Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će služenje obaveznog vojnog roka početi ili u decembru 2026. ili u martu 2027. godine. Odluka o početku vojnog roka, kako je rekao, zavisi od spremnosti kapaciteta i vojnih objekata. "Tu odluku ćemo uskoro doneti, u narednih mesec ili dva, i ići pred Skupštinu i krenuti sa evidentiranjem vojnih obveznika", rekao je on 29. januara, nakon sastanka sa vojnim čelnicima o stanju i analizi sposobnosti Vojske Srbije za 2025. godinu. Vojni rok će, kako je podsetio Vučić, trajati 75 dana. "Moramo da spremimo sve objekte. Imamo dovoljno pušaka i čizama ali postoje neke stvari koje još nisu potpuno spremne", rekao je. Dodao je da moraju da se obnove regrutni centri, unaprede i obnove ambulante, i druge stvari. "To su važna pitanja jer želimo da to spremno dočekamo i da ti mladi ljudi vojsku provedu u najboljim uslovima. Da steknu potrebnu odgovornost i ozbiljnost, kao i odnos prema patriotizmu", rekao je Vučić. Uvođenje obaveznog vojnog roka mora da izglasa parlament, donošnjem zakona. Predstavnici vlasti su proteklih godina u više navrata najavljivali vraćanje vojnog roka. Ideja je konkretizovana u januaru 2024. Tada je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku uvođenje vojnog roka. Vučić je potom, u septembru iste godine, potpisao saglasnost da se u Srbiju vrati obavezni vojni rok. Od njegovog ukidanja, 1. januara 2011. godine, u vojsku se ide samo dobrovoljno. Vraćanje obaveznog vojnog roka je u oktobru 2025. godine izglasala i susedna Hrvatska. Među zemljama koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Grčka, Kipar, Ukrajina, Rusija i Belorusija.

Udruženje prevoznika Crne Gore nakon sastanka sa predstavnicima Vlade u četvrtak, donijelo je odluku da prekine blokade teretnog saobraćaja. Kažu da su definisana rješenja za značajan broj problema, a povlačenje kamiona sa graničnih prelaza je otpočelo, prenosi Radio televizija Crne Gore. "PDV se vraća u zakonski predviđenom roku. Dobili smo uvjerenje da rok tranzita uvoza robe iz Crne Gore bude 72 sata. Dobili smo uvjerenje da će predlog za beneficirani radni staž biti dat Vladi na glasanje", rečeno je nakon sastanka. Nije, kako kažu, riješen problem oko akcize na gorivo. "Ali smo dobili uvjeravanja da će sve glavne teme sa evropskim partnerima, uključujući ETIAS i akcizu na dizel gorivo, biti razmotrene kako bi nas stimulisali. Povećanje radnog vremena fitosanitarnih inspektora biće produženo", istakli su predstavnici prevoznika. Udruženje međunarodnih prevoznika tereta Crne Gore blokiralo je teretni saobraćaj u blizini devet graničnih prelaza: Debelog brijega, Ilinog brda, Vraćenovića, Ranče, Meteljke, Dobrakova, Dračenovca, Kule i Božaja, kao i ulaz i izlaz iz Luke Bar. Tokom protesta mogli su da prolaze putnici i kamioni koji prevoze lijekove, životinje, eksploziv i oružje. Crnogorski prevoznici protestuju i zbog toga što Ministarstvo finansija nije prihvatilo njihove zahtjeve za povećanje iznosa povraćaja akciza na gorivo koje imaju njihove kolege u regionu, a traže i brži povraćaj iznosa PDV-a na 30 do 60 dana jer sada čekaju godinama, i da se produži rad carinske i fitosanitarne inspekcije. Prevoznici iz Crne Gore, kao i njihove kolege iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Sjeverne Makedonije, već nekoliko dana blokiraju teretne terminale na graničnim prelazima. Udruženja prevoznika ove četiri države Zapadnog Balkana traže izmjenu novih pravila Evropske unije, jer zbog njihove primjene sada imaju problem i sa propisom po kome profesionalni vozači trećih zemalja mogu da borave u šengenskom prostoru maksimalno 90 dana u okviru šest mjeseci. Iz Evropske komisije je ranije rečeno da rade na nalaženju rješenja koje bi profesionalnim prevoznicima omogućilo duži boravak u prostoru zemalja Šengena.

Američka firma za privatni kapital, Grupa Karlajl (Carlyle Group) je dogovorila kupovinu većine imovine u inostranstvu koja se nalazi u vlasništvu druge najveće ruske naftne kompanije Lukoil. Rusi su primorani da prodaju imovinu vrijednu 22 milijarde dolara zbog američkih sankcija. Planirana prodaja, koju su obje kompanije objavile u četvrtak, dolazi baš kada ruski, ukrajinski i američki pregovarači pokušavaju da postignu dogovor o okončanju rata u Ukrajini i za sada bi označila kraj pokušaja Lukoila da postane globalni igrač, prenosi Reuters. Ni Lukoil ni Karlajl nisu objavili cijenu prodane imovine. Cijeli proces još uvijek zahtijeva odobrenje američke agencije koja sprovodi sankcije. Američko Ministarstvo finansija dalo je Lukoilu rok do 28. februara da proda svoj globalni portfolio. "Karlajlov pristup LUKOIL International-u bio bi na obezbjeđivanju operativnog kontinuiteta, očuvanju radnih mjesta, stabilizaciji imovinske baze i podržavanju bezbjednog i pouzdanog rada u cijelom portfoliju primjenom posvećenog nadzora i međunarodnih operativnih kapaciteta", navodi se u saopštenju Karlajla. Lukoil, koji je takođe najavio planiranu prodaju, saopštio je da nastavlja pregovore sa drugim potencijalnim kupcima. Rusija, na koju otpada jedna desetina svjetske proizvodnje nafte, suočila se sa mnoštvom sankcija prema svojim glavnim kompanijama otkako je predsjednik Vladimir Putin poslao desetine hiljada vojnika u Ukrajinu u februaru 2022. godine. U oktobru su te sankcije proširene na Lukoil i najvećeg ruskog proizvođača nafte Rosnjeft, kao dio pokušaja američkog predsjednika Donalda Trampa da primora Moskvu da pregovara o okončanju rata. Pregovori su se intenzivirali posljednjih nedjelja, a Trampovi izaslanici su više puta isticali da bi Vašington mogao da pomogne u uklanjanju zapadnih sankcija i reintegraciji Rusije u globalnu ekonomiju, uključujući i investicije u Rusiju, ako se postigne dogovor. Rasprodaja Lukoila na globalnoj sceniLukoil je u saopštenju naveo da se dogovorio sa Karlajlom da proda svoju jedinicu LUKOIL International GmbH, koja nadgleda stranu imovinu kompanije. To uključuje operacije u Evropi, Bliskom istoku, Africi, Centralnoj Aziji i Meksiku, i kreće se od kontrolnog udjela u prostranom iračkom naftnom polju Zapadna Kurna 2 do rafinerija u Bugarskoj i Rumuniji. "Potpisani sporazum nije ekskluzivan za kompaniju i podliježe određenim prethodnim uslovima kao što je pribavljanje neophodnih regulatornih odobrenja, uključujući dozvolu Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD za transakciju sa Karlajlom", saopštio je Lukoil. Karlajl je u saopštenju naveo da je dogovor uslovljen njegovom dužnom pažnjom i regulatornim odobrenjima. Ko je bio zainteresovan?Razni izvori su rekli da je najmanje desetak potencijalnih kupaca izrazilo interesovanje za imovinu Lukoila, uključujući Karlajl, američke naftne gigante Ekson Mobil i Ševron, konglomerat iz Abu Dabija IHC i saudijsku kompaniju Midad Enerdži. Osnovana u Vašingtonu, kompanija Karlajl je globalna investiciona firma sa imovinom od 474 milijarde dolara i decenijama iskustva u ulaganju i upravljanju energetskim sredstvima na međunarodnim tržištima. Chevron je takođe vodio pregovore sa Irakom o akviziciji džinovskog naftnog polja West Qurna 2, jednog od najvećih na svijetu, gdje Lukoil ima 75% udela. Lukoil zadržava imovinu u KazahstanuLukoil je saopštio da sporazum ne uključuje njegovu imovinu u Kazahstanu. Kazahstan je u srijedu saopštio da je podnieo zvaničnu ponudu američkim vlastima za akviziciju Lukoilovih udjela u energetskim projektima zemlje. Ulozi uključuju Kaspijski cjevovodni konzorcijum, glavnu kapiju za izvoz kazahstanske nafte, kao i najveće naftno polje u zemlji, Tengiz. Američko Ministarstvo finansija je već isključilo CPC, Tengiz i gasno-kondenzatno polje Karačaganak sa liste imovine Lukoila koja podliježe obaveznoj prodaji. Vašington je do sada blokirao dva predložena sporazuma, prvo između Lukoila i švajcarske trgovačke grupe Gunvor u oktobru, a zatim i predloženu zamjenu akcija koju je organizovao Xtellus Partners, bivša američka filijala ruske banke VTB, u decembru. Izvor: Reuters

Vijest da policija traga za Milošem Medenicom, iako mu je juče izrečena višegodišnja zatvorska kazna i iako je bio u kućnom pritvoru, predstavlja neviđeni skandal i krah neozbiljnog sistema, pred očima javnosti, saopštio je predsjednik Crne Gore Jakov Milatović. U saopštenju objavljenom na sajtu predsjednika 29. januara, Milatović je naveo da premijer Milojko Spajić mora odmah da smijeni sve odgovorne za taj propust u lancu odgovornosti - od rukovođenja do operativnog nivoa. Crnogorska policija je pokrenula potragu za Medenicom u srijedu, ubrzo nakon što je osuđen na 10 godina zatvora zajedno sa svojom majkom, bivšom predsjednicom Vrhovnog suda Crne Gore, Vesnom Medenicom. On je prvobitno bio u pritvoru, te je naknadno pušten da se brani sa slobode. Osuđen je na kaznu zatvora od 10 godina i 2 mjeseca za stvaranje kriminalne organizacije, produženo krivično djelo krijumčarenje, te za protivzakoniti uticaj putem pomaganja, kao i za spriječavanje dokazivanja, dok je njegova majka osuđena zbog protivzakonitog uticaja. "Pobjegla im je osoba koja je osuđena u jednom od najtežih predmeta za organizovani kriminal i korupciju u Crnoj Gori. U ovom slučaju nema slučajnosti, jer su odgovorni naivni i zato nema izgovora. Zato ovdje ne postavljamo pitanje odgovornosti. Odgovornost već postoji i ona počinje na vrhu izvršne vlasti", istakao je Milatović. "Premijer je taj koji je dužan da obezbijedi da sistem funkcioniše, a ne da se raspada kad je najvažnije. Ako je država na dan presude izgubila osuđenog za organizovani kriminal onda premijer nema kontrolu nad sopstvenom Vladom", piše u saopštenju. Nije dovoljno, kako je rekao, da "sada gledamo kako se jedni pravdaju, a drugi prebacuju krivicu". "Nije dovoljno ni da neko 'ponudi ostavku' kada mu to politički odgovara. Građani ne traže predstavu. Građani traže rezultat. Zato je zahtjev jasan: premijer mora odmah da smijeni sve odgovorne za ovaj propust u lancu odgovornosti, od rukovođenja do operativnog nivoa. Bez odlaganja. Bez izgovora. Bez taktiziranja", poručio je Milatović. Dodao je i da ukoliko premijer to ne uradi, "znaćemo da je za njega i njegovu Vladu normalno da ne zna gdje mu je osuđeni za organizovani kriminal na dan izricanja presude". Dok građani poštuju pravila, rade i plaćaju račune, država ne smije da bude nemoćna pred sopstvenim obavezama, poručuje Milatović. "Ako na dan presude ne znate gdje vam je osuđeni za organizovani kriminal, onda se ne borite protiv organizovanog kriminala, nego organizovani kriminal kontroliše sistem", kazao je crnogorski predsjednik. Između ostalog, tražio je i da se odmah objavi "ko je bio zadužen za mjere nadzora, ko je potpisivao, ko je kontrolisao i da li su mjere bile stvarne ili je sve bila gluma". Milatović je zaključio da premijer Milojko Spajić mora "ili da smijeni odgovorne ili da sam preuzme odgovornost". Vesna Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnijela je ostavku krajem 2020. nakon promene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj riječi u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša, nego je bila njihov "institucionalni štit". Između ostalog, ona je odobravala mjere tajnog nadzora po predlogu Agencije za nacionalnu bezbjednost, a time se, prema navodima tužilaštva, bavio i njen sin.

Istražitelji su se u četvrtak, 29. januara borili s gustom maglom u kolumbijskim planinama kako bi stigli do mjesta pada aviona u kojem je poginulo svih 15 osoba u avionu, uključujući i jednog političara. Slike podijeljene na internetu prikazuju ostatke trupa okružene grmljem i blatom, prenosi AFP. Mještani i poljoprivrednici prvi su stigli na mjesto nesreće, koje se nalazi u neravnom, gusto obraslom dijelu istočnog lanca Anda s vrlo promjenjivim vremenom, saopštilo je ministarstvo prometa. Područja okolnog sela kontroliše najveća kolumbijska gerilska grupa, Nacionalna oslobodilačka armija, poznatija po španskom akronimu ELN. Iako uzrok nesreće nije odmah poznat, kolumbijska uprava za avijaciju istakla je loše vremenske uslove. "Zabilježili smo konstantno nepovoljne vremenske uslove na mjestu pada", rekao je na konferenciji za novinare pukovnik Alvaro Belo, šef istrage nesreće u Kolumbijskoj upravi za civilno vazduhoplovstvo. Avion s dva propelera prevozio je dva člana posade i 13 putnika, uključujući 36-godišnjeg Diogenesa Kintera (Quintero), člana kolumbijskog predstavničkog doma, i Karlosa Salseda (Carlos Salcedo), kandidata na predstojećim izborima. Avion je poletio iz kolumbijskog pograničnog grada Kukute i izgubio kontakt s kontrolom vazdušnog saobraćaja neposredno prije nego što je trebao sletjeti u obližnju Okanu oko podneva po lokalnom vremenu (17:00 GMT). Let je trebao trajati 23 minute, a obavljala ga je kolumbijska državna aviokompanija Satena. Vlada je rasporedila Vazdušne snage da izvrše pretragu područja. Posljednja poznata lokacija aviona bila je u području Norte de Santander na nadmorskoj visini od 1.700 metara, prema podacima Flight Radar sistema za praćenje leta. "Znamo da se srušio u ruralnom području" zvanom Kurasika u opštini La Plaja de Belen, rekla je novinarima ministrica prometa Marija Fernanda Rohas (Maria Fernanda Rojas). Do sada je pronađeno sedam tijela, prema riječima guvernera savezne države Sjeverni Santander, Vilijama Viljamizara (William Villamizar), u razgovoru za lokalni časopis Semana. "Duboko žalim zbog ovih smrti", napisao je predsjednik Gustavo Petro na X. "Sva moja solidarnost s njihovim porodicama." Kinterova stranka opisala je zakonodavca kao "vođu posvećenog svojoj zajednici". S gustom džunglom i planinskim lancima prekrivenim snijegom, veći dio Kolumbije je teško preći kopnom. Avioni povezuju mnoge gradove koji bi u manje surovim zemljama bili povezani vozom ili autoputem. Izvor: AFP

Crnogorska policija pokrenula je u sredu potragu za Milošem Medenicom, pošto je on ranije tokom dana zajedno s njegovom majkom, bivšom predsednicom Vrhovnog suda Crne Gore Vesnom Medenicom, osuđen na 10 godina zatvora. Miloš Medenica nije prisustvovao izricanju presude tokom kojeg je sutkinja Vesna Kovačević naložila da mu se odmah odredi pritvor, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Prvostepenom odlukom Višeg suda u Podgorici, Medenica je osuđen na kaznu zatvora od 10 godina i dva meseca za stvaranje kriminalne organizacije, produženo krivično delo krijumčarenje, dva krivična dela protivzakoniti uticaj putem pomaganja, kao i za sprečavanje dokazivanja. Vesna Medenica osuđena je na 10 godina zatvora pošto je proglašena krivom za krivična dela protivzakonitog uticaja, ali je oslobođena od optužbe za pripadništvo u kriminalnoj organizaciji. Miloš Medenica je prvobitno bio u pritvoru, ali je tokom trajanja postupka pušten da se brani sa slobode. Specijalno državno tužilaštvo u decembru je zatražilo kaznu od po 20 godina zatvora za Vesnu Medenicu i Miloša. Premijer Crne Gore Milojko Spajić saopštio je na X da je za njega neprihvatljiva informacija da je osuđeni Medenica nedostupan nadležnim institucijama. On je naveo da će od ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića i direktora Uprave policije Lazara Šćepanovića tražiti detalje u vezi s tim slučajem kako bi se utvrdila eventualna odgovornost. Optužbe protiv bivše predsednice Vrhovnog suda i njenog sinaVesna Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnela je ostavku krajem 2020. nakon promene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj reči u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša. "Ona je bila njihov institucionalni štit, a trebala je biti štit crnogorskog pravosuđa. Imala je zadatak da javlja i druge podatke", kazao je. Vukotić je citirao brojne poruke na kriptovanoj Skaj (Sky) aplikaciji, između, kako je ustvrdio, Miloša Medenice, njegovog kuma Marka Vučinića i ostalih okrivljenih. O švercu cigareta tužilac je citirao više poruka Miloša Medenice iz 2019. i 2020. godine. Tužilac Vukotić je tada naveo da je sutkinja Kovačević u tom periodu pošla u penziju, što kako navodi, dokazuje da je Vesna Medenica pratila kretanje predmeta. Vesna Medenica odobravala je mere tajnog nadzora po predlogu Agencije za nacionalnu bezbednost. Time se, prema navodima tužilaštva bavio i njen sin.

Ustavni sud Kosova odlučio je da izbor Nenada Rašića na mesto potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice u prethodnom sazivu nije bio u skladu sa Ustavom i Poslovnikom o radu Skupštine. Sud je u saopštenju 28. januara naveo da ta odluka "u okolnostima konkretnog slučaja nema retroaktivno dejstvo". Rašić je za potpredsednika Skupštine iz srpske zajednice izabran 10. oktobra prošle godine ispred stranke Za slobodu, pravdu i opstanak na osnovu žreba, nakon što nijedan od kandidata Srpske liste – koja je imala devet od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu u Skupštini – nije uspeo da obezbedi potrebne glasove. Ustavni sud je konstatovao da pravo da predloži potpredsednika iz redova srpske zajednice pripada stranci koja je osvojila većinu rezervisanih mesta. "Shodno tome, izbor poslanika Nenada Rašića na poziciju potpredsednika Skupštine nije došao kao predlog većine poslanika iz redova srpske zajednice, niti je odbijeno da se to pravo iskoristi od strane većine poslanika iz redova srpske zajednice. Posledično, Sud je utvrdio da u okolnostima konkretnog slučaja, mehanizmi deblokade nisu korišćeni u skladu sa duhom i svrhom zbog koje su predviđeni", navodi se u presudi Ustavnog suda. Najviši pravosudni organ na Kosovu naveo je da mehanizmi deblokade, poput glasanja o istom imenu najviše tri puta i proceduri žreba, "treba da se primenjuju samo u izuzetnim okolnostima i za svrhu zbog koje su propisani, odnosno u funkciji konstituisanja Skupštine", kako bi se zakonodavno telo konstituisalo u roku od 30 dana. "Kao što je obrazloženo u presudi, primena ovih mehanizama na način koji bi omogućio većini poslanika Skupštine da odredi predstavnika zajednice koja nije većinska, bez predloga poslanika te zajednice, u suštini bi predstavljala zaobilaženje formalnih garancija utvrđenih Poslovnikom Skupštine", navodi se u odluci. Baša: Navodi Ustavnog suda o izboru Rašića neosnovaniPredsedavajući kosovske Skupštine u prethodnom sazivu Dimalj Baša (Dimal Basha) ocenio je da saopštenje Ustavnog suda sadrži "fundamentalne greške u tumačenju i primeni relevantnih normi". On je ocenio da su navodi Ustavnog suda "neosnovani" kad je reč o izboru zamenika predsednika iz redova srpske zajednice. Prema njegovim rečima, Ustavni sud nema mandat da tumači Poslovnik Skupštine, jer to radi sam predsedavajući. "Sud u današnjem slučaju nije utvrdio povredu Ustava, već je tumačio duh Poslovnika Skupštine, za šta nema mandat", napisao je Baša na Fejsbuku (Facebook). Baša je naveo da Rašića nije predložila većina srpskih poslanika, jer nije bilo predloga većine tih poslanika. "Drugim rečima, sam Ustavni sud priznaje da većina poslanika iz srpske zajednice nije predložila gospodina Rašića, tako da smo imali posla s odbijanjem, odnosno nepredlaganjem s njihove strane", naveo je Baša. On je opravdao svoje postupke kada je tri puta stavio na glasanje sve poslanike Srpske liste, a zatim stavio na glasanje i Rašićevo ime, ističući da je Rašić izabran za potpredsednika na osnovu Ustava i Poslovnika. "Stoga su sve tvrdnje u saopštenju Ustavnog suda neosnovane, a odluka Skupštine Republike Kosovo da izabere poslanika Nenada Rašića na poziciju potpredsednika Skupštine bila je u potpunosti u skladu s Poslovnikom Skupštine i Ustavom Republike Kosovo", napisao je on. Pitanje potpredsednikaSrpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, osporila je pred Ustavnim sudom Kosova izbor Rašića za potpredsednika Skupštine 16. oktobra, navodeći da je su prekršeni Ustav i pravilnik. Izboru Rašića prethodila odluka Ustavnog suda da Skupština ne može biti konstituisana bez izbora potpredsednika iz redova srpske zajednice. U toj odluci, Ustavni sud je naveo da predlog za potpredsednika iz redova nevećinskih zajednica, u ovom slučaju srpske manjine, treba da dođe od većine poslanika iz redova srpske zajednice. Pošto poslanici Srpske liste nisu dobili dovoljan broj glasova, predsednik Skupštine Baša zatražio je da se izbor srpskog potpredsednika nastavi putem žreba, čime je omogućeno da drugi srpski poslanik, odnosno Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, bude izabran za potpredsednika. Rašić je bio ministar u Vladi Aljbina Kurtija (Albin) nakon što je Srpska lista 2022. napustila kosovske institucije. Dan nakon izbora Rašića, predsednica Kosova Vjosa Osmani poverila je Kurtiju, kao lideru Pokreta Samoopredeljenje koji je osvojio najviše glasova na februarskim izborima, mandat za formiranje nove Vlade. Međutim, ni Kurti, ni drugi mandatar, Gljauk Konjufca (Glauk), nisu uspeli da formiraju Vladu, pa su održani novi izbori 28. decembra. I na ovim izborima pobedu je odneo Pokret Samoopredeljenje, dok je Srpska lista osvojila devet poslaničkih mandata, a Rašićeva stranka Za slobodu, pravdu i opstanak jedan.

Kancelarija Centra za borbu protiv terorizma (TEK) mađarskog Ministarstva unutrašnjih poslova otvorena je u srijedu u centru MUP‑a Republike Srpske kod Banjaluke, u novom koraku produbljivanja saradnje između tog bh. entiteta i Mađarske. Mađarska i RS posljednjih godina sve bliže sarađuju, što se ponajviše odražava u političkoj sferi. Vlasti u Budimpešti, predvođene premijerom Viktorom Orbanom, pružale su podršku bivšem predsjedniku RS Miloradu Dodiku, između ostalog spriječivši da mu Evropska unija uvede sankcije. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir, koji je otvorio kancelariju s direktorom TEK‑a Janošom Hajduom, rekao je da je cilj razvijanje saradnje u razmjeni informacija i obuci koja bi trebalo da doprinese borbi protiv terorizma, saopšteno je iz MUP-a. MUP RS i mađarski TEK su prije godinu dana potpisali Memorandum o razumijevanju o jačanju policijske saradnje koja obuhvata borbu protiv terorizma, razmjenu informacija i najboljih praksi, tehničku i naučnu saradnju, te saradnju u oblasti zajedničkih obuka i treninga za najsloženije bezbjednosne poslove i zadatke. "Protiv terorizma se možemo boriti samo razmjenom informacija, što je važno za prevenciju, ali i u dijelu kada je potrebno koristiti specijalne antiterorističke jedinice", rekao je Budimir novinarima nakon otvaranja kancelarije u Zalužanima kod Banjaluke. Direktor mađarskog centra Janoš Hajdu rekao je da se saradnjom uspostavlja efikasan sistem koji može doprinijeti bezbjednosti država i građana. Naveo je da je pokrenuta serija obuka, a prva je primjena taktičke medicine u praksi, koja pruža uvid u sistem alata i sposobnosti TEK‑a. "Ako djelujemo odvojeno, gradimo zidove, prijetnja će uvijek biti korak ispred nas", rekao je Hajdu. Hajdu i direktor policije RS Siniša Kostrešević potpisali su 25. februara prošle godine u Banjaluci memorandum o jačanju saradnje. Tada su u ovom entitetu započele vježbe mađarske specijalne policije sa predstavnicima entitetskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Pored bezbjednosne i političke saradnje, Mađarska i RS razvijaju i ekonomsku saradnju. RS je u prethodnih pet godina dobila oko 170 miliona eura od Mađarske, što u kreditima za refinansiranje duga, što u pomoći za poljoprivrednike. Mađarska je jedina članica EU koja je 2024. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasala protiv usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici, te se time svrstala na stranu Srbije i RS.

Javno preduzeće Putevi Srbije saopštilo je 28. januara da su, prema informacijama Uprave granične policije, izlazi i ulazi u Srbiju za teretna motorna vozila blokirani na 20 graničnih prelaza. Blokirani su granični prelazi sa Hrvatskom - Batrovci, Šid, Bogojevo, Bačka Palanka, Bezdan, Neštin, sa Mađarskom - Horgoš, Kelebija, Bački Breg, sa Rumunijom – Đerdap, Srpska Crnja, Vatin, Kaluđerovo sa Bugarskom – Vrška Čuka, Gradina, Strezimirovci, Ribarci, Mokranje, sa Severnom Makedonijom – Preševo i Prohor Pčinjski. Granične prelaze sa državama Evropske unije (EU) blokirali su 26. januara vozači kamiona Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije u znak protesta zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, čime im je, kako su ranije naveli, skraćeno dozvoljeno vreme boravka u zemljama EU. Istog dana Komorski investicioni forum Zapadnobalkanske šestorke, koji okuplja privredne komore Albanije, BiH, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, uputio je 26. januara Evropskoj komisiji zajednički apel sa ciljem pronalaženja hitnog rešenja za poteškoće vozača. U apelu su podsetili da je oko 60 odsto spoljne trgovine zemalja Zapadnog Balkana sa EU, te da bi problemi vozača na granicama mogli da prerastu u ozbiljan sistemski, kako ekonomski, tako i politički problem za region. Evropska komisija traži rešenje za prevoznike Zapadnog BalkanaPrvi dan blokade, 26. januara, portparol Evropske komisije, Markus Lamert (Lammert), izjavio je da evropske institucije rade na rešenju koje bi određenim profesionalcima, uključujući i vozače kamiona, dalo mogućnost da ostanu na teritoriji Šengena duže nego što trenutna pravila dozvoljavaju. Iz Privrednih komora Srbije i Bosne i Hercegovine upozorili su na višemilionske gubitke zbog blokada i na ugroženu stabilnost lanca snabdevanja.

Gradsko vijeće Grada Sarajeva dalo je saglasnost 28. januara da se Grad Sarajevo pridruži krivičnom postupku koji se vodi pred nadležnim pravosudnim organima u Milanu protiv lica osumnjičenih za snajpersko djelovanje nad građanima Sarajeva tokom proteklog rata. Početkom novembra prošle godine, italijanski mediji objavili su da je milansko tužilaštvo pokrenulo istragu o "vikend snajperistima" koji su, prema prijavi pisca i novinara Ezija Gavazzenija, plaćali velike iznose novca kako bi dolazili na položaje Vojske Republike Srpske oko Sarajeva i snajperom, uglavnom, "iz zabave", ubijali građane u opkoljenom Sarajevo. Gavazzeni je nakon nekoliko pokušaja RSE da ga intervjuiše posredno poručio da ne želi govoriti. U međuvremenu, održao je pres-konferenciju u Milanu gdje je rekao da u februaru objavljuje knjigu o "snajper safariju". Gavazzeni je prve navode o dolasku stranaca na ratište vidio 1995. u tekstu objavljenom u listu Corriere della Sera, nakon čega je počeo pisati triler o ovome. Kaže da je ubrzo shvatio da zna premalo, pa je odustao. Sve do 2022. godine i dokumentarca "Sarajevo safari" slovenskog redatelja Mirana Županiča. Tužilaštvo u Milanu trebalo bi o rezultatima istrage javnost obavijestiti u martu 2026. godine. Ako podigne optužnicu i dokaže krivicu, biće to prvi slučaj u Europi u kojem se pred sudom odgovara za snajperska ubistva civila u Sarajevu. U međuvremenu, bh. pravosuđe provjerava navode, ali dosad nijedan snajperista nije procesuiran zbog ubistava civila, posebno djece u Sarajevu. Strani novinari i fotoreporteri skoro sve vrijeme rata od 1992. do kraja 1995. imali su povremeno priliku boraviti na položajima srpskih snaga oko Sarajeva. Radio Slobodna Evropa je s nekima od njih stupio u kontakt, no niko nije mogao potvrditi da je ikada vidio stranca koji je platio da dođe i puca. Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dijete ubijeno u gradu pogođeno je snajperskim hicem. Više od 14.000 djece je ranjeno. Usprkos tome, nijedan snajperist nije odgovarao po ličnoj odgovornosti – ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Haški tribunal je u presudama protiv najviših dužnosnika Republike Srpske zaključio da je snajperska kampanja imala jedan cilj - "terorizirati civile Sarajeva".

Bivša predsjednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica u srijedu je prvostepeno osuđena na deset godina, saopštila je predsjednica vijeća Višeg suda u Podgorici sutkinja Vesna Kovačević, javila je Radio Televizija Crne Gore. Medenicin sin, Miloš Medenica, osuđen je takođe na deset godina. Specijalno državno tužilaštvo u decembru je zatražilo kaznu od po 20 godina zatvora za Vesnu Medenicu i Miloša. Tužilaštvo tereti Medenicu za saučesništvo u kriminalnoj organizaciji koju je navodno vodio njen sin Miloš, a koja se bavila trgovinom droge, švercom cigareta, podmićivanjem, nedozvoljenim držanjem oružja i eksploziva. U istom procesu optuženo je još 13 osoba i jedna firma. Europol je snimio telefonske razgovore Miloša u kojima on navodi da mu je majka upoznata s nelegalnim poslovima i da od nje može očekivati zaštitu. Advokati Medenica su u decembru u završnim izlaganjima zatražili oslobađajuće presude. Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnijela je ostavku krajem 2020. nakon promjene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj riječi u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša. "Ona je bila njihov institucionalni štit, a trebala je biti štit crnogorskog pravosuđa. Imala je zadatak da javlja i druge podatke", kazao je. Vukotić je citirao brojne poruke na kriptovanoj Skaj (Sky) aplikaciji, između, kako je ustvrdio, okrivljenog Miloša Medenice, njegovog kuma Marka Vučinića i ostalih okrivljenih. O švercu cigareta tužilac je citirao više poruka Miloša Medenice iz 2019. i 2020. godine. Tužilac Vukotić je tada naveo da je sutkinja Kovačević u tom periodu pošla u penziju, što kako navodi, dokazuje da je Vesna Medenica pratila kretanje predmeta. Vesna Medenica odobravala je mjere tajnog nadzora po prijedlogu Agencije za nacionalnu bezbjednost. Time se, prema navodima tužilaštva bavio i njen sin. Advokati Medenica su zatražili oslobađajuću presudu. Advokat Zdravko Begović je u decembru kazao da su visoke kazne koje je Tužilaštvo predložilo pokušaj zastrašivanja suda. "Nije lako braniti Vesnu Medenicu kada su joj svi okrenuli leđa, osim onih u njenoj kući. Nema dokaza da je izvršila krivična djela. Predlažem da je sud oslobodi od optužbe. Tokom sudskog postupka, Specijalno državno tužilaštvo nije otklonilo sumnju", ocijenio je Begović. Ovo je treći postupak koji se protiv nje vodio pred Višim sudom u Podgorici. U dva je već nepravosnažno osuđena na ukupno dvije godine i tri mjeseca zatvora zbog zloupotrebe položaja. Početkom decembra osuđena je na godinu i devet mjeseci zatvora zbog zloupotrebe položaja. Tužilaštvo tvrdi da je uticala na sutkinju privrednog suda da presudi u korist njenog kuma čime je jedna ruska firma oštećena za 400.000 eura. U drugom procesu, u oktobru, osuđena je na šest mjeseci zatvora takođe zbog zloupotrebe položaja, jer je na funkciji nezakonito zadržala sudiju protiv kojeg je vođen krivični postupak. U oba slučaja Medenica je negirala krivicu i najavila žalbe.

Više od 16 miliona maraka (oko osam miliona eura) iznosit će direktni financijski gubici, ukoliko autoprevoznici nastave blokirati granice prema Evropskoj uniji, pokazala je anketa Vanjskotrgovinske komore (VTK) Bosne i Hercegovine. Procjenjujući štetu zbog blokade graničnih prijelaza, VTK je anketirao 61 kompaniju u BiH. U slučaju da blokada potraje sedam ili više dana, direktni financijski gubici tih kompanija iznosit će gotovo 43 miliona maraka, kaže se u saopćenju. Iz VTK su naveli da su posebno oštećene kompanije koje su orijentirane na izvoz na tržište EU, naročito u okviru automobilske, tekstilne, metalne i drvne industrije. "Gdje kašnjenja u isporukama direktno aktiviraju ugovorne penale i dovode do prekida proizvodnih ciklusa", kaže se u saopćenju. Osim direktnih finansijskih gubitaka, kompanije ističu dugoročne posljedice po reputaciju, stabilnost izvoza i investicijsku sigurnost, što ukazuje da je stvarna ekonomska šteta znatno veća od trenutno mjerljivih iznosa, kaže se u saopćenju. Značajan broj kompanija, kao dodatne negativne posljedice, navodi gubitak kupaca, obračun penala zbog nepoštivanja ugovorenih rokova, rizik od raskida ugovora, zaustavljanje proizvodnje, kao i moguća otpuštanja radnika. Kamiondžije iz BiH Srbije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije su 26. januara blokirali izlaze, a potom i ulaze u ove zemlje. Prevoznici protestuju zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, te upozoravaju da im je skraćeno dozvoljeno vrijeme boravka u zemljama EU. Traže da se dozvoljeni boravak produži s tri na četiri mjeseca unutar šestomjesečnog razdoblja, te poručuju da će blokada trajati sedam dana ako se ne postigne dogovor.

Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović je u pismu komesarki za proširenje Evropske unije Marti Kos ukazao na probleme profesionalnih prevoznika tereta koji zbog primjene Uredbe ETIAS i šengenskog sistema ulaska/izlaska (EES) blokiraju granične prelaze i Luku Bar. Kabinet predsjednika je prenio da je on naglasio potrebu nalaženja dijalogom "pragmatičnih rješenja unutar postojećeg šengenskog okvira" problema ograničenja boravka na 90 dana u okviru perioda od 180 dana, javila je Beta. Milatović je istakao da Crna Gora, "kao predvodnik u procesu proširenja i država snažno posvećena članstvu u Evropskoj uniji, u potpunosti podržava šengenske standarde". Udruženje međunarodnih prevoznika tereta Crne Gore blokira teretni saobraćaj u blizini devet graničnih prelaza: Debelog brijega, Ilinog brda, Vraćenovića, Ranče, Meteljke, Dobrakova, Dračenovca, Kule i Božaja, kao i ulaz i izlaz iz Luke Bar. Tokom protesta mogu da prolaze putnici i kamioni koji prevoze lijekove, životinje, eksploziv i oružje. Uprava policije je dala saglasnost na održavanje protesta koji će trajati 72 sata - do četvrtka u 12 časova, ukoliko do tada ne budu ispunjeni uslovi prevoznika. Crnogorski prevoznici protestuju i zbog toga što Ministarstvo finansija nije prihvatilo njihove zahtjeve za povećanje iznosa povraćaja akciza na gorivo koje imaju njihove kolege u regionu, a traže i brži povraćaj iznosa PDV-a na 30 do 60 dana jer sada čekaju godinama, i da se produži rad carinske i fitosanitarne inspekcije.

Evropska komisija (EK) pozvala je na hitnu reviziju izmena pravosudnih zakona koje su 28. januara usvojene u Skupštini Srbije, ocenjujući da je reč o ozbiljnom koraku unazad u procesu evropskih integracija. "To potkopava nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol EK Gijom Mersije. On je naveo da su amandmani pripremljeni i usvojeni kroz ubrzan i netransparentan postupak, bez javnih konsultacija, te da su u suprotnosti sa ranijim reformama u Srbiji i njenim prethodnim obavezama da jača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštava. "Revizija mora da poštuje transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", rekao je Mersije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos saopštila je da "glasanje u Skupštini Srbije za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa predstavlja ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka Evropskoj uniji". Ona je na društvenoj mreži X napisala da Srbija rizikuje da krene u suprotnom pravcu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah, a Crna Gora i Albanija ubrzano napreduju. "To nije ono što želimo", poručila je Kos. Izvori iz Komisije potvrdili su za RSE da je zabrinutost zbog izmena pravosudnih zakona evropska komesarka već prenela predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom susreta u Davosu prošle nedelje. Kako je za RSE nezvanično rečeno u Komisiji, ovaj potez bi mogao "ozbiljno da naruši odnose sa Srbijom". Vladajuća većina u Skupštini usvojila je 28. januara set pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, a svi amandmani opozicije su odbijeni. Mrdić je u decembru 2025. godine u Skupštinu uputio predloge izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te predlog izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. U tom paketu predložene su izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Kritike stručne javnosti i opozicije Izmene zakona kritikovali su i stručna javnost i opozicija. Tužilaštvo za organizovani kriminal ocenilo je ranije da bi izmene Zakona o javnom značile "nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca". Udruženje tužilaca Srbije ocenilo je upućivanje u proceduru predloga izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu bez javne rasprave predstavlja "ozbiljno odstupanje od domaće zakonodavne tradicije koja je u oblasti pravosuđa uspostavljana i poštovana tokom poslednjih više od dvadeset godina". Reagovala je i Advokatska komora Srbije. U saopštenju 28. januara izrazili su zabrinutost, navodeći da se protive izmenama zakona. Između ostalog, ukazali su da "predložene zakonske izmene nisu pripremane u postupku koji obezbeđuje puno poštovanje ustavnog načela podele vlasti i institucionalne ravnoteže", kao i da "nije sproveden transparentan i inkluzivan postupak javne rasprave, niti je obezbeđeno suštinsko učešće stručne javnosti". Tokom višednevne rasprave poslanici vlasti branili su izmene i dopune pravosudnih zakona tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Predlagač Uglješa Mrdić izjavio je 28. januara da je njihovim usvajanjem u Skupštini Srbije "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu". Predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava. Iz Evropske komisije su u pisanom odgovoru za RSE ranije izneli kritike što prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona nije bilo javne rasprave, "već se radi o ubrzanom i netransparentnom procesu". Izmene seta zakona u oblasti pravosuđa dolaze nakon što su predstavnici vlasti prethodnih meseci iznosili niz optužbi i uvreda na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, koje u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika. U avgustu 2025. TOK je pokrenuo istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. Pod istragom TOK-a je i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković, u drugom slučaju koji se odnosi na ukidanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, što on negira. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata tužioce nazivao "korumpiranom bandom".