Crnogorski pomorci koji su na brodu koji je u Ormuskom moreuzu zaplenio Iran su u dobrom stanju, rekao je ministar pomorstva Crne Gore Filip Radulović. Oni su na brodu "MSC Francesca" koji plovi pod panamskom zastavom, jednom od dva broda koja je zauzela mornarica iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) pod optužbom da su kršili propise i pokušali da "tajno isplove" iz Ormuskog moreuza. Radulović je za Radio-televiziju Crne Gore rekao da su predstavnici Ministarstva pomorstva u kontaktu s kapetanom broda "MSC Francesca", koji je crnogorski državljanin, i da je on potvrdio da su svi na brodu dobro i stabilno. "Brod je usidren devet nautičkih milja od iranske obale. Pregovori između kompanije MSC i Irana su dobro. Naši pomorci su dobri, MVP je upućen u dešavanja. Na vezi smo i sa kompanijom MSC Francesca. Imali smo jutros razgovor sa kapetanom broda koji je crnogorski državljanin", rekao je u sredu uveče Radulović. On je rekao da je porodicama pomoraca obećano da će država uraditi sve da ih vrati kući. Ministarstvo spoljnih poslova Paname je, prema izveštajima medija, saopštilo da je brod "MSC-Francesca" prebačen "nasilno" u iranske vode. Panama je optužila Iran za kršenje međunarodnog prava, navodeći da je taj potez "ozbiljan napad na pomorsku bezbednost" i "nepotrebna eskalacija" tenzija. Prema saopštenju IRGC-a, izraelski brod "MSC-Francesca" i grčki "Epaminondas" zaustavljeni su pod optužbom da su nameravali da "tajno" izađu iz Ormuskog moreuza "bez ovlašćenja" i "izvršenjem višestrukih prekršaja i manipulisanjem sistemima za pomoć u navigaciji i ugrožavanjem pomorske bezbednosti". Mornarica IRGC-a saopštila je da su ti brodovi prebačeni u iranske teritorijalne vode radi pregleda tereta i dokumenata. Ubrzo pošto su SAD i Izrael pokrenuli napad na Iran 28. februara, ta zemlja je praktično blokirala ključni Ormuski moreuz kroz koji je pre rata prolazila petina globalnih isporuka nafte i gasa. Uprkos prekidu vatre, Iran i dalje blokira prolazak kroz Ormuski moreuz, dok su SAD uvele blokadu iranskih luka.

Ambasadori članica Evropske unije (EU) doneli su odluku o formiranju ad hoc grupe koja će započeti rad na izradi Sporazuma o pristupanju između EU i Crne Gore, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora u Briselu. Sporazum o pristupanju između Crne Gore i Evropske unije, koji će biti potpisan po okončanju pregovaračkog procesa, biće prvi koji će obuhvatiti dodatne zaštitne mehanizme. To je u više navrata najavljivala evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Zaštitne mere trebalo bi da spreče nazadovanje u oblasti demokratije i vladavine prava. Prema njenim rečima, te mere ostaju na snazi koliko god je potrebno, ali se neće primenjivati ako nove članice poštuju pravila. "Ovo nije stvaranje dodatnih kriterijuma za zemlju. Ali ako zemlje nazaduju u pogledu naših osnovnih vrednosti, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitne mere moraju postojati i mi uvek moramo biti u stanju da zaštitimo našu uniju. To nam je potrebno kako bismo održali poverenje – među državama članicama, sa našim građanima i u sam proces proširenja", izjavila je Kos 20. aprila na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta. Crna Gora se zasad smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Vlasti te države ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – procesa koji, prema dosadašnjoj praksi, traje između jedne i tri godine. Od leta 2023. Crna Gora je uspešno napredovala ka privremenom zatvaranju pregovaračkih poglavlja, iako su se poslednjih meseci pojavili znaci zastoja. Od ukupno 33 poglavlja, privremeno je zatvoreno 14, dok je za završetak pregovora potrebno zatvoriti još 19.

