Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković pozvao je u ponedeljak članice Evropske unije da se aktivno uključe u zaštitu integriteta i kapaciteta Kancelarije visokog predstavnika, kao i u proces imenovanja novog visokog predstavnika pošto je Kristijan Šmit (Christian Schmidt) najavio ostavku na tu funkciju. Konaković je u Briselu na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova članica EU i zemalja Zapadnog Balkana ocenio da je "u trenutnim geopolitičkim okolnostima od posebne važnosti jasno i jedinstveno opredjeljenje međunarodne zajednice za nastavak podrške OHR-u i njegovoj ulozi", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova BiH. Šef diplomatije BiH je rekao da posebnu odgovornost imaju članice Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC) koji imenuje visokog predstavnika, što zatim potvrđuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. OHR je u ponedeljak saopštio da je Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu u sprovođenju mira u BiH. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je da Evropska unija razgovara o imenovanju novog visokog predstavnika u BiH reko Saveta za sprovođenje mira. Uoči rasprave Saveta bezbednosti UN o BiH, na kojoj se očekuje predstavljanje izveštaja visokog predstavnika, Konaković je istakao značaj kontinuirane međunarodne podrške Dejtonskom mirovnom sporazumu. On je upozorio je da politički kontekst u BiH, uključujući izbornu godinu, nosi dodatne rizike usled zapaljive retorike i osporavanja ustavnog poretka, zbog čega je od posebnog značaja očuvanje stabilnosti, pravne sigurnosti i institucionalnog kontinuiteta i u tom kontekstu ukazao na značaj OHR kao jednog od ključnih mehanizama za očuvanje mira, stabilnosti i sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, navodi se u saopštenju. Konaković je na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova članica EU i zemalja Zapadnog Balkana rekao da BiH ostaje čvrsto posvećena evropskom putu i bliskoj saradnji s EU. On je ocenio da se stabilnost, sigurnost i otpornost Zapadnog Balkana ne mogu posmatrati odvojeno od šire evropske bezbednosne arhitekture i da kredibilna politika proširenja ostaje jedan od najefikasnijih alata za jačanje dugoročne stabilnosti u regionu. Konaković je rekao da se BiH tokom 2025. uskladila sa 140 mera zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, čime je ostvarena potpuna, stopostotna usklađenost, dodajući da je taj trend nastavljen i tokom 2026. Šef bh. diplomatije u Briselu je učestvovao i na sastanku Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, čiji su domaćini bili visoka predstavnica EU Kaja Kalas (Kallas) i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, zajedno s ministrom spoljnih poslova Ukrajine Andrijem Sibihom i ministarkom spoljnih poslova Kanade Anitom Anand. On je govoreći o iskustvu BiH, istaknuo je da to pitanje za njegovu zemlju nije apstraktno, podsećajući na stradanje dece tokom opsade Sarajeva i rata u BiH. "Svako dijete je važno, svako ime je važno, a svako dijete odvojeno od svoje porodice, identiteta, jezika, doma i zemlje predstavlja ranu za čovječanstvo u cjelini", rekoa je Konaković.

Ministri spoljnih poslova država članica Evropske unije (EU) u ponedeljak su dali političku podršku produbljivanju saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana u pitanjima spoljne bezbednosti i odbrane. Na jutarnjoj sesiji ministarskog sastanka, šefovi diplomatija članica EU sastali su se sa šestoro kolega iz zemalja regiona. Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas (Kallas) objasnila je na kraju sastanka da je Brisel spreman da zemlje regiona podrži u naporima u borbi protiv hibridnih pretnji i dezinformacija, kao i kroz veće korišćenje Evropskog mirovnog instrumenta za jačanje odbrambenih kapaciteta partnera. Međutim, evropski ministri su od zemalja regiona zatražili da se usklade sa zajedničkim vrednostima. "Države članice izrazile su očekivanje da će sve zemlje krenuti evropskim putem i biti u potpunosti usklađene sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, jer u ovim geopolitičkim vremenima u kojima živimo to nije samo odrađivanje obaveza radi reda, već zapravo pokazuje da li na svet gledamo na isti način", izjavila je Kalas. Ona je primetila da nisu sve zemlje regiona u potpunosti usklađene sa politikom sankcija Evropske unije. "Vrlo dobro znamo da su sve zemlje Zapadnog Balkana različite i da imaju drugačiji pogled na stvari, što se u velikoj meri odražava na usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", dodala je Kalas. Ona je naglasila da se partnerstvo odvija u oba smera, zbog čega se od zemalja regiona očekuju dalje reforme, poštovanje vladavine prava, kao i jasno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je u ponedeljak da Evropska unija razgovara o imenovanju novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, nakon što je Kristijan Šmit (Christian Schmidt) najavio ostavku na tu poziciju. Ministri spoljnih poslova članica EU razgovarali su o najavljenoj ostavci visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, potvrdila je šefica evropske diplomatije. "Ministri EU saglasni su da je u interesu Evropske unije da ne dozvoli da zemlja skrene sa evropskog puta i da moramo ostati zajedno u pronalaženju naslednika", izjavila je Kalas na kraju ministarskog sastanka. Ona je iznela, kako je navela, lično mišljenje da bi situacija u Bosni i Hercegovini mogla postati komplikovanija, što je razlog zbog kojeg EU razgovara o imenovanju novog visokog predstavnika preko Saveta za sprovođenje mira (PIC). "Ovo je format koji Evropa podržava", rekla je Kalas, najavljujući sastanak PIC-a u junu ove godine. Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) potvrdila je u ponedeljak da je Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu. On je na ovu poziciju imenovan 2021. godine. O odluci je, kako se navodi, obavestio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika. Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) imenuje novog visokog predstavnika, a potom ga potvrđuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Među članicama PIC-a je i Rusija. Šmit je najavio da će nastaviti da obavlja dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora svog naslednika, dodajući da "ujedinjena međunarodna zajednica ostaje nezamenjiva za stabilnost Bosne i Hercegovine i njen napredak ka evroatlantskim aspiracijama".

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nagovestio je u ponedeljak mogućnost pronalaska rešenja koji bi omogućio odblokiranje Poglavlja 31 sa Crnom Gorom u pregovorima o članstvu ove zemlje sa Evropskom unijom (EU). Govoreći o tom pitanju, šef hrvatske diplomatije je potvrdio da se sastao sa crnogorskim kolegom Ervinom Ibrahimovićem na marginama ministarskog sastanka između EU i Zapadnog Balkana. Prema njemu, sve ide u smeru rešavanja otvorenih pitanja. "Nama je u interesu da otvorena pitanja ne opterećuju proces pristupanja, ali naravno i dugoročno dobrosusedske odnose. Što više otvorenih pitanja rešimo, to ćemo imati još bolje i snažnije odnose. Hrvatska će biti još angažovanija jer je nama u interesu da imamo susede sa kojima ćemo deliti jednake vrednosti", izjavio je novinarima Goran Grlić Radman. Hrvatska je u decembru 2024. blokirala zatvaranje Poglavlja 31 u pristupnim pregovorima između Crne Gore i Evropska unija. Reč je o poglavlju koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Osim otvorenih pitanja koja od ranije ima sa Zagrebom, situacija se zakomplikovala pošto je Skupština Crne Gore krajem juna usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. To je Zagreb ocenio kao provokaciju i trojicu visokih crnogorskih zvaničnika proglasio osobama nepoželjnim u Hrvatskoj. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u procesu pregovora o članstvu sa EU. Za svako otvaranje i zatvaranje poglavlja neophodna je saglasnost svih država članica EU. Crna Gora je od svih kandidata za članstvo najviše napredovala u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Rešenje s Hrvatskom je neophodno kako bi zvanični Zagreb odobrio zatvaranje Poglavlja 31. Pored toga što su odnosi Crne Gore i Hrvatske zategnuti od usvanjanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, dve zemlje imaju više nerišenih pitanja, među kojima su vlasništvo nad vojnim brodom Jadran, ratna odšteta za hrvatske zatvorenike u logoru Morinj i granica na području Prevlake.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman ocenio je u ponedeljak da ostavka visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt) neće izazvati dodatne nestabilnosti u Bosni i Hercegovini. Grlić Radman je rekao da će odlazeći visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH ostati na toj poziciji dok se ne imenuje novi. On je dodao da je odgovornost političkih lidera zemlje očuvanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. "Mi apelujemo na ozbiljnost i zrelost političara u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina ima i uživa punu podršku Evropske unije. Ne mislim da bi moglo doći do nekog lošeg scenarija", izjavio je Radman novinarima u Brisel nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU sa kolegama sa Zapadnog Balkana. Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) potvrdila je u ponedeljak da je predstavnik Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu. O odluci je, kako se navodi, obavestio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika. Šmit je naglasio da će nastaviti da obavlja dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora njegovog naslednika, dodajući da "ujedinjena međunarodna zajednica ostaje nezamenjiva za stabilnost Bosne i Hercegovine i njen napredak ka evroatlantskim aspiracijama". Šmit je pozvao građane i političke lidere iz oba entiteta i sa svih nivoa vlasti da dodatno intenziviraju napore i zajedno s njegovim naslednikom rade na sprovođenju ovih reformi i ostvarivanju ključnog napretka na putu ka evroatlantskim integracijama. Šmit je na poziciji visokog predstavnika od 2021. godine.

Crna Gora je fokusirana na što skorije okončanje pregovaračkog procesa o članstvu sa Evropskom unijom, rekao je ministar inostranih poslova ove zemlje Ervin Ibrahimović. On je učestvovao na sastanku u sedištu EU koji je organizovan na nivou ministara 27 država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana. Fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona bila je saradnja između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona. Kako se navodi u pisanoj izjavi Ministarstva inostranih poslova, šef crnogorske diplomatije je tokom razmene mišljenja poručio da je odlučna primena Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i beskompromisnu primenu sankcija, jedini i najbolji put ka jedinstvu i otpornosti Evrope. Ministar Ibrahimović izneo je stav da Zapadni Balkan predstavlja sastavni deo evropskog bezbednosnog prostora, te da regionalna stabilnost ostaje ključni preduslov za demokratski razvoj i institucionalnu otpornost. "U tom kontekstu, naglasio je značaj kredibilne i ubrzane politike proširenja Evropske unije, ocenivši je najefikasnijim instrumentom za očuvanje dugoročne stabilnosti, posebno u okolnostima pojačanih malignih spoljnih uticaja", navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Crne Gore. Osvrnuvši se na regionalnu saradnju, crnogorski ministar je naveo da njegova zemlja ostaje posvećena negovanju dobrosusedskih odnosa i podršci inicijativama koje unapređuju povezanost, ekonomsku integraciju i međusobno poverenje na Zapadnom Balkanu, ističući da regionalne inicijative nisu alternativa evropskim integracijama, već njihov važan oslonac. "Naš region je kroz iskustvo naučio da saradnja nije opcija – ona je nužnost", izjavio je ministar Ibrahimović. Crna Gora je, inače, najnaprednija država u procesu članstva u EU. Prošlog meseca države članice odobrile su formiranje radne grupe za rad na nacrtu Sporazuma o članstvu između Crne Gore i EU. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u pregovorima o članstvu i smatra se izvesnom budućom članicom EU.

