Ustavni sud je uveo privremenu mjeru do 31. marta na dekret predsjednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine Kosova. Sud je naveo da je odluka donesena po službenoj dužnosti i da njome zabranjuje predsjednici Osmani bilo kakvo djelovanje u vezi s dekretom od 6. marta, kao i Skupštini Kosova bilo kakvo postupanje sve dok je privremena mjera na snazi. Sud je saopštio da mjera ostaje na snazi do donošenja konačne odluke u ovom predmetu i da je uvedena "radi sprječavanja nanošenja nepopravljive štete ustavnom poretku Kosova i demokratskom funkcionisanju ključnih institucija u zemlji". To znači da Osmani ne može raspisati datum novih izbora dok je mjera na snazi, budući da je ona raspustila Skupštinu dekretom koji je vladajuća stranka premijera Albina Kurtija, pokret Samoopredjeljenje, osporila pred Ustavnim sudom. Na sjednici održanoj 5. marta, vladajuća stranka predstavila je dva kandidata za predsjednika: Glauka Konjufcu i Fatmire Kollčaku‑Muljaža, nakon što prethodni razgovori između Kurtija i dvije glavne opozicione partije – Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova – o zajedničkom, konsenzualnom kandidatu nisu dali rezultat. Sjednica je prekinuta zbog nedostatka kvoruma, jer su je opozicione partije napustile. Neki pravnici tumače da Skupština mora izabrati predsjednika u roku od 60 dana od početka sjednice namijenjene izboru predsjednika. Bivši predsjednik Ustavnog suda, Enver Hasani, rekao je za Radio Slobodna Evropa 6. marta da je dekret predsjednice Kosova bio "neustavan". Prema njegovim riječima, Osmani nije imala pravo raspustiti Skupštinu, a poslanici imaju rok od 60 dana, počevši od 5. marta, da izaberu predsjednika. Predsjednik Kosova bira se dvotrećinskom većinom u prva dva kruga ili sa 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da u sali bude prisutno 80 poslanika kako bi se sjednica mogla održati. Za opozicione partije, dvije ličnosti koje je predstavila vladajuća stranka bile su neprihvatljive, pa su insistirale na političkom sporazumu ili na kandidatu oko kojeg bi se postigao konsenzus. Sama Osmani je ciljala i drugi mandat, ali je niko nije predložio. Za vladajuću stranku, ona nije imala potrebnu podršku, dok su druge partije smatrale da ona ne predstavlja jedinstvo koje se očekuje od predsjednika države.

Saudijska Arabija odobrila je vize državljanima Bosne i Hercegovine koji žele da se iz Kuvajta vrate u Bosnu i Hercegovinu, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz Ambasade BiH u Kuvajtu, u ponedjeljak, 9. marta. Zbog obustave aviosaobraćaja jedina opcija izlaska iz Kuvajta je kopnenim putem prema Saudijskoj Arabiji, gdje su državljanima Bosne i Hercegovine potrebne vize. Prema informacijama ambasade, tranzitne vize Saudijske Arabije odobrene su za 82 građanina Bosne i Hercegovine. Prethodno je iz Ministarstva sigurnosti BiH saopšteno kako su prvi državljani Bosne i Hercegovine evakuisani sa Bliskog istoka putem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije (UCPM). Tokom 8. marta je evakuisano 13 državljana Bosne i Hercegovine iz Omana (Muskat) za Rumuniju (Bukurešt). Pratite blog uživo RSE o ratu na Bliskom istoku.Vijeće ministara BiH je ranije usvojilo Odluku o traženju međunarodne pomoći putem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije za evakuaciju državljana BiH iz država Bliskog istoka, nakon čega je Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine aktiviralo ovaj mehanizam i dostavilo zahtjev za podršku Koordinacionom centru za odgovor na vanredne situacije Evropske komisije (ERCC). Jedan od repatrijacijskih letova iz Rijada za Varšavu planiran je 11. marta, za što se do sada se prijavilo 11 državljana Bosne i Hercegovine. Paralelno sa međunarodnom koordinacijom, Operativno-komunikacijski centar BiH-112 nalazi se u stalnoj komunikaciji sa Ministarstvom vanjskih poslova BiH i Kriznim timom MVP-a radi razmjene informacija o broju državljana Bosne i Hercegovine koji su se putem diplomatsko-konzularnih predstavništava prijavili za repatrijaciju. Prema podacima Ministarstva vanjskih poslova BiH, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je oko više od hiljadu državljana BiH. Još oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj bosanskohercegovačkih državljana obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a šef diplomatije BiH Elmedin Konaković je ranije kazao da su neki od njih ranije evakuisani. Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim državama Zaljeva. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom prometu od pandemije korona virusa.

Članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine- Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović susreli su se u ponedjeljak, 9. marta sa papom Lavom XIV u Vatikanu. Kako se navodi u saopštenju Predsjedništva BiH, tokom sastanka su potvrđeni prijateljski odnosi Bosne i Hercegovine i Svete stolice. "Članovi Predsjedništva BiH izrazili su zahvalnost papi Lavu XIV i Svetoj stolici na podršci koju su do sada pružali Bosni i Hercegovini, na njegovim porukama mira, solidarnosti i nade koje imaju poseban odjek u društvu", navodi se u saopštenju. Dodaje se da su Komšić, Bećirović i Cvijanović izrazili spremnost Bosne i Hercegovine da doprinosi jačanju multilateralizma i očuvanju univerzalnih vrijednosti. Predsjedništvo BiH je pozvalo papu Lava XIV da posjeti Bosnu i Hercegovinu. Pored susreta sa papom, članovi Predsjedništva BiH su razgovarali sa sekretarom za odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama Državnog sekretarijata Svete stolice nadbiskupom Paulom Richardom Gallagherom. "Razmijenjena su mišljenja o aktuelnoj političkoj i društvenoj situaciji u BiH, kao i o regionalnim i globalnim izazovima. Posebno je naglašena važnost očuvanja stabilnosti i institucionalne funkcionalnosti, političkog dijaloga, jačanje vladavine prava i unapređenje međusobnog povjerenja", ističe se u saopštenju iz Predsjedništva BiH.

Visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) ocenila je u ponedeljak da su dve najistaknutije globalne krize današnjice – na Bliskom istoku i ruska agresija protiv Ukrajine – "direktno povezane", jer dele isti temelj: eroziju međunarodnog prava. Prema njenim rečima, situacija se dodatno pogoršala kada je Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, nekažnjeno izvršila invaziju na susednu državu. "To nije prošlo nezapaženo. Naprotiv, poslalo je signal širom sveta da više nema odgovornosti za sopstvene postupke – pravila su izbačena kroz prozor", rekla je Kalas na godišnjoj konferenciji ambasadora EU koja se ove nedelje održava u Briselu. Ona je upozorila da bez povratka međunarodnog prava, zajedno sa principom odgovornosti, svet rizikuje ponovljena kršenja pravila, nestabilnost i haos. Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Kalas je navela da je region poslednjih deset dana suočen sa potpuno novom bezbednosnom realnošću i još jednim ratom koji donosi neizvesnost i nestabilnost. Ona je ocenila je da je Iran odgovoran za decenije nasilja u regionu i dodala da je, kako je rekla, bolje što su njegove mogućnosti da destabilizuje region ograničenije nego ranije. Ipak, upozorila je da još nema jasnog odgovora kako bi taj sukob mogao da se završi. Kalas je ukazala i na povezanost globalnih bezbednosnih izazova, navodeći izveštaje o saradnji između Moskve i Teherana u napadima na američke snage u regionu. Istovremeno je naglasila da Ukrajina nudi pomoć partnerima u Persijskom zalivu u oblasti odbrane. "To jasno pokazuje ko su pravi partneri", rekla je visoka predstavnica EU. Ona je upozorila da se svet suočava sa nizom istovremenih kriza koje imaju globalne posledice. Prema njenim rečima, ne nazire se kraj ratu Rusije protiv Ukrajine, dok Kina, kako je navela, godinama priprema teren da preoblikuje međunarodni poredak u skladu sa sopstvenim interesima. Istovremeno, sukobi u Africi ne pokazuju znake smirivanja, a dolazi i do, kako je rekla, "fundamentalne preorijentacije preko Atlantika". Proširenje EU je 'geopolitički izbor'Govoreći o proširenju EU, Kalas je taj proces opisala kao najuspešniju spoljnopolitičku strategiju Unije, koja proširuje prostor stabilnosti, mira i prosperiteta. Ona je pozvala na ubrzanje tog procesa. "Proširenje mora ostati zasnovano na zaslugama, ali u trenutnom geopolitičkom kontekstu moramo ubrzati tempo. Proširenje je geopolitički izbor", poručila je Kalas pred evropskim ambasadorima. Dodala je i da sve veći broj evropskih građana podržava proširenje. "Proširenje je protivteža ruskom imperijalizmu i dokaz da je najambiciozniji multilateralni projekat u istoriji – Evropska unija – tu da ostane", rekla je ona. Kalas je zaključila da EU mora delovati jedinstveno i odlučno jer su ulozi veći od regionalne bezbednosti. "Ako ne branimo međunarodno pravo i principe na kojima počiva evropska bezbednost, rizikujemo svet u kojem sila ponovo postaje glavno sredstvo politike", upozorila je ona. Konferencija ambasadora EU u Briselu okuplja šefove delegacija i diplomatske predstavnike Evropske unije iz celog sveta i služi za definisanje glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Unije za naredni period. Ovogodišnji skup traje tokom cele sedmice i okuplja gotovo 150 diplomatskih predstavnika EU iz različitih delova sveta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila je u ponedeljak da Evropska unija (EU) mora postati snažniji i odlučniji geopolitički akter kako bi odgovorila na sve nestabilniji globalni poredak. Obraćajući se učesnicima godišnje konferencije ambasadora EU, koja se ove nedelje održava u Briselu, Fon der Lajen je istakla da se međunarodni sistem zasnovan na pravilima nalazi pod sve većim pritiskom i da Evropa više ne može računati isključivo na njega. "U svim našim resursima i politikama moramo uključiti bezbednosna razmatranja. To mora postati uobičajen način razmišljanja – od odbrane do podataka, od industrije do infrastrukture, od tehnologije do trgovine", rekla je ona. "Pretnje sa kojima se suočavamo dolaze iz svih pravaca", upozorila je ona, dodajući da se svet menja neverovatnom brzinom, a da se sada menja i Evropa. Iako nije direktno pomenula mađarsku blokadu kredita od 90 milijardi evra namenjenog Ukrajina, predsednica Evropske komisije poručila je da će Ukrajina na kraju dobiti taj novac, jer se, prema njenim rečima, radi o evropskoj bezbednosti, ali i kredibilitetu EU. Ista logika, naglasila je Fon der Lajen, važi i za proces proširenja. "Bilo je mnogo rasprava o tome kako da blagovremeno ispunimo obećanja u ovom procesu zasnovanom na zaslugama. Ali od najveće je važnosti da se pripremimo – tako što ćemo Zapadni Balkan, Moldaviju i Ukrajinu već sada približiti našoj Uniji. Proširenje nije stvar ideologije – to je pitanje zajedničkog evropskog interesa i bezbednosti. Moramo biti spremni da ispunimo obećanja čim za to dođe vreme", rekla je Fon der Lajen. Ona je istakla da rat u Ukrajini ostaje ključni prioritet evropske politike i naglasila da će EU nastaviti da pruža političku, finansijsku i vojnu podršku Kijevu kako bi se postigao pravedan i trajan mir. Fon der Lajen je upozorila i na šire posledice globalnih sukoba, posebno na Bliski istok, koji se već odražavaju na Evropu kroz energetsku bezbednost, trgovinu, migracije i regionalnu stabilnost. Govoreći o situaciji u Iranu, ona je ocenila da rasprava o tome da li je rat bio neophodan ili pitanje izbora "delimično promašuje poentu". Prema njenim rečima, Evropa mora da se fokusira na realnost situacije i da vidi svet onakav kakav danas jeste. "Želim da budem jasna: ne treba prolivati suze za iranskim režimom koji je doneo smrt i represiju sopstvenom narodu. Ovaj režim je izazvao razaranje i destabilizaciju širom regiona putem svojih posrednika naoružanih raketama i dronovima", rekla je Fon der Lajen. Konferencija ambasadora EU je godišnji skup na kojem se okupljaju šefovi delegacija Evropske unije i ambasadori država članica koji predstavljaju EU širom sveta. Skup organizuju Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove. Cilj je koordinacija spoljne politike, procena globalnih političkih trendova i definisanje prioriteta evropske diplomatije. Ove godine konferencija je okupila gotovo 150 diplomatskih predstavnika EU iz celog sveta.