Crnogorska policija uhapsila je Vehida Murića (25) iz Rožaja koji je osumnjičen za izvršenje trostrukog ubistva u Podgorici, saopšteno je u sredu iz Uprave policije. Policijski službenici su, kako je saopšteno, locirali osumnjičenog u užem gradskom jezgru Rožaja, nakon opsežne taktičke akcije. Sumnja se da je Murić u podgoričkom naselju Stari Aerodrom, lišio života tri lica - dva muškarca iz Rožaja i jednog državljanina Srbije iz Novog Pazara. Iz policije navode da će osumnjičeni uz krivičnu prijavu biti sproveden Višem državnom tužilaštvu u Podgorici. Prethodno je policija saopštila da događaj, prema dosadašnjim saznanjima, nije povezan sa delovanjem kriminalnih struktura, te da se sumnja da su krivičnom delu prethodile lične razmirice između osumnjičenog i žrtava. Takođe su naveli da je zločin najverovatnije izvršen u noći 20. aprila, te da prvi dokazi ukazuju na to da je korišćeno hladno oružje.

Uprava policije Crne Gore saopštila je da intenzivno traga za Vehidom Murićem (25) iz Rožaja, koji se sumnjiči za izvršenje trostrukog ubistva u Podgorici. Tri tijela pronađena su rano 21. aprila u jednoj kući u podgoričkom naselju Stari aerodrom, saopšteno je iz Uprave policije. Kako je navedeno, službenici policije u koordinaciji sa Višim državnim tužilaštvom u Podgorici preduzimaju hitne mjere i radnje na njegovom lociranju i lišenju slobode, a svi raspoloživi kapaciteti policije stavljeni su na raspolaganje. "Prema dosadašnjim saznanjima, ovaj događaj nije povezan sa djelovanjem kriminalnih struktura, dok policija raspolaže informacijama o identitetu osumnjičenog za izvršenje ovog krivičnog djela i za njim se intenzivno traga", stoji u saopštenju policije. Policija sumnja da su krivičnom djelu prethodile lične razmirice između osumnjičenog i lica lišenih života. Uprava policije apelovala je na građane da, ukoliko imaju informacije koje mogu pomoći u pronalasku osumnjičenog, to prijave najbližoj policijskoj stanici ili pozivom na broj 122, uz upozorenje da budu oprezni. "Sva lica su porijeklom iz Rožaja. Na licu mjesta se vrši uviđaj. Prema preliminarnim informacijama sa lica mjesta, krivično djelo je najvjerovatnije izvršeno upotrebom hladnog oružja", dodaje se u saopštenju. Zločin se dogodio tokom prethodne noći, pokazuju prve informacije iz istrage.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više stotina miliona evra zbog nedovoljne primene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. "Prošle sedmice sam pisala vlastima u regionu da ubrzaju reforme, ili će njihovi građani biti na gubitku. Plan rasta je strogo zasnovan na učinku i vremenski ograničen. Trenutno je više od 700 miliona evra u opasnosti da bude trajno izgubljeno u regionu ako se reforme ne završe do juna 2026. ili decembra 2026. godine", izjavila je Marta Kos na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je pismeno šest država Zapadnog Balkana da rizikuju da do polovine ove godine kolektivno izgube preko 700 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije zbog neispunjavanja reformi, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropska komisija. Kako se nezvanično saznaje, Kos je ovo pismo poslala 17. aprila u sve prestonice regiona. Izvori RSE su potvrdili da je ovim pismom Kos zatražila od svih da ubrzaju reforme predviđene Planom rasta kako bi iskoristili puni potencijal ovog finansijskog paketa. Naime, finansijska sredstva iz Plana rasta su vremenski ograničena. Za svaki reformski korak precizno je predviđen krajnji rok primene i alocirana određena suma novca. Evropska komisija je predvidela i takozvani "grejs period" koji omogućava odlaganje primene na određeno vreme. Za korake koji je trebalo da budu izvršeni sredinom 2025. godine, krajnji rok ističe 30. juna ove godine, dok za korake koji je trebalo da budu ispunjeni krajem 2024. godine ovaj rok ističe tokom 2026. "Ukoliko se ne ispuni, partneri rizikuju da kolektivno izgube preko 700 miliona evra", potvrdio je za RSE jedan zvaničnik Evropske komisije. Inače, prva ili više sredstva iz Plana rasta dobilo je pet država regiona, izuzev Bosna i Hercegovina, koja je kasnila sa usvajanjem reformske agende. Kraj juna ove godine predstavlja trenutak kada svaka zemlja ulazi u takozvani trenutak trajnog gubitka ako ne ispuni ranije usaglašene reforme. Kako se saznaje iz izvora u Briselu, mogući gubici u slučaju da se ne preduzmu sve reforme po državama su sledeći: Albanija: 67,7 miliona evraBosna