Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) ocenio je da su rezerve koje Hrvatska ima prema daljem napretku Crne Gore ka Evropskoj uniji premostive. "Ne mislim da su one toliko suštinske da bi mogle da ometu članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji. U svakom slučaju, to su informacije kojima raspolažem, a potvrdila su ih oba premijera", izjavio je Merc na konferenciji za novinare na kraju samita Berlinskog procesa, misleći na Milojka Spajića i Andreja Plenkovića. Merc je potvrdio da između Crne Gore i Hrvatske traje veoma intenzivan i konstruktivan razgovor o preostalim pitanjima. Hrvatska je prošle nedelje potvrdila rezerve prema napretku Crne Gore u pristupnim pregovorima sa Briselom zbog nerešenih bilateralnih pitanja. Da bi napredovala, Crna Gora mora da reši ukupno osam pitanja. Spor je dobio novu dimenziju na samitu Evropske unije u noći između 15. i 16. oktobra. Hrvatska je tada uticala na ublažavanje formulacija o napretku Crne Gore i na uklanjanje rečenice koja je predviđala završetak pristupnih pregovora s Podgoricom do kraja ove godine. Neposredno nakon toga, Vlada Crne Gore donela je dve odluke koje se tiču otvorenih pitanja s Hrvatskom. Gradski bazen u Kotoru više ne nosi ime vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, bivšeg čuvara u logoru Morinj, već se zove "Petar II Petrović Njegoš". Vlada je naknadno odobrila i spomen-ploču hrvatskim zatočenicima u Morinju, uz obrazloženje da za to postoji poseban javni interes povezan s pristupanjem Crne Gore EU. Odluke su donete 19. oktobra i odnose se na dva od osam pitanja koja je Zagreb naveo u dokumentu upućenom državama članicama EU. Andrej Plenković koji je takođe učestvovao na samitu u Miločeru, pozdravio je ove dve odluke, ocenivši ih kao "korak u dobrom smeru". Za popodne je najavljen bilateralni sastanak Plenkovića i Spajića. Crnogorski premijer smatra da su izazovi koje njegova zemlja ima s Hrvatskom "premostivi". O sporu Hrvatske i Crne Gore govorio je i austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker). On je naveo da bilateralna pitanja ne smeju uticati na proces pristupanja EU niti usporavati proširenje, koje ima izuzetan geopolitički značaj. Austrija će inače predsedavati Berlinskim procesom u narednom jednogodišnjem mandatu. "Prvi put od 2013. godine nova članica EU je na pomolu", ocenio je austrijski kancelar. "Skori ulazak Crne Gore u EU bio bi više nego zaslužen. Istovremeno, to bi bio podsticaj za čitav region i važan dokaz kredibiliteta Evropske unije", dodao je. Crna Gora je najnaprednija država u procesu evropskih integracija i smatra se najizvesnijom budućom članicom EU. Članstvo cilja 2028. godine, a obavezala se da pregovore okonča do kraja tekuće godine. Ipak, sa čak 12 nezatvorenih poglavlja, završetak pregovora do decembra deluje teško ostvarljivo, iako nije nemoguć. Hrvatske rezerve, formalno potvrđene sredinom oktobra na samitu EU, takođe će uticati na tempo kojim će se Crna Gora približavati članstvu u Uniji.

U okviru zajedničke akcije pravosudnih i bezbednosnih institucija protiv krijumčarenja robe, na severu Kosova uhapšeno je deset osoba, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa zamenik direktora policije Kosova za region sever Veton Eljšani (Elshani). Svi su pušteni nakon saslušanja, a protiv njih će se voditi postupak u redovnoj proceduri. U međuvremenu je Osnovno tužilaštvo u Mitrovici saopštilo da je istraga trajala šest meseci a da je do sada zaplenjeno više od 22 automobila, kao i roba u vrednosti od preko 200.000 evra. Dodaje se da je istraga, koja je sprovedena u saradnji sa policijom Kosova, Obaveštajnom agencijom Kosova i Carinom Kosova "otkrila i prekinula sumnjivu aktivnost unošenja robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju Republike Kosova ilegalnim putevima". Policija Kosova je i ranije sprovodila akcije protiv krijumčarenja robe iz Srbije preko "alternativnih" puteva na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. U jednoj takvoj akciji 2021. godine došlo je i do sukoba nakon protivljenja lokalnog stanovništva, a policija je upotrebila i suzavac kako bi rasterala demonstrante. "Alternativni putevi" na severu Kosova uglavnom podrazumevaju ilegalan prelaz granice sa Srbijom, koje je policija u međuvremenu uglavnom stavila pod svoju kontrolu. U saopštenju Tužilaštva iz Mitrovice se precizira da su u istrazi od aprila meseca ponovo identifikovane lokacije i ilegalni putevi kojima je roba unošena na teritoriju Kosova. "Od maja do septembra 2026. godine sprovedeno je više od 20 akcija u pograničnim područjima i naseljima opština Zubin Potok, Zvečan, Leposavić i Severna Mitrovica", navodi se i dodaje da je među krijumčarenom robom bilo prehrambenih proizvoda, lekova bez akciznih markica, pića, higijenskih proizvoda i tekstila. "Za takvu robu nisu poznati poreklo, način skladištenja i transporta, niti rok upotrebe, zbog čega predstavlja neposredan rizik po zdravlje građana. Istovremeno, takve aktivnosti nanose štetu državnom budžetu i preduzećima koja posluju u skladu sa zakonom", dodaje se u saopštenju. Nakon oružanog napada u Banjskoj 2023. godine kosovske institucije su zatvorile više od 20 alternativnih puteva za koje se smatra da vode ka Srbiji.

Studentu Andreju Premoviću iz Raške, na jugu Srbije, policija je 22. oktobra pretresla stan zbog sumnje na "neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka", saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu. Advokat Ivan Ninić prethodno je objavio na društvenoj mreži Iks (X) da je to zbog sumnje da je student kreirao platformu "ocisti.net", na kojoj su objavljeni podaci osoba iz mreže botova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Do ovog poteza Tužilaštva dolazi tri dana uoči izbora u Srbiji. Policija je zaplenila računare i elektronske uređaje Premovića, ali njega nije privela, preneo je lokalni portal "Razglas". Tužilaštvo je saopštilo i da će javnost "blagovremeno biti obaveštena o ishodu postupanja" u tom predmetu. Šta je platforma 'očisti.net'?Stan studenta Premovića pretresan je nekoliko dana nakon što je objavljena baza "očisti.net". Ta baza, kako se tvrdi, sadrži podatke o preko 32.000 naloga na mreži Iks koji su korišćeni u cilju promocije vlasti Srpske napredne stranke i diskreditacije političkih protivnika. Kako piše nedeljnik Vreme, platforma ima više od 7.300 registrovanih korisnika (botovi) koji su delom zaposleni u javnim preduzećima. "Prema grubim procenama, pošto botuju u radno vreme, koštaju građane Srbije oko 21 milion evra mesečno", navodi nedeljnik. Vreme piše i da su ljudima koji stoje iza bot naloga izdavane "smernice" koju objavu da lajkuju ili podele, a na koju da odgovore i šta i kako treba da napišu. Od februara 2023. do decembra 2024. izdato je više od 394 hiljade takvih "zadatka". Studentski pokret: 'Zastrašivanje pred izbore'Na pretres Premovićeve kuće reagovao je studentski pokret. Ocenili su da je reč o akciji "zastrašivanja studenata pred izbore". Inače, Andrej Premović student je prve godine Računarskog fakulteta u Beogradu. Studenti su u objavi na Instagramu podsetili da je on 2025. osvojio zlatnu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz sajber bezbednosti u Singapuru. Dobitnik je i priznanja Srpske akademije nauka i umetnosti zbog svojih postignuća tokom školovanja. Prošle godine proglašen je za đaka generacije Gimnazije u Raški. Hapšenja i pretresanja stanova uoči izboraPrethodnog dana, 21. oktobra policija je po nalogu VJT u Beogradu, uhapsila pet osoba u Novom Sadu i jednu u Beogradu pod sumnjom da su planirali nerede na dan parlamentarnih izbora 25. oktobra. Prema navodima Tužilaštva, uhapšeni u Novom Sadu sumnjiče da su "u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije" planirali "nasilje, nerede, kao i napade na neistomišljenike i policijske službenike". VJT kaže i kako je navodna namera osumnjičenih bila "nasilna promena ustavnog uređenja i svrgavanje najviših državnih organa". Nešto kasnije, istog dana, VJT je saopštilo i da je uhapšen S.I. (29) iz Zemuna zbog sumnje da je "dogovarao, planirao i druge obučavao za realizaciju različitih nasilnih aktivnosti" na dan održavanja izbora. Na teret mu se stavlja "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Određeno mu je zadržavanje do 48 sati. Nakon hapšenja više osoba, predstavnici studentskog pokreta sa više fakuleta objavili su da je među privedenima jedan od koordinatora mobilnih timova za kontrolu izbora iz beogradske opštine Savski venac. "Svedočimo privođenjima ljudi koji su aktivno uključeni u organizaciju i pripremu izbornog dana. Posebno nas zabrinjava činjenica da to nije izolovan slučaj". Postupanje policije i tužilaštva u proteklim danima opisali su kao "direktan pokušaj ometanja i zastrašivanja studentske strukture koja je uspostavljena radi praćenja izbornog procesa i zaštite izborne volje građana". Poručili su i da ne žele nikakvo nasilje, sukobe, niti izazivanje nereda, već da su njihov cilj "mirni, slobodni, demokratski i fer izbori". Provladini mediji preneli su i da je u Kraljevu uhapšena jedna osoba iz Vrnjačke Banje, ali zvanične institucije nisu potvrdile tu informaciju. Inače, vesti i snimke hapšenja objavili su nekoliko sati pre nego što su se o svemu oglasile zvanične institucije. Studenti upozorili na hapšenjaUoči ovih policijskih akcija, studentski pokret upozorio je da se "spremaju hapšenja" kritičara vlasti. Naveli su da "znaju" da im vlast snima sastanke. "Znamo i šta nam spremaju za poslednju nedelju izborne kampanje. Najprljavije laži, najveće podmetačine i još jaču represiju nad onima koji su dve godine na ulici. Pa da im odmah kažemo: snimajte. Slušajte. Preslušavajte. Nećete naći ništa protivzakonito", saopštili su studenti na društvenoj mreži Iks. Studentski pokret, nastao na talasu protesta protiv korupcije, smatra se najvećim rivalom Srpskoj naprednoj stranci na ovim izborima. SNS sa svojim koalicionim partnerima je na vlasti u Srbiji poslednjih 14 godina.

Protesti širom Zapadnog Balkana, ali i u zemljama Evropske unije šalju jasnu poruku da se proces proširenja mora nastaviti i da građani od njega moraju imati koristi poručio je sa samita Berlinskog procesa nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz). Rekao je i da nasilje nikada ne sme biti opcija, ni za jednu stranu, ali je priznao da je to posebno teško ostvariti "ako nas potpuno sputava prošlost". "Retorika podela i rastuća polarizacija neće dovesti do sigurnije, slobodnije i prosperitetnije Evrope. Istorija neće blagonaklono gledati na one koji dele u ovim složenim vremenima", rekao je nemački kancelar u uvodnom izlaganju. Domaćin lidera zemalja Berlinskog procesa je Crna Gora, a samit se održava u Miločeru kod Budve. Godišnji samit, koji se održava 22. oktobra, zaokružuje i jednogodišnje predsedavanje Crne Gore ovim procesom. Merc, čija je zemlja "kum" Berlinskog procesa, podsetio je da su lideri zemalja Berlinskog procesa 2018. godine, na samitu u Londonu, zajednički odbacili govor mržnje i veličanje ratnih zločinaca. "Ako želimo da stvorimo bolju budućnost za našu decu, ne smemo da dolivamo ulje na vatru, već moramo da idemo napred na temelju evropskih vrednosti", poručio je nemački kancelar, naglasivši da isto važi i za dijalog o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda. "On trenutno sve koči, pa hitno pozivamo na odgovornost i napredak", rekao je Merc. Domaćin skupa, crnogorski premijer Milojko Spajić, istakao je da je Crna Gora zadatku predsedavajućeg pristupila odgovorno, stavljajući zajedničke interese regiona ispred uskih nacionalnih prioriteta. Naglasio je da Crna Gora veruje da uspeh susednih država otvara dodatne mogućnosti i za njen razvoj, zbog čega regionalna saradnja mora da donosi konkretne koristi građanima i privredi. Pozvao je Evropsku uniju da pokaže jasnoću i odlučnost kada je reč o politici proširenja, ocenjujući da je to istorijski proces koji prevazilazi puko institucionalno povezivanje država. "Proširenje je ponovno ujedinjenje našeg kontinenta. To je širenje obećanja slobode, bezbednosti i mogućnosti na Evropljane čije mesto u našem zajedničkom domu još nije ostvareno. U vremenu promena, Evropa ima samopouzdanja da donosi istorijske odluke. Njena snaga leži u kvalitetu života koji su omogućili demokratija, vladavina prava i solidarnost", rekao je crnogorski premijer. Dodao je da evropske vrednosti i dostignuća moraju biti sačuvani, ali i dostupni većem broju građana kontinenta. Samit lidera je poslednji događaj koji Crna Gora organizuje kao predsedavajuća Berlinskim procesom. "Napustimo Kraljičinu plažu sa obavezama koje će trajati, saradnjom koja će se produbljivati i uverenjem da naredno poglavlje Evrope možemo da napišemo zajedno", poručio je Spajić. Na samitu u Miločeru u fokusu su ekonomski rast, konkurentnost i bezbednost, naveli su iz nemačke vlade. Crna Gora je kao četvrti prioritet svog predsedavanja dodala zelenu i održivu tranziciju. Cilj je jače ekonomsko povezivanje regiona kroz Zajedničko regionalno tržište i njegovo približavanje jedinstvenom tržištu EU, kao i ubrzanje evropskih integracija Zapadnog Balkana. Na crnogorskom primorju okupili su se svi lideri zemalja regiona, kao i predstavnici ostalih evropskih država koje učestvuju u procesu: Nemačke, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Grčke, Italije, Poljske, Slovenije i Velike Britanije. Na samitu su i predstavnici institucija EU, međunarodnih finansijskih institucija i regionalnih organizacija. Ovo je prvi skup na kojem su se crnogorski premijer Milojko Spajić, kao domaćin, i njegov hrvatski kolega Andrej Plenković, kao učesnik, sreli i rukovali otkako je postalo jasno da Hrvatska neće dozvoliti članstvo Crne Gore u EU pre rešavanja bilateralnih sporova. Berlinski proces je međuvladina inicijativa koja okuplja šest zemalja Zapadnog Balkana, grupu članica EU, Veliku Britaniju i Evropsku komisiju. Pokrenula ga je 2014. godine tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, a prvi samit održan je u Berlinu 28. avgusta te godine. Cilj Berlinskog procesa je jačanje regionalne saradnje, ekonomskog povezivanja i dobrosusedskih odnosa, kao i ubrzavanje evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. U fokusu je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta od oko 18 miliona ljudi. Među rezultatima ove inicijative su ukidanje rominga u regionu, Ugovor o osnivanju transportne zajednice, sporazumi o putovanju s ličnom kartom, kao i sporazumi o priznavanju visokoškolskih diploma i profesionalnih kvalifikacija lekara, stomatologa i arhitekata. Ipak, nisu svi sporazumi adekvatno primenjeni, uglavnom zbog odnosa Srbije i Kosova, koji su često prepreka regionalnim dogovorima. Crna Gora je tokom jednogodišnjeg predsedavanja Berlinskim procesom organizovala 25 događaja, uključujući 12 ministarskih sastanaka. Merc je ocenio da je to najveći broj ministarskih sastanaka u istoriji Berlinskog procesa. Samit u Miločeru je završnica crnogorskog predsedavanja. Proces nema centralni koordinacioni mehanizam. Naredni predsedavajući po pravilu se objavljuje na samitu lidera, a potvrda ide u završnu deklaraciju. Ne postoji formalna rotacija niti glasanje. Neka od zemalja učesnica, iz regiona, iz EU ili Velika Britanija, iskaže spremnost da preuzme predsedavanje, a dogovor se postiže s Nemačkom kao inicijatorom procesa i ostalim učesnicima.

Napori autoritarnih vlasti da izoluju stanovništvo od interneta, kao i zloupotrebe zakona koji regulišu upotrebu interneta i sadržaje generisane veštačkom inteligencijom, stvorili su nove prepreke slobodi izražavanja i pristupu informacijama u digitalnom prostoru. Ovo je zaključak novog izveštaja organizacije Freedom House u kojem se konstatuje da su internet slobode u svetu u padu 16. godinu zaredom. U tom kontekstu pominje se i Srbija. Podsećaju da na antivladine proteste predvođene studentima, koji su izbili nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. "Vlast je oštro suzbijala proteste, od kojih su mnogi organizovani uz pomoć digitalnih alata", piše u izveštaju. "Autoritarni režimi preoblikuju internet u sistem kontrole, odlučujući ko može da se poveže, šta može da vidi i da li njegov glas može da se čuje", rekao je Kian Vesteinsson, autor izveštaja i zamenik direktora Freedom Housea za istraživanja. "Diktatori ulažu u to da ljude drže van mreže. Mi moramo da ulažemo u to da cenzura ne uspe", istakao je. Izvršni direktor Freedom House-a Jamie Fly ukazao je da "autoritarni akteri već koriste veštačku inteligenciju kao oružje". "Moramo da obezbedimo da aktivisti na prvoj liniji i borci za slobodu imaju pristup najsavremenijim tehnologijama kako bi mogli da se suprotstave tim pretnjama i ubrzaju širenje slobode u represivnim društvima", dodao je. Freedom House konstatuje u svom izveštaju i da su širom sveta ljudi tokom prethodne koristili digitalne alate za mobilizaciju i organizovanje antivladinih protesta. U izveštaju se ne pominju druge zemlje Zapadnog Balkana osim Srbije koja je zadržala status "delimično slobodne" države po pitanju internet sloboda. Tako je kategorisana od 2024. Do tada je bila ocenjena kao "slobodna". Sve manje sloboda u skoro pola analiziranih zemaljaStanje sloboda u digitalnom prostoru se pogoršalo u 16 od 38 zemalja koje su analizirane u izveštaju. Iran je zabeležio najveći pad. Tako se pridružio Kini i Mjanmaru kao zemljama sa najgorim uslovima za slobode na internetu. Značajan pad zabeležili su i Jordan i Nigerija, dok je Gruzija iz kategorije "slobodnih" prešla u "delimično slobodne". Freedom House to objašnjava time što su vlasti nastavile da suzbijaju onlajn aktivizam i izražavanje koje smatraju da su kritički nastrojeni prema vladajućoj partiji Gruzijski san. Poboljšanje je zabeleženo u osam država. Bangladeš je drugu godinu zaredom zabeležio najveći napredak, s obzirom na to da je zemlja sprovela reforme nakon svrgavanja Šeik Hasine, čiju je desetogodišnju vladavinu obeležila široko rasprostranjena cenzura i nadzor. Gambija je nastavila da beleži postepen napredak u oblasti slobode interneta, nakon što je pre gotovo deset godina sa vlasti smenjen represivni lider Jahja Džame. Slobodnim se smatra tek devet zemalja. Estonija je u analiziranom periodu bila država sa najslobodnijim internet okruženjem. Iran: 'Ekstremna cenzura na internetu'U izveštaju se apostrofira da su iranske vlasti u januaru "brutalno ugušile antivladin protesni pokret", koji je delom organizovan i preko društvenih mreža. Podseća se da su kao odgovor na proteste iranske vlasti "ubile hiljade ljudi". "Oko 50.000 ljudi je zatvoreno, uključujući i one koji su na društvenim mrežama samo kritikovali vlasti ili pružali podršku demonstrantima", stoji u izveštaju. Dalje ističu da su vlasti u Iranu nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u februaru, uvele "ekstremnu cenzuru na internetu". "Iranske vlasti uvele su prekid interneta na celoj teritoriji zemlje koji je trajao oko 88 dana, što je najduži takav prekid zabeležen u istoriji ovih izveštaja Freedom House-a". Dodaje se i da je "reorganizovan" pristup internetu tako da je samo "privilegovana manjina mogla da pristupa globalnim platformama". "Ovakav sistem omogućio je iranskim vlastima da zadrže čvrstu kontrolu nad informacijama na internetu tokom niza uzastopnih kriza, ali i da istovremeno izađu u susret elitama u zemlji, koje i dalje uživaju prednosti pristupa globalnom internetu", navodi Freedom House. 'Rusija ubrzala napore da prekine internet veze'Rusija je tokom protekle godine ubrzala napore da prekine veze sa globalnim internetom, razvijajući represivne modele kojim bi izolovale svoje stanovništvo u digitalnom dobu, navodi se u izveštaju. Ističe se i da su ruske vlasti proširile prekide i ograničenja korišćenja virtuelnih privatnih mreža (VPN), istovremeno nastojeći da zadrže pristup servisima koje je država odobrila. U septembru 2025. godine, vlasti su uvele "registar društveno značajnih servisa", kojima bi internet provajderi trebalo da obezbede pristup tokom prekida internet veze. Na spisku su se našli državni mediji, platforme bliske vlastima, kao i državna aplikacija za dopisivanje Max. Vlada je u novembru usvojila nova pravila kojima su "spoljni uticaji na informacije" definisani kao pretnja ruskom internetu. Tim pravilima regulatoru za komunikacije Roskomnadzoru dato je ovlašćenje da, kao odgovor na takve pretnje, primenjuje različite mere cenzure. U februaru je vlada usvojila zakon kojim se Federalnoj službi bezbednosti (FSB) omogućava da uvede prekid internet veze na osnovu predsedničkog ukaza, čime je Vladimiru Putinu praktično dato ovlašćenje da isključi internet iz bilo kog razloga. "Vlasti su u maju 2026. godine, uoči obeležavanja Dana pobede, uvele opsežne kratkotrajne prekide mobilnog interneta širom zemlje. Korisnici su prijavljivali da tokom tih ograničenja nisu mogli da pristupe čak ni veb-sajtovima sa spiska "društveno značajnih servisa", piše u izveštaju. Zakoni o proveri uzrastaGlobalno gledano, Freedom House navodi da su zakoni o proveri uzrasta stvorili nove prepreke pristupu internetu i rizike po privatnost i bezbednost. Do juna 2026. godine, donosioci odluka u deset od 38 analiziranih zemalja predložili su, usvojili ili počeli da primenjuju zakone o proveri uzrasta za društvene mreže ili druge onlajn sadržaje koji nisu pornografski, stoji u izveštaju. Australija i Indonezija uvele su zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, dok bi, prema predloženom okviru, u Turskoj nalozi na društvenim mrežama trebalo da budu povezani sa stvarnim imenima korisnika preko državnog sistema digitalnog identiteta. Ističu i da represivni lideri širom sveta već nastoje da iskoriste "takozvane obaveze provere starosti za sopstvene ciljeve, poput nametanja invazivnog nadzora na internetu". Zaključak je da bi trebalo više da se ulaže u istraživanja kako bi se razvile metode za utvrđivanje uzrasta koje zaista štite privatnost i smanjuju rizike po sajber bezbednost. Takođe, smarta Freedom House, donosioci odluka trebalo bi da izdvoje dodatna sredstva za borbu protiv zlostavljanja dece na internetu. Zloupotreba zakona o veštačkoj inteligencijiMere usmerene na sadržaje proizvedene veštačkom inteligencijom bavile su se stvarnim štetnim pojavama, piše u izveštaju. Podvlači se, međutim, da su istovremeno izazvale zabrinutost zbog cenzure i mogućeg prekoračenja ovlašćenja. "Vlade su uvodile pravila koja se odnose na lažno predstavljanje, uznemiravanje i zaštitu dece, ali su vlasti neke od tih zakona zloupotrebljavale kako bi ograničile slobodu izražavanja na internetu", navodi Freedom House. U izveštaju se napominje i sloboda interneta treba da bude vodeće načelo u eri veštačke inteligencije. "Brzo širenje primene agentske veštačke inteligencije, odnosno alata koji samostalno izvršavaju zadatke, već menja internet". "Društva širom sveta suočiće se sa pitanjem kako da prilagode funkcionisanje interneta ovim promenama. U tim nastojanjima trebalo bi očuvati otvorenu razmenu informacija i slobodu izražavanja kao temeljne vrednosti", zaključuje Freedom House. Suprotstaviti se prekidima interneta i cenzuriNalazi Freedom House-a ukazuju na potrebu za ulaganjima i u pristup internetu i u zaštitu korisnika. "Alati za zaobilaženje cenzure moraju da stignu do ljudi kojima su potrebni, a ti ljudi moraju biti u mogućnosti da se povežu na internet bez izlaganja nadzoru ili napadima", ističe organizacija. Smatraju i da bi pružaoci internet usluga trebalo javno da objavljuju naloge za prekid interneta koje dobijaju od pojedinih vlasti, te da se obavežu da će osporavati naloge koje smatraju nesrazmernim ili nezakonitim. Freedom House je u ovogodišnjem izveštaju privremeno obustavio praćenje 34 zemlje. "Slobode na internetu" (Freedom on the Net) je godišnje istraživanje ove organizacije o ljudskim pravima u digitalnom prostoru. Ovo izdanje obuhvata period od juna 2025. do maja 2026. godine.

Evropska unija poziva vlasti u Srbiji da okončaju praksu dodeljivanja državljanstva po ubrzanom ili pojednostavljenom postupku državljanima zemalja koje predstavljaju rizik od nezakonitih migracija ili bezbednosni rizik za EU, uključujući Rusiju. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio portparol Evropske komisije, komentarišući nedavnu posetu ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića Rusiji. Kako je podsetio, pitanje dodeljivanja državljanstva spada u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema rečima ovog zvaničnika, EU je upoznata sa prošlonedeljnom zvaničnom posetom Dačića Moskvi, tokom koje je on najavio nastavak intenzivne saradnje ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje. Poseta je usledila samo nedelju dana pred vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Dačić je naglasio da je bila planirana za mart, ali je odložena zbog njegove bolesti. Portparol Evropske komisije je istakao da je stav Brisela prema partnerima, uključujući i zemlje kandidate poput Srbije, oduvek bio jasan. "Odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni, ni s Putinovim režimom, ni u senci ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", rekao je on za RSE. Naveo je da Brisel želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog evropskog partnera kada je reč o zajedničkim principima, vrednostima, bezbednosti i prosperitetu. Dodao je i da je potrebno da Srbija uveri EU u svoje strateško opredeljenje. "Srbija bi stoga, kao prioritet, trebalo da pojača napore ka postepenom usklađivanju sa stavovima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, uključujući i sankcije Rusiji", poručio je portparol Evropske komisije. Prema njegovim rečima, Srbija bi takođe trebalo da se uzdrži od postupaka i izjava koji su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Ranije tog dana o odnosima EU i Srbije govorio je i portparol Evropske komisije zadužen za proširenje Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Mersije je na redovnoj konferenciji za novinare istakao da rad na evropskom putu zahteva "zaista kredibilnu posvećenost, dokazanu konkretnim delima", kao i da Brisel mora da vidi napredak u reformama. "Ono što mogu da kažem jeste da smo i dalje u potpunosti posvećeni napretku Srbije na njenom evropskom putu. Zato moramo da nastavimo ovaj konstruktivni angažman, i učinićemo sve da Srbija ide napred. Kao što sam rekao, važno je da Srbija preduzme korake u nizu oblasti kako bi ubrzala svoj evropski put", izjavio je Mersije. Pristupni pregovori Srbije su u zastoju gotovo pet godina. Srbija je poslednji klaster u pristupnim pregovorima otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Poslednji ozbiljniji pokušaj da se Srbija pokrene s mrtve tačke zabeležen je u julu. Tada je deo članica EU smatrao da bi Srbiji trebalo omogućiti otvaranje Klastera 3, ali potreban konsenzus nije postignut. Prema saznanjima RSE iz diplomatskih izvora, države koje su podržavale nastavak evropskog puta Beograda odustale su u septembru, za sada, od tih pokušaja. To se dogodilo posle događaja povezanih sa smrću i sahranom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. U Srbiji se u nedelju, 25. oktobra, održavaju vanredni parlamentarni izbori. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. Samo lista Evropska Srbija gradi kampanju na članstvu u EU i sankcijama Rusiji, dok vladajuća Ujedinjena Srbija i Studentska lista tu temu uglavnom zaobilaze. Evroskeptične desničarske liste otvoreno se protive članstvu, a većina lista, uključujući i studente u blokadi, protivi se sankcijama Rusiji.

Dosadašnji lider Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza saopštio je da je podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika stranke, manje od godinu dana pošto je došao na njeno čelo. Hamza je na konferenciji za novinare medije rekao da je odluka dobro promišljena i da veruje da će unutarpartijski izbori pružiti prostor da mladi doprinesu DPK-u, drugoj političkoj snazi na Kosovu. "Ne napuštam DPK. Napuštam samo poziciju predsednika, ali ne i veru u naše političke vrednosti. Od danas, pa dokle god budem živ, biću lojalan glasač DPK i član ove velike političke porodice, spreman da doprinesem", rekao je Hamza. On je rekao da veruje da će DPK iz unutrašnjeg izbornog procesa izaći "jača i konsolidovanija". Hamza nije naveo detalje o tome kada se očekuje održavanje tog procesa. Hamza je rekao da je očekivao da će posle 16. septembra vođstvo stranke preuzeti bivši lideri DPK i Oslobodilačke vojske Kosova, koji su sada prvostepeno osuđeni za ratne zločine pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. Hamza je izjavio da je osuđujuća presuda od 16. septembra bivšem predsedniku Hašimu Tačiju (Hashim Thaci), bivšim predsednicima Skupštine Kadriju Veseljiju (Veseli) i Jakupu Krasničiju (Krasniqi), kao i bivšem poslaniku Redžepu Seljimiju (Rexhep Selimi) bila "velika nepravda prema narodu Kosova". On je 16. septembar takođe opisao kao "jedan od najtežih dana mog života, jedan od najtežih dana za Kosovo", ali je dodao da će se napori za pravdu nastaviti. Hamza je došao na čelo DPK-a 17. novembra 2025, nekoliko dana nakon što je Memli Krasnići (Krasniqi) podneo ostavku na mesto predsednika. Na dan kada je izabran za lidera stranke, Hamza je obećao da će održati političku partiju na okupu i da će DPK biti otvorena za nove ljude. Izabran je na partijskoj konvenciji bez protivkandidata, mada je Enver Hodžaj (Hoxhaj) iskazao ambicije da se kandiduje za šefa partije. Međutim, Hodžaj je tražio da se konvencija održi nedelju dana kasnije i nije učestvovao u trci, pozivajući se na "neravnopravne uslove". Hamza je bio kandidat DPK za premijera na izborima u februaru i decembru 2025. i u junu ove godine. Na sva tri izbora, Hamzina partija je završila na drugom mestu. Na poslednjim izborima, u junu, pod Hamzinim vođstvom DPK je osvojila 19,44 odsto glasova. Na izborima u decembru prethodne godine osvojila je 20,19 odsto glasova, dok je u februaru 2025. osvojila 20,95 odsto. Na svih tih tri glasanja pobedio je Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin). Govoreći o uzastopnim izbornim ciklusima, Hamza je rekao da njegov mandat na čelu DPK nije bio uobičajen i da česti izbori nisu ostavili dovoljno prostora za unutrašnju konsolidaciju partije. Hamza je ranije bio ministar finansija Kosova, kao gradonačelnik opštine Južna Mitrovica. Na poslednjim parlamentarnim izborima održanim 9. februara, bio je kandidat DPK za premijera. Posle stranačke Konvencije, Hamza je na konferenciju za novinare upitan da li ima crvene linije za saradnju s Pokretom Samoopredeljenje. "Što se tiče saradnje, ja nikada nisam postavljao crvene linije i naravno da sarađujemo sa svim partijama za dobrobit zemlje, u okviru pravila i političkih dogovora", rekao je on. Kada je ponovo upitan da li isključuje mogućnost saradnje sa Samoopredeljenjem, rekao je da nikada nije postavljao crvene linije. "Nikada nisam postavljao crvene linije i, kao što smo videli u drugom krugu, oni koji su imali crvene linije, sve su im pale. Mislim da moramo biti odgovorni prema interesu zemlje i uvek preduzimati prave korake u korist i interesu zemlje", rekao je on.

Osnovni sud u Prištini osudio je Milorada Đokovića na deset godina zatvora za ratne zločine u Ozrimu i okolnim selima u regionu Peći. Đoković je uhapšen u junu 2022. godine. Tada su vlasti saopštile da je on državljanin Kosova iz sela Vitomirica kod Peći. Sudsko veće je odlučilo da će se Đokoviću u kaznu uračunati vreme provedeno u pritvoru, prenosi Zakletva za pravdu (Betimi për Drejtësi). Specijalno tužilaštvo Kosova u junu 2023. godine podiglo je optužnicu protiv Đokovića, u kojoj se navodi da je optuženi 7. maja 1999. zajedno s drugim pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga, prvo opkolio selo Ozrim u opštini Peć, a zatim pokrenuo vojno-policijsku ofanzivu, "pucajući u pravcu civilnog stanovništva, pri čemu je ubijeno 19 civila albanske nacionalnosti". "Istraga je obezbedila dovoljno pravno relevantnih dokaza koji potvrđuju osnovanu sumnju da je optuženi, u saizvršilaštvu s drugim licima iz srpskih policijskih i vojnih snaga, učestvovao i doprineo izvršenju krivičnog dela za koje se tereti", navedeno je u saopštenju Specijalnog tužilaštva u junu 2023. Od završetka rata na Kosovu, desetine osoba osuđene su za ratne zločine pred lokalnim i međunarodnim pravosudnim institucijama. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu istraživala je Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), a od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila je nadležna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). Ta misija je 2018. godine predala dokumentaciju Tužilaštvu Kosova i lokalnim sudovima. Specijalno tužilaštvo je nedavno podiglo niz optužnica za ratne zločine na Kosovu, uključujući i optužnice u odsustvu. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, ukupno je dokumentovano 12.230 žrtava rata 1998–1999. Više od 1.500 osoba i dalje se vodi kao nestalo tokom tog rata.

Pet osoba je uhapšeno u Novom Sadu i jedna u Beogradu pod sumnjom da su planirali nerede na dan parlamentarnih izbora 25. oktobra, saopštilo je beogradsko Više javno tužilaštvo. Tužilaštvo nije preciziralo da li su hapšenja u ta dva grada međusobno povezani slučajevi. Vest i snimke hapšenja objavili su provladini mediji, nekoliko sati pre nego što su se zvanične institucije oglasile. Hapšenja u Novom SaduTužilaštvo je u saopštenju 21. oktobra navelo da se uhapšeni u Novom Sadu sumnjiče da su "u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije planirali vršenje nasilja, nereda, kao i napada na neistomišljenike i policijske službenike". Uhapšeni su M.V. (28), D.J. (28), D.S. (27), D.L. (28) i M.I. (28). "Postoje osnovi sumnje da su navedeni osumnjičeni pozivali i podsticali da se silom svrgnu najviši državni organi, pripremali izvršenje krivičnog dela, nabavljali sredstva za njegovo izvršenje, te da su dogovarali, planirali i organizovali i stvarali uslove za neposredno izvršenje krivičnog dela", saopštilo je Tužilaštvo. Dodaje se da su osumnjičeni u svom neposrednom okruženju, kako se sumnja, "regrutovali ljude za fizičke obračune" na dan izbora. "Namera osumnjičenih na čelu sa M.V. je da sa mobilnim timovima, koji se prave na osnovu 'Bezbednosnog protokola za mobilne timove' čiju izradu je organizovala takozvana 'Grupa za bezbednost', svi dođu u Beograd radi nasilne promene ustavnog uređenja i svrgavanja najviših državnih organa", piše u saopštenju. "Sredstva za izvršenje krivičnih dela – fantomke, motke, baklje, noževe i oružje, obezbedila bi ova grupa na čelu sa M.V", dodaje se. Tužilaštvo kaže i da bi "prema planu ove grupe", M.V. "komandovao nad oko 40 ljudi", kao i da bi mu se priključile i druge grupe ljudi, tako da bi prema proceni osumnjičenog "raspolagao sa oko 80 do 90 lica". Navode i da je policija hapšenja sprovela po njihovom nalogu, a u koordinaciji sa Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu i pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije. Uhapšen muškarac iz ZemunaNešto kasnije, istog dana, VJT je saopštilo i da je uhapšen S.I. (29) iz Zemuna zbog sumnje da je "dogovarao, planirao i druge obučavao za realizaciju različitih nasilnih aktivnosti" na dan održavanja izbora. "On je, kako se sumnja, bio zadužen za obuku većeg broja tzv. mobilnih timova za fizičke obračune i vršenje nasilnih aktivnosti koje on izjednačava sa 'pripremanjem rata'", navodi Tužilaštvo. Na teret mu se stavlja "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Osumnjičenom S.I. je određeno zadržavanje do 48 sati, a u tom roku će biti priveden na saslušanje u Tužilaštvo. Udruženja "Beograd ostaje", koje je ranije organizovalo niz akcija i protesta zbog rušenja Starog savskog mosta u Beogradu sruši, saopštilo je prethodno da je policija izvršila pretres stana njihovog aktiviste Srđana Ilića iz Zemuna. Naveli su da je on priveden zbog sumnje da je navodno izvršio krivično delo "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja". Udruženje je odbacilo "svaku tvrdnju o organizovanju nasilja". Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, kao ni Tužilaštvo, nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa ovim hapšenjima.

Stephen Hubbard, 74-godišnji penzionisani američki učitelj iz Michigana, optužen za pridruživanje ukrajinskim oružanim snagama i kojeg je Rusija držala od početka potpune invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine, oslobođen je u onome što se predstavlja kao gesta dobre volje Kremlja. Ruski predsjednik Vladimir Putin objavio je Hubbardovo puštanje na slobodu 21. oktobra na početku najnovijeg kruga razgovora, njihovog devetog sastanka, s američkim izaslanikom Steveom Witkoffom u Sankt Peterburgu, koji se fokusirao na pregovore o okončanju rata u Ukrajini. Putin je rekao da se Hubbard, jedini američki zatvorenik kojeg Rusija drži, a kojeg je Washington označio kao "nepravedno pritvorenog", nalazi na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu, odakle će se s Witkoffom vratiti u Sjedinjene Države. Ubrzo nakon toga, američki predsjednik Donald Trump potvrdio je Hubbardovo puštanje na slobodu, rekavši da će se uskoro ponovno ujediniti sa svojom porodicom. "Dobrodošao kući, Stephen. Drago mi je što si se vratio", napisao je na mreži Truth Social. Puštanje je uslijedilo nekoliko sati nakon što je američki predsjednik Donald Trump izjavio da je tokom njihovih nedavnih razgovora direktno s Putinom pokrenuo pitanje Hubbardovog puštanja na slobodu. "Dugo sam razgovarao s njim", rekao je Trump. Hubbard je pritvoren od strane ruskih snaga u aprilu 2022. Kasnije ga je Gradski sud u Moskvi, u oktobru 2024., osudio na šest godina i 10 mjeseci zatvora pod optužbom da je bio plaćenik. Ruski tužioci tvrdili su da se borio za ukrajinske snage teritorijalne odbrane u centralnoistočnoj Harkovskoj oblasti, koju su tada ruske snage okupirale, prema ugovoru vrijednom 1.000 dolara mjesečno. Hubbardova porodica, posebno njegova sestra Patricia Fox, prethodno je izrazila sumnju u optužbe, navodeći da je Hubbard dugo simpatizirao Rusiju i da se 2014. preselio u Ukrajinu. Fox je otkrila da je Hubbard živio u gradu Izjumu nakon što se rastao sa svojom ukrajinskom djevojkom i da je bio tamo kada je izbio rat. Takođe je ukazala na video objavljen u maju 2022., u kojem se vidi Hubbard kako komentariše rat. U videu je tvrdio da je svjedočio granatiranju Izjuma od strane ukrajinskih snaga u "propagandne svrhe" te je izrazio razumijevanje za Putinovu odluku o invaziji na Ukrajinu. Ostaje nejasno pod kojim okolnostima je video snimljen, što postavlja pitanja o tome je li Hubbard bio prisiljen dati izjave. Nije bilo izvještaja ili službenih izjava o njegovom hapšenju ili kako je završio u Moskvi. Tema držanja američkih građana u ruskim zatvorima postala je istaknuto političko pitanje posljednjih godina, a mnogi njihove slučajeve smatraju dijelom šireg obrasca korištenja Amerikanaca kao poluge u širim geopolitičkim sporovima. Hubbardovo puštanje na slobodu dogodilo se uoči američkih međuizbora u novembru, koji će odrediti kontrolu nad Kongresom, i usred dugotrajnih pregovora između Moskve i Kijeva o okončanju ruske invazije. Dvije strane ostaju daleko udaljene oko uslova potencijalnog sporazuma, a Kremlj ne nudi nikakve ustupke i drži se svojih tvrdokornih zahtjeva. Pod Trumpom, kao i njegovim prethodnikom, Joeom Bidenom, Moskva i Washington su izveli nekoliko velikih razmjena zatvorenika koji se drže u američkim i ruskim zatvorima. Ali, Moskva još uvijek drži nekoliko američkih građana, čiji slučajevi tek trebaju biti riješeni. Prema Ericu Lebsonu, glavnom direktoru za strategiju u Global Reachu, zagovaračkoj grupi, koji je ranije ove godine govorio za radio Slobodna Evropa, najmanje pet Amerikanaca ostaje u ruskom pritvoru. Drugi izvještaji navode da se radi o 10 osoba.

Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je američkom izaslaniku Steveu Witkoffu da je Moskva spremna nastaviti posustale mirovne pregovore s Ukrajinom pod vodstvom SAD-a, rekao je u srijedu pomoćnik Kremlja za vanjsku politiku Jurij Ušakov nakon sastanka u Konstantinovskom dvorcu u Sankt Peterburgu. "Naš predsjednik obavijestio je Stevea Witkoffa da smo, u principu, spremni nastaviti spomenute pregovore", rekao je Ušakov novinarima, dodajući da bi se ovi razgovori mogli održati u novembru "s glavnom temom izgradnje bezbjednosti". Kremlj je više puta pozivao na bezbjednosne probleme i zahtjeve za takozvanu sigurnosnu zonu kako bi opravdao rat protiv Ukrajine, koristeći te argumente za pritisak za teritorijalne dobitke. Witkoff je deveti put posjetio Rusiju radi razgovora s Putinom. Witkoff je, zajedno sa zetom američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jaredom Kushnerom, bio glavni pregovarač u naporima za rješavanje dugotrajnog sukoba. Trump je okončanje ruskog rata protiv Ukrajine postavio kao prioritet kada je započeo svoj drugi mandat u januaru 2025, ali Kijev i Moskva su i dalje udaljeni u svojim pregovaračkim pozicijama i razgovori su posustali. Kremlj nije ponudio ustupke, više puta odbacujući pozive na prekid vatre, nastavljajući svoje neumoljive i smrtonosne napade širom Ukrajine. Njegovi tvrdi zahtjevi uključuju punu kontrolu nad teritorijom u Donjeckoj oblasti, koju ruske snage nisu uspjele zauzeti na bojnom polju. Witkoffov sastanak s Putinom uslijedio je se dan nakon što je američki izaslanik u Oslu razgovarao s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim usred sve zategnutijih odnosa između ukrajinske i američke administracije. Tokom protekle dvije sedmice, Trump je izrazio sumnje u posvećenost Zelenskog traženju mira u Ukrajini, dok su ukrajinski predsjednik i zapadni saveznici Kijeva upozorili Bijelu kuću da bi niz njegovih poteza mogao ići Putinu na ruku i dodatno podstaći ratne napore Moskve. Nakon što je ranije ovog mjeseca razgovarao s Putinom telefonom, Trump je najavio sporazum o podsticanju izvoza ruskog dizela i ukinuo sankcije koje su trebale biti uvedene prema zakonu koji je potpisao prošlog mjeseca. Uz to, poremećaji u radu satelitskog sistema Starshield, vojne verzije Starlink servisa kojim upravlja SpaceX Elona Muska, a na koji se Kijev uveliko oslanja za odbranu od ruskih vazdušnih napada, stavili su Ukrajinu u posebno ranjiv položaj prošle sedmice. Uprkos onome što se činilo kao značajan zastoj u odnosima SAD-a i Ukrajine, Zelenski je tokom sastanka s Witkoffom u Norveškoj u utorak rekao da Kijev i Washington imaju "neke jasne ideje o tome kako doći do mira". On rekao je da će američki izaslanik Rusiji predstaviti prijedlog za trilateralne razgovore u kojima bi učestvovali lideri Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, ideju koju je Kijev više puta zagovarao kako bi se ubrzao potencijalni mirovni sporazum ili sporazum o prekidu vatre. Nakon Witkoffovog sastanka s Putinom, Ušakov je rekao da je izaslanik "spomenuo" Putinu "neke nove aspekte u pristupima Evropljana i Kijeva", ali je rekao da "u njima zapravo nije bilo mnogo suštine". Moskva nije pokazala nikakve naznake da je spremna ublažiti svoje zahtjeve. Trump je ranije komentirao mogućnost direktnih razgovora između Putina i Zelenskog, rekavši da se dvojica lidera ne moraju sastati licem u lice da bi postigli dogovor. "Ne moraju biti u istoj prostoriji. Pretpostavljam da to mogu učiniti na drugi način", rekao je novinarima. Moskva je dotle nastavila razornu kampanju vazdušnih udara s ciljem pritiska na Kijev da prihvati njene uvjete za mir napadajući energetsku i civilnu infrastrukturu zemlje i ostavljajući hiljade ljudi bez grijanja ili struje usred hladnog vremena. Ruski napadi dronom i raketama pogodili su u srijedu nekoliko ukrajinskih regija, usmrtivši najmanje četiri osobe. Najmanje dvije osobe su poginule, a dvije su povrijeđene u napadu na glavni grad Ukrajine, Kijev, gdje je gradonačelnik Vitalij Kličko izvijestio da je oštećena 24-spratna stambena zgrada. Prijavljeni su takođe vanredni nestanci struje u nekoliko dijelova grada nakon napada dok su energetski radnici radili na obnavljanju struje, saopštila je energetska kompanija DTEK. Još dvije osobe, 81-godišnja žena i 83-godišnji muškarac, poginule su u napadu u Harkivskoj oblasti. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija napala Ukrajinu tokom noći krstarećim raketama i 186 jurišnih dronova, dok je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su njegove snage pokrenule napade dronovima na ukrajinske logističke centre, lučku infrastrukturu i plovila. Pušten zatvoreni AmerikanacNa sastanku Putina i Witkoffa, koji je emitovan putem video prijenosa, obojica su potvrdila puštanje Stephena Hubbarda, 74-godišnjeg rodom iz Michigana, kojeg su ruske trupe zarobile u aprilu 2022. i optužile da je plaćenik ukrajinskih snaga. Putin je rekao da se Hubbard nalazi na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu, odakle će se s Witkoffom vratiti u Sjedinjene Države. Trump je 20. oktobra, uoči Witkoffove posjete, rekao da je zamolio Putina da pusti Hubbarda. "Dugo sam razgovarao s njim. Zamolio sam ga da ga pusti. Vidjećemo šta će se dogoditi", rekao je Trump novinarima u Washingtonu. Ruski sud osudio je 2024. osudio Hubbarda na sedam godina zatvora.

Moldova has announced an investigation into concerns that Russian tech giant Yandex has been harvesting the personal data of its citizens by sending it directly to servers in Russia rather than storing it in the Netherlands as previously believed.

Dvostranačka grupa američkih senatora pozvala je u utorak vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike parlamentarnih izbora, navodeći da primećuju "zabrinjavajuće znakove" uoči glasanja 25. oktobra. "Pozivamo vladajuću partiju i sve relevantne institucije da obezbede miran, slobodan i otvoren tok predstojećih izbora", naveli su članovi Senata iz redova Republikanske partije i Demokratske partije. Oni su ocenili da su "izveštaji o nezakonitom prisluškivanju članova opozicije i pokušajima da se diskredituju i podrivaju misije za posmatranje izbora duboko zabrinjavajući" i istakli da "srpske vlasti moraju da obezbede ravnopravne uslove za sve partije i otvoren pristup biračkim mestima za sve građane". U saopštenju senatskog Odbora za spoljnu politiku navodi se da nezavisni posmatrači izbora izražavaju zabrinutost da će se izbori održati u neprijateljskom okruženju za civilno društvo, posmatrače i opozicione stranke. "Nažalost, i srpski i međunarodni posmatrači izbora utvrdili su ozbiljna kršenja integriteta tokom prethodnih parlamentarnih izbora 2022. Sada vidimo slične zabrinjavajuće znakove uoči izbora 25. oktobra", naveli su senatori. Saopštenje su objavili demokratski senatori Džin Šahin (Jeanne Shaheen), Dik Durbin (Dick), Kris Marfi (Chris Murphy) i republikanski senatori Rodžer Viker (Roger Wicker), Čak Grasli (Chuck Grassley), Džoni Ernst (Joni Ernst) i Tom Tilis (Thom Tillis). ODHIR je pre tri godine, među značajnijim zaključcima o izbornom procesu sprovedenom u Srbiji, ukazao na neravnopravne izborne uslove, pritiske na birače i zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa, medijsku neravnopravnost i probleme s biračkim spiskom. U saopštenju senatora se ukazuje da je prema navodima srpske nezavisne i nestranačke organizacije CRTA i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) tokom kampanje zabeleženo nekoliko slučajeva zastrašivanja birača, zloupotrebe administrativnih resursa u korist vladajuće partije i zastrašivanja opozicionih kandidata od strane policije. Dodaje se da su ove zabrinutosti slične nedostacima na koje je ukazano posle izbora 2022. i koje vladajuća Srpska napredna stranka još nije otklonila. "Dok se građani Srbije pripremaju da 25. oktobra izađu na birališta, mi stojimo uz njihovo pravo da se njihov glas čuje u slobodnim i poštenim uslovima i pozivamo sve strane da poštuju brojanje glasova i relevantne procedure za proveru izbornih rezultata", naveli su senatori. Oni su istakli da SAD dugo podržavaju put Srbije ka evroatlantskim integracijama i da su prepoznale njen potencijal da doprinese stabilnosti na Zapadnom Balkanu. "Snažna demokratija u Srbiji ključna je za svaki od tih ciljeva", naveli su senatori. "Ponovo potvrđujemo ključnu ulogu koju međunarodni i domaći posmatrači imaju u očuvanju poverenja u izborni proces. Na srpskim vlastima je odgovornost da obezbede da sve institucije poštuju ulogu građana posmatrača, novinara i kandidata za javne funkcije", istakli su članovi američkog Senata. Vanredni parlamentarni izbori održavaju se 25. oktobra. Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić nosilac je liste Ujedinjena Srbija, dok se najvećim rivalom smatra Studentska lista, koja je nastala iz studentskog protesta kojim je tražena odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je život izgubilo 16 osoba. Posmatrači i predstavnici opozicije i pred ove izbore ponovo ističu probleme s biračkim spiskom prema kojem birača ima skoro isto koliko i stanovnika. RSE je mesec dana pred glasanje objavio da je više od pola miliona birača zavedeno u birački spisak bez precizno upisane adrese. Organizacija CRTA saopštila je početkom oktobra da niz teških incidenata "ukazuje na zabrinjavajući porast nasilja u predizbornoj kampanji", navodeći da su ugroženi bezbednost građana i njihovo pravo da slobodno učestvuju u političkim procesima. Predizborna delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope takođe je saopštila da su zabeležena i neprijateljska i agresivna retorika usmerena protiv opozicionih aktivista, predstavnika civilnog društva i novinara, kao i verodostojni navodi o nadzoru i zabrinutost za bezbednost birača i posmatrača. Ta delegacije je ukazala da su u maju 2026. usvojene izmene četiri izborna zakona, što je donelo određene pozitivne promene, uključujući ograničenja finansiranja kampanje i obaveznu obuku članova biračkih odbora, ali da tim promenama "nisu u dovoljnoj meri obuhvaćene ranije preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije, niti su rešeni trajni problemi kojima bi trebalo dati prioritet". Nezavisna forenzička analiza srpskih i međunarodnih stručnjaka potvrdila je početkom septembra da su se na meti špijunskih softvera našli opozicioni političari i predstavnici studentskog pokreta, dok je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić u ponedeljak objavio da je na njegovom telefonu pronađen špijunski softver.

Evropski parlament neće menjati sastav delegacije koja će posmatrati predstojeće izbore u Srbiji, potvrđeno je iz ove institucije. Delegaciju čini sedam evropskih poslanika, a šef misije Evropskog parlamenta biće, kako je ranije odlučeno, Andreas Šider (Schieder). Predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila je pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, u kojem protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja Andreasa Šidera za njenog šefa. Sadržaj pisma objavio je javni servis Radio-televizija Srbije. Brnabić u njemu navodi da dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". "Izbor lica koja kontinuirano iznose izrazito negativne sudove o vlastima u Srbiji, a pojedini i javno iskazuju očekivanje njihove smene i podršku drugim učesnicima na izborima, jasno ukazuje da oni u Srbiju dolaze sa već formiranim zaključcima", prenosi RTS ocene Brnabić. Saopštenje koje su 20. oktobra objavili kopredsedavajući Grupe za podršku demokratiji i koordinaciju izbora, Dejvid Mekalister (David McAllister) i Beri Endrjus (Barry Andrews), ne pominje pismo Brnabić, ali zvaničnici Evropskog parlamenta kažu da je ono posredan odgovor na ocene vršiteljke dužnosti predsednika Srbije. U saopštenju se navodi da su, u skladu sa uobičajenom praksom, članovi delegacije Evropskog parlamenta u potpunosti posvećeni načelima utvrđenim u Deklaraciji o principima međunarodnog posmatranja izbora i Kodeksu ponašanja međunarodnih posmatrača izbora, kao i internim pravilima Evropskog parlamenta. "Delegacija Evropskog parlamenta sprovodiće svoj mandat u potpunosti u skladu sa ustaljenom međunarodnom metodologijom posmatranja izbora, poštujući najviše standarde nezavisnosti, nepristrasnosti, objektivnosti i nemešanja u izborni proces", stoji u saopštenju. U istom dokumentu potvrđuje se nepromenjen sastav delegacije, kao i to da je Andreas Šider njen šef. Delegacija Evropskog parlamenta učestvovaće u međunarodnoj misiji za posmatranje izbora koju predvodi OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), zajedno sa drugim parlamentarnim partnerima. Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji se održavaju 25. Oktobra. OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) za monitoring vanrednih parlamentarnih izbora je angažovao više stotine posmatrača. Evropski parlament je među poslednjima dobio zvaničan poziv da pošalje misiju. Poziv je u sedište EP stigao 10. oktobra. Formalni rok za poziv istekao je 8. oktobra, kada je zasedala Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa. Parlament je ipak bio spreman da poziv sačeka najkasnije do 12. oktobra, a Konferencija je u međuvremenu odobrila da pripreme za misiju počnu paralelno.