Ministar inostranih poslova Kosova Glauk Konjufca rekao je da je neophodno da Kosovo dobije kandidatski status, čime bi se potvrdio ravnopravan pristup Evropske unije (EU) prema svim zemljama Zapadnog Balkana. "Spremni smo da delujemo u okviru procesa zasnovanog na zaslugama, ali ovo podrazumeva i dobijanje kandidatskog statusa i početak pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. Prvi korak je predaja upitnika", izjavio je Konjufca. On je zajedno sa još pet ministara inostranih poslova regiona učestvovao na sastanku ministara država EU, gde se raspravljalo o prilikama na Zapadnom Balkanu. Kosovo je, inače, predalo aplikaciju za kandidatski status u decembru 2022. godine, međutim EU još nije razmatrala ovaj dokument, uglavnom zbog nedostatka jednoglasja među državama članicama Unije, pošto pet njih ne priznaje nezavisnost Kosova. Kosovo je istovremeno jedina zemlja u regionu koja pripada grupi proširenja, ali nema status kandidata. Na sastanku ministara EU i kolega iz Zapadnog Balkana raspravljalo se i o zlonamernim spoljnim uticajima i otpornosti država regiona na ove negativne pojave. "Ono što podriva bezbednost Zapadnog Balkana i cele Evrope jeste zlonamerno uplitanje Rusije u region. Zato na proširenje treba gledati kao na stratešku neophodnost", izjavio je šef kosovske diplomatije. Osvrćući se na dijalog sa Srbijom, Konjufca je izneo spremnost kosovske strane da konstruktivno nastavi proces koji, prema njemu, treba da bude okončan međusobnim priznanjem. Inače, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas priznala je da je postojala spremnost premijera Kosova Albin Kurti i predsednika Srbije Aleksandar Vučić da dođu u Brisel na novu rundu dijaloga na najvišem nivou, ali da višestruki izborni ciklusi na Kosovu razvlače ovaj proces. Kurti i Vučić su se u okviru dijaloga poslednji put sastali u septembru 2023. godine.

Suspendovan je nalog na mreži X preko kog su mesecima postavljani snimci na kojima se navodno nalazi begunac od pravde Miloš Medenica. Nalog pod nazivom "Istina134696" suspendovan je jer, kako je obrazloženo, krši standarde platforme X. Na ovom nalogu od početka februara 2026. godine objavljeno je na desetine video snimaka na kojima se navodno pojavljuje Miloš Medenica. Na tom profilu su se takođe pojavljivale i tvrdnje o navodnim zloupotrebama u bezbednosnom sektoru i policiji Crne Gore. Među nekim od pravila koje ima X platforma su zabrana promovisanja nasilnih aktivnosti, zabrana deljenja uvredljivog sadržaja, ciljanog uznemiravanja drugih ili podsticanja na uznemiravanje. X takođe zabranjuje korišćenje platforme za bilo kakve nezakonite aktivnosti. Zabranjeno je napadati druge na osnovu rase, etničke pripadnosti, porekla, pola, verske pripadnosti. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. Krajem aprila policija u Crnoj Gori saopštila je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su pomogle Milošu Medenici prilikom bekstva.

Srbija traži od Evropske unije (EU) da ubrza proces proširenja i da što pre otvori Šengenski prostor za zemlje Zapadnog Balkana, izjavio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić 11. maja. Đurić je nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU i ministara zemalja Zapadnog Balkana rekao da "tvrde granice prekidaju krvotok ekonomije i turizma". "Nema razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen, zato što bi to, po našoj proceni dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU", rekao je Đurić. Šef diplomatije Srbije je rekao da brže EU integracije diktiraju globalne okolnosti koje su "bez presedana". "Nije bilo generacije koja se istovremeno suočila sa usponom veštačke inteligencije, društvenih mreža i da istovremeno imamo potpunu promenu geopolitičkog poretka. Takve rapidne promene nalažu da EU u svoje redove bez odlaganja primi države koje još uvek nisu članice, a jesu na kontinentu", rekao je Đurić. Ideju o zajedničkom prijemu svih zemalja Zapadnog Balkana u EU izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem 2025. godine. Srbija je kao zemlja kandidat za članstvo u EU do sada otvorila 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila. Poslednje poglavlje otvorila je 2021. godine. Osim toga, zemlji preti ukidanje sredstava iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, nakon što je skupštinska većina bez javne rasprave usvojila set spornih izmena zakona o pravosuđu. Nakon što je Venecijanska komisija iznela devet sugestija za korekciju ovih izmena, vlast je počela rad na novim izmenama.

Iako nema formalne odluke o zamrzavanju finansijskih sredstava Srbiji, evropska komesarka Marta Kos priznala je da zemlja nije primila evropski novac od usvajanja pravosudnih zakona. "Nikada nisam rekla da su sredstva zamrznuta. Zaista, ovo je veoma važno", rekla je Kos novinarima u Briselu. "Ono što sada radimo jeste da stalno proveravamo da li sve zemlje primaoci novca iz Plana rasta ispunjavaju kriterijume. I istina je da, otkako su usvojeni pravosudni zakoni pre nekoliko meseci, nismo izvršili nikakve isplate, ali nije doneta nikakva formalna odluka o neisplati", dodala je ona. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 30. aprila da je Komisija stopirala isplatu finansijskih sredstava zbog spornih pravosudnih zakona. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", izjavila je komesarka Kos govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni!, usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u procesu integracija Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Marta Kos je rekla da, ukoliko Evropska komisija utvrdi da je Srbija ispunila kriterijume za isplatu, onda će i dobiti novac koji joj je dodeljen iz Plana rasta. "Status kandidata dolazi s obavezama s obe strane i očekujemo od zemlje kandidata da se razvija, a ne da nazaduje u određenim oblastima", poručila je Marta Kos.

Podsekretarka za javnu diplomatiju američkog Stejt departmenta Sara Rodžers (Sarah B. Rogers) potpisala je u Beogradu Sporazum o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027. A sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarala je o saradnji u oblasti energetike, tehnologije, kulture. "SAD i Srbija ušli su u novu eru bilateralnih odnosa i EXPO će biti sjajna prilika da se istakne naše prijateljstvo i trgovinske veze", napisala je Rodžers na mreži Iks. Rodžers je nakon potpisivanja ugovora rekla da je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) posvećen odnosima sa Srbijom. "Želimo da naglasimo posvećenost predsednika Trampa uzajamno korisnom odnosu sa Srbijom", dodala je. Govoreći o učešću SAD na međunarodnoj izložbi sledeće godine, Rodžers je izjavila da je svaki EXPO prilika da se promovišu američki ekonomski i komercijalni interesi. "Predsednik Tramp voli velike, spektakularne događaje poput ovog", navela je. Prethodno je Stejt department saoštio da svetske izložbe pružaju priliku za angažovanje i inspirisanje globalne publike, promovisanje ekonomskih i komercijalnih interesa SAD i isticanje američke izvrsnosti. Nakon sastanka sa Rodžers, predsednik Aleksandar Vučić poručio je da Srbija ostaje otvorena za dalju saradnju sa američkim partnerima, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije i novih investicija Istovremeno je ocenio da učešće SAD na izložbi EXPO 2027 u Beogradu predstavlja "veliko priznanje za Srbiju i potvrdu ugleda na međunarodnoj sceni." Ugovor o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027 sa američkom podsekretarkom potpisali su ministarka unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije i komesarka za Ekspo 2027 Jagoda Lazarević i direktor kompanije Ekspo 2027 Danilo Jerinić. "Zaista želimo da još šire otvorimo vrata za američke kompanije i mislim da to može da bude izuzetna prilika da oni dođu i vide sve ono što region može da ponudi", rekla je ministarka Lazarević. Do sada je svoje učešće na specijalizovanoj izložbi EXPO 2027 Beograd potvrdilo 137 zemalja, među kojima su pojedine članice Evropske unije, kao i Turska, Kina i Rusija. EXPO koji organizuje Beograd nije svetska, već specijalizovana izložba koja se održava između dve glavne manifestacije. Kako je RSE ranije pisao, na osnovu podataka iz godišnjih budžeta Srbije, izdvajanja za izgradnju kompleksa i realizaciju EXPO izložbe u Beogradu su od 2024. godine premašila dve milijarde evra. Pored izgradnje kompleksa, ta sredstva