Poslanik opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Ivan Vuković izjavio je u ponedeljak da je podneo ostavku na mesto predsednika Odbora za evropske integracije crnogorske Skupštine zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Vuković je rekao prošle nedelje usvojeni zakoni "nisu u skladu sa elementarnim ljudskim pravima" i da su u suprotnosti s Ustavom, preneli su crnogorski mediji. Zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini – Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Vuković je na konferenciji za novinare rekao da je srušen deklarativni konsenzus o evropskim integracijama, prenele su Vijesti. "Meni je posebno žao jer je ovom prethodila Rezolucija o evropskim integracijama. Njom smo kazali da je evropski cilj najvažniji. Pokazalo se da su za parlamentarnu većinu bitniji partikularni interesi", rekao je on. On je, prenela Radio-televizija Crne Gore, rekao da su "usvojene izmjene zakona o unutrašnjim poslovima i o ANB su u suprotnosti s Ustavom". DPS je ranije najavio je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe je najavio pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom. Vuković je kazao i da je rad Odbora za evropske integracije izgubio smisao. "Umjesto da smo se svi skupa zajednički potrudili i posvetili tome da Crna Gora zatvori poglavlja i stvori pretpostavke da bude prva sljedeća članica EU, naše kolege iz većine su više vođene željom za osvetom. Ne samo političare, već i novinara, akademske zajednice", rekao je Vuković. Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom. Ipak, opozicija i civilno društvo su kritikovali izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima uz ocenu da se njima olakšava političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić povukao je svoju izjavu da je premijer Aljbin (Albin) Kurti u martu 2024. zbog njega zatražio od Katastarske agencije Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani. Rašić je u intervjuu za lokalni Radio Goraždevac rekao kako mu je premijer Kurti tada rekao: "Ovo smo uradili zbog tebe". "Ova moja izjava nije bila u potpunosti tačna, jer sam tu rečenicu permutovao sa razgovorom koji se desio pre toga, prilikom odobravanja posete srpskog patrijarha. Moja greška je bila nenamerna, a do permutacije događaja došlo je zato što je nekoliko godina prošlo od tada", saopštio je Rašić. Rašićeva izjava da je zbog njega manastiru Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani vraćeno 24 hektara zemljišta izazvala je brojne reakcije a portparol Vlade Arlind Mandžuka (Manxhuka) ju je odmah demantovao. On je naveo da je pitanje sprovođenja odluke Ustavnog suda iz 2016. godine jasno razjašnjeno na sastanku Vlade Kosova i na konferenciji za novinare nakon toga, te da je ono bilo uslov Saveta Evrope kada je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u tu organizaciju. "Ono što je zbunilo ministra Nenada Rašića jeste prihvatanje njegovog zahteva za posetu patrijarhu Porfiriju za pravoslavni Božić 2023. godine", napisao je Mandžuka na Fejsbuku (Facebook). S druge strane, poslanik opozicionog Demokratskog saveza Kosova Driton Seljmanaj (Selmanaj) ocenio je da je Rašićeva izjava "uznemirujuća", jer pokazuje da aktuelna Vlada državnu imovinu tretira kao ličnu svojinu. "Javna imovina se ne sme tretirati kroz lične usluge političara”, naveo je Seljmanaj. Enver Hodžaj (Hoxhaj) iz opozicione Demokratske partije Kosova je ocenio da Rašićeva izjava pokazuje da Kurtijeva Vlada vodi politiku sa "feudalnom logikom" jer se teritorija države tretira kao imovina koja se poklanja "zbog nekoga". Lokalne vlasti u Dečanima odbijale su godinama da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume jer su smatrale da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru. Smatralo se da je Ustavni sud "legalizovao" odluku bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani. Premijer Kurti je nakon odluke da se Visokim Dečanima ipak vrati zemljište rekao da se stav o "ovoj nikad štetnijoj odluci" neće promeniti, ali da, s druge strane, nema sumnje da članstvo Kosova u Savetu Evrope "ne bi bila samo istorijska pobeda već i gigantski korak" da Kosovo prizna pet članica Evropske unije koje to nisu uradile.

