Ostavke u Skupštini Crne Gore, kritike iz EU, dok se diskusije na smiruju ni u danima nakon što je zakon usvojen.

Poslanik opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević izjavio je u sredu da podnosi ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore zbog spornih zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). "Vlast je donošenjem zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u prešla crvene linije opozicije, ali i EU", rekao je Rakočević, najavljujući ostavku na mesto potpredsednika Skupštine. Zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene s pravnom tekovinom Evropske unije, poslanik DPS-a Ivan Vuković najavio je ostavku na mesto predsednika Odbora za evropske integracije, dok je vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini – Miodrag Laković je napustio klub PES-a i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je saopštio da je vratio na ponovno odlučivanje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o unutrašnjim poslovima ukazujući, kako je naveo, na " problematičnost pojedinih normi", među kojima su neusklađenost s pravnom tekovinom EU i neusklađenost s Ustavom. Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 s Evropskom unijom. S druge strane, Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe s pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Opozicija i civilno društvo su kritikovali izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima uz ocenu da se njima olakšava političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. S druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je u utorak da sednica Ustavnog suda na kojoj će se odlučivati o inicijativama za ocenu ustavnosti zakona o saradnji crnogorske Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti turizma i razvoja nekretnina bude otvorena za javnost. Milatović je rekao da postoji visok stepen zainteresovanosti stručne i ostale javnosti o toj temi, kao i "brojnim spornim pitanjima koja su pratila potpisivanje" tog sporazuma koji je kao predsednik države odbio da potpiše i vratio poslanicima na ponovno izjašnjavanje, navodeći da je u suprotnosti s Ustavom i zakonima, saopšteno je na sajtu predsednika Crne Gore. Poslanici crnogorskog parlamenta ponovo su u julu izglasali Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina koji je crnogorski premijer Milojko Spajić u martu 2025. potpisao s UAE. "Uvažavajući u potpunosti nezavisnost Ustavnog suda, mišljenja sam da je opravdano da se, u konkretnom predmetu, svaki od sudija posebno izjasni o prijedlogu odluke i javno obrazloži svoj stav", naveo je Milatović. Predsednik Crne Gore je dodao da je 15. decembra 2025. Ustavni sud organizovao javnu raspravu, na kojoj su mišljenje o Sporazumu dali eminentni profesori prava iz Crne Gore i inostranstva ukazujući na brojne pravne manjkavosti. "Sve navedeno upućuje na potrebu da, u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda, a na tragu dobre prakse održavanja javne rasprave i odlučivanje u konkretnom slučaju bude javno", rekao je Milatović povodom sednica Ustavnog suda koja bi trebalo da se održi 12. marta. Deo aktivista i nevladinog sektora u Crnoj Gori ocenio je da je usvajanjem tih Sporazuma suspendovan Ustav, pošto izglasani međudržavni sporazumi imaju primat nad domaćim zakonodavstvom u slučaju bilo kojeg spora. Njima nije predviđeno poštovanje domaćih propisa o javnim nabavkama i tenderima iako Ustav propisuje slobodno tržište i zabranjuje narušavanje konkurencije i podsticanje monopola. Iako se u sporazumima ne navodi lokacija investicija, Vlada Crne Gore je najavila da se oni odnose na ulaganja arapskog biznismena Mohameda Alabara u ulcinjsku Veliku plažu čemu se oštro protivi lokalna zajednica, ekolozi i opozicija. U pitanju je zakup na 99 godina dela Velike plaže, koja sa zaleđem obuhvata oko 20 miliona kvadrata, a na kojoj bi se gradili turistički i objekti za stanovanje, rekao je više puta premijer Spajić. On je u aprilu prošle godine rekao da je Alabar spreman da investira oko 35 milijardi eura. Kasnije je izjavu relativizovao rekavši da je u pitanju potencijal za privlačenje investicije u tom iznosu. Protiv sporazuma su glasno istupili lokalni parlament u Ulcinju i svi poslanici Skupštine iz tog grada. Uoči rasprave prošle godine, predsednik opštine Ulcinj Genci Nimanbegu je kazao da će poslanici koji podrže predložene zakone "postati neprijatelji Ulcinja". "Dvadeset miliona kvadrata ulcinjske Velike plaže izdati na 99 godina. Kako je nekome palo na pamet da to uradi bez javne diskusije, lokalne uprave i stručne javnosti", rekao je Nimanbegu. Nevladina Mreža za afirmaciju nevladinog sektora – MANS, koja se decenijama bori protiv korupcije, ukazala je da se sporazumom investitor izuzima iz nadležnosti domaćeg pravosuđa, da se suspenduje Ustav i zakoni, posebno u delu javnih nabavki i tendera. MANS je upozorio i na visok rizik od pranja novca budući da podaci o stvarnim vlasnicima kompanija registrovanih u UAE nisu javno dostupni, pa Vlada neće moći da proveri kome je ustupila državnu imovinu. S druge strane, ekolozi su upozorili da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi.

