Sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev izjavio je 23. februara da je tužiteljki Bojani Savović stiglo preteće pismo. Kako je Trešnjev rekao za televiziju N1, u pismu se navodi: "Pazi šta radiš sledećih 40 dana". On je ocenio da je "to rezultat hajke koja se vrši prema onima koji javno istupaju", te da su "u potpisu, naravno, nekakve patriote", prenosi agencija Beta. "Ne opominje se tim pismom Bojana Savović, već i sve druge sudije i tužioci koji hoće javno da govore", naveo je Trešnjev, koji je i predsednik nevladinog Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Savović je takođe članica CEPRIS i postala je poznata široj javnosti 2023. kada je vodila istragu protiv osumnjičenih za koruptivne radnje unutar Elektroprivrede Srbije. Zbog tog slučaja je mimo svoje volje prebačena iz Posebnog odeljenja za sprečavanje korupcije u odeljenje Višeg javnog tužilaštva za opšti kriminal. Deo javnosti je to osudio i okarakterisao kao dokaz da je tužilaštvo pod kontrolom vlasti, što je Više javno tužilaštvo demantovalo. Protiv Savović se tokom prethodnih godina podneto više prijava Visokom savetu tužilaštva. Jednu od poslednjih je u januaru 2024. podneo Miodrag Marković, zamenik glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu. On je optužio Savović da se u poslovnom razgovoru sa neuvažavanjem obratila javnom tužiocu. Savović je naglasila da to nije prva disciplinska prijava protiv nje, te da je to "jedan od načina da se lomi kičma pravosuđu" koje je, kaže, počelo da se budi. Tužiteljka je često na meti provladinih tabloida. Krajem 2025. godine je zapaljen automobil tužiteljke Osnovnog suda u Subotici Aleksandre Stojsavljević, koja je vodila slučaj u vezi sa prebijanjem opozicionog aktiviste iz tog grada na krajnjem severu zemlje. Policija je privela četiri osobe osumnjičene za paljenje njenog automobila, a tužiteljka je ocenila da je to bio pokušaj da se ona i njene kolege zastraše.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) je saopštilo 23. februara da su uhapšena dva muškarca iz Kraljeva zbog sumnje na "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa krivičnim delom napad na ustavno uređenje". U saopštenju piše da su D. R. (51) i M. R. (43) uhapsili policijski službenici MUP-a u ovom gradu na jugozapadu zemlje, u saradnji sa pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije. Oni se sumnjiče da su u od decembra 2025. do februara 2026. "dogovarali nasilnu promenu ustavnog uređenja Srbije i svrgavanje najviših državnih organa", dodaje se. To su radili "tako što su dogovarali nabavku oružja i napad na život i telo predsednika Srbije, njegove supruge i dece, na taj način što bi ih lišili života", piše u saopštenju. Kako je navedeno, dogovarali su " i napad na pripadnike MUP-a Srbije, na taj način što bi pripadnicima MUP-a naneli telesne povrede". Osumnjičenima će biti određeno zadržavanje do 48 sati i biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, navodi se. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, bilo je više hapšenja različitih pojedinaca i grupa zbog navodnog pokušaja ubistva aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Nijedan od tih slučaja nije dobio pravosudni epilog.

Državljanina Crne Gore priveden je na međunarodnom aerodromu u Varšavi na osnovu evropskog naloga Litvanije za hapšenje pod optužbom da je u toj zemlji špijunirao za Kinu, prenela je agencija Beta. Kako je u ponedeljak naveo poljski javni televizijski servis TVP.info, prema saznanjima vlasti u Viljnusu, 32-godišnji muškarac je od februara 2023. nelegalno prikupljao za Kinu informacije na teritoriji Litvanije. Tužilaštvo je tražilo da mu se odredi pritvor od sedam dana. Poljsko Tužilaštvo je saopštilo da je 9. februara uhapšen i jedan državljanin Belorusije koji je špijunirao za beloruske obaveštajne službe. On se tereti da je od juna 2024. do februara ove godine prikupljao informacije o kritičnoj infrastrukturi u Poljskoj, Litvaniji i Nemačkoj, a uhapšen je zahvaljujući saradnji njihovih policija. Njemu je određen pritvor od tri meseca i po poljskim zakonima mu preti pet godina zatvora. Poljski analitičari podsećaju da je tokom rata Rusije protiv Ukrajine 2022. iz zemalja Evropske unije proterano 700 ruskih diplomata za koje su službe bezbednosti ocenile da su najverovatnije agenti pod pokrićem diplomatskog statusa. Potom su, prema tim navodima, prikupljanje informacija za Rusiju o kritičnoj civilnoj i vojnoj infrastrukturi i sabotaže preuzeli civili iz raznih zemalja, čak i Južne Amerike, vrbovani i plaćani za "jednokratnu upotrebu".

Kosovski premijer i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) izjavio je u ponedeljak da situacija oko izbora novog predsednika države "nije laka", ali je naglasio da će pokušati da postigne dogovor s druge dve velike albanske partije o predsedniku zemlje kako bi se izbegli novi izbori. Mandat aktuelne predsednice Kosova Vjose Osmani ističe 4. aprila, a poslednji rok za glasanje o ličnosti koja će imati novi mandat je 4. mart. Osmani je jasno stavila do znanja da želi još jedan mandat. Ako poslanici ne uspeju da izaberu novog šefa države, onda će novi izbori biti održani u aprilu, rekao je Kurti. "Uložićemo maksimalne napore da izbegnemo izbore zbog neuspeha u izboru predsednika", rekao je Kurti. On je to rekao posle sastanka s liderom Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhku). Kurti je rekao da ni njegova partija, ni DSK, ni Demokratska partija Kosova (DPK) nemaju svog kandidata za predsednika. "Dakle, mi kao partija nismo imali kandidata iz naših redova, tako da u nastavku ili moramo da pronađemo konkretno ime koje nam garantuje da će najmanje dve trećine poslanika biti u sali i glasati birajući konkretno ime na glasačkom listiću koji ubace u kutiju, najkasnije 4. marta. Ili je druga opcija da se politički subjekti dogovore o putu napred", rekao je on. Na pitanje da li podržava reizbor Osmani, Kurti je odgovorio da Samoopredeljenje nije ni za koga prikupljalo potpise, jer u najboljem slučaju može da prikupi 66 potpisa, što je daleko od neophodnih 80, što čini dve trećine poslanika. "Stoga je uzaludno da mi ističemo kandidata, dok su druga dva subjekta rekla da nemaju ni 30 potpisa jer je 30 minimum za predlog", rekao je Kurti, dodajući da bi bilo "štetno" da Samoopredeljenje izađe s kandidatom, pošto ima samo 66 glasova. Prema njegovim rečima, s trenutnim glasovima koje imaju njegova partija i njeni partneri iz nesrpskih zajednica, mogu se prikupiti potpisi za dva predsednička kandidata. Međutim, Kurti je insistirao na tome da cilj za izbor predsednika ne treba da bude samo prag od 80 glasova, već i do 85, kako proces ne bi propao ako neki poslanik bude odsutan. Kurti je takođe potvrdio da se prethodne večeri u Prekazu sastao s Rifatom Jašarijem (Jashari), sa kojim je, kako je rekao, razgovarao o političkim dešavanjima i mnogim drugim pitanjima. "Međutim, rešenje je između tri politička subjekta", dodao je on. Imena iz porodice heroja Kosova Adema Jašarija pominjala su se ranije kao mogući predsednički kandidati, ali ti predlozi nikada nisu realizovani. Kurti je rekao da je optimističan zbog konstruktivnost sastanaka s drugim partijama radi postizanja dogovora po pitanju predsednika. "Ne vidim žar za nove izbore i to je takođe nešto što nam je zajedničko. Ovi elementi me čine optimistom", rekao je on novinarima. Dve opcije za izbor predsednikaPosle sastanka s Kurtijem, lider DSK-a je novinarima rekao da je potreban politički konsenzus ili dogovor između stranaka o imenu kandidata. "Opšti zaključak je da postoje samo dva puta napred. Prvi je da je potreban ili politički konsenzus između faktora u zemlji i taj konsenzus mora biti postignut u narednih devet dana ili je potreban klasičan politički dogovor između partija o pitanju predsednika. U oba slučaja potrebno je najmanje dve trećine glasova poslanika. Ostaje da se sastanemo u narednim danima da vidimo koju od ovih opcija imamo pred sobom", rekao je Abdžiku. Na pitanje da li se razgovaralo o konkretnim imenima koja bi mogla biti izabrana za predsednika, uključujući i aktuelnu predsednicu, Abdidžiku je rekao da prvo ide proces postizanja konsenzusa, a tek posle dolaze imena. "Nismo razgovarali o imenima. Prvo, moramo da izaberemo put, ili politički sporazum gde se stranke udružuju i određuju budućeg predsednika, ili konsenzus, gde se traži kandidatura izvan političkog sporazuma. Tek posle toga dolaze imena", rekao je on. Abdidžiku je rekao da bi politički sporazum o predsedniku s Kurtijevim Samoopredeljenjem mogao da uključi i saradnju u Vladi, ali je rekao da u ovoj fazi nema interesa za tako nešto. "Politički sporazum podrazumeva dogovor o pitanju predsednika. U ovoj fazi ne verujem da imamo interes, niti postoji interes u tom pravcu, ali je sve otvoreno u okviru političkog sporazuma. Međutim, i konsenzus je prirodan. Bilo koje rešenje donese dve trećine glasova u Skupštini", rekao je on. Abdidžiku je nekoliko puta rekao u televizijskim emisijama da se mora postići sporazum kako bi partija koju predvodi, DSK, bila u sali kada se bude glasalo o tom pitanju. Ta partija je obezbedila kvorum za aktuelnu predsednicu Osmani, kada je dobila prvi mandat u aprilu 2021. Kurti je u nedelju o pitanju predsednika razgovarao i s liderom Demokratske partije Kosova Bedrijem Hamzom. Kancelarija premijera je posle sastanka saopštila da su se strane saglasile da je "saradnja neophodna, s obzirom na to da je za uspešno glasanje potrebno najmanje dve trećine poslanika Skupštine". Ostale partije dosad nisu pominjale protivkandidate. Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj (Ramush) rekao je da bi razmotrio tu poziciju ako bi druge opozicione stranke bile spremne, ali, prema njegovim rečima, one nisu zainteresovane. Za svaku kandidaturu mora da se obezbedi najmanje 30 potpisa poslanika. Kurtijevo Samoopredeljenje ima 57 mesta u Skupštini Kosova, dok je za izbor predsednika potrebno najmanje 80 glasova od ukupno 120. Ako kandidat ne obezbedi 80 glasova u prva dva kruga glasanja, onda je u trećem krugu glasanja dovoljno da ima 61. Uprkos ceremonijalnoj ulozi predsednika, neispunjavanje rokova košta državu. Ako Kosovo do 4. marta ne dobije novo ime za poziciju predsednika, onda moraju da se organizuju novi parlamentarni izbori u roku od 45 dana.

Iranski studenti su u ponedeljak treći dan zaredom održali antivladine proteste na nekoliko univerziteta, pokazuju video snimci objavljeni na internetu i koje je potvrdio RSE. Novi protesti su prvi otkako su vlasti ubile hiljade ljudi u gušenju demonstracija protiv iranskih klerikalnih vlasti prošlog meseca. Protesti se održavaju dok se Iran sprema za moguću vojnu akciju SAD. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) upozorio je Teheran da ne sprovodi više nasilje nad demonstrantima i zapretio da će napasti Islamsku Republiku zbog njenog odbijanja da odustane od svog nuklearnog programa. Desetine studenata organizovale su proteste u ponedeljak na najmanje četiri univerziteta u glavnom gradu, Teheranu, uključujući Univerzitet Al-Zahra, Teheranski univerzitet, Tehnološki univerzitet Šarif i Tehnološki univerzitet Amirkabir. Video snimci na društvenim mrežama prikazuju studentkinje Univerziteta Al-Zahra kako skandiraju "Ovo je godina krvi. Sajed Ali će biti svrgnut", misleći na vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija. Na drugom video snimku se vide studentkinje Univerziteta u Teheranu kako skandiraju "Žene, život, sloboda", što je referenca na proteste 2022. godine, koje je pokrenula smrt u pritvoru mlade žene optužene za kršenje zakona o hidžabu. Nove demonstracije poklopile su se s početkom novog univerzitetskog semestra i stotinama ceremonija koje su održane širom zemlje prošle nedelje u znak sećanja na žrtve ubijene tokom suzbijanja masovnih protesta u januaru. Najmanje 7.000 ljudi je ubijeno tokom protesta koji su izbili krajem decembra 2025. godine, pokazuju podaci grupa za ljudska prava, iako se veruje da je stvarni broj žrtava znatno veći. Većina ubistava se navodno dogodila između 8. i 10. januara, na vrhunca gušenja protesta. Ti protesti su bili među najvećima u Iranu od Islamske revolucije 1979. godine. Obnovljeni protesti u Teheranu se održavaju u trenutku kada SAD nastavljaju da prete napadom na Iran zbog njegovog spornog nuklearnog programa uprkos nekoliko rundi indirektnih pregovora. Tramp je poslao dve udarne grupe nosača aviona s desetinama borbenih aviona i bombardera u region, a drugi vojni avioni i snage za podršku su primećeni kako lete u vazduhoplovne baze na Bliskom istoku. U najvećem protestu u prestonici od smrtonosnog gušenja demonstracija prošlog meseca, iranski studenti koji su skandirali antivladine slogane suočili su se s bezbednosnim snagama ispred Tehnološkog univerziteta Šarif u subotu. Slični skupovi su prijavljeni i na drugim univerzitetima. Studenti ispred Tehnološkog univerziteta Amir Kabir su se u nedelju suočili s pripadnicima Basidža, dobrovoljačke paravojne snage koja je igrala istaknutu ulogu u gušenju prošlih demonstracija. Prema video snimcima na društvenim mrežama, studenti su skandirali slogane protiv vlade. Univerziteti u Teheranu su često bili poprište studentskih protesta koji su se održavali od revolucije 1979. godine i rezultirali su brutalnim represijama snaga bezbednosti.

Ministarstvo vanjskih poslova i dijaspore Kosova (MPJD) vodiće dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom, koji se održava uz posredovanje Evropske unije. To je saopštilo MPJD nakon sastanka ministra Glauka Konjufce sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog, Piterom Sorensenom, u Prištini. "Tokom sastanka, Konjufca je obavijestio Sorensena da će proces dijaloga od sada biti pod rukovodstvom Ministarstva vanjskih poslova i dijaspore. Na sastanku se razgovaralo o trenutnoj dinamici dijaloga, kao i o pristupima i principima potrebnim za osiguravanje efikasnijeg i održivijeg procesa", navodi se u saopštenju. Konjufca, koji je ujedno i prvi potpredsjednik vlade, rekao je da Kosovo ostaje "posvećeno tome da dijalog vidi kao priliku za unapređenje dobrosusjedskih odnosa sa Srbijom, kao dvije suverene države na svom putu ka evropskim integracijama". Ipak, ostaje nejasno da li će Konjufca lično biti nosilac ovog procesa, koji je započeo 2011. Radio Slobodna Evropa uputio je MPJD‑u zahtjev za pojašnjenje da li će Konjufca preuzeti tu ulogu i čeka odgovor. Tokom prethodnog mandata, Kosovo je u političkom smislu u dijalogu predstavljao premijer Albin Kurti, dok je na nivou glavnih pregovarača Kosovo predstavljao Besnik Bislimi. Posljednjih godina Kosovo i Srbija održale su niz rundi pregovora na nivou glavnih pregovarača, ali sastanaka na najvišem političkom nivou nije bilo od septembra 2023. godine. Tokom godina dijaloga, postignut je niz sporazuma, ali mnogi od njih nikada nisu u potpunosti primijenjeni na terenu. Godine 2023. strane su postigle Sporazum o putu ka normalizaciji, poznat i kao Ohridski sporazum, ali je Evropska unija saopštila da on još nije sproveden. Iako sporazum nije potpisan, prema EU on je obavezujući za obje strane. Ovaj sporazum od 11 članova, između ostalog, predviđa određeni nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznanje državnih simbola, obavezu Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, te zahtijeva da Priština i Beograd primijene sve ranije sporazume postignute tokom 15 godina dijaloga.

Predsednica Skupšine Srbije Ana Brnabić raspisala je za 29. mart izbore u devet lokalnih samouprava. Na birališta će ići građani Bora, Aranđelovca, Bajine Bašte, Kladova, Knjaževca, Kule, Lučana, Majdanpeka i Smederevske Palanke. Reč je o redovnim izborima - prethodni u tim lokanim samoupravama održani su 3. aprila 2022. "Izražavam nadu i molbu svima da ovi izbori proteknu u demokratskoj atmosferi", kazala je Brnabić 23. februara. Pretnje i fizički sukobi obeležili su poslednje lokalne izbore u Srbiji koji su, 30. novembra prošle godine, održani u tri opštine - Negotinu, Mionici i Sečnju. Tokom izbornog dana ređali su se izveštaji o brojnim nepravilnostima, sumnji na kupovinu glasova, zastrašivanje birača i napadima na nezavisne posmatrače, čak i u prisustvu policije. Posmatrači i opozicija su tada optužili vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) za nasilje, a policiju za nereagovanje. Vlast je odgovorilia kontraoptužbama, dok je Evropska unija poručila da očekuje istragu. Politčke tenizije u Srbiji traju od nesreće na novosadskoj Železničkoj stanici u novembru 2024, u kojoj je poginulo 16, a teško povređena jedna osoba. To je pokrenulo talas masovnih protesta širom zemlje u čijem fokusu su optužbe da su do nesreće doveli nemar i korupcija vlasti. Vlast takve optužbe dobacuje. Antivladine proteste predvode studenti sa zahtevom da se utvrdi odgovornost za pogibiju ljudi na Železničkoj stanici, te raspišu vanredni parlamentarni izbori.

Specijalni izaslanik Washingtona, Steve Witkoff, izjavio je da se američki predsjednik Donald Trump pita zašto Teheran nije "kapitulirao" uprkos ogromnom gomilanju američke vojne sile u blizini Irana. U intervjuu za Fox News, snimljenom 19. februara i emitovanom 22. februara, Witkoff je rekao da je Trump "znatiželjan" u vezi sa stavom Irana nakon što je uputio upozorenja o mogućem vojnom napadu ukoliko iranski lideri ne pristanu na novi nuklearni sporazum. "Ne želim koristiti riječ 'frustriran', jer on razumije da ima mnogo alternativa, ali je znatiželjan zašto oni nisu… Ne želim koristiti riječ 'kapitulirali', ali zašto nisu kapitulirali", izjavio je Witkoff. "Zašto, pod ovim pritiskom, uz toliku pomorsku i vazdušnu silu tamo, nisu došli do nas i rekli: 'Tvrdimo da ne želimo oružje, pa evo šta smo spremni da uradimo'? A ipak, teško ih je dovesti u tu poziciju." Trump je u region poslao dvije udarne grupe nosača aviona, sa desetinama borbenih aviona i bombardera, a drugi vojni avioni i podrška takođe su primijećeni kako slijeću u baze na Bliskom istoku. Američka administracija vrši pritisak na Iran da pristane na ograničavanje svog nuklearnog programa, za koji Teheran tvrdi da je isključivo u mirnodopske, civilne svrhe poput proizvodnje električne energije. Vašington, Izrael i drugi zapadni akteri optužuju Teheran da želi razviti nuklearno oružje. Iran je 2015. godine pristao na istorijski nuklearni sporazum, Zajednički sveobuhvatni plan djelovanja (JCPOA), kojim je trebalo spriječiti razvoj nuklearnog oružja u zamjenu za ublažavanje sankcija. Međutim, Iran je počeo povlačiti svoje obaveze nakon što je Trump tokom prvog mandata 2018. povukao Sjedinjene Države iz sporazuma i ponovo uveo sankcije. Očekuje se novi krug američko-iranskih razgovora 26. februara, nakon prethodnog kruga u Ženevi prošle sedmice. Omanski ministar vanjskih poslova, Badr Albusaidi, čija je zemlja ranije posredovala u pregovorima, izjavio je 22. februara da će se razgovori nastaviti "uz pozitivan podsticaj da se ode korak dalje prema finalizaciji sporazuma" o iranskom nuklearnom programu. Teheran je saopštio da je u procesu pripreme prijedloga sporazuma kojim bi se izbjegla vojna akcija. "Vjerujem da kada se sastanemo, vjerovatno 26. februara ponovo u Ženevi, možemo raditi na tim elementima, pripremiti dobar tekst i brzo postići dogovor", rekao je iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi za CBS-TV 22. februara. U domaćem kontekstu, iranska vlada je posljednjih mjeseci suočena s rastućim otporom. Najmanje 7.000 ljudi ubijeno je tokom protesta širom zemlje koji su izbili krajem decembra 2025. godine, prema navodima organizacija za ljudska prava, premda se vjeruje da je stvarni broj žrtava znatno veći. Dalji protesti izbili su i na univerzitetima proteklih dana, a izvještaji o novim demonstracijama pojavili su se i 23. februara.

Advokati u Srbiji stupaju u trodnevnu obustavu rada u znak protesta zbog nedavnih izmena pravosudnih zakona, kako je ranije najavljeno iz Advokatske komore Srbije (AKS). U odluci koja je na sajtu AKS objavljena 11. februara, Komora je pozvala nadležne organe da preduzmu "mere iz svoje nadležnosti i stave van snage usvojeni set izmena pravosudnih zakona". Navodi se i da stupanje na snagu pomenutih izmena zakona predstavlja "ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda svih građana Srbije", te da je "nedopustivo" to što su izmene usvojene bez javne rasprave i učešća predstavnika profesije. Tokom trodnevne obustave advokati neće postupati pred sudovima, tužilaštvima, državnim organima, niti u postupcima kod javnih izvršitelja i beležnika, osim u hitnim i zakonom predviđenim slučajevima. Rukovodstvo komore navodi da je aktuelna trodnevna obustava izglasana 11. februara na sednici Upravnog odbora, dok deo advokata osporava tu odluku i najavljuje da je neće poštovati, prenela je agencija Beta. Izmene zakona stupile su na snagu 7. februara, a predložio ih je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Brnabić: Spremi smo da razgovaramo i menjamo zakonePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u ponedeljak 23. februara da je vlast spremna da razgovara o kritikama koje su se čule u javnosti u vezi sa izmenama pravosudnih zakona. "Ukoliko dođemo do toga da nešto u ovim pravosudnim zakonima treba da se menja, zato što njihova intencija, ni na koji način nije da umanji ono što smo postigli u samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva - hajde da to menjamo", kazala je Brnabić. Ona je tokom tribine koju je organizovalo Društvo sudija Srbije navela da je bilo neophodno da se održi javna rasrprava o izmenama zakona i da, kao predsednica Skupštine, preuzima odgovornost što se to nije desilo. Navela je i da će predstavnici Venecijanske komisije, kojoj je Brnabić nedavno poslala molbu za mišljenje o tim zakonskom izmenama, uskoro doći u Beograd. Takođe, predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov rekao je da su u taj sud stigla dva predloga za ocenu ustavnosti pravodsudnih zakona - od poslanika i od Tužilaštva za organizovani kriminal. Kazao je i da će sud "biti spreman" da ovaj predmet rešava brže nego što je to uobičajena praksa. "Ne isključujem mogućnost da ćemo najpre orgnizovati pripremnu sednicu u vezi sa ovim predmetom, a nakon toga možda i javnu raspravu", rekao je Petrov. Predstavnici Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije izneli su niz kritika na ovaj set zakona, koje "nisu samo u nepoštovanju procedure, već nose suštinski negativne posledice po pravosuđe". Izmene su kritikovali i Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te upozorili su da to može ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Advokati u Vojvodini bili su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja ovog seta zakona, a održano je i niz protesta širom Srbije istim povodom. Sa druge strane, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

Vojska Crne Gore je prinuđena da otkaže učešće na međunarodnoj vazduhoplovnoj vježbi "INOCHIOS 26" u Grčkoj, zbog nedonošenja odluke Savjeta za odbranu i bezbjednost o učešću jedinica VCG u međunarodnim vježbama i obukama tokom 2026. godine, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Neodlazak vazduhoplovaca VCG sa helikopterom Bell 412 na tu vježbu znači propuštenu priliku za unaprjeđenje interoperabilnosti sa saveznicima i dodatnu obuku posada za složene zadatke, saopštili su. Otkazivanje učešća na međunarodnim vježbama, posebno onim koje organizuju članice NATO-a, direktno utiče na sposobnosti Vojske Crne Gore, borbenu spremnost i nivo obučenosti, te ozbiljno utiče na kredibilitet i ugled Crne Gore unutar NATO saveza i partnerskih inicijativa, stoji u saopšenju. "Dodatno, neodržavanje sjednica Savjeta za odbranu i bezbjednost i sporost u rješavanju kadrovskih pitanja blokira postavljanja, razrješenja i unapređenja oficira i oficirki Vojske Crne Gore, što negativno utiče na moral, profesionalni razvoj i ostvarivanje zakonom zagarantovanih prava pripadnika Vojske, a može proizvesti i finansijske i pravne posljedice po državu", rekli su iz resora odbrane. U svjetlu ovih posljedica, kako su saopštili, neophodno je da predsjedavajući Savjetu u što skorijem periodu sazove sjednicu, kako bi se omogućilo donošenje odluka koje su ključne za borbenu spremnost, profesionalni razvoj pripadnika Vojske i međunarodni ugled Crne Gore. Poručuju da Vojska Crne Gore ostaje posvećena zaštiti države i građana, ali da je ostvarivanje te misije moguće jedino uz pravovremeno odlučivanje i stabilan sistem upravljanja u sektoru odbrane.

Evropska unija u ponedeljak nije uspela da usvoji 20. paket sankcija Rusiji koji je zamišljen da se uvede na četvrtu godišnjicu rata u Ukrajini. Mađarska je blokirala donošenje odluke. "Nažalost, nismo postigli dogovor o 20. paketu sankcija. Ovo je korak unazad i poruka koju danas nismo hteli da pošaljemo. Svi razumeju da je diplomatija poželjno sredstvo, ali nakon godinu dana razgovora još uvek nemamo prekid vatre. Nije Ukrajina prepreka miru, već Rusija", izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas (Kallas) na kraju ministarskog sastanka. Usvajanje najnovijeg paketa sankcija protiv Rusije nije ni bilo izvesno jer ambasadori članica EU tokom vikenda nisu postigli dogovor. EU je želela da se usvajanje 20. paketa sankcija kao odgovora na rusku agresiju protiv Ukrajine poklopi sa četvrtom godišnjicom početka rata, koja se obeležava 24. februara. U glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, na godišnjicu će boraviti predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa). Prema diplomatskim izvorima, kamen spoticanja je predlog o potpunoj zabrani pomorskih usluga za ruske tankere za naftu, što bi, ukoliko bude usvojeno, ukinulo ograničenje cena koje je Grupa sedam uspostavila krajem 2022. godine. Mađarska predstavlja poseban problem jer usvajanje sankcija uslovljava time da Ukrajina popravi naftovod Družba, oštećen u ruskom napadu, i nastavi isporuke nafte Mađarskoj. Blokiranje paketa sankcija već je najavio ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto (Szijjarto). Mađarska je blokirala i kredit od 90 milijardi evra koji je EU odobrila upravo zbog problema sa isporukama nafte. Premijer Mađarske Viktor Orban proteklog vikenda je saopštio da Ukrajini ne mogu biti odobreni nikakvi krediti EU niti će se usvojiti sankcije dok se ne nastave isporuke nafte Mađarskoj. Iako je Evropska unija uvela zabranu uvoza ruske nafte putem naftovoda zbog rata u Ukrajini, Mađarska i Slovačka su obezbedile izuzeća od tih sankcija koristeći cevovod Družba, koji prenosi rusku naftu u centralnu Evropu preko Ukrajine. Međutim, isporuke iz ovog cevovoda su obustavljene 27. januara. Kijev je naveo da je ruski dron odgovoran za oštećenje energetske infrastrukture. I Mađarska i Slovačka su okrivile Ukrajinu za sporo ponovno pokretanje protoka nafte, a slovački premijer Robert Fico je čak optužio Kijev da to radi kako bi izvršio pritisak na Mađarsku da odustane od svog veta na buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji. Dve zemlje su 18. februara takođe navele da zaustavljaju izvoz dizela u Ukrajinu dok se protok nafte ponovo ne pokrene. Evropska komisija je u međuvremenu kontaktirala Kijev u vezi s tom situacijom i Mađarska je zvanično tražila od Hrvatske da umesto toga pumpa rusku naftu, koristeći svoju mrežu naftovoda. Hrvatska je saopštila da će udovoljiti zahtevu pod uslovom da je to kompatibilno sa zakonima o sankcijama EU i SAD.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) uhapsilo je Artana Grubija 23. februara, bivšeg poslanika i potpredsjednika vlade Sjeverne Makedonije, na graničnom prijelazu Blace. On je bio u bjekstvu više od godinu dana. "Danas (23.02.2026) u 06:10 časova na Graničnom prijelazu Blace, na ulazu u državu, lišen je slobode Artan Grubi (48), koji je bio tražen međunarodnom potjernicom zbog istrage za krivično djelo po članu 354 stav 5 u vezi sa stavom 3 u vezi sa stavom 1, u vezi sa članom 22. Krivičnog zakona", saopštilo je MUP. Grubi je osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja u slučaju povezanom s Državnom lutrijom, o čemu je pisala i Radio Slobodna Evropa. U predmetu je osumnjičen i Perparim Bajrami, a istraga se odnosi na navodnu pronevjeru od oko osam miliona eura putem nabavke VLT aparata (elektronski aparat za igre na sreću pod kontrolom lutrije). Prema Tužilaštvu, predmet obuhvata odluke i ugovore za koje postoji sumnja da su nanijeli značajnu finansijsku štetu instituciji, procijenjenu na oko 500 miliona denara, odnosno više od osam miliona eura. Tužilaštvo je zatražilo pritvor za Grubija i Bajramija, jer su prikupljeni dokazi ukazali na osnovanu sumnju da su kao saučesnici učestvovali u radnjama kojima je pričinjena šteta "Državnoj lutriji" s namjerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi za drugog. Dana 17. decembra, Krivični sud odredio im je tridesetodnevni pritvor, a Javno tužilaštvo je kasnije iste večeri izdalo nalog MUP-u za raspisivanje nacionalne potjernice, a zatim i međunarodne potjernice za obojicu. Artan Grubi je na Facebooku napisao da nije u bjekstvu, da se nalazi u privatnoj posjeti na Kosovu i da će se vratiti kući, ali dan nakon objave policija je izvršila pretres na dvije njegove lokacije i nije ga pronašla. Premijer Hristijan Mickoski tada je izjavio da je Grubi "zajedno s još jednim licem, privrednikom, u vozilu s diplomatskim tablicama napustio Sjevernu Makedoniju i uputio se prema Kosovu", a za Bajramija je rekao da se već duže vrijeme ne nalazi u državi. Inače, Grubi je zajedno s apelacionim sudijom Enverom Beždjetijem stavljen i na "crnu listu" State Departmenta, objavljenu 9. decembra, zbog umiješanosti u značajnu korupciju, političko miješanje i pokušaje diskreditovanja pravosuđa. U obrazloženju se navodi da su primili mito kako bi uticali na sudske procese povezane s krivičnom presudom bivšem direktoru Uprave za bezbjednost i kontraobavještajnu djelatnost (UBK), Saši Mijalkovu, u predmetu "Target" koji je pokrenulo Specijalno tužilaštvo (SJO), a odnosio se na masovno prisluškivanje. Grubi je član opozicione Demokratske unije za integraciju (DUI), bivši poslanik i potpredsjednik vlade u prethodnoj vladi SDSM‑a i DUI‑a.

Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačev izjavio je 23. februara u Beogradu da je ta ruska državna korporacija za atomsku energiju spremna da ponudi Srbiji razne projekte izgradnje nuklearne elektrane, bilo na bazi ruske tehnologije, ili u sklopu međunarodnog konzorcijuma. Lihačev je to izjavio tokom zvanične posete glavnom gradu Srbije, gde se tokom dana sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i resornom ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović Handanović. Kako prenosi ruska agencija RIA Novosti, ruski zvaničnik je novinarima rekao i da je Rosatom potpuno spreman za moguće sankcije Evropske unije. "Možemo da napravimo 99-100 odsto rusku elektranu (u Srbiji), a možemo da je realizujemo i kao međunarodni konzorcijum, uz maksimalno učešće dobavljača. Naravno, spremni smo za maksimalno moguće međunarodno savezništvo", rekao je Lihačev. Đedović: 'Prva nuklearna elektrana u Srbiji do 2040.'Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je 23. februara da Srbija u pripremnoj fazi razvoja svog nuklearnog programa sarađuje s francuskom kompanijom EDF, ali da je otvorena za saradnju i s drugim nosiocima tehnologija. Prema njenim rečima, prva nuklearna elektrana u Srbiji mogla bi biti na mreži do 2040. godine. Na sastanku sa delegacijom ruske državne korporacije Rosatom, ministarka Đedović Handanović je istakla da je planirano da prve dvije faze razvoja nuklearnog programa budu završene do 2032. godine. Do tada bi, kako je navela, trebalo da se dodatno razvije i tehnologija malih modularnih reaktora, što će i Srbiji omogućiti da razmotri tu opciju. "Kada se institucionalno, regulatorno i kadrovski osposobimo, moći ćemo da izaberemo partnera, nosioca tehnologije i uđemo u proces izgradnje, kako bismo nakon 2040. godine imali nuklearnu elektranu na mreži", poručila je ministarka, saopštilo je ministarstvo. Aleksej Lihačov upoznao je srpsku stranu s iskustvima Rosatoma, te projektima koje trenutno realizuju i planovima za budućnost. On je naglasio da Rosatom danas radi na oko 30 blokova velike i male snage u devet zemalja, uključujući Kinu, Indiju, Egipat, Tursku i Mađarsku. Dodao je da bi saradnja sa Srbijom mogla obuhvatiti razmjenu iskustava i znanja u okviru zajedničke radne grupe. "Naši stručnjaci mogu sarađivati u oblastima kao što su informisanje i edukacija javnosti, jačanje kadrovskih kapaciteta i analiza regulatornog okvira", rekao je Lihačov. Sastanku je prisustvovao i ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan Harčenko. Vučić sa direktorom Rosatoma o mogućnostima upotrebe nuklearne energijeTokom zvanične posete Srbiji direktor Rosatoma Aleksej Lihačev se sastao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Vučić je na zvaničnom nalogu na Instagramu napisao da su razmotrili i mogućnost učešća srpskih kompanija i njihovo obučavanje za upotrebu nuklearne energije na teritoriji trećih zemalja. "Kroz zanimljivu diskusiju razmatrali smo mogućnosti upotrebe nuklearne energije u oblasti farmacije, zdravstva i proizvodnje energije. Takođe, razmotrili smo mogućnost učešća srpskih kompanija i njihovo obučavanje za upotrebu nuklearne energije na teritoriji trećih zemalja", naveo je Vučić. Vođena potrebom da diversifikuje svoj energetski sektor i da napravi otklon od ruskog gasa, Srbija se okreće ka ideji izgradnje nuklearnih elektrana na svojoj teritoriji. Javna debata o mogućnostima korišćenja nuklearne energije otvorena je 10. jula 2024. nakon što je pet ministarstava u Vladi Srbije potpisalo Memorandum o razumevanju sa 20 naučnih instituta i institucija u vezi sa nuklearnom energijom. Iako je Rusija izgubila dominantnu poziciju u izvozu nafte i gasa od početka rata u Ukrajini 2022. godine, ona je i dalje najveći globalni igrač u snabdevanju nuklearnim gorivom, sa više od 40 odsto udela na svetskom tržištu. Za zemlje sa reaktorima ruske proizvodnje ova zavisnost je još veća, jer ruski državni nuklearni gigant Rosatom upravlja sa 18 reaktora širom Evropske unije, od čega se najveći deo nalazi u centralnoj i istočnoj Evropi. Ta zavisnost je dovela do toga da Rosatom i ruski nuklearni materijal budu izuzeti iz paketa sankcija usvojenih u Briselu. Međutim, Sjedinjene Države, Britanija, Francuska i važni zapadni dobavljači nuklearnog goriva najavili su da planiraju povećanje sopstvenih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma i izgradnju reaktora širom Evrope. U tom kontekstu Beograd mora da donese odluku i uzme u obzir dugoročne implikacije odluke. Srbija trenutno dobija skoro 70 odsto svoje električne energije iz uglja, ali se obavezala da će ga potpuno ukinuti do 2050. Da bi ispunila taj cilja mora da uključi nuklearnu energiju u energetski miks, uz više energije iz obnovljivih izvora.

Nakon što je meksička vojska ubila Nemesija Rubéna Oseguera Cervantesa, zvanog El Mencho, vođu kartela Jalisco New Generation (CJNG), izbio je talas nasilja širom zemlje. El Mencho je poginuo 22. februara tokom operacije u gradiću Tapalpa u državi Jalisco, gdje je ranjen u sukobu s vojskom i preminuo tokom transporta u Meksiko Siti. Tokom iste operacije ubijena su još četiri člana kartela, a nekoliko pripadnika meksičkih snaga sigurnosti ranjeno je, dok je zaplijenjeno teško naoružanje i oklopna vozila. Meksičke vlasti potvrdile su da su u akciji koristile i obavještajne podatke Sjedinjenih Država. Nakon objave vijesti o njegovoj smrti, CJNG je pokrenuo široko rasprostranjene odmazde. U najmanje deset saveznih država zapaljena su vozila, postavljene blokade na putevima i zabilježeni su oružani napadi u više gradova, uključujući Guadalajaru i Puerto Vallartu. U Jaliscu je proglašeno vanredno "crveno stanje", obustavljen je javni prijevoz, otkazana nastava i masovni događaji, a stanovništvu je savjetovano da ostane u domovima. Prema podacima sigurnosnih službi, uhapšeno je 25 osoba, dok je veliki broj trgovina i bankovnih poslovnica oštećen ili zapaljen u napadima. Zbog eskalacije nasilja, više međunarodnih aviokompanija, među njima Air Canada, United Airlines i American Airlines, otkazale su letove za Jalisco. Turisti u Puerto Vallarti opisivali su situaciju kao "ratnu zonu". Američke vlasti izdale su upozorenje svojim državljanima da se sklone na sigurno u više saveznih država, uključujući Jalisco, Tamaulipas, Michoacán, Guerrero i Nuevo León. El Mencho je godinama važio za jednog od najtraženijih kriminalaca na svijetu, a Sjedinjene Države nudile su 15 miliona dolara za informacije koje bi vodile njegovom hapšenju.