Vlada Crne Gore utvrdila je u sredu predlog odluke o davanju koncesije za aerodrome u Podgorici i Tivtu, kojim je predviđeno da koncesija bude dodeljena prvorangiranom ponuđaču Incheon Airport Consortium (IAC) iz Južne Koreje na period od 30 godina, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Rukovodilac radom Ministarstva saobraćaja Filip Radulović rekao je na konferenciji za novinare da konačnu odluku o davanju koncesije ima Skupština Crne Gore. "Koncesije ne predstavljaju prodaju ni privatizaciju Aerodroma. To je dugoročno upravljanje imovinom, u ovom konkretnom slučaju na 30 godina. Imovina je naša i ostaje naša svo ovo vrijeme", rekao je on. Radulović je rekao da će posle isteka koncesionog perioda sve novoizgrađeno na području aerodroma, kao i imovina aerodroma ostati u vlasništvu države. Savetnica premijera za ekonomsku politiku Milena Milović je rekla da je koncesionar dužan da u Podgorici i Tivtu rekonstruiše terminale koji postoje, ali i da izgradi nove. "Od ovih 300 miliona najveći dio investicije se dešava u prvih šest godina, 132 miliona eura se ulaže u prve tri godine", rekla je Milović. Milović je rekla da se koncesionar takođe obavezao da uplati godišnje 35 odsto bruto prihoda, što je, prema njenim rečima, najmanje 600 miliona u periodu od 30 godina. "Benefiti za našu državu se procjenjuju na najmanje milijardu eura u periodu trajanja 30 godina", dodala je ona. Milović je rekla da su zaposleni zaštićeni jer je obaveza koncesionara da preuzme kolektivni ugovor i da preuzme sve zaposlene koji imaju ugovor o radu na pet godina trajanja koncesije. Kada je tenderska procedura za zakup Aerodroma Crne Gore, posle sedam godina, 2025. ušla u završnu fazu, ministar finansija Srbije Siniša Mali je rekao da je Srbija, koja nije učestvovala na tenderu, zainteresovana za koncesiju aerodroma u Podgorici i Tivtu. Vlada Crne Gore je prošle godine saopštila da su u predviđenom roku do 9. maja ponude dostavile dve međunarodne kompanije: Incheon koji je u vlasništvu južnokorejske Vlade i privatna kompanija iz Luksemburga Corporacion America Airports S.A.

Brodovi su u sredu krenuli da plove kroz ključni Ormuski moreuz u Persijskom zalivu, dok su zaustavljena teška bombardovanja prvi put posle više od mesec dana, stupanjem na snagu krhkog primirja između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Lideri širom sveta – kao i finansijska i energetska tržišta – pozdravili su poteze za koje se nadaju da će dovesti do diplomatskog rešenja za okončanje rata, iako je bilo nekoliko izveštaja o vazdušnim napadima koje su pokrenuli i Izrael i Iran. "Predsednik Sjedinjenih Država mi je rekao, a rekao je i celom pregovaračkom timu, državnom sekretaru, specijalnom izaslaniku Stivu Vitkofu (Steve Witkoff), da je rekao: 'Idite i radite u dobroj veri da biste postigli sporazum'", rekao je potpredsednik DŽ. D. Vens (J.D. Vance) na događaju u Budimpešti. "On je nestrpljiv. Nestrpljiv je da postigne napredak. Rekao nam je da pregovaramo u dobroj veri, i mislim da ako oni pregovaraju u dobroj veri, moći ćemo da pronađemo dogovor. Ali to je veliko 'ako', i na kraju krajeva, od Iranca zavisi kako će pregovarati. Nadam se da će doneti pravu odluku", dodao je Vens. Vašington i Teheran su kasno u sredu postigli dvonedeljni prekid vatre, dogovoren uz posredovanje Pakistana, povlačeći se s ivice eskalacije rata kako bi dve stranama imale vremena da pregovaraju o mirovnom sporazumu. "Sjedinjene Države će tesno sarađivati s Iranom, za koji smo utvrdili da je prošao kroz ono što će biti veoma produktivna promena režima", naveo je Tramp u na društvenim mrežama. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Islamabad će u petak biti domaćin direktnih pregovora između dve zemlje. Tramp, koji je rano u sredu napisao da će "čitava civilizacija večeras umreti" ako Iran ne postigne dogovor, naveo je u objavi na društvenim mrežama da je dobio predlog od 10 tačaka od Teherana i da veruje da je "to funkcionalna osnova za pregovore". Iranci su izrazili olakšanje, ali i zabrinutost nakon što su SAD i Iran objavili sporazum o obustavi neprijateljstava na dve nedelje. Posle više od pet nedelja udara, neki Iranci kažu da očekuju izazovne dane usled uništene infrastrukture, ali takođe žele da njihova vlada vrati osnovna prava i oslobodi političke zatvorenike. "Drago mi je što je došlo do prekida vatre, ali neću se smiriti dok ne bude trajnog mira", rekao je čovek iz Irana u poruci poslatoj Radiju Farda (Iranski servis RSE). "Znam da nas čekaju teški dani. Mnogo infrastrukture je uništeno i (vlasti) će (verovatno) postati nasilnije, ali moramo se zajedno držati i distancirati od ratnih huškača", dodao je on. Tramp nije objavio detalje iranskog predloga, ali je dodao da sporazum zavisi od toga da li će Teheran dozvoliti slobodan prolaz brodova u Ormuskom moreuzu, ključnoj plovnoj ruti kroz koju prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa. Prema podacima organizacije Marin trefik (Marine Traffic), koja prati pomorski saobraćaj, dva broda su već prošla kroz plovni put do podneva. "Rani znaci aktivnosti plovila pojavljuju se u Ormuskom moreuzu posle objave o prekidu vatre, koji uključuje privremeno ponovno otvaranje strateškog plovnog puta kako bi se omogućili pregovori", naveo je Marin trefik na X, napominjući da su grčki brod za rasute terete i brod pod liberijskom zastavom već prošli kroz moreuz. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči potvrdio je na X da će, ako se napadi na Iran zaustave, iranske oružane snage "prekinuti" svoje napade iz odmazde na mete širom Bliskog istoka. "U periodu od dve nedelje, bezbedan prolazak kroz Ormuski moreuz biće moguć uz koordinaciju s iranskim oružanim snagama i uz dužno razmatranje tehničkih ograničenja", napisao je on. Izrael je saopštio da podržava Trampovu odluku da prestane s napadima na Iran na dve nedelje, pod uslovom da se odmah ponovo otvori Ormuski moreuz i obustave napadi na SAD, Izrael i druge zemlje u regionu. Međutim, u saopštenju, koje je objavio kabinet premijera Bendžamina Netanjahua, navodi se da prekid vatre ne uključuje Liban, što je u suprotnosti s ranijom izjavom pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa. Libanska državna novinska agencija NNA izvestila je o izraelskim napadima širom južnog dela zemlje, uključujući artiljerijsko granatiranje i vazdušni napad u zoru na zgradu u blizini bolnice u kojoj su poginule četiri osobe. Pored toga, izraelska vojska je izdala više hitnih upozorenja stanovnicima da planira da napadne grad Tir na jugu Libana. S druge strane zalivske države Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati izvestile su o novim napadima na njihovoj teritoriji. Veoma nesigurnoAn Drizen (Anne Dreazen), potpredsednica Centra za novi Bliski istok pri Američkom jevrejskom komitetu, rekla je za RSE da, iako je pauza "taktička deeskalacija", uslovi za pomorski saobraćaj ostaju veoma nesigurni. Ona je ukazala da, s obzorom na to da se prolazak i dalje koordiniše preko iranske vojske, sporazum predstavlja "režim kontrolisanog i uslovnog pristupa", a ne stvarni povratak međunarodnim normama. "U praktičnom smislu, Iran zadržava mogućnost da reguliše, ograničava ili politizuje pomorski saobraćaj koristeći moreuz kao sredstvo uticaja, umesto da obnavlja princip slobodne plovidbe", rekla je Drizen, dodajući da je teret sada na Teheranu da dokaže da je spreman da "promeni kurs s prisile i ometanja ka smislenim pregovorima i deeskalaciji". Trampova objava o prekidu vatre usledila je nakon njegovih upozorenja da će Sjedinjene Države ciljati iranske elektrane i mostove.

Početak suđenja grupi studenata optuženoj za pripremu rušenja ustavnog poretka Srbije odložen je za 15. maj. U znak podrške optuženim kolegama, ispred Palate pravde u Beogradu 8. aprila okupilo se nekoliko stotina studenata i građana. Suđenje je odloženo zbog promene sudskog veća i sprečenosti dvoje okrivljenih da dođu u sud. "Očekujem da će 15. maja konačno započeti ovaj postupak i da ćemo tokom procesa dokazati da u radnjama optuženih ne postoje elementi krivičnog dela", rekao je novinarima advokat optuženih studenata Boško Žurić. Više javno tužilaštvo u Beogradu 19. septembra podiglo je optužni predlog protiv devetoro studenata zbog, kako je navelo, priprema aktivnosti protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. Uhapšeni su posle protesta 28. juna u Beogradu, održanog u sklopu višemesečnih demonstracija pod vođstvom studenata sa kojih se traži odgovornost vlasti Srpske napredne stranke za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Posle dvodnevnog zadržavanja studenti su pušteni da se brane sa slobode. Po izlasku iz sudnice, sedmoro studenata pojavilo se 8. aprila pred okupljenim kolegama i građanima. "Ovo je pokušaj da se studenti ućutkaju i zastraše kako bi se smanjila naša brojnost na ulicama i u samom pokretu. Čini nam se velika nepravda ali nas ima sve više i stojimo jedni uz druge", rekla je novinarima jedna od okrivljenih, studentkinja Ivana Milenković. Sa masovnih protesta tokom 2025. od vlasti je zahtevano da objavi kompletnu dokumentaciju o rekonstrukciji glavne novosadske železničke stanice, da pravosuđe sankcioniše napadače na učesnike protesta i da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. Sa tim zahtevima se na protestu 28. juna na Slaviji u Beogradu okupilo više od 140.000 ljudi. Usledila su hapšenja studenata nakon čega je pokrenuto više sudskih postupaka protiv njih i građanskih aktivista. Tužilaštvo je navelo da su uoči protesta 28. juna "dogovarali nasilne akcije učesnika skupa ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi". "Planirali su i blokadu vitalnih saobraćajnica u više gradova, auto-puteva, mostova, tržnih centara, kao i dodatnu radikalizaciju kroz paljene kontejnera i postavljanje betonskih barijera", navelo je tada, između ostalog, Tužilaštvo. Opuženi studenti su negirali ove optužbe. Na skupu podrške pred Palatom pravde u sredu u Beogradu bio je veliki broj njihovih kolega. "Terete ih za kršenje Ustava Srbije, što je krajnje ironično od strane ove vlasti. Upravo ga ona svakodnevno krši i upravo bi ona trebalo da bude pozvana na odgovornost", rekao je student Aleksandar Melašinović za Radio Slobodna Evropa (RSE). I student Ivan Edalinski došao je da podrži kolege. "Nema mi smisla to za šta ih terete. Tako mogu da hapse koga hoće. Veliki je pritisak na studente", naveo je Edalinski za RSE. Tragedija nakon koje su počeli masovni antivladini protesti u Srbiji nije pravosudno rešena više od 17 meseci. Krivični postupak protiv 13 optuženih pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu u fazi je dopune istrage, dok se istraga zbog moguće korupcije u rekonstrukciji železničke stanice vodi u Beogradu.

