Danijel Grubač iz Kneževa, kojeg je Radio Slobodna Evropa ranije prvi identificirao kao osobu koja je ratovala na strani Rusije u Ukrajini, uhapšen je 21. jula u Kneževu kod Banje Luke zbog sumnje na više krivičnih djela, potvrđeno je za RSE iz sigurnosnih izvora. Grubač je osoba koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske u saopćenju od 22. jula označilo inicijalima D.G. Prema navodima MUP-a RS, osumnjičen je za ugrožavanje sigurnosti, neovlaštenu proizvodnju i promet opojnih droga te nedozvoljenu proizvodnju i promet oružja ili eksplozivnih materija. Policija je reagirala nakon prijave da je jednoj osobi u Kneževu prijetio vatrenim oružjem. Kako RSE nezvanično saznaje, prijavu je podnio njegov stric, navodeći da mu je Grubač prijetio i da se osjeća ugroženo. Pretresom Grubačeve kuće pronađeni su automatska puška, pištolj, 182 komada municije, 177 stabljika za koje se sumnja da su indijska konoplja, kao i zemljište pripremljeno za dalji uzgoj te biljke, saopćeno je iz MUP-a RS-a. S njim su uhapšena i tri državljanina Srbije zbog sumnje na neovlaštenu proizvodnju i promet opojnih droga. Radio Slobodna Evropa ranije je objavio, pozivajući se na službene podatke ukrajinskog projekta "Želim živjeti", koji djeluje uz podršku Ministarstva odbrane i vojne obavještajne službe Ukrajine, da se Danijel Grubač nalazi među dvadesetak osoba porijeklom iz BiH koje su se borile ili se bore u redovima ruske vojske u ratu protiv Ukrajine. Prema službenim podacima ukrajinskog projekta "Želim živjeti", Danijel Grubač (rođen 8. juna 1993.) vodi se pod činom mlađeg narednika u redovima ruskih oružanih snaga. Grubač, kako RSE nezvanično saznaje, često boravi u Srbiji, odakle je prema tim saznanjima, putovao u Rusiju i na područja zahvaćena ratom u Ukrajini. RSE je uputio upite Okružnom javnom tužilaštvu u Banjoj Luci i Tužiteljstvu BiH o statusu eventualnih postupaka protiv Grubača. Iz Tužiteljstva BiH ranije nisu mogli podijeliti više podataka o Grubaču, ali je RSE imao nezvanična saznanja obavještajnih izvora u BiH da se pridružio ruskoj vojsci.

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske upozorilo je u sredu da je rešavanje otvorenih pitanja između Podgorice i Zagreba nužno da bi Crna Gora završila pristupne pregovora s Evropskom unijom. Hrvatsko Ministarstvo je u saopštenju istaklo da su "očekivanja Hrvatske jasna", navodeći rešavanje pitanja obeštećenja logoraša, nastavak rada na pronalasku 14 nestalih iz Domovinskog rata i procesuiranje ratnih zločina. Među otvorenim pitanjima koja treba rešiti kako ne bi opterećivala završnu fazu pristupnih pregovora Crne Gore s EU, hrvatsko Ministarstvo je navelo i rešavanje imovinskopravnih pitanja hrvatskih porodica koje su u Crnoj Gori ostale bez imovine, očuvanje spomen-ploče na bivšem logoru Morinj, nastavak razgovora o granici na moru i povratak školskog broda Jadran. "Preostaje tek nekoliko mjeseci do kraja 2026. i stoga ponovno pozivamo crnogorsku stranu na konstruktivan dijalog i ubrzavanje rada na otvorenim pitanjima", navodi se u saopštenju hrvatskog Ministarstva. Crna Gora je najviše napredovala od kandidata na putu ka EU i smatra se najozbiljnijim kandidatom za narednu članicu Unij, dok vlasti u Podgorici očekuju da članstvo bude formalizovano tokom 2028. Hrvatsko Ministarstvo je navelo da je EU "vrlo jasna u svojim porukama da ne može i ne želi da uvozi bilateralne sporove i stoga se otvorena pitanja moraju hitno rešiti, da ona ne bi opterećivala bilateralne odnose kao ni pristupni proces". "Hrvatska naglašava da je načelo dobrosusjedskih odnosa jedan od ključnih političkih kriterija u procesu proširenja EU, koji je izrjekom naveden i u Pregovaračkom okviru Crne Gore i drugih država kandidatkinja", dodaje se u saopštenju. U pristupnim pregovorima Crne Gore s EU dosad je privremeno zatvoreno 18 od ukupno 33 poglavlja koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u EU. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smenio je načelnika Generalštaba, dan nakon što je zamenio najvišeg vojnog komandanta Ukrajine, što je poslednja u nizu velikih promena u odbrambenom rukovodstvu zemlje. General-major Igor Skibjuk preuzeće dužnost od svog šefa, general-potpukovnika Andrija Hnatova, objavio je Zelenski u sredu. Tom promenom okončana je nedelja velikih kadrovskih odluka Zelenskog u vojnoj komandi i Ministarstvo odbrane, gde je smena ministra odbrane Mihaila Fedorova izazvala višednevne javne proteste. Politička previranja su usledila nakon što su ukrajinske trupe borbama skoro zaustavile napredovanje ruskih snaga duž linije fronta od 1.100 kilometara u ratu koji je sada u petoj godini. Mada ruske trupe ostvaruju napredak na mestima poput Kostjantinivke, cena su izuzetne žrtve. Na nekim mestima, Ukrajina je ostvarila male dobitke, povrativši delove teritorije od Rusije. Ukrajina je takođe ohrabrena kampanjom napada dronovima srednjeg i dugog dometa koja je uništila deo ruske logistike – posebno oko okupiranog poluostrva Krim – i stavila pritisak na ruske naftne rafinerije, izazivajući rasprostranjenu nestašicu goriva. Zasluge za kampanju s dronovima – i za brzo prihvatanje nove tehnologije i taktike u Ukrajini – u velikoj meri pripadaju Fedorovu, tehnološki orijentisanom oficiru za kog se smatra da predstavlja odstupanje od staromodnog vojnog razmišljanja. Tridesetpetogodišnji Fedorov se, međutim, sukobio s nekim od vojnih veterana stare garde u Generalštabu, uključujući generala Aleksandra Sirskog, vrhovnog komandanta Ukrajine. Usred širih promena u kabinetu, Zelenski je 15. jula smenio Fedorova oko šest meseci posle početka njegovog mandata. Fedorov je kasnije optužio Sirskog da ometa, kako je naveo, neophodne reforme, posebno u vezi s ugovorima s proizvođačima odbrambene opreme. Njegovo otpuštanje izazvalo je višednevne proteste u Kijevu i drugde, što ukazuje da uživa podršku u široj javnosti, kao i znak angažovanja Ukrajinaca zbog često neprozirnog donošenja odluka u Vladi. Zelenski je u ponedeljak nakon višednevnog širenja glasina smenio Sirskog, zamenivši ga komandantom ukrajinskih kopnenih snaga, general-majorom Mihailom Drapatijem. U saopštenju objavljenom oko 10 sati posle objave o njegovoj smeni, Sirski je branio svoj mandat komandanta i ukazao na neke od reformi koje je nadgledao. "Rekao sam to ranije i ponoviću to danas: moj posao je rat. Pozicije se menjaju, ali ovaj princip se ne menja. Kakav god da je moj status, služiću Ukrajini do pobede", naveo je u objavi na Telegramu. Mnogi Ukrajinci poštuju naslednika Sirskog – Drapatija zbog njegove odluke da podnese ostavku u junu 2025. pošto je ruska balistička raketa pogodila poligon za obuku, ubivši 12 vojnika. Taj incident se smatra kršenjem protokola komande, pošto su oficiri upozoreni da ne održavaju ceremonije obuke koje bi mogle biti meta ruskih raketa. Kada je Sirski imenovan za vrhovnog komandanta, on je zamenio Valerija Zalužnog, poštovanog generala koji je, kao i Sirskij, bio hvaljen zbog ključnih odluka u ranim danima ruske invazije u februaru 2022. Zalužnij je imenovan za ambasadora u Londonu, ključnu diplomatsku poziciju, ali je istovremeno time uklonjen kao politička pretnja Zelenskom. Zalužnij, koji nije ništa rekao o političkim previranjima prošle nedelje, objavio je saopštenje na Fejsbuku, hvaleći Drapatija. Mikola Bjeljeskov, politički analitičar u vladi bliskom Nacionalnom institutu za strateške studije, opisao je Drapatija kao profesionalca i poštovanog među vojnicima, kao i pristojnog oficira koji je pomogao u stabilizaciji fronta u Harkivu u maju 2024. i kasnije, u Pokrovsku u decembru 2024. Ipak, "bez obzira na popularnost, vođenje rata biće izazov s obzirom na probleme s ljudstvom, nedovršene reforme korpusa i nedostatak kvalifikovanih ljudi na različitim nivoima", rekao je za RSE. "Međutim, Zelenski je napravio korak da okonča konfrontaciju s ljudima koji su želeli promene i povezivali probleme sa Sirskim", rekao je Bjeljeskov. "Drapatij je odličan izbor, jedan od najcenjenijih lidera među novom generacijom ukrajinskih oficira", rekao je Džon Hardi (John Hardie), zamenik direktora Programa za Rusiju u Fondaciji za odbranu demokratija, vašingtonskom tink-tenku. "Nadam se da će njegovo imenovanje podići moral i pomoći u rešavanju izazova s kojima se suočava ukrajinska vojska, posebno kada je u pitanju kultura komandovanja – problem koji je Drapatij iskusio iz prve ruke", dodao je on.

