnici aviona koji je sleteo iz Beograda zaustavljeni na aerodromu u Tivtu, na društvenim mrežama pojavio se spisak sa njihovim imenima čiju verodostostojnost RSE nije mogao da potvrdi. Na spisku su i imena ljudi sa fotografija crnogorske policije koje je RSE identifikovao. Opoziciona poslanica iz Srbije Marinika Tepić, na osnovu tog spiska, tvrdi da je na letu bio i Stefan Kojović, jedan od napadača na studente u Novom Sadu u januaru 2025. kada je jednoj studentkinji polomljena vilica. Svi napadači u ovom incidentu su kasnijom odlukom predsednika Srbije pomilovani. Šta je sve zaplenjeno od grupe iz Srbije?Pored transparenata sa političkim sloganom "Srbija pobeđuje", policija Crne Gore je od grupe iz Srbije, u kojoj je bilo 87 muškaraca, zaplenila i uređaj za komunikaciju na daljinu, kao i pomorsku radio-stanicu. Oduzeta su i dva autobusa srpskih registarskih oznaka. Sumnja se da su bila namenjena za prevoz grupe u Crnoj Gori. Deportovani putnici iz Beograda su, kako se navodi u crnogorskim medijima, u Tivat stigli čarter letom srpske nacionalne kompanije "AirSerbia" 3. juna u prepodnevnim časovima. Kompanija, međutim, do objave teksta nije odgovorila za RSE ko ih je angažovao za čarter let. Crnogorska policija je saopštila i da se na aerodromu sprovode opsežne bezbednosne kontrole, kako bi se osigurao važan međunarodni događaj – samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Avion sa deportovanom grupom je u popodnevnim satima vraćen za Beograd, a njima će, kako je saopšteno, i u narednom periodu biti zabranjen ulazak i boravak u Crnoj Gori. Ne navodeći detalje, crnogorske službe su saopštile i da će se suprotstaviti "svakom obliku malignog delovanja" i "pokušaja destabilizacije". Ističu i da se nastavljaju aktivnosti kako bi se razotkrilo "delovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica", kao i "njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države" i usporavanje puta ka EU. Nisu precizirali o kakvom je malignom delovanju reč, niti kakve su veze kriminalnih grupa sa drugim državama. Do deportacije srpskih državljana dolazi nakon nedavnih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica. Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije povezan sa organizovanim kriminalom, optužio Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. Ko dolazi na samit Zapadni Balkan – Evropska unija?Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće 5. juna u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona. Pored domaćina, Crne Gore, na samitu će iz regiona biti predstavnici Kosova, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije. Učešće je, nakon razgovora sa evropskim zvaničnicima, potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.

Oko devedeset državljana Srbije deportovano je sa aerodroma u Tivtu i zabranjen im je ulazak u Crnu Goru jer predstavljaju "rizik po bezbednost", saopštili su Agencija za nacionalnu bezbjednost i Uprava crnogorske policije. U saopštenju je navedeno da su službe "pravovremeno identifikovale lica od bezbjednosnog interesa", uoči međunarodnog samita Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU) u toj državi. Ulazak je, 3. juna u prepodnevnim satima, zabranjen grupi od 87 muškaraca koja je čarter letom doputovala iz Beograda. Oni su, kako je navedeno, nakon bezbednosnih provera vraćeni istim avionom za Srbiju, a crnogorske vlasti će inicirati da im se i u narednom periodu zabrani ulazak i boravak u Crnoj Gori. Vlasti u Srbiji za sada ne reaguju na poteze crnogorskih službi. Uoči samita Evropska unija (EU)– Zapadni Balkan, koji će se u Tivtu održati 5. juna, Crna Gora sprovodi pojačane kontrole. Crnogorski mediji su objavili da je avionom iz Beograda doputovala grupa muškaraca "sa kriminalnim dosijeima" koja je trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U saopštenju bezbednosnih organa Crne Gore nema potvrde