Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 28. juna da država "povećati broj" kineskih raketa CM-400, kao i da će kupiti nove vazduhoplove. Vučić je to izjavio na vojnoj vežbi i prikazu naoružanja Vojske Srbije. Događaj je organizovan na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda i poligonu "Pasuljanske livade" u centralnoj Srbiji, povodom državnog i verskog praznika Vidovdana. Na vojnoj vežbi prikazane su artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, kao i dejstvo avijacije, tenkovskih, mehanizovanih, pešadijskih i artiljerijskih jedinica, te dronova. Prethodno je Vučić, na aredromu u Batajnici "Potpukovnik-pilot Milenko Pavlović", obišao prikaz vojne opreme i naoružanja, među kojima su bile i rakete CM-400 koji je Srbija u martu kupila od Kine. "CM-400 su strašne rakete. Povećaćemo njihov broj", rekao je Vučić. Srbija, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona unapređuje vojnu saradnju sa Kinom. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, od 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). Vučić je u nedelju izjavio da se piloti Vojske Srbije već obučavaju za francuske borbene avione "rafal", koje je kupila Srbija 2024. godine, ali je dodao da "posle tih aviona dolaze novi vazduhoplovi". "Doći će uskoro, posle 'rafala', novi vazduhoplovi. Biće (aviona) lovaca i školskih aviona, biće svega, pa će nam biti potrebno još mnogo pilota", rekao je Vučić, po završetku vojne vežbe na Pasuljanskim livadama. Naglasio je da se neće odustati od vojne neutralnosti. Govoreći o učešću vojske u mirovnim misijama i vojnim vežbama sa stranim državama, rekao je da Srbija želi da sa svima izvodi vežbe, konstatujući da ih sada ima više sa Zapadom, jer je u toku rat Rusije i Ukrajine. "Ako biste imali vežbe sa bilo kim od njih, bilo bi da ste strana u sukobu, strana u ratu. Čim se prekinu sukobi mi ćemo sa svima da nastavimo vežbe. Čuvaćemo svoju vojnu neutralnost i od nje nećemo odustati", naveo je Vučić. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti. Nakon što je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu februara 2022, Srbija je uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima. Međutim, bilo je izuzetaka, poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu.

Pod sloganom "Sve se vidi na Vidovdan", u nedelju je u Kraljevu, gradu u centralnoj Srbiji, održan skup na koji su pozvali studenti u blokadi. Hiljade ljudi okupilo se na centralnom Trgu srpskih ratnika u popodnevnim satima. Neki od njih su po visokim temperaturama prepešačili pedesetak kilometara kako bi se priključili mitingu, organizovanom samo dan nakon skupa vladajućih naprednjaka u centru Beograda. Okupljanje u Kraljevu jedan je u nizu protesta na poziv studentskog pokreta, koji su počeli novembra 2024. godine i tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešice na Železničkoj stanici stradalo šesnaestoro ljudi. Protesti su započeli zahtevima za krivičnom i političkom odgovornošću za nesreću. Antivladini demonstranti smatraju da je do pada nadstrešnice dovela korupcija u projektu rekonstrucije novosadske stanice. Nakon višemesečnih protesta, zatražili su i vanredne izbore. Međutim, sa protesta u Kraljevu dominirale poruke koje se tiču Kosova, nekadašnje srpske pokrajine čiju nezavisnost Srbija ne priznaju. U sličnoj atmosferi protekao je i prošlogodišnji skup na koji su pozvali studenti istog dana, a koji je održan u centru Beograda. Prosest je inače održan na Vidovdan (28. jun), verski i državni praznik kojim se obeležava sećanje na bitku protiv otomanske vojske na Kosovu iz 14. veka. Šta je rečeno o Kosovu?Milena Petrović, profesorka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, poručila je u obraćanju okupljenima da politički centri moći u Beogradu i Prištini sinhronizovano ostvaruju sopstvene interese, nauštrb običnih ljudi koji žive na Kosovu. "Takav pristup ne doprinosi međusobnom poštovanju, uvažavanju i prihvatanju između srpskog i albanskog stanovništva, što je preduslov trajnog mira na Kosovu", rekla je Petrović. Na skupu je govorio i Vladan Veselinović, ratni veteran kontroverzne 63. Padobranske brigade, koji je rekao da se "represija vlasti proširila" i na ratne veterane koji su podržali studentske proteste. "Hapsili su nas, pretresali, privodili, medijski linčovali, slali inspekcije, a neki od nas smo dobili i otkaze na poslu", rekao je Veselinović. Kao nekadašnje pripadnike ove jedince Vojske Srbije 63. Paodobransku brigadu, prate ih kontroverze po pitanju uloge koju su imali tokom rata na Kosovu. Ključne se tiču njihovog prisustva na mestu jednog od najmasovnijih zločina počinjenog od strane srpskih snaga nad albanskim civilima u opštini Đakovica, na jugozapadu Kosova. Student Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Lazar Stevanović, rekao je da studenti nisu neprijatelji države. "Tamo gde su korupcija i nasilje postali svakodnevnica, najveća pretnja postaju oni koji traže odgovore", rekao je. Čekanje na datum izboraDok antivladini demonstranti insistiraju na vanrednim parlamentarnim izborima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sa mitinga naprednjaka, 27. juna, da će za nekoliko nedelja podneti ostavku. Odgovarajući na studentski zahtev, Vučić je više puta do sada najavljivao parlamentarne izbore. Prema poslednjim njegovim najavama biće održani na jesen ove godine.

Policija Kosova privela je 37 osoba nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu na oko desetak kilometara od Prištine, gde se svakog 28. juna okupljaju Srbi sa Kosova, iz Srbije i zemalja regiona u znak sećanja na bitku protiv turske vojske na Kosovu 1389. godine. Policija Kosova je saopštila da je na Gazimestanu 28. juna privedeno 37 osoba radi saslušanja jer su "provocirali uzvikivanjem provokativnih parola sa elementima podsticanja mržnje, čime su prekršili zakonske odredbe". "Sve policijske aktivnosti sprovode se u saradnji i koordinaciji sa pravosudnim organima. Nakon saslušanja, 37 osoba je procesuirano pred sudom i trenutno se čeka odluka suda", navedeno je u saopštenju. Vidovdan je i verski praznik a Srpska pravoslavna crkva tradicionalno na Gazimestanu služi parastos za poginule vojnike u onome što je poznato kao Kosovska bitka. Povodom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu i ove godine je bio prisutan veliki broj policajaca, a na ulazu se posetiocima delilo uputstvo u kome je pisalo da se neće tolerisati "nošenje i isticanje raznih simbola, koji predstavljaju ili podstiču međuetničku, versku ili političku mržnju". U tom uputstvu stoji i da će biti uhapšeni svi koji počine neka od ovih krivičnih dela. Pojedini okupljeni na Gazimestanu su, pored ostalog, uzvikivali "Kosovo je Srbija" ili pevali pesme o Kosovu i Vidovdanu. Tokom obeležavanja Vidovdana 2025. godine policija Kosova je privela 17 osoba na informativni razgovor zbog "podsticanja mržnje" i "nošenja provokativne odeće". Inače, tokom obeležavanja Vidovdana i isticanje zastave Srbije je često predmet tenzija. Osnovni sud u Prištini je prošle godine poništio odluku opštine Gračanica, u kojoj živi većinsko srpsko stanovništvo, o dozvoli za isticanje srpske zastave povodom Vidovdana uz obrazloženje da je prekoračila ovlašćenja i postupila suprotno zakonima Kosova, budući da Vidovdan nije zvanični praznik. U međuvremenu su sredinom juna ove godine zemlje Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Italija i Francuska) i Kancelarija EU na Kosovu centralnim i lokalnim vlastima uputili pismo u kome se podseća da je upotreba simbola i nacionalnih zastava manjinskih zajednica pravo koje je zaštićeno Ustavom. Član 59. Ustava Kosova svim zajednicama garantuje pravo da koriste i ističu svoja nacionalna obeležja, čuvaju i razvijaju svoju kulturu i imaju pristup obrazovanju i informacijama na svom jeziku. Gazimestan na Kosovu poznat je i po govoru koji je na tom mestu 1989. godine održao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. Taj govor često se navodi kao jedan od uvoda u oružane sukobe koji su usledili tokom raspada bivše Jugoslavije. Trideset godina od Miloševićeve najave ratova na GazimestanuDirektor kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković, saopštio je da mu poslednje tri godine kosovske vlasti ne dozvoljavaju da prisustvuje obeležavanju Vidovdana, ali da "nikakve zabrane niti političke prepreke ne mogu umanjiti našu odlučnost da ostanemo uz svaki srpski dom i svaku srpsku porodicu koja živi na prostoru Kosova i Metohije". Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo osudila je privođenje dela učesnika obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, uz ocenu da je reč o " sramnom i besprizornom činu represije". Prema informacijama Kancelarije, među privedenima su Srbi sa Kosova i iz centralne Srbije. U saopštenju se navodi da će Kancelarija obavestiti o ovome obavestiti međunarodne predstavnike. "Zahtevamo da međunarodni predstavnici ulože sve svoje napore i diplomatske aktivnosti kako bi se svi privedeni oslobodili, a njima će svakako biti obezbeđena pravna pomoć", navodi se u saopštenju. Srpska lista, vodeća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila je da je više pripadnika srpske zajednice privedeno bez "ikakvih pismenih dokumenata o razlozima hapšenja". "O ovom činu koji doživljavamo kao pokušaj zastrašivanja i dokaz represije režima u Prištini, obavestili smo međunarodne predstavnike od kojih smo tražili da se hitno uključe i zatraže puštanje svih uhapšenih", navodi se u saopštenju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u martu 2027. godine početi služenje "veoma kratkog" redovnog vojnog roka. On je to kazao u nedelju, 28. juna, tokom obilaska naoružanja i opreme na vojnom aerodormu "Milenko Pavlović" u Batajnici kod Beograda. "Pre toga će krenuti birokratske procedure, a u martu idemo na odsluženje veoma kratkog vojnog roka. To će dodatno da pojača naše odbrambene kapacitete", rekao je Vučić. On je početkom godine najavio da će obavezni vojni rok biti uveden u decembru 2026. ili martu 2027. godine, te da će trajati 75 dana. Uvođenje obaveznog vojnog roka mora da izglasa parlament, donošnjem zakona. Predstavnici vlasti u Srbiji su proteklih godina u više navrata najavljivali vraćanje vojnog roka. Ideja je konkretizovana u januaru 2024. Tada je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku uvođenje vojnog roka. Vučić je potom, u septembru iste godine, potpisao saglasnost da se u Srbiju vrati obavezni vojni rok. Vojska Srbije je zvanično postala profesionalna početkom 2011, kada je stupila na snagu skupštinska Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka. Redovno služenje oružane obaveze je bilo zamenjeno dobrovoljnim, a vojsku su počeli da popunjavaju profesionalni vojnici i oficiri. Vraćanje obaveznog vojnog roka je u oktobru 2025. godine izglasala i susedna Hrvatska. Među zemljama koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Grčka, Kipar, Ukrajina, Rusija i Belorusija.

Krhko primirje između Irana i Sjedinjenih Država izgledalo je sve nesigurnije rano 28. juna, jer su se obje strane međusobno optuživale za kršenje privremenog sporazuma koji je trebalo da zaustavi višemjesečne borbe, usred obnovljenih raketnih, bespilotnih i vazdušnih napada širom regiona Zaliva.

Četiri osobe su hospitalizovane nakon što je iscureo amonijak iz hladnjače u mestu Guča, u centralnoj Srbiji, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Akcident se dogodio u noći između subote i nedelje, pedeset minuta nakon ponoći. Kako je u saopštenju navedeno, po prijavi curenja amonijaka u Guči na lice mesta odmah su upućeni pripadnici Sektora za vanredne situacije koji su, u saradnji sa drugim nadležnim službama, preduzeli sve neophodne mere radi zaštite građana i stavljanja situacije pod kontrolu. Sedam osoba je evakuisano, od kojih su četiri primljene u bolnicu u Čačku. Intervencija vatrogasaca-spasilaca završena je u 6.55 časova u nedelju. Amonijak (NH3) je industrijska hemikalija sa širokom primenom u različitim oblastima. Simptomi trovanja amonijakom mogu uključivati kašalj, bol u grudima, kratak dah i iritaciju očiju. U teškim slučajevima, trovanje amonijakom može dovesti do respiratorne insuficijencije, kome, pa čak i smrti.

Ukrajina je preko noći gađala rusku vojnu fabriku u Volgogradu raketama FP-5 "Flamingo", dok je Rusija pokrenula još jedan veliki napad dronova na Ukrajinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 27. juna ostavku, ne precizirajući kad će je podneti. Na mitingu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu, Vučić je, pred više hiljada pristalica, rekao da će "još samo nekoliko nedelja biti predsednik". "Ovo su moji poslednji dani i nedelje na mestu predsednika Republike. Tada podnosim ostavku. Rekao sam rukovodstvu SNS-a, da ću na predstojećim izborima pomoći da dobijemo narodno poverenje u naredne četiri godine", izjavio je on. Najavio je i da će lista oko naprednjaka na parlamentarnim izborima nositi naziv "Ujedinjena Srbija". Nije, međutim, rekao kad će izbori biti raspisani. Vučić se od novembra 2024. suočava sa masovnim antivladinim protestima, dok studentski pokret, koji predvodi proteste, vlast optužuje za korupciju i zahteva vanredne izbore. Na mitingu predstavljen politički programVučić je na mitingu predstavio politički program - od obećanja boljeg standarda, rasta plata i penzija, do spoljnopolitičke trase države. Naglasio je da će Srbija čuvati "tradicionalna partnerstva" sa Kinom i Rusijom. "Mi se svojih prijatelja kada je teško ne odričemo, a da li ćemo da požurimo na evropskom putu - da, hoćemo", ocenio je. U delu govora, Vučić je iznosio optužbe na račun studentskog pokreta, istovremeno ih pozivajući na dijalog. "Nismo i nećemo zaboraviti sve što je činjeno našoj zemlji u prethodnih godinu i po dana", rekao je, optužujući, bez dokaza, neimenovane političare i centre moći iz inostranstva da su se mešali u političke procese u zemlji. "Četrnaest godina verno služim svojoj zemlji. Nikada nikome drugom nisam hteo da služim, sem vama, građanima Srbije", naveo je on. Naglasio je da o Kosovu, čiju nezavisnost zvanični Beograd ne priznaje, "nema pregovora". "Uvek i u najtežim trenucima smo znali da kažemo, o svemu hoćemo da razgovaramo, ali nećemo da pregovaramo čija je to teritorija i kome pripada. Znate šta piše u Ustavu Srbije, to je za nas Sveto pismo i toga ćemo se držati", rekao je. Miting SNS-a, pod sloganom "Srbija, jedna porodica", održan je uoči Vidovdana - državnog i verskog praznika koji se vezuje za srednjevekovnu bitku na Kosovu, iz koje je potekao srpski nacionalistički mit. "Sutra je Vidovdan. Pogledajte snagu svoje vojske, šta sve vojska ima i zašto niko neće moći da napadne Srbiju", rekao je Vučić, najavljujući prikaz naoružanja i vežbu vojske 28. juna. Himna Srbije i roboti koji igraju koloZvanični deo skupa počeo je intoniranjem državne himne. Potom su humanoidni roboti, kineske tehnologije, obučeni u narodnu nošnju, zaigrali kolo na bini. "Od avgusta će u Srbiji biti lepša i bolja fabrika robota nego u Kini, ovde će da se proizvode roboti", najavio je Vučić. Organizovano na mitingKako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), velike grupe pristalica vlasti su uoči mitinga organizovano, u kolonama, stigle ispred Skupštine Srbije. Desetine autobusa kojima su stigli u Beograd bile su parkirane u više gradskih nasilja. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u zvaničnom saopštenju iznelo procenu da je na mitingu bilo oko 207 hiljada građana. Jovo Gulić je na skup došao iz Beočina. "Ovde smo da podržimo Aleksandra Vučića. Srbija ne sme da stane, a Vučić je taj koji vodi, lokomotiva", rekao je on za RSE. Zlata iz Novog Sada je rekla da voli "sve novo što je napravljeno, brze saobraćajnice, fabrike". "Uvek može još da se menja, ali je više promenjeno nego u prethodnim mandatima, kada su bili drugi aktuelni političari na vlasti", dodala je. Savo Samardžić je rekao da je na skup došao jer mu je bitno da država napreduje. "Da se oslobodimo onih koji hoće da je razore", naveo je, ponavljajući narativ vlasti o "blokaderima koji žele da razore Srbiju". Centrom Beograda je tokom skupa prošla zastava Srbije, koja je prema najavama organizatora, bila duga više od 500 metara. Na čelu kolone bili su pojedini stranački funkcioneri i ministri u Vladi Srbije. Uz državne zastave, okupljeni su nosili i stranačka obeležja, obeležja raznih javnih preduzeća i gradova iz kojih dolaze, kao i Vučićeve fotografije i parole "Srbija pobeđuje" - što je jedan od slogana naprednjaka. Ulice u širem centru grada bile su zatvorene za saobraćaj, dok je prostor, na kojem je održan stranački miting, bio ograđen. 'Crvene beretke' i Guri u prvim redovimaU prvim redovima ispred bine ekipa RSE uočila je i veterane "Crvenih beretki" - nekadašnje pripadnike rasformirane specijalne jedinice Državne bezbednosti, koja je učestvovala u ratnim zločinima i likvidacijama političkih protivnika. Među veteranima "Crvenih beretki" bio je i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri. Sjedinjene Države dovode ga u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine, a danas je član Srpske napredne stranke. Koncerti, hrana, piće i 'glasačke kutije'Pred početak stranačkog skupa SNS-a, na velikoj bini ispred Skupštine nastupali su pevači narodne muzike. Šatori i štandovi sa hranom i pićem, protezali su se duž centra grada, dok su okupljenima deljeni stranački rekviziti. Dok je temperatura u Beogradu prelazila 35 stepeni, u jednom od najtoplijih dana u godini, na prostoru gde je organizovan skup raspoređene su i cisterne sa vodom. U centru Beograda je, u danu mitinga, postavljena i "crna kutija", sa natpisom "blokaderska Srbija". U "kutiju" se moglo ući, a unutra su emitovani snimci, koji su, prema tumačenju vlasti, primeri nasilja antivladinih demonstranata - odnosno, "blokadera", kako ih predstavnici vlasti pogrdno nazivaju. Improvizovano 'glasanje' okupljenihNa više lokacija su postavljene i improvizovane "glasačke kutije" - gde su okupljeni mogli da ubace listiće na kojima su "glasali" za prioritetne oblasti za razvoj zemlje. Ponuđeno im je da se opredele za pet od ukupno petnaest oblasti koje bi, po njihovom mišljenju, trebalo da trasiraju politički put Srbije - od "veće brige o ljudima", do "borbe za očuvanje Kosova" i "evropskog puta Srbije". Ćiro Petrevski iz Novog Sada je, kako je rekao za RSE, "glasao" za svoje prioritete. "Da bude bolja penzija, da idemo prema Evropi, deca da nam se školuju, da fakulteti rade, da infrastruktura i železnica bude još bolja", nabrojao je. Ovo nije prvi skup naprednjaka kojim odgovaraju na masovne antivladine proteste. Počeli su nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, u kojoj je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Studenti i građani koji ih podržavaju od tada zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za nesreću, a od maja 2025. insistiraju na izborima na kojima će i sami učestvovati. Dan nakon naprednjaka, i studenti u blokadi organizuju svoj protest - 28. juna u Kraljevu.