Kancelarija Evropske unije na Kosovu zatražila je u sredu obustavu rušenja vikendica na obali jezera Gazivode, te je izrazila žaljenje zbog te akcije koju su prethodnog dana sprovele kosovske vlasti. Prema navodima EU, rušenje vikendica na Gazivodama nije sprovedeno uz poštovanje "propisanih pravnih procedura". Evropska unija je navela da je akcija kosovskih vlasti u utorak usledila pošto su vlasnici već pokrenuli sudske postupke nakon što su dobili upozorenje da se isele u kome je predviđen rok žalbe od 15 dana. "EU je zabrinuta zbog nepoštovanja propisanog pravnog postupka u ovom, kao i u nekoliko drugih nedavnih slučajeva na severu Kosova od februara ove godine", navodi se u saopštenju. Kosovske vlasti tvrde da su objekti na jezeru Gazivode nelegalno izgrađeni na zemljištu kojim upravlja javno preduzeće Ibar-Lepenac. Direktor tog preduzeća Faruk Mujka rekao je u utorak za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je vlasnicima spornih objekata 3. jula izdato upozorenje da ih moraju napustiti, te da je Inspektorat Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa policijom Kosova, naložio rušenje nakon isteka roka. S druge strane, Evropska unija je pozvala na hitnu obustavu daljih rušenja vikendica, prinudnih iseljenja i oduzimanja imovine dok se ne otklone zabrinutosti u vezi sa "propisanim pravnim postupkom", te ocenila da vlasti treba da sarađuju sa pogođenim stanovnicima i opštinama kako bi se pronašla zakonita rešenja. U međuvremenu je reagovala i ambasada Nemačke u Prištini, navodeći da deli zabrinutost koju je izrazila Evropska unija. "Duboko smo zabrinuti zbog rušenja kuća na Gazivodama", navela je nemačka ambasada, te zatražila da se poštuju odgovarajuće pravne procedure. "Pozivamo da se ovakve aktivnosti odmah obustave i da se obezbede transparentnost i zakonita rešenja", dodala je ambasada. Oglasila se i ambasada Velike Britanije na Kosovu uz navode da je zabrinuta zbog rušenja vikendica na Gazivodama, te da pažljivo prati razvoj situacije. "Zakon treba primenjivati dosledno i nepristrasno na celoj teritoriji Kosova", navodi se. Ambasada je na Fejsbuku pozvala kosovske vlasti da se uključe u dijalog sa pogođenim zajednicama, transparentno odgovore na njihove zabrinutosti i uzdrže se od daljih postupaka "koji bi mogli da naruše poverenje javnosti ili međusobno poverenje". Branimir Mihajlović iz Vučitrna, koji trenutno živi u Severnoj Mitrovici a ima vikendicu na jezeru Gazivode, za Radio Slobodna Evropa je rekao da je zemljište 2006. godine na 99 godina dobio na korišćenje od srpskog preduzeća Srbija šume, te da je njemu plaćao zakup. On je rekao da je prošle godine podneo zahtev za legalizaciju zemljišta u kosovskom sistemu, te da je bio spreman da zakup plaća Kosovu. Kosovo je sa zatvaranjem institucija Srbije počelo 2024. godine pod obrazloženjem da su paralelne i nelegalne. Dodao je da je zajedno sa drugim vlasnicima spornih vikendica, uglavnom Srbima sa severa Kosova, podneo žalbu Kancelariji Ombudsmana na Kosovu, te Osnovnom sudu u Mitrovici. RSE se obratio Osnovnom sudu u Mitrovici sa upitom da li je izdao nalog za rušenje vikendica, ali odgovor nije stigao. Jezero Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom pripada opštini Tutin u Srbiji. Smatra se strateškom infrastrukturom za Kosovo, jer služi za vodosnabdevanje, proizvodnju električne energije i navodnjavanje.

