Holandsko-belgijski trgovinski lanac Ahold Delez (Delhaize) podneo je zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u vezi sa ograničenjem marži na 20 odsto koje je Vlada Srbije uvela prošlog septembra. "Arbitraža je zatražena radi zaštite svojih prava, prema Sporazumu o bilateralnim investicijama između Holandije i SrbijeQ, navodi se u saopštenju Ahold Deleza koje je 6. februara prosleđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE). Sedište arbitraže ICSID (International Centre for Settlement of Investment Disputes) je u Vašingtonu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Ahold Delhaize u Srbiji posluje preko svoje lokalne kompanije Delhaize Serbia i najveći je privatni poslodavac u zemlji sa više od 11.000 zaposlenih gde ima više od 500 prodavnica. Globalno je jedna od najvećih maloprodajnih grupacija u svetu, nastala 2016. spajanjem belgijskog Delhaize-a i holandskog Ahold-a. Vlada Srbije 1. septembra uvela je ograničenje marži na 20 odsto u okviru paketa ekonomskih mera "za unapređenje standarda građana" kojima su obuhvaćena četiri najveća trgovinska lanca – Delez, Merkator, Lidl i Univereksport. Po definiciji, marža je razlika između nabavne i prodajne cene nekog proizvoda. Delez je u petak podsetio da te regulatorne mere u Srbiji obuhvataju zakonsko ograničenje maloprodajnih marži, otkupnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na izlistavanje proizvoda i smanjenje narudžbina. "Ova iznenadna i nezapamćena intervencija države u maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delez Srbija. Naša kompanija ostvarila je neto profitnu maržu od 4,4 odsto u 2024, a samo četiri meseca primene Uredbe tokom 2025. dovela su do značajnih gubitaka", saopštio je Ahold Delez. Kompanija je dodala da je, kako bi nastavila sa poslovanjem, do sada morala da zatvori 25 prodavnica u Srbiji i obustavi investicije planirane za 2026. Navodi da je to dovelo dovelo do gubitka stotina radnih mesta. Delez saopštava i da je pokretanje arbitraže usledilo posle meseci dijaloga sa srpskim vlastima u cilju pronalaženja rešenja u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta. "Uprkos tim naporima, do rešenja nije došlo", naveo je Ahold Delez. Kompanija je objavila i da lokalni brend Delhaize Srbija nastavlja da posluje pod uslovima gubitaka koji materijalno utiču na mogućnost održivog poslovanja i na vrednost investicije. Dodaje se da nastavlja da posluje u Srbiji sa 11.000 zaposlenih i više od 500 prodavnica. Ahol Delhaize radi na na tri kontinenta, upravlja sa oko 9.400 prodavnica i zapošljava skoro 400.000 ljudi širom sveta. Ahold Delhaize je u Srbiju ušao 2011. godine, kada je Delhaize Group kupio domaći lanac Delta Maxi Group. Transakcija je vredela 932,5 miliona evra, uključujući oko 300 miliona evra duga. Na pitanja RSE u vezi sa zahtevom kompanije Ahold Delez za arbitražu nisu odmah odgovorili Vlada Srbije, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo finansija.

U jednom od najsmrtonosnijih napada u posljednjih nekoliko godina, bombaš samoubica ubio je najmanje 31 osobu tokom napada na šiitsku džamiju u pakistanskoj prijestolnici Islamabadu, dok se u njoj obavljala džuma‑namaz (molitva petkom). Zvaničnici su saopštili da je u bombaškom napadu 6. februara ranjeno oko 170 vjernika u naselju Tarlai, predgrađu Islamabada. Džamije širom muslimanskog svijeta posebno su pune tokom molitve petkom. Video‑snimci nastali neposredno nakon napada prikazuju tijela koja leže na podu džamije, među ruševinama. Desetine ranjenih ležale su na travnjacima ispred džamije Khadija Tul Kubra Imambargah. "Ukupno 31 osoba je izgubila život. Broj ranjenih koji su prebačeni u bolnice porastao je na 169", naveo je u saopštenju Irfan Memon, zamjenik komesara i visoki civilni zvaničnik. Očevidac Aun Shah izjavio je da su dvojica napadača prvo ubila zaštitare džamije. Rekao je da su neki vjernici pokušali da ih zaustave trčeći prema njima. "Čim su stigli do kapije, jedan od njih je aktivirao eksplozivni pojas", rekao je za Radio Mashaal Radija Slobodna Evropa. Neki vjernici su kasnije protestovali ispred džamije, dovodeći u pitanje sposobnost vlasti da spriječe porast terorističkih napada. "Osiguranje je trebalo biti prisutno prije molitve petkom", rekao je jedan od vjernika."Tokom molitve nije bilo nikakvog osiguranja." Napadi u strogo čuvanom Islamabadu rijetki su, ali su sjeverozapadna provincija Khyber Pakhtunkhwa i jugozapadna provincija Balochistan pogođene sve nasilnijim islamističkim i nacionalističkim pobunama, u kojima se pakistanski talibani i sekularni balučki separatisti sukobljavaju s pakistanskim sigurnosnim snagama. Napad se dogodio nakon najvećeg napada u Balochistanu u više od dvije decenije, koji se desio prošle sedmice. Iako niko nije preuzeo odgovornost za napad, organizacija za praćenje sukoba ACLED saopštila je da napad "nosi obilježja terorističke grupe Islamska država". ACLED je naveo da je ovo najsmrtonosniji napad u Islamabadu u posljednjih deset godina. U većinski sunitskoj zemlji sa 240 miliona stanovnika, šiiti čine do 15 posto populacije. Od 1980‑ih godina, hiljade ljudi ubijene su u sektaškom nasilju, pri čemu su šiiti često bili meta sunitskih ekstremista.

Kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore pozvalo je na međunarodno angažovanje nakon što je Srbija dan ranije uhapsila veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zbog optužbi za zločine protiv civila. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 6. januara da je dobilo informacije o hapšenju kosovskog državljanina Mitehata Ložanija prilikom ulaska u Srbiju na graničnom prelazu Batrovci sa Hrvatskom. Ministarstvo je saopštilo da je Kancelarija za vezu sa Kosovom podnela zvaničan zahtev Kancelariji za vezu sa Srbijom tražeći potvrdu hapšenja, razjašnjenje razloga za pritvor i druge relevantne informacije o slučaju. "Takođe, Kancelarija za vezu Republike Kosovo u Srbiji obavestila je Delegaciju Evropske unije u Srbiji o slučaju i poslala je verbalne note diplomatskim predstavništvima zemalja Kvinte akreditovanim u Srbiji sa ciljem da se obezbedi angažovanje međunarodnih partnera u zaštiti prava i bezbednosti građana Republike Kosovo", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova. Ministarstvo je takođe saopštilo da je šef Kancelarije za vezu Kosova u Srbiji Jetiš Jašari u kontaktu sa porodicom pritvorenog i da će podneti zvaničan zahtev da ga poseti. Vlasti u Srbiji su potvrdile hapšenje veterana OVK uveče 5. februara i saopštile da mu je određen pritvor od 48 sati. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da je M.L. (1980) uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, i da će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine. Prema navodima Srbije, sumnja se da je prošao obuku kao pripadnik OVK operativne zone Dukađini 1998. i 1999. godine "nakon čega je učestvovao u terorističkim napadima na pripadnike MUP-a Srbije i vojske Jugoslavije". U saopštenju se takođe navodi da je "kao član grupe kojom je komandovao Ramuš Haradinaj, učestvovao u otmici i masakru policajaca". Međutim, Organizacija ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopštila da je uhapšeni muškarac učestvovao u nekoliko vežbi u Albaniji, ali nema informacija da je bio na frontu na Kosovu. Potpredsednik ove organizacije Gazmend Sulja rekao je za RSE da je Ljožanijeva veteranska kartica pronađena u njegovom džepu tokom pretresa koji su izvršile srpske vlasti. Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju, kao ni Ministarstvo spoljnih poslova na upit za komentar. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga.

Sud u Kišinjevu osudio je tri osobe zbog sudjelovanja u organiziranoj kriminalnoj grupi koja je tokom 2024. pripremala nasilne masovne nerede u Moldaviji i organizirala obuke u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Obuke su, prema optužnici, organizirale i vodile osobe iz Rusije u suradnji s moldavskim državljanima, a cilj je bio izazivanje nereda u Moldaviji, pred predsjedničke izbore i referendum o pristupanju Europskoj uniji 2024. godine. Informacije u "ruskim kampovima" u BiH pojavile su se u oktobru 2024. godine. Tada su sigurnosne agencije Moldavije navele da su identificirale više od stotinu mladih ljudi koji su navodno obučavani u Rusiji, Bosni i Hercegovini i Srbiji, za destabilizaciju u zemlji. Sud u glavnom gradu Moldavije, 6. februara, osudio je Alionu Gotco i Ludmilu Costenco na po četiri godine i jedan mjesec zatvora, dok je Vladimir Harcevnicov osuđen na pet godina i četiri mjeseca zatvora. Presuda je donesena u prvostepenom postupku, a optuženi nisu prisustvovali izricanju kazne. Sud je naredio njihovo privođenje radi izvršenja kazne, a presuda može biti predmet žalbe. U presudi se navodi da su optuženi djelovali kao dio stabilne kriminalne strukture, uz koordinaciju iz Rusije, s jasno podijeljenim ulogama. Njihove aktivnosti, prema sudu, obuhvatale su regrutaciju novih članova, logističku podršku, pribavljanje opreme, kao i obuke za nasilne i destabilizirajuće akcije. Poseban dio presude odnosi se na obuke koje su, prema sudskim nalazima, održavane van teritorije Moldavije, prvenstveno u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Sud navodi da su optuženi više puta boravili u Bosni i Hercegovini, uključujući područje Glamočana, gdje su sudjelovali u teorijskim i praktičnim obukama. Te obuke su, prema presudi, uključivale upravljanje i naprednu upotrebu FPV dronova, njihovo povezivanje s komandnim centrima, zračno izviđanje u okviru jurišnih grupa, kao i simulacije bacanja eksplozivnih naprava pomoću dronova. Osim toga, u presudi se navodi da su obuke obuhvatale i taktike izazivanja panike i haosa, metode probijanja policijskih kordona, diverzantsko-subverzivne aktivnosti, kao i pripremu zapaljivih i eksplozivnih sredstava. Sud konstatira da su ove aktivnosti bile direktno povezane s planovima za organiziranje nasilnih nereda u Moldaviji. Srbija se u sudskom dokumentu navodi kao jedna od lokacija boravka i obuke, ali i kao tranzitna zemlja na putu optuženih prema Bosni i Hercegovini. U presudi se navodi da je koordinator grupe boravio u Rusiji, odakle je davao upute članovima, dok su se obuke i praktične aktivnosti odvijale u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Prema nalazima suda, optuženi su putovali rutom Moldavija – Srbija – Bosna i Hercegovina, a tokom istrage su pronađeni materijalni dokazi koji upućuju na boravak u obje zemlje. Među njima su novčanice iz Srbije i Bosne i Hercegovine, SIM kartice, telekomunikaciona oprema, kao i digitalni zapisi nastali tokom boravka u kampovima za obuku. Sud je u presudi naveo i da su tokom pretresa kod optuženih pronađeni dijelovi za dronove, VR naočale, daljinski upravljači, baterije, memorijski uređaji i digitalni materijali koji, prema sudu, dokumentiraju obuke i planirane aktivnosti. Digitalni zapisi uključuju fotografije i videosnimke nastale tokom obuka, kao i upute za rukovanje dronovima i pripremu zapaljivih i eksplozivnih sredstava. Optuženi su tokom suđenja negirali krivicu, tvrdeći da nisu bili svjesni kriminalnog karaktera aktivnosti u kojima su sudjelovali i da su boravke u inozemstvu smatrali privatnim ili profesionalnim angažmanima. Sud, međutim, takve navode nije prihvatio, zaključivši da prikupljeni dokazi ukazuju na postojanje jasne namjere i koordinacije unutar kriminalne grupe. Podignute nove optužniceDok je trajalo suđenje, moldavsko tužiteljstvo je podignulo optužnicu za još nekoliko osoba povezanih s obukama za izazivanje nereda. Također, policija u Srbiji uhapsila je 26. septembra prošle godine dvije osobe koje se terete da su organizirale borbeno-taktičke obuke državljana Moldavije i Rumunije, koje su za cilj imale izazivanje nereda u Moldaviji. Hapšenja su uslijedila nakon što su vlasti u Kišinjevu javno upozorile na postojanje borbenih kampova u Srbiji, navodeći da ih je organizirala ruska tajna služba sa ciljem destabilizacije Moldavije. Početkom decembra 2025. godine, Moldavija je izvršila oko 50 pretresa na više lokacija u toj zemlji i pronašla dokaze da je organizirana grupa, koja je prethodno trenirana u kampu u Srbiji, osumnjičena da je planirala da izazove nerede u Moldaviji.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 6. februara da je privelo muškarca Vladana S. zbog napada na ekipu regionalne televizije N1 u novembru. Kako je N1 saopštio 20. novembra, muškarac je napao ekipu TV N1 koja je tog dana snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kom su se nalazile pristalice vlasti, poznat kao "Ćacilend". Iz te televizije su naveli da je napadač prvo tražio od njih da ne snimaju, a nakon toga uzeo kameru i više puta je bacio na asfalt. Više stotina ljudi okupilo se nekoliko dana kasnije na protestu podrške televiziji N1 zbog ovog napada. Na skup podrške pozvala su novinarska udruženja. Iz tužilaštva je navedeno da je privedeni osumnjičen za krivično delo "sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa". Tužilac je saslušao osumnjičenog i određeno mu je zadržavanje od 48 sati. RSE je objavio u novembru da alatke za prepoznavanje lica pokazuju da se na snimcima napada na ekipu televizije N1 nalazi Vladan Sretenović. Vladan Sretenović, koji je bio u bekstvu i na poternici Srbije zbog osuđujuće presude za nanošenja teških telesnih povreda, bio je i jedan od redara na ulazu u kamp pristalica vlasti, pokazuju snimci RSE od 2. novembra 2025. Sretenović je u zatvoru proveo 15 godina zbog ubistva koje je počinio 1997. godine. On je u izjavi za TV Happy 2021. svedočio da je ubio čoveka zbog novčanog duga i psovke. Teško krivično delo je ponovio 2016. godine kada je prebio jednu osobu u Arilju na zapadu Srbije. Za to delo pravosnažno je 2023. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana i šest meseci. Nakon izricanja kazne pobegao je u Hrvatsku, a uhapšen je i po poternici isporučen Srbiji tek krajem 2024, pokazuju podaci koje je RSE dobio od zagrebačkog suda. Na osnovu odgovora srpske Uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija, koja je za RSE navela da je Sretenović odslužio kaznu, nije jasno kada je ponovo izašao iz zatvora i da li mu je i na osnovu čega kazna umanjena. Mediji u Srbiji izveštavali su o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja "Ćacilend" navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente.

Evropska komisija (EK) zvanično je predstavila novi paket sankcija protiv Rusije. Reč je o 20. paketu sankcija, koji ovog puta obuhvata energetiku, finansijske usluge i trgovinu. Kako je saopštila predsednica EK Ursula von der Leyen, Komisija predlaže uvođenje potpune zabrane pomorskih usluga za rusku sirovu naftu, u koordinaciji sa zemljama G7, kako bi se smanjili ruski prihodi i otežala prodaja nafte. Proširuje se i lista brodova tzv. "skrivene flote" (ukupno 640), a pooštravaju se i ograničenja za nabavku tankera, kao i za pružanje usluga LNG tankerima i ledolomcima. Kada je reč o finansijskom sektoru, prema rečima predsednice EK, sankcionisaće se još 20 regionalnih banaka, uvode se mere protiv kriptovaluta i platformi koje omogućavaju zaobilaženje sankcija, a ciljaju se i banke u trećim zemljama koje pomažu ilegalnu trgovinu. Treći blok mera dodatno pooštrava izvozne zabrane prema Rusiji, uključujući robu poput gume, traktora i opreme za kibernetičku bezbednost, u vrednosti većoj od 360 miliona evra, kao i nove zabrane uvoza metala, hemikalija i kritičnih minerala (preko 570 miliona evra). Uvode se i dodatna ograničenja za tehnologije koje se mogu koristiti u vojne svrhe, kao i kvote za uvoz amonijaka. Predsednica EK potvrdila je da evropske institucije, prvi put, aktiviraju instrument za sprečavanje zaobilaženja sankcija kroz zabranu izvoza određenih mašina i radio-opreme u rizične jurisdikcije. Takođe se predviđaju i jače pravne zaštite za kompanije iz EU od eksproprijacije i kršenja intelektualnog vlasništva u Rusiji. Von der Leyen je pozvala države članice Evropske unije da usvoje predloženi paket. "Sada pozivam države članice da brzo odobre ove nove sankcije. Time bismo poslali snažan signal uoči sumorne četvrte godišnjice ovog rata: naša posvećenost slobodnoj i suverenoj Ukrajini je nepokolebljiva. I ako ništa drugo, ona jača iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu", poručila je ona. Kako se Ukrajina približava četvrtoj godišnjici ruske invazije, predsednica EK je naglasila da Kremlj nastavlja sa ratnim zločinima i namernim napadima na stambene objekte i civilnu infrastrukturu. "Ovo nije ponašanje države koja traži mir. To je ponašanje države koja vodi rat iscrpljivanja protiv nevinog civilnog stanovništva. Dok su u Abu Dabiju u toku važni mirovni pregovori, moramo biti jasni: Rusija će doći za pregovarački sto sa istinskom namerom samo ako bude primorana. To je jedini jezik koji Rusija razume", izjavila je von der Leyen, dodajući da je to razlog zašto EK predlaže 20. paket sankcija. Potvrdila je i da se, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama i "koalicijom voljnih", unapređuje mirovni plan koji uključuje snažne bezbednosne garancije za Ukrajinu. Von der Leyen je navela da su fiskalni prihodi Rusije od nafte i gasa pali za 24 odsto u 2025. godini u poređenju sa prethodnom godinom, čime je povećan budžetski deficit. Prihodi od nafte i gasa u januaru, prema njenim rečima, biće najniži od početka rata. "Ovo potvrđuje ono što smo već znali – naše sankcije deluju i nastavićemo da ih koristimo sve dok Rusija ne započne ozbiljne pregovore sa Ukrajinom za pravedan i trajan mir", poručila je predsednica EK. Najnoviji predlog Evropske komisije treba da odobre sve države članice EU.

Evropska komisija preliminarno je utvrdila da dizajn društvene mreže TikTok podstiče zavisnost i time krši Akt o digitalnim uslugama. Prema nalazima Komisije, problematične funkcije uključuju beskonačno skrolovanje, automatsku reprodukciju sadržaja, "push" obaveštenja i visoko personalizovani sistem preporuka. "Istraga Komisije preliminarno ukazuje na to da TikTok nije adekvatno procenio kako bi ove funkcije koje izazivaju zavisnost mogle naštetiti fizičkom i mentalnom blagostanju njegovih korisnika, uključujući maloletnike i ranjive odrasle osobe. Na primer, stalnim 'nagrađivanjem' korisnika novim sadržajem, određene dizajnerske karakteristike TikToka podstiču potrebu za stalnim skrolovanjem i prebacuju mozak korisnika na režim autopilot. Naučna istraživanja pokazuju da to može dovesti do kompulzivnog ponašanja i smanjiti samokontrolu korisnika", navela je Evropska komisija. Eksperti ove institucije ističu da je TikTok u svojoj proceni zanemario važne pokazatelje kompulzivnog korišćenja aplikacije, kao što su vreme koje maloletnici provode na mreži tokom noći, učestalost otvaranja aplikacije i druge relevantne indikatore. Prema nalazima Komisije, TikTok nije uspeo da uvede razumne, proporcionalne i efikasne mere za ublažavanje rizika koji proizlaze iz dizajna koji podstiče zavisnost. Pominju se alati za upravljanje vremenom provedenim pred ekranom i roditeljski nadzor, koji, prema Komisiji, ne deluju dovoljno efikasno u smanjenju tih rizika. "Alati za upravljanje vremenom ne čine se efikasnim u omogućavanju korisnicima da smanje i kontrolišu svoju upotrebu TikToka jer ih je lako isključiti i uvode ograničeno 'trenje'. Slično tome, roditeljski nadzor možda neće biti efikasan jer zahteva dodatno vreme i veštine roditelja da bi se kontrole uspostavile", ističe se u dokumentu. Evropska komisija očekuje od TikToka da izmeni osnovni dizajn svoje usluge, na primer onemogućavanjem ključnih funkcija koje podstiču zavisnost, poput beskonačnog skrolovanja, uvođenjem efikasnih pauza u korišćenju aplikacije, uključujući noćne periode, i prilagođavanjem sistema preporuka. U skladu sa procedurama Akt o digitalnim uslugama (DSA), TikTok sada ima pravo na odbranu: može da izvrši uvid u dokumentaciju Komisije i pismeno odgovori na preliminarne nalaze. Ako se stavovi Komisije potvrde, može biti doneta odluka o neusklađenosti, što može dovesti do novčane kazne srazmerne prirodi, težini, učestalosti i trajanju kršenja, u iznosu do šest odsto ukupnog godišnjeg globalnog prometa kompanije. Preliminarni nalazi deo su formalnog postupka kojim Evropska komisija ispituje usklađenost TikToka sa Aktom o digitalnim uslugama. Pored dizajna koji podstiče zavisnost, istraga obuhvata i "efekat zečje rupe" u sistemu preporuka, rizik da maloletnici pristupaju sadržaju neprimerenom uzrastu zbog lažnog predstavljanja godina, kao i obaveze platforme da obezbedi visok nivo privatnosti, bezbednosti i zaštite maloletnika. Šta je Akt o digitalnim uslugama?Evropski Akt o digitalnim uslugama, koji je u potpunosti počeo da se primenjuje 2024. godine, uvodi pravila za internet platforme poput Facebooka, X-a, TikToka, online prodavnica i aplikacija, sa ciljem da digitalni prostor učini bezbednijim i transparentnijim. Njegov cilj je borba protiv ilegalnog sadržaja, dezinformacija i prevara na internetu, kao i jačanje zaštite korisnika. Najveće platforme imaju strože obaveze i mogu biti kažnjene novčano do oko šest odsto globalnog prometa ako prekrše pravila. Akt se primenjuje u celoj Evropskoj uniji i odnosi se na sve digitalne servise koji nude usluge korisnicima u EU, čak i ako im je sedište van Unije. Iako važi u svim državama članicama, primena ima i nacionalnu dimenziju: globalne platforme nadzire Evropska komisija, dok države članice mogu uvoditi dodatne mere, na primer za zaštitu maloletnika, ali ne smeju potkopavati osnovna pravila DSA. Francuska i Španija, na primer, već uvode dodatne nacionalne mere za zaštitu dece na društvenim mrežama.

Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine podignulo je optužnicu protiv Darija Ristića zbog pridruživanja ruskoj vojsci i sudjelovanja u ratu u Ukrajini, saznaje Radio Slobodna Evropa. Optužnica je poslana Sudu Bosne i Hercegovine na potvrđivanje. Ristića Tužiteljstvo tereti da se pridružio ruskoj vojsci u novembru 2023. godine, što je krivično djelo prema zakonima u BiH. On je na ratištu u Ukrajini izgubio nogu, a u međuvremenu je dobio državljanstvo Rusije. Ovaj bh. državljanin iz Modriče uhapšen je po povratku u BiH na Aerodromu u Sarajevu, u septembru 2025. On je rekao da se dobrovoljno vratio, svjestan da može biti uhapšen, jer je BiH već tragala za njim. Tada mu je izrečen jednomjesečni pritvor, iz kojeg je izašao 15. oktobra, kada mu je određen kućni pritvor. Ristićeva odbrana je za Radio Slobodna Evropa ranije više puta rekla da planira sporazumno priznati krivnju za krivično djelo pridruživanje stranim vojnim formacijama. Za krivično djelo pridruživanje stranim paravojnim i vojnim jedinicama Krivični zakon BiH predviđa kazne, u ovisnosti o kvalifikacijama, od tri mjeseca do deset godina zatvora. Ristić je na ruskoj društvenoj mreži VKontakte objavljivao informacije o svom učešću na ratištu u Ukrajini, što je nastavio i nakon povratka u BiH na svome TikTok profilu. Ako Sud potvrdi optužnicu, Ristićem slučaj će biti drugi slučaj procesuiranja bh. državljana zbog ratovanja u Ukrajini. Ranije je Gavrilo Stević pred Sudom BiH pravomoćno oslobođen optužbi da je ratovao u Ukrajini 2015. godine na strani ruskih formacija, jer nije bilo dovoljno dokaza. Prema informacijama sigurnosnih izvora, zna se za oko 20 bh. državljana koji su se pridružili ruskoj vojsci od početka invazije 2022. godine.

Ministar kulture Srbije Nikola Selaković izjavio je da u sudskom postupku u slučaju "Generalštab" u kojem je osumnjičen, "nema krivičnog dela" i da je to "politički montiran proces". "Ni ja ni moji saradnici nismo nikome pribavili nikakvu korist, a još manje smo učinili državi ili bilo kome štetu, niti ima štete niti ima koristi, tužilaštvo nije sprovelo nijedno stručno veštačenje finansijsko-ekonomske struke", rekao je Selaković 6. februara za televiziju Informer. Selaković se na početku suđenja 4. februara izjasnio da nije kriv. On se sa još troje predstavnika državnih institucija tereti da je falsifikovanjem dokumenata omogućio da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. Izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa na tom mestu u centru Beograda planirala je firma zeta američkog predstavnika, ali je u danu podizanja optužnice protiv ministra saopštila da odustuje od projekta. Vučić 'ne zna' za šta je Selaković optuženPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 6. februara da ministar kulture Nikola Selaković "nije ni za šta kriv", kao i da "niko ne zna" za šta je on optužen. Vučić je kazao da je sve oko obustavljenog projekta "Generalštab", koji je podrazumevao izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u tom delu centra Beograda, bila "najplemenitija i najbolja namera". "Kad pitate sve njih za šta je to Nikola Selaković optužen, pojma nemaju kao što ni ja pojma nemam, niko nema pojma" rekao je Vučić posle obilaska obnovljene zgrade Gimnazije u Mladenovcu. On je kazao da se taj "težak zločin" sastoji u tome što je želeo da od "jednog rugla i u umetničkom smislu i pre nego što je srušeno", bude napravljena "velika atrakcija" i investicija od 700 miliona najmanje". Za šta je Selaković optužen?Tužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Nikoli Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine. TOK navodi da je Selaković "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije". Ukidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra bio je prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Trebalo je da ga gradi privatna kompanija "Affinity Partners" u vlasništvu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, 15. decembra, u danu kada je podignut optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta. Nisu direktno naveli razloge zbog kojih odustaju od gradnje, već su saopštili da je odluka doneta "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Rušenju kompleksa Generalštaba i gradnji na tom mestu protive se studenti u blokadi, koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste u Srbiji, opozicija i stručna javnost koja se zalaže da ti objekti zadrže status kulturnog dobra i da budu obnovljeni. Sa druge strane, vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pružala je podršku planiranom projektu – uz tvrdnju da zgrade ne mogu da se obnove i da ih treba srušiti. Kompleks Generalštaba je modernistička građevina koju je projektovao srpski i jugoslovenski arhitekta Nikola Dobrović. Građena je između 1956. i 1963. Zgrada je u Beogradu jedini objekat Nikole Dobrovića, koji je poznat po svojim građevinama u Pragu i Dubrovniku.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske (RS) Petar Đokić i predstavnici Elektrogospodarstva Slovenije održali su sastanak o regulisanju duga RS prema ovoj slovenačkoj državnoj kompaniji 5. februara, dan uoči roka za isplatu duga. Ova kompanija je pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID) pokrenula arbitražni spor u kojoj traži odštetu, jer je termoelektrana Ugljevik, na sjeveroistoku Bosne i Hercegovine, prekinula isporuku struje. Tužba u kojoj se traži odšteta je formalno podnesena protiv Bosne i Hercegovine, jer ICSID vodi postupke isključivo protiv država. Rok koji je bio postavljen je 6. februar. Kako je rekao Đokić, "slovenačka strana još jednom treba da razmotri argumente Republike Srpske o mogućnosti i periodu izvršavanja ove obaveze tokom marta". "U dosadašnjim pregovorima uspjeli smo da se otpiše 30 miliona evra, a ostala je obaveza od 37 miliona evra o kojoj nekoliko mjeseci pregovaramo sa Slovencima", izjavio je Đokić novinskoj agenciji Srna, 6. februara. On je naveo i kako obavezu plaćanja ima RiTE Ugljevik, čiji je garant Elektroprivreda Republike Srpske kao matično preduzeće. "Ukoliko ne budu u stanju da izvrše ovu finansijsku obavezu, onda će tu obavezu preuzeti Vlada Republike Srpske", istakao je Đokić. Zbog čega je spor?Slovenačka državna kompanija Elektrogospodarstvo Slovenije ulagala je još u vrijeme bivše SFRJ u izgradnju Rudnika i Termoelektrane Ugljevik. Dogovor je bio jednostavan- Slovenci ulažu, a zauzvrat dobijaju dio proizvedene struje. Isporuke su prekinute početkom rata u BiH. Spor traje više od 30 godina. Slovenačka državna kompanija pokrenula je dva arbitražna procesa, u Beogradu i Vašingtonu, tražeći odštetu za ulaganja i neisporučenu struju. Prvi spor u Beogradu su dobili i na osnovu njega, termoelektrana, u većinskom vlasništvu Elektroprivrede RS, mora Slovencima isplatiti oko 190 miliona evra odštete za neisporučenu struju i zatezne kamate. Drugi postupak je pred ICSID.

Izbori za predsjednika Republike Srpske bit će ponovljeni 8. februara na biračkim mjestima u nekoliko gradova u tom bosanskohercegovačkom entitetu, nakon što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine otkrila zloupotrebe tokom glasanja 23. novembra 2025. Centralna izborna komisija BIH (CIK) osne i Hercegovine poništila je rezultate prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske (RS), te naložila novo glasanje na 136 biračkih mjesta u 17 izbornih jedinica. Riječ je o biračkim mjestima u Prijedoru, Laktašima, Banjoj Luci, Doboju, Stanarima, Loparama, Ugljeviku, Osmacima, Zvorniku, Vlasenici, Bratuncu, Nevesinju, Gacku, Rudom, Bileći i Milićima, kao i jednom u Brčko Distriktu. Biračka mjesta, na kojim se izbori ponavljaju, bit će otvorena u nedjelju u 7 sati. Pravo glasa ima 84.474 birača. Izborna šutnja počinje 24 sata prije otvaranja biračkih mjesta, odnosno 7. februara u sedam sati, i trajat će do zatvaranja biračkih mjesta. Zajedno s nevladinim organizacijama koje nadgledaju izbore, CIK BiH je otkrio niz ozbiljnih propusta na prijevremenim izborima za predsjednika RS, 23. novembra. Nepravilnosti su toliko obimne da su mogle utjecati na krajnji rezultat. Razlika između kandidata bila je relativno mala, oko 9.500 glasova, dok je broj spornih glasova bio znatno veći, više 15.800. Utvrđeno je, među ostalim, glasanje bez važećih dokumenata, lažiranje potpisa i manipulacija biračkim spiskovima, dok su nekim kandidatima glasovi dodavani, a drugima oduzimani. Za prijevremene izbore za predsjednika RS, CIK je ovjerio kandidature Dragana Đokanovića, Branka Blanuše, Siniše Karana, Nikole Lazarevića, Igora Gaševića i Slavka Dragičevića. Ko su posmatrači?Ukupno 4.894 posmatrača ima pravo posmatranja ponovnih prijevremenih izbora za predsjednika RS, objavio je CIK. Među njima je i osmočlana delegacija čija imena je objavio Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Vijeća Evrope. Za izbore je akreditirano i devet posmatrača po zahtjevu Ambasade Rusije u BiH. Iz CIK-a BiH su ranije za Radio Slobodna Evropa dostavili njihove inicijali, uz obrazloženje da identitet nije moguće objaviti zbog zaštite ličnih podataka. Prijevremeni izbori u RS provode se, jer je Miloradu Dodiku oduzet mandat predsjednika, nakon što je postala pravosnažna presuda protiv njega zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Dodik je osuđen godinu zatvora, a taj dio kazne je otkupio za oko 18.000 eura, te na šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija.

Drugi po redu oficir ruske vojne obavještajne uprave (GRU) ranjen je u Moskvi, u onome što su istražitelji nazvali pokušajem atentata. General-pukovnik Vladimir Aleksejev hospitalizovan je u petak nakon što je nekoliko puta upucan, uključujući i u leđa, izvijestio je Istražni komitet. Njegovo zdravstveno stanje nije poznato. Naoružani napadači su pobjegli s mjesta događaja, naveo je Komitet. Prema nepotvrđenim medijskim izvještajima, Aleksejev je upucan na stepeništu zgrade u kojoj živi dok je izlazio. On je zamjenik komandanta GRU-a, glavne ruske obavještajne uprave Ministarstva odbrane koja je poznata po izvršavanju smjelih operacija, od sabotaže, atentata, špijunaže i cyber napada. Aleksejev je bio umiješan u trovanje bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja novičokom 2018. godine u Britaniji, incident koji je skoro završio smrću, a jedna Britanka je umrla nakon što je slučajno bila izložena ovim nervnim agensom. Potvrdi li se da je Aleksejev bio meta pokušaja atentata, to bi bio posljednji u nizu napada na visoke ruske vojne zvaničnike, do kojih su mnogi od njih u Moskvi. Sumnja za napade uglavnom je pala na ukrajinske obavještajne agencije, koje su posljednjih godina izvele smjele sabotaže i atentate unutar Rusije. Načelnik Uprave za operativnu obuku Generalštaba, general-pukovnik Fanil Sarvarov, poginuo nakon što je bomba eksplodirala ispod njegovog automobila u predgrađu Moskve. Osam mjeseci ranije, drugi general-pukovnik, Jaroslav Moskalik, zamjenik načelnika Uprave za operacije Generalštaba, poginuo je u eksploziji automobilske bombe u blizini Moskve. Oficir zadužen za ruske snage za zaštitu od nuklearnog i hemijskog oružja poginuo je 2024. kada je električni skuter eksplodirao na trotoaru ispred njegove zgrade u Moskvi.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da bi sljedeća runda mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, "vjerovatno" mogla biti održana u SAD-u, nakon što su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima okončana dva dana obnovljenih razgovora. Uoči sastanaka u Abu Dabiju, održanih 4. i 5. februara, i ruski i ukrajinski zvaničnici nagovijestili su tračke optimizma u vezi s okončanjem sveobuhvatne invazije, koju je Rusija pokrenula 24. februara 2022. godine i u kojoj je do sada gotovo dva miliona ljudi na obje strane ubijeno ili ranjeno. Bez drugih vidljivih pomaka u posrnulim naporima da se okonča sveobuhvatni rat Moskve protiv Ukrajine, dvije strane su se dogovorile o novoj razmjeni ratnih zarobljenika, što se povremeno dešavalo tokom rata. Steve Witkoff, izaslanik Bijele kuće koji predvodi razgovore pod okriljem SAD-a, najavio je sporazum koji je rezultirao oslobađanjem 314 zarobljenika 5. februara. "Iako predstoji još mnogo posla, ovakvi koraci pokazuju da kontinuirani diplomatski angažman donosi opipljive rezultate i unapređuje napore za okončanje rata u Ukrajini", naveo je Witkoff u objavi na mreži X. Ni ruski ni ukrajinski zvaničnici nisu dali izjave o ishodu razgovora. Kirilo Budanov, bivši šef ukrajinske vojne obavještajne službe, a sada visoki predsjednički savjetnik, rekao je za RBK-Ukraina da su razgovori bili "zaista konstruktivni". Kasnije tokom dana, Zelenski je rekao da je razmjena zarobljenika "najvažnija", dodajući da je prošlo mnogo vremena otkako je Kijev uspio da "odblokira" diplomatski proces povratka svojih građana. Uprkos nagovještajima napretka, Rusija je nastavila da zasipa Ukrajinu dronovima i projektilima. Uoči pregovora, Rusija je izvela jedan od najvećih zračnih napada od početka rata, ciljajući ukrajinsku energetsku infrastrukturu i dodatno pogoršavajući položaj civila koji se suočavaju s izuzetno hladnom zimom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da stav Rusije ostaje nepromijenjen te da je on "apsolutno jasan i dobro shvaćen i u Kijevu i među američkim pregovaračima". Markus Ziener, bivši dopisnik iz Moskve koji je danas saradnik Njemačkog maršalovog fonda, rekao je da razmjena zarobljenika predstavlja određeni napredak. "Ali prilično sam skeptičan kada je riječ o suštini samih pregovora", rekao je Ziener za RSE. "Za sada nema mnogo toga što bi nam davalo nadu da je rješenje za okončanje rata nadohvat ruke." Nakon što su u mjesecima neposredno nakon februara 2022. održani početni direktni razgovori, Moskva i Kijev nisu vodili neposredne pregovore sve do maja prošle godine. Američki predsjednik Donald Trump izražavao je frustraciju zbog nastavka rata, iako je njegovo rješavanje postavio kao jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta. Pored Witkoffa, koji se u protekloj godini sedam puta sastao s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, razgovorima je prisustvovao i zet američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jared Kushner. Sastanci uključuju sadašnje i bivše zvaničnike obavještajnih službi obje zemlje, a fokusirani su na uska, precizno definisana pitanja. Razlike u stavovima dvije strane donekle su se smanjile, pri čemu glavno sporno pitanje ostaje status teritorija u ukrajinskoj regiji Donbas koje kontroliše Kijev, ali na koje Moskva polaže pravo. Zelenski je predložio uspostavljanje demilitarizirane zone, moguće uz prisustvo evropskih mirovnih snaga. Rusija je tu opciju odlučno odbacila. Kijev također traži obavezujuće sigurnosne garancije od Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih saveznika, koje bi podrazumijevale obavezu pomoći Ukrajini u slučaju eventualnog budućeg ruskog napada. Ukrajinski politički analitičar Ihor Reiterovych pozvao je Zapad da ponudi snažnije garancije Ukrajini — i da izbjegne ponavljanje iskustva iz Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine. Tim sporazumom, koji su potpisale SAD, Rusija i Velika Britanija, garantovan je teritorijalni integritet Ukrajine u zamjenu za odustajanje Kijeva od nuklearnog arsenala. "Da sam na mjestu ruskog predsjednika, i ako bih želio pregovarati o mirovnom rješenju, ne bih napadao Ukrajinu i vršio pritisak na način na koji to sada rade", rekao je Ziner. "Pokušao bih stvoriti okolnosti u kojima je moguće postići dogovor." "S obzirom na sve žrtve koje je Ukrajina do sada podnijela, mislim da je izuzetno teško da Ukrajina kaže: u redu, pristajemo na ruske zahtjeve, a da onda ispadne da su toliki životi izgubljeni uzalud", rekao je. "Zato vjerujem da je trenutno vrlo teško pronaći rješenje koje bi od Ukrajinaca zahtijevalo velike ustupke."

Evropska komisija (EK) traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornih izmena seta pravosudnih zakona, potvrdili su zvaničnici te institucije. Ovu poruku je ministru pravde Nenadu Vujiću preneo evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat (Michael McGrath) tokom razgovora u Briselu. "Komesar Mekgrat je jasno naglasio našu snažnu zabrinutost i naša očekivanja za sledeće korake: pozivamo vlasti da pronađu pravne načine da zaustave sprovođenje amandmana i da hitno revidiraju usvojene izmene kako bi se otklonile naše zabrinutosti", potvrdio je portparol EK Gijom Mersije. Prema njegovim rečima, revizije na kojima insistira Evropska komisija moraju poštovati transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju. Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je prošlog meseca usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Brisel je odmah reagovao tražeći reviziju ovih amandmana. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije (EU), predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. "Duboko žalimo zbog potpisivanja amandmana na ključne pravosudne zakone od strane predsednika Srbije. Već prošle sedmice smo vrlo jasno izneli naš stav o ovim amandmanima: to je ozbiljan korak unazad na putu pristupanja Srbije EU i potkopava njene prethodne obaveze i postignuti napredak", naveo je portparol EK Gijom Mersije. On je podsetio da se Srbija, kao deo pristupnog procesa EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uključujući uzimanje u obzir preporuka Evropske komisije. "Nastavićemo da prenosimo te poruke na svim nivoima", poručio je briselski portparol. Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Ove izmene su, kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Prema dosadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer će odluku o njihovom upućivanju ubuduće donositi Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. Takođe se predviđa formiranje novog suda. Treći osnovni sud u Beogradu bi trebao da se podeli na treći i četvrti - jedan nadležan za opštinu Zemun, a drugi za Novi Beograd i Surčin.