Visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove Kaja Kallas i ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković saglasili su se da BiH ne smije propustiti postojeći evropski momentum te da nastavak reformi predstavlja zajedničku odgovornost domaćih institucija i evropskih partnera, saopštilo je Ministarstvo vanjskih poslova BiH Kallas, koja se tokom dvodnevne posjete BiH sastala i s članovima Predsjedništva BiH, potvrdila je čvrstu opredijeljenost EU očuvanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka BiH, navodeći da EU ostaje pouzdan partner BiH u evropskim integracijama, navodi se u saopštenju. Konaković je rekao da da BiH ostaje čvrsto opredijeljena za članstvo u EU. Šef diplomatije BiH je povodom izbora novog visokog predstavnika rekao da BiH treba osoba koja razumije njene specifičnosti i složenost političkog sistema, dosljedno štiti Dejtonski mirovni sporazum i institucije države te svojim djelovanjem doprinosi političkom dijalogu i stvaranju ambijenta u kojem će reforme i evropske integracije biti u fokusu, umjesto političkih i institucionalnih blokada. Nakon što Savjet za provođenje mira (PIC) na sjednici u utorak nije uspio da postigne kompromis oko imena novog visokog predstavnika, izabran je vršilac dužnosti visokog predstavnika u BiH Luis Krišok (Louis Crishock), dosadašnji zamjenik Kristijana Šmita (Christian Schmidt) i supervizor za Brčko distrikt. U PIC-u i dalje postoje sporovi oko dva kandidata. Amerikanci i Italijani podržavaju Antonia Zanardija Landija, dok ostale evropske države u ovom tijelu smatraju da bi novi visoki predstavnik trebalo da bude francuski diplomata Rene Trokaz (Troccaz). Stavovi međunarodne zajednice se ne podudaraju ni po pitanju buduće uloge OHR-a u BiH. Pojedine zemlje, poput Velike Britanije, Francuske i Njemačke, zalažu se za očuvanje tzv. bonskih ovlasti, koja visokom predstavniku daju mogućnost da nameće zakone i smjenjuje izabrane zvaničnike u slučajevima političkih ili institucionalnih blokada. S druge strane, SAD zagovaraju pragmatičniji pristup i oslanjanje na domaće snage, uz naglasak na stabilnost i funkcionalnost procesa u odnosu na postojeći model bonskih ovlasti. Konaković je rekao da se bonske ovlasti trebaju koristiti isključivo kada je to neophodno, ali da njihovo postojanje predstavlja važan preventivni mehanizam koji odvraća od pokušaja podrivanja institucija, ugrožavanja ustavnog poretka i destabilizacije zemlje. Ministarstvo vanjskih poslova BiH je navelo da je u razgovorima Konakovića i Kallas posebna pažnja posvećena očuvanju političke stabilnosti BiH i ulozi međunarodne zajednice u zaštiti Dejtonskog mirovnog sporazuma i ustavnog poretka.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) izjavio je u sredu da su održani "vrlo dobri sastanci" u Dohi gde se nalaze američki i iranski zvaničnici radi indirektnih tehničkih razgovora, pri čemu su Katar i Pakistan posrednici. "Denuklearizacija Irana ide dobro", rekao je Tramp novinarima, dok su i Vašington i Teheran izvestili da su razgovori uglavnom fokusirani na sprovođenje memoranduma o razumevanju. Sporazum, koji su prošlog meseca potpisali Tramp i iranski predsednik Masud Pezeškijan, predviđao je put ka konačnom sporazumu za okončanje sukoba u regionu. On je predviđao ukidanje američkih sankcija na iransku naftu, dok je okončanje širih sankcija i oslobađanje zamrznute imovine vezano za to kako Iran sprovodi obaveze, kao što je "smanjivanje" zaliha visoko obogaćenog uranijuma pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi, koji je učestvovao u pregovorima u sredu, objavio je da su u Dohi formirane radne grupe za praćenje Memoranduma o razumevanju i pregovore o konačnom sporazumu, ali razgovori u tom formatu još nisu počeli. Diplomatska inicijativa je usledila posle nedavne razmene vatre između američkih i iranskih snaga u regionu nakon što je Teheran gađao komercijalni brod za koji je, kako je navedeno, skrenuo s odobrene rute kroz Ormuski moreuz. "Udarili smo ih veoma snažno... ali se veoma dobro slažemo", rekao je Tramp o razgovorima, dodajući da je Iran "prešao veliki put" po pitanju svoje pregovaračke pozicije. Potpredsednik SAD Džej Di Vens (JD Vance) rekao je da Vašington očekuje "stvarne ustupke" od Teherana, navodeći da će suditi o Iranu po njegovim postupcima, a ne po retorici. "Deo onoga što