Ministar energije u Vladi Federacije BiH Vedran Lakić izjavio je da su, zbog približavanja roka Evropske unije za obustavu uvoza ruskog plina, vlasti bile primorane da, kroz suradnju sa američkim investitorima, ubrzaju projekt izgradnje plinovoda Južna interkonecija. "Zabinuti smo za sektor energije u Federaciji BiH jer postoji Direktiva EU koja predviđa da od januara 2028. dođe do obustave isporuke ruskog gasa u EU, a samim ti inirektno i u BiH. Svi rokovi su nam se skratili i sveli na kratak period od godinu i pol", kazao je Lakić na sjednici Parlamenta Federacije BiH. Zastupnički doma Parlamenta Federacije BiH raspravlja 8. aprila o izmjenama i dopunama Zakona o plinovodu Južna interkonekcija BiH i Hrvatska, kojim se u izgradnju uvodi američki investitor. Riječ o o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., koja je registrirana u Sarajevu i u potpunom je vlasništvu američkog društva AAFS Infrastructure and Energy LLC. Lakić je kazao da trasa plinovoda ostaje ista, s tim da su dodani određeni odvojci, uključujući i prijedlog izgradnje dodatnog kraka od Kladnja prema Tuzli. Južna interkonekcija je planirani plinovod koji bi BiH povezao s hrvatskim plinskim sistemom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku. Trasa bi počinjala u Travniku u srednjoj Bosni, vodila kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom plinskom mrežom na području Makarske, s nastavkom prema Splitu. Izmjenom Zakona izbrisana je odredba koja je ranije predviđala da domaća kompanija "BH Gas" bude nosilac projekta. "Bh Gas smatramo i dalje bitnim dijelom sistema. On ima obavezu da financira reverzibilnost postojećeg sistema i da se ukomponuje sa trasporterom koji bi trebao da preuzeme gasovod. Bh gasu predstoji obaveza izgradnje sjeverne i zapadne interkonekcije", kazao je. Lakić je podsjetio da je postojeći zakon usvojen početkom 2025. godine, ali da njegova implementacija nije započela, iako se radi o projektu od suštinskog značaja za energetski sektor Federacije BiH. Nakon što su američki investitori dostavili Vladi Federacije BiH pismo zainteresiranosti da investiraju u izgradnju Južne interkonekcije, slijedi zaključivanje ugovora. Lakić tvrdi da bi taj ugovor trebao, istovremeno, zaštititi interese Federacije i omogućiti bržu realizaciju projekta. BiH nema vlastitu proizvodnju plina i snabdijeva se isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije jedinim plinovodom od Zvornika prema Sarajevu koji je izgrađen prije 40 godina. Iz Vlade Federacije BiH ranije su naveli da je Južna interkonekcija "jedan od od najvažnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i BiH, koji direktno utiče na sigurnost snabdijevanja gasom, stabilnost energetskog sistema i ukupni ekonomski razvoj". Procijenjeni trošak izgradnje iznosi između 405 miliona i 810 miliona eura, ovisno o konfiguraciji terena, materijalima i drugim troškovima.

Pred Sudom Bosne i Hercegovine, 8. aprila, počeo je glavni pretres protiv Mevlida Jašarevića zbog prijetnji službenicima u državnom zatvoru, gdje optuženi služi posljednju godinu svoje 15-godišnje kazne zbog terorističkog napada na Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država 2011. godine. Jašarević je optužen zbog, kako se navodi u optužnici Tužiteljstva BiH, prijetnji službenicama u Državnom zatvoru u Vojkovićima, odnosno krivičnog djela "sprečavanje službene osobe u obavljanju službenih radnji". Tužiteljstvo je tokom glavnog pretresa pročitalo optužnicu u kojoj se navodi da je Jašarević, kojem su nadimci Ambasador i Abdurahman, vaspitačicama prijetio i obraćao im se ružnim riječima tokom novembra i decembra 2024. godine, i to nakon što mu je onemogućen pisani i telefonski kontakt s porodicom ili bilo kim drugim. Tužiteljstvo je navelo da su optuženom kontakti zabranjeni osnovano, što on nije prihvatio i nakon čega je prijetio i psovao službenicima, a da je dokaz i videomaterijal koji će Tužiteljstvo predstaviti tokom suđenja. Navedeno je i da je Jašarević navodno službenici rekao da će "uzeti nož i ući u njenu kancelariju". Tužiteljica je navela i da će tokom sudskog procesa biti izneseni materijalni dokazi kao i saslušani svjedoci, konkretno vaspitačice Državnog zatvora. Jašarevićeva braniteljica Alma Tabaković odbacila je navode Tužiteljstva i istaknula da su njenom branjeniku neosnovano uskraćeni svi kontakti, zbog čega je on negodovao i ulagao žabe. Braniteljica je rekla da su osim kontakta s obitelji, Jašareviću zabranjeni i kontakti s Tužiteljstvom BiH i Državnom agencijom za istrage i zaštitu (SIPA) kojima je on želio uputiti prijave zbog mogućih krivičnih djela službenika u zatvoru. "Zatvor se stavio u ulogu istražnih organa i zabranio bilo kakav kontakt Jašareviću, što je on loše podnio i žalio se", rekla je braniteljica i dodala da videomaterijal, koji je pomenulo Tužiteljstvo, nema tona, odnosno nemoguće je utvrditi šta je tačno govorio tokom svađe sa službenicama. "Pobunio se zbog oduzetog prava. On je htio prijaviti nezakonite radnje službenika", rekla je Tabaković. Sudu se obratio i Jašarević koji je rekao da mu je važno naglasiti "da on ne dolazi na suđenje iz normalnih okolnosti". "Na meni se vrši mučenje", rekao je i iznio optužne na loše postupanje službenika u vezi s njegovim zdravstvenim stanjem i problemima s kičmom. "Bio sam u izolaciji sedam mjeseci bez rješenja", rekao je i dodao da je njegovo vladanje u zatvoru bilo korektno sve dok mu nisu oduzeta prava. "Ja se u zatvoru bavim različitim stvarima, radim na jednom projektu za smanjenje upotrebe plastike, nazvao sam to 'zlatni čep', tražim i galeriju koja bi htjela izložiti moje crteže", rekao je optuženi Jašarević. Odbacio je navode da je imao namjeru silom spriječiti službenicu