ovih navoda. Ali, dodaje se da su "prikupili operativne i obavještajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju" da se radi o licima čije bi prisustvo predstavljalo rizik po bezbednost države. Policija Crne Gore deportovane osobe opisuje kao lica "koja su prisustvovala brojnim javnim okupljanjima visokog bezbjednosnog rizika". Ističu da su "pojedina od njih evidentirana zbog izvršenja krivičnih djela i prekršaja sa elementima nasilja". U saopštenju medijima su dostavljene i njihove fotografije, bez navođenja imena. Šta je sve zaplenjeno?Crnogorska policija je dostavila i fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije. Među njima su, kako se navodi, uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Policija Crne Gore je saopštila i da je oduzela dva autobusa registarskih oznaka Srbije, "za koja se sumnja da su bila namijenjena za prevoz i dislociranje lica iz Beograda". Crnogorski organi su saopštili i da će se "snažno, odlučno i beskompromisno suprotstaviti svakom obliku malignog djelovanja". Naglašavaju i da će nastaviti aktivnosti kako bi se razotkrilo "djelovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica koja djeluju na teritoriji Crne Gore, uključujući i njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države i usporavanje evropskih integracionih procesa". Zvanični Beograd bez reakcijePolicija Srbije nije odgovorila na pitanja RSE povodom deportacije državljana Srbije i reakcije crnogorskih službi. Nema ni odgovora na navode da su ove osobe imale zadatak da "neformalno obezbeđuju" Vučićev boravak u Tivtu, na Samitu EU - Zapadni Balkan. Iz Vučićevog kabineta je za RSE poručeno da se obratimo "nadležnim institucijama Crne Gore", ali nije odgovoreno da li su tačni navodi da je ova grupa trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika. Iz nacionalne aviokompanije "Air Serbia" nisu odgovorili na pitanje da li je njihov avion angažovan za čarter let, niti ko ga je angažovao. Poslanik vladajućeg crnogorskog Pokreta Evropa sad, Tonći Janović pohvalio je reagovanje nadležnih u Crnoj Gori. On je na društvenoj mreži X napisao da je "grupa ljudi sa pozamašnim dosijeima odlučila da dođe u Tivat, baš u vrijeme najvećeg međunarodnog skupa u Crnoj Gori kada su na snazi najviše bezbjednosne mjere". "Baš zanimljiv izbor termina", napisao je Janović i dodao da ovaj događaj pokazuje da su hibridne i druge bezbednosne pretnje realnost savremenog sveta, ali i da Crna Gora ima institucije koje ozbiljno shvataju svoj posao. Opozicija u Srbiji traži odgovore od Vučića Dok se vlast u Beogradu ne oglašava, reagovale su pojedine opozicione partije iz Srbije, koje traže odgovore od predsednika Srbije. Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović ocenio je da je provera i zadržavanje 90 osoba koje su čarter letom iz Beograda stigle u Tivat "skandal i bruka za Srbiju". Stefanović je u pisanoj izjavi dodao da predsednik Srbije, za kog navodi da je organizovao čarter let, građanima mora da objasni ko je i koliko platio to putovanje, "ko je pozvao ljude sa kriminalnim dosijeima da idu kao prethodnica u Crnu Goru" i da li su bili naoružani. "Izgleda da Aleksandar Vučić ne razume da ne može da se u inostranstvu ponaša kao kod kuće, gde se pod SNS vlašću više ne zna ko je policajac, a ko kriminalac", naveo je Stefanović. Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević je zatražio Vučićevu ostavku jer je "poslao avion pun kriminalaca da ga čuvaju" u Crnoj Gori i "naneo štetu ugledu države". "Postupanje crnogorskih vlasti u ovom slučaju pokazuje zbog čega je Crna Gora na pragu Evropske unije, dok je Srbija, koju je zarobila Vučićeva mafija, postala predmet poniženja i podsmeha u Evropi", ocenjuje se u saopštenju DS-a. Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona. Učešće je potvrdio i predsednik Srbije, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.

