Državljanin Rusije Samvel Mnacakanjan preselio se u Crnu Goru ubrzo nakon početka invazije na Ukrajinu jer se protivio ratu. "Zaista sam u početku bio oduševljen Crnom Gorom i dugo sam smatrao da imam mnogo sreće što sam tu", priča on za Radio Slobodna Evropa. Međutim, zbog odluke Podgorice da uvede vize za državljane Rusije Mnacakanjan planira da napusti Herceg Novi u kom živi četiri godine. "Dozvola za privremeni boravak važi godinu dana. Kada istekne, moram da pređem granicu, vratim se u Crnu Goru i ponovo podnesem zahtev. Ali više neću moći da se vratim, jer će biti potrebna viza. U tome je problem", objašnjava. Već je dao otkaz u školi u kojoj je radio i razmatra preseljenje u susednu Srbiju za koju mu ne treba viza. Prema poslednjem popisu iz septembra 2024. godine, među svim stranim državljanima koji imaju stalan boravak u Crnoj Gori, najviše je Rusa. Podaci koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore dostavilo RSE pokazuju da privremeni boravak ima gotovo 18 hiljada državljana Rusije, a stalni više od dve hiljade. Crna Gora je prva zemlja regiona koja ukida bezvizni režim za ruske državljane. Evropska komisija je već nekoliko godina poziva zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru, da usklade svoje vizne politike s pravilima EU kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. A osim ruskih, ni državljani Belorusije, Turske, Kine i Saudijske Arabije više neće moći da putuju u Crnu Goru bez vize. Promene stupaju na snagu 1. novembra. Time je Crna Gora u potpunosti uskladila svoju viznu politiku sa Evropskom unijom (EU), saopšteno je iz njihovog Ministarstva spoljnih poslova. Istakli su i da istovremeno "preduzimaju mere" kako bi proces dobijanja crnogorske vize bio što jednostavniji i dostupniji. Ambasador Rusije pozvan na razgovorRuska ambasada u Crnoj Gori uvođenje viza vidi kao "neprijateljske akcije". Saopštila je da uvođenje viznog režima za Ruse smatra "još jednim dokazom ekstremne zavisnosti Podgorice od uticaja njenih stranih pokrovitelja, koji su daleko od toga da interese svojih crnogorskih partnera stavljaju na prvo mesto". Vlasti u Podgorici su zbog toga, ali i autorskog teksta u kom se kritikuje uvođenje sankcija Moskvi, ruskog ambasadora Aleksandra Lukašika pozvale na razgovor. Poručili su da je reč o ocenama koje prevazilaze okvire uobičajene diplomatske komunikacije i nisu u skladu sa principima uzajamnog poštovanja. Naveli su i da je potpuno usklađivanje vizne politike sa EU suverena odluka države, doneta u skladu sa nacionalnim interesima i obavezama iz procesa evropskih integracija, te da nije usmerena protiv građana Rusije. Podgorica je, prateći politiku EU, uvela i čitav set sankcija Moskvi zbog agresije na Ukrajinu. To podrazumeva i zamrzavanje imovine dela ruskih državljana u Crnoj Gori, te zabranu rada ruskih vladinih medija. Moskva je u martu 2022. Crnu Goru uvrstila na spisak stranih država koje "vrše neprijateljske radnje protiv Rusije, ruskih pravnih i fizičkih osoba". U tom periodu Crna Gora je proterala pet ruskih diplomata, a Rusija je, kao kontrameru, jednog crnogorskog diplomatu u Moskvi proglasila personom non grata. Uvođenjem viza pogođena i antiratna ruska dijasporaBezvizni režim bio je jedan od razloga zbog kojih se u Crnoj Gori formirala i ruska antiratna dijaspora. Ruski državljani, koji nemaju boravišnu vizu, trenutno mogu da borave u Crnoj Gori do 30 dana. Nakon toga mogu da urade takozvani "vizaran" – da izađu iz zemlje i odmah se vrate kako bi dobili novi period boravka od 30 dana. Međutim, to od 1. novembra više neće biti moguće. Prema rečima Samvela Mnacakanjana, i sami planovi Crne Gore za pristupanje EU već su značajno uticali na rusku dijasporu u toj zemlji. Uporedo sa pripremama za uvođenje viza, vlasti su u nekoliko navrata pooštravale pravila za dobijanje dozvole boravka. "Postepeno sam shvatio da nam Crna Gora nije naklonjena. Čine sve da se ovde ne zadržimo dugo", kazao je Mnacakanjan. Kako se u Rusiji ponovo šire glasine o mogućoj novoj mobilizaciji, verovatno će porasti broj ljudi koji traže izlaz iz zemlje, ukazuje Anastasija Burakova ruska aktivistkinja za ljudska prava. "Sad su među (evropskim) zemljama u koje Rusi mogu da uđu bez vize i koje imaju prilično liberalna migraciona pravila ostale Jermenija, Gruzija i susedna Srbija", ukazuje. Burakova je i osnivačica organizacije "Kovčeg" koja pomaže Rusima kojima preti progon ili su napustili zemlju zbog protivljenja ratu. Šta kažu vlasti Crne Gore?Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je "intenzivno i sistemski" preduzima aktivnosti koje će ublažiti moguće negativne efekte ovih promena. Objašnjeno je da će, kako bi se olakšala procedura, zahtevi za crnogorske vize ubuduće moći da se podnose i u viznim centrima kompanije VFS Global, a ne samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore. Ministarstvo je najavilo i uspostavljanje novog Viznog informacionog sistema, usklađenog sa sistemima EU i šengenskim bezbednosnim standardima, sa ciljem uvođenja elektronskih viza. Ekonomista iz Crne Gore Stevan Gajević smatra da elektronske vize neće "automatski riješiti problem". "Administrativna prepreka ne prestaje da bude prepreka samo zato što je prenesena sa šaltera na ekran". "Zato je neophodno uspostaviti brz, predvidiv i cjenovno prihvatljiv vizni sistem, sa jasnim rokovima i pravilima koja će turistima biti unaprijed poznata", zaključuje. Šta bi mogle biti negativne posledice po zemlju?Crnogorska Vlada je dosadašnu praksu nepotpunog praćenja vizne politike EU opravdavala ekonomskim interesima u turizmu – prihodi od ovog sektora čine oko četvrtinu BDP-a. Preko 2,7 miliona turista posetilo je Crnu Goru tokom 2025. godine. Od ukupnog broja noćenja 95,8 odsto ostvarili su strani turisti, pokazuju podaci crnogorske Uprave za statistiku. Drugi po brojnosti su turisti iz Rusije, odma iza onih koji dolaze iz Srbije. U slučaju turskih državljana, i 2024. i 2025. broj dolazaka u Crnu Goru bio je više od 100 000. Ekonomista iz Crne Gore Stevan Gajević objašnjava da je crnogorska turistička ponuda godinama prilagođavana gostima iz Rusije, Turske, regiona i drugih tržišta čiji turisti duže borave, koriste privatni smeštaj, kupuju nepokretnosti i imaju značajnu lokalnu potrošnju. "Nije realno očekivati da se takva tržišta preko noći zamijene turistima iz Evropske unije, čije su navike, očekivanja i struktura potrošnje često drugačiji. Takvo preusmjeravanje zahtijevalo bi godine ulaganja, učenja i prilagođavanja ponude", ocenjuje. Dodaje da Crna Gora "mora pažljivo preispitivati svaku evropsku odluku prije njenog automatskog prihvatanja". "Ne zato što treba dovoditi u pitanje evropski put, već zato što nijesmo sigurni da su sve zajedničke politike jednako korisne za sve države", kazao je. Smatra da uvođenje viza nije samo administrativna promena, već i "ekonomska i geopolitička odluka sa potencijalno ozbiljnim posljedicama". "Ograničićemo pristup upravo onim tržištima od kojih u velikoj mjeri zavise naš turizam, avio-saobraćaj, trgovina i tržište nepokretnosti", kazao je za RSE. iz Ministarstva ekonomskog razvoja i Ministarstva turizma nisu odogovorili na pitanja RSE o eventualnim posledicama uvođenja viza po privredu Crne Gore, te merama za njihovo saniranja. Grafika za DataWrapper: strani turisti u Crnoj Gori u 2025. godini Državljani zemalja kojima se uvode vize u Crnoj GoriU Crnoj Gori - zemlji od 620 hiljada stanovnika - registrovan boravak ima oko 100 hiljada stranih državljana, od čega najviše Rusa. U zemlji boravi i nešto više od 10 hiljada Turaka sa privremenim boravkom ili radnom dozvolom, dok njih 103 ima stalan boravak. Prema rezultatima popisa iz 2023, nešto više od 1800 građana Crne Gore izjasnili su se kao Turci. Kada je reč o kineskim državljanima, oko 500 ih ima privremeni, a nešto više od 100 stalni boravak. Uprava za statistiku Crne Gore je u 2025. zabeležila porast njihovih poseta - preko 82 hiljade, čime je premen dotadašnji rekord iz 2019. Međutim, kineski državljani individualno ni do sada nisu mogli da borave u Crnoj Gori bez vize, ali im je to bilo omogućeno preko plaćenog grupnog aranžmana u turističkim agencijama. Državljana Belorusije sa privremenim boravkom u Crnoj Gori trenutno je nešto manje od 900, a sa stalnim 96. Privremeni boravak ima dva državljana Saudijske Arabije, dok stalni boravak nema nijedan. Grafika – Koliko državljana zemalja kojima se uvode vize boravi u Crnoj Gori? Navodi o zloupotrebama bezviznog režimaEvropska agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) je krajem juna upozorila da državljani Kine, Rusije i Turske i dalje dolaze na Zapadni Balkan bez viza, a potom pokušavaju da nastave put prema EU. Iz Brisela u isto vreme traže od zemalja regiona da pooštre viznu politiku i zatvore prostor za takve zloupotrebe. Uvođenjem viza Crna Gora je ispunila jedno od završnih merila za zatvaranje Pregovaračkog poglavlja 24 – Pravda, sloboda i bezbednost u pristupnim pregovorima sa EU, kao i jednu od ključnih obaveza iz Reformske agende. Ta zemlja ima najveće izglede da do kraja decenije postane članica EU, sa privremeno zatvorenih 18 od 33 pristupnih poglavlja.

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore pozvalo je u četvrtak ruskog ambasadora Aleksandra Lukašika na razgovor zbog navoda iz njegovog autorskog teksta i reagovanja Ambasade Rusije na odluku Podgorice da u potpunosti uskladi viznu politiku sa Evropskom unijom. Ministarstvo je saopštilo da autorski tekst i reagovanje Ambasade sadrže ocjene koje prevazilaze okvire uobičajene diplomatske komunikacije i nisu u skladu sa principima uzajamnog poštovanja. Ruski ambasador je, između ostalog, u tekstu napisao da je "Crna Gora, samoinicijativno u skladu sa ukupnom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, požurila da se pridruži nelegitimnim antiruskim sankcijama Evropske unije i tu praksu automatski slijedi do danas, dokazujući lojalnost svojim zapadnim kustosima". Crnogorsko Ministarstvo navodi da je ambasadoru ukazano da su neprihvatljive tvrdnje kojima se dovode u pitanje samostalnost i kredibilitet institucija Crne Gore, kao i javno komentarisanje unutrašnjih političkih prilika i političke volje građana. Poručilo je i da je potpuno usklađivanje vizne politike sa Evropskom unijom suverena odluka države, donesena u skladu sa nacionalnim interesima i obavezama iz procesa evropskih integracija, te da nije usmjerena protiv građana Rusije. Mogu li Beograd i Moskva zaustaviti Crnu Goru na njenom putu u EU?Rusija sprečava prijem Crne Gore u međunarodni sporazum za kontrolu izvoza naoružanjaRuski uticaj – zajednički izazov Crne Gore i MoldavijeTokom razgovora ponovljen je i stav Podgorice o ruskoj agresiji na Ukrajinu, zasnovan na poštovanju međunarodnog prava, Povelje UN-a te teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. Ministarstvo je navelo da je ambasadoru skrenuta pažnja i na obaveze iz Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, prema kojima su diplomatski predstavnici dužni da poštuju zakone države prijema i da se ne miješaju u njene unutrašnje poslove. Odnosi Podgorice i MoskveOd dolaska na vlast u Crnoj Gori proruskih kadrova bivšeg Demokratskog fronta (DF), uključujući izbor Andrije Mandića za predsjednika Skupštine, nije bilo političkih konfrontacija između zvanične Moskve i Podgorice. Te partije se zalažu se za ukidanje sankcija Rusiji, koje je Crna Gora uvela 2014., kada se kao država kandidatkinja za prijem u EU pridružila evropskim sankcijama Rusiji zbog aneksije Krima. Podgorica je, prateći politiku EU, uvela i čitav set sankcija Moskvi zvog agresije na Ukrajinu 2022.godine. Moskva je u martu 2022. Crnu Goru uvrstila na spisak stranih država koje "vrše neprijateljske radnje protiv Rusije, ruskih pravnih i fizičkih osoba". U tom periodu Crna Gora je protjerala pet ruskih diplomata, a Rusija je, kao kontramjeru, jednog diplomatu iz crnogorske ambasade u Moskvi proglasila personom non grata. Zvanični odnosi Rusije i Crne Gore, od obnove crnogorske nezavisnosti 2006. godine, bili su dobri i pratila su ih značajna ruska ulaganja u tržište nekretnina, turizam i privredu. Pogoršani su zbog oštrog protivljenja Moskve da se Crna Gora učlani u NATO 2017, kada je na vlasti bila Demokratska partija socijalista. U oktobru 2016. je Specijalno državno tužilaštvo optužilo dvojicu ruskih državljana, zajedno sa osam srpskih,i čelnicima DF-a Milanom Kneževićem i Andrijom Mandićem, za pokušaj nasilne smjene vlasti u Crnoj Gori. Oni su prvostepeno bili osuđeni na ukupno 70 godina zatvora, no nakon što je DF došao na vlast 2020, godine, presuda je oborena, a u ponovljenom suđenju su svi optuženi oslobođeni.

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog recipročnih zabrana ulaska novinarima između Srbije i Crne Gore, poručujući da mere koje ograničavaju rad medija nisu u skladu sa vrednostima koje se očekuju od zemalja kandidata za članstvo u EU. Iz sedišta Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE) poručuju da zemlje u procesu proširenja moraju postupati u skladu sa osnovnim evropskim vrednostima, uključujući poštovanje demokratskih principa, osnovnih prava, slobode izražavanja i slobode medija. "Napredak na putu ka EU zahteva jasnu posvećenost tim vrednostima. Zato mere koje mogu ograničiti rad novinara izazivaju zabrinutost. Od partnera u procesu proširenja očekuje se da obezbede da novinari mogu slobodno da obavljaju svoj posao, bez neopravdanih i neosnovanih ograničenja", naveo je portparol Evropske komisije u odgovoru za RSE. Dodaje se da su evropske institucije upoznate sa izveštajima o recipročnim zabranama ulaska novinara između Srbije i Crne Gore i da će nastaviti da pažljivo prate razvoj događaja. Reakcija iz Brisela usledila je nakon što je u proteklom periodu većem broju crnogorskih novinara zabranjen ulazak u Srbiju. Do ovih zabrana došlo je nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Pozivajući se na informacije bezbednosnih službi, Vučić je saopštio da je Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru, ocenjujući odluku Podgorice kao "veliku grešku". Direktoru RTV Podgorica Vladimiru Otaševiću 23. jula zabranjen je ulazak u Srbiju na graničnom prelazu između dve države. Početkom jula ulazak u Srbiju najpre je zabranjen novinaru Televizije Vijesti Petru Komneniću, a nekoliko dana kasnije i izvršnom direktoru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) u Crnoj Gori Vuku Marašu. Krajem maja je regulatorno telo za elektronske medije u Crnoj Gori odlučilo da na šest meseci ograniči prijem i reemitovanje celokupnog programa televizije Informer TV iz Srbije na teritoriji Crne Gore. Odluka je obrazložena navodima da je sadržaj tog medija vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Više međunarodnih organizacija za zaštitu medijskih sloboda osudilo je ranije zabrane ulaska crnogorskim novinarima u Srbiju. Evropska federacija novinara ocenila je da takve mere predstavljaju rizik za istraživačko novinarstvo, dok su Reporteri bez granica i Međunarodni institut za štampu (IPI) pozvali vlasti u Srbiji da zabrane ukinu. Evropske institucije ovom pitanju pristupaju i iz regionalnog ugla. Iz Brisela podsećaju da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni elementi procesa proširenja Evropske unije. "Stoga ohrabrujemo i Srbiju i Crnu Goru da izbegavaju korake koji bi mogli dodatno povećati tenzije i da se umesto toga konstruktivno angažuju na rešavanju otvorenih pitanja", poručio je portparol Evropske komisije.

Crna Gora je u potpunosti uskladila svoju viznu politiku sa Evropskom unijom (EU), saopšteno je iz Ministarstva vanjskih poslova te zemlje. Uredbom koju je Vlada donela 23. jula odlučeno je da će državljanima Rusije, Belorusije, Turske, Kine i Saudijske Arabije od 1. novembra 2026. za ulazak i boravak u Crnoj Gori biti potrebna viza, navodi se u saopštenju. Dodaju da je time ispunjeno jedno od završnih merila za zatvaranje Pregovaračkog poglavlja 24 – Pravda, sloboda i bezbednost u pristupnim pregovorima sa EU, kao i jednu od ključnih obaveza iz Reformske agende. "Iako usklađivanje viznog režima podrazumijeva da će državljanima pojedinih zemalja za ulazak u Crnu Goru ubuduće biti potrebna viza, Ministarstvo vanjskih poslova je intenzivno i sistemski preduzimalo aktivnosti koje će ublažiti moguće negativne efekte ovih promjena, istovremeno preduzimajući mjere kako bi proces dobijanja crnogorske vize bio što jednostavniji i dostupniji", dodaje se u saopšnjenju ministarstva. Objašnjeno je da će, kako bi se olakšala proceduru, zahtevi za crnogorske vize ubuduće moći da se podnose i u viznim centrima kompanije VFS Global, a ne samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore. Ministarstvo je najavilo i uspostavljanje novog Viznog informacionog sistema, usklađenog sa sistemima EU i šengenskim bezbednosnim standardima, sa ciljem uvođenja elektronskih viza. Godinama unazad, od ukupnih dolazaka stranaca u Crnu Goru na godišnjem nivou, Rusi su uglavnom na drugom mestu po brojnosti, odmah iza onih koji dolaze iz Srbije. Evropska komisija je već nekoliko godina pozivala zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru, da usklade svoje vizne politike s pravilima EU kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. U pristupnim pregovorima Crne Gore s EU dosad je privremeno zatvoreno 18 od ukupno 33 poglavlja koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u EU. Unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Apelacioni sud Crne Gore ukinuo je prvostepenu presudu Višeg suda u Podgorici kojom su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i sutkinja Milica Vlahović Milosavljević bile osuđene zbog zloupotrebe službenog položaja. Prvostepenom presudom iz decembra 2025. godine Medenica je bila osuđena na godinu i devet meseci zatvora, dok je Vlahović Milosavljević bila osuđena na šest meseci zatvora. Viši sud je tad presudio da je tadašnja predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića, a na štetu jedne ruske kompanije. Cilj, prema tužilaštvu, je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. One su u sudskom procesu negirale krivicu. Apelacioni sud je, kako je saopšteno, ocenio da "u obrazloženju presude, prvostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge u pogledu odlučne činjenice, koja se tiče posledice izvršenja krivičnog djela". "Nasuprot tome, u obrazloženju se navode protivrječni razlozi u pogledu tog bitnog elementa bića krivičnog djela, što je bio razlog zbog kojeg je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje", piše u saopštenju suda. Apelacioni sud je 17. jula oslobodio Vesnu Medenicu optužbi i za drugi slučaj u kom je osuđena na šest meseci zatvora zbog delo zloupotreba službenog položaja. Medenicu je novembra 2024. Vrhovni sud prvostepeno osudio da je sprečila suspenziju nekadašnjeg sudije u Rožajama Milosava Zekića kada se protiv njega vodio krivični postupak. Protiv Vesne Medenice vodi se više odvojenih postupaka. U januaru 2026. je prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka, a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na deset godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

Crna Gora nastoji da ostvari veoma ambiciozan cilj – da do kraja godine privremeno zatvori sva pregovaračka poglavlja kako bi ostvarila strateški cilj članstva u Evropskoj uniji (EU) tokom 2028. godine. Hrvatska, međutim, podseća Podgoricu da se za ostvarenje tog cilja pita i Zagreb, kao jedna od 27 ravnopravnih država članica Evropske unije. Tako bi se mogla sažeti razmena poruka između dve države proteklih dana. Čak i ako Crna Gora sprovede sve neophodne reforme i ispuni svaki zadatak iz evropske agende, otvorena bilateralna pitanja mogu postati kamen spoticanja u završnoj fazi pristupnog procesa. Korišćenje nerešenih bilateralnih sporova kao instrumenta pritiska u procesu proširenja nije novost u Evropskoj uniji. Najeklantantiji primer je Severna Makedonija. Ta zemlja je više od jedne decenije bila talac spora sa Grčkom oko imena, da bi se odmah po njegovom rešavanju suočila sa bugarskim vetom, koji je i dalje na snazi. Iskustvo sa vetom je imala i Hrvatska. Gotovo godinu dana njene pristupne pregovore blokirala je Slovenija zbog graničnog spora u Piranskom zalivu. Slovenačka blokada usporila je i završetak hrvatskih pregovora sa Evropskom unijom. Spor je odblokiran tek nakon političkog dogovora Zagreba i Ljubljane. Za razliku od Slovenije, koja je krajem 2008. godine blokirala gotovo čitav hrvatski pregovarački proces, Hrvatska nije zaustavila pregovore Crne Gore sa Evropskom unijom. Do sada je dala saglasnost za zatvaranje gotovo svih poglavlja, uz rezervu prema Poglavlju 14, koje se odnosi na transportnu politiku. Međutim, već dve godine blokirano je Poglavlje 31, koje obuhvata spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Upravo se u tom poglavlju prepliću otvorena bilateralna pitanja između Zagreba i Podgorice. Hrvatska poručuje da vreme ističeHrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova je 22. jula saopštilo da "preostaje tek nekoliko meseci do kraja 2026. godine" i ponovo pozvalo Crnu Goru na konstruktivan dijalog i intenziviranje rada na otvorenim pitanjima. Saopštenje je usledilo neposredno nakon posete evropske komesarke za proširenje Marte Kos Zagrebu, gde se sastala sa premijerom Andrejem Plenkovićem i ministrom spoljnih i evropskih poslova Gordanom Grlićem Radmanom. Prema rečima portparola Evropske komisije Gijoma Mersijea, komesarka Kos i hrvatski zvaničnici saglasili su se da proces pristupanja mora ostati zasnovan na konkretnim rezultatima kandidata u sprovođenju reformi. "Komesarka Kos je naglasila da je izgradnja dobrih odnosa između država članica EU i budućih država članica sastavni deo procesa pristupanja. Uvereni smo da se neslaganja mogu prevazići u nastojanju da ostvarimo zajednički cilj – veću, sigurniju i nezavisniju Evropu", rekao je Mersije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Hrvatska je još 2024. godine blokirala zatvaranje Poglavlja 31 nakon što je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, što je zvanični Zagreb ocenio kao provokaciju. Pored toga, Hrvatska insistira na rešavanju više otvorenih bilateralnih pitanja. U poslednjem saopštenju navela je da očekuje rešavanje pitanja obeštećenja bivših logoraša, nastavak potrage za 14 nestalih osoba iz Domovinskog rata, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih državljana, očuvanje spomen-ploče u Morinju, nastavak razgovora o razgraničenju na moru, kao i povratak školskog broda "Jadran". Podgorica insistira na rešavanju otvorenih pitanja dijalogomNa upit RSE iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore uputili su na saopštenje objavljeno 23. jula. U njemu se navodi da Podgorica u hrvatskom saopštenju vidi potvrdu zajedničkog interesa da se uspešno okonča evropski put Crne Gore i poručuje da sva otvorena bilateralna pitanja treba rešavati kroz dijalog i u duhu dobrosusedskih odnosa. Crnogorske vlasti ističu da je u prethodnom periodu ostvaren napredak u više oblasti, uključujući prava hrvatske manjine, pitanja nestalih, procesuiranje ratnih zločina, državne granice i broda "Jadran", uz najavu novih bilateralnih konsultacija sa Hrvatskom. "Crna Gora ostaje posvećena pronalaženju održivih i obostrano prihvatljivih rešenja za sva otvorena pitanja. Neposredan i sadržajan dijalog smatramo najboljim putem ka približavanju stavova, otklanjanju nedoumica i daljem jačanju međusobnog poverenja i saradnje", navodi se u saopštenju Ministarstva. Dodaje se da je deo pitanja koja su ranije figurirala kao otvorena u međuvremenu rešen, dok su za preostala ostvareni pozitivni pomaci ili su uspostavljeni institucionalni mehanizmi za nastavak razgovora. Dogovor Zagreba i Podgorice neophodan tokom letaDugogodišnji briselski dopisnik hrvatskog "Jutarnjeg lista" Augustin Palokaj smatra da izjave obe strane pokazuju da nema skrivenih namera. Istovremeno upozorava da Podgorica mora da računa na osetljivost hrvatske javnosti kada je reč o ratnim zločinima, razaranju Dubrovnika i percepciji uticaja Srbije u Crnoj Gori. Kao primer navodi usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, za koju smatra da je ozbiljno narušila poverenje između dve države. "Pokušaj u Crnoj Gori da to predstavi kao principijelno pitanje koje nije usmereno protiv Hrvatske ili u korist Srbije samo dodatno komplikuje odnose", ocenjuje Palokaj. On očekuje da bi rešenje moglo da bude pronađeno do kraja leta. Palokaj, koji je izbliza pratio hrvatske pristupne pregovore, upozorava Podgoricu da ne ponovi grešku Zagreba. "Hrvatska je svojevremeno računala da će druge članice Evropske unije izvršiti pritisak na Sloveniju. To se nije dogodilo. Na kraju su Zagreb i Ljubljana morali sami da postignu dogovor kako bi bila deblokirana pregovaračka poglavlja", kaže Palokaj. Prema njegovoj oceni, u ovom trenutku nije precizno govoriti o hrvatskoj blokadi evropskog puta Crne Gore budući da je Hrvatska blokirala jedno poglavlje; ima rezervu prema još jednom, ali je dala saglasnost za zatvaranje svih ostalih poglavlja. Šta je potrebno za zatvaranje poglavlja?Crna Gora je najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Do sada je privremeno zatvorila 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Poglavlje 31 i dalje ostaje otvoreno. Istovremeno, sat ubrzano otkucava. Do kraja godine ostalo je još pet meseci, a Podgorica želi da privremeno zatvori preostalih 15 poglavlja kako bi održala plan da pregovore okonča do kraja 2026. godine i postane članica Evropske unije tokom 2028. godine. Za svako od tih poglavlja biće potrebna jednoglasna saglasnost svih država članica Evropske unije, uključujući i Hrvatsku. Nakon završetka pristupnih pregovora, države članice EU i zemlja kandidat potpisuju Sporzum o pristupanju. Da bi on stupio na snagu, moraju ga ratifikovati svih 27 država članica, u skladu sa svojim nacionalnim procedurama, kao i država kandidat. Taj proces obično traje između godinu i godinu i po dana. Da bi Crna Gora postigla državni cilj – članstvo do kraja 2028 godine, pregovori sa Briselom se moraju okončati do kraja ove godine. Zato će, pored ispunjavanja evropskih reformi, uspeh Crne Gore u velikoj meri zavisiti i od toga da li će sa Zagrebom uspeti da pronađe prihvatljivo rešenje za otvorena bilateralna pitanja pre nego što istekne vreme koje je sama sebi postavila.

Viši sud u Podgorici osudio je vođu kavačkog klana u bekstvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih djela, dok je bivši policajac Petar Lazović osuđen na 20 godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 eura. Odbjegli policijski službenik Ljubo Milović dobio je kaznu od 19 godina zatvora i takođe novčanu kaznu od 100.000 eura. Sužavanje obruča oko Zvicera: Povodom akcije 100 policajaca kod KotoraLazović i Milović osuđeni su zbog više krivičnih djela povezanih sa švercom droge, krijumčarenjem i delovanjem u sastavu kriminalne organizacije. U istom postupku osuđeno je još nekoliko optuženih zbog krivičnih djela povezanih sa švercom droge, pranjem novca i organizovanim kriminalom, na kazne od gotovo sedam do nešto više od deset godina zatvora. Sud je doneo i odluku o oduzimanju imovine delu osuđenih za koju je utvrđeno da je stečena kriminalnim aktivnostima, uključujući nekretnine u Kotoru i Nikšiću. Takođe, više osuđenih biće obavezano da državi vrati stotine hiljada eura protivpravno stečene imovinske koristi. Radoje Zvicer, koji se godinama nalazi u bekstvu, smatra se vođom kavačkog klana, koji važi za jedan od dva najmoćnija crnogorska kriminalna klana, pored škaljarskog. Dominantno se bave krijumčarenjem kokaina na međunarodnom nivou. Upravo zbog šverca kokaina, Radoje Zvicer se od sredine novembra nalazi na listi 50 najtražnijih begunaca u Evropi. Od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. U evropskim dokumentima se ističe da se služio sa najmanje 15 lažnih identiteta.

Direktoru RTV Podgorica Vladimiru Otaševiću zabranjen je ulazak u Srbiju u četvrtak nešto više od sat posle ponoći na graničnom prelazu između Crne Gore i Srbije. Otašević je poslednji u nizu novinara iz Crne Gore kojima je zabranjen ulazak u Srbiju nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Prema dokumentu o odbijanju ulaska u Srbiju, koji je Otašević pokazao Radio-televiziji Crne Gore, kao razlog je označena tačka 7 člana 15 Zakona o strancima Srbije, kojom je propisano da se ulazak može odbiti kada to zahtevaju "razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana". Otašević je u četvrtak za RTCG rekao da je sinoć automobilom putovao ka Srbiji, ali da mu je odbijen ulazak na graničnom prelazu Gostun, dodajući da je iznenađen tom odlukom. Posle ranijih zabrana crnogorskim novinarima da uđu u Srbiju, više međunarodnih medijskih organizacija je osudilo takve odluke. Početkom jula prvo je zabranjen ulazak novinaru Televiziji Vijesti Petru Komneniću, a potom par dana kasnije i izvršnom direktoru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuku Marašu. Predsednik Srbije je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku tabloida Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske upozorilo je u sredu da je rešavanje otvorenih pitanja između Podgorice i Zagreba nužno da bi Crna Gora završila pristupne pregovora s Evropskom unijom. Hrvatsko Ministarstvo je u saopštenju istaklo da su "očekivanja Hrvatske jasna", navodeći rešavanje pitanja obeštećenja logoraša, nastavak rada na pronalasku 14 nestalih iz Domovinskog rata i procesuiranje ratnih zločina. Među otvorenim pitanjima koja treba rešiti kako ne bi opterećivala završnu fazu pristupnih pregovora Crne Gore s EU, hrvatsko Ministarstvo je navelo i rešavanje imovinskopravnih pitanja hrvatskih porodica koje su u Crnoj Gori ostale bez imovine, očuvanje spomen-ploče na bivšem logoru Morinj, nastavak razgovora o granici na moru i povratak školskog broda Jadran. "Preostaje tek nekoliko mjeseci do kraja 2026. i stoga ponovno pozivamo crnogorsku stranu na konstruktivan dijalog i ubrzavanje rada na otvorenim pitanjima", navodi se u saopštenju hrvatskog Ministarstva. Crna Gora je najviše napredovala od kandidata na putu ka EU i smatra se najozbiljnijim kandidatom za narednu članicu Unij, dok vlasti u Podgorici očekuju da članstvo bude formalizovano tokom 2028. Hrvatska od 2024. zbog bilateralnih sporova blokira da Crna Gora u pristupnim pregovorima zatvori poglavlja 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman u maju je nagovestio mogućnost pronalaska rešenja koji bi omogućio odblokiranje Poglavlja 31 u pristupnim pregovrima Crne Gore. U saopštenju u sredu hrvatsko Ministarstvo je navelo da je EU "vrlo jasna u svojim porukama da ne može i ne želi da uvozi bilateralne sporove i stoga se otvorena pitanja moraju hitno rešiti, da ona ne bi opterećivala bilateralne odnose kao ni pristupni proces". "Hrvatska naglašava da je načelo dobrosusjedskih odnosa jedan od ključnih političkih kriterija u procesu proširenja EU, koji je izrjekom naveden i u Pregovaračkom okviru Crne Gore i drugih država kandidatkinja", dodaje se u saopštenju. U pristupnim pregovorima Crne Gore s EU dosad je privremeno zatvoreno 18 od ukupno 33 poglavlja koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u EU. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Građani i privrede u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini od danas (20. jul) mogu koristiti sistem instant plaćanja (TARGET Instant Payment Settlement - TIPS Clone), koji omogućava prenos novca sa računa na račun za svega nekoliko sekundi. Kako je saopštila je Centralna Banka Crne Gore prenos novca biće moguć "24 sata dnevno, svakog dana u godini, uključujući vikende i praznike". Centralna banka saopštila je da je Crna Gora prva zemlja koja je uspešno pustila u rad TIPS Clone platformu uz istovremeno uključivanje svih 11 banaka koje posluju na domaćem tržištu. Navode i da osim brzine, instant plaćanja donose i niže troškove. Tako je, na primer, naknada za elektronsko slanje novca u iznosu do 200 evra ograničena je na pet centi. Isto pravilo, navode, važi i za prijem instant uplata do 200 evra – naknada ne može biti veća od pet centi, dok za instant plaćanja većim od 200 evra naknada ne može biti viša od naknade koju banka naplaćuje za običan prenos novca sa računa na račun. Premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio je da je pokretanje TIPS Clone sistema jedna od najznačajnijih reformi platnog prometa i još jedan dokaz da evropska integracija donosi konkretnu korist građanima i privredi. TIPS sistem je danas uveden i u Bosnu i Hercegovinu, kako je najavila guvernerka Centralne banke te zemlje Jasmina Selimović. "Mi ćemo praktično biti u Evropskoj uniji, kada je riječ o platnom sistemu. Ovo je na neki način izvjestan vid ubrzane integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju", kazala je Selimović za Javni servis BiH. Limit za transakciju u prvoj fazi je 5000 maraka (oko 2500 eura). U narednim periodu najavljuje se i mogućnost plaćanja robe i usluga putem QR koda na prodajnom mestu ili u online prodavnici, kao alternativa plaćanju karticama. Na zvaničnom sajtu Centralne Evropske banke navodi se da su početkom 2025. godine centralne banke zemalja Zapadnog Balkana i Banka Italije potpisale sporazum prema kojem će Banka Italije, u ulozi pružaoca TIPS sistema za Evrosistem, obezbediti sistem za instant plaćanja zasnovan na TIPS softveru za region Zapadnog Balkana. Navodi se da u inicijativi učestvuju Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora, dok bi Severna Makedonija mogla da se priključi naknadno. "Korišćenjem ove platforme za instant plaćanja, zemlje Zapadnog Balkana napraviće važan korak ka daljoj integraciji u finansijski sistem Evropske unije", navodi se. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) ocenila je da pokretanje platforme predstavlja važnu prekretnicu za Crnu Goru i nastavak uspešne integracije zemlje u evropsku platnu infrastrukturu. "Centralna banka Crne Gore procenjuje da bi obedinjeni dugoročni efekti integracije u SEPA sistem i uvođenja platforme TIPS Clone mogli doneti godišnju ekonomsku korist u vrednosti od oko 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda", rekla je Lagard, a prenosi Centralna banka Crne Gore. Podsetimo, SEPA je sistem koji omogućava da bankovne transakcije u evrima funkcionišu isto kao domaće uplate, bez obzira da li se novac šalje unutar iste države ili u drugu evropsku zemlju. Ovom sistemu se Crna Gora pridružila u oktobru 2025, kada i Albanija i Severna Makedonija. Srbija se SEPA sistemu priključila u maju 2026, dok su Kosovo i Bosna i Hercegovina za sad ostali van tog sistema.

Brojne članice Evropske unije (EU) ostvarile su napredak u reformi pravosuđa, navodi Evropska komisija u godišnjem izvještaju o vladavini prava za 2026. godinu. Ali također upozorava da u pojedinim zemljama reforme napreduju sporije, dok u nekim slučajevima i dalje postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost. U izvještaju se ocenjuje stanje u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i funkcionisanja demokratskih institucija. Ovo je sedmi godišnji izveštaj o vladavini prava za države članice EU i treći koji obuhvata i četiri zemlje kandidata – Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju. Evropska komisija počela je da objavljuje ovaj mehanizam 2020. godine, dok su zemlje proširenja prvi put uključene 2024. Za zemlje obuhvaćene politikom proširenja Komisija navodi da su nastavljeni napori na reformi pravosuđa, ali da su istovremeno ostale zabrinutosti zbog neprimerenog uticaja koji narušava nezavisnost pravosuđa. Napredak u vladavini prava jedan je od ključnih kriterijuma koji određuje tempo pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Dok je Crna Gora u završnoj fazi pregovora o članstvu, Srbija gotovo pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava. Srbija: Pritisci na pravosuđe, korupcija i mediji ostaju najveći izazoviIzveštaj Evropske komisije ukazuje na trajne, a u pojedinim oblastima i pogoršane probleme u pogledu nezavisnosti pravosuđa, autonomije tužilaštva, borbe protiv korupcije, slobode medija i demokratskog upravljanja. Komisija identifikuje pravosuđe kao jednu od oblasti koja se suočava sa najvećim izazovima. Prema dokumentu, usvajanjem izmena pravosudnih zakona u januaru 2026. uklonjen je deo zaštitnih mehanizama namenjenih očuvanju autonomije tužilaštva i nezavisnosti sudstva, čime je, kako se navodi, otežana primena ustavnih reformi iz 2023. godine. Istovremeno, podseća se u dokumentu da je Venecijanska komisija naknadno ocenila da je Srbija u značajnoj meri odgovorila na njene preporuke koje se odnose na ove izmene. Uprkos tome, Komisija ocenjuje da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo znatno povećan, dok su odgovor nadležnih institucija i zaštita od neprimerenog uticaja ostali ograničeni. Autonomija tužilaštva i dalje predstavlja razlog za zabrinutost, stoji u objavljenom dokumentu i ddoaje da nedostaci u zakonodavstvu i praksi nastavljaju da podrivaju efikasnost i poverljivost krivičnih istraga. Zaključuje se da se zemlja i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima u borbi protiv korupcije, naročito u predmetima visoke korupcije, gde i dalje nema ubedljivih rezultata u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama. Posebna zabrinutost izražena je zbog prepreka koje utiču na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i pokušaja neprimerenog uticaja na njegov rad. Evropska komisija podseća i da Srbija na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International ima 33 od mogućih 100 poena, što je svrstava među najslabije rangirane zemlje obuhvaćene politikom proširenja. Posebna zabrintost se izražava po pitanju stanja u medijskom sektoru. Komisija upozorava i na ograničenu uređivačku nezavisnost i nedovoljan pluralizam javnih medijskih servisa, kao i na pogoršanje bezbednosti novinara usled sve češćih napada, pretnji i zastrašivanja. U dokumentu se ukazuje i na nedostatke u sistemu demokratskih mehanizama kontrole i ravnoteže. Ocenjuje se da je pravni okvir za javne konsultacije pogoršan, što je dovelo do smanjenja prostora za učešće javnosti u kreiranju javnih politika. U izveštaju se navodi i da su organizacije civilnog društva izložene sve većem pritisku i napadima, uključujući javne kampanje usmerene protiv njihovih predstavnika. Crna Gora: Napredak uz trajne izazovePoglavlje o Crnoj Gori donosi uglavnom uravnoteženu ocenu napretka zemlje. Evropska komisija prepoznaje nastavak reformskih napora, ali upozorava da i dalje postoje izazovi u oblasti pravosuđa, tužilaštva, slobode medija, borbe protiv korupcije i funkcionisanja demokratskih institucija. Komisija navodi da uprkos postojećim mehanizmima za prijavljivanje neprimerenog uticaja, kritike i napadi usmereni prema tužilaštvu i njegovim odlukama traju tokom čitavog izveštajnog perioda. Takođe se ukazuje na nedostatak ljudskih resursa u pravosuđu, što negativno utiče na efikasnost i funkcionisanje pravosudnog sistema. Evropska komisija ocenjuje da postojeći institucionalni i zakonodavni okvir zahteva snažniju primenu. Naglašava se da su efikasne istrage, krivična gonjenja i pravosnažne presude, naročito u predmetima visoke korupcije, ključni pokazatelji stvarnog napretka. Crna Gora je na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International ostvarila 46 od mogućih 100 poena, što ukazuje da se korupcija i dalje smatra ozbiljnim problemom. Komisija ocenjuje da su potrebna dalja unapređenja u oblasti slobode medija. Navodi se da je Crna Gora nastavila reformu medijskog zakonodavstva, ali da efikasna primena propisa i zaštita uređivačke nezavisnosti ostaju među ključnim prioritetima. U decembru 2025. usvojene su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali Komisija ocenjuje da izazovi u njegovoj primeni i dalje postoje. Posebno se ukazuje na pitanje vlasništva nad medijima. Evropska komisija navodi da je unapređena transparentnost vlasništva nad audiovizuelnim medijima, ali da i dalje postoje nedostaci kada je reč o onlajn medijima. Istovremeno, izražava se zabrinutost zbog rastućeg uticaja medija u vlasništvu kompanija osnovanih u Srbiji. Komisija upozorava da kontinuirani politički pritisci i javni napadi na tužilaštvo mogu narušiti poverenje građana u nezavisne institucije i otežati dalje jačanje vladavine prava.

Apelacioni sud Crne Gore izrekao je oslobađajuću presudu bivšoj predsednici Vrhovnog suda Crne Gore Vesni Medenici za delo zloupotreba službenog položaja, za šta je prvostepeno bila osuđena na šest meseci zatvora. Kako je saopšteno, Apelacioni sud je uvažio žalbu odbrane i preinačio presudu Višeg suda, jer "nije dokazano da je izvršila krivično djelo za koje je optužena". "Nakon neposredne ocjene svih izvedenih dokaza, pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, ovaj sud je zaključio da tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljena prekoračila granice svojih službenih ovlašćenja, niti da je propustila izvršenje službene dužnosti čije je preduzimanje bilo propisano zakonom i koje bi se nalazilo u okviru njenih ovlašćenja kao predsjednice Vrhovnog suda Crne Gore", navodi se u saopštenju. Medenica je 4. novembra 2024. prvostepeno osuđena po tužbi Specijalnog tužilaštva, prema kojoj je sprečila suspenziju nekadašnjeg sudije u Rožajama Milosava Zekića kada se protiv njega vodio krivični postupak. Protiv Vesne Medenice vodi se više odvojenih postupaka. Zbog zloupotrebe službenoj položaja u odvojenom postupku u decembru 2025. osuđena je na zatvorsku kaznu od godinu i devet meseci. U januaru 2026. je prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka, a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na deset godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

Poslanici u Skupštini Crne Gore izglasali su u četvrtak dvoje sudija Ustavnog suda, Jelenu Ružičić i Predraga Krstonijevića, nakon što duže od pola godine Ustavni sud te zemlje funkcioniše u nepotpunom sastavu. Kandidate je predložio predsednik Crne Gore Jakov Milatović, koji je prisustvovao sednici i pozvao poslanike da budu odgovorni prema "interesima građana Crne Gore". Predrag Krstonijević, sudija Višeg suda, izabran je sa 64 glasa podrške, dok je pet poslanika bilo uzdržano, a nijedan protiv. Za Jelenu Ružičić, sutkinju Vrhovnog suda Crne Gore, glasalo je svih 69 prisutnih poslanika. Sudije su nakon glasanja položili zakletvu u Skupštini Crne Gore. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pohvalila je u četvrtak izglasavanje dvoje sudija Ustavnog suda u Skupštini Crne Gore. "Time se jača institucija koja je ključna za vladavinu prava i napredak u poglavlju 23 o temeljnim pravima, što je od presudne važnosti za završetak pregovora", poručila je Kos na X-u. Sedam sudija Ustavnog suda bira Skupština dvotrećinskom većinom, od kojih pet predlaže skupštinski Ustavni odbor, a ostala dva predsednik države. Ustavni sud više od pola godine radi sa šest umesto sedam sudija. Među njima je i sutkinja koja je ostvarila uslove za penziju, ali joj je parlament produžio mandat do izbora naslednika, odnosno na najduže godinu dana. Nevladine organizacije kritikovale su to što je sutkinji produžen mandat i nakon ispunjenih uslova za penziju i ukazivale na to da sud ne može da donosi odluke o važnim pitanjima, poput inicijativa za ocenu ustavnosti, u nepotpunom sastavu. Sudije Ustavnog suda i same su pozivale na izbor nedostajućih članova, a na to je u više navrata pozivao i predsednik Crne Gore Jakov Milatović. I u Rezoluciji Evropskog parlamenta o Crnoj Gori koja je usvojena 17. juna poziva se na ubrzavanje imenovanja u pravosuđu. Prethodne blokade Ustavnog sudaOd sredine 2022. godine do danas Ustavni sud Crne Gore je većinu vremena proveo u nepotpunom sastavu, što je i ranije kritikovala Evropska unija. Prva ustavna kriza u Crnoj Gori počela je sredinom 2022. godine kada je u Ustavnom sudu bilo aktivno samo troje sudija. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države tada su pozvale političke aktere da se dogovore o deblokadi Ustavnog suda bez kog nisu mogli da se održe izbori. Tek u februaru 2023. postignuta je dvotrećinska većina za izbor troje sudija, dok je sedmi i poslednji sudija izabran u novembru iste godine. Međutim, godinu kasnije, Skupština je donela odluku o penzionisanju sutkinje Dragane Đuranović. Ta odluka je doneta bez sprovođenja ustavne procedure. Da nisu ispoštovane procedure prilikom razrešenja te sutkinje, potvrdila je i Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope. U međuvremenu se dvoje sudija penzionisalo, zbog čega je sud u drugoj polovini 2025. godine radio sa četiri od sedam sudija.

Poslednjom međuvladinom konferencijom Crna Gora je prešla polovinu privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja. Privremeno su zatvorena Poglavlje 8 – Konkurencija i Poglavlje 29 – Carinska unija. Time Crna Gora sada ima ukupno 18 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33 koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u Evropskoj uniji. "Sa 18 privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja – više od polovine ukupnog broja – Crna Gora ostaje predvodnik u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Proširenje EU predstavlja geopolitičku nužnost za očuvanje evropske stabilnosti, bezbednosti i demokratskih reformi. Ono će ostati među najvišim prioritetima našeg predsedavanja", izjavio je po završetku međuvladine konferencije Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar za evropska pitanja, čija zemlja predsedava Savetom Evropske unije. On je ponovio stav da je moguće da se celokupan pregovarački proces završi tokom irskog predsedavanja, odnosno do kraja ove godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je današnji dan značajan ne samo za Crnu Goru, već i za politiku proširenja Evropske unije. "Danas je super utorak za proširenje Evropske unije i Crna Gora je deo toga. Više od polovine pregovaračkih poglavlja je zatvoreno i želim da čestitam građanima Crne Gore Dan državnosti. Ovo će doneti koristi i građanima i privredi – kompanije će poslovati po pravilima Evropske unije, biće manje provera na granicama i manje administrativnih prepreka", rekla je Kos. Kolokvijalni naziv "Super-utorak" odnosi se na 14. jul, kada je u Briselu održan najveći broj međuvladinih konferencija u jednom danu, nakon vise od dve dekade. Održane su ukupno četiri – sa Ukrajinom, Moldavijom, Crnom Gorom i Albanijom. Podgoričku delegaciju predvodio je premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je reč o važnom koraku na evropskom putu zemlje. "Crna Gora nije mogla dobiti lepšu vest za Dan državnosti. Zatvorili smo još dva pregovaračka poglavlja. Time smo prešli polovinu zatvorenih poglavlja u pregovaračkom procesu, dok su sva preostala u završnoj fazi, a neka su već spremna za zatvaranje", rekao je Spajić. Crna Gora je najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji i smatra se najozbiljnijim kandidatom za narednu članicu Unije. Podgoričke vlasti očekuju da članstvo bude formalizovano tokom 2028. godine. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.