u obavljanju radnji i rekao da je većinu svoje kazne proveo bez problema u zatvoru u Zenici, dok nije došao u "fabriku za pravljenje monstruma", kako je opisao Državni zatvor u Istočnom Sarajevu. "Nisam imao namjeru prstom taknuti službenicu jer znam da sam imao i namjeru da je taknem, nikad ne bih imao bilo kakvu budućnost s mojim sinom", rekao je optuženi. "U zatvoru u Zenici sam bio radno aktivan u vešeraju, imao sam dobro vladanje, a u Vojkovićima sam u samicama imao želju da sebi prstom oko izvadim", rekao je Jašarević. Sud je idući pretres, na kojem će biti saslušane službenice Državnog zatvora, zakazao za kraj aprila. Jašarević je 2013. osuđen na 15 godina zatvora, zbog terorističkog napada na zgradu Ambasade SAD u Sarajevu 28. oktobra 2011. godine. Tada je ispalio više od stotinu metaka na zgradu Ambasade, te teško ranio policajca Mirsada Velića koji je bio u osiguranju objekta.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) i Iran složili su se oko dvonedeljnog prekida vatre, dogovorenog uz posredovanje Pakistana, povlačeći se ivice moguće značajne eskalacija kako bi dve strane imale vremena da pregovaraju o mirovnom sporazumu. Tramp, koji je u utorak naveo da će "čitava civilizacija večeras umreti" ako Iran ne postigne dogovor, rekao je u objavi na društvenim mrežama da je dobio predlog od 10 tačaka od Teherana i da veruje da je "to funkcionalna osnova za pregovore". Novinska agencija Tasnim, koja je bliska moćnom Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), potvrdila je da je prekid vatre "uspostavljen" između dve strane "uz posebne uslove". "Tražili su da obuzdam razornu silu koja se večeras šalje u Iran, i pod uslovom da Islamska Republika Iran pristane na potpuno, trenutno i bezbedno otvaranje Ormuskog moreuza, pristao sam da obustavim bombardovanje i napad na Iran na period od dve nedelje", napisao je Tramp. Tramp nije izneo detalje iranskog predloga, ali je dodao da sporazum zavisi od toga da li će Teheran dozvoliti slobodan prolaz brodova u Ormuskom moreuzu, ključnoj plovnoj ruti kroz koju prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Analitičari su ukazali na taj uslov kao ključ sporazuma, dodajući da stabilnost prekida vatre počiva na Teheranu. "Sada su sve oči uprte u Iran, jer je predsednik uslovio prekid vatre otvaranjem moreuza od strane Irana", rekao je za RSE Aleks Plicas, viši saradnik Atlantskog saveta i bivši zvaničnik Pentagona. Izrael je saopštio da podržava Trampovu odluku o obustavi napada na Iran na dve nedelje, pod uslovom da se odmah ponovo otvori Ormuski moreuz i prekinu napadi na SAD, Izrael i druge zemlje u regionu. Međutim, u saopštenju koje je objavio kabinet premijera Benjamina Netanjahua, navodi se da prekid vatre ne uključuje Liban, što je u suprotnosti s ranijom izjavom pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči potvrdio je u objavi na X da će, ako se napadi na Iran zaustave, iranske oružane snage "prekinuti" svoje napade iz odmazde, koji su bili usmereni na mete širom Bliskog istoka. "Tokom perioda od dve nedelje, bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz biće moguć putem koordinacije sa iranskim oružanim snagama i uz dužno razmatranje tehničkih ograničenja", naveo je on. Prekid vatre je postignut nakon što je Tramp pretio da će SAD gađati iranske elektrane i mostove, a u utorak je u američkim i izraelskim vazdušnim udarima pogođeno više lokacija širom Irana, uključujući infrastrukturu i strateški važno ostrvo Hark. Visoki zvaničnici Trampove administracije nazvali su sporazum "pobedom", dok je direktor u organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana Džejson Brodski (Jason Brodsky) okarakterisao sporazum kao "taktičku pauzu – odlaganje" sa strane Sjedinjenih Država kako bi se videlo da li će se Iran pridržavati sporazuma. "Mislim da predsednik Tramp zadržava mogućnost eskalacije. Planovi napada su pripremljeni. Ta verodostojna vojna pretnja ostaje", rekao je on za RSE, dodajući da obe zemlje ostaju u poziciji da izvrše napad. "Iranci imaju mogućnost da ugroze Ormuski moreuz. Dakle, obe strane se mogu vratiti na prethodne stavove ako se ovaj sporazum ne održi", dodao je Brodski. Do sporazuma u poslednjem trenutku došlo je i posle porasta zabrinutosti na globalnom nivou zbog Trampovih izjava o uništenju iranske civilizacije, pri čemu je papa Lav XIV, Amerikanac, sugerisao da je to "zaista neprihvatljivo", dok su drugi upozorili protiv napada na civilnu infrastrukturu. Prethodno je bilo malo znakova da su strane spremne za kompromis u ratu koji je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara, kao i malo preklapanja između odredbi predloga koje su izneli Vašington i Teheran. "Prekid vatre, ako se održi, mogao bi poslužiti kao opšti izlaz za buduća neprijateljstva. U tom smislu, eskalacija – čak i pretnja njome – možda je bila neophodna da bi se ubrzala trenutna deeskalacija", rekao je za RSE Kejl Braun (Cale Brown), bivši zamenik portparola tokom prve Trampove administracije i predsednik Nacionalne bezbednosti Polaris. Američka demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen), koja ima visoku poziciju u senatskom Odboru za spoljne odnose, rekla je da pozdravlja privremeni prekid vatre kako bi se zaustavile borbe s Iranom, iako ostaje zabrinutost u pogledu onoga šta je rat postigao, navodeći nagli porast cena gasa, "ogromne poremećaje" u globalnoj ekonomiji i smrt 13 pripadnika američke vojske. "Diplomatija je jedini put napred. Sada mora uslediti intenzivan diplomatski napor, zajedno sa našim saveznicima, kako bi se ovaj konflikt priveo kraju i osiguralo da Iran ne razvije nuklearno oružje", navela je senatorka Šahin, nakon što je objavljen dogovor o prekidu vatre.

Građani i novinari okupili su se 7. aprila ispred zgrade televizije N1 u Beogradu, na poziv novinarskih udruženja, na protestu zbog razrešenja dosadašnjeg direktora te televizije Igora Božića. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić rekao je na skupu da ostati bez medija znači "ostati bez glasa, bez prava na slobodan pristup informacijama". "Sudbina N1 nije samo sudbina jednog medija, već i sudbina cele Srbije", rekao na protestu. Okupljeni su uzvikivali "N1 ne damo". Pojedini nose transparente "N1ko nije sam" i "Ne utišava se boja istine". Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je istog dana da izražava "ozbiljnu zabrinutost" zbog odluke novog menadžmenta te televizije da dosadašnjeg direktora Igora Božića razreši sa funkcije, zabrani mu obavljanje uredničkih i direktorskih poslova i praktično ga udalji sa radnog mesta. "NUNS smatra da se ovaj potez ne može posmatrati kao izolovana kadrovska promena, već kao ozbiljan signal da se unutar Adria News Networka odvija širi proces smena, pritisaka i restrukturiranja koji može imati dalekosežne posledice po nezavisno informisanje u Srbiji", naveli su u saopštenju. Ovim povodom oglasio se i portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja Gijom Mersije (Guillaume Mercier) navodeći da institucije u Briselu prate dešavanja u N1 nakon smene programskog direktora. "Nezavisni mediji moraju biti u mogućnosti da vrše svoju ulogu nadzornika kako bi povećali transparentnost i odgovornost funkcija javnih ličnosti i institucija", podvukao je portparol Mersije. On je potvrdio da se na ovu novonastalu situaciju gleda i u kontekstu pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije jer je sloboda medija, prema izjavama EU zvaničnika, ključna za zemlju kandidatkinju kako bi napredovala na svom putu ka EU. "To uključuje zaštitu uredničke nezavisnosti, što je među ključnim principima Evropskog zakona o slobodi medija kao dela pravne tekovine EU, a s kojim se od zemalja kandidatkinja očekuje da usklade svoje zakonodavstvo i u potpunosti ga sprovedu u praksi", naveo je Mersije u pisanoj izjavi. Deo zaposlenih N1 televizije okupio se i prethodnog dana ispred zgrade televizije zbog zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je "neraspoređen", preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Naveli su i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", rekao je Sadler. Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa predsednikom Srbije, godinama unazad iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.

Policija Kosova privela je dve osobe u Severnoj Mitrovici zbog sumnje da su kao službenici Pošte Srbije "nelegalno" raznosili poštu. Zamenik direktora policije Kosova za region sever, Veton Eljšani (Elshani) rekao je za Radio Slobodna Evropa da su ove osobe privedene na osnovu dojave da su dostavljali pisma. "Dobili smo informaciju da imaju poštu sa sobom, uglavnom su to bila rešenja iz sudova (Srbije), to je za Kosovo ilegalno, treba da stigne preko Ministarstva pravde", rekao je Eljšani. Dodao je da su privedeni pušteni na slobodu nakon saslušanja, te da se ovim slučajem sada bavi Odeljenje za privredni kriminal. Pošta Srbije je na upit Radija Slobodna Evropa da li je sa radom nastavila na teritoriji Kosova i nakon zatvaranja odgovorila: "Opšte je poznata činjenica da li Pošta Srbije funkcioniše na prostoru Kosova i Metohije". Umesto konkretnog odgovora, Pošta Srbija takođe navodi da bi kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) trebalo da odgovori da li njihovi zaposleni na teritoriji Kosova imaju prava i da li smeju da rade. Kosovo institucije Srbije smatra paralelnim i ilegalnim a sa njihovim zatvaranjem se počelo početkom 2024. godine, uprkos kritikama međunarodne zajednice da je najpre trebalo pronaći alternativno rešenje za pružanje usluga korisnicima, koji uglavnom dolaze iz redova srpske zajednice. Primera radi, Srbi sa Kosova imaju razna primanja iz budžeta Srbije, od kojih su im se neka isplaćivala na šalterima Pošte Srbije, poput dečijih ili materinskih dodataka, penzije, socijalne pomoći i slično. RSE ima saznanja iz svojih izvora zaposlenih u Pošti Srbije, da su njihovi zaposleni na Kosovu nastavili delimično sa radom na terenu i nakon zatvaranja. Takođe, RSE je početkom 2025. godine preneo svedočenje zaposlenog u jednoj od institucija Srbije, koji je naveo da nekoliko dana u nedelji radi i od kuće, sa Kosova. Pored Pošte Srbije, u protekle dve godine zatvorena je i Banka Poštanska štedionica, Narodna banka Srbije, Direkcije Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Centri za socijalni rad, Javna komunalna preduzeća, Privremeni opštinski organi i brojne druge institucije. Zvanični Beograd odbija da ih ugasi, te je većinu premestio u pogranična mesta na teritoriji Srbije. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ranije je rekao da je zatvaranjem srpskih institucija na Kosovu oko 5.800 ljudi ostalo bez svojih radnih mesta, ali da će oni nastaviti da primaju plate.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu saopštila je da je u Bosnu i Hercegovinu stigao posebni izaslanik Ministarstva energetike SAD-a Joshua Volz, koji će s bh. zvaničnicima razgovarati o proširenju energetske saradnje između Sjedinjenih Država i Bosne i Hercegovine. "Otpravnik poslova John Ginkel poželio je dobrodošlicu posebnom izaslaniku Ministarstva energetike Joshuai Volzu u Bosnu i Hercegovinu, gdje će se susresti s nizom bh. zvaničnika kako bi razgovarali o proširenju energetske saradnje između SAD-a i BiH", objavila je Ambasada SAD-a u Sarajevu na društvenoj mreži X. U okviru tih aktivnosti, otpravnik poslova SAD-a John Ginkel sastao se i s predsjednikom Stranke demokratske akcije (SDA) Bakirom Izetbegovićem, s kojim je razgovarao o projektu gasovoda Južna interkonekcija, kao i o širim mogućnostima saradnje u okviru zajedničkih ekonomskih prioriteta Sjedinjenih Država i Bosne i Hercegovine. "Jačanje energetske sigurnosti BiH i proširenje ekonomskih veza između naših dviju zemalja ostaju centralni ciljevi Sjedinjenih Država", navedeno je u objavi Ambasade, uz poruku da SAD cijene kontinuirani dijalog s partnerima u BiH i očekuju daljnji napredak u ovim oblastima. Posjeta američkog energetskog izaslanika dolazi uoči odluka o projektu Južna interkonekcija u entitetu Federacija BiH. Za srijedu je zakazana vanredna sjednica Predstavničnog doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, na kojoj bi se trebala razmatrati jedna tačka dnevnog reda – Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o gasovodu Južna interkonekcija BiH i Hrvatska. Dom naroda Parlamenta Federacije BiH trebao bi 15. aprila održati sjednicu s istom tačkom dnevnog reda. Vlada Federacije BiH ranije je u parlamentarnu proceduru uputila Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Južnoj interkonekciji, uz prijedlog da se o tom pitanju odlučuje po hitnom postupku. Iz Vlade FBiH ranije su naveli da je riječ o jednom od najvažnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i Bosnu i Hercegovinu, koji direktno utiče na sigurnost snabdijevanja gasom, stabilnost energetskog sistema i ukupni ekonomski razvoj.

Osnovni sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor bivšem pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije pod inicijalima A.D., koji je uhapšen 4. aprila zbog sumnje da je počinio ratni zločin u Kačaniku. Prema navodima Specijalnog tužilaštva Kosova, osumnjičeni je bio pripadnik srpskog MUP-a u Uroševcu i saobraćajni policajac u regionu Kačanika marta 1999. godine, te se sumnja da je u tom periodu počinio zločine u selu Ivaja i okolnim mestima u opštini Kačanik. Tužilaštvo je ranije saopštilo da je tokom hapšenja osumnjičenog pronađeno i zaplenjeno jedno vatreno oružje, dva okvira, 30 metaka, jedna vazdušna lovačka puška i uniforma Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. S druge strane, Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je saopštila da je A.D. iz mesta Grnčar u Kosovskom Pomoravlju, policajac u penziji, te da se radi o "politički motivisanom" hapšenju. Kosovsko tužilaštvo pak navodi da je A.D. zajedno sa drugim osobama iz redova srpske policije i vojnih snaga, 9. marta 1999. godine, tokom organizovane policijsko-vojne akcije protiv albanskog civilnog stanovništva, "primoravao meštane da napuste svoje domove, koji su potom spaljeni i uništeni". Tužilaštvo takođe navodi da je osumnjičeni tokom ispitivanja u policijskoj stanici u Kačaniku tukao i zlostavljao civile "na brutalan i nehuman način, fizički i psihički", nanevši im "teške telesne povrede". Reč je o 13 civila koji su bili među 91 muškarcem koje su srpske snage izdvojile iz grupe od oko 400 muškaraca, žena, starijih osoba i dece, privedenih u policijsku stanicu u Kačaniku, navodi Specijalno tužilaštvo Kosova. Hapšenje A.D. dolazi nekoliko nedelja nakon što je sud u Prištini osudio dvojicu bivših pripadnika policijskih i vojnih snaga Srbije za ratne zločine na Kosovu tokom rata 1998–1999. Sud u Prištini je 18. marta osudio Zorana Kostića na 15 godina zatvora, dok je Dragana Milovića osudio na sedam. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). Ova misija je 2018. godine dokumenta predala kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima.

Radnik iz Kine poginuo je 7. aprila kada se na gradilištu novog mosta u Beogradu obrušio kran. Tri osobe su povređene, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u policiji. Navedeno je da je policija na licu mesta i da se okolnosti utvrđuju. Iz Hitne pomoći rečeno je za RSE rečeno da je prijavljena nesreća na gradilištu i da su na lice mesta upućene tri ekipe. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da je državljanin Kine izgubio život i izrazili saučešće porodici nastradalog radnika, prenela je Radio-televizija Srbije. Radovi se izvode na mestu nekadašnjeg Starog savskog mosta koji su vlasti uklonile kako bi na toj lokaciji izgradili novi jer stari, kako su tvrdile, nije bio bezbedan. Na izgradnji novog mosta angažovane su dve kineske kompanije, direktnom pogodbom bez raspisivanja tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Kako je RSE ranije pisao, ključni podaci o ugovorima, postupku izbora izvođača i uslovima projekta nisu javno dostupni. Delovi za novi most prave se u istočnoj kineskoj provinciji Đangsu, u pogonu kineske državne kompanije "China State Construction Engineering". Izvođač radova na ovom projektu je druga državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina). Ona je u Srbiji angažovana na nizu infrastrukturnih projekata, između ostalih, na izgradnji izložbenog prostora za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO. Prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova iz januara, koje je RSE dobio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, u Srbiji dozvolu za privremeni boravak i rad ima 14.721 državljanin Kine.

Donald Trump Junior, najstariji sin predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, boravio je 7. aprila u Banjaluci, gdje je učestvovao na panel-diskusiji, na kojoj je govorio o globalnim političkim i ekonomskim kretanjima, utjecaju vještačke inteligencije, investicijama i savremenim izazovima demokratije. Prema ranijim najavama, cilj njegove posjete bio je razgovor s privrednicima iz Republike Srpske o mogućnostima saradnje i ulaganja, dok su ostali detalji boravka bili ograničeno dostupni javnosti. Iz Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine nisu odmah za Radio Slobodna Evropa komentarisali ovu posjetu. Iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini prethodno je saopšteno za RSE da Tramp Mlađi u Banjaluku dolazi u "privatnom svojstvu". Zvanično Sarajevo se nije oglasilo povodom posete. U dijelu govora, koji je prenesen na javnom servisu RTRS-u, Trump Mlađi je govorio o vještačkoj inteligenciji i kripto valutama. "To je nešto što organizacija Donalda Trumpa prihvata veoma rado. Kao što vidite i ovdje i u drugim dijelovima svijeta, demokratija nije uvijek ono što se podrazumijeva. Ona se često koristi kao oružje da bi stvorili probleme, kako nama tako i drugima", rekao je Trump Mlađi. Kazao je i da Amerikanci mogu mnogo da nauče dolaskom u Republiku Srpsku. "Ovdje ima toliko puno toga da se nauči i za mene jedna nenamjerna politička indoktrinacija se desila kada sam vidio kako propada određeni politički sistem, ali isto tako kada sam vidio vrijednosti ljudi. Ako bi došli ovdje, mislim da bi mogli da shvate kako zaista funkcioniše svijet", rekao je Trump Jr. Na upit je komentarisao i stanje u Evropskoj uniji, rekavši da se tamo situacija "može popraviti ukoliko pustimo da se stvari same riješe". "Ja sam govorio na desetak raznih konferencija u cijelom svijetu. Bio sam s najvećim igračima i imenima u finansijskom bankarstvu, tehnologiji, informatici. I jedan komentar koji sam stalno čuo, jeste da je EU katastrofa, ali katastrofa koju treba popraviti jer će situacija u EU uticati i na zapadne vrijednosti na zapadnu civilizaciju", rekao je. Povodom njegove posjete, Igor Dodik, funkcioner Saveza Nezavisnih Socijaldemokrata (SNSD) i sin lidera te stranke Milorada Dodika, izjavio je za novinsku agenciju Srna da Trump mlađi dolazi na "njegov lični poziv i na prijateljskoj osnovi". Trump Mlađi je BiH napustio u večernjim satima. Javni entitetski servis RTRS, koji je pratio posjetu, naveo je da poslovnu priliku za region i Republiku Srpsku Tramp Mlađi vidi povezivanje s američkim investititorima u IT sektoru. Kada je riječ konkretno o Republici Srpskoj i njenim šansama za razvoj, na prvom mjestu je električna energija. Druga je korišćenje resursa, a treća obrazovana radna snaga, izvijestio je RTRS. Ministarstvo unutrašnjih poslova RS je ranije saopštilo da će zbog ovog događaja mjere bezbjednosti u Banjaluci biti podignute na viši nivo, a veliki broj banjalučkih ulica biće pod strožim režimom saobraćaja. Rukovodstvo entiteta Republika Srpska, predvođeno tadašnjim entitetskim predsjednikom Miloradom Dodikom, otvoreno je podržavalo trenutnog američkog predsjednika Donalda Trampa, još u njegovoj predsjedničkoj kampanji. Tada su izražavali nadu da će im biti ukinute sankcije, nametnute zbog prijetnji Dejtonskom sporazumu. Sankcije su i ukinute za skoro cijelo rukovodstvo RS, krajem oktobra 2025. godine. Predstavnici RS-a su s istim ciljem angažirali i lobističke kuće u SAD. Početkom 2026. Dodik, koji je tad već bio bivši predsjednik RS-a zbog pravomoćne presude Suda BiH zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, i saradnici su posjetili SAD i susreli se s nekim od zvaničnika Trumpove administracije. Ko je Donald Trump Junior?Donald Trump Junior je izvršni potpredsjednik porodične kompanije Trump Organization i jedan od najistaknutijih političkih promotera politike svog oca. Iako nema formalnu funkciju u američkoj administraciji, aktivno je učestvovao u predsjedničkim kampanjama Donalda Trumpa u oba mandata, kroz javne nastupe, predizborne skupove i medijske aktivnosti. Trump mlađi nema zvaničnu ulogu u donošenju odluka administracije SAD-a, uključujući i pitanja spoljne politike i aktuelne sukobe na Bliskom istoku. Njegova uloga ograničena je na političku podršku i javno djelovanje. Osim političkog angažmana, Trump Junior, kao izvršni potpredsjednik Trump Organization, rukovodi kompanijom koja upravlja hotelima, poslovnim i stambenim kompleksima, golf terenima i brend licencama širom svijeta. U toj ulozi često učestvuje u razgovorima o investicijama i poslovnim projektima, uključujući kontakte u Evropi. U više navrata prethodno je boravio u Srbiji, najprije u septembru 2024. godine kada se sastao s biznismenima u Beogradu. Potom je u martu 2025. godine razgovarao je s predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, dok je krajem aprila iste godine ponovo boravio u Beogradu na sastancima s predstavnicima poslovne zajednice.

U napadu ruskog drona na civilni autobus u ukrajinskom gradu Nikopolju poginula su četiri putnika i povređeno je 16, saopštili su u utorak ukrajinski zvaničnici, posle talasa noćnih napada u kojima su civili, uključujući decu, poginuli ili povređeni na obe strane. Aleksandar Hanža, šef regionalne vojne administracije, izvestio je da su ruske snage dronom napale gradski autobus u centru Nikopolja, grada u Dnjepropetrovskoj oblasti na istoku Ukrajine. Prema njegovim rečima, autobus se u tom trenutku zaustavljao, a ljudi su bili unutra i u blizini. "Bio je to namerni teror protiv civila", napisao je on na Telegramu. "Veoma je strašno jer su autobusi puni ljudi koji idu na posao", rekla je žiteljka Nikopolja za Ukrajinski servis RSE ubrzo posle napada. "Zamislite samo koliko bi žrtava bilo od samo jednog udara", dodala je ona. "Ne znamo kako da živimo ovde – kako da se krećemo po gradu, pa čak ni kako da preživimo", rekla je ona, dodajući da je bila blizu mesta događaja samo deset minuta pre udara. Ukrajinska služba za vanredne situacije objavila je slike s mesta incidenta koje prikazuju obim štete. Ruske snage su napale Dnjepropetrovsku oblast više od 10 puta tokom noći, rekao je regionalni guverner. Jedanaestogodišnji dečak je poginuo, a petoro je ranjeno kada se kuća zapalila kao posledica napada dronom, dodao je on. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je Rusija tokom noći na Ukrajinu lansirala 110 dronova. U centralnoj ruskoj Vladimirskoj oblasti, lokalni guverner je rekao da su ukrajinski dronovi pogodili civilnu infrastrukturu, ubivši tri osobe, uključujući dete rođeno 2014. Guverner Aleksandar Avdejev je rekao da je petogodišnja devojčica preživela, ali da je zadobila opekotine i da je hospitalizovana. Ruske snage su tokom noći oborile 45 ukrajinskih dronova, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko saopštio je da je protivvazdušna odbrana oborila 22 ukrajinske bespilotne letelice iznad tog regiona. Prema navodima nekoliko Telegram kanala na ruskom jeziku, meta napada bila je Ust-Luga, glavna ruska izvozna luka za sirovu naftu na Baltiku koja se nalazi u toj oblasti. Iako je luka ranije bila oštećena usled višestrukih ukrajinskih napada, Blumberg (Bloomberg) je u ponedeljak izvestio da je ponovo uspostavila isporuke nafte posle kratkotrajnih prekida. Usred eskalacije napada na energetsku infrastrukturu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je prekid vatre usmeren na zaustavljanje takvih udara. "Ako je Rusija spremna da zaustavi udare na našu energetsku infrastrukturu, bićemo spremni da odgovorimo istom merom", rekao je Zelenski u obraćanju u ponedeljak, dodajući da je predlog prenet preko SAD. Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, osam godina pošto je preuzela kontrolu nad Krimskim poluostrvom i podsticala rat u Donbasu, koji obuhvata Donjecku i Lugansku oblast na istoku Ukrajine. Rusija sada okupira oko 20 odsto teritorije Ukrajine i zahteva da Kijev ustupi deo Donjecke oblasti koji njene snage nisu uspele da zauzmu u godinama teških borbi. Kontrola nad Donbasom jedna je od glavnih prepreka u naporima uz posredovanje SAD da se okonča rat. Nekoliko rundi pregovora između SAD, Ukrajine i Rusije održano je poslednjih nekoliko meseci, ali nijedan trilateralni ili bilateralni sastanak između Ukrajine i Rusije nije održan od početka rata SAD i Izraela sa Iranom 28. februara.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) upozorio je u utorak da će "čitava civilizacija večeras nestati" ako Iran ne postigne dogovor sa SAD pre isteka roka koji je odredio, dok se intenziviraju vazdušni udari na mete u Iranu a Teheran prkosno odgovara. "Čitava jedna civilizacija će večeras umreti, nikada se više neće vratiti", napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social. "Ne želim da se to dogodi, ali verovatno hoće." Trampova je izneo pretnju je posle njegovih upozorenja da će SAD gađati iranske elektrane i mostove, što su iranski zvaničnici opisali kao pretnje koje se svode na "ratne zločine", premda neki međunarodni pravni eksperti osporavaju takve tvrdnje. Ranije tokom dana u američkim i izraelskim vazdušnim napadima pogođeno je više lokacija širom Irana, uključujući infrastrukturu i strateško ostrvo Hark. Iranski mediji su izvestili o eksplozijama širom Teherana i zvucima protivvazdušne odbrane, dok su pojedini izveštaji navodi da borbeni avioni lete na malim visinama iznad prestonice. Udari su prijavljeni na iranskom ostrvu Hark, odakle se otprema oko 90 odsto iranskog izvoza nafte, kao i na glavnim mostovima na autoputu Tabriz–Zanjan i još jednom mostu blizu svetog grada Koma. Nekoliko medijskih kuća, uključujući CNN, Rojters (Reuters) i Foks njuz (Fox News), citiralo je američke zvaničnike koji su potvrdili udare na ostrvo Hark. Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) je objavio da je u napadima pogođeno "više od 50 vojnih ciljeva". Pre Trampe objave na društvenim mrežama, Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) upozorio je u saopštenju da će gađati američku i savezničku infrastrukturu širom regiona ako SAD pređu "crvene linije". IRGC je takođe upozorio američke partnere u Persijskom zalivu i šire, navodeći da je uzdržanost prema susednim državama pokazana "iz dobrosusedskih odnosa" sada okončana i da su "svi takvi obziri ukinuti", što je signal da bi zalivske arapske države u kojima se nalaze američka vojna sredstva mogle postati direktne mete. To saopštenje označava promenu u zvaničnom stavu Irana. Iako je Teheran ranije gađao ciljeve u nekoliko zemalja regiona, dosad je tvrdio da same te države nisu nameravani neprijatelj – što je distinkcija koju sada, kako se čini, preti da napusti. Među pogođenim mestima u Teheranu bila je i stara sinagoga u centru Teherana, naveli su iranski mediji. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Homajun Sameja, predstavnik jevrejske zajednice u iranskom parlamentu, rekao je državnim medijima da je zgrada "drevna" i "sveta" i da su svici Tore zatrpani ispod ruševina. S druge strane, Iran je napao Tel Aviv i izraelska televizija je izvestila o oko 10 mesta udara širom grada, što je prouzrokovalo štetu na zgradama i vozilima. Nije bilo povređenih. Izraelska vojska optužila je Iran za upotrebu kasetne municije – oružja koje se u vazduhu raspršuje u manju municiju ili bombice, i gotovo je nemoguće presresti konvencionalnom protivvazdušnom odbranom. Južni lučki grad Eilat takođe je bio napadnut kasetnom municijom, naveli su mediji. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) postavio je rok do 20 časova u utorak po istočnoameričkom vremenu (dva sata iza ponoći po srednjoevropskom vremenu), upozoravajući da bi "cela zemlja" Iran "mogla biti uništena za jednu noć – i ta noć bi mogla biti sutra uveče". Tramp je eksplicitno zapretio iranskim elektranama i mostovima ako se ne postigne dogovor. Iran odbacio predlog o prekidu vatreTrampovo upozorenje na konferenciji za novinare u Beloj kući u ponedeljak bilo je usmereno na iransku kontrolu nad strateški vitalnim Ormuskim moreuzom – uskim grlom za globalne isporuke nafte. Iran je odgovorio na predlog za dogovor, ali nije ispunio zahteve Vašingtona. Teheran je podneo mirovni predlog od 10 tačaka preko pakistanskih posrednika, ali je njegov plan odbacio privremeni prekid vatre i umesto toga pozvao na trajni prekid neprijateljstava. Takođe je uključivao uslove koji verovatno ne bi bili prihvatljivi za SAD ili Izrael. Njujork tajms (The New York Times) je objavio da je malo verovatno da će predlog rešiti ključna pitanja pre roka. Iran nastavlja da otvoreno prkosi pretnjama SAD. Mahdi Mohamadi, viši savetnik predsednika parlamenta Mohameda Bakera Kalibafa, objavio je na X da je Iran "jasno i otvoreno pobedio u ratu" i da će prihvatiti samo ishod koji uspostavlja "novi bezbednosni poredak u regionu". "Tramp je taj koji ima oko 20 sati da se preda Iranu ili će njegovi saveznici biti vraćeni u kameno doba. Nećemo odustati!", naveo je Mahdi. Za to vreme, pretnja iranskoj infrastrukturi pokrenula je upozorenja iz te zemlje. Mahdi Masaeli, sekretar iranskog sindikata elektroenergetske industrije, rekao je u utorak da bi napadi na elektrane, dalekovode ili trafostanice mogli da izazovu "široko rasprostranjene nestanke struje". Iako iranska električna mreža ima izvestan kapacitet da preusmeri struju, Masaeli je upozorio da bi ozbiljna šteta bila "prekretnica" u sukobu. "Problemi se ne bi udvostručili", rekao je on. "Oni bi eksponencijalno rasli." Prethodni udari su već poremetili ključne industrijske sektore u Iranu. Napadi na čelični kompleks Mobarakeh uticali su na proizvodnju čelika, dok su udari na petrohemijsko postrojenje Bandar Emam omeli proizvodnju PVC-a i kablovskih materijala, što je rezultiralo pojavom aktivnosti na crnom tržištu, rekao je Masaeli. Uz izveštaj dpa