"Ni obezbeđenje te neće spasiti", jedna je od nedavnih pretećih poruka koja je stigla na telefon Jelene Jovanović, novinarke podgoričkog dnevnika "Vijesti" koja piše o organizovanom kriminalu. Policijsko obezbeđenje prvi put je dobila 2018. godine, a od 2021. o njenoj zaštiti neprekidno brine više policajaca. Kako je Jovanović rekla u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE), nije joj poznato šta je razlog zbog kojeg se našla u takvoj poziciji. "Ni dan-danas nemam odgovor na to pitanje. Ovo je drugi put da imam policijsko obezbeđenje, s tim što ovog puta stvarno malo duže traje i malo previše guši", navodi Jovanović. Ona nije izolovan slučaj među onima u državama Zapadnog Balkana koji su platili cenu spremnosti da govore o organizovanom kriminalu. Od uvreda, preko prijetnji do batina: Kad vam se ne sviđa kako pišu novinarke u Crnoj GoriŠta pokazuju podaci, a šta praksa?Reč je o regionu koji je Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) u izveštaju za 2025. godinu visoko rangirala. Od 44 države, Crna Gora je na desetom mestu, Bosna i Hercegovina na šestom, a Srbija na četvrtom, iza Rusije, Ukrajine i Italije. "Tu krivim sam vrh vlasti", kaže Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. "Problemi su, po onome što vidimo, povezanost kriminala i državnih struktura, što onemogućava efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala. Zato imamo nedovoljnu primenu prava. Pravo se ne primenjuje prema onima prema kojima bi trebalo da se primenjuje", navodi ovaj nekadašnji policajac, koji je napustio službu i posvetio se studijama kriminologije u Malmeu (Švedska). Zvanična statistika bi, međutim, mogla da demantuje takav stav. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je da je samo tokom 2025. godine procesuirano 210 policajaca, od čega je 20 odsto bilo na visokim pozicijama. Kako se navodi, to je najbolji rezultat od uspostavljanja Sektora unutrašnje kontrole 2006. godine. "Ako govorimo o tih 20 odsto, ne znamo koji su to slučajevi. Sam Sektor unutrašnje kontrole vodi načelnik koji je istovremeno i pomoćnik ministra (Miroslav Paunović, prim. red). Dakle, to je čovek koji je došao na tu funkciju takođe pod političkim uticajem i verovatno trpi taj uticaj", kaže Stanković. Sve afere čelnih ljudi srpske policijeNajpoznatije ime na listi uhapšenih visokih službenika srpske policije je Veselin Milić, koji je u pritvoru zbog sumnje na prikrivanje ubistva. Naime, Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, ubijen je hicima iz pištolja 12. maja u restoranu "27" u Beogradu. Milić se, prema navodima Tužilaštva, sumnjiči da je bio na licu mestu, zajedno sa još trojicom policajaca, prema navodima medija, članovima njegovog obezbeđenja. Svi su trenutno iza rešetaka, dok je Milić smenjen sa čela beogradske policije. Telo Nešovića pronađeno je devet dana kasnije u zakopanom buretu na teritoriji opštine Inđija, pedesetak kilometara od Beograda. Upravo za Nešovića RSE će u međuvremenu utvrditi da je poslovao sa državom makar u jednom biznisu. Naime, Carina Srbije je od firme čiji je Nešović bio vlasnik 2020. godine zakupila prostor u kojem je smešteno jedno od carinskih skladišta u neposrednoj blizini Beograda. No, u jednom od komentara na slučaj ubistva u beogradskom restoranu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uperio je prst u susednu Crnu Goru. "Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo", rekao je Vučić. Stoga, kaže Dušan Stanković, odgovor na pitanja vezana za "slučaj Milić" treba tražiti na Vučićevoj adresi: "On jeste jedna od adresa, pre svega zbog toga što je u ovo ubistvo umešan čovek koji je bio od njegovog poverenja, jedan od njegovih najbližih saradnika. Veselin Milić je u trenutku ubistva bio načelnik beogradske policije, a pre toga savetnik predsednika Vučića za pitanja unutrašnje bezbednosti (od 2018. do 2020, prim. red.)