pokušavamo da uradimo u ovim pregovorima jeste da vidimo koliko su zapravo ozbiljni", rekao je Vens za Foks njuz (Fox News). "A da bi bili ozbiljni, ne moraju samo da kažu prave stvari. Moraju da naprave stvarne ustupke". Američki izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner), prema izveštajima, nisu prisustvovali pregovorima u Dohi, ali su se sastali s katarskim zvaničnicima dan ranije kako bi postavili temelje za tehničke razgovore. "Na sastanku je razgovarano o razvoju tekućih razgovora između SAD i Islamske Republike Iran u okviru (Memoranduma o razumevanju]) između dve strane", saopštilo je katarsko Ministarstvo spoljnih poslova u objavi na X. U saopštenju se takođe navodi da je na sastanku bilo reči o poslednjim regionalnim dešavanjima, posebno o prekidu vatre u Libanu, koji ostaje ključna pregovaračka tačka u potencijalnom širem sporazumu o okončanju sukoba u regionu. Izvor: Reuters

Prvostepena disciplinska komisija Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine utvrdila je disciplinsku odgovornost predsjednika Suda BiH Ranka Debevca i izrekla mu mjeru razrješenja s dužnosti predsjednika i sudije Suda BiH. Komisija je zaključila 1. jula da Debevec, u periodu od najmanje godinu i devet mjeseci, nije poštovao pravila o automatskoj dodjeli sudskih predmeta. U objašnjenju se navodi da Debevec, umjesto da osigura da se predmeti raspoređuju sudijama putem propisanog automatskog sistema, u 16 slučajeva nije postupio u skladu s pravilnikom. Time je, prema odluci Komisije, prekršio službenu dužnost i narušio povjerenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet pravosuđa. Na ovu odluku Debevec ima pravo žalbe Drugostepenoj disciplinskoj komisiji VSTV-a BiH. Inače, Debevec je ranije suspendovan s funkcije predsjednika Suda BiH nakon hapšenja u decembru 2023. godine u okviru istrage Tužilaštva BiH. Protiv njega se vodi i krivični postupak zbog sumnje na zloupotrebu položaja, zajedno s bivšim direktorom OSA-e Osmanom Mehmedagićem.

Nakon odluke Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira da imenuje Louisa J. Crishocka za vršitelja dužnosti visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, on je danas preuzeo dužnost od bivšeg visokog predstavnika Christiana Schmidta, saopšteno je iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH. "Provodit ću ovaj mandat u skladu s Općim okvirnim sporazumom za mir i ovlaštenjima povjerenim visokom predstavniku. Nastavljamo se fokusirati na očuvanje mira i stabilnosti, pružanje podrške institucijama Bosne i Hercegovine, te osiguranje potpunog poštivanja Daytonskog mirovnog sporazuma i ustavnog poretka Bosne i Hercegovine“, izjavio je Crishock. Crishock je bio dosadašnji zamjenik Christiana Schmidta na toj poziciji i supervizor za Brčko Distrikt. Na poziciji vršioca dužnosti ostaje do imenovanja novog visokog predstavnika. Iz Upravnog odbora Savjeta za provođenje mira (PIC) su se obavezali da će postići dogovor o novom visokom predstavniku "što je prije moguće", te je cilj najkasnije 14. juli. Louis Crishock je visoki zvaničnik američke Službe spoljnih poslova, na poziciji prvog zamjenika visokog predstavnika se nalazi od 2024. godine, a istovremeno je i međunarodni supervizor za Brčko, posebnu administrativnu jedinicu u BiH. Upravni odbor PIC sastao se po drugi put u junu u pokušaju da izabere novog visokog predstavnika, ali u tome nisu uspjeli. Na prvoj sjednici, održanoj 3. i 4. juna, države članice nisu uspjele doći do dogovora o nasljedniku visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je najavio svoj odlazak sa te funkcije nakon nešto manje od pet godina. Dok Sjedinjene Države podržavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija – koji ima i podršku svoje zemlje – druge članice EU u PIC-u predlažu francuskog diplomatu Renea Trokaza (Trocaz). U odgovoru iz State Departmenta za RSE, rečeno je da oni i dalje pokušavaju "doći do konsenzusa oko zajedničke vizije i kandidata Italije sa odličnim kvalifikacijama, Antonija Zanardija Landija". Istakli su da i dalje podržavaju teritorijalni integritet BiH i Dejtonski mirovni sporazum, te su dodali da se nadaju da će "Evropljani brzo doći do konsenzusa o sljedećem visokom predstavniku". Prošle sedmice je za RSE iz State Departmenta rečeno da oni očekuju da će novi visoki predstavnik preuzeti dužnost do kraja juna.

