Osnovni sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor za S.R., koji je uhapšen zbog sumnje da je napao pripadnike mirovne misije NATO-a na (KFOR) i kosovske policije 2023. godine u Zvečanu na severu Kosova. Sud je u četvrtak saopštio da je odluka o pritvoru odgovarajuća mera zbog rizika da bi okrivljeni, ako bi bio pušten na slobodu, mogao da pobegne, pošto takođe ima srpsko državljanstvo. Takođe, opravdavajući meru pritvora, sud je naveo da bi, ako bi S.R. bio pušten na slobodu, mogao da uništi ili izmeni dokaze i ometa istragu. Prema saopštenju, S.R. se sumnjiči da je 29. maja 2023. godine, od šest ujutro do večernjih sati, na obodu opštine Zvečan, u koordinaciji s drugim osumnjičenim Srbima s Kosova i iz Srbije, nasiljem pokušao da "spreči uspostavljanje ustavnog poretka Republike Kosovo u opštinama na severu zemlje" i da su on i drugi uprkos naređenjima KFOR-a za mirno razilaženje, upotrebili nasilje. Prema navodima Osnovnog suda, okrivljeni i drugi Srbi upotrebili su silu, improvizovane eksplozivne naprave i vatreno oružje, "od čega je povređeno najmanje 30 pripadnika mirovnih snaga KFOR-a, troje od njih iz vatrenog oružja, kao i pričinjena značajna materijalna šteta na vozilima KFOR-a, Policije Kosova, kao i na automobilima novinara koji su izveštavali o događajima tog dana, što je uključivalo potpuno spaljivenje nekoliko vozila ili ozbiljnu fizičku štetu". S.R. ima pravo da se žali na odluku Apelacionom sudu. On je uhapšen u sredu tokom akcije tužilaca i policijskih istražitelja iz Direkcije za teška krivična dela i organizovani kriminal. "Izvršen je pretres u stanu osumnjičenog, gde su pronađeni materijalni dokazi koji će poslužiti tokom krivičnog postupka", saopštilo je Specijalno tužilaštvo Kosova u sredu. On je osumnjičen za više krivičnih dela, poput udruživanja radi protivustavnih aktivnosti, ugrožavanje osoba pod međunarodnom zaštitom, učešće u gomili koja čini krivično delo i huliganizma, kao i napada na službeno lice. Više od 90 pripadnika KFOR-a je povređeno – neki od njih teško – tokom sukoba sa srpskim demonstrantima u maju 2023. u Zvečanu. Povređenih je bilo i na strani demonstranata. Nasilje u Zvečanu je izbilo pošto su se lokalni Srbi usprotivili ulasku novih albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku – opštinama na severu Kosova sa srpskom većinom – posle lokalnih izbora održanih ranije te godine, koje su lokalni Srbi bojkotovali. Zbog događaja u Zvečanu desetine ljudi su uhapšene i optužene, a neki su osuđeni na zatvorske kazne posle sporazuma o priznanju krivice sa tužilaštvom. Kosovo je okrivilo Srbiju za nasilje u Zvečanu, navodeći da iza nereda stoje "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću". Beograd je odbacio optužbu, navodeći da je kosovska Vlada imala za cilj da gurne Srbe "u novi sukob s NATO-om". NATO je više puta zahtevao da počinioci nasilja budu pozvani na odgovornost.

Završne reči u postupku protiv bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) biće održane od 9. do 18. februara, saopštila su u četvrtak Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu. Bivši vođe OVK Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Sva četvorica su se izjasnila da nisu krivi po optužbama protiv njih. Prema saopštenju, predviđeno je da Specijalizovano tužilaštvo iznese svoju završnu reč 9. februara. Sledećeg dana biće na redu zastupnik žrtava. Odbrana bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija trebalo bi da iznese svoju završnu reč 11. februara. Dan kasnije na redu je odbrana bivšeg predsednika parlamenta Kosova Kadrija Veseljija, dok će odbrana bivšeg poslanika Redžepa Seljimija i bivšeg predsednika parlamenta Jakupa Krasnićija biti 13. februara. Za 16. februar predviđen je nastavak završne reči Krasnićijevog odbrambenog tima, posle čega je planirano vreme za eventualna pitanja sudskog veća. Dva dana kasnije, 18. februara, prema dnevnom redu za koji su Specijalizovana veća rekla da se može promeniti, biće odgovori strana i izjave optuženih. Pre završnih reči, strane će podneti svoje završne podneske do 30. januara. Posle toga, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže. Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi su u pritvoru od novembra 2020. Njihovo suđenje je počelo u aprilu 2023. U početku je Specijalizovano tužilaštvo pozvalo 125 svedoka da svedoče u sudnici, dok je 117 drugih podnelo svoje iskaze u pisanoj formi. U septembru prošle godine, odbrana Tačija i Krasnićija izvela je svoje svedoke, dok Veselji i Seljimi nisu predstavili dokaze odbrane. Među svedocima Tačijeve odbrane koji su se pojavili u Hagu bili su uglavnom visoki zapadni zvaničnici s neposrednim znanjem o događajima. Među njima su bili bivši pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms Rubin (James) i penzionisani američki general Vesli Klark (Wesley Clark), koji je 1999. predvodio vazdušnu kampanju NATO-a protiv srpskih vojnih ciljeva. Tači se suočava s još jednim slučajem za ometanja pravde, a suđenje u tom slučaju trebalo bi da počne 24. februara. Za šta su optuženi bivši komandanti OVK?Optužnica četvoricu bivših vođa OVK tereti za "ličnu" odgovornost, ali i za "zločine koje su počinili njihovi podređeni". Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući ubistvo više od 100 žrtava i nezakonito pritvaranje i mučenje stotina ljudi. U optužnici se navodi da su četvorica optuženih i drugi pripadnici OVK bili deo "zajedničkog zločinačkog poduhvata" i da su "imali zajednički cilj preuzimanja i vršenja kontrole širom Kosova svim sredstvima, uključujući zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koje su smatrali protivnicima". Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji. Specijalizovani sud istražuje navodne zločine koje su počinili pripadnici OVK nad etničkim manjinama i političkim rivalima od januara 1998. do decembra 2000. godine.

