Srbija i Kosovo saglasili su se na sastanku pregovarača u Briselu 22. januara o funkcionalizaciji Komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu. Glavni pregovarač Kosova Besnik Bislimi izjavio je da sada preostaje da se predstavnici kosovske i srpske delegacije sastanu "u narednim sedmicama i utvrde prve prioritete za rad zajedničke komisije". Pregovarač Srbije Petar Petković današnju rundu dijaloga ocenio je kao "prvi sastanak Zajedničke komisije za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama". "To je izuzetno važno i značajno i nadam se da će se nakon ovog prvog sastanka ubrzati svi procesi u pravcu pronalaženja svih nestalih lica", izjavio je Petković nakon runde dijaloga na nivou glavnih pregovarača. Glavni pregovarači ujedno su i predsedavajući ove Komisije. Današnja runda dijaloga predstavljala je inauguraciju Komisije za nestala lica. O daljim modalitetima rada Komisije naknadno će se baviti zamenici glavnih pregovarača, koji su nadležni za pitanja nestalih osoba. Dogovor je postignut nakon višesatnih razgovora koje je evropski posrednik u dijalogu Peter Sorensen vodio odvojeno sa glavnim pregovaračima Srbije i Kosova, Petrom Petkovićem i Besnikom Bislimijem. Na kraju ovih susreta, u večernjim satima održan je zajednički sastanak na kojem je dogovor formalizovan. Komisija za nestala lica je deo Zajedničke deklaracije o nestalim licima, koju su Kosovo i Srbija postigli 2023. godine, u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa. Kosovo i Srbija su se 17. decembra 2024. saglasili da sprovedu tu deklaraciju. Međutim, srpska strana je u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju zbog akcija zatvaranja kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Ovo je prvi susret u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u ovoj godini, a nakon što je Sorensen nedavno posetio Beograd i Prištinu. Srbija i Kosovo dijalog o normalizaciji odnosa u kojem posreduje Evropska unija vode od 2011. godine. Normalizacija odnosa jedan je od ključnih uslova za obe zemlje kako bi postale punopravne članice evropskog bloka.

Lideri država članica Evropske unije (EU) okupljaju se 22. januara uveče u Briselu na hitnom samitu, sazvanom nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina pojedinim državama evropskog kontinenta. Održavanje samita potvrđeno je i nakon što je američki predsednik 21. januara odustao od uvođenja carina, pošto je u Davosu postignut okvirni sporazum o Grenlandu na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Danska premijerka Mete Frederiksen je, uoči početka samita, ponovila novinarima stav da suverenitet Danske i Grenlanda predstavlja "crvenu liniju". "Od samog početka smo jasno rekli da se o našem statusu suverene države ne može raspravljati; to se ne može menjati", izjavila je Mete Frederiksen. "Spremni smo da sarađujemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao što smo to oduvek činili kada je reč o bezbednosti. Međutim, naše crvene linije su jasne – o našim demokratskim pravilima se ne može pregovarati", rekla je ona. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je, nakon što je predsednik Tramp odustao od uvođenja carina, situacija "prihvatljivija", ali je istakao da Evropska unija ostaje "izuzetno oprezna i spremna da upotrebi svoje instrumente ukoliko dođe do daljih pretnji". On je ocenio da su previranja tokom protekle sedmice pokazala da "kada Evropa deluje jedinstveno i koristi instrumente koji su joj na raspolaganju, može da zavredi poštovanje". Makron je potvrdio da je cilj samita da se pokaže evropsko jedinstvo u podršci Danskoj i njenom teritorijalnom integritetu, kao i da se potvrdi da je Evropa snažna kada je ujedinjena i kada brzo reaguje. Nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je odluku američkog predsednika da ne uvede carine evropskim državama, ističući da je od ključnog značaja očuvanje transatlantskog saveza. "Ovaj transatlantski savez nije nešto čega se može lako odreći. Gradili smo ga tokom 75 godina. To je najuspešniji politički savez koji je ikada postojao između Evrope i Amerike. To nije samo vojni, već i politički savez – veza između Evrope i Amerike. Iskreno se nadam da ćemo uspeti da ga očuvamo, ali istovremeno znam da mi, u evropskom delu NATO-a, moramo učiniti više kada je reč o našim odbrambenim sposobnostima", rekao je nemački kancelar uoči početka samita. Evropska unija je na samitu prvobitno planirala da raspravlja o zajedničkom odgovoru na američke pretnje tarifama. Očekuje se da će lideri razgovarati i o strategiji odgovora na eventualne buduće pretnje Donalda Trampa. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta u pozivu šefovima država i vlada zemalja EU naglasio je da želi razgovor o izazovima u transatlantskim odnosima, njihovim posledicama po Evropsku uniju, kao i koordinaciju budućih koraka. Evropski parlament je 21. januara zamrznuo proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, u svetlu tenzija u vezi sa Grenlandom. Kako navode evropske diplomate, EU želi jasno da utvrdi koliko je trenutno transatlantsko trgovinsko partnerstvo i vojno savezništvo čvrsto, stabilno i predvidljivo. Fokus rasprave nesumnjivo će biti Grenland, a očekuje se da lideri dobiju više informacija od Danske. Premijerka te zemlje je, nakon potvrde o postizanju okvirnog sporazuma, poručila da je njena zemlja spremna da razgovara o bezbednosti na Arktiku, ali insistira na poštovanju teritorijalnog integriteta. 'Odbor za mir' na agendi sastanka evropskih lideraEvropska unija u ovom trenutku okleva da formalno učestvuje u novoformiranom Odboru za mir čekajući dodatna objašnjenja sa američke strane, ali i analizirajući da li učešće u ovom forumu dozvoljavaju ustavi pojedinih država članica. Očekuje se da će ovaj odbor nadgledati upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa – palestinske grupe koju Vašington i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Evropska komisija je u početku pozdravila ideju o ovom odboru, ali će EU pokušati da i po ovom pitanju zauzme zajednički stav. Za pojedine evropske zemlje problematično je to što je Tramp među učesnike Odbora pozvao i predsednike Rusije i Belorusije, Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka. Međutim, jednoglasje po ovom pitanju više nije moguće, budući da su se ovom Odboru pridružile Bugarska i Mađarska.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je pozvao američkog predsednika Donalda Trampa da obezbedi više raketa Patriot i drugih sistema protivvazdušne odbrane tokom sastanka u Davosu, u Švajcarskoj, dok su se američki izaslanici pripremali za dalje razgovore u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Zelenski je takođe otvorio mogućnost trostranih razgovora između ruskog, ukrajinskog i američkog tima koji bi se održali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 23. i 24. januara. Tramp i Zelenski bili su na sastanku više od sat vremena na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u razgovorima koje je Tramp nazvao pozitivnim. "Sastanak sa predsednikom Zelenskim je bio dobar. Videćemo kako će se završiti", rekao je Tramp tokom kratkog susreta sa novinarima dodajući da je njegova poruka Putinu bila da "rat mora da se završi". Ubrzo nakon Trampovih izjava, Zelenski je rekao da je njegova glavna poruka da je Ukrajini potrebna dodatna odbrana od ruskih napada dronovima i raketama koji su ostavili do milion ljudi bez grejanja i struje na temperaturama ispod nule. "Moje poslednje reči... predsedniku Trampu (bile su): Ne zaboravite na protivvazdušnu odbranu, ne zaboravite na Patriot", rekao je Zelenski dodajući da je Ukrajini to "veoma važno tokom ove zime". Dan mrmotaZelenski je mnogo puta upućivao takve molbe, a svoj govor je započeo i završio govoreći o globalnom Danu mrmota u kojem su krize dovele do jakih reči, ali ne i do odlučnih akcija. "Svaki forum poput ovog to dokazuje. Baš prošle godine ovde u Davosu, završio sam svoj govor rečima: 'Evropa mora da zna kako da se brani'. Prošlo je godinu dana, a ništa se nije promenilo". Zelenski je rekao da se ovo odnosi i na Iran, gde je "bilo toliko priče... ali su se udavili u krvi", kao i na zastale napore da se stvori međunarodni krivični tribunal za rusku agresiju u Ukrajini. Kritikujući "nedostatak političke volje" u Evropi, on je takođe uporedio kako američke pomorske snage zaplenjuju tankere iz tzv. flote senke, dok se "ruska nafta prevozi duž samih evropskih obala" bez ikakvog presretanja. Zelenski je zaključio rekavši: "Hajde da okončamo ovaj Dan mrmota" i da mirovni pregovori sa Rusijom sada ulaze u "poslednju milju". Ta milja počinje američkom delegacijom koju predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner), koja se upućuje u Moskvu na razgovore sa Putinom kasnije 22. januara. Ranije je sam Vitkof na doručku dao optimistične komentare rekavši da "smo sada na kraju. Zapravo sam optimista". "Mislim da smo se sveli na jedno pitanje i razgovarali smo o verzijama tog pitanja, a to znači da je rešivo. Dakle, ako obe strane žele da reše ovo, rešićemo ga", rekao je Vitkof. U Moskvi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše Vitkofov optimizam napominjući samo da će se "diskusija nastaviti o pitanju ukrajinskog rešenja i drugim srodnim temama“. Kremlj je saopštio da će se razgovori održati uveče, a Vitkof je rekao da američka delegacija neće prenoćiti u Moskvi, već će direktno leteti za UAE. Međutim, nije bilo neposrednih informacija od ruskih ili američkih zvaničnika o trilateralnim razgovorima koje je spomenuo Zelenski. Izvor: Ray Furlong, Ukrajinski servis RSE

Nemačka je 22. januara naredila proterivanje ruskog diplomate osumnjičenog da je bio kontakt sa ženom uhapšenom prethodnog dana pod optužbom za špijunažu. "Nemačka vlada neće tolerisati špijunažu u Nemačkoj – posebno ne pod maskom diplomatskog statusa", saopštilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova na mreži X. "Danas smo pozvali ruskog ambasadora i obavestili ga o proterivanju dotične osobe koja je špijunirala za Rusiju", saopštilo je ministarstvo. Na to je reagovala ruska ambasada u Nemačkoj navodeći da proterivanje diplomate neće ostati bez odgovora, prenosi Reuters. Ambasada je saopštila da je Berlin "odlučio da dodatno eskalira rusko-nemačke odnose koristeći očigledno izmišljene izgovore". Ruski rat u Ukrajini naglo je pojačao tenzije između Moskve i članice NATO-a Nemačke, koja snažno podržava Kijev, a takođe optužuje Rusiju za nadziranje dronovima, sabotažu i kampanje dezinformisanja. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, govoreći tokom posete Etiopiji, rekao je o ovom slučaju da je jasno stavljeno do znanja "da je ovo neprijateljski čin i da su obaveštajne aktivnosti u našoj zemlji potpuno neprihvatljive, posebno pod maskom diplomatije". "Dotična osoba u ruskoj ambasadi proglašena je personom non grata sa trenutnim dejstvom. Ovo pokazuje da veoma pažljivo pratimo akcije Rusije i da preduzimamo mere protiv njih. Agresivne akcije Rusije imaju posledice", naveo je on. Prvobitna vest o ovom slučaju se pojavila dan ranije kada je policija u Berlinu uhapsila navodnu špijunku, ženu nemačko-ukrajinskog porekla delimično identifikovanu kao Ilona V. Ona je navodno koristila svoje lične kontakte sa sadašnjim i bivšim zaposlenima u nemačkom ministarstvu odbrane kako bi prikupila informacije o vojnoj pomoći Ukrajini, industriji naoružanja, lokacijama za testiranje dronova i drugim osetljivim pitanjima. Takođe je optužena da je pomagala svom ruskom nalogodavcu da koristi lažni identitet kako bi prisustvovao političkim događajima u Berlinu i izgradio korisne kontakte. Prema pisanju časopisa "Špigl", njen nalogodavac u ruskoj ambasadi bio je oficir vojnoobaveštajne službe GRU koji je formalno delovao kao zamenik vojnog atašea. "Špigl" ga je delimično identifikovao kao Andreja M. i izvestio da mu je Berlin sada naredio da napusti zemlju u roku od 72 sata. Izvor: AFP, Reuters

Države članice Evropske unije moraju da provedu prekograničnu procjenu uticaja na životnu sredinu prema važećim konvencijama, navode iz Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa, na upit o obavezama Hrvatske vezano za izgradnju odlagališta nuklearnog otpada na Trgovskoj gori, uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom. Hrvatski sabor usvojio je na sjednici 15. decembra prošle godine Zakon o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, prema kojem je na toj lokaciji planirano skladištenje dijela otpada iz Nuklearne elektrane Krško u Sloveniji i Hrvatskoj. BiH se protivi izgradnji Centra, tvrdeći da bi skladištenjem radioaktivnog otpada na samoj granici sa Hrvatskom bilo ugroženo oko 250.000 stanovnika nekoliko opština koje žive uz granicu i rijeku Unu, koja dijeli dvije države. Zvaničnik Evropske komisije koji je govorio pod uslovom anonimnosti navodi da "države članice moraju osigurati da se javnosti pruže potrebne mogućnosti za efikasno učešće u procesu donošenja odluka u vezi s upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom u skladu, posebno, s međunarodnim obavezama". U tom kontekstu, posebno ističu konvencije o zaštiti životne sredine, usvojene u danskom Arhusu i finskom Espou. Dodaju da su upoznati sa hrvatskom namjerom da gradi Centar za upravljanje radioaktivnim otpadom u staroj kasarni u Čerkezovcu, na brdu Trgovska gora, ali da sama Komisija nema ulogu u odobravanju projekata ovog tipa. "Svaka država članica odgovorna je za sigurno upravljanje svojim radioaktivnim otpadom u skladu sa zakonodavstvom Euratoma", navode iz Evropske komisije, kao i da se članice moraju pridržavati "visokih standarda sigurnosti, transparentnog upravljanja radioaktivnim otpadom i učešća u smislenim javnim konsultacijama". Ubuduće, preporučuju da se proces odabira lokacije nastavi, "u skladu s postojećim regulatornim okvirom". Hrvatska, koja zajedno sa Slovenijom upravlja nuklearnom elektranom Krško, ima međunarodnu obavezu da dio otpada preuzme najkasnije do 2028. godine. U Čerkezovcu će biti smješten i institucionalni radioaktivni otpad iz Hrvatske, od medicinskih izvora do industrijskih materijala. Ekolozi ocjenjuju da je Hrvatska u ovom slučaju prekršila ovu međunarodnu konvenciju tijela Ujedinjenih nacija, koja garantuje ključna prava u pitanjima zaštite okoliša sa obje strane granice. Prije pet godina Savjet ministara Bosne i Hercegovine je donio Odluku o imenovanju Ekspertnog tima za praćenje stanja i aktivnosti u vezi sa problematikom odlaganja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva na lokaciji Trgovska gora. Njihov zadatak je bio da urade sveobuhvatnu stručnu analizu stanja i uticaja mogućeg odlagališta na Trgovskoj gori, te da izrade prijedlog mjera zaštite stanovništva u 13 opština u BiH u slivu rijeke Une i zaštite životne sredine. RSE se u decembru prošle godine obratio Savjetu ministara sa pitanjem o tome šta je do sada Ekspertski tim preduzeo, na šta nije odgovoreno. Predsjednik Vlade Hrvatske, Andrej Plenković, 12. decembra 2025. u Banjaluci je izjavio kako je odlagalište u Trgovskoj gori "bezopasno", te da tome u prilog idu stručne procjene. Hrvatska Vlada je još 2018. godine usvojila nacionalni program sprovođenja strategije zbrinjavanja radioaktivnog otpada, iskorištenih izvora i istrošenog nuklearnog goriva, jer su to morali zbog obaveza prema EU i potpisanim međunarodnim sporazumima. Tim programom je Trgovska gora bila označena kao lokacija za skladištenje radioaktivnog otpada, te je odluka o njegovom usvajanju donesena uprkos protivljenju lokalnih zajednica, sa obje strane rijeke Une.

Danska premijerka Mette Frederiksen poručila je da je NATO u potpunosti svestan stava Kraljevine Danske: da se može pregovarati o svim političkim pitanjima – bezbednosti, investicijama i ekonomiji – ali ne o "našem suverenitetu". "Obaveštena sam da ni to nije bio slučaj. I, naravno, samo Danska i Grenland mogu donositi odluke o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", istakla je danska premijerka u saopštenju objavljenom u četvrtak, nakon potvrde da su američki predsednik Donald Trump i generalni sekretar NATO-a Mark Rutte postigli okvirni sporazum o pitanju Grenlanda. Ona je u saopštenju naglasila da je bezbednost na Arktiku pitanje čitavog vojnog saveza, te da je, prema njenim rečima, "dobro i prirodno" da se o tome razgovara i između generalnog sekretara NATO-a i predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Potvrdila je da je danska vlada tokom celog procesa koordinirala svoje napore sa grenlandskom vladom Naalakkersuisut i da je bila u kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a, uključujući period pre i posle njegovog sastanka sa predsednikom Trumpom u Davosu. "Kraljevina Danska i dalje želi da vodi konstruktivan dijalog sa saveznicima o tome kako možemo ojačati bezbednost na Arktiku, uključujući i američku 'Zlatnu kupolu', pod uslovom da se to učini uz puno poštovanje našeg teritorijalnog integriteta", poručila je Mette Frederiksen. Trump je izjavio u sredu da neće uvesti carine evropskim zemljama, koje su bile planirane za 1. februar, nakon što je, kako je naveo, postignut dogovor o "okviru budućeg sporazuma" o budućnosti Grenlanda. On je ovu odluku saopštio nekoliko sati nakon obraćanja na Svetskom ekonomskom forumu, gde je rekao da ne planira da koristi silu kako bi SAD preuzele kontrolu nad Grenlandom, ali da i dalje insistira na razgovorima o američkoj ulozi na tom području. Elementi tog okvirnog sporazuma za sada nisu poznati. Američki predsednik je samo nagovestio da će se detalji tek razrađivati. Portparolka NATO-a Allison Hart izjavila je novinarima da će se razgovori među saveznicima Alijanse fokusirati na jačanje bezbednosti na Arktiku kroz kolektivne napore, posebno sedam arktičkih članica NATO-a. "Pregovori između Danske, Grenlanda i SAD nastaviće se s ciljem da se obezbedi da Rusija i Kina nikada ne steknu uporište – ni ekonomsko ni vojno – na Grenlandu", navela je ona u pisanoj izjavi.

U Briselu će u četvrtak biti održana nova runda dijaloga Kosova i Srbije na nivou glavnih pregovarača, uz posredovanje Evropske unije. Glavni pregovarač Srbije Petar Petković i glavni pregovarač Kosova Besnik Bislimi (Bisljimi), prema nezvaničnim informacijama, razgovaraće s evropskom stranom o primeni Deklaracije o nestalim licima, koju su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti postigli 2023. godine. Kako se nezvanično saznaje, glavni pregovarači bi trebalo da se usaglase o funkcionalizaciji Zajedničke komisije za nestala lica iz rata na Kosovu. O ovom pitanju su se 2024. godine dogovorili glavni pregovarači, a prvi sastanak je trebalo da bude održan u januaru. Međutim, srpska strana je u to vreme odbila učešće zbog akcija zatvaranja kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Ovo je prvi susret u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u ovoj godini. On dolazi neposredno nakon što je evropski posrednik za dijalog Peter Sorensen posetio Prištinu i Beograd. Sorensen će u Briselu obaviti odvojene razgovore sa glavnim pregovaračima, nakon čega bi trebalo da usledi zajednički sastanak glavnih pregovarača Kosova i Srbije.

Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u sredu za predlog zakona kojim bi se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Ovaj predlog zakona, koji je predložio republikanski kongresmen Kit Self (Keith), usvojen je sa 43 glasa "za", tri "protiv" i bez uzdržanih. Nakon što prođe punu proceduru u odboru, predlog zakona će Odbor uputiti na razmatranje Predstavničkom domu, gde će se o njemu glasati. Potom je potrebno da ga usvoji i Senat, kao i da ga potpiše američki predsednik Donald Trump (Tramp). Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, uključujući: pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku te drugo. Pitanje diploma regulisano je kroz više sporazuma postignutih u okviru dijaloga Kosova i Srbije u Briselu, kao i sporazumom između zemalja Zapadnog Balkana na samitu u okviru Berlinskog procesa. Kosovo je te sporazume poštovalo. 'Dokument od suštinskog značaja'Iz Vlade Srbije i Ministarstva za ljudska i manjinska prava nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu ovaj predlog američkih zakonodavaca. Iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti su za RSE rekli da ova institucija "sa pažnjom prati sve inicijative i aktivnosti koje se odnose na položaj nacionalnih manjina u Srbiji". Kako kažu, Poverenik je u 2025. godini utvrdio diskriminaciju u jednom predmetu koji se odnosio na pripadnike albanske nacionalne manjine, dok je tokom ove godine do sada primljeno sedam pritužbi. "Ne ulazeći u komentarisanje poteza drugih država ili njihovih zakonodavnih tela, važno je istaći da Republika Srbija, kao i Poverenik u okviru svojih zakonskih nadležnosti, kontinuirano prisustvuje i prati stanje na terenu, i reaguje na svaku prijavu diskriminacije", navodi se u odgovoru. Albanski političari u Srbiji pozdravili su odluku Odbora da unapredi proceduru usvajanja nacrta zakona. Enkel Redžepi (Rexhepi), predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, izjavio je za RSE da značaj ove rezolucije nije samo simboličan, "već suštinski politički, jer uvodi mehanizam međunarodnog nadzora i političke odgovornosti nad praksama koje se odnose na prava manjina u Srbiji". " To znači da će se pitanje položaja albanske zajednice u Srbiji sada pratiti kroz zvanične mehanizme američke spoljne politike, uključujući izradu posebnog izveštaja, institucionalno praćenje i politički dijalog sa vlastima u Beogradu. Očekujemo da će ovaj proces doprineti većoj međunarodnoj pažnji, transparentnosti i konkretnom pritisku na institucije Srbije da unaprede stanje ljudskih i manjinskih prava", rekao je Redžepi u pisanom odgovoru. Prema njegovim rečima, albanski predstavnici održavaju dijalog sa predstavnicima republičke vlasti, ali su neophodni konkretni pomaci. "Suštinsko pitanje je da li će Republika Srbija konačno preći sa dijaloga na stvarnu i merljivu implementaciju preuzetih obaveza", kaže Redžepi. Šaip Kamberi (Shaip), narodni poslanik u Skupštini Srbije, napisao je na Facebooku da je "duga i pravedna borba danas krunisana uspehom". "Sjedinjene Američke Države traže pravnu i političku odgovornost od Beograda za sistematsku diskriminaciju Albanaca u Preševskoj dolini", naveo je Kamberi. Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani opisala je odluku Odbora kao "jasnu poruku Beogradu". "Ovo je važan dan za Albance u Dolini [Preševskoj] i signal da nepravda nije večna. Duga borba, uz strpljenje, istrajnost i veru", napisala je na Facebooku. Šta kažu građani PreševaValjon Arifi ima 40 godina, rođen je u Preševu. Za Radio Slobodna Evropa kaže da se sa diskriminacijom susreo već u osnovnoj školi, pošto nije imao udžbenike na maternjem jeziku. "Hvatali smo beleške dok su nastavnici držali predavanje i iz njih učili. U mojoj generaciji nije bilo nijedne školske knjige na albanskom jeziku", kaže. Po struci je dizajner, ali se decenijama bavi aktivizmom u oblasti ljudskih prava. Arifi kaže da je predlog koji su usvojili američki zakonodavci važan čin, ali da nije siguran hoće li imati konkretne rezultate. "Hoće li to imati uticaja na vlast u Beogradu, zavisi od toga hoće li američka administracija imati želje da to izgura. Ali to je svakako važan čin", kaže Arifi. Prema njegovim rečima, Albanci u Srbiji se godinama suočavaju sa složenim problemima koje generiše sa jedne strane republička, a sa druge lokalna vlast. "Centralna vlast vrši institucionalnu diskriminaciju. Na primer, u lokalnoj policiji više je zaposlenih Srba nego Albanaca, a čak i ti Srbi nisu iz te Opštine Preševo, nego iz drugih gradova Srbije", kaže Arifi. Još jedan od gorućih problema je, kaže, pasivizacija adresa pripadnika albanske zajednice. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni. Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. "To je, po mom mišljenju, etničko čišćenje na miran način", kaže Valjon Arifi. Drugi izvor problema je, kaže, na lokalnom nivou, gde su u poslednje dve decenije na vlasti političari iz albanske zajednice. "Tu je prisutna diskriminacija po političkoj pripadnosti, jer ako ne pripadaš stranci koja u tom trenutku drži lokalnu vlast, ne možeš da se zaposliš u javnom sektoru", kaže Arifi. Prema njegovim rečima, zbog manjka perspektive veliki broj mladih je napustio Preševsku dolinu poslednjih godina. Na šta se Albanci žale?Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, termin koji se koristi za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često se žale na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali i ponavljali ove optužbe. Albanci u ovom delu Srbije žale se i na nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im vlada u Prištini često dodeljuje finansijsku pomoć. Kosovo im je pomagalo i u drugim oblastima, poput poljoprivrede, ali se žalilo da Srbija blokira te isplate. U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti. Krajem prošle godine, poslanik Šaip Kamberi podneo je zahtev za formiranje posebnog parlamentarnog odbora koji bi istražio slučajeve smrti albanskih vojnika u tadašnjoj jugoslovenskoj vojsci tokom 1980-ih godina. On je u zahtevu naveo da u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog mogućeg pozivanja mladih Albanaca na služenje vojnog roka, "jer prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca". U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da neće uvesti carine evropskim zemljama koje su bile planirane za 1. februar, nakon što je, kako je naveo, postignut dogovor o "okviru budućeg sporazuma" o budućnosti Grenlanda i šire arktičke regije, poslije razgovora s generalnim sekretarom NATO‑a Markom Rutteom u Davosu. Trump je ovu odluku saopštio nekoliko sati nakon obraćanja na Svjetskom ekonomskom forumu, gdje je rekao da ne planira koristiti silu kako bi Sjedinjene Američke Države preuzele kontrolu nad Grenlandom, ali da i dalje insistira na razgovorima o američkoj ulozi na tom području. "Izgradili smo okvir budućeg sporazuma u vezi s Grenlandom i, zapravo, cijelom arktičkom regijom. Ovo rješenje, ako bude finalizirano, bit će veoma dobro za Sjedinjene Američke Države i za sve zemlje članice NATO‑a", napisao je Trump na mreži Truth Social, dodajući da carine koje su bile najavljene više neće stupiti na snagu. On je naveo da će daljnje pregovore voditi potpredsjednik JD Vance, državni sekretar Marco Rubio i specijalni izaslanik Steve Witkoff, koji će mu direktno podnositi izvještaje o napretku razgovora. "To je dugoročni dogovor. To je krajnji, dugoročni dogovor. Stavlja sve u zaista dobru poziciju", izjavio je Tramp novinarima u Davosu, potvrdivši da je dogovor trajan. Dodao je da se sada radi na detaljima tog sporazuma. I dalje nisu poznati konkretni elementi sporazuma postignutog tokom razgovora između američkog predsjednika i generalnog sekretara NATO-a. Portparol NATO‑a potvrdio je, međutim, da će države članice Alijanse zajednički raditi na jačanju bezbjednosti Arktika. On je dodao da će se pregovori između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država nastaviti s ciljem da se osigura da Rusija i Kina nikada ne steknu uporište na Grenlandu – ni ekonomsko ni vojno. "Razgovori među saveznicima u NATO‑u o okviru na koji se predsjednik pozvao biće usmjereni na jačanje bezbjednosti Arktika kroz zajedničke napore saveznika, posebno sedam arktičkih članica NATO‑a", naveo je portparol Alijanse. Vanredni samit Evropske unije, koji je hitno sazvan za četvrtak, 22. januara, biće održan bez obzira na to što je Donald Tramp odustao od najave uvođenja carina, potvrdili su evropski zvaničnici. Ministar spoljnih poslova Danske Lars Leke Rasmusen izjavio je u srijedu da pozdravlja najavu predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da Vašington više ne planira da uvede carine evropskim zemljama zbog Grenlanda. U intervjuu za danski javni servis, danski minister je ponovio da je za njegovu zemlju ključno da se ovo pitanje okonča na način koji poštuje volju naroda Grenlanda. "Neće se dogoditi da Sjedinjene Američke Države posjeduju Grenland. To je crvena linija“, podvukao je on. Evropski zvaničnici ranije su oštro reagovali na Trumpove najave, upozoravajući da bi uvođenje carina zbog pitanja suvereniteta Grenlanda moglo ozbiljno narušiti odnose između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih evropskih saveznika. Grenland je poluautonomna teritorija koja pripada Kraljevini Danskoj i ima značajan geostrateški položaj u Arktiku. Američki predsjednik Donald Trump još je tokom prvih sedmica svog novog mandata ponovo otvorio pitanje američkog preuzimanja tog ostrva, tvrdeći da je ono ključno za sigurnost Sjedinjenih Američkih Država i NATO‑a, posebno u kontekstu ruskog i kineskog prisustva u arktičkom regionu. Sredinom januara Trump je zaprijetio uvođenjem carina od 10 posto na uvoz iz osam evropskih zemalja – među njima Danske, Njemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva – koje su odbile da podrže njegovu inicijativu o Grenlandu. Najavio je i mogućnost povećanja tih carina na 25 posto od juna, ukoliko se ne postigne dogovor. Prijetnje su izazvale snažne reakcije širom Evrope. Evropska komisija i vlade više država upozorile su da bi takav potez mogao dovesti do ozbiljne eskalacije trgovinskih sporova i narušiti transatlantske odnose. Pojedini evropski zvaničnici razmatrali su i mogućnost uzvratnih mjera, uključujući korištenje mehanizama za zaštitu EU od ekonomske prisile. Pitanje Grenlanda dominiralo je i raspravama na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, gdje je Trump po prvi put javno isključio vojnu opciju, ali istovremeno pozvao na "hitne pregovore" o budućnosti ostrva. Danska i Grenland više puta su poručili da nisu spremni razgovarati o promjeni suvereniteta, ali da ostaju otvoreni za saradnju u oblasti bezbjednosti na Arktiku u okviru NATO‑a. Preokret je uslijedio nakon Trumpovog sastanka s generalnim sekretarom NATO‑a Markom Rutteom 21. januara, kada je američki predsjednik objavio da je postignuta saglasnost o okviru budućeg sporazuma, te da se odustaje od uvođenja carina planiranih za početak februara.

Kosovski državljanin, Hazir Haziri, pušten je iz pritvora u Srbiji gde se nalazio oko četiri meseca, nakon što je uhapšen zbog sumnje da je počinio ratni zločin, saopštio je advokat Arianit Koci. Haziri je uhapšen 8. septembra 2025. na graničnom prelazu Merdare i od tada je bio u pritvoru u Srbiji. "Puštanje Hazirija potvrđuje da je hapšenje bilo neosnovano i zasnovano na tvrdnjama koje nisu potkrepljene činjenicama", poručio je Koci, advokat Hazirija. On je podvukao i da je neophodno da kosovski državljani dobiju pravnu podršku svaki put kada se suoče sa pritvaranjem u inostranstvu, te dodao da se njegov klijent Haziri nalazi u dobrom zdravstvenom stanju. Sedamdesetsedmogodišnji Haziri uhapšen je zbog sumnje da je juna 1999. godine u Podujevu počinio ratni zločin u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova vatrenim oružjem, te lišio života civila srpske nacionalnosti. Advokat Koci, koji sarađuje sa lokalnim advokatima u Srbiji jer kao advokat sa Kosova nema licencu da tamo zastupa državljane Kosova, rekao je decembra prošle godine za RSE da "ima mnogo ovakvih slučajeva". Govoreći o slučaju Hazirija, naveo je da su ga svedoci oslobodili krivice ali da je tužilaštvo tražilo da proveri njegov telefon 2025. godine zbog događaja iz 1999. Koci je rekao i da je Haziri ranije na desetine puta prolazio kroz teritoriju Srbije, te da nije bio zadržavan sve do septembra prošle godine. Ministarstvo spoljnih poslova Kosova ranije je pozvalo građane Kosova da "izbegavaju putovanja preko teritorije Srbije, kako bi se garantovala njihova bezbednost". S druge strane, srpski advokati na Kosovu navode kako se pred kosovskim pravosuđem optužuju pripadnici srpske zajednice za ratne zločine kada pokušaju da povrate svoju uzurpiranu imovinu. Fond za humanitarno pravo Kosovo je ukazao na nužnost uspostavljanja pravne saradnje sa Srbijom, potpisivanjem protokola o saradnji između specijalnih tužilaštava Kosova i Srbije. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je preko 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Gotovo 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većina njih Albanaca.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Steve Witkoff, govoreći u ime administracije predsjednika Donalda Trumpa, izjavio je da SAD trenutno ne pregovaraju s Iranom, iako je naveo da su "imali kontakte s njima". U intervjuu za CNBC, datom na marginama Svjetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švicarskoj, Witkoff je rekao da je "dogovor s Iranom nešto što bi trebalo da se desi". Na insistiranje novinara da iznese detalje, izbjegao je konkretne odgovore, ali je ponovio da postoji potencijal za postizanje dogovora. Protesti u Iranu počeli su 28. decembra 2025. godine na teheranskim pijacama, kada su trgovci izašli na ulice zbog teških ekonomskih prilika, uključujući vrtoglavi rast inflacije i nagli pad vrijednosti nacionalne valute. Nemiri su se brzo proširili i prerasli u masovne demonstracije protiv vlasti, izazvane pogoršanjem životnog standarda i gušenjem osnovnih sloboda. Napetosti između SAD-a i IranaDugotrajne tenzije između Washingtona i Teherana tokom krize su se približile tački ključanja. Američki predsjednik Donald Trump je u početku upozorio da su Sjedinjene Američke Države "spremne i naoružane" te da bi mogle djelovati ukoliko iranske sigurnosne snage ubijaju demonstrante. Kasnije je zaprijetio "vrlo snažnim mjerama" ako Iran provede bilo kakva pogubljenja. Trump je naknadno izjavio da je lično odlučio da ne naredi vojne napade na Iran, navodeći kao razlog informacije da je Teheran otkazao stotine planiranih pogubljenja. U drugom intervjuu u Davosu, Witkoff je za Arab News rekao da Iran mora sjesti za diplomatski sto. "To se mora dogoditi [da Iran pregovara]", rekao je. "To je važno. Ako Iran krene tim putem, ide i region, i zato to moramo jasno postaviti." Witkoff je insistirao da se Bliski istok kreće u pozitivnom smjeru. "Mislim da je nevjerovatno šta se dešava. Smatram da svi zajedno rade ka miru", rekao je izaslanik. "Svi su prihvatili ideje predsjednika Trumpa o miru na granicama i ja sam zbog toga vrlo optimističan."

Evropski parlament (EP) obustavio je proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) zbog situacije oko Grenlanda. "S obzirom na kontinuirane i eskalirajuće pretnje, uključujući carinske pretnje, protiv Grenlanda i Danske, kao i njihovih evropskih saveznika, nismo imali drugog izbora nego da obustavimo rad na dva zakonodavna predloga iz Turnberryja dok SAD ne odluče da se ponovo angažuju putem saradnje, a ne konfrontacije, i pre nego što se preduzmu bilo kakvi dalji koraci", navodi se u saopštenju Odbora za međunarodnu trgovinu EP. Trgovinski "Sporazum iz Turnberryja", koji je dobio ime po mestu gde je postignut između EU i SAD prošle godine, uspostavio je privremenu carinsku stopu od oko 15 odsto na većinu evropskih izvoza u SAD kako bi se izbegao trgovinski rat. Taj sporazum predviđa ukidanje carina na svu američku industrijsku robu i uspostavljanje sistema carinskih kvota za veliki broj američkih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji ulaze u EU. "Međutim, pretnje teritorijalnom integritetu i suverenitetu države članice EU, uz korišćenje carina kao prinudnog instrumenta, pokazuju da SAD potkopavaju stabilnost i predvidljivost trgovinskih odnosa između EU i SAD", navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta. Američki predsednik Donald Tramp je 17. januara najavio uvođenje carina pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Na meti američkog predsednika nalaze se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Evropska unija već ima pripremljen paket protivmera, koji bi stupio na snagu ukoliko bi Sjedinjene Američke Države uvele carine. U govoru u Davosu 20. januara, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da će evropski odgovor na eventualne carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sreo se američkim državnim sekretarom Markom Rubiom u Davosu gde se održava Svetski ekonomski forum. "Srdačan kratak susret sa sekretarom Rubiom sa kojim sam razmenio mišljenja o aktuelnim globalnim političkim kretanjima i izazovima, kao i o temama ovogodišnjeg foruma", naveo je Vučić na Instagramu. Vučić je dodao da je tokom susreta izrazio uverenje da će odnosi Srbije i SAD nastaviti da jačaju u oblastima od uzajamnog interesa. Vučić je najavio da će se na proširenoj, vanrednoj sednici Vlade Srbije 24. januara razgovarati o "dva formalna zahteva Sjedinjenih Američkih Država", ne navodeći detalje. "Verujem da ćemo ispuniti dva formalna zahteva SAD i moći da, konačno, pristupimo razgovoru o strateškom partnerstvu sa SAD, ali Srbija se nalazi na evropskom kontinentu", rekao je Vučić za RTS. Pre nekoliko meseci najavljen je strateški dijalog između SAD i Srbije. Strateški dijalog SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju i obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. Vučić je komentarisao i poruku specijalnog izaslanika SAD Ričarda Grenela upućenu evropskoj komesarki Marti Kos. Grenel je na objavu komesarke Kos posle susreta sa Vučićem u Davosu poručio da Srbija ne treba da sledi evropski, već američki put razvoja. "Imao sam dobar razgovor sa Martom Kos. Ako se nameću nove alternative – američka ekonomija je brža, jače raste. Mi se nalazimo na evropskom kontinentu i ne možete pri prvom problemu da pokažete da ste neko ko je slab i ko će da ide na drugu stranu", naveo je Vučić. Predsednik Srbije je nedavno rekao da su umesto očekivanih velikih pomaka od administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. Prethodno je američka administracija uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. Takođe su tarife za robu koja se uvozi u SAD najviše u regionu Zapadnog Balkana upravo za Srbiju i iznose 35 posto.

U više gradova Srbije održanu su protesti nakon što je policija u opremi za razbijanje demonstracija izbacila studente i građane sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su tu zgradu blokirali zbog toga što je profesorki Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. U Beogradu je protest održan ispred Skupštine Srbije gde je bio blokiran i saobraćaj. Kordon policije razdvajao je dve grupe, okupljene ispred parlamenta i pristalice vlasti u Pionirskom parku kod kancelarije predsednika Srbije. U Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, održana je protestna šetnja do Policijske uprave. Profesor Fakulteta medicinskih nauka Vladimir Zdravković rekao je da je ulaskom policije u kampus u Novom Sadu još jednom zgažena autonomija univerziteta. U Nišu, na jugu zemlje, bila je blokirana raskrsnica kod Osnovnog suda, a potom je organizovana protestna šetnja do zgrade Policijske uprave. Dačić: Policija postupala profesionalnoMinistar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je policija postupala na poziv dekana Milivoja Alanovića. Dačić tvrdi da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom prilikom potiskivanja građana koji su se oglušili o izdata upozorenja i naređenja". Naveo je da su policajci primenom fizičke snage potisnuli građane bez upotrebe drugih sredstava prinude. Kako je rekao, dekan Filozofskog fakulteta obavestio je policiju da se u zgradi nalazi oko 150 lica, koja ometaju rad fakulteta, zahtevajući postupanje policije. Šta se dogodilo u Novom Sadu?Oko podneva studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu okupili su se na tom fakultetu kako bi pružili podršku profesorki Jeleni Kleut zahtevajući da ona bude vraćena na posao. Smatraju da je odluka da se njoj ne produži ugovor o zaposlenju čin političke odmazde zbog njene podrške studentskim protestima. "Ako profesorka Kleut ne može da drži predavanja, neće moći niko", istakli su studenti tog fakulteta koji su se okupili. Dekan tog fakulteta Milivoj Alanović više puta je pozvao okupljene da napuste zgradu. Na sajtu te visokoškolske ustanove je u jednom trenutku objavljeno i da "Filozofski fakultet nije u blokadi". "Nastava i sve druge aktivnosti na Filozofskom fakultetu se održavaju redovno", pisalo je u saopštenju. Kako se okupljeni nisu razišli ni na poziv policije, koja je u međuvremenu došla na fakultet, policajci su upotrebljavajući fizičku silu izbacili iz zgrade studente, profesore i građane. Među izbačenima iz zgrade fakulteta bila je i profesorka Kleut. Protest koji je potom organizovan ispred zgrade fakulteta završen je dva sata kasnije. Okupljeni studenti, profesori i građani tokom su čitavog dana pravili buku, duvali u pištaljke i bili su raspoređeni po hodnicima zgrade fakulteta. Profesorka Kleut im je kratko rekla da je u toku borba za "odbranu univerziteta". "Znam da kad vičete 'Jelena!' mislite na ceo univerzitet, zato vičite, jer ga moramo odbraniti" rekla je Kleut. Dekan Filozofskog fakulteta rekao je okuplenima da ne postoji nikakav pravni osnov po kom bi Jelena Kleut mogla da zadrži radni odnos na fakultetu. "Ja bih zamolio koleginicu Kleut da vam saopšti da fakultet apsolutno nema nikakve pravne mogućnosti. Koleginica Kleut je upoznata sa svim pravnim postupcima", rekao je Alanović. Tokom njegovog obraćanja okupljeni su skandirali "Uprava napolje". Šta je prethodilo?Vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno je rešenje o prestanku radnog odnosa čime je i formalno ostala bez posla u toj visokoškolskoj ustanovi. U rešenju piše da je radni odnos prestao 20. januara "usled isteka roka na koji je zasnovan". Tome je prethodila odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ona ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke. Kleut se žalila tu na odluku, ali je prošireni sastav Senata je odbio njen prigovor. Blizu 1.200 profesora potpisalo je pismo podrške Jeleni Kleut, uz ocenu da je reč o "političkom revanšizmu", s obzirom na to da su stručna tela dala pozitivnu ocenu na njen referat za izbor u zvanje. Iz uprave Univerziteta tvrde da je postupak sproveden u skladu sa važećim pravilnicima i nadležnostima Senata. Profesorka je zbog ove odluke najavila tužbu. Deo novosadskih studenata i profesora organizovao je prethodnih nedelja skupove podrške Jeleni Kleut koja je dvadeset godina radila na Filozofskom fakultetu. Ona je od početka javno podržavala studente koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste širom Srbije. Akademci su i gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući ztvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti Fliozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su sutupili u blokadu. Ona je prekinuta je kada je dekan Milivoje Alanović, 26. avgusta prošle godine izbacio studente koji su blokirali taj fakultet i pozvao policiju koja je danima bila neprekidno bilo u zgradi. Zbog toga je održano više protesta ispred zgrade fakulteta, tokom kojih je dolazilo do sukoba policije i demonstranata. Najveći protest održan je 5. septembra, kada je policija intervenisala na više mesta u kapmusu novosadskog univerziteta. Demonstranti su tada optužili policiju za prekomernu upotrebu sile, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo.