Istražitelji Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo izuzimaju dokumentaciju iz GRAS-a koja se odnosi na upotrebu tramvaja broj 516 koji je učestvovao u nesreći u kojoj je jedna osoba poginula a više njih povređeno, tehničku dokumentaciju svih čeških tramvaja i određene personalne dosijee zaposlenih, saopštilo je u četvrtak kantonalno Tužilaštvo. U sklopu istrage o nesreći 12. februara iz Ministarstva saobraćaja Kantona Sarajevo se izuzima dokumentacija vezana za stručni nadzor nad tramvajskim saobraćajem koji je sprovođen u GRAS-u, javnom komunalnom preduzeću zaduženom za gradski prevoz u Sarajevu. U sklopu provjere navoda iz prijave koja se tiče javnih nabavki magnetnih kočnica, vrše se pretresi u prostorijama firme "Vikler-Promet" na dvije lokacije, navedeno je u saopštenju Tužilšatva Kantona Sarajevo. Nakon što je tramvaj s brojem 516 iskočio iz šina i srušio stajalište, poginuo je jedan 23-godišnji mladić dok je više osoba povrijeđeno. Tužilaštvo Kantona Sarajevo saopštilo je u srijedu da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. Iz kantonalnog Ministarstva saobraćaja već je izuzeta "obimna dokumentacija koja se odnosi na rekonstrukciju kompletne tramvajske pruge i signalni planovi svih relevantnih raskrsnica koji će se vještačiti". Tužilaštvo je ranije navelo da je utvrdilo da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuje odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što tvrdili i Sindikat KJKP GRAS. U danima nakon nesreće 12. februara, ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani prisustvovaće u četvrtak prvom sastanku Odbora za mir – inicijative američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za okončanje sukoba u svetu. Učešće Osmani potvrdio je Radiju Slobodna Evropa njen savetnik za medije Bekim Kupina. Tramp je putem nekoliko objava na društvenim mrežama najavio da će se inauguralni sastanak održati u četvrtak u Institutu za mir Donald Tramp u Vašingtonu. "Objavićemo da su zemlje članice obećale više od pet milijardi dolara za humanitarne napore i napore za rekonstrukciju u Gazi i da su posvećene angažovanju hiljada vojnika u Međunarodnim stabilizacionim snagama kako bi se osigurala bezbednost i mir za stanovnike Gaze", naveo je Tramp. Osmani je rekla da Kosovo ostaje posvećeno tesnoj saradnji sa svojim glavnim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama, i sa Odborom za mir "kako bi se ostvarili konkretni rezultati, podržali mir i stabilnost u regionima pogođenim sukobima i promovisala budućnost zasnovana na saradnji, bezbednosti i zajedničkom prosperitetu", navelo je u sredu Predsedništvo Kosova. Kosovsko Predsedništvo je ranije navelo za RSE da od države nije traženo da plati milijardu dolara za učešće u Odboru za mir. Odbor za mir osnovan je 22. januara u Davosu, u prisustvu Trampa. Kosovo predstavlja Osmani. Odbor za mir ima 27 članova. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ovlastio je to telo da nadgleda sprovođenje primirja u Pojasu Gaze i da se bavi aspektima upravljanja i rekonstrukcije. Osnivanje Odbora predviđeno je Trampovim planom za mir u Gazi od 20 tačaka. Ovaj plan su prihvatili Izrael i palestinski Hamas – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – u oktobru 2025. godine, kako bi se okončale dvogodišnje borbe. Značaj učešća Kosova u Odboru za mirProfesor studija mira i sukoba na Univerzitetu u Dablinu u Irskoj Gezim Visoka rekao je za RSE da bi učešće Kosova u tom odboru moglo doneti zemlji značajne koristi u spoljnoj politici, uprkos mogućim troškovima. Prema njegovim rečima, sve dok je Kosovo van glavnih međunarodnih organizacija kao što su NATO, Evropska unija i Ujedinjene nacije, takve inicijative bi mogle poslužiti jačanju njegove diplomatske pozicije. "Ova platforma može ponuditi Kosovu prostor za lobiranje i traženje novih priznanja od država poput Maroka ili drugih zemalja koje još nisu priznale Kosovo... Dosad sistem UN nije ponudio Kosovu jednakost, odgovarajući pristup, nije bio u službi prava Kosova na samoopredeljenje, članstvo u međunarodnom sistemu i međunarodno priznanje. Na neki način, ovo je i protest protiv poretka UN, koji je na kraju postao oruđe velikih sila", rekao je Visoka. Šta se zna o učešću u Međunarodnim stabilizacionim snagama?Pored učešća u Odboru, vlasti na Kosovu su potvrdile da su u procesu preispitivanja oblika i kapaciteta kojim bi pripadnici Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) mogli da doprinesu Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu. Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) je ranije ove godine objavio da učešće BSK-a u tim snagama dolazi posle njihovog učešća na konferenciji u Dohi u decembru, koju je organizovala Centralna komanda SAD. Ministar odbrane Ejup Maćedonci (Maqedonci) rekao je za RSE da je konferencija u Kataru imala informativni karakter u vezi s Međunarodnim stabilizacionim snagama i da je američka vojska pozvala Kosovo da učestvuje. Pojedinosti o Međunarodnim stabilizacionim snagama, koje imaju mandat Ujedinjenih nacija, nisu objavljene, ali se veruje da će njihov zadatak biti pružanje bezbednosti i nadgledanje primirja u Pojasu Gaze. Bela kuća je saopštila da je za komandanta Međunarodnih stabilizacionih snaga imenovan vojni general-major Džasper Džefer (Jasper Jeffer), američki komandant za specijalne operacije. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas ubio više od 1.200 ljudi u napadu na jug Izraela i uzeo stotine talaca. U potonjim izraelskim napadima u Pojasu Gaze ubijeno je više od 60.000 ljudi, dok je u toj oblasti izazvana glad uz velika razaranja.

Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini reagovala je na pojavu slogana i obilježja povezanih s fašističkim ideologijama tokom nedavnog koncerta Marka Perkovića Thompsona u Širokom Brijegu, poručivši da za takve poruke nema mjesta u demokratskom društvu. U saopštenju navode da su se na društvenim mrežama pojavile fotografije i video-snimci na kojima se vide učesnici koncerta kako skandiraju parole i ističu simbole koji se dovode u vezu s fašističkim pokretima i ideologijama iz prošlog stoljeća. "Veličanju i relativizaciji fašističkih ideologija nema mjesta u demokratskom društvu, a takvi prizori podsjećaju na najmračnije periode evropske istorije", poručili su iz Delegacije EU. Delegacija je pozvala sve građane i institucije u BiH da iskažu poštovanje prema žrtvama zločina počinjenih tokom Drugog svjetskog rata, te zatražila od nadležnih organa da istraže incident u skladu s domaćim zakonodavstvom. Reakciji Evropske unije prethodila je snažna osuda nerezidentne ambasadorice Izraela u BiH, Galit Peleg, koja je koncerte održane 13. i 14. februara nazvala primjerom "širenja mržnje i veličanja nacističke ideologije". "Šokantni prizori mladih ljudi u Širokom Brijegu koji slave uz nacističke pozdrave. Ovakvi izljevi mržnje moraju se iskorijeniti", napisala je ambasadorica Peleg na platformi X. Na snimcima iz sportske dvorane Pecara vidljive su ustaške oznake, skandiranje "Za dom spremni!" i podizanje ruke u nacistički pozdrav tokom izvedbe pjesme "Bojne Čavoglave". Dvorana je oba dana bila puna, uz istaknutu ikonografiju tzv. NDH. Ambasadorica Peleg pozvala je institucije BiH da hitno reaguju i preduzmu konkretne mjere protiv odgovornih. Osudu je uputio i predsjednik jevrejskog društva La Benevolencija, Vladimir Andrle, koji je poručio da su ustaški pozdravi i nacistički simboli bili "glavna obilježja koncerata". "Relativizacija zla ne jača identitet. Uništava društva i vrijeđa sjećanje na žrtve. Suočavanje s prošlošću najmanje je što civilizirano društvo može učiniti", napisao je Andrle. U kontekstu navedenih reakcija, Delegacija EU naglasila je da evropske vrijednosti počivaju na jasnom odbacivanju svih oblika fašizma, nacizma i totalitarnih ideologija. Pozvali su institucije u BiH da dosljedno primjenjuju zakone koji se odnose na zabranu govora mržnje, poticanje nasilja i javno isticanje simbolike koja glorificira režime odgovorne za masovne zločine. Delegacija EU najavila je da će nastaviti pratiti situaciju i podržavati inicijative koje promoviraju vladavinu prava, međusobno poštivanje i demokratske standarde.

Osmi dan zaredom poljoprivrednici u Srbiji blokiraju više regionalnih i lokalnih puteva širom zemlje zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Protesti su na pravcima u zapadnom delu države u Mrčajevcima, Slatini, Cerovcu, Barama, Zavlaci, Bogatiću, Jadru. Neprekidne blokade saobraćaja su kod Čačka, Kraljeva, Bogatića, Mrčajevaca, dok su u pojedinim mestima ograničene na nekoliko sati. Poljoprivredna udruženja zahtevaju uvođenje takse na uvozno mleko i mlečne proizvode, pojačanu kontrolu njihovog kvaliteta, garantovan otkup domaćeg mleka i povećanje njegove otkupne cene, kao i prestanak uvoza agrarnih proizvoda kojih u Srbiji ima dovoljno iz domaće produkcije. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je u sredu da je zahtev poljoprivrednih udruženja o ograničavanju uvoza agrarnih proizvoda neprihvatljiv. „Mnogo više izvozimo nego što uvozimo i to znači da ako mi zabranimo uvoz, onda će nama zabraniti da izvozimo jabuke, maline, mleko”, rekao je Glamočić. Predstavnici stočara i ratara Srbije ove sedmice su imali sastanak sa ministrom koji je završen tako što su napustili razgovore bez rezultata. Proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja saopštili su da su blokade putnih pravaca samo upozorenje i da će ubrzo radikalizovati proteste ukoliko država ne ispuni njihove zahteve. Ministarstvo poljoprivrede je ranije, 11. Februara, saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su krajem prošle godine u Kraljevu, gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede poručilo je tada da razume zabrinutost proizvođača ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

Evropska komisija zabrinuta je zbog kontinuirane kampanje diskreditacije novinara Verana Matića, kao i drugih novinara u Srbiji, saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Komisije. On je naveo da su nezavisni mediji "ključni stub evropske demokratije", a da novinari moraju da rade "slobodno, bez straha ili zastrašivanja". "Ovo je suština slobode medija u Evropskoj uniji i isto se očekuje od država kandidata za članstvo, uključujući i Srbiju", naveo je portparol Komisije. Targetiranje Verana Matića počelo je krajem januara emitovanjem filma koji je prikazan na televizijama bliskim vlasti, a kasnije objavljen i na brojnim provladinim portalima. U filmu pod nazivom "Zlo doba 2: Stvaranje propagande" Matić je označen kao "autošovinista" i čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori optužili su ga i za proneveru velike sume novca. Iza filma je stala organizacija Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada. Ovaj Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine. Centar je nakon filma o Veranu Matiću na Instagramu najavio i "naredne epizode" uz spisak imena više od 40 novinara iz Srbije "kojima će se baviti". Ministar informisanja Boris Bratina izjavio je da ne misli da je objavljivanje spiska targetiranje i ugrožavanje novinara. "Ne vidim ko bi tu trebao da se plaši. Mnogi novinari su napadani i sa jedne i sa druge strane. Ako bismo trebali da izrazimo bojazan mogli bismo da izrazimo generalno. Sam serijal čini mi se da nije povod za to", rekao je Bratina 13. februara za televiziju N1. Medijska udruženja su zbog emitovanja filma o Veranu Matiću 8. februara podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Iz Tužilaštva nisu odgovorili na pitanje RSE da li su pokrenuli postupak. Evropska komisija je za RSE podsetila na poslednji izveštaj o napretku Srbije u kojem se navodi da je, iako je zemlja izmenila medijsko zakonodavstvo kako bi ga dodatno uskladila sa evropskim standardima, "došlo do nazadovanja jer se okruženje za novinare, medijske profesionalce i medijske kuće ozbiljno pogoršalo". Prema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare.

Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu protiv Srbije, kojom je utvrdio je država povredila obavezu da obezbedi delotvornu i efikasnu istragu ratnog zločina. Presuda se odnosi na ratni zločin u hrvatskom selu Lovas, gde je ubijeno 69 osoba. Civili su mučeni i zlostavljani. Selo je u oktobru 1991, granatirala i zauzela Jugoslovenska narodna armija, zajedno sa određenim brojem lokalno regrutovanih snaga "teritorijalne odbrane", lokalnom policijom i dobrovoljcima. Žalbu Evropskom sudu protiv Srbije uputio je u junu 2022. Vilko Đaković, sin jedne od žrtava, Petra Đakovića, smatrajući da srpske vlasti nisu sprovele efikasnu istragu u vezi sa ubistvom njegovog oca. Sud u Strazburu je u odluci podsetio na obavezu države da sprovede delotvornu, nezavisnu i blagovremenu istragu i ukazao da nijedna osoba do sada nije osuđena za ubistvo Đakovićevog oca. Sud je naložio Srbiji da Đakoviću isplati 12.000 evra na ime nematerijalne štete i 1.730 evra na ime troškova postupka, uz eventualne poreze i zakonsku kamatu ukoliko isplata ne bude izvršena u roku od tri meseca. "Odluka Evropskog suda predstavlja jasnu poruku da država ne može nekažnjeno odugovlačiti istrage ratnih zločina i time uskraćivati pravdu žrtvama", poručio je nevladin Fond za humanitarno pravo na mreži X. Navode da će nastaviti da insistiraju na odgovornosti države za efikasno procesuiranje ratnih zločina i da će u slučajevima odugovlačenja istraga podnositi predstavke Evropskom sudu. Ministarstvo pravde do objave vesti nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa o reakciji na presudu i da li će se žaliti pred sudom u Strazburu. Suđenje za zločin u Lovasu bio je jedan od najdužih postupaka za ratne zločine u Srbiji. Trajalo je više od 12 godina, okončano je 2020. godine, uz kritike da je pravosuđe Srbije štitilo visoke oficire Jugoslovenske narodne armije (JNA) i obesmislilo procesuiranje ratnih zločina. U prvobitnoj optužnici iz 2007. Tužilaštvo za ratne zločine teretilo je 14 pripadnika nekadašnje JNA, paravojne formacije "Dušan Silni" i lokalnih vlasti za ubistvo 69 osoba, te za mučenja i zlostavljanja civila. Prvostepenu presudu iz 2012, kojom su svi optuženi proglašeni krivima, Apelacioni sud je ukinuo i naložio novo suđenje. U ponovljenom postupku, Viši sud je 2019. osudio osmoricu optuženih na kazne od četiri do osam godina zatvora, dok je postupak protiv više optuženih obustavljen. Apelacioni sud je potom 2023. oslobodio Željka Krnjajića i Milana Devčića optužbi, a ostalim optuženima dodatno smanjio kazne, nekima i ispod zakonskog minimuma od pet godina. Fond za humanitarno pravo je 2. novembra 2016. godine u ime Vilka Đakovića podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Srbije protiv Dušana Lončara, komandanta 2. gardijske motorizovane brigade JNA za ratni zločin u Lovasu. Od tada je, kako je ranije saopšteno, FHP pred domaćim organima preduzimao sva raspoloživa pravna sredstva radi pokretanja istrage, uključujući podnošenje dopuna prijave, urgencije i podnošenje žalbe Ustavnom sudu 2018. godine zbog neefikasnosti postupanja. Ustavna žalba je 2022. godine odbijena. Tužilaštvo za ratne zločine je 12. septembra 2022. godine, gotovo šest godina nakon podnošenja krivične prijave od strane FHP-a, podiglo optužnicu protiv Dušana Lončara. Suđenje je i dalje u toku.

Status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija, rešavaće se u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima, izjavo je portparol Evropske unije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa. "Kosovski premijer (Albin Kurti) se obavezao da će se baviti integracijom zdravstvenih i obrazovnih struktura, koje podržava Srbija, u konsultaciji sa kosovskim Srbima i EU, posebno sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine", navodi se. Zdravstvene i obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile. Od početka godine aktuelizovano je pitanje integracije ovih institucija u kosovski sistem. Predstavnici Srba na Kosovu traže da se o pitanjima obrazovanja i zdravstva raspravlja u BriseluKurti je 16. januara saopštio da će se proces integracije srpskog zdravstva i obrazovanja sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. Ipak, nije precizirano koji modeli integracije se razmatraju, te da li će se ona desiti u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, na čemu insistira Beograd. RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom oko ovog pitanja i čeka odgovor. Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. godine, a pominje se i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine. Prema statutu koji je izradila EU, ova Zajednica trebalo bi da reguliše i primanja, odnosno finansiranje iz budžeta Srbije. Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer oni koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim.

U Sarajevu su završeni šesti po redu protesti na kojima se okupilo oko 200 osoba ispred Zemaljskog muzeja, u blizini mjesta nesreće u kojoj je poginuo Erdoan Morankić (23), a više osoba je povrijeđeno, nakon što je tramvaj iskočio iz šina i srušio stajalište. Nakon okupljanja blokirana je glavna saobraćajnica, a potom su učesnici protesta prošetali do centra grada, blokirajući glavnu saobraćajnicu. "Obraćam vam se kao neko ko svaki dan koristi gradsku saobraćajnu mrežu. Koliko još mladih mora da nestane da bi se sistem promijenio. Svaki put kada uđem u stari tramvaj osjećam strah koji nije moj, nego strah svih nas. Tražim javnu, transparetnu istragu i sanaciju infrastrukture u Grasu, da se vlast pobrine za pitanje mladih, imenovanje stručnih rukovodilaca, reviziju budžeta prema sigurnosti i socijalnim mjerama,", izjavila je studentica Lamija Hažimusić na protestu. Tužilaštvo Kantona Sarajevo je saopštilo 18. februara da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. "Istraga se vodi u više pravaca, s posebnim akcentom na tehničku ispravnost tramvaja", saopšteno je iz Tužilaštva. Dodaju da je iz kantonalnog Ministarstva saobraćaja izuzeta "obimna dokumentacija koja se odnosi na rekonstrukciju kompletne tramvajske pruge i signalni planovi svih relevantnih raskrsnica koji će se vještačiti", te da se istragom bavi tim tužilaca Odjela za opći i privredni kriminal i korupciju. Tužilaštvo takođe ističe da su oni utvrdili da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuju odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što su tvrdili i u Sindikatu KJKP GRAS, javnog komunalnog preduzeća zaduženog za gradski prevoz u Sarajevu. U saopštenju Tužilaštvo zaključuje da će brzina rada zavisiti od policije, drugih agencija za provođenje zakona, kao i od naredbi nadležnog suda, potrebnih za istražne radnje na terenu. U danima nakon nesreće 12. februara, ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.

Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić izjavio je u sredu da će parlament skoro stalno zasedati kako bi se ispunile obaveze na evropskom putu zemlje s ciljem da se pristupni pregovori s Evropskom unijom završe ove godine. Na sastanku s delegacijom Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta koju je predvodio predsednik tog tela Dejvid Mekalister (David McAllister) Mandić je zahvalio na "dugogodišnjoj, otvorenoj i dosljednoj podršci evropskom putu Crne Gore", saopštio je crnogorski parlament. Mandić, lider Nove srpske demokratije koja je bila deo rasformiranog proruskog Demokratskog fronta, rekao je da Crna Gora deli viziju da postane 28. članica EU do 2028. i da je cilj da se pristupni pregovori završe do kraja 2026. "U ovom sazivu Skupštine usvojeno je gotovo 400 zakona, od čega je blizu 170 usklađeno sa evropskim zakonodavstvom, a Parlament će do kraja godine biti u gotovo stalnom zasijedanju kako bi se preostale obaveze završile bez odlaganja", rekao je Mandić. On je najavio je da će u junu biti otvoren Evropski parlamentarni centar, sa ciljem daljeg jačanja saradnje sa Evropskim parlamentom. Mandić je rekao da je Skupština "pokretač i glavni motor" evropskog puta Crne Gore, navodeći da kontinuiranim zasedanjem parlament demonstrira da stoprocentno podržava članstvo Crne Gore u EU. "Kao najveći izazov izdvojio bih borbu protiv organizovanog kriminala i potrebu daljeg jačanja nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa. Poglavlja 23 i 24 su ključni test napretka i preduslov za kvalitetan i siguran život građana", rekao je Mandić. Poslanici Evropskog parlamenta su pozdravili napredak Crne Gore na evropskom putu, ističući da je progres vidljiv, ali da su završne faze pregovora najzahtevnije, navodi se u saopštenju crnogorske Skupštine. Izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Marjan Šarec ocenio je prođe nedelje da tu zemlju očekuje zahtevna godina u kojoj će biti ključno da politički akteri prevaziđu međusobne sporove i usmere se na strateški cilj - završetak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja i ostaje zemlja predvodnica u procesu proširenja. Cilj vlasti je da do kraja godine zatvori sva preostala poglavlja i time otvara put ka ostvarenju slogana "28 do 28" – postizanju članstva u EU do 2028. godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da će sporazum o pristupanju Crne Gore, koji bi trebalo da bude "prvi u novoj generaciji", uključiti i zaštitne mehanizme u slučaju nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava.

Crnogorska Uprava carina saopštila je u sredu da je u luci Bar zaplenila dva miliona tableta koje su deklarisane kao multivitamini i minerali za životinje, ali u kojima su se nalazile zabranjene supstance. Prema dostavljenoj dokumentaciji, pošiljku je činilo 1.700 paketa bruto mase 20.025 kilograma, ukupne vrednosti 103.000 dolara, obuhvaćenih jednom fakturom za 13 različitih artikala. Kontrolom je utvrđena nepravilnost u deklarisanju jednog od proizvoda, posle čega je izvršena spektrometrijska analiza, a potom je laboratorijsku proveru sproveo Instituta za ljekove i medicinska sredstva. Daljom analizom je utvrđeno prisustvo zabranjenih supstanci furazolidon i dimetridazol, koje nisu bile navedene na deklaraciji proizvoda, navela je Uprava carina i dodala da je zbog utvrđenih nepravilnosti oduzeto 2.000.000 komada tableta spornog proizvoda, procenjene vrednosti 12.470 dolara. Crnogorska carina je saopštila da su u odvojenoj akciji na graničnom prelazu Dobrakovo, carinici zaplenili robu u vrednosti od skoro 28.000 evra, koju su činili skupi mobilni telefoni, optička sočiva i medicinski alkohol, kao i parfemi pronađeni u autobusu crnogorskih registarskih oznaka.

Tužilaštvo Kantona Sarajevo je saopštilo 18. februara da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. Kantonalno Tužilaštvo istražuje slučaj kada je tramvaj gradskog prevoza 12. februara iskočio iz šina i srušio stajalište u centru Sarajeva nedaleko od Zemaljskog muzeja, pri čemu je poginuo Erdoan Morankić (23), a više osoba je povrijeđeno. "Istraga se vodi u više pravaca, s posebnim akcentom na tehničku ispravnost tramvaja", saopšteno je iz Tužilaštva. Iz Tužilaštva navode da su, između ostalog izuzeti snimci videonadzora"sa BH Telecoma, Zemaljskog muzeja, Tehničke škole", te da se nalaze na forenzičkoj obradi. Dodaju da je iz kantonalnog Ministarstva saobraćaja izuzeta "obimna dokumentacija koja se odnosi na rekonstrukciju kompletne tramvajske pruge i signalni planovi svih relevantnih raskrsnica koji će se vještačiti", te da se istragom bavi tim tužilaca Odjela za opći i privredni kriminal i korupciju. Tužilaštvo takođe ističe da su oni utvrdili da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuju odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što su tvrdili i u Sindikatu KJKP GRAS, javnog komunalnog preduzeća zaduženog za gradski prevoz u Sarajevu. U saopštenju Tužilaštvo zaključuje da će brzina rada zavisiti od policije, drugih agencija za provođenje zakona, kao i od naredbi nadležnog suda, potrebnih za istražne radnje na terenu. U danima nakon nesreće, ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.

Bivši predsjednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci), bivši predsjednik parlamenta Kadrija Veseljija (Veseli) i Jakup Krasnići (Krasniqi), kao i bivši poslanik Redžep Seljimi (Rexhep Selimi), u završnim riječima pred Sudom u Hagu izjavili su da su nevini i da optužbe Tužilaštva ne stoje. Tači: "Postoji samo jedna istina - ja sam potpuno nevin"Tači je rekao da su godine postupka pokazale istinu: "Optužbe ne stoje. Ja sam potpuno nevin." Navodeći da mu je Tužilaštvo "dodijelilo mnoge titule i činove", istakao je da su razlozi masovnog pristupanja OVK bili posljedica djelovanja režima Slobodana Miloševića, a ne ličnih ambicija. Podsjetio je i na riječi Madeleine Albright: "Milošević je najveći regruter OVK." Tači je odbacio i optužbe o navodnoj trgovini organima, ocjenjujući da je riječ o propagandi. Veseli: "Moja savjest je čista"Kadrija Veselji rekao je da se na Kosovo vratio ne kao vojnik, nego kao student, vođen moralnom obavezom prema svom narodu: "Moji postupci bili su humani i legalni." Njegova odbrana naglasila je da Tužilaštvo" nije iznijelo nijedan validan dokaz" protiv njega. Selimi: "Optužbe su neosnovane i nepravedne"Redžep Seljimi poručio je da optužnica stvara utisak kao da se suđenje vodi ne samo zbog konkretnih radnji, nego i zato što su se borili za nezavisnost Kosova: "Teško je razumjeti protiv koga je optužnica podignuta — protiv nas ili protiv same ideje nezavisnosti Kosova." Dodao je da je proces dokazao kako su "optužbe potpuno neosnovane i nepravedne". Krasnići: "Nisam kriminalac — moja borba je bila za ljudsko dostojanstvo"Jakup Krasnići rekao je da je čitav život proveo u uvjerenju da "ljudska bića zaslužuju slobodu". Naglasio je da je u pritvoru od 2020. godine i da su mu time uskraćena osnovna ljudska prava, uključujući pravo da starost provede sa porodicom u slobodnoj domovini. "Stojim pred vama ne kao kriminalac, nego kao čovjek rođen i oblikovan u borbi za dostojanstvo." Tužilaštvo traži po 45 godina zatvoraSpecijalizovanо tužilaštvo zatražilo je kazne od 45 godina za Tačija, Veselija, Krasnićija i Seljimija, navodeći da su odgovorni za ratne zločine u periodu 1998–1999. Odbrane su odbacile optužbe i tražile oslobađajuće presude. Političke reakcije i protesti u PrištiniU Prištini su održani masovni protesti uoči završnih riječi, uz poruke da je borba OVK bila pravedna i odbrambena. Kosovski ministar vanjskih poslova Glauk Konjufca ocijenio je da je sud "nepravedno fokusiran na OVK" i izrazio nadu da će presuda biti "u skladu sa istorijom i slavom OVK". Šta dalje?Sudije sada imaju tri mjeseca da donesu presudu, uz mogućnost produženja roka. Optuženi ostaju u pritvoru u Hagu do izricanja odluke.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u sredu da su dva dana razgovora s Rusijom, uz posredovanje SAD, donela mešovite rezultate, s napretkom u vojnim aspektima, ali da su "osetljiva pitanja" ostala u političkim oblastima. Drugi dan razgovora između Rusije i Ukrajine prekinut je u sredu posle oko dva sata. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je "prerano" za procenu rezultata razgovora u Ženevi. Zasad američki zvaničnici nisu davali izjave. Obraćajući se novinarima u onlajn četu koji je organizovao predsednički kabinet, Zelenski je rekao da su "sve tri strane bile konstruktivne na vojnom planu" razgovora. "Vojska u osnovi razume kako da prati prekid vatre i kraj rata, ako postoji politička volja. U osnovi su se tamo složili oko skoro svega. Praćenje će definitivno uključivati američku stranu", rekao je on. "Na političkom planu je bio dijalog – složili su se da krenu napred i da nastave. Nisam čuo da je bio isti nivo napretka kao na vojnoj strani. Ali... moja grupa je rekla da ne mogu o svemu da me izveste preko telefona", dodao je Zelenski. Glavni pregovarač Moskve Vladimir Medinski rekao je za ruske državne medije da su pregovori bili "teški, ali poslovni" i da će uslediti dalji sastanci. Prethodnog dana, glavni izaslanik Bele kuće u Ženevi Stiv Vitkof (Steve Witkoff) rekao je da je postignut "značajan napredak". "Obe strane su se saglasile da prenesu nove informacije svojim liderima i nastave da rade na postizanju dogovora", naveo je Vitkof na X. Sastanci u utorak i sredu u Ženevi – treća runda trilateralnih razgovora održanih tokom proteklog meseca – fokusirani su na dve najteže prepreke zaustavljanju rata: teritorijalne pretenzije i bezbednosne garancije. Sastanci se održavaju nedelju dana pre četvrte godišnjice početka invazije u kojoj je ubijeno ili ranjeno skoro dva miliona ljudi na obe strane. Napori koje predvode SAD da se reši sukob ostvarili su dosad najveći napredak od prvih meseci posle početka invazije 24. februara 2022. godine. Međutim, Rusija ne pokazuje puno naznaka spremnosti da odustane od svojih tvrdih zahteva, koji uključuju da Kijev prepusti teritorije koje još drži u istočnom regionu Donbasa. Ukrajina dotle vrši pritisak na Vašington i evropske saveznike da dobije čvrste bezbednosne garancije koje bi joj pomogle da se zaštiti od buduće ruske agresije. Rusi "nisu dali nikakve naznake da su spremni da naprave bilo kakve promene u odnosu na svoje maksimalne zahteve", rekao je za RSE Vilijam Tejlor (William Taylor), bivši ambasador SAD u Ukrajini. Bez prekida vatre, rekao je on, širi sporazumi su nerealistični. "Sve zavisi od prekida borbi", rekao je Tejlor. Zelenski je u utorak rekao za Blumberg (Bloomberg) da se razmatra nadgledanja prekida vatre – ako i kada se o njemu postigne dogovor. Rusija je uoči razgovora ponovo dronovima i raketama napala ukrajinske gradove, pogodivši stambene zgrade i energetsku infrastrukturu. Milioni Ukrajinaca trpe posledice nestanka grejanja i struje kao rezultat ruskog bombardovanja elektrana i dalekovoda. Kontinuirani ruski napadi ukazuju na nedostatak ozbiljnosti u vezi s razgovorima, rekao je Tejlor. Stiven Pajfer (Steven Pifer), još jedan bivši američki ambasador u Ukrajini, doveo je u pitanje da li Rusija pregovara uglavnom zbog predstave, a ne da bi smanjila suštinske razlike između dve strane. "Da li donose nešto novo što bi zapravo moglo da smanji razlike između strana", upitao je on. "Moram reći da sam generalno prilično skeptičan u pogledu izgleda za razgovore", rekao je on za RSE.

Visoki zvaničnik američkog State Departmenta izričito je odbacio tvrdnje da Vašington i Moskva neformalno nastavljaju poštovati ograničenja sada već istečenog sporazuma Novi START o limitiranju nuklearnog naoružanja, rekavši da ne postoji nikakav "džentlmenski sporazum". "Ne znam za takav dogovor", rekao je 17. februara pomoćnik državnog sekretara Christopher Yeaw na Hudson institutu, odgovarajući na pitanje da li dvije strane tiho poštuju ograničenja Novog START-a uprkos isteku sporazuma. Sporazum o novoj strategijskoj redukciji naoružanja (Novi START) potpisali su 2010. godine Sjedinjene Države i Rusija i ograničavao je svaku zemlju na 1.550 raspoređenih nuklearnih bojevih glava. Sporazum je istekao 5. februara. Yeawove izjave naglašavaju tvrđi američki stav prema kontroli naoružanja pod predsjednikom Donaldom Trumpom, čija je administracija dopustila da Novi START istekne dok nastoji oblikovati ono što zvaničnici opisuju kao širi, trilateralni okvir koji bi uključivao i Kinu. Ograničenja sporazuma više ne važeNovi START je ograničavao raspoređene američke i ruske strateške nuklearne bojeve glave, ali nije obuhvatao nestrategijske ("teatarske") nuklearne kapacitete, niti je nametao ikakva ograničenja Kini. Yeaw je te izostavljene kategorije opisao kao ključne nedostatke. "Samo dva polja od šest bila su obuhvaćena sporazumom", rekao je, predstavljajući matricu američkih, ruskih i kineskih strateških i taktičkih nuklearnih snaga. Uz Kinu koja nije obuzdana sporazumima i Rusiju koja modernizuje svoj nestrategijski arsenal, smatra da je sporazumni okvir zastario. Yeaw je rekao da se Rusija već ranije povukla iz pune implementacije, te dodao da je Vašington sada slobodan da prilagodi svoje nuklearne kapacitete prema potrebi. "Više nismo obavezani ograničenjima Novog START‑a", rekao je, dodajući da će sve buduće odluke o snagama donositi predsjednik i Pentagon. Optužbe SAD o kineskom testu povećavaju pritisakYeaw je ovo izjavio dok je dodatno elaborirao tvrdnje SAD da je Kina izvela nuklearni test s generisanjem prinosa. SAD, kako je rekao, znaju da je Kina izvela"superkritičnu nuklearnu detonaciju" 22. juna 2020. u blizini svog poligona Lop Nur, pozivajući se na seizmičke podatke koji ukazuju na događaj magnitude 2,75. "Vodim se podacima. Ja sam naučnik", rekao je Yeaw. "Vrlo je mala mogućnost da je riječ o nečemu drugom osim o eksploziji." Optužio je Peking da koristi tehnike "razdvajanja" kako bi smanjio detektabilnost takvih testova, te dodao da je Kina pripremala testiranja s predviđenim prinosima u stotinama tona. Kina je negirala da krši moratorij na nuklearna testiranja. Predsjednik Trump izjavio je da bi se Sjedinjene Države vratile nuklearnim testovima "na ravnopravnoj osnovi" ukoliko i konkurenti nastave izvoditi testove s prinosom. Yeaw je naglasio da to ne znači povratak velikim atmosferskim testovima iz doba Hladnog rata, ali znači da Vašington neće održavati strogu politiku "nultog prinosa" ako drugi ne učine isto. "Ako protivnici izvode nuklearne testove, a SAD ne, onda Amerika dovodi sebe u nepodnošljiv položaj", rekao je. Yeaw je pristup administracije nazvao "kontrolom naoružanja Amerika na prvom mjestu", ali je dodao da to "ne može i ne znači kontrolu naoružanja samo za Ameriku". Administracija će, rekao je, nastaviti tražiti sporazume o strateškoj stabilnosti na trilateralnoj osnovi, uključujući Rusiju i Kinu. Uoči sljedeće revizijske konferencije Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), Yeaw je nagovijestio da će Vašington vršiti pritisak na Peking da se uključi u pregovore, umjesto da se oslanja na bilateralne aranžmane SAD-a i Rusije. Za sada, međutim, jasno je poručio da ne postoji nikakav neformalni dogovor o primjeni Novog START‑a. "Ne postoji takav sporazum", rekao je Yeaw.