Pripadnici kriminalističke policije u Sremskoj Mitrovici, u sjevernom dijelu Srbije, uhapsili su jednu osobu zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično djelo prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka. Kako je saopšteno iz policije 22. jula, sumnja se da je ova osoba od 22. novembra 2025. do 21. jula 2026. godine postupala suprotno mjerama koje je donijela Uprava za veterinu radi sprječavanja i suzbijanja afričke kuge svinja na području naseljenog mjesta Salaš Noćajski. "Uprkos važećim merama, nastavio je da prerađuje i stavlja u promet svinjsko meso na svom gazdinstvu. Prilikom kontrole na gazdinstvu zatečeno je 7.060 kilograma svežeg mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa za koje osumnjičeni nije posedovao prateću dokumentaciju niti dokaz o poreklu", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je po nalogu veterinarske inspekcije, zatečeno meso, proizvedeno u neregistrovanom objektu, nepoznatog porijekla, oduzeto i uništeno. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i, uz krivičnu prijavu, biće sproveden u nadležno tužilaštvo. Policijska akcija je sprovedena u saradnji sa Upravom kriminalističke policije, Službom za suzbijanje kriminala i inspekcijskim organima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U Srbiji je trenutno aktivan virus afričke svinjske kuge. Uginulo je ili eutanazirano skoro trideset hiljada svinja. Virus afričke kuge svinja aktivan je u sedam okruga, 12 opština i 52 naseljena mesta u Srbiji, zaključno sa 19. julom. Pogođeni su Zapadnobački okrug, Južnobački, Sremski, Mačvanski, Kolubarski, Podunavski i Grad Beograd. Inače, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić razriješio je 21. jula Sašu Ostojića sa dužnosti rukovodioca Nacionalnog kriznog centra za suzbijanje afričke kuge svinja. Za novog rukovodioca imenovao je Ljiljanu Ivanjac, načelnicu veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu. Od virusa afričke svinjske kuge ne mogu da obole druge životinje ni ljudi, a ne postoji lijek ni vakcina. Kontakt domaćih i divljih svinja predstavlja jedan od najvećih rizika za širenje bolesti. Virus prenosi i čovjek obućom, odjećom, opremom, vozilima.

Husein Memić, ministar turizma i omladine u Vladi Srbije osudio je, kako je napisao na svom Facebook profilu, "šovinističke ispade koji vređaju Bošnjake i nanose štetu manifestaciji Drinska regata u Bajinoj Bašti". Na ovoj manifestaciji, koja je održana tokom vikenda, kako je objavljeno na društvenim mrežama, može se vidjeti izvođenje nacionalističke pjesme "Ne volim te Alija", kao i prisustvo ikonografije s likovima presuđenih ratnih zločinaca. Incident se dogodio nakon obilježavanja 31. godišnjice genocida u Srebrenici. Na pismeni upit Radija Slobodna Evropa, upućen nadležnom ministarstvu za komentar o ovom incidentu, iz ministarstva je odgovoreno da je Memić stav iznio na društvenim mrežama. Memić je u objavi pozvao policiju i tužilaštvo da hitno reaguju, te naveo kako su "za takve postupke, koji raspiruju nacionalnu mržnju odgovorni isključivo oni koji ih čine i za to moraju snositi i odgovornost i javnu osudu". "Husein Memić ne može nikome da zabrani da dođe na bilo koji događaj, niti može biti odgovoran za pojedinačne ispade i uvrede. Drinska regata postoji još od 1994. godine, a Ministarstvo turizma i omladine je u poslednje četiri godine finansiralo više od 1.000 različitih manifestacija širom Srbije, među kojima je i ova manifestacija. Kako onda ministar može biti odgovoran za incidente i pojedinačne ispade na bilo kom događaju?", naveo je on. Iz turističke organizacije "Tara-Drina" Opštine Bajina Bašta, koja organizuje regatu, nije odgovoreno na upit RSE o cijelom slučaju. Povodom incidenta se na Facebook stranici oglasio i potpredsjednik Republike Srpske Ćamil Duraković. On je rekao kako se "Drinska regata u Bajinoj Bašti, koja je turistička i rekreativna manifestacija, svake godine pretvori u skup na kojoj se veličaju osuđeni ratni zločinci". "Turizam i rekreativna manifestacija. Rekreativno, svake godine, organizatori pozivaju i Bošnjake na Drinu, a učesnici, tradicionalno koriste priliku da veličaju osuđene ratne zločince", napisao je Duraković na Facebook profilu. Inače, regata u Bajinoj Bašti je najstarija i najmasovnija manifestacija na rijeci Drini i tradicionalno se održava svake godine sredinom jula.

Јavno tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije je podiglo optužnicu protiv Aleksandra Mijajlovića, kao organizatora, Ivana Dragnića, kao saorganizatora, Nebojše Spasojevića, Rada Spasojevića, Uroša Mladenovskog i Roberta Živkovića, kao pripadnika organizovane kriminalne grupe. Oni su optuženi da su tokom 2025. godine do 29. januara 2026. godine, na teritoriji Republike Srbije i Republike Sjeverne Makedonije djelovali kao organizovana kriminalna grupa osnovana radi vršenja krivičnog djela neovlaštene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, sa ciljem sticanja neposredne finansijske i druge imovinske koristi. Policija Srbije je u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplijenila na području sela Konjuh kod Kruševca, u centralnoj Srbiji, pet tona marihuane. Prema riječima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, riječ je najvećoj zapljeni droge do sada u Srbiji, čija se vrijednost procenjuje na sedam do deset miliona eura. Iz tužilaštva se navodi da su iz prikupljenih dokaza organizatori kriminalne grupe osmislili način njenog funkcionisanja, uspostavili strukturu grupe, unaprijed podijelili uloge među pripadnicima i obezbijedili finansijska sredstva za realizaciju kriminalnog plana. "Kao prividno legalan poslovni subjekt korišćeno je privredno društvo Alphapharm Group d.o.o. iz Skoplja, koje je posedovalo dozvole nadležnih organa Republike Severne Makedonije za uzgoj medicinskog kanabisa i proizvodnju ekstrakata kanabisa u medicinske svrhe, a koje je, prema navodima optužnice, zloupotrebljeno radi prikrivanja organizovanja nabavke, skladištenja, prepakivanja i transporta velikih količina opojne droge marihuane", navodi se u sapštenju za javnost, 22 jula. Ističe se i da je, prema prikupljenim dokazima, tokom novembra 2025. godine organizovana nabavka ukupno 8.832 kilograma suhog cvijeta kanabisa od dobavljača CBD Med Plant d.o.o. Strumica, nakon čega je droga uskladištena u prostorijama privrednog društva Alphapharm Group d.o.o. "Tu je vršeno njeno merenje, prepakivanje i priprema za dalji transport. Radi prikrivanja kriminalnih aktivnosti korišćena je dokumentacija koja se odnosila na izvoz tekstilne robe, čime je prikrivan stvarni sadržaj pošiljki prilikom međunarodnog transporta", dodaje se u saopštenju. Optužnicom se okrivljenima stavlja na teret da je gotovo pet tona od ukupno nabavljene količine opojne droge prepakivano u objektima privrednog društva Alphapharm Group d.o.o., nakon čega je opojna droga transportovana u Srbiju i skladištena u stambenim i poslovnim objektima koje su koristili Nebojša i Rade Spasojević u mjestu Konjuh, gdje je droga dalje prepakivana i pripremana za distribuciju krajnjim kupcima. Robertu Živkoviću stavlja se na teret da je, postupajući po nalozima organizatora, neposredno rukovodio aktivnostima koje su se odnosile na skladištenje, kontrolu pakovanja i organizaciju transporta opojne droge, kao i da je nadgledao njen istovar i skladištenje na teritoriji Srbije. Okrivljeni Nebojša i Rade Spasojević obezbjeđivali su prihvat, skladištenje, prepakivanje i dalji transport opojne droge. "Uroš Mladenovski je 24. januara 2026. godine iz magacinskih prostorija okrivljenih Spasojevića preuzeo oko 100 kilograma opojne droge marihuane i prevezao je na teritoriju Novog Beograda, gdje je lišen slobode od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije", navodi se u saopštenju za javnost. Nebojši Spasojeviću optužnicom se na teret stavlja i krivično djelo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Prilikom pretresa stambenih i poslovnih prostorija koje je koristila porodica Spasojević pronađena je veća količina automatskog vatrenog oružja, municije, kao i ručni raketni bacač "zolja". Ivan Dragnić, Nebojša Spasojević, Rade Spasojević i Uroš Mladenovski nalaze se u pritvoru, a optužnicom je predloženo da im se pritvor produži. Robert Živković nalazi se u bjekstvu i prema njemu je određen pritvor i naređeno raspisivanje potjernice, uključujući i međunarodnu. Aleksandar Mijailović je, nakon određivanja pritvora i raspisivanja međunarodne potjernice, 1. jula 2026. godine lišen slobode na teritoriji Austrije. U toku je postupak odlučivanja po zamolnici Srbije za njegovo izručenje. Istovremeno, pred nadležnim organima Republike Sjeverne Makedonije vodi se postupak u odnosu na druga lica za koja postoji sumnja da su učestvovala u nabavci, skladištenju, pakovanju i transportu opojne droge.

Ukrajinska vojska gađala je skladišta najvećeg ruskog internet trgovca "Wildberries", u trećem takvom napadu za nedelju dana, dok Kijev nastavlja da širi kampanju uzvratnih udara velikog dometa u nastojanju da primora Moskvu na pregovore. Generalna direktorka i vlasnica kompanije Tatjana Kim (Tatyana) saopštila je da su u ukrajinskim napadima pogođeni objekti u južnim gradovima Krasnodaru i Nevinomisku. Lokalne vlasti navele su da je najmanje 10 osoba povređeno. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) potvrdio je napade, navodeći da su mete bili logistički centri "uključeni u snabdevanje ruske vojske komponentama za dronove, navigacionom i drugom opremom". Objavljene fotografije i snimci prikazuju stubove dima koji se uzdižu iz oblasti u kojoj se nalaze skladišta kompanije "Wildberries". Najnoviji udari na ovu kompaniju usledili su nakon niza sličnih napada poslednjih dana, kada su ukrajinski dronovi gađali objekte kompanije u Moskovskoj i Volgogradskoj oblasti. U tim napadima poginulo je osam radnika. "Wildberries" se često opisuje kao ruski ekvivalent kompanije Amazon. Kompanija je počela kao internet prodavac odeće iz evropskih kataloga, a od tada je prerasla u tržišnu platformu sa širokim spektrom proizvoda koje prodaju nezavisni trgovci. Ovi događaji dolaze u trenutku kada Kijev pojačava udare duboko unutar ruske teritorije, ciljajući energetsku i vojnu infrastrukturu na udaljenostima do 1.000 kilometara od granice. Zelenski ove napade naziva "sankcijama dugog dometa" protiv Moskve. Ti napadi su izazvali nestašice goriva širom Rusije, podstičući nezadovoljstvo među građanima koji ranije nisu direktno osećali posledice rata, koji sada ulazi u petu godinu. Pored skladišta kompanije "Wildberries", Zelenski je 22. jula izjavio da je Ukrajina gađala i skladište nafte i tanker na teritoriji Rusije, dodajući da Moskva "mora biti primorana da se okrene diplomatiji". "Potpuno je pravedno što rat vraćamo kući, u Rusiju. Mir je potreban, a Ukrajina je ruskoj strani iznela sve svoje predloge", napisao je na Telegramu. Ipak, dve zemlje i dalje su veoma udaljene kada je reč o uslovima za pregovore. Kremlj ostaje pri svom čvrstom stavu i ne pokazuje spremnost na kompromis u vezi sa kontrolom nad ključnom istočnom ukrajinskom oblasti Donjecka, dok istovremeno nastavlja svakodnevne vazdušne napade širom Ukrajine. Samo tokom noći između 21. i 22. jula, Rusija je lansirala 216 dronova i četiri rakete, kako saopštava ukrajinska vojska. U napadima je najmanje jedna osoba poginula u južnom lučkom gradu Odesi, dok je još najmanje pet ljudi povređeno u Kijevu, među njima troje dece. Prema navodima lokalnih vlasti, u napadu su oštećene stambene, poslovne i magacinske zgrade, dok su hitne službe požurile da ugase požare.

Pripadnici italijanske policije zaplenili su pakete sa skoro 800 kilograma kokaina na kojima se nalazi zastava Srbije, saopštila je u utorak italijanska Finansijska policija. U saopštenju se navodi da je u luci u gradu Vado Ligure na severozapadu Italije identifikovano 650 blokova narkotika, ukupne mase preko 770 kilograma za koje je preliminarno testiranje utvrdilo da je kokain visoke čistoće. Italijanska Finansijska policija objavila je video snimak na kojem se vidi da se na paketima nalazi zastava Srbije. U saopštenju se ne navodi kome je isporuka kokaina bila namenjena. U odgovoru na upit RSE, Finansijska policija nije navela da li zastava Srbije ukazuje na veze s kriminalnim grupama u Srbiji, niti da li su uhapšeni državljani Srbije. Pošiljka droge, prema saopštenju, vešto je sakrivena među desetinama paleta banana unutar rashladnog kontejnera koji je stigao iz velike luke u Ekvadoru. Operacija je rezultat napora koji su usmereni na trgovinske rute koje povezuju Južnu Ameriku s lukom Vado Ligure, za koju se navodi da je sve vitalnije čvorište evropskih trgovinskih tokova i, shodno tome, atraktivna meta za aktivnosti ilegalne trgovine. Zaplena skoro 800 kilograma kokaina je, prema navodima italijanske Finansijske policije, među najznačajnijim operacije protiv krijumčarenja droge sprovedene u luci Vado poslednjih godina. Italijanska policija procenjuje da je maloprodajna vrednost zaplenjenog kokaina oko 250 miliona evra.

Više javno tužilaštvo u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, zaključilo je da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka po službenoj dužnosti zbog plakata s natpisom "Seti se Gazimestana, ne kupuj kod Šiptara". Taj plakat se pojavio početkom jula ispred pekare u tom gradu čiji je vlasnik albanske nacionalnosti. Kako se navodi u odgovoru ovog tužilaštva za Radio Slobodna Evropa, 21. jula, policija u Kruševcu je obišla pekare i mjesta oko pekara na području ovog grada, a za koje je bilo poznato da su vlasnici albanske nacionalnosti. "Tom prilikom je utvrđeno da je na banderi, u blizini jedne pekare, čiji je vlasnik T.I. iz Kruševca, bila zalepljena nalepnica na kojoj je pisalo 'Seti se Gazimestana, ne kupuj kod Šiptara'. Policijski službenici PU Kruševac obavili su razgovor sa T.I. Nakon analize prikupljenih obaveštenja, Više javno tužilaštvo u Kruševcu zaključilo je da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka za bilo koje delo koje se goni po službenoj dužnosti", navodi se u odgovoru za RSE. Grad Kruševac, u centralnoj Srbiji, osudio je ranije svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima povodom plakata neprimerenog i diskriminatornog sadržaja, koji je nepoznata osoba postavila na javnoj površini. U saopštenju gradskih vlasti navodi se da je Kruševac oduvijek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posjete. Gradske vlasti pozvale su nadležne državne organe da preduzmu sve neophodne mjere kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvijetlili motivi takvog postupanja. Policija Kosova je 28. juna tokom obilježavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mjera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama.

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog odluke Tužilačkog saveta Kosova (TSK) da odbije povlačenje ostavki koje su kosovski srpski tužioci podneli 2022. godine, kao i zbog dekreta vršiteljke dužnosti predsednice Kosova kojim su oni razrešeni dužnosti. U pisanom saopštenju portparola Evropske unije navodi se da se čini da je takva odluka "nespojiva sa zakonom, pravičnim postupkom i opštim zahtevima vladavine prava na Kosovu". "EU poziva sve relevantne institucije da se uzdrže od radnji usmerenih na sprečavanje reintegracije pravosudnog osoblja iz reda kosovskih Srba", navodi se u saopštenju. Reakcija Brisela usledila je nakon što je Tužilački savet Kosova 20. jula odbio zahtev pet srpskih tužilaca i 15 zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici da povuku ostavke koje su podneli u novembru 2022. u okviru kolektivnog napuštanja kosovskih institucija od strane Srba. Dan kasnije, 21. jula, vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu) dekretom je razrešila sedam tužilaca srpske nacionalnosti. Portparol EU podsetio je da je, prema Ustavu, Kosovo multietničko društvo zasnovano na vladavini prava, te da njegov pravosudni sistem mora odražavati etničku raznolikost zemlje. "EU je dosledno pozivala Kosovo da omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz reda kosovskih Srba u skladu sa zakonima Kosova i sporazumima postignutim u dijalogu", navodi se u saopštenju. Istovremeno, EU je pozdravila odluku sudija, tužilaca i administrativnog osoblja iz reda kosovskih Srba da 15. jula 2026. godine povuku ostavke. Srbi zaposleni u kosovskoj policiji, lokalnim samoupravama, kao i oko 130 sudija, tužilaca i administrativnih radnika u pravosuđu na severu Kosova, podneli su ostavke u novembru 2022. Reč je o zaposlenima u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Do kolektivnog napuštanja institucija došlo je na poziv Srpske liste, vodeće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, u znak protesta zbog odluke Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija.

Dve osobe uhapšene u junu na srpsko-mađarskoj granici pod istragom su za više krivičnih dela, saopštilo je tužilaštvo u Subotici za Radio Slobodna Evropa, a povodom tvrdnji nemačkog lista Bild da su povezani sa ruskom obaveštajnom službom. Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je 21. jula da je u junu donelo naredbu o sprovođenu istrage protiv B.D i Đ.S. Pod istragom su za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, municije i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu, a B.D je pod istragom i za krivično delo falsifikovanje isprave. Tužilaštvo se poziva na član i stav Krivičnog zakona koji ukazuje na to da su osumnjičeni neovlašćeno nosili oružje za koje su imali dozvolu za korišćenje. Iz tužilaštva nisu dali više detalja o ovom slučaju. Ostao je nepoznat, između ostalog, i identitet osumnjičenih, kao i njihovo državljanstvo. Viši sud u Subotici je prethodno potvrdio za RSE da su osumnjičeni u pritvoru od 12. juna. Povod za obraćanje institucijama Srbije bilo je pisanje nemačkog Bilda da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. To znači da su bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana. Navodi se da su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. U izveštaju Bilda iz jula piše i da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Istog meseca, savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju. Iz nemačke policije odbili su da za RSE daju više detalja o ovom slučaju. U Srbiji je prethodnih godina bilo više slučajeva hapšenja zbog navoda o povezanosti sa obaveštajnim službama Rusije. Šest meseci pre hapšenja na srpsko-mađarskoj granici pred sudom u Srbiji tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj.

Tadžikistanski ministar unutrašnjih poslova izjavio je da muškarac uhapšen u Izraelu zbog sumnje na špijunažu za Iran više nije tadžikistanski državljanin, što je u suprotnosti s ranijim izjavama izraelskih vlasti koje su osumnjičenika opisale kao osobu s dvojnim tadžikistansko-ruskim državljanstvom. Ministar unutrašnjih poslova Ramazon Rahimzoda rekao je na konferenciji za novinare u Dušanbeu 21. jula da je osumnjičenik rođen u Tadžikistanu, ali se odrekao tadžikistanskog državljanstva i dobio ruski pasoš. Rahimzoda nije iznosio detalje, a njegova izjava nije se mogla odmah nezavisno provjeriti. Tadžikistan i Rusija imaju sporazum o dvojnom državljanstvu. Izraelska policija, sigurnosna služba Shin Bet i Ministarstvo odbrane objavili su 2. jula da su uhapsili muškarca kojeg su identificirali kao Behruza Sobirjona, opisujući ga kao tadžikistanskog državljanina koji ima i rusko državljanstvo. Vlasti su saopštile da je pritvoren u junu nakon zajedničke istrage. Prema izraelskim istražiteljima, osumnjičenik je bio u kontaktu s iranskim obavještajcem od maja i navodno je većinu svojih aktivnosti provodio tokom prošlomjesečnog rata s Iranom. Rekli su da je fotografirao mjesta udara raketa i druge osjetljive lokacije, proslijedio materijal Iranu i pokušao regrutirati dodatne operativce, izvijestili su izraelski mediji. Izraelske vlasti rekle su da je u početku vjerovao da odgovara na legitimnu ponudu za posao, ali je nastavio saradnju nakon što je shvatio da ima posla s iranskim obavještajnim agentom. Dana 6. jula izraelski tužitelji podigli su optužnicu u kojoj je osumnjičenik identificiran kao 33-godišnji Behruz Sharif Dodoboev. Tužitelji su tvrdili da je prikupljao informacije o lokacijama udara raketa, obali Haife i odbrambenom objektu Elbit Systemsa te ih proslijedio iranskoj obavještajnoj službi u zamjenu za isplate u kriptovalutama. Navodi nisu nezavisno provjereni, a ni osumnjičenik ni njegov advokat nisu javno odgovorili na optužbe. Slučaj dolazi usred pojačanih napetosti nakon prošlomjesečnog rata između Izraela i Irana. Izraelske vlasti najavile su niz hapšenja zbog navodne špijunaže u ime Teherana, dok su iranske vlasti pritvorile stotine ljudi optuženih za saradnju s Izraelom i, u nekoliko slučajeva, izvršile pogubljenja zbog optužbi povezanih sa špijunažom.

Kosovske vlasti su u utorak, 21. jula pokrenule rušenje 11 kuća izgrađenih na imanju Javnog hidroprivrednog preduzeća "Ibar-Lepenac", u oblasti jezera Ujmani/Gazivode. Izvršni direktor "Ibara-Lepenca", Faruk Mujka, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da se zgrade nezakonito nalaze na imanju preduzeća. On je rekao da je 3. jula im je izdato upozorenje da moraju napustiti objekte, a nakon što zahtev nije sproveden Inspektorat Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa policijom Kosova, počeo je sa sprovođenjem odluke o njihovom rušenju. "Vraćamo našu imovinu. Ruši se 11 kuća nezakonito izgrađenih na imanju preduzeća", rekao je Mujka. "Prema informacijama koje smo prikupili, ove kuće, osim jedne, izgrađene su tokom 2019/2020. godine", dodao je. Kosovska policija je saopštila da operacija pomoći institucijama u rušenju 11 vikendica u blizini jezera Ujman teče bez problema. Zamenik direktora policije za severni region, Veton Elšani, rekao je da policija podržava Ibarsko-Lepenčački okrug i Ministarstvo zaštite životne sredine u sprovođenju odluke. Prema njegovim rečima, operacija je počela oko 7:00 časova ujutru u području poznatom kao "Albanska plaža" u severnoj opštini Zubin Potok. "Do sada nismo naišli ni na kakve probleme koje bismo istakli", rekao je Elšani za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa. Potvrdio je da je, na osnovu informacija koje policija ima, planirano rušenje 11 vikendica na ovoj lokaciji. Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije u saopštenju od 21. jula rušenje je nazvala "aktom bezakonja i terora Aljbina Kurtija", rekavši da se sprovodi "bez ikakve sudske odluke", "s cilje odmazde nas Srbima". Takođe je navela kako je to "demonstracija sile" te da su "vlasnici vikendica o rušenju saznali iz obaveštenja koje im je zakačeno na objekte". Jezero Ujmani/Gazivode se smatra strateškom infrastrukturom za Kosovo, jer služi za vodosnabdevanje, proizvodnju električne energije i navodnjavanje.