Obilježavanje 9. januara predstavlja jasno nepoštivanje i neprovođenje konačnih i obavezujućih odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, navodi se u objavi Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini na mreži X. Dodaje se kako je Ustavni sud Bosne i Hercegovine naglasio da utvrđivanje 9. januara kao Dana Republike Srpske ne simbolizira kolektivno i zajedničko sjećanje u multietničkom društvu, te da je diskriminatorno. "Nepoštivanje odluka Ustavnog suda može predstavljati krivično djelo na osnovu odredbi Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, te je preduzimanje zakonom propisanih mjera u domenu nadležnih organa za provedbu zakona, posebno kada se radi o nosiocima javnih funkcija", ističe se. Vlasti u Republici Srpskoj i ove godine obilježavaju 9. januar kao dan tog entiteta. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je dva puta osporio ovaj datum, vjerski praznik Sveti Stefan, kao dan RS-a. Krivični zakon BiH, odlukom visokog predstavnika u BiH, propisuje kazne za svaku osobu koja je uključena u organizovanje neustavnog dana RS-a, jer je riječ o nepoštovanju odluka Ustavnog suda. Do sada niko nije kažnjen niti je krivično odgovarao zbog proslave 9. januara. Christian Schmidt je odlukom 2023. godine unio izmjene u Krivični zakon BiH u vezi s nepoštovanjem odluka Ustavnog suda, čime je omogućeno da odgovorne osobe budu kažnjene kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina, kao i izricanjem mjera zabrane vršenja službe.

U četvtak rano ujutu došlo je do požara na bočnom ulazu u novosadsku katedralu, Crkvu Imena Marijinog. Povređenih nema, a na vratima crkve je pričinjena šteta, javila je agencija Beta. Za sada nema zvaničnih podataka o uzroku požara. Iz policije su za Radio Slobodna Evropa saopštili da rade na rasvetljavanju svih okolnosti. Župnik te crkve Atila Zeler ocenio je za lokalni portal 021.rs da je reč o podmetnutom požaru. "U ranim satima došlo je do podmetanja požara sa severne strane bočnih vrata na Katedrali, odnosno župnoj Crkvi Imena Marijinog. Ne znamo razlog zašto je požar podmetnut", kazao je. Gradonačelnik pozvao nadležne da hitno reagujuGradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin ocenio je da paljanje vrata Katedrale predstavlja "nedopustiv čin nasilja i vandalizma", preneo je njegov kabinet. "Svako ugrožavanje verskih objekata i prava vernika je direktan napad na suživot i bezbednost svih naših sugrađana", rekao je. On je pozvao nadležne da hitno reaguju i procesuiraju počinioce. "Grad će pružiti punu podršku institucijama u rasvetljavanju ovog događaja i učiniti sve što je u našoj nadležnosti kako se ovakvi incidenti više ne bi ponovili", kazao je Mićin. Ministar za ljudska i manjinska prava: 'Neprihvatljiv napad na versku slobodu'Požar na novosadskoj katedrali osudio je i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Demo Beriša. On je to to nazvao "vandalskim činom" koji predstavlja "neprihvatljiv napad na versku slobodu, bezbednost i temeljne vrednosti društva". Istakao je da je svaki vid nasilja i ugrožavanja verskih objekata ozbiljno kršenje prava na slobodu veroispovesti i direktan udar na međusobno poštovanje i toleranciju među građanima Srbije. "Ovakvi incidenti ne smeju imati mesto u našem društvu. Srbija je posvećena zaštiti svih verskih zajednica i njihovih objekata, kao i očuvanju mira, sigurnosti i međusobnog uvažavanja", poručio je. Opozicija: 'Krivci moraju biti odmah identifikovani'Na otkrivanje počinilaca apelovao je i opozicioni Gradski odbor Demokratske stranke (DS). U saopštenju te stranke navodi se da krivci za to delo moraju odmah biti identifikovani i procesuirani, bez obzira na motive i eventualne nalogodavce. "Imajući u vidu trenutak u kojem se incident dogodio i opštu društvenu atmosferu, ne može se unapred isključiti mogućnost da je reč o svesnom pokušaju izazivanja verske i nacionalne mržnje", ocenjuje se u saopštenju. Osude Socijaldemokratske partije HrvatskeOpoziciona Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) osudila je izbijanje požara, navodeći da taj čin vandalizma predstavlja simptom dubljeg problema. Najveća hrvatska opoziciona stranka ocenila je da je reč o "zloupotrebi vere koja se sve češće ne koristi kao lični moralni korektiv, nego kao sredstvo podele društva na 'nas' i 'njih'". "U sekularnoj državi vera može i treba da bude izvor zajedništva i da oblikuje lične vrednosti poput solidarnosti, odgovornosti i brige za druge. Nažalost, sve češće svedočimo njenoj instrumentalizaciji u političke svrhe, gde se pod krinkom 'višeg autoriteta' skrivaju interesi moći, a kritičari se proglašavaju neprijateljima nacije", piše u saopštenju. Crkva Imena Marijinog izgrađena je krajem 19. veka. Nalazi se na centralnom gradskom trgu i jedan je od simbola Novog Sada.

Granična policija Bosne i Hercegovine je saopštila da je neistinita informacija o mogućem napadu na granične prelaze BiH, nakon što je dobila informaciju o tome od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske. Iz ove državne institucije je saopšteno da je Granična policija, u saradnji sa drugim sigurnosnim agencijama, nakon što je dobila informaciju, preduzela sve mjere i angažovala dodatne ljudske resurse i materijalno-tehnička sredstva. "Istovremeno, u skladu s procedurama poduzete su sve aktivnosti na provjeravanju tačnosti navoda informacija, kao i operativno-taktičke aktivnosti na terenu. Nakon svih poduzetih mjera i radnji, u saradnji s drugim sigurnosnim agencijama, utvrđeno je da je riječ o netačnoj informaciji", navodi se u saopštenju 8. januara. Dodaje se kako Granična policija BiH zahvaljuje svim bh. agencijama za provođenje zakona i Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Hrvatske na ostvarenoj brzoj, efikasnoj i profesionalnoj saradnji. "Ovaj slučaj potvrđuje da su razmjena informacija i saradnja od ključnog značaja za institucionalnu provjeru svih potencijalnih navoda i suzbijanje svih mogućih prijetnji", ističe se. U saopštenju se navodi i kako je Granična policija BiH spremna suočiti se sa svim izazovima u zaštitu državne granice, te je odlučna preduzeti sve raspoložive mjere i radnje na suzbijanju svih oblika prekograničnog kriminala, nezakonitih migracija i drugih prijetnji.

Farmeri u Grčkoj nastavili su proteste širom zemlje pokretanjem dvodnevne blokade autoputeva i naplatnih stanica zbog porasta troškova proizvodnje i najavljenog trgovinskog sporazuma Evropske unije (EU) sa državama Južne Amerike. Kako prenosi AP, traktorima su 8. januara blokirali ključne rute zaustavljajući saobraćaj. Policija nije intervenisala ali je grčka vlada saopštila da neće tolerisati širenje blokada. Autoput koji povezuje Atinu sa Solunom zatvoren je u oba pravca u protestu poljoprivrednika koji traže veću državnu pomoć i odbacivanje sporazuma EU sa južnoameričkim zemljama. Predloženi dogovor stvorio bi veliku zonu slobodne trgovine između Evrope i južnoameričkih zemalja, uključujući Brazil i Argentinu. Evropski poljoprivrednici strahuju da bi na taj način tržište bilo preplavljeno jeftinijim agrarnim proizvodima. „Ako se ovaj sporazum sprovede grčka poljoprivreda je gotova. Troškovi proizvodnje u Grčkoj 300 odsto su viši nego u Latinskoj Americi", rekao je za AP Vangelis Rubis, jedan od organizatora protesta. Kao primer je naveo krompir rekavši da je grčkim farmerima potrebno da košta 35 do 40 evrocenti po kilogramu samo da bi pokrili troškove, u poređenju sa oko 10 centi u Brazilu. Protesti u Grčkoj počeli su u novembru sa zahtevima da se smanje troškovi proizvodnje do kojih je došlo zbog zloupotreba evropskih subvencija usled kojih su isplate odložene. Vlada Grčke u sredu je objavila ustupke koji uključuju jeftiniju električnu energiju za farmere i sniženje poreza na gorivo kako bi predupredila nastavak protesta. U četvrtak, 8. januara, na ulice su izašli i poljoprivrednici u Francuskoj. Kako je saopštila francuska policija, oni su sa stotinak traktora došli u Pariz kako bi protestovali protiv sporazuma EU i južnoameričkih država. Brisel je prethodnih dana obnovio unutrašnje pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini sa zemljama Merkosura – Brazilom, Argentinom, Bolivijom, Paragvajem i Urugvajem, dok se spekuliše se da bi sporazum mogao da bude potpisan u Paragvaju 12. januara. Od zemalja EU tome se protive Francuska i Poljska, dok pristalice sporazuma predvodi Nemačka.

