Rumunska državna kompanija Nuklearelektrika saopštila je da je započela proces gašenja drugog reaktora u nuklearnoj elektrani Černavoda. Razlog gašenja je kontinuiran i značajan pad nivoa Dunava. Rumunska nuklearna elektrana Černavoda otpočela je u rano jutro 13. avgusta postupak kontrolisanog isključivanja drugog reaktora zbog kontinuiranog i značajnog pada vodostaja Dunava, tako prestaje da isporučuje električnu energiju nacionalnom elektroenergetskom sistemu, saopštila je kompanija Nuklearelektrika. Elektrana Černavoda je prethodnih dana u rumunski elektroenergetski sistem isporučivala oko 680 megavata. Odluka o ponovnom priključenju nuklearnih jedinica biće donesena u zavisnosti od kretanja prognoziranog vodostaja Dunava, uz prioritetno poštovanje svih standarda nuklearne sigurnosti, navodi kompanija. Rijeka pogođena sušom već je prisilila kompaniju da krajem jula zatvori jedan reaktor. Kompanija ima dva reaktora od 706 megavata u Černavodi na Dunavu, što čini petinu ukupne proizvodnje energije u zemlji. Rumunija je proglasila energetsko vanredno stanje tokom avgusta i zatražila od kompanija i domaćinstava da dobrovoljno smanje potrošnju tokom večernjih sati. Ministarstvo energetike uključilo je termoelektranu na lignit snage 330 megavata, saopštilo je, dodajući da se takođe oslanja na povećanu proizvodnju energije vjetra i hidroenergije, na temelju dostupne vode u akumulacijama, kako bi nadoknadilo nedostatke. S obzirom na nešto niže temperature, očekivalo se da će potražnja za električnom energijom u večernjim satima biti niža, navodi se. "Nacionalna elektroenergetska mreža ima prekogranični kapacitet od otprilike 4.000 megavata kako bi se omogućio uvoz električne energije“, navodi se u saopštenju ministarstva. „Svi evropski operateri upoznati su s regionalnim energetskim kriznim situacijama i koordiniraju kako bi osigurali sigurnost snabdijevanja svih mreža pogođenih vremenskim uslovima." Vlada je pripremila sistem za postepeno isključivanje struje industrijskim potrošačima i uz prethodnu najavu ako je potrebno. Nastojala je izbjeći zatvaranje reaktora mjerama, uključujući detoniranje kamene prepreke, jaružanje riječnog korita i potapanje tegljača napunjenih kamenjem u Dunav kako bi se oko elektrane preusmjerili tokovi. Evropa je ovog ljeta pretrpjela sedmice rekordnih vrućina i razornih šumskih požara, što je stvorilo ogroman pritisak na snabdijevanje energijom, brodarstvo i sisteme javnog zdravstva. Izvor: Reuters

Američki kongresmeni Wesley Bell i Ann Wagner izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog, kako navode, sve većeg pritiska na Memorijalni centar Srebrenica i njegove zaposlene. Rakcija dolazi nakon što je 26 sadašnjih i bivših radnika Memorijalnog centra Srebrenica pozvano na ispitivanje u Policijskoj upravi Zvornik. Bell (demokrata) i Wagner (republikanka) su kopredsjedavajući Dvostranačkog kongresnog kluba za Bosnu i Hercegovinu (Bipartisan Congressional Bosnia Caucus) u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Oboje predstavljaju područje St. Louisa u saveznoj državi Missouri. U zajedničkoj izjavi naveli su da su "duboko zabrinuti" zbog informacija da su sadašnji i bivši zaposleni Memorijalnog centra pozvani na ispitivanje od strane vlasti Republike Srpske. "Obim i vrijeme ovih poziva izazivaju ozbiljnu zabrinutost, posebno imajući u vidu da je rad Memorijalnog centra od ključne važnosti za očuvanje historijskih činjenica, odavanje počasti ubijenima i zaštitu ljudskih prava", naveli su američki kongresmeni. Bell i Wagner pozvali su nadležne institucije da poštuju vladavinu prava, zaštite nezavisnost institucija Bosne i Hercegovine i omoguće Memorijalnom centru da nastavi svoju važnu misiju bez straha od zastrašivanja. Američki zvaničnici su poslali poruku nadležnim institucijama, zahtijevajući prestanak pritisaka. "Pozivamo nadležne organe da poštuju vladavinu prava, zaštite nezavisnost institucija Bosne i Hercegovine i omoguće Memorijalnom centru da obavlja svoju vitalnu misiju bez straha od zastrašivanja", poručili su Bell i Wagner. Nekoliko dana ranije, grupa američkih senatora i zastupnika, demokrata i republikanaca, zatražila je od administracije predsjednika Donalda Trumpa da ponovo uvede sankcije zvaničnicima Republike Srpske koje su ukinute u oktobru 2025. godine. Njihova inicijativa uslijedila je nakon što su vlasti u bh. entitetu Republika Srpska pokrenule saslušanja sadašnjih i bivših saradnika Memorijalnog centra Potočari koji su učestvovali u izradi izvještaja o negiranju genocida. Američki senatori su 6. avgusta izdali izjavu u kojoj su izrazili "duboku zabrinutost" nakon što je dvadeset šest sadašnjih i bivših članova osoblja i saradnika Memorijalnog centra Srebrenica pozvano na policijsko ispitivanje od strane Policijske uprave Zvornik. Memorijalni centar Srebrenica-Potočari posljednjih godina upozorava na rast negiranja genocida. U izvještaju predstavljenom 30. jula navedeno je da je broj zabilježenih slučajeva negiranja genocida porastao za više od 50 posto u odnosu na prethodni izvještajni period. Rukovodstvo Memorijalnog centra i direktor Emir Suljagić i ranije su više puta upozoravali na političke i institucionalne pritiske koji dolaze iz entiteta Republika Srpska zbog rada Centra, posebno njegovih aktivnosti na dokumentiraju genocida i negiranja genocida. Vlasti Republike Srpske, uključujući najviše političke zvaničnike, godinama negiraju i odbacuju presude međunarodnih i domaćih sudova o genodicu u Srebrenici. Memorijalni centar Srebrenica, otvoren 2003. godine u nekadašnjoj bazi Ujedinjenih naroda, državna je institucija posvećena sjećanju na više od 8.000 Bošnjaka ubijenih u genocidu u julu 1995. godine.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je utvrđen identitet lica za koje je utvrđeno da je istrglo i razbilo o asfalt telefon reditelja i profesora Stevana Filipovića, što je zabeleženo i na video zapisu nadzornih kamera. Filipović, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti pretučen je u centru Beograda 5. avgusta uveče dok je, kako je rekao, fotografisao grupu muškaraca koji su demolirali zaštićenu zgradu na uglu Makedonske i Nušićeve ulice. Osumnjičeni L.D.(2005), koji se tereti za krivično delo nasilničko ponašanje, saslušan je u tužilaštvu gde je izneo odbranu. Tužilaštvo je saopštilo da mu nije određen pritvor jer je izneo odbranu, nije negirao da je učestvovao u događaju na način kako se tereti, da nije ranije osuđivan i da ima uredno prijavljeno prebivalište. Osumnjičeni će se braniti sa slobode. Saopšteno je da policija traga za još dva lica koja su Filipoviću zadala više udaraca i naneli mu povrede. Filipović je nakon napada rekao da ima kopču na nozi, hematom na kuku, potres mozga i da je gubio svest tokom napada. Ispričao je da mu je najpre jedan od napadača oteo mobilni telefon, a da je onda došlo još njih petorica, da su ga oborili na zemlju, šutirali, udarali metalnom stolicom. "Kriminalcima u službi režima više nije problem da pred 15 svedoka i nekoliko nadzornih kamera prebiju čoveka rukama, nogama i metalnom stolicom", naveo je Filipović. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zatražio od nadležnih organa da osobe koje su počinile "bilo kakav fizički napad ili ugrožavanje fizičkog integriteta Filipovića i svakog drugog građanina u zemlji, odgovaraju." Više opozicionih stranaka je osudilo napad, zahtevajući otkrivanje i procesuiranje napadača. Dok je Fakultet dramskih umetnosti (FDU) saopštio da se fizičkim napadom na njihovog kolegu direktno i u najbrutalnijem fizičkom obliku manifestuju rezultati višemesečne kampanje targetiranja i ugrožavanja predstavnika akademske zajednice i drugih nivoa obrazovanja.

Predsednik Vladimir Putin rekao je da će Rusija zapleniti brodove evropskih zemlja ukoliko one pokušaju da prodaju teret zaplenjen sa brodova povezanih s Rusijom, za koje se sumnja da pripadaju takozvanoj ruskoj "floti u senci". "Ovo nije ništa drugo do piraterija i pljačka", rekao je Putin tokom vežbi ruske Pacifičke flote 12. avgusta, komentarišući o planovima Evrope da pooštri mere protiv brodova za koje se sumnja da pomažu Moskvi da zaobiđe zapadne sankcije. "Ako ovo počne da se primenjuje u praksi, bićemo prinuđeni da odgovorimo istom merom", dodao je, navodeći da Moskva svoj odgovor neće ograničiti na vode u kojima su ruski brodovi zadržani. Nije izneo druge detalje. Zapadne vlade pojačale su napore da ciljaju "flotu u senci" – mrežu brodova čije su vlasništvo ili osiguranje netransparentni, a koje Rusija koristi kako bi održala izvoz nafte uprkos sankcijama uvedenim zbog invazije na Ukrajinu. Putinova izjava usledila je nakon što je Evropska unija (EU) prošlog meseca usvojila novi paket sankcija protiv Rusije, uključujući mere koje državama članicama omogućavaju da prodaju naftu ili drugi teret zaplenjen sa sankcionisanih ili zadržanih brodova. Prema izveštajima evropskih medija, dokumenta švedskog suda pokazuju da je Stokholm planirao da Kijevu preda zaplenjeni ruski brod za koji se sumnja da je prevozio žito iz delova Ukrajine pod ruskom okupacijom. Nekoliko dana pre Putinovih pretnji, američki Senat takođe je usvojio sveobuhvatan paket sankcija protiv Rusije i Irana, kojim bi predsedniku Donaldu Trampu bila data dodatna mogućnost da izvrši pritisak na Moskvu da pregovara sa Ukrajinom tako što bi ograničio njenu ratnu ekonomiju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prihodi od energenata ostali su ključni izvor prihoda za rusku državu i njene ratne napore. Kijev nastoji da ograniči sposobnost Rusije da finansira rat pozivajući na stroge sankcije njenom energetskom sektoru. Između ostalog, zakonom – koji još treba da odobri Predstavnički dom SAD – cilja se ruska "flota u senci", uključujući brodove, vlasnike, operatere, osiguravače, luke i druge posrednike uključene u transport ruske nafte i sankcionisane robe. Ukrajinska vojska je poslednjih meseci takođe pojačala napade dugog dometa na brodove ruske "flote u senci" i energetsku infrastrukturu, u kampanji koju je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) opisao kao kijevske "sankcije dugog dometa" protiv Moskve.

Sporenja i verbalni okršaji između poslanika u Skupštini Kosova oko nastavka konstitutivne sednice eskalirali su u sredu u fizičko naguravanje, pošto partije i dalje imaju suprotstavljene stavove o tome kako deblokirati proces konstituisanja novog saziva parlamenta. Poslanici opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) i Alijanse tražili su od predsedavajućeg konstitutivnom sednicom Avnija Deharija da sazove njen nastavak, uprkos tome što je istekao ustavni rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine. Pokret Samoopredeljenje dotle insistira da pre nastavka sednice mora da se postigne širi politički sporazum između partija. Tokom sporenja u skupštinskoj sali, poslanik DPK-a Mergim Luštaku (Lushtaku) rukama je gurnuo poslanika Samoopredeljenja Adnana Rustemija, dok je Ardijan Gola iz te stranke intervenisao između njih. U drugom incidentu, poslanica Alijanse Aljbana Bitići (Alana Bytyqi) viđena je kako gura poslanicu Samoopredeljenja Arberiju Nagavci. Bitići i poslanica DPK-a Ganimete Musljiju (Musliu) takođe su bacale papire u njenom smeru. Sukobi su trajali oko dva sata i bili su uglavnom verbalni. Tokom tenzija, ministra pravde u tehničkom mandatu Donika Gervala, koja je bila u sali zbog događaja "Sunarodnici u Skupštini", pozvala je poslanike DPK-a i Alijanse da dođu na sastanke koje organizuje Samoopredeljenje radi postizanja političkog dogovora. "Dođite na sastanak", rekla je Gervala poslanicima opozicije, koji su skandirali "sazovite sednicu". U debati su učestvovali i vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), kao i poslanici Rahmani i poslanice DPK-a Vljora Čitaku (Vlora Citaku) i Blerta Deljiju-Kodra (Deliu-Kodra). Deljiu-Kodra je rekla da će poslanici nastaviti da svakodnevno dolaze u Skupštinu "kako bi vratili ustavni poredak". Blokada je povezana s činjenicom da Skupština još nije završila konstituisanje posle izbora 7. juna. Konačni rezultati su potvrđeni 8. jula, dok je rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine istekao 7. avgusta. Konstitutivna sednica je počela 6. avgusta, ali poslanici nisu uspeli da završe izbor predsednika i potpredsednika. PDK i Alijansa navode da isticanje roka ne uklanja obavezu nastavka i završetka konstitutivne sednice. Pokret Samoopredeljenje, s druge strane, zahteva da se prethodno postigne dogovor o ključnim političkim pitanjima, uključujući i izbor sledećeg predsednika. Naim Jakaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe rekao je za Radio Slobodna Evropa da je zahtev za nastavak sednice "opravdan". "Činjenica da je ustavni rok od 30 dana već prekršen ne znači da proces treba da stane. Naprotiv, nakon kršenja roka, obaveza konstituisanja Skupštine se nastavlja i poslanici moraju da završe ovaj proces bez daljih odlaganja", rekao je Jakaj. Prema njegovim rečima, Ustav ne predviđa automatsko raspuštanje Skupštine posle isteka roka od 30 dana. "Sednica mora da se nastavi tačno tamo gde je prekinuta, a Skupština treba da nastavi s izborom predsednika i potpredsednika. Pregovori o izboru predsednika su poseban ustavni proces i ne mogu se postavljati kao preduslov za konstituisanje Skupštine", rekao je Jakaj. Po pitanju roka 14 organizacija civilnog društva obratilo se Ustavnom sudu. Dehari je u međuvremenu rekao da sednica ne bi trebalo da se nastavi bez političkog dogovora stranaka. U osnovi političkog ćorsokaka ostaje pitanje izbora sledećeg predsednika zemlje. Pokret Samoopredeljenje je pozvao na širi politički dogovor i konsenzualnog, nestranačkog kandidata za predsednika, dok je DSK zahtevao da ta funkcija pripadne toj partiji. DPK je insistirao da se prvo poštuju ustavne procedure i da se završi konstituisanje Skupštine. Alijansa je, s druge strane, pozvala na poštovanje ustavnih rokova i optužila Samoopredeljenje za institucionalnu blokadu. Evropska unija je pozvala partije na Kosovu da što pre postignu dogovor o zajedničkom kandidatu za predsednika, upozoravajući da bi kašnjenja u formiranju institucija mogla da ometaju reforme i utiču na korišćenje sredstava iz fondova EU.

Ministar za energiju, rudarstvo i industriju Federacije Bosne i Hercegovine Vedran Lakić i potpredsjednik američke kompanije AAFS Infrastructure and Energy LLC Jesse Binnall razgovarali su 12. augusta u Sarajevu o završetku preostalih aktivnosti i zaključivanju ugovora kojim bi bila uređena realizacija projekta Južne interkonekcije. Južna interkonekcija trebala bi povezati gasni sistem Bosne i Hercegovine s Hrvatskom i LNG terminalom na ostrvu Krk, čime bi zemlja dobila novi pravac snabdijevanja prirodnim gasom i smanjila zavisnost od ruskog gasa. Nakon sastanka je saopšteno je da su sagovornici ocijenili da energetska sigurnost nema alternativu te da Bosna i Hercegovina i Federacija BiH ne smiju zavisiti od samo jednog pravca i jednog izvora snabdijevanja gasom. "Južna interkonekcija nije samo energetski nego i sigurnosni projekt. Ugovor mora zaštititi interese Federacije BiH i omogućiti stabilno snabdijevanje gasom iz alternativnog izvora po konkurentnijim cijenama za naše građane i privredu", rekao je Lakić. Projekat Južne interkonekcije posljednjih mjeseci ušao je u novu fazu nakon što je Savjet ministara Bosne i Hercegovine 30. jula usvojio Nacrt odluke o ratifikaciji Sporazuma između BiH i Hrvatske o izgradnji plinovoda Južna interkonekcija. Sporazum su 28. aprila u Dubrovniku potpisali predsjedavajuća Savjeta ministara BiH Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković tokom samita Inicijative tri mora. Planirani gasovod trebao bi povezati plinske sisteme dvije države pravcem Split-Zagvozd u Hrvatskoj i Posušje-Tomislavgrad-Šuica-Kupres-Bugojno-Novi Travnik/Travnik u Bosni i Hercegovini, uz više regionalnih krakova. Parlament Federacije BiH ranije je usvojio izmjene Zakona o gasovodu "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska", kojima je omogućeno uključivanje američke kompanije AAFS Infrastructure and Energy u realizaciju projekta. Kompanija je iskazala interes za finansiranje, izgradnju i upravljanje gasovodom, što su vlasti Federacije BiH ocijenile važnim za diversifikaciju izvora snabdijevanja i privlačenje stranih investicija. Evropska unija podržava izgradnju Južne interkonekcije, ali je izrazila zabrinutost zbog zakonskog rješenja kojim je američka kompanija AAFS određena za nosioca projekta bez otvorenog postupka izbora investitora. Bosna i Hercegovina se trenutno snabdijeva prirodnim gasom jednim pravcem preko Srbije, a gas dolazi iz Rusije. Vlasti u BiH i međunarodni partneri godinama ističu da bi Južna interkonekcija povećala energetsku sigurnost zemlje otvaranjem pristupa alternativnim izvorima gasa preko Hrvatske i LNG terminala na Krku. Procjene vlasti Federacije BiH pokazuju da bi vrijednost projekta mogla iznositi između 405 i 810 miliona eura, zavisno od konačne trase, konfiguracije terena i tehničkih rješenja.

Plantaže kanabisa pronađene su 12. augusta na području Hercegovine, u akciji koju provode pripadnici Federalne uprave policije (FUP). Radi se o području Drežnice na kome su, po naredbi Kantonalnog suda u Mostaru, u toku su pretresi, pronalazak i dokumentovanje zasada, saopćio je FUP. Policijska akcija rezultat je višemjesečnih operativnih aktivnosti, tokom kojih je FUP došao do saznanja o postojanju više lokacija na kojima se nalaze plantaže s većim brojem stabljika cannabis sative.

Policijski inspektorat Kosova (PIK) pokrenuo je preliminarnu istragu po službenoj dužnosti u vezi sa tvrdnjama Nenada Raškovića iz sela Dren u opštini Zubin Potok da je policija prema njemu upotrebila prekomernu silu. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Policijski inspektorat navodi da je preliminarna istraga pokrenuta sa ciljem provere tvrdnji i razjašnjenja svih relevantnih činjenica i okolnosti vezanih za ovaj slučaj, odnosno policijske radnje tokom operacije u Drenu i Zubinom Potoku. "Bez prejudiciranja ishoda istrage, svrha ove faze je prikupljanje i procena svih raspoloživih informacija i dokaza u skladu sa zakonskim mandatom Inspektorata", navodi se. Policijski Inspektorat Kosova navodi da će preduzeti sve neophodne istražne i proceduralne radnje u okviru svoje nadležnosti, uključujući saradnju sa relevantnim institucijama, obezbeđivanje zvanične dokumentacije i informacija, intervjuisanje lica koja mogu imati saznanja o incidentu itd. Svedočenje Nenada Raškovića je u utorak uveče u javnost najpre iznela Srpska lista, vodeća stranka Srba sa Kosovu, navodeći da su ga pripadnici Kosovske policije fizički zlostavljali. U saopštenju, uz koje su poslate i fotografije na kojima je navodno Rašković sa modricama na leđima, navodi se da je odveden u šumu gde je ostavljen vezan za drvo nakon što je pretučen crevom za vodu uz zahtev da prizna ratne zločine nad Albancima. Poslednjih dana su Zubinom Potoku izvršeni pretresi i hapšenja osoba osumnjičenih za ratne zločine, nakon što je u ovoj opštini identifikovano nekoliko lokacija na kojima se sumnja da se mogu nalaziti masovne grobnice iz poslednjeg rata na Kosovu 1999. godine. Šta navodi Srpska lista o slučaju Rašković?Predsednik Srpske liste Zlatan Elek, koji je i direktor Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, rekao je na konferenciji za novinare da je Rašković zbog nestabilnog stanja i težine povreda transportovan u Klinički centar u Beogradu. Elek je naveo da je Rašković u bolnicu u Mitrovici primljen u večernjim satima u utorak sa simptomima vrtoglavice i drhtavice, te da je kasnije pregledom utvrđeno da ima povrede glave, grudnog koša, prelom rebara. Ponovio je da su ove povrede Raškoviću navodno naneli pripadnici policije Kosova, te da mu je to on lično ispričao kao doktoru, nakon čega je hronološki izneo kako se incident dogodio ali u malo izmenjenoj verziji nego u saopštenju Srpske liste od 11. avgusta. Elek je sada ponovio ono što je sam Rašković rekao medijima, odnosno da ga je policija Kosova tokom pretresa njegove kuće tukla i tražila da preda oružje, da bi potom otišli i vratili se nakon par sati, odveli ga navodno u šumu, vezali za drvo i ponovo tukli crevom za vodu. Na kraju su ga, prema svedočenju Raškovića koje je preneo Elek, vratili do magistralnog puta uz pretnju da će ponovo doći. Igor Simić, funkcioner Srpske liste, ustvrdio je da je u prethodnih 15-ak dana bilo više pretučenih pripadnika srpske zajednice i pozvao ih da u javnost izađu sa onim kroz šta prolaze. "Ja ih razumem da se plaše policije ali mi smo svoj na svome, nemamo zbog čega da pognemo glavu", rekao je on. Simić je ocenio da je "ovo je mučenje" po Krivičnom zakoniku Kosova a ne "prekomerena upotreba sile". "Ovo je zlostavljanje pri vršenju službene dužnosti, ovo je napad sa ciljem iznuđivanja iskaza", rekao je Simić. Srpska lista je zatražila hitnu i nezavisnu istragu ovog slučaja, te pozvala KFOR i EULEX da istraže navode. Ko još traži potpunu istragu o slučaju Rašković?Lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, Nenad Rašić, koji je i ministar u tehničkoj Vladi Kosova, zatražio je hitnu i potpunu istragu slučaja Nenada Raškovića. "Ukoliko se ovi navodi potvrde, reč je o krajnje ozbiljnom slučaju prekoračenja ovlašćenja i brutalnog kršenja osnovnih ljudskih prava i dostojanstva građanina", navedeno je u saopštenju. Izražava i očekivanje da se utvrdi "puna istina, identifikuju svi koji su eventualno učestvovali u ovom događaju i da, ukoliko se utvrdi odgovornost, odgovorni budu procesuirani u skladu sa zakonom". "Svaki građanin, bez obzira na nacionalnu pripadnost, mora imati pravo na bezbednost, dostojanstvo i zaštitu od bilo kakvog oblika torture i policijske zloupotrebe", naveo je on. Zamenik direktora Kosovske policije za region sever, Veton Eljšani (Elshani), rekao je za RSE 11. avgusta da policija nema informacije da su njeni pripadnici nekoga pretukli ali da je obavešten Policijski inspektorat Kosova. Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) saopštila je da je sa "dubokom zabrinutošću primila k znanju izuzetno ozbiljne navode o zlostavljanju od strane policije Kosova", te da pomno prati slučaj u skladu sa svojim mandatom i nadležnim institucijama. EULEX u odgovoru za Radio Slobodna Evropa navodi da je zabrana bilo kog oblika zlostavljanja apsolutna, te da se primenjuje se u svim okolnostima. "Sve navode o zlostavljanju nadležni organi moraju blagovremeno, nezavisno i delotvorno istražiti, a odgovorni za takvo postupanje moraju snositi odgovornost", navodi se. Iz EULEX-a napominju da sprovođenje krivičnih istraga nije deo mandata njihove misije. Četiri organizacija srpskog civilnog društva na Kosovu – Aktiv, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), Centar za zagovaranje demokratske kulture (ACDC) i Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) – zatražile su 12. avgusta od Brisela procenu efikasnosti monitoringa EULEX-a nad radom Kosovske policije. Povod za ovakav zahtev su, kako je saopšteno, navodi "o brutalnom postupanju pripadnika Kosovske policije prema Nenadu Raškoviću, kao i informacijama o stanju u kojem je primljen u bolnicu". Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Petar Petković, rekao je u reakciji da fotografije, po njegovom mišljenju, pokazuju zlostavljanje Nenada Raškovića od strane Kosovske policije i pozvao na hitnu međunarodnu istragu i kažnjavanje odgovornih. Nenada Raškovića u Kliničkom centru posetio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Komandant KFOR-a, NATO misije na Kosovu, general-major Ozkan Ulutaš sastao se u utorak sa predsednikom Srpske liste Zlatanom Elekom, nakon što se ova stranka usprotivila postepenom smanjenju prisustva KFOR-a na glavnom mostu preko reke Ibar u Mitrovici. Sastanak je održan na Elekov zahtev u sedištu KFOR-a u kampu "Film City" u Prištini, a prisustvovali su i zamenik predsednika ove vodeće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, poslanica u Skupštini Kosova ispred Srpske liste Jovana Radosavljević i gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević. Kako se navodi u saopštenju KFOR-a, na sastanku je bilo reči o nizu pitanja, uključujući bezbednosnu situaciju na severu Kosova i sprovođenje najavljenog procesa optimizacije rasporeda KFOR-a. Komandant KFOR-a predstavnicima Srpske liste rekao da je proces optimizacije pokrenut kao rezultat poboljšanja bezbednosne situacije na Kosovu, te naveo da će se proces odvijati postepeno. Mitrovica je nakon sukoba 1999. godine podeljena na severni deo sa srpskom većinom i južni u kome su većina Albanci, a danas su to dve odvojene opštine. Ipak, KFOR je od kraja rata držao most na Ibru pod svojim nadzorom, jer je bio poznat po etničkim sukobima. KFOR je saopštio da ostaje spreman da odgovori na sve eventualne izazove. "Postepena tranzicija prisustva KFOR-a sa glavnog mosta u Mitrovici nalazi se u početnoj fazi", navodi se u saopštenju i dodaje da će zadržati snažno prisustvo u Severnoj Mitrovici i na severu Kosova. Srpska lista je reagovala protiv najave postepenog smanjenja prisustva KFOR-a na mostu preko Ibra, zahtevajući da se ta mera obustavi. Najveća stranka kosovskih Srba zatražila je hitan sastanak sa komandantom KFOR-a kako bi mu prenela zabrinutost srpske zajednice na severu. Srpska lista je navela da, imajući u vidu političku i bezbednosnu situaciju i tenzije koje su ranije pratile područje mosta, svaka promena prisustva bezbednosnih snaga mora biti sprovedena oprezno. Takođe je navela da Kosovska policija nema poverenje Srba na severu i da je prisustvo KFOR-a na mostu "važan faktor stabilnosti". Glavni most preko reke Ibar povezuje Južnu Mitrovicu, u kojoj većinu čine Albanci, sa Severnom Mitrovicom, u kojoj većinu čine Srbi. Most čuvaju pripadnici KFOR-a od završetka rata 1999. godine i godinama predstavlja jednu od najosetljivijih bezbednosnih tačaka na severu Kosova. Most je trenutno otvoren samo za pešake. NATO misija je naglasila da nastavlja da ispunjava svoj mandat u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doprinoseći održavanju bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu. KFOR je saopštio da će nastaviti da deluje nepristrasno i u koordinaciji sa Kosovskom policijom i EULEKS-om, u skladu sa njihovim odgovarajućim ulogama u oblasti bezbednosti. Glavni most na Ibru otvoren samo za pešake, dok je kosovska vlada najavila njegovo otvaranje za saobraćaj jula 2024, što je izazvalo tenzije i reakcije međunarodne zajednice. U međuvremenu je Vlada Kosova izgradila još dva mosta u blizini glavnog – jednog za pešake i jednog za vozila sa ciljem povezivanja Severne Mitrovice sa Južnom Mitrovicom.

Evropska unija je ponovo pozvala sve političke aktere na Kosovu da obezbede institucionalnu stabilnost, te da je od posebne važnosti da političke stranke brzo postignu dogovor o kandidatu za predsednika koji bi mogao da ujedini političke aktere. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa EU ocenjuje da je od ključne važnosti formiranje novih institucija nakon junskih izbora, "bez daljeg odlaganja, u skladu sa ustavnim okvirom i utvrđenim procedurama". Zakonski rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Kosova nakon prevremenih parlamentarnih istekao junskih izbora istekao je prošle nedelje jer političke stranke ne mogu da se dogovore oko izbora novog predsednika zemlje. "Samo efikasan međustranački dijalog i zajednički osećaj svrhe omogućiće Kosovu da ostvaruje zajedničke ciljeve i sprovede reforme koje građani zahtevaju", rekao je portparol Evropske komisije. Dodao je da kašnjenje u formiranju institucija rizikuje usporavanje važnih reformi, te da bi moglo da utiče i na sposobnost Kosova da u potpunosti iskoristi mogućnosti koje nudi EU, "uključujući i one u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan". Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin (Albin) Kurti, koji je pobedio na izborima, insistira da na stavu da stranke postignu konsenzus oko nestranačkog kandidata za predsednika, dok Demokratski savez traži da njima pripadne ta funkcija uz obrazloženje da se konsenzualnim kandidatom može smatrati onaj koji uspe da obezbedi potrebnih 80 glasova u Skupštini. Stranke su tokom avgusta održale nekoliko sastanaka, ali dogovor još nije postignut. U međuvremenu, i ambasada SAD na Kosovu za RSE je navela da bi politički lideri trebali da sarađuju oko formiranja novih institucija, u skladu sa Ustavom i odlukama Ustavnog suda. "Građani Kosova očekuju od svojih lidera da ispune obećanje da će raditi u najboljem interesu zemlje. Ova kontinuirana politička blokada dovodi do propuštenih prilika za Kosovo. Vreme je da politički lideri stave napredak i stabilnost u prvi plan, u interesu svih građana", rekao je portparol ambasade u odgovoru. Pitanje izbora predsednika Kosova je dovelo do poslednjih izbora koji su održani u junu, nakon što je Vjosi Osmani u aprilu istekao mandat. Ustav Kosova predviđa da se funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može obavljati duže od šest meseci ali se ne predviđa ko bi vršio nadležnosti predsednika ako se taj period završi bez izbora novog predsednika. Ukoliko Skupština do tada ne bude konstituisana, Kosovo bi se istovremeno suočilo s odsustvom funkcionalne Skupštine i završetkom šestomesečnog perioda obavljanja dužnosti predsednika.

Na području grada Konjica u Bosni i Hercegovini proglašeno je stanje prirodne nesreće usled šumskih požara, saopštio je u sredu Operativni centar Civilne zaštite Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK). U tom kantonu takođe je od subote aktivan i požar na području opštine Neum. Zbog požara u oblastima Konjica i Neuma zatražena je međunarodna pomoć u gašenju iz vazduha. U oblasti Konjica situacija je alarmantna pošto se požar u blizini naselja Kanjina, Živašnica i Brđani širi u više pravaca, naveo je Operativni centar HNK-a. Nepristupačan teren i visoke temperature otežavaju gašenje, dok je tokom noći vatra uništila nekoliko napuštenih objekata. Operativni centar je naveo da su u akciju gašenja i sprečavanja širenja požara prema naseljenim mestima uključene sve raspoložive snage a da pored više vatrogasnih službi učestvuju i desetine meštana i lovaca. Na području opštine Neum požar se širio u dva kraka od kojih je jedan ka mestu Gornje Hrasno i dalje aktivan na nepristupačnom terenu, ali zasad ne ugrožava stambene objekte.. Krak koji se u utorak poslepodne pod naletima vetra opasno približio kućama u selu Međugorje lokalizovan je oko 18.30 uz učešće i dve posade aviona air tractor, naveo je Operativni centar HNK-a. Na neumskom području u utorak uveče zabeležen je i požar kod naselja Lastva, gde su gorjeli trava i nisko rastinje. Pored požara u Neumu i Konjicu, vatrogasci su u protekla 24 sata imali dvadesetak intervencija na manjim požarima u Mostaru, Čapljini, Stocu i Čitluku. Ministarstvo odbrane i Oružane snage BiH saopštili su u subotu da su se na osnovu odluke Predsedništva BiH u gašenje požara u Konjicu uključila i Brigada vazdušnih snaga i protivvazdušne odbrane. Usled ekstremnih temperatura širom Evrope su zabeleženi šumski požari.

Srpska lista je tvrdila da su pripadnici Kosovske policije fizički zlostavljali Srbina, Nenada Raškovića, u selu Dren u Zubinom Potoku. Prema navodima stranke, Rašković je rekao da je policija ušla u njegovu kuću popodne 11. avgusta i, nakon pretresa, pretukla ga. Srpska lista je saopštila da je on izjavio da je potom odveden u šumu, vezan za drvo i pretučen crijevom za vodu. Navodi se da je Rašković zadobio tjelesne povrede i da je poslat na liječenje u Sjevernu Mitrovicu. Stranka je, uz saopštenje, objavila i nekoliko fotografija za koje tvrdi da su Raškovićeve, na kojima se vide modrice na leđima. Srpska lista je zahtijevala hitnu i nezavisnu istragu slučaja i pozvala KFOR i Misiju EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) da istraže navode. Zamjenik direktora Kosovske policije za sjeverni region, Veton Elshani, rekao je za Radio Slobodna Evropa da policija nema informacije da su njeni pripadnici nekoga pretukli. "Nemamo informacije da je policija nekoga pretukla. Međutim, Inspektorat Kosovske policije biće obaviješten i istražiće slučaj", rekao je Elshani. Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, rekao je da fotografije, po njegovom mišljenju, pokazuju zlostavljanje Nenada Raškovića od strane Kosovske policije i pozvao na hitnu međunarodnu istragu i kažnjavanje odgovornih. Radio Slobodna Evropa je takođe kontaktirao članove porodice Nenada Raškovića, ali oni nisu željeli da daju izjavu zbog, kako su rekli, "straha". Posljednjih dana u Zubinom Potoku su izvršeni pretresi i hapšenja osoba osumnjičenih za ratne zločine, nakon što je u ovoj opštini identifikovano nekoliko lokacija na kojima se sumnja da se mogu nalaziti masovne grobnice iz poslednjeg rata na Kosovu 1999. godine.

Rusija je upotrijebila sjevernokorejske projektile u smrtonosnom napadu na jugoistočni ukrajinski grad Zaporožje, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski 11. avgusta. Dan žalosti bit će obilježen 12. avgusta nakon noćnog napada u kojem je, prema riječima regionalnog lidera Ivana Fedorova, ubijeno sedam ljudi, a 24 je ranjeno. Ukrajinski dužnosnici rekli su da je šest drugih ljudi ubijeno u ruskim napadima na Dnjepropetrovsku i Donjecku regiju. Zaporožje je "pogođeno sjevernokorejskim balističkim projektilima, [protubrodskim] Cirkonima i navođenim zračnim bombama. Bio je to žestoki napad, proračunat da nanese maksimalne štete posebno civilnoj infrastrukturi", rekao je Zelenski u objavama na društvenim mrežama. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove snage ciljale Zaporožstal, čeličanu u Zaporožju za koju tvrde da proizvodi metal koji koristi ukrajinska vojska. Matična kompanija Metinvest rekla je da je napad "uhvatio radnike na putu do skloništa odmah nakon što je podignuta uzbuna. Nažalost, ovaj teroristički napad odnio je živote sedam članova tima Zaporožstal". Navedeno je da je rad metalurškog postrojenja zaustavljen zbog oštećenja. Ukrajina se bori da se brani jer su se isporuke američkih sistema Patriot i drugih antibalističkih raketa presretača smanjile. Rusija je od 2023. godine ispalila niz sjevernokorejskih projektila tokom invazije na Ukrajinu, koju je ruski predsjednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022. godine. Nevedeno je da je sjevernokorejski projektil očito korišten u ruskom napadu u kojem je 30. jula ubijeno šest članova porodice u selu u Dnjepropetrovskoj regiji. Prošle sedmice, Reuters je citirao ukrajinskog dužnosnika vojne obavještajne službe koji je rekao da je sjevernokorejska jedinica počela s raspoređivanjem u Voronješku regiju u zapadnoj Rusiji te da bi mogla biti opremljena sa 120 balističkih projektila i šest lansera. Zelenskij je 25. jula u objavi na Telegramu rekao da "Rusija želi dovesti još 30.000 sjevernokorejskih vojnika" i da su "pripreme u ruskoj Voronježskoj regiji u toku od juna za njihov prijem". Godine 2024. oko 12.000 sjevernokorejskih vojnika raspoređeno je u ruskoj Kurskoj regiji nakon iznenadnog upada ukrajinskih snaga.

Bivši američki marinac koji je od 2022. godine bio u ruskom zatvoru i za kojeg se posljednjih sedmica izvještavalo da je u teškom zdravstvenom stanju, pušten je na slobodu i vraća se avionom u Sjedinjene Države. Robert Gilman (32) napustio je Rusiju na putu za Washington, u pratnji osoblja američke vlade, prema riječima Erica Lebsona, glavnog direktora za strategiju u Global Reachu, zagovaračkoj grupi. Gilman će zatim odletjeti u Teksas na liječenje. Gilmanov slučaj, i njegovo zdravstveno stanje, potaknuli su američkog državnog sekretara Marca Rubia da direktno razgovara sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, tražeći da bude pušten na slobodu iz humanitarnih razloga. Dužnosnik američke vlade, koji nije bio ovlašten javno govoriti, potvrdio je Gilmanovo puštanje na slobodu, ali nije dao detalje. Kremlj nije odmah komentarisao izvještaje. Krajem jula, Gilman, koji je bio u zatvoru u Voronježu, oko 500 kilometara južno od Moskve, prebačen je u bolnicu, gdje je patio od "disocijativnog stupora". Gilman, koji je otpušten iz američke vojske u avgustu 2020., putovao je Rusijom vozom kada je uhapšen u januaru 2022. u Voronježu, rekao je Lebson. Ruski mediji izvještavaju da je pritvoren zbog navodnog udaranja policajca dok je bio pijan i osuđen na dvije godine zatvora. Sudija u Voronježu dodao je dodatnu osmogodišnju zatvorsku kaznu nakon što je Gilman navodno napao stražare u zatvoru. U tekstu za Boston Globe objavljenom u oktobru 2024., njegov otac, Vladimir Gilman, koji je emigrirao u Massachusetts iz Rusije, napisao je da su optužbe lažne. Nije bilo jasno zašto se Gilmanovo stanje tako drastično pogoršalo posljednjih mjeseci. Lebsen je rekao da je Gilman bio "izložen okrutnom i zlostavljačkom tretmanu" dok je bio u zatvoru, ali nije iznosio detalje. Pitanje američkih građana koji se drže u ruskim zatvorima postalo je istaknuto političko pitanje posljednjih godina. Pod predsjednikom Donaldom Trumpom, kao i njegovim prethodnikom Joeom Bidenom, Moskva i Washington proveli su nekoliko velikih razmjena zatvorenika koji se drže u američkim i ruskim zatvorima.