Visoki američki zvaničnici obelodanili su detalje okvirnog sporazuma s Iranom koji bi trebalo da zvanično bude potpisan u petak na ceremoniji u Švajcarskoj. Memorandum o razumevanju predviđa okončanje borbi na svim frontovima, uključujući u Libanu, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za komercijalni saobraćaj i okončanje američke pomorske blokade Irana, navodi se u tekstu pročitanom u petak tokom telefonskog razgovora s novinarima. Dve strane se obavezuju da će se posle zvaničnog potpisivanja sporazuma dogovoriti o konačnom rešenju u roku od 60 dana koje uključuje ograničenja iranskog nuklearnog programa i ukidanje američkih sankcija Islamskoj Republici, rekli su američki zvaničnici. "Ovo je u osnovi sporazum koji nam omogućava da odmah otvorimo Ormuski moreuz, obavezuje Irance da unište nuklearne zalihe, a zatim nam daje kontrolu", rekao je jedan visoki američki zvaničnik. Sporazum, koji je već elektronski potpisan, označava najveći diplomatski proboj između SAD i Irana u poslednjih nekoliko godina i usledio je posle višemesečnog rata, poremećaja pomorskog saobraćaja i pregovora pozadinskim kanalima u koji su bili uključeni posrednici iz regiona. Uprkos predstavljanju sporazuma kao velikog diplomatskog otvaranja, američki zvaničnici su više puta isticali duboku sumnju u vezi s namerama Teherana i upozoravali da bi vojni i ekonomski pritisak mogao brzo da bude obnovljen. Drugi visoki američki zvaničnik rekao je da će kritični test biti na razgovorima u Švajcarskoj ovog vikenda, gde se očekuje da će pregovarači pokušati da pretvore memorandum u plan redosleda za implementaciju. "Sastanak ovog vikenda u Švajcarskoj biće prilično kritičan", rekao je zvaničnik. "Ako jedna strana ne ispunjava očekivanja druge strane, nadamo se da ćemo znati u roku od nekoliko dana ili nedelja, a ne meseci." Prolaz bez naplate kroz Ormuz, ukinuta američka blokadaJedna od najznačajnijih odredbi zahteva od Irana da omogući bezbednu komercijalnu plovidbu kroz Ormuski moreuz besplatno tokom 60 dana, dok pregovara o dugoročnom pomorskom okviru s Omanom i arapskim državama u Persijskom zalivu. SAD će početi da ukidaju svoju pomorsku blokadu odmah posle zvaničnog potpisivanja i potpuno će je ukloniti u roku od 30 dana, navodi se u tekstu. Pratite dešavanja u vezi s dogovorom SAD i Irana na našem blogu uživo.Zvaničnici su rekli da odredba već ima uticaja. "Prvi put u 100 dana ovog sukoba, Iran nije pucao ni na jedan brod", rekao je jedan zvaničnik. Sporazum takođe predviđa izuzeća koja omogućavaju nastavak izvoza iranske nafte, potez koji su zvaničnici branili kao ekonomski pragmatičan uprkos kritikama nekih američkih konzervativnih političara. Iranske nuklearne zaliheNuklearne odredbe izgledaju politički najosetljivije i strateški najznačajnije. Iran potvrđuje da "neće nabavljati niti razvijati nuklearno oružje", dok je saglasan da će njegove zalihe obogaćenog uranijuma bar biti razblažene na licu mesta, rekli su američki zvaničnici. "To je donji prag", rekao je jedan zvaničnik. "Tražićemo više od toga." Visoki američki zvaničnik rekao je da će se Vašington u velikoj meri oslanjati na nuklearno nadzorno telo UN i američke tehničke timove za verifikaciju. "Poverenje nije naša stvar", rekao je zvaničnik. Zvaničnik je dodao da je američko osoblje spremno da pomogne u fizičkom uklanjanju nuklearnog materijala, ako bude potrebno. Zvaničnici su takođe rekli da je šteta od nedavnih američkih vazdušnih napada na iranska nuklearna postrojenja značajno ograničila mogućnost Teherana da brzo obnovi materijal. Ublažavanje sankcija povezano s pridržavanjem sporazumaDogovor predviđa eventualno ukidanje svih američkih primarnih i sekundarnih sankcija Iranu, ali samo u okviru konačnog sporazuma. SAD bi takođe oslobodile milijarde zamrznute iranske imovine u fazama, u zavisnosti od, kako su zvaničnici rekli, "dobrog ponašanja". "Ono što je Iran želeo bio je pristup ovim sredstvima posle potpisivanja", rekao je jedan zvaničnik. "Ono što su prihvatili je da neće dobiti novac osim ako ne ispune uslove." Sporazum takođe predviđa fond za obnovu i razvoj vredan najmanje 300 milijardi dolara, koji podržavaju Vašington i regionalni partneri, iako su zvaničnici naglasili da Vašington neće direktno doprinositi sredstvima. Umesto toga, izuzeća od sankcija bi omogućila investitorima iz Zaliva i drugima da finansiraju projekte u Iranu.

Ruske vlasti saopštile su u sredu da je ukrajinski dron pogodio autobus s beloruskom dečjom fudbalskom ekipom u Brjanskoj oblasti Rusije, što je Kijev negirao. Jegor Kovaljčuk, vršilac dužnosti guvernera Brjanske oblasti, koja se nalazi uz granicu Rusije s Ukrajinom, saopštio je da je jedna žena poginula, a osam osoba, uključujući decu, povređeno u incidentu u sredu. On je objavio nekoliko slika s navodnog mesta napada, rekavši da je žena koja je poginula pratila decu do ruskog crnomorskog letovališta Gelendžik. Kovaljčuk je dodao da će svi putnici biti vraćeni svojim kućama u Belorusiji. Ukrajinska vojska je odbacila optužbu kao "lažnu", navodeći da njene snage "nisu koristile bespilotne letelice protiv meta u Brjansku" tokom perioda koji su naveli ruski zvaničnici. "Nesposobna da ostvari svoje deklarisane ciljeve na bojnom polju i trpeći značajne gubitke, Rusija sve više pribegava manipulaciji informacijama", dodaje se u saopštenju Generalštaba ukrajinske vojske. RSE nije mogao nezavisno da potvrdi izveštaje unutar ruske teritorije. Belorusko ministarstvo spoljnih poslova navelo je da je napad "teroristički čin" i pozvalo Kijev da pruži "detaljna objašnjenja", istovremeno upozoravajući protiv putovanja u područja vojnog sukoba. Svjatlana Tihanovskaja, beloruska opoziciona liderka u egzilu koja je prošlog meseca posetila Kijev radi razgovora s ukrajinskim zvaničnicima, izrazila je saučešće onima na koje je uticao incident i pozvala na "potpunu jasnoću" u istrazi o navodnom napadu. "Moje misli su sa žrtvama i njihovim porodicama... Rusija nije bezbedna, posebno za Beloruse. Ovaj kriminalni ruski rat mora da se završi", napisala je Tihanovskaja na X. Rusija je dotle nastavila vazdušne napade na civilnu i energetsku infrastrukturu širom ukrajinskih regiona, oštetivši školu jahanja u Sumskoj oblasti, gde su poginula tri konja. U videu poslatom ukrajinskom servisu RSE, radnica škole je rekla da je osoblje pozvalo decu da ne dolaze u ustanovu posle napada, "ali da su neka deca došla ovde u suzama". "Ovo je veoma traumatično za njih... Izgleda kao u filmu o ratu, ali to je realnost", dodala je ona stojeći usred uništenih štala. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je pokrenuo diplomatsku incijativu za mirovni sporazum kojim bi se okončala invazija Rusije na Ukrajinu ubrzo pošto je stupio na dužnost u januaru 2025. Uprkos nekoliko sastanaka između američkih, ruskih i ukrajinskih diplomata od tada, pozicije Kijeva i Moskva su i dalje udaljene, pri čemu se Kremlj drži svog čvrstog stava i ne nudi nikakav kompromis oko kontrole nad ključnim istočnim regionom Ukrajine, Donjeckom.

Lideri zemalja Grupe sedam (G7) obećali su u sredu "nepokolebljivu podršku" Ukrajini i saglasili se da povećaju pritisak na Rusiju kroz sankcije i isporuke oružja Kijevu uz naznake da Vašington ponovo okreće pažnju ka okončanju najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. G7 je u saopštenju drugog dana dvodnevnog samita u Evijanu u Francuskoj navela da s nedavnim napretkom Ukrajine na bojnom polju "sada postoji novi zamah" u ratu, koji je u petoj godini. "Pohvaljujemo Ukrajinu zbog njene otpornosti i napretka na bojnom polju poslednjih meseci i naglašavamo da sada postoji novi zamah", navodi se u saopštenju. "Da bismo podržali i ubrzali ovaj novi zamah, saglasni smo da povećamo isporuku kapaciteta protivvazdušne odbrane, dodatnih sistema i presretača, kao i kapaciteta dugog dometa", dodaje se u saopštenju. Pre samita, američki zvaničnici su ponovili da okončanje rata ostaje jedan od najvećih prioriteta spoljne politike predsednika Donalda Trampa (Trump). S okvirnim sporazumom postignutim s Teheranom o produženju prekida vatre i početku pregovora 19. juna o punom mirovnom sporazumu, Tramp, koji se sastao s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim u Francuskoj, rekao je tokom samita da će uraditi "sve što može" da pomogne u okončanju rata. Evropske diplomate su primetile da je ton samita bio konstruktivan u vezi s Ukrajinom, dok je kanadski premijer Mark Karni (Carney) rekao novinarima da se čini da je Tramp promenio stav o ratu u Ukrajini, zauzimajući realniji stav u vezi sa sukobom. "U diskusijama o Ukrajini, došlo je do promene u stavu Sjedinjenih Država, stavu koji je... jači protiv Rusije i realniji u pogledu situacije na terenu, u ratu", rekao je Karni. Tramp je pokrenuo diplomatsku inicijativu za mirovni sporazum kojim bi se okončala ruska invazija na Ukrajinu ubrzo pošto je stupio na dužnost u januaru 2025. Ti napori su zastali poslednjih meseci, posebno od početka rata s Iranom. U saopštenju G7 obećano je jačanje energetske otpornosti Ukrajine uprkos brojnim ruskim vazdušnim napadima na energetsku infrastrukturu koji su znatno oštetili mogućnost zemlje da obezbeđuje grejanje i električnu energiju, posebno tokom hladnih zimskih meseci. U saopštenju je takođe direktno spomenuta ruska ekonomija, obećavajući povećanje pritiska na nju. "U tom kontekstu, pojačaćemo naše sankcije, uključujući i one u sektoru nafte i gasa. Smatramo da je ovo pravi trenutak da se preduzmu dodatne mere, jer je predsednik Tramp postigao sporazum koji podržavamo o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza", navodi se u saopštenju.

Evropski parlament usvojio je godišnju Rezoluciju o Crnoj Gori, potvrđujući da je ta zemlja i dalje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pozdravljajući napredak ostvaren tokom protekle godine u procesu pristupanja. U dokumentu se navodi da bi cilj zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026. godine mogao biti ostvariv ukoliko Crna Gora zadrži postojeći tempo reformi i političku posvećenost evropskom putu. Crna Gora je ove nedelje zatvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu čime sada ima 16 zatvorenih poglavlja od ukupno 33. Važi za najozbiljnijeg kandidata za narednu članicu EU, a Evropska komisija je najavila da će naredne nedelje predstaviti finansijski paket za ovu zemlju, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. Za Rezoluciju je na plenarnoj sednici glasalo 486 evropskih poslanika, 101 je bio protiv, a 75 uzdržano. Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Marjan Šarec, ocenio je da je Crna Gora danas bliže članstvu u Evropskoj uniji nego ikada u svojoj istoriji. "Napredak Crne Gore pokazuje da je politika proširenja strateška investicija u evropsku bezbednost, stabilnost i otpornost – ne samo za tu zemlju, već i za Evropu u celini. Crna Gora ostaje predvodnik procesa proširenja i tokom protekle godine ostvarila je značajan napredak, pri čemu nijedna druga država kandidat nije toliko odmakla u pristupnom procesu. Sa 16 zatvorenih pregovaračkih poglavlja, članstvo u Evropskoj uniji za Crnu Goru više nije daleka težnja, već realan i dostižan cilj", izjavio je Šarec nakon glasanja. Evropski parlament je usvojenom Rezolucijom ocenio da je Crna Gora ostvarila "opipljiv napredak", ali je naglasio da odlučujuća faza procesa tek predstoji. Poslanici su poručili da će konačni uspeh zavisiti od trajnih rezultata u oblasti vladavine prava, političke stabilnosti i sposobnosti političkih aktera da evropske integracije stave iznad dnevnih političkih interesa. U usvojenoj rezoluciji posebno se naglašava značaj reformi u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, temeljna prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski parlament podseća da upravo napredak u ovim oblastima ostaje ključni pokazatelj spremnosti zemlje za članstvo u Evropskoj uniji. Poslanici su pozvali sve političke aktere u Crnoj Gori da očuvaju široki društveni i politički konsenzus o evropskim integracijama, te nastave sa reformama koje će osigurati nezavisnost institucija, efikasnije pravosuđe i jačanje demokratskih standarda. Rezolucijom se potvrđuje snažna podrška Evropskog parlamenta politici proširenja i evropskoj perspektivi Crne Gore. Evropski poslanici ocenjuju da bi zemlja mogla postati naredna članica Evropske unije ukoliko nastavi sa sprovođenjem reformi i očuva usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Italijanski istražitelji zaplijenili su fotografiju i prigušivač tokom pretresa kuće jednog od četvorice osumnjičenih u istrazi o navodnim snajperistima koji su tokom opsade Sarajeva dolazili u Bosnu i Hercegovinu kako bi pucali na civile, javila je italijanska novinska agencija ANSA. Pretres su po nalogu Tužiteljstva u Milanu proveli pripadnici specijalne jedinice karabinjera ROS kod 64-godišnjeg muškarca iz pokrajine Alessandria. Istražitelji smatraju da bi pronađena fotografija mogla pomoći u utvrđivanju njegovog eventualnog boravka u Bosni i Hercegovini tokom rata. Prema navodima iz istražnih dokumenata, bivša partnerica osumnjičenog izjavila je da joj je govorio kako je tokom rata devedesetih odlazio u Bosnu zajedno s ljudima koji su za vikend dolazili da djeluju kao snajperisti i pucaju na muslimane. Tvrdila je i da joj je pričao o ljudima koje je ubio, zbog čega je navodno imao noćne more. Žena je rekla i da je posjedovao fotografiju na kojoj je prikazan u vojnoj opremi na nepoznatoj lokaciji za koju se pretpostavlja da je u Bosni, kao i prigušivač za oružje. Osim njega, pod istragom su još trojica italijanskih državljana. Tužiteljstvo ih sumnjiči za ubistva civila tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine, uključujući žene, djecu i starije osobe, pucajući iz položaja na brdima oko grada. Istraga je pokrenuta nakon prijave italijanskog pisca Ezija Gavazzenija, koji je godinama prikupljao svjedočenja o navodnim "vikend-snajperistima" iz Italije. U međuvremenu, istragu o "vikend-snajperistima" pokrenulo je i Federalno tužiteljstvo Belgije, i to o potencijalnoj umiješanosti belgijskih državljana. Za 29. juni u sjedištu Eurojusta u Hagu zakazan je sastanak istražitelja iz Italije, Belgije i Bosne i Hercegovine radi koordinacije daljih aktivnosti u predmetu. Tokom gotovo četverogodišnje opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto ubijeno dijete stradalo je od snajperskog hica, dok je više od 14.000 djece ranjeno. Do danas nijedan pojedinačni snajperista nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio je da je snajperska kampanja imala za cilj teroriziranje civila u Sarajevu.

Evropski parlament usvojio je 17. juna Rezoluciju o Kosovu u kojoj upozorava da je 2025. godina bila izgubljena za Kosovo, dok su i meseci 2026. ozbiljno ugroženi zbog produžene političke krize i institucionalnog zastoja. Za ovu rezoluciju glasalo je 412 evropskih poslanika, 174 je bilo protiv, a 58 uzdržanih. U Rezoluciji navodi se da bi nastavak blokade mogao imati direktne posledice po evropsku perspektivu zemlje i pristup finansijskim sredstvima Evropske unije. Poslanici upozoravaju da postoji rizik da Kosovo izgubi sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, jer zbog političke krize možda neće moći da ispuni neophodne kriterijume za njihovo korišćenje. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Riho Terras, ocenio je da je poslednjih godinu i po dana bilo veoma teško za Kosovo, te naglasio da politički zastoj ima značajan uticaj na budućnost zemlje. Prema njegovim rečima, važno je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi napredak u procesu integracija. U Rezoluciji se izražava snažna podrška nastojanjima Kosova da se pridruži Evropskoj uniji, ali se istovremeno izražava žaljenje zbog političkog zastoja, duboke polarizacije na političkoj sceni i učestalih izbornih procesa poslednjih godina. Evropski parlament ocenjuje da je normalno funkcionisanje političkog sistema ozbiljno narušeno. Rezolucijom se podržava zahtev Kosova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a države članice pozivaju se da bez odlaganja ovlaste Evropsku komisiju za pripremu upitnika kao narednog koraka u procesu pristupanja. Takođe se poziva Savet EU da brzo deluje kada budu ispunjeni relevantni kriterijumi za dodelu kandidatskog statusa. Kosovo i Srbija pozivaju se da sarađuju i preduzmu sve neophodne mere kako bi počinioci napada u Banjskoj 2023. godine što pre bili privedeni pravdi. Izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala odgovorne za ovaj napad, posebno Milana Radoičića.

Evropski parlament usvojio je 17. juna Rezoluciju o Bosni i Hercegovini u kojoj se navodi da svaka buduća tranzicija u vezi sa Kancelarijom visokog predstavnika (OHR) mora biti sprovedena uz puno poštovanje ustavnog poretka, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. Rezolucija je usvojena na osnovu godišnjeg izveštaja o BiH koji je prethodno podržao Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET). Za Rezoluciju je glasalo 478 evropskih poslanika, 116 je bilo protiv, a 54 uzdržana. U usvojenom dokumentu Evropski parlament izražava žaljenje zbog ostavke visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt), te ponavlja podršku OHR-u i misiji EUFOR Altea, ističući njihovu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u zemlji. Parlament je Rezolucijom odbacio narative koji podstiču etničke podele, istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Poslanici su izrazili zabrinutost zbog dugotrajnih političkih blokada, govora mržnje, secesionističke retorike i podrivanja državnih institucija, ocenjujući da takvi trendovi dodatno slabe poverenje građana i usporavaju evropski put zemlje. Rezolucijom se osuđuje i saradnja vlasti Republike Srpske sa ruskim zvaničnicima i subjektima pod međunarodnim sankcijama, uz upozorenje da takvi odnosi predstavljaju rizik za bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine. Evropski parlament je takođe izrazio zabrinutost zbog stranog mešanja i kampanja dezinformisanja, posebno iz Rusije i Srbije. U dokumentu se pozdravlja reformska agenda Bosne i Hercegovine i pozivaju domaće vlasti da ubrzaju njeno sprovođenje. Evropski parlament ponovio je podršku evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine, naglašavajući da napredak ka članstvu zahteva jačanje demokratskih institucija, vladavine prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i zaštitu osnovnih prava svih građana. Izvestilac Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu, Ondžej Kolar (Ondrej), poručio je da članstvo u Evropskoj uniji ne može biti uzeto zdravo za gotovo, te da politički lideri u BiH moraju pokazati veću sposobnost postizanja dogovora i sprovođenja reformi. Evropski parlament je u rezoluciji pozvao političke lidere u Bosni i Hercegovini da obnove posvećenost evropskim integracijama, okončaju političke opstrukcije i imenuju glavnog pregovarača za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Naglašeno je da proces evropskih integracija treba da doprinosi političkoj koheziji zemlje, a ne produbljivanju postojećih podela.

Evropski parlament usvojio je 17. juna godišnje rezolucije o Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori, u kojima je naglasio značaj očuvanja ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta BiH, upozorio na političku i institucionalnu krizu na Kosovu te potvrdio da Crna Gora ostaje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, uz mogućnost završetka pristupnih pregovora do kraja 2026. godine ukoliko nastavi sadašnji tempo reformi. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, u rezoluciji se navodi da svaka buduća tranzicija u vezi sa Kancelarijom visokog predstavnika (OHR) mora biti sprovedena uz puno poštovanje ustavnog poretka, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. Rezolucija je usvojena na osnovu godišnjeg izveštaja o BiH koji je prethodno podržao Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET). U usvojenom dokumentu Evropski parlament izražava žaljenje zbog ostavke visokog predstavnika Christiana Schmidta, te ponavlja podršku OHR-u i misiji EUFOR Altea, ističući njihovu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u zemlji. Evropski parlament je rezolucijom odbacio narative koji podstiču etničke podele, istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Poslanici su izrazili zabrinutost zbog dugotrajnih političkih blokada, govora mržnje, secesionističke retorike i podrivanja državnih institucija, ocenjujući da takvi trendovi dodatno slabe poverenje građana i usporavaju evropski put zemlje. Rezolucijom se osuđuje i saradnja vlasti Republike Srpske sa ruskim zvaničnicima i subjektima pod međunarodnim sankcijama, uz upozorenje da takvi odnosi predstavljaju rizik za bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine. Evropski parlament je takođe izrazio zabrinutost zbog stranog mešanja i kampanja dezinformisanja, posebno iz Rusije i Srbije. 'Godina 2025. za Kosovo je bila izgubljena'Evropski parlament u usvojenoj rezoluciji za Kosovo upozorava da je 2025. godina bila izgubljena za Kosovo, dok su i meseci 2026. ozbiljno ugroženi zbog produžene političke krize i institucionalnog zastoja. U usvojenoj rezoluciji navodi se da bi nastavak blokade mogao imati direktne posledice po evropsku perspektivu zemlje i pristup finansijskim sredstvima Evropske unije. Poslanici upozoravaju da postoji rizik da Kosovo izgubi sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, jer zbog političke krize možda neće moći da ispuni neophodne kriterijume za njihovo korišćenje. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Riho Terras (Teras), ocenio je da je poslednjih godinu i po dana bilo veoma teško za Kosovo, te naglasio da politički zastoj ima značajan uticaj na budućnost zemlje. Prema njegovim rečima, važno je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi napredak u procesu integracija. U usvojenoj rezoluciji izražava se snažna podrška nastojanjima Kosova da se pridruži Evropskoj uniji, ali se istovremeno izražava žaljenje zbog političkog zastoja, duboke polarizacije na političkoj sceni i učestalih izbornih procesa poslednjih godina. 'Crna Gora bliže članstvu u EU nego ikada pre'Evropski parlament usvojio je i godišnju Rezoluciju o Crnoj Gori, potvrđujući da je ta zemlja i dalje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pozdravljajući napredak ostvaren tokom protekle godine u procesu pristupanja. U dokumentu se navodi da bi cilj zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026. godine mogao biti ostvariv ukoliko Crna Gora zadrži postojeći tempo reformi i političku posvećenost evropskom putu. Crna Gora je ove nedelje zatvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu čime sada ima 16 zatvorenih poglavlja od ukupno 33. Važi za najozbiljnijeg kandidata za narednu članicu EU, a Evropska komisija je najavila da će naredne nedelje predstaviti finansijski paket za ovu zemlju, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte izjavio je da će mirovna misija Alijanse na Kosovu (KFOR) ubuduće imati između 3.000 i 3.500 vojnika. Odluku o smanjenju trupa ocenio je pozitivnom, budući da se, prema njegovim rečima, situacija na Kosovu kontinuirano poboljšava. "U ovom trenutku, KFOR ima oko 4.700 vojnika. Ono što ćemo uraditi jeste da se vratimo na nivoe pre 2023. godine. Naravno, u zavisnosti od okolnosti, videćete KFOR sa između 3.000 i 3.500 vojnika. Mislim da to odražava poboljšanu bezbednosnu situaciju, dok misija KFOR-a, naravno, ostaje apsolutno fokusirana na svoju osnovnu misiju", izjavio je generalni sekretar NATO-a na konferenciji za štampu u sedištu Alijanse. NATO je 12. juna saopštio da će tokom naredne godine postepeno prilagođavati snage koje podržavaju KFOR. U 2023. godini, zbog tenzija na severu Kosova, gde većinu stanovništva čine Srbi, NATO je rasporedio gotovo hiljadu dodatnih vojnika na Kosovu. To je sada okvirni broj smanjenja trupa KFOR-a. "NATO i KFOR ostaju posvećeni bezbednosti na Kosovu", izjavio je vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, general američkog ratnog vazduhoplovstva Alexus G. Grynkewich (Aleksus G. Grinkevič), prilikom potvrde da se ide ka "optimizaciji" mirovne misije NATO-a na Kosovu. "Upravo je ta posvećenost dovela do povećanja stabilnosti, dok su bezbednosne organizacije na Kosovu postale sposobnije. Trenutni uslovi pružaju mogućnost za optimizaciju veličine i rasporeda KFOR-a", dodao je on. Nakon saopštenja NATO-a, Sjedinjene Američke Države potvrdile su da očekuju promene u svom doprinosu KFOR-u. Zvaničnik Evropske komande Sjedinjenih Država (EUCOM) rekao je za Radio Slobodna Evropa da se odluka zasniva na godišnjoj reviziji koju je sprovela Vrhovna komanda savezničkih snaga u Evropi (SHAPE), koja je preporučila prilagođavanje broja vojnika na terenu. "Na osnovu najnovije godišnje revizije Vrhovne komande savezničkih snaga u Evropi, NATO će optimizovati raspored Kosovskih snaga (KFOR). Kao rezultat toga, Evropska komanda SAD izvršiće postepeno prilagođavanje američkog doprinosa KFOR-u, zasnovano na proceni rizika i u skladu sa ovom revizijom koju je predvodio SHAPE", rekao je zvaničnik za Radio Slobodna Evropa. On je dodao da Sjedinjene Američke Države i dalje smatraju ovu misiju ključnom komponentom regionalne stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ne iznoseći detalje o prirodi ili obimu mogućih promena. Mirovna misija NATO-a na Kosovu uspostavljena je 1999. godine. Od približno 50.000 vojnika koliko ih je bilo raspoređeno nakon završetka rata, danas se na Kosovu nalazi oko 4.600 pripadnika KFOR-a iz 31 zemlje sveta. Italija ima najveći broj vojnika, ukupno 907, zatim slede Sjedinjene Američke Države sa 590 pripadnika mirovnih snaga i Mađarska sa 408. KFOR je treći bezbednosni odgovor na Kosovu, posle Policije Kosova i Misije Evropske unije za vladavinu prava, EULEKS-a. Misija NATO-a takođe je odgovorna za bezbednost duž granice Kosova sa Srbijom.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je do 1. jula mađarskom MOL-u licencu za pregovore o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Mađarski MOL je na sajtu Budimpeštanske berze objavio da je od OFAC-a dobio odobrenje za nastavak pregovora sa ruskim Gaspromnjeftom. Dan ranije, američki OFAC produžio je i operativnu licencu kojom se NIS-u omogućava nastavak rada, takođe do 1. jula. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je nakon novih produžavanja licenci da je kompanija "i dalje izložena rizicima" i da Srbija mora da nastavi da radi na tome da se Naftna industrija Srbije "što pre skine sa liste sankcija". Đedović Handanović je, nakon sastanka sa srpskim članovima Odbora direktora NIS-a rekla i da naftna kompanija trenutno ima rekordne količine sirove nafte te da je oko 350.000 tona osigurano do 1. jula, u skladištima i u luci u Omišlju u Hrvatskoj. "Ali je neophodno da nastavimo da radimo na dugoročnom rešenju", rekla je Đedović. Novo produžavanje rokova za obe licence dolazi dan nakon što su Vlada Srbije i MOL potpisali Ugovor o budućem upravljanju NIS-om, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Američka administracija uvela je sankcije NIS-u u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Od januara 2026. mađarska kompanija MOL, kao zainteresovani kupac, vodi pregovore o preuzimanju ruskog vlasništva u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji. Tada je MOL sa Gaspromnjeftom potpisao okvirni sporazum o preuzimanju. Pregovori traju mesecima, dok se pregovaračke i operativne licence iznova produžuju. Ruska strana osim potvrđivanja pregovora sa MOL-om do sada nije davala mnogo detalja o procesu pregovaranja. Ugovor koji je Vlada Srbije potpisala 16. juna sa MOL-om uređuje strukturu i način odlučivanja upravljačkih tela u Naftnoj industriji Srbije. Taj ugovor, međutim, počeće da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri. Ugovorom se predviđa da Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u i rad rafinerije od najmanje 10 godina u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija.

Skupština Srbije raspravljala je u sredu o novim izmenama pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije. Reč je o pet zakona koji su usvojeni u januaru ove godine i koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. Venecijanska komisija, telo Saveta Evrope za pravna i ustavna pitanja, 16. juna saopštila je da su predloženim izmenama vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo njihovih ključnih preporuka u vezi sa tim zakonima. Izuzev dve. Preporuke koje nisu u potpunosti primenjene odnose se na kadrovska rešenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), te na položaj Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je na skupštinskoj sednici izjavio da su neispunjene preporuke "temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme". Šta još kaže vlast?Ministar pravde ocenio je i da izmene zakona, koje se sada nalaze pred poslanicima, predstavljaju rezultat "intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom". "Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala", kazao je Vujić. Ekspertska grupa Venecijanske komisije je 24. aprila donela hitno mišljenje o izmenama pravosudnih zakona iz januara. Ocenili su, između ostalog, da su "Mrdićevim zakonima" uklonjene prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva, te da je pre njihovog donošenja bilo neophodno organizovati ozbiljnu javnu raspravu, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja, što nije učinjeno. Usvajanje preporuka Venecijanske komisije od Srbije je zatražila i Evropska unija. Šta kaže opozicija?Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović upitala je da li će neko snositi odgovornost za to što su sporni zakoni zakoni bili primenjivani duže od četiri meseca. Upitala je i kada će biti ispunjeno svih devet preporuka Venecijanske komisije. "Sve dok to ne bude ispunjeno, ne možete da pričate o nezavisnosti i samostalnosti srpskog pravosuđa", kazala je Nestorović. Upozorenja iz Brisela zbog 'Mrdićevih zakona'Zakoni koje je predložio Uglješa Mrdić, poslanik iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, usvojeni su u januaru bez javne rasprave, bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Iz Brisela su ranije poručili da njihovo usvajanje "ozbiljan korak unazad" u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, čijem članstvu teži. "Mrdićevim zakonima" se usprotivio i deo stručne javnosti ocenjujući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Sporne zakonske izmene iz januara tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Šta je još na dnevnom redu sednice?Na kraju rasprave u sredu, predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je za sutradan nastavak sednice. Osim "Mrdićevih zakona", na dnevnom redu je još 31 tačka dnevnog reda. O svim tačkama se vodi objedinjena rasprava. Narodni poslanici će tokom ove sednice odlučivati, pored ostalog, o ratifikaciji ugovora o izručenju sa Kinom. Ovaj dokument su zvaničnici Srbije i Kine potpisali u maju 2024, tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Beogradu. Da bi ugovor stupio na snagu, po zakonu Srbije, moraju da ga ratifikuju i poslanici u Skupštini. Ugovor o izručenju bi kineskom režimu – kojeg organizacija Freedom House opisuje kao autoritaran i izrazito represivan – otvorio prostor da od pravosudnih organa Srbije zatraži izručenje svojih državljana. Skupština će razmatrati i više predloga zakona o davanju državnih garancija za kreditna zaduženja javnih preduzeća, među kojima i Srbijagas kompanija za snabdevanje gasom. Zaduženost tog preduzeća je u 2025. godini iznosila 785,4 miliona evra. Nova zaduženja su za projekte gasifikacije. Takođe, poslanici će raspravljati i o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje je predložila Vlada.

Američka privredna komora na Kosovu izrazila je zabrinutost zbog "kontinuiranog nedostatka uvažavanja" od strane aktuelne Vlade Kosova prema pozivima američke Vlade za uključivanje zemlje u infrastrukturu i mrežu snabdijevanja tečnim zemnim gasom (LNG), upozoravajući da zanemarivanje američkih poziva može imati uticaja na partnerstvo između dvije zemlje. "Američka komora smatra da strateško partnerstvo Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama ostaje jedno od najvažnijih nacionalnih dobara zemlje. Kontinuirano zanemarivanje stavova i strateških prioriteta najbližeg saveznika Kosova nosi rizik da s vremenom utiče na kvalitet i dubinu ovog partnerstva", navedeno je u reakciji Američke privredne komore na Kosovu 17. juna. Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nije uključena u projekte koji proširuju energetski uticaj Sjedinjenih Država u regionu. Aktuelna Vlada Kosova, koju predvodi Aljbin Kurti (Albin), pokazala je više interesovanja za "gasifikaciju domaćeg uglja". "To [gasifikaciju uglja] bismo mogli uraditi sa jednom američkom kompanijom, na primjer", izjavio je ranije Kurti. Gasifikacija uglja podrazumijeva industrijski proces u kojem se ugalj pretvara u zapaljivi gas, nazvan sintetički gas, koji se potom može koristiti za proizvodnju električne energije. Američka privredna komora na Kosovu navela je da je zabrinjavajuća činjenica da su sve ostale zemlje u regionu izrazile posvećenost da postanu dio regionalne LNG infrastrukture, "koja se razvija uz snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država". "Kosovo rizikuje da ostane izvan strateškog regionalnog okvira koji sve više definiše budućnost energetske sigurnosti i ekonomskog razvoja u Jugoistočnoj Evropi", saopštila je Američka komora. Komora je navela da Kosovo u proizvodnji energije zavisi od zastarjelih proizvodnih kapaciteta, pritom misleći na dvije stare termoelektrane na ugalj, Kosovo A i Kosovo B, gdje se proizvodi oko 90 posto energije, kao i od velikog uvoza energije. Stoga, ocjenjuje Komora, pristup američkom LNG-u predstavlja ne samo energetsku priliku, već i "strateški izbor". "Američka privredna komora na Kosovu poziva institucije Kosova da pažljivo preispitaju dugoročne strateške, ekonomske i geopolitičke implikacije ostajanja izvan regionalnih inicijativa za LNG i da se konstruktivno angažuju sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa ovim pitanjem od posebnog značaja", navela je Komora. Ovaj poziv Američke privredne komre dolazi nakon što Ambasada SAD u Prištini u posljednje vrijeme kontinuirano poziva na uključivanje Kosova u projekat američkog LNG-a. Otpravnica poslova u Ambasadi, Anu Prattipati, izjavila je početkom juna da Kosovo ne uspijeva da ispuni rastuće zahtjeve za snabdijevanje energijom i citirala podatke Carine Kosova, prema kojima je zemlja u posljednje četiri godine potrošila 735 miliona eura na uvoz električne energije iz susjednih zemalja. Ovi podaci pokazuju porast sa 142 miliona eura u 2024. godini na 259 miliona eura u 2025. godini. Prema riječima Prattipati, u bliskoj budućnosti, kako cijene i zahtjevi za energijom budu nastavili da rastu, Kosovo će sve više zavisiti od svojih susjeda. Prattipati je u autorskom tekstu objavljenom u lokalnim medijima takođe citirala specijalnog izaslanika američkog Ministarstva energetike, Joshuu Volza, koji je za Radio Slobodna Evropa 10. maja izjavio da "energetski sistem na Kosovu ima hitnu potrebu za modernizacijom i predstavlja odličnu priliku za američku industriju i tehnologiju", te da će "Ministarstvo energetike biti spremno da pomogne u olakšavanju saradnje između američke industrije i industrijskih partnera na Kosovu". "Da bi se odgovorilo na ove strukturne izazove, Kosovo bi trebalo da se pridruži projektima američkog zemnog gasa koji su planirani širom Balkana. Ovi projekti mogu osigurati američke energetske resurse za Kosovo", napisala je Prattipati. U posljednje vrijeme, nekoliko zemalja Zapadnog Balkana potpisalo je sporazume sa američkim kompanijama i SAD radi proširenja gasne mreže. U značajne inicijative ušle su: Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, uključujući i veliki projekat izgradnje gasovoda Južna interkonekcija kojim bi BiH, nakon skoro pet decenija, dobila alternativni pristup gasu i smanjila zavisnost od jedinog postojećeg ruskog izvora.

Američka agencija za carine i zaštitu granica CBP saopštila je u utorak da je izdala nalog za zadržavanje isporuke bakra i proizvoda od bakra koje u Srbiji proizvodi kineski Ziđin (Zijin Copper D.O.O) zbog sumnje na upotrebu prinudnog rada u proizvodnji. Odluka odmah stupa na snagu i osoblje CBP-a na svim ulaznim lukama u SAD zadržaće pošiljke proizvoda od bakra napravljene u Ziđinovim postrojenjima u Srbiji. Ovo je drugi nalog CBP-a za zadržavanje isporuka neke kineske kompanije koja radi u Srbiji zbog upotrebe prinudnog rada, nakon što to već izdat za automobilske gume koji Linglong proizvodi u Zrenjaninu na severu zemlje. "Američki proizvođači se suočavaju s nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada", izjavila je izvršna pomoćnica komesara Kancelarije za trgovinu CBP-a, Suzan Tomas ( Susan S. Thomas). "Primenom naših zakona protiv prinudnog rada, CBP štiti ljudska prava, kao i ekonomsku bezbednost naše nacije". Nalog za zadržavanje isporuka Ziđina, kako se navodi u saopštenju, rezultat je istrage CBP-a i informacija da Srbija Ziđin proizvodi bakar i proizvode od bakra uz upotrebu prinudnog rada. Dodaje se je CBP analizirao izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja. "Uzeti zajedno, ovi dokazi su pokazali da su radnici u kompaniji Srbija Ziđin izloženi šest indikatora prinudnog rada Međunarodne organizacije rada: zloupotrebi ranjivosti, zadržavanju plata, zastrašivanju i pretnjama, ograničavanju kretanja, zadržavanju ličnih dokumenata i prekomernom prekovremenom radu", navodi se u saopštenju. CBP navodi da činjenice koje potkrepljuju ove indikatore pokazuju da su radnici angažovani u prinudnom radu, odnosno radu koji se obavlja nedobrovoljno i pod pretnjom kazne. Navodeći da trgovinski podaci pokazuju da se roba Ziđina uvozi ili da postoji verovatnoća da će biti uvezena u SAD, CBP je naveo da uvoznici zadržanih pošiljki mogu da unište ili da izvezu svoje pošiljke, ili mogu da pokušaju da dokažu da roba nije proizvedena uz upotrebu prinudnog rada. Kineskog Ziđina već prate optužbe za zagađivanje životne sredine. CBP je u decembru izdao nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada.

