Sjedinjene Američke Države su objavile produženje za godinu dana nacionalne vanredne situacija u vezi sa Zapadnim Balkanom, nakon 26. juna 2026. godine, zbog stalnih prijetnji miru, međunarodnim naporima za stabilizaciju i napretku ka demokratskom upravljanju. Nacionalna vanredna situacija u vezi sa Zapadnim Balkanom je pravni mehanizam Sjedinjenih Američkih Država koji omogućava uvođenje sankcija i zamrzavanje imovine pojedincima i grupama koji ugrožavaju mir, stabilnost i demokratski napredak u regionu. Odluka je objavljena u Federalnom registru i predstavlja nastavak režima uvedenog još 2001. godine. Riječ nije o uvođenju novih sankcija, već o produženju postojećeg pravnog okvira koji američkim vlastima omogućava preduzimanje mjera protiv osoba povezanih sa destabilizacijom regiona, podrivanjem mirovnih sporazuma, korupcijom ili izbjegavanjem američkih sankcija. Tri ključna dokumenta čije se kršenje kažnjava, kako se navodi su: Dejtonski sporazum (BiH): Kažnjava se svako podrivanje države Bosne i Hercegovine, pozivi na secesiju (otcjepljenje) ili rušenje državnih institucija.Rezolucija 1244 (Kosovo): Kažnjavaju se akcije koje izazivaju nestabilnost, nasilje ili opstruišu međunarodno prisustvo i dijalog na Kosovu.Ohridski sporazum (Sjeverna Makedonija): Izmjenom iz 2003. godine na crnu listu su dodani i oni koji su pokušali srušiti mir između makedonske većine i albanske manjine.Izvršne naredbe iz 2021. i 2025. godine proširuju sankcije SAD na Zapadnom Balkanu, fokusirajući se na korupciju, podrivanje država, secesionizam i izbjegavanje sankcija kao prijetnje nacionalnoj sigurnosti. Ove mjere označavaju pomak od postratnog obezbjeđenja ka kažnjavanju korumpiranih elita i onih koji pomažu već sankcionisanim licima. "Djelovanje osoba koje ugrožavaju mir i procese stabilizacije na Zapadnom Balkanu, uključujući ekstremističko nasilje i opstruktivne aktivnosti, kao i stanje koje usporava napredak ka demokratskom upravljanju i integraciji u transatlantske strukture, i dalje predstavlja neobičnu i izvanrednu prijetnju nacionalnoj bezbjednosti i vanjskoj politici Sjedinjenih Država", navodi se u dokumentu. Zbog toga je nacionalno vanredno stanje produženo za još godinu i ostaće na snazi do 26. juna 2027. godine.

Advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik još jedna je javna ličnost koja je saslušana u policiji u okviru istrage koju je Više javno tužilaštvo (VJT) pokrenulo povodom slučaja "zvučni top". Informativni razgovor u Upravi kriminalističke policije u Beogradu, 24. juna, trajao je nešto više od dva sata, rekao je Olenik za Radio Slobodna Evropa (RSE). Smatra da je nalog tužilaštva da bude saslušan "nezakonit i da je policija trebalo da ga odbije". Policiju je zanimalo, rekao je Olenik, odakle ima informacije o 'zvučnom topu' kao i zašto u izjavama tvrdi da je za incident odgovoran predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Dopustili su sebi da budu politički instrumentalizovani", rekao je. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 19. juna da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top", tokom masovnog antivladinog protesta marta 2025. "Moj zadatak je da prvo odbranim studente, a onda i sve žrtve u upotrebi zvučnog oružja", rekao je Olenik za RSE. Dodao je da vlast "pokušava da poveže studente sa nekim simulacijama i da on neće dozvoliti "da od žrtava naprave izvršioce krivičnih dela". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. godine, hiljade ljudi razbežalo se sa ulice a učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterali da se sklone. Tužilaštvo, navodeći da je došlo do novih informacija, sada vodi istragu o tome da li je tokom studentskog sastanka u januaru 2025. "dogovarana simulacija" upotrebe "zvučnog topa", s motivom da se "stvori panika u javnosti i strah kod građana" a za događaj optuži policija. Vlast od incidenta negira da je protiv demonstrana koristila zvučno oružje, a nakon pokretanja istrage VJT u junu, predsednik Srbije najavio je da će ispitati "sve koji su tvrdili da je policija upotrebila 'zvučni top'". Protekla dva dana predmet istrage tužilaštva bio je i vojni analitičar Aleksandar Radić. Njemu je policija u ponedeljak, 22. juna pretresala stan i kancelariju, a potom je u okviru istrage saslušan u policiji. Aleksandar Radić istragu tužilaštva smatra "pokušajem zastrašivanja". EU poziva na transparentnu istraguNa nove događaje u vezi sa slučajem "zvučni top" iz Evropske unije ponovili su svoj poziv "za transparentnu i kredibilnu istragu navoda o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata u Srbiji". "Očekujemo da će se svaka istraga o ovom pitanju sprovesti u potpunosti u skladu sa zakonom i bez ikakvog političkog pritiska ili percipiranog političkog uticaja", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije u izjavi za Radio Slobodna Evropa. Organizacije civilnog društva u Srbiji zatražile su 23. juna od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice o upotrebi zvučnog topa. U zajedničkom saopštenju koje potpisuje 14 nevladinih organizacija ističe se "duboka zabrinutost" zbog smera u kojem VJT vodi istragu o incidentu od 15. marta.

Evropska unija ponavlja svoj poziv za transparentnu i kredibilnu istragu navoda o upotrebi soničnog oružja protiv demonstranata u Srbiji, naveli su zvaničnici briselskih institucija. "Očekujemo da će se svaka istraga o ovom pitanju sprovesti u potpunosti u skladu sa zakonom i bez ikakvog političkog pritiska ili percipiranog političkog uticaja", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije u izjavi za Radio Slobodna Evropa. Ova izjava briselskog portparola dolazi nakon što je Više javno tužilaštvo 19. juna saopštilo da istražuje informacije o tome da je tokom sastanka studenata u blokadi u januaru 2025. godine dogovarana "simulacija" zvučnog topa na protestu koji je u glavnom gradu Srbije održan 15. marta te godine. Nakon objave Višeg javnog tužilaštva, studenti u blokadi su u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama naveli da je dokument na koji se poziva Tužilaštvo izvučen iz konteksta i da je nastao u vreme kada martovski skup nije bio ni planiran. Portparol Gijom Mersije je podsetio da je još u aprilu prošle godine Evropski sud za ljudska prava naredio Srbiji, kao privremenu meru predostrožnosti, da spreči svaku buduću upotrebu soničnih uređaja za kontrolu mase i da spreči krivično gonjenje onih koji učestvuju u javnoj debati o upotrebi soničnog oružja. "Podsećamo da, prema evropskim standardima ljudskih prava, vlasti moraju zaštititi učesnike okupljanja od povreda ili nasilja", poručio je portparol Mersije. Na masovnom antivladinom okupljanju 15. marta, hiljade ljudi razbežale su se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i udaru vazduha koji ih je naterao da se sklone. Dok aktivisti, nezavisni istražitelji i opozicija tvrde da je policija upotrebila zvučno oružje, vlast to do danas negira. Slučaj "zvučni top" i nakon više od godinu dana nalazi se u predistražnoj fazi.

Politički život u Srbiji karakteriše značajna polarizacija i stalne tenzije između vlasti predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće većine, s jedne strane, i opozicionih stranaka i civilnog društva, s druge strane. Široko rasprostranjeni protesti, koji su usledili nakon tragedije u Novom Sadu, doveli su do pojave studentskog pokreta, koji nastoji da depolitizuje državne institucije i bori se protiv korupcije, ali koji se još nije etablirao kao nova politička snaga. Ovo su ocene Rezolucije o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji, koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PACE). U usvojenom dokumentu izražava se zabrinutost zbog nedostatka dijaloga između vladajuće većine i opozicije, rizika po nezavisnost pravosuđa i institucionalne kontrole, korupcije, pretnji slobodi udruživanja i izražavanja, kao i zbog zarobljavanja medija i čestog organizovanja vanrednih izbora. Ocenjuje se da je zabrinjavajuće to što su, od opštih izbora 2000. godine, svi osim dva parlamentarna izbora u Srbiji bili vanredni. "Iako je to pravno moguće, često organizovanje izbora u kratkim intervalima remeti funkcionisanje demokratije i državnih institucija, bez obzira na to koje su političke snage na vlasti", navodi se u usvojenom dokumentu. Vlasti u Srbiji se pozivaju da se uzdrže od korišćenja vanrednih izbora kao mehanizma za sticanje političke prednosti i da omoguće demokratski izabranim poslanicima da ispune svoj ustavni mandat i obavljaju svoje dužnosti u skladu sa ustavnim rasporedom. Traži se i da se što pre izmene pravosudni zakoni usvojeni u januaru. Izmene takozvanih Mrdićevih zakona bi, prema tekstu Rezolucije, trebalo da odražavaju preporuke Venecijanske komisije. Od vlasti u Srbiji se takođe traži da nastave dalju reformu pravosuđa i tužilaštva u skladu sa standardima Saveta Evrope. Posebna zabrinutost u usvojenoj Rezoluciji izražava se povodom stanja slobode udruživanja i izražavanja u Srbiji. Osuđuju se odmazda, mere zastrašivanja (uključujući nadzor, fizičke napade i pretnje smrću) i kampanje blaćenja protiv aktivista civilnog društva, branilaca ljudskih prava, novinara i nezavisnih medija. "Kao prioritet, vlasti bi trebalo da zaustave ove loše prakse i obezbede povoljno okruženje za ostvarivanje prava na slobodu udruživanja i izražavanja uopšte. Takođe bi trebalo da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih zakonodavnih mera koje bi mogle da ograniče ove slobode, da nastave strukturirani dijalog sa civilnim društvom i obezbede medijski pluralizam", navodi se u usvojenom tekstu. Ocenjuje se i da ozbiljna kršenja javnih sloboda – slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja – utiču na celokupno funkcionisanje demokratije u Srbiji. Od Srbije se traži da uloži održivije napore kako bi ispunila svoje obaveze kao država članica Saveta Evrope, kao i da sprovede reforme u skladu sa evropskim standardima u oblasti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Izveštaj je izrađen nakon posete koizveštača za Srbiju, koji su jedno autori i izveštaja, Viktorije Tiblum i Junuša Emre. Poseta je organizovana u martu ove godine, i imala je za cilj utvrđivanje činjenica. U susretima sa predstavnicima institucija, stranaka na vlasti i opozicije, kao i civilnog društva, članovi delegacije su, kako navode autori u tekstu, razgovarali o pitanjima koja se uglavnom odnose na pad nadstrešnice u Novom Sadu, masovne proteste koji su usledili, navodnu upotrebu zvučnog oružja, reformu pravosuđa i tužilaštva, izborna pitanja, kao i stanje slobode udruživanja i izražavanja. Prvi izveštaj o Srbiji nakon 14 godinaOd pristupanja Savetu Evrope 2003. godine, Srbija je pod monitoring procedurom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Godine 2012. usvojena je Rezolucija koja se odnosila na poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije. Tada je pozdravljen značajan napredak koji je Srbija ostvarila u ispunjavanju svojih obaveza i opredeljenja. U toj rezoluciji Srbija je pohvaljena zbog političke stabilnosti, napora ka integraciji u Evropsku uniju i saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. U tekstu Rezolucije usvojene 23. juna navodi se da od 2012. godine Parlamentarna skupština nije razmatrala poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije, budući da je nekoliko pokušaja izrade novog izveštaja od strane Odbora za poštovanje obaveza i opredeljenja država članica Saveta Evrope (Monitoring komitet) odloženo zbog različitih razloga: čestih promena izvestilaca, pandemije COVID-a 19 i činjenice da su vanredni opšti izbori raspisani četiri puta – 2014, 2016, 2022. i 2023. godine. "Skupština primećuje da se od 2012. godine situacija u Srbiji značajno promenila i da, uprkos određenom napretku, sada postoji ozbiljna zabrinutost u vezi sa poštovanjem principa demokratije, vladavine prava i javnih sloboda u zemlji", navodi se u usvojenom dokumentu.

Zvaničnici talibanskih vlasti u Afganistanu održali su u Briselu prve razgovore o repatrijaciji afganistanskih državljana. Ovaj potez naišao je na oštre kritike organizacija za ljudska prava, koje upozoravaju da Evropska unija time daje legitimitet ovom tvrdolinijaškom režimu i to u trenutku kada talibani dodatno pooštravaju mjere protiv žena. EU ne priznaje vladu predvođenu talibanima, ali se sastala s delegacijom afganistanskog režima 23. juna, nakon što su njenim članovima izdate jednodnevne vize. Izvori iz talibanskog Ministarstva vanjskih poslova potvrdili su za Radio Azadi Radija Slobodna Evropa da je portparol ministarstva, Qahar Balkhi, predvodio peteročlanu delegaciju. "Potresena sam i duboko uznemirena ovim", izjavila je dobitnica Nobelove nagrade Malala Yousafzai povodom ove posjete. "To su isti oni talibani koji su djevojčicama zabranili pohađanje srednjih škola i prisiljavali ih na brak. Isti oni talibani koji su, ranije ovog mjeseca, uhapsili desetine žena u Heratu zbog načina na koji su bile obučene. Isti oni talibani koji zatvaraju, premlaćuju i pogubljuju žene koje se usude progovoriti ili prekršiti njihova pravila", istakla je. Sastanak je uslijedio nakon otkrića u Vijeću sigurnosti UN-a da je za gotovo 3,8 miliona afganistanskih djevojčica i dalje onemogućeno obrazovanje, a procjenjuje se da se svake godine taj broj poveća za još 250.000. Međutim, zvaničnici u Briselu branili su odluku o sastanku radi, kako su naveli, "ograničenih razgovora" s afganistanskim "de facto vlastima", tvrdeći da evropske zemlje moraju organizirati sistem za deportaciju odbijenih tražitelja azila koji počine krivična djela ili se smatraju opasnim. Talibanska delegacija doputovala je u Brisel iz Turske, nakon što je tamo dobila vize. "Službe Evropske komisije i Švedska danas su u Briselu kopredsjedavale sastankom na tehničkom nivou s predstavnicima tehničkog nivoa de facto vlasti Afganistana, odgovornim za povratak i readmisiju", izjavio je portparol Komisije. U svojoj osudi ovog sastanka, aktivisti za ljudska prava naveli su da evropske zemlje "narušavaju vlastiti kredibilitet" tako što s jedne strane oštro kritikuju talibane zbog njihove politike, dok s druge strane sarađuju s njima kako bi "prisilno" vraćale Afganistance. "Svaki angažman s talibanima mora dati prioritet zaštiti ljudskih prava i odgovornosti – a ne deportaciji ljudi u tamošnju opasnost", rekla je Fereshta Abbasi, istraživačica za Afganistan pri organizaciji Human Rights Watch. Talibani su preuzeli vlast u augustu 2021. godine, tokom povlačenja međunarodnih snaga iz Afganistana, dvije decenije nakon što su ovi militanti bili svrgnuti s vlasti. Talibanske vođe su tada obećale da će Afganistanci imati više sloboda i prava nego pod strogim režimom koji je ranije bio na vlasti. Međutim, vlada predvođena talibanima nije ispunila svoja obećanja, već je žestoko udarila na mnoge grupe, a posebno na žene i djevojčice. Kao najnoviji pokazatelj toga koliko duboko seže ta opresija, talibanske vlasti su ranije ovog mjeseca navodno uhapsile ili pritvorile neutvrđen broj žena u zapadnoj afganistanskoj pokrajini Herat zbog navodnog nepropisnog pridržavanja talibanskih pravila o nošenju vela. Sljedećeg dana, talibanska moralna policija otvorila je vatru na žene u tom gradu nakon što su pokrenule proteste protiv uskraćivanja svojih prava i sloboda. Očevici su izvijestili o smrti najmanje jedne demonstrantice tokom nemira. Talibani nisu potvrdili informacije o žrtvama niti o hapšenjima.

Bivši srpski fudbaler Rade Bogdanović, koji sada radi kao sportski komentator na javnom servisu Srbije (RTS), izvinio se zbog rasističkih komentara tokom prenosa utakmice između Belgije i Irana na Svetskog prvenstva u nedelju, 21. juna. Bivši napadač, koji je igrao za Atletiko Madrid i osvojio Kup Nemačke sa Verderom iz Bremena, naišao je na oštre kritike lokalnih i međunarodnih medija zbog dovođenja u pitanje fokusa i izdržljivosti crnih igrača nakon što je utakmica u Grupi G završena nerešeno bez golova. Pedesetšestogodišnjak, koji je tri puta nastupio za reprezentaciju Jugoslavije 1997. godine, doveo je u pitanje fokus i izdržljivost crnih igrača. Komentari su izazvali osude na društvenim mrežama. "Iskreno se izvinjavam zbog moje izjave u vezi sa crnim fudbalerima", rekao je Bogdanović u izjavi za Reuters. RTS je takođe uputio zvanično izvinjenje svojim gledaocima. "Želeli bismo da obavestimo javnost da gospodin Rade Bogdanović nije zaposlen u našoj kompaniji, već je angažovan kao stručni komentator tokom trajanja turnira", navodi se u saopštenju Upravnog odbora RTS-a. "Želeli bismo da iskoristimo ovu priliku da se, kao emiter, izvinimo zbog izjave date u našem programu u vezi sa pripadnicima određene rase". U ponedeljak, 22. juna Bogdanović se vratio u studio RTS-a da komentariše utakmicu u kojoj je Argentina pobedila Austriju u Grupi J sa 2:0.