su, između ostalog, predviđena i za izgradnju Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe izložbe. Kako bi ubrzala procedure za izgradnju, Skupština Srbije je u oktobru 2023. usvojila poseban zakon, lex specialis, koji predviđa da se radovi ugovore direktnim pogodbama bez primene Zakona o javnim nabavkama. Za vlast, projekat je od izuzetnog značaja, jer će, kako navode zvaničnici, privući nove investicije u Srbiju. Stejt departmenta je najavio da će Rodžers sastati sa članovima Vlade Srbije sa kojima će razgovarati o zajedničkim prioritetima Srbije i SAD na Zapadnom Balkanu. Prethodnog dana srela se sa šefom diplomatije Marko Đurićem, koji je nakon susreta napisao na Instagramu da je taj sastanak "odrazio rastući pozitivan zamah u srpsko-američkim odnosima i rastući obim saradnje između dve zemlje." Američka podsekretarka boravi u Beogradu i Veneciji od 6. do 12. maja. Rodžers je u Veneciji prisustvovala otvaranju američkog paviljona na Venecijanskom bijenalu.

Sud Bosne i Hercegovine osudio je Duška Zorića na 15 godina zatvora za krivično djelo zločin protiv čovječnosti. Sudsko vijeće proglasilo je 11. maja Zorića krivim za učešće u ubistvu pet bošnjačkih civila u selu Zecovi kod Prijedora, na sjeveozapadu Bosne i Hercegovine. U obrazloženju presude navedeno je da je Zorić bio upoznat sa širokim i sistemskim napadom usmjerenim protiv bošnjačkog civilnog stanovništva na području Zecova. Istovremeno je oslobođen po dvije tačke optužnice koje su se odnosile na zločine u zaseoku Gradina. Radi se o prvostepenoj presudi, na koju je dopuštena žalba Apelacionom odjelu Suda BiH. U optužnici je navedeno da je Zorić od 23. do 28. jula 1992. godine učestvovao u progonu civila bošnjačke nacionalnosti iz sela Zecovi kod Prijedora. Prema optužbama, djelovao je u okviru širokog i sistematskog napada koji su provodile vojska i milicija tadašnje Srpske Republike BiH, kasnije Republike Srpske, a koji je uključivao ubistva, mučenja i druga nečovječna djela nad civilima. U Zecovima su tokom jula 1992. godine pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), policije i Kriznog štaba ubili više od 150 Bošnjaka. Još se traga za 30 ubijenih u ovom selu. Produžen pritvor do pravomoćnosti presudeSud je Zoriću produžio pritvor do pravomoćnosti presude, dok je oslobođen plaćanja troškova kaznenog postupka. Suđenje Zoriću počelo je 2015. godine u predmetu u kojem su bili optuženi i Dušan Milunić, te drugi osumnjičenici. Postupak protiv Zorića razdvojen je krajem 2022. godine. Nakon njegovog hapšenja u Njemačkoj zbog drugih kaznenih djela i izručenja Bosni i Hercegovini, suđenje mu je nastavljeno, dok je postupak protiv Milunića i ostalih u međuvremenu pravomoćno okončan u septembru 2024. godine. Dušan Milunić, komandir Rasavačke čete, osuđen je pravosnažno na 12 godina, Ilija Zorić na 20, Zoran Stojnić na osam, Zoran Milunić na 14 i Ljubiša Četić na pet godina zatvora. U Prijedoru i okolnim mjestima ubijeno je 3.176 osoba. Oko 30.000 osoba nesrpske nacionalnosti prošlo je i kroz prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm. Gradske vlasti u Prijedoru, na sjeverozapadu BiH, ne dozvoljavaju nijedno spomen obilježje u znak sjećanja na ubijene Prijedorčane. Svake godine u Prijedoru se obilježava Dan bijelih traka, u znak sjećanja na žrtve, civile nesrpske nacionalnosti, ubijene tokom rata od 1992. do 1995. godine. Krizni štab Prijedora 31. maja 1992. godine, na čelu sa Srpskom demokratskom strankom (SDS), izdao je naredbu kojom je nesrpskom stanovništvu naređeno isticanje bijelog platna na domovima. Za zločine u Prijedoru, prema informacijama udruženja žrtava, dosad je doneseno oko 50 pravosnažnih presuda i izrečene kazne od oko 800 godina zatvora. U Hagu je osuđeno 11 osoba, a pred Sudom BiH još četiri, nakon što je njihov predmet iz Haškog tribunala prebačen na Sud BiH.

Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je podnio krivičnu prijavu Tužilaštvu Bosne i Hercegovine protiv Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijademokrata (SNSD). Kako je rekao, prijava je podnesena, jer je Dodik gostujući u televizijskoj emisiji banjalučke Alternativne televizije veličao Ratka Mladića, osuđenog za genocid i druge ratne zločine. Dodik je 5. maja u intervjuu naveo kako je "Mladić vrhovni komandant Vojske Republike Srpske, narodni heroj ovoga naroda". Bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlaštenja, nametnuo je u julu 2021. godine izmjene Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje veličanje ratnih zločinaca i negiranje zločina. Njima je predviđena kazna zatvora od šest mjeseci do pet godina za one koji javno odobre, poreknu, grubo umanje ili pokušaju opravdati zločin genocida, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin utvrđen pravomoćnom presudom. "Ratko Mladić je presuđen za genocid u Srebrenici. Tužilaštvo BiH više ne može reći da nemaju prijavu protiv Dodika, i sve je sada na njima", kazao je Suljagić. Ratko Mladić izdržava doživotnu kaznu zatvora po pravosnažnoj presudi iz 2021. godine za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja rata počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, tada zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u ljeto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce tokom NATO bombardovanja 1995. godine. Mladić je uhapšen u Srbiji u maju 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas potvrdila je da su učestali izborni ciklusi na Kosovu glavni razlog zbog kojeg nije bilo nove runde dijaloga na nivou lidera. Ona je novinarima potvrdila da je postojala spremnost i kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kod premijera Kosova Aljbina Kurtija za sastanak u okviru dijaloga, međutim, raspisivanje novih vanrednih izbora na Kosovu je ponovo odložilo proces. "Mi smo zapravo planirali dijalog između Beograda i Prištine, politički dijalog na visokom nivou. Imali smo saglasnost oba lidera – sa Kosova i iz Srbije, ali sada nam se ponovo približavaju izbori na Kosovu, što naravno odlaže proces. Ali radim odvojeno sa obojicom kako bismo mogli da nastavimo sa implementacijom sporazuma koji su već na snazi", izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. Lideri Srbije i Kosova poslednji put su se u okviru dijaloga sastali u septembru 2023. godine. Kaja Kallas preuzela je dužnost visoke predstavnice EU u decembru 2024. godine i do sada nije imala priliku da bude domaćin dijaloga na najvišem političkom nivou. Ona je danas domaćin sastanka ministara inostranih poslova država članica Evropske unije (EU) i njihovih kolega sa Zapadnog Balkana. Rasprava između 27 šefova evropskih diplomatija i šest ministara inostranih poslova zemalja regiona poslužiće kao povod za nastavak diskusije o situaciji u regionu, koja će biti održana istog dana, ali samo na nivou evropskih ministara. Očekuje se da će ministri inostranih poslova EU i Zapadnog Balkana, između ostalog, razgovarati o pripremama za samit EU–Zapadni Balkan, koji će u junu biti održan u Tivtu, u Crnoj Gori. Evropske diplomate uključene u pripreme sastanka najavile su da će fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona biti jačanje saradnje između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona.