Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore. "To uključuje izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem", poručio je portparol Evropske komisije povodom potvrde predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Srbija kupila razorne kineske supersonične balističke rakete CM-400. Portparol je naglasio da "kredibilna evropska putanja znači posvećenost regionalnoj stabilnosti i zajedničkom razumevanju bezbednosnih izazova s kojima se suočava naš kontinent". NATO nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). Međutim, Andrej Plenković, premijer Hrvatske, koja je stalna članica Alijanse, najavio je da će o tome informisati ostale članice Severnoatlantskog saveza. "Razgovaraćemo s našim partnerima u Severnoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je Plenković 12. marta. Reakcija je došla i sa Kosova. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je 13. marta da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljene i da kupovinom kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Maćedonci je u izjavi za RSE rekao da Srbija već nekoliko godina nabavlja oružje iz Rusije i Kine i da "dakle, to nije povezano ni sa kakvom trenutnom pretnjom po Srbiju".

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Srbije Milan Antonijević saopštio je da prikazivanje dece romske nacionalnosti, koja se "potkupljuju" kako bi promovisala određene političke organizacije, predstavlja uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine. Antonijević je tako odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o video snimcima na kojima deca romske nacionalnosti pružaju podršku vladajućoj stranci uoči lokalnih izbora 29. marta. Snimci, objavljeni na društvenoj mreži TikTok, prikazuju biznismena Branka Babića kako prilazi deci, daje im novac, kupuje mobilne telefone i garderobu, a deca izgovaraju reči podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Na jednom od snimaka deca su snimljena u blizini bilborda u Smederevskoj Palanci, u centralnoj Srbiji, na kome se reklamira lista vladajuće Srpske napredne stranke na lokalnim izborima koji će biti održani u tom mestu i još devet opština i gradova u Srbiji. "Svaka zloupotreba dece u političke svrhe je nedopustiva i ona ne smeju biti korišćena kao sredstvo za političku promociju, niti smeju biti izložena pritiscima ili podsticana da učestvuju u političkim porukama koje ne mogu u potpunosti da razumeju", naveo je Antonijević za RSE. On je dodao da je posebno zabrinjavajuće "kada su u ovakvim situacijama uključena deca iz ranjivih i marginalizovanih grupa". Povodom ovog slučaja reagovao je i predsednik Romske partije Srđan Šajn. "To je klasična zloupotreba dece. Kupovina stvari (deci) pokazuje da tu više nema morala ni pravne države. Više se ne biraju sredstva", rekao je Šajn za RSE. Biznismen Branko Babić i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nisu odgovorili na hitan upit RSE o ovom slučaju. Babić preko svojih društvenih mreža daje otvorenu podršku SNS-u. Predsednik ove stranke i bivši premijer Srbije Miloš Vučević objavio je u junu 2025. na mreži X snimak "druženja kod prijatelja Branka Babića" na imanju tog biznismena.

Nacionalna aviokompanija Er Srbija (Air Serbia) od početka marta ponovo je počela redovno da koristi vazdušni prostor Belorusije na letovima između Beograda i Moskve, pokazuju podaci sa sajta Flightradar. Od 2021. uglavnom je koristila zaobilaznu putanju preko Poljske i baltičkog regiona, da bi se sada vratila putanji preko Belorusije. Iz Er Srbije nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je razlog za zaobilaznu putanju bila preporuka Evropske unije koja 2021. pozvala aviokompanije u EU da ne koriste beloruski vazdušni prostor. Povod za takav poziv bilo je prinudno sletanje aviona kompanije Ryanair u glavni grad Belorusije zbog navodnih bezbednosnih pretnji kada je maja 2021. uhapšen beloruski opozicioni aktivista i novinar Roman Protaševič. Na pitanje zbog čega je ponovo počeo da se koristi vazdušni prostor Belorusije nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Er Srbija kao nacionalna kompanija države koja nije u Evropskoj uniji, nije bila u obavezi da prihvati preporuku Unije. Analizirajući istoriju letova Beograd – Moskva – Beograd, tokom decembra 2025. kao i u prva dva meseca ove godine, RSE je utvrdio da su letovi Air Srbije retko preletali Belorusiju. Sve do 3. marta 2026. Ruta preko Belorusije smatra se najkraćim i najpraktičnijim za letove između Srbije i Rusije. Prema avijacijskim podacima, tom putanjom let je kraći za oko 100 - 150 kilometara u odnosu na zaobilazne rute. Pored manjih troškova na kerozin i takse, smanjuje i vreme leta za oko 10 minuta. Od početka rata u Ukrajini, Er Srbija povećala je broj letova prema Rusiji budući da je jedna od retkih evropskih kompanija koja leti prema toj državi. Između Beograda i Moskve avioni Er Srbije lete između dva i tri puta dnevno, a srpska nacionalna kompanija leti i za Sankt Peterburg, Soči i Kazanj. Za razliku od Brisela koji je zbog invazije uveo sankcije Rusiji i zatvorio svoj vazdušni prostor za avione ruskih aviokompanija, Srbija je nastavila saradnju sa tom državom, odbijajući pozive EU da se priključi sankcijama. Šta je događalo na letu Ryanaira 2021. godine?Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanskom glavnom gradu Viljnus, 23. maja 2023. Nakon anonimne dojave o postavljenoj bombi, avion je po nalogu beloruske kontrole leta, skrenuo sa kursa i prinudno sleteo u Minsk. Nakon provere koja je trajala pet sati, utvrđeno je da je dojava bila lažna. Romana Protaševiča i njegovu devojku policija je odvela ubrzo nakon što je avion sleteo. Ovo hapšenje osudile su Evropska unija, NATO kao i brojne međunarodne institucije i organizacije. Roman Protaševič bio je urednik opozicionog kanala "Neksta" na servisu "Telegram" do 2020. kada su u Belorusiji počeli masovni protesti protiv autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka. Protesti i njihovo gušenje od strane vlasti usledili su nakon ponovnog izbora Lukašenka na glasanju koje su međunarodni posmatrači ocenili neregularnim, a beloruska opozicija "pokradenim".

Ambasadori država članica Evropske unije potvrdili su poziciju EU za jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Crnom Gorom, čime je potvrđeno održavanje međuvladine konferencije na kojoj će doći do privremenog zatvaranja ovog pregovaračkog poglavlja, potvrđeno je u Savetu EU. Radi se o poglavlju 21 – Transevropske transportne mreže, koje će biti privremeno zatvoreno na konferenciji planiranoj za 17. mart u Briselu. Crna Gora će tako imati 14 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33, koliko ih obuhvataju pregovori o članstvu u Evropskoj uniji. Crna Gora se, za sada, smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Državne vlasti ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – proces koji, prema statistici, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario cilj podgoričkih vlasti, celokupan proces treba biti završen u narednih devet meseci.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovo se našla pod optužbama da je bila saradnica jugoslovenske tajne policije, kolokvijalno poznate kao Udba. Do ovih navoda došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze, u kojoj su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Slovenka Marta Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Promociju je organizovala evropska zastupnica iz Slovenije Romana Tomc, članica Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu. Odmah nakon promocije, Tomc je uputila pismo Evropskoj komisiji, pozivajući se na sadržaj promovisane knjige. "Novi dokumenti nagoveštavaju da je Marta Kos, kao kandidatkinja, lagala pred parlamentarnim odborom Evropskog parlamenta, jer je izjavila da nikada nije bila saradnica tajne jugoslovenske policije", navela je Tomc u pismu koje je objavila na društvenim mrežama. Ona je Evropsku komisiju pitala da li je upoznata sa novim navodima, da li namerava da ih proveri i koje mere planira da preduzme kako bi se sprečila mogućnost da je Marta Kos lagala tokom saslušanja pred Evropskim parlamentom, imajući u vidu da je Komisija obavezna najvišim standardima integriteta. Međutim, Gijom Mersije, portparol Evropske komisije nadležan za proširenje negirao je da je Komisija primila ovo pismo. "Komesarka Kos je prošla opsežan i temeljit proces provere da bi se pridružila Kolegijumu. Evropski parlament je odobrio njeno imenovanje u istom procesu kao i za svih 27 komesara. Odbor za pravna pitanja EP je proučio njenu izjavu o interesima i nije utvrdio sukob interesa. Evropska komisija nema daljih komentara", izjavio je Mersije. Uprava državne bezbednosti (UDB, kolokvijalno Udba) je formirana u Jugoslaviji ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata 1946. godine, ali je 1966. preimenovana u Službu državne bezbednosti Udba je ozloglašena zbog uloge u progonu političkih neistomišljenika u Jugoslaviji u godinama posle Drugog svetskog rata, dok je značajan deo njenih aktivnosti u decenijama koje su usledile bio usmeren na praćenje i eliminaciju ljudi u dijaspori koji su označeni kao delatnici protiv interesa Jugoslavije. Optužbe da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije prvi put su se pojavile 2024. tokom saslušanja za potvrdu njenog imenovanja kao slovenačke kandidatkinje za evropsku komesarku. Tada je Kos negirala bilo kakvu vezu i navode nazvala dezinformacijama. Portparol Evropske narodne partije potvrdio je za medije da je zastupnica Romana Tomc detaljno obaveštavala evropske narodnjake o najnovijim otkrićima u vezi sa komesarkom Martom Kos. "Grupa će pažljivo ispitati situaciju. Za sada primećujemo da komesarka Kos nije demantovala ova nova otkrića. Lopta je sada u njenom dvorištu", rekao je portparol Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu. Evroposlanici su najavili da će o novim navodima pitati Martu Kos tokom rasprave o proširenju u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), zakazanoj za ponedeljak 16. mart. Međutim, Kos je u petak obavestila AFET da neće biti u prilici da učestvuje na raspravi. "Kad-tad moraće da dođe u AFET i neće joj biti ugodno", rekao je jedan zvaničnik iz redova evropskih narodnjaka u Evropskom parlamentu.

Nekoliko lidera evropskih država pozvalo je Evropsku uniju (EU) da uvede strože mere na evropskom nivou kako bi se sprečio ulazak bivših i sadašnjih ruskih boraca u šengenski prostor. Potpisnici pisma upućenom predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti (Costa) i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (von der Leyen) su šefovi vlada Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske. Oni upozoravaju da to pitanje predstavlja potencijalnu dugoročnu bezbednosnu pretnju za Evropsku uniju i pozivaju na preispitivanje mogućih viznih rizika i koordinisane mere za rešavanje ovog problema. Prema njima, ruska invazija na Ukrajinu nastavlja da menja evropsko bezbednosno okruženje i mogla bi da stvori nove izazove za unutrašnju bezbednost EU, posebno unutar šengenskog prostora bez pasoša. "Pojedinci koji su učestvovali u ratu kao deo oružanih snaga agresorske države predstavljaju ozbiljne rizike za unutrašnju bezbednost, uključujući nasilni kriminal, organizovane kriminalne mreže, ekstremističke pokrete ili aktivnosti neprijateljske države u širem kontekstu hibridnih akcija Rusije", navodi se u pismu osam lidera evropskih država. Oni su upozorili da među ruskim borcima ima više od 180.000 prethodno osuđenih kriminalaca koji su regrutovani iz ruskih zatvora i poslati na front. U pismu se napominje da se broj šengenskih viza izdatih ruskim građanima povećava, a imajući u vidu da putovanje unutar šengenskog prostora omogućava slobodno kretanje preko granica, viza koju izda jedna zemlja EU može imati bezbednosne implikacije za ceo blok. "Nova strategija vizne politike EU Evropske komisije eksplicitno se poziva na mogućnost novih ciljanih restriktivnih viznih mera u slučaju ozbiljnog pogoršanja odnosa sa određenom trećom zemljom, uključujući predloženu kategoriju koja obuhvata 'identifikovane bivše i sadašnje borce agresorske države'. To pruža jasnu političku i stratešku osnovu za dalji rad", smatraju lideri Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske. Potpisnici pisma pozivaju Evropsku komisiju, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove i državama članicama EU, da istraži ciljana ograničenja viza i moguće izmene Viznog zakonika EU koje bi omogućile koordinisano delovanje protiv identifikovanih bivših ili sadašnjih boraca agresorske države. Oni takođe pozivaju zemlje EU da u potpunosti iskoriste postojeće instrumente, uključujući odbijanje izdavanja viza ili dozvola boravka i uvođenje dugoročnih zabrana ulaska u šengenski prostor tamo gde je to opravdano bezbednosnim razlozima. Lideri osam evropskih država smatraju da ovo pitanje zaslužuje političku pažnju na najvišem nivou i da bi trebalo da bude obrađeno u zaključcima predstojećeg sastanka lidera 27 država članica, koji je zakazan za 19. i 20. mart.

Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je u petak da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljenje i da svojim kupovinama kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak rekao da je Srbija kupila "razorne" kineske supersonične balističke rakete CM-400 i da je "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". Maćedonci je u izjavi za RSE rekao da Srbija već nekoliko godina nabavlja oružje iz Rusije i Kine i da "dakle, to nije povezano s bilo kakvom trenutnom pretnjom po Srbiju". "Nijedna susedna država Srbije ni u jednom slučaju nije pokazala nikakvu agresivnu ili napadačku nameru u odnosu na Srbiju", izjavio je Maćedonci, dodajući da je upravo Srbija ta koja pokazuje teritorijalne pretenzije prema Kosovu. Vučić je dan ranije uza Radio-televiziju Srbije rekao da je Vojska Srbije uspešno integrisala kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je predsednik Srbije. On nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete, navodeći da su "strašno skupe", ali da ih Srbija dobila "popust mali". Kosovski ministar odbrane ocenio je da je kupovina oružja od Kine nastavak Vučićeve politike. "Republika Srbija vojne uglavnom realizuje iz zemalja koje nisu članice NATO-a. Strateške nabavke Srbija je uglavnom obavljala od Ruske Federacije i Kine. Od Kine je Ministarstvo odbrane Srbije nabavilo protivvazdušne raketne sisteme FK3, HQ-17 i HQ-9, kao i bespilotne letelice i različite radare", rekao je on. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, u periodu 2020–2024, Srbija je najviše oružja uvezla iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). U reakciji na vest o srpskoj kupovini raketa iz Premijer Hrvatske Andrej Plenković upozorio je da da će o tom pitanju razgovarati s NATO-om. Vučić je reagujući na Plenkovićevu izjavu rekao da "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je Vučić. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisale Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, koju su srpski zvaničnici okarakterisali kao pretnju bezbednosti Srbije.

Nekoliko visokih iranskih zvaničnika, uključujući predsednika Masuda Pezeškijana, izašlo je u petak na ulice Teherana na godišnji skup povodom Dana Kudsa u znak podrške palestinskom pitanju uprkos intenzivnom talasu vazdušnih napada SAD i Izraela. U prkosnom nastupu, šef iranskog pravosuđa Golam Hosein Mohseni Edžei, šef nacionalne policije Ahmad-Reza Radan i ministar spoljnih poslova Abas Aragči takođe su se pridružili hiljadama Iranaca u glavnom gradu Irana na Danu Kudsa (Kuds je arapski naziv za Jerusalim) , pokazali su snimci državne televizije, dok su se stubovi dima dizali s lokacija širom grada. Demonstracije su se dogodile na dan za koji je američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) rekao da će biti najteži dan bombardovanja u kampanji tokom koje je pogođeno više od 15.000 meta od njenog početka 28. februara. On je dodao je da je obim uzvratne vatre iz Irana naglo opao u odnosu na prethodne dane tokom sukoba pošto se, kako je rekao, iranske "rakete, njihovi lanseri raketa i dronovi uništavaju ili obaraju na nebu". "Njihov obim raketa je smanjen za 90 odsto, njihovi jednosmerni dronovi za napad juče – pao za 95 odsto", dodao je Hegset. Američka Centralna komanda saopštila je da je šest članova posade poginulo kada je avion vojske SAD za dopunu goriva pao u Iraku posle, kako izgleda, sudara u vazduhu, dok je francuski vojnik poginuo u regionu Kurdistan u takođe Iraku, kako dvonedeljni američko-izraelski rat protiv Irana nastavlja da se preliva preko granica u regionu Bliskog istoka. Centralna komanda SAD, koja je odgovorna za američke snage na Bliskom istoku, saopštila je u petak da je avion za dopunu goriva KC-135 pao na zapadu Iraka. Navela je da se identiteti članova posade neće objavljivati pre nego što prođe 24 sata od obaveštavanja njihovih porodica. "Okolnosti incidenta su pod istragom. Ipak, gubitak aviona nije bio posledica neprijateljske ili prijateljske vatre", dodala Centralna komanda. Drugi avion je bezbedno sleteo u Izraelu, rekli su zvaničnici. KC-135 se koristi u misijama dopunjavanja goriva u vazduhu američke vojske, omogućavajući drugim avionima da obavljaju misije bez sletanja. Američki vojni zvaničnici su saopštili da 2. marta tri borbena aviona F-15 pala u Kuvajtu nakon što ih je pogodila prijateljska vatra kuvajtske protivvazdušne odbrane. Svih šest članova posade iz tri F-15 katapultiralo se i padobranima se spustilo na zemlju pre nego što su ih spasioci locirali, saopštila je Centralna komanda. Prva potvrđena smrt pripadnika francuske vojskeFrancuski predsednik Emanuel Makron (Emmauel Macron) rekao je da je jedan vojnik poginuo tokom napada dronom u regionu Irbil u iračkom Kurdistanu. "Ovaj napad na naše snage koje se bore protiv DAEŠ-a (takozvana Islamska država) od 2015. je neprihvatljiv", rekao je Makron. On je dodao da su francuski vojnici prisutni u Iraku "strogo u okviru borbe protiv terorizma" i da "rat u Iranu ne može da opravda takve napade". Nije poznato odakle je došao dron niti ko ga je ispalio. Francuska vojska je ranije saopštila da je najmanje šest vojnika povređeno i jedan od njih je kasnije preminuo. To je bila prva potvrđena smrt francuskog vojnika otkako su SAD i Izrael pokrenuli vazdušnu kampanju protiv Irana. Francuska ne učestvuje direktno u američko-izraelskim ratnim naporima. Teheran je uzvratio udarima u regionu, ali nije poznato da li je Iran ili saveznička milicija u Iraku odgovorna za napad u kome je poginuo francuski vojnik. Ekstremisti Islamske države i Al Kaide takođe su aktivni u delovima Iraka. Ašab Alkahf, grupa povezana s Iranom u Iraku, kasnije je navela da se francuski interesi u regionu sada smatraju metama. Ključni moreuzS ulaskom rat u drugu nedelju, Iran je nastavio da uzvraća udarce američkim arapskim saveznicima u regionu Zaliva i napada komercijalne brodove koji prolaze kroz ključni Ormuski moreuz. Vrhovni vođa Modžtaba Hamnei, u svojoj prvoj javnoj izjavi otkako je imenovan za naslednika svog pokojnog oca, rekao je da Iran mora da nastavi da drži zatvorenom ključnu zalivsku brodsku rutu, nekoliko sati pošto je nekoliko brodova bilo meta udara dok Teheran pokušava da uguši isporuku nafte s Bliskog istoka. U saopštenju, koje je u četvrtak pročitala voditeljka na iranskoj državnoj televiziji, Hamnei je rekao da će Iran nastaviti da napada mete gde "neprijatelj ima malo iskustva ". Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da ta vojna snaga namerava da drži Ormuski moreuz zatvorenim za saobraćaj, navodeći da sledi uputstva novog vrhovnog vođe. SAD su nagovestile da su spremne da prate brodove kroz moreuz, što bi verovatno povećalo tenzije u regionu. Iran gađa IzraelIran je ponovo ispalio rakete u talasima prema Izraelu rano u petak, saopštili su zvaničnici u Tel Avivu. Hitne službe izveštavaju da su dve osobe povređene na severu zemlje. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, na svojoj prvoj konferenciji za novinare od početka rata 28. februara, ponovo je govorio o pomaganju iranskom narodu da sruši režim u Teheranu. "Neću detaljno opisivati akcije koje preduzimamo. Stvaramo optimalne uslove za rušenje režima, ali neću poreći da vam ne mogu sa sigurnošću reći da će narod Irana srušiti režim – režim se ruši iznutra", rekao je on. "Ali mi svakako možemo pomoći i pomažemo", dodao je Netanjahu. Nekoliko sati kasnije, iranski mediji su izvestili o nekoliko eksplozija u Teheranu. Izrael je takođe nastavio ofanzivu protiv snaga Hezbolaha, saveznika Irana, u Libanu, dok se vojska pomera dalje na jugu Libana. Vojska je poručila stanovnicima da se "odmah pomere severno od reke Zahrani", 40 kilometara od izraelske granice. Ona je navela da je Hezbolah ispalio oko 200 raketa prema njoj tokom noći. Saudijska Arabija je saopštila da je presrela desetine dronova koji su ulazili u njen vazdušni prostor. "Dvanaest dronova je presretnuto i uništeno nakon ulaska u saudijski vazdušni prostor", rekao je portparol ministarstva nakon što su vlasti izvestile da je oboreno najmanje još 16 dronova. Novinari su izvestili da su bili očevici eksplozija koje su potresla centralnu finansijsku zonu Dubaija rano ujutru u petak. Turski državni mediji su u petak izvestili da su se čule sirene u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik, objektu NATO-a na jugu Turske u kojem su smeštene američke snage. Dalje informacije nisu bile zasad dostupne. Ako se potvrdi iranski raketni napad, to bi bio treći put od početka rata da je narušen turski vazdušni prostor. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Nekoliko članova američkog Kongresa pozvalo je u pismu državnog sekretara Marca Rubija da spriječi moguće smanjenje američkih trupa na Kosovo, upozoravajući da bi takvo povlačenje moglo izazvati nestabilnost ne samo u toj zemlji nego i u širem regionu Zapadnog Balkana, u vrijeme rastućih malignih uticaja. U pismu upućenom 11. marta izrazili su "duboku zabrinutost" zbog izvještaja da bi administracija predsjednika Donalda Trumpa mogla povući neke američke snage iz Misije NATO-a na Kosovu (KFOR). "U vrijeme pojačane političke krhkosti i rastućeg zlonamjernog uticaja na Zapadnom Balkanu, prerano smanjenje američkog prisustva riskira destabilizaciju ne samo Kosova već i šireg regiona, posebno Bosne i Hercegovine. Pozivamo vas da održite nivo američkih snaga kako biste zaštitili nacionalne sigurnosne interese SAD-a u regionu Zapadnog Balkana", navodi se u pismu. Pismo je uslijedilo nakon što je američki list Politico 19. februara, pozivajući se na četiri diplomate NATO-a, objavio da Sjedinjene Države traže od saveznika da razmotre smanjenje vanjskog angažmana Alijanse, uključujući misiju na Kosovu. Na pitanje o ovome, Pentagon je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da nema najava o bilo kakvoj promjeni u raspoređivanju snaga. Oko 590 američkih vojnika trenutno služi na Kosovu u okviru KFOR-a. Ta misija je treći sigurnosni odgovor u zemlji, nakon Policija Kosova i Misije EU za vladavinu prava, EULEX. KFOR je, između ostalog, odgovoran i za sigurnost na granici između Kosova i Srbije, dvije susjedne zemlje koje i dalje imaju napete odnose. Kongresmeni i senatori upozorili su da bi smanjenje američkih trupa oslabilo operativne sposobnosti Misije i ulogu KFOR-a koji doprinosi očuvanju mira i stabilnosti na Kosovu. "S obzirom na nedostatak značajnog napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, smanjenje trupa bi uklonilo važan instrument pritiska za povratak pregovorima. Štaviše, smanjeno prisustvo SAD-a moglo bi ohrabriti aktere koji povlačenje Zapada vide kao priliku za izazivanje nemira", navodi se u pismu. Kosovo i Srbija i dalje imaju napete odnose, posebno od 2023. godine, kada su kosovske vlasti optužile Beograd za napad grupe Srba na Policiju Kosova u selu Banjska u kojem je poginuo narednik, kao i za eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac. Srbija je negirala da je umiješana u te napade, koji su se dogodili na sjeveru Kosova, gdje većinski žive Srbi. Od tada, dijalog između dva susjeda, posredstvom Evropske unije, u zastoju je i nije bilo sastanaka na visokom nivou, uprkos ranijem dogovoru o normalizaciji odnosa početkom 2023. Kongresmeni i senatori smatraju i da bi moguće povlačenje SAD-a iz KFOR-a moglo ohrabriti aktere s nacionalističkim agendama na Kosovu i u Srbiji, kao i separatističke ambicije lidera u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, "što bi moglo potkopati državnu koheziju u Bosni i Hercegovini i povećati rizik od političke ili sigurnosne krize". Naveli su i kako Rusija dosljedno nastoji iskoristiti podjele na Zapadnom Balkanu i oslabiti podršku NATO-a i EU u regionu. "U aprilu 2024. godine, vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi Christopher Cavoli svjedočio je pred Kongresom da Rusija aktivno podstiče tenzije između etničkih grupa kako bi potkopala teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, što je uticalo na njegovu odluku da poveća i ojača KFOR brojčano i da dovede više vojne opreme", rekli su. Citirali su "nedavne obavještajne podatke" u kojima se navodi da se ruski maligni uticaj u regionu nije smanjio, zbog čega, kako navode, Sjedinjene Države "ne bi trebale smanjivati svoje trupe i ostaviti više prostora za ruske aktivnosti".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je 12. marta da je Srbija do Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. On je naveo da je Vojska Srbije uspešno izvršila integraciju kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. Vučićeva izjava dolazi nakon što su na jednom specijalizovanom vojnom forumu proteklih dana objavljene fotografije na kojima se vide borbeni avioni, u vlasništvu Vojske Srbije. Jedan avion je, kako se navodi, bio naoružani kineskom dalekometnom raketom vazduh-zemlja, sa oznakom CM-400. Drugi je, prema istim navodima, nosio avio bombu LS-6, takođe kineske proizvodnje. Vučić je rekao da su avioni sa kineskim raketama "slučajno snimljeni". On nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete. "Strašno su skupe rakete. Mi smo dobili popust mali", rekao je Vučić. Dodao je im je domet 200 do 400 kilometara i da je reč o raketama velike razorne moći. Na ovu nabavku, reagovao je Andrej Plenković, premijer Hrvatske, koja je članica Evropske unije i NATO. On je u izjavi novinarima 12. marta rekao da će tim povodom Hrvatska razgovarati sa saveznicima. "Razgovarat ćemo s našim partnerima u Sjevernoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je jedna novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je Plenković. Dodao je da ne očekuje "da bi posjedovanje takvog vrlo ozbiljnog oružja moglo u bilo kojoj varijanti doći u poziciju da se koristi prema susjednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj". Srbija, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona unapređuje vojnu saradnju sa Kinom. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, od 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je rekao da "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima". On je naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je Vučić. On je naveo i da je sa Plenkovićem razgovarao tokom posete Indiji sredinom februara i da mu je premijer Hrvatske tada rekao da vojna saradnja sa Albanijom i Kosovom nije usmerena protiv Srbije. "Saslušao sam ga i to je to. Ali, da li i dalje imam tu dozu nelagode i straha? Imam", rekao je Vučić. Hrvatska, Albanija i Kosovo u martu 2025. potpisale su Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Vučić je rekao da Srbija ima korektne i dobre odnose sa NATO, ali je ponovio da država neće pristupiti toj vojnoj alijansi. On je naveo da je zadovoljan odnosima sa SAD, da veruje da će biti još bolji i da će to "moći da se vidi". Rekao je da Vlada u Beogradu "ima gotove svakodnevne kontakte sa američkom administracijom na različitim nivoima". "Više radimo nego što pričamo", kazao je Vučić. Naveo i da je "vitalni interes" Srbije i da ima dobre odnose sa Rusijom, i da je Srbija, koja nakon invazije na Ukrajinu nije uvela sankcije toj zemlji, "mnogo dala u prijateljstvo sa Rusijom". "Savest mi je čista, trudio sam se da sačuvamo tradicionalne dobre odnose i mislim da ih imamo. I mislim da ih niko neće srušiti", rekao je Vučić. Dodao je da će nastaviti da unapređuje odnose i sa Kinom.

Srbija se nije uskladila sa poslednjom odlukom Evropske unije kojom se iranski Korpus islamske revolucionarne garde stavlja na listu osoba, grupa i subjekata uključenih u terorističke akte i podložnih restriktivnim merama prema Zajedničkom stavu o primeni specifičnih mera za borbu protiv terorizma. Ovo je objavljeno na web-stranici Saveta EU, gde se saopštava koje se treće zemlje usklađuju sa politikom sankcija Evropske unije. Reč je o odluci od 26. februara, kojom se ažurira lista osoba, grupa i entiteta obuhvaćenih restriktivnim merama EU u borbi protiv terorizma. Odluka predstavlja redovnu reviziju spiska koji se vodi u okviru okvira za borbu protiv terorizma, uspostavljenog 2001. godine. Prema Zajedničkom stavu EU, entiteti i pojedinci koji se nalaze na ovoj listi podložni su merama kao što su zamrzavanje imovine i zabrana da im se iz Evropske unije stavljaju na raspolaganje finansijska sredstva ili ekonomski resursi. Sa ovom odlukom uskladile su se sve ostale zemlje regiona koje imaju status kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je u saopštenju šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. U februaru je takođe saopšteno da se Srbija nije uskladila ni sa dve prethodne odluke Evropske unije o sankcijama Iranu, koje se odnose na situaciju unutar te zemlje, kao i na iransku vojnu podršku ruskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora.

U nacrtu godišnjeg izveštaja o Bosni i Hercegovini u Evropskom parlamentu izražava se žaljenje zbog kontinuirane rasprostranjenosti političkih podela, secesionističkih napora i "zarobljene države", koji, decenijama nakon rata, narušavaju poverenje javnosti i ubrzavaju odliv mozgova. "Odbacuje se svaki istorijski revizionizam, poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca, kao i osporavanje utvrđenih činjenica i nezavisnosti i nepristrasnosti domaćih i međunarodnih tribunala, posebno od strane političkih aktera", navodi se u nacrtu dokumenta o Bosni i Hercegovini. Autor nacrta, izvestilac za BiH u Evropskom parlamentu Ondrej Kolar, u pratećem obrazloženju ocenjuje da je politička kriza izazvana nedavnim događajima "uzdrmala stabilnost i prosperitet BiH, kao i njenu mogućnost da postane članica Evropske unije u bliskoj budućnosti". "Zemlja čiji državni predstavnici ne mogu postići dogovor među sobom i ostaju zapleteni u neslogu oko važnih unutrašnjih pitanja rizikuje da potkopa razvoj države i uskrati građanima šansu da žive u prosperitetu — što, između ostalog, dovodi do ozbiljnog odliva mozgova, pretnji secesijom i opšte nestabilnosti", ocenio je Kolar u obrazloženju. Bosna i Hercegovina je država kandidat za članstvo u EU od decembra 2022. godine. Otvaranje pristupnih pregovora očekuje se tek nakon što zemlja ispuni kriterijume koje je ranije postavila Evropska unija. Kolar se u obrazloženju osvrnuo i na aktivnosti koje potkopavaju funkcionalnost države. "Lideri poput Milorada Dodika, kao i oni koji osporavaju državne institucije i odluke Ureda visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, aktivno se angažuju sa ruskim predstavnicima i tim vezama potresaju zemlju i region iznutra. Time Bosnu i Hercegovinu predstavljaju kao državu koja se ni posle mnogo godina nije oporavila od Dejtonskog mirovnog sporazuma i koja se, nažalost, i dalje oslanja na produženje mandata EUFOR-a", naveo je Kolar. U nacrtu izveštaja sa zabrinutošću se konstatuje ograničen napredak u borbi protiv "široko rasprostranjene korupcije i rastućih znakova zarobljavanja države". Vlasti BiH se pozivaju da preduzmu hitne i konkretne mere na državnom i entitetskom nivou i da ojačaju saradnju između tela za borbu protiv korupcije, policije i tužilaštva. Bosna i Hercegovina se takođe poziva da reši sistemske nedostatke u borbi protiv organizovanog kriminala, unapređujući operativnu saradnju između organa za sprovođenje zakona na državnom i entitetskom nivou. U dokumentu se poziva BiH da otkloni nedostatke u okviru za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kako bi izbegla stavljanje na sivu listu, kao i da se uskladi sa viznom politikom EU i u međuvremenu primeni dodatne bezbednosne mere. Izražava se i zabrinutost zbog, kako se navodi, zlonamernih dezinformacija i pokušaja stranog mešanja aktera iz trećih zemalja u Bosni i Hercegovini. Zemlja se poziva da preduzme odlučne korake kako bi se suprotstavila tim pretnjama i ojačala društvenu otpornost. Vlasti BiH se takođe pozivaju da primene međunarodne preporuke za jačanje integriteta, kredibiliteta i transparentnosti izbornog procesa, uključujući finansiranje političkih stranaka i kampanja, političko oglašavanje i registraciju stranaka. U nacrtu godišnjeg izveštaja izražava se zabrinutost zbog nedostatka finansiranja javnog emitera u BiH i pozivaju se vlasti da obezbede njegovo održivo finansiranje. Dokument takođe oštro osuđuje napade, pretnje, zastrašivanje, politički pritisak i strateške tužbe protiv učešća novinara u javnom životu, posebno od strane visokih političkih zvaničnika. Pozdravlja se kontinuirano potpuno formalno usklađivanje BiH sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sankcije uvedene nakon ruske agresije na Ukrajine, uz poziv na njihovu efikasnu primenu. Dokument takođe pozdravlja odluke skupštine entiteta Republika Srpska da ukine zakone koje je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Međutim, istovremeno se osuđuje "kontinuirana zapaljiva i pogrdna retorika i secesionistička politika rukovodstva Republike Srpske", za koju se navodi da slabi Bosnu i Hercegovinu i potkopava njen put ka članstvu u EU. Naredne nedelje nacrt dokumenta biće predmet rasprave u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta. Kasnije tokom godine o njemu će se glasati na plenarnoj sednici, čime će dobiti formu rezolucije Evropskog parlamenta.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je na ponovno odlučivanje Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je Skupština Crne Gore usvojila 6. marta. Prethodno je isto učinio i za izmene Zakona o unutrašnjim poslovima koje su izglasane na istoj sednici. Kada je reč o ovom zakonu, crnogorski predsednik navodi da taj zakon nije usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije, ali i sa Ustavom Crne Gore i međunarodnim standardima. To se, pre svega, odnosi na odredbe vezane za prava na privatnost, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu predsednika. "Ključno sporno rješenje Zakona ogleda se u tome što se ukida prethodno sudsko odobrenje za primjenu mjera tajnog nadzora koje uključuju praćenje, osmatranje i elektronsku pretragu na javnom mjestu uz korišćenje tehničkih sredstava za dokumentovanje", kazao je Milatović. Reč je o meri, kako je ocenio, "koja omogućava tajno i sistematsko bilježenje kretanja, kontakata, ponašanja i navika pojedinca. Iako se ove mjere sprovode u javnom prostoru, njihova priroda i domet pokazuju da mogu omogućiti dubok i sistematičan uvid u privatni život pojedinca, a sve bez prethodnog odobrenja suda", saopštio je. Predsednik Crne Gore je 9. marta na ponovno izjašnjavanje vratio i drugi zakon usvojen tog dana, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o unutrašnjim poslovima. Istakao je da je taj zakon takođe neusklađen sa pravnim okvirima Evropske unije, ali i sa Ustavom u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti. Takođe, navodi da je sporan i način na koji se u zakonu predviđa prestanak radnog odnosa policajaca, jer takvo rešenje "direktno suspenduje ulogu suda jer Komisija formirana od strane ministra unutrašnjih poslova, svojim mišljenjem, 'presuđuje' policijskom službeniku prije nego to pravosnažnom presudom, nakon sprovedenog krivičnog postupka, učini sud". Usvajanje ova dva zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije kao i nevladinog sektora. Član opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević podneo je ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore, a još dva poslanika DPS-a podnela su ostavke na mesta predsednika skupštinskih odbora. Iz te partije najavili su da će to uraditi svi njihovi članovi koji se nalaze na predsedničkim i potpredsedničkim funkcijama skupštinskih tela. Kritike opozicije i civilnog društva nadovezuju se na mišljenje Evropske komisije, koja je uoči usvajanja ovih zakona saopštila da se pojedine odredbe koje se tiču privatnosti podataka ne poklapaju sa pravnim principima Evropske unije, pre svega sa Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Iz Vlade Crne Gore, koja je i predlagač ovih zakona, navode da su oni neophodni za zatvaranje poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, kao i da stav Evropske komisije ostavlja prostora da se sporne odredbe naknadno usaglase sa standardima Unije. Crna Gora se smatra liderom u pregovorima o pristupu sa EU, a vlada Crne Gore najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13. Zaštita podataka obuhvaćena je poglavljem 23 u pregovorima o pristupu EU. To poglavlje tiče se Pravosuđa i temeljnih prava, a uključuje i oblast fundamentalnih prava, među kojima je i pravo na zaštitu podataka.

Učešće Bosne i Hercegovine kao jednog od sponzora rezolucije Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija o agresiji Irana je bespotreban čin koji ne donosi nikakvu korist zemlji, ali može da nanese veliku štetu, ocijenio je Željko Komšić, član Predsjedništva BiH. Savjet bezbjednosti UN je 11. marta usvojio rezoluciju na prijedlog Bahreina, kojom se od Irana traži da odmah prekine napade na okolne zemlje, a u kojoj se osuđuju napadi Teherana na Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Jordan. BiH je bila jedan od kosponzora rezolucije. Dan ranije, članica Predsjedništva BiH, Željka Cvijanović, tražila je da se Predsjedništvo hitno izjasni o prijedlogu da BiH bude jedan od sponzora ove rezolucije. Kako je saopšteno iz Komšićevog kabineta u četvrtak, 12. marta, on navodi da je više puta rekao Zlatku Lagumdžiji, ambasadoru BiH u UN, da je on protiv pridruživanja rezoluciji. "Paralelno s tim, pojavila se priča o Rezoluciji Rusije kojom se osuđuje napad na Iran. Lagumdžiji sam, takođe, rekao da sam i protiv toga da se eventualno pridružujemo toj Rezoluciji, jer mislim da je sama Rezolucija licemjerna, nakon svega onoga što je Rusija uradila u Ukrajini", istakao je Komšić. Komšić tvrdi da niko zvanično nije tražio od BiH da se pridruži rezoluciji, osim, kako navodi, da je Cvijanović razgovarala sa predstavnikom ministarstva spoljnih poslova UAE, koji je od nje to tražio. "Niko od nas, pa čak i Sjedinjene Američke Države, nisu tražile da je ko-sponzoriramo. Prema tome nije bilo nikakvog razloga da ulijećemo ovakav geopolitički procijep, i da sad moramo da objašnjavamo i da se pravdavamo zašto smo to kao država uradili", rekao je član Predsjedništva iz reda hrvatskog naroda. On pojašnjava da je prema Poslovniku zakazao sjednicu čim je stigao zahtjev Željke Cvijanović, ali da nije bilo moguće da se sjednica održi prije sjednice Savjeta bezbjednosti UN na kojoj je rezolucija usvojena. "Zašto je došlo do pridruživanja toj Rezoluciji, to su pitanja koja treba uputiti nekim drugim ljudima i nekim drugim institucijama, a ne Predsjedništvu BiH", navodi Komšić. On takođe ističe da se u rezoluciji "osuđuje Iran zato što je dejstvovao po tim zemljama ali nigdje se ne govori o tome da Iran, koji je napadnut, ima pravo, po Povelji Ujedinjenih nacija, da se brani i da svaka zemlja sa čije teritorije dolazi napad na određenu zemlju se smatra agresorom". "Iran nije prvi započeo te aktivnosti, nego su te aktivnosti bile usmjerene prema Iranu. Sve akcije koje je Iran izvodio mogu se karakteristati kao odbrambene", ocijenio je Komšić. Dalje navodi da UAE, Bahrein i Oman, koji su među predlagačima rezolucije, nisu glasali za Rezoluciju o Srebrenici, koju je UN usvojio prije dvije godine. Članovi Predsjedništva BiH, državnog organa nadležnog za vođenje spoljne politike, do sada se nisu zajedno oglašavali o sukobu u Iranu, koji je počeo zajedničkim napadom SAD i Izraela 28. februara.