Iran je prve sate imenovanja Modžtabe Hamneija za vrhovnog vođu obeležio lansiranjem raketa i dronova na Izrael i države Persijskog zaliva, koje su počele da izražavaju sve veći gnev zbog iranskih udara iz odmazde. "Iran ispaljuje prvi talas raketa pod vođstvom ajatolaha Sejeda Modžtabe Hamneija prema okupiranim teritorijama", objavila je iranska državna televizija IRIB na Telegramu rano u ponedeljak. Objava je sadržala fotografiju projektila s natpisom: "Na vašu komandu, Sajide Modžtaba". IRIB je naveo da su se "čule masovne eksplozije u centru okupiranih teritorija". Izrael je saopštio da je jedna žena lakše povređena u napadima pre nego što je proglašen prestanak opasnosti. Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Irak su izvestili o naletu raketa i dronova tokom noći dok američko-izraelski rat protiv Irana nastavlja da se širi regionom. Ponoćna objavaUbrzo posle ponoći između nedelje i ponedeljka, Iran je imenovao pristalicu tvrde linije Hamneija da zameni svog oca, pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, na mestu vrhovnog vođe, verovatno ga stavljajući direktno na nišan američke i izraelske vojske. Stariji Hamnei, 86, ubijen je 28. februara kada su američke i izraelske snage pokrenule rat protiv Irana. Američki i izraelski zvaničnici, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), sugerisali su da bi svaki novi lider mogao da doživi istu sudbinu kao i prethodni. 'Neprihvatljiv izbor'Tramp je ranije za Modžtabu Hamneija – tada viđenog kao favorita za naslednika svog oca – rekao da je "neprihvatljiv izbor" i "nevažan", insistirajući da svako ko bude izabran u Teheranu mora biti prihvatljiv Vašingtonu. Tramp je za Ej-Bi-Si njuz (ABC News) rekao da "ako on (sledeći vrhovni vođa) ne dobije naše odobrenje, neće dugo trajati", dodajući da postoje "brojni ljudi koji bi se mogli kvalifikovati" za tu ulogu. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) odmah je obećao podršku Hamneiju, za koga se veruje da ima bliske veze s tom vojnom organizacijom na tvrdoj liniji. Šef redovnih oružanih snaga takođe je pozdravio izbor, koji se smatra pobedom tvrde linije. Šef iranskog pravosuđa Golamhosein Mohseni Edžei nazvao je Hamneijev izbor "izvorom radosti i nade". Kao vrhovni vođa, 56-godišnji Hamnei će imati poslednju reč u svim političkim i vojnim pitanjima i, praktično, imati diktatorska ovlašćenja nad zemljom. Tramp je, u intervjuu za Tajms of Izrael (Times of Israel) ubrzo objave o imenovanju Hamneija, odbio da direktno komentariše taj potez, rekavši samo: "Videćemo šta će se desiti". Iran gađa države Persijskog zalivaPrvo što se dogodilo posle imenovanja novog vrhovnog vođe bio je baraž iranskih raketa i dronova koji su lansirani na mete širom regiona. Jedan od napada s najvećom napravljenom štetom izgleda da se dogodio u maloj ostrvskoj zalivskoj državi Bahrein, gde je Ministarstvo zdravlja u ponedeljak saopštilo da je u napadu iranskog drona ranjeno 32 civila. Četiri povređena su "teški slučajevi" i među njima ima dece, saopštilo je ministarstvo. Očevici su kasnije izvestili da su videli gust dim koji se diže iz pravca bahreinske rafinerije nafte Bapko, naveo je Rojters. Ta rafinerija je takođe pogođena iranskim raketama pre četiri dana, pretrpevši ograničenu štetu. Eksplozije u ponedeljak takođe su potresla katarsku prestonicu, Dohu, koja je meta talasa iranskih dronova i raketa otkako je Iran pokrenuo svoju široku kampanju odmazde širom Zaliva. Saudijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će kontinuirani napadi Irana dovesti do dalje eskalacije i imati "ozbiljan uticaj" na odnose „sada i u budućnosti". Ministarstvo je osudilo "flagrantne iranske napade na niz arapskih zemalja i rezultirajuće gađanje civila, vitalnih objekata i diplomatskih misija". Američki Stejt department naredio je diplomatskom osoblju koje nije od suštinskog značaja i porodicama u ambasadi u Rijadu da odu iz Saudijske Arabije iz bezbednosnih razloga. Pogođena teritorija iračkog KurdistanaDronovi su udarili blizu američke vojne baze blizu Irbila u iračkom Kurdistanu, rekli su bezbednosni izvori, dok su bezbednosne snage navele da su presrele plotun dronova i raketa koje su bile usmerene na američko diplomatsko predstavništvo u blizini aerodroma u Bagdadu. Hiljade samoprognanih iranskih Kurda osnovale su baze u poluautonomnom regionu iračkog Kurdistana. Iranski Kurdi, iako održavaju veze, imaju odvojene milicije od iračkih Kurda u regionu. Izveštaji sugerišu da bi iranski Kurdi – i unutar i izvan Irana – mogli da pokrenu ofanzivu protiv režima u Teheranu. Ipak, Tramp je rekao da ne želi da se Kurdi pridruže američko-izraelskim naporima, jer, kako je rekao, ne želi da vidi da budu "povređeni ili ubijeni" ili da se dodatno zakomplikuje situacija. Izrael je saopštio da je pokrenuo talas udara na "režimsku infrastrukturu" u centralnom Iranu u svojoj prvoj reakciji posle objave o imenovanju novog iranskog vrhovnog vođe. Izraelske snage su "započele dodatni talas udara na infrastrukturu iranskog terorističkog režima u centralnom Iranu", saopštile su Izraelske odbrambene snage (IDF). Poremećaji u naftnom sektoru i brodskim linijama na Bliskom istoku u nedelju su doveli do skoka cena nafte za više od 25 odsto, što može negativno delovati na svetsku ekonomiju. Tramp je rekao da je rast cena sirove nafte "mala cena koju treba platiti" za eliminaciju nuklearne pretnje iz Irana. Tramp i Izrael optužuju Iran da pokušava da napravi nuklearno oružje, dok Teheran navodi da njegov atomski program ima isključivo civilne svrhe. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Izbor Modžtabe Hamneija za novog lidera od strane Iranske skupštine stručnjaka 8. marta, nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneija u američko-izraelskom napadu, označava prvi put da sin vrhovnog vođe nasleđuje svog oca u Islamskoj republici. Modžtaba Hamnei se retko pojavljivao u javnosti i nikada se nije obraćao javnosti van učionica, ali se na njega gleda kao na tajanstvenu silu iza kulisa sa uticajem na one koji su najbliži kancelariji vrhovnog vođe i iranskim bezbednosnim institucijama. Ali ko je Modžtaba Hamnei i kako je njegovo ime postalo jedna od najkontroverznijih opcija za očevo nasleđe? 'Gospodar' ModžtabaPedesetšestogodišnji drugi sin pokojnog vrhovnog vođe dugo je opisivan kao "čuvar kapije". Uprkos tome što nikada nije obavljao formalnu vladinu funkciju, mlađi Hamnei je proveo dve decenije u centru očeve kancelarije, Bejta, koordinirajući između kleričkog establišmenta i Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Ali Hamnei je jednom upozorio domaće kritičare da njegovog sina zovu samo "Aga" ili "Gospodar". Godine 2005, Mehdi Karubi, poraženi predsednički kandidat, optužio je Alija Hamneija da podržava njegovog sina Modžtabu tokom predizborne kampanje za Mohameda Bakera Kalibafa. Karubi je kasnije otkrio da je, kada je jedan od starešina rekao Aliju Hamneiju: "Sin Vašeg Visočanstva podržava tog i tog na izborima", Hamnei odgovorio: "On je gospodar, ne samo dete gospodara". Ovo je bila rečenica koja je prvi put uvela ime Modžtabe Hamneija u iransku politiku – ne samo kao jednog od sinova vrhovnog vođe, već i kao političke figure sa sopstvenim pravima. Sada, nakon što ga je Skupština stručnjaka izabrala za vrhovnog vođu Islamske republike, on je zvanično postao centar nestabilne strukture moći Islamske republike. Veruje se da Modžtabu Hamneija podržava IRGC, a njegov izbor predstavlja kontinuitet. Pristalice tvrde da ga njegova duboka bliskost sa bezbednosnim aparatom čini najsposobnijim za održavanje reda tokom aktivnog sukoba. Kritičari upozoravaju na 'naslednu vladavinu'Međutim, njegovo unapređenje nosi rizik od domaćeg besa, posebno među ključnim pristalicama Islamske republike Kritičari tvrde da kretanje ka "naslednoj vladavini" je izdaja samih antimonarhističkih korena Islamske revolucije iz 1979. godine. "Optika da sin nasledi svog oca možda podseća na optiku monarhije", rekao je za RSE 2024. godine Farzan Sabet, viši naučni saradnik na postdiplomskim studijama u Ženevi. Član Skupštine stručnjaka 2024. godine insistirao je da se stariji Hamnei protivio ideji da njegov sin preuzme vlast u razgovorima sa predstavnicima skupštine. Štaviše, relativno nizak sveštenički čin Hamneija mlađeg, Hodžatoleslam, ostaje tačka spora. Novinska agencija povezana sa verskim seminarima od 2022. godine naziva ga ajatolahom, počasnom titulom rezervisanom za visokorangirane sveštenike. Godine 2022, bivši premijer Mir Hosein Musavi, koji je u kućnom pritvoru od 2011. godine, upozorio je da Ali Hamnei priprema svog sina da preuzme vlast, efikasno oživljavajući naslednu sukcesiju koju je revolucija iz 1979. trebalo da okonča. "Da li su se dinastije od 2.500 godina vratile tako da sin nasleđuje svog oca na vlasti?", napisao je. Kao odgovor na ove kritike, Skupština stručnjaka je naglasila da se imenovanje vrhovnog vođe zasniva na zaslugama. Nedavne istrage, uključujući izveštaj Blumberga objavljen krajem januara, detaljno su opisale prostran i tajni portfolio nekretnina povezan sa mlađim Hamneijem, koji je pod sankcijama SAD od 2019. godine. Izveštaji sugerišu da je uspešno održavao i proširivao globalnu mrežu luksuzne imovine putem posrednika i fiktivnih kompanija. Supruga Modžtabe Hamneija, Zahra Hadad Adel, takođe je ubijena u istom američkom i izraelskom napadu kao i njen tast, vrhovni vođa.

Jair Lapid (Yair Lapid), lider opozicije u Izraelu, kaže da su vazdušni napadi na iranska naftna polja, koji su zasuli Teheran crnom kišom, bili neophodni da bi se presekla "žila kucavica režima" u Iranu. Govoreći za RSE na lokaciji u centru grada koju su 8. marta pogodili delovi iranskog projektila presretnutog u letu, Lapid je takođe naglasio da Izrael zadržava pravo da izvrši napad na svakog novog vrhovnog vođu koji dođe na vlast nakon smrti ajatolaha Alija Hameneija prošlog vikenda. "Zavisi ko je lider", rekao je. "Ovo je naš način da se zaštitimo od smrti i razaranja. Jer, znate, to je ono što je ovaj režim". Lapid, koji je bio premijer Izraela nekoliko meseci 2022. godine pre nego što se Benjamin Netanjahu vratio na funkciju, snažno je podržao odluku izraelske vlade da pokrene vazdušne napade na Iran 28. februara, uključujući i one u kojima je ubijen Hamnei. Telo zaduženo za izbor novog vrhovnog vođe Irana saopštilo je 8. marta da je donelo odluku o novom vođi, ali nije odmah otkrilo ime izabranog. Predsednik SAD Donald Tramp je ranije 8. marta rekao da bilo koji novi vrhovni vođa "neće dugo opstati" bez odobrenja Bele kuće. Lapidova podrška dolazi uprkos gorkim bitkama koje je vodio protiv Netanjahua po pitanju domaće politike i Pojasa Gaze. "Ne sećam se vremena kada smo bili tako ujedinjeni i tako odlučni", rekao je hvaleći "duh izraelskog naroda". RSE je kontaktirao Netanjahuovu stranku Likud za komentar. Poslednjih dana, poslanici i ministri Likuda retko su davali intervjue za medije. Netanjahuovo televizijsko obraćanjeU televizijskom obraćanju 7. marta, Netanjahu je rekao da Izrael ima "organizovani plan sa mnogo iznenađenja". Netanjahu je Izraelcima rekao da će kampanja "destabilizovati režim" i da se "trenutak istine približava". U svojoj ulozi zvaničnog lidera opozicije, Lapid dobija bezbednosne brifinge direktno od Netanjahua. Na pitanje da li Netanjahuove izjave znače da je promena režima neizbežna u Iranu, Lapid je rekao: "Teško mi je da poverujem da postoji realna mogućnost za promenu režima vazdušnim napadima". "Mislim da 'čizme na terenu' nisu neizbežne, a možda to nije ni najbolja ideja. Ono što sada radimo jeste stvaranje uslova ili omogućavanje narodu Irana da promeni svoju sudbinu", dodao je šezdesetdvogodišnji lider opozicije. Deo ovoga, rekao je, bili su udari na iransku naftnu industriju. Izrael je izvršio ono što je izgleda bio njegov prvi napad na naftna postrojenja 7. marta. Sledećeg jutra, tamni, zagađeni oblaci su prekrili nebo i crna kiša je pala na Teheran. "Odatle dolazi novac. Proveli su poslednjih.. 40 godina gradeći nuklearne objekte umesto da grade ekonomiju za sebe. Dakle, ono što imaju su ta naftna postrojenja. Dakle, njihovo uklanjanje će pomoći u presecanju 'žile kucavice' režima", rekao je Lapid. 'Potresne' smrti civila u IranuTrenutni vazdušni napadi SAD i Izraela na Iran obezglavili su klerikalno rukovodstvo zemlje i značajno oslabili njenu vojsku. Takođe su prouzrokovali civilne žrtve. Američka novinska agencija za ljudska prava (HRANA) saopštila je da je ubijeno više od 1.200 civila, uključujući skoro 200 dece. U Izraelu, koji ima najsavremeniju protivvazdušnu odbranu, bilo je 12 žrtava među civilima. Upitan o broju žrtava među civilima, Lapid je pokazao na oštećenu zgradu iza sebe. "Pogledajte oko sebe. Gde smo? Ovo nije vojni lokalitet, zar ne? Dakle, Iranci namerno pokušavaju da ubiju civile", rekao je. "Ponekad se ubijaju prolaznici i nevini, posebno kada su u pitanju deca. To je potresno. Deca ne bi trebalo da ginu u ratovima odraslih. Pa ipak, to je greška. Ovde to rade namerno".

Povodom Međunarodnog dana žena u Sarajevu je u nedjelju održan protestni marš pod sloganom "Sigurnost žena je javna obaveza", u organizaciji neformalne grupe aktivistica i aktivista iz Bosne i Hercegovine. Učesnici okupljanja ukazali su na problem rodno zasnovanog nasilja i poručili da su potrebne snažnije i efikasnije reakcije institucija, kao i dugoročan rad na zaštiti i unapređenju prava žena. Političarka i aktivistica Besima Borić kazala je da je u Bosni i Hercegovini ostvaren određeni napredak u zakonodavstvu koje se odnosi na borbu protiv nasilja nad ženama, ali da primjena tih propisa i dalje ide sporo. Istaknula je da je potrebno kontinuirano podsjećati na izvorno značenje 8. marta, naglašavajući da taj datum predstavlja podsjetnik na borbu žena za radna i socijalna prava, kao i na potrebu da se ta prava stalno štite. Novinarka Rubina Čengić upozorila je da u Bosni i Hercegovini i dalje ne postoji sistemski pristup prevenciji nasilja nad ženama. Prema njenim riječima, na različitim nivoima vlasti ne postoje sveobuhvatne evidencije o slučajevima nasilja, femicida ili pokušaja femicida. Ukazala je i na nedovoljno finansiranje sigurnih kuća, naglašavajući da bi zaštita žena trebala počinjati mnogo ranije, kroz prevenciju, edukaciju, rad s počiniocima nasilja i savjetodavnu podršku žrtvama. Organizatori marša poručili su da je cilj skupa podsjetiti javnost i institucije da je sigurnost žena pitanje društvene odgovornosti te da je nužno sistemski raditi na prevenciji nasilja i zaštiti žrtava. Protestni skupovi u Beogradu i Novom SaduNekoliko hiljada ljudi okupilo se u centru Beograda na protestnom skupu na koji su pozvale feminističke organizacije povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta. "Mi koje radimo kod kuće, na polju i na poslu, u učionicama i za katedrama obrazujemo mlade, u sudnicama tražimo pravdu za sve koje je ovaj sistem oštetio, na prvim smo linijama odbrane dostojanstvenog života", navele su feminističke organizacije u zajedničkoj objavi na Instagramu. Zatražile su slobodu izbora za slobodno i pravedno društvo. Protestna povorka sa porukom "Hrabrost je ženskog roda" prošetala je 8. marta i Novim Sadom. Na skup u tom gradu pozvali su studenti, a pozivu su se pridružili i neformalni novosadski zborovi.

Najmanje 10 ljudi je poginulo kada je Rusija balističkom raketom pogodila petospratnicu u severoistočnom ukrajinskom gradu Harkivu, saopštili su u nedelju lokalni zvaničnici, posle čega je predsednik Volodimir Zelenski ljutito pozvao zapadne partnere da deluju. "Od mraka, (spasilačke ekipe) raščišćavaju ruševine stambene zgrade u Harkivu posle udara ruske balističke rakete", naveo je Zelenski na Telegramu. "Ulaz je uništen, gornji spratovi susedne zgrade su oštećeni... Možda još ima ljudi ispod ruševina. Sve potrebne službe rade na licu mesta radi spasavanja", dodao je on. Zvaničnici su rekli da je dvoje dece među poginulima u napadu. AFP je naveo da su njegovi reporteri videli spasioce kako pretražuju ruševine, gde se veruje da je nekoliko ljudi zarobljeno. Guverner Harkivske oblasti Oleh Sinjegubov rekao je da je 15 ljudi povređeno i da je 19 stambenih zgrada oštećeno u ruskim napadima tokom noći. "Trebalo bi da postoji odgovor partnera na ove divljačke napade na živote. Rusija nije odustala od pokušaja da uništi stambenu i kritičnu infrastrukturu Ukrajine i stoga bi podrška trebalo da se nastavi“, rekao je Zelenski, pozivajući zapadne partnere da povećaju isporuku oružja za protivvazdušnu odbranu. Rusija negira da gađa civilna područja, uprkos brojnim dokazima o takvim napadima. Ministarstvo odbrane u Moskvi saopštilo je da su njegove snage izvele masovne noćne napade na ukrajinske vojno-industrijske komplekse, vojne aerodrome i energetska postrojenja, javio je Interfaks. Ukrajinski zvaničnici rekli su da je Rusija takođe napala četiri železničke stanice i drugu železničku infrastrukturu u centralnoj Ukrajini i lučke objekte u Odeskoj oblasti na jugu zemlje. Regionalne vlasti u ruskom Krasnodarskom kraju saopštile su u nedelju da je tokom noći izbio požar u skladištu nafte u južnom ruskom gradu Armaviru posle napada dronom. Prema rečima regionalnih vojnih zvaničnika, požar se dogodio na teritoriji skladišta nafte nakon što su bespilotne letelice gađale to područje tokom noći. Do nedelju ujutro, zvaničnici su rekli da su vatrogasci uspeli da lokalizuju požar, koji je zahvatio površinu od oko 700 kvadratnih metara. Službe za vanredne situacije rasporedile su značajne resurse na lice mesta, uključujući oko 120 ljudi, kako bi obuzdale požar. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je njegova protivvazdušna odbrana presrela 72 ukrajinska drona tokom noći u nekoliko regiona zemlje. Prema navodima ministarstva, četiri od tih drona su navodno oborena iznad Krasnodarskog kraja, gde se nalazi Armavir. Ukrajinski vojni zvaničnici nisu javno komentarisali taj napad. Moskva, Kijev i Vašington su vodili trilateralne pregovore u pokušaju da se okonča sukob Rusije s Ukrajinom, koji je prerastao u pravi rat posle ruske invazije u februaru 2022. godine. Međutim, čini se da su ti razgovori na čekanju otkako su SAD zajedno s Izraelom pokrenule masovnu vazdušnu kampanju protiv Irana, što je dovelo do uzvratnih iranskih napada protiv mnogih arapskih zemalja Persijskog zaliva. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Lideri Islamske Republike Iran glasali su ko će zameniti pokojnog ajatolaha Alija Hamneija na mestu vrhovnog vođe i trebalo bi da objave naslednika, rekao je jedan zvaničnik. Ajatolah Alam el-Hoda, visoki sveštenik u iranskoj Skupštini stručnjaka, rekao je da su "izbori za vođstvo su održani i vođa je imenovan", prenela je u nedelju poluzvanična novinska agencija Mehr. Hamnei je ubijen u američko-izraelskom vazdušnom napadu 28. februara, prvog dana rata koji se proširio regionom tokom protekle nedelje. Predsednik SAD-a Donald Tramp, koji je prethodno pozvao Teheran da prekine otpor i preda se, rekao je američkoj televizijskoj mreži ABC da bez odobrenja SAD novi iranski lider "neće dugo opstati". U svojim ranijim komentarima, Tramp je naznačio da Sjedinjene Države nisu zainteresovane za dalje pregovore sa Iranom nakon nekoliko rundi razgovora koje nisu dovele do napretka. "U nekom trenutku, ne mislim da će ostati neko ko će možda reći: 'Predajemo se'", rekao je Tramp obraćajući se novinarima u avionu Er Fors Van 7. marta, dok je upozoravao da bi još iranskih zvaničnika moglo postati mete u ratu. "Pod ozbiljnim razmatranjem za potpuno uništenje i sigurnu smrt, zbog lošeg ponašanja Irana, nalaze se područja i grupe ljudi koje nisu bile razmatrane za ciljanje do ovog trenutka", napisao je istog dana na mreži Truth Social. SAD i Izrael pokreću nove vazdušne napade na IranSAD i Izrael su u nedelju izveli nove vazdušne napade na stratešku infrastrukturu u Teheranu i okolini, uključujući skladišta nafte i postrojenja za rafiniranje, dok su izraelske snage proširile svoje operacije i van Irana. Veliki požari su prijavljeni na nekoliko lokacija za skladištenje goriva u Teheranu, zbog čega se gust dim nadvio nad iranskom prestonicom. Zvaničnici su potvrdili da je više naftnih postrojenja oštećeno, iako su timovi za vanredne situacije uspeli da stave neke požare pod kontrolu. Pratite blog uživo RSE o ratu na Bliskom istoku.Prijavljeni su izraelski napadi na mete povezane sa iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) u Bejrutu i južnom Libanu, gde je nekoliko ljudi poginulo. Izraelski zvaničnici su rekli da će se vojna kampanja nastaviti i upozorili su da bi oni koji su učestvovali u izboru budućeg iranskog rukovodstva takođe mogli biti mete. Nakon što je iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao da želi da se "lično izvini susednim zemljama" koje su pogođene iranskim raketama i dronovima, moćni šef nacionalne bezbednosti Ali Laridžani i drugi su u subotu prkosno uzvratili i Teheran je ponovo udario na arapske saveznike SAD u regionu. Šef pravosuđa Golamhosein Mohseni-Edžei odbacio je Pezeškijanovu izjavu, rekavši da će se "intenzivni napadi na ove (regionalne) mere nastaviti". Nekoliko zemalja Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Kuvajt i Bahrein, izvestilo je o novim napadima ili presretnutim iranskim dronovima i raketama u subotu i nedelju. Sistemi protivvazdušne odbrane širom regiona su aktivirani da presretnu projektile, a prijavljeno je više eksplozija dok su odbrambeni sistemi napadali iranske dronove i rakete. Među najznačajnijim incidentima u nedelju bili su napadi na kritičnu infrastrukturu u Kuvajtu i Bahreinu. U Kuvajtu, iranski napadi su bili usmereni na rezervoare za skladištenje goriva na međunarodnom aerodromu u Kuvajtu, uzrokujući požare i oštećenja aerodromskih objekata. U Bahreinu je napad dronom izazvao materijalnu štetu na postrojenju za desalinizaciju, ključnom izvoru vode za piće u toj zemlji. Bahreinske vlasti su saopštile da su ostaci raketa od presretanja takođe povredili civile i oštetili obližnje zgrade. Napad na postrojenje za desalinizaciju izazvao je zabrinutost da bi civilna vodna infrastruktura mogla biti meta u sukobu, pojačavajući strahove širom regiona Persijskog zaliva. Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed Al Nahjan rekao je u televizijskom obraćanju u subotu da su UAE u "periodu rata", ali da će "iz krize izaći jači". Mnoge arapske države Persijskog zaliva imaju američke vojne baze i druge objekte koji su postali meta iranskih napada raketama i dronovima. Takođe, rakete Kaćuša pale su blizu američke ambasade u Bagdadu – verovatno su ih ispalile savezničke milicije Irana u Iraku. Nije zasad poznato da li je bilo žrtava ili štete. Rojters je citirao visokog iračkog bezbednosnog zvaničnika koji je rekao da je odbrambeni sistem C-RAM oborio jednu od raketa i da nijedna nije pala unutar ambasade. Zvaničnik je rekao da nije bilo žrtava među Amerikancima. Tramp: SAD ne žele da Kurdi uđuTramp je takođe rekao da ne želi da etnički Kurdi pokrenu napad na iranski režim. Ta izjava je usledila posle oprečnih izveštaja o tome da li Tramp podstiče kopnenu ofanzivu iranskih Kurda u egzilu u Iraku. "Ne očekujemo da Kurdi uđu", rekao je novinarima u predsedničkom avionu (Air Force One). "Veoma smo prijateljski s Kurdima, kao što znate, ali ne želimo da rat učinimo još složenijim nego što već jeste." "Ne želim da vidim da Kurdi budu povređeni i ubijeni. Voljni su da uđu, ali sam im rekao da ne želim da uđu. Rat je dovoljno komplikovan i bez uvlačenja Kurda", rekao je Tramp. Predsednik SAD je prošle nedelje rekao za Rojters (Reuters) da bi bio "potpuno za" ofanzivu iranskih kurdskih boraca u znak podrške američko-izraelskim naporima. Zvaničnici jedne grupe u egzili su u subotu rekli da je baza iranskih Kurda u poluautonomnom kurdskom regionu Iraka pogođena u vazdušnim napadima, verovatno dronovima. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da gađao "separatističke grupe" u regionu. Izveštaji zasad nisu mogli biti potvrđeni. Iranski šef bezbednosti Ali Laridžani je dotle rekao da SAD i Izrael žele raspad zemlje. "Njihova stvar je... fundamentalni raspad Irana", rekao je Laridžani u snimljenom intervjuu na državnoj televiziji. "Mislim da je najvažniji problem koji Amerikanci imaju to što ne razumeju kontekst Zapadne Azije, posebno Irana", rekao je Laridžani. "Njihova percepcija je bila da će biti kao Venecuela – udariće, preuzeti kontrolu i biće gotovo – ali sada su u klopci", rekao je on. Uz izveštaje Radija Farda (Iranski servis RSE), Reutersa, dpa, AP-a, lista The Guardian i AFP-a

Iranska Skupština stručnjaka sastaće se kako bi izabrala novog vrhovnog vođu, rekao je jedan od njenih članova 7. marta, dok je Bijela kuća saopštila da traži "prihvatljivog" kandidata za vođenje zemlje. S obzirom na to da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei ubijen prvog dana zajedničke američko-izraelske vojne kampanje protiv Irana 28. februara, ovo je prvi put u 36 godina da se Teheran nalazi u situaciji da mora birati novog vrhovnog vođu. Prema Farsu, poluzvaničnoj novinskoj agenciji bliskoj iranskom Korpusu islamske revolucionarne garde, Hosein Mozafari, član 88-člane Skupštine stručnjaka, rekao je da ima "snažnu nadu" da će odluka biti donesena u naredna 24 sata, prenosi RFE/RL. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države su izrazile interes za učešće u izboru, a predsjednik Donald Tramp (Trump) je rekao da bi sljedeći lider trebao biti "ODLIČAN I PRIHVATLJIV". "Znam da postoji niz ljudi koje naše obavještajne agencije i vlada Sjedinjenih Američkih Država razmatraju, ali neću ići dalje od toga", rekla je portparolka Bijele kuće Karolin Livit (Karoline Leavitt) novinarima u Vašingtonu 6. marta. Njeni komentari uslijedili su nakon što je Tramp isključio Hameneijevog sina, Modžtabu (Mojtaba) Hameneija - tvrdolinijaša koji se smatra favoritom za nasljednika svog oca - kao nasljednika i sugerisao da bi jedini prihvatljiv ishod američke vojne kampanje u Iranu bila njena "BEZUSLOVNA PREDAJA". "Ono što predsjednik misli jeste da kada on, kao vrhovni komandant Oružanih snaga SAD-a, utvrdi da Iran više ne predstavlja prijetnju Sjedinjenim Američkim Državama i da su ciljevi Operacije Epski bijes u potpunosti ostvareni, Iran će u suštini biti u stanju bezuslovne predaje, bez obzira da li to sami kažu ili ne", rekla je Livit. "Iskreno, nemaju mnogo ljudi koji bi to rekli za njih", dodala je, rekavši da su Sjedinjene Države i Izrael ubili najmanje 50 vođa iranskog režima od početka zajedničke vojne kampanje prije sedmicu dana. Dana 7. marta, iranski predsjednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) odbacio je Trampov zahtjev rekavši da "Amerikanci mogu odnijeti svoj zahtjev za predaju iranskog naroda u grob". Ubrzo nakon toga, Tramp je objavio da Sjedinjene Države razmatraju proširenje spektra ciljeva unutar Irana, uključujući područja i pojedince. "Pod ozbiljnim razmatranjem za potpuno uništenje i sigurnu smrt, zbog lošeg ponašanja Irana, nalaze se područja i grupe ljudi koji nisu bili razmatrani za ciljanje do ovog trenutka", napisao je na društvenim mrežama. U informaciji objavljenoj 6. marta, američka vojska je saopštila da je tokom prve sedmice rata pogodila preko 3.000 iranskih ciljeva, uključujući teheranske centre za komandovanje i kontrolu, sisteme protivvazdušne odbrane, raketne lokacije, brodove i podmornice. Sada Vašington očekuje da će njegovi ostvarivi ciljevi u Iranu biti završeni za četiri do šest sedmica, rekla je Livit, dodajući da su Sjedinjene Države na dobrom putu ka kontroli iranskog vazdušnog prostora.