Zbog obilnog snega u Srbiji pojedina mesta na zapadu zemlje peti dan su bez električne energije, saobraćaj je otežan na većini putnih pravaca, a javni prevoz u Beogradu odvija se po skraćenom redu vožnje. Usled visokog vodostaja reka i prekida u snabdevanju električnom energijom vanredna situacija proglašena je u Osečini, Loznici, Vladimircima, Krupnju, delu teritorije Prijepolja i u Malom Zvorniku na zapadu zemlje. Najviše problema u isporukama struje je u Kolubarskom, Mačvanskom i Zlatiborskom okrugu na zapadu Srbije. Radio-televizija Srbije javila je da su meštani sela Šljivova kod Krupnja na zapadu pet dana bez električne energije. Predsednik opštine Krupanj Mladen Stefanović rekao je da je pojačan broj ekipa na terenu kao bi struja došla do potrošača. Povodom snega i ledenog talasa u Srbiji, premijer Đuro Macut izjavio je 8. januara za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je situacija pod kontrolom. „Imamo nekoliko mesta u kojima je elektrodistributivna mreža pod udarom ali ljudi su na terenu i otklanjaju kvarove”, rekao je Macut. Preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da je zabrana saobraćaja za kamione na snazi u zapadnim krajevima zemlje na području Valjeva, Požege, Užica, Novog Pazara, Ivanjice i Kruševca, kao i na istoku na teritoriji Zaječara. Dodaje se da su državni putevi prohodni i da se ostali čiste po prioritetima. Zbog snega koji ponovo pada od srede skraćen je jedan broj linija javnog prevoza u Beogradu, dok na trasama na kojima uobičajeno saobraćaju trolejbusi sada voze autobusi. U jutarnjim satima 8. januara većina ulica glavnog grada bila je neočišćena od snega. Proteklih dana u pojedinim delovima Srbije bilo je do 30 centimetara snega. Sektor za vanredne situacije saopštio je da je od 4. januara intervenisao 40 puta i evakuisao 20 ljudi. Republički hidrometeorološki zavod javio je da će u petak, 9. januara, u Srbiji biti veoma hladno, sa mrazevima od -14 stepeni Celzijusa na severu do -10 na jugu i jugoistoku.

Srbija je na listi država koje su se uskladile sa odlukom Evropske unije (EU) o restriktivnim merama protiv Venecuele. Ovo stoji u ažuriranoj verziji deklaracije šefice evropske diplomatije Kaje Kallas, kojom ona potvrđuje koje treće zemlje su se uskladile sa odlukama o evropskim sankcijama. Pozivajući se na zvanični dokument objavljen na sajtu Saveta EU, Radio Slobodna Evropa (RSE) je prvobitno javio da je Srbija jedina zemlja kandidat iz regiona koja se nije uskladila sa ovom odlukom. Međutim, kako se saznaje iz izvora EU, neobuhvatanje Srbije na listi zemalja koje su se uskladile posledica je tehničkog propusta službi koje rade na ažuriranju podataka o usklađenosti drugih država sa stavovima Evropske unije. Radi se o odluci EU da produži restriktivne mere do januara 2027. godine, zbog, kako se navodi u odluci, "produbljivanja političke krize u Venecueli, kao i upornih akcija koje potkopavaju demokratiju i vladavinu prava, kontinuiranih kršenja ljudskih prava i represije nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom, uključujući i u vezi sa sprovođenjem i događajima nakon predsedničkih izbora održanih 28. jula 2024. godine". "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta (EU). Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. Odluka je doneta u decembru prošle godine, pre dešavanja 3. januara, kada su američke snage uhapsile, sada već svrgnutog predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, i njegovu suprugu Siliju Flores. Srbija se, međutim, nije uskladila sa sankcijama zbog potkopavanja ili ugrožavanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, kao ni sa restriktivnim merama u vezi sa destabilizujućim aktivnostima Rusije. Sa druge strane, mere sa kojima se Srbija uskladila sa odlukama Evropske unije odnose se na situaciju u Maliju, Haitiju i Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji. Srbija je kandidat za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno uskladi sa spoljnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku članstva. Od agresije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, stepen usklađenosti je opao, jer Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje od decembra 2021. godine i izgubila je status zemlje lidera u pristupnom procesu. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je objavila Evropska komisija u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, a ne na Rusiju.

Suđenje ministru kulture u Vladi Srbije Nikoli Selakoviću za zloupotrebu službenog položaja u slučaju "Generalštab" zakazano je za 4. februar u Specijalnom sudu u Beogradu, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa u Višem sudu. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je 15. decembra 2025. optužni predlog protiv Selakovića i još tri osobe, koje optužuje da su svojim položajem uticali ili falsifikovali dokumenta na osnovu kojih je kompleks Generalštaba u centru Beograda izgubio zaštitu kao kulturno dobro. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se omogućila gradnja na ovom mestu. Luksuzni kompleks na mestu Generalštaba trebalo je da gradi kompanija zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Firma "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner) je u danu podizanja optužnice protiv Selakovića saopštila da odustaje od planirane gradnje. Branilac ministra kulture Vladimir Đukanović naveo je na društvenoj mreži X da je tek 6. januara dobio optužni predlog, uz ocenu da je to pokazatelj da je Selakoviću i ostalima "presuda već doneta i da je suđenje farsa". Selaković je saslušan 4. decembra, a nakon što je dao iskaz izneo je optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Bez navođenja dokaza, optužio ih je da rade po nalogu neimenovanih centara moći, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. I Vučić je optužio Tužilaštvo i antivladine demonstrante, koji se protive gradnji na mestu Generalštaba, za odluku Kušnerove kompanije da odustane od projekta. Predsednik Srbije je više puta do sada najavio podnošenje krivičnih prijava protiv "svih koji su učestvovali u hajci i uništenju investicije". Pored antivladinih demonstranata, gradnji na mestu Generalštaba protive se i opozicija i stručna javnost. Umesto rušenja zgrada oštećenih u NATO bombardovanju 1999, zalažu se za njihovu obnovu i da zadrže status zaštićenog kulturnog dobra.

Pojedini demonstranti, aktivisti civilnog društva i novinari dobijaju anonimne telefonske pozive i SMS poruke u kojima se upozoravaju da ograniče izveštavanje i ne iznose stav o antivladinim demonstracijama koje u toj zemlji traju dvanaesti dan, javio je Servis Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku (RSE/RL). „Ove poruke se šalju svima čiji su mobilni telefoni locirani u zoni demonstracija. One nemaju nikakvu pravnu vrednost niti predstavljaju osnov za bilo kakvo pravno dejstvo”, napisala 8. januara na društvenoj mreži X Marzieh Mohebbi, advokatkinja koja živi van Irana. Obraćajući se primaocima poruka, Mohebbi je dodala: „Pravosuđe Islamske Republike nema legitimitet, korumpirano je i nepouzdano. Niko ne zna šta će se desiti ako se odazovete, zato nemojte obraćati pažnju ni na zvanične pozive.“ Pojavili su se i izveštaji da su novinari morali da potpišu pisane izjave kojima se obavezuju da neće iznositi stavove niti objavljivati sadržaje o protestima na društvenim mrežama. Neki su čak upozoreni da će biti uhapšeni ukoliko ne ispune zahteve bezbednosnih službi. Komitet za zaštitu novinara (CPJ) osudio je postupke iranskih bezbednosnih agencija koje „pozivaju i prete novinarima“ usred talasa protesta širom zemlje. Komitet je saopštio da su nakon izjava iranskog vrhovnog lidera ajatolaha Alija Hameneija o gušenju protesta „novinari kontaktirani i naređeno im je da se jave bezbednosnim organima, uključujući Revolucionarnu gardu (IRGC)”. „Vlasti moraju odmah da obustave zastrašivanje koje ima za cilj da ućutka nezavisno izveštavanje u ključnom trenutku”, dodao je CPJ. Hannah Neumann, poslanica Evropskog parlamenta, dala je podršku iranskim demonstrantima. „Danas su ljudi širom Irana ponovo na ulicama. Znaju da može biti pucano na njih. Ali za mnoge je ćutanje sada opasnije od hrabrosti“, napisala je na 8. januara na društvenoj mreži X i dodala je je „iranski režim izgubio i poslednji trag legitimiteta“. Nemačka predstavnica, koja predvodi delegaciju EP za odnose sa Iranom, ranije je poručila da Evropa ima odgovornost da čvrsto stane uz iranski narod „koji traži prava koja nikada ne bi smela da zahtevaju hrabrost“ i da insistira na odgovornosti kada se ta prava uskraćuju. Snimci i fotografije iz kurdskih gradova u Iranu od 8. januara prikazuju zatvorene pijace i radnje. Trgovci su navodno stupili u štrajk u