Venecijanska komisija saopštila je u utorak da su vlasti u Srbiji u nacrtima izmena i dopuna spornih pravosudnih zakona u potpunosti primenile značajan deo ključnih preporuka tog tela Saveta Evrope za ustavnopravna pitanja, ali da dve od tih devet preporuka nisu potpuno sprovedene. "Venecijanska komisija pozdravlja činjenicu da je značajan deo (sedam od devet) ključnih preporuka sadržanih u Hitnom mišljenju trenutno u potpunosti primenjen u nacrtima izmena i dopuna, i to ključne preporuke 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 9", navodi se u utorak objavljenom Naknadnom mišljenju na Hitno mišljenje o takozvanim "Mrdićevim zakonima". Po pitanju preostalih preporuka, Venecijanska komisija navodi da su vlasti Srbije preduzele korake kako bi uskladile merodavni zakonodavni okvir s Hitnim mišljenjem, ali da su pojedini aspekti i dalje otvoreni. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa spornim pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Za ključnu preporuka 7 Venecijanska komisija navodi da je institucionalni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) značajno ojačan i da je uspostavljen mehanizam koji će u kratkoročnom do srednjoročnom periodu privremena postavljenja zameniti redovnim postavljenjima, čime je taj aspekt ključne preporuke 7 u potpunosti primenjen. "U pogledu vraćanja tužilaca na funkcije, primećuje se da dva od 11 javnih tužilaca čije je privremeno upućivanje u TOK prerano prekinuto nisu vraćeni. Ovaj aspekt ključne preporuke 7 stoga nije u potpunosti primenjen", navodi Venecijanska komisija. Povodom ključne preporuke 8, Venecijanska komisija navodi da izmena koja se odnosi na proces izbora rukovodioca Posebnog odeljenja predstavlja pozitivan korak i da je pohvalno formiranje Radne grupe za dalje ispitivanje kako da se unapredi operativna autonomija Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal. "Komisija priznanje da su vlasti u ovom trenutku uložile napore da primene ovu preporuku. Međutim, ova preporuka će se smatrati u potpunosti primenjenom tek kada analiza Radne grupe bude završena na inkluzivan način, u razumnom roku, i posle čega usledi zakonodavna izmena ili reforma koja predviđa veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnog odeljenja", navodi se u Naknadnom mišljenju. U pogledu nove mreže sudova i tužilaštava – opšta preporuka sadržana u stavu 99 Hitnog mišljenja, Venecijanska komisija smatra da je formiranje Radne grupe za dalje studije dobrodošao korak ka primeni ove preporuke i priznaje da su srpske vlasti uložile napore da primene ovu preporuku. "Ipak, da bi se ova preporuka smatrala u potpunosti primenjenom, neophodno je da ove studije budu sprovedene na sveobuhvatan i inkluzivan način, završene u najavljenom roku i da dovedu do relevantnih zakonodavnih izmena (ako bude potrebno)", navodi se u Naknadnom mišljenju Venecijanske komisije. U saopštenju se navodi da je Venecijanska komisija na plenarnoj sednici 12. i 13. Juna potvrdila Hitno mišljenje o izmenama i dopunama zakona koji uređuju sudstvo i tužilaštvo Srbije od 28. januara 2026. godine, koje je izdato 24. aprila 2026, usvojila Naknadno mišljenje na Hitno mišljenje, kao i da je usvojila još jedno naknadno mišljenje o dodatnim izmenama i dopunama nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji. U tom drugom mišljenju se navodi da Venecijanska komisija smatra da je odluka vlasti da usvoje model prema kojem Pravosudna akademija postaje jedina početna tačka za sudijsku i tužilačku profesiju legitiman politički izbor koji je u skladu s ranijom preporukom Komisije. "U svetlu ovog razvoja događaja, Komisija želi da naglasi da nezavisnost i autonomija Pravosudne akademije postaju još važnije: od suštinskog je značaja da se Pravosudnoj akademiji obezbede čvrsti zaštitni mehanizmi kako bi se zaštitila njena nezavisnost od izvršne vlasti i njena autonomija u odnosima sa Visokim savetom sudstva i Visokim savetom tužilaštva, čime bi se osiguralo da procesi selekcije, obuke i vrednovanja budu objektivni, transparentni i zasnovani na zaslugama", navodi se u mišljenju. Ipak, Venecijanska komisija primećuje da nije ispunjena prva ključna preporuka – da se detaljnije razrade i pojasne "procedure koje se odnose na izvršavanje specifičnih nadležnosti koje su poverene Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva". U pogledu druge ključne preporuke da se "razmotri ukidanje učešća ministra pravde po službenoj dužnosti (ex officio) u Upravnom odboru Pravosudne akademije", Venecijanska komisija primećuje da ograničavanje prava odlučivanja ministra pravde u Upravnom odboru – kroz isključivanje ministra iz odlučivanja o određenim pitanjima i kroz promenu uslova jednoglasnosti za određene odluke Upravnog odbora na dvotrećinsku većinu, kako je trenutno predloženo u revidiranom nacrtu Zakona – predstavlja dobrodošlo poboljšanje, ali ne rešava u dovoljnoj meri suštinske razloge za zabrinutost koji su bili osnov za preporuku Komisije iz 2024. "Venecijanska komisija stoga zaključuje da njena druga ključna preporuka još nije u potpunosti primenjena i preporučuje da se u potpunosti ukine učešće ministra pravde po službenoj dužnosti u Upravnom odboru Akademije. U specifičnom kontekstu Srbije, ova preporuka se podjednako odnosi na bilo koje lice koje predstavlja ili koje je delegiralo Ministarstvo pravde, a koje ne bi trebalo da bude član Upravnog odbora", navodi se u Naknadnom mišljenju.