." Kakva je uloga Miloša Medenice?U svojim izjavama Vučić se osvrnuo i na Miloša Medenicu, čija su obraćanja sa nepoznatih lokacija o slučaju Milić postala viralna, ali se i pokazala tačnim. Naime, Medenica je objavio informacije o Milićevom hapšenju, pre nego što je policija izašla u javnost sa detaljima. Miloš Medenica je zajedno sa svojom majkom Vesnom Medenicom, nekadašnjom predsednicom Vrhovnog suda Crne Gore, osuđen na deset godina zatvora, između ostalog i zbog organizovanja kriminalne grupe. Presuda je izrečena 26. januara ove godine. Dva dana kasnije Medenici se gubi svaki trag, nakon čega počinje da objavljuje postove na društvenim mrežama, za koje je crnogorska policija u početku tvrdila da su napravljeni pomoću veštačke inteligencije. "Mislim da i o tome treba pitati Aleksandra Vučića. On je izjavio da ima određene obaveštajne podatke da je Miloš Medenica u Crnoj Gori i da ga čuvaju 'Kavčani'. Ono što je zanimljivo jeste da Srbija nije dostavila te podatke crnogorskim službama, odnosno Upravi policije Crne Gore, koja je istog dana kada je Vučić to izjavio zatražila od njih da dostave informacije koje imaju kako bi ga locirali", navodi Jovanović. U međuvremenu, Miloš Medenica se našao na Interpolovoj poternici, dok je njegova majka Vesna Medenica uložila žalbu Apelacionom sudu na prvostepenu presudu. Nijedno od njih trenutno nije iza rešetaka. "To ne možemo uzeti kao primer koji će poništiti ono što je urađeno", podvlači Jelena Jovanović govoreći o rezultatima aktuelnih bezbednosnih službi u Crnoj Gori u borbi protiv kriminala. "Nemojte zaboraviti da u istražnom zatvoru imamo bivšeg specijalnog tužioca (Milivoje Katnić kojem se sudi za zloupotrebu položaja i stvaranje kriminalne organizacije, prim. red), kao i više policajaca koji su u prethodnom periodu trebalo da se bore protiv organizovanog kriminala", pojašnjava Jovanović. Šta povezuje organizovani kriminal Srbije i Crne Gore?Pipci koji povezuju organizovani kriminal u Srbiji i Crnoj Gori najčešće se tiču dva kriminalna klana nastala u Kotoru čiji sukob traje, prema procenama, od 2014. godine. Početak sukoba se vezuje za nestanak između 200 i 300 kilograma kokaina u Valensiji (Španija). Tada se među klanovima rasplamsao rat sa više od 70 ubijenih, koji traje do danas. "Mislim da je broj žrtava veći. To kažem na osnovu onoga što sam čitala u zaštićenim prepiskama sa Sky aplikacije. Neka ubistva se tek rasvetljavaju, a neki ljudi su se vodili kao nestali", kaže Jovanović. Sky aplikacija, osnovana u Kanadi, postala je alat kriminalnih klanova zbog mogućnosti lakog uklanjanja poruka i skrivanja identiteta pošiljalaca. Ipak, u međunarodnoj akciji 2021. godine razotkriveni su klanovi koji su stajali iza brojnih krivičnih dela na evropskom nivou, uključujući i Zapadni Balkan. Najčešće se pominje slučaj razbijanja i hapšenja grupe Veljka Belivuka u Srbiji, koja se tereti za najteža krivična dela, uključujući ubistva, dok su poruke koje su njeni pripadnici razmenjivali putem Sky aplikacije postale dokazni materijal. Belivuk je od februara 2021. godine iza rešetaka, dok suđenje još traje. Gde su koreni?Koreni organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu su duboki i u tome treba tražiti odgovor na pitanje zašto su kriminalni klanovi poput "kavačkog" i "škaljarskog" toliko dugovečni, zaključuje Stanković. "Region Zapadnog Balkana pogodan je za razvoj organizovanog kriminala još od devedesetih godina. Imali smo ratove, velike količine oružja ostale su u regionu. To oružje se krijumčari ka Evropi i na raspolaganju je kriminalnim grupama. Imamo nerazvijenu demokratiju i nepotpunu vladavinu prava. Iza nas su turbulentne dve do tri decenije", navodi Stanković. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.