Tretman pritvorenika i uslovi pritvora u Crnoj Gori u mnogim aspektima su se pogoršali u poslednjih nekoliko godina, navela je delegacija komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja, ističući da su uslovi u istražnim pritvorima Bijelo Polje i Spuž toliko loši da se mogu smatrati nečovečnim i ponižavajućim postupanjem. Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) naveo je u preliminarnim zapažanjima posle posete Crnoj Gori u novembru prošle godine da je situacija pogoršana zbog ogromnog broja pritvorenika, koji se otprilike udvostručio od poslednje posete 2022, kao i da je dodatno usložnjena "užasnim uslovima" pritvora u istražnim zatvorima. "Sveukupno gledano, uslovi života u istražnim pritvorima Bijelo Polje i Spuž su i dalje toliko loši da delegacija nema drugog izbora osim da smatra da izlaganje takvim uslovima, u kombinaciji s dužinom boravka u njima (koji se često meri godinama) i lošim režimom s 23 sata zaključavanja, izvesno može predstavljati nečovečno i ponižavajuće postupanje", navodi se u preliminarnim zapažanjima CPT-a. Prenatrpanost je, prema navodima u dokumentu, na rekordno visokom nivou u dva istražna zatvora u Crnoj Gori. U spuškom Istražnom zatvoru dodato je još kreveta, pri čemu se novi kreveti gomilaju preko postojećih kreveta na sprat, do te mere da se prave opasni kreveti na tri, a ponekad i na četiri sprata, bez merdevina ili bočnih zaštitnih stranica, navodi CPT i dodaje da je u nekoliko ćelija evidentirano je svega 2,5 kvadratna metra životnog prostora po zatvoreniku. Povodom vremena koje osobe provode u pritvoru u Crnoj Gori, CPT navodi da se njegova delegacija sastala s osobama koje su u pritvoru držane nekoliko godina, "od kojih neke čak i šest godina, a nekoliko njih i duže". "Zaista, neki od istih ljudi s kojima su predstavnici Komiteta razgovarali 2022. godine još uvek su bili u pritvoru više od tri godine kasnije", navodi CPT. Situaciju dodatno usložnjavaju užasni uslovi pritvora u istražnim zatvorima i nepostojeći režim aktivnosti, obrazovanja i sporta za lica u pritvoru, kao i činjenica da pritvorenicima nisu obezbeđeni osnovni elementi za dostojanstven život, a da ih ne moraju sami kupovati, ukazuje Komitet Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja. Mada je velika većina osoba koje je delegacija intervjuisala u okviru četiri posećena zatvora rekla da je zatvorsko osoblje prema njima postupalo korektno, delegacija je primila i tvrdnje o fizičkom zlostavljanju od strane zatvorskog osoblja. Većina takvih tvrdnji evidentirana je u Istražnom zatvoru u Spužu i Zatvoru Bijelo Polje, ali ih je bilo i u Zatvoru za duge kazne u Spužu. "Pomenute tvrdnje odnosile su se na slučajeve premlaćivanja od strane zatvorskog osoblja u prostorijama koje nisu pokrivene video nadzorom, kao što su ćelije za izolaciju. Nekoliko tvrdnji potvrđeno je odgovarajućim povredama u pregledanim medicinskim kartonima ili drugim evidencijama", navodi se u dokumentu. Nasilje se takođe dešava među zatvorenicima prilično redovno, ali je manje učestalo nego što je to Komitet evidentirao 2022, navodi CPT i dodaje da je utisak da se u četiri posećena zatvora ovaj problem generalno adekvatno rešava. Isto tako, zabeležena upotreba sredstava sile ili prinude smanjena je u sva četiri zatvora od poslednjih poseta Komiteta, a isto važi i za praksu vezivanja. "Međutim, mnogi pritvorski prostori, naročito u Zatvoru Bijelo Polje, i dalje su ispod standarda: evidentirana je loša higijena, nedovoljni sanitarni uslovi, buđave i vlažne ćelije, podovi koji se raspadaju i zidovi koji se krune, otvorene svetlosne instalacije i jako prenatrpane ćelije", navodi se u dokumentu. U Istražnom zatvoru u Spužu su nešto bolji uslovi, ali je situacija ukupno gledano i dalje loša – naročito u Odeljenju za maloletnike, gde šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjaci žive 23 sata dnevno u ćelijama s pocepanim dušecima, opasnim tačkama za vezivanje i u neadekvatnim, lošim i neprihvatljivim uslovima, navodi CPT i dodaje da u četiri posećena zatvora pušači moraju da dele smeštaj s nepušačima, uključujući i nepušačice u petom mesecu trudnoće u spuškom zatvoru. Kada su u pitanju deca osuđena na maloletnički zatvor ili deca podvrgnuta vaspitno-popravnim merama u spuškom Istražnom zatvoru i Zatvoru za duge kazne, delegacija navodi da je zabeležila da za njih ne postoje prilagođeni programi tretmana, aktivnosti ili specijalizovanog obrazovanja; deca su bila zaključana i do 23 sata dnevno. Komitet Saveta Evrope je naveo da će izveštaj o poseti delegacije, koji će najverovatnije biti dostavljen krajem jula 2026, pružiti više detalja.

Poslanik opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Ivan Vuković izjavio je u ponedeljak da je podneo ostavku na mesto predsednika Odbora za evropske integracije crnogorske Skupštine zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Vuković je rekao prošle nedelje usvojeni zakoni "nisu u skladu sa elementarnim ljudskim pravima" i da su u suprotnosti s Ustavom, preneli su crnogorski mediji. Zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini – Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Vuković je na konferenciji za novinare rekao da je srušen deklarativni konsenzus o evropskim integracijama, prenele su Vijesti. "Meni je posebno žao jer je ovom prethodila Rezolucija o evropskim integracijama. Njom smo kazali da je evropski cilj najvažniji. Pokazalo se da su za parlamentarnu većinu bitniji partikularni interesi", rekao je on. On je, prenela Radio-televizija Crne Gore, rekao da su "usvojene izmjene zakona o unutrašnjim poslovima i o ANB su u suprotnosti s Ustavom". DPS je ranije najavio je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe je najavio pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom. Vuković je kazao i da je rad Odbora za evropske integracije izgubio smisao. "Umjesto da smo se svi skupa zajednički potrudili i posvetili tome da Crna Gora zatvori poglavlja i stvori pretpostavke da bude prva sljedeća članica EU, naše kolege iz većine su više vođene željom za osvetom. Ne samo političare, već i novinara, akademske zajednice", rekao je Vuković. Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom. Ipak, opozicija i civilno društvo su kritikovali izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima uz ocenu da se njima olakšava političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.

U epizodama Perspektive iz Bara, Crne Gore mladi su otvorili različita važna pitanja, podsjećajući nas koliko su često njihove potrebe zaboravljene i zanemarene. U Retrospektivi Perspektive njihove izjave komentarišu izvršna direktorica NVO Prima Aida Perović, socijalni radnik i aktivista iz NVO OPTIMISTI Boško Milović i Tijana Radulović iz Sindikata medija Crne Gore.