Dok se Moskva sve više poziva na "duh Ankoridža" tvrdeći da okvir za okončanje rata u Ukrajini već postoji, američki državni sekretar Marco Rubio je oštro uzvratio, otvarajući žestoku diplomatsku bitku oko toga šta se zapravo dogodilo tokom prošlogodišnjeg samita sa visokim ulozima.

Zdravstvene službe su u pripravnosti širom Evrope dok se širi smrtonosni toplotni talas, što je dovelo do zabrane alkohola i otkazivanja masovnih okupljanja u Francuskoj, te topljenja dijelova autoputa a u Njemačkoj. Naučnici kažu da je ovaj toplotni talas, koji je počeo 20. juna, najgori ikada zabilježen u Evropi, kontinentu na kojem se klima mijenja mnogo brže nego bilo gdje na planeti. Temperature su dostizale vrhunac u Francuskoj i Britaniji, gdje su oboreni rekordi za juni. Ali u Italiji se očekivalo da će se vrućina pojačati tokom vikenda, donoseći prve ljetne vrijednosti od 40 stepeni Celzijusa. Pariz je u srijedu dostigao junski rekord od 40,9 C. Iako se očekivalo blago popuštanje temperatura, vlasti se spremaju za veći broj žrtava. Brojne kulturne institucije zatvorene su širom evropskog kontinenta, a poljoprivreda je pretrpila veliku štetu. Doktori u Britaniji kažu da vrućina utiče na opremu poput MRI skenera u bolnicama. Pariška policija zatražila je od organizatora velikih događaja, uključujući muzički festival Solidays, da otkažu događaje. Organizatori Pride festivala rekli su da će ga odgoditi. Ekstremna vrućina izazvala je da se površina autoputa A2 u Njemačkoj deformiše i raspukne na više traka. U Austriji je nacionalna željeznička kompanija upozorila da bi se željezničke šine mogle deformisati u narednim danima. Crveno upozorenje izdato je za gotovo cijelu Holandiju, a mnoge škole su zatvorene jer su se očekivale temperature do 40 stepeni. Električni ventilatori rasprodani su u Britaniji, a azijski proizvođači klima-uređaja prijavili su nagli rast prodaje u Evropi. U Francuskoj je državna energetska kompanija EDF obećala da će potrošiti 80 miliona eura na rashladne sisteme za škole i vrtiće. Većina stambenog fonda u inače hladnijoj do umjerenoj sjevernoj Evropi nije izgrađena da izdrži ovakvu vrućinu, već da je zadržava. Prema najnovijim podacima Međunarodne agencije za energiju objavljenim u julu 2025., samo oko 20 posto domaćinstava u Evropi ima klima uređaje. Toplotni talas, koji je podigao temperature i do 18 stepeni iznad sezonskog prosjeka uzrokovan je vremenskim obrascem poznatim kao omega blok navodi Reuters Climate Monitor. On zadržava veliki "balon" vrućeg zraka nad određenim područjima duži period, dok se hladniji zrak nalazi na njegovim rubovima. Trenutni toplotni talas, koji se pomjerio s Iberijskog poluostrva prema zapadnoj Evropi, počeće da se premješta do kraja mjeseca, zahvatajući centralnu Evropu i Balkan, saopštila je Svjetska meteorološka organizacija. Naučnici su rekli da bi ovako rekordne vrućine bile "gotovo nemoguće" bez klimatskih promjena izazvanih ljudskim faktorom koje su učinile da ovosedmične sparne noćne temperature budu 100 puta vjerovatnije nego prije samo dvije decenije. Izvor: Reuters

Naftna industrija Srbije zatražila je u petak još jedno produženje licence za rad od američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC), saopšteno je iz NIS-a. Kompanija, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, navodi da je za nju "izuzetno značajno uredno snabdevanje domaćeg tržišta i energetska stabilnost Srbije". OFAC je 16. juna poslednji put produžio operativnu, kao i licencu za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Obe licence ističu 1. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je 17. juna, nakon novih produžavanja licenci, da je kompanija "i dalje izložena rizicima" i da Srbija mora da nastavi da radi na tome da se NIS "što pre skine sa liste sankcija".

