Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće učestvovati na obeležavanju dvadesete godišnjice nezavisnosti Crne Gore 21. maja u Podgorici. "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", tako je svoju odluku Vučić obrazložio 14. maja novinarima u Beogradu. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore na to odgovara da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije ili srpskog naroda. U odbranu predsednika Srbije stalo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje, saopštivši da crnogorsko ministarstvo bez povoda i potrebe stvara povod za javni napad na predsednika Srbije. Za Radio Slobodna Evropa (RSE) istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ovakvu retoriku predsednika Srbije ocenjuje kao štetnu po građane kako Srbije, tako i Crne Gore i ostalih zemalja regiona Zapadnog Balkana. Šta poručuju iz Podgorice, a šta iz Beograda?Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 14. maja rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije, crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 15. marta da Vučić nastavlja s retorikom koja ne doprinosi dobrosusedskim odnosima. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da je Crna Gora 2006. godine na demokratskom referendumu obnovila svoju nezavisnost, u skladu sa ustavom zajednice Srbije i Crne Gore, pravilima međunarodnog prava i standardima Evropske unije. Dodaje se i da je obnovom svoje nezavisnosti Crna Gora omogućila i Srbiji da nastavi svoj državno-pravni kontinuitet kao samostalna država. "Crna Gora svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga – već u čast slobodno izražene volje svojih građana, svoje istorijske, državne i identitetske posebnosti, kao i prava svakog naroda da demokratski odlučuje o svojoj budućnosti”, navodi se u saopštenju. Ubrzo nakon ovog saopštenja stigao je odgovor iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, u kom se osuđuje reakcija crnogorske vlade na Vučićevu izjavu. Saopšteno je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo iskren, ali ne i uvredljiv stav – da ne želi da slavi razdvajanje dve bliske i bratske države. U saopštenju ističu i to da je Srbija nakon referenduma 2006. godine bez odlaganja priznala nezavisnost Crne Gore i uspostavila diplomatske odnose. "Predsednik Aleksandar Vučić nije osporavao crnogorsku nezavisnost – naprotiv, više puta je ponovio da Srbija Crnu Goru doživljava kao bratsku i prijateljsku državu. Ono što je istakao jeste da se nezavisnost Crne Gore ne može i ne sme koristiti kao izgovor za negiranje srpskog identiteta, kulture, jezika i vere velikog broja građana Crne Gore, niti za podsticanje podela u crnogorskom društvu", naveli su iz Ministarstva spolia poslova. I tu nije kraj. Šta je Vučić napisao u kolumni?Nakon saopštenja ministarstava, na crnogorskom portalu Borba objavljen je tekst naslovljen sa "Istorijsko obraćanje građanima Crne Gore Aleksandra Vučića". U tom autorskom tekstu predsednik Srbije piše da Crnoj Gori želi sreću, ali da ne želi da učestvuje u obeležavanju jubileja. U tekstu navodi da se decenijama Srbija optužuje za mešanje u unutrašnju politiku Crne Gore, propagiranje velikosrpskih ideja i ugrožavanje crnogorske državnosti. Na to odgovara tvrdnjom da je Srbija na demokratski i civilizovan način prihvatila svaku odluku Crne Gore, od proglašenja nezavisnosti do ulaska u NATO. Za razliku od Crne Gore, Srbija je 2007. godine proglasila vojnu neutralnost, čime se obavezala da neće ulaziti u vojne saveze. "Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas", napisao je predsednik Srbije. U nastavku teksta, Vučić obrazlaže kako Srbija nikada nije ugrozila teritorijalni integritet Crne Gore ili optužila Crnu Goru za genocid, dok je ta zemlja priznala nezavisnost Kosova i usvojila rezoluciju kojom se priznaje genocid u Srebrenici. Nezavisnost Kosova Crna Gora priznala je 2008. godine, tokom vlasti Demokratske partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića. Nakon toga došlo je do zaoštravanja odnosa Beograda i Podgorice, crnogorsku ambasadorku u Srbiji proglašena je "personom non-grata". Kada je reč o Rezoluciji kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, ovaj dokument Skupština Crne Gore usvojila je u junu 2021. godine. Tada je takođe smenjen ministar pravde koji je negirao genocid. Rezolucija koja je usvojena dvotrećinskom većinom osuđuje genocid u Srebrenici 1995. godine kada je ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i zabranjuje javno negiranje tog genocida. Usvajanju rezolucije protivio se deo tada vladajuće koalicije, okupljen oko prosrpskog Demokratskog fronta, koji je tražio da se rezolucijom osude svi zločini na prostoru Bosne i Hercegovine i bivše Jugoslavije, kao i da se izbriše termin genocid iz teksta rezolucije. Rezolucija je usvojena dok je predsednik Crne Gore bio Milo Đukanović, a premijer Zdravko Krivokapić. Aleksandar Vučić takođe optužuje Crnu Goru za davanje medijske platforme "sprovođenju obojene revolucije" u Srbiji, kako Vučić naziva studentske i građanske proteste koji se prethodnih godinu i po dana organizuju širom zemlje. Na kraju, Vučić ističe da će Srbija poštovati Crnu Goru, njene građane i njihovu odluku, ali da ih moli da pokažu poštovanje prema srpskom jeziku, nacionalnim obeležjima i ljudima koji čine trećinu stanovništva Crne Gore. Na poslednjem popisu iz 2024. godine 41,1 odsto građana Crne Gore izjasnilo se kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi, dok je kao maternji jezik 43,2 odsto navelo srpski, a 34,5 odsto crnogorski. 