Novi talas smrtonosnih ruskih napada na civilnu infrastrukturu u ukrajinskim gradovima podstiče dvostranačke pozive u Vašingtonu američkom predsedniku Donaldu Trumpu da upotrijebi nova sveobuhvatna ovlašćenja u vezi sankcija protiv Moskve. Zakonodavci tvrde da bi veći ekonomski pritisak mogao da ojača napore za okončanje rata. Rusko bombardovanje je 28. septembra ubilo najmanje devet ljudi i ranilo više od 80, prema riječima ukrajinskih zvaničnika. Moskovske snage su tokom dana pogodile stambene zgrade, kancelarije, centre podataka i Nacionalnu akademiju nauka u centru Kijeva. Rano 29. septembra, vlasti u Kijevu su izvijestile o novom talasu ruskih napada, a novinari su izvijestile o nekoliko velikih eksplozija u ukrajinskoj prijestonici. Detalji nisu bili odmah dostupni. Udari su uslijedili nakon nedelje diplomatskih napora u Ujedinjenim nacijama usmjerenih na dobijanje zamahu za pregovore o okončanju ruske invazije, koja je sada u petoj godini. "Predsjednik [SAD] mora brzo da djeluje kako bi iskoristio Grahamov zakon o sankcijama", rekao je republikanski predstavnik Don Bacon za RSE 28. septembra, pozivajući se na nedavno usvojeni zakon. "Rusi nastavljaju da bombarduju gradove i civile. Amerikanci u ogromnoj mjeri žele da vide predsjednika kako preduzima akcije sada", rekao je Bacon. "Ruska ekonomija je jedna od naših tačaka uticaja i to moramo da iskoristimo". Poziv je dio dvostranačkog, dvodomnog pritiska na Trumpa da iskoristi Zakon Lindsey O. Grahama o sankcijama Rusiji i Iranu iz 2026. godine, koji je Kongres usvojio velikom većinom, a Trump potpisao ovog mjeseca. Pritisak KongresaSenator Roger Wicker, republikanski predsednik Odbora za oružane snage Senata, takođe je 28. septembra pozvao Trumpa da iskoristi ekonomske alate koje predviđa zakon kako bi povećao pritisak na ruskog predsjednika Vladimira Putina. U saopštenju objavljenom za RSE, Wicker je pohvalio Trumpove napore da se postigne dogovoreno rješenje, ali je rekao da Vašington mora ostati "čist" u vezi sa Putinom, tvrdeći da je Moskva nastavila da napada Ukrajinu uprkos diplomatskim naporima. "On ismijava mirovni proces", rekao je Wicker, "ali bi mogao biti primoran da ga shvati ozbiljnije ako mu je bankovni račun ugrožen". Wicker je rekao da zakon daje Trumpu nekoliko opcija, uključujući nametanje dodatnih finansijskih ograničenja Putinovim saradnicima i kompanijama koje podržavaju rusku proizvodnju oružja, sankcionisanje glavnih kupaca ruske energije i ciljanje ruske takozvane flote u sjenci koja se koristi za izbjegavanje postojećih ograničenja. "Mir će doći kroz američku i ukrajinsku snagu, a ne kroz Putinovu dobru volju", rekao je Wicker, pozivajući Trumpa da iskoristi nove ovlasti "u najvećoj mjeri". Demokrate koje podržavaju zakon takođe insistiraju na njegovom sprovođenju, sa posebnim fokusom na smanjenje prihoda od energije koji pomažu u finansiranju rata Rusije. "Pažljivo ćemo pratiti sprovođenje", rekla je senatorka Jeanne Shaheen, demokratkinja, za RSE 17. septembra. "Nije samo dio o sankcijama ono što smatramo važnim, već je to, kao što sam rekla, i zatvaranje prihoda", rekla je ona. Shaheen je rekla da bi pritisak trebalo da se proširi i van Rusije na zemlje koje nastavljaju da kupuju rusku energiju, izdvajajući Kinu. Shaheen je takođe pozvala na akciju protiv transakcija koje uključuju "tajanstvenu" flotu, rekavši da kupci ne bi trebalo da budu u mogućnosti da dobiju rusku naftu i gas preko neprozirnih trgovinskih mreža po sniženim cijenama. Napadi usred bijela danaPozivi su stigli nakon što je Ukrajina izvijestila o još jednoj seriji napada na civilnu i ekonomsku infrastrukturu. U ruskim napadima dronova u kijevskoj regiji ubijene su četiri osobe, a osam je ranjeno, rekli su zvaničnici. U Kijevu je jedna žena poginula kada je napad pogodio Nacionalnu akademiju nauka u okrugu Ševčenkivski. Ruske snage takođe su pogodile farmaceutsku kompaniju i benzinske pumpe u glavnom gradu. Denis Sienik, otpravnik poslova u ukrajinskoj ambasadi u Vašingtonu, rekao je za RSE 28. septembra da napadi pokazuju da Moskva proširuje svoje ciljanje ukrajinske ekonomske i tehnološke infrastrukture. "Ovi napadi jasno pokazuju da Putin ulaže u nastavak rata, a ne u njegov završetak, s razornim posljedicama po civile", rekao je Sienik. Opisao je ljude zarobljene zapaljenoj zgradi Nacionalne akademije znanosti, kako stoje na prozorima dok pokušavaju pobjeći. "Ovo nije izolovani incident, već dio kontinuiranog obrasca ruske agresije koja i dalje odnosi civilne živote širom Ukrajine", rekao je Sienik. Tvrdi da je veći pritisak sankcija stoga "bitan dio napora za mir", rekavši da bi mjere koje ograničavaju rusku sposobnost finansiranja rata mogle pomoći u spašavanju života. Gdje primijeniti pritisakZakon daje administraciji nekoliko potencijalnih puteva za povećanje ekonomskog pritiska, ali stručnjaci za sankcije kažu da neke od najneposrednijih prilika uključuju ciljeve koji su do sada izbjegli američka ograničenja. "Mnoge ovlasti donesene ovim zakonom već su bile na raspolaganju predsjedniku", rekla je za RSE Elaine Dezenski, voditeljica Centra za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratija. "Ali zakon će pružiti dodatni poticaj za preispitivanje pojedinaca i subjekata koji mogu biti predmet sankcija, ali koji još nisu bili meta", dodala je. Dezenski je posebno istaknula rusku flotu u sjenci i strane subjekte uključene u trgovinu energentima. "To je značajno jer mnogi ruski brodovi flote iz sjenke ostaju nesankcionirani", rekla je. "Isto vrijedi i za mnoge kineske kupce ruske nafte i dobavljače za ruske sankcionisane energetske infrastrukturne projekte". Državni sekretar Marco Rubio naglasio je da zakon daje Trumpu značajnu diskreciju o tome kako primijeniti nove ovlasti. "Zakon daje predsjedniku carinske ovlasti", rekao je Rubio novinarima u New Yorku 23. septembra kao odgovor na pitanje RSE. Rubio je rekao da zakon takođe predviđa izuzeća nacionalne sigurnosti, omogućujući Trumpu selektivnu primjenu mjera. "Ono što predsjednik sada ima je alat u svom setu alata koji može koristiti ne samo da utiče na ono što se događa u Rusiji i Ukrajini i u tom sukobu, već potencijalno i na ono što se događa s Iranom", rekao je Rubio. "Kako će to koristiti, na njemu je da odluči i na njemu je da objavi".

Putem DNK analize identifikovane su još dvije osobe koje su nestale tokom rata na Kosovu (1998-99.), saopštila je komisija Vlade Kosova za nestala lica. Navedeno je da identifikacije nisu povezane sa ekshumacijama u Malom Kaluđeru i Jabuci, u opštini Zubin Potok, niti sa nedavnim dešavanjima ili drugim lokacijama kojima se Komisija bavila tokom ove godine. Riječ je o posmrtnim ostacima ekshumiranim ranije, koji se sada nalaze u mrtvačnici Instituta za sudsku medicinu. "DNK izvještaji su dostavljeni Institutu za sudsku medicinu, koji, nakon relevantnih provjera, zvanično potvrđuje identifikaciju. Tokom ove nedelje, porodice će biti obavještene o rezultatima i daljim koracima, u skladu sa relevantnim procedurama", navodi se u saopštenju vladine Komisije za nestala lica. Agron Limani, šef Komisije, rekao je dan ranije za KTV da se radi o ljudima iz opština Klina i Istog. Ova objava dolazi nakon što su mediji prvobitno objavili da su dvije identifikovane osobe među onima pronađenim u Zubinom Potoku, gdje je proces identifikacije posmrtnih ostataka pronađenih tokom ljeta u tri masovne grobnice u selima Mali Kaluđer i Jabuka još uvijek u toku. Nakon što su potvrđene prve tri žrtve - Idriz Rrecaj, Adem Becqiri i Salih Meziu - vlasti rade na identifikaciji ostalih 20 žrtava pronađenih na toj lokaciji. Uzorci ovih posmrtnih ostataka poslani su na DNK analizu u Hag, Međunarodnoj komisiji za nestale osobe. Grobnice u Malom Kaluđeru i Jabuci potvrđena su nakon višemjesečne istrage koju su provodile kosovske institucije, a koje nastavljaju potragu za nestalim osobama i na području Srbije. Trenutno su se kosovske institucije vratile potrazi u selo Kožle, u području Novog Pazara, gdje se sumnja da se nalaze posmrtni ostaci osoba nestalih tokom rata na Kosovu. Na ovoj lokaciji identifikovane su tri tačke za procjenu na licu mjesta, takođe na temelju satelitskih snimaka. Kosovske institucije takođe traže od Srbije pristup drugim lokacijama i arhivskim podacima o nestalim licima. Prema riječima Kushtrima Gare iz Komisije za nestale osobe kosovske vlade kaže da u Srbiji možda postoji još najmanje 11 masovnih grobnica koje još nisu potvrđene. Prema njegovim riječima, do sada je na teritoriji Srbije potvrđeno pet masovnih grobnica - Batajnica, Petrovo Selo, Perućaci, Rudnica i Kiževaku - gdje je pronađeno više od 950 žrtava rata na Kosovu. On je rekao da ako je ovih pet lokacija dio spiska od 16 masovnih grobnica objavljenog 2001. godine, onda bi na teritoriji Srbije moglo biti najmanje još 11 lokacija. Na Kosovu, u međuvremenu, potrage za nestalim licima se nastavljaju na nekoliko lokacija. Prema Garinim rečima, iskopavanja su sprovedena ili su planirana i u Skenderaju (Srbici), Severnoj Mitrovici, kao i u regionima Prizrena, Đakovice i Peći.

Broj žrtava ruskih napada dronova na mlazni pogon porastao je u Ukrajini, dok je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski upozorio da se Kremlj sprema za novu mobilizaciju kod kuće i novo raspoređivanje 10.000 sjevernokorejskih vojnika. Nakon što je Zelenski govorio, novinari u ukrajinskoj prijestonici izvijestili su o eksplozijama u gradu tokom raketne uzbune rano ujutro 29. septembra. Detalji nisu bili odmah dostupni. Najmanje dvije osobe su poginule kada je dron pogodio zgradu Nacionalne akademije nauka u centru Kijeva 28. septembra, usred nekih od najnemilosrdnijih vazdušnih napada - često novim dronovima na mlazni pogon - na ukrajinski glavni grad od početka rata u februaru 2022. godine. Zelenski je rekao da je najmanje devet ljudi poginulo, a više od 80 povrijeđeno u ruskim napadima dronova širom zemlje tokom dana. U svom večernjem video obraćanju, Zelenski je rekao da se Ukrajina bori da se suprotstavi ruskim dronovima na mlazni pogon, sa stopom presretanja nešto ispod 60 procenata. Rekao je da je 90 od 120 dronova ispaljenih na Ukrajinu bilo na mlazni pogon, za razliku od onih na propeler. "Novi presretači se aktivno testiraju", rekao je Zelenski u obraćanju. "Neke borbene grupe ih koriste, ali, naravno, neki detalji još uvijek treba da se usavrše kako bi se postigla dovoljna efikasnost i obim. Ubrzavamo programere". Zelenski je takođe citirao izvještaj ukrajinske vojnoobavještajne agencije HUR, za koji je rekao da pokazuje da je Rusija pokrenula novi talas mobilizacije za vojsku. "Povećavaju broj ljudi koje regrutuju raznim metodama", rekao je. "Važno je da vlade zemalja iz kojih Rusija regrutuje ljude za svoju vojsku preduzmu mjere protiv ovoga". Zelenski kaže da su pripreme u tokuZelenski je rekao da je oko 8.000 sjevernokorejskih vojnika, koje je Kremlj doveo 2024. godine da bi se suprotstavio ukrajinskom upadu u rusku Kursku oblast, ostalo u zemlji i da su u toku pripreme za raspoređivanje dodatnih 10.000 vojnika. Zelenski je u objavi na društvenim mrežama rekao da su Sjevernokorejci, koji su navodno pretrpjeli velike gubitke tokom prethodnog raspoređivanja, "odabrani za obuku i naknadno raspoređivanje u Rusiju". Ruski predsjednik Vladimir Putin odbacio je izvještaje o novoj mobilizaciji kao "potpunu besmislicu", iako je 28. septembra potpisao dekret o povećanju broja vojske za 15.500 vojnika, četvrti takav nalog ove godine. "Ovlašteno brojno stanje ruskih oružanih snaga biće utvrđeno na 2.441.630 jedinica, uključujući 1.550.500 vojnika", navodi se u dekretu, ne navodeći razlog za dodavanje. Rusija je pretrpjela ogromne gubitke u vojnicima, oružju i vojnoj opremi otkako je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, poduhvat za koji je Kremlj navodno vjerovao da će za samo nekoliko nedelja biti završen pobjedom. Putin je posljednji put naredio mobilizaciju rezervista 2022. godine, a još jedan takav potez bi se vjerovatno pokazao veoma nepopularnim među ruskim stanovništvom. Teške reformeU međuvremenu, ukrajinski premijer Serhij Korecki upozorio je da situacija sa javnim finansijama "ostaje teška", rekavši da je spor tempo reformi doveo do toga da zapadni partneri odlažu finansijske obaveze. "Dio planiranog međunarodnog finansiranja još nije stigao. Posebno zbog činjenice da Ukrajina nije imala vremena da ispuni neke obaveze koje je preuzela prema međunarodnim partnerima", bez navođenja detalja. Korecki je pozvao ukrajinske zastupnike da usvoje teške reforme, uključujući oporezivanje poštanskih paketa iz inostranstva i sveobuhvatnu reviziju poreskog sistema. Zelenski je rekao da je 28. septembra održao sastanke sa Koreckim i drugim zvaničnicima kako bi razgovarali o "ključnim prioritetima u radu sa partnerima tokom narednih nedelja kao odgovor na ovu situaciju". "Vlada, sa svoje strane, čini sve što je potrebno da ispuni svoje obaveze i dobije planirano međunarodno finansiranje. Sarađujemo sa parlamentom. I ovdje je važan odgovoran rad zastupnika svih frakcija i grupa", dodao je, iako nije naveo konkretne detalje. Izvor: Ukrajinski servis RSE, AFP, Reuters

Spomenik knezu Lazaru, srednjovjekovnom srpskom vladaru i centralnoj ličnosti kosovskog mita, koji je izazvao polemike u javnosti, otkriven je u ponedjeljak na jednom od najfrekventnijih ulaza u Banjaluku. Četiri tone teška i šest metara visoka statua, izrađena u livnici Antal u Subotici na sjeveru Srbije, dio je projekta vrijednog oko 1,5 miliona maraka (oko 760 hiljada evra), koji obuhvata i uređenje prostora oko spomenika. Otkrivanjem spomenika završena je višemjesečna realizacija projekta kojeg je početkom godine najavio banjalučki gradonačelnik Draško Stanivuković. Spomenik je postavljen na raskrsnici između Bulevara srpske vojske, te ulica Knjaza Miloša, Ivana Gorana Kovačića i Braće Pišteljić, mjestu kroz koje svakodnevno prolaze hiljade vozila. Knez Lazar Hrebeljanović bio je vladar srednjovjekovne Srbije u 14. vijeku i jedna od najznačajnijih ličnosti srpske nacionalne tradicije. Istorijski je vezan za prostor srednjovjekovne Srbije i ne postoje poznati podaci da je ikada boravio na području današnje Banjaluke ili Bosne i Hercegovine. Banjalučani sa kojima je ranije razgovarao Radio Slobodna Evropa je ocijenio da gradske vlasti prioritet daju simboličkim i identitetskim projektima, dok grad i dalje ima probleme sa vodosnabdijevanjem, saobraćajnom infrastrukturom, javnim prevozom i nedostatkom vrtića. Istoričar Dragan Markovina ocijenio je ranije za RSE da se podizanje spomenika uklapa u "širi trend jačanja nacionalne simbolike u javnom prostoru Republike Srpske", dok su iz Gradske uprave projekat predstavljali kao dio nastojanja da Banjaluka dobije obilježja posvećena ličnostima koje imaju "značajno mjesto u srpskoj istoriji i tradiciji". Ugovor o projektu je sklopljen 29. maja sa firmom "Koto d.o.o Banjaluka i Koto d.o.o. Beograd" kao izvođačima radova. Ove firme se bave izgradnjom, obnavljanjem i rekonstrukcijom građevinskih objekata. Iz Gradske uprave Banjaluka za RSE nikada nije odgovoreno na pitanje da li su to bili jedini ponuđači na javnom pozivu, te koliko novca je potrošeno za ovaj spomenik i iz kojih izvora će biti plaćen. Spomenik knezu Lazaru treći je spomenik srednjovjekovnim vladarima koji je postavljen u Banjaluci u posljednjih nekoliko godina. Prethodno su u gradu podignuti spomenici kralju Tvrtku I Kotromaniću i Kulinu banu. Kotromanić je bio srednjovjekovni bosanski kralj, a Kulin ban vladar u srednjovjekovnoj Bosni.

Nakon razgovora odlazećeg predsjednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom, Stejt department podsjeća na upozorenje američkog sekretara Marka Rubija da je Srbija uključena u "potencijalno problematična i eksplozivna pitanja koja su od međunarodnog interesa". Vučić je 26. septembra, dan pred podnošenje ostavke, razgovarao telefonom sa Putinom o gasnom aranžmanu koji Srbija očekuje, ali i o bilateralnoj saradnji. Nakon razgovora Vučić je izjavio da je "siguran" da će budući predsjednici Srbije "umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike". Na upit RSE o tom razgovoru, portparol Stejt departmenta se pozvao na izjavu Rubija koji je 23. septembra rekao da u okviru strateškog partnerstva, koje Sjedinjene Države žele da prodube sa Srbijom, istovremeno namjeravaju da rješavaju potencijalne probleme koji bi se mogli pojaviti, a koji se duboko tiču i njih samih. U julu su Sjedinjene Američke Države i Srbija potpisale Memorandum o razumijevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti u okviru procesa strateškog dijaloga održanog u Vašingtonu. Susret američkih i srbijanskih zvaničnika tada je otvorio državni sekretar SAD Marco Rubio. U avgustu su republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podnijeli prijedlog zakona kojim se od SAD traže mjere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. Prema prijedlogu zakona, Srbija bilježi ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izvještaju o ljudskim pravima za 2024. i Izvještaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog, i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Nedavno je i američki kongresmen Joe Wilson predložio da se godišnji sastanak Parlamentarne skupštine OSCE-a premjesti iz Srbije u Južnu Karolinu, objašnjavajući da mu je primarni razlog za takav prijedlog "prekomjerni uticaj" ruskog predsjednika Vladimira Putina u Srbiji.

Dvojica republikanaca u Zastupničkom domu SAD pozivaju administraciju predsjednika Donalda Truma da nastavi sa sankcijama protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prema pisanju američkog medija The Hill. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Republikanski zastupnici Joe Wilson i Keith Self, poslali su u petak, 25. septembra pismo Ministarstvu finansija u kojem se protive produženju ublažavanju sankcija za NIS. "Pišemo vam kako bismo vas s poštovanjem zamolili da ponovno razmotrite produženje svih dodatnih privremenih licenci koje bi omogućile Naftnoj industriji Srbije da nastavi s radom uprkos američkim sankcijama vezanim uz njeno rusko vlasništvo", napisali su zastupnici. Pismo je upućeno ministru finansija SAD Scottu Bessentu. Naftna industrja Srbije (NIS) podnijela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtjev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada. Aktuelna licenca za rad NIS-u koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 30. septembra. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. NIS snabdijeva 80 posto energetskih potreba Srbije, ali je u većinskom vlasništvu ruskih energetskih giganata Gazpromnjefta i Gazproma koji su pod sankcijama SAD. Wilson i Self izražavaju zabrinutost da izuzeća omogućavaju NIS-u da odugovlači pregovore o prodaji ruskog udjela u kompaniji. U januaru je mađarska kompanija MOL objavila da je postigla dogovor s Gazpromnjeftom o preuzimanju njegovog većinskog udjela u NIS-u, ali on još nije zaključen. "Pregovori o konačnom ugovoru o kupovini i dalje su u toku, a MOL je od vašeg odjela zatražio daljnje odobrenje za nastavak poslovanja uprkos ograničenom napretku", napisali su zastupnici. "Nadalje, Srbija i dalje održava bliske političke i ekonomske veze s Rusijom i, za razliku od većine evropskih zemalja, nije nametnula sankcije Moskvi nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.", dodali su. Zbog veza Srbije i Rusije i u američkom Kongresu je izražena zabrinutost. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga.

Evropska komisija podsetila je Srbiju da Evropska unija (EU) namerava da do kraja naredne godine postepeno i efikasno obustavi uvoz ruskog gasa i nafte, te da isto očekuje i od država kandidata. "Kao zemlja kandidat, od Srbije se očekuje da svoje politike uskladi sa ciljevima EU, uključujući energetsku i spoljnu politiku, i da bude pouzdan partner koji teži istom strateškom pravcu", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Podsetio je da evropske institucije jačaju podršku zemljama Zapadnog Balkana u oblasti energetske bezbednosti, jer je cilj da se smanji zavisnost od fosilnih goriva i podrži diverzifikacija pravaca snabdevanja, kako bi partneri iz regiona imali bolju integraciju energetskih mreža i pristup energiji iz više izvora. "Nakon početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine videli smo koliko je to važno i kakve probleme može da izazove za bilo koju evropsku zemlju, uključujući Srbiju", podvukao je Mersije. Briselski portparol izneo je ove navode nakon telefonskog razgovora koji je 26. septembra sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom vodio Aleksandar Vučić, sada već bivši predsednik Srbije. Do razgovora je došlo dan pre nego što je Vučić podneo ostavku na mesto predsednika, jer je nosilac liste SNS-a za budućeg premijera na predstojećim izborima raspisanim za 25. oktobar. Kratkoročni sporazum o isporuci ruskog gasa Srbiji ističe 30. septembra, a zemlja više od 80 odsto tog energenta uvozi iz Rusije. Srbija nije postigla sporazum o dugoročnom ugovoru otkako je prethodni, trogodišnji, istekao u leto 2025, pa Moskva od tada anekse ugovora produžava kratkoročno. Aranžman koji sada ističe produžen je u junu za tri meseca. Vučić je nakon razgovora izrazio uverenje da će aneks ugovora o gasnom aranžmanu Moskve i Beograda biti produžen. Evropska komisija potvrdila je da je upoznata s telefonskim razgovorom. "Naš stav je oduvek bio potpuno jasan prema našim partnerima, uključujući zemlje kandidate poput Srbije: odnosi sa Rusijom ne mogu se odvijati kao da je sve po starom sa Putinovim režimom, i to u senci ničim izazvanog i neopravdanog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine", podvukao je Mersije. Osvrćući se na Vučićevu izjavu da je siguran da će budući predsednici Srbije „umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike", portparol je podsetio na obaveze koje Srbija ima kao zemlja kandidat za punopravno članstvo. Odluka da podnese zahtev za članstvo, podseća Mersije, podrazumeva da se zemlja obavezala da će svoje politike uskladiti sa EU, uključujući i oblast spoljne i bezbednosne politike. "Usklađenost Srbije sa našom Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i dalje je znatno niža nego kod drugih zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu. Srbija bi zato, kao prioritet, trebalo da intenzivira napore ka doslednijem i značajno višem nivou usklađenosti, uključujući i kada je reč o sankcijama protiv Rusije. Želimo da možemo da računamo na Srbiju kao na pouzdanog partnera", poručio je on. Vučić je inače razgovarao telefonom s Putinom, koji je na Zapadu izolovan, a čija je zemlja pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu koja traje skoro pet godina. Pregovori o članstvu između Brisela i Beograda u zastoju su, između ostalog, i zbog nedovoljne usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija je izgubila status lidera u pristupnom procesu, jer nije uvela sankcije Rusiji kao odgovor na agresiju na Ukrajinu, a stepen njene usklađenosti sa sankcionom politikom EU iznosi oko 60 odsto.

Nova skupština Kosova usvojila je u ponedeljak, 28. septembra deklaraciju u vezi sa presudom Specijalnog suda Kosova u Hagu protiv četvorice bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Za skupštinskom govornicom, predsjednica parlamenta Albulena Hadžiju pročitala je saopštenje o kome su se dogovorili Pokret Samoopredeljenje, Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, Alijansa i Multietnička parlamentarna grupa. Multietnička parlamentarna grupa u Skupštini Kosova okuplja osam zastupnika iz nevećinskih, manjinskih zajednica koji zajedno djeluju u parlamentu. Saopštenje je usvojeno sa 99 glasova za, bez glasova protiv i bez uzdržanih. Šta stoji u deklaraciji?Skupština Republike Kosovo, kao predstavnik građana i izraz njihove volje, izražava duboku zabrinutost zbog prvostepene presude protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija; Smatra zaključak o postojanju zajedničke zločinačke namjere neprihvatljivim; Zahtijeva od svih državnih institucija Republike Kosovo da preduzmu sve neophodne mjere kako bi zaštitile istinu i čistotu rata Oslobodilačke vojske Kosova; Skupština poziva na izradu zajedničke državne strategije u okviru koje će biti koordinisane sve pravne, institucionalne i diplomatske akcije za zaštitu i afirmaciju pune istorijske istine sa pravednim ratom za slobodu i oslobođenje Kosova. Prošle nedelje, Demokratska partija Kosova (PDK) je predložila Skupštini amandmane na nacrt zakona o onome što je zvanično poznato kao Specijalizovane komore Kosova, nakon što su Hašim Tači, Jakup Krasnići, Kadri Veselji i Redžep Seljim osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine. Nacrt zakona koji predlaže PDK ima za cilj da ograniči nadležnost Specijalnog suda na krivična djela pomenuta u izveštaju Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope iz 2011. godine, koji se, između ostalog, bavio navodima o trgovini organima nakon rata na Kosovu. Predviđa promjenu vremenskog perioda koji pokriva Specijalni sud sa januara 1998. do decembra 2000. na period od 1. jula 1999. do decembra 2000. godine. DPK takođe predlaže da maksimalna kazna koju Sud može izreći bude 15 godina zatvora. Nacrt zakona takođe predviđa da se kazne izvršavaju na Kosovu i da osuđena lica mogu da budu pomilovana od strane predsjednika. Alijansa je dala podršku ovoj inicijativi, dok je vladajući Pokret Samoopredeljenje (LVV) saopštio da će je prvobitno razmotriti sa pravne tačke gledišta, dok Demokratski savez Kosova (LDK) još uvijek nema zvaničan stav o ovom pitanju. Specijalno vijeće je 16. septembra osudilo Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija na 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18 godina zatvora, a Redžepa Seljimija na 13 godina zatvora. Nakon izricanja presude bivšim vođama OVK u Hagu, u Prištini su organizovani noćni protesti u znak protivljenja presudi. Prethodne rezolucijeU februaru 2026. godine, Skupština Kosova usvojila je rezoluciju kojom poziva Specijalizovana vijeća i Kancelariju specijalizovanog tužioca u Hagu da garantuju pravedna i nepristrasna suđenja, u skladu sa ustavnim i međunarodnim standardima i uz poštovanje prava optuženih. Rezolucija je takođe pozvala na transparentnost i odgovornost, uz potvrđivanje posvećenosti Kosova finansijskoj podršci odbrani optuženih. Takođe, 2016. godine, Skupština Kosova usvojila je Rezoluciju o vrijednostima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kojom je izrazila stav da je rat OVK bio pravedan i da se njene vrednosti moraju očuvati i štititi. Ovom rezolucijom, Skupština Kosova predložila je nadležnim institucijama da, u skladu sa zakonom o dodijeli odlikovanja, odlikuju komandante i vojnike Oslobodilačke vojske Kosova za posebne zasluge. Rezolucije usvojene u Skupštini Kosova odražavaju politički stav i volju o nekom pitanju, ali bez pravne obaveze.

Rusija je nastavila napade na Ukrajinu, ubivši dvije osobe, uključujući azerbajdžanskog državljanina, te ranivši desetine drugih, uključujući 10 djece, u napadima na Kijevsku regiju i Harkiv. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski osudio je "brutalni napad" Moskve na drugi najveći grad u zemlji, Harkiv, u kojem je pogođena visoka stambena zgrada. "Dvije osobe su ubijene u Kijevskoj regiji, od kojih je jedna državljanin Azerbajdžana", rekao je Zelenski u objavi na X. Azerbajdžansko ministarstvo inostranih poslova potvrdilo je smrt svog državljanina, dodajući da ambasada u Kijevu pruža konzularnu pomoć za repatrijaciju njegovih posmrtnih ostataka. Najmanje 35 ljudi, uključujući 10 djece, ranjeno je u ruskom noćnom napadu na Harkiv, izvijestio je 28. septembra gradonačelnik Ihor Terekhov. Terekhov je rekao da je ruska navođena bomba pogodila višestpratnicu. Kasnije je rekao da su operacije potrage i spašavanja završile, a niko nije pronađen ispod ruševina, dok su opšinske službe i Državna služba za hitne slučajeve nastavile s čišćenjem ostataka napada. U odvojenom napadu, regionalne vlasti izvijestile su 28. septembra da je ruski napad na centralni Dnjepar pogodio poslovnu zgradu, uzrokujući požar i da ta je ranjeno nekoliko ljudi. Najnoviji niz napada dolazi samo dan nakon još jednog ruskog baražnog napada u kojem je 27. septembra poginulo osam ljudi širom zemlje. U svom večernjem obraćanju naciji 27. septembra, Zelenski je rekao da napadi pokazuju da Rusija nema interes da okonča rat. U međuvremenu, prema OSINT analizi Telegram kanala ASTRA, Ukrajina je pogodila skladište nafte u Krasnodarskom kraju na jugu Rusije, izazvavši veliki požar. Izvještaj nije mogao biti nezavisno provjeren, a nije bilo neposredne potvrde ni sa ukrajinske ni sa ruske strane. Ukrajinske odbrambene snage oslobodile su još tri sela u sjevernom Donjeckom kraju, saopštila je ukrajinska vojska 28. septembra. Rusko Ministarstvo odbrane još nije komentarisalo ovu tvrdnju, dok je ranije saopštilo da su njegove snage preko noći napale ukrajinsku logistiku, komunikacije, lučku infrastrukturu i plovila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske ocijenilo je 28. septembra "netačnim i neosnovanim" tvrdnje o mogućem dolasku policije iz Republike Srpske u Memorijalni centar Srebrenica. Njihova reakcija dolazi dan nakon što je Emir Suljagić, direktor ovog centra u više poruka na mreži X naveo saopštio da se priprema akcija protiv Memorijalnog centra i iznošenja dokumentacije iz njega, s dolaskom specijalnih policijskih snaga, transportera i medijskih ekipa iz Republike Srpske. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske odbacuje kao potpuno netačne i neosnovane tvrdnje direktora Memorijalnog centra Srebrenica Emira Suljagića da MUP Republike Srpske priprema njegovo hapšenje, kao i akciju ulaska Specijalne antiterorističke jedinice u Memorijalni centar. Ovakve tvrdnje su neodgovorne i predstavljaju iznošenje neprovjerenih informacija kao činjenica, čime se bez ikakvog osnova stvara slika o navodnom planu i postupanju policije koje ne postoji", navodi se u saopštenju MUP-a RS. Iz MUP-a RS je navedeno i kako ta institucija "postupa isključivo po zahtjevu i pod nadzorom postupajućeg tužioca Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini, a u vezi prijave postojanja elemenata krivičnog djela 'Utaja poreza i doprinosa'". Direktor Memorijalnog centra Srebrenica je krajem jula objavio da je 26 sadašnjih i bivših saradnika centra pozvano na saslušanje u lokalnu policijsku stanicu po nalogu Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini. Prema njegovim riječima, od saradnika se tražilo da daju izjave radi "prikupljanja obavještenja" o njihovom angažmanu u Memorijalnom centru na osnovu tužilačke odluke donesene prošle godine. Mediji iz Republike Srpske objavili su tada da se radi o predistražnim radnjama pokrenutim nakon prijave podnesene 2025. godine o navodnim nepravilnostima u radu Centra. Suljagić je rekao da je to uslijedilo dan poslije predstavljanja godišnjeg Izvještaja o negiranju genocida. Rukovodstvo Memorijalnog centra i Suljagić i ranije su više puta upozoravali na političke i institucionalne pritiske koji dolaze iz entiteta Republika Srpska zbog rada Centra, posebno njegovih aktivnosti na dokumentovanju genocida i negiranja genocida. Vlasti Republike Srpske, uključujući najviše političke zvaničnike, godinama negiraju i odbacuju presude međunarodnih i domaćih sudova o genocidu u Srebrenici. Memorijalni centar Srebrenica, otvoren 2003. godine u nekadašnjoj bazi Ujedinjenih naroda, državna je institucija posvećena sjećanju na više od 8.000 Bošnjaka ubijenih u genocidu, u julu 1995.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je podneo ostavku u nedelju 27. septembra uveče, dan kasnije predao je dužnost predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić koja će obavljati funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike. Vučić je Brnabić uručio predsednički pečat, dokumenta o pomilovanjima i ostala dokumenta koja je vodio kao predsednik. Vršilac dužnosti predsednika Republike ovlašćen je da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za Narodnu skupštinu, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane Srbije i da komanduje Vojskom Srbije. U slučaju kada je predsedniku Republike mandat prestao pre vremena na koje je izabran, predsednički izbori raspisuju se tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat. Vučić je podneo ostavku na mesto predsednika kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat svoje Srpske napredne stranke. Vanredne parlamentarne izbore prethodno je raspisao za 25. oktobar. Sa pozicije šefa države povukao se osam meseci pre nego što bi mu po zakonu istekao predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države. Pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ne bi mogao ponovo da se kandiduje. U skladu sa Ustavom, Brnabić na mestu v.d predsednika može ostati najduže 90 dana. Vučić je u obraćanju javnosti najavio kako će predsednički izbori u prvom krugu biti održani do kraja decembra.

Dosadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je ostavku na tu funkciju u nedelju, 27. septembra. Ostavku je podneo kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat svoje Srpske napredne stranke. Vanredne parlamentarne izbore prethodno je raspisao za 25. oktobar. Sa pozicije šefa države povukao se osam meseci pre nego što bi mu po zakonu istekao predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države. Pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ne bi mogao ponovo da se kandiduje. Nakon Vučićeve ostavke, Srbija dobija vršioca dužnosti predsednika države. To će biti Ana Brnabić kao dosadašnja predsednica Skupštine Srbije, raspuštene nakon rapisivanja parlamentarnih izbora. Ona na tom mestu može da ostane najduže tri meseca. Vučić je najavio u obraćanju javnosti kako će predsednički izbori u prvom krugu biti održani do kraja decembra. Pored toga, kazao je i kako je doneo odluku o aboliciji i pomilovanju 49 lica. "Od toga su 23 lica vezana za sve ove užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana", rekao je Vučić. Kada će biti izbori za novog predsednika ili predsednicu Srbije?Vučićeva ostavka znači da će građani Srbije, nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra, ubrzo ići ponovo na birališta. Prema zakonu, predsednički izbori se raspisuju "tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku prestane mandat". Takođe, od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 30 ni više od 60 dana. To znači da će se na predsedničke izbore ići najkasnije krajem decembra, a najranije početkom novembra ove godine. Optužbe za funkcionersku kampanjuVučić i njegova Srpska napredna stranka okosnica su vlasti u Srbiji od 2012. godine. Uoči predstojećih parlamentarnih izbora Vučić je najavio da želi ponovo na premijersko mesto, poziciju na kojoj je već bio u dva mandata. U kampanju za te izbore ušao je sa pozicija predsednika države - prihvatio je da bude nosilac izborne liste koju je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, predala dve nedelje pre Vučićeve ostavke. Debatu o tome da li je protivzakonito da predsednik Srbije istovremeno bude i kandidat na parlamentarnim izborima u javnosti je pokrenuo nevladin Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Od Agencija za sprečavanje korupcije zatražili su da se o tome izjasni. Međutim, taj zahtev ostao je bez odgovora. Prigovor zbog Vučićevog učešća u kampanji BIRODI je 15. septembra podneo i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), nadležnoj da kontroliše izborni proces. Dan kasnije, RIK je odbacio taj prigovor kao "neosnovan". I pre početka predizbornih aktivnosti, opozicija i izborni posmatrači više puta su kritikovali predsednika da zloupotrebljava državnu funkciju za promociju svoje stranke. Naprednjaci su te optužbe odbacili rekavši da se strankom bave "van radnog vremena". Na problem funkcionerske kampanje u Srbiji, odnosno korišćenja državnih pozicija radi promovisanja stranke u izbornom procesu, godinama unazad ukazuju domaći i međunarodni posmatrači.

Zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denis Zvizdić tražio je hitno razjašnjenje navoda direktora Memorijalnog centra Srebrenica Emira Suljagića o mogućem dolasku policije iz Republike Srpske u taj centar u Potočarima. Suljagić je u nedelju u više poruka na mreži X naveo da se priprema akcija protiv Memorijalnog centra i iznošenja dokumentacije iz njega, s dolaskom specijalnih policijskih snaga, transportera i medijskih ekipa iz Republike Srpske. Zvizdić je ocenio da takve najave predstavljaju krajnje ozbiljnu i duboko uznemiravajuću informaciju, koja zahteva odgovoran odnos svih nadležnih institucija, preneo je javni servis BHRT. "Domaća i međunarodna javnost ima pravo znati da li i ko planira upad policijskih snaga u Memorijalni centar i na osnovu čega", rekao je Zvizdić. Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić prethodno je izjavio da ima informacije da se priprema plan za upad policije bh. entiteta Republika Srpska u taj centar u Potočarima. U jednoj od poruci na X je naveo da iza plana stoji lično predsednik vladajuće partije u RS, Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Milorad Dodik. On je na mreži X naveo da ne nije upoznat s operativnim detaljima, ali da zna da taj plan postoji, ističući da je "Memorijalni centar Srebrenica i dalje je meta korumpirane policije i pravosuđa Republike Srpske". "Koliko shvatam, uključivao bi specijalne policijske jedinice i televizijske kamere iz bosanskih Srba", naveo je Suljagić. On je dodao da bi takva operacija imala dva cilja. "Prvo, da diskredituje i zastraši Memorijalni centar; i drugo, da mene stavi u zatvor i podvrgne me godinama politički motivisanog sudskog procesa", naveo je Suljagić. RSE je uputio pitanje policiji Republike Srpske povodom Suljagićevih navoda. Zvizdić je posle Suljagićevih navoda rekao da rad Memorijalnog centra Srebrenica mora biti zaštićen od političkog pritiska, zastrašivanja i institucionalne destabilizacije, kao i da Srebrenica ne sme da bude predmet bilo čije političke računice. "Istina o genocidu, dostojanstvo žrtava i pravo porodica na mir i sjećanje moraju biti iznad svih političkih i institucionalnih sukoba", rekao je Zvizdić i ocenio da aktuelna situacija dodatno pokazuje potrebu da Memorijalni centar dobije poseban i zaštićen pravni status, najavivši da će insistirati na inicijativama u tom pravcu. Direktor Memorijalnog centra Srebrenica je krajem jula objavio da je 26 sadašnjih i bivših suradnika centra pozvano na saslušanje u lokalnu policijsku stanicu po nalogu Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini. Prema njegovim rečima, od saradnika se tražilo da daju izjave radi "prikupljanja obavještenja" o njihovom angažmanu u Memorijalnom centru na osnovu tužilačke odluke donesene prošle godine. Mediji iz Republike Srpske objavili su tada da se radi o predistražnim radnjama pokrenutim nakon prijave podnesene 2025. godine o navodnim nepravilnostima u radu Centra. Suljagić je rekao da je to usledilo dan posle predstavljanja godišnjeg Izveštaja o negiranju genocida. Rukovodstvo Memorijalnog centra i Suljagić i ranije su više puta upozoravali na političke i institucionalne pritiske koji dolaze iz entiteta Republika Srpska zbog rada Centra, posebno njegovih aktivnosti na dokumentovanju genocida i negiranja genocida. Vlasti Republike Srpske, uključujući najviše političke zvaničnike, godinama negiraju i odbacuju presude međunarodnih i domaćih sudova o genocidu u Srebrenici. Memorijalni centar Srebrenica, otvoren 2003. godine u nekadašnjoj bazi Ujedinjenih naroda, državna je institucija posvećena sećanju na više od 8.000 Bošnjaka ubijenih u genocidu u julu 1995.

U napadima ruskih dronova u Ukrajini u noći između subote i nedelje poginule su najmanje četiri osobe, saopštili su ukrajinski zvaničnici. U Kijevu je jedan muškarac poginuo kada je ruski dron pogodio nestambenu zgradu u Solomjanskom okrugu, saopštila je Državna služba za vanredne situacije Ukrajine. Požar je izbio u auto-servisu u istom okrugu, dok je pogođena druga nestambena zgrada, saopštila je ta služba. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da su u ruskom udaru na Ševčenkivski okrug povređena žena i dvoje šesnaestogodišnje dece, dodajući da su hospitalizovani. U Zaporoškoj oblasti na jugoistoku zemlje, tri osobe su poginule u ruskim udarima, navela je regionalna vojna administracija. Tramp poručuje Kijevu da 'okonča' ratAmerički predsednik Donald Tramp (Trump) odbio je da potvrdi da je pristao da dozvoli Ukrajini da proizvodi rakete Patriot, uprkos izjavi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u petak da je Tramp doneo "konačnu odluku" da Kijevu dodeli licencu za proizvodnju raketa protivvazdušne odbrane. Upitan o sporazumu o Patriotu u subotu, Tramp je rekao da želi da Zelenski i ruski predsednik Vladimir Putin "okončaju" njihov rat. Tramp i Zelenski su se sastali na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku ranije ove nedelje. "Razgovarali smo o mnogo različitih tema, i o mnogima od tih tema... veoma snažan sporazum", rekao je Tramp novinarima o sastanku. "Ali znate šta želim da uradi? Da sklopi dogovor. Želim da se nagodi sa Putinom, i želim da se Putin nagodi sa njim", rekao je Tramp. Zelenski je posle sastanka rekao da se nada da će Vašington pomoći da se rat okonča "što je pre moguće". Takođe je pozvao Trampa da nastavi pritisak na Moskvu, uključujući i kroz nove sankcije. Zelenski: Putin traži izgovore da nastavi borbuU svom poslednjem večernjem video obraćanju, Zelenski je rekao da Moskva ne pokazuje znake da je spremna da okonča rat i pozvao je Zapad da ostane ujedinjen u naporima da primora Kremlj za pregovarački sto. "Očigledno je da se Rusi ne spremaju da zaustave svoj rat, barem za sada", rekao je Zelenski, pozivajući se na obaveštajne izveštaje da Moskva namerava da poveća potrošnju na smrtonosne dronove na mlazni pogon i drugu municiju. Putin "uvek pronalazi neki jadan izgovor – da se ne sastane, da ne održi trilateralu, da ne razgovara, da ne okonča, da ne zaustavi ubijanje", dodao je ukrajinski predsednik. "Isto je s njim godinama – i svi naši partneri to osećaju. On traži izgovore da nastavi da vodi rat. Uvek zvuči isto – i naš nedavni sastanak sa američkim predsednikom je to pokazao", dodao je Zelenski u obraćanju u subotu. Ukrajinski lider je tvrdio da Rusija planira da potroši 12 milijardi dolara u narednoj godini na proizvodnju "samo dronove na mlazni pogon i lutajuću municije – samo za ovu jednu kategoriju oružja". "To se direktno tiče i naših partnera. Mnoge obaveštajne službe imaju informacije da Rusi žele da prošire svoj rat, svoje aktivnosti, na više zemalja. Možda i na druge regione. Zato moramo zajedno da gradimo našu odbranu. Zato moramo da se branimo zajedno, preventivno", rekao je Zelenski. On je naveo da je ukrajinska protivvazdušna odbrana uspela da presretne 55 odsto dronova na mlazni pogon koje je lansirala Rusija, dok su noćni napadi na Kijev i druge gradove postali sve učestaliji s dolaskom hladnog vremena. Zelenski je na društvenim mrežama napisao da Ukrajina poziva "Trampa da sprovede Zakon Lindzi Grem protiv Rusije i svih koji finansijski podržavaju njen rat". Zakon, koji je Tramp potpisao pre nedelju dana, daje predsedniku nova ovlašćenja da uvede sankcije i carine Rusiji, njenom energetskom sektoru i stranim vladama i entitetima koji pomažu Moskvi da izbegne postojeća ograničenja. Još napada na infrastrukturuFrancuska novinska agencija AFP navela je da analiza podataka vodeće organizacije za praćenje sukoba ukazuje na značajan porast napada na ukrajinsku infrastrukturu poslednjih meseci. AFP je naveo da podaci koje je prikupila organizacija za Lokacije oružanih sukoba i događaja (ACLED) pokazuju da je Rusija gađala dvostruko više skladišta u Kijevskoj oblasti u poslednja tri meseca nego u svim prethodnim godinama rata zajedno. ACLED je zabeležio oko 100 napada ili serija napada na civilna skladišta u Kijevskoj oblasti od sredine juna, u odnosu na samo 50 između februara 2022. i sredine juna ove godine.