Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 27. maja u Kini za Radio-televiziju Srbije da su tokom posete toj zemlji potpisani ugovori o novim investicijama u vrednosti od 953 miliona evra. Vučić je rekao da su ekonomski i politički rezultati posete ispunili očekivanja, kao da će imati razgovore sa desetinama kineskih kompanija o ulaganjima u Srbiju. Kada je reč o vojnom naoružanju, on je istakao da država sa svima razgovara o tome, kao i da je o tome razgovarano sa kineskim rukovodstvom tokom posete. "Velika nas tu pojačanja (čekaju) što se tiče naše vojske, vezano za Francusku, Rusiju, Izrael, naravno i za Kinu. Verujem da ćemo otvoriti i neke druge stvari u budućnosti. Neki su nas nekada uslovljavali, ovi ljudi nisu", kazao je o domaćinima u Kini. Dodao je da Srbija nabavlja oružje radi odbrane. Govoreći o energetici, Vučić je naveo da su sa kineskim kompanijama vođeni razgovori o modularnim nuklearnim reaktorima, gasnim generatorima i novim energetskim rešenjima. "Dobili smo ponudu sa veoma povoljnim cenama, kratkim rokovima izgradnje, obuke i treninga za naše ljude", rekao je Vučić. Zvaničnici Srbije najavili su u februaru da bi Srbija do 2040. mogla imati nuklearnu elektranu. Za taj posao, vredan milijarde evra zainteresovano je više zemalja, preneo je tada RSE. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a tokom posete kineski predsednik Si Đinping odlikovao je Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić je za RTS o odlikovanju rekao da je to "nagrada, pre svega, narodu i građanima Srbije za mudrost, pametno i u skladu sa pravim međunarodnim ponašanjem u prethodnim godinama". Vučić i Si potpisali su i zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske saradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u septembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede.

Američki predsjednik Donald Trump naznačio je da je iranska odluka o obustavi prekida interneta znak da ta zemlja želi postići sporazum sa Sjedinjenim Državama. Govoreći u Washingtonu 27. aprila, Trump je rekao da Iran "namjerava" postići dogovor. "Izgleda kao da žele postići dogovor. Mislim da nemaju izbora. Vraćaju se na internet jer ih uništavaju. Njihova ekonomija je u slobodnom padu", rekao je. Iran je isključio pristup internetu nakon početka američkih i izraelskih vojnih napada 28. februara. Prethodno je poduzimao slične korake tokom unutarnjih nemira, poput masovnih protesta u januaru. No, posljednje isključivanje bilo je najduže koje je ikada nametnuo. Ekonomski utjecaj iranskog nestanka struje bio je značajan. Afshin Kolahi, dužnosnik iranske Trgovinske komore, rekao je 12. aprila da isključivanje košta zemlju do 40 miliona dolara dnevno. Indirektni gubici, rekao je, iznose do 80 miliona dolara dnevno. Razgovori u tokuTrump je, također, nagovijestio napredak diplomatskih napora za postizanje dogovora. Sjedinjene Države i Iran šalju prijedloge putem pakistanskih posrednika. "Jako žele postići dogovor. Zasad nisu. Nismo zadovoljni, ali bit ćemo. Ili to ili ćemo jednostavno morati dovršiti posao“, dodao je, očito misleći na nastavak vojne akcije. Ranije, 27. maja, iranska državna televizija izviještavala je o nacrtu okvirnog sporazuma, koji bi uključivao obaveze ukidanja američke pomorske blokade Irana, obnavljanja komercijalnog prometa kroz Hormuški moreuz i smanjenja američke vojne prisutnosti u regiji Perzijskog zaljeva. Prema izvještaju, koje se poziva na nacrt memoranduma o razumijevanju koji "još nije finaliziran", Washington se navodno obvezao "prestati uznemiravati brodove koji prolaze u ili iz Islamske Republike Iran". Zauzvrat, Iran bi dopustio nastavak komercijalnog brodarstva kroz Hormuški moreuz u roku od mjesec dana, uz nastavak upravljanja brodskim putovima, inspekcije plovila i nametanje naknada za usluge. Iran bi upravljao Moreuzom u suradnji s Omanom. Detalji o kojima je izvijestila iranska televizija istaknuli su mnoga ključna pitanja u razgovorima. Također su ukazivali na mnoge željene ishode Teherana. Međutim, Bijela kuća je kasnije izjavila da izvještaj "nije istinit". SAD negira izvještaj iranske televizije o nacrtu okvirnog sporazuma "Memorandum o razumijevanju koji su 'objavili' je potpuna izmišljotina", objavila je Bijela kuća na X-u, ističući da "nitko ne bi trebao vjerovati onome što iranski državni mediji objavljuju". Upitan o tvrdnji iranskog izvješća da će Teheran kontrolirati Hormuški moreuz u suradnji s Omanom, Trump je rekao da su to međunarodne vode. "Oman će se ponašati kao i svi ostali, ili ćemo ih morati dići u zrak. Oni to razumiju", naveo je. Nesigurno primirjeZapovjednik Iranskog korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) rekao je 27. maja da postoji "mala mogućnost" nastavka rata. Mohammad Akbarzadeh rekao je da je to "zbog slabosti neprijatelja. Oružane snage čekaju s punim spremnicima." Unatoč tome, prijetnja vojnom akcijom i dalje baca sjenu na tekuće diplomatske napore. Američka centralna komanda je 25. maja saopćila da su izvedeni "napadi samoodbrane" na iranske raketne lokacije i brodove za polaganje mina. Iran je rekao da su u napadima ubijena četiri vojnika, prvi od početka primirja 8. aprila. Iran je optužio Washington za kršenje primirja i rekao, kao i prije, da zadržava pravo odgovoriti - ali je nastavio diplomatski angažman.