Vojni analitičar Aleksandar Radić napustio je Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloletna kćerka, rekao je on 26. juna u pisanoj izjavi za agenciju Beta. "Na meti se našla moja kćerka koja za nekoliko dana puni 16 godina. U utorak 23. juna TV Informer je prikazao nju na snimcima praćenja, a tokom tog dana pustili su sveže snimke kako čekam u parku da ona završi neke obaveze. Šta učiniti kada je neprijatelja puno i ugroze vam dete? Otišli smo u inostranstvo", naveo je Radić u pisanoj izjavi. On je dodao da je očekivao "udar Srpske napredne stranke i Vojno-bezbednosne agencije" ali da nije očekivao da će sprovesti akciju praćenja velikog obima sa medijskom podrškom. Govoreći o eventualnom razlogu, Radić je ocenio da vlast želi da ga ukloni sa scene kao kritički nastrojenog pojedinca koji je "duboko povezan sa vojskom" i da je priča o navodnoj upotrebi zvučnog topa dobra prilika za to. Naveo je i da je vlast možda želela da on napusti zemlju. "Jer ako me stave u pritvor zbog informacije, to bi stvorilo lošu sliku o maltretiranju novinara. Šta da učine nakon što su stvorili atmosferu linča osim da me zatvore? Neki iz bezbednosnih struktura misle da je planirano da me presretne na ulici jedan ili više batinaša i da TV Informer kaže da su to 'pravdoljubljivi' građani", naveo je on. Radić je rekao da ga ne bi iznenadilo da ga optuže za "pripremu državnog udara, špijunažu za bar tri službe i ekstremizam", nakon što pregledaju njegove računare i telefone. Navodi da je policija uzela njegove elektronske uređaje, ali da oni nisu zaštićeni jer na njima nema ničega što ugrožava državu. Šta je prethodilo Radićevom odlasku iz zemlje?Policija u Beogradu je u 22. juna pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. On je nakon toga izjavio je da je dobio poziv da se u utorak, 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi veštačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije oduzela tokom pretresa stana. Tada je za Betu rekao da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija", dodavši da ga ta agencija već duže vreme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Do pretresa policije došlo je tri dana nakon saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Beogradski vojni analitičar Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.

Evropska komisija (EK) procenjuje da li su izmene seta pravosudnih zakona, koje je usvojila Skupština Srbije, usklađene sa preporukama Venecijanske komisije, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz ove institucije. "Usvajanje novih izmena i dopuna pravosudnih zakona važan je korak u pravom smeru", navodi se u pisanoj izjavi pres službe EK za RSE. Međutim, Komisija istovremeno poziva vlasti u Srbiji da odlože primenu januarskih izmena i dopuna do stupanja na snagu novih zakonskih rešenja. Skupština Srbije usvojila je 25. juna nove izmene pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije. Reč je o pet zakona usvojenih u januaru ove godine, koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. U pitanju su izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Zakone je predložio Uglješa Mrdić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, zbog čega se u javnosti kolokvijalno nazivaju "Mrdićevi zakoni". Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna i pravna pitanja, saopštila je 16. juna da su vlasti u Srbiji u potpunosti sprovele značajan deo njenih ključnih preporuka u vezi sa ovim zakonima. Iz Evropske komisije ranije su upozoravali da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta sve dok su na snazi januarske verzije ovih zakona.