'Retorika o otcepljenju podiže tenzije u regionu'Dragan Popović, istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku, ocjenjuje za RSE da je retorika u kojoj se raspad državne zajednice opisuje kao "otcepljenje" Crne Gore klasična nacionalistička floskula. Podseća da je i Srbija 2006. dobila punu nezavisnost i priliku da zaokruži svoj državno-pravni identitet, ali da se u nacionalističkoj retorici taj događaj prikazuje kao poraz i tužan dan. "Toj ideologiji nije suštinski stalo do građana Srbije, niti do države Srbije. Njen cilj je nekakva zamišljena, velika i etnički čista srpska država. Građanska Srbija, u svojim granicama u kojima je danas, za nacionaliste je poraz", objašnjava Popović. Popović ocenjuje da ovakve izjave izazivaju povišene tenzije, te širenje straha i mržnje među ljudima. Stoga, dodaje, jasno je zbog čega je Crna Gora meta nacionalizma, "posebno srpskog nacionalizma koji o Crnoj Gori ima razvijenu predstavu kao o 'srpskoj Sparti' i važnom delu zamišljenog ‘srpskog sveta", kaže Popović. "Srpski svee" je kovanica koju su koristili političari širom regiona, poput Milorada Dodika i Aleksandra Vulina, ali i predstavnika prosrpskih partija u Crnoj Gori. Dok zagovarači "srpskog sveta" opisuju tu ideju kao brigu za građane srpske nacionalnosti u državama bivše Jugoslavije, lideri tih zemalja upozoravali su da ta kovanica podseća na teritorijalne aspiracije zvanične srpske politike u ratovima 90-ih godina. Dragan Popović smatra da su Vučićeve izjave pre svega upućene njegovim biračima, ali da uprkos tome utiču i na građane Crne Gore i drugih susednih država. "Suština ovog narativa je da identitetska pitanja nisu rešena, da granice nisu utvrđene i da uvek postoji mogućnost da se pitanje granica, pa i postojanja pojedinih država u regionu stavi na sto", objašnjava Popović. Srbija i Crna Gora bile su u istoj državi od 1918. do 2006. godine, najpre u okviru socijalističke Jugoslavije, zatim od 1992. Savezne Republike Jugoslavije, a od 2003. Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon referenduma održanog 21. maja 2006, na kojem je 55 odsto građana glasalo za nezavisnost, Crna Gora je proglasila nezavisnost. Diplomatski odnosi dve države uspostavljeni su 22. juna iste godine. Referendumske podele, koje se u velikoj meri poklapaju sa nacionalnom podelom na Srbe i Crnogorce, opstale su do danas. Odnosi su dodatno opterećeni 2008. godine kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, a zatim i kada je 2014. godine postala članica NATO-a, što su kritikovali predstavnici vlasti u Srbiji, kao i prosrpska opozicija u Crnoj Gori. Krajem 2019. godine dodatne tenzije izazvalo je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti, kojem se usprotivila Srpska pravoslavna crkva zbog odredbi o dokazivanju vlasništva nad crkvenom imovinom iz perioda pre 1918. godine. Zbog toga su mesecima organizovane litije širom Crne Gore, a protiv mitropolita Amfilohija podneta je krivična prijava zbog kršenja zdravstvenih propisa tokom pandemije. Parlamentarni izbori 30. avgusta 2020. doveli su do prve smene vlasti u Crnoj Gori nakon tri decenije vladavine Demokratske partija socijalista Mila Đukanovića. Novu vlast formirale su tri opozicione koalicije, među kojima i prosrpske partije. U narednim godinama promenjeno je više vlada i rukovodilaca državnih institucija. Dvadeset godina od obnove nezavisnosti u Crnoj Gori obeležava se 21. maja, a država planira trodnevni program povodom jubileja. Predstavnici Srbije nisu učestvovali ni na prethodnim obeležavanjima ovog datuma u Crnoj Gori.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da jubilej obnove crnogorske nezavisnosti pokušava da se predstavi kao čin usmeren protiv Srbije ili srpskog naroda. Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 14. maja izjavio da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije, crnogorsko Ministarstvo je saopštilo da Vučić nastavlja s retorikom koja ne doprinosi dobrosusedskim odnosima. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da je Crna Gora 2006. godine "slobodnom voljom svojih građana, na demokratskom referendumu, obnovila svoju nezavisnost u punom skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbije i Crne Gore, pravilima međunarodnog prava i standardima Evropske unije". Dodaje se i da su Crna Gora i Srbija bile ravnopravne članice državne zajednice nastale nakon raspada bivše Jugoslavije i da je obnovom svoje nezavisnosti Crna Gora omogućila i Srbiji da nastavi svoj državno-pravni kontinuitet kao samostalna država. "Crna Gora svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga - već u čast slobodno izražene volje svojih građana, svoje istorijske, državne i identitetske posebnosti, kao i prava svakog naroda da demokratski odlučuje o svojoj budućnosti, navodi se u saopštenju. Na ovo saopštenje reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, navodeći da crnogorsko ministarstvo "bez ikakvog stvarnog povoda i potrebe konstruiše povod za javni napad na Predsednika Srbije, zadajući nepotreban udarac međudržavnim odnosima." U saopštenju navode da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo stav koji nije uvredljiv, a to je da ne želi da slavi razdvajanje dve bliske i bratske države, te da je Srbija nakon referenduma 2006. godine bez odlaganja priznala nezavisnost Crne Gore i uspostavila diplomatske odnose. "Predsednik Aleksandar Vučić nije osporavao crnogorsku nezavisnost – naprotiv, više puta je ponovio da Srbija Crnu Goru doživljava kao bratsku i prijateljsku državu. Ono što je istakao jeste da se nezavisnost Crne Gore ne može i ne sme koristiti kao izgovor za negiranje srpskog identiteta, kulture, jezika i vere velikog broja građana Crne Gore, niti za podsticanje podela u crnogorskom društvu", dodaje se u saopštenju. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Dvadeset godina od obnove nezavisnosti obeležava se 21. maja, a država planira trodnevni program povodom jubileja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobio poziv za obeležavanje, ali da neće učestvovati u "glamuroznoj proslavi otcepljenja od Srbije". "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", rekao je Vučić novinarima u Beogradu. Nakon što je Crna Gora zvanično proglasila nezavisnost, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobio poziv za obeležavanje 20. godišnjice nezavisnosti Crne Gore, ali da neće učestvovati. "Inače sam dobio poziv da učestvujem u glamuroznoj proslavi otcepljenja od moje Srbije. Naravno, u tome neću učestvovati. Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", rekao je Vučić 14. maja u Beogradu. Vučić je ocenio da je siguran da će i Srbi i drugi građani Crne Gore Srbiju "uvek osećati kao bratsku zemlju". Crna Gora 21. maja obeležava 20 godina od obnove nezavisnosti. Država planira trodnevni program povodom jubileja. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Nakon što je nezavisnost zvanično proglašena 3. juna, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute boravio je u Podgorici gdje se sastao sa premijerom Milojkom Spajićem, poručivši da je Crna Gora cijenjena članica evroatlantske zajednice i važan faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Rute je naglasio da Alijansa region vidi kao prostor od velikog strateškog značaja i da podržava reformske procese i jačanje demokratskih institucija. Istakao je i da postoje akteri koji pokušavaju destabilizovati region, ali da pitanja iz prošlosti ne bi trebalo vraćati u fokus. On je ukazao i na potrebu većih izdvajanja za odbranu, dodajući da NATO nastavlja pratiti i identifikovati zlonamjerne aktivnosti, posebno u kontekstu uticaja Kine i Rusije. Takođe je zahvalio Crnoj Gori na podršci Ukrajini. Rute je najavio i predstojeći NATO samit koji će biti održan u Ankari, gdje će se dodatno razgovarati o bezbjednosnim izazovima. Premijer Milojko Spajić istakao je da je povjerenje građana u Vojsku Crne Gore na istorijskom maksimumu, pozivajući se na podatke Eurobarometra. Naglasio je da su u prethodnom periodu sprovedene značajne reforme u sektoru odbrane. "Već u junu očekujemo sporazum sa Sjedinjenim Državama koji će dodatno unaprijediti saradnju i otvoriti prostor za nove investicije", rekao je Spajić. On je dodao da pred Crnom Gorom stoji period dodatnog jačanja vojske i istakao da zemlja ima konstruktivnu ulogu u regionu. Govoreći o ranijoj izjavi o mogućem korišćenju crnogorskih kapaciteta u operacijama na Bliskom istoku, Rute je pojasnio da je to bila figurativna konstatacija, naglašavajući da NATO Crnu Goru vidi kao pouzdanog saveznika. Premijer je takođe ukazao na napredak u procesu evropskih integracija, navodeći da počinje rad radne grupe za ugovor o pristupanju Evropskoj uniji i da očekuje ubrzanje završnih faza tog procesa. Sastanku su prisustvovali i potpredsjednik Vlade Aleksa Bečić, ministri vanjskih poslova i odbrane Ervin Ibrahimović i Dragan Krapović, kao i stalna predstavnica Crne Gore pri NATO-u Milena Kalezić. Tokom posjete, Rute će se sastati i sa predsjednikom države Jakovom Milatovićem, a planirano je i zajedničko obraćanje studentima Fakulteta političkih nauka u Podgorici.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je Skupštini te zemlje na ponovno odlučivanje Zakon o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu koji je 8. maja usvojen u parlamentu, saopšteno je iz kabineta predsednika. Ovim zakonom propisuje se mogućnost da sudija Ustavnog suda, kome je prestala funkcija zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju ili isteka mandata, nastavi da vrši funkciju do izbora novog sudije, kako bi se izbeglo da to mesto ostane upražnjeno. Predsednik Milatović vratio je zakon Skupštini jer smatra da odredba koja omogućava sudijama Ustavnog suda da nastave funkciju nakon isteka mandata nije u skladu s Ustavom Crne Gore, koji propisuje mandat od 12 godina bez mogućnosti produženja. Predsednik ukazuje da takvo rešenje narušava pravni poredak i stvara kontradikcije. Takođe navodi da se time ne rešava postojeći problem, već dodatno komplikuje, te da izmene moraju biti usklađene s Ustavom. "Na opasnost politički motivisane opstrukcije izbora novih sudija Ustavnog suda, primenom ovakvog rešenja u budućnosti, ukazuje i aktuelna situacija u kojoj dva predloga Predsednika Crne Gore za izbor sudija Ustavnog suda još uvek nisu razmotrena od strane Skupštine Crne Gore", navodi Milatović u saopštenju. S druge strane, ministar pravde Bojan Božović rekao je da je ovaj zakon usklađen sa preporukama Venecijanske komisije. Zakon je 8. maja