Procjenjuje se da je gotovo 500.000 ruskih vojnika ubijeno od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, kazala je britanska obavještajna dužnosnica. Brojka, koju je 27. maja objavila direktorica britanskog Vladinog komunikacijskog sjedišta (GCHQ), podudara se s procjenama zapadnih vlada, kao i neovisne medijske organizacije. Anne Keast-Butler ponovila je druga upozorenja britanske vlade da Rusija "neumorno cilja kritičnu infrastrukturu, demokratske procese, lance opskrbe i javno povjerenje" u Britaniji i širom Evrope. GCHQ je glavna britanska obavještajna služba za elektronsko prisluškivanje i signalnu obavještajnu djelatnost, ekvivalentent američkoj Nacionalnoj sigurnosnoj agenciji. Keast-Butler je rekla da se GCHQ usredotočuje na zaštitu podvodnih kablova i cjevovoda koji povezuju Britaniju te na suzbijanje "sabotaža i pokušaja atentata". Vlasti su pokušavale poremetiti ruske napore da prokrijumčare zapadnu tehnologiju, zaobilazeći zapadne sankcije uvedene kao odgovor na invaziju u februaru 2022., dodala je. "Dok ostajemo nepokolebljivi u svojoj podršci Ukrajini, Putin nazaduje ratištu, a novi obavještajni podaci pokazuju da je gotovo pola milion ruskih vojnika ubijeno od početka sukoba“, rekla je. U godišnjem izvještaju objavljenom prošlog mjeseca, glavna nizozemska vojno-obavještajna agencija procijenila je da je Rusija pretrpjela 1,2 miliion trajnih gubitaka, uključujući više od 500.000 poginulih. Zajedničko prebrojavanje koje su provele ruske novinske kuće u egzilu Mediazona i Meduza, na temelju ostavinskih zapisa, procijenilo je da je broj poginulih ruskih vojnika od 2022. godine najmanje 352.000. Do kraja prošle godine Rusija je još uvijek polako napredovala - koristeći taktike infiltracije malog opsega - kako bi pregazila ukrajinsku odbranu, trpeći pritom astronomske gubitke. Međutim, u novije vrijeme ukrajinske snage, koje se uvelike oslanjaju na inovacije i nove taktike dronova, uspjele su se boriti protiv ruskih trupa gotovo do zastoja. Na nekim mjestima Ukrajina je uspjela ponovno zauzeti i male dijelove teritorija. Od septembra 2022., kada je Putin potresao rusko društvo naredivši mobilizaciju 300.000 ljudi, borbe u Moskvi oslanjale su se na dobrovoljne regrute privučene izvanrednim plaćama i beneficijama. Stručnjaci su ocijenili da se ovaj tok vojnika možda usporio posljednjih mjeseci, s naznakama da Rusija mjesečno gubi više ljudi nego što ih je uspjela regrutirati. Iako je Ukrajina požurila s inovacijama i prihvaćanjem nove tehnologije dronova, Kijev se mučio da dovede dovoljno ljudi na prve crte, kako bi popunio oslabljene i iscrpljene jedinice, od kojih se mnoge bore mjesecima bez odmora. Poput Rusije, Ukrajina ne objavljuje detaljne brojke žrtava. Zapadne procjene, uključujući i procjene nizozemske vojne agencije, procijenjuju gubitke Ukrajine na oko 500.000. Centar za strateške i međunarodne studije procijenio je ukrajinsku brojku na 600.000. Washingtonski think-tank također je predvidio da će do ovog ljeta ukupni broj žrtava za obje strane premašiti 2 miliona. Neke taktike i politike koje su ukrajinske vlasti koristile za ciljanje muškaraca vojno sposobnih izazvale su kritike ukrajinskog društva, s pritužbama da je proces prepun korupcije.