Na području Sarajeva otkrivena su 42 strana državljana bez zakonitog boravka u Bosni i Hercegovini, te dvije osobe koje se sumnjiče da su sudjelovale u krijumčarenju migranata, saopćila je 23. juna Služba za poslove sa strancima BiH. U akciji na području sarajevskog naselja Ilidža pronađen je i državljanin Sudana, povezan sa prekograničnim kriminalnim aktivnostima koje predstavljaju prijetnju javnoj sigurnosti BiH, ističe se u saopćenju. Tokom kontrole objekta, u kome su migranati bili ilegalno smješteni, zatečen je 21 državljanin Bangladeša, deset osoba iz Pakistana i tri iz Nepala. Utvrđeno je da su ilegalno ušli u BiH iz pravca Crne Gore. Također, identificirano je dvoje državljana Pakistana, koji se sumnjiče da su učestvovali u krijumčarenju migranata. Kontrolom nelegalnog, tzv. "divljeg hotela", zatečeno je još osam stranih državljana bez zakonitog boravka u BiH, kaže se u saopćenju. Državljaninu Sudana, koji posjeduje privremenu boravišnu dozvolu Rumunije, otkazan je bezvizni boravak u BiH i izrečena mjera protjerivanja. Također, određeno je da bude smješten u Imigracioni centar u Istočnom Sarajevu, nakon što je utvrđeno da je povezan sa prekograničnim kriminalnim aktivnostima koje ugrožavaju javnu sigurnost BiH. Mjere protjerivanja izrečene su i dvojici Pakistanaca za koje postoji sumnja na povezanost sa krijumčarenjem migranata te su i oni smješteni pod nadzor u Imigracioni centar u Istočnom Sarajevu. Ostali strani državljani upućeni su u privremeni prihvatni centar Blažuj, u blizini Sarajeva, a vlasnicima objekata, u koje su bili smješteni, izrečene su prekršajne sankcije. Akcija je realizirana u suradnji sa Graničnom policijom BiH, koja je po naredbi Okružnog javnog Tužilaštva Trebinje, asistirala Službi za poslove sa strancima. Prema podacima Tužilaštva BiH, u krijumčarenju migranata kroz BiH sve je veći udio stranih državljana. Među ranije uhapšenima osumnjičenim za krijumčarenje migranata nalaze se državljani Turske, Egipta, Moldavije, Ukrajine, Bugarske i Afganistana. Krivični zakon BiH za ovo krivično djelo propisuje moguće maksimalne zatvorske kazne do 15 godina. Šta kažu predstavnici nevladinog sektora?U Udruženju "Vaša prava BiH", koje pruža besplatnu pravnu pomoć, pravne savjete i zastupanje socijalno ugroženim osobama i migrantima u Bosni i Hercegovini, navode za Radio Slobodna Evropa kako je krijumčarenje migranata u BiH prisutno već nekoliko godina, te da ova država preduzima sve mjere. Ipak, navode i neke nedostatke. "Nedostaje saradnja sa civilnim sektorom u ovoj oblasti. Država trebaa voditi računa i da se među migrantima nalaze i žrtve trgovine ljudima koje trebaju zaštitu i podršku", navode iz ove nevladine organizacije. Navode i da je primjetan porast optužnica protiv krijumčara, ali i da BiH mora poboljšati uslove praćenja ilegalnih migracija.

Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je dobio poziv da se u utorak, 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi veštačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije dan ranije oduzela tokom pretresa stana. Radić je za agenciju Beta rekao da je poziv dobio od "jednog oficira Vojne policije" i dodao da će se odazvati u prisustvu advokata Stefana Ćorde. Policija je u ponedeljak pretresala Radićev stan i kancelariju u okviru istrage koju je Više javno tužilaštvo (VJT) pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. godine. Nakon pretresa je i saslušan a njegov advokat Stefan Ćorda rekao je da Više javno tužilaštvo nije tražilo pritvor i da je na slobodi. Policijski pretres, saslušanje i najavljeno veštačenje Vojne policije dolazi nakon što je Više javno tužilaštva u Beogradu saopštilo 19. juna da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice a učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterale da se sklone. Radić je među prvima, nakon incidenta, izrazio sumnju da bi uzrok tom događaju moglo da bude zvučno oružje. Duže od godinu dana domaće i međunarodne nevladine organizacije zahtevaju istragu o incidentu. To je više puta zatražila i Evropska komisija. Vlast negira da je protiv demonstranata upotrebila zvučno oružje, inače po zakonima Srbije zabranjeno za upotrebu. Svoje tvrdnje policija i državni zvaničnici potkrepljuju izveštajem ruske službe bezbednosti (FSB), iz 2025. Međunarodna nevladina organizacija "Earshot", koja se bavi audio istraživanjima, objavila je u junu prošle godine da su demonstranti "vrlo verovatno" bili izloženi "ciljanom napadu korišćenjem usmerenog akustičnog oružja". Radić: 'Pokušaji zastrašivanja'Aleksandar Radić rekao je u utorak za Betu da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija". Dodao je da ga VBA već duže vreme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Radio Slobodna Evropa zatražio je odgovor od Ministarstva odbrane o celom slučaju. Radić smatra da "vlast pokušava da optuži studente i građane za navodnu simulaciju zvučnog topa, jer ima ozbiljan problem s Ujedinjenim nacijama i Sudom za ljudska prava iz Strazbura". "Komisija Ujedinjenih nacija i Sud za ljudska prava su tražili od vlasti u Beogradu detaljne podatke o upotrebi soničnog oružja. Umesto da odgovore na zahteve ,vlast je odlučila da kontroliše štetu propagandnim metodama", rekao je. Nedvadine organizacije: 'Apsurdna zamena teza'Organizacije civilnog društva zatražile su u utorak od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice o upotrebi zvučnog topa. U zajedničkom saopštenju koje potpisuje 14 nevladinih organizacija ističe se "duboka zabrinutost" zbog smera u kojem VJT vodi istragu o incidentu od 15. marta. "Obrt, u kojem Više javno tužilaštvo najavljuje preuzimanje predmeta i istragu o navodnom planiranju i organizovanju simulacije upotrebe zvučnog topa, predstavlja apsurdnu zamenu teza", saopšteno je. "Zvučni top" ponovo je u pažnji javnosti jer je VJT saopštilo da svoju istragu fokusira na studentski pokret. Navedeno je da su došli do informacija da je na internom sastanku studenata u blokadi, januara 2025, dogovarana "simulacija" upotrebe "zvučnog topa" kako bi izgledalo da ga je policija na protestu protiv građana koristila. Studentski pokret je istog dana odbacio ove navode uz ocenu da je reč o "još jednoj laži i skretanju pažnje sa suštinskog pitanja" o tome šta se dogodilo 15. marta.

Osam godina otkako su standardi kontrole zagađenja stupili na snagu prema Ugovoru o energetskoj zajednici, emisije zagađenja u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji bile su 6,6 puta veće od dozvoljenog, stoji u novom izvještaju Bankwatcha. Bankwatch je najveća mreža ekoloških organizacija i udruženja za ljudska prava u centralnoj i istočnoj Evropi. Izvještaj pod naslovom "Usklađuj se ili zatvori", objavljen je 23. juna i odnosi se na propuste provođenja zakona o emisijama sumpor-dioksida (SO2) iz zastarjelih termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu koji su prošle godine premašili zakonska ograničenja. Istovremeno, zagađenje prašinom se povećalo, dosegnuvši najviši nivo od stupanja na snagu važećih pravila 2018. godine. Elektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini bile su najveći emiteri SO2, sa 196.940 tona, što je 12,7 puta više od ograničenja. Slijedi Srbija sa 177.756 tona, što je 5,1 puta više od dopuštenog. U cijeloj regiji, emisije SO2 samo su se skromno smanjile od 2018. A ograničenja emisija su 2025. bila stroža nego prethodnih godina, što je dovelo do još većih kršenja, navodi izvještaj Bankwatcha. Najveći zagađivač SO2 u apsolutnom iznosu i dalje je elektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini, iako ima opremu za odsumporavanje. Emisije 2025. godine od 115.079 tona bile su najveće otkako su pravila o kontroli zagađenja stupila na snagu 2018. godine. Onečišćenje prašinom bilo je 2,9 puta veće od dopuštenog 2025. godine, dosegnuvši najvišu apsolutnu i relativnu razinu od stupanja pravila na snagu 2018. godine. To je uglavnom potaknuto ogromnim povećanjem u fabrici Bitola u Sjevernoj Makedoniji, koja je udvostručila svoje emisije u poređenju s 2024. i samostalno ispustila više od 7.094 tone dopuštene za cijelu regiju. Gacko u Bosni i Hercegovini opet je najveći relativni emiter prašine. Uprkos malom padu u odnosu na 2024. godinu, emitirao je 15,1 puta više od dopuštenog. Kao i 2024. godine, ukupna emisija azot oksida iz termoelektrana u 2025. godini iznosila je 1,4 puta više od dopuštene. Kosovo, BiH i Srbija premašile su zakonske granice, a najviše je ispustio Nikola Tesla B u Srbiji – 11.247 tona. Fabrika u Pljevljima u Crnoj Gori prošla je rekonstrukciju posljednjih godina i veći dio 2025. nije radila, međutim nema dokaza da je u skladu sa standardima zagašenja koji bi joj omogućili nastavak rada. U Crnoj Gori zagađenje zraka iznad evropskog prosjeka, nova strategija obećava promjeneTuzla 4 i Kakanj 5 u Bosni i Hercegovini, te Morava i Kolubara A u Srbiji takođe rade više od dvije godine nakon krajnjeg roka za zatvaranje, navodi se u izvještaju Bankwatcha. Sekretarijat Energetske zajednice otvorio je nekoliko slučajeva prekršaja protiv država Zapadnog Balkana potvrđujući nezakonit rad njihovih elektrana na ugalj. Međutim, niti jedna vlada nije izrekla kazne predmetnim elektranama na ugalj, niti imaju jasne, ažurirane i realne planove za usklađivanje i/ili zatvaranje. U međuvremenu, konačni režim Mehanizma Evropske unije za prilagođavanje emisija ugljenika započeo je u januaru 2026., povećavajući troškove izvoza električne energije i dodatno ugrožavajući profitabilnost termoelektrana na ugalj u regiji.

Američki državni sekretar Marco Rubio putuje u Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt i Bahrein u svoju prvu službenu posjetu Zalivu od izbijanja rata s Iranom, samo nekoliko dana nakon što su Washington i Teheran potpisali okvirni sporazum usmjeren na uspostavljanje mira u regiji.

Iran i Sjedinjene Države naveli su napredak u pregovorima o postizanju konačnog mirovnog sporazuma, iako su komentari s obje strane istaknuli krhko stanje pregovora.

Policija je u ponedeljak pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025, saopštilo je Tužilaštvo u ponedeljak. Radić je tokom večeri saslušan u policiji a njegov advokat Stefan Ćorda rekao je da Više javno tužilaštvo nije tražilo pritvor i da je na slobodi. Pretres Radićevih stvari na više lokacija završen oko 21 sat, a policija je "sve veoma detaljno pregledala", uključujući uređaje i računare, rekao je za televiziju N1. "Čak su oduzeli neke računare od njegove ćerke. Zaista je to bilo opsežno i kao da je u pitanju neki veliki kriminalac, što Aleksandar Radić uopšte nije", rekao je Ćorda. On je preneo i reči svog klijenta - smatra da je u pitanju "hajka protiv njega". Beogradski vojni analitičar jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta 2025. godine. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Do ovog pretresa dolazi tri dana nakon saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Iz tužilaštva su naveli da su došli do informacija o sastanku studenata u blokadi iz januara 2025. i da postoji sumnja da su učesnici sastanka nakon ovih razgovora počeli da rade na realizaciji plana da se "simulira situacija" u kojoj će izgledati da je policija na protestu protiv demonstranata koristila "zvučni top". Studenti u blokadi demantovali su ove tvrdnje istog dana na društvenim mrežama tvrdeći da je to "još jedna laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". Slučaj "zvučni top" pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu je i nakon više od godinu dana u predistražnoj fazi. Iz tog tužilaštva saopštili su za RSE da su pribavili izveštaje državnih organa, video zapise sa sigurnosnih kamera i da je ispitano oko 170 građana. Dok pojedini aktivisti, nezavisni istražitelji i opozicija tvrde da je policija upotrebila zvučno oružje, vlast to do danas negira. Slučaj je privukao pažnju i međunarodne javnosti. Na istragu su pozivali iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Britanski premijer Keir Starmer izjavio je da će dati ostavku na mjesto premijera i lidera Laburističke partije. Obećao je da će učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi osigurao uredan prijenos vlasti. Govoreći ispred Kancelarije premijera u Londonu, poznatog kao Downing Street 10, rekao je da je preuzimanje dužnosti prije dvije godine bio "najponosniji trenutak" u njegovom životu. Rekao je da je ušao u politiku kako bi imao priliku poboljšati živote miliona ljudi i dodao da je svaka odluka koju je donio bila usmjerena na to da "zemlju koju voli" stavi na prvo mjesto. Starmer je preuzeo dužnost nakon opštih izbora 4. jula 2024., kada su laburisti uvjerljivo pobijedili, okončavši 14 godina vladavine konzervativaca. Rekao je da će proces izbora nasljednika započeti 9. jula, a njegov suparnik, Andy Burnham, smatra se glavnim kandidatom. "Pitanje koje mi moja stranka sada postavlja jeste jesam li ja najbolja osoba koja će nas voditi do sljedećih opših izbora. Saslušao sam odgovor svoje parlamentarne grupe na to pitanje i s poštovanjem ga prihvatam", rekao je Starmer. Njegov odlazak ostavlja Veliku Britaniju sa sedmim premijerom tokom jedne decenije. Pritisak na Starmera raste već mjesecima, ali se produbio prošlog petka kada je Andy Burnham, gradonačelnik Velikog Manchestera, uvjerljivo pobijedio na dopunskim izborima za povratak u Westminster, odnosno britanski parlament. Pobijedio je kandidata iz stranke Reform UK Nigela Faragea, koja je vodila u nacionalnim anketama više od godinu dana. Pobjeda je ojačala uvjerenje unutar laburista da Burnham može oživjeti stranku, koja je izgubila podršku pod Starmerom. Ursula von der Leyen, predsjednica Evropske komisije, zahvalila je Keiru Starmeru na njegovom radu s Evropskom unijom na jačanju evropske i ukrajinske sigurnosti. U objavi kojom je odgovorila na njegovu najavu ostavke, rekla je: "Liderima mogu biti potrebne godine da izrastu u državnika kakav ste postali u samo dvije godine. Europska i ukrajinska sigurnost jača je zbog vas. Hvala ti, dragi Keir". Bivši češki premijer Petr Fiala takođe je odao priznanje Starmeru za njegovu "jasnu i principijelnu podršku Ukrajini", pomažući otključavanju "novog nivoa saradnje između Ujedinjenog Kraljevstva i EU". Izvor: BBC, Guardian

Automobil Davida Gruhonjića, sina novinara i profesora Univerziteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića, vandalizovan je tokom vikenda. Incident se dogodio u Novom Sadu, gde je David Gruhonjić doputovao u posetu porodici. Kako je izjavio uništeni su šoferšajbna na automobilu sa kojim je doputovao iz Zagreba i koji ima zagrebačke registarske tablice, vozački i suvozački prozori, retrovizori i limarija. Dinko Gruhonjić česta je meta napada i pretnji, uključujući i one smrću. Niko od počinilaca pretnji koje su mu upućivane, poput ispisivanja poruka na zgradi u Novom sadu u kojoj stanuje, a u kojima se Gruhonjić naziva ustašom iz novembra 2024, nije pronađen i sankcionisan. Radio Slobodna Evropa (RSE) se povodom poslednjeg incidenta obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. Odgovor do ovog trenutka nismo dobili. Gruhonjić o incidentuDinko Gruhonjić izrazio je sumnju da je vandalizam na automobilu njegovog sina "nastavak direktnog fizičkog ugrožavanja bezbednosti njegove porodice". David Gruhonjić je izjavio za agenciju Beta da je moguće da mu je vozilo oštećeno zbog zagrebačkih registarskih tablica, ali je isto tako moguće, kako je rekao, i zbog "nastavka pritiska i pretnji koje dobija njegova porodica". Podseća da su sve te pretnje mnogo puta prijavljivane policiji. "Ovaj događaj me je jako uznemirio, kao i moju porodicu", rekao je David Gruhonjić koji je iz Zagreba, gde živi i radi, doputovao u posetu porodici u Novi Sad. "Strahujem za život moje porodice", dodao je. Šta poručuju medijske organizacije?Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), uz zabrinutost zbog napada, ocenila je da je reč o posledicama dugogodišnje "otrovne kampanje, linča i targetiranja" koje Gruhonjić godinama u javnosti doživljava "od strane najviših državnih zvaničnika i provladinih medija". "ANEM zahteva od nadležnih organa, policije i tužilaštva, da ovaj drastičan primer ugrožavanja bezbednosti hitno istraži, identifikuje i procesuira počinioce, ali i da obezbedi zaštitu za Dinka Gruhonjića i njegovu porodicu koji u ovom trenutku strahuju za svoju bezbednost", navodi se u saopštenju. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) zatražilo zaštitu porodice Gruhonjić. "Teško oštećenje vozila predstavlja još jednu u nizu bezbednosnih pretnji koje se ne mogu posmatrati odvojeno od višegodišnje organizovane kampanje progona kojoj je Dinko Gruhonjić izložen zbog svog novinarskog, akademskog i javnog angažmana", navodi se u saopštenje NDNV. NDNV ocenjuje da je napad više nego jasna poruka "da oni nisu bezbedni u Srbiji, za šta direktnu odgovornost snose institucije i vladajući režim". Napad su osudili i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji kao i brojne druge nevladine organizacije.