usvojen glasovima 42 poslanika, bez učešća opozicije. Ustavni sud trenutno funkcioniše u nepotpunom sastavu, sa šest umesto sedam sudija. Među njima je i sutkinja kojoj je 2025. godine istekao mandat, nakon čega joj je odlukom Skupštine dozvoljen nastavak rada do izbora novog sudije, a ne duže od godinu dana. U međuvremenu je ispunila i uslov za starosnu penziju. Predsednik Jakov Milatović predložio je Skupštini Crne Gore dva kandidata za nove sudije Ustavnog suda, međutim, Skupština o tome još nije odlučivala. "Ustavni sud Crne Gore može biti u potpunosti efikasan samo kada radi u punom sastavu, zbog čega apelujemo na Skupštinu Crne Gore da bez daljeg odlaganja uvrsti pitanje izbora novih sudija u dnevni red", saopšteno je sredinom marta iz nevladine organizacije Akcija za ljudska prava povodom ovog pitanja. Ustavni sud Crne Gore je od 2020. do 2023. godine radio u nepotpunom sastavu. U tom periodu u penziju je otišlo četvoro od sedam sudija, a Skupština nije uspevala da izabere njihove naslednike zbog izostanka političkog dogovora. Nedostatak kvoruma za odlučivanje u Ustavnom sudu doveo je do nagomilavanja nerešenih predmeta i višegodišnjeg čekanja građana na odluke suda. Uz snažan pritisak Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, sudije su izabrane u februaru 2023. godine.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nagovestio je u ponedeljak mogućnost pronalaska rešenja koji bi omogućio odblokiranje Poglavlja 31 sa Crnom Gorom u pregovorima o članstvu ove zemlje sa Evropskom unijom (EU). Govoreći o tom pitanju, šef hrvatske diplomatije je potvrdio da se sastao sa crnogorskim kolegom Ervinom Ibrahimovićem na marginama ministarskog sastanka između EU i Zapadnog Balkana. Prema njemu, sve ide u smeru rešavanja otvorenih pitanja. "Nama je u interesu da otvorena pitanja ne opterećuju proces pristupanja, ali naravno i dugoročno dobrosusedske odnose. Što više otvorenih pitanja rešimo, to ćemo imati još bolje i snažnije odnose. Hrvatska će biti još angažovanija jer je nama u interesu da imamo susede sa kojima ćemo deliti jednake vrednosti", izjavio je novinarima Goran Grlić Radman. Hrvatska je u decembru 2024. blokirala zatvaranje Poglavlja 31 u pristupnim pregovorima između Crne Gore i Evropska unija. Reč je o poglavlju koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Osim otvorenih pitanja koja od ranije ima sa Zagrebom, situacija se zakomplikovala pošto je Skupština Crne Gore krajem juna usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. To je Zagreb ocenio kao provokaciju i trojicu visokih crnogorskih zvaničnika proglasio osobama nepoželjnim u Hrvatskoj. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u procesu pregovora o članstvu sa EU. Za svako otvaranje i zatvaranje poglavlja neophodna je saglasnost svih država članica EU. Crna Gora je od svih kandidata za članstvo najviše napredovala u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Rešenje s Hrvatskom je neophodno kako bi zvanični Zagreb odobrio zatvaranje Poglavlja 31. Pored toga što su odnosi Crne Gore i Hrvatske zategnuti od usvanjanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, dve zemlje imaju više nerišenih pitanja, među kojima su vlasništvo nad vojnim brodom Jadran, ratna odšteta za hrvatske zatvorenike u logoru Morinj i granica na području Prevlake.

Crna Gora je fokusirana na što skorije okončanje pregovaračkog procesa o članstvu sa Evropskom unijom, rekao je ministar inostranih poslova ove zemlje Ervin Ibrahimović. On je učestvovao na sastanku u sedištu EU koji je organizovan na nivou ministara 27 država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana. Fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona bila je saradnja između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona. Kako se navodi u pisanoj izjavi Ministarstva inostranih poslova, šef crnogorske diplomatije je tokom razmene mišljenja poručio da je odlučna primena Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i beskompromisnu primenu sankcija, jedini i najbolji put ka jedinstvu i otpornosti Evrope. Ministar Ibrahimović izneo je stav da Zapadni Balkan predstavlja sastavni deo evropskog bezbednosnog prostora, te da regionalna stabilnost ostaje ključni preduslov za demokratski razvoj i institucionalnu otpornost. "U tom kontekstu, naglasio je značaj kredibilne i ubrzane politike proširenja Evropske unije, ocenivši je najefikasnijim instrumentom za očuvanje dugoročne stabilnosti, posebno u okolnostima pojačanih malignih spoljnih uticaja", navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Crne Gore. Osvrnuvši se na regionalnu saradnju, crnogorski ministar je naveo da njegova zemlja ostaje posvećena negovanju dobrosusedskih odnosa i podršci inicijativama koje unapređuju povezanost, ekonomsku integraciju i međusobno poverenje na Zapadnom Balkanu, ističući da regionalne inicijative nisu alternativa evropskim integracijama, već njihov važan oslonac. "Naš region je kroz iskustvo naučio da saradnja nije opcija – ona je nužnost", izjavio je ministar Ibrahimović. Crna Gora je, inače, najnaprednija država u procesu članstva u EU. Prošlog meseca države članice odobrile su formiranje radne grupe za rad na nacrtu Sporazuma o članstvu između Crne Gore i EU. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u pregovorima o članstvu i smatra se izvesnom budućom članicom EU.