Viši privredni sud u Banjaluci donio je presudu da entitetski javni emiter Republike Srpske (RTRS) mora isplatiti Radio Televiziji Bosne i Hercegovine (BHRT) 7,83 miliona maraka (oko 4 miliona evra), potvrđeno je iz tog suda za Radio Slobodna Evropa 27. maja. Presudom, koja je donesena 12. maja, BHRT istovremeno mora entitetkom emiteru platiti oko 9,4 miliona maraka (oko 4,8 miliona evra) glavnog duga i više od 8,2 miliona maraka kamata (oko 4,2 miliona evra). Ova presuda dio je dugogodišnjeg spora između dva javna emitera zbog raspodjele novca od RTV takse i drugih međusobnih potraživanja. Time je, kako su naveli iz Suda za Radio Slobodna Evropa, odbijena žalba BHRT-a, a djelimično uvažena žalba RTRS-a, čime je u najvećem dijelu potvrđena ranija presuda Okružnog privrednog suda u Banjaluci. RTRS je obavezan da BHRT-u isplati 7,83 miliona maraka za prikupljenu RTV taksu iz perioda 2013. i 2014. godine, uz kamatu koja teče od decembra 2017. godine do isplate. U odgovoru za RSE, međutim, nije preciziran iznos kamate. S druge strane, BHRT mora RTRS-u platiti oko dva miliona maraka (oko jedan miliona evra) za prihode od marketinga, uz oko 844 hiljade maraka kamata (oko 432 hiljade evra), koje će dodatno rasti do konačne isplate. Najveći dio obaveze odnosi se na dug za korištenje fiksnih radio veza, 7,39 miliona maraka (oko 3,78 miliona evra), na koji je obračunata i kamata u istom iznosu, odnosno još 7,39 miliona maraka (oko 3,78 miliona evra). BHRT je dodatno obavezan da RTRS-u plati i oko 120 hiljada maraka sudskih troškova (oko 61 hiljadu evra). U pokušaju da izađe iz višegodišnje finansijske krize, BHRT kroz više od deset sudskih postupaka potražuje više od 100 miliona maraka (oko 50 miliona evra) od RTRS-a. Sporovi su uglavnom vezani za raspodjelu prihoda od RTV takse, koju su građani obavezni plaćati u iznosu od 7,5 maraka (oko četiri evra) mjesečno. Prema zakonu, entitetski emiteri, RTRS i Radio televizija drugog entiteta, Federacije BiH, dužni su dio prikupljenih sredstava uplaćivati državnom javnom servisu BHRT-u. Međutim, ovaj model u praksi nikada nije u potpunosti zaživio, a BHRT od 2017. godine ne dobija sredstva od RTRS-a, što je dovelo do ozbiljnih finansijskih problema, dugovanja i čak povremenih prekida programa. Ustavni sud BiH je u martu prošle godine potvrdio pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, nakon čega su nižim sudovima naložena nova odlučivanja u skladu s tim stavom. U međuvremenu, početkom aprila 2026. godine Viši privredni sud u Banjaluci donio je još jednu presudu kojom je RTRS obavezan da BHRT-u isplati oko 5,4 miliona maraka (oko 2,76 miliona evra), takođe po osnovu dijela RTV takse. Iako pojedinačne presude idu u korist BHRT-a kada je riječ o naplati RTV takse, ukupni odnosi između dva emitera ostaju neriješeni zbog paralelnih tužbi i velikih međusobnih potraživanja. Finansijska stabilnost BHRT-a već godinama je pod pritiskom, a rješavanje ovih sporova smatra se ključnim ne samo za opstanak državnog emitera, već i za funkcionisanje cijelog javnog RTV sistema u Bosni i Hercegovini.

Vlasti na Krimu pod ruskom okupacijom saopštile su da je Ukrajina napala lučki grad Sevastopolj koristeći britanske rakete Storm šedou (Storm Shadow), dok su ukrajinski zvaničnici izvestili o ruskim napadima dronovima na nekoliko regiona. Mihail Razvožajev, kojeg je Rusija postavila za guvernera okupiranog Krimskog poluostrva, naveo je u sredu na Telegramu da su vojne snage i mobilne vatrene grupe provele noć odbijajući kombinaciju napada dronova i raketa. "Ukrajinske oružane snage napale su grad koristeći razno vazdušno oružje, preliminarno uključujući rakete Storm šedou", rekao je Razvožajev, dodajući kasnije da je zgrada banke pogođena raketom. Ruska vojska je u sredu saopštila da je njena protivvazdušna odbrana oborila tri rakete Storm šedou u proteklom danu. Kijev nije komentarisao navode, koji nisu mogli biti nezavisno provereni. Ukrajina je koristila rakete Storm šedou, koje pravi francusko-britanski konzorcijum, u okviru kampanje usmerene na ruske vojne i energetske infrastrukturne objekte, u nastojanju da smanji prihode Moskve i potkopa njenu sposobnost da održi vođenje rata protiv Ukrajine, koji je sada u petoj godini. Rusija, koja je anektirala Krim od Ukrajine 2014. godine, ranije je pozvala britanskog i francuskog ambasadora da protestuje zbog toga što Ukrajina koristi to oružje. Ruski zvaničnici su takođe naveli da su izvedeni napadi dronovima i raketama unutar Rusije, uključujući na gradove Voronjež, Tuapse i Taganrog. U južnom lučkom gradu Taganrogu, dve osobe su povređene nakon što je ruska protivvazdušna odbrana presrela raketu, napisala je gradonačelnica Svetlana Kambulova na Telegramu. Prema ruskom Telegram kanalu ASTRA, napad je izazvao požar u 325. zavodu za popravku aviona u Taganrogu. Trenutno nije poznato da li je sam pogon oštećen. U Voronježu, prema rečima regionalnog guvernera Aleksandra Guseva, ostaci dronova oštetili su zgradu servisa za gume. Analiza kanala ASTRA sugeriše da je meta napada bio vojni aerodrom Baltimor, gde je stacioniran 47. gardijski bombarderski avijacijski puk. Vlasti u ruskom Krasnodarskom kraju saopštile su da su ostaci drona pali na lučki terminal u Tuapsu i izazvali požar koji je brzo ugašen. Prema kanalu ASTRA, jedna od eksplozija u Tuapsu se verovatno dogodila u blizini rafinerije nafte, što je najmanje peti napad na taj naftni objekat u poslednjih nekoliko meseci. RSE nije mogao odmah da potvrdi te navode. Ukrajinske vlasti su izvestile o novim ruskim vazdušnim napadima tokom noći sa 163 drona širom zemlje. U severnom gradu Černihiv, zvaničnik lokalne vojne administracije rekao je da je grad bio pod velikim noćnim napadom, s oko 15 prijavljenih eksplozija, ali da zasad nema potvrđenih žrtava. Pet ljudi je poginulo, a dve osobe su povređene u ruskom udaru na istočni Donjecki region, saopštio je u sredu guverner Vadim Filaškin.

Na sistemu za vodosnabdevanje "Rzav", koji pijaćom vodom snabdeva oko 250 hiljada ljudi u više opština zapadne Srbije, došlo je do novog kvara 27. maja, javila je Radio-televizija Srbije. Sistem gubi vodu - 70 litara u sekundi, a za sada nema prekida vodosnabdevanja. Do novog kvara došlo je svega nekoliko sati nakon što je prvi kvar na cevovodu sistema "Rzav" otklonjen, a domaćinstva u delu zapadne Srbije dobila vodu posle dva dana prekida u snabdevanju. Voda, međutim, i dalje nije za piće, a lokalne institucije su saopštile da je voda iz slavina samo za teničku upotrebu, dok ne stignu rezultati analize ispravnosti u narednim danima. Bez vode su dva dana bila domaćinstva na teritoriji Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca. Čačak je bio najviše pogođen kvarom, jer je bez vode bilo celo gradsko područje. Zbog toga su škole skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu bile postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. U Čačku i Gornjem Milanovcu je i dalje na snazi vanredna situacija. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži. Štab za vanredne situacije u Čačku je naglasio da će javnost biti blagovremeno obaveštena kada voda bude bezbedna za piće.

Vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) izjavila je u sredu posle sastanka s američkim kongresmenima da je članstvo Kosova u NATO-u pitanje dugoročne bezbednosti, regionalnog mira i njegovog mesta "među demokratskim državama". Hadžiju je članovima Predstavničkog doma Kitu Selfu (Keith) iz redova republikanaca i Suhasu Subramanjamu (Subramanyam) iz redova demokrata zahvalila podršci putu Kosova ka NATO-u i pažnji koju posvećuje pravima Albanaca u Preševskoj dolini u Srbiji, navodi se u saopštenju vršiteljke dužnosti predsenika Kosova. Ona je dodala da Kosovo ostaje posvećeno produbljivanju partnerstva sa SAD u oblasti bezbednosti, odbrane, ekonomije, diplomatije i evroatlantskih integracija. "Za Kosovo, prijateljstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama je i institucionalno, ali i lično. Naš narod pamti ko je bio uz nas u najvažnijim trenucima naše moderne istorije", navela je Hadžiju u saopštenju. Self i Subramanjam su posle sastanka s Hadžiju otišli na sastanak s premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem(Albin) . Iz Vlade Kosova je saopšteno da je na sastanku Kurtija i kongresmena bilo reči o miru i bezbednosti u regionu. Premijer se američkoj delegaciji zahvalio na podršci oko članstva u NATO, te im preneo planove Kosova oko ulaganja u odbranu i druge oblasti. Kako se navodi u saopštenju, Kurti je na sastanku ocenio i da prava manjinskih zajednica treba da budu na istom nivou u svim zemljama Zapadnog Balkana. Kongresmeni su došli na Kosovo pošto su u utorak posetili Preševsku dolinu gde su se sastali s albanskim zvaničnicima na jugu Srbije. Self je rekao da se, nakon što je saznao o stvarnim problemima između Albanaca i Srbije, poseta Kosovu realizuje kako bi se "upoznali s tamošnjom srpskom manjinom". "Dakle, posećujemo obe zemlje kako bismo razumeli kako se postupa prema manjinama i koja su njihova prava", rekao je Self novinarima u Preševskoj dolini. Kurti je pre nedelju dana saopštio da je održao virtuelni sastanak s grupom kongresmena, među kojima je bio Self. "Bilateralna odbrambena saradnja između Kosova i Sjedinjenih Država jača je nego ikad. To je, pre svega, zasluga ogromne dvostranačke podrške koju Kosovo uživa u Kongresu SAD", naveo je Kurti na X posle razgovora. Kongresmeni dolaze na Kosovo nakon što je u aprilu Self, zajedno s kongresmenima Ričijem Toresom (Ritchie Torres) i Majkom Lolerom (Mike Lawler), predložio rezoluciju koja ima za cilj da pogura Kosovo na putu ka NATO-u. U rezoluciji, koja uživa dvostranačku podršku u SAD, navodi se da "demokratsko upravljanje Kosovom, civilni nadzor nad bezbednosnim snagama i multietnička koegzistencija predstavljaju ubedljiv argument za članstvo u NATO-u". Kosovo teži članstvu u zapadnom vojnom savezu, ali još nije podnelo zvaničnu prijavu za članstvo, pošto se to što ga nisu priznale četiri zemlje NATO-a (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija) smatra preprekom za članstvo u savezu. Zemlja je trenutno u procesu transformacije Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku, što bi trebalo da traje do 2028. godine. Prijem u NATO zahteva jednoglasnu podršku, zbog čega rezolucija koju su predstavili kongresmeni traži od Vašingtona da podstakne četiri zemlje članice da priznaju državu Kosovo. Pre dolaska na Kosovo, kongresmeni Self i Subramanjam su bili u Beogradu gde su stili iz Sarajeva.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u utorak da posmrtni ostaci, koji su pronađeni 21. maja, pripadaju muškarcu A.N, u slučaju zbog kojeg je uhapšen i načelnik beogradske policije. Kako se navodi u saopštenju Institut za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" je 26. maja dostavio Tužilaštvu zapisnik o izvršenoj identifikaciji posmrtnih ostataka koji su pronađeni u buretu na teritoriji Opštine Inđija, 60 km severno od Beograda. "DNK analizom utvrđeno je da se radi o A.N. čiji je nestanak prijavljen 13. maja 2026. godine", navodi Više javno tužilaštvo. Ovo tužilaštvo vodi istragu protiv 11 osoba zbog ubistva koje se 12. maja dogodilo u jednom restoranu u beogradskom naselju Senjak. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Ukrajinske vlasti pokrenule su krivični postupak protiv osnivača ruskog plaćeničkog odreda 'Vukovi' Davora Savičića, poreklom iz Bosne i Hercegovine. On se tereti za počinjenje ratnih zločina tokom rata Rusije protiv Ukrajine, prenosi "Ukrinform". Savičič, rođen u Banovićima, po nacionalnosti Srbin, borio se na strani samoproglašene "Donjecke Narodne Republike" i pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Neposredno pre početka agresije, Savičič je formirao bataljon plaćenika "Vukovi". Kako se navodi, jedinica "Vukovi" je 2022. godine učestvovala u borbenim dejstvima na teritoriji Žitomirske i Kijevske oblasti. Kasnije je transformisana u brigadu. Istraga Savičiča tereti za zlostavljanje stanovnika Kijevske oblasti tokom okupacije delova regiona u februaru i martu 2022. godine. Služba bezbednosti Ukrajine, u saradnji sa Glavnom obaveštajnom upravom Ministarstva odbrane Ukrajine, kako se navodi, prikupila je dokaze protiv Savičiča i 22. maja zvanično saopštila da je osumnjičen. Savičič živi u Podmoskovlju. Kako je ranije utvrdio Radio Slobodna Evropa analizom baze podataka pacijenata medicinskih ustanova Glavne vojno-medicinske uprave Ministarstva odbrane Rusije (GVMPU), Savičič je pukovnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije (poznatije kao GRU). U januaru 2023. istraživački projekti Radija Slobodna Evropa "Sistem" i "Šeme" došli su do velikog skupa internih dokumenata jedne od jedinica „Vukova“, koja je ratovala u Kijevskoj, Harkovskoj i Donjeckoj oblasti. Kako je ruska služba GRU kreirala lažne privatne vojne kompanije za rat u Ukrajini Novinari su utvrdili da je sistem regrutovanja GRU, pod okriljem takozvane privatne vojne kompanije "Redut", obuhvatao najmanje 20 različitih oružanih formacija. Najmanje četvorica pripadnika "Vukova", koje su identifikovali "Sistem" i "Šeme", bili su bivši ili aktivni pripadnici GRU. Kasnije se ispostavilo da čin pukovnika ima i sam Savičič, koji je ranije ratovao u sastavu privatne vojne kompanije "Vagner".

Dragoljub Mićunović, srpski filozof, univerzitetski profesor i političar, preminuo je 26. maja u 96. godini. Mićunović je bio osnivač obnovljene Demokratske stranke i jedan od lidera ujedinjene demokratske opozicije koja je 5. oktobra 2000. svrgla režim Slobodana Miloševića. Zastupao je proevropske i liberalno-demokratske stavove i smatra se jednom od istorijskih ličnosti srpske višestranačke demokratije. U vreme sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine bio je među članovima Komunističke partije koji su bili osumnjičeni za ideološku povezanost sa Josifom Staljinom, zbog čega je dvadeset meseci proveo na Golom otoku, zatvoru i radnom logoru za političke zatvorenike u Jugoslaviji. Po povratku sa Golog otoka upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je 1954. diplomirao filozofiju. Sa grupom filozofa okupljenih oko časopisa "Praxis" bio je među organizatorima antivladinih studentskih demonstracija juna 1968. godine. Sedam godina kasnije je zajedno sa grupom profesora udaljen sa Filozofskog fakulteta zbog političke nepodobnosti. Na fakultet se vratio krajem 1989. godine. Krajem osamdesetih godina učestvovao je u obnavljanju rada Demokratske stranke, a 1990. godine izabran je za njenog predsednika. Godine 1994. stranku je preuzeo Zoran Đinđić, kasniji prvi demokratski premijer Srbije koji je ubijen u Beogradu 2003. godine. Nakon promena 2000. Mićunović je bio predsednik Veća građana Savezne skupštine, a potom i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. U narednim godinama više puta je biran za narodnog poslanika. Poslednjih godina nosio je titulu počasnog predsednika Demokratske stranke.

Rusija je oštro eskalirala pretnje Kijevu, upozoravajući na "sistematske i dosledne udare", dok je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov pozvao američke građane da napuste ukrajinsku prestonicu. Dan pošto je Moskva gađala Kijevsku oblast stotinama dronova – i snažnom novom hipersoničnom raketom – Lavrov je u ponedeljak pozvao američkog državnog sekretara Marka Rubija (Rubio) da ga posavetuje da povuče američko diplomatsko osoblje i američke građane iz Kijeva. Rusija je kao opravdanje ta svoje pretnje navela napad prošle nedelje na školski dom u ukrajinskom regionu Lugansk pod ruskom okupacijom. Lokalni zvaničnici su rekli da je više od 20 ljudi ubijeno u gradu Starobilsk. Ruski zvaničnici optužili su Ukrajinu da je namerno gađala civilnu lokaciju. Ruski predsednik Vladimir Putin u govoru prošle nedelje izneo je neobično ratobornu izjavu, optužujući Kijev za "terorizam". Ukrajinski vojni zvaničnici su saopštili da su njihove snage pogodile sedište ruske jedinice za dronove i odbacili tvrdnju da su pogođeni civilni objekti. Kijev i drugi ukrajinski gradovi su u nedelju pogođeni velikom baražom dronova i raketa, u jednom od najgorih udara na ukrajinsku prestonice u skorije vreme. Najmanje tri osobe su poginule, a desetine su ranjene. Rusija je takođe ispalila novu raketu Orešnik koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu, na grad južno od Kijeva, što je izgledalo kao signal upozorenja Ukrajini. To je bio treći put da je Rusija ispalila Orešnik na metu u Ukrajini i prvi put da je gađala lokaciju blizu Kijeva. Lavrov je u telefonskom razgovoru s Rubiom, kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, upozorio da Moskva planira da pokrene "sistematske i dosledne napade" na ukrajinske vojne lokacije u Kijevu i "relevantne centre za donošenje odluka". On je takođe savetovao Rubija da američke državljane i diplomate treba evakuisati iz Kijeva. U posebnom saopštenju, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je navelo da su sve strane ambasade upozorene na mogućnost novih ruskih udara. Stejt department nije izdao detaljno saopštenje o razgovoru Lavrova s Rubiom. Rubio je ipak u izjavi novinarima koji su putovali s njim u Indiju potvrdio Lavrovljev savet i pretnju. "Mislim da me je zvao samo lično da mi kaže (o upozorenju)", rekao je Rubio. "Kijev je veoma opasno mesto već nekoliko godina. Vidite, opasnost u svim ovim ratovima dok, kako se nastavljaju, a zatim traju, jeste da uvek postoje pretnja eskalacije, širenja u nešto novo." "Zato rat mora da se završi", rekao je on. Rubio je takođe potvrdio da su zamrznuti mirovni pregovori između Moskve i Kijeva, u kojima posreduju SAD. Ruska invazija na Ukrajina, koja je sada u petoj godini, zapala je gotovo u pat poziciju, pošto su ukrajinske snage zaustavile ruske trupe na mnogim mestima duž linije fronta od 1.100 kilometara. Poslednjih nedelja, ukrajinske trupe su takođe ostvarile male teritorijalne dobitke, potiskujući ruske trupe.

U trenucima kada se na medije ili novinare vrši određeni pritisak i na njihov račun iznose optužbe bez dokaza, najvažnije je da oni ostanu profesionalni, insistiraju na činjenicama i transparentnosti u radu, zaključila je urednica portala KoSSev Tajana Lazarević na debati u Medija centru u Čaglavici kod Prištine. Debata je organizovana nakon što je Srpska lista u nekoliko navrata optužila pojedine novinare ili medije da su "doprineli" privođenju direktora srpskih zdravstvenih ili obrazovnih institucija zbog "uticaja na slobodnu volju birača". Ova vodeća stranka Srba na Kosovu, koja deluje uz podršku Beograda, nije navela koje tačno medije ili novinare smatra "odgovornim" za ova privođenja. Inače, prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se 7. juna, a od srpskih političkih subjekata učestvuju Srpska lista i stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Lazarević je podvukla da mediji ne smeju da ignorišu targetiranja, ali ni da dozvole da ih ona "uvuku u atmosferu konflikta koja odvlači pažnju sa javnog interesa". "Ovakve izjave imaju za cilj da odvuku pažnju sa stvarnog problema", ocenila je ona. Dodala je i da legitimna kritika medija podrazumeva konkretne argumente, dok targetiranje i etiketiranje novinara i medija bez dokaza predstavlja pritisak. "To stvara jednu opštu klimu nesigurnosti i pritiska, a kod nekih novinara i stepen autocenzure", navela je Lazarević. Budimir Ničić, urednik Medija centra Čaglavica, ocenio je "opasnim" bilo kakvo targetiranje novinara i medija, te dodao da oni koji nisu zadovoljni određenim izveštavanjem mogu da se obrate nadležnim institucijama, poput regulatornih organa ili pravosudnih institucija. Kako je informacija o otkazima dospela u medije?Osnovno tužilaštvo u Prištini je 19. maja saopštilo da je reagovalo po službenoj dužnosti nakon pisanja medija da se vrši pritisak na slobodnu volju birača uoči izbora. U javnosti je informaciju o navodnim političkim pritiscima najpre izneo ministar u Vladi Kosova na dužnosti Nenad Rašić, koji je lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. On je naveo kako je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Radio Slobodna Evropa (RSE) je 18. maja preneo svedočenja nekoliko radnika koji su ustvrdili da su dobili otkaz iz "političkih razloga". Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina vode ljudi bliski Srpskoj listi. U pojedinim rešenjima o otkazu, u koje je RSE imao uvid, piše da je zaposleni "u dužem vremenskom periodu javno iznosio svoje političko opredeljenje, suprotno interesima za koje se opredeljuje srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji". Dan kasnije, u Medija centru u Čaglavici organizovana je debata na temu "Otkazi i politički pritisci uoči izbora – činjenice ili dezinformacije", na kojoj su govorili i zaposleni u srpskim institucijama koji su dobili otkaz. Sa ove debate izveštavali su i pojedini lokalni mediji na srpskom jeziku. Kako je Srpska lista targetirala novinare?Nakon što je sedam direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija privedeno zbog sumnje da su svoje zaposlene otpustili iz političkih razloga, funkcioner Srpske liste Igor Simić je na konferenciji za medije ocenio kako su neki mediji učestvovali u "hajci", te da se radi o "politički motivisanom delovanju". U reakciji nakon određivanja jednomesečnog pritvora direktorima, Srpska lista je navela da se sprovodi "progon" uz direktno podstrekivanje Nenada Rašića i pojedinih "kvazi novinara, koji su zarad malo ćara i šake srebrnjaka odlučili da učestvuju u obračunu sa srpskim lekarima, nastavnicima, uglednim domaćinima". Potom je Igor Simić, na jednom od skupova podrške uhapšenim direktorima, ponovio stav da su "kvazi novinari" doprineli "targetiranju srpskih institucija", te da su se stavili u službu onih "koji žele da napadnu srpsko zdravstvo i obrazovanje". "Svako od vas i nas zna ko su ti ljudi jer oni koji su organizovali medijske predstave to nisu učinili kada su ljudi hapšeni i osuđeni za ratne zločine bez ikakvih osnova… nešto što je deo disciplinske odgovornosti zaposlenih podigli na neki viši nivo", rekao je on i dodao da “druga strana” nije imala mogućnosti da iznese svoje argumente. U međuvremenu je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao da će svako ko je svojim činjenjem doprineo privođenju petoro Srba, direktora zdravstvenih i prosvetnih institucija Srbije u centralnom delu Kosova, biti gonjen i sankcionisan u skladu sa zakonima Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije odlučno je u nameri da svi odgovorni za ovaj antisrpski čin budu tretirani najstrože u skladu sa zakonima Republike Srbije", izjavio je Dačić. Nije, međutim, jasno na koje osobe Dačić misli, kao i na koje zakone se poziva, niti koji "antisrpski čin" je u pitanju. Pored ostalih, na privođenje direktora reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz navode da je kosovski premijer Aljbin Kurti "krenuo u lov na Srbe po nalogu Nenada Rašića". Dodao je da će zvanični Beograd na predstojećim izborima podržati Srpsku listu "svom snagom". Inače, zaposleni u obrazovnim i zdravstvenim institucijama na centralnom Kosovu svakodnevno održavaju proteste zbog privođenja direktora, kojima prisustvuju i čelnici Srpske liste. Predsednik ove stranke Zlatan Elek, koji je i direktor Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, 25. maja rekao je da su direktori srpskih institucija "nepravedno" privedeni, da te institucije rade u sistemu Srbije i da nemaju "nikakve veze sa kosovskim pravosuđem i sa kosovskim sistemom". Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskom sistemu gotovo su jedine preostale, nakon što su ih kosovske vlasti zatvorile uz obrazloženje da su ilegalne i paralelne.

Najavljeni sastanak članova Predstavničkog doma Kongresa SAD Kita Selfa (Keith Self) iz redova republikanaca i demokrate Suhasa Subramaniama (Subramanyam) sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić u Beogradu je otkazan. Američke kongresmene u Beogradu je 25. maja primila državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović. Kako su iz tog Ministarstva saopštili, tokom sastanka su razgovarali o bilatеralnim odnosima dve zemlje, globalnim temema, situaciji u rеgionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu. Iz Skupštine Srbije za Radio Slobodna Evropa nisu naveli zbog čega je otkazan sastanak sa Brnabić, koji je prethodno najavljen iz kabineta predsednice parlamenta. Iz Ambasade SAD u Srbiji nisu odmah odgovorili na upit o razlozima zbog kojih sastanak nije održan. Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH. Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Vučić iz Kine o izveštaju Stejt departmentaPoseta regionu usledila je nakon što je Stejt department uputio Kongresu izveštaj o Zapadnom Balkanu u kom se, između ostalog, Srbija i Kosovo pozivaju da napreduju u normalizovanju odnosa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Kine, gde se nalazi u petodnevnoj poseti, poručio da su srpske vlasti "primile k znanju" izveštaj Stejt departmenta. "Poštujemo to što radi Stejt department, primili smo k znanju. Sarađivaćemo sa Amerikancima", kazao je Vučić srpskim medijima 25. maja. Stejt department je u izveštaju ocenio i da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. U Preševu očekuju posetu američkih kongresmenaPosetu kongresmena 26. maja očekuju čelnici Preševa, grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom. RSE nije dobio zvaničnu potvrdu ove posete od Ambasade SAD, ali je Ardita Sinani, gradonačelnica Preševa u svom postu na Facebook-u objavila dobrodošlicu kongresmenima u tom gradu. Sinani je za RSE navela da će ova poseta biti važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Prema njenim rečima, sa kongresmenima bi trebalo da se sastanu predstavnici lokalne samouprave, albanskih političkih partija i institucija, kao i predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca. Kongresmen Kit Self inicijator je zakona kojim se od američkog državnog sekretara tražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u januaru za predlog tog zakona. Predlog zakona predviđa razmatranje više pitanja koji se tiču ove nacionalne manjine uključujući pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, a to dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Prema rečima Ardite Sinani, gradonačelnice Preševa, ovo su i pitanja o kojima bi trebalo biti reči na sastanku sa kongresmenima. "Mnogi problemi o kojima govorimo prisutni su godinama i još uvek nisu sistemski rešeni", navodi ona. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često ukazuju na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali ove navode. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo je obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.

Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori ograničilo je na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Savjet Agencije za audiovizuelne medijske usluge (SAMU) saopštio je u ponedeljak da je dokumentarni film "Referendum – priča o izmišljenoj slobodi" samo jedan od takvih sadržaja i da nije izolovan slučaj u odnosu na utvrđene povrede profesionalnih i regulatornih standarda. SAMU je takođe zbog emitovanja tog dokumentarnog filma pokrenula postupke protiv televizija Adria i Prva, emitera registrovanih u Crnoj Gori. Vlasnik TV Informer je kompanija Insajder Team iz Srbije koja izdaje i provladin tabloid Informer. Vlasnici televizija Adria i Prva su takođe u većinskom vlasništvu pojedinaca i kompanija izvan Crne Gore. "Iako postoji pojačano interesovanje javnosti za predmetne sadržaje, važno je naglasiti da oni nisu predmet analize Agencije zbog javnih reakcija, već se duže vrijeme nalaze pod kontinuiranim monitoringom stručnih službi, koje su kroz redovni nadzor i analizu programskih sadržaja pravovremeno uočile i anticipirale ponavljajuće obrasce spornih medijskih praksi", naveo je SAMU. Regulatorno telo je navelo da je analizom sadržaja na Informer TV tokom dužeg vremenskog perioda utvrdilo postojanje kontinuiranog uređivačkog obrasca u okviru kojeg su plasirani sadržaji i kvalifikacije kojima se vređa dostojanstvo građana Crne Gore na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i podriva međusobno poštovanje među društvenim i nacionalnim zajednicama. "Posebno je evidentirano sistematsko osporavanje državnog i nacionalnog identiteta Crne Gore, uz ponavljajuće obrasce uređivačkog predstavljanja koje može podstaći diskriminaciju, društvenu polarizaciju i netrpeljivost na osnovu nacionalne pripadnosti", naveo je SAMU. Ta agencija je u februaru pokrenula postupke protiv Informer TV zbog sadržaja s elementima govora mržnje, negiranja nacionalnog identiteta i glorifikacije pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca, što predstavlja kršenje Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, ali da je ta televizija nastavila da emituje sličan sporan sadržaji. SAMU navodi da je u obavestila nadležni regulatorni organ Srbije odakle je TV Informer "pružajući mogućnost preduzimanja mjera u okviru njegove nadležnosti", ali pošto ni posle toga nije došlo do prestanka emitovanja spornih sadržaja, "Savjet Agencije ocijenio je da su se stekli uslovi za izricanje mjere privremenog ograničavanja reemitovanja kompletnog programa Informer TV na teritoriji Crne Gore".