Predsednik opozicione stranke Srbija Centar Zdravko Ponoš saslušan je zbog slučaja zvučnog topa, saopšteno je iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kako se navodi u saopštenju, informativni razgovor sa Ponošem obavljen je u vezi sa njegovom objavom na društvenoj mreži X 15. marta 2025. u večernjim časovima, za koju tužilaštvo navodi da je neistinitog sadržaja. Tužilaštvo je navelo da je Ponoš bio prvi koji je tvrdio da je upotrebljen zvučni top. Ponoš je u toj objavi tvrdio da je upotrebljen zvučni top prema okupljenim građanima na kraju protesta zbog stradanja 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. On je nakon informativnog razgovora u Upravi kriminalističke policije (UKP) ocenio za Betu da vlast nastavlja sa zastrašivanjem političkih protivnika i običnih građana. "Sve je to sračunato da zastraše običan narod. Ako misle da će da me razuvere u to što sam rekao, i da nisam video to što sam video, naravno da se varaju", naglasio je Ponoš. On je naveo da je pripadnicima UKP-a objasnio da je tu tvrdnju bazirao na tri parametra, uključujući svoje stručno obrazovanje iz oblasti elektronskog izviđanja i ometanja. "Drugi razlog je to što sam video šta se dogodilo 15. marta u vreme odavanja minuta tišine za stradale u Novom Sadu i šta je to proizvelo, i treće što sam imao informacije da je policija nabavila nezakonito ta sredstva i da ih je posedovala", kazao je Ponoš. Tužilaštvo je citiralo Ponoševu objavu na mreži X: "Upotrebio si zvučni top. Pucao si na građane dok su u tišini odavali počast žrtvama tvog režima. Čoveče, pucao si na narod koji mirno protestuje. Nisi izdržao. Ovo ti je mir, stabilnost!" Tužilaštvo je sa Ponošem obavilo razgovor zbog utvrđivanja da li postoje elementi krivičnog dela izazivanja panike i nereda. A sama istraga Višeg javnog tužilaštva o događaju od 15. marta 2025. još je u početnoj, predistražnoj, fazi pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, nakon prikupljenih 170 svedočenja u proteklih više od godinu dana. Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. U Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Iz tužilaštva su naveli da su došli do informacija o sastanku studenata u blokadi iz januara 2025. i da postoji sumnja da su učesnici sastanka nakon ovih razgovora počeli da rade na realizaciji plana da se "simulira situacija" u kojoj će izgledati da je policija na protestu protiv demonstranata koristila "zvučni top". Studenti u blokadi demantovali su ove tvrdnje istog dana na društvenim mrežama tvrdeći da je to "još jedna laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". I dok nadležni organi najavljuju da će biti još informativnih razgovora sa onima koji su tvrdili da je vlast koristila zvučno oružje, civilni sektor u Srbiji upozorava na "apsurdnu zamenu teza". Slučaj je privukao pažnju i međunarodne javnosti. Na istragu su pozvali iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Evropska unija ukinula je carinsko izuzeće koje je omogućavalo da mali paketi iz trećih zemalja ulaze u EU bez plaćanja carine. To znači da evropski potrošači više neće moći da kupuju robu preko popularnih kineskih platformi poput Sheina, Temua i AliExpressa pod dosadašnjim uslovima, zbog kojih su njihovi proizvodi često bili znatno jeftiniji od robe proizvedene u Evropskoj uniji. Od 1. jula, onlajn kupovine izvan Evropske unije u vrednosti do 150 evra više nisu oslobođene carine, saopštila je Evropska komisija. Reč je o pravilima čiji je cilj stvaranje ravnopravnijih uslova za kompanije iz EU i jačanje zaštite potrošača. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) je poručila da današnja promena ima za cilj da uspostavi ravnopravnije uslove za evropske kompanije i obezbedi bolju zaštitu potrošača. "Previše ovih proizvoda ne ispunjava bezbednosne standarde Evropske unije, čime se potrošači izlažu riziku", navela je fon der Layen na platformi X. Kako je saopštila Komisija, roba kupljena onlajn u trećim zemljama i poslata direktno potrošačima sada podleže carinskoj naknadi od tri evra po kategoriji proizvoda. Tu naknadu formalno će plaćati onlajn platforme ili kompanije koje prodaju i uvoze robu. Ipak, Evropska komisija priznaje da nije moguće predvideti da li će taj dodatni trošak biti prebačen na krajnje kupce kroz više cene proizvoda. "Potrošači nisu ti koji moraju da plate ovu naknadu, već prodavci ili onlajn platforme koje su sada obavezne da plate carinu. Naravno, ne možemo govoriti u ime prodavaca ili platformi o tome da li će povećati svoje cene, ali odgovornost za plaćanje naknade od tri evra nije na potrošačima ", izjavila je portparolka Evropske komisije Arijana Podešta. Naknada se ne obračunava po paketu, već prema vrsti proizvoda. To znači da će kupovina jednog artikla u više komada ili veličina, na primer pet istih majica u različitim brojevima, biti naplaćena jednom taksom od tri evra. Međutim, ako se u istoj pošiljci kupuju različite vrste proizvoda, na primer majica, sat i igračka, za svaku kategoriju proizvoda biće obračunata posebna taksa od po tri evra, iako svi artikli stižu u jednom paketu. "Ovo izuzeće je uvedeno kako bi se izbegli visoki administrativni troškovi za kupovine male vrednosti. Međutim, okolnosti su danas potpuno drugačije. Sada u Evropsku uniju svakodnevno stižu milioni paketa male vrednosti. Istovremeno, kompanije iz EU koje robu uvoze na veliko plaćaju carinske dažbine, dok velike onlajn platforme iz trećih zemalja mogu robu da šalju direktno potrošačima bez tih troškova. Time je narušena ravnopravna tržišna utakmica, a ukidanje izuzeća omogućava da se uspostave jednaki uslovi za evropska preduzeća", rekla je Podešta. Prema podacima Evropske komisije, samo tokom 2025. godine na tržište EU stiglo je 5,9 milijardi artikala u paketima male vrednosti iz trećih zemalja bez plaćanja carine. To znači da kroz evropske carine svakodnevno prolazi više od 16 miliona paketa namenjenih potrošačima. Paketi male vrednosti danas čine 97 odsto svih uvezenih artikala u EU, ali svega dva odsto ukupne vrednosti uvoza. "Kako se trgovinski obrasci menjaju, konkurencija u ovom sektoru više nije ravnopravna. Pravilo o izuzeću se rutinski zloupotrebljavalo potcenjivanjem vrednosti robe ili veštačkim deljenjem narudžbina na više paketa kako bi ostale ispod praga od 150 evra", navodi Evropska komisija u saopštenju. Brisel tvrdi da će nova pravila izjednačiti uslove poslovanja između evropskih trgovaca koji robu uvoze na veliko i velikih onlajn platformi izvan EU. Istovremeno, očekuje se da će doprineti rešavanju ekoloških problema povezanih sa naglim rastom elektronske trgovine, uključujući povećanje ambalažnog otpada i emisija nastalih u transportu. Novi sistem uvodi i identifikatore proizvoda (PID) za uvezenu robu, što će carinskim organima omogućiti lakše otkrivanje nebezbednih proizvoda i robe koja nije u skladu sa standardima EU. Njihova upotreba biće dobrovoljna od 1. jula 2026. godine, a obavezna od novembra iste godine. Evropska komisija navodi da je istraga sprovedena tokom 2025. godine pokazala da više od 60 odsto robe male vrednosti koja ulazi u EU nije u skladu sa evropskim standardima bezbednosti ili pravilima o kvalitetu proizvoda, što izaziva zabrinutost zbog prisustva toksičnih supstanci i netačnog označavanja. Onlajn platforme će, prema novim pravilima, imati status takozavnog „smatranog uvoznika“, čime postaju pravno odgovorne za bezbednost proizvoda i mogu biti kažnjene ukoliko roba ne ispunjava standarde Evropske unije. Carinska naknada od tri evra predstavlja privremenu meru i primenjivaće se do jula 2028. godine, kada bi trebalo da postane operativan novi Carinski centar za podatke Evropske unije. Nakon toga primenjivaće se standardne carine, u zavisnosti od tarifne klasifikacije, porekla i vrednosti proizvoda. Ova mera deo je šire reforme carinskog sistema EU koju su Evropski parlament i države članice usvojili u martu 2026. godine. Reforma predviđa i uvođenje posebne naknade za obradu pošiljaka iz elektronske trgovine od novembra 2026. godine, kako bi se carinskim službama pomoglo da pokriju troškove obrade sve većeg broja pošiljaka.

Sjedinjene Američke Države i dalje podržavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija za budućeg visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ovo je navedeno u odgovoru američkog State Departmenta za Radio Slobodna Evropa, nakon što Savjet za provođenje mira (PIC) na sjednici 30. juna nije uspio da nađe kompromis oko imena novog visokog predstavnika. SAD od sredine maja, kada je Kristijan Šmit (Christian Schmidt) podnio ostavku na poziciju visokog predstavnika, podržava Landija, 76-godišnjeg karijernog diplomatu i trenutnog ambasadora Suverenog Malteškog vojnog reda pri Svetoj stolici, kao kandidata za to mjesto. "Američka delegacija i dalje pokušava doći do konsenzusa oko zajedničke vizije i kandidata Italije sa odličnim kvalifikacijama, Antonija Zanardija Landija", ističe se u odgovoru State Departmenta. Ističu da se se nadaju da će "Evropljani brzo doći do konsenzusa o sljedećem visokom predstavniku". "Sjedinjene Države nastavljaju podržavati Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet BiH", naglašeno je u odgovoru. Na sjednici Upravnog odbora PIC-a održanoj u Sarajevu 30. juna, drugoj tog mjeseca, je izabran vršilac dužnosti visokog predstavnika u BiH, Luis Krišok (Louis Crishock), dosadašnji Šmitov zamjenik i supervizor za Brčko Distrikt. On ostaje na toj poziciji do konačnog imenovanja novog visokog predstavnika. Iz OHR-a je saopšteno da je cilj da dogovor bude postignut do 14. jula. U PIC-u i dalje postoje sporovi oko dva kandidata. Amerikanci i Italijani podržavaju Landija, dok ostale evropske države u ovom tijelu smatraju da bi novi visoki predstavnik trebalo da bude francuski diplomata Rene Trokaz (Troccaz). Stavovi međunarodne zajednice se ne podudaraju ni po pitanju buduće uloge OHR-a u BiH. Pojedine zemlje, poput Velike Britanije, Francuske i Njemačke, zalažu se za očuvanje tzv. bonskih ovlašćenja, koja visokom predstavniku daju mogućnost da nameće zakone i smjenjuje izabrane zvaničnike u slučajevima političkih ili institucionalnih blokada. S druge strane, SAD zagovaraju pragmatičniji pristup i oslanjanje na domaće snage, uz naglasak na stabilnost i funkcionalnost procesa u odnosu na postojeći model bonskih ovlašćenja.

Osnovni sud u Prištini odredio je meru deportacije i zabranu ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne za privedene na Gazimestanu tokom obeležavanja Vidovdana 28. juna, kojima se na teret stavljalo "izazivanje nereda i ugrožavanje javnog reda i mira". Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo odnosi se na strane državljane koji nemaju kosovska dokumenta. Policija Kosova je, inače, privela 37 osoba, ali je pred sudom procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona, kojima su oduzeta lična dokumenta do izricanja presude. Sudija u predmetu Naime Krasnići (Krasniqi) navela je da im dokumenta neće biti vraćena dok ne uplate novčanu kaznu u iznosu od 700 evra. Ona je odluku suda da ih proglasi krivim obrazložila time da su okrivljeni uzvikivali "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je rekla, smatra nacionalističkim porukama. Napomenula je da je Policija Kosova uoči početka obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu okupljene upozoravala da je zabranjeno isticanje bilo kakvih simbola koji podstiču "međuetničku, versku ili političku mržnju". Srbi sa Kosova, iz Srbije i zemalja regiona tradicionalno se svakog 28. juna okupljaju na Gazimestanu kako bi obeležili Vidovdan, koji je i verski praznik, u znak sećanja na Kosovsku bitku protiv Osmanskog carstva iz 1389. godine. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu. Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo osudila je privođenja tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, ocenjujući da je reč o "sramnom i besprizornom činu represije". Gazimestan na Kosovu je, inače, poznat i po govoru koji je na tom mestu 1989. godine održao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. Taj govor se često navodi kao jedan od događaja koji su prethodili oružanim sukobima tokom raspada bivše Jugoslavije.

Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da je dobila licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), pri Ministarstvu finansija SAD, kojom joj je omogućeno da nastavi pregovore sa Gaspromom o kupovini većinskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 31. jula 2026. godine. U saopštenju MOL-a, dostavljenom mađarskom tržištu kapitala, navodi se da je kompanija primila zvanično odobrenje OFAC-a, kojim se produžava dozvola za nastavak pregovora o preuzimanju većinskog udela u NIS-u. Nova licenca omogućava nastavak razgovora o potencijalnoj transakciji u uslovima američkih sankcija koje se odnose na rusko vlasništvo u NIS-u. Prethodno je Kancelarija za kontrolu strane imovine produžila na još 30 dana licencu za rad Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva, izjavila je ranije ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. NIS je prošle nedelje tražio još jedno produženje licence za rad od OFAC-a kako bi mogao da nastavi da snabdeva tržište u Srbiji. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Američka Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) produžila je na još 30 dana licencu za rad Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva, izjavila je u utorak ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. NIS je prošle nedelje tražio još jedno produženje licence za rad od OFAC-a kako bi mogao da nastavi da snabdeva tržište u Srbiji. Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da je operativna licenca za nastavak rada NIS-a produžena do 31. jula, čime, prema njenim rečima, Rafinerija u Pančevu nastavlja da prerađuje sirovu naftu što je posebno značajno u globalnoj energetskoj krizi". OFAC je prethodno 16. juna poslednji put produžio operativnu licencu, kao i licencu za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Obe licence ističu 1. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Otpravnica poslova u ambasadi SAD Anu Pratipati (Prattipati) izjavila je u utorak da su, kako Kosovo nastavlja integraciju u međunarodnu zajednicu, mogućnosti za saradnju u mnogim oblastima, uključujući odbranu i energetiku, "neograničene", dodajući da američka preduzeća traže pouzdane partnere. Na događaju koji je organizovala ambasada povodom 250. godišnjice američke državnosti, Pratipati je rekla da njena zemlja želi da unapredi partnerstvo s Kosovom, jer je, prema njenim rečima, stabilno i prosperitetno Kosovo dobro ne samo za njegov narod, već i za Evropu i svet. Prema rečima američke diplomatkinje, prijateljstvo SAD i Kosova zasnovano je na zajedničkim vrednostima, međusobnom poštovanju i verovanju da budućnost definišu mogućnosti i bezbednost. "Dok Kosovo nastavlja da se razvija i produbljuje svoju integraciju u međunarodnu zajednicu, mogućnosti za saradnju, posebno u odbrani, trgovini, ekonomskim investicijama i energetici, neograničene su. Američka preduzeća traže pouzdane partnere, radnu snagu i konkurentna tržišta. Kosovo ima potencijal da bude sve te tri stvari", rekla je ona. Pratipati je poslednjih nedelja pozivala vladu Kosova u tehničkom mandatu da se pridruži regionalnim američkim inicijativama za tečni prirodni gas (LNG), tvrdeći da bi to pomoglo zemlji da obezbedi energetsku budućnost. Vlada u tehničkom mandatu, koju predvodi Aljbin Kurti (Albin), insistirala je da Kosovo nije protiv američkog LNG-a, ali je navela da gasifikaciju uglja vidi kao bolju opciju od snabdevanja tečnim gasom. Američka privredna komora i Privredna komora Kosova nedavno su upozorile da odbijanje regionalnih projekata rizikuje da negativno utiče na partnerstvo Kosova sa SAD. Nekoliko zemalja Zapadnog Balkana potpisalo je sporazume s američkim kompanijama i SAD o proširenju svojih gasnih mreža. Među njima su Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Na događaju povodom 250. godišnjice nezavisnosti SAD, Pratipati je rekla da je Kosovo "oduvek bilo uz nas, podržavajući naše prioritete", pomenuvši učešće zemlje u Međunarodnim stabilizacionim snagama i Odboru za mir – inicijativi američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za rešavanje sukoba u svetu. "Isto tako SAD stoje uz Kosovo. Stojimo uz Kosovo u njegovim naporima da izgradi snažne institucije, stojimo uz Kosovo u izgradnji prosperitetne ekonomije koja privlači investitore i nudi mogućnosti za sve građane", rekla je Pratipati. Na ovom događaju, vršiteljak dužnosti predsednice Kosova Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) zahvalila je SAD na pomoći u oslobođenju i izgradnji države, visoko ceneći prijateljstvo dve zemlje. U pogledu Međunarodnih stabilizacionih snaga za Pojas Gaze, Kosovo je među prvih pet zemalja koje su se obavezale da će se angažovati u ovoj misiji i zemlja će poslati trupe kako za osiguranje bezbednosti za praćenje primirja na palestinskoj teritoriji. Kosovo smatra da je savez sa SAD ključan, pošto je ta zemlja doprinela njegovoj nezavisnosti i izgradnji države. Pored doprinosa nezavisnosti i izgradnji države, SAD su takođe podržale proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, dok su ove snage takođe opremljene američkim oružjem. Pored podrške koju su SAD pružile transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, Vašington doprinosi obuci i obrazovanju kosovskih vojnika. Na Kosovu se takođe nalazi Bondstil, najveća američka baze na Balkanu.

Grupa od 75 francuskih poslanika preduzela je neobičan korak formalno sponzorišući pojedinačne političke zatvorenike osuđene na smrt u Iranu, dok vlasti u Teheranu nastavljaju da povećavaju broj pogubljenja. Taj potez preduzet 29. juna u okviru nove kampanje u Nacionalnoj skupštini koju je organizovao Kongres za slobodu Irana (IFC), označio je prvu međunarodnu kampanju za ljudska prava od osnivanja te organizacije ranije ove godine. U okviru mehanizma sponzorstva, svaki poslanik učesnik javno povezuje svoje ime s pojedinačnim zatvorenikom osuđenim na smrt ili koji se suočava sa skorašnjim pogubljenjem kako bi svakom slučaju obezbedio podršku iz parlamenta i diplomatski pritisak. Negin Širagei, članica Centralnog saveta IFC-a, rekla je da je kampanja uobličena gotovo odmah posle osnivanja kongresa, navodeći da je porast broja pogubljenja bio hitan prioritet "bukvalno od prvog dana", uprkos tome što je to telo staro manje od dva meseca. Ona je za Radio Farda (Iranski servis RSE) rekla da je Francuska svesno izabrana, budući da se smatra da je ukidanje smrtne kazne u toj zemlji pre 45 godina dodatna prednost. Širagaei je rekla da kampanja sponzorstva funkcioniše na više nivoa. Javni pritisak poslanika iz drugih zemalja se oseća i u Teheranu i kod njihovih vlada, rekla je ona i naglasila da simbolične mere same po sebi "nisu dovoljne" i da treba da ih prate konkretni dalji koraci. Među specifičnim zahtevima IFC-a je, kako je ona rekla, da strane ambasade zahtevaju svakodnevno fizičko prisustvo posmatrača na suđenjima ljudima koji se suočavaju s pogubljenjem – zahtev na koji Teheran "možda neće ni pristati", ali koji ima za cilj da pokaže da optuženi imaju međunarodnu podršku. Širagaei je takođe rekla da ljudska prava treba da budu nesporna stavka u svim budućim razgovorima između zapadnih vlada i Teherana, kritikujući, kako je navela, obrazac po kojem se ljudska prava ostavljaju po strani kada su ekonomski ili politički interesi ulozi u pregovorima. Od početka rata SAD i Izraela protiv Irana 28. februara, Islamska Republika je uhapsila stotine ljudi pod optužbama za saradnju sa SAD i Izraelom, a u nekim slučajevima ih je pogubila pod optužbama za "špijunažu" i "delovanje protiv nacionalne bezbednosti". Grupa Monitor ljudskih prava u Iranu koja iz inostranstva dokumentuje kršenja prava, okarakterisala je tempo pogubljenja kao "političku čistku" korišćenjem ratnih uslova. "Prioritet režima nije spoljni rat, već unutrašnje ugnjetavanje", navodi se u aprilskom saopštenju, napominjući da je broj političkih pogubljenja u prvih šest nedelja rata već premašio ukupan broj za celu 2025. godinu. Iran je među zemljama s najvećim brojem pogubljenja sa stotinama vešanja godišnje, u mnogim slučajevima zbog krivičnih dela povezanih s drogom i ubistavima.

Vijeće Apelacionog odjeljenja Suda Bosne i Hercegovine potvrdilo je prvostepenu presudu kojom je Miodrag Malić osuđen na tri godine zatvora zbog veličanja ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Kako je saopćeno iz Suda BiH, drugostepenom presudom, koja je otpremljena 29. juna 2026. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Tužiteljstva BiH i odbrane, te je potvrđena presuda od 26. januara 2026. godine. Malić je proglašen krivim da je 2. novembra 2022. godine ispred zgrade Radio-televizije Republike Srpske u Banjoj Luci, na protestu koji su organizirale opozicione političke stranke, istaknuo fotografije Radovana Karadžića, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS-a. Time je veličao osobe pravosnažno osuđene za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine pred Međunarodnom krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Sud je utvrdio da je takvim postupanjem izazvao uznemirenost kod jednog građanina bošnjačke nacionalnosti zbog saznanja o stradanju civila Bošnjaka tokom rata u Bosni i Hercegovini i uloge osuđenih osoba u tim zločinima. Za krivično djelo izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti iz člana 145a stav 6. Krivičnog zakona BiH izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od tri godine. Protiv ove presude žalba nije dozvoljena. Riječ je o drugoj pravomoćnoj presudi zbog veličanja ratnih zločinaca u BiH.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za kojim je raspisana crvena poternica Interpola, nije gonjen zbog kriminala. Vučić je na konferenciji za novinare u Beogradu na pitanje o tome da Radoičića čuva aktivni pripadnik Žandarmerije uprkos njegovoj nedavnoj najavi da pripadnici policije Srbije ne treba da čuvaju privatna lica, rekao da on nema takve podatke. "Samo niste rekli zbog čega je Milan Radoičić na crvenoj poternici. Nije zbog kriminala već zbog Kosova", rekao je Vučić na konferenciji za novinare na kojoj je najavio mere za poboljšanje životnog standarda. Dok Evropska unija izražava očekivanje da vlasti u Srbiji uhapse i sudski procesuiraju odgovorne za napad na kosovsku policiju u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023, Radoičić je u Srbiji na slobodi s prijavljenim prebivalištem u Beogradu. Za Radoičićem je na zahtev Kosova raspisana i međunarodna Interpol poternica putem Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK). Protiv njega u Srbiji nije podignuta optužnica iako je preuzeo odgovornost za oružani napad u kojem je ubijen jedan kosovski policajac, kao i trojica napadača. Vučić nije demantovao nezvanična saznanja, koje je objavila televizija N1, da Radoičića i njegovog bivšeg poslovnog partnera Zvonka Veselinovića, koji je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova, obezbeđuje pripadnik Žandarmerije, posebne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. U odgovoru na pitanje Vučić je kazao da pripadnik Žandarmerije ne bi trebalo da čuva Veselinovića. "Morate da mi kažete zašto je gonjen gospodin Veselinović ili nije, ali ako me pitate da li treba aktivna lica iz Žandarmerije da mu budu u obezbeđenju, postaraću se i učiniću sve da to ne bude slučaj. Ne možete ni da obavljate dva posla", rekao je Vučić. Veselinović i Radoičić su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država više od četiri godine, zbog optužbi povezanih s organizovanim kriminalom i korupcijom. Vučić je u maju najavio zakon kojim će iz službe biti udaljeni policajci ili vojnici koji obavljaju poslove za koje nisu dobili direktnu dozvolu od države, nakon što je uhapšen prvi čovek beogradske policije Veselin Milić zbog sumnje da je da je prikrivao krivično delo u slučaju pucnjave u beogradskom restoranu u kojem je ubijen muškarac koji se dovodi u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Viši sud u Beogradu u junu je produžio pritvor Miliću do 30 dana. Tužilaštvo je saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza.