Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski uputio je direktan apel predsjedniku Donaldu Trumpu i američkom Kongresu, upozoravajući da Ukrajini hitno trebaju dodatni raketni sistemi Patriot dok Rusija pojačava napade balističkim projektilima. U pismu dostavljenom Bijeloj kući i Kongresu, Zelenski je rekao da sposobnost Ukrajine da zaštiti civile sada u velikoj mjeri zavisi od američkih sistema Patriot, opisujući balističke projektile kao jednu od preostalih ključnih prednosti Moskve na ratištu. Poruka Kijeva u pismu bila je da promjena diplomatske retorike nije promijenila stanje na terenu rekla je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ambasadorica Ukrajine u Sjedinjenim Američkim Državama Olha Stefanišina. "Može postojati različita diplomatska retorika, mogu postojati različite diplomatske dinamike, mogu postojati različiti prioriteti, ali stvarnost se ne mijenja," rekla je. "Stvarnost na terenu se ne mijenja. Ljudi umiru." Zelenski je u pismu, u koji je RSE imao uvid, napisao da, dok se u ratu odlučuje o "sudbini mnogih života", sistemi Patriot ostaju "najefikasnija odbrana od svake vrste ruskih balističkih projektila." Apel dolazi u trenutku kada Trumpova administracija nastavlja da izbjegava velike pakete direktne vojne pomoći Kijevu, oslanjajući se umjesto toga na mehanizam nazvan "Lista prioritetnih zahtjeva za Ukrajinu (PURL)", prema kojem NATO saveznici kupuju američke sisteme naoružanja za Ukrajinu. Ali Zelenski je upozorio da isporuke u okviru tog programa ne prate tempo potreba na ratištu. "Trenutni tempo isporuka kroz PURL program više ne prati stvarnost prijetnje s kojom se suočavamo," napisao je. Ukrajinski predsjednik je također ukazao na rastuću globalnu potražnju za Patriot presretačima usljed šireg međunarodnog sigurnosnog pritiska i konkurentskih potreba za američkim zalihama. "Za nas, za naciju koja se bori za svoj opstanak, teško da postoji nešto bolnije nego vidjeti Patriot baterije bez učitanih projektila," napisao je Zelenski. U objavi na društvenim mrežama 27. maja, Zelenski je rekao da, iako je možda vrlo neobično da se strani lider istovremeno obrati i američkom predsjedniku i Kongresu, situacija zahtijeva "brzu i efikasnu akciju." "Važno je da Amerika čuje Ukrajinu," dodao je, napominjući da rat Rusije protiv Ukrajine, koji traje već pet godina, ostaje egzistencijalna borba. "Što prije budemo u stanju da pružimo veću zaštitu od balističkih prijetnji, prije ćemo moći učiniti da diplomatija funkcioniše," napisao je Zelenski. "Dokle god se Rusija oslanja na projektile, njen interes za diplomatiju nije stvaran." Apel je brzo izazvao reakcije na Capitol Hillu. Visoki republikanski zastupnik Joe Wilson rekao je za RSE da Ukrajina ostaje ključni partner u suprotstavljanju zajedničkim protivnicima. "Ukrajinci hrabro brane svoju domovinu dok rade na inovacijama i stoje uz Ameriku protiv terorističkog režima u Teheranu," rekao je Wilson. "Ratni zločinac Putin ubija vjernike u crkvama i djecu koja se igraju, dok otvoreno snabdijeva teroriste u Teheranu kako bi ubijali Amerikance. On gubi i očajan je. Protivzračna odbrana spašava živote, a Ukrajina je dokazani partner protiv terorizma." Iz Bijele kuće nisu odgovorili Radiju Slobodna Evropa sa zahtjevom na komentar. Nekoliko kongresnih ureda reklo je da njihovi zastupnici još nisu pregledali pismo. Stefanišina kaže da Rusija, "u svom očaju" i pod "ogromnim pritiskom sa svih strana," pojačava napade, uključujući raketne udare, sajber ratovanje, kampanje dezinformacija i zastrašivanje usmjereno na Ukrajinu i njene partnere. Ambasadorica dodaje da da sposobnost Ukrajine da se suprotstavi balističkim projektilima ostaje u velikoj mjeri zavisna od Sjedinjenih Američkih Država. "Jedina stvar koja je isključivo na raspolaganju američkoj vladi jeste sposobnost presretanja balističkih projektila," kaže. "I to je odbrambena sposobnost koja nam je potrebna i jedina o kojoj zaista očajnički želimo postići dogovor sa Sjedinjenim Državama." Dodala je da je Ukrajina spremna finansirati dodatne sisteme i presretače. "Sigurno ćemo moći to platiti," rekla je. Ključni argument u pismu Zelenskog jeste da bi snažnija protivzračna odbrana mogla pomoći da se promijene kalkulacije Moskve i otvori prostor za diplomatiju. "Balistički projektili su posljednja velika prednost [ruskog predsjednika Vladimira] Putina," napisao je Zelenski, upozoravajući da će Rusija nastaviti koristiti raketne udare "kako bi izbjegla diplomatiju" osim ako Ukrajina ne može suzbiti tu prijetnju. Stefanišina kaže da Moskva pokušava iskoristiti podjele među zapadnim saveznicima. "Vidjeli smo mnogo radikalne retorike koja samo unosi puno sive boje između nečega što je zaista crno i bijelo, dobro i loše," kaže ambasadorica. "Oni misle da to mogu iskoristiti podrivanjem jedinstva." Također je upozorila da bi se ruski napadi mogli dodatno pojačati. "Razumijemo da najtamnije vrijeme za Rusiju tek dolazi," rekla je. "Bit će još više očajni da ubiju više Ukrajinaca." William B. Taylor Jr., koji je bio glavni američki diplomata u Kijevu za vrijeme predsjednika Georgea W. Busha i tokom Trumpove administracije kaže da je sve hitnija potreba Ukrajine za Patriot sistemima. "Potreba za protivbalističkim oružjem poput Patriota je velika," rekao je za Radio Slobodna Evropa. "Ukrajinci mogu prilično efikasno obarati [ruske] dronove," kaže navodeći rastuće domaće kapacitete Ukrajine za protivzračnu odbranu. "Ali problem su balistički projektili." Taylor kaže da globalni nedostatak Patriot presretača dodatno komplikuje poziciju Ukrajine. "Patriota nedostaje širom svijeta," navodi. Dodaje i da bi međunarodni pritisak na Rusiju trebao rasti zbog napada na civile. "Svaka civilizirana država treba zahtijevati da Rusi obustave napade na civile u Ukrajini," kaže Taylor. Također je rekao da bi podrška razvoju vlastite protivzračne odbrane Ukrajine trebala ostati prioritet zapadnih vlada. Pismo predstavlja jedan od najdirektnijih apela Kijeva američkom rukovodstvu od početka rata, naglašavajući rastuću zabrinutost u Ukrajini da bi kašnjenja u isporukama protivzračne odbrane mogla ostaviti gradove sve izloženijima ruskim napadima balističkim projektilima.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) posetiće države Zapadnog Balkana uoči predstojećeg samita između Evropske unije (EU) i regiona, koji će biti održan 5. juna u Tivtu. Prema zvaničnoj agendi predsednika Evropskog saveta, on će balkansku turneju otpočeti u ponedeljak, 1. juna, u Bosni i Hercegovini, a završiće je u četvrtak, 4. juna, posetom Crnoj Gori, gde će narednog dana biti kodomaćin samita. Za utorak, 2. jun, predviđena je poseta Albaniji i Severnoj Makedoniji, za 3. jun planirana je poseta Kosovu, a poslednjeg dana turneje, 4. juna boraviće u Srbiji i Crnoj Gori. Ovo je druga Koština turneja regionom Zapadnog Balkana za manje od dve godine, otkako je 1. decembra 2024. preuzeo vođstvo nad najvažnijom političkom institucijom Evropske unije. "Moja druga turneja po Zapadnom Balkanu šalje jasan signal: posvećenost EU regionu je stvarna, kao i prilika za proširenje. Zamah postoji. Sada je vreme za ostvarenje ciljeva", naveo je predsednik Evropskog saveta povodom potvrde predstojeće posete. Redovni godišnji samit između EU i Zapadnog Balkana će, prema briselskim zvaničnicima, biti prilika da se potvrdi posvećenost evropskih lidera procesu proširenja. Zvaničnici EU nisu isključili mogućnost da će biti pokrenuta rasprava o poslednjem predlogu nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji za države regiona predlaže status posmatrača, a Ukrajini status pridružene članice. Izvori u Briselu navode da postoje različite ideje i predlozi, ali da će se, dok ne dođe do eventualne konkretne izmene procedura, proces proširenja nastaviti po važećoj metodologiji. Zvaničnici EU upozorili su da će lideri država članica Evropske unije tražiti od zemalja regiona da iskoriste pozitivan momentum za dalje proširenje EU, koji je potvrđen početkom izrade nacrta sporazuma o članstvu između EU i Crne Gore. Evropski lideri će, prema najavama, liderima regiona istaći važnost usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom, uključujući i politiku sankcija. Od država regiona će se zatražiti da poprave stanje u oblasti vladavine prava i reše sporove sa susedima. Samiti EU–Zapadni Balkan postali su redovna praksa od 2020. godine. Održavaju se jednom godišnje, a svaki drugi put organizuju se u jednoj od zemalja regiona. Samit je prvi put održan van granica EU 2022. u Tirani, glavnom gradu Albanije. Ovaj format predstavlja ključnu političku platformu za strateški dijalog između Evropske unije i regiona, sa fokusom na proširenje, bezbednost, ekonomsku saradnju i političku stabilnost Zapadnog Balkana. Ovogodišnje održavanje samita u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu perspektivu članstva.

Nacionalni tužilac Poljske potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je izdat evropski nalog za hapšenje bivšeg zamenika poljskog ministra pravde, ali nije odgovorio na navode da je boravio u Srbiji. Marćin Romanovski, koji je u Poljskoj optužen za zloupotrebu položaja, imao je azil u Mađarskoj, a iz te zemlje je pobegao nakon izbornog poraza vlade Viktora Orbana. Novi mađarski premijer Peter Mađar izjavio je 20. maja da postoje indicije da je Romanovski napustio Mađarsku preko Srbije. Iz policije i Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na upit RSE povodom ovih navoda. Evropski nalog za hapšenje obavezuje države članice Evropske unije, dok je Srbija kandidatkinja za članstvo u bloku. Tužioci u Varšavi traže bivšeg poljskog ministra pravde Zbignjeva Zjobra i njegovog zamenika Marćina Romanovskog zbog zloupotrebe novca iz fonda namenjenog pomoći žrtvama kriminala. Optuženi su i da su koristili špijunski softver za targetiranje političkih protivnika. I Zjobro i Romanovski, koji su azil u Mađarskoj dobili za vreme bivšeg premijera Viktora Orbana, tvrde da je reč o političkoj hajci i osveti vlade aktuelnog premijera Poljske Donalda Tuska. Zjobro je kreator sudskih reformi za koje je Evropska unija ocenila da su smanjile nezavisnost sudstva u Poljskoj tokom vladavine nacionalističke stranke Pravo i pravda od 2015. do 2023. godine. Gde su bivši poljski zvaničnici?Nije poznato kada su i na koji način dvojica bivših poljskih zvaničnika napustili Mađarsku. Agencija Reuters prenosi da su obojici oduzeti pasoši i da su se poljski zvaničnici nadali da će Orbanov poraz od proevropskog rivala Petera Mađara na aprilskim izborima značiti da će uskoro biti vraćeni u Poljsku. Ipak, Zjobro je u Sjedinjenim Državama, a zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau naložio je visokim zvaničnicima Stejt departmenta da mu olakšaju i odobre vizu, piše Reuters. Iz Ministarstva spoljnih poslova Poljske najavili su da će zamoliti i SAD i Mađarsku za "pravni i činjenični osnov na kojem je Zjobro napustio teritoriju Mađarske". Nije međutim jasno gde se nalazi Romanovski. Poljski mediji preneli su da je posle bekstva iz Mađarske u maju viđen dva puta u Srbiji i jednom u Hrvatskoj, a poljska policija je 27. maja potvrdila da je u Evropi. Ni iz hrvatske, ni iz srpske policije nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju. Mađarski premijer Peter Mađar rekao je 20. maja tokom posete Poljskoj da je, prema njegovim informacijama, Zjobro napustio Šengensku zonu "oko dan pre moje inauguracije", koja je bila 9. maja. "Upravo sam razgovarao sa kolegama i postoje znaci da je gospodin Romanovski takođe napustio Srbiju, ali ta informacija još nije potvrđena", rekao je Mađar za poljsku TVN24. Ni iz Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li su upoznati sa slučajem, niti da li su dobili poziv za međunarodnu saradnju. Šta je evropski nalog za hapšenje?Evropski nalog za hapšenje (EAW), koji je raspisan za Romanovskim, pojednostavljeni je postupak prekogranične sudske saradnje u svrhu krivičnog gonjenja, izvršenja kazne zatvora ili naloga za pritvor. Zamenio je dugotrajne postupke ekstradicije koji su ranije postojali između država članica EU. Cilj je da se osigura da otvorene granice i slobodno kretanje u Uniji ne zloupotrebljavaju oni koji pokušavaju da izbegnu pravdu. Mehanizam se zasniva na principu uzajamnog priznavanja i funkcioniše putem direktnih kontakata između pravosudnih organa.

Samit o ekonomiji i bezbjednosti, u organizaciji američkog Gold instituta za međunarodnu strategiju na čijem čelu se nalazi Majkl Flin (Michael Flynn), penzionisani američki general i bivši savjetnik za nacionalnu bezbjednost predsjednika SAD Donalda Trampa, otvoren je 28. maja u Banjaluci. Organizatori su naveli da na samitu učestvuje više od 100 učesnika iz preko 20 zemalja. Među temama o kojima će se raspravljati su, između ostalog, bezbjednost u Evropi i SAD, te ekonomski i regionalni razvoj. Osim zvaničnika iz bh. entiteta Republika Srpska, u zvaničnom programu je najavljeno da će u diskusijama učestvovati zvaničnici i preduzetnici iz SAD, Holandije, Rumunije i Španije, koji sarađuju sa Gold institutom. Nije najavljeno prisustvo diplomatskih predstavnika. Flin, koji je predsjednik Upravnog odbora instituta, obratio se novinarima uoči samita i poručio da je njihova misija "promocija slobode". "Sloboda dozvoljava ljudima, društvima i nacijama da budu inovativne, preduzetničke, dozvoljava ljudima da misle, govore i vjeruju slobodno, a time se mi vodimo. O tome će biti današnja diskusija. Razgovaraćemo o bezbjednosnim pitanjima u regiji, u Evropi i širom svijeta", kazao je Flin. Novinarima se obratio i Eli Gold, predsjednik Gold instituta, koji je izjavio da su regije poput Balkana važne ekonomski i sigurnosno. "Ovo je prilika da premostimo odnose između SAD i RS, ovo je prilika da, dok gradimo odnose i širimo svoje prisustvo u regiji, da vidimo rezultate u nečemu što donosi stabilnost u Evropi i na Balkanu", rekao je Gold. Nemanja Starović, ministar za evropske integracije u Vladi Srbije, izjavio je da želi Srbiju predstaviti kao državu okrenutu budućnosti, te da učešćem na samitu osnažuje veze sa Vašingtonom. "Želim da kažem da je Republika Srbija u potpunosti posvećena procesu strateškog dijaloga sa SAD čiji početak uskoro očekujemo", istakao je Starović. "Gold Institute for International Strategy" zvanično je registrovan kao međunarodni think-tank koji se bavi analizom geopolitike, bezbjednosti i globalnih ekonomskih trendova. Oni organizuju konferencije, samite i stručne skupove na kojima okupljaju političare, analitičare i poslovne lidere. Takođe, navode i da se bave izradom strateških preporuka za vlade i institucije u oblasti međunarodnih odnosa i ekonomije. Ko je Majkl Flin?Majkl Flin je bio postavljen za Trampovog savjetnika za nacionalnu bezbjednost na početku njegovog prvog mandata 2017. godine, ali je nakon 23 dana smijenjen, jer su procurile informacije da je tajno pregovarao sa ruskim ambasadorom u Vašingtonu krajem 2016. o ukidanju američkih sankcija Moskvi. Flin je priznao 2017. godine da je lagao tokom istrage Federalnog istražnog biroa (FBI) kada je riječ o njegovim ruskim kontaktima, a onda je pokušao da povuče priznanje. Američki predsjednik Donald Tramp ga je pomilovao u novembru 2020. godine. Flin je penzionisani general sa tri zvjezdice. On je 2014. bio smijenjen sa položaja šefa Odbrambene obavještajne agencije po optužbi za zloupotrebe i nekontrolisani temperament. Flin, koji je tri decenije služio u američkoj armiji, žalio se da je smijenjen zato što je govorio teške istine o ratu protiv islamskog ekstremizma. On je već ranije tokom ove godine bio u posjeti Banjaluci, gdje je držao predavanje političkom rukovodstvu RS, i govorio o prijetnjama od "radikalnog islama".

Iran i Sjedinjene Američke Države pokrenuli su nove napade na mete u regionu Persijskog zaliva, ističući neizvesnost prekida vatre dok se vodi diplomatija s ciljem da se postigne kompromisni sporazum o okončanju tromesečnog rata. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je rano u četvrtak napao američku vazduhoplovnu bazu u Kuvajtu pošto su američke snage pogodile lokaciju u blizini aerodroma Bandar Abas na jugu Irana. IRGC je u saopštenju naveo da je njihov uzvratni udar "vazdušnim projektilima" izveden u 4.50 ujutru po lokalnom vremenu, ciljajući bazu koju je identifikovao kao mesto odakle je krenuo američki vazdušni napad na tačku blizu aerodroma Bandar Abas. Operaciju je IRGC opisao kao "ozbiljno upozorenje", dodajući da će, ako se izvrše novi napadi protiv Irana, "odgovor biti odlučniji". Pratite naš blog uživo o krizi na Bliskom istoku.Prethodno je Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila je da su američke snage oborile četiri iranska drona koja su "predstavljala pretnju" u blizini Ormuskog moreuza i pogodile lansirnu jedinicu u blizini Bandar Abasa u provinciji Hormozgan pre nego što je lansirao peti dron. CENTCOM je naveo da su njegove akcije bile "odmerene, isključivo odbrambene i da su imale za cilj održavanje prekida vatre". Novinska agencija Tasnim, povezana sa IRGC-om, takođe je izvestila da je mornarica IRGC-a pucala na američki tanker za koji je navela da je pokušao da prođe kroz Ormuski moreuz s isključenim radarskim sistemom, kao i da su se iranske pomorske snage suočile s četiri plovila koja su pokušavala da pređu vodni put bez koordinacije s iranskim vlastima. Američki udari u blizini Bandar Abasa bili su drugi te vrste u poslednja tri dana. Kuvajt je saopštio da je reagovao na napade raketama i dronovima, ne navodeći odakle su izvedeni. Ranije ove nedelje, SAD su saopštile da su sprovele "udare iz samoodbrane" usmerene na plovila za koja se navodno postavljaju pomorske mine. Iran je osudio te operacije, nazivajući ih kršenjem krhkog sporazuma o prekidu vatre. Poslednja razmene napada naglašava kontinuiranu nestabilnost u regionu Zaliva, uz izjavu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) u kojima je odbacio izveštaj da je blizu kompromisnog sporazuma s Teheranom. Tramp je na sastanku kabineta u sredu odbacio izveštaj iranske državne televizije da nezvanični nacrt sporazuma kao korak ka potpunom mirovnom planu uključuje obnavljanje komercijalnog brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, koji bi sproveli Teheran i zalivska država Oman. Tramp je rekao da nijedna zemlja ne može da kontroliše taj plovni put i izgledalo je da preti Omanu, zemlji s kojom SAD imaju višedecenijske vojne i ekonomske veze. "Niko neće kontrolisati (moreuz)", rekao je Tramp. "To su međunarodne vode i Oman će se ponašati kao i svi ostali ili ćemo morati da ih dignemo u vazduh. Oni to razumeju, biće dobro." SAD i Iran razmenjuju predloge za sporazum preko pakistanskih posrednika.

Specijalno državno tužilaštvo (SDT) u Crnoj Gori saopštilo je u četvrtak da je uložilo žalbu na prvostepenu presude suda u Podgorici u slučaju u kojem su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i njen sin Miloš Medenica osuđeni na zatvorske kazne. Prvostepenom presudom Višeg suda u Podgorici u januaru Vesna Medenica je osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na 10 godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. U tom postupku je ukupno 17 osoba i jedno pravno lice osuđeno za krivična dela stvaranje kriminalne organizacije, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, te navođenje na protivzakonit uticaj, navodi se u saopštenju. Specijalno državno tužilaštvo uložilo je žalbu Apelacionom sudu zbog "povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja". Tužilaštvo je još po izricanju kazne najavilo žalbu, jer je tražilo kaznu od 20 godina zatvora i za Vesnu i Miloša Medinicu. Specijalno tužilaštvo navodi i da su odluke o kaznama donete na štetu dela optuženih, a u korist drugih. Tužilaštvo je predložilo ukidanje presude prvostepenog suda, ponovno suđenje i preinačenje kazne, tako da se delu optuženih izreknu strože kazne, a drugom delu da se smanje. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. Krajem aprila policija u Crnoj Gori saopštila je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su pomogle Milošu Medenici prilikom bekstva. Osoba koja se predstavlja kao Miloš Medenica se, nakon bekstva, pojavljivala na desetinama video-snimaka na društvenoj mreži X, uglavnom iznoseći tvrdnje o zloupotrebama u bezbednosnom sektoru i policiji u Crnoj Gori i Srbiji.

Kosovske vlasti su u četvrtak ujutru preuzele kontrolu nad železnicom u Zvečanu i Leposaviću, opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Zamenik direktora policije Kosova za region sever Veton Eljšani (Elshani) potvrdio je za RSE da je policija pružala asistenciju prilikom preuzimanja objekata na železničkim stanicama, gde su uklonjene table "Železnice Srbije", a postavljene nove sa natpisom "Železnička infrastruktura Kosova" (INFRAKOS), uz zastavu Kosova. Ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) rekao je novinarima da se zakoni moraju primenjivati na celoj teritoriji Kosova, te da je "Železnica Srbije" jedna od poslednjih "paralelnih i nelegalnih" institucija koje su funkcionisale. Direktor kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković u reakciji je optužio premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija (Albin) za "nasilje i silu", povezujući potez sa železničkim stanicama s početkom predizborne kampanje za izbore 7. juna. "Nikada Kurti neće uspeti da spreči državu Srbiju da pomaže svom narodu na Kosovu i Metohiji i svi radnici u objektima 'Železnicama Srbije' koji su se danas našli na udaru, nastaviće da primaju sve prinadležnosti i plate kao i do sada", naveo je Petković. Kosovski ministar infrastrukture u tehničkom mandatu Dimalj Baša (Dimal Basha) naveo je da je od četvrtka sva železnička infrastruktura na severu pod upravom kosovskog Javnog preduzeća INFRAKOS. On je naveo da su železnica na severu dosad "uzurpirale ilegalne paralelne srpske strukture". Baša je naveo i da železnica na severu predstavlja strateški deo Koridora X, koji povezuje Kosovo sa regionalnim i međunarodnim transportnim mrežama. "Ova akcija olakšava ubrzanje rehabilitacije, modernizacije i stavljanja u funkciju železničke infrastrukture na severu zemlje, u skladu sa razvojnim prioritetima i državnim standardima Kosova", naveo je Baša. Železnički saobraćaj sa severa Kosova prema Srbiji i obrnuto ne funkcioniše poslednjih nekoliko godina. Portparol INFRAKOS-a Rifat Čitaku (Çitaku) rekao je za RSE da je operativno delovanje na severu prekinuto 2008. iz "bezbednosnih i političkih razloga". U godišnjem izveštaju kosovskog preduzeća INFRAKOS iz 2024. se navodi da nisu imali pristup železnicama na severu, te da se očekivalo da će ovo pitanje biti pokrenuto u okviru dijaloga Prištine i Beograda, ali da se to nije dogodilo. "Poznato je da su od 3. marta 2008. snage paralelnih srpskih struktura na severu Kosova, uz pomoć 'Železnica Srbije', okupirale severni deo Železničke linije 10, čime su sprečile INFRAKOS da pristupi tom delu železnice", piše u izveštaju. Kosovo je u poslednje dve godine ugasilo gotovo sve institucije Srbije koje su u posleratnom periodu funkcionisale u srpskim sredinama. Dok kosovske vlasti navode da sprovode red i pravdu, pripadnici srpske zajednice ove korake vide kao "diskriminaciju" ili vid "represije". Međunarodna zajednica je takođe kritikovala zatvaranje institucija Srbije od strane kosovskih vlasti, uz obrazloženje da se nevećinskim zajednicama najpre mora obezbediti pružanje usluga koje su dobijale kroz srpski sistem. Ministar Svečlja naveo je da Kosovo neće tolerisati funkcionisanje srpskih institucija i da će sve biti zatvorene. "Ovo (železnica) je deo naše mreže i, kao što je potencirao ministar infrastrukture, ovo će biti deo projekata rekonstrukcije železničke mreže", rekao je on. Srbija odbija da ugasi svoje institucije na Kosovu, već ih je uglavnom izmestila u svoje pogranične gradove. Takođe, Kosovo insistira i na integraciji obrazovnih i zdravstvenih institucija koje u sredinama gde živi srpska zajednica rade u sistemu Srbije, što nailazi na otpor lokalnog stanovništva, političkih predstavnika i civilnog sektora. Evropska unija ocenila je da se pitanje integracije ove dve oblasti mora rešavati u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 27. maja u Kini za Radio-televiziju Srbije da su tokom posete toj zemlji potpisani ugovori o novim investicijama u vrednosti od 953 miliona evra. Vučić je rekao da su ekonomski i politički rezultati posete ispunili očekivanja, kao da će imati razgovore sa desetinama kineskih kompanija o ulaganjima u Srbiju. Kada je reč o vojnom naoružanju, on je istakao da država sa svima razgovara o tome, kao i da je o tome razgovarano sa kineskim rukovodstvom tokom posete. "Velika nas tu pojačanja (čekaju) što se tiče naše vojske, vezano za Francusku, Rusiju, Izrael, naravno i za Kinu. Verujem da ćemo otvoriti i neke druge stvari u budućnosti. Neki su nas nekada uslovljavali, ovi ljudi nisu", kazao je o domaćinima u Kini. Dodao je da Srbija nabavlja oružje radi odbrane. Govoreći o energetici, Vučić je naveo da su sa kineskim kompanijama vođeni razgovori o modularnim nuklearnim reaktorima, gasnim generatorima i novim energetskim rešenjima. "Dobili smo ponudu sa veoma povoljnim cenama, kratkim rokovima izgradnje, obuke i treninga za naše ljude", rekao je Vučić. Zvaničnici Srbije najavili su u februaru da bi Srbija do 2040. mogla imati nuklearnu elektranu. Za taj posao, vredan milijarde evra zainteresovano je više zemalja, preneo je tada RSE. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a tokom posete kineski predsednik Si Đinping odlikovao je Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić je za RTS o odlikovanju rekao da je to "nagrada, pre svega, narodu i građanima Srbije za mudrost, pametno i u skladu sa pravim međunarodnim ponašanjem u prethodnim godinama". Vučić i Si potpisali su i zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske saradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u septembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede.

Američki predsjednik Donald Trump naznačio je da je iranska odluka o obustavi prekida interneta znak da ta zemlja želi postići sporazum sa Sjedinjenim Državama. Govoreći u Washingtonu 27. aprila, Trump je rekao da Iran "namjerava" postići dogovor. "Izgleda kao da žele postići dogovor. Mislim da nemaju izbora. Vraćaju se na internet jer ih uništavaju. Njihova ekonomija je u slobodnom padu", rekao je. Iran je isključio pristup internetu nakon početka američkih i izraelskih vojnih napada 28. februara. Prethodno je poduzimao slične korake tokom unutarnjih nemira, poput masovnih protesta u januaru. No, posljednje isključivanje bilo je najduže koje je ikada nametnuo. Ekonomski utjecaj iranskog nestanka struje bio je značajan. Afshin Kolahi, dužnosnik iranske Trgovinske komore, rekao je 12. aprila da isključivanje košta zemlju do 40 miliona dolara dnevno. Indirektni gubici, rekao je, iznose do 80 miliona dolara dnevno. Razgovori u tokuTrump je, također, nagovijestio napredak diplomatskih napora za postizanje dogovora. Sjedinjene Države i Iran šalju prijedloge putem pakistanskih posrednika. "Jako žele postići dogovor. Zasad nisu. Nismo zadovoljni, ali bit ćemo. Ili to ili ćemo jednostavno morati dovršiti posao“, dodao je, očito misleći na nastavak vojne akcije. Ranije, 27. maja, iranska državna televizija izviještavala je o nacrtu okvirnog sporazuma, koji bi uključivao obaveze ukidanja američke pomorske blokade Irana, obnavljanja komercijalnog prometa kroz Hormuški moreuz i smanjenja američke vojne prisutnosti u regiji Perzijskog zaljeva. Prema izvještaju, koje se poziva na nacrt memoranduma o razumijevanju koji "još nije finaliziran", Washington se navodno obvezao "prestati uznemiravati brodove koji prolaze u ili iz Islamske Republike Iran". Zauzvrat, Iran bi dopustio nastavak komercijalnog brodarstva kroz Hormuški moreuz u roku od mjesec dana, uz nastavak upravljanja brodskim putovima, inspekcije plovila i nametanje naknada za usluge. Iran bi upravljao Moreuzom u suradnji s Omanom. Detalji o kojima je izvijestila iranska televizija istaknuli su mnoga ključna pitanja u razgovorima. Također su ukazivali na mnoge željene ishode Teherana. Međutim, Bijela kuća je kasnije izjavila da izvještaj "nije istinit". SAD negira izvještaj iranske televizije o nacrtu okvirnog sporazuma "Memorandum o razumijevanju koji su 'objavili' je potpuna izmišljotina", objavila je Bijela kuća na X-u, ističući da "nitko ne bi trebao vjerovati onome što iranski državni mediji objavljuju". Upitan o tvrdnji iranskog izvješća da će Teheran kontrolirati Hormuški moreuz u suradnji s Omanom, Trump je rekao da su to međunarodne vode. "Oman će se ponašati kao i svi ostali, ili ćemo ih morati dići u zrak. Oni to razumiju", naveo je. Nesigurno primirjeZapovjednik Iranskog korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) rekao je 27. maja da postoji "mala mogućnost" nastavka rata. Mohammad Akbarzadeh rekao je da je to "zbog slabosti neprijatelja. Oružane snage čekaju s punim spremnicima." Unatoč tome, prijetnja vojnom akcijom i dalje baca sjenu na tekuće diplomatske napore. Američka centralna komanda je 25. maja saopćila da su izvedeni "napadi samoodbrane" na iranske raketne lokacije i brodove za polaganje mina. Iran je rekao da su u napadima ubijena četiri vojnika, prvi od početka primirja 8. aprila. Iran je optužio Washington za kršenje primirja i rekao, kao i prije, da zadržava pravo odgovoriti - ali je nastavio diplomatski angažman.

Procjenjuje se da je gotovo 500.000 ruskih vojnika ubijeno od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, kazala je britanska obavještajna dužnosnica. Brojka, koju je 27. maja objavila direktorica britanskog Vladinog komunikacijskog sjedišta (GCHQ), podudara se s procjenama zapadnih vlada, kao i neovisne medijske organizacije. Anne Keast-Butler ponovila je druga upozorenja britanske vlade da Rusija "neumorno cilja kritičnu infrastrukturu, demokratske procese, lance opskrbe i javno povjerenje" u Britaniji i širom Evrope. GCHQ je glavna britanska obavještajna služba za elektronsko prisluškivanje i signalnu obavještajnu djelatnost, ekvivalentent američkoj Nacionalnoj sigurnosnoj agenciji. Keast-Butler je rekla da se GCHQ usredotočuje na zaštitu podvodnih kablova i cjevovoda koji povezuju Britaniju te na suzbijanje "sabotaža i pokušaja atentata". Vlasti su pokušavale poremetiti ruske napore da prokrijumčare zapadnu tehnologiju, zaobilazeći zapadne sankcije uvedene kao odgovor na invaziju u februaru 2022., dodala je. "Dok ostajemo nepokolebljivi u svojoj podršci Ukrajini, Putin nazaduje ratištu, a novi obavještajni podaci pokazuju da je gotovo pola milion ruskih vojnika ubijeno od početka sukoba“, rekla je. U godišnjem izvještaju objavljenom prošlog mjeseca, glavna nizozemska vojno-obavještajna agencija procijenila je da je Rusija pretrpjela 1,2 miliion trajnih gubitaka, uključujući više od 500.000 poginulih. Zajedničko prebrojavanje koje su provele ruske novinske kuće u egzilu Mediazona i Meduza, na temelju ostavinskih zapisa, procijenilo je da je broj poginulih ruskih vojnika od 2022. godine najmanje 352.000. Do kraja prošle godine Rusija je još uvijek polako napredovala - koristeći taktike infiltracije malog opsega - kako bi pregazila ukrajinsku odbranu, trpeći pritom astronomske gubitke. Međutim, u novije vrijeme ukrajinske snage, koje se uvelike oslanjaju na inovacije i nove taktike dronova, uspjele su se boriti protiv ruskih trupa gotovo do zastoja. Na nekim mjestima Ukrajina je uspjela ponovno zauzeti i male dijelove teritorija. Od septembra 2022., kada je Putin potresao rusko društvo naredivši mobilizaciju 300.000 ljudi, borbe u Moskvi oslanjale su se na dobrovoljne regrute privučene izvanrednim plaćama i beneficijama. Stručnjaci su ocijenili da se ovaj tok vojnika možda usporio posljednjih mjeseci, s naznakama da Rusija mjesečno gubi više ljudi nego što ih je uspjela regrutirati. Iako je Ukrajina požurila s inovacijama i prihvaćanjem nove tehnologije dronova, Kijev se mučio da dovede dovoljno ljudi na prve crte, kako bi popunio oslabljene i iscrpljene jedinice, od kojih se mnoge bore mjesecima bez odmora. Poput Rusije, Ukrajina ne objavljuje detaljne brojke žrtava. Zapadne procjene, uključujući i procjene nizozemske vojne agencije, procijenjuju gubitke Ukrajine na oko 500.000. Centar za strateške i međunarodne studije procijenio je ukrajinsku brojku na 600.000. Washingtonski think-tank također je predvidio da će do ovog ljeta ukupni broj žrtava za obje strane premašiti 2 miliona. Neke taktike i politike koje su ukrajinske vlasti koristile za ciljanje muškaraca vojno sposobnih izazvale su kritike ukrajinskog društva, s pritužbama da je proces prepun korupcije.

Viši privredni sud u Banjaluci donio je presudu da entitetski javni emiter Republike Srpske (RTRS) mora isplatiti Radio Televiziji Bosne i Hercegovine (BHRT) 7,83 miliona maraka (oko 4 miliona evra), potvrđeno je iz tog suda za Radio Slobodna Evropa 27. maja. Presudom, koja je donesena 12. maja, BHRT istovremeno mora entitetkom emiteru platiti oko 9,4 miliona maraka (oko 4,8 miliona evra) glavnog duga i više od 8,2 miliona maraka kamata (oko 4,2 miliona evra). Ova presuda dio je dugogodišnjeg spora između dva javna emitera zbog raspodjele novca od RTV takse i drugih međusobnih potraživanja. Time je, kako su naveli iz Suda za Radio Slobodna Evropa, odbijena žalba BHRT-a, a djelimično uvažena žalba RTRS-a, čime je u najvećem dijelu potvrđena ranija presuda Okružnog privrednog suda u Banjaluci. RTRS je obavezan da BHRT-u isplati 7,83 miliona maraka za prikupljenu RTV taksu iz perioda 2013. i 2014. godine, uz kamatu koja teče od decembra 2017. godine do isplate. U odgovoru za RSE, međutim, nije preciziran iznos kamate. S druge strane, BHRT mora RTRS-u platiti oko dva miliona maraka (oko jedan miliona evra) za prihode od marketinga, uz oko 844 hiljade maraka kamata (oko 432 hiljade evra), koje će dodatno rasti do konačne isplate. Najveći dio obaveze odnosi se na dug za korištenje fiksnih radio veza, 7,39 miliona maraka (oko 3,78 miliona evra), na koji je obračunata i kamata u istom iznosu, odnosno još 7,39 miliona maraka (oko 3,78 miliona evra). BHRT je dodatno obavezan da RTRS-u plati i oko 120 hiljada maraka sudskih troškova (oko 61 hiljadu evra). U pokušaju da izađe iz višegodišnje finansijske krize, BHRT kroz više od deset sudskih postupaka potražuje više od 100 miliona maraka (oko 50 miliona evra) od RTRS-a. Sporovi su uglavnom vezani za raspodjelu prihoda od RTV takse, koju su građani obavezni plaćati u iznosu od 7,5 maraka (oko četiri evra) mjesečno. Prema zakonu, entitetski emiteri, RTRS i Radio televizija drugog entiteta, Federacije BiH, dužni su dio prikupljenih sredstava uplaćivati državnom javnom servisu BHRT-u. Međutim, ovaj model u praksi nikada nije u potpunosti zaživio, a BHRT od 2017. godine ne dobija sredstva od RTRS-a, što je dovelo do ozbiljnih finansijskih problema, dugovanja i čak povremenih prekida programa. Ustavni sud BiH je u martu prošle godine potvrdio pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, nakon čega su nižim sudovima naložena nova odlučivanja u skladu s tim stavom. U međuvremenu, početkom aprila 2026. godine Viši privredni sud u Banjaluci donio je još jednu presudu kojom je RTRS obavezan da BHRT-u isplati oko 5,4 miliona maraka (oko 2,76 miliona evra), takođe po osnovu dijela RTV takse. Iako pojedinačne presude idu u korist BHRT-a kada je riječ o naplati RTV takse, ukupni odnosi između dva emitera ostaju neriješeni zbog paralelnih tužbi i velikih međusobnih potraživanja. Finansijska stabilnost BHRT-a već godinama je pod pritiskom, a rješavanje ovih sporova smatra se ključnim ne samo za opstanak državnog emitera, već i za funkcionisanje cijelog javnog RTV sistema u Bosni i Hercegovini.

Vlasti na Krimu pod ruskom okupacijom saopštile su da je Ukrajina napala lučki grad Sevastopolj koristeći britanske rakete Storm šedou (Storm Shadow), dok su ukrajinski zvaničnici izvestili o ruskim napadima dronovima na nekoliko regiona. Mihail Razvožajev, kojeg je Rusija postavila za guvernera okupiranog Krimskog poluostrva, naveo je u sredu na Telegramu da su vojne snage i mobilne vatrene grupe provele noć odbijajući kombinaciju napada dronova i raketa. "Ukrajinske oružane snage napale su grad koristeći razno vazdušno oružje, preliminarno uključujući rakete Storm šedou", rekao je Razvožajev, dodajući kasnije da je zgrada banke pogođena raketom. Ruska vojska je u sredu saopštila da je njena protivvazdušna odbrana oborila tri rakete Storm šedou u proteklom danu. Kijev nije komentarisao navode, koji nisu mogli biti nezavisno provereni. Ukrajina je koristila rakete Storm šedou, koje pravi francusko-britanski konzorcijum, u okviru kampanje usmerene na ruske vojne i energetske infrastrukturne objekte, u nastojanju da smanji prihode Moskve i potkopa njenu sposobnost da održi vođenje rata protiv Ukrajine, koji je sada u petoj godini. Rusija, koja je anektirala Krim od Ukrajine 2014. godine, ranije je pozvala britanskog i francuskog ambasadora da protestuje zbog toga što Ukrajina koristi to oružje. Ruski zvaničnici su takođe naveli da su izvedeni napadi dronovima i raketama unutar Rusije, uključujući na gradove Voronjež, Tuapse i Taganrog. U južnom lučkom gradu Taganrogu, dve osobe su povređene nakon što je ruska protivvazdušna odbrana presrela raketu, napisala je gradonačelnica Svetlana Kambulova na Telegramu. Prema ruskom Telegram kanalu ASTRA, napad je izazvao požar u 325. zavodu za popravku aviona u Taganrogu. Trenutno nije poznato da li je sam pogon oštećen. U Voronježu, prema rečima regionalnog guvernera Aleksandra Guseva, ostaci dronova oštetili su zgradu servisa za gume. Analiza kanala ASTRA sugeriše da je meta napada bio vojni aerodrom Baltimor, gde je stacioniran 47. gardijski bombarderski avijacijski puk. Vlasti u ruskom Krasnodarskom kraju saopštile su da su ostaci drona pali na lučki terminal u Tuapsu i izazvali požar koji je brzo ugašen. Prema kanalu ASTRA, jedna od eksplozija u Tuapsu se verovatno dogodila u blizini rafinerije nafte, što je najmanje peti napad na taj naftni objekat u poslednjih nekoliko meseci. RSE nije mogao odmah da potvrdi te navode. Ukrajinske vlasti su izvestile o novim ruskim vazdušnim napadima tokom noći sa 163 drona širom zemlje. U severnom gradu Černihiv, zvaničnik lokalne vojne administracije rekao je da je grad bio pod velikim noćnim napadom, s oko 15 prijavljenih eksplozija, ali da zasad nema potvrđenih žrtava. Pet ljudi je poginulo, a dve osobe su povređene u ruskom udaru na istočni Donjecki region, saopštio je u sredu guverner Vadim Filaškin.

Na sistemu za vodosnabdevanje "Rzav", koji pijaćom vodom snabdeva oko 250 hiljada ljudi u više opština zapadne Srbije, došlo je do novog kvara 27. maja, javila je Radio-televizija Srbije. Sistem gubi vodu - 70 litara u sekundi, a za sada nema prekida vodosnabdevanja. Do novog kvara došlo je svega nekoliko sati nakon što je prvi kvar na cevovodu sistema "Rzav" otklonjen, a domaćinstva u delu zapadne Srbije dobila vodu posle dva dana prekida u snabdevanju. Voda, međutim, i dalje nije za piće, a lokalne institucije su saopštile da je voda iz slavina samo za teničku upotrebu, dok ne stignu rezultati analize ispravnosti u narednim danima. Bez vode su dva dana bila domaćinstva na teritoriji Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca. Čačak je bio najviše pogođen kvarom, jer je bez vode bilo celo gradsko područje. Zbog toga su škole skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu bile postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. U Čačku i Gornjem Milanovcu je i dalje na snazi vanredna situacija. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži. Štab za vanredne situacije u Čačku je naglasio da će javnost biti blagovremeno obaveštena kada voda bude bezbedna za piće.

Vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) izjavila je u sredu posle sastanka s američkim kongresmenima da je članstvo Kosova u NATO-u pitanje dugoročne bezbednosti, regionalnog mira i njegovog mesta "među demokratskim državama". Hadžiju je članovima Predstavničkog doma Kitu Selfu (Keith) iz redova republikanaca i Suhasu Subramanjamu (Subramanyam) iz redova demokrata zahvalila podršci putu Kosova ka NATO-u i pažnji koju posvećuje pravima Albanaca u Preševskoj dolini u Srbiji, navodi se u saopštenju vršiteljke dužnosti predsenika Kosova. Ona je dodala da Kosovo ostaje posvećeno produbljivanju partnerstva sa SAD u oblasti bezbednosti, odbrane, ekonomije, diplomatije i evroatlantskih integracija. "Za Kosovo, prijateljstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama je i institucionalno, ali i lično. Naš narod pamti ko je bio uz nas u najvažnijim trenucima naše moderne istorije", navela je Hadžiju u saopštenju. Self i Subramanjam su posle sastanka s Hadžiju otišli na sastanak s premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem(Albin) . Iz Vlade Kosova je saopšteno da je na sastanku Kurtija i kongresmena bilo reči o miru i bezbednosti u regionu. Premijer se američkoj delegaciji zahvalio na podršci oko članstva u NATO, te im preneo planove Kosova oko ulaganja u odbranu i druge oblasti. Kako se navodi u saopštenju, Kurti je na sastanku ocenio i da prava manjinskih zajednica treba da budu na istom nivou u svim zemljama Zapadnog Balkana. Kongresmeni su došli na Kosovo pošto su u utorak posetili Preševsku dolinu gde su se sastali s albanskim zvaničnicima na jugu Srbije. Self je rekao da se, nakon što je saznao o stvarnim problemima između Albanaca i Srbije, poseta Kosovu realizuje kako bi se "upoznali s tamošnjom srpskom manjinom". "Dakle, posećujemo obe zemlje kako bismo razumeli kako se postupa prema manjinama i koja su njihova prava", rekao je Self novinarima u Preševskoj dolini. Kurti je pre nedelju dana saopštio da je održao virtuelni sastanak s grupom kongresmena, među kojima je bio Self. "Bilateralna odbrambena saradnja između Kosova i Sjedinjenih Država jača je nego ikad. To je, pre svega, zasluga ogromne dvostranačke podrške koju Kosovo uživa u Kongresu SAD", naveo je Kurti na X posle razgovora. Kongresmeni dolaze na Kosovo nakon što je u aprilu Self, zajedno s kongresmenima Ričijem Toresom (Ritchie Torres) i Majkom Lolerom (Mike Lawler), predložio rezoluciju koja ima za cilj da pogura Kosovo na putu ka NATO-u. U rezoluciji, koja uživa dvostranačku podršku u SAD, navodi se da "demokratsko upravljanje Kosovom, civilni nadzor nad bezbednosnim snagama i multietnička koegzistencija predstavljaju ubedljiv argument za članstvo u NATO-u". Kosovo teži članstvu u zapadnom vojnom savezu, ali još nije podnelo zvaničnu prijavu za članstvo, pošto se to što ga nisu priznale četiri zemlje NATO-a (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija) smatra preprekom za članstvo u savezu. Zemlja je trenutno u procesu transformacije Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku, što bi trebalo da traje do 2028. godine. Prijem u NATO zahteva jednoglasnu podršku, zbog čega rezolucija koju su predstavili kongresmeni traži od Vašingtona da podstakne četiri zemlje članice da priznaju državu Kosovo. Pre dolaska na Kosovo, kongresmeni Self i Subramanjam su bili u Beogradu gde su stili iz Sarajeva.