Nakon razgovora odlazećeg predsjednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom, Stejt department podsjeća na upozorenje američkog sekretara Marka Rubija da je Srbija uključena u "potencijalno problematična i eksplozivna pitanja koja su od međunarodnog interesa". Vučić je 26. septembra, dan pred podnošenje ostavke, razgovarao telefonom sa Putinom o gasnom aranžmanu koji Srbija očekuje, ali i o bilateralnoj saradnji. Nakon razgovora Vučić je izjavio da je "siguran" da će budući predsjednici Srbije "umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike". Na upit RSE o tom razgovoru, portparol Stejt departmenta se pozvao na izjavu Rubija koji je 23. septembra rekao da u okviru strateškog partnerstva, koje Sjedinjene Države žele da prodube sa Srbijom, istovremeno namjeravaju da rješavaju potencijalne probleme koji bi se mogli pojaviti, a koji se duboko tiču i njih samih. U julu su Sjedinjene Američke Države i Srbija potpisale Memorandum o razumijevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti u okviru procesa strateškog dijaloga održanog u Vašingtonu. Susret američkih i srbijanskih zvaničnika tada je otvorio državni sekretar SAD Marco Rubio. U avgustu su republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podnijeli prijedlog zakona kojim se od SAD traže mjere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. Prema prijedlogu zakona, Srbija bilježi ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izvještaju o ljudskim pravima za 2024. i Izvještaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog, i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Nedavno je i američki kongresmen Joe Wilson predložio da se godišnji sastanak Parlamentarne skupštine OSCE-a premjesti iz Srbije u Južnu Karolinu, objašnjavajući da mu je primarni razlog za takav prijedlog "prekomjerni uticaj" ruskog predsjednika Vladimira Putina u Srbiji.

Dvojica republikanaca u Zastupničkom domu SAD pozivaju administraciju predsjednika Donalda Truma da nastavi sa sankcijama protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prema pisanju američkog medija The Hill. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Republikanski zastupnici Joe Wilson i Keith Self, poslali su u petak, 25. septembra pismo Ministarstvu finansija u kojem se protive produženju ublažavanju sankcija za NIS. "Pišemo vam kako bismo vas s poštovanjem zamolili da ponovno razmotrite produženje svih dodatnih privremenih licenci koje bi omogućile Naftnoj industriji Srbije da nastavi s radom uprkos američkim sankcijama vezanim uz njeno rusko vlasništvo", napisali su zastupnici. Pismo je upućeno ministru finansija SAD Scottu Bessentu. Naftna industrja Srbije (NIS) podnijela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtjev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada. Aktuelna licenca za rad NIS-u koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 30. septembra. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. NIS snabdijeva 80 posto energetskih potreba Srbije, ali je u većinskom vlasništvu ruskih energetskih giganata Gazpromnjefta i Gazproma koji su pod sankcijama SAD. Wilson i Self izražavaju zabrinutost da izuzeća omogućavaju NIS-u da odugovlači pregovore o prodaji ruskog udjela u kompaniji. U januaru je mađarska kompanija MOL objavila da je postigla dogovor s Gazpromnjeftom o preuzimanju njegovog većinskog udjela u NIS-u, ali on još nije zaključen. "Pregovori o konačnom ugovoru o kupovini i dalje su u toku, a MOL je od vašeg odjela zatražio daljnje odobrenje za nastavak poslovanja uprkos ograničenom napretku", napisali su zastupnici. "Nadalje, Srbija i dalje održava bliske političke i ekonomske veze s Rusijom i, za razliku od većine evropskih zemalja, nije nametnula sankcije Moskvi nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.", dodali su. Zbog veza Srbije i Rusije i u američkom Kongresu je izražena zabrinutost. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga.

Evropska komisija podsetila je Srbiju da Evropska unija (EU) namerava da do kraja naredne godine postepeno i efikasno obustavi uvoz ruskog gasa i nafte, te da isto očekuje i od država kandidata. "Kao zemlja kandidat, od Srbije se očekuje da svoje politike uskladi sa ciljevima EU, uključujući energetsku i spoljnu politiku, i da bude pouzdan partner koji teži istom strateškom pravcu", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Podsetio je da evropske institucije jačaju podršku zemljama Zapadnog Balkana u oblasti energetske bezbednosti, jer je cilj da se smanji zavisnost od fosilnih goriva i podrži diverzifikacija pravaca snabdevanja, kako bi partneri iz regiona imali bolju integraciju energetskih mreža i pristup energiji iz više izvora. "Nakon početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine videli smo koliko je to važno i kakve probleme može da izazove za bilo koju evropsku zemlju, uključujući Srbiju", podvukao je Mersije. Briselski portparol izneo je ove navode nakon telefonskog razgovora koji je 26. septembra sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom vodio Aleksandar Vučić, sada već bivši predsednik Srbije. Do razgovora je došlo dan pre nego što je Vučić podneo ostavku na mesto predsednika, jer je nosilac liste SNS-a za budućeg premijera na predstojećim izborima raspisanim za 25. oktobar. Kratkoročni sporazum o isporuci ruskog gasa Srbiji ističe 30. septembra, a zemlja više od 80 odsto tog energenta uvozi iz Rusije. Srbija nije postigla sporazum o dugoročnom ugovoru otkako je prethodni, trogodišnji, istekao u leto 2025, pa Moskva od tada anekse ugovora produžava kratkoročno. Aranžman koji sada ističe produžen je u junu za tri meseca. Vučić je nakon razgovora izrazio uverenje da će aneks ugovora o gasnom aranžmanu Moskve i Beograda biti produžen. Evropska komisija potvrdila je da je upoznata s telefonskim razgovorom. "Naš stav je oduvek bio potpuno jasan prema našim partnerima, uključujući zemlje kandidate poput Srbije: odnosi sa Rusijom ne mogu se odvijati kao da je sve po starom sa Putinovim režimom, i to u senci ničim izazvanog i neopravdanog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine", podvukao je Mersije. Osvrćući se na Vučićevu izjavu da je siguran da će budući predsednici Srbije „umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike", portparol je podsetio na obaveze koje Srbija ima kao zemlja kandidat za punopravno članstvo. Odluka da podnese zahtev za članstvo, podseća Mersije, podrazumeva da se zemlja obavezala da će svoje politike uskladiti sa EU, uključujući i oblast spoljne i bezbednosne politike. "Usklađenost Srbije sa našom Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i dalje je znatno niža nego kod drugih zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu. Srbija bi zato, kao prioritet, trebalo da intenzivira napore ka doslednijem i značajno višem nivou usklađenosti, uključujući i kada je reč o sankcijama protiv Rusije. Želimo da možemo da računamo na Srbiju kao na pouzdanog partnera", poručio je on. Vučić je inače razgovarao telefonom s Putinom, koji je na Zapadu izolovan, a čija je zemlja pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu koja traje skoro pet godina. Pregovori o članstvu između Brisela i Beograda u zastoju su, između ostalog, i zbog nedovoljne usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija je izgubila status lidera u pristupnom procesu, jer nije uvela sankcije Rusiji kao odgovor na agresiju na Ukrajinu, a stepen njene usklađenosti sa sankcionom politikom EU iznosi oko 60 odsto.

Nova skupština Kosova usvojila je u ponedeljak, 28. septembra deklaraciju u vezi sa presudom Specijalnog suda Kosova u Hagu protiv četvorice bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Za skupštinskom govornicom, predsjednica parlamenta Albulena Hadžiju pročitala je saopštenje o kome su se dogovorili Pokret Samoopredeljenje, Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, Alijansa i Multietnička parlamentarna grupa. Multietnička parlamentarna grupa u Skupštini Kosova okuplja osam zastupnika iz nevećinskih, manjinskih zajednica koji zajedno djeluju u parlamentu. Saopštenje je usvojeno sa 99 glasova za, bez glasova protiv i bez uzdržanih. Šta stoji u deklaraciji?Skupština Republike Kosovo, kao predstavnik građana i izraz njihove volje, izražava duboku zabrinutost zbog prvostepene presude protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija; Smatra zaključak o postojanju zajedničke zločinačke namjere neprihvatljivim; Zahtijeva od svih državnih institucija Republike Kosovo da preduzmu sve neophodne mjere kako bi zaštitile istinu i čistotu rata Oslobodilačke vojske Kosova; Skupština poziva na izradu zajedničke državne strategije u okviru koje će biti koordinisane sve pravne, institucionalne i diplomatske akcije za zaštitu i afirmaciju pune istorijske istine sa pravednim ratom za slobodu i oslobođenje Kosova. Prošle nedelje, Demokratska partija Kosova (PDK) je predložila Skupštini amandmane na nacrt zakona o onome što je zvanično poznato kao Specijalizovane komore Kosova, nakon što su Hašim Tači, Jakup Krasnići, Kadri Veselji i Redžep Seljim osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine. Nacrt zakona koji predlaže PDK ima za cilj da ograniči nadležnost Specijalnog suda na krivična djela pomenuta u izveštaju Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope iz 2011. godine, koji se, između ostalog, bavio navodima o trgovini organima nakon rata na Kosovu. Predviđa promjenu vremenskog perioda koji pokriva Specijalni sud sa januara 1998. do decembra 2000. na period od 1. jula 1999. do decembra 2000. godine. DPK takođe predlaže da maksimalna kazna koju Sud može izreći bude 15 godina zatvora. Nacrt zakona takođe predviđa da se kazne izvršavaju na Kosovu i da osuđena lica mogu da budu pomilovana od strane predsjednika. Alijansa je dala podršku ovoj inicijativi, dok je vladajući Pokret Samoopredeljenje (LVV) saopštio da će je prvobitno razmotriti sa pravne tačke gledišta, dok Demokratski savez Kosova (LDK) još uvijek nema zvaničan stav o ovom pitanju. Specijalno vijeće je 16. septembra osudilo Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija na 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18 godina zatvora, a Redžepa Seljimija na 13 godina zatvora. Nakon izricanja presude bivšim vođama OVK u Hagu, u Prištini su organizovani noćni protesti u znak protivljenja presudi. Prethodne rezolucijeU februaru 2026. godine, Skupština Kosova usvojila je rezoluciju kojom poziva Specijalizovana vijeća i Kancelariju specijalizovanog tužioca u Hagu da garantuju pravedna i nepristrasna suđenja, u skladu sa ustavnim i međunarodnim standardima i uz poštovanje prava optuženih. Rezolucija je takođe pozvala na transparentnost i odgovornost, uz potvrđivanje posvećenosti Kosova finansijskoj podršci odbrani optuženih. Takođe, 2016. godine, Skupština Kosova usvojila je Rezoluciju o vrijednostima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kojom je izrazila stav da je rat OVK bio pravedan i da se njene vrednosti moraju očuvati i štititi. Ovom rezolucijom, Skupština Kosova predložila je nadležnim institucijama da, u skladu sa zakonom o dodijeli odlikovanja, odlikuju komandante i vojnike Oslobodilačke vojske Kosova za posebne zasluge. Rezolucije usvojene u Skupštini Kosova odražavaju politički stav i volju o nekom pitanju, ali bez pravne obaveze.

Rusija je nastavila napade na Ukrajinu, ubivši dvije osobe, uključujući azerbajdžanskog državljanina, te ranivši desetine drugih, uključujući 10 djece, u napadima na Kijevsku regiju i Harkiv. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski osudio je "brutalni napad" Moskve na drugi najveći grad u zemlji, Harkiv, u kojem je pogođena visoka stambena zgrada. "Dvije osobe su ubijene u Kijevskoj regiji, od kojih je jedna državljanin Azerbajdžana", rekao je Zelenski u objavi na X. Azerbajdžansko ministarstvo inostranih poslova potvrdilo je smrt svog državljanina, dodajući da ambasada u Kijevu pruža konzularnu pomoć za repatrijaciju njegovih posmrtnih ostataka. Najmanje 35 ljudi, uključujući 10 djece, ranjeno je u ruskom noćnom napadu na Harkiv, izvijestio je 28. septembra gradonačelnik Ihor Terekhov. Terekhov je rekao da je ruska navođena bomba pogodila višestpratnicu. Kasnije je rekao da su operacije potrage i spašavanja završile, a niko nije pronađen ispod ruševina, dok su opšinske službe i Državna služba za hitne slučajeve nastavile s čišćenjem ostataka napada. U odvojenom napadu, regionalne vlasti izvijestile su 28. septembra da je ruski napad na centralni Dnjepar pogodio poslovnu zgradu, uzrokujući požar i da ta je ranjeno nekoliko ljudi. Najnoviji niz napada dolazi samo dan nakon još jednog ruskog baražnog napada u kojem je 27. septembra poginulo osam ljudi širom zemlje. U svom večernjem obraćanju naciji 27. septembra, Zelenski je rekao da napadi pokazuju da Rusija nema interes da okonča rat. U međuvremenu, prema OSINT analizi Telegram kanala ASTRA, Ukrajina je pogodila skladište nafte u Krasnodarskom kraju na jugu Rusije, izazvavši veliki požar. Izvještaj nije mogao biti nezavisno provjeren, a nije bilo neposredne potvrde ni sa ukrajinske ni sa ruske strane. Ukrajinske odbrambene snage oslobodile su još tri sela u sjevernom Donjeckom kraju, saopštila je ukrajinska vojska 28. septembra. Rusko Ministarstvo odbrane još nije komentarisalo ovu tvrdnju, dok je ranije saopštilo da su njegove snage preko noći napale ukrajinsku logistiku, komunikacije, lučku infrastrukturu i plovila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske ocijenilo je 28. septembra "netačnim i neosnovanim" tvrdnje o mogućem dolasku policije iz Republike Srpske u Memorijalni centar Srebrenica. Njihova reakcija dolazi dan nakon što je Emir Suljagić, direktor ovog centra u više poruka na mreži X naveo saopštio da se priprema akcija protiv Memorijalnog centra i iznošenja dokumentacije iz njega, s dolaskom specijalnih policijskih snaga, transportera i medijskih ekipa iz Republike Srpske. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske odbacuje kao potpuno netačne i neosnovane tvrdnje direktora Memorijalnog centra Srebrenica Emira Suljagića da MUP Republike Srpske priprema njegovo hapšenje, kao i akciju ulaska Specijalne antiterorističke jedinice u Memorijalni centar. Ovakve tvrdnje su neodgovorne i predstavljaju iznošenje neprovjerenih informacija kao činjenica, čime se bez ikakvog osnova stvara slika o navodnom planu i postupanju policije koje ne postoji", navodi se u saopštenju MUP-a RS. Iz MUP-a RS je navedeno i kako ta institucija "postupa isključivo po zahtjevu i pod nadzorom postupajućeg tužioca Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini, a u vezi prijave postojanja elemenata krivičnog djela 'Utaja poreza i doprinosa'". Direktor Memorijalnog centra Srebrenica je krajem jula objavio da je 26 sadašnjih i bivših saradnika centra pozvano na saslušanje u lokalnu policijsku stanicu po nalogu Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini. Prema njegovim riječima, od saradnika se tražilo da daju izjave radi "prikupljanja obavještenja" o njihovom angažmanu u Memorijalnom centru na osnovu tužilačke odluke donesene prošle godine. Mediji iz Republike Srpske objavili su tada da se radi o predistražnim radnjama pokrenutim nakon prijave podnesene 2025. godine o navodnim nepravilnostima u radu Centra. Suljagić je rekao da je to uslijedilo dan poslije predstavljanja godišnjeg Izvještaja o negiranju genocida. Rukovodstvo Memorijalnog centra i Suljagić i ranije su više puta upozoravali na političke i institucionalne pritiske koji dolaze iz entiteta Republika Srpska zbog rada Centra, posebno njegovih aktivnosti na dokumentovanju genocida i negiranja genocida. Vlasti Republike Srpske, uključujući najviše političke zvaničnike, godinama negiraju i odbacuju presude međunarodnih i domaćih sudova o genocidu u Srebrenici. Memorijalni centar Srebrenica, otvoren 2003. godine u nekadašnjoj bazi Ujedinjenih naroda, državna je institucija posvećena sjećanju na više od 8.000 Bošnjaka ubijenih u genocidu, u julu 1995.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je podneo ostavku u nedelju 27. septembra uveče, dan kasnije predao je dužnost predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić koja će obavljati funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike. Vučić je Brnabić uručio predsednički pečat, dokumenta o pomilovanjima i ostala dokumenta koja je vodio kao predsednik. Vršilac dužnosti predsednika Republike ovlašćen je da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za Narodnu skupštinu, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane Srbije i da komanduje Vojskom Srbije. U slučaju kada je predsedniku Republike mandat prestao pre vremena na koje je izabran, predsednički izbori raspisuju se tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat. Vučić je podneo ostavku na mesto predsednika kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat svoje Srpske napredne stranke. Vanredne parlamentarne izbore prethodno je raspisao za 25. oktobar. Sa pozicije šefa države povukao se osam meseci pre nego što bi mu po zakonu istekao predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države. Pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ne bi mogao ponovo da se kandiduje. U skladu sa Ustavom, Brnabić na mestu v.d predsednika može ostati najduže 90 dana. Vučić je u obraćanju javnosti najavio kako će predsednički izbori u prvom krugu biti održani do kraja decembra.

Dosadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je ostavku na tu funkciju u nedelju, 27. septembra. Ostavku je podneo kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat svoje Srpske napredne stranke. Vanredne parlamentarne izbore prethodno je raspisao za 25. oktobar. Sa pozicije šefa države povukao se osam meseci pre nego što bi mu po zakonu istekao predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države. Pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ne bi mogao ponovo da se kandiduje. Nakon Vučićeve ostavke, Srbija dobija vršioca dužnosti predsednika države. To će biti Ana Brnabić kao dosadašnja predsednica Skupštine Srbije, raspuštene nakon rapisivanja parlamentarnih izbora. Ona na tom mestu može da ostane najduže tri meseca. Vučić je najavio u obraćanju javnosti kako će predsednički izbori u prvom krugu biti održani do kraja decembra. Pored toga, kazao je i kako je doneo odluku o aboliciji i pomilovanju 49 lica. "Od toga su 23 lica vezana za sve ove užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana", rekao je Vučić. Kada će biti izbori za novog predsednika ili predsednicu Srbije?Vučićeva ostavka znači da će građani Srbije, nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra, ubrzo ići ponovo na birališta. Prema zakonu, predsednički izbori se raspisuju "tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku prestane mandat". Takođe, od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 30 ni više od 60 dana. To znači da će se na predsedničke izbore ići najkasnije krajem decembra, a najranije početkom novembra ove godine. Optužbe za funkcionersku kampanjuVučić i njegova Srpska napredna stranka okosnica su vlasti u Srbiji od 2012. godine. Uoči predstojećih parlamentarnih izbora Vučić je najavio da želi ponovo na premijersko mesto, poziciju na kojoj je već bio u dva mandata. U kampanju za te izbore ušao je sa pozicija predsednika države - prihvatio je da bude nosilac izborne liste koju je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, predala dve nedelje pre Vučićeve ostavke. Debatu o tome da li je protivzakonito da predsednik Srbije istovremeno bude i kandidat na parlamentarnim izborima u javnosti je pokrenuo nevladin Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Od Agencija za sprečavanje korupcije zatražili su da se o tome izjasni. Međutim, taj zahtev ostao je bez odgovora. Prigovor zbog Vučićevog učešća u kampanji BIRODI je 15. septembra podneo i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), nadležnoj da kontroliše izborni proces. Dan kasnije, RIK je odbacio taj prigovor kao "neosnovan". I pre početka predizbornih aktivnosti, opozicija i izborni posmatrači više puta su kritikovali predsednika da zloupotrebljava državnu funkciju za promociju svoje stranke. Naprednjaci su te optužbe odbacili rekavši da se strankom bave "van radnog vremena". Na problem funkcionerske kampanje u Srbiji, odnosno korišćenja državnih pozicija radi promovisanja stranke u izbornom procesu, godinama unazad ukazuju domaći i međunarodni posmatrači.

Zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denis Zvizdić tražio je hitno razjašnjenje navoda direktora Memorijalnog centra Srebrenica Emira Suljagića o mogućem dolasku policije iz Republike Srpske u taj centar u Potočarima. Suljagić je u nedelju u više poruka na mreži X naveo da se priprema akcija protiv Memorijalnog centra i iznošenja dokumentacije iz njega, s dolaskom specijalnih policijskih snaga, transportera i medijskih ekipa iz Republike Srpske. Zvizdić je ocenio da takve najave predstavljaju krajnje ozbiljnu i duboko uznemiravajuću informaciju, koja zahteva odgovoran odnos svih nadležnih institucija, preneo je javni servis BHRT. "Domaća i međunarodna javnost ima pravo znati da li i ko planira upad policijskih snaga u Memorijalni centar i na osnovu čega", rekao je Zvizdić. Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić prethodno je izjavio da ima informacije da se priprema plan za upad policije bh. entiteta Republika Srpska u taj centar u Potočarima. U jednoj od poruci na X je naveo da iza plana stoji lično predsednik vladajuće partije u RS, Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Milorad Dodik. On je na mreži X naveo da ne nije upoznat s operativnim detaljima, ali da zna da taj plan postoji, ističući da je "Memorijalni centar Srebrenica i dalje je meta korumpirane policije i pravosuđa Republike Srpske". "Koliko shvatam, uključivao bi specijalne policijske jedinice i televizijske kamere iz bosanskih Srba", naveo je Suljagić. On je dodao da bi takva operacija imala dva cilja. "Prvo, da diskredituje i zastraši Memorijalni centar; i drugo, da mene stavi u zatvor i podvrgne me godinama politički motivisanog sudskog procesa", naveo je Suljagić. RSE je uputio pitanje policiji Republike Srpske povodom Suljagićevih navoda. Zvizdić je posle Suljagićevih navoda rekao da rad Memorijalnog centra Srebrenica mora biti zaštićen od političkog pritiska, zastrašivanja i institucionalne destabilizacije, kao i da Srebrenica ne sme da bude predmet bilo čije političke računice. "Istina o genocidu, dostojanstvo žrtava i pravo porodica na mir i sjećanje moraju biti iznad svih političkih i institucionalnih sukoba", rekao je Zvizdić i ocenio da aktuelna situacija dodatno pokazuje potrebu da Memorijalni centar dobije poseban i zaštićen pravni status, najavivši da će insistirati na inicijativama u tom pravcu. Direktor Memorijalnog centra Srebrenica je krajem jula objavio da je 26 sadašnjih i bivših suradnika centra pozvano na saslušanje u lokalnu policijsku stanicu po nalogu Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini. Prema njegovim rečima, od saradnika se tražilo da daju izjave radi "prikupljanja obavještenja" o njihovom angažmanu u Memorijalnom centru na osnovu tužilačke odluke donesene prošle godine. Mediji iz Republike Srpske objavili su tada da se radi o predistražnim radnjama pokrenutim nakon prijave podnesene 2025. godine o navodnim nepravilnostima u radu Centra. Suljagić je rekao da je to usledilo dan posle predstavljanja godišnjeg Izveštaja o negiranju genocida. Rukovodstvo Memorijalnog centra i Suljagić i ranije su više puta upozoravali na političke i institucionalne pritiske koji dolaze iz entiteta Republika Srpska zbog rada Centra, posebno njegovih aktivnosti na dokumentovanju genocida i negiranja genocida. Vlasti Republike Srpske, uključujući najviše političke zvaničnike, godinama negiraju i odbacuju presude međunarodnih i domaćih sudova o genocidu u Srebrenici. Memorijalni centar Srebrenica, otvoren 2003. godine u nekadašnjoj bazi Ujedinjenih naroda, državna je institucija posvećena sećanju na više od 8.000 Bošnjaka ubijenih u genocidu u julu 1995.

U napadima ruskih dronova u Ukrajini u noći između subote i nedelje poginule su najmanje četiri osobe, saopštili su ukrajinski zvaničnici. U Kijevu je jedan muškarac poginuo kada je ruski dron pogodio nestambenu zgradu u Solomjanskom okrugu, saopštila je Državna služba za vanredne situacije Ukrajine. Požar je izbio u auto-servisu u istom okrugu, dok je pogođena druga nestambena zgrada, saopštila je ta služba. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da su u ruskom udaru na Ševčenkivski okrug povređena žena i dvoje šesnaestogodišnje dece, dodajući da su hospitalizovani. U Zaporoškoj oblasti na jugoistoku zemlje, tri osobe su poginule u ruskim udarima, navela je regionalna vojna administracija. Tramp poručuje Kijevu da 'okonča' ratAmerički predsednik Donald Tramp (Trump) odbio je da potvrdi da je pristao da dozvoli Ukrajini da proizvodi rakete Patriot, uprkos izjavi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u petak da je Tramp doneo "konačnu odluku" da Kijevu dodeli licencu za proizvodnju raketa protivvazdušne odbrane. Upitan o sporazumu o Patriotu u subotu, Tramp je rekao da želi da Zelenski i ruski predsednik Vladimir Putin "okončaju" njihov rat. Tramp i Zelenski su se sastali na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku ranije ove nedelje. "Razgovarali smo o mnogo različitih tema, i o mnogima od tih tema... veoma snažan sporazum", rekao je Tramp novinarima o sastanku. "Ali znate šta želim da uradi? Da sklopi dogovor. Želim da se nagodi sa Putinom, i želim da se Putin nagodi sa njim", rekao je Tramp. Zelenski je posle sastanka rekao da se nada da će Vašington pomoći da se rat okonča "što je pre moguće". Takođe je pozvao Trampa da nastavi pritisak na Moskvu, uključujući i kroz nove sankcije. Zelenski: Putin traži izgovore da nastavi borbuU svom poslednjem večernjem video obraćanju, Zelenski je rekao da Moskva ne pokazuje znake da je spremna da okonča rat i pozvao je Zapad da ostane ujedinjen u naporima da primora Kremlj za pregovarački sto. "Očigledno je da se Rusi ne spremaju da zaustave svoj rat, barem za sada", rekao je Zelenski, pozivajući se na obaveštajne izveštaje da Moskva namerava da poveća potrošnju na smrtonosne dronove na mlazni pogon i drugu municiju. Putin "uvek pronalazi neki jadan izgovor – da se ne sastane, da ne održi trilateralu, da ne razgovara, da ne okonča, da ne zaustavi ubijanje", dodao je ukrajinski predsednik. "Isto je s njim godinama – i svi naši partneri to osećaju. On traži izgovore da nastavi da vodi rat. Uvek zvuči isto – i naš nedavni sastanak sa američkim predsednikom je to pokazao", dodao je Zelenski u obraćanju u subotu. Ukrajinski lider je tvrdio da Rusija planira da potroši 12 milijardi dolara u narednoj godini na proizvodnju "samo dronove na mlazni pogon i lutajuću municije – samo za ovu jednu kategoriju oružja". "To se direktno tiče i naših partnera. Mnoge obaveštajne službe imaju informacije da Rusi žele da prošire svoj rat, svoje aktivnosti, na više zemalja. Možda i na druge regione. Zato moramo zajedno da gradimo našu odbranu. Zato moramo da se branimo zajedno, preventivno", rekao je Zelenski. On je naveo da je ukrajinska protivvazdušna odbrana uspela da presretne 55 odsto dronova na mlazni pogon koje je lansirala Rusija, dok su noćni napadi na Kijev i druge gradove postali sve učestaliji s dolaskom hladnog vremena. Zelenski je na društvenim mrežama napisao da Ukrajina poziva "Trampa da sprovede Zakon Lindzi Grem protiv Rusije i svih koji finansijski podržavaju njen rat". Zakon, koji je Tramp potpisao pre nedelju dana, daje predsedniku nova ovlašćenja da uvede sankcije i carine Rusiji, njenom energetskom sektoru i stranim vladama i entitetima koji pomažu Moskvi da izbegne postojeća ograničenja. Još napada na infrastrukturuFrancuska novinska agencija AFP navela je da analiza podataka vodeće organizacije za praćenje sukoba ukazuje na značajan porast napada na ukrajinsku infrastrukturu poslednjih meseci. AFP je naveo da podaci koje je prikupila organizacija za Lokacije oružanih sukoba i događaja (ACLED) pokazuju da je Rusija gađala dvostruko više skladišta u Kijevskoj oblasti u poslednja tri meseca nego u svim prethodnim godinama rata zajedno. ACLED je zabeležio oko 100 napada ili serija napada na civilna skladišta u Kijevskoj oblasti od sredine juna, u odnosu na samo 50 između februara 2022. i sredine juna ove godine.

Devet osoba uhapšeno je tokom operacije sprovedene u Zubinom Potoku na severu Kosova, pod sumnjom za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, saopštile su vlasti. Operacija, povezana sa slučajem poznatim kao "Grupa intelektualaca" koji su nestali na području Zubinog Potoka tokoma rata na Kosovu, naišla je na oštru kritiku vlasti u Srbiji, kao i Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja uživa podršku Beograda. Kosovsko Specijalno tužilaštvo je saopštilo da je devet osoba, po njegovoj odluci, zadržano do 48 časova. Tužilaštvo je uhapšene identifikovalo inicijalima: D.D., M.R., M.R., R.R., S.D., S.D., V.L., R.R. i D.D., dok je navelo i šta je sve zaplenjeno kao materijalni dokaz tokom pretresa na nekoliko lokacija u opštini Zubin Potok. Kao dokazi, saopštilo je Tužilaštvo, zaplenjeni su mobilni telefoni, dve vojne knjižice, dugo oružje i lovačka puška, municija, četiri granate (projektila), gotov novac u iznosu od 23.000 evra i gotov novac u iznosu od oko 60.000 srpskih dinara (oko 500 evra). Prema Specijalnom tužilaštvu i Kosovskoj policiji, operacija kodnog naziva "Dosije 23" izvedena je u ranim jutarnjim časovima u nedelju u Zubinom Potoku, na severu Kosova, naseljenom većinski srpskim stanovništvom. Vlasti nisu iznele više detalja o ovoj operaciji. Međutim, operacija je usledila pošto je 19. septembra DNK analizom potvrđeno da posmrtni ostaci tri žrtve pronađene u masovnoj grobnici u Zubinom Potoku pripadaju "Grupi intelektualaca". Kasnije su članovi porodica potvrdili da je jedna od identifikovanih žrtava bio Idriz Recaj (Rrecaj). Rekacija Beograda i Srpske listePredsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da hapšenje Srba u Zubinom Potoku predstavlja "najperfidniji metod etničkog čišćenja". "Čujem da su Kurti (kosovski premijer Albin Kurti) i njegovi specijalci hapsili ponovo Srbe, njih devetoro, u opštini Zubin Potok za navodne ratne zločine. I sve će to svet da prećuti, i praviće se naivni, kao da ne znaju da je reč o najperfidnijem i najpokvarenijem metodu etničkog čišćenja", kazao je Vučić za Radio-televiziju Srbije (RTS). On je dodao da je Srbija angažovala advokate i da su u kontaktu s porodicama uhapšenih Srba. Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, saopštila je u reakciji na hapšenja zbog sumnje na ratne zločine, da su uneti "strah, nemir i neizvesnost" na severu Kosova. "Ovo nije pravni postupak uz puno poštovanje pretpostavke nevinosti i prava na odbranu već odmazda i Kurtijev način za progon Srba. Činjenica je da su Srbi u Zubinom Potoku poslednjih meseci pod užasnim terorom koji podseća na okupaciju", navodi se u saopštenju. Srpska lista je dodala da javnosti nisu predočeni konkretni dokazi koji bi "opravdali ovakvo postupanje prema čitavim porodicama i lokalnim zajednicama". Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo navela je kosovski premijer poslao policiju da "uhapsi devet Srba pod izgovorom navodne umešanosti u ratni zločin" s ciljem, kako je navela da "izvrši dodatni pritisak na Zubin Potok, protera i zastraši preostali srpski narod u Ibarskom Kolašinu". U saopštenju se navodi da su među privedenima muškarac od devedeset godina, i otac koji kod kuće ima dete sa smetnjama u razvoju. "Masovna hapšenja postala su novi metod Prištine za odmazdu nad Srbima, a nedavna otkrića u Zubinom Potoku, Priština koristi kao izgovor za stigmatizaciju i lov na sve preostale Srbe", navela je Kancelarija dodajući da novi hapšenjima "Kurti želi da vodi i političku kampanju kojom nastoji da skrene pažnju prištinske javnosti sa haških optužnica vođama tzv. OVK". Ko je bio u 'Grupi intelektialaca'?"Grupu intelektualaca" činili su uglavnom građani iz Srbice i Mitrovice, koje su, prema navodima kosovskih vlasti, 19. aprila 1999. kidnapovale i nasilno odvele srpske snage. Među 23 osobe iz ove grupe Albanaca bili su aktivisti, profesionalci i javne ličnosti iz oblasti Mitrovice koji su nestali na području Zubinog Potoka. Kosovske vlasti su u avgustu vršile iskopavanja u Kaludru i Jabuki u Zubinom Potoku, gde su otkrile tri masovne grobnice i pronašle posmrtne ostatke najmanje 23 osobe. Potom su uzorci posmrtnih ostataka poslati u Hag u Holandiji radi identifikacije putem DNK analize. Prema rečima kosovskog premijera Aljbina Kurtija (Albin), očekuje se da Kosovo u "narednim nedeljama" dobiti rezultate i za ostale uzorke koji su poslati u Hag na analizu. Grobnice u Zubinom Potoku otkrivena su nakon dvogodišnje istrage u vezi sa sumnjama na ratne zločine, saopštilo je Specijalno tužilaštvo. Prethodno su za ovaj slučaj uhapšene četiri osobe, identifikovane inicijalima J.R., M.J., R.K. i M.B., koje su osumnjičene za ratne zločine protiv civilnog stanovništva. Sva četiri osobe su u pritvoru. Jedan od uhapšenih, prema navodima vlasti, osumnjičen je da je u vreme rata bio aktivni pripadnik Vojske Jugoslavije. Prema Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, 1.577 osoba se i dalje vodi kao nestalo iz rata 1998-1999. godine, dok je dokumentovano ukupno 12.230 ratnih žrtava. Kosovo je više puta tražilo od Srbije saradnju u rasvetljavanju sudbine nestalih osoba i pristup vojnim arhivama koje, prema navodima vlasti, mogu pomoći u identifikaciji lokacija potencijalnih grobnica.

Američki republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Willson) pozvao je Evropsku narodnu partiju (EPP) da opozove status pridruženog člana Srpskoj naprednoj stranci (SNS) navodeći da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova "korumpirana autoritarna partija" protive zapadnoj civilizaciji. Vilson je pismu predsedniku EPP-a Manfredu Veberu (Weber) naveo da je ključno da takva odluka bude doneta pre parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra 2026, "kako SNS ne bi mogla da pere sebe koristeći dobro ime EPP-a". EPP saopštila je u septembru prošle godine pokrenula internu istragu o delovanju SNS-a, koja u toj konzervativnoj evropskoj stranci ima status pridruženog člana od 2016. Vilson je u pismu pozdravio pokretanje procesa i naglasio da bi "prekid svih veza sa SNS-om je jedini ispravan odgovor". Republikanski kongresmen, koji je među predlagačima mera u Predstavničkom domu za Srbiju, naveo je "Evropa mora da se probudi u vezi s Vučićevim nameštanjem izbora i da insistira na slobodnim i poštenim izborima u Srbiji". Kopredsedavajući Kongresnog kokusa za Evropsku uniju naveo je da SNS već dugo pokazuje da nije posvećena demokratiji i da nije zainteresovana da bude deo zapadne civilizacije. "Kao vladajuća stranka u Srbiji pod Vučićem, ona je dosledno zloupotrebljavala državne resurse i bezbednosne službe kako bi nameštala izbore", naveo je Vilson i ukazao da je Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da su parlamentarni izbori 2023. održani u "nepravednim uslovima". Ističući da nijedna preporuka ODIHR-a nije sprovedena, on je naveo da sve govori da Vučić i "njegov partner Rusija već rade na nameštanju izbora 2026. godine", što se vidi, prema njegovim rečima kroz konsolidaciju medija u Srbiji, izveštavanje javnog servisa koji je 96 odsto vremena posvetio Vučiću naspram četiri opoziciji, kao i kroz protivzakonitu upotrebu softvera za tajni nadzor nad studentima i opozicijom. "SNS po mnogo čemu podseća na stranku ratnog zločinca Putina, Jedinstvenu Rusiju, i vodi se na isti kleptokratski način. Stranka je postala instrument korupcije i klijentelizma, što takođe održava Vučićevu čeličnu kontrolu", naveo je Vilson, podvukavši da se to slikovito pokazalo stradanjem 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. "Oni kradu sve što nije prikovano za pod i prodaju to neprijateljima Zapada", istakao je Vilson, dodajući da "kada ne pljačka državu, SNS veliča ratne zločince, kao što je to učinila sa Ratkom Mladićem". Uz ocenu da SNS ne deli zapadne vrednosti, Vilson je ukazao na saradnju srpski vlasti s Kinom i tamošnjom Komunističkom partijom, kao i na to da je Vučićeva partija poslala "delegaciju na sahranu teroriste (ajatolaha Alija) Hamneija". Vilson je takođe istakao da srpski narod želi prosperitet, mir i vladavinu prava i da bi to izabrao "ako mu se pruži prilika na slobodnim i poštenim izborima".

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je predsednika SAD Donalda Trampa da uvede sankcije protiv Rusije posle njenih smrtonosnih napada širom Ukrajine, koji su postali sve češći s dolaskom hladnijeg vremena. "Rusija eskalira svakog dana", napisao je Zelenski na društvenim mrežama u subotu. "Tražimo od predsednika Trampa da sprovede Zakon Lindzi Grem protiv Rusije i svih koji finansijski podržavaju njen rat". Zakon, koji je Tramp potpisao pre nedelju dana, daje predsedniku nova velika ovlašćenja da uvede sankcije i carine Rusiji, njenom energetskom sektoru i stranim vladama i entitetima koji pomažu Moskvi da izbegne postojeća ograničenja. Zelenski je rekao da su u poslednjim ruskim napadima na Ukrajinu poginule najmanje četiri osobe u Zaporoškoj i Sumskoj oblasti, koje su delom pod okupacijom ruskih snaga, kao i da je više od deset ljudi povređeno širom zemlje. Civilna i energetska infrastruktura je oštećena u najmanje osam ukrajinskih regiona, uključujući vrtić u glavnom gradu, Kijevu, i univerzitet u drugom po veličini gradu u zemlji, Harkivu, dodao je on. U Zaporožju je požar zahvatio centralnu gradsku pijacu posle napada, rekla je lokalna stanovnica Olena za Ukrajinski servis RSE. "Ljudi više neće dolaziti ovde, to je sigurno... Sva roba je smrdela na dim", rekla je Olena na licu mesta, dodajući da će sada morati da se preseli i potraži novo mesto za rad. S približavanjem pete ratne zime, ruski napadi na Ukrajinu postali su svakodnevna pojava. Tokom protekle četiri godine, Moskva je nastojala da izvrši pritisak na Kijev da prihvati njene tvrde zahteve napadajući energetsku infrastrukturu zemlje čime su hiljade ljudi ostajale bez grejanja ili struje usred niskih temperatura. Međutim, od ovog leta, Kijev je počeo da sve više odgovara na ruske napade kampanjom dalekometnih udara usmerenih na vojne i energetske objekte unutar Rusije. Zbog te kampanje se Rusiju suočila s nestašicom goriva širom zemlje, što je izazvalo nezadovoljstvo među njenim građanima, koji su uglavnom bili izolovani od rata u Ukrajini. U poslednjem takvom napadu u subotu pogođena je rafineriju nafte Iljski u južnom Krasnodarskom kraju Rusije, saopštile su ukrajinske snage, navodeći da je to postrojenje doprinosilo ratnim naporima Moskve. SAD traže diplomatsko rešenjeNapadi su razmenjeni dok su SAD izgleda obnovile interesovanje za pregovore o diplomatskom rešenju rata, a Bela kuća navodno nastoji da pronađe rešenje pre zime. Na njihovom poslednjem sastanku u Njujorku ove nedelje, Zelenski je rekao Trampu da se "nada" da će Vašington pomoći da se rat okonča "što je pre moguće". Ukrajinski predsednik je novinarima rekao da je Vašington predložio održavanje prvog sastanka Ukrajine, Rusije i SAD posle mnogo meseci na relativno niskom "tehničkom nivou", a domaćin bi bili Ujedinjeni Arapski Emirati. Iako nije bilo neposredne potvrde iz SAD, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da su svi mirovni predlozi "na stolu", ali je dodao da Moskva mora da odmeri svoje interese. Kontrola nad istočnom Donjeckom regijom Ukrajine je centralna tačka spoticanja od početka mirovnih napora predvođenih SAD pod Trampovom administracijom 2025. godine. Rusija se zavetovala da će silom zauzeti teritoriju ako Ukrajina odbije da se odrekne područja koja još uvek drži, čime je Donjeck glavni vojni prioritet Moskve.

Odbegli ukrajinski biznismen i bivši poslanik Vadim Novinski, za kojim je u njegovoj zemlji raspisana poternica zbog sumnje za veleizdaju, dobio je državljanstvo Srbije. Rešenje o državljanstvu Novinskom, objavljenom u petak u Službenom glasniku, dan ranije je potpisao premijer Srbije Đuro Macut. U rešenju, kojim se zaobilaze redovne procedure, Vlada Srbije se poziva na odredbu zakona, po kojoj stranac može postati srpski državljanin po ubrzanom postupku, ako to predstavlja "interes" za državu. Vlada do objave vesti nije odgovorila na pitanja RSE zašto je Novinskom dodeljeno državljanstvo i kako je to od interesa za Srbiju. Na pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Novinski se tako našao među stotinama stranih državljana kojima je vlast u Srbiji, predvođena Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića, dodelila srpske pasoše po ubrzanoj proceduri. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, državljanstvo Srbije je na taj način steklo i više stotina ruskih državljana, a RSE je ranije utvrdio da su mnogi od njih bliski režimu Vladimira Putina. Ko je Vadim Novinski?Novinski je bivši ukrajinski poslanik i biznismen, za kojim je, kako navodi Ukrajinski servis RSE, raspisana poternica zbog sumnje za veleizdaju, uz kvalifikaciju da je "kuratorom Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini". On je otišao iz Ukrajine ubrzo posle početka ruske invazije na tu zemlju u februaru 2022. godina i u međuvremenu se nastanio u Hrvatskoj gde je kupio imanje površine veće od 1.400 kvadrata s parcelama od preko 2,5 hektara na kojima se nalaze vinogradi i voćnjaci. U odgovoru advokata biznismena iz jedne španske advokatske kancelarije navodi se da je Novinski "odlučni zagovornik Ukrajine" i da je "već duže vreme pod sankcijama Ruske Federacije, što samo po sebi isključuje bilo kakve osnovane tvrdnje o njegovim navodnim vezama sa ruskim strukturama". U pismu koje je dostavio advokat nisu navedeni nikakvi dokazi da se Novinski nalazi pod sankcijama Moskve. Zapravo, ranije je objavljeno da su mu sankcije Rusije ukinute 2020. i da nove nisu uvođene. U odgovoru advokata se takođe navodi da su "kampanje usmerene na diskreditaciju, demonizaciju i kriminalizaciju gospodina Novinskog neprihvatljive". Novinski je u martu ove godine, posle dugog ćutanja, dao je intervju za nemački Compact.TV, koji je objavljen pod naslovom "Ovaj oligarh želi da svrgne Zelenskog!" i opisom da je on "nešto poput ukrajinskog Ilona Maska: preduzetnik, političar i jedan od najbogatijih ljudi u zemlji. Sada ga progoni predsednik Zelenski – zato što se protivi njegovom ratnom kursu". Biznismen u intervjuu kritikuje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, iznosi svoje mišljenje o ratu s Rusijom, ruskom jeziku, Minskim sporazumima, sankcijama protiv njega i zabrani Ukrajinske pravoslavne crkve – koja je pored Pravoslavne crkve Ukrajine najveća crkva u toj zemlji – i koja se smatra bliskom Moskvi i Ruskoj pravoslavnoj crkvi. "Najvažniji uslov za bezbednost Ukrajine jesu prijateljski odnosi s Rusijom. Sve ostalo je glupost. Ako Ukrajina bude imala dobrosusedske, prijateljske i strateške odnose s Rusijom, uvek ćemo imati bezbednost", rekao je Novinski u intervjuu. On tvrdi da je bio prinuđen da napusti Ukrajinu zbog upozorenja o krivičnom gonjenju protiv njega. Novinski je otišao iz Ukrajine, prema podacima Ukrajinske pravde, nedugo pre početka pune invazije – 10. februara 2022. godine, za Nemačku. Prema podacima iz procurilih ruskih baza letova, 21. februara 2022. odleteo je iz Rusije u Estoniju. Konačno je, prema podacima Ukrajinskog servisa RSE, iz Ukrajine otišao u junu 2022. i od tada se nije vraćao. U julu te godine objavio je da se odriče poslaničkog mandata i da planira da se posveti obnovi srušenih hramova. U decembru iste godine protiv njega je ukrajinski Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu uveo sankcije. Nekoliko meseci posle toga, u proleće 2023. godine, novinari RSE snimili su Novinskog na službi u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Cirihu. U komentaru za novinare bivši poslanik je saopštio da se u Švajcarskoj nalazi u prolazu iz Nemačke. Kasnije je u leto 2023. snimljen s porodicom na jednom od letovališta u Hrvatskoj na obali Jadranskog mora. Potom je snimljen u hotelu Bellevue u Opatiji na poluostrvu Istra. U hrvatskom registru novinari su pronašli podatke o prebivalištu koje je prijavio u Splitu, u kompleksu Bel Etage, čiji su suvlasnici, između ostalog, državljani Rusije. Novinari Ukrajinskog servisa RSE pronašli su nepokretnost Novinskog u trećem hrvatskom gradu – Samoboru, nedaleko od Zagreba. Kako pokazuju podaci iz Sistema zemljišnih registara i katastra Hrvatske, 2025. godine on je tamo postao vlasnik elitne imovine. Nepokretnost bivšeg ukrajinskog poslanika su dve parcele površine skoro 2,5 hektara sa vinogradima i voćnjacima, kao i vila površina veće od 1.400 kvadratnih metara. U sastav rezidencije takođe ulaze još jedna stambena zgrada od 265 kvadrata, privredne zgrade i vinski podrum od 200 kvadratnih metara. Unutar vile se takođe nalazi bazen, a na zemljištu se nalazi i teren za golf. U oglasu o prodaji ove rezidencije ona je nazvana "jednom od najlepših stambenih zgrada u Hrvatskoj". Hrvatski Jutarnji list objavio da je Novinski ovu nekretninu kupio za 10,5 miliona evra od lokalnog biznismena Tomislava Horvatinčića. "Uvek sam se zalagao za mir, za obnovu odnosa sa Rusijom. Posle početka rata takođe sam se zalagao za mir, očuvanje života Ukrajinaca, očuvanje ukrajinske državnosti", rekao je Novinski u novom intervjuu. Ukrajinski servis RSE je ustanovio da preduzeće brata Novinskom na Krimu pod ruskom okupacijom "radi" za rusku vojsku i podržava agresiju na Ukrajinu. Preduzeće Balaklavska rudarska uprava, koje je ranije bilo u sastavu grupe kompanija Smart-Holding Novinskog i koje je 2014. preneseno na njegovog brata, nastavlja s eksploatacijom mineralnih sirovina i plaća stotine miliona rubalja poreza u budžet Rusije. Pored toga, preduzeće i njegovi zaposleni pomažu i podržavaju rusku vojsku tokom invazije na Ukrajinu – u javno dostupnim izvorima izveštava se o popravci vojne tehnike i učešću u volonterskim projektima podrške ruskim vojnicima. Ko su novi državljani Srbije?Ranija analiza RSE pokazuje da je od početka rata, odlukom Vlade, državljanstvo Srbije dobilo više od 300 ruskih državljana. To nije i krajnji broj, jer državljanstva dodeljuje i Ministarstvo unutrašnjih poslova - po redovnoj proceduri, uz ispunjavanje određenih uslova. MUP nije odgovarao na upite RSE koliko je ruskih državljana dobilo državljanstvo Srbije od 2022. RSE je ranije utvrdio da je među novim vlasnicima srpskih pasoša bilo i ruskih javnih ličnosti, političara, biznismena, koji su na "crnoj listi" zapadnih zemalja zbog svoje podrške ratu. Zbog toga je zvanični Beograd pod lupom Evropske unije (EU). Brisel je upozoravao da srpski pasoš omogućava ruskim državljanima ulazak u Uniju bez viza, što predstavlja potencijalni bezbednosni rizik.