Skupština Crne Gore je u petak uveče, nakon rasprave koju su obeležile tenzije, usvojila predloge zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije. Zbog usvajanja ovih izmena zakona, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini - Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) najavila je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe su najavili pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom i moguće povlačenje iz radnih tela parlamenta. Predsednik Skupštine Andrija Mandić pozvao ih je da razmisle i ne donose odluke "zbog kojih će se kajati". "Mislim da ste pokazali lice veoma konstruktivne opozicije i da je to slalo dobru poruku o Crnoj Gori kao narednoj članici EU. Zamolio bih vas, kao neko za koga kažete da brine o nacionalnim temama, a jedna od važnih nacionalnih tema jeste da svi radimo zajedno na putu ove zemlje ka EU", kazao je Mandić. Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom. Međutim, opozicija je kritikovala izmene u zakonima. Predsednik DPS-a Danijel Živković optužio je skupštinsku većinu da sprovodi "obračun sa neistomišljenicima" i da retroaktivne odredbe krše pretpostavku nevinosti i osnovna prava građana. Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od opozicije, ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se, kako navode, na olakšavanje političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije.

Apelacioni sud ukinuo je presudu Specijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici u predmetu poznatom u javnosti kao "Koverta" i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, saopšteno je iz tog suda. Afera "Koverta" se ticala mogućeg nelegalnog finansiranja Demokratske partije socijalista bivšeg predsjednika Mila Đukanovića, tokom izbornog procesa 2016. Kako se navodi, Apelacioni sud je uvažio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u Podgorici, a odluka je donijeta nakon tajnog vijećanja i glasanja 24. februara 2026. godine. "Apelacioni sud Crne Gore je uvažio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u Podgorici, pa je povodom te žalbe i po službenoj dužnosti ukinuo presudu Specijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje", navodi se u saopštenju. Prvostepenom presudom optuženi Duško Knežević, Branislav Todorović, Živko Šljivančanin, Tamara Krdžić, Goran Grujović, Tomica Knežević i Slavoljub Stijepović bili su oslobođeni optužbi. Knežević se teretio za krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije, dok su ostali optuženi tereteni za isto krivično djelo, kao i za pranje novca u saizvršilaštvu. Žalbu na tu presudu podnijelo je Specijalno državno tužilaštvo. Duško Knežević izručen je u aprilu 2024. iz Velike Britanije Crnoj Gori kada je uz jake policijske mjere sproveden sa podgoričkog aerodroma, nakon čega je saslušan u Višem sudu u Podgorici. Afera "Koverta" odnosi se na tajni snimak koji je biznismen Duško Knežević prezentovao 2019. godine, a na kojem se vidi Stijepović, tadašnji gradonačelnik Podgorice, u trenutku kada predaje navodno oko 100.000 eura za finansiranje kampanje Demokratske partije socijalista (DPS) uoči parlamentarnih izbora 2016. Knežević je tajno snimio Stijepovića u vili Atlas u Zeti. EU: Pratimo slučaj 'Atlas'Knežević: Spreman sam da odgovaram za saučesništvoCrnogorsko Specijalno tužilaštvo tretiralo je biznismena i vlasnika Atlas grupe Duška Kneževića kao organizatora kriminalne grupe koja se prethodnih decenija bavila pranjem novca, utajom poreza i stvaranjem kriminalne organizacije čime je država Crna Gora oštećena sa više desetina miliona eura. Apelacioni sud je, kako se navodi, ocijenio da je žalba tužilaštva osnovana jer je prvostepeni sud počinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka. "Prvostepeni sud je počinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, dok su dati razlozi potpuno nejasni i u znatnoj mjeri protivrječni", ističe se u obrazloženju odluke. Drugostepeni sud je ukazao da je obaveza prvostepenog suda da u ponovnom postupku potpuno i istinito utvrdi sve činjenice od značaja za donošenje zakonite odluke. "Obaveza je prvostepenog suda da u ponovnom postupku istinito i potpuno utvrdi činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite i pravične odluke, kao i da sa jednakom pažnjom ispita i utvrdi činjenice koje terete optužene i one koje im idu u korist", navodi se u saopštenju. Dodaje se da sud mora jasno obrazložiti koje činjenice smatra dokazanim ili nedokazanim, uz ocjenu vjerodostojnosti eventualno protivrječnih dokaza i razloge na kojima zasniva činjenične i pravne zaključke. Takođe, objava presude u predmetu protiv Duška Kneževića, optuženog zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična djela zloupotreba položaja u privrednom poslovanju i pranje novca, zakazana je za 27. mart 2026. godine.

"Sky nije dokaz", kratko je za Radio Slobodna Evropa Danilo Mićović, advokat bivšeg gradonačelnika Budve Mila Božovića, prokomentarisao podizanje optužnice protiv njegovog klijenta sa dokaznim materijalom u kom su i poruke koje je navodno slao putem Sky aplikacije. Božović, koji je od septembra 2025. godine na američkoj crnoj listi zbog veza sa organizovanim kriminalom, sredinom aprila 2023. godine uhapšen je pod sumnjom za stvaranje kriminalne organizacije i neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga. Božović je bivši poslanik jedne od stranaka rasformirane koalicije Demokratski front, čiji lider Andrija Mandić vrši funkciju predsednika skupštine. Milo Božović nalazi se u istražnom zatvoru u Spužu, u blizini Podgorice. U septembru 2023. godine optužnicu protiv Božovića podnelo je Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori. Pored Božovića, optužnicom je obuhvaćeno još 20 ljudi, među kojima su i visoki policijski službenici i navodni pripadnici crnogorskih narko klanova. Crnogorski dnevnik "Vijesti" prenosi da se u Sky prepisci na koju se oslanja optužnica pominje i ambasada Srbije u Lisabonu koju su Božović i njegovi saradnici navodno koristili kao skrovište kokaina. Advokat Danilo Mićović koji brani Božovića na pitanje da li je imao uvid u te poruke navodi da ih nije čitao, zato što Sky aplikaciju ne prihvata kao validan dokaz, a ostale tvrdnje odbio je dalje da komentariše. Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori koje je nadležno za slučaj Mila Božovića do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). U Srbiji se nadležni organi izvršne i sudske vlasti nisu izjašnjavali povodom ovih navoda u medijima. RSE je komentar zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva spoljnih poslova, ali do objavljivanja teksta nisu odgovorili na upite. Da li Sky poruke mogu biti dokaz na suđenju?Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za Bezbednosnu politiku navodi da praksa domaćih sudova ide u pravcu toga da Sky prepiska ne može biti jedini dokaz za presudu. "U Crnoj Gori je poslednjih godina u sudskoj praksi potvrđivano da kriptovana komunikacija može biti dokaz, ali njena ‘težina’ zavisi od toga kako je pribavljena, validirana i potkrepljena drugim dokazima. S druge strane, nakon što su sudovi Sjedinjenih Država i Švajcarske pravosnažno odbili da prihvate dokaze pribavljene iz nezakonito hakovane aplikacije Sky ECC, istu pravnu poziciju zauzeo je i Sud Bosne i Hercegovine, ocjenjujući da takvi podaci ne mogu poslužiti kao zakonit dokaz u krivičnim postupcima", objašnjava Bjeloš. Bilo je i drugačijih primera, kao kada je u julu prošle godine Radovana Damjanovića Sud Bosne i Hercegovine osudio na dve i po godine zatvora zbog krivičnih dela organizovanog kriminala, a na osnovu dokaza koji su, između ostalog, prikupljeni iz Sky aplikacije. Bjeloš pojašnjava da su se Sky poruke i u Srbiji koristile kao dokazi na suđenjima. Tako je prošle godine Apelacioni sud prihvatio Sky prepisku kao validan dokaz u postupku protiv nekadašnjeg inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidara Stolića, jer je pribavljena od nadležnih organa Francuske putem međunarodne pravne pomoći. Međutim, objašnjava Bjeloš, u predmetu protiv narko-bosa Darka Šarića, Viši sud u Beogradu je 2023. godine odlučio da se policijski izveštaj u kojem su istražni organi identifikovali učesnike Sky prepiski neće koristiti kao dokaz, te da tužilaštvo identitet učesnika mora dokazati na drugi način. Tužilaštvo za organizovani kriminal je u avgustu 2024. godine podiglo optužnicu protiv 19 okrivljenih, na čelu sa Darkom Šarićem i Veljkom Belivukom pod sumnjom da su organizovali i izvršili četiri ubistva pripadnika "škaljarskog" klana u Grčkoj 2020. godine. "Škaljarski" i "kavački" kriminalni klanovi u sukobu su zbog droge od 2014. godine, a prema proceni crnogorske policije, u međusobnim likvidacijama dva klana ubijeno je oko 50 osoba. Šta je poznato o Milu Božoviću?Milo Božović bio je visoki funkcioner proruski orijentisane koalicije Demokratski front i član skupštinskoj Odbora za bezbednost i odbranu. Od oktobra 2022. godine bio je na čelu opštine Budva, jednog od najpopularnijih letovališta na crnogorskom primorju, koja od turizma godišnje prihoduje skoro pola milijarde evra. Božović je ostao na čelu Budve i nakon hapšenja u aprilu 2023. i to naredna 22 meseca tokom kojih je, uz dozvolu suda, iz zatvora upravljao Budvom. Prvih godinu dana primao je punu platu, a preostalih deset meseci umanjenu. U februaru prošle godine na mesto gradonačelnika Budve izabran je Nikola Jovanović, lider grupacije koja je ostala lojalna Božoviću nakon njegovog hapšenja. Njegova frakcija suprotstavljena je onoj koja je nakon hapšenja Božovića stala na stranu predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića. Božović inače negira optužbe o povezanosti sa organizovanim kriminalom i prodajom droge. Zašto u Srbiji ne potvrđuju ni demantuju navode o Ambasadi u Lisabonu?Predstavnici nadležnih organa u Srbiji nisu komentarisali navode da je ambasada Srbije u Lisabonu povezana sa organizovanim kriminalnim grupama. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Portugalije, ali na naša pitanja o tome da li imaju saznanja o ovim navodima do objavljivanja teksta nisu odgovorili. Crnogorski mediji prenose da se navodno skladištenje kokaina u sprskom diplomatskom predstavništvu dogodilo se 2020. godine. Tada je funkciju ministra spoljnih poslova u Srbiji vršio aktuelni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, dugogodišnjeg koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke. Maja Bjeloš smatra da je malo verovatno da će nadležni u Srbiji pokrenuti istragu u ovom slučaju, imajući u vidu da, kako smatra, policija i tužilaštvo trpe političke pritiske. Tvrdnje o pritisku na pravosudnu vlast iznete su i u ocenama posmatrača prilika u Srbiji. U prošlogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji navodi se da je primetan politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo, bez adekvatnog institucionalnog odgovora. Iste godine u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije takođe je izražena zabrinutost zbog vladavine prava i stanja demokratije. Bjeloš navodi da bi istinitost navoda o umešanosti srpske ambasade u trgovinu drogom mogla dodatno narušiti međunarodni ugled države. "Takvi navodi mogu imati šire posledice – od pogoršanja bilateralnih odnosa i pojačanih bezbednosnih provera diplomatskih kanala, do dodatnog političkog i institucionalnog pritiska u okviru saradnje sa Evropskom unijom, posebno u oblastima vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala", objašnjava ona. Crna Gora se smatra liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom Unijom, a vlada Crne Gore vođena premijerom Milojkom Spajićem najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine. Inače, otvorila je sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13. Srbija je, s druge strane, otvorila 22 pregovaračka poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Nijedno novo poglavlje nije otvoreno od 2021. godine, a kao razlozi za to najčešće se navode problemi sa vladavinom prava, zastoj dijaloga Srbije i Kosova i neusklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije.

Evropska komisija (EK) potvrdila je da izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost u Crnoj Gori nisu u potpunosti usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije (EU). Izmene ovih zakona će se naći pred poslanicima na sednici Skupštine Crne Gore, koja je zakazana za petak, 6. mart. "U tom cilju, Crna Gora treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU ili pre usvajanja zakona ili usvajanjem zakona i usklađivanjem odredbi pre završetka pregovora o pristupanju. Ovo je dodatni razlog za brzo napredovanje sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navedeno je u odgovoru EK dostavljenom medijima u Briselu. Iz ove institucije je potvrđeno da su primili pismo šefova klubova poslanika opozicionih partija u Skupštini Crne Gore, koji su skrenuli pažnju na procedure i sadržaj dotičnih zakona, kao i na zabrinutosti koje su izrazili civilno društvo i sindikati. Evropska komisija upozorila je da će pažljivo pratiti primenu zakona. Ova institucija, kako se navodi, posebno očekuje da vlasti sprovode zapošljavanje u policiji na osnovu zasluga i uspostave odgovarajuće proceduralne mere zaštite. Takođe očekuje da Crna Gora obezbedi da se svako otpuštanje vrši iz opravdanih razloga i da oni koji su pogođeni imaju pristup svim pravnim lekovima. Sličnim tonom dan ranije oglasila se i Delegacija EU u Crnoj Gori, koja je potvrdila da su crnogorske vlasti konsultovale ovu instituciju u vezi sa ova dva zakona. Crnogorskim vlastima je rečeno da imaju dve mogućnosti u pravcu usklađivanja sa pravnom tekovinom EU: "Da usklade ove odredbe sa pravnom tekovinom EU pre usvajanja zakona, ili da usvoje zakon i usklade odredbe pre zatvaranja pristupnih pregovora", objasnili su iz Delegacije EU u Crnoj Gori. "Ovo je dodatni razlog da se brzo krene sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navodi se u odgovoru Delegacije EU. U saopštenju delegacije se takođe navodi da završna merila za Poglavlje 24 ne zahtevaju od Crne Gore da menja Zakon o unutrašnjim poslovima niti Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost. Poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, su najvažnija u procesu pristupnih pregovora za bilo koju zemlju koja cilja članstvo u EU. Prva se otvaraju a poslednja zatvaraju. Crna Gora se smatra liderom u procesu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Otvorila je sva pregovaračka poglavlja, a privremeno je zatvorila njih 13. Vlada Crne Gore namerava da do kraja ove godine zatvori sva preostala pregovaračka poglavlja. Trenutno je još 20 poglavlja u procesu pregovora i čeka na privremeno zatvaranje. Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od strane opizicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju. Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu punopravne članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema EK, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Naime, evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije. Predstavnici civilnog društva traže od crnogorskih poslanika da otvore pitanje usklađenosti sa standardima Evropskog suda za ljudska prava i da podnesu obimne amandmane na predložena zakonska rešenja.

Sedmica je protekla kako je Aco Đukanović u pritvoru, gde će shodno odluci nadležnih pravosudnih tijela, ostati punih mjesec dana. Nekadašnji biznismen i brat bivšeg predsjednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića, uhapšen je zbog neovlašćenog posjedovanja oružja. Sve se događa na početku godine u kojoj Crna Gora planira da zatvori sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom (EU). Brisel od Crne Gore, baš i drugih država Zapadnog Balkana, očekuje posebno rezultate u suzbijanju organizovanog kriminala i visoke korupcije. Zašto je Aco Đukanović pritvoren?Iz Osnovnog državnog tužilaštva saopšteno je da je pritvor određen zbog opasnosti od bjekstva, jer postoji sumnja da je u svojoj kući u Nikšiću, pedeset kilometara sjeverno od Podgorice, neovlašćeno držao oružje i municiju. Prethodno mu je bilo određeno zadržavanje do 72 sata nakon što je policija u pretresu kuće pronašla više komada vatrenog oružja, municije i balističkih pancira. Policija je u noći između 27. i 28. februara pretresla i njegov stan u Podgorici i izuzela određenu dokumentaciju. Stan se nalazi u zgradi u kojoj je sjedište Prve banke Crne Gore, čiji je Đukanović najveći akcionar sa oko 41,5 odsto vlasništva. Pretresi u Podgorici i Nikšiću obavljeni su, kako je potvrđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz Osnovnog državnog tužilaštva, po nalogu nadležnih sudova, a na zahtjev tužilaštava. Branilac Aca Đukanovića, advokat Nikola Martinović, izjavio je nakon hapšenja Đukanovića da oružje pronađeno tokom pretresa kuće u Nikšiću nema veze sa njegovim klijentom. Prema njegovim riječima, riječ je o lovačkim puškama koje je Milo Đukanović dobijao na poklon, kao i o oružju njihovog pokojnog oca, dok je pronađena municija, kako tvrdi, zaostala iz perioda kada su Agencija za nacionalnu bezbjednost i Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbjeđivali štićenu ličnost. Advokatski tim biznismena Aca Đukanovića saopštio je da je sud prilikom određivanja i sprovođenja pretresa njegovog stana u Podgorici postupao na osnovu, kako navode u saopštenju, netačnih saznanja policije. Najavili su da će pokrenuti postupke protiv svih službenih lica koja su, kako tvrde, prekršila ili prekoračila svoja ovlašćenja. U saopštenju koje je poslato iz advokatske kancelarije Ane Đukanović kažu da je pretres izvršen po naredbi sudije za istragu Osnovnog suda u Podgorici Rada Ćetkovića, na zahtjev policije zbog sumnje da Aco Đukanović u svom stanu u Podgorici drži veću količinu vatrenog oružja, uključujući automatske puške, više pištolja različitih marki, kao i veću količinu municije. Advokatski tim biznismena Aca Đukanovića, takođe, navodi da je policija sudiju za istragu dodatno informisala i o navodnim preciznim lokacijama na kojima se oružje nalazi u stanu Đukanovića, tvrdeći da je smješteno u određenim torbama, na tačno označenim policama i u jasno određenim djelovima stambenog prostora. Advokatski tim Aca Đukanovića, međutim, tvrdi da nijedan od predmeta precizno navedenih u zahtjevu policije nije pronađen u stanu Aca Đukanovića. Oni dalje navode da nisu tačne ni informacije da je iz stana Aca Đukanovića izuzeta dokumentacija koja predstavlja osnov za vođenje drugih sudskih postupaka, naglašavajući da je jedini predmet izuzet tokom pretresa bio običan pamflet. Advokati Aca Đukanovića smatraju da pravosudni organi moraju da posvete znatno veću pažnju provjeri podataka koje im dostavlja Uprava policije Crne Gore, dodajući da automatsko prihvatanje operativnih saznanja državnog organa, bez njihove provjere i obrazloženja, dovodi do opasnog disbalansa u sistemu zaštite prava. "Takvo postupanje pretpostavlja nepogrešivost jedne strane i sužava prostor za institucionalnu kontrolu zakonitosti", navode u saopštenju. Kako se stiglo dovde?Iako se godinama unazad ime Mila i Aca Đukanovića dovodi u vezu sa političkim optužbama, istragama i medijskim aferama, do danas ne postoje pravosnažne presude za krivična djela. Advokat Veselin Radulović u izjavi za RSE ističe da, osim presuda, nema ni pokrenutih istraga za brojne sumnje koje su godinama iznošene u javnosti. "Ne postoji nijedan postupak koji je pokrenulo Specijalno državno tužilaštvo, iako je upravo ono nadležno za eventualne istrage u ovakvim slučajevima", naveo je on. Radulović vjeruje da cjelokupno postupanje u vezi sa hapšenjem Aca Đukanovića ostavlja utisak političke predstave čiji je cilj skretanje pažnje sa, kako smatra, problema u bezbjednosnom sektoru. "Na taj način se šalju poruke koje dijelu javnosti trenutno mogu biti interesantne i prihvatljive. Kao sada - poruka da je konačno počelo procesuiranje i članova porodice Đukanović, koji su važili za nedodirljive. Govori se o odlučnoj borbi protiv kriminala, ali ako se nastavi ovakav način rada, to će ostati bez konkretnih rezultata", ocijenio je Radulović. Drugačijeg su mišljenja u Mreži za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), koja godinama istražuje visoku korupciju. Tu navode da očekuju da vide da li će tužilaštvo Aca Đukanovića teretiti za još nešto osim za nelegalno posjedovanje oružja. Dejan Milovac iz MANS-a, za RSE, kaže da je ta organizacija godinama pratila poslove porodice Đukanović, posebno poslovanje Prva banka Crne Gore, čiji je Aco Đukanović većinski akcionar i da su, prema njihovim saznanjima, ukazivali na nelegalnosti. MANS je 2014. podnio krivične prijave zbog sumnji u kreditne aranžmane Prve banke, uključujući i kredite povezane sa Darkom Šarićem, koji je 2022. u Srbiji pravosnažno osuđen na 14 godina zatvora zbog pranja novca i šverca kokaina. U Crnoj Gori, međutim, nije bilo javno potvrđene optužnice niti presude u tom predmetu. "Ishod te krivične prijave nije poznat. Kao podnosioci, nikada nijesmo dobili informaciju da su preduzete ozbiljnije aktivnosti", kazao je Milovac, dodajući da je zbog protoka vremena procesuiranje dodatni izazov, jer postoji mogućnost da svjedoci i dokumentacija u vezi sa slučajem Prve banke više nijesu dostupni, ili su uništeni. Milovac ističe da slučaj pokazuje potrebu za takozvanim "italijanskim modelom", sistemom proširenog oduzimanja imovine, kakav postoji u Italiji, gdje se postupci mogu voditi protiv imovine za koju postoji sumnja da je nezakonito stečena, a teret dokazivanja porijekla se prebacuje na vlasnika. Takav model u punom obimu ne postoji u Crnoj Gori, gdje je oduzimanje imovine uglavnom vezano za dokazivanje konkretnog krivičnog djela u krivičnom postupku. Ime Aca Đukanovića pominjalo se i u slučaju "Limenka", u kojem je država, nakon sudske presude koju je 2016. izrekao Vrhovni sud, morala da mu isplati više od 10,5 miliona eura. Do sada procesi koji su vođeni protiv Đukanovića, uključujući i istragu italijanskog tužilaštva iz Barija o švercu cigareta tokom devedesetih u čijem središtu je navodno bio Milo Đukanović, nisu završili presudom ili dokazivanjem krivice.

Cene sirove nafte i prirodnog gasa skaču na svetskim tržištima zbog rata u Persijskom zalivu. Barel sirove nafte Brent skočio je za oko 7 odsto. Nakon izraelskih i američkih udara na Iran i odmazde Teherana na zalivske zemlje, širom regiona su zatvorena naftna i gasna postrojenja. Saudijska Arabija je delimično obustavila rad u ogromnoj rafineriji Ras Tanura nakon napada koji je izazvao požar u postrojenju, dok je Katar obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa. Uz to iranske vlasti su zatvorile prolaz kroz Ormuski moreuz, koji povezuje Perzijski zaliv sa otvorenim morem i kojim prolazi oko petine svetske nafte prolazi kroz Ormuski moreuz. Dugotrajan sukob na Bliskom istoku mogao bi da dovede do daljeg rasta cena nafte i gasa i potresa na globalnom energetskom tržištu kao pre četiri godine kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu. Tada su cene nafte i gasa dostigle maksimum što je dovelo do inflacije i promene tokova snabdevanja, kada su evropske zemlje počele da traže alternativu Rusiji. U BiH već zabeležen blagi rast cena gorivaIako su cene goriva u Bosni i Hercegovini poslednjih dana porasle za nekoliko feninga, veći skokovi tek se očekuju početkom sedmice, nakon rasta otkupnih cena dizela u Luci Ploče u susednoj Hrvatskoj. Prema saznanjima RSE, otkupna cena dizela u Pločama od 4. marta mogla bi da poraste za 0,10 eurocenti, što bi se potom prelilo i na maloprodajne cene u BiH. Nadležnost nad tržištem goriva u BiH podeljena je između dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske. Dok u Federaciji BiH postoje robne naftne rezerve, u RS ih nema, već se nivo rezervi dogovara sa prodavcima u tom entitetu. Nadležni iz oba entiteta nisu odgovorili na upit RSE sa koliko rezerve goriva raspolažu ukoliko dođe do nestašice. Predsednik Grupacije trgovaca naftom RS, Đorđe Savić, kaže da su cene u RS već skočile. "Eurodizel je od 2,39 do 2,42 maraka (1,2 – 1,23 eura), uz poskupljenje od oko 10 feninga (0,5 eurocenti)", rekao je Savić. Dodaje kako "još nema straha od nestašice", te da su ponegde zabeležene gužve koje stvaraju građani, “zbog straha od rasta cijena." U Federaciji BiH predsednik udruženja trgovaca Milenko Bošković kaže da je poskupljenje neizbežno. "Nafta je danas prešla 140 dolara po barelu. Kako neće doći do poskupljenja? Juče su ljudi stampedom sipali gorivo, ispražnjene skoro zalihe", rekao je Bošković za RSE. On je naveo da će goriva biti ako ga daju dobavljači. "Evo sad čekaju u redu cisterne. Znaju da će biti sutra toliko skuplje u nabavi, a od prekjuče nam nisu dali (nabavku) za juče", dodao je. U Federaciji BiH su u poslednja tri dana maloprodajne cene porasle u proseku za 0,05 eurocenti, najviše kada je reč o dizelu. Iz Federalnog ministarstva trgovine poručuju da je reč o "minimalnim korekcijama" i da je tržište "stabilno". "Nema mesta za paniku", navodi se u odgovoru na upit RSE, uz podsetnik da su marže i dalje ograničene 0,125 eurocenti u maloprodaji i 0,03 eurocenta u veleprodaji. U drugom bh. entitetu, Republici Srpskoj takođe potvrđuju da je poslednjih dana zabeležen rast cena zbog poskupljenja nafte na svetskim tržištima. "Prema trenutnim informacijama sa terena, snabdijevanje tržišta se odvija nesmetano i trenutno nije ugroženo“, navelo je Ministarstvo trgovine RS za RSE. U RS je, kao i u Federaciji, ograničena visina marži. Nadležne institucije oba entiteta ponavljaju da je snabdevanje uredno, ali da će se dalji cenovni trendovi u potpunosti kretati u skladu sa globalnim tržištem i geopolitičkom situacijom na Bliskom istoku. Srbija priprema mereSrbija priprema mere kako bi bila obezbeđena energetska sigurnost, a njihovo objavljivanje se najavljuje za vikend. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je cena dizela 3. marta na kotacijama u Mediteranu osam posto viša nego u Srbiji. "Zato je moja ideja da nađemo mere kako da subvencionišemo u narednih mesec dana, jer ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju", rekao je Vučić. Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić kaže za RSE da će građani i privreda osetiti posledice ukoliko cene sirove nafte budu visoke duži vremenski period. "Onda će se to preliti i na cene goriva kod nas na pumpama, posledično i na višu inflaciju i na sve negativne događaje koji mogu da se dese", rekao je. Povlačeći paralelu sa 2022, Gujaničić kaže da su se tada više cene sirove nafte održale oko godinu dana što je napravilo "darmar" sa inflacijom. "Visoka cena sirove nafte mogla bi da ponovo rasplamsa inflaciju i onda bismo bili svedoci novog rasta kamata, težeg zaduživanja privrede i stanovništva", naveo je. To bi, kako dodaje, moglo da "dovede do recesionih kretanja u globalnoj privredi a da samim tim i mi osetimo." Trenutno litar evrodizela u Srbiji može da košta maksimalno 200 dinara (1,7 eura) za litar, a cena benzina evropremijum BMB je 181 dinara (1,54 eura) za litar. Cene benzina i dizela u Srbiji formiraju se na osnovu državne uredbe, kojom se ograničava maksimalna maloprodajna cena kako bi se sprečile velike tržišne oscilacije. Te cene se ažuriraju na nedeljnom nivou, a izračunavaju se prema prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji uvećanoj za fiksnih 17 dinara po litru. Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo na upit RSE kolike su rezerve sirove nafte u Srbiji. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja novinarima 3. marta, rekao kaže da postoje velike rezerve nafte, naftnih derivata i gasa. "U rezervama imamo 519 miliona kubnih metara gasa, što u Srbiji, što u Mađarskoj, ali ne možemo čitavu količinu da provučemo kroz kapacitete naših cevi", rekao je Vučić. Iako je nakon ruske invazije na Ukrajinu, Srbija započela divezifikaciju snabdevanja gasom, i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa.x Dok je u 2025. najviše sirove nafte za svoju rafineriju uvezla iz Kazahstana – 64 odsto, a drugi je Irak sa 11 odsto. Srbija se suočila sa opasnošću od nestašice nafte i naftnih derivata pre nekoliko meseci kada su stupile na snagu američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. Američka administracija je produžila licencu za rad NIS-u do 20. marta zahvaljujući pregovorima ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela. Kosovo usred upozorenja i privremenih meraU roku od samo 24 sata, cena goriva na Kosovu je porasla za najmanje 14 centi. Tako je 3. marta, litar dizela na nekim benzinskim pumpama dostigao 1,39 evra, dok je benzin bio na 1,38 evra. Kosovo nema sopstvenu rafineriju i u potpunosti se snabdeva uvozom, a samo prošle godine je zemlja uvezla preko 478 miliona evra nafte i više od 51 milion evra benzina. Glavne zalihe dolaze iz Nemačke, Mađarske, Grčke, Albanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok značajan deo ulazi preko terminala Porto Romano u Draču. Predsednik Udruženja naftaša Kosova, Fadil Berjani, kaže za RSE da cene mogu nastaviti da fluktuiraju, jer se kompanije snabdevaju prema trenutnim cenama na berzi i ne drže velike rezerve. Suočeno sa brzim rastom cena, Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine (MIT) Kosova najavilo je intenziviranje inspekcija i izradu dnevnih izveštaja o cenama. Stručnjak za tržište nafte Jakup Gaši kaže za RSE da postoji rizik da će kompanije povećati cene čak i za količine kupljene ranije po nižim cenama. Prema njegovim rečima, inspekcije bi trebalo da proveravaju vreme uvoza i stvarne troškove kako bi se izbegle zloupotrebe. Kosovska agencija za zaštitu konkurencije (AKA) takođe upozorava na istrage o bilo kakvim sumnjivim promenama cena ili mogućim sporazumima između operatera da se one odrede. Na mađarskoj berzi HUPX, sa koje Kosovo takođe uvozi, cena električne energije porasla je sa oko 60 evra po megavat-satu 1. marta na 115 evra 3. marta - skoro udvostručivši se za dva dana. Istovremeno, referentna cena gasa u Evropi porasla je za 33 procenta 3. marta, nakon još jednog povećanja od oko 50 procenata ranije ove nedelje. Prema Gašiju, ovo povećanje će povećati troškove transporta, koji čine veliki deo troškova za proizvodne i trgovinske kompanije. "Naftni derivati su suštinski deo energetskog sektora - što ih čini vitalnim za svaku drugu granu privrede", kaže on. Slično upozorenje izdala je i Kosovska privredna komora (PKPK), koja je procenila da povećanje cena goriva direktno utiče na troškove transporta i proizvodnje prehrambenih proizvoda i osnovnih usluga. Prema njima, ova situacija će "dodatno pogoršati troškove života", povećavajući rizik od novog talasa inflacije. U tom kontekstu, Komora je predložila da institucije razmotre smanjenje ili privremenu obustavu nekih poreza za najviše pogođena preduzeća, kao i preispitivanje poreskog opterećenja na osnovne proizvode. Crna Gora: Najpogođeniji euro dizelDraško Striković iz Udruženja naftnih kompanija Crne Gore kaže za RSE da se može očekivati povećanje cena na tržištu. "Trenutno najpogođeniji je euro dizel jer je njegova potražnja i na globalnom nivou značajna zbog industrije. Tako da možemo očekivati da će za dizel povećanje biti veće nego za ostale proizvode", naveo je. U Crnoj Gori se određuje maksimalna maloprodajna cena, koja se bazira na berzanskim kotacijama gotovih proizvoda za dizel i benzin. Svakih 14 dana se na osnovu dvonedeljnog dnevnog proseka određuju cene za naredni period. Eurodizel u Crnoj Gori košta 1,34 eura po litru, eurosuper 98 i eurosuper 95 koštaju 1,43, odnosno 1,40 eura. U Crnoj Gori ne postoji prerada i ne uvozi se sirova nafta, već isključivo prerađeni naftni derivati, kako objašnjava Striković, od dizela, benzina, loživih ulja, gasa. "I svi zavise od tih uvoznih i globalnih cijena", dodao je. Kako kaže Crna Gora je oslonjena na rafinerije u Hrvatskoj i Grčkoj. "Koje imaju u Crnoj Gori predstavnike i distributere naftnih kompanija iz svojih zemalja i primarno, koliko je meni poznato, sa mediteranskih izvora sirove nafte se snabdjevaju", naveo je Striković. Kako dodaje, delimično su se neki proizvodi uvozili iz Srbije, ali je to u manjoj meri poslednjih nekoliko meseci od uvođenja sankcija NIS-u.

Pripadnici crnogorske policije uhapsili su bivšu predsednicu Vrhovnog suda Crne Gore Vesnu Medenicu kojoj je do pravosnažnosti presude kojom je osuđena na 10 godina zatvora naloženo oduzimanje pasoša i zabrana napuštanja grada Kolašina gde je i privedena. Medenica je uhapšena posle rešenja Apelacionog suda koji je odlučivao po žalbi Specijalnog državnog tužilaštva, javili su u subotu crnogorski mediji. Specijalno državno tužilaštvo zatražilo je ranije određivanje pritvora Medenici, nakon što je prethodno presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja na druge sudije. Medenica je presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja. Do pravosnažnosti presude naloženo je oduzimanje pasoša i zabrana napuštanja Kolašina, a tužilaštvo je uložilo žalbu na tu odluku. Sin bivše predsednice Vrhovnog suda, Miloš Medenica, prvostepeno je osuđen na deset godina zatvora i novčanu kaznu od 50.000 evra, ali je on posle presude pobegao i nije dostupan nadležnim organima. Za njim je raspisana međunarodna poternica. Prema saznanjima Vijesti, Vesni Medenici je krivično vanraspravno veće Višeg suda odredilo pritvor zbog opasnosti od bekstva. Viši sud u Podgorici u januaru je prvostepeno osudio Miloša Medenicu zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. Njegova majka Vesna Medenica oslobođena je optužbi za stvaranje kriminalne organizacije, a osuđena za protivzakoniti uticaj, primanje mita i uticanje na sudske odluke.

Policija Crne Gore je u petak opkolila zgradu u centru Podgorice u kojoj živi biznismen Aco Đukanović, brat bivšeg crnogorskog predsjednika i premijera Mila Đukanovića. Radio-televizija Crne Gore prenosi da su zgradu opkolile posebne jedinice policije, jer je izvršen pretres imovine koju koristi Aco Đukanović. U pitanju je zgrada u kojoj su prostorije Prve banke, čiji je Đukanović većinski vlasnik. Radio-televizija Crne Gore je navela da je prema njenim saznanjima policija pretresla imovina i koju Đukanović koristi u Nikšiću. Aco Đukanović je krajem 2006. kupio akcije Nikšićke banke, kojoj je godinu kasnije promijenio ime u Prva banka Crne Gore. Od početka rada do smjene Demokratske partije socijalista (DPS) avgusta 2020. u banci su depozite imale državne kompanije, brojna ministarstva i druge državne institucije, lokalne samouprave i biznismeni koji su bili bliski tada vladajućoj partiji. Analizu poslovanja Prve banke radila je 2012. godine i Mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije u čijim je izvještajima naveden niz navodno nezakonitih aktivnosti banke koje su, kako navode, "detaljno opisane na hiljadama stranica tajnih bankarskih dokumenata" u posjedu Mreže. "Dokumenti otkrivaju korupciju, pohlepu i nestručnost. Pri sklapanju ovih poslova banka nije poštovala Zakon o sprečavanju pranja novca, vlastita pravila, niti je slijedila dobru bankarsku praksu", dodaje se u izvještajima. U tim tekstovima se, između ostalog, navodi da je za Prvu banku optuženi narko bos Darko Šarić bio "pouzdani klijent koji im je u vrijeme krize pritekao u pomoć oročivši milionski depozit u trenutku kada je banka jedva izvršavala naloge deponenata". Pravosnažnom presudom Darku Šariću od 14 godina zatvora zbog šverca 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu od 2006. do 2009. u maju 2022. okončano je suđenje u jednom od najvećih slučajeva organizovanog kriminala koji je vođen u Srbiji. Šarić je, prema presudi, vodio kriminalnu organizaciju na globalnom nivou.