Islamski propovednik iz Bosne i Hercegovine, Elvedin Pezić, priveden je u četvrtak na informativni razgovor od strane policije Kosova uoči održavanja tribine u Peći, u mestu Vitomirica. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio Redžo Kojić iz nevladine organizacije "Mladi volonteri", organizator tribine koju je Pezić trebao da održi na Kosovu. "Sada su ga prebacili u stanici u Prištini šta će dalje biti ne znamo zato što je naredba došla iz Prištine. Ušao je redovno na Kosovo, preko graničnog prelaza Kula danas oko podneva sa bosanskim dokumentima", rekao je Kojić za RSE iz napomenu da je bio priveden i Mithad Ćeman, takođe islamski propovednik, ali da je odmah pušten. Kojić pojašnjava da su mu iz policije rekli da nije potrebno angažovati advokata, te da će biti zadržan šest sati radi utvrđivanja identiteta. Dodaje da je cilj posete Pezića bio promocija njegove knjige, te da ga je policija pitala da li je za to imao dozvolu Islamske zajednice Kosova. "On nije hodža u nekoj džamiji, nije bilo potrebe za tim, u pitanju je bila promocija jedne knjige". RSE je od Policije Kosova zatražio komentar. Elvedin Pezić godinama deluje u online prostoru kao "islamski propovednik", često kontroverznih stavova, koje iznosi i na predavanjima širom BiH i zemalja u susedstvu. Smatra se jednim od konzervativnih propovednika koji sami sebe zovu selefijama, po prvim generacijama muslimana. Pezić se smatra jednim od najpopularnijih tzv. daija u BiH kojeg prati više od 300 hiljada osoba samo na Facebooku, a aktivan je i na drugim platformama gde tvrdi da daje verske upute i savete, odgovara na pitanja publike i kritikuje ili reaguje na različite događaje i pojave u društvu. Islamska zajednica u BiH reagovala je ranije nakon objave Elvedina Pezića u kojoj je naveo da se "zapadno društvo moralno srušilo" kada je žena "izvedena iz kuće" i kada je postala "sve osim majka", ocenivši takve stavove suprotnim učenju islama o pravima i obavezama muslimanki. Njegovi stavovi često su na meti kritika javnosti u BiH. Kojić za RSE kaže da su "tumačenja različita", da je kao organizator upoznat sa radom Pezića i da on nije "bezbednosni rizik po Kosovo". "Da je postojala bilo kakva indicija za tako nešto, mi ne bi podržali takav skup", kaže Kojić. Islamski propovednici Elvedin Pezić i Mithad Ćeman trebali su u četvrtak u Vitomirici u opštini Peć da održe promociju knjige a potom i u Dobruši na teritoriji opštine Istok, te dan kasnije u mestu Rečane u prizrenskom regionu.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine kaznila je Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika sa oko 9.500 evra zbog preuranjene izborne kampanje, zloupotrebe javnih resursa i korišćenja dece u političke svrhe. Time je SNSD prekršio Izbornog zakona BiH pre početka predizborne kampanje. Stranci je ovog puta izrečeno nekoliko kazni. Ona koja se odnosi na javnu manifestaciju povodom rekonstrukcije regionalnog puta Laktaši-Srbac, 8. jula u Srpcu najveća je od početka ovog izbornog procesa - oko 6.100 evra. Na tom događaju, kom su prisustvovali premijer bh. entiteta Republika Srpska Savo Minić i drugi predstavnici vlasti, obratio se predsednik stranke Milorad Dodik koji trenutno nije ni na jednoj javnoj funkciji. CIK je utvrdio da je Dodik tom prilikom vodio preuranjenu izbornu kampanju. Kao posebno problematično je navedeno to što je reč o događaju koji je organizovan javnim novcem i na kojem su bili funkcioneri SNSD-a, dok predstavnici drugih političkih stranaka nisu bili pozvani. Zbog toga je, osim preuranjene kampanje, utvrđena i zloupotreba javnih resursa. SNSD je kažnjen i sa oko 3.300 evra zbog videa o obnovljenom dečijem igralištu u Banjoj Luci u kom su izjave pristalica i funkcionera SNSD-a, a u kom se pojavljuju i deca. Video je objavljen na profilu stranke. CIK je utvrdio da je time vođena preuranjena kampanja i da su deca zloupotrebljena u političke svrhe. Osim SNSD-a, kazne su dobili i Socijaldemokratska partija (oko 4.600 evra) i Stranka za BiH (oko 1.500 evra). I jedni i drugi zbog preuranjene kampanje. Do sada preko 40 kazni strankamaPrethodno je do 7. avgusta izrečeno 38 novčanih kazni od 1.500 do 4.000 evra zbog preuranjene kampanje, zloupotrebe dece, širenja dezinformacija i drugih povreda Izbornog zakona. Među kažnjenim političkim subjektima su SNSD, SDA, SDP BiH, HDZ BiH, HDZ 1990, SDS, Narod i pravda, Demokratska fronta, Naša stranka i Pokret Sigurna Srpska. Misija OSCE-a u Bosni i Hercegovini saopštila je 11. avgusta za Radio Slobodna Evropa da "pomno prati" dešavanja koja mogu uticati na integritet izbornog procesa, uključujući navode o zloupotrebi javnih resursa, preuranjenoj kampanji i drugim nepravilnostima. Ukazali su i da su proporcionalne sankcije i dosledne i transparentne odluke CIK-a, koja u okviru svog mandata nadzire primenu izbornih pravila. važan preduslov za ravnopravno učešće političkih aktera u izborima, ali i poverenje građana. Na nepravilnosti je prethodno ukazala organizacija Transparency International BiH (TI BiH). Građani BiH će na Opštim izborima 4. oktobra birati članove Predsedništva BiH, predsednika i potpredsednike Republike Srpske, poslanike u Parlamentarnoj skupštini BiH, Narodnoj skupštini Republike Srpske, Parlamentu Federacije BiH i kantonalnim skupštinama. Zvanična izborna kampanja počinje 30 dana pre održavanja izbora, a do tada su zabranjene aktivnosti koje se smatraju preuranjenom kampanjom.

Određeno je zadržavanje do 72 sata državljanki Ukrajine V.V. koju je policija zajedno sa više od 50 ljudi 10. avgusta zatekla u kući na Marezi u Podgorici, potvrđeno je za RSE u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici.

Human rights watch (HRW) pozvao je talibanske vladare u Afganistanu da oslobode nekoliko međunarodnih humanitarnih radnika koji su "nasilno nestali" iz svojih kancelarija prošlog mjeseca i još uvijek se vode kao nestali bez informacija o njihovoj lokaciji ili stanju. HRW je u saopštenju naveo da talibani, koji su preuzeli vlast prije pet godina, nisu pružili nikakve informacije o tome gdje se nalazi rukovodeći tim nevladine grupe Fondacija za pravna istraživanja žena i djece (WCLRF), koji su uhapšeni u Kabulu 18. jula. Talibanske snage bezbjednosti su 21. juna upale u kancelariju nevladine organizacije, koja pruža programe pomoći i sprovodi istraživanja i zastupanje prava žena i djece, i oduzele laptopove i telefone od zaposlenih. Kasnije su zapečatili kancelariju i pokrenuli istragu protiv zaposlenih. HRW je saopštio da su talibanski zvaničnici 18. jula naredili šestorici muških zaposlenika da se vrate u kancelariju kako bi pokupili svoje oduzete uređaje. Umjesto toga, svih šestoro je privedeno. "Talibani izgleda smatraju svaki pokušaj da se pomogne ženama i djevojčicama prijetnjom svojoj nasilnoj vladavini", rekla je u saopštenju direktorka za prava žena Hzman Rights Watcha Makarena Saez. "Trebalo bi odmah da dostave informacije o tome gdje se nalazi šest članova osoblja i da ih oslobode ako su nezakonito držani". Odvojeno, Ujedinjene nacije su potvrdile pritvaranje dvoje svojih zaposlenih ranije ove nedelje, rekavši da nisu obaviještene ni o kakvim optužbama, niti im je odobren pristup dvojici pritvorenih humanitarnih radnika. Politička misija UN u Afganistanu, UNAMA, uključena je u praćenje ljudskih prava i prikupljanje podataka. Prilikom zauzimanja Kabula 15. avgusta 2021. godine, talibani su, između ostalog, obećali da će "žene biti veoma aktivne u društvu", iako je klauzula kojom se dodaje "u okviru islama" izazvala izvjesnu skepsu u pogledu toga koliko će se taj okvir strogo ili restriktivno tumačiti. Od tada, talibani su oštro ograničili prava žena, uključujući zabranu većine poslova i javnih nastupa. Oko 2,4 miliona djevojčica u Avganistanu je zabranjeno da pohađaju srednju školu, prema podacima kulturne agencije Ujedinjenih nacija, UNESCO. Afganistan je jedina zemlja na svijetu koja zabranjuje ženama da pohađaju srednje škole i univerzitete, što dovodi do onoga što su UN nazvale "rodnim aparthejdom". Citirajući Zarku Jaftalija, direktora WCLRF-a, koji je rekao da porodice nestalih članova osoblja "žive u stalnom strahu i neizvjesnosti". Talibani su takođe stegli omču oko nezavisnih medija i organizacija za prava novinara otkako su zauzeli Kabul prije pet godina. Nai Supporting Open Media u Afganistanu (Nai SOMA), tijelo za prava novinara, kaže da su talibani pretvorili Afganistan u otvoreni zatvor za medije i slobodu izražavanja. U svom izvještaju koji obuhvata petogodišnju vladavinu talibana, organizacija navodi da je najmanje šest novinara ubijeno u incidentima nasilja koji se odnose na članove militantne grupe "Islamska država" i talibane. Sidikulah Tavidi, visoki zvaničnik Nai SOMA, rekao je za Azadi radio RSE da je u posljednjih pet godina registrovano 700 incidenata nasilja nad novinarima. Talibani su takođe oduzeli licence nekoliko medijskih kuća u Kabulu i drugim provincijama u posljednjih pet godina, optužujući ih za "neprofesionalno" novinarstvo.

Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić podneo je krivičnu prijavu protiv ministra finansija i trezora Bosne i Hercegovine Srđana Amidžića zbog sumnje da nije izvršavao odluke visokog predstavnika Christiana Schmidta u vezi sa radom Memorijalnog centra. U prijavi u koju je Radio Slobodna Evropa imao uvid, navodi se da postoji sumnja da je Amidžić, "svjesno i kontinuirano" propuštao da sprovede obaveze koje se odnose na rad i finansiranje Odjela za istraživanje genocida i edukaciju o genocide. Schmidtovom odlukom iz septembra 2023. godine je, pored ostalog, izmenjen Zakon o Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari i proširen mandat ove institucije u oblasti istraživanja i edukacije o genocidu. Tako je osnovan Odjel za istraživanje genocida i edukaciju o genocidu koji je zadužen, između ostalog, za organizovanje istraživanja, prikupljanje istorijskih podataka, izdavanje publikacija te organizovanje i promovisanje edukacije o genocidu. Suljagić tvrdi da Memorijalnom centru ni gotovo tri godine nakon donošenja izmena nije omogućeno da u punom kapacitetu uspostavi i sprovodi zakonom predviđene funkcije ovog departmana. U prijavi se navodi da Ministarstvo finansija i trezora BiH, kojim rukovodi Amidžić, nije preduzelo potrebne mere kako bi se osigurali organizacioni i finansijski uslovi za to. Memorijalni centar se, prema navodima iz prijave, u više navrata obraćao nadležnim institucijama tražeći usklađivanje sistematizacije, potrebna budžetska sredstva i stvaranje drugih administrativnih i finansijskih uslova za sprovođenje zakona. Suljagić od Tužilaštva BiH traži da, između ostalog, formira predmet, utvrdi koje je zahteve Memorijalni centar upućivao Ministarstvu finansija, kada ih je Amidžić primio, koje je radnje preduzeo ili odbio da preduzme i utvrdi postoji li krivična odgovornost ministra. Tužilaštvo, do objavljivanja vesti, nije odgovorilo na hitan upit RSE o tome da li je zaprimilo prijavu, te da će pokrenuti istragu. Odgovor nije stigao ni od Ministarstva. Reakcija AmidžićaReagujući na prijavu koju je protiv njega podneo Suljagić, Amidžić je rekao kako je to za njega "potvrda da je na pravom putu". "Ako ne odgovaram Suljagiću, znači da sam na pravom putu", napisao je na društvenoj mreži Iks (X). Tim povodom se oglasio i zamenik predsedavajućeg Saveta ministara BiH i državni ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Staša Košarac, takođe iz redova SNSD-a. Na Iksu je napisao je da RS neće dozvoliti da se "političkim progonom sprovode odluke koje nemaju ustavni i demokratski legitimitet". Košarac je ocenio da je Suljagićeva prijava protiv Amidžića "još jedan u nizu političkih pritisaka na RS i njene predstavnike na nivou BiH". Smatra i da on svoj posao obavlja "odgovorno i profesionalno". Rukovodstvo Memorijalnog centra i direktor Emir Suljagić i ranije su više puta upozoravali na političke i institucionalne pritiske koji dolaze iz entiteta Republika Srpska zbog rada Centra, posebno njegovih aktivnosti na dokumentiraju genocida i negiranja genocida. Vlasti Republike Srpske, uključujući najviše političke zvaničnike, godinama negiraju i odbacuju presude međunarodnih i domaćih sudova o genodicu u Srebrenici. Memorijalni centar Srebrenica, otvoren 2003. godine u nekadašnjoj bazi Ujedinjenih naroda, državna je institucija posvećena sjćanju na više od 8.000 Bošnjaka ubijenih u genocidu u julu 1995. godine. Dodik prvi osuđeni za nesprovođenje odluka visokog predstavnikaNepoštovanje odluka viskog predstavnika u BiH je krivično delo. Po tom osnovu sud BiH je pravosnažno osudio bivšeg predsednika bh. entiteta Republika Srpska Milorada Dodika na godinu dana zatvora, te zabranu obavljanja te i drugih političkih funkcija u zemlji u narednih šest godina. Dodik je proglašen krivim za potpisivanje ukaza o proglašavanju zakona koje je bivši visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt ranije poništio. Tim zakonima, zakonodavni organi u RS su pokušali da speče sprovođenje odluka Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika na teritoriji ovog bh. entiteta.

Policija Kosova uhapsila je državljanina Kosova, Fehima Salija, zbog sumnje da je počinio kazneno djelo špijunaže. Prema saopštenju Kosovskog tužilačkog sistema, hapšenje je izvršeno na graničnom prelazu u Merdaru, Podujevo, po nalogu Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo. Izvori Radija Slobodna Evropa potvrdili su identitet osumnjičenog, koji dolazi iz opštine Dragaš i angažovan je u srpskom obrazovnom sistemu na Kosovu. Sali je takođe bio dio Konsultativnog savjeta za zajednice pri Predsjedništvu Kosova, imenovanog 2022. godine. Ovo tijelo ima dvogodišnji mandat, dok Sali nije bio dio aktuelnog Savjeta. Policija i Specijalno tužilaštvo nisu dali detalje o tome za koje aktivnosti je osumnjičen, niti da li je slučaj povezan sa nekom stranom obavještajnom službom. Specijalno tužilaštvo je saopštilo da će, u saradnji sa Kosovskom policijom, nastaviti sa istražnim radnjama kako bi se u potpunosti razjasnile okolnosti slučaja. Iz Predsedništva Kosova su za Radio Slobodna Evropa naveli da je Fehim Sali bio član Konsultativnog veća za zajednice kao predstavnik goranske zajednice u dva mandata, u periodu od 2020–2022. i 2022–2024. godine, ali da je nakon izveštaja bezbednosnih institucija i na predlog sekretara Saveta razrešen 3. maja 2024. godine. "Od tada više nije član Konsultativnog veća za zajednice. Predsedništvo ne može da iznosi detalje o sadržaju izveštaja bezbednosnih institucija", navodi se u odgovoru. Konsultativno veće za zajednice deluje pod okriljem Kancelarije predsednika Kosova i služi za komunikaciju sa institucijama, omogućavajući manjinskim zajednicama da iznose mišljenja i predloge o zakonima, politikama i programima koji ih se tiču. Veće ima 27 članova, koji predstavljaju romsku, egipćansku, goransku, aškalijsku, crnogorsku, hrvatsku, bošnjačku, tursku i srpsku zajednicu, kao i Kancelariju predsednika i Vladu. Članove imenuje predsednik Kosova nakon procesa nominovanja kandidata. Šta je konsultativni savet za zajednice?Konsultativni savet za zajednice je mehanizam koji deluje pod okriljem predsednika Kosova i predstavlja sve zajednice u zemlji. Savet čini 27 članova, uključujući predstavnike romske, egipćanske, goranske, aškalijske, crnogorske, hrvatske, bošnjačke, turske i srpske zajednice, kao i predstavnike Kancelarije predsednika i Vlade. Članove imenuje predsednik Kosova formalnom odlukom. Pre imenovanja sprovodi se postupak predlaganja kandidata u kojem učestvuju organizacije koje predstavljaju zajednice ili pojedinačni kandidati. Prilikom imenovanja, predsednik se oslanja na izveštaj Sekretarijata Veća i uzima u obzir rangiranje kandidata na osnovu dobijenih glasova, kao i ravnopravnu zastupljenost polova. Konsultativni savet za zajednice služi kao most komunikacije između zajednica i Vlade, omogućavajući njihovim predstavnicima da iznose mišljenja o zakonodavnim inicijativama i politikama koje ih se tiču, predlažu inicijative i osiguraju da se njihovi stavovi razmotre u okviru relevantnih politika i programa. Na Kosovu, špijunaža obuhvata tajne aktivnosti prikupljanja, prenošenja ili distribucije osjetljivih informacija drugoj državi, organizaciji ili grupi. Prema Krivičnom zakoniku Kosova, špijunaža se smatra teškim krivičnim djelom i, ukoliko se proglasi krivim, može biti kažnjena sa najmanje pet godina zatvora. Ovo hapšenje dolazi u vrijeme kada su kosovske vlasti preduzele nekoliko istražnih slučajeva i hapšenja zbog sumnje na špijunažu u korist srpskih obavještajnih službi. U prethodnim slučajevima, ljudi iz različitih zajednica na Kosovu su hapšeni zbog sumnje da su prikupljali ili prenosili informacije za srpske obavještajne službe. Stručnjaci za bezbjednost su procijenili da špijunaža predstavlja ozbiljnu prijetnju sigurnosti Kosova. Prema njihovim riječima, takve aktivnosti mogu uticati na unutrašnju bezbjednost, destabilizovati institucije i naštetiti međunarodnom ugledu Kosova. Vlasti nisu saopštile da li je slučaj F.S. povezan sa nekim od prethodnih slučajeva špijunaže.

Rumunska državna kompanija Nuklearelektrika saopštila je da je započela proces gašenja drugog reaktora u nuklearnoj elektrani Černavoda. Razlog gašenja je kontinuiran i značajan pad nivoa Dunava. Rumunska nuklearna elektrana Černavoda otpočela je u rano jutro 13. avgusta postupak kontrolisanog isključivanja drugog reaktora zbog kontinuiranog i značajnog pada vodostaja Dunava, tako prestaje da isporučuje električnu energiju nacionalnom elektroenergetskom sistemu, saopštila je kompanija Nuklearelektrika. Elektrana Černavoda je prethodnih dana u rumunski elektroenergetski sistem isporučivala oko 680 megavata. Odluka o ponovnom priključenju nuklearnih jedinica biće donesena u zavisnosti od kretanja prognoziranog vodostaja Dunava, uz prioritetno poštovanje svih standarda nuklearne sigurnosti, navodi kompanija. Rijeka pogođena sušom već je prisilila kompaniju da krajem jula zatvori jedan reaktor. Kompanija ima dva reaktora od 706 megavata u Černavodi na Dunavu, što čini petinu ukupne proizvodnje energije u zemlji. Rumunija je proglasila energetsko vanredno stanje tokom avgusta i zatražila od kompanija i domaćinstava da dobrovoljno smanje potrošnju tokom večernjih sati. Ministarstvo energetike uključilo je termoelektranu na lignit snage 330 megavata, saopštilo je, dodajući da se takođe oslanja na povećanu proizvodnju energije vjetra i hidroenergije, na temelju dostupne vode u akumulacijama, kako bi nadoknadilo nedostatke. S obzirom na nešto niže temperature, očekivalo se da će potražnja za električnom energijom u večernjim satima biti niža, navodi se. "Nacionalna elektroenergetska mreža ima prekogranični kapacitet od otprilike 4.000 megavata kako bi se omogućio uvoz električne energije“, navodi se u saopštenju ministarstva. „Svi evropski operateri upoznati su s regionalnim energetskim kriznim situacijama i koordiniraju kako bi osigurali sigurnost snabdijevanja svih mreža pogođenih vremenskim uslovima." Vlada je pripremila sistem za postepeno isključivanje struje industrijskim potrošačima i uz prethodnu najavu ako je potrebno. Nastojala je izbjeći zatvaranje reaktora mjerama, uključujući detoniranje kamene prepreke, jaružanje riječnog korita i potapanje tegljača napunjenih kamenjem u Dunav kako bi se oko elektrane preusmjerili tokovi. Evropa je ovog ljeta pretrpjela sedmice rekordnih vrućina i razornih šumskih požara, što je stvorilo ogroman pritisak na snabdijevanje energijom, brodarstvo i sisteme javnog zdravstva. Izvor: Reuters

Američki kongresmeni Wesley Bell i Ann Wagner izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog, kako navode, sve većeg pritiska na Memorijalni centar Srebrenica i njegove zaposlene. Reakcija dolazi nakon što je 26 sadašnjih i bivših radnika Memorijalnog centra Srebrenica pozvano na ispitivanje u Policijskoj upravi Zvornik. Bell (demokrata) i Wagner (republikanka) su kopredsjedavajući Dvostranačkog kongresnog kluba za Bosnu i Hercegovinu (Bipartisan Congressional Bosnia Caucus) u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Oboje predstavljaju područje St. Louisa u saveznoj državi Missouri. U zajedničkoj izjavi naveli su da su "duboko zabrinuti" zbog informacija da su sadašnji i bivši zaposleni Memorijalnog centra pozvani na ispitivanje od strane vlasti Republike Srpske. "Obim i vrijeme ovih poziva izazivaju ozbiljnu zabrinutost, posebno imajući u vidu da je rad Memorijalnog centra od ključne važnosti za očuvanje historijskih činjenica, odavanje počasti ubijenima i zaštitu ljudskih prava", naveli su američki kongresmeni. Bell i Wagner pozvali su nadležne institucije da poštuju vladavinu prava, zaštite nezavisnost institucija Bosne i Hercegovine i omoguće Memorijalnom centru da nastavi svoju važnu misiju bez straha od zastrašivanja. Američki zvaničnici su poslali poruku nadležnim institucijama, zahtijevajući prestanak pritisaka. "Pozivamo nadležne organe da poštuju vladavinu prava, zaštite nezavisnost institucija Bosne i Hercegovine i omoguće Memorijalnom centru da obavlja svoju vitalnu misiju bez straha od zastrašivanja", poručili su Bell i Wagner. Nekoliko dana ranije, grupa američkih senatora i zastupnika, demokrata i republikanaca, zatražila je od administracije predsjednika Donalda Trumpa da ponovo uvede sankcije zvaničnicima Republike Srpske koje su ukinute u oktobru 2025. godine. Njihova inicijativa uslijedila je nakon što su vlasti u bh. entitetu Republika Srpska pokrenule saslušanja sadašnjih i bivših saradnika Memorijalnog centra Potočari koji su učestvovali u izradi izvještaja o negiranju genocida. Američki senatori su 6. avgusta izdali izjavu u kojoj su izrazili "duboku zabrinutost" nakon što je dvadeset šest sadašnjih i bivših članova osoblja i saradnika Memorijalnog centra Srebrenica pozvano na policijsko ispitivanje od strane Policijske uprave Zvornik. Memorijalni centar Srebrenica-Potočari posljednjih godina upozorava na rast negiranja genocida. U izvještaju predstavljenom 30. jula navedeno je da je broj zabilježenih slučajeva negiranja genocida porastao za više od 50 posto u odnosu na prethodni izvještajni period. Rukovodstvo Memorijalnog centra i direktor Emir Suljagić i ranije su više puta upozoravali na političke i institucionalne pritiske koji dolaze iz entiteta Republika Srpska zbog rada Centra, posebno njegovih aktivnosti na dokumentiraju genocida i negiranja genocida. Vlasti Republike Srpske, uključujući najviše političke zvaničnike, godinama negiraju i odbacuju presude međunarodnih i domaćih sudova o genodicu u Srebrenici. Memorijalni centar Srebrenica, otvoren 2003. godine u nekadašnjoj bazi Ujedinjenih naroda, državna je institucija posvećena sjećanju na više od 8.000 Bošnjaka ubijenih u genocidu u julu 1995. godine.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je utvrđen identitet lica za koje tužilaštvo navodi da je istrglo i razbilo o asfalt telefon reditelja i profesora Stevana Filipovića, što je zabeleženo i na video zapisu nadzornih kamera. Filipović, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti pretučen je u centru Beograda 5. avgusta uveče dok je, kako je rekao, fotografisao grupu muškaraca koji su demolirali zaštićenu zgradu na uglu Makedonske i Nušićeve ulice. Osumnjičeni L.D.(2005), koji se tereti za krivično delo nasilničko ponašanje, saslušan je u tužilaštvu gde je izneo odbranu. Tužilaštvo je saopštilo da mu nije određen pritvor jer je izneo odbranu, nije negirao da je učestvovao u događaju na način kako se tereti, da nije ranije osuđivan i da ima uredno prijavljeno prebivalište. Osumnjičeni će se braniti sa slobode. Saopšteno je da policija traga za još dva lica koja su Filipoviću zadala više udaraca i naneli mu povrede. Filipović kaže da telefon nije razbijenNakon saoštenja Tužilaštva, oglasio se Flipović navodeći da telefon nije razbijen o asfalt, "nego da je otet i ukraden". Smatra da Tužilaštvo ima nameru da ublaži krivično delo za koje se osumnjičeni tereti. "Menja se definicija krivičnog dela u nasilničko ponašanje, izbacuje se krađa telefona", napisao je na Instagramu. Navodi i da je putem aplikacije za praćenje lokacije telefona utvrdio da je njegov telefon kasnije "prenet na Kosovo, pa u Albaniju". On je na Instagamu objavio i fotografije geolokacije koje, kako kaže, ukazuju da se njegov mobilni telefon 10. avgusta, pet dana nakon napada, nalazio u Tirani. Filipović je nakon napada rekao da ima kopču na nozi, hematom na kuku, potres mozga i da je gubio svest tokom napada. Ispričao je da mu je najpre jedan od napadača oteo mobilni telefon, a da je onda došlo još njih petorica, da su ga oborili na zemlju, šutirali, udarali metalnom stolicom. "Kriminalcima u službi režima više nije problem da pred 15 svedoka i nekoliko nadzornih kamera prebiju čoveka rukama, nogama i metalnom stolicom", naveo je Filipović. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zatražio od nadležnih organa da osobe koje su počinile "bilo kakav fizički napad ili ugrožavanje fizičkog integriteta Filipovića i svakog drugog građanina u zemlji, odgovaraju." Više opozicionih stranaka je osudilo napad, zahtevajući otkrivanje i procesuiranje napadača. Dok je Fakultet dramskih umetnosti (FDU) saopštio da se fizičkim napadom na njihovog kolegu direktno i u najbrutalnijem fizičkom obliku manifestuju rezultati višemesečne kampanje targetiranja i ugrožavanja predstavnika akademske zajednice i drugih nivoa obrazovanja. *Vest je apdejtovana 13. avgusta reakcijom reditelja Stevana Filipovića.

Predsednik Vladimir Putin rekao je da će Rusija zapleniti brodove evropskih zemlja ukoliko one pokušaju da prodaju teret zaplenjen sa brodova povezanih s Rusijom, za koje se sumnja da pripadaju takozvanoj ruskoj "floti u senci". "Ovo nije ništa drugo do piraterija i pljačka", rekao je Putin tokom vežbi ruske Pacifičke flote 12. avgusta, komentarišući o planovima Evrope da pooštri mere protiv brodova za koje se sumnja da pomažu Moskvi da zaobiđe zapadne sankcije. "Ako ovo počne da se primenjuje u praksi, bićemo prinuđeni da odgovorimo istom merom", dodao je, navodeći da Moskva svoj odgovor neće ograničiti na vode u kojima su ruski brodovi zadržani. Nije izneo druge detalje. Zapadne vlade pojačale su napore da ciljaju "flotu u senci" – mrežu brodova čije su vlasništvo ili osiguranje netransparentni, a koje Rusija koristi kako bi održala izvoz nafte uprkos sankcijama uvedenim zbog invazije na Ukrajinu. Putinova izjava usledila je nakon što je Evropska unija (EU) prošlog meseca usvojila novi paket sankcija protiv Rusije, uključujući mere koje državama članicama omogućavaju da prodaju naftu ili drugi teret zaplenjen sa sankcionisanih ili zadržanih brodova. Prema izveštajima evropskih medija, dokumenta švedskog suda pokazuju da je Stokholm planirao da Kijevu preda zaplenjeni ruski brod za koji se sumnja da je prevozio žito iz delova Ukrajine pod ruskom okupacijom. Nekoliko dana pre Putinovih pretnji, američki Senat takođe je usvojio sveobuhvatan paket sankcija protiv Rusije i Irana, kojim bi predsedniku Donaldu Trampu bila data dodatna mogućnost da izvrši pritisak na Moskvu da pregovara sa Ukrajinom tako što bi ograničio njenu ratnu ekonomiju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prihodi od energenata ostali su ključni izvor prihoda za rusku državu i njene ratne napore. Kijev nastoji da ograniči sposobnost Rusije da finansira rat pozivajući na stroge sankcije njenom energetskom sektoru. Između ostalog, zakonom – koji još treba da odobri Predstavnički dom SAD – cilja se ruska "flota u senci", uključujući brodove, vlasnike, operatere, osiguravače, luke i druge posrednike uključene u transport ruske nafte i sankcionisane robe. Ukrajinska vojska je poslednjih meseci takođe pojačala napade dugog dometa na brodove ruske "flote u senci" i energetsku infrastrukturu, u kampanji koju je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) opisao kao kijevske "sankcije dugog dometa" protiv Moskve.

Sporenja i verbalni okršaji između poslanika u Skupštini Kosova oko nastavka konstitutivne sednice eskalirali su u sredu u fizičko naguravanje, pošto partije i dalje imaju suprotstavljene stavove o tome kako deblokirati proces konstituisanja novog saziva parlamenta. Poslanici opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) i Alijanse tražili su od predsedavajućeg konstitutivnom sednicom Avnija Deharija da sazove njen nastavak, uprkos tome što je istekao ustavni rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine. Pokret Samoopredeljenje dotle insistira da pre nastavka sednice mora da se postigne širi politički sporazum između partija. Tokom sporenja u skupštinskoj sali, poslanik DPK-a Mergim Luštaku (Lushtaku) rukama je gurnuo poslanika Samoopredeljenja Adnana Rustemija, dok je Ardijan Gola iz te stranke intervenisao između njih. U drugom incidentu, poslanica Alijanse Aljbana Bitići (Alana Bytyqi) viđena je kako gura poslanicu Samoopredeljenja Arberiju Nagavci. Bitići i poslanica DPK-a Ganimete Musljiju (Musliu) takođe su bacale papire u njenom smeru. Sukobi su trajali oko dva sata i bili su uglavnom verbalni. Tokom tenzija, ministra pravde u tehničkom mandatu Donika Gervala, koja je bila u sali zbog događaja "Sunarodnici u Skupštini", pozvala je poslanike DPK-a i Alijanse da dođu na sastanke koje organizuje Samoopredeljenje radi postizanja političkog dogovora. "Dođite na sastanak", rekla je Gervala poslanicima opozicije, koji su skandirali "sazovite sednicu". U debati su učestvovali i vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), kao i poslanici Rahmani i poslanice DPK-a Vljora Čitaku (Vlora Citaku) i Blerta Deljiju-Kodra (Deliu-Kodra). Deljiu-Kodra je rekla da će poslanici nastaviti da svakodnevno dolaze u Skupštinu "kako bi vratili ustavni poredak". Blokada je povezana s činjenicom da Skupština još nije završila konstituisanje posle izbora 7. juna. Konačni rezultati su potvrđeni 8. jula, dok je rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine istekao 7. avgusta. Konstitutivna sednica je počela 6. avgusta, ali poslanici nisu uspeli da završe izbor predsednika i potpredsednika. PDK i Alijansa navode da isticanje roka ne uklanja obavezu nastavka i završetka konstitutivne sednice. Pokret Samoopredeljenje, s druge strane, zahteva da se prethodno postigne dogovor o ključnim političkim pitanjima, uključujući i izbor sledećeg predsednika. Naim Jakaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe rekao je za Radio Slobodna Evropa da je zahtev za nastavak sednice "opravdan". "Činjenica da je ustavni rok od 30 dana već prekršen ne znači da proces treba da stane. Naprotiv, nakon kršenja roka, obaveza konstituisanja Skupštine se nastavlja i poslanici moraju da završe ovaj proces bez daljih odlaganja", rekao je Jakaj. Prema njegovim rečima, Ustav ne predviđa automatsko raspuštanje Skupštine posle isteka roka od 30 dana. "Sednica mora da se nastavi tačno tamo gde je prekinuta, a Skupština treba da nastavi s izborom predsednika i potpredsednika. Pregovori o izboru predsednika su poseban ustavni proces i ne mogu se postavljati kao preduslov za konstituisanje Skupštine", rekao je Jakaj. Po pitanju roka 14 organizacija civilnog društva obratilo se Ustavnom sudu. Dehari je u međuvremenu rekao da sednica ne bi trebalo da se nastavi bez političkog dogovora stranaka. U osnovi političkog ćorsokaka ostaje pitanje izbora sledećeg predsednika zemlje. Pokret Samoopredeljenje je pozvao na širi politički dogovor i konsenzualnog, nestranačkog kandidata za predsednika, dok je DSK zahtevao da ta funkcija pripadne toj partiji. DPK je insistirao da se prvo poštuju ustavne procedure i da se završi konstituisanje Skupštine. Alijansa je, s druge strane, pozvala na poštovanje ustavnih rokova i optužila Samoopredeljenje za institucionalnu blokadu. Evropska unija je pozvala partije na Kosovu da što pre postignu dogovor o zajedničkom kandidatu za predsednika, upozoravajući da bi kašnjenja u formiranju institucija mogla da ometaju reforme i utiču na korišćenje sredstava iz fondova EU.

Ministar za energiju, rudarstvo i industriju Federacije Bosne i Hercegovine Vedran Lakić i potpredsjednik američke kompanije AAFS Infrastructure and Energy LLC Jesse Binnall razgovarali su 12. augusta u Sarajevu o završetku preostalih aktivnosti i zaključivanju ugovora kojim bi bila uređena realizacija projekta Južne interkonekcije. Južna interkonekcija trebala bi povezati gasni sistem Bosne i Hercegovine s Hrvatskom i LNG terminalom na ostrvu Krk, čime bi zemlja dobila novi pravac snabdijevanja prirodnim gasom i smanjila zavisnost od ruskog gasa. Nakon sastanka je saopšteno je da su sagovornici ocijenili da energetska sigurnost nema alternativu te da Bosna i Hercegovina i Federacija BiH ne smiju zavisiti od samo jednog pravca i jednog izvora snabdijevanja gasom. "Južna interkonekcija nije samo energetski nego i sigurnosni projekt. Ugovor mora zaštititi interese Federacije BiH i omogućiti stabilno snabdijevanje gasom iz alternativnog izvora po konkurentnijim cijenama za naše građane i privredu", rekao je Lakić. Projekat Južne interkonekcije posljednjih mjeseci ušao je u novu fazu nakon što je Savjet ministara Bosne i Hercegovine 30. jula usvojio Nacrt odluke o ratifikaciji Sporazuma između BiH i Hrvatske o izgradnji plinovoda Južna interkonekcija. Sporazum su 28. aprila u Dubrovniku potpisali predsjedavajuća Savjeta ministara BiH Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković tokom samita Inicijative tri mora. Planirani gasovod trebao bi povezati plinske sisteme dvije države pravcem Split-Zagvozd u Hrvatskoj i Posušje-Tomislavgrad-Šuica-Kupres-Bugojno-Novi Travnik/Travnik u Bosni i Hercegovini, uz više regionalnih krakova. Parlament Federacije BiH ranije je usvojio izmjene Zakona o gasovodu "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska", kojima je omogućeno uključivanje američke kompanije AAFS Infrastructure and Energy u realizaciju projekta. Kompanija je iskazala interes za finansiranje, izgradnju i upravljanje gasovodom, što su vlasti Federacije BiH ocijenile važnim za diversifikaciju izvora snabdijevanja i privlačenje stranih investicija. Evropska unija podržava izgradnju Južne interkonekcije, ali je izrazila zabrinutost zbog zakonskog rješenja kojim je američka kompanija AAFS određena za nosioca projekta bez otvorenog postupka izbora investitora. Bosna i Hercegovina se trenutno snabdijeva prirodnim gasom jednim pravcem preko Srbije, a gas dolazi iz Rusije. Vlasti u BiH i međunarodni partneri godinama ističu da bi Južna interkonekcija povećala energetsku sigurnost zemlje otvaranjem pristupa alternativnim izvorima gasa preko Hrvatske i LNG terminala na Krku. Procjene vlasti Federacije BiH pokazuju da bi vrijednost projekta mogla iznositi između 405 i 810 miliona eura, zavisno od konačne trase, konfiguracije terena i tehničkih rješenja.

Plantaže kanabisa pronađene su 12. augusta na području Hercegovine, u akciji koju provode pripadnici Federalne uprave policije (FUP). Radi se o području Drežnice na kome su, po naredbi Kantonalnog suda u Mostaru, u toku su pretresi, pronalazak i dokumentovanje zasada, saopćio je FUP. Policijska akcija rezultat je višemjesečnih operativnih aktivnosti, tokom kojih je FUP došao do saznanja o postojanju više lokacija na kojima se nalaze plantaže s većim brojem stabljika cannabis sative.

Policijski inspektorat Kosova (PIK) pokrenuo je preliminarnu istragu po službenoj dužnosti u vezi sa tvrdnjama Nenada Raškovića iz sela Dren u opštini Zubin Potok da je policija prema njemu upotrebila prekomernu silu. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Policijski inspektorat navodi da je preliminarna istraga pokrenuta sa ciljem provere tvrdnji i razjašnjenja svih relevantnih činjenica i okolnosti vezanih za ovaj slučaj, odnosno policijske radnje tokom operacije u Drenu i Zubinom Potoku. "Bez prejudiciranja ishoda istrage, svrha ove faze je prikupljanje i procena svih raspoloživih informacija i dokaza u skladu sa zakonskim mandatom Inspektorata", navodi se. Policijski Inspektorat Kosova navodi da će preduzeti sve neophodne istražne i proceduralne radnje u okviru svoje nadležnosti, uključujući saradnju sa relevantnim institucijama, obezbeđivanje zvanične dokumentacije i informacija, intervjuisanje lica koja mogu imati saznanja o incidentu itd. Svedočenje Nenada Raškovića je u utorak uveče u javnost najpre iznela Srpska lista, vodeća stranka Srba sa Kosovu, navodeći da su ga pripadnici Kosovske policije fizički zlostavljali. U saopštenju, uz koje su poslate i fotografije na kojima je navodno Rašković sa modricama na leđima, navodi se da je odveden u šumu gde je ostavljen vezan za drvo nakon što je pretučen crevom za vodu uz zahtev da prizna ratne zločine nad Albancima. Poslednjih dana su Zubinom Potoku izvršeni pretresi i hapšenja osoba osumnjičenih za ratne zločine, nakon što je u ovoj opštini identifikovano nekoliko lokacija na kojima se sumnja da se mogu nalaziti masovne grobnice iz poslednjeg rata na Kosovu 1999. godine. Šta navodi Srpska lista o slučaju Rašković?Predsednik Srpske liste Zlatan Elek, koji je i direktor Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, rekao je na konferenciji za novinare da je Rašković zbog nestabilnog stanja i težine povreda transportovan u Klinički centar u Beogradu. Elek je naveo da je Rašković u bolnicu u Mitrovici primljen u večernjim satima u utorak sa simptomima vrtoglavice i drhtavice, te da je kasnije pregledom utvrđeno da ima povrede glave, grudnog koša, prelom rebara. Ponovio je da su ove povrede Raškoviću navodno naneli pripadnici policije Kosova, te da mu je to on lično ispričao kao doktoru, nakon čega je hronološki izneo kako se incident dogodio ali u malo izmenjenoj verziji nego u saopštenju Srpske liste od 11. avgusta. Elek je sada ponovio ono što je sam Rašković rekao medijima, odnosno da ga je policija Kosova tokom pretresa njegove kuće tukla i tražila da preda oružje, da bi potom otišli i vratili se nakon par sati, odveli ga navodno u šumu, vezali za drvo i ponovo tukli crevom za vodu. Na kraju su ga, prema svedočenju Raškovića koje je preneo Elek, vratili do magistralnog puta uz pretnju da će ponovo doći. Igor Simić, funkcioner Srpske liste, ustvrdio je da je u prethodnih 15-ak dana bilo više pretučenih pripadnika srpske zajednice i pozvao ih da u javnost izađu sa onim kroz šta prolaze. "Ja ih razumem da se plaše policije ali mi smo svoj na svome, nemamo zbog čega da pognemo glavu", rekao je on. Simić je ocenio da je "ovo je mučenje" po Krivičnom zakoniku Kosova a ne "prekomerena upotreba sile". "Ovo je zlostavljanje pri vršenju službene dužnosti, ovo je napad sa ciljem iznuđivanja iskaza", rekao je Simić. Srpska lista je zatražila hitnu i nezavisnu istragu ovog slučaja, te pozvala KFOR i EULEX da istraže navode. Ko još traži potpunu istragu o slučaju Rašković?Lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, Nenad Rašić, koji je i ministar u tehničkoj Vladi Kosova, zatražio je hitnu i potpunu istragu slučaja Nenada Raškovića. "Ukoliko se ovi navodi potvrde, reč je o krajnje ozbiljnom slučaju prekoračenja ovlašćenja i brutalnog kršenja osnovnih ljudskih prava i dostojanstva građanina", navedeno je u saopštenju. Izražava i očekivanje da se utvrdi "puna istina, identifikuju svi koji su eventualno učestvovali u ovom događaju i da, ukoliko se utvrdi odgovornost, odgovorni budu procesuirani u skladu sa zakonom". "Svaki građanin, bez obzira na nacionalnu pripadnost, mora imati pravo na bezbednost, dostojanstvo i zaštitu od bilo kakvog oblika torture i policijske zloupotrebe", naveo je on. Zamenik direktora Kosovske policije za region sever, Veton Eljšani (Elshani), rekao je za RSE 11. avgusta da policija nema informacije da su njeni pripadnici nekoga pretukli ali da je obavešten Policijski inspektorat Kosova. Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) saopštila je da je sa "dubokom zabrinutošću primila k znanju izuzetno ozbiljne navode o zlostavljanju od strane policije Kosova", te da pomno prati slučaj u skladu sa svojim mandatom i nadležnim institucijama. EULEX u odgovoru za Radio Slobodna Evropa navodi da je zabrana bilo kog oblika zlostavljanja apsolutna, te da se primenjuje se u svim okolnostima. "Sve navode o zlostavljanju nadležni organi moraju blagovremeno, nezavisno i delotvorno istražiti, a odgovorni za takvo postupanje moraju snositi odgovornost", navodi se. Iz EULEX-a napominju da sprovođenje krivičnih istraga nije deo mandata njihove misije. Četiri organizacija srpskog civilnog društva na Kosovu – Aktiv, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), Centar za zagovaranje demokratske kulture (ACDC) i Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) – zatražile su 12. avgusta od Brisela procenu efikasnosti monitoringa EULEX-a nad radom Kosovske policije. Povod za ovakav zahtev su, kako je saopšteno, navodi "o brutalnom postupanju pripadnika Kosovske policije prema Nenadu Raškoviću, kao i informacijama o stanju u kojem je primljen u bolnicu". Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Petar Petković, rekao je u reakciji da fotografije, po njegovom mišljenju, pokazuju zlostavljanje Nenada Raškovića od strane Kosovske policije i pozvao na hitnu međunarodnu istragu i kažnjavanje odgovornih. Nenada Raškovića u Kliničkom centru posetio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.