Društvenim mrežama kruže snimci na kojima se navodno pojavljuje Miloš Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na deset godina zatvora zbog organizovanog kriminala, nakon čega je pobegao iz kućnog pritvora. Policija tvrdi da su snimci kreirani pomoću veštačke inteligencije, dok eksperti kažu da za te tvrdnje još uvek nema dovoljno dokaza.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u četvrtak u Podgorici da Crna Gora mora da ubrza reforme i sprovođenje zakona, posebno pozivajući na jačanje vladavine prava. Kos je posle razgovora s premijerom Milojkom Spajićem na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavila da je Crna Gora u završnici na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ističući da treba ujediniti sve političke snage oko tog cilja, prenela je Radio-televizija Crne Gore. "Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima", rekla je Kos. Ona je rekla da će Crna Gora možda biti prva država koja će pristupiti EU pod novim uslovima, prenele su Vijesti. "Ukoliko ispunite sve uslove, dobićete sva prava kao država članica" rekla je Kos. Evropska komesarka je rekla da je EU naučila lekcije iz ranijih proširenja i da želi da se zaštiti od situacija u kojoj članice ne poštuju pravila. Ona je rekla da se to ne odnosi specifično za Crnu Goru, već generalno. Spajić je rekao da je posle svih ovih pohvala evropske komesarke jasno da Crnoj Gori ide dobro, dodajući da Crna Gora ulazi u novo, evropsko doba. "Mislim da je, osim pohvala, važno čuti i druge poruke, naravno, poglavlja 23 i 24, fokus je na to", naveo je premijer Crne Gore, govoreći o pregovaračkim poglavljima koja se odnose na vladavinu prava. On je rekao da je Crnoj Gori ostalo još 19 poglavlja u pregovorima sa EU, navodeći da uskoro treba očekivati i zatvaranje drugih poglavlja na putu ka EU. "Mislimo da je ovo vrlo ambiciozan ali ostvariv cilj", kazao je Spajić. Premijer Crne Gore je rekao da zemlja treba da u svoje zakonodavstvo da transponuje oko 300.000 stranica evropske pravne tekovine. "Možete da zamislite koji je to pritisak, ali ja sam optimista. Mislim da je bitno da uradimo sve što je do nas, a onda da loptu prebacimo u dvorište 27 članica EU. Nije ključno bitno kada se vremenski neko poglavlje zatvara, bitno je da ostvarimo ciljeve", kazao je Spajić. Povodom spornih zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i izmena Zakona o unutrašnjim poslovima koji su ponovo usvojeni pošto ih je predsednik zemlje vratio na ponovno odlučivanje, Kos je rekla da je Evropska komisija već navela da će se u narednom periodu ta dva zakona morati da se usaglase sa svim evropskim direktivama. Komesarka je rekla da ju Spajić izneo uveravanja da se na tome radi i dodala je da će uskoro o tome biti nekih odluka. "Zapošljavanje u policiji treba da se odvija u skladu sa profesionalnim kriterijumima", rekla je Kos, navodeći da će Evropska komisija pratiti implementaciju i nadgledati situaciju. Kos je dodala da će razgovarati s proruskim predsednikom crnogorskog parlamenta Andrijom Mandićem o tome zašto nije, i eventualno kada će da poseti Brisel. Zakon o ANB i izmene Zakon o unutrašnjim poslovima prvobitno su u Skupštini usvojeni 6. marta, ali je predsednik Jakov Milatović prvo 9. marta vratio na ponovno odlučivanje izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, a tri dana kasnije i Zakon o ANB. On je objasnio da je to učinio jer ti zakoni nisu usklađeni s pravnim principima Evropske unije, ali i zakonodavstvom Crne Gore. Usvajanje tih zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije, kao i predstavnika nevladinog sektora. Kritičari zakona uglavnom se pozivaju na stav Evropske komisije, koje je pre usvajanja zakona navela da oni nisu u skladu s pravnom tekovinom EU, kao i da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. Kritike Zakona o ANB su da ovaj zakon daje mogućnost za zloupotrebu ličnih podataka i da nije usklađen s Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR). Kada je reč o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima, stručnjaci i opozicija tvrde da se njime kriše ustavne odredbe u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti.

Prvo je nestao iz kućnog nadzora, a onda se dan kasnije pojavio na videu na društvenim mrežama. Uprkos saopštenju policije i dalje se postavlja pitanje da li je osoba na snimku zaista Miloš Medenica, u Crnoj Gori osuđen za organiziranje kriminalne grupe, ili se radi o proizvodu umjetne inteligencije. "Najpošteniji odgovor je da javnost zasad nema dokaz da je to stvarni Medenica, ali nema ni javno prezentovan forenzički dokaz koji bi definitivno zatvorio priču da je sve AI," kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Nikičević iz crnogorske nevladine organizacije 35mm koja se bavi promocijom univerzalnih demokratskih vrijednosti. Miloš Medenica je 28. januara prvostepeno osuđen na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsjednica Vrhovnog suda, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je njegovoj majci nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Medenici, koji je bio pod mjerom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bijega. Umesto odlaska u pritvor, Medenica je krajem januara postao nedostupan javnosti. Za njim je u međuvremenu raspisana i Interpolova poternica, a njegova majka je poslana u privor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. A onda je 1. februara na platformi X objavljen prvi video. Ubrzo nakon objave policija je saopštila da se radi o manipulativnom sadržaju koji sadrži "obmanjujuće informacije usmjerene na narušavanje profesionalnog kredibiliteta i ugleda menadžmenta Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije. "Riječ je o video-zapisu na kojem je navodno odbjegli Miloš Medenica, a koji je sintetički generisan, odnosno izrađen korišćenjem alata zasnovanih na vještačkoj inteligenciji, sa ciljem stvaranja lažne predstave i dovođenja javnosti u zabludu." U jednom od prvih videa navodni Medenica kaže da će se "oglašavati svakoga dana dok me ne uhapse ili dok ne demantuju da sam bot." Skoro dva mjeseca kasnije video objave se nastavljaju, osoba sa snimaka se javlja u program jedne televizijske emisije, policija u drugoj emisiji pokazuje na koji način se može zloupotrijebiti snimak uz pomoć umjetne inteligencije, dok je Miloš Medenica i dalje u bijegu. Snežana Nikičević, koja je i ambasadorica Ethical AI Alliance za Zapadni Balkan, kaže da je dodatni problem kada su u pitanju video snimci to što se radi o osobi koja je u bjekstvu zbog čega je cijela situacija osjetljivija i podložnija manipulacijama. Dodaje i da bez originalnog snimka i "ozbiljne forenzičke analize" nema načina da se pouzdano utvrdi da li je to "on ili AI, bez obzira koliko uvjerljivo djelovalo." "A kad se to spoji sa već ozbiljno narušenim povjerenjem u sektor bezbjednosti i konstantnih međusobnih optužbi unutar sistema, potpuno je očekivano da građani ne vjeruju ni jednoj verziji priče," dodaje Nikičević. Ranija istraživanja crnogorskog Centra za građansko obrazovanje pokazala su da da 75,3 posto ispitanih smatra crnogorsko društvo koruptivnim. Kao glavne krivce navode sistem (23,9 posto), političare (23,6 posto), pravosuđe i policiju (po 15,3 posto). Mogućnost da video koji gledamo ne predstavlja stvarnu osobu nego takozvani "deepfake" materijal napravljen uz pomoć alata umjetne inteligencije samo dodatno produbljuje nepovjerenje između građana i institucija. I iz Europola su u ranijoj publikaciji naveli da u vrijeme kada nepovjerenje u institucije raste, "deepfake" i manipulirani snimci mogu biti korišteni da se negativno utiče na mišljenje javnosti. "Uticaj takvih slika i snimaka ne treba potcijeniti", navode iz Europola. Dalje pojašnjavaju kako "deepfake" tehnologija može proizvesti materijal u kojem ubjedljivo pokazuje ljude kako govore ili rade stvari koje u stvarnosti nisu uradili. "Njihov je cilj da pojačaju postojeće sukobe i rasprave, potkopaju povjerenje u državne institucije i potaknu ljutnju i emocije općenito. Erozija povjerenja vjerojatno će otežati policijski rad," navodi Europol. Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore nije odgovorilo na upit RSE koliko im otežava samu potragu za Medenicom činjenica da moraju da provjeravaju da li su videa stvarna. 'Sve zavisi od kvaliteta manipulacije'Europol navodi da iako "deepfake" materijali mogu proizvesti veoma uvjerljiv sadržaj, ponekada postoje nedostaci koji se mogu vidjeti tokom detaljnog pregleda. Neki od primjera uključuju zamagljeno područje oko lica, manjak treptanja, nedosljednosti kada je u pitanju kosa, vene, ožiljci i slično. Otkrivanje da li je neki video napravljen uz pomoć umjetne inteligencije ili ne zavisi od kvaliteta manipulacije pojašnjava Nikičević. "Kod lošijih AI videa mogu se primijetiti greške u mimici, svjetlu, pokretima ili sinhronizaciji zvuka i slike. Ali kod naprednijih alata, posebno ako se koristi kombinacija stvarnog snimka i AI obrade, te razlike postaju vrlo suptilne," kaže Nikičević uz dodatak da ne postoji jednostavan test koji kaže da je nešto AI ili ne. Kada je u pitanju sama legislatura, Evropska unija ima implementiran AI Act, sveobuhvatni zakon kojim se reguliše umjetna inteligencija. Crna Gora je na korak da postane članicom Unije, što znači da će trebati uskladiti svoje zakone sa pravnim nasljeđem bloka. Nikičević pojašnjava da na papiru Crna Gora prati EU, radi na AI strategiji i usklađivanju zakona. "U praksi stvari izgledaju dosta drugačije, na primjer, i dalje nemamo usvojen zakon o zaštiti podataka koji je u potpunosti usklađen sa GDPR-om (što je preduslov naše zaštite u digitalnom prostoru u kontekstu EU regulativa). Ovaj slučaj jasno ogoljava falinke sistema, posebno u sektoru bezbjednosti, nedostatak kapaciteta, manjak stručnosti za napredne tehnologije i prilično fragmentisan institucionalni odgovor." Dodaje i da će implementacija biti problem, dijelom zbog generalnog nivoa digitalne pismenosti, dijelom zbog nedostatka stručnog kadra. "I generalno netransparentne i nedovoljno kontrolisane upotrebe AI tehnologija u praksi." Prošlogodišnje istraživanje američkog Pew Centra o umjetnoj inteligenciji pokazalo je da je mnogo više ljudi zabrinuto zbog korištenja AI nego uzbuđeno. Europol upozorava da je smanjenje povjerenja građana u vlast i medije jedna od nuspojava korištenja deepfake materijala za dezinformacije. "Jedan od najštetnijih aspekata deepfake-a možda nije dezinformacija sama po sebi, već načelo da bilo koja informacija može biti lažna", navodi se u Europolovom izvještaju "Zlonamjerna upotreba i zloupotreba umjetne inteligencije". U takvoj klimi na društvenim mrežama je objavljeno više od desetak videa sa likom Miloša Medenice, osobe koja je u bijegu nakon presude u kojoj je prvostepeno osuđena zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

"Zastupljenost žena i dalje je ispod nivoa koji odražava ravnopravno učešće u odlučivanju", navode iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava Crne Gore za Radio Slobodna Evropa (RSE). Objašnjavaju da formalni zakonodavni okvir nije dovoljan bez njegove dosledne primene i dodatnih mera u praksi. Prema podacima ministarstva, u Skupštini Crne Gore žene zauzimaju 23 od 81 mesta (28,4%). U Vladi je njihovo učešće oko jedne petine, dok na lokalnom nivou nijedna žena ne obavlja funkciju gradonačelnice ili predsednice opštine. Crna Gora, koja očekuje da će 2028. završiti pregovore o pristupu sa Evropskom unijom, zaostaje za prosekom zemalja članica koji iznosi 32,7 odsto kada je reč o zastupljenosti žena u parlamentu. U svim zemljama Zapadnog Balkana, osim Bosne i Hercegovine, broj žena u parlamentu je veći nego u Skupštini Crne Gore. Zakonodavni okvir u Crnoj Gori predviđa obavezne rodne kvote za izborne liste. Kvota od 30 posto kandidata manje zastupljenog pola, uvedena zakonom iz 2011. godine, kao i izmene iz 2014. godine kojima je propisano da na listama mora biti najmanje jedan kandidat manje zastupljenog pola na svaka četiri kandidata, nisu bile dovoljne da obezbede veću zastupljenost žena, pokazuju domaći i međunarodni izveštaji. Zakonske izmene kojima je rodna kvota povećana na 40 posto uvedene su 2025. ali ostaje pitanje kako će primena ovih odredbi izgledati u praksi. Šta kažu iz Ministarstva?"Dosadašnja praksa pokazuje da normativni okvir, iako važan, nije sam po sebi dovoljan za postizanje uravnotežene zastupljenosti", kaže za RSE Biljana Pejović, načelnica Odeljenja za poslove rodne ravnopravnosti u Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava Crne Gore. Objašnjava da na nedovoljnu zastupljenost žena u politici utiče više faktora – od načina kandidovanja i rasporeda na izbornim listama, nivoa podrške kandidatkinjama, pa do rodnih stereotipa i nejednake raspodele obaveza u privatnoj sferi. "Iako Ministarstvo za ljudska i manjinska prava poseduje mehanizme za praćenje primene zakona, politička zastupljenost žena zavisi od više aktera – Skupštine, Vlade, lokalnih samouprava, političkih partija, kao i izbornog sistema i nadležnih izbornih organa", kaže Biljana Pejović. Zato iz ministarstva poručuju da je potrebno unaprediti sistem praćenja i obezbediti veću odgovornost svih onih koji utiču na politike rodne ravnopravnosti. Manje od trećine mesta u Skupštini zauzimaju ženeOd ukupno 16 skupštinskih odbora, žene su na čelu četiri, uključujući Odbor za rodnu ravnopravnost. Predsednica tog odbora i poslanica Pokreta Evropa Sad Jelenka Andrić kaže da to što u poslaničkim klupama sedi manje od 30 posto žena, značajno utiče na svakodnevni rad parlamenta. "Kada je žena manje na tim mjestima, rjeđe se insistira da teme kao što su nasilje nad ženama, usklađivanje rada i roditeljstva, ekonomska nejednakost, reproduktivno zdravlje, položaj samohranih majki ili rodno osjetljivo budžetiranje dobiju političku pažnju koju zaslužuju", objašnjava poslanica. Andrić kaže da je jedan od najvećih izazova sa kojima se ona i njene koleginice u Skupštini suočavaju to što se često njihovu glasovi ne čuju dovoljno, a predlozi ne doživljavaju ozbiljno. “Problem je i način na koji se žene u politici percipiraju u javnosti. Umjesto da fokus bude na njihovom radu, rezultatima i politikama koje zastupaju, žene su nerijetko izložene objektivizaciji i seksualizaciji, kao i kritikama koje se odnose na njihov fizički izgled“, dodaje naša sagovornica. Iako optimistična zbog povećanja rodnih kvota na 40 posto, Jelenka Andrić smatra da zakonske izmene nisu dovoljne i podseća da nijednu političku partiju u Crnoj Gori ne predvodi žena. “Ako žene nijesu dovoljno zastupljene u partijskim rukovodstvima, teško je očekivati da će biti dovoljno zastupljene na najvažnijim funkcijama u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti“, kaže ona. Uticaj 'patrijarhalnih obrazaca i rodnih stereotipa'Maja Marinović, saradnica na programima u Centru za građansko obrazovanje (CGO), za RSE objašnjava da na zastupljenost žena u politici značajno utiču patrijarhalni obrasci i rodni stereotipi u crnogorskom društvu, ali i rukovodstva partija koja uglavnom čine muškarci. Dodaje da su žene koje vrše javne funkcije često izložene napadima i mizoginiji, kao i kritikama na račun njihovog privatnog života, izgleda ili integriteta, što ih dodatno obeshrabruje da se politički angažuju ili prihvate visoke funkcije. “Zato je važno dosljedno primjenjivati zakon i spriječiti zloupotrebe kvota, osigurati da žene budu i na rukovodećim pozicijama, ali i razvijati mehanizme nulte tolerancije prema uvredama, napadima i mizoginiji prema političarkama, kako iz sopstvene, tako i drugih partija, jer takva atmosfera obeshrabruje žene da se uključe i ostanu u politici“, ocena je Marinović iz CGO. Kakva je situacija na Zapadnom Balkanu i u zemljama EU?Države Evropske unije, sa kojom Crna Gora pregovara o članstvu, u proseku imaju oko 32 posto žena u parlamentu. Države sa tradicionalno visokim brojem žena u parlamentu, kao što su Island (46%), Finska (45,5%) ili Švedska (44,7%) uopšte nemaju zakonom propisane kvote koje ih obavezuju na uključivanje žena. S druge strane, sve zemlje u regionu imaju neku vrstu rodnih kvota u izbornom zakonodavstvu. Ističe se Severna Makedonija, gde parlament čini više od 39 posto žena. I Srbija i Slovenija imaju visoko učešće žena u parlamentu – preko 37 odsto. U parlamentima Albanije, Kosova i Hrvatske takođe više od 30 posto mesta u parlamentu zauzimaju žene. Jedina zemlja u regionu koja se prema zastupljenosti žena u parlamentu rangira niže od Crne Gore jeste Bosna i Hercegovina – uprkos tome što zakon nalaže da na izbornim listama mora biti 40 posto žena, u Predstavničkom domu svega 8 od 42 mesta zauzimaju žene, što u procentima iznosi oko 19 posto. Učešće žena i evropski put Crne GoreNaše sagovornice uključenost žena u donošenje odluka vide kao neophodan korak ka članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji. “Unapređenje političke zastupljenosti žena nije pitanje samo obaveza iz procesa evropskih integracija, već i ukupne sposobnosti Crne Gore da zakone sprovede u praksi“, kaže Maja Marinović iz nevladine organizacije CGO. I Jelenka Andrić, predsednica skupštinskog Odbora za rodnu ravnopravnosti, smatra da stupanje u EU ne podrazumeva samo formalno usaglašavanje zakonodavstva, već i usvajanje evropskih vrednosti i praksi među kojima rodna ravnopravnost zauzima važno mesto. Iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava za RSE ističu da se priprema novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji će, između ostalog, kao cilj prepoznati unapređenje učešća žena u političkom odlučivanju. Poseban fokus u novom zakonu biće stavljen na obavezno integrisanje rodne perspektive u sve faze javnih politika – od planiranja i izrade, do sprovođenja, praćenja i evaluacije, dodaju iz ministarstva. Iz Delegacije Evropske unije u Podgorici do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja o tome kako vide to što u crnogorskoj Skupštini ni trećinu poslanika ne čine žene. Crna Gora je 17. marta zatvorila 14. po redu poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU, dok je otvorila svih 33. Plan Vlade je da Crna Gora postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine.

Vlada Crne Gore je u petak saopštila da je uvela "maksimalne mere" ograničavanja cene goriva uz smanjenje akciza u vreme kada globalni rast cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku preti ekonomijama širom sveta. Ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović rekao je daće akciza na eurodizel biti umanjena za 50 odsto, a na eurosuper 98 i eurosuper 95 za 25 odsto, prenele su Vijesti. Mere su, prema saopštenju Vlade, utvrđene posle intenzivne komunikacije i detaljnih analiza s nadležnim resorima energetike i finansija, kao i predstavnicima naftnih kompanija i ekspertima Evropske unije. "I pored značajnog gubitka državnih prihoda po ovom osnovu, na koje je ukazalo Ministarstvo finansija, u cilju zaštite interesa građana i privrede, Vlada se odlučila na maksimalno moguću mjeru", navela je Vlada. Time će, prema navodima crnogorske Vlade, cena dizela umesto za 31 cent biti povećana za četiri centa. "Tako će cijena dizela od utorka biti 1,54 eura umjesto 1,81 eura, dok će se litar benzina plaćati 1,51 eura umjesto 1,68 eura", saopštila je Vlada. Cena referentne nafte Brent, značajno je porasla nakon što su SAD i Izrael 28. februara počeli napade na Iran. Pre sukoba sirova nafta Brent je bila na oko 70 dolara po barelu, dok je sada na oko 110 dolara po barelu. Crnogorsko Ministarstvo energetike i rudarstva je navelo da prati situaciju i da će donositi odluke u najboljem interesu građana i privrede.

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore pažljivo prati sve aktivnosti koje mogu imati uticaj na bezbjednost regiona, uključujući i informacije o nabavci naoružanja, saopšteno je iz ove institucije za Radio Slobodna Evropa povodom informacije da Srbija nabavlja supersonične kineske rakete. "Svaka država, u skladu sa svojim zakonima i međunarodnim obavezama, ima suvereno pravo da razvija i unapređuje svoje odbrambene kapacitete," navode iz crnogorskog ministarstva. Dodaju da smatraju da pitanja naoružanja i vojne modernizacije, u regionu ali i šire "moraju biti vođena principima transparentnosti i pune usklađenosti sa ciljevima regionalne i međunarodne bezbjednosti." Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. Srbija je tom kupovinom, nakon Pakistana, postala prva država kojoj je Kina isporučila rakete velike razorne moći. Dok se u susjedstvu nalaze članice NATO-a, prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja Srbija je jedina u Evropi koja posjeduje ove rakete. Među njima je i Crna Gora, članica NATO-a od 2017. iz čijeg ministarstva vanjskih poslova navode da će kao članica Alijanse i pouzdan partner u međunarodnoj zajednici nastaviti da "kroz dijalog i saradnju sa saveznicima i partnerima doprinosi stabilnosti Zapadnog Balkana." "Crna Gora dosljedno zagovara dobrosusjedske odnose, očuvanje regionalne stabilnosti, uzdržanost u potezima i izjavama koje mogu dovesti do podizanja tenzija, kao i puno poštovanje međunarodnih obaveza i standarda, posebno kada je riječ o očuvanju mira i bezbjednosti u regionu." Ranije je kabinet predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića poručio da Podgorica ostaje posvećena "dobrosusjedskim odnosima" i saradnji u regionu. Na nabavku je reagovala i Evropska komisija, poručivši da "evropski put Srbije zahtijeva jasne strateške izbore", uključujući izbjegavanje zavisnosti koje nisu u skladu s evropskim integracijama. U Hrvatskoj su se oglasili i premijer Andrej Plenković i predsjednik Zoran Milanović. Plenković je saopštio da je o kupovini raketa obavijestio generalnog sekretara NATO‑a, dok je Milanović izjavio da ne razumije "zašto se Srbija snabdijeva ofanzivnim oružjem", navodeći zabrinutost zbog mogućeg narušavanja regionalne bezbjednosti. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije kupovinu raketa, navodeći da se Srbija "ne priprema za napad", uz tvrdnju da susjedne zemlje rade na stvaranju vojnog saveza koji Beograd vidi kao prijetnju - tvrdnju koju Hrvatska, Albanija i Kosovo odbacuju.

U Skupštini Crne Gore ponovo su izglasani Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, koje je predsednik te zemlje prethodno vratio na ponovno odlučivanje, prenosi RTCG. Izglasan je i Sporazum o energetici i saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji je takođe bio na ponovnom odlučivanju. Zakon o ANB i Zakon o unutrašnjim poslovima usvojeni su sa 47 glasova podrške. Ova dva zakona prvobitno su u Skupštini Crne Gore usvojeni 6. marta, ali je predsednik Jakov Milatović prvo 9. marta vratio na ponovno odlučivanje izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, a tri dana kasnije i Zakon o ANB. Objasnio je da je to učinio jer ovi zakoni nisu usklađeni sa pravnim principima Evropske unije (EU), ali i zakonodavstvom Crne Gore. Usvajanje ovih zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije, kao i predstavnika nevladinog sektora. Kritičari zakona uglavnom se pozivaju na stav Evropske komisije, iz koje je pre usvajanja zakona saopšteno da oni nisu u skladu sa pravnom tekovinom Evropske Unije, te da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. Kritike Zakona o ANB su da ovaj zakon daje mogućnost za zloupotrebu ličnih podataka i da nije usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR). Kada je reč o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima, stručnjaci i opozicija tvrde da se njime kriše ustavne odredbe u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti. Iz Vlade Crne Gore, koja je predlagač ovih zakona, zakone brane rečima da su oni neophodni za zatvaranje poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, te da stav Evropske komisije ostavlja prostor da se sporne odredbe naknadno usaglase sa standardima Unije. Crna Gora smatra se liderom u pristupnim pregovorima sa EU, a vlada najavljuje zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja godine. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13.

"Globalna sloboda opala je 20. godinu zaredom", piše u izveštaju međunarodne organizacije Fridom Haus(Freedom House). Navodi se da su ukupno 54 zemlje doživele pogoršanje političkih prava i građanskih sloboda, dok je samo 35 njih zabeležilo poboljšanja. Objašnjavaju da su ti padovi uglavnom izazvani vojnim udarima i naporima lidera da uguše mirno neslaganje ili promene ustavna pravila u svoju korist. Sve zemlje Zapadnog Balkana označene su žutom bojom, što predstavlja delimično slobodne zemlje. Srbija se nalazi među zemljama u kojima je Fridom Haus zabeležio najveći pad sloboda u toku prethodne godine. Srbija je na 5. mestu kada je reč o padu sloboda. Sa njom mesto dele, između ostalih, Bugarska i Sjedinjene Američke Države. Najveći pad u toku 2025. godine zabeležen je u Gvineji Bisao, Tanzaniji, Burkini Faso, El Salvadoru, Madagaskaru i Gruziji. Fridom Haus navodi i da su poslednje dve decenije demokratskog nazadovanja uticale na širok spektar prava i sloboda, ali da su sloboda medija, sloboda ličnog izražavanja i pravični sudski postupak pretrpeli najveću štetu. Šta se u izveštaju navodi o Srbiji?Srbija, koja se i prošle godine u izveštaju Fridom Hausa našla među zemljama u kojima se beleži najveći pad sloboda, ove godine izgubila je 3 poena "nakon što su vlasti uzvratile uskraćivanjem plata i ugovora o radu nastavnicima i profesorima koji su učestvovali u široko rasprostranjenim, studentski vođenim antikorupcijskim protestima", piše u izveštaju. Takođe, navodi se da je policija koristila prekomernu silu protiv demonstranata, te da ih nije zaštitila od naoružanih bandi. Izveštaj navodi da se Srbija suočava sa demokratskim nazadovanjem pod predsednikom Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom, a da su policija i obaveštajne službe koristile špijunske softvere za nadzor novinara, aktivista i organizatora protesta. Navode primer o kom su pisali srpski istraživački novinari - da su najmanje desetine, a možda i stotine ličnih uređaja bile meta posebnog špijunskog alata poznatog kao NoviSpy, ali da tačan broj nije poznat jer su vlasti softver tajno instalirale tokom hapšenja i policijskih ispitivanja. Fridom Haus ističe da je svest o nekontrolisanom državnom nadzoru u Srbiji podstakla autocenzuru među običnim građanima. Ostale države Zapadnog Balkana ostale "obojene u žuto"Kao i prethodnih godina, Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija obeležene su kao delimično slobodne zemlje. Navedeno je da je Crna Gora izgubila jedan bod u odnosu na prethodni izveštaj, a da je razlog to što su brojni predlozi zakona koje je podnela vlada usvojeni po hitnom postupku i bez parlamentarne rasprave. "Politički zastoji ometali su druge funkcije vlasti širom regiona", piše u izveštaju. Naveden je primer Kosova, gde novoizabrani poslanici nisu uspeli da formiraju vladu veći deo godine, dok postoje navodi da je vlada u tehničkom mandatu prekoračila svoja ovlašćenja, što je dovelo do vanrednih izbora. "Taj zastoj je umanjio dobitke zemlje na polju sudske nezavisnosti i fizičke bezbednosti", navode iz Fridom Hausa. Međutim, u izveštaju piše i da su, uprkos značajnim političkim pritiscima, sudovi na Kosovu i u Bosni i Hercegovini donosili presude koje su pokazale njihovu nezavisnost. Globalno nazadovanje demokratijeIzveštaj Fridom Hausa navodi da su vlasti u Rusiji nastavile sa potiskivanjem glasova neslaganja. "Kako je Kremlj nastavio invaziju Ukrajine četvrtu godinu zaredom, ruske vlasti su krivično gonile sve veći broj ljudi u zemlji zbog njihovog antiratnog govora i aktivizma. U januaru 2025. godine, dva medija su po prvi put proglašena terorističkim organizacijama", piše u izveštaju. Navodi se da je sličan slučaj i u Kini, gde vladajuća partija nastavlja da vrši kontrolu nad političkim pravima i građanskim slobodama, krivično goneći novinare, obračunavajući se sa sve brojnijim protestima i ograničavajući međunarodna putovanja. Kada je reč o Evropi, iz Fridom Hausa navode da je poštovanje političkih prava sloboda bilo uglavnom stabilno, a da je taj kontinent ostao najslobodniji na svetu. Među zemljama koje su ocenjene kao slobodne, Bugarska, Italija i Sjedinjene Američke Države zabeležile su najveći pad. U Bugarskoj razlog su posledice parlamentarnih izbora iz 2024. godine, koji su bili obeleženi kupovinom glasova i izbornim prevarama, dok je u Italiji vlada oslabila antikorupcijske zaštitne mehanizme. U izveštaju Fridom Hausa zabeležen je i pad sloboda u Sjedinjenim Američkim Državama. Posebno je istaknuta izvršna uredba iz januara 2025. godine kojom je ugašena Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko koje su finansirani brojni projekti organizacija civilnog društva i nezavisnih medija širom sveta, kao i uredba kojom se nalaže zatvaranje Američke agencije za globalne medije, koja nadgleda Glas Amerike, kao i Radio Slobodna Evropa i Radio Slobodna Azija kao korisnike grantova. Ove promene sprovedene su brzo i van zakonodavnog procesa, navodi se u izveštaju, uz objašnjenje da je to pogodilo hiljade organizacija u najmanje 129 zemalja. U Belorusiji je, prema Fridom Hausu, vlast primenila nesrazmerno nasilje nad demonstrantima, pri čemu su policajci hapsili, tukli i pucali na novinare, a više desetine hiljada ljudi je privedeno, što je rezultiralo time da brojni prodemokratski lideri i aktivisti odu u izgnanstvo. Kao primer većeg pada sloboda navedena je i Gruzija, gde su protivnici vlasti, kako se navodi, bili izloženi fizičkim napadima, uznemiravanju i zakonskim ograničenjima čiji je cilj da se otežaju aktivnosti opozicionih partija i civilnog društva. "Autoritarni režimi i dalje napreduju širom sveta, i samo udruženi napori branilaca ljudskih prava, organizacija civilnog društva i demokratskih vlada mogu ubrzati dolazak dana kada će svi ljudi moći da žive u slobodi", zaključuje se u izveštaju Fridom Hausa. Ova međunarodna organizacija više od 50 godina beleži pretnje po demokratiju i slobode širom sveta. U svojim izveštajima svake godine procenjuje stanje slobode u 195 zemalja i 15 teritorija i rangira ih na osnovu različitih indikatora.

Crna Gora je privremeno zatvorila poglavlje 21 u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom (EU). Poglavlje se odnosi na transevropske mreže. Međuvladinom konferencijom održanom 17. marta, Crna Gora ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je reč o velikom koraku za zemlju. Najavila je posetu Crnoj Gori naredne sedmice, kada će, kako je rekla, poručiti da je veoma važno pronalaženje zajedničkog jezika kako bi se unapredila reformska agenda EU. "Međustranačka saradnja je ključna. Agenda Crne Gore za članstvo u EU zahteva brzo sprovođenje parlamentarnog rada. Računam na posvećenost svih političkih aktera da obezbede da se ovaj proces nastavi bez prekida“, poručila je komesarka. Ovo je druga međuvladina konferencija sa Crnom Gorom tokom kiparskog predsedavanja Savetom EU. Za ministarku za evropska pitanja Kipra, Marilenu Raunu, to je dokaz odlučnosti zemlje da nastavi reformski proces. Rauna je ocenila da Crna Gora i dalje prednjači u procesu pristupanja i ohrabrila podgoričke vlasti da održe, a gde je moguće i ubrzaju reformsku dinamiku. "Uverena sam da ćemo u narednim mesecima sazvati još konferencija o pristupanju, što će Crnu Goru dodatno približiti cilju da postane 28. država članica do 2028. godine", izjavila je kiparska ministarka. Crnu Goru je na međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je privremeno zatvaranje poglavlja 21 samo jedan u nizu uspešnih koraka koje zemlja ostvaruje tokom kiparskog predsedavanja Evropskom unijom, koje traje do 30. juna 2026. godine. Spajić je ovu godinu ocenio kao prelomnu za evropske integracije Crne Gore. "Danas, kada proširenje Evropske unije nije samo pitanje institucionalne integracije i ekonomske konvergencije, već i evropske bezbednosti, stabilnosti i političke otpornosti, svaki korak ka proširenju predstavlja važnu kariku za celokupan evropski projekat", naglasio je Spajić. Crna Gora se za sada smatra najizvesnijom narednom članicom Evropske unije. Vlasti te zemlje ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine, kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – procesu koji, prema dosadašnjoj praksi, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica Evropske unije do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario ovaj cilj, celokupan proces trebalo bi da bude završen u narednih devet meseci.

Uprava policije u Crnoj Gori odbija da saopšti ko je pravio plan i donosio ključne odluke u vezi sa kućnim nadzorom Miloša Medinice, za kojim je zbog bekstva nakon pravosnažne presude raspisana Interpolova poternica, objavila je nevladina organizacija MANS. Iz ove organizacije koja istražuje korupciju i organizovani kriminal u Crnoj Gori navode da takođe nije objašnjeno ko je bio odgovoran za postupanje policije u predmetu koji je završen Medeničinim bekstvom. Iz MANS-a tvrde da su imali uvid u dokumentaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore vezanu za kućni nadzor, a potom i bekstvo Miloša Medenice. Miloš Medenica je 28. januara ove godine prvostepeno osuđen na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je njegovoj majci nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Umesto odlaska u pritvor, Medenica je krajem januara postao nedostupan javnosti. Za njim je u međuvremenu raspisana i Interpolova poternica. Šta otkrivaju iz MANS-a?Kako navode iz MANS-a, nije jasno zašto je policija sprovodila nadzor nad Medenicom dok je bio u kućnom pritvoru, jer Viši sud nije zahtevao provere. Uprava policije navodi da je "sačinjen Plan mjera i aktivnosti u cilju praćenja i postupanja po izrečenoj mjeri nadzora" i da je dinamika obilazaka bila prilagođena mogućnostima i kapacitetima policije u Podgorici, što iz MANS-a ocenjuju kao izbegavanje odgovornosti i priznanje da je policija samostalno vodila nadzor. MANS je saopštio i da je indikativno postupanje policije 28. januara, kada je utvrđeno da Medenice nema u stanu. Nema odgovora ko je doneo odluku da se policijski službenici tog dana povuku sa svojih pozicija i pošalju na proveru, niti ko je komandovao akcijom neposredno pre nego što je utvrđeno da je Medenica pobegao, objašnjavaju iz nevladine organizacije. Dodaju i da sumnje izazivaju službene beleške u kojima su datumi ručno ispravljani, a imena policajaca zatamnjena. Zbog svega toga iz ove nevladine organizacije pozivaju da nadležne institucije istraže i utvrde ko je odgovoran za propuste u policiji. Da je bekstvo Medenice neprihvatljivo i da je neophodna istraga o tome poručio je i premijer Crne Gore Milojko Spajić, dok je predsednik te zemlje Jakov Milatović zatražio smene odgovornih za ovaj slučaj.

Kabinet predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića poručio je da Podgorica ostaje posvećena "dobrosusjedskim odnosima" i saradnji u regionu, nakon što je Srbija potvrdila kupovinu kineskih raketa "CM‑400AKG" ofanzivnih sposobnosti. U odgovoru za Vijesti, iz Milatovićevog kabineta naveli su da Crna Gora "njeguje povjerenje i saradnju sa svim državama u okruženju", naglašavajući da su to ključni preduslovi "trajnog mira i razvoja". Dodaju i da je članstvo u NATO‑u 2017. godine "učvrstilo bezbjednost zemlje" i ostaje temelj njenog odbrambenog sistema. Na nabavku je reagovala i Evropska komisija, poručivši da "evropski put Srbije zahtijeva jasne strateške izbore", uključujući izbjegavanje zavisnosti koje nisu u skladu s evropskim integracijama. U Hrvatskoj su se oglasili i premijer Andrej Plenković i predsjednik Zoran Milanović. Plenković je saopštio da je o kupovini raketa obavijestio generalnog sekretara NATO‑a, dok je Milanović izjavio da ne razumije "zašto se Srbija snabdijeva ofanzivnim oružjem", navodeći zabrinutost zbog mogućeg narušavanja regionalne bezbjednosti. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je prošle sedmice kupovinu raketa, navodeći da se Srbija "ne priprema za napad", uz tvrdnju da susjedne zemlje rade na stvaranju vojnog saveza koji Beograd vidi kao prijetnju - tvrdnju koju Hrvatska, Albanija i Kosovo odbacuju.

Ustavni sud Crne Gore nije donio odluku o ustavnosti Sporazuma između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina, jer predlog sudije izvjestioca nije dobio potrebnu većinu. Sporazum ostaje na snazi, prenosi RTCG. Prethodno je 12. marta odgođena sjednica zbog obaveza jednog od sudija, a takođe, nije prihvaćen prijedlog predsjednika države Jakova Milatovića da sjednica bude javna. Zakon kojim je potvrđen sporazum između Crne Gore i UAE ponovo je izglasan u Skupštini Crne Gore 3. juna 2025. godine. Taj zakon je prvi put usvojen 23. aprila iste godine, ali je crnogorski predsjednik Jakov Milatović odbio da ga potpiše i vratio ga skupštini na ponovno izjašnjavanje, uz ocenu da taj sporazum nije u skladu sa zakonima i Ustavom. ​Na sjednici Ustavnog suda Crne Gore održanoj 16. marta nije bilo većine za prijedlog sudije izvjestioca da se pokrene postupak za ocjenu ustavnosti Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Vlade Crne Gore i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Za predlog sudije izvjestioca glasale su dvije sutkinje i jedan sudija, dok je protiv pokretanja postupka glasalo dvoje sudija i jedna sutkinja. "Sudije koje su glasale za pokretanje postupka smatrale su da je Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa Emiratima trebao biti donijet dvotrećinskom većinom jer reguliše imovinska prava stranaca, te da bi u suprotnom Skupština mogla da donosi i druge međunarodne ugovore prostom većinom iako se njima regulišu pitanja koja zahtijevaju kvalifikovanu većinu, poput izbornih prava, koja mogu uključivati regulisanje pitanja dvojnog državljanstva", navodi se u saopštenju Ustavnog suda. Iz Ustavnog suda su također rekli da su sudije naglasile da "međunarodni ugovor ima primat nad domaćim zakonima, pa se samim tim mora cijeniti sa aspekta ustavnih načela vladavine prava, jedinstva pravnog poretka i pravne sigurnosti, a posebno imajući u obzir da Sporazum još uvijek nije stupio na pravnu snagu i da ne može proizvesti posljedice po Crnu Goru po međunarodnom pravu." Iz Vlade Crne Gore saopšeno je da današnjim stavom Ustavnog suda"pravni poredak ostaje neizmijenjen, odnosno da je međudržavni sporazum u skladu sa Ustavom." "Osim jasnog političkog stava i ideje o održivim investicijama koje bi dodatno pozicionirale Crnu Goru na svjetskoj turističkoj mapi, danas je stigla i institucionalna potvrda da je crnogorska Vlada ovim dokumentom zaštitila svoje interese i da nije garantovala povlašćenu poziciju bilo kojoj zemlji ili pojedincu, kao što se to moglo čuti u brojnim javnim istupima određenih političkih grupacija", saopštili su iz Vlade, prenosi RTCG. Dodaju da ovakav ishod sjednice Ustavnog suda potvrđuje načelo pravne sigurnosti, prema kome se postojeći pravni akti, uključujući sporazum o kome se odlučivalo, smatraju ustavnim sve dok nadležni organ ne utvrdi suprotno. Sporazum je prethodno izazvao burne reakcije crnogorske stručne javnosti i lokalnih političara, koji su organizovali i proteste protiv usvajanja Zakona kojim se potvrđuje Sporazum između dve zemlje. I iz Evropske unije je poručeno da svi sporazumi moraju biti u skladu sa domaćim zakonodavstvom i pravnom tekovinom EU koji se tiču jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti. Šta piše u Sporazumu?Sporazumom se omogućava megaprojekat arapskom biznismenu Mohamedu Alabaru koji je u startu bio zainteresovan za zakup Velike plaže u Ulcinju, gradu na jugu Crne Gore, na 99 godina i gradnju turističko stambenih kompleksa u njenom zaleđu. Tome su se oštro usprotivile lokalne vlasti Ulcinja i civilni sektor, koji smatraju da Sporazum nije u skladu sa Ustavom, zakonima i tenderskim procedurama. Alabar koji je vlasnik kompanije Eagle Hills, rekao je da ne želi da ulaže tamo gdje nije dobrodošao i da razmatra još dve opcije za ulaganje u Crnoj Gori. Kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je partner u projektu Beograd na vodi, koji su takođe pratile kritike zbog netransparentnosti i zaobilaženja domaćih propisa. Iz Vlade Crne Gore smatraju da su Sporazumi koje je Crna Gora potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima 28. marta prošle godine, među kojima i Sporazum o saradnji u oblastima turizma i razvoja nekretnina, u potpunosti usklađeni sa Ustavom i obavezama koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. "Svaki konkretan projekat koji bi proizašao iz ovih sporazuma proći će redovnu proceduru, bez mogućnosti izuzimanja od pravnih pravila i obaveza koje Crna Gora ima kao kandidat za članstvo u EU", navode iz Ministarstva za evropske poslove. Osim predsednika Jakova Milatovića koji je prethodno odbio da potpiše Zakon koji potvrđuje Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata, mnogi drugi su se bunili protiv usvajanja takvog akta. Protiv sporazuma su se izjasnili poslanici Skupštine Ulcinja, dok je predsednik te opštine Genci Nimanbegu izjavio da će svi oni koji podrže ovaj Sporazum postati "neprijatelji Ulcinja". Ukupno 86 nevladinih organizacija u maju prošle godine pozvalo je poslanike crnogorske Skupštine da ne glasaju za potvrđivanje Sporazuma sa Emiratima, jer će, kako su naveli, on dovesti do stvaranja zatvorenih enklava za bogate, dok će ostatak stanovništva biti ekonomski i socijalno marginalizovan. Oglasile su se i ekološke organizacije sa upozorenjima da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi. Iz Delegacije Evropske Unije u Podgorici saopštili su da prirodno da Crna Gora razvija odnose sa zemljama izvan EU, ali da treba da se pridržava domaćih i evropskih propisa, odnosno principe jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti.

Državni slogan Crne Gore "28 do 28" sada dobija ozbiljnog konkurenta – Island. Islandska vlada najavila je referendum o članstvu u Evropskoj uniji koji bi trebalo da se održi 29. avgusta.

Ambasadori država članica Evropske unije potvrdili su poziciju EU za jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Crnom Gorom, čime je potvrđeno održavanje međuvladine konferencije na kojoj će doći do privremenog zatvaranja ovog pregovaračkog poglavlja, potvrđeno je u Savetu EU. Radi se o poglavlju 21 – Transevropske transportne mreže, koje će biti privremeno zatvoreno na konferenciji planiranoj za 17. mart u Briselu. Crna Gora će tako imati 14 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33, koliko ih obuhvataju pregovori o članstvu u Evropskoj uniji. Crna Gora se, za sada, smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Državne vlasti ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – proces koji, prema statistici, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario cilj podgoričkih vlasti, celokupan proces treba biti završen u narednih devet meseci.