Vršiteljka dužnosti ministarke ekonomije u Vladi Kosova Artane Rizvanoli (Rizvanolli), poručila je da Kosovo nije protiv američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), ali nije precizirala da li će se na kraju priključiti projektu snabdevanja gasom koji podržavaju Sjedinjene Američke Države. U video poruci objavljenoj u petak na Fejsbuku, Rizvanoli je navela da želi da razjasni pitanje američkog gasa, s obzirom na to da se aktuelna vlada premijera Aljbina (Albin) Kurtija suočava sa kritikama i pritiscima nakon što je pokazala rezervisanost prema tom projektu. Ambasada SAD u Prištini, privredne komore i opozicija poslednjih dana stalno pozivaju Vladu Kosova da se uključi američkim gasnim projektima. Rizvanoli je rekla da "nije tačno da je Vlada Kosova protiv američkog tečnog prirodnog gasa, kako se to predstavlja". Dodala je da Kosovo nema ni iskustvo ni infrastrukturu za snabdevanje LNG-om, zbog čega je pitanje američkog gasa, kako je rekla, "izvan okvira dnevne politike". "Kao i uvek, ovom pitanju ćemo pristupiti sa najvećom ozbiljnošću i odgovornošću, zajedno sa stručnjacima i svim relevantnim institucijama, uzimajući u obzir sve ekonomske i političke aspekte", rekla je ona. Na Kosovu se oko 90 odsto električne energije i dalje proizvodi iz uglja, dok oko 10 odsto dolazi iz obnovljivih izvora energije, poput vode, vetra i sunca. Kosovo se ipak u periodima najveće potrošnje, tokom zime i leta, oslanja i na uvoz električne energije. "Odabrali smo ugalj, obnovljive izvore energije poput vetra i sunca, kogeneraciju za daljinsko grejanje i energetsku efikasnost. Ova kombinacija se oslanja na domaće resurse i jeftinija je za naše građane i privredu", rekla je Rizvanoli. Ona je istakla da aktuelna vlada američki LNG vidi kao dodatni izvor energije, ali je ponovila da gasifikaciju uglja smatra boljim rešenjem od uvoza američkog gasa. Prema njenim rečima, gasifikacijom uglja Kosovo bi dobilo nove kapacitete koji su "tehnološki napredniji i manje zagađuju životnu sredinu". Rizvanoli je podsetila i na memorandum o saradnji koji su Kosovo i Albanija potpisali 2022. godine, a koji predviđa saradnju na projektu elektrane gasa u Valjoni. I sam premijer Aljbin Kurti ranije je gasifikaciju uglja isticao kao poželjnije rešenje od američkog LNG-a. "To smo ocenili kao najbolje, najpraktičnije, najbrže i ekonomski najisplativije rešenje. Analize koje smo sproveli pokazuju da je najbrži, najkorisniji i ekonomski najpovoljniji način da se LNG eventualno uključi u naš energetski miks upravo preko elektrane u Valjoni", rekla je ona. Rizvanoli je ocenila i da Kosovo nije zavisno od prirodnog gasa zahvaljujući velikim rezervama uglja. Ona je navela i da ne postoji bojazan da bi Kosovo moglo da naruši odnose sa Sjedinjenim Državama ukoliko ne pristupi projektu. Američka privredna komora na Kosovu i Privredna komora Kosova upozorile su pre nekoliko dana da odbijanje regionalnih LNG projekata može negativno uticati na partnerstvo Kosova sa Sjedinjenim Državama. Stručnjaci za energetiku ocenjuju da je cilj Sjedinjenih Država da umanje zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskog gasa. Više zemalja u regionu već je potpisalo sporazume sa američkim kompanijama i Sjedinjenim Državama o proširenju gasne infrastrukture. Među njima su Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Rizvanoli napominje da Kosovo ne bira između SAD i Rusije jer, za razliku od pojedinih zemalja u regionu, nije zavisno od ruskog gasa.