Zvaničnici Evropske unije pozvali su na sankcionisanje nekih od najistaknutijih ruskih televizijskih ličnosti, uključujući Pavla Zarubina, novinara državne televizije poznatog po servilnom izveštavanju o predsedniku Vladimiru Putinu i gotovo neograničenom pristupu njemu. Predložene mere, u koje je uvid imao RSE, uključuju još pet istaknutih Rusa, uključujući Jekaterinu Andrejevu, još jednu istaknutu televizijsku voditeljku, kao i Sergeja Polunjina, poznatog baletana koji je ranije bio prvak Kraljevskog baleta u Londonu. Očekuje se da će mere usvojiti Evropski savet 29. januara kada se sastanu ministri spoljnih poslova 27 članica EU. Usvajanje nije sigurno, pošto se nekoliko članica EU, uključujući Mađarsku i Slovačku, ranije protivilo takvim merama. Od početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, EU je stalno proširivala listu meta za koje je uvela zamrzavanje imovine ili zabranu izdavanja viza. Lista sada obuhvata više od 2.500 pojedinaca, kompanija i drugih entiteta, sa oko 28 milijardi evra (33 milijarde dolara) zamrznute imovine. Nove predložene mere spadaju pod drugu rubriku koja nije posebno povezana s ratom u Ukrajini, već šire s "destabilizjuće aktivnosti Rusije". Do sada je u ovoj kategoriji zahvaćeno oko 60 ljudi i entiteta. Zarubin, koji nije bio dostupan za komentar, dugogodišnji je novinar Prvog kanala, najveće ruske državne televizijske mreže. U meri EU nazvan je "istaknutim ruskim propagandistom". On vodi redovnu televizijsku emisiju "Moskva. Kremlj. Putin", u kojoj o ruskom lideru govori zadivljeno i servilno. On je prvi imao televizijski intervju s Putinom posle početka rata, a prošlog meseca je bio voditelj godišnje emisije poznate kao "Direktna linija s Vladimirom Putinom", u kojoj ruski lider satima odgovara na prethodno odobrena pitanja – i uživa u pohvalama – navodno od prosečnih Rusa. Divljenje PutinuPolunjin, rođen u Ukrajini, bio je najmlađi prvak londonskog Kraljevskog baleta, s talentom koji su neki kritičari hvalili kao da je ravan Rudolfu Nurejevu ili Mihailu Barišnjikovu. Naglo je otišao 2012. godine. Kasnije je nastupao u manje poznatim pozorištima u Moskvi, pojavio se u ruskom TV rijaliti programu, a zatim je 2019. godine snimio viralni Jutjub (YouTube) video plešući uz pesmu pod nazivom "Take Me To Church" irskog muzičara Hozijera (Hozier). Izazvao je kontroverzu 2019. zbog objava na društvenim mrežama u kojima je govorio kako ne voli gejeve i lezbejke, dok je istovremeno izražavao divljenju Putinu, čije lice ima tetovirano na grudima. Od 2024. godine živi u Izraelu. EU je saopštila da će mere uvesti Polunjinu zbog njegove podrške ruskoj vojsci i prikupljanja sredstava za nju tokom rata u Ukrajini, "učešća u propagandnim TV emisijama Kremlja" i kritikovanja ruskih umetnika koji su otišli iz zemlje posle početka invazije. Andrejeva je decenijama bila stalni deo ruskog državnog televizijskog programa, vodeći večernje vesti kanala Vremja i dva puta vodeći kontakt emisiju "Direktna linija". Prošle godine, istražitelji Fondacije za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog izvestili su da ima pasoše Crne Gore i Hondurasa, što joj je omogućavalo da slobodno putuje u EU i drugde. Među ostalim ličnostima na koje se odnosi predlog EU su Roman Čumakov, reper poznat kao Žigan, koji piše i izvodi pohvalne pesme o Putinu; Marija Sitel, još jedna voditeljka na Prvom kanalu; i Dmitrij Gubernjev, popularni televizijski sportski komentator. Ni Sitel ni Gubernjev, koji su organizovali patriotske skupove podrške Putinu i ratu u Ukrajini, nisu bili dostupni za komentar. Andrejeva i Čumakov takođe nisu bili dostupni za komentar. Sankcije EU protiv Rusije su često, mada ne uvek, donošene u koordinaciji sa zapadnim saveznicima, uključujući SAD i Kanadu. U Vašingtonu, predlog Zakon o sankcijama Rusiji iz 2025. godine dobio je zeleno svetlo od američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za usvajanje, rekao je jedan od njegovih predlagača u Senatu, republikanac Lindzi Grem (Lindsay Graham). Međutim, pregovarači u zakonodavnom postupku su pravili izmene u tekstu u poslednjem trenutku i nije jasno kada će doći do glasanja.

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Andreas fon Bekerat saopštio je da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o "više važnih pitanja", među kojima su sprovođenje reformske agende. Fon Bekerat i Vučić sastali su se 15. januara u Beogradu, a kako je ambasador EU naglasio, reči je bilo i o podršci EU energetskoj diversifikaciji, te setu pravosudnih zakona o kojima se trenutno raspravlja u Skupštini Srbije. "Proširenje ostaje strateški i ključni prioritet Evropske unije. Srbija može da računa na podršku EU reformama koje su u interesu građana Srbije i njenog puta ka članstvu u EU", naveo je na Instagramu. Evropska komisija odlučila je da delimično oslobodi finansijska sredstva za Srbiju u okviru prve isplate iz Plana rasta - reč je o 61,1 milion evra, umesto 112 miliona predviđenih za prvu isplatu. Kako je 15. januara, za Radio Slobodna Evropa, kazao portparol Komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier), ova odluka usledila je nakon procene ispunjenosti preduslova i sprovedenih reformskih koraka, nakon čega je Komisija zaključila da je Srbija ispunila tri od sedam predviđenih reformskih koraka. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni sve predviđene reformske obaveze. O sastanku u Beogradu, na Instagramu se oglasio i predsednik Srbije. Naveo je da je sa ambasadorom EU razgovarao o pristupnom procesu, bilateralnoj saradnji i investicijama. "Prioritet Srbije ostaje rad na vladavini prava, ekonomskim reformama i jačanju institucija, što donosi konkretne rezultate u korist naših građana", napisao je Vučić. Ovaj sastanak usledio je nakon što su zvaničnici u Beogradu saopštili da se neće sastati sa delegacijom Evropskog parlamenta (EP), koja je najavila posetu Srbiji za period između 22. i 24. januara. Dok zvanični Beograd tvrdi da o predstojećoj poseti nisu bili obavešteni, EP ističe da je dolazak delegacije blagovremeno planiran i da su o tome na vreme obaveštene sve relevantne institucije Srbije. Kako su objasnili zvaničnici EP‑a, mandat misije zasniva se na nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta koja poziva misiju da "na terenu proceni stanje demokratije, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika i zaposlenih u javnom sektoru". Rezolucija je usvojena u oktobru prošle godine, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu. U delegaciji će učestvovati predstavnici ključnih političkih grupacija EP‑a.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo je sve srpske državljane da napuste Iran, zbog pogoršane bezbednosne situacije i povećanog rizika po ličnu bezbednost. U saopštenju od 15. januara ministarstvo je pozvalo i sve one koji planiraju da putuju u Iran – da odustanu od putovanja. Protesti u Iranu traju od 28. decembra. Prvobitno su izbili zbog pada vrednosti lokalne valute da bi prerasli prerasli su u šire antivladine demonstracije usled teške ekonomske situacije u zemlji. Organizacije za ljudska prava navode da iranski zvaničnici sproveli brutalne mere protiv demonstranata uz mnogobrojne žrtve. Iran tvrdi da je u protestima u toj zemlji poginulo "samo par stotina ljudi", dok organizacije za ljudska prava navode višestruko veće brojke i upozoravaju da zbog prekida interneta i komunikacija nije moguće nezavisno potvrditi razmere stradanja. Srbija je od 2021. počela da jača saradnju sa Iranom uprkos tome što je reč o državi pod sankcijama Evropske unije (EU), sa čijom spoljnom i bezbednosnom politikom je obavezna da se uskladi kao država kandidat za članstvo u evropskom bloku. Zvanični Beograd računa na podršku Teherana po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Iran ne priznaje.

Evropska komisija saopštila je u četvrtak da očekuje potpuno ukidanje mera prema Kosovu u narednih nekoliko nedelja. Jan Gert Kopman, direktor Direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji, naglasio je da je reč o oslobađanju više od 400 miliona evra, uključujući i mere koje je Komisija prvobitno ukinula u decembru prošle godine. On je objasnio da institucije paralelno rade na programiranju sredstava i ugovaranju projekata koji će se finansirati. "Između programiranja i ugovaranja, efektivno bismo u narednim sedmicama ukinuli sve finansijske mere i to je upravo ono što je naša predsednica izjavila i što sada zapravo radimo", izjavio je Kopman pred Spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta. Kaznene mere prema Kosovu Evropska unija uvela je 2023. godine, bez primene relevantnih procedura koje su neophodne za ovakvu odluku. Mere su se odnosile na obustavu finansiranja, kao i na obustavu svih bilateralnih susreta evropskih zvaničnika sa predstavnicima kosovske vlade. Te mere su bile odgovor na nasilne incidente na severu Kosova, kada su albanski gradonačelnici opština na severu Kosova ušli u opštinske objekte. Tokom incidenata došlo je do sukoba srpskih demonstranata i snaga bezbednosti, uključujući i međunarodne trupe. U svetlu odluke o ukidanju svih finansijskih mera i dalje nema zvaničnog objašnjenja kako će se postupiti po pitanju političkih mera, odnosno susreta sa predstavnicima kosovske vlade. Evropski zvaničnici ističu da i oko ovog pitanja postoji saglasnost o ukidanju i da će se to primeniti "spontano", neposredno nakon konstituisanja novog saziva Skupštine Kosova i formiranja nove vlade.

Predsjednik Vlade Republike Srpske Savo Minić vratio je mandat na raspolaganje v. d. predsjednici ovog bh. entiteta Ani Trišić Babić. Ovo je Minić potvrdio na konferenciji za medije u Banjaluci, u četvrtak 15. januara, najavljujući da će ponovo biti predložen za mandatara. Rekao je da ne postoji mogućnost da odluke i zaključci Vlade doneseni od kada je on na toj poziciji, budu poništeni, te da njihova legalnost nije upitna. Takođe, iako je najavio i djelimičnu rekonstrukciju Vlade, nije naveo koji ministri više neće biti u njenom sastavu, kao ni koja su nova imena. Prethodno je v.d. predsjednice RS Ana Trišić Babić za novinsku agenciju Srna izjavila kako je vlast u tom bh. entitetu "dogovorila da premijer Savo Minić vrati, a potom odmah preuzme mandat predsjednika Vlade Srpske". Ona je pojasnila da ova odluka ima za cilj "da o procesima u Republici Srpskoj odlučuje Republika Srpska i njene institucije, a ne niko izvan nje". Minića je za premijera imenovala Narodna skupština RS 2. septembra prošle godine. Mandat za sastavljanje Vlade mu je deset dana prije toga dao Milorad Dodik. Ovo je bilo sporno za grupu članova Parlamenta Bosne i Hercegovine koji su 9. septembra podnijeli apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocjenu te odluke. Naime, Dodiku je početkom avgusta oduzet mandat predsjednika RS, nakon što ga je Sud BiH pravosnažno osudio na kaznu godinu dana zatvora (koju je on kasnije otkupio) i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija, te stoga nije ni mogao da predloži Minića za mandatara. Prema entitetskom Ustavu, predsjednik RS predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsjednika Vlade. Vladajuća koalicija u RS tvrdila je tada da je mandatara predložio Dodik, kao entitetski predsjednik, iako on to formalno-pravno nije bio nakon pravosnažne presude i odluke Centralne izborne komisije BiH kojom mu je oduzet mandat. Dodik je tada i dalje tvrdio da je predsjednik RS, ali se kasnije predomislio te je na Narodna skupština RS kao v.d. ove funkcije imenovala Anu Trišić Babić, Dodikovu dugogodišnju savjetnicu. Ustavni sud BiH je već u novembru prošle godine raspravljao o ustavnosti nove Vlade RS, ali su naveli da će odluku donijeti na idućoj sjednici, koja bi trebalo da bude održana iduće sedmice. Šta kaže Ustav RS?Predsjednik Republike predlaže kandidata za predsjednika Vlade u roku od 10 dana od dana usvajanja ostavke, izglasavanja nepovjerenja ili prestanka mandata prethodnoj Vladi zbog raspuštanja ili skraćivanja mandata Narodne skupštine. Nnova Vlada mora biti izabrana u roku od 40 dana od dana predlaganja kandidata za predsјednika nove Vlade.

Evropska komisija (EK) odlučila je da delimično oslobodi finansijska sredstva za Srbiju u okviru prve isplate iz Plana rasta, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa portparol EK Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Reč je o 61,1 milion evra, umesto 112 miliona evra predviđenih za prvu isplatu, odnosno o nešto više od polovine planiranog iznosa. "Ova odluka usledila je nakon procene ispunjenosti preduslova i sprovedenih reformskih koraka, nakon čega je Komisija zaključila da je Srbija ispunila tri od sedam predviđenih reformskih koraka", naglasio je portparol EK. Kako su objasnili zvaničnici EK, od ukupnog iznosa od 61,1 milion evra, Srbija će dobiti direktnu budžetsku podršku od oko 26 miliona evra, dok će preostala sredstva biti usmerena ka infrastrukturnim projektima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Prema navodima EK, Srbija je ispunila reformske obaveze koje se odnose na usklađivanje viznog režima, uvođenje 5G mreže i integraciju tržišta električne energije. Četiri preostala reformska koraka ulaze u period odgode i mogu biti ispunjena do decembra ove godine, naveli su zvaničnici EK. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni sve predviđene reformske obaveze. Srbija je, za sada, poslednja među državama za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme u cilju usklađivanja sa standardima Evropske unije. Prvu isplatu iz ovog paketa već su u oktobru prošle godine dobile Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija. U Evropskoj komisiji se Albanija i Crna Gora smatraju zemljama koje najviše napreduju u reformskom procesu i samim tim najviše koriste sredstva iz Plana rasta. Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije namenjen regionu. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra, od čega su četiri milijarde predviđene u vidu povoljnih kredita, a dve milijarde kao bespovratna sredstva. Sredstva će se raspodeljivati prema broju stanovnika i bruto domaćem proizvodu svake zemlje. Prema preliminarnim planovima, Albaniji je namenjeno 922,1 milion evra, Bosni i Hercegovini 1 milijarda i 85 miliona evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Crnoj Gori 383,5 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, dok je za Srbiju predviđeno 1 milijarda i 586,4 miliona evra. Svi projekti finansirani iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženje rokova neće biti moguće.

Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto rekao je u Beogradu da mađarska vlada pruža diplomatsku podršku mađarskoj naftnoj i gasnoj kompaniji MOL da bude većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Sijarto i ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović potvrdili su da su u toku pregovori između ruskih vlasnika i MOL-a i još nekih mogućih kupaca za preuzimanje većinskog ruskog udela u NIS-u. "Imamo vrlo dobre pregovore i narednih dana može da se očekuje prvi značajan korak u pregovorima između Gaspromnjefta i MOL-a", rekao je Sijarto. Sijarto je potom u intervjuu za Radio televiziju Srbije rekao da postoji realna šansa da MOL za jedan do tri dana postigne dogovor s Gaspromnjeftom o kupovini većinskog udela u NIS-u. On je rekao da će, ako dogovor bude postignut, odmah biti podnet zahtev Kancelariji Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) za ukidanje sankcija kompaniji NIS, uvedenih prošle godine zbog većinskog ruskog vlasništva, prenela je agencija Beta. "Mislim da mogu da vam saopštim dobre vesti. MOL i Gaspromnjeft su prilično brzo napredovali u pregovorima, tako da postoji realna šansa da u roku od jednog do tri dana postignu ključni dogovor, koji je veoma značajan iz perspektive kupovine većinskog udela NIS", rekao je Sijarto. NIS je od oktobra pod sankcijama SAD, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika iz NIS-a. Đedović Handanović je posle sastanka sa Sijartom navela da je cilj da se do kraja nedelje potpiše obavezujući sporazum o prenosu vlansištva, odnosno o izlasku ruskih akcionara i otkupu tih akcija od strane novih vlasnika. Dve strane, kako je najavljeno, planiraju i da potpišu međudržavni sporazum ukoliko se dogovori ulazak MOL-a u vlasništvo NIS-a. "Sporazum je važan za ukupnu transakciju, ali i zbog dogovora o budućim strateškim projektima, budućeg rada NIS-a. Težimo da povećamo srpski udeo u NIS-u za oko pet odsto", navela je Đedović Handanović. Dvoje ministara je odbacilo pojedine navode da bi MOL zatvorio NIS-ovu Rafineriju u Pančevu, a Sijarto je naveo i da MOL smatra Rafineriju od strateškog značaja. On je rekao i da je MOL povećao dva i po puta izvoz nafte u Srbiju i da je sada najveći izvoznik goriva u Srbiju. Sijarto je optužio briselsku administraciju da želi dalje da pogoršava energetsku situaciju Jugoistočne Evrope i da je odseče od linija snabdevanja. Ocenio da su sankcije Evropske unije dovele do energetske krize. Ranije je Grupa MOL saopštila za RSE da "razmatraju sve opcije koje bi nam omogućile da zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu", a povodom obilaska postrojenja NIS-a. U međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu NIS-u za operativni rad do 23. januara. Transport sirove nafte za Rafineriju u Pančevu, počeo je 13. januara preko Jadranskog naftovoda (JANAF). Prethodno je Rafinerija obustavila rad zbog prekida dotoka sirove nafte JANAF-om. NIS je saopštio i da je američko Ministarstvo izdalo licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi sa do 24. marta. Ruska državna kompanija Gasprom, njena ćerka firma Gasprom Njeft i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.

Iran je obustavio pogubljenja demonstranata, rekao je predsednik SAD Donald Tramp (Trump), pozivajući se na "veoma važne izvore s druge strane", ali tenzije se nastavljaju širom Bliskog istoka usled mogućnost američke vojne akcije protiv Teherana. Izveštaji ukazuju na to da su se smirili masovni protesti i brutalna represija koju su vlasti pokrenule da bi ugušile nemire ostavljajući hiljade mrtvih. Međutim, budući da u Iranu skoro uopšte nema interneta u sedmom danu, prema podacima organizacije Netbloks (Netblocks), tenzije su i dalje visoke, a informacije oskudne. Tramp je u sredu rekao novinarima u Beloj kući da je dobio uveravanja od "veoma važnih izvora s druge strane" da Teheran neće vršiti pogubljenja demonstranata koje su pritvorile snage bezbednosti. "Rekli su da su ubijanja prestala i da se pogubljenja neće dogoditi – danas je trebalo da bude mnogo pogubljenja i da se pogubljenja neće dogoditi – i mi ćemo to saznati", rekao je Tramp. "Rečeno nam je na osnovu pouzdanih izvora i nadam se da je to istina", dodao je on. Portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karoline Leavitt) rekla je u četvrtak je da je obustavljeno "800 pogubljenja koja su bila zakazana i trebalo je da se izvrše". Međutim, Livit je ponovila ranije Trampovo upozorenje vlastima u Teheranu, rekavši da će se suočiti s "teškim posledicama" ako se ubijanja nastave. "Sve opcije ostaju na stolu predsednika", rekla je ona. Američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) rekao je u četvrtak da su SAD uvele sankcije iranskim zvaničnicima i bankarskim mrežama, optužujući ih za nasilno suzbijanje protesta i pranje prihoda od nafte. "Po nalogu predsednika Trampa, Ministarstvo finansija sankcioniše ključne iranske lidere umešane u brutalni obračun s iranskim narodom", naveo je Besent u saopštenju. "Ministarstvo finansija će koristiti sva sredstva protiv onih koji stoje iza tiranskog ugnjetavanja ljudskih prava od strane režima", dodao je on. Iranske vlasti su sprovele jednu od najbrutalnijih represija pošto su ljudi širom zemlje izašli na ulice u antivladinim protestima koji se smatraju jednim od najvećih izazova klerikalnoj vlasti od Islamske revolucije 1979. Nezavisna organizacija za ljudska prava HRANA, sa sedištem u SAD, saopštila je da je, prema njenim potvrđenim i verifikovanim podacima, u četvrtak broj žrtava u protestima porastao na 2.615 demonstranata, dok je više od 18.000 uhapšeno. Organizacija Iran Human Rights, sa sedištem u Norveškoj, saopštila je da je njeno istraživanje pokazalo da je ubijeno najmanje 3.428 demonstranata. Analitičari kažu da je pravi broj ubijenih verovatno nekoliko puta veći. Novinar u Iranu koji je uspeo da pošalje izveštaj Radiju Farda (Iranski servis RSE) u sredu rekao je da mu je taksista pričao o napadima bezbednosnih snaga na medicinske centre, otmici ranjenih demonstranata i ubijanju onih koji nisu mogli biti transportovani. Njegove tvrdnje RSE nije mogao nezavisno da potvrdi, ali se poklapaju s izvorima grupa za ljudska prava i drugim izveštajima iz zemlje o ozbiljnosti suzbijanja protesta i "masovnom ubijanju" demonstranata. U svetlu izveštaja o nasilnoj represiji, Tramp je nekoliko puta upozorio da bi SAD mogle da intervenišu kako bi zaustavile ubijanja, pozivajući Irance da nastave proteste. Organizacije za ljudska prava su izvestile da će jedan pritvoreni demonstrant, 26-godišnji Erfan Soltani, biti pogubljen u četvrtak, šest dana posle hapšenja pod optužbom da je "ratovao protiv Boga" zbog učešća u protestima. Tramp je u intervjuu za CBS u kasnim večernjim satima u sredu rekao da ako vlasti izvrše pogubljenje – prvo nekog od učesnika talasa protesta – "videćete neke stvari". Organizacija za ljudska prava Hengav sa sedištem u Norveškoj, pozivajući se na rođake Soltanija, saopštila je u kasnim večernjim satima u četvrtak da pogubljenje nije izvršeno, iako "ozbiljne i stalne zabrinutosti" ostaju. Iransko pravosuđe je u četvrtak saopštilo da optužbe protiv Soltanija, koji se nalazi u centralnom zatvoru u gradu Karadž, ne nose smrtnu kaznu. Iranski pravosudni medijski centar saopštio je da su izveštaji da se Soltani suočava s pogubljenjem "izmišljeni" i da je optužen za "prikupljanje informacija i zaveru protiv unutrašnje bezbednosti zemlje i propagandne aktivnosti protiv režima". Tramp nije precizirao koje akcije SAD mogu preduzeti protiv Irana i kada, ali je Vašington savetovao nekim pripadnicima osoblja da napuste glavnu američku vazduhoplovnu bazu u regionu pošto je Teheran upozorio susedne zemlje u kojima su američke trupe da će uzvratiti američkim bazama ako Vašington sprovede svoje pretnje. Iransko rukovodstvo je izdržalo prethodne proteste, ali su najnoviji nemiri usledili dok se Teheran još uvek oporavlja od prošlogodišnjeg rata sa Izraelom – kada su se SAD pridružile nizu vazdušnih udara usmerenih na iranska nuklearna postrojenja – a njegova regionalna pozicija oslabljena udarima na saveznike. Smatra se da Tramp razmatra opcije, uključujući ograničene vojne udare, koncentrisaniju kampanju udara protiv Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) ili nevojne poteze poput potpune ekonomske blokade ili sajber napada kako bi se poremetio sisteme komunikacija i odlučivanja iranskih bezbednosnih službi. U intervjuu za Rojters (Reuters), objavljenom u sredu, Tramp je rekao da postoji šansa da iranska klerikalna vlada propadne, iako, kako je dodao, "svaki režim može da propadne". "Bez obzira da li će pasti ili ne, biće to zanimljiv vremenski period", rekao je Tramp. Ako se to dogodi, Tramp je rekao da nije jasno ko bi popunio prazninu. On je rekao da opozicionar Reza Pahlavi, sin pokojnog šaha Irana, koji je svrgnut sa vlasti 1979. godine, "deluje veoma fino". Ipak, američki lider je takođe izrazio nesigurnost u vezi s tim da li će Pahlavi biti u stanju da okupi podršku unutar Irana da bi na kraju preuzeo vlast. "Deluje veoma fin, ali ne znam kako bi se ponašao u svojoj zemlji", rekao je Tramp. "A mi zaista još nismo kod te tačke". "Ne znam da li bi njegova zemlja prihvatila njegovo vođstvo ili ne, a svakako ako bi, meni je to u redu ", rekao je predsednik SAD.

Rusija je 15. januara saopćila da protjeruje britanskog diplomata kojeg je optužila da je špijun. Rusko ministarstvo vanjskih poslova navelo je da je pozvalo otpravnika poslova iz Ambasade Ujedinjene Kraljevine u Moskvi gdje je "podnesen snažan protest u vezi s informacijama koje su primile nadležne ruske vlasti da jedan član diplomatskog osoblja pripada britanskim obavještajnim službama". "Osobi se oduzima akreditacija. Dužan je napustiti Rusku Federaciju u roku od dvije sedmice", saopćilo je ministarstvo ne navodeći ime i funkciju u britanskoj ambasadi. Ove se radnje često događaju u kontekstu pogoršanja diplomatskih odnosa Rusije i Ujedinjenog Kraljevstva, povezanih s ruskom agresijom na Ukrajinu, pri čemu obje strane protjeruju diplomatsko osoblje. U martu 2025. godine ruske vlasti opozvale su akreditacije dvojici zaposlenika britanske ambasade, optužujući ih za "davanje lažnih informacija i provođenje obavještajnih ili subverzivnih aktivnosti". U septembru 2024. godine je protjerano šest, a dva mjeseca kasnije još jedan britanski diplomat kojeg je Rusija optužila za špijunažu. Ujedinjeno Kraljevstvo je poreklo sve optužbe. London je u maju 2024. protjerao ruskog obrambenog atašea kao dio "recipročnih mjera" na ranije slične poteze Moskve.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u sredu je otvorio mogućnost za rešenje u vezi s njegovim planovima u vezi s Grenlandom pošto je šef danske diplomatije rekao da nije uspeo da promeni mišljenje američke administracije o njenoj želji da osvoji ostrvo. Ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda, Lars Loke Rasmusen (Lokke Rasmussen) i Vivijan Mocfeldt (Vivian Motzfeldt), sastali su se s potpredsednikom SAD Džej Di Vensom (J. D. Vance) i državnim sekretarom Markom Rubiom (Marco) u nadi da će razjasniti "nesporazume" posle Trampovih ratobornih izjava prema savezniku iz NATO-a. Tramp, govoreći posle sastanka kojem nije prisustvovao, prvi put je zvučao pomirljivo po pitanju Grenlanda, priznajući interese Danske, iako je ponovo rekao da ne isključuje nijednu opciju. "Imam veoma dobar odnos s Danskom i videćemo kako će se sve rešiti. Mislim da će se nešto rešiti", rekao je Tramp bez daljih objašnjenja. On je ponovo rekao da je Danska nemoćna ako Rusija ili Kina žele da okupiraju Grenland, ali je dodao: "Svašta možemo da uradimo". Danski ministar spoljnih je posle sastanka u Beloj kući rekao da američko preuzimanje Grenlanda, na kojem Vašington dugo ima vojnu bazu, "apsolutno nije neophodno". "Nismo uspeli da promenimo američki stav. Jasno je da predsednik ima želju da osvoji Grenland", rekao je Loke novinarima. "Stoga i dalje imamo fundamentalno neslaganje, ali se takođe slažemo da se ne slažemo", naveo je on. On je rekao je da je to pitanje "veoma emotivno" za narod Grenlanda i Danske, čvrstog saveznika SAD čije su trupe ginule zajedno s Amerikancima u Avganistanu i Iraku. "Ideje koje ne bi poštovale teritorijalni integritet Kraljevine Danske i pravo na samoopredeljenje grenlandskog naroda su, naravno, potpuno neprihvatljive", rekao je Loke. On je ipak rekao da je ton sastanka bio "konstruktivan" i dodao da će strane formirati odbor koji će se sastati u roku od nekoliko nedelja kako bi se videlo da li postoji mogućnost za napredak. Tramp je nekoliko sati pre razgovora insistirao da NATO treba da podrži napore SAD da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, iako su se svi glavni evropski saveznici stali uz Dansku. Američki predsednik je više puta poslednjih nedelja govorio da je strateški locirano i mineralima bogato ostrvo od vitalnog značaja za bezbednost SAD i da SAD moraju da ga poseduju kako bi sprečile Rusiju ili Kinu da ga okupiraju. On je rekao da su sve opcije na stolu za obezbeđivanje teritorije, što je izazvalo nemir unutar NATO-a. Pre sastanka, koji je trajao oko dva sata, Tramp je na društvenim mrežama tvrdio da će NATO postati mnogo snažniji i efikasniji s Grenlandom u rukama SAD. "Sve manje od toga je neprihvatljivo", napisao je on. U potonjoj objavi, citirajući Rusiju i Kinu, Tramp je napisao: "NATO: Recite Danskoj da ih izbaci odatle, sada! Dve pseće zaprege neće to učiniti! Samo SAD mogu!!!" Grenland i Danska kažu da ostrvo nije na prodaju i da su pretnje silom nepromišljene i da bezbednosna pitanja treba rešiti među saveznicima. Istaknute zemlje EU podržale su Dansku, koja je članica NATO-a. Pre sastanka, koji je trajao manje od dva sata, Grenland i Danska su naveli da su počeli da povećavaju vojno prisustvo na Grelandu i oko njega u tesnoj saradnji sa saveznicima NATO-a, u okviru obećanja da će pojačati arktičku odbranu. Povećano vojno prisustvo bi uključivalo niz vežbi tokom 2026. godine, navodi se u saopštenju danskog ministarstva odbrane. Tokom konferencije za novinare, Rasmusen i Mocfeldt su rekli da je sastanak održan uz uvažavanje strana i naglasili da Danska deli zabrinutost SAD u vezi sa bezbednošću Arktika. ⁠Međutim, čvrsto su odbacili ideju da ostrvo postane američko. Promena pristupa GrenlandaČini se da grenlandski lideri menjaju svoj pristup u načinu na koji se nose s diplomatskom krizom. Do nedavno su isticali put Grenlanda ka nezavisnosti, a li sada njihove izjave stavljaju veći naglasak na jedinstvo Grenlanda s Danskom. "Nije vreme da se kockamo s našim pravom na samoopredeljenje, kada druga zemlja govori o tome da nas preuzme", rekao je grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen za grenlandski dnevnik Sermitsiak u intervjuu objavljenom u sredu. "To ne znači da ne želimo nešto u budućnosti. Ali ovde i sada smo deo kraljevstva i stojimo uz kraljevstvo. To je ključno u ovoj ozbiljnoj situaciji", rekao je on. Mocfeldt je poslala sličnu poruku. "Biramo Grenland kakav danas poznajemo – kao deo Kraljevine Danske", navela je u saopštenju koje je objavio danski ambasador u SAD kasno u utorak. Evropski saveznici pružaju podršku Danskoj i GrenlanduTrampova želja za Grenlandom je u suprotnosti s protivljenjem Amerikanaca aneksiji arktičkog ostrva, pokazuje nova anketa. Trampove napore da pridobije Grenland odobrava 17 odsto Amerikanaca, dok se značajna većina i demokrata i republikanaca protivi upotrebi vojne sile, pokazala je anketa Rojtersa i Ipsosa. Oko 47 odsto ispitanika nije odobrilo napore SAD da steknu Grenland, dok je 35 odsto reklo da nije sigurno, u dvodnevnoj anketi koja je završena u utorak. Evropski saveznici dotle su ponovili podršku Danskoj i Grenlandu pre sastanka u Beloj kući. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) je u sredu rekla da stanovnici Grenlanda mogu "računati na nas". Francuski premijer Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je u Parizu da bi, ako bi suverenitet evropske zemlje i saveznika bio ugrožen, posledice bile bez presedana. Francuska će otvoriti konzulat u Nuku na Grenlandu 6. februara. Izvori: AFP, Reuters

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obustavlja obradu imigrantskih viza za podnosioce zahteva iz 75 zemalja, saopštio je u sredu Stejt departmenta. Stejt department je na mreži X naveo da će obustaviti obradu useljeničkih viza za 75 zemalja čiji migranti koriste socijalnu pomoć američkog naroda u neprihvatljivo visokoj meri. O suspenziji obrada zahteva za vize prvo je javio Foks njuz (Fox News), pozivajući se na memorandum Stejt departmenta. Prema izveštaju Foks njuza, među tih 75 zemalja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija. Izveštaj Foks njuza je spomenula na X i portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karolone Leavitt) Od evropskih zemalja su na list i Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Moldavija i Rusija. Mada Stejt department još nije objavio zvaničnu listu, u jednom od postova na X je naveo da "pauza utiče na desetine zemalja – uključujući Somaliju, Haiti, Iran i Eritreju – čiji imigranti često postaju javni teret za Sjedinjene Države po dolasku". "Radimo na tome da se obezbedi da velikodušnost američkog naroda više neće biti zloupotrebljavana", dodao je Stejt department. Suspenzija obrade zahteva za usljeničke vize iz navedenih 75 zemalja će početi 21. januara, naveo je Foks njuz, dodajući da memorandum nalaže američkim ambasadama da odbiju vize prema važećem zakonu dok Stejt department preispituje svoje procedure. Suspenzija za obradu viza poklapa se s merama Trampove administracija protiv imigracije. Tramp je u novembru obećao da će "trajno pauzirati" migracije iz svih "zemalja trećeg sveta" posle pucnjave u blizini Bele kuće u kojoj je pokrenuo avganistanski državljanin i u kojoj je poginuo pripadnik Nacionalne garde. Na spisku su, prema Foks njuzu, i Alžir, Antigva i Barbuda, Avganistan, Bahami, Bangladeš, Barbados, Belize, Brazil, Butan, Demokratska Republika Kongo, Dominika, Egipat, Eritreja, Etiopija, Fidži, Gambija, Gana, Gruzija, Grenada, Gvatemala, Gvineja, Haiti, Iran, Irak, Jamajka, Jemen, Jordan, Južni Sudan, Kambodža, Kamerun, Kazahstan, Kirgistan, Kolumbija, Kuba, Kuvajt, Laos, Liban, Liberija, Libija, Maroko, Mjanmar, Mongolija, Nepal, Nikaragva, Nigerija, Obala Slonovače, Pakistan, Republika Kongo, Ruanda, Senegal, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Sijera Leone, Sirija, Somalija, Sudan, Sveta Lucija, Tajland, Tanzanija, Togo, Tunis, Uganda, Urugvaj, Uzbekistan, Zelenortska Ostrva. SAD su dugo odbijale vize ljudima kojima će verovatno na kraju biti potrebna državna socijalna pomoć, ali je Stejt department saopštio da će sada koristiti isto ovlašćenje za potpunu suspenziju imigracionih viza na osnovu nacionalnosti, naveo je AFP. Stejt department je u ponedeljak saopštio da je od Trampovog povratka poništio više od 100.000 viza, što je rekord za godinu dana. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost prošlog meseca saopštilo je da je Trampova administracija deportovala više od 605.000 ljudi i da je 2,5 miliona drugih otišlo samostalno.

U 2025. u Srbiji je zabeležen rekordni broj stranih državljana identifikovanih kao žrtve trgovine ljudima, navodi se u godišnjem izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Njih je u prošloj godini prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ustanove socijalne zaštite koju je Vlada Srbije osnovala 2012. bilo 23. "Od osnivanja Centra, prvi put se dogodilo da se najveći broj prijava (trgovine ljudima) odnosi na strane državljane, pa je to rezultiralo i najvećim brojem identifikovanih stranih državljana od kada postoji naša ustanova", stoji u izveštaju objavljenom 14. januara. Dodaju da se najveći broj prijava slučajeva trgovine ljudima, kada su u pitanju strani državljani u Srbiji, odnosio na sumnju na radnu eksploataciju (114 prijava), a zatim na seksualnu (53 prijave). Među stranim državljanima koji su u Srbiji identifikovani kao žrtve trgovine ljudima su državljani Zimbabvea, Indije, Kine, Filipina, Kenije, Bangladeša, Belorusije i Uzbekistana. U 2025. zabeležen je nastavak trenda porasta broja formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima, petu godinu zaredom. Ukupno su identifikovane 74 žrtve trgovine ljudima. Najveći broj čine državljani Srbije. "Kao i prethodnih godina, većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 69 odsto što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja", ukazuje se u izveštaju Centra. U Srbiji se 2024. prvi put pred sudom našao slučaj trgovine ljudima, poreklom iz Kine, o čemu je RSE izveštavao. Reč je o slučaju dve kineske državljanke u Boru koje je, takođe kineski državljanin, na prevaru, nudeći im posao, doveo u Srbiju, nakon čega ih je primoravao na seks sa kineskim državljanima u tom gradu. Trgovina državljanki Kine u Srbiji pominje se drugu godinu zaredom u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta. U poslednjem, objavljenom u septembru 2025. navodi se da "trgovci ljudima eksploatišu žene iz Kine u seksualnoj trgovini, prvenstveno ciljajući potražnju za komercijalnim seksom od strane radnika na projektima koje finansira Kina, uključujući rudnike bakra". Vlasti u Srbiji nisu komentarisale navode iz izveštaja Stejt departmenta. Rudnicima bakra i zlata na istoku Srbije, u Boru i Majdanpeku, Kina upravlja od 2018. kada je kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining) preuzela državni Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor kao većinski vlasnik. U rudnicima su zaposleni i radnici iz Srbije i iz Kine.