Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se s ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Matthewom Whitakerom, saopšteno je na Instagram nalogu Budućnost Srbije. Vučić je naveo da su razgovarali o najvažnijim bezbjednosnim i političkim pitanjima u regionu, položaju Srbije u složenim geopolitičkim okolnostima, kao i o potrebi očuvanja mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Posebno je istakao da je za Srbiju od presudnog značaja bezbjednost srpskog naroda na Kosovu, uz nastavak, kako je naveo, odgovorne politike koja podrazumijeva dijalog, ali i insistiranje na poštovanju međunarodnog prava i preuzetih obaveza. "Srbija će nastaviti da bude faktor stabilnosti, ali će uvek umeti da zaštiti svoje državne i nacionalne interese", poručio je Vučić. Dodao je da su razmijenjena mišljenja i o unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i o oblicima saradnje koji mogu doprinijeti većem međusobnom razumijevanju i očuvanju mira u regionu, naglasivši važnost otvorenog dijaloga u vremenu globalnih izazova. Ranije 22. aprila, tokom obilaska Centra za razminiranje u Velikoj Moštanici kod Beograda, ambasador SAD pri NATO-u izjavio je da će saradnja Sjedinjenih Američkih Država i Srbije na uklanjanju zaostalih mina ostati "zajednički prioritet", piše Beta. Whitaker je rekao da SAD od 2008. godine blisko sarađuju sa Srbijom na uklanjanju mina i kontaminacije kasetnom municijom u civilnim područjima, navodeći da je Centar za razminiranje "odličan partner" u tim naporima. On je dodao da je u 2025. godini postignuta "značajna prekretnica" uklanjanjem zaostale kasetne municije u civilnim područjima, te da je sada fokus na čišćenju "posljednje opštine sa poznatom minskom kontaminacijom". "Ova saradnja spasava živote i ostaće zajednički prioritet naših zemalja", rekao je Whitaker. Dodao je i da su SAD u ove aktivnosti investirale više od 28 miliona dolara, kao i da se trenutno radi na obezbjeđivanju dodatnih 1,5 miliona dolara za projekte razminiranja u Srbiji. "Ovi značajni napori odražavaju snagu naših bilateralnih odnosa i otvaraju novu eru u odnosima Srbije i SAD, fokusiranu na budućnost", naveo je on. Do sastanka s Vučićem dolazi dan nakon što je ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u boravio na Kosovu, gdje je imao odvojene sastanke s kosovskim premijerom Albinom Kurtijem, vršiteljkom dužnosti predsjednice Albulenom Haxhiu i komandantom NATO misije KFOR-a, general-majorom Ozkanom Ulutašem. Američka ambasada u Prištini saopštila je da Sjedinjene Američke Države i Kosovo nastavljaju da unapređuju "zajedničke bezbjednosne interese" i jačaju regionalnu stabilnost, ističući značaj saradnje kroz KFOR i Program partnerstva Nacionalne garde Ajove s Kosovom. Prema navodima iz Prištine, u fokusu Whitakerovih sastanaka bila su pitanja bezbjednosti na Kosovu i u regionu, kao i doprinos Kosova međunarodnim bezbjednosnim inicijativama. Kosovo je nedavno najavilo učešće u Međunarodnoj stabilizacionoj snazi za Gazu i planira da pošalje trupe na palestinsku teritoriju u okviru misije nadzora primirja. Kosovo takođe nastavlja transformaciju Snaga bezbjednosti u vojsku uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, te blisku saradnju s američkom vojskom i Nacionalnom gardom Ajove, dok je domaćin i najveće američke baze na Balkanu – Bondsteel.

Ambasadori članica Evropske unije (EU) doneli su odluku o formiranju ad hoc grupe koja će započeti rad na izradi Sporazuma o pristupanju između EU i Crne Gore, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora u Briselu. Sporazum o pristupanju između Crne Gore i Evropske unije, koji će biti potpisan po okončanju pregovaračkog procesa, biće prvi koji će obuhvatiti dodatne zaštitne mehanizme. To je u više navrata najavljivala evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Zaštitne mere trebalo bi da spreče nazadovanje u oblasti demokratije i vladavine prava. Prema njenim rečima, te mere ostaju na snazi koliko god je potrebno, ali se neće primenjivati ako nove članice poštuju pravila. "Ovo nije stvaranje dodatnih kriterijuma za zemlju. Ali ako zemlje nazaduju u pogledu naših osnovnih vrednosti, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitne mere moraju postojati i mi uvek moramo biti u stanju da zaštitimo našu uniju. To nam je potrebno kako bismo održali poverenje – među državama članicama, sa našim građanima i u sam proces proširenja", izjavila je Kos 20. aprila na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta. Crna Gora se zasad smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Vlasti te države ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – procesa koji, prema dosadašnjoj praksi, traje između jedne i tri godine. Od leta 2023. Crna Gora je uspešno napredovala ka privremenom zatvaranju pregovaračkih poglavlja, iako su se poslednjih meseci pojavili znaci zastoja. Od ukupno 33 poglavlja, privremeno je zatvoreno 14, dok je za završetak pregovora potrebno zatvoriti još 19.

Policija u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije (BIA) uhapsila je muškarca zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini, na strani ukrajinske vojske, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 22. aprila. U saopštenju se navodi da je uhapšen F. Đ. (2006) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. "Prilikom hapšenja kod osumnjičenog je pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, kompletna maskirna uniforma sa obeležjima ukrajinske vojske, šlem sa ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o stupanju F. Đ. u službu u ukrajinskoj vojsci", navode iz policije. U saopštenju se navodi da je osumnjičenom određeno zadržavanje od 48 sati. U Srbiji je doneto do sada ukupno 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi, pokazuju podaci koje je Radiju Slobodna Evropa dostavio Viši sud u Beogradu. Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Ipak, zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Srbija sa Rusijom održava bliske odnose i nakon invazije u punom obimu na Ukrajinu. RSE je u više navrata izveštavala o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani, a pojedini eksperti u Srbiji ocenjuju da su kazne za proruske plaćenike uglavnom uslovne i veoma blage.

Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) upozorio je u sredu da će biti više uzastopnih izbora ako parlamentarne stranke ne postignu dogovor o izboru predsednika zemlje, za šta je ostalo manje od nedelju dana. Kurti, koji je i predsednik vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje, rekao je novinarima da bi novi izbori koštali zemlju desetine miliona evra gubitaka. "Ako idemo na nove izbore, nećemo imati rešenje, pošto ćemo ponovo morati da idemo na nove izbore, a posle njih opet na nove. Ne znam kako možemo imati 80 poslanika, tako da je neophodno da se dogovorimo", rekao je Kurti posle svečanosti povodom otvaranja Klinike za kardiologiju u Prištini. Predsednik Kosova se bira u Skupštini dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja, odnosno 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zato je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju budući da nijedna partija – pa ni Kurtijevo Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Ustavni rok za izbor predsednika ističe 28. aprila, a ako predsednik ne bude izabran do tada, Kosovo će održati nove izbore u roku od 45 dana. Kurti je razgovarao pre dva dana s liderima dve glavne opozicione partije Bedrijem Hamzom iz Demokratske partije Kosova (DPK), koja ima 22 poslanika, i Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku) iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), koji ima 15 poslanika, ali nije bilo dogovora o predsedniku. Tokom razgovora u Prištini u ponedeljak, Kurti je ponudio Abdidžikuovom DSK-u mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i tri druga, nespecifikovana ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. Abdidžiku je odbio obe ponude. Posle neuspešnog sastanka Kurtija i Abdidžikua, istog dana je lider DPK-a Hamza odbacio kao "neozbiljnu" Kurtijevu ponudu da njegova partija ima predsednika parlamenta u dogovoru sa Samoopredeljenjem. Abdidžiku je rekao da se više neće sastajati s Kurtijem, dok je Hamza rekao da je doprinos njegove partije po pitanju predsednika "završen". Nije jasno kako Kurti može da ih ubedi da se vrate za pregovarački sto pre nego što istekne ustavni rok za izbor novog predsednika Kosova. Kurti u sredu nije objasnio da li će ih ponovo kontaktirati. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. I Hadžiju je pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine. Prethodni pokušaji da se izabere novi predsednik nisu uspeli jer nijedna strana nije izgledala spremna na ustupke. Vladajuća partija je na sednici 5. marta predstavila dva imena za predsednika: Glauka Konjufcu, ministra spoljnih poslova i dijaspore, i poslanicu Fatmire Muladžu-Kolčaku (Mullhaxha -Kollcaku), ali sednica nije održana zbog nedostatka kvoruma, pošto je opozicija napustila salu. Sledećeg dana, bivša predsednica Osmani izdala je ukaz o raspuštanju parlamenta i otvaranju puta za nove izbore. Sama Osmani je želela drugi mandat, ali nije obezbedila potrebnu podršku. Njen ukaz je poništio Ustavni sud nakon žalbe Vlade. Sud je saopštio da ukaz nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok za izbor predsednika.

Crnogorska policija uhapsila je Vehida Murića (25) iz Rožaja koji je osumnjičen za izvršenje trostrukog ubistva u Podgorici, saopšteno je u sredu iz Uprave policije. Policijski službenici su, kako je saopšteno, locirali osumnjičenog u užem gradskom jezgru Rožaja, nakon opsežne taktičke akcije. Sumnja se da je Murić u podgoričkom naselju Stari Aerodrom, lišio života tri lica - dva muškarca iz Rožaja i jednog državljanina Srbije iz Novog Pazara. Iz policije navode da će osumnjičeni uz krivičnu prijavu biti sproveden Višem državnom tužilaštvu u Podgorici. Prethodno je policija saopštila da događaj, prema dosadašnjim saznanjima, nije povezan sa delovanjem kriminalnih struktura, te da se sumnja da su krivičnom delu prethodile lične razmirice između osumnjičenog i žrtava. Takođe su naveli da je zločin najverovatnije izvršen u noći 20. aprila, te da prvi dokazi ukazuju na to da je korišćeno hladno oružje.

Kantonalni sud u Mostaru je potvrdio optužnicu protiv Anisa Kalajdžića iz Mostara, koji se tereti za krivično djelo teško ubistvo ženske osobe, kao i za neovlašteno nabavljanje i držanje oružja, saopšteno je iz Tužilaštva Hercegovačko neretvanskog kantona u srijedu, 22. aprila. Prema optužnici, Kalajdžić je 16. novembra 2025. godine na autobuskoj stanici na Trgu Ivana Krndelja u Mostaru iz vatrenog oružja usmrtio bivšu djevojku Aldinu Jahić, nakon višemjesečnih prijetnji i uznemiravanja. Tužilaštvo navodi da je oštećena pokušala pobjeći i zatražiti pomoć građana i policije, ali ju je optuženi pronašao u ugostiteljskom objektu, gdje joj je hicem u glavu nanio smrtonosne povrede. Istragom je utvrđeno da je Kalajdžić ranije u više navrata prijetio bivšim partnerkama, dolazio pred njihove stanove i slao poruke prijetećeg sadržaja, a da je kobne večeri neovlašteno posjedovao pištolj kojim je izvršio ubistvo. Optuženik se nalazi u pritvoru od novembra, koji mu je produžen odlukom suda zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog djela i težine optužbi. Iz Tužilaštva su naveli da će optužnicu dokazivati ispitivanjem većeg broja svjedoka i vještaka, te izvođenjem materijalnih dokaza, podsjećajući da se, u skladu s načelom pretpostavke nevinosti, krivnja može utvrditi isključivo pravosnažnom presudom. Ovo je prvi potvrđeni slučaj optužnice za krivično djelo "teškog ubistva ženske osobe" prema izmijenjenom Krivičnom zakonu Federacije BiH. Tužilaštvo HNK najavilo je da će navode optužnice dokazivati ispitivanjem većeg broja svjedoka i vještaka, kao i izvođenjem obimnih materijalnih dokaza. Ubistvo Aldine Jahić jedan je u nizu slučajeva femicida u Bosni i Hercegovini posljednjih godina, na koje organizacije civilnog društva upozoravaju kao na ozbiljan društveni problem. Nema jedinstvene baze o broju slučajeva femicida u zemlji. Prema podacima nevladinih organizacija u BiH godišnje prosječno bude ubijeno 11 žena. Od početka 2023. do kraja 2024. godine je ubijeno 35 žena.

Kako se bližio kraj dvonedeljnog primirja SAD i Izraela, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je objavio da jednostrano produžio primirje kako bi "podeljenom" iranskom rukovodstvu dao priliku da iznese "ujedinjeni" mirovni predlog, ali je rekao da blokada iranskih luka, koja je razgnevila Teheran, ostaje na snazi. "Na osnovu činjenice da je vlada Irana ozbiljno podeljena, ne neočekivano, i na zahtev pakistanskog feldmaršala Asima Munira i premijera Šehbaza Šarifa, zamoljeni smo da obustavimo naš napad na zemlju Iran dok njihovi lideri i predstavnici ne budu mogli da iznesu jedinstveni predlog", napisao je Tramp na Truth Social u utorak. Tramp je dodao da će "produžiti primirje dok njihov predlog ne bude podnet i diskusije završene, na ovaj ili onaj način". Nije dao konkretan vremenski okvir. Nije zasad jasno da li će i Teheran produžiti prekid vatre. Savetnik moćnog predsednika iranskog parlamenta nazvao je produženje prekida vatre "trikom da se kupi vreme za iznenadni napad" i rekao, ne ulazeći u detalje, da Teheran mora da preuzme inicijativu. Portparol je takođe rekao da se trenutna američka blokada iranskih luka "ne razlikuje od bombardovanja i da mora biti dočekana vojnim odgovorom". Tramp je ranije rekao da ne želi da produži privremeni prekid vatre s Iranom, koji je trebalo da istekne u sredu, dok je Vašington čekao da vidi da li će se razgovori s Teheranom nastaviti. Nije jasno kada tačno ističe prekida vatre. Zvaničnik Bele kuće je kasnije potvrdio da potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) u utorak neće otići u Islamabad na drugu rundu pregovora uz posredovanje Pakistana kako je planirano. Zvaničnik nije naveo da li se razmatra novi datum. Blokada ostajeTramp je u na društvenim mrežama naveo da će SAD nastaviti blokadu iranskih luka koja je do sada dovela do toga da je američka mornarica zaplenila makar dva broda. Teheran je saopštio da neće nastaviti pregovore dok je blokada na snazi, a SAD su saopštile da neće okončati akciju dok se ne potpiše mirovni sporazum. Pakistan, posrednik u mirovnom procesu, pozvao je i SAD i Iran da produže primirje, ali više izveštaja navodi da Teheran razmatra svoje opcije i čeka da vidi da li će njegovi uslovi, uključujući prekid blokade i priznavanje prava na obogaćivanje uranijuma, biti ispunjeni. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei osudio je ulazak američkih snaga na iranski tanker kasno u ponedeljak, kao i zaplenu drugog teretnog broda dan ranije, kao "pirateriju na moru i državni terorizam" i rekao da su te akcije dovele do pitanja o posvećenosti Vašingtona ozbiljnim pregovorima. Iran je blokirao pristup Ormuskom moreuzu koji kontroliše pristup Persijskom zalivu svim brodovima osim svojim ili onima kojima Teheran odobri tranzit. Iranske 'nove karte'Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf, koji je takođe glavni iranski pregovarač, napisao je kasno u ponedeljak na X da je Teheran "spreman da otkrije nove karte" u ratu sa SAD i Izraelom, optužujući Trampa za "nametanje opsade i kršenje prekida vatre" dok pokušava da pregovore pretvori u "predaju ili da opravda novo ratno huškanje". Tramp je pretio da će ponovo pokrenuti rat i napasti iransku civilnu infrastrukturu poput mostova i elektrana, ako Teheran ne prihvati njegove uslove. Prva runda pregovora u Islamabadu 11. i 12. aprila donela sporazum o potpunom okončanju rata, koji je počeo 28. februara kada su u američkim i izraelskim vazdušnim napadima gađane mete širom Irana. Tenzije u regionu ostaju visoke, dok se teretni brodovi gomilaju u Zalivu zbog blokade. Dok je brodski saobraćaj manje-više zaustavljen, neki brodovi su navodno prošli kroz Ormuski moreuz. Podaci sa platforme za praćenje brodova MarineTraffic pokazali su da je brod "Ean Spir", koji nije imao zastavu niti poznatog vlasništva, prošao kroz plovni put u utorak nakon što je prethodno pristao u iračkoj luci. Drugi brod bez zastave "Lian Star" takođe je, sudeći po podacima, prošao kroz moreuz. Obično dnevno kroz moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnih isporuka nafte i gasa, prođe oko 140 brodova, navode analitičari brodskog saobraćaja.

Ministri inostranih poslova država članica Evropske unije (EU) postigli su politički dogovor o proširenju režima sankcija protiv Irana, koji obuhvata i sankcije protiv lica i subjekata uključenih u ograničavanje slobode plovidbe u Hormuškom moreuzu. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas potvrdila je postizanje političkog dogovora, ali je najavila uvođenje sankcija u maju, nakon što budu sprovedene sve odgovarajuće procedure za njihovo usvajanje. "Ministri (EU) su jasno stavili do znanja da je sloboda plovidbe neosporna. Svakodnevni poremećaji, bez obzira da li je Hormuški moreuz otvoren ili zatvoren, su nepromišljeni. Tranzit kroz moreuz mora ostati slobodan. Evropa će odigrati svoju ulogu u obnavljanju slobodnog protoka energije i trgovine kada uslovi to dozvole", izjavila je Kallas. Osvrćući se na bezbednosnu situaciju u regionu, šefica evropske diplomatije je naglasila da iranski dronovi korišćeni protiv partnera u Persijskom zalivu "verovatno uključuju ruske tehnološke nadogradnje". Potvrdila je i blisku saradnju sa partnerima u Persijskom zalivu kako bi se to ograničilo, uključujući i kroz moguću koordinaciju u vezi sa sankcijama. "Niko od nas ne želi da vidi Iran sa nuklearnim oružjem. Slažemo se sa našim regionalnim partnerima da svako trajno rešenje mora da obuhvati i druga pitanja pored nuklearnog, uključujući iranski raketni program i njegovu kontinuiranu podršku terorističkim grupama", navela je visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kallas izjavila je da bi u narednim satima moglo doći do deblokade zajma za Ukrajinu. "Postoji novi zamah nakon mađarskih izbora i očekujem pozitivnu odluku o zajmu od 90 milijardi evra u naredna 24 sata", izjavila je Kallas nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU u Luksemburgu. Riječ je o zajmu Ukrajini koji je potreban kako bi zemlja nastavila odbranu od ruske agresije. Zajam su prvobitno odobrile sve države članice Evropske unije, ali ga je kasnije blokirao odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban, iako je ranije Mađarska glasala za njegovo usvajanje. Popravka naftovoda "Družba" otvara put usvajanju kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu i novoj rundi sankcija protiv Rusije, na koje je Mađarska trenutno stavila veto. Kamen spoticanja bio je naftovod "Družba", kojim se transportuje ruska nafta kroz Ukrajinu ka Mađarskoj i Slovačkoj. Naftovod nije u funkciji od ruskog napada dronom na zapadnu Ukrajinu krajem januara. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je u utorak, 21. aprila, da je naftovod popravljen i da može nastaviti sa radom. "Ukrajina je završila popravke na delu naftovoda Družba koji je oštećen ruskim napadom", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. Ova objava otvara put Mađarskoj da ukine veto na kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu. U svetlu političkih promena u Mađarskoj nakon izbora održanih 12. aprila na kojima je ubedljivu pobedu odneo opozicioni lider Peter Mađar, čime je okončana 16-godišnja vlast Viktora Orbana, Evropska unija smatra da postoji novi trenutak za donošenje odluka. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas navela je da EU takođe treba da razmotri i druge odluke koje su već duže vreme blokirane, poput otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom, kao i 20-og paketa sankcija, koji je takođe blokirala Mađarska.

Evropska unija (EU) planira ukidanje finansiranja Venecijanskog bijenala zbog odluke da se u okviru izložbe vrati Rusija, saopštila je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. "Dok Rusija bombarduje crkve i muzeje u Ukrajini i nastoji da izbriše ukrajinsku kulturu, ne bi joj trebalo dozvoliti da izlaže svoju kulturu", poručila je Kallas, dodajući da je odluka o povratku Rusije moralno pogrešna. Svake godine EU obezbeđuje Venecijanskom bijenalu grant od 2 miliona evra. Festival godišnje dobija finansiranje, uglavnom od italijanske države i opštine Venecije, koje se procenjuje na oko 19 miliona evra. Organizatori Venecijanskog bijenala objavili su listu učesnika, gde je i Rusija uključena među zemljama učesnicama. Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, ruski umetnici i kustosi su se povukli, a ruski paviljon je zatvoren. Organizator Bijenala formalno ne poziva države, jer nacionalni paviljoni funkcionišu autonomno. U maju, kada se otvara izložba, ruski paviljon će ponovo biti otvoren. Ovo pitanje je pokrenuto na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU. Zbog učešća Rusije, neke evropske države najavile su mogućnost bojkota izložbe. Finska je preko Ministarstva kulture već potvrdila da neće učestvovati na Venecijanskom bijenalu ako Rusija bude učestvovala na izložbi. Letonija je u utorak saopštila da je pozvala na izuzeće Rusije sa Venecijanskog bijenala 2026. godine, navodeći da njenu inicijativu podržava još 20 zemalja, kao i Ukrajina. Letonski ministar je pred evropskim kolegama izneo pismo u kojem se navodi da dopuštanje Rusiji da učestvuje na bijenalu rizikuje "normalizaciju agresije protiv Kijeva" i slabljenje pritiska na Moskvu. "Letonija je, zajedno sa još 20 zemalja i Ukrajinom, već pozvala organizatore da preispitaju učešće Rusije", navodi se u pismu.

Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta proglasili su 21. aprila blokadu zgrade Dekanata tog fakulteta u Beogradu nakon što im je odbijena žalba na preliminarne rezultate izbora za Studentski parlament. "Naši zahtevi nisu ispunjeni tako da ovog trenutka stupa na snagu blokada Dekanata do daljnjeg", naveli su 21. aprila na Instagramu. U večernjim satima studenti Medicinskog fakulteta izašli su iz zgrade Dekanata jer im je, kako kažu, zaprećeno policijom i krivičnim prijavama. Studenti u blokadi okupljeni oko liste "Sinapsa" za predstavničko telo studenata na fakultetu protestovali su ispred Dekanata zahtevajući da se jedan broj glasačkih listića proglasi nelegalnim i da se proglasi pobeda njihove liste. Oni tvrde da je pobeda liste "Medicinski krug" proglašena uz 200 neregularnih listića. "Zahtevamo da izborna komisija tužilaštvu podnese krivičnu prijavu protiv odgovornih za učinjene malverzacije", saopštila je Sinapsa. Prošle nedelje, nakon izbora za studentski parlament Medicinskog fakulteta, policija je došla ispred zgrade te ustanove, a dan kasnije na fakultet je ušla i inspekcija Ministarstva prosvete. Tokom policijske intervencije razbijeno je staklo na zgradi, a članovi izborne komisije napustili su Dekanat kroz razbijeni prozor uz pratnju policije, naveli su tada studenti koji su blokirali fakultete. Policija je saopštila da je postupala po prijavi zaposlenih koji su naveli da im grupa ljudi ispred fakulteta ne dozvoljava izlaz i pokušava nasilno da uđe. Policija je više puta od kraja 2024, kada su počele studentske blokade u Srbiji, ulazila na fakultete. Sa blokada i antivladinih demonstracija tražila se odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Policija je 31. marta pretresala zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu u sklopu, kako su saopštili, istrage smrti studentkinje koja je nekoliko dana ranije stradala na Filozofskom faklultetu. Rektor beogradskog Univerziteta Vladan Đokić je taj postupak okarakterisao kao pritisak na univerzitet i kršenje njegove autonomije. Policija je 21. januara intervenisala i u zgradi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zbog blokade studenata i profesora. Akademska zajednica ocenila je da upadima policije na fakultete vlast nastoji da, usled straha od poraza na izborima, suzbije studentski otpor i uguši akademsku autonomiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je pozvao Petera Mađara, pobednika na nedavnim parlamentarnim izborima u Mađarskoj, da poseti Srbiju. Vučić je objavio da je sa Mađarom razgovarao telefonom 21. aprila i čestitao mu na izbornoj pobedi. "Imali smo važan, dobar i sadržajan razgovor o ključnim temama za dalje unapređenje sveukupnih srpsko-mađarskih odnosa", napisao je Vučić na Instagramu. Dodao je da su razmotrili "neka od ključnih energetskih i drugih pitanja od značaja za dalji razvoj odnosa između dve zemlje, stabilan razvoj, sigurnije snabdevanje i snažnije regionalno povezivanje". Razmenili su i mišljenja o položaju srpske i mađarske manjine u dve zemlje, kao i o putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Partija Tisa (Tisza), koju predvodi Peter Mađar, pobedila je na parlamentarnim izborima 12. aprila u Mađarskoj i sa vlasti smenila Viktora Orbana i njegov Fides posle 16 godina vladavine. Tokom vladavine Orbana vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu. Obe vlade nastavile su da održavaju kontakte sa Moskvom, nakon što je Evropska unija uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Srbija od kraja 2021. ne napreduje u evropskim integracijama, čime je izgubila status predvodnika na tom putu na Zapadnom Balkanu. Jedan od razloga je i neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, odnosno odbijanje uvođenja sankcija Rusiji.

Mađarska naftna i gasna kompanija MOL navela je za Radio Slobodna Evropa da nastavljaju pregovore o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u u skladu sa potpisanim okvirnim sporazumom. MOL je tako odgovorio na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li promena vlasti u Mađarskoj može uticati na spremnost te kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u. Kako je navedeno pregovori se nastavljaju i u skladu sa propisima o sankcijama Sjedinjenih Država i Evropske unije. Završetak transakcije zahteva odobrenje američkog OFAC-a. MOL Grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 19. aprila posle sastanka sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da postoje crvene linije koje Srbija ne može da pređe. "Naš cilj je da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu, ali i da MOL preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS obavezao u prošlosti, a koje su od važnosti za Srbiju", napisala je ministarka na Instagramu. NIS je pod američkim sankcijama od oktobra 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. Rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. NIS pored rafinerije nafte u Pančevu, poseduje i maloprodajnu mrežu, kao i portfolio u oblasti istraživanja i proizvodnje.

Uprava policije Crne Gore saopštila je da intenzivno traga za Vehidom Murićem (25) iz Rožaja, koji se sumnjiči za izvršenje trostrukog ubistva u Podgorici. Tri tijela pronađena su rano 21. aprila u jednoj kući u podgoričkom naselju Stari aerodrom, saopšteno je iz Uprave policije. Kako je navedeno, službenici policije u koordinaciji sa Višim državnim tužilaštvom u Podgorici preduzimaju hitne mjere i radnje na njegovom lociranju i lišenju slobode, a svi raspoloživi kapaciteti policije stavljeni su na raspolaganje. "Prema dosadašnjim saznanjima, ovaj događaj nije povezan sa djelovanjem kriminalnih struktura, dok policija raspolaže informacijama o identitetu osumnjičenog za izvršenje ovog krivičnog djela i za njim se intenzivno traga", stoji u saopštenju policije. Policija sumnja da su krivičnom djelu prethodile lične razmirice između osumnjičenog i lica lišenih života. Uprava policije apelovala je na građane da, ukoliko imaju informacije koje mogu pomoći u pronalasku osumnjičenog, to prijave najbližoj policijskoj stanici ili pozivom na broj 122, uz upozorenje da budu oprezni. "Sva lica su porijeklom iz Rožaja. Na licu mjesta se vrši uviđaj. Prema preliminarnim informacijama sa lica mjesta, krivično djelo je najvjerovatnije izvršeno upotrebom hladnog oružja", dodaje se u saopštenju. Zločin se dogodio tokom prethodne noći, pokazuju prve informacije iz istrage.