Policija i tužilaštvo ispituju okolnosti smrti 25-godišnje devojke čije je telo pronađeno 26. marta uveče na platou Filozofskog fakulteta Beogradu. "Prema prvim saznanjima, dobijenim od očevidaca, na petom spratu fakulteta došlo je do aktiviranja i zapaljenja pirotehničkih sredstava, nakon čega je, kako se sumnja, ženska osoba, najverovatnije student fakulteta, skočila kroz prozor", rekao je načelnik Policijske stanice Stari grad Radenko Resanović. On je dodao da je o svemu obavešteno tužilaštvo koje je naložilo uviđaj, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. U istragu se uključilo i Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog "postojanja osnova sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". "Policiji je naloženo da zbog ugroženosti opšte sigurnosti uđe u zgradu Filozofskog fakulteta i da u što kraćem roku proveri sve okolnosti", navodi se u saopštenju Tužilaštva. Dodaje se i da je policiji naloženo da "pribavi svu normativu Filozofskog fakulteta koja reguliše bezbednost na fakultetu, organizaciju rada, proceduru ulaska u zgradu, radno vreme fakulteta". Ovo je naloženo radi utvrđivanja da li je bezbednost na Filozofskom fakultetu bila usaglašena sa tim propisima, a ako nije u čemu se sastoje propusti, piše u saopštenju. Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak ocene pravilnosti rada Filozofskog fakulteta, a Ministarstvo prosvete najavilo je vanredni inspekcijski nadzor ove visokoškolske ustanove. Iz Skupštine Srbije saopšteno je da će 28. marta biti održana hitna sednica Odbora za obrazovanje.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti otputovao je u petak u zvaničnu posetu Francuskoj, gde bi trebao da se sastane sa predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron). Dok Vlada Kosova nije pružila detalje o ovom sastanku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak izneo navodnu agendu Kurtija uz tvrdnje da će francuskom predsedniku izneti dva zahteva uperena "protiv srpskog naroda". Prvi zahtev je, kako je rekao Vučić za beogradsku TV Prva, da Francuska uslovi Srbiju da nikada ne koristi oružje protiv Albanaca, dok je drugi da NATO napusti kopnenu zonu bezbednosti kako bi Kosovske snage bezbednosti (KBS) mogle da idu na sever Kosova. Vučić je ova svoja "saznanja" obrazložio time da je agendu kosovskog premijera dobio preko "naših ljudi u Kurtijevom okruženju“. Izrazio je nadu da NATO neće podržati zahteve Kurtija, te da je siguran da ih ni Makron neće podržati. "To bi bio direktan napad na mir, to bi bio direktan napad na naše stanovništvo, na celu Srbiju i gotovo sam siguran da se to neće dogoditi", kazao je Vučić. Radio Slobodna Evropa je zatražio komentar od Vlade Kosova ali odgovor još nije stigao. Ove Vučićeve tvrdnje dolaze u trenutku kada su kosovske vlasti izrazile zabrinutost nakon što je Srbija početkom marta kupila supersonične balističke rakete CM-400 od Kine. Ministar odbrane Kosova, Ejup (Maqedonci) Maćedonci, rekao je za RSE 13. marta da Srbija ovakvim nabavkama pokazuje "hegemonističke tendencije" prema susednim državama. Par dana kasnije Kurti je optužio Beograd za "agresiju" nakon što je Vojska Srbije 19. marta izvela vežbe u selu naseljenom Albancima na jugu Srbije, u blizini granice sa Kosovom. Međutim, misija NATO-a na Kosovu (KFOR) je za RSE navela da ove vežbe ne predstavljaju rizik, te da je unapred obaveštena iz Beograda da će Vojska Srbije sprovesti planirane vežbe u selu Muhovac. Inače, Kosovske bezbednosne snage nemaju pravo da idu na sever Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo, bez prethodne saglasnosti KFOR-a a na osnovu obaveze koju je Vlada Kosova preuzela 2013. godine. Ova obaveza je, koju je kroz razmenu pisama sa tadašnjem generalnim sekretaru NATO-a Anders Fog Rasmusenom (Fogh Rasmussen) preuzeo tadašnji premijer Kosova Hašim Tači (Hashim Thachi), i dalje je na snazi iako su Kosovske bezbednosne snage promenile mandat. KBS je poslednji put na sever bio 29. jula 2025. godine uz saglasnost KFOR-a, povodom operacije pronalaženja tela osobe koja je skočila sa mosta na jezeru Gazivode. KBS je u procesu transformacije u vojsku, nakon usvojenih zakonskih izmena. Očekuje se da ovaj proces bude završen do 2028. godine.

Ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) razmatraju obimne napore za popravku oštećenja na zaštitnoj kupoli na ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Černobilj, uz procenjene troškove od oko 575 miliona dolara, što je znak da je Kijev i dalje u centru razgovora na visokom nivou uprkos drugim krizama u svetu. Portparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova Paskal Konfavre (Pascal COnfavreux) u izjavi za RSE u petak odbacio je zabrinutost koju su izrazile neke zemlje da eskalacija tenzija na Bliskom istoku skreće pažnju s Ukrajine. "To bi mogao biti rizik, ali nije realnost", rekao je on. Konfavre je istakao da je Ukrajina u centru fokusa sastanka G7, napominjući da ministri imaju posebnu sednicu o podršci Kijevu, kao i da će ukrajinski ministar spoljnih poslova učestvovati u diskusijama. "Ovaj G7 je napravljen kako bi omogućio liderima da u poverenju razgovaraju o najvažnijim međunarodnim pitanjima", rekao je on. "Među njima će, naravno, biti Iran i Bliski istok – ali i Ukrajina." Zabrinutost zbog nuklearne bezbednostiCentralno pitanje na dnevnom redu je popravka masivnog zaštitnog sarkofaga – koji pokriva uništeni reaktor u Černobilju – pošto ga je 2025. pogodio dron. Ukrajina je saopštila da je u pitanju bio ruski dron koji je nosio "visokoeksplozivnu bojevu glavu". Kremlj je negirao te navode, navodeći da je Kijev izneo takvu tvrdnju da bi poremetio mirovne pregovore koji su bili u toku. Četvrti reaktor u Černobilju eksplodirao je 1985, izazvavši najgoru nuklearnu katastrofu na svetu. Sarkofag u vrednosti od 2,5 milijardi dolara podignut je 2019. kako bi se sprečilo dalje zračenja i omogućio eventualno demontiranje ostataka reaktora. Šteta na sarkofagu, mada fizički ograničena, ima ogromne finansijske i bezbednosne implikacije. "To pokazuje koliko je šteta značajna i koliko može biti opasna u smislu nuklearne bezbednosti", rekao je Konfavre. Procenu troškova objavila je Evropska banka za obnovu i razvoj i ministri sada razgovaraju o tome kako sakupiti sredstva. Očekuje se da će doprinosi partnera iz G7, uključujući SAD, biti deo tih razgovora. "O tome će se razgovarati danas (27. marta", rekao je Konfavre kada je upitan o potencijalnom učešću SAD. Dok ministri nastavljaju diskusije, obim napora za sanaciju Černobilja ispostavio se kao jasan pokazatelj stalnih rizika koje predstavlja rat u Ukrajini, čak i daleko od aktivnih linija fronta. Za Francusku, rekao je Konfavre, poruka G7 ostaje jasna: Ukrajina nije po strani. "Danas razgovaramo o Ukrajini", rekao je on. "I nastavićemo to da radimo."

Brojne opštine na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine ostale su 27. marta bez struje zbog kvarova na dalekovodima. Razlog su snježne padavine koje su tokom noći zahvatile više gradova na tom području. Najveći prekidi u snabdijevanju električnom energijom zabilježeni su u Cazinu, Velikoj Kladuši, Bosanskom Petrovcu i Bužimu, dok se saobraćaj na brojnim cestama odvija otežano zbog nanosa snijega i oborenih stabala. Posebno je ugrožen put Bihać – Bosanski Petrovac, na kojem je uvedena zabrana kretanja za teretna vozila iznad 7,5 tona. Iz Ministarstva obrazovanja Unsko-sanskog kantona (jedan od 10 kantona u entitetu Federacija BiH) saopštili su da je nastava u svim osnovnim školama obustavljena do daljnjeg. Komunalne službe u Bihaću od jutra čiste gradske saobraćajnice, ali vožnja je i dalje usporena, a na infrastrukturi se bilježe brojni kvarovi uzrokovani težinom snijega. Građanima je upućen apel da izbjegavaju kretanje ispod drveća i u blizini elektroenergetske mreže. Otežan je i prolaz na putnim pravcima Jablanica – Blidinje, Tomislavgrad – Prisoje, na jugu BiH, te Rudanka – Stanari na sjeveru BiH, gdje se zbog radova i klizišta vozi sporije ili samo jednom trakom. Prema informacijama Auto-moto saveza RS, iako su svi putevi formalno prohodni, najkritičnije je na području Banjaluke, Prijedora, Kostajnice i Doboja (sjever BiH), gdje snijeg i dalje intenzivno pada i zadržava se na kolovozu. U višim predjelima i preko planinskih prevoja vožnja je otežana zbog zaleđenih, zasniježenih i klizavih dionica. Vozačima se savjetuje spora i oprezna vožnja, te obavezna upotreba zimske opreme. Iz Agencije za vodno područje rijeke Save izdato je i upozorenje da se u naredna četiri dana očekuju obilne padavine koje će uzrokovati znatan porast vodostaja na sjeveru i sjeverozapadu zemlje. Prema prognozama, očekuje se nagli rast vodostaja rijeka Sane, Spreče i Save na sjeveru BiH, što bi moglo dovesti do izlijevanja i poplava na području Unsko-sanskog i Tuzlanskog kantona. Nadležnim službama naloženo je da povećaju stepen pripravnosti, a stanovništvo se upozorava da izbjegava boravak u blizini riječnih obala, te da prati sve zvanične informacije u narednim danima.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) stigao je u Francusku rano u petak, pridruživši se ministrima spoljnih poslova Grupe sedam (G7) i predstavnicima saveznika drugog dana važnog sastanka, koji je u senci tenzija oko Irana, Ukrajine i globalne bezbednosti. Rubio će prisustvovati zvaničnim sastancima ministara spoljnih poslova G7 u Serne la Vilu, kod Pariza. To će biti njegov prvi susret s ključnim saveznicima otkako je predsednik Donald Tramp (Trump) intenzivirao poruke Vašingtona o Iranu. Na skup koji se održava pod francuskim rotirajućim predsedavanjem G7, okupili su se šefovi diplomatija Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Kanade, Evropske unije i Japana, zajedno sa gostujućim zemljama, uključujući Ukrajinu. Ormuski moreuz u centru sporovaRubio je u četvrtak uoči odlaska za Pariz naznačio da će centralna poruka saveznicima biti hitna potreba za ponovnim otvaranjem Ormuskog moreuza, kritične globalne tranzitne rute koju je Iran praktično blokirao. "U njihovom je interesu da pomognu", rekao je Rubio novinarima u bazi Endruz u Merilendu, naglašavajući da se američki partneri više oslanjaju na protok energenata kroz moreuz nego SAD. On je odbio da precizira kakvu bi pomoć Vašington mogao da traži, navodeći da su takve odluke na odbrambenim zvaničnicima, ali je rekao da to pitanje zahteva kolektivno delovanje. "To nije pomoć nama", rekao je Rubio. "Svet je taj koji ima veliki interes za to, tako da bi oni trebalo da istupe i pozabave se time." Poremećaj brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz je potresao globalna energetska tržišta, pošto otprilike petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa obično prolazi tim plovnim putem u mirnodopsko vreme. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Rubio je rekao da se indirektni razgovori s Teheranom nastavljaju preko posrednika i naveo da je ostvaren "određeni konkretan napredak", upozoravajući da je situacija i dalje fluidna. "Postoje zemlje posrednice koje prenose poruke", rekao je on. "To je proces koji je u toku." Tramp je prethodno izjavio da su razgovori s Iranom "veoma značajni". Vašington je pauzirao napade na iransku energetsku infrastrukturu do 6. aprila kako bi omogućio prostor diplomatiji. Saveznici traže koordinacijuSkup u Parizu je prvi sastanak uživo ministara spoljnih poslova G7 otkako je Tramp javno pritisnuo saveznike da zauzmu čvršći stav prema Iranu, što je otkrilo razlike unutar grupe. Dok je Vašington dao prioritet pitanju Irana i slobodi plovidbe u Ormuskom moreuzu, nekoliko zemalja G7 je fokusirano na rat u Ukrajini i oprezno gleda na dublje uključivanje u krizu na Bliskom istoku. Rubio je podvukao dugogodišnje frustracije SAD zbog podele tereta, ukazujući na američku podršku Kijevu. "Ukrajina nije američki rat, a ipak smo doprineli toj borbi više nego bilo koja druga zemlja", rekao je on, dodajući da politika SAD na kraju posvećena američkim prioritetima. "Radim za narod Sjedinjenih Država", rekao je Rubio. Težak diplomatski testAnalitičari kažu da se Rubio suočava s delikatnim balansiranjem dok radi s kolegama koji se nose s ekonomskim posledicama poremećaja u Ormuzu, dok istovremeno razmatraju svoje strateške prioritete. Pol Sonders (Paul Saunders), koji je bio podsekretar za globalna pitanja tokom administracije predsednika Džordža Buša mlađeg (George W. Bush) od 2003. do 2005. godine, rekao je za RSE da šef američke diplomatija mora da žonglira suprotstavljenim očekivanjima. "Sekretar Rubio će morati da se kreće između interesa i potreba SAD, očekivanja predsednika Trampa, perspektiva i prioriteta drugih članica G7 i ciljeva Francuske kao domaćina. Neće biti lako", rekao je Sonders, koji predsedava vašingtonskim tink-tenkom Centar za nacionalni interes. On je dodao da bi frustracija među saveznicima mogla da zakomplikuje diskusije. "Druge članice G7 su frustrirane što su se suočile s energetskom i ekonomskom krizom bez upozorenja", rekao je Sonders, napominjući da su mnoge više fokusirane na Ukrajinu, Japan na Kinu. Francuska, dodao je, takođe nastoji da potvrdi svoju nezavisnost i lidersku ulogu u Evropi, "što bi moglo dovesti do nekih napetih razmena mišljenja". Prema Sondersu, centralno pitanje koje se nadvija nad razgovorima ostaje nerešeno: "Kada i kako će se završiti rat u Iranu?" Očekuje se da će Rubio učestvovati na sastancima na kojima će se razmatrati međusektorske pretnje, podrška Ukrajini, situacija u Iranu i šira pitanja mira i bezbednosti. Razgovori u Serne la Vilu će testirati da li G7 može da zbije redove ili će opstati podele oko Irana i pitanja globalne bezbednosti u trenutku sve većih zategnutosti u međunarodnim odnosima.

Američki predsjednik Donald Trump kaže da bi iranski pregovarači trebali "uskoro postati ozbiljni" u vezi s razgovorima sa Sjedinjenim Državama o okončanju rata "prije nego što bude prekasno", dok se približava rok koji je postavio Iranu da otvori ključni Hormuški moreuz. "Oni nas 'mole' da postignemo dogovor, što i treba da rade jer su vojno potpuno uništeni, bez ikakve šanse za povratak, a ipak javno tvrde da samo 'razmatraju naš prijedlog'", napisao je Trump na društvenim mrežama 26. marta. Njegovi najnoviji komentari dolaze dan nakon što je Iran saopštio da razmatra američki mirovni plan od 15 tačaka i iznio ono što je opisao kao pet uslova koji moraju biti ispunjeni da bi sukob bio okončan. Detalji američkog plana nisu objavljeni, ali su zapadni mediji naširoko izvještavali da prijedlog uključuje neke od ključnih zahtjeva koje Washington zagovara još prije nego što je aktuelni sukob počeo američko-izraelskim zračnim napadima na Iran 28. februara. "Bolje im je da uskoro postanu ozbiljni, prije nego što bude prekasno, jer kada se to desi, nema povratka, i neće biti lijepo", dodao je Trump u objavi. Prema navodima medija, plan je navodno predlagao demontiranje iranskih nuklearnih postrojenja, ograničavanje njenih raketnih kapaciteta i okončanje podrške regionalnim posredničkim snagama. Također se vjerovalo da sadrži nove elemente, uključujući i one koji se odnose na Hormuški moreuz, koji Iran trenutno blokira. Iran je oštro reagovao, rekavši da su američki uslovi pretjerani te da će rat okončati kada to sam odluči i ako njegovi uslovi budu ispunjeni. Teheran je insistirao na svom pravu da slobodno razvija program balističkih raketa i na svom suverenitetu nad Hormuškim moreuzom. Dana 26. marta, visoki iranski zvaničnik rekao je za Reuters da Teheran na plan gleda kao na prijedlog koji služi isključivo interesima Sjedinjenih Država i Izraela, nazvavši ga "jednostranim i nepravednim". Dan ranije, sekretarka za medije Bijele kuće Karoline Leavitt rekla je novinarima da u medijskim izvještajima ima "elemenata istine", ali nije potvrdila nikakve detalje. Također je nagovijestila da će Trump razmotriti šire napade na Iran ako Teheran ne "shvati da je vojno poražen". Dana 26. marta, Axios je, pozivajući se na dva američka zvaničnika i dodatne izvore, objavio da se američka vojska priprema za niz opcija za potencijalni "konačni udar" protiv Irana. Prema izvještaju, moguće opcije uključuju američku invaziju ili blokadu ostrva Kharg, glavnog iranskog čvorišta za izvoz nafte, kao i invaziju na ostrvo Larak, koje igra ključnu ulogu u iranskoj kontroli nad Hormuškim moreuzom. Kao ključna ruta za tranzit nafte i gasa, Hormuški moreuz postao je centralno pitanje u američko-izraelskom ratu s Iranom. Pomorski saobraćaj u tom prolazu, jednoj od glavnih arterija globalnog snabdijevanja naftom i gasom, gotovo je potpuno zaustavljen zbog iranskih napada na neke brodove i prijetnji novim napadima iz Teherana. Dana 21. marta, Trump je Iranu dao rok od 48 sati da otvori Hormuški moreuz, ali ga je sljedećeg dana produžio za još pet dana, do 26. marta. Odvojeno od toga, Trump je vršio pritisak na američke saveznike da pomognu Sjedinjenim Državama u otvaranju vitalnog prolaza. Nekoliko evropskih zemalja reklo je da bi mogle razmotriti pomoć tek nakon završetka sukoba, dok su druge u potpunosti odbile zahtjev, koji nije sadržavao konkretne detalje. Dana 26. marta, Trump je kritikovao svoje NATO saveznike što nisu pomogli Sjedinjenim Državama u kampanji, dodajući da "SAD ne trebaju ništa od NATO-a". "NATO države nisu uradile apsolutno ništa da pomognu protiv ludačke države, sada vojno uništene, Irana", napisao je velikim slovima. U razgovoru za Fox News prošlog vikenda, generalni sekretar NATO-a Mark Rutte rekao je da razumije Trumpovu frustraciju, dodajući da alijansa nastoji sarađivati na tom pitanju sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom, Novim Zelandom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom. U svom godišnjem obraćanju 26. marta, Rutte nije spomenuo moreuz Hormuz, ali je upozorio na iranske veze s Rusijom. Također je ponovio da je isporuka američkog oružja Ukrajini, koju finansiraju evropski saveznici Kijeva, "kritična", budući da se globalna pažnja u velikoj mjeri preusmjerila s ruske invazije na sukob na Bliskom istoku. Uz izvještavanje Axios-a, Reuters-a i Fox News-a.

Evropski parlament (EP) odobrio je trgovinski sporazum između Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koji je prošle godine postignut u Škotskoj između predsednika SAD Donalda Trampa (Trumpa) i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen). Ovim glasanjem je podržan sporazum, kojim se carine EU na većinu američke industrijske robe smanjuju na nulu. Za ovaj sporazum glasalo je 417 poslanika, 154 je bilo protiv, dok je 71 bio uzdržan. Kako je navedeno u saopštenju iz EP, usvojenim dokumentima ukida se većina carina na industrijske proizvode iz SAD-a i omogućava povlašćen pristup tržištu za širok spektar morskih i poljoprivrednih proizvoda iz SAD-a, u skladu sa obavezama koje su EU i SAD preuzeli u leto 2025. godine. Američki ambasador pri EU, Endrju (Andrew) Puzder, pozdravio je glasanje u Evropskom parlamentu. U saopštenju je podsetio da je jedan od glavnih prioriteta predsednika Donalda Trampa rebalansiranje ekonomskih odnosa između SAD-a i EU, najvećih na svetu, sa trgovinom vrednom 1,5 biliona dolara. "Ovo uspešno glasanje donosi stabilnost i predvidljivost na koju su američki i evropski akteri pozivali, podstičući ekonomski rast i konkurentnost obe naše ekonomije. Radujemo se brzom završetku razgovora između pregovarača EU kako bi se finalizovala ova značajna prekretnica u trgovinskim odnosima između SAD-a i EU", naveo je američki ambasador. Evropska komisija i Vašington zalagali su se za implementaciju sporazuma, ali su poslanici u Evropskom parlamentu odlagali njegovu podršku do prošle sedmice, usled tenzija oko Grenlanda. Evropski parlament je uveo zaštitne mere kako bi se sporazum rebalansirao u slučaju budućih poteza američkog predsednika Donalda Trampa ili eventualnog kršenja od strane SAD. To uključuje takozvanu "klauzulu o zalasku sunca", prema kojoj sporazum ističe u martu 2028. godine, osim ako se obe strane ne slože da ga produže. Takođe, uključena je i "klauzula o izlasku sunca", koja uslovljava carinske preferencijale time da SAD poštuju svoje obaveze iz Turnberi sporazuma. Sada se očekuje da Evropski parlament sarađuje sa državama članicama EU kako bi pronašao zajednički stav i omogućio smanjenje carina, dok se očekuje da će priložene zaštitne mere biti glavna tačka neslaganja. "Stav Parlamenta na plenarnoj sednici o sporazumu dobio je vrlo široku podršku za uvođenje snažnih zaštitnih mera", izjavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola nakon glasanja. "Delujemo na osnovu razumevanja da su carine od 15 odsto na većinu industrijske robe gornja granica i da se dodatne carine neće primenjivati iznad ovog nivoa", dodala je ona. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola istakla je da će ovaj sporazum doneti neophodnu stabilnost i predvidljivost u transatlantskim odnosima i da Parlament daje podršku uz uverenje da su američke carine od 15 odsto plafon koji neće biti premašen.

Godišnji izveštaj NATO-a identifikuje Rusiju kao "najznačajniju i najdirektniju pretnju našoj bezbednosti, miru i stabilnosti u evroatlantskom regionu", uz ocenu da je Kremlj "nastavio da testira Alijansu, postajući sve nepromišljeniji, uključujući kršenja vazdušnog prostora, sabotaže i zlonamerne sajber aktivnosti". Generalni sekretar Alijanse Mark Rute (Rutte) predstavio je godišnji izveštaj NATO-a, u kojem se, između ostalog, navodi da će se Rusija verovatno fokusirati na gađanje energetske infrastrukture ukoliko Moskva ikada napadne NATO. "Rusija ostaje najznačajnija i najstrašnija pretnja sigurnosti u evroatlantskom region. U protekloj godini, Rusija je pokušala testirati našu sigurnost i poremetiti i prkositi našim društvima, bilo kroz kršenja zračnog prostora, sabotaže i zlonamerne sajber, ili političko mešanje i informativne pretnje. Odgovor NATO-a na nepromišljene provokacije, bilo od Rusije ili drugih, bio je jasan, brz i odlučan", izjavio je Rute na konferenciji za novinare. Godišnji izveštaj razmatra glavne zaključke i dostignuća NATO-a u 2025. godini i ističe da je "ruski agresorski rat protiv Ukrajine pokazao da bi energija verovatno bila glavna meta u svakom napadu usmerenom na NATO". U dokumentu se takođe navodi da "NATO identifikuje lekcije naučene iz Ukrajine, dok istovremeno intenzivira vežbe, obuku i koordinaciju u zaštiti kritične energetske infrastrukture", pozivajući se na vojnu vežbu u septembru koja je testirala energetsku bezbednost Alijanse i dovela do "razumevanja onoga što je potrebno da se obezbedi sigurnost snabdevanja". Zapadni Balkan – region od strateškog značaja za NATOZa Zapadni Balkan se ocenjuje da je region od strateškog značaja za Alijansu. U poglavljima koja se odnose na region navodi se da je prisustvo NATO-a na Kosovu ključno za stabilnost celog Zapadnog Balkana. Podseća se da od 1999. godine snage na Kosovu (KFOR), predvođene NATO-om, rade na održavanju bezbednog okruženja za sve zajednice, kao i slobode kretanja. Ističe se važnost saradnje sa Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim akterima. Normalizacija odnosa Srbije i Kosova, prema dokumentu, od suštinskog je značaja za ceo Zapadni Balkan. "NATO nastavlja da podržava normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, posebno kroz dijalog Beograd–Priština, uz posredovanje EU, koji je ključan za izgradnju trajnog mira u regionu", navodi se u godišnjem izveštaju Severnoatlantskog saveza. U odlomku koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu, u dokumentu se navodi da su odobrenje prvog Individualno prilagođenog partnerskog programa za BiH u oktobru i isporuka prvog paketa podrške u okviru inicijative za pružanje strateških saveta, obuke i praktične pomoći partnerskim zemljama "označili važne prekretnice" u odnosima. Pojačano prisustvo NATO-a u Bosni i Hercegovini, putem sedišta NATO-a u Sarajevu i Ćelije za podršku političkom angažmanu, nastavilo je da pruža podršku na lokalnom nivou, zalažući se za odbranu i bezbednost. "Podrška NATO-a operaciji EUFOR Althea, koju predvodi EU, u okviru aranžmana 'Berlin plus', pomogla je u održavanju bezbednog i stabilnog okruženja u Bosni i Hercegovini", stoji u dokumentu. Što se tiče Srbije, u godišnjem izveštaju se navodi da su kontakti sa ovom zemljom nastavljeni u rešavanju pitanja od regionalnog značaja i pokretanju inicijativa za buduću vojnu saradnju. Članice NATO-a povećale potrošnju na odbranuVeliki deo predstavljenog dokumenta posvećen je potrošnji na odbranu, što je ključni zahtev američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Prema podacima iz godišnjeg izveštaja, evropske članice NATO-a i Kanada uložile su ukupno 574 milijarde dolara u odbranu tokom 2025. godine, što predstavlja povećanje od 20 odsto u realnom iznosu u odnosu na prethodnu godinu. "Nastavak ovog ključnog trenda biće prioritet u godinama koje dolaze. Predugo su se evropski saveznici i Kanada previše oslanjali na američku vojnu moć. Nismo preuzeli dovoljno odgovornosti za vlastitu sigurnost. Ali došlo je do stvarne promene u načinu razmišljanja, kolektivnog prepoznavanja našeg promenjenog sigurnosnog okruženja", poručio je generalni sekretar Alijanse, ocenivši da se postiže ogroman napredak.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u četvrtak u Podgorici da Crna Gora mora da ubrza reforme i sprovođenje zakona, posebno pozivajući na jačanje vladavine prava. Kos je posle razgovora s premijerom Milojkom Spajićem na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavila da je Crna Gora u završnici na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ističući da treba ujediniti sve političke snage oko tog cilja, prenela je Radio-televizija Crne Gore. "Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima", rekla je Kos. Ona je rekla da će Crna Gora možda biti prva država koja će pristupiti EU pod novim uslovima, prenele su Vijesti. "Ukoliko ispunite sve uslove, dobićete sva prava kao država članica" rekla je Kos. Evropska komesarka je rekla da je EU naučila lekcije iz ranijih proširenja i da želi da se zaštiti od situacija u kojoj članice ne poštuju pravila. Ona je rekla da se to ne odnosi specifično za Crnu Goru, već generalno. Spajić je rekao da je posle svih ovih pohvala evropske komesarke jasno da Crnoj Gori ide dobro, dodajući da Crna Gora ulazi u novo, evropsko doba. "Mislim da je, osim pohvala, važno čuti i druge poruke, naravno, poglavlja 23 i 24, fokus je na to", naveo je premijer Crne Gore, govoreći o pregovaračkim poglavljima koja se odnose na vladavinu prava. On je rekao da je Crnoj Gori ostalo još 19 poglavlja u pregovorima sa EU, navodeći da uskoro treba očekivati i zatvaranje drugih poglavlja na putu ka EU. "Mislimo da je ovo vrlo ambiciozan ali ostvariv cilj", kazao je Spajić. Premijer Crne Gore je rekao da zemlja treba da u svoje zakonodavstvo da transponuje oko 300.000 stranica evropske pravne tekovine. "Možete da zamislite koji je to pritisak, ali ja sam optimista. Mislim da je bitno da uradimo sve što je do nas, a onda da loptu prebacimo u dvorište 27 članica EU. Nije ključno bitno kada se vremenski neko poglavlje zatvara, bitno je da ostvarimo ciljeve", kazao je Spajić. Povodom spornih zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i izmena Zakona o unutrašnjim poslovima koji su ponovo usvojeni pošto ih je predsednik zemlje vratio na ponovno odlučivanje, Kos je rekla da je Evropska komisija već navela da će se u narednom periodu ta dva zakona morati da se usaglase sa svim evropskim direktivama. Komesarka je rekla da ju Spajić izneo uveravanja da se na tome radi i dodala je da će uskoro o tome biti nekih odluka. "Zapošljavanje u policiji treba da se odvija u skladu sa profesionalnim kriterijumima", rekla je Kos, navodeći da će Evropska komisija pratiti implementaciju i nadgledati situaciju. Kos je dodala da će razgovarati s proruskim predsednikom crnogorskog parlamenta Andrijom Mandićem o tome zašto nije, i eventualno kada će da poseti Brisel. Zakon o ANB i izmene Zakon o unutrašnjim poslovima prvobitno su u Skupštini usvojeni 6. marta, ali je predsednik Jakov Milatović prvo 9. marta vratio na ponovno odlučivanje izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, a tri dana kasnije i Zakon o ANB. On je objasnio da je to učinio jer ti zakoni nisu usklađeni s pravnim principima Evropske unije, ali i zakonodavstvom Crne Gore. Usvajanje tih zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije, kao i predstavnika nevladinog sektora. Kritičari zakona uglavnom se pozivaju na stav Evropske komisije, koje je pre usvajanja zakona navela da oni nisu u skladu s pravnom tekovinom EU, kao i da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. Kritike Zakona o ANB su da ovaj zakon daje mogućnost za zloupotrebu ličnih podataka i da nije usklađen s Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR). Kada je reč o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima, stručnjaci i opozicija tvrde da se njime kriše ustavne odredbe u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti.

Kako se pojačava neizvesnost oko indirektnih pregovora između Vašingtona i Teherana, vazdušni napadi na Iran, Izrael i okolne države su nastavljeni "kao i obično", kako je to u sredu rekao jedan izraelski vojni zvaničnik. Pentagon, iako nije priznao medijske izveštaje o nestašicama, saopštio je da je postigao sporazume s nekoliko američkih odbrambenih kompanija kako bi povećao zalihe municije, uključujući delove za presretače THAAD sistema protivbalističke odbrane koji se široko koriste u ratu na Bliskom istoku. Bela kuća je dotle saopštila da je predsednik Donald Tramp (Trump) spreman da "pusti pakao" nad Iranom ako Teheran ne prihvati njegov sporazum o okončanju rata na Bliskom istoku, dok je Teheran odgovorio da ne namerava da pregovara. U komentarima republikanskim poslanicima kasno u sredu, Tramp je insistirao da Teheran učestvuje u mirovnim pregovorima uprkos negiranju. "Oni pregovaraju, inače, i toliko žele da postignu dogovor. Ali se plaše da to kažu, jer misle da će ih ubiti sopstveni narod", rekao je Tramp. Tu se takođe nadvija ultimatum koji je Tramp postavio Iranu da "potpuno otvori" Ormuski moreuz, gde je Iran napravio usko grlo u ključnom plovnom putu za tranzit nafte. Tramp je 21. marta postavio rok od 48 sati, ali ga je sledećeg dana produžio za pet dana. Detalji poslednjeg američkog mirovnog predloga – o kome su mediji izvestili u utorak pozivajući se na neimenovane izvore, a koji je Iranu dostavljen preko Pakistana – nisu objavljeni. Veruje se da su uslovi u mnogim aspektima slični predlozima datim pre nego što je sukob počeo izraelskim i američkim vazdušnim napadima 28. februara. Bez nuklearnih bombiNajvažniji zahtev SAD koji je Tramp više puta izneo jeste da Iran ne može da dođe do nuklearnog oružja. On kaže da je Teheran pristao na to. "Želeli bi da postignu dogovor", rekao je Tramp novinarima u utorak. "Složili su se da nikada neće imati nuklearno oružje." U odgovoru Irana, prenetom preko iranske državne televizije u sredu, navodi se da su američki uslovi preterani i da će Teheran okončati rat kada to želi i ako se njegovi uslovi ispune. Ipak, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je sugerisao da visoki zvaničnici razmatraju američke predloge, što kako se čini ukazuje da nije bilo direktnog odbijanja. SAD su "iznele ideje u svojim porukama koje su prenete najvišim (iranskim) vlastima, a ako je potrebno, oni će objaviti stav", rekao je Arakči. Arakči je odbacio ideju da je Iran poražen, tvrdeći da američka administracija nije uspela da postigne svoje ratne ciljeve. Iranski uslovi uključuju prekid neprijateljstava na svim regionalnim frontovima i protiv svih "grupa otpora", što je referenca na libansku grupu Hezbolah koju podržava Teheran. Teheran takođe želi međunarodno priznanje i garancije prava Irana na ostvarivanje suvereniteta nad Ormuskim moreuzom. "Trenutno, naša politika je nastavak otpora", rekao je Arakči, dodajući: "Ne nameravamo da pregovaramo." Zvanično, Bela kuća nije komentarisala medijske izveštaje o detaljima predloženog mirovnog plana. Portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karoline Leavitt) rekla je da je videla izveštaje o planu od 15 tačaka. "Bela kuća nikada nije potvrdila taj potpuni plan", rekla je ona. "Upozorila bih novinare u ovoj prostoriji da ne izveštavaju o spekulativnim tačkama ili spekulativnim planovima iz anonimnih izvora", dodala je portparolka Bele kuće. Ona je dodala da se diplomatski kontakti nastavljaju. "Oni su produktivni, kao što je predsednik rekao, i nastavljaju da budu to." Do razmene komentara na relaciji Vašington-Teraran došlo u trenutku kada su dodatne američke snage – uključujući elitnu 82. vazdušno-desantnu diviziju – navodno na putu ka Bliskom istoku kako bi ojačale američke snage i pružile američkim političkim i vojnim liderima dodatne opcije. Na bojištu se nastavlja nasilje, a pored Irana i Izraela, napadnuti su i ciljevi u Libanu, Bahreinu, Kuvajtu, Jordanu i Saudijskoj Arabiji. Fajnenšl tajms: Rusija šalje dronove i civilne zaliheUsred izveštaja o nestašici naoružanja u iranskom vojnom i civilnom sektoru, Fajnenšel tajms (The Financial Times – FT) je izvestio da je Rusija blizu završetka fazne isporuke dronova, lekova i hrane Iranu. FT je naveo izveštaje zapadnih obaveštajnih službi koji detaljno opisuju napore Kremlja da održi svog saveznika. U izveštaju se navodi da je proces isporučivanja počeo početkom ovog meseca i da se očekuje da će biti završene u narednih nekoliko dana. Američki admiral Bred Kuper (Brad Cooper), šef Centralne komande – odgovorne za američke snage na Bliskom istoku – rekao je da su američki vazdušni napadi pogodili dve trećine iranskih proizvodnih pogona za rakete i dronove i sličan deo njegove pomorske proizvodnje. U videu objavljenom na X, on je naveo da je oko 92 odsto najvećih brodova iranske mornarice oštećeno ili uništeno. "Moja operativna procena je da su sada izgubili mogućnost da značajno projektuju pomorsku silu i uticaj širom regiona i širom sveta", rekao je Kuper. Teheran pod napadomIzrael je saopštio da je izveo napad u srcu Teherana, kao i da je gađao postrojenje za razvoj podmornica u Isfahanu centralnom delu Irana. AFP je citirao očevice u Teheranu koji su rekli da "ima benzina, vode i struje. Ali postoji osećaj bespomoćnosti u svima nama. Ne znamo šta da radimo i zaista ne možemo ništa da uradimo." Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da snage njegove zemlje šire "tampon zonu" na jugu Libana dok vojska nastavlja svoju kampanju protiv Hezbolaha. Na pitanje da li je Izrael prilagodio svoje ratne napore nakon što je Tramp rekao da su mirovni pregovori u toku, on je rekao da sve ide "uglavnom kao i obično". S druge strane, generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) rekao je da je rat "izmakao kontroli". On je rekao da je imenovao specijalnog izaslanika da radi na okončanju sukoba, francuskog diplomatu Žana Arnoa (Jean Arnault). Uz izveštaje Reutersa, The Financial Timesa i AFP-a

Poslanici Kosova imaju više od mesec dana da izaberu novog predsednika države, nakon što je Ustavni sud u sredu poništio dekret aktuelne predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine. Osmani je 6. marta donela dekret uz obrazloženje da ispunjava ustavnu obavezu jer predsednik nije izabran najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika. Međutim, Ustavni sud je ocenio da dekret nema pravno dejstvo. U svom obrazloženju Ustavni sud navodi da, ukoliko u roku od 34 dana – računajući od dana stupanja odluke na snagu – poslanici ne izaberu predsednika, Skupština se raspušta i raspisuju izbori. U odluci Ustavni sud navodi da se Skupština Kosova raspušta u tri slučaja: ako se Vlada ne formira u roku od 60 dana od imenovanja mandatara, ako 2/3 poslanika glasa za raspuštanje Skupštine i ako u roku od 60 dana od dana početka procedure, predsednik Kosova nije izabran. "Sud je, uzimajući u obzir specifičan kontekst okolnosti konstituisanja Skupštine 11. februara 2026. godine, procenio da Skupština nije imala na raspolaganju 60 dana, u kom roku je trebalo da se završi postupak izbora predsednika", navodi se u odluci Ustavnog suda. Ova odluka dolazi nakon što je Ustavni sud uveo privremenu meru na dekret predsednice Osmani do donošenja konačne odluke u ovom predmetu. Šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje, Arberie Nagavci, ukazala je da je sud potvrdio da je dekret predsjednice Osmani o raspuštanju parlamenta bio u suprotnosti s Ustavom. Dodala je da se postupci funkcionera moraju voditi "sa visokim stepenom odgovornosti, bez ličnih animoziteta". "Ovaj trenutak treba da posluži kao vrijeme za razmišljanje i angažovanje izabranih predstavnika građana, kako zemlja ne bi ušla u novu krizu i ponovljeni ciklus izbora", napisala je Nagavci na Facebooku. Prema njenim riječima, u narednim danima Samoopredeljenje će raditi na izboru novog predsjednika kako bi se izbjegli novi izbori, ocjenjujući da su oni "nepotrebni i nepravedni". Na odluku Ustavnog suda reagovali su i stručnjaci za politička i pravna pitanja. Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu napisao je na Facebooku da je presudom naglašeno kako ne postoji ustavna norma niti sudska praksa koja obavezuje poslanike da ostanu u sali tokom izbora predsjednika. U međuvremenu, politički analitičar Iljir (Ilir) Deda ocijenio je da je Ustav "jednom zauvijek" razjasnio pitanje izbora predsjednika. "Ukratko, ako ne možete da se dogovorite – bez nametanja, ide se na izbore", rekao je on. Zahtev za ocenu ustavnosti dekreta o raspuštanju Skupštine podneo je premijer Kosova Aljbin Kurti u ime Vlade. Proces izbora predsednika Kosova propao je 5. marta zbog nedostatka kvoruma u Skupštini. Kandidati za predsednika bili su Gljauk (Glauk) Konjufca i Fatmire (Kollcaku) Kolčaku, koje je predložila vladajuća stranka Samoopredeljenje. Za opozicione stranke, dva imena koja je prethodno predložila vlast su neprihvatljiva, te insistiraju na političkom dogovoru ili kandidatu koji je prihvatljiv za sve. Sama Osmani je htela da se kandiduje za drugi mandate ali, ali nije imala podršku političkih stranaka. Prema Ustavu Kosova kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine utvrdila je 25. marta i uputila Parlamentu Federacije BiH izmjene Zakona o gasovodu "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska", uz prijedlog da se razmatra i usvoji po hitnom postupku. Izmjenama se u zakon uvodi američki investitor, kompanija AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., koja je registrovana u Sarajevu i u potpunom je vlasništvu američkog društva AAFS Infrastructure and Energy LLC, navodi se u saopštenju za javnost. Direktor ove firme je Jesse Binnall, bivši član pravnog tima predsjednika SAD-a Donalda Trumpa, a potpredsjednik Joseph Flynn, čiji brat Michael je bio Trumpov savjetnik za nacionalnu sigurnost. Oni su sredinom januara razgovarali s vlastima u BiH. Dodaje se da je ova kompanija poslala Pismo namjere i ponudu za realizaciju projekta izgradnje gasovoda "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska". "Pismo namjere i ponuda od strane AAFS potvrđuju ozbiljan interes za ulaganje u ovaj strateški projekt, koji ima za cilj dodatno unaprijediti energetsku sigurnost Federacije BiH i omogućiti privlačenje stranih investicija, uz diversifikaciju izvora snabdijevanja gasom", ističe se. Američka ambasada u Sarajevu pozdravila je odluku Vlade Federacije BiH. U objavi na platformi X poručili su da je riječ o "velikom koraku ka diverzifikaciji snabdijevanja energijom i jačanju ekonomskih veza sa Sjedinjenim Državama", te izrazili očekivanje da će Parlament FBiH uskoro usvojiti izmjene zakona i omogućiti pokretanje projekta. Južna interkonekcija je planirani plinovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskim plinskim sistemom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku. Trasa bi počinjala u Travniku u srednjoj Bosni, vodila kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom plinskom mrežom na području Makarske, s nastavkom prema Splitu. BiH nema vlastitu proizvodnju plina i snabdijeva se isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije jedinim plinovodom od Zvornika prema Sarajevu koji je izgrađen prije 40 godina. Kako se navodi u saopštenju za javnost iz Vlade Federacije BiH, Južna interkonekcija je "jedan od od najvažnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i Bosnu i Hercegovinu, koji direktno utiče na sigurnost snabdijevanja gasom, stabilnost energetskog sistema i ukupni ekonomski razvoj". "Projekat Južne interkonekcije dio je šire strateške inicijative energetske diverzifikacije u Bosni i Hercegovini, koja je pokrenuta uz snažnu podršku međunarodnih partnera, prije svega Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, još ranije su vođeni razgovori sa političkim liderima u Federaciji BiH o potrebi izgradnje novog gasnog pravca koji bi smanjio zavisnost od jednog izvora snabdijevanja i ojačao energetsku sigurnost zemlje", navodi se. Ističe se i kako "Južna interkonekcija nije političko pitanje, već pitanje sigurnosti građana i privrede". "Federacija BiH više ne može sebi priuštiti zavisnost od jednog pravca i jednog dobavljača. Predloženim izmjenama uklanjaju se administrativne prepreke, precizira se institucionalni okvir i ubrzavaju procedure, kako bi se omogućila brža i efikasnija realizacija projekta", dodaje se u u saopštenju za javnost. Inače, dionica na teritoriji Bosne i Hercegovine bila bi duga približno 170 kilometara. Procijenjeni trošak izgradnje iznosi između 405 miliona i 810 miliona eura, ovisno o konfiguraciji terena, materijalima i drugim troškovima. Što je potrebno da bi radovi počeli?Federacija BiH prvo mora dodijeliti koncesiju da bi radovi počeli. Mora se izmijeniti poseban zakon (lex specialis) usvojen početkom 2025. godine, koji izričito navodi BH-Gas kao investitora i oslobađa ga troškova eksproprijacije zemljišta. Bosna i Hercegovina i Hrvatska morale bi potpisati međunarodni sporazum o ovom projektu koji bi morali ratificirati Predsjedništvo BiH i oba doma državnog Parlamenta BiH, te Vlada i Sabor Republike Hrvatske. BiH je tokom 2024. godine uvezla oko 225 miliona kubnih metara plina, prema podacima Agencije za statistiku BiH. Gledano po entitetima, Republika Srpska potroši oko 30 miliona kubnih metara, a ostatak Federacija BiH.

Ukrajina je rano u sredu lansirala stotine dronova na ruske mete, pogodivši važnu luku tokom intenziviranja borbi dok su mirovni pregovori izgleda zastali uprkos pokušaju Kijeva da ih oživi na Floridi prošlog vikenda. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, skoro 400 ukrajinskih dronova lansirano je na više od 10 ruskih regiona i anektirano Krimsko poluostrvo, za šta mnogi kažu da je najveći ukrajinski pokušaj napada od izbijanja rata pre nešto više od četiri godine. Ukrajinski plotun, koji je usledio dan pošto je više od 500 ruskih dronova i raketa bilo poslato na regione širom Ukrajine, pogodila je jedan od najvećih ruskih terminala za izvoz nafte. Prema rečima guvernera Lenjingradske oblasti, u ruskoj luci Ust-Luga na Baltičkom moru izbio je požar usled tog napada. "Vatra se trenutno gasi", napisao je Drozdenko na Telegramu, dok su video snimci koje su napravili korisnici na ruskim i ukrajinskim Telegram kanalima prikazivali stubove dima koji se dižu iz objekta, ključnog mesta za izvoz nafte i gasa na Baltičkom moru. Ukrajinska služba bezbednosti potvrdila je napad, navodeći da je to "pokl" Kijeva Rusiji na Dan Službe bezbednosti Ukrajine (SBU). Ukrajinske vojne snage saopštile su da je ruski ledolomac "Purga" pogođen u brodogradilištu u gradu Viborgu, takođe u Lenjingradskoj oblasti, više od 900 kilometara od ukrajinske granice. "Bio je pripremljen da služi Graničnoj službi Federalne službe bezbednosti (FSB) Ruske Federacije. Takvi brodovi obavljaju funkcije i ledolomca i vojnog broda", navodi se u saopštenju objavljenom u sredu. Ruske vlasti zasad odmah komentarisale napad, mada je Drozdenko rekao da je krov stambene zgrade u Viborgu oštećen, upozoravajući na više dolazećih dronova i moguće smanjenje brzine interneta u tom području. Novi napadi usledili su nakon sličnih napada u ponedeljak koji su primorali Ust-Lugu i drugu veliku luku u Finskom zalivu, Primorsk, da obustave izvoz sirove nafte i goriva na jedan dan. Kijev je pojačao napade na rusku energetsku infrastrukturu usled strahova da bi porast cene nafte i privremeno ublažavanje američkih sankcija Rusiji zbog sukoba na Bliskom istoku mogli da stimulišu ekonomiju Moskve i dodatno podstaknu njenu vojnu invaziju. S druge strane, najmanje četiri osobe su poginule, a 27 je povređeno u poslednja 24 sata u ruskim napadima u istočnom Donjeckom i Dnjepropetrovskom regionu Ukrajine i južnom Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, koje je delimično okupirala Rusija. U severnoj Černigovskoj oblasti Ukrajine, najmanje 150.000 ljudi je u sredu ostalo bez struje posle napada na lokalni energetski objekat. Skoro 150 ruskih dronova je navodno lansirano na teritoriju Ukrajine. Estonija i Letonija, koje se graniče s ruskim oblastima Lenjingrad i Pskov, prijavile su upade dronova s ruske teritorije. Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna rekao je da je dron pogodio lokalnu elektranu, ali "nije bio usmeren" na tu zemlju. "Ovo je konkretna posledica ruskog agresorskog rata", napisao je Cahkna na X. U incidentu nije bilo žrtava niti štete na elektrani. Nekoliko dana ranije, Ukrajina je pokušala da oživi mirovne pregovore s Rusijom koje podržavaju SAD, pošto su razgovori zastali posle više rundi održanih početkom godine. Tim visokih zvaničnika iz Kijeva, uključujući Rustema Umerova, Kirila Budanova, Davida Arahamiju i Serhija Kislicu, sastao se u nedelju na Floridi s američkom delegacijom u kojoj su bili specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i zet predsednika Donalda Trampa (Trump) Džared Kušner (Jared Kushner). Obe strane su navele da su se razgovori uglavnom fokusirali na bezbednosne garancije, a jedini rezultat je izgleda "moguća" dalja razmena zatvorenika između Rusije i Ukrajine, koju je najavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle razgovora. Zelenski je dodao da je jasno da su SAD koncentrisane na svoj rat s Iranom. On je ranije sugerisao da je Moskva osetila "nekažnjivost", dok se globalna pažnja uglavnom prebacila na rat SAD i Izraela s Iranom. Kremlj je prošle nedelje saopštio da su trilateralni razgovori između Vašingtona, Moskve i Kijeva na "situacionoj pauzi". Dodao je da se Rusija nada da će se novi razgovori održati čim "američki partneri" budu mogli da posvete više pažnje ukrajinskom pitanju. Tramp nastoji da okonča rat u Ukrajini otkako je stupio na dužnost u januaru 2025. godine, ali su Moskva i Kijev i dalje udaljeni po ključnim pitanjima, uključujući kontrolu nad ukrajinskom teritorijom u Donbasu, dok Rusija ne pokazuje spremnost za kompromis. "Voleo bih da (ruski) predsednik (Vladimir) Putin i predsednik Zelenski sednu i postignu dogovor", rekao je Tramp u utorak. "Mislim da se približavaju, ali to govorim već neko vreme."

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos će se krajem narednog meseca suočiti sa pitanjima evropskih poslanika u vezi sa navodima o njenoj saradnji sa bezbednosnim strukturama bivše Jugoslavije. Za 20. april zakazan sastanak Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), na kojem će nastupiti Kos. Evropska narodna partija (EPP), kao najveća politička grupacija u Evropskom parlamentu, zatražila je vanredno saslušanje. Međutim, kako je rečeno Radiju Slobodna Evropa (RSE) umesto posebne sednice, biće održan redovni sastanak Odbora za spoljne poslove, koji će zameniti ranije planirani sastanak od 16. marta. Taj sastanak, iako planiran nedeljama unapred, Kos je otkazala pozivajući se na opterećen raspored. Otkazivanje je usledilo neposredno nakon što su se pojavile nove informacije o njenoj biografiji. Evropska komesarka za proširenje iz Slovenije našla se pod optužbama da je bila saradnica jugoslovenske tajne policije, kolokvijalno poznate kao UDBA nakon što je 10. marta u prostorijama Evropskog parlamenta promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze. U ovoj knjizi su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Marta Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Evropska komisija negira da je Kos sarađivala sa bezbednosnim strukturama bivše države. Zvaničnici Komisije se pozivaju na opsežan i temeljit proces provere tokom njene nominacije od strane Slovenije za funkciju komesarke. "Evropski parlament je odobrio njeno imenovanje u istom procesu kao i za svih 27 komesara. Odbor za pravna pitanja EP-a proučio je njenu izjavu o interesima i nije utvrdio sukob interesa. Evropska komisija nema daljih komentara", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije 13. marta. Uprava državne bezbednosti (UDBA, kolokvijalno Udba) formirana je u Jugoslaviji ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata, 1946. godine, a 1966. je preimenovana u Službu državne bezbednosti. UDBA je bila ozloglašena zbog uloge u progonu političkih neistomišljenika u Jugoslaviji u godinama posle Drugog svetskog rata, dok je značajan deo njenih aktivnosti u decenijama koje su usledile bio usmeren na praćenje i delovanje protiv pripadnika dijaspore koji su označeni kao protivnici interesa Jugoslavije. Optužbe da je Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije prvi put su se pojavile 2024. tokom saslušanja za potvrdu njenog imenovanja kao slovenačke kandidatkinje za evropsku komesarku. Kos redovno negira ove optužbe, a novo zasedanje za 20. april biće prva prilika da se ona izjasni nakon novih činjenica koje su objavljene u knjizi, čime je izazvan novi talas optužbi.