Ilamu, Kermanshah-u, Sarpol-e Zahabu, Rawansaru, Pavehu, Kamyaranu, Sanandaju, Qorvehu, Bijaru, Marivanu, Banehu, Saghezu, Divandarreu, Urmiji, Mahabadu, Bokanu, Oshnaviehu i Sardashtu. Štrajk su pozvale političke partije i organizacije civilnog društva u Iranskom Kurdistanu. Sedam kurdskih partija izdalo je zajednički poziv na opšti štrajk u kurdskim oblastima zemlje 8. Januara u znak podrške protestima i osude „zločina režima u Kermanshahu, Ilamu i Lorestanu“. U saopštenju se novi talas protesta opisuje kao jasno i glasno „ne“ Islamskoj Republici i odgovor na „sve katastrofe koje je režim nametnuo Iranu tokom svoje vladavine”. Protesti u Iranu traju 12. Dan, a korisnici iz različitih gradova prijavili su usporen i nestabilan internet. U Teheranu, Karaju, Isfahanu, Širazu, Mašhadu i Tabrizu zabeleženi su ozbiljni prekidi ili kratkotrajni nestanci pristupa internetu, kako fiksnom, tako i mobilnom. Prema sajtu CITNA, kvalitet pristupa internetu primetno je opao, a u Teheranu i Karaju korišćenje aplikacija za poruke i internet pozive je ometeno. Amir Rashidi, direktor za digitalna prava i bezbednost u američkoj organizaciji Mian izjavio je za Radio Farda da se iranska vlada sprema da potpuno prekine pristup internetu. Dodao je da, po izvorima iz tehnološkog sektora, režim planira da aktivira takozvani nacionalni internet – državnu internu mrežu koja omogućava ograničen pristup i veću kontrolu, uz mogućnost potpunog prekida veze sa globalnom mrežom u vreme nemira.

Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je 8. januara da su predstavnici mađarskog MOL počeli analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) koja je zbog većinskog ruskog vlasništva pod sankcijama Sjedninenih Država. Macut je za Radio-televiziju Srbije izrazio očekivanje da će u narednom periodu uslediti "dobre vesti", i da je dolazak predstavnika MOL deo procedure koja prethodi donošenju konačnih odluka u vezi sa kupoprodajnim ugovorom i transakcijom. Delegacija MOL-a od 5. januara obilazi Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. Iz te kompanije su ranije za RSE rekli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Macut je podsetio da je NIS dobio licencu za nastavak rada tokom januara i da se očekuje dopremanje novih količina sirove nafte preko Janafa, kao i ponovno pokretanje prerade u drugoj polovini meseca. On je rekao da će se u nastavku razmatrati i pitanje transformacije vlasničke strukture, uz mogućnost da Srbija poveća svoj vlasnički udeo. "Ako bismo imali veći procenat dobili bismo kontrolnu moć nad Naftnom industrijom Srbije", rekao je Macut. Ruska državna kompanija Gasprom (Gazprom), njena ćerka firma Gasprom Njeft (Gazprom Neft) i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. NIS je od oktobra pod sankcijama SAD, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini.

Meštani Malog Zvornika i sela u okolini Loznice blokirali su magistralni put u Brasini na zapadu Srbije jer duže od četiri dana domaćinstva u tom kraju nemaju električnu energiju. Kako su 7. januara preneli lokalni mediji, okupljeni su rekli da im se nadležni nisu obratili sa informacijama o aktuelnom stanju ili eventualnoj pomoći. Naveli su da su bili prinuđeni da se okupe na Božić po Julijanskom kalendaru kako bi apelovali da problem što pre bude rešen. Dodali su da neki meštani ovog područja više od četiri dana nemaju ni vodu. Kolaps u snabdevanju električnom energijom na zapadu Srbije nastao je nakon što je u novoj godini pao sneg. Iz Elektroprivrede Srbije saopštili su da rade na rešavanju problema. U Loznici je bez struje oko 10.500 ljudi za koje su nadležni najavili dostavljanje agregata ukoliko snabdevanje ubrzo ne bude uspostavljeno. Ove sedmice u Srbiji pada obilan sneg sa temperaturama koje se u planinskim krajevima kreću do minus četrnaest stepeni Celzijusa. Mokar i težak sneg i polomljeno drveće oštetili su dalekovode i izazvali kvarove na niskonaponskoj mreži. Situacija sa snabdevanjem strujom i vodom najteža je u Mačvanskom okrugu na zapadu zemlje gde je 45 mesnih zajednica bilo bez struje. U Kolubarskom okrugu najviše problema imaju sela na području Osečine i Valjeva. U Krupnju je bez električne energije bilo 1.500 domaćinstava. Bez struje je ostalo i više sela i naselja na teritoriji Užica, Požege i Kosjerića.