Suspendovan je nalog na mreži X preko kog su mesecima postavljani snimci na kojima se navodno nalazi begunac od pravde Miloš Medenica. Nalog pod nazivom "Istina134696" suspendovan je jer, kako je obrazloženo, krši standarde platforme X. Na ovom nalogu od početka februara 2026. godine objavljeno je na desetine video snimaka na kojima se navodno pojavljuje Miloš Medenica. Na tom profilu su se takođe pojavljivale i tvrdnje o navodnim zloupotrebama u bezbednosnom sektoru i policiji Crne Gore. Među nekim od pravila koje ima X platforma su zabrana promovisanja nasilnih aktivnosti, zabrana deljenja uvredljivog sadržaja, ciljanog uznemiravanja drugih ili podsticanja na uznemiravanje. X takođe zabranjuje korišćenje platforme za bilo kakve nezakonite aktivnosti. Zabranjeno je napadati druge na osnovu rase, etničke pripadnosti, porekla, pola, verske pripadnosti. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. Krajem aprila policija u Crnoj Gori saopštila je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su pomogle Milošu Medenici prilikom bekstva.

Crna Gora 21. maja obeležava 20 godina od obnove nezavisnosti. Iako država planira trodnevni program povodom jubileja, deo crnogorskih opština i institucija nema u planu nikakve događaje. Iz nevladinog Centra za građansko obrazovanje (CGO) ocenjuju da taj proces prati nedostatak planiranja, koordinacije i transparentnosti. Takav pristup, prema oceni CGO, upućuje na izostanak jedinstvenog institucionalnog pristupa obeležavanju jednog od ključnih državnih datuma. Deo lokalnih vlasti bez plana za jubilej nezavisnostiAnaliza Centra za građansko obrazovanje (CGO) pokazuje da većina opština u Crnoj Gori ne planira obeležavanje dvadesetogodišnjice obnove nezavisnosti ili o tome nije obavestila javnost. Izuzetak je opština Kolašin koja je izdvojila konkretna budžetska sredstva za obeležavanje jubileja. Više opština, poput Tivta, Zete, Herceg Novog i Pljevalja, za CGO eksplicitno navodi da nemaju planove i budžet za ovu svrhu. Predsednici opština Herceg Novi i Pljevlja među prvima su javno saopštili da te opštine neće obeležavati Dan nezavisnosti 21. maja. Predsednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić potvrdio je za RTCG da ta opština neće organizovati svečanost povodom Dana nezavisnosti, ali da to ne znači da opština sputava bilo koju instituciju ili pojedinca da organizuje proslavu. Katić se pozvao na zakon, rekavši da je organizacija svečanosti za državne praznike obaveza državnih, a ne lokalnih institucija. Predsednik Opštine Pljevlja smatra da referendum održan 21. maja 2006. godine nije datum koji ujedinjuje, već deli građane Crne Gore, te da u Pljevljima nema zainteresovanih za obeležavanje jubileja. Radio Slobodna Evropa (RSE) je tražio komentar čelnika ovih opština, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao. Sara Čabarkapa iz Centra za građansko obrazovanje za RSE kaže da je Dan nezavisnosti državni praznik koji pripada svim građanima, te da predsednici opština ne mogu proizvoljno odlučivati da ga ne obeležavaju. "Odbijanje ljudi koji vode institucije i opštine da obilježe državni praznik, iako svi ti pojedinci iz budžeta te iste države primaju plate svakog mjeseca, samo podriva povjerenje građanstva u institucije na čijem su čelu takvi pojedinci", navodi ona. Prema nalazima istraživanja Centra za građansko obrazovanje iz kraja 2024. godine, manje od dve četvrtine građana Crne Gore veruje da institucije imaju integritet za borbu protiv korupcije, dok političarima veruje oko 24 odsto. Istraživanje organizacije CEDEM godinu dana kasnije takođe ukazuje na opšti pad poverenja građana u institucije. Čabarkapa iz CGO dodaje da se Crna Gora nalazi u paradoksalnoj situaciji - da je dominantno vode oni koji su bili protiv toga da postane nezavisna država. Navodi da istraživanja pokazuju da je danas podrška građana nezavisnoj Crnoj Gori stabilna i visoka, dok je broj onih koji žele zajednicu sa Srbijom veoma mali. Krajem aprila 2026. crnogorski mediji preneli su rezultate istraživanja agencije Spektrum analitika, prema kojima bi, da je referendum održan te godine, više od 60 odsto građana glasalo za nezavisnost, a oko 15 odsto za zajedničku državu sa Srbijom, ali s nekom vrstom nezavisnosti. Čabarkapa ocenjuje i da pojedini političari 21. maj pogrešno predstavljaju kao datum nepravde prema Srbima u Crnoj Gori, navodeći da se na taj način "pokušavaju podrivati odnosi unutar države". "Mladi koji danas studiraju rođeni su nakon referenduma ili su tada bili djeca. Oni nemaju iskustvo zajedničke države sa Srbijom i nezavisnu Crnu Goru doživljavaju kao jedinu prirodnu političku stvarnost. Zato ovakav odnos pojedinih političara može umanjiti značaj 21. maja među građanima", dodaje. Crnogorsko zakonodavstvo nigde eksplicitno ne nalaže opštinama da moraju obeležavati državne praznike, ali to ni ne zabranjuje. Zakon o državnim i drugim praznicima Crne Gore ne propisuje ko je dužan da organizuje proslave povodom državnih praznika. Ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne uređuje pitanje da li opštine treba da obeležavaju državne praznike. Šta Vlada planira 21. maja?Odbor za organizaciju obeležavanja dvadesetogodišnjice obnove nezavisnosti usvojio je 13. marta Program obeležavanja državnog jubileja, koji je pripremilo Koordinaciono telo. Sednicom je predsedavao premijer Crne Gore Milojko Spajić. Iz Vlade je saopšteno da je pri usvajanju tog programa istaknuta važnost koordinacije i međuinstitucionalne saradnje kako bi se osiguralo da, kako su naveli, jubilej bude obeležen na način dostojan najvažnijeg datuma u modernoj istoriji Crne Gore. To je bilo prvo zasedanje tog odbora koji je formiran u decembru 2025. godine. Sredinom marta Vlada je objavila plan obeležavanja dvadesetogodišnjice nezavisnosti Crne Gore. Prema planu, ceremonijalni deo programa će se održati 20. maja na lokaciji "Plantaže 13. jul", a kulturno-zabavni program za građane biće održan 20, 21. i 22. maja u Podgorici "kako bi svi građani Crne Gore imali priliku da budu dio obilježavanja ovog značajnog jubileja". Početkom maja Vlada je objavila više detalja o ovom programu, najavljujući nastupe domaćih muzičkih zvezda, ali i besplatan koncert svetski poznatog muzičara Rikija Martina, što je predstavila kao "poklon države svojim građanima". Sara Čabarkapa iz Centra za građansko obrazovanje ukazuje na to da je ceo proces pratio nedostatak koordinacije i transparentnosti. "Dvadeset godina nezavisnosti moglo je biti obilježeno kao cjelogodišnji program koji bi otvorio dijalog o budućnosti države. Za to su, međutim, potrebni strategija i dugoročno planiranje, što ovoj vlasti očigledno nedostaje", navodi ona. Ministarstvo kulture i medija nije odgovorilo na upite RSE o tome da li je postojao centralni plan i kako su podsticane kulturne institucije da učestvuju u obeležavanju jubileja. Organizacija obeležavanja u rukama građana i civilnog sektoraAnaliza CGO pokazuje, međutim, da postoje i primeri opština i kulturnih i obrazovnih institucija koje su na vreme izdvojile novac i isplanirale obeležavanje jubileja. U CGO-u navode da ti primeri pokazuju da problem nije u kapacitetima, već u političkoj volji i odnosu prema državi i njenim simbolima. Sara Čabarkapa ističe to što su u nekim opštinama, poput Herceg Novog i Pljevalja, organizaciju slavljenja dvadesetogodišnjice nezavisnosti na sebe preuzele neformalne grupe građana i organizacije civilnog društva. To, prema njenom mišljenju, pokazuje da te opštine ne rade u interesu svih građana koje predstavljaju, ali takođe i koliko je 21. maj značajan datum građanima Crne Gore. Crna Gora je nezavisnost prvi put dobila 1878. na Berlinskom kongresu, kao 27. suverena zemlja sveta. Međutim, uz saglasnost velikih sila, pripojena je Srbiji 1918. godine, nakon čega postaje deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Okončanjem Drugog svetskog rata, Crna Gora je postala jedna od šest republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Nakon što je nezavisnost zvanično proglašena 3. juna, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Mladi u Kotoru su u Perspektivi govorili o apatiji generacije odrasle u digitalnom dobu, upozoravajući da "ne bojkotujemo sadržaj za koji smo svjesni da nam truje mozak" i da društvo tone u "bolesnu atrofiju" zbog koje ekstremističke grupe nekima djeluju kao odgovor. Poručili su da mladi moraju biti buntovniji - protiv predrasuda, korupcije, nasilja i pasivnosti. Upozorili su i na potrebu da se Kotor odbrani od "legalizovane divlje gradnje" kako bi sačuvao status na UNESCO listi svjetske baštine.

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta izglasao je godišnji izveštaj o Crnoj Gori, u kojem se zemlja prepoznaje kao najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU). Izveštaj poziva na dalje jačanje nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, kao i na održive rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala. Naglašava se potreba za smanjenjem zaostalih sudskih predmeta i obezbeđivanjem potpune usklađenosti vizne politike sa politikom EU. Autor izveštaja, evropski zastupnik Marijan Šarec, upozorio je da se Crna Gora suočava sa izuzetno zahtevnom godinom. "Vremena je malo, a posla još mnogo. Ovaj izveštaj treba da posluži i kao priznanje dosadašnjeg napretka i kao ohrabrenje za naredni period. Pre svega, treba ga shvatiti kao poziv svim zainteresovanim stranama da pokažu mudrost i odgovornost, kako bi se osiguralo da manji sporovi ne zasene – ili izbace iz koloseka – šire strateške ciljeve", izjavio je nakon glasanja Šarec. Izveštaj poziva sve državne institucije da obezbede da političke razlike ne odlažu usvajanje i sprovođenje reformi povezanih sa Evropskom unijom. Naglašava se da očuvanje strateškog cilja članstva u EU mora ostati zajednički nacionalni prioritet, iznad "partijskog interesa", uz poziv parlamentu i vladi Crne Gore da spreče da identitetska pitanja skrenu pažnju sa evropske agende. U dokumentu se navodi da, iako je Crna Gora lider u procesu pristupanja i blizu zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja, dalji napredak ne zavisi samo od sprovođenja tehničkih reformi, već i od svakodnevne politike i unutrašnjih tenzija koje ponekad usporavaju projekte od ključnog značaja za usklađivanje sa evropskim standardima. Inače, Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 14 pregovaračkih poglavlja od ukupno 33, koliko ih ima u procesu pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. Crna Gora ima ambiciju da sva poglavlja zatvori do kraja ove godine, kako bi se omogućilo moguće članstvo do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora, kako se navodi, ključno je očuvati politički konsenzus o evropskom putu i obezbediti konstruktivnu saradnju između vlasti i opozicije. Trajni rezultati u oblasti vladavine prava i efikasna primena reformi označeni su kao glavni uslov za zatvaranje poglavlja 23 i 24. Prošlog meseca EU je donela odluku o formiranju radne grupe koja će raditi na izradi nacrta teksta Sporazuma o pristupanju sa Crnom Gorom. Od Crne Gore se očekuju brža i transparentnija imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući sudije Ustavnog suda i članove sudskih i tužilačkih saveta. Naglašava se potreba daljeg usklađivanja zakonodavstva sa standardima EU u pogledu nezavisnosti i profesionalnosti pravosuđa, kao i smanjenje sudskih zaostataka – naročito u predmetima korupcije i organizovanog kriminala. U izveštaju se izražava zabrinutost zbog stranog mešanja, dezinformacija i hibridnih pretnji, uz poziv da Crna Gora dodatno ojača otpornost svojih institucija. Dokument pohvaljuje usklađenost crnogorske spoljne i bezbednosne politike sa EU. Nakon glasanja na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, ovaj izveštaj će biti izglasan tokom juna na plenarnoj sednici, kada će dobiti formu rezolucije ove institucije.

Perspektiva je u Kotoru, gdje su učenici i učenice Gimnazije i Srednje pomorske škole otvoreno govorili o izazovima u obrazovanju, društvu i svakodnevnom životu. Podijelili su svoje planove, ali i nesigurnosti kada je riječ o budućnosti. Poseban fokus bio je na diskriminaciji i položaju žena u Crnoj Gori, postavilo se pitanje: "Zašto bih bila manje plaćena za isti posao samo zato što sam žena?"

U narednih par godina u Crnoj Gori je planirano zapošljavanje preko 200 novih službenika u institucijama koje su vezane za socijalnu politiku, kaže za Radio Slobodna Evropa Anita Bilafer Mihaljević, šefica pregovaračke radne grupe za poglavlje 19 iz Ministarstva socijalnog staranja, brige o porodici. "Uvodimo nove informacione sisteme, prelazimo na digitalizovane procese u inspekciji i u centrima za socijalni rad, jačamo analitičke kapacitete", dodaje Bilafer Mihaljević. Poglavlje 19 odnosi se na socijalnu politiku i zapošljavanje i, kako navodi šefica pregovaračke grupe, sada je u završnoj fazi pregovora. "Najvažniji efekti biće vidljivi kroz bolju zaštitu prava zaposlenih, sigurnije radno okruženje i dostupnije socijalne usluge", dodaje Bilafer Mihaljević. Crna Gora se zasad smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Vlasti te države ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – procesa koji, prema dosadašnjoj praksi, traje između jedne i tri godine. Plan Vlade je da Crna Gora postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine. Komisija ne traži samo zakone, već i funkcionalan sistemRSE: Kako u praksi funkcioniše zatvaranje poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom? Šta je sve potrebno da uradite kako bi EU rekla da je još jedno poglavlje u pregovorima zatvoreno? Bilafer Mihaljević: Zatvaranje pregovaračkog poglavlja nije jedan događaj, već proces koji podrazumijeva ispunjavanje jasno definisanih završnih mjerila. U slučaju Poglavlja 19 - Socijalna politika i zapošljavanje, definisana su tri završna mjerila: prvo se odnosi na usklađivanje radnog zakonodavstva i zaštite na radu, drugo na antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u zapošljavanju i socijalnoj politici, a treće na jačanje administrativnih kapaciteta i pripremu za korišćenje Evropskog socijalnog fonda. Evropska komisija ne ocjenjuje samo da li je zakon donesen, već da li postoje institucije, kapaciteti i rezultati koji potvrđuju da sistem funkcioniše. Tek kada se ispune svi elementi: zakonodavni, institucionalni i operativni - Komisija može predložiti zatvaranje poglavlja. RSE: Vi radite direktno na Poglavlju 19. Sa kakvim se izazovima trenutno suočavate pri usklađivanju? Bilafer Mihaljević: Poglavlje 19 je jedno od najzahtjevnijih, jer obuhvata veliki broj različitih oblasti - od radnog prava i zaštite na radu, preko socijalnog dijaloga i zapošljavanja, do socijalne zaštite, jednakosti i inkluzije - i pokriva usklađivanje sa blizu 60 direktiva EU. U aprilu ove godine Skupština je usvojila sedam zakona vezanih za ovo poglavlje. To je bio intenzivan zakonodavni ciklus. Ali Komisija ne traži samo zakone na papiru, traži i dokaze da sistem funkcioniše. Na primjer, za inspekciju rada trebamo pokazati ne samo da imamo inspektore, već koliko su nadzora sproveli, koliko nepravilnosti otkrili i kako su ih sankcionisali. Poseban izazov predstavlja koordinacija između više institucija, jer dio direktiva, recimo one koje se odnose na pomorstvo, ribarstvo ili željeznički saobraćaj, ne spada samo u nadležnost jednog ministarstva. RSE: Potrebno je i dosta administracije i rada na usklađivanju pravnog nasljeđa sa EU. Da li je ovo prilika i za nova radna mjesta? Bilafer Mihaljević: Da. Konkretno, u naredne dvije do tri godine planirano je zapošljavanje preko 200 novih službenika u institucijama koje su vezane za Poglavlje 19. Npr. Inspekcija rada dobija 11 novih inspektora, Zavod za zapošljavanje planira 38 novih radnih mjesta, Centri za socijalni rad dobijaju 96 novih zaposlenih (socijalnih i drugih stručnih radnika) u naredne tri godine. To nisu samo brojke - to su ljudi koji će direktno raditi sa građanima. Ali pored broja zaposlenih, jednako je važna i kvalitativna promjena. Uvodimo nove informacione sisteme, prelazimo na digitalizovane procese u inspekciji i u centrima za socijalni rad, jačamo analitičke kapacitete. Dugoročno, efekat će biti vidljiv i kroz kvalitetnija radna mjesta i bolje uslove rada na cijelom tržištu. RSE: Kakva su vaša predviđanja kada ćete zatvoriti Poglavlje 19? Bilafer Mihaljević: Ne bih govorila o konkretnim datumima, jer zatvaranje poglavlja ne zavisi samo od nas - konačnu ocjenu daje Evropska komisija. U prethodnom periodu ostvaren je značajan napredak, posebno u ubrzanju zakonodavnih aktivnosti, donošenju strateških dokumenata i jačanju institucionalnih kapaciteta. Važno je naglasiti da se ne radi samo o formalnom usklađivanju, već o izgradnji sistema koji može održivo funkcionisati u praksi. Ono što mogu reći jeste da smo u aprilu 2026. usvojili ključni zakonodavni paket, dostavili Komisiji Pregovaračku poziciju i Izvještaj o ispunjenosti obaveza, dok su nacrti preostalih zakona iz oblasti rodne ravnopravnosti i zaštite ljudskih prava već upućeni na mišljenje. Zato mogu reći da se Poglavlje 19 nalazi u završnoj fazi pregovora, uz jasan fokus Vlade Crne Gore da ovo značajno polgavlje zatvorimo na odgovoran način, sa punim kapacitetom za primjenu standarda u korist građana Crne Gore. RSE: Jednom kada ono bude zatvoreno i kada se krene sa njegovom implementacijom šta crnogorski građani mogu očekivati? Kakav napredak u njihovim životima će Poglavlje 19 da donese? Bilafer Mihaljević: Najvažniji efekti biće vidljivi kroz bolju zaštitu prava zaposlenih, sigurnije radno okruženje i dostupnije socijalne usluge. Građani mogu očekivati jaču zaštitu na radu, veću transparentnost radnih odnosa, ali i razvoj usluga koje podržavaju život u zajednici - posebno za djecu, starije osobe i osobe sa invaliditetom. Takođe, sistem će biti usmjereniji na podršku zapošljavanju i aktivno uključivanje na tržište rada, što dugoročno doprinosi kvalitetu života. Konkretno govoreći, Garancija za mlade, koja je već pokrenuta u tri opštine, obezbjeđuje da svaka mlada osoba koja se registruje kao nezaposlena u roku od četiri mjeseca dobije ponudu - posao, praksu, obuku ili nastavak obrazovanja. To je model koji funkcioniše širom EU i koji postepeno širimo na cijelu Crnu Goru.

Neplaćeni rad kod kuće, čišćenje, čuvanje djece, briga za starije smatraju se za privatnu stvar, nešto što se dešava unutar doma za šta su odgovorne porodice i nešto što gotovo bez izuzetka pada na žene. Žene širom Zapadnog Balkana u prosjeku obavljaju 2,6 puta više neplaćenog rada njege od muškaraca, što značajno ograničava njihovo vrijeme, izbore i mogućnosti za obrazovanje, dostojanstveno plaćen rad i političko učešće. Širom evropskog kontinenta stanovništvo rapidno stari, sistem njege je pod pritiskom. Ko će se brinuti o nama kad ostarimo?