Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije svim preostalim aktivnim iranskim avio-kompanijama, naglo pojačavajući pritisak na vazduhoplovni sektor te zemlje u okviru šire kampanje usmerene na izolovanje Islamske Republike od međunarodne trgovine i finansija. Ministarstvo finansija SAD je u utorak uvelo sankcije protiv 36 entiteta, uključujući 27 iranskih avio-kompanija, kao i strane kompanije i jednu osobu optuženu za pomaganje sankcionisanim iranskim vazduhoplovnim mrežama u nabavci aviona, delova za avione i druge tehnologije. Ta mera je prvi put da je Vašington iskoristio novu odluku od 24. avgusta usmerenu na iranski vazduhoplovni sektor da sankcioniše preostale avio-kompanije u zemlji. Ministarstvo finansija je saopštilo da iranska vlada koristi taj sektor za premeštanje oružja, osoblja i ilegalnog tereta. "Neka ovo bude upozorenje svima koji posluju s preostalim iranskim avio-kompanijama, koje smo danas sankcionisali: U opasnosti ste da budete odsečeni od globalnog finansijskog sistema", rekao je ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent). "Nećemo popustiti u našoj kampanji da zatvorimo finansijske linije spasa iranskog režima, uključujući i sektor avijacije", naveo je u saopštenju portparol Stejt departmenta Tomi Pigot (Tommy Piggot). Sankcije su deo takozvane Operacije ekonomski izgnanik, koju je Besent najavio 24. avgusta u okviru kampanje za prekidanje, kako navodi Vašington, preostale ekonomske linije spasa iranskog režima. Među označenim avio-kompanijama su Iran Aseman Airlines, Iran Airtour, Kish Airlines, Qeshm Air, Karun Airlines, Sepehran Airlines, Taban Airlines, Varesh Airlines, Zagros Airlines, Chabahar Airlines, Fly Persia i Saha Airlines, formalno poznat kao Služba vazdušnog transporta oružanih snaga. Ostali prevoznici kojima su uvedene sankcije uključuju Air Shiraz, Ava Airlines, Fly Kish, Mehr Airways, Raimon Airways i Soroush Air. Zasad nije bilo javnog odgovora Irana na mere najavljene u utorak. Iransko vazduhoplovstvo pod pritiskomMera Ministarstva finansija ide dalje od iranskih prevoznika i usmerena je takođe na mrežu stranih kompanija za koje Vašington tvrdi da su pomogle sankcionisanom Mahan Airu da nabavi avione i obavlja međunarodne letove. Mahan Air je pod američkim antiterorističkim sankcijama od 2011. godine. Vašington optužuje tog avio-prevoznika da pruža logističku podršku iranskom Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), uključujući prevoz osoblja, oružja i vojne opreme. Ministarstvo finansija je saopštilo da je Mahan Air primio najmanje tri aviona Boing 777 u leto 2026. preko rute koja uključuje Ujedinjene Arapske Emirate i Oman. Kompanija ECT Aviation Support sa sedištem u UAE i kompanija Sky Phoenix sa sedištem u Turskoj identifikovani su kao posrednici u, kako je naveo Vašington, shemi za transfer aviona američkog porekla kompaniji Mahan Air. Vlasnik i izvršni direktor ECT Aviation Supporta, egipatski državljanin Mahran Ibrahim Ali Mohamed Mahran, takođe je sankcionisan. Druge strane kompanije koje su bile meta uključuju iCargo sa sedištem u Maleziji, Tour Invest sa sedištem u Kazahstanu i turske firme MES Cargo i S Sistem Logistics. Ministarstvo finansija je saopštilo da su kompanije pružale prodajne, teretne, logističke ili druge usluge kompaniji Mahan Air. Kompanija S Sistem, na primer, optužena je za koordinisanje isporuka komponenti za bespilotne letelice i industrijske opreme namenjene Iranu. Ministarstvo finansija je saopštilo da je iCargo koordinisao isporuke delova američkog porekla Iranu u ime kompanije Mahan Air. Keri Bitsof (Kerri Bitsoff), bivša visoka zvaničnica u Kancelariji za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD, rekla je za RSE da bi mere mogle imati širok uticaj zbog stepena u kojem se međunarodna avijacija oslanja na opremu i tehnologiju američkog porekla. "Današnja akcija Ministarstva finansija označila je svaku preostalu iransku avio-kompaniju i povukla ovlašćenja koja dozvoljavaju stranim prevoznicima da lete avionima američkog porekla u Iran", rekla je Bitsof. "Skoro svaki komercijalni avion na svetu je američkog porekla ili leti s motorima i avionici pod kontrolom SAD, tako da to dopire do skoro cele globalne flote", dodala je ona. Bitsof je rekla da su direktne vazdušne veze bile među preostalim kanalima Teherana sa spoljnim svetom i optužila iransku vladu da ih koristi za premeštanje "zlata i čvrste valute", osoblja i oružja IRGC-a, kao i delova za avione i komponenti dvostruke namene. Ona je rekla da je pritisak posebno značajan usled, kako je navela, šireg zatvaranja ekonomskih ruta oko Irana, s ograničenim pomorskim rutama, evropskim vladama koje podržavaju kampanju pritiska i zemljama Persijskog zaliva koje smanjuju trgovinu. "Ove oznake (sankcionisanje iranskih avio-kompanija) prisiljavaju svakog dobavljača goriva, pružaoca zemaljskih usluga i banku koja je i dalje u kontaktu s iranskom avio-kompanijom na izbor", rekla je Bitsof. Pritisak na posrednikeMinistarstvo finansija je takođe suspendovalo tri ovlašćenja za vazduhoplovstvo u vezi s Iranom, uključujući odobrenja koja se tiču preleta i korišćenje komercijalnih aviona američkog porekla ili pod kontrolom SAD u Iranu od strane neameričkih avio-kompanija. Zahtevi u vezi s bezbednošću avijacije razmatraće se od slučaja do slučaja, saopštilo je Ministarstvo finansija. Bret Erikson (Brett Erickson), stručnjak za sankcije u kompaniji Obsidian Risk Advisors, opisao je ovaj potez kao veliku eskalaciju kampanje pritiska Vašingtona. "Ovo je značajna eskalacija Operacije ekonomski izgnanik", rekao je Erikson za RSE. "Vašington uparuje pomorsku blokadu sa sankcijama osmišljenim da zatvore vazdušni prostor kao alternativnu ekonomsku rutu i otežavaju Iranu prevoz robe ili zaštitu njegove ekonomije". Ministarstvo finansija je saopštilo da bi strane kompanije i pojedinci koji olakšavaju transakcije koje uključuju sankcionisane iranske avio-kompanije mogli da se suoče s ozbiljnim posledicama, uključujući sekundarne sankcije koje bi mogle da ograniče njihov pristup američkom finansijskom sistemu. Američkim državljanima je generalno zabranjeno obavljanje transakcija koje uključuju blokirane subjekte, dok strane finansijske institucije mogu da se suoče s ograničenjima na svoje korespondentske račune ili račune za naplatu u SAD u slučaju određenih značajnih transakcije koje uključuju sankcionisane strane. Uz sankcije, Mreža za suzbijanje finansijskog kriminala Ministarstva finansija (FinCEN) izdala je upozorenje pozivajući finansijske institucije na oprez zbog iranskih mreže za nabavku koje traže avione i delove za avione preko fiktivnih kompanija i posrednika u trećim zemljama. Ministarstvo finansija je navelo da su iranske avio-kompanije koristile preduzeća koje se predstavljaju kao kompanije za vazduhoplovstvo, tehnologiju ili logistiku u Evropi, na Bliskom istoku, u Africi i Aziji kako bi nabavile zapadne avione, komponente i robu dvostruke namene, dok su prikrivale krajnjeg korisnika u Iranu. Nove mere proširuju kampanju Vašingtona s pojedinačnih avio-kompanija i pretećih firmi za podršku na praktično celu infrastrukturu komercijalnog vazduhoplovstva koje opslužuje Iran, čime se povećavaju rizici za strane kompanije koje nastavljaju da snabdevaju Teheran avionima, delovima, uslugama prevoza tereta, obezbeđuju prodajno zastupanje ili finansijsku podršku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da je bila očekivana reakcija iz zemalja regiona i Evropske unije na sahranu bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, koji je preminuo u Hagu pošto je osuđen za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini. Ne spominjući uopšte zašto je Mladić osuđen u Hagu, Vučić je nekoliko puta rekao da razlog za "napade" iz regiona nije sahrana Mladića, već je to ekonomski uspeh Srbije, ne navodeći dokaze o tom ekonomskom uspehu. "Bujica, histerična lavina napada iz Sarajeva, Prištine, Zagreba, Podgorice, sve smo to očekivali", rekao je Vučić. On je rekao da su iz regiona došli takvi napadi od onih koji su podržavali "obojenu revoluciju" u Srbiji, za šta su vlasti u Beogradu uz podršku Moskve, bez pružanja dokaza, optuživali studente u blokadi koji su tražili odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. "Zašto tolika mržnja? Zbog toga što Srbija brže raste, što Srbija brže napreduje", rekao je Vučić. On je rekao da je Mladić bio pukovnik u vojsci Srbije, odnosno Jugoslavije i da se u skladu s tim ponašala Vojska Srbije na sahrani. Vučić je rekao da je zadovoljan što je sve proteklo mirno, navodeći da je na sahrani bilo između 120.000 i 150.000 ljudi, dok je organizacija Arhiv javnih skupova, koja broji prisutnost na protestima i skupovima u Srbiji, procenila da je bilo 16.000 ljudi. "Pružili smo punu logistiku, u smislu transporta, lekara, svih komunalnih usluga, da su svi ljudi mogli da imaju vodu", rekao je Vučić. "Baš sam zadovoljan kako smo to uspeli da bezbednosno i logistički pokrijemo." Povodom saopštenja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonija Košte (Antonio Costa) u kome su ocenili da su prizori iz Beograda tokom sahrane osuđenog ratnog zločinca "šokantni", on je rekao da za njih dvoje nema šta loše da kaže, ponovo ne ulazeći u to zašto su najviši zvaničnici EU izašli s takvom ocenom. Fon der Lajen i Košta su naveli da su "elementi zvanične podrške" i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani "duboko su za žaljenje". Vučić nije na takav komentar direktno odgovorio, već je postavio pitanje kako neko misli da određuje ko će da dođe na sahranu. "I kažete u saopštenju da je to zbog toga što neko veliča ljude kao heroje, a ja ću vam navesti primere da ljudi razumeju da to nije precizno viđenje stvari. Voleo bih da su te stvari malo drugačije i dublje sagledali", naveo je Vučić. On je potom naveo da je predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković izrazio saučešće 2018. posle samoubistva Slobodana Praljka pošto je pravosnažno osuđen u Haškom tribunalu i da je Hrvatski sabor proglasio presude šestorici hrvatskih oficira nepravednim i neprihvatljivim za Hrvatsku. Vučić je dodao je da su oni koji su sada reagovali iz Sarajeva prisustvovali dženazi, odavanju pošte, komemoracijama i sahrani Rasima Delića, koji je 2008. u Hagu na osuđen na tri godine zatvora zbog ratnih zločina u BiH.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da će vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biti održani 25. oktobra. Vučić je za Radio-televiziju Srbije rekao da će u sredu u 12 časova potpisati ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju izbora. On je izrazio nadu da će posle izbora zemlja izaći iz krize. Vlada Srbije u ponedeljak je usvojila predlog premijera Đura Macuta da se predsedniku države uputi poziv za raspuštanje Skupštine, što je neophodno za raspisivanju vanrednih izbora. Vanredne izbore od maja 2025. godine zahtevaju studenti u blokadi, koji su mesecima predvodili antivladine demonstracije sa kojih se tražila odgovornost za smrt 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Predstavnici vlasti su u više navrata najavljivali njihovo raspisivanje, dok je predsednik Vučić izjavio i da će se povući sa predsedničke funkcije, pre isteka mandata u aprilu 2027. godine. Zakonom je predviđeno da parlamentarne izbore raspisuje predsednik države i da od dana raspisivanja do dana održavanja ne sme da prođe manje od 45, niti više od 60 dana.

Više naselja ugroženo je požarom koji od poslijepodnevnih sati 8. septembra bukti na području naselja u neposrednoj blizini Konjica, na jugu Bosne i Hercegovine. Vatrogasci, radnici Šumarstva "Prenj", policija, mještani i brojni dobrovoljci ulažu maksimalne napore kako bi spriječili širenje vatre prema stambenim objektima. Gašenje dodatno otežavaju nepristupačan teren i visoke temperature. Izvršni direktor za oblast šumarstva u preduzeću "Šumarstvo Prenj" Konjic Alen Muharemović izjavio je da se radi o veoma intenzivnom požaru. "Skoro svi uposlenici Uprave su ovdje, kao i radnici koji rade na preradi i obradi šumskih drvnih sortimenata. Pokušavamo spasiti ove kuće. Trenutno se radi o vrlo intenzivnom požaru", kazao je Muharemović za gradski Radio Konjic. Na terenu su angažovane Profesionalna vatrogasna jedinica Konjic, protivpožarne ekipe Šumarstva "Prenj", vatrogasci iz Jablanice, te stanovnici koji nastoje zaštititi kuće u blizini požarišta. Muharemović je kazao i da trenutno gori nisko rastinje. "Pokušavamo prvo lokalizovati požar, pa tek onda pristupiti sanaciji i gašenju", rekao je Muharemović. Prema posljednjim dostupnim informacijama, požari su prethodnih dana bili aktivni i na područjima Tuzle, Tomislavgrada, Prozor-Rame, Kupresa, na jugu i jugozapadu BiH, te Bihaća i Drvara na sjeverozapadu i zapadu zemlje, gdje su u gašenju učestvovali pripadnici Oružanih snaga BiH, vatrogasne jedinice i civilna zaštita. Aktivna požarišta registrovana su i na području krajnjeg jugoistoka BiH, uključujući Bileću i Trebinje. Nadležne službe širom zemlje apelovale su na građane da ne pale vatru na otvorenom, s obzirom na visoke temperature i izuzetno nepovoljne uslove koji pogoduju brzom širenju požara.

Mogućnost nastavka pristupnih pregovora između Beograda i Brisela biće razmatrana i u kontekstu glorifikacije lika i dela osuđenog za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti Ratka Mladića, upozorila je Evropska komisija. "Kao što znate, razgovori o Klasteru 3 trenutno se vode sa državama članicama. I ta rasprava će morati da uzme u obzir i najnovija politička dešavanja kojima smo svedočili", izjavio je na konferenciji za novinare Gijom Mersije (Guillaume Mercier), portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja. Evropska komisija se godinama zalaže za nastavak pristupnih pregovora između Evropske unije i Srbije, pri čemu preporučuje otvaranje Klastera 3, za koji se smatra da je Srbija tehnički spremna. Poslednje intenzivno angažovanje na ovom pitanju bilo je pre letnje pauze, kada je Evropska komisija pozivala države članice da postignu saglasnost o otvaranju ovog klastera i time odblokiraju proces pregovora, koji je praktično zastao pre gotovo pet godina. "U julu smo napravili našu procenu u vezi sa Klasterom 3. To je bila tehnička procena različitih reformi i koraka koje je potrebno ispuniti kako bi Klaster 3 bio otvoren. Ta procena je urađena još u julu, na osnovu svih relevantnih elemenata koji su u tom trenutku bili na raspolaganju", objasnio je portparol Mersije. Od decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Prvobitno je razlog za to bilo neusaglašavanje sa spoljnom politikom EU, pre svega izostanak uvođenja sankcija Rusiji kao odgovor na agresiju na Ukrajinu, dok je kasnije i stanje vladavine prava dodatno podstaklo skepticizam pojedinih država članica. Situaciju sada dodatno komplikuju dešavanja nakon smrti i sahrane Ratka Mladića, koji je preminuo 27. avgusta u Hagu, a 7. septembra sahranjen u Beogradu uz državne počasti. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Antonio Costa) oglasili su se zajedničkom reakcijom, ocenivši "šokantnim" prizore iz Beograda tokom sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. "Elementi zvanične podrške, kao i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani, duboko su za žaljenje. Oni pokazuju neuspeh u suočavanju sa mračnim poglavljem novije evropske istorije i u suprotnosti su sa vrednostima na kojima se zasniva put Srbije ka Evropskoj uniji", naglasili su u zajedničkoj objavi lideri ključnih evropskih institucija. U međuvremenu, predsednica Evropske komisije uskoro će krenuti na redovnu godišnju turneju po zemljama regiona. I dalje nema potvrde da li će tom prilikom posetiti i Srbiju.

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković donio je odluku da Milan Dulanović, vojni ataše i Danko Maksimović, savjetnik predstavnika Bezbjednosno-informativne agencije (BIA) u Ambasadi Srbije u Bosni i Hercegovini, budu protjerani iz BiH. "Imaju 48 sati od 14 sati da napuste Bosnu i Hercegovinu, poništićemo diplomatsko iskaznice u BiH, pozivamo diplomatski kor da više sa njima ne sarađuju", izjavio je Konaković na vanrednoj konferenciji za novinare, 8. septembra. On je zatražio od Dulanovića i Maksimovića da se "pridržavaju pravila". Konaković je rekao da je odluku donio u skladu s Pravilnikom o proglašavanju nepoželjne i neprihvatljive osobe, koji je Predsjedništvo Bosne i Hercegovine usvojilo 2004. godine. Komentarišući dešavanja u Srbiji tokom proteklih dana u vezi veličanja Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid u BiH, Konaković je "prešli su sve crvene linije što su radili jučer, prekjučer, danima prije". Šef diplomatije BiH je saopštio i da je povučena saglasnost na zajedničku deklaraciju o dobrosusjedskim odnosima i regionalnoj saradnji, koja bi trebala biti potpisana 1. oktobra u Crnoj Gori. "Ovakve deklaracije, prazne papire, nećemo potpisivati dok imamo Srbiju koju gledamo ovih dana, Srbiju iz devedesetih, koja nas zaista upozorava da stvari nisu normalne. Smatramo da ovo nije prikladno", kazao je Konaković. Naveo je da je o ovoj odluci obaviještena Vlada Crne Gore. "Sa ovakvom Srbijom, papire i floskule o dobrosusjedskim odnosima nećemo potpisivati dok se ne promijeni stanje u Srbiji", poručio je. Iz kabineta predsjedavajućeg Predsjedništva BiH rekli su za Radio Slobodna Evropa kako još nemaju stav u vezi odluka ministra vanjskih poslova BiH Elmedina Konakovića. Odgovor SrbijePredsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za Radio-televiziju Srbije povodom reakcija iz regiona na sahranu Ratka Mladića da će biti mjera reciprociteta, ali nije ulazio u detalje. "Ali polako, jer mi moramo da vodimo računa i o Bošnjacima u našoj zemlji", rekao je Vučić, dodajući da oni ne smiju da se osjećaju ugroženo. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije prethodno je ocijenilo da je Konakovićeva odluka "nekonstruktivan potez koji ne doprinosi dobrosusedskim odnosima, regionalnoj stabilnosti niti preko potrebnom smirivanju političkih tenzija" i da Beograd "neće doprinositi takvoj spirali eskalacije". "Pažljivo ćemo sagledati sve pravne i političke aspekte najavljenih odluka, uključujući pitanje nadležnosti i procedura za njihovo donošenje, kao i njihove moguće posledice po diplomatske odnose i interese građana Srbije i Bosne i Hercegovine", navedeno je u saopštenju srpskog ministarstva. Ministarstvo spoljnih poslova je optužilo Konakovića da "poseže za eskalacijom" i da zarad "dnevne politike i izborne kampanje" koristi " izuzetno teške i bolne teme iz naše zajedničke prošlosti". Članica Predsjedništva BiH Željka Cvijanović iz redova srpskog naroda rekla je da "Konakovićevi nalozi za bilo šta ne odražavaju stavove BiH, jer Republika Srpska, sa svojih 49% teritorije, u tome ne učestvuje". Povodom protjeranih članova ambasade Srbije u BiH, ona je na mreži X navela da je jednom istekao mandat i da je već napustio BiH, dok je vojnog atašea Srbije pozvala da ostane u Republici Srpskoj, gdje će mu biti pruženi "gostoprimstvo i zaštita". "Osim toga, za takve postupke uskraćivanja gostoprimstva potrebno je imati dokaze za razloge kojima se potkrepljuje takva odluka. Zatražiću od nadležnih institucija informaciju da li za to postoje razlozi, ili je u Konakovića, iz nemoći, udarilo bjesnilo", navela je Cvijanović. Ona je ocijenila povodom najavljenog smanjenja osoblja u ambasadi BiH u Beogradu, da "to može biti samo na štetu državljana oba entiteta". Upitno glasanje u ambasadi BiH u Beogradu 4. oktobraKonaković je dan ranije najavio da će iz Ambasade BiH u Srbiji biti povučeno gotovo cjelokupno diplomatsko osoblje, kao odgovor na postupke zvaničnika Srbije nakon smrti i sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. On je kazao da tamo mogu ostati ambasador i konzul, jer o njihovom imenovanju i eventualnom opozivu odlučuje Predsjedništvo BiH, dok će ostalo osoblje biti povučeno. Ministar vanjskih poslova BiH je odluku obrazložio dešavanjima u Srbiji nakon Mladićeve smrti, uključujući sahranu, komemoraciju i poruke koje su se pojavile u javnosti. Na pitanje Radija Slobodna Evropa na koji način će državljani BiH glasati 4. oktobra, na dan održavanja opštih izbora, ukoliko nema diplomatskog osoblja u Beogradu, Konaković je odgovorio: "Uradićemo sve što možemo, učinićemo sve da se održe, ako se ne održe, spreman sam platiti tu cijenu da se neće održati u ambasadi u Srbiji", kazao je Konaković, 8. septembra. U Srbiji je za glasanje prijavljene 2.425 osoba, prema podacima Centralne izborne komisije BiH. Konzularni poslovi trebali bi biti prebačeni na ambasade BiH u Zagrebu i Podgorici. Iako su dvije države prolazile kroz brojne političke i diplomatske krize, uključujući sporove nakon presude Međunarodnog suda pravde, obilježavanja genocida u Srebrenici i političkih tenzija oko Republike Srpske, nije zabilježen slučaj da BiH povuče gotovo kompletno osoblje svoje ambasade u Beogradu. Raniji diplomatski sporoviOdnosi Bosne i Hercegovine i Srbije i ranije su bili opterećeni političkim krizama, ali je povlačenje gotovo kompletnog osoblja ambasade među najozbiljnijim potezima od uspostavljanja diplomatskih odnosa 2000. godine. Najpoznatiji diplomatski spor dogodio se 2007. godine nakon presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije za genocid, kada su uslijedile oštre političke reakcije, ali bez prekida diplomatskih odnosa. Novi talas tenzija uslijedio je 2021. godine nakon odluke tadašnjeg visokog predstavnika Valentina Inzka o zabrani negiranja genocida, kada su zvaničnici Srbije i Republike Srpske razmjenjivali oštre poruke sa Sarajevom, ali diplomatska predstavništva nastavila su redovno funkcionisati. Nakon toga, 2024. godine Ujedinjene nacije su usvojile Rezoluciju o Srebrenici, kojom se ukazuje na činjenice iz presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnog suda pravde i domaćih sudova. Osuđuje se poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca, ali se ne spominje nijedan narod niti država. Rezolucijom je 11. juli proglašen Međunarodnim danom sjećanja na genocid. Donošenju Rezolucije najviše su se protivile Srbija i Rusija.

Vršilac dužnosti premijera Kosova, Aljbin Kurti, reagovao je na ceremoniju sa državnim počastima organizovanu u Srbiji povodom sahrane Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog na doživotni zatvor za genocid i ratne zločine. "Slobodan Milošević je s pravom nazvan 'Balkanski kasapin' i ovaj kasapin je imao mnogo noževa, ali Ratko Mladić je bio njegova glavna sjekira, koga zvanični Beograd sada glorifikuje", napisao je Kurti na Facebooku. U julu 1995. godine, snage bosanskih Srba ubile su više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici. Međunarodni sudovi su masakr nazvali genocidom. Kurti je kritikovao način na koji su srpske institucije pratile Mladića, navodeći upotrebu vladinog aviona, državne zastave, učešće vojske, ministara, sveštenstva i orkestra. "Od sahrane srpskog sveštenika Nikolaja Velimirovića u maju 1991. do sahrane Ratka Mladića u septembru 2026. godine, Srbija organizuje morbidne spektakle za buduće krvoproliće", napisao je. Prema Kurtiju, odavanje počasti Mladiću predstavlja promjenu u načinu na koji se u Srbiji tretira prošlost. "Juče je poricanje bila neadekvatna riječ. Srbija je prešla u državno obožavanje genocida", napisao je Kurti. Vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Kosova, Glauk Konjufca, takođe je nazvao odavanje počasti Mladićevom liku činom moralne i političke sramote. Prema njegovim riječima, vojne počasti koje mu je dodijelila Srbija "predstavljaju čin institucionalnog veličanja čovjeka osuđenog za genocid". Mladićev sahranjivanje osudili su i predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, i predsjednik Evropskog savjeta, Antonio Košta, koji su scene iz Beograda opisali kao "šokantne", a učešće visokih srpskih zvaničnika kao "duboko žalosno". Mladić je sahranjen 7. septembra u Beogradu, uz vojne i državne počasti. Umro je 27. avgusta u Hagu, dok je služio doživotnu kaznu zatvora, i sahranjen je na Topčiderskom groblju u Beogradu. Sahrana je praćena počasnim plotunom i oproštajnim govorima, u kojima je veličana njegova prošlost tokom rata. Komemoracija, vjerska služba i sahrana u Beogradu praćeni su upozorenjima Evropske unije i Sjedinjenih Država da je veličanje osuđenih ratnih zločinaca neprihvatljivo.

Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Kosova, Dželal Svečalja (Xhelal Sveçla), osuđen je 8. septembra na godinu dana uslovnog zatvora, do isteka perioda provjere, za krivično djelo "upotreba oružja ili opasnog vozila". Svečalja iz Pokreta Samoopredeljenje proglašen je 2. septembra krivim za bacanje suzavca na Skupštinu Kosova 21. marta 2018. godine, na dan ratifikovanja sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Pred Osnovnim sudom u Prištini, 10. aprila Svečalja se izjasnio da nije kriv po optužbama. Međutim, na sjednici 2. septembra nije bio prisutan u sudnici. Prethodno, na sjednici za odmjeravanje i utvrđivanje kazne, tužilac Valdrin Krasnići predložio je kaznu od dve godine zatvora i novčanu kaznu od 3.000 eura, izvještava medijska istraživačka platforma Betimi për Drejtësi. Prema izmjenjenoj optužnici, Svečlja je optužen za upotrebu suzavca 21. marta u plenarnoj sali Parlamenta, tokom vanredne sjednice. Prema navodima Tužilaštva, on je aktivirao bočicu sa gasom i bacio je u salu nekoliko puta bez upozorenja, ne dajući prisutnima priliku da napuste prostoriju. Povodom optužbi za bacanje suzavca na Skupštinu Kosova u avgustu 2016. godine, vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Kosova, Glauk Konjufca, nedavno je oslobođen. Suzavac su koristili poslanici Skupštine Kosova kako bi se suprotstavili nizu političkih dešavanja. Godine 2015, zastupnici Pokreta za nezavisnost Kosova, koji su se protivili sporazumu o normalizaciji odnosa sa Srbijom, bacili su suzavac u plenarnu salu. Kasnije su se i oni iz Alijanse i Socijaldemokratske inicijative pridružili protivljenju sporazumu o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, bacajući gas na prostorije Parlamenta.

Vrhovni ukrajinski tužilac rekao je da je podnio ostavku nakon što su istražitelji za borbu protiv korupcije otkrili šemu pronevjere povezanu sa visokim zvaničnikom u tužilaštvu. Ruslan Kravčenko rekao je da je njegova ostavka politička odluka, nagovještavajući da je bio primoran na taj potez. Ranije je javno rekao da neće napustiti posao. "Donio sam odluku svjesno. Ne želim da se pozicija generalnog tužioca koristi kao sredstvo za političku konfrontaciju. Moj stav u vezi sa optužbama ostaje nepromijenjen", napisao je na Telegramu 7. septembra. Ovaj potez je najnoviji u nizu optužbi za korupciju i istraga koje su bacile sjenku na vladu predsjednika Volodimira Zelenskog. Visoki pomoćnik, Andrij Jermak, bio je primoran da podnese ostavku prošle godine dok su istražitelji istraživali shemu koja je uključivala stotine miliona dolara mita od izvođača radova državnoj nuklearnoj kompaniji Energoatom. Mihailo Fedorov, koji je bio ministar odbrane do jula kada je primoran da smijeni, javno i glasno se žalio na korupciju u sektoru odbrane, što su mnogi posmatrači vidjeli kao otvoreni izazov Zelenskom. General Aleksandar Sirski, vrhovni general koji je nadgledao ukrajinsku vojsku, sa kojim se Fedorov sukobio, kasnije je smenjen. Zelenski nije umiješan u skandale, koji su ranije rezultirali ostavkama ili smenjivanjem ministara pravde i energetike. U julu je Zelenski takođe potresao cijelu svoju vladu, smijenivši premijerku Juliju Sviridenko i zamijenivši je šeficom državne energetske kompanije Naftogas. Takođe je zamijenio ambasadorku u Vašingtonu, koja se suočava sa optužbama za korupciju. Ali skandali su umanjili popularnost Zelenskog, a nekoliko anketa pokazuje da zaostaje za nekoliko istaknutih javnih ličnosti. Među njima je najvažniji Valerij Zalužnij, bivši vrhovni general i vrhovni komandant ukrajinske vojske. Sada služi kao ambasador Kijeva u Londonu.

Memorijalni centar Srebrenica-Potočari saopštio je 8. septembra kako očekuje da mreža FARE (Fudbal protiv rasizma u Evropi) uputi Aleksanderu Čeferinu, predsjedniku UEFA-e, preporuku o suspenziji Fudbalskog saveza Srbije (FSS). Do ovoga je došlo nakon što je dan ranije, 7. septembra 2026. FARE podnio formalnu žalbu protiv FK Crvena zvezda zbog prikaza slike Ratka Mladića uz natpis "PRAVAC POTOČARI" na derbiju protiv FK Partizan. Odgovor FSS-a i sankcije prema klubovima u domaćem prvenstvu je izostao, zbog čega je predmet upućen u Nyon. "Memorijalni centar je predmet, uz žalbu FSS-u, uputio na znanje i Čeferinu, Theodoru Theodoridisu, generalnom sekretaru UEFA-e, Martinu Kallenu, izvršnom direktoru UEFA-e, i Piari Powaru, izvršnom direktoru mreže Fare, UEFA-inog dugogodišnjeg partnera za praćenje i prijavljivanje diskriminacije u fudbalu", poručuju iz Memorijalnog centra. Iz Memorijalnog centra navode da su i ranije sankcije FSS-a i UEFA-e prema Crvenoj zvezdi bile nedovoljne da spriječe ponavljanje sličnih incidenata, podsjećajući na raniji transparent "Generale, večna slava i hvala" prikazan nakon utakmice protiv Viktorije Plzenj, koji je klub takođe podijelio na svojim zvaničnim kanalima. Iz Memorijalnog centra Srebrenica navode da će, ukoliko FSS ne pokrene efikasan disciplinski postupak u razumnom roku, tražiti da UEFA slučaj razmotri u vlastitoj nadležnosti, pozivajući se na član 29(4) Disciplinskog pravilnika UEFA-e, koji predviđa nadležnost UEFA-e kada nacionalni savez ne procesuira ozbiljno kršenje statutarnih ciljeva ili ga procesuira na neprimjeren način. "Dobili smo uvjeravanja da će FARE (Football Against Racism in Europe) preporučiti suspenziju Fudbalskog saveza Srbije. FARE je nevladina mreža koja od 2001. sarađuje sa UEFA-om na praćenju i prijavljivanju rasizma i diskriminacije na utakmicama, uključujući sistem posmatrača (Fare Observer System) koji prikuplja dokaze za UEFA-ine disciplinske postupke. FARE je ranije, kroz svoje mjesečne izvještaje o incidentima, već upozoravao na obrazac veličanja Ratka Mladića na utakmicama u Srbiji i Bosni i Hercegovini", zaključuju iz Memorijalnog centra Srebrenica. Evropska fudbalska unija ranije je kaznila Crvenu zvezdu iz Beograda i Borac iz Banjaluke zbog rasističkog ponašanja njihovih navijača pošto je na utakmicama tih klubova u evropskim takmičenjima odavana počast Ratku Mladiću, osuđenom zbog genocida i drugih ratnih zločina. Disciplinska komisija UEFA-e saopštila je 4. septembra da je Crvenoj zvezdi izrečena novčana kazna od skoro 100.000 eura zbog rasističkog ponašanja i neprikladnog skandiranja, kao i zabrana prodaje ulaznica njenim navijačima za naredno gostovanje u evropskom takmičenju. Tokom utakmice navijači beogradskog kluba istakli su transparente "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića, a nakon toga je FK Crvena zvezda na svojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama objavila fotografije na kojima su sporni transparenti jasno vidljivi. Zbog rasističkog i/ili diskriminatorskog ponašanja navijača Zvezda je kažnjena s 40.000 eura, dok je zbog prenošenja poruke koja nije prikladna za sportski događaj kažnjena s 50.000 eura. Klub je kažnjen i s 8.250 eura zbog nedoličnog ponašanja ekipe na gostovanju u Plzenju.

Portparol turskog ministarstva inostranih poslova Ondžu Kečeli o sahrani Ratka Mladića 7. septembra u Beogradu naveo je kako je zloupotreba ceremonije "neprihvatljivo poricanje ratnih zločina". "Iskorišćavanje sahrane Ratka Mladića - koga su međunarodni sudovi pravosnažno osudili za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine - na način koji predstavlja poricanje počinjenih teških zločina i pretrpeljene ljudske patnje je neprihvatljivo. Odbacivanje tih sudskih odluka ili pokušaj glorifikacije osuđenih počinilaca produbljuje bol žrtava i njihovih voljenih, istovremeno potkopavajući odlučne napore ka miru i pomirenju u regionu koji se ulažu godinama", napisao je Kečeli na mreži X. Naveo je kako je "Balkanu potrebno izvlačenje neophodnih pouka iz prošlosti kako bi se zajednički izgradila mirna i prosperitetna budućnost. Ovom prilikom, s poštovanjem odajemo počast svim nevinim žrtvama stradalim tokom rata u Bosni, a posebno žrtvama genocida u Srebrenici, i saosećamo sa bolom njihovih najbližih". Ratku Mladiću, nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske, koji je umro u Hagu 27. avgusta služeći kaznu doživotnog zatvora zbog genocida i ratnih zločina, opelo je služio patrijarh srpski Porfirije uz sasluženje vladika Srpske pravoslavne crkve (SPC). Među onima koji su odali poštu Mladiću bili su i srpski ministri, članica Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, lider vladajuće koalicije u Republici Srpskoj Milorad Dodik, sin predsjednika Srbije Danilo Vučić, ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko. Među okupljenima u Beogradu su se, također, mogli vidjeti gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, kao i članovi ogranka ruske bajkerske grupe "Noćni vukovi", poznate po podršci Kremlju. Komemoraciju, opelo i sahranu u Beogradu pratila su upozorenja iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o neprihvatljivosti veličanja osuđenih ratnih zločinaca.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Antonio Costa) ocenili su "šokantnim" prizore iz Beograda tokom sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Saopštenje dvoje najviših zvaničnika Evropske unije, iako oštrije od ranijih izjava iz Brisela povodom Mladićeve sahrane u Beogradu, naišlo je na oštre kritike udruženja porodica žrtava genocida u Srebrenici i Memorijalnog centra Srebrenica koji su poručili da će se drugačije odnositi prema zvaničnicima EU kada požele da dođu u Potočare. Fon der Lajen i Košta su navela da su "elementi zvanične podrške" i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani "duboko su za žaljenje". "Oni pokazuju neuspeh u suočavanju sa mračnim poglavljem novije evropske istorije i u suprotnosti su sa vrednostima na kojima se zasniva put Srbije ka Evropskoj uniji", naglasili su u zajedničkoj objavi lideri ključnih evropskih institucija. Podsetivši da je Ratko Mladić bio osuđeni ratni zločinac, odgovoran za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, fon der Lajen i Košta poručili su da su njihove misli sa svim žrtvama zločina počinjenih u zemljama bivše Jugoslavije. Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić je naveo da "jedina stvar koja je za žaljenje" to što Fon der Lajen odbija da stvari nazove pravim imenom. "Dosta nam je onih koji se žrtvama zaklinju rečima, a potom idu da se rukuju sa političarima koji sanjaju neke buduće genocide", naveo je direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić na X. Suljagić je naveo da je pet ministara Vlade Srbije prisustvovalo, da su pripadnici Vojske Srbije čuvali stražu pored kovčega i da je Mladićevo telo transportovano avionom Vlade Srbije, pod državnom zastavom Srbije. "Ako ovo nije umešanost države, šta jeste", pitao je Suljagić. Udruženje Majke Srebrenice su u rekaciji na izjavu Fon der Lajen i Košte navele: "vaše formalne riječi nam nisu potrebne". "Nemojte se začuditi na našem odgovoru kad neki zvaničnik EU bude htio da dođe u Potočarima. Nemojte se začuditi", navele su Majke Srebrenice na X. Povodom sahrane Mladića oglasila se i šefica dilomatije EU Kaja Kalas (Kallas) koja je navela da "javno veličanje osuđenog ratnog zločinca u Beogradu predstavlja uvredu za sećanje na žrtve, njihove porodice i sve one koji su patili tokom sukoba na Zapadnom Balkanu". "Put Srbije ka Evropskoj uniji zahteva nedvosmislenu posvećenost temeljnim evropskim vrednostima i istorijskoj istini. U Evropi nema mesta za veličanje ratnih zločinaca", navela je vsoka predstavnica EU za spoljnu politiku na X. Zajednička objava Fon der Lajen i Košte vidljivo se razlikuje od stava koji je Evropska komisija imala 7. septembra, na dan Mladićeve sahrane. Glavna portparolka Evropske komisije Paula Pinjo (Paula Pinho) izjavila je tada da Mladić "nije sahranjen uz državne počasti". Izjavu portparolke osudili su brojni politički akteri kako u Briselu, tako i u regionu. Bivši komandant Vojske Republike Srpske (RS) Ratko Mladić, kojeg je Haški tribunal osudio za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, sahranjen je 7. septembra u Beogradu uz vojne i državne počasti. Mladić je preminuo 27. avgusta u Hagu, tokom izdržavanja doživotne zatvorske kazne, a ukopan je na beogradskom Topčiderskom groblju. Sahranjen je uz počasnu salvu i oproštajne govore članova njegove porodice i bivših saradnika, u kojima je veličana njegova ratna prošlost. U prisustvu političkog vrha entiteta RS i zvaničnika Srbije, kao i pripadnika Srpske pravoslavne crkve i Vojske Srbije, okupljeni su uzvikivali Mladićevo ime, ispraćajući kovčeg aplauzom i pesmom. Komemoraciju, opelo i sahranu u Beogradu pratila su upozorenja iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) o neprihvatljivosti veličanja osuđenih ratnih zločinaca.

Ruske snage su tokom noći 8. septembra izvele veliki napad dronovima i raketama na Kijev, ubivši najmanje pet ljudi, dok je Moskva nastavila napade na grad nakon trodnevne pauze i nekoliko sati nakon što su američki izaslanici napustili ukrajinski glavni grad. Bombardovanje je uslijedilo nakon zatišja u gotovo svakodnevnim napadima, naglašavajući namjeru Moskve da nastavi rata protiv Ukrajine uprkos ogromnimžrtvama. Radnici hitnih službi izvlačili su tijela iz ruševina u jednom okrugu Kijeva dok su se vatrogasci borili da ugase požare od napada, u kojem su učestvovale i dronovi na mlazni pogon – relativno novo oružje od kojeg se Ukrajina teško brani. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je potvrđeno da je pet osoba poginulo, a zvaničnici hitnih službi izvijestili su da je najmanje 16 osoba ranjeno. Ruski napad izveden je desetinama balističkih i krstarećih raketa, zajedno s više od 160 dronova, saopštila je ukrajinska vojska. Napad je uslijedio nakon što su američki izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner otišli iz Kijeva nakon sastanaka s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim i drugim zvaničnicima. Prije Kijeva, njih dvojica su posjetili Moskvu radi razgovora s predsjednikom Vladimirom Putinom. To je bio prvi put da su zvaničnici Bijele kuće boravili u Kijev; nasuprot tome, Witkoff se sastao s Putinom osam puta od početka 2025. godine. Napori SAD-a da potaknu mirovne pregovore zastali su posljednjih mjeseci, jer je administracija predsjednika Donalda Trumpa dala prioritet ratu s Iranom, koji je sada u šestom mjesecu. Taj sukob je ozbiljno iscrpio zalihe raketa presretača Patriot, koje su jedino oružje efikasno protiv ruskih balističkih i hipersoničnih raketa. Evropske zemlje koje koriste Patriot sisteme rade na tome da pomognu u nadoknađivanju manjka i održavanju zaliha Ukrajini. Posljednjih mjeseci, mogućnosti Ukrajine da se brani od gotovo svakodnevnih ruskih napada bila je ozbiljno ograničena nedostatkom presretača raketa, prije svega Patriota američke proizvodnje. Evropska unija će Ukrajini obezbijediti 3,7 milijardi dolara "za kupovinu ključnih proizvoda za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot", objavila je šefica EU Ursula von der Leyen nekoliko sati nakon napada. Velika Britanija je također najavila 135 miliona dolara za pomoć Ukrajini u jačanju protivvazdušne odbrane, uključujući rakete Patriot. Trump i Putin su razgovarali telefonom 8. septembra i ruski predsjednik je iznio svoju procjenu stanja na bojnom polju, rekao je savjetnik u Kremlju za vanjsku politiku Jurij Ušakov. Putin je također jasno stavio do znanja da Rusija nema neprijateljske planove prema Evropi, zbog čega je sve veći broj evropskih zemalja izrazio zabrinutost. Trump je, naveo je Ušakov, rekao Putinu da želi brz kraj rata, što bi, kako je rekao, omogućilo potpuno obnavljanje rusko-američkih odnosa. Bijela kuća nije zasad komentirala na telefonski razgovor. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha pozvao je saveznike Kijeva da "djeluju i povećaju pritisak na agresora". Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je napad 8. septembra bio usmjeren na ukrajinske odbrambene i vojne logističke objekte. Ambasadorka EU Katarina Mathernova rekla je da je provela noć u skloništu dok je "Kijev eksplodirao i gorio". "Ono što se sinoć dogodilo u Kijevu bio je pakao", napisala je na X. "Ne bih to poželjela nikome ko živi u miru i sigurno zaspi u svom krevetu." Nakon sastanka sa Zelenskim, Witkoff je rekao da su razgovori bili konstruktivni i da je Washington čuo "nove ideje" iz Moskve. Kushner je rekao da Sjedinjene Države rade na širem "mirovnom paketu". Zelenski je, sa svoje strane, rekao da su njegovi razgovori s Amerikancima bili "vrlo značajni" i rekao da je Ukrajina spremna krenuti prema trilateralnim razgovorima u kojima učestvuju Kijev, Washington i Moskva. Savjetnici za nacionalnu sigurnost iz Velike Britanije, Francuske i Njemačke također su se pridružili dijelu razgovora u Kijevu. Kremlj nije pokazao nikakve naznake da je ublažio svoj tvrdokorni stav o svojim ratnim ciljevima. U komentarima novinarima nakon sastanaka s Putinom 5. septembra, Ušakov je rekao da će Rusija insistirati na eliminaciji "osnovnih uzroka" sukoba. "Osnovni uzroci" je fraza koja predstavlja skup ruskih zamerki koje datiraju još iz perioda prije invazije 2022. godine, uključujući tvrdnju da Zelenski nije legitimni predsjednik i da ukrajinska vlada ugnjetava rusofonog stanovništva u Ukrajini.

Iransko-američki državljanin Kamran Hekmati pušten je iz ozloglašenog teheranskog zatvora Evin, rekli su izvori za Radio Farda (Iranski servis RSE), ali ne može da izađe iz zemlje zbog zabrane putovanja. Iranske vlasti još nisu zvanično potvrdili da je Hekmati pušten iz zatvora. Veruje se da je Hekmati, koga je američki državni sekretar Marko Rubio u martu označio kao nepravedno pritvorenu osobu, pušten iz zatvora u subotu. O njegovom puštanju je takođe izvestio izraelski list The Jerusalem Post koji se pozvao na iranske izvore. Heketi (71) ušao je u Iran s iranskim pasošem u maju 2025. da poseti rođake, a vlasti su ga pritvorile dva meseca kasnije. Revolucionarni sud u Teheranu ga je potom osudio na četiri godine zatvora zbog odlaska u Izrael na versku ceremoniju više od decenije ranije. Nosiocima iranskih pasoša zabranjen je odlazak u Izrael. Njegova kazna je kasnije smanjena na dve godine posle promene zakona koji reguliše takva putovanja. Hekmatijeva porodica je više puta izrazila zabrinutost zbog njegovog zdravlja, navodeći da ima agresivan rak bešike i da mu je uskraćen pristup odgovarajućem specijalizovanom lečenju u zatvoru. Ovaj slučaj je jedan od nekoliko koji uključuju dvojne državljane SAD i Irana koji su arbitrarno uhapšeni i Iranu kako bi se njihov slučaj koristio kao diplomatska poluga protiv Zapada, prakse koju kritičari nazivaju "talačkom diplomatijom". Dena Karari, takođe s dvojnim državljanstvom Irana i SAD, bila je kratko pritvorena u Širazu 2024. i puštena uz kauciju, ali joj je zabranjeno da ode iz Irana oko 19 meseci. Ona se suočila s optužbama koje uključuju "saradnju s neprijateljskom vladom" i špijunažu, ali joj je na kraju dozvoljeno da ode iz Irana u julu ove godine. Ubrzo posle njenog odlaska, sud u Zahedanu ju je osudio u odsustvu i izrekao joj kaznu zatvora od pet godina. Reza Valizadeh, bivši dopisnik Radija Farda, i dalje je zatvoren u Evinu. U snimljenom telefonskom pozivu iz zatvora prošlog juna, on je apelovao na vladu SAD da obezbedi medicinsku pomoć za njega i druge pritvorene Amerikance, navodeći da četvoro američkih državljana koji su zatvoreni u Evinu pate od raznih bolesti bez pristupa pravoj medicinskoj nezi. Valizadeh je podneo ostavku u RSE u novembru 2022. i vratio se u Iran u martu 2024. da vidi svoju porodicu, a uhapšen je u septembru te godine. Osuđen je za "saradnju s neprijateljskom američkom vladom" i izrečen mu je kazna od 10 godina zatvora, uz zabranu boravka u Teheranu i susednim provincijama, zabranu putovanja i dvogodišnju zabranu pridruživanja političkim strankama ili grupama. Njegova žalba je odbijena.