Agent američke imigracione službe (ICE) usmrtio je 37-godišnju ženu u Mineapolisu, što je izazvalo masovne demonstracije u tom gradu Sjedinjenih Američkih Država (SAD), prenose američki mediji. Federalne vlasti tvrde da je ženska osoba automobilom pokušala da pregazi agente dok su privodili ilegalne doseljenike ali gradonačelnik Mineapolisa to osporava i traži da Imigraciona ICE napusti grad, prenose 7. svetske agencije. AP javlja da se na mestu pogibije žene okupio veliki broj ljudi i da su pripadnike lokalnih i federalnih službi gađali raznim predmetima i uzvikivali "ICE, napolje iz Minesote!". BBC prenosi da je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost saopštilo da je žena, Rene Nikol Gud (37), bila demonstrant koji je autom pokušao da pregazi agente ICE. „Agent je neodgovorno upotrebio silu, što je dovelo do smrti jedne osobe“, izjavio je gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej i uz psovke poručio službi ICE da napusti grad. Portparolka Ministarstva unutrašnje bezbednosti Triša Mek Laflin rekla je da je do pogibije došlo u stambenoj oblasti Mineapolisa i da je vatru otvorio pripadnik ICE. Prethodno je to ministarstvo saopštilo da je pokrenulo operaciju sa 2.000 aganeta u Mineapolisu i susednom Sent Polu goneći i doseljenike iz Somalije koji su osumnjičeni za masovnu prevaru fondova za pomoć siromašnima. Ministarstvo je potom saopštilo da je izvelo stotine hapšenja. Na društvenim mrežama objavljeni su snimci koji, kako se čini, prikazuju trenutak pucnjave koja se dogodila u sredu 6. januara oko 10:25 po lokalnom vremenu. Kako prenosi BBC, na snimcima se vidi bordo SUV vozilo koje blokira ulicu dok se na trotoaru nalazi grupa demonstranata dok su u blizini policijska vozila. Agenti prilaze vozilu, naređuju vozačici da izađe, jedan povlači kvaku na vratima, dok se drugi nalazi ispred automobila. Nije jasno da li ga je vozilo udarilo, ali se vidi kako agent otvara vatru dok vozilo pokušava da se pokrene. Čuju se tri pucnja, a vozilo gubi kontrolu i udara u parkirani automobil, prenosi BBC. Na mreži Truth Social predsednik SAD Donald Tramp napisao je da je agent ICE-a „brutalno pregažen i da je čudo što je živ“, dodajući da se oporavlja u bolnici. Šef policije Mineapolisa Brajan O’Hara rekao je da je vozačica blokirala ulicu na Portland aveniji, a da je kada joj je prišao federalni agent počela je da se udaljava. Sekretarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem izjavila je da je žena „pratila i ometala agente tokom dana i pokušala da pretvori vozilo u oružje u aktu domaćeg terorizma“. Agent je, prema njenim rečima, pucao u samoodbrani i tom prilikom i sam bio povređen. Gradski savet Mineapolisa, međutim, tvrdi da je Gud „brinula o komšijama kada je ubijena”. „Agenti ICE prave haos u našem gradu i ta služba mora smesta napusti i grad i državu Minesotu”, izjavio je gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD saopštilo je da su nasilni demonstranti koristili kao oružje vozilo kojim je upravljala žena da bi pregazili agente ICE, prenosi Si-En-En (CNN). "Pripadnik ICE, plašeći se za život i živote svojih kolega i javnu bezbenost, pucao je u samoodbrani", navodi se u saopštenju ministarstva. Guverner Minesote Tim Volc poručio je „ne verujte propagandi“ i obećao brzu i nepristrasnu istragu. Na konferenciji za novinare gradonačelnik Mineapolisa Frej odbacio je tvrdnje o samoodbrani. „Gledao sam snimak događaja. Agenti ICE u ovom slučaju doslovno ubijaju ljude i pokušavaju to da spinuju kao čin samoodbrane. Ovde je agent bezobzirno koristio silu što je dovelo do toga da neko bude ubijen", rekao je Džejkob Frej. Američki Federalni istražni biro FBI najavio je istragu incidenta, dok ICE nastavlja operacije u gradu. Ubistvo žene u Mineapolisu dramatično je pogoršanje stanja tokom masovnih operacija protiv migranata na osnovu politike administracije predsednika SAD Donalda Trampa. Demonstracijama u Mineapolisu prethodili su slični protesti protiv ICE u Los Anđelesu i Čikagu. AP ukazuje da se ovaj slučaj desio u siromašnom delu Mineapolisa, nedaleko od mesta gde je policija 2020. godine ubila Džordža Flojda, Afroamerikanca osumnjičenog da je u prodavnici koristio falsifikovanu novčanicu od 20 dolara kada ga je grupa policajaca savladala i pokušala da ga privede. To ubistvo izazvalo je jedne od najvećih protesta za rasnu pravdu u SAD. Policajac Derek Šovin klečao je na Flojdovom vratu duže od devet minuta dok je Flojd bio vezan lisicama i prikovan za trotoar. Uprkos tome što je Flojd 27 puta rekao "Ne mogu da dišem!", Šovin je nastavio pritisak i pošto Flojd više nije imao puls. Sva četiri policajca koja su bila umešana u ubistvo su otpuštena i osuđena, Šovin na 22,5 godine u zatvoru Minesote i 21 godinu u saveznom zatvoru, a obe kazne izdržava istovremeno. Ostala tri policajca su osuđena na po više od šest godina zatvora. Grad Mineapolis je 2021. godine isplatio Flojdovoj porodici odštetu od 27 miliona dolara. Poprište ubistva, raskrsnica koja je nazvana Trg Džordža Flojda, mesto je spomenika u obliku podignute pesnice i čestih protesta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su Tirana, Priština i Zagreb napravili "vojni, ofanzivni savez". "Reč je o ofanzivnom savezu. Postoje ljudi koji maštaju da kada dođe do sukoba između dela zapada i Rusije, da je to prilika da nekadašnji ruski saveznici kao što smo mi, budemo potpuno zgaženi", rekao je Vučić za TV Informer. Predsednik Srbije je u više navrata prethodnih meseci optuživao Hrvatsku, Albaniju i Kosovo da su napravili vojni savez protiv Srbije i srpskog naroda. Ministri obrane Hrvatske, Albanije i Kosova potpisali su u martu 2025. deklaraciju o jačanju obrambene saradnje. Ranije je iz Vlade Hrvatske rečeno za RSE da Deklaracija niti stremi ka osnivanju vojnog saveza, niti je takav savez potreban pored NATO-a. Odgovarajući na ranije Vučićeve optužbe, hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović pozvao je na mir i saradnju u regionu. "Hrvatska je članica Europske unije i sve što radi u međunarodnim odnosima radi transparentno", poručio je Božinović 6. januara. Hrvatska i Albanija su članice NATO-a dok Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije članica alijanse.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je država pripremila svoj paket za Naftnu industriju Srbije (NIS) ako propadnu pregovori sa mađarskim MOL-om o kupovini ruskog udela. On je na TV Informer rekao da se nada da to ipak neće biti potrebno i da će se napraviti dogovor sa MOL-om o NIS-u, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Ako ne, mi smo spremili naš paket sa čim idemo od 15. januara i to je to. Nadam se da neće biti potrebno", dodao je ne navodeći detalje. Prethodno je mađarska MOL Grupa, povodom obilaska postrojenja NIS-a, navela za RSE da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". "Srbija je za nas važna zemlja, a naša saradnja sa srpskim partnerima je odlična", rečeno je u MOL-u 6. januara za RSE. MOL nije konkretno odgovorio na pitanje da li razmatra preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u. Delegacija te kompanije od 5. januara obilazi Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. Vučić je ponovio da se nada da će Srbija u narednom periodu moći da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, jer bi tada "imala punu kontrolu nad onim što bude radio većinski vlasnik." "Važno nam je da imamo 34 odsto, više od trećine, pošto tada možete da imate uvid u finansije i u sve drugo", rekao je. Srbija sada ima udeo od 29,87 odsto u vlasništvu NIS-a. NIS je od oktobra pod američkim sankcijama, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini.

Obilne padavine tokom posljednjih dana izazvale su poplave u velikim dijelovima Kosova, koje su prouzrokovale materijalnu štetu i natjerale vlasti da odgode početak nastave nakon zimskog raspusta za nekoliko dana. Jake kiše u proteklim danima dovele su do poplava, uzrokujući štetu na imovini i infrastrukturi, evakuacije, kao i blokadu puteva u utorak. Loše vrijeme nije prouzrokovalo žrtve niti povrijeđene, saopštile su vlasti u srijedu. Kiša je prestala u srijedu tokom dana, ali su padavine ponovo počele kasno poslijepodne. Situacija s poplavama u zemlji i dalje je "dinamična" u nekoliko opština, uključujući Prizren jer je Bijeli Drin izašao iz korita, saopštila je Agencija za upravljanje vanrednim situacijama (AME) na Facebooku. "U ostatku zemlje, stanje je stabilno i pod stalnim nadzorom", navela je agencija. Međutim, agencija je upozorila da se situacija može pogoršati ako padne još kiše, "ipak, trenutni rizik se procjenjuje kao upravljiv, uz dovoljne kapacitete za reagovanje". U međuvremenu, Nacionalni institut za javno zdravlje je u srijedu objavio da su poplave izazvale probleme s pitkom vodom u nekoliko dijelova zemlje, kao što su Priština, Prizren, Suva Reka, Mališevo, Kamenica, Vitina, Dečani, Klina i Mitrovica. Institut je naveo da će pratiti i procijeniti kvalitet vode za piće u saradnji s regionalnim vodovodima zbog zamućenja uzrokovanih poplavama. Ranije je vršiteljica dužnosti ministrice obrazovanja, Arbërie Nagavci, saopštila da je nastava – koja je trebala početi danas – odgođena do ponedjeljka, 12. januara. "Ministarstvo obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija je u stalnoj komunikaciji sa svim opštinskim direktorijama obrazovanja i, na osnovu informacija s terena, utvrđeno je da je početak nastavnog procesa planiran za četvrtak nemoguć", napisala je Nagavci na Facebooku. Dodala je da će izgubljeni časovi u četvrtak i petak biti nadoknađeni tokom drugog dijela školske godine 2025/2026 za sve nivoe preduniverzitetskog obrazovanja. Posljedice poplavaKosovo Polje, Mališevo, Orahovac, Klina, Mitrovica, Vučitrn, Srbica i Đakovica su opštine koje su najviše pogođene poplavama, prema podacima EMA-e. Osim štete na imovini, u ovim dijelovima zemlje bilo je i evakuacija stanovnika iz njihovih domova. Predsjednica Kosova, Vjosa Osmani, zahvalila je institucijama na reakciji na poplave radi zaštite "života i imovine". "Situacija zahtijeva maksimalnu pažnju. Pozivam građane da pokažu budnost i da striktno poštuju upute nadležnih institucija. Bliska saradnja i profesionalna reakcija ostaju ključne za uspješno prevazilaženje ove situacije", napisala je ona na Facebooku. Osmani je rekla da je Kosovska sigurnosna snaga spremna pružiti podršku "ako se ukaže potreba". Poplave na nekim putevima dovele su do toga da je Kompanija za distribuciju električne energije (KEDS) u utorak isključila struju u Drenasu, Mališevu i Orahovcu. U Drenasu je KEDS naveo da je "voda prodrla u trafostanicu, predstavljajući ozbiljan rizik za sigurno funkcionisanje elektroenergetske mreže". Kasnije su vlasti saopštile da je snabdijevanje električnom energijom obnovljeno nakon što su stvoreni sigurni uslovi za intervenciju KEDS-a. Na društvenim mrežama, stanovnici, opštinski zvaničnici i lokalni mediji iz različitih gradova objavili su fotografije i video snimke koji prikazuju poplave. Načelnik Opštine Skenderaj, Sami Lushtaku, objavio je nekoliko fotografija sa svojih obilazaka poplavljenih naselja i rekao da su hitne ekipe bile angažovane na terenu od ponoći u utorak. "Noćašnje padavine, koje se nastavljaju i danas, izazvale su poplave u nekoliko područja Opštine Skenderaj, stvarajući poteškoće za određeni broj porodica", napisao je Lushtaku na Facebooku. Zatim je rekao da je situacija trenutno "pod kontrolom". Kosovo se posljednjih godina suočavalo s poplavama koje su uglavnom prouzrokovale materijalnu štetu. Procjenjuje se da šteta na riječnim koritima, kao rezultat ilegalne eksploatacije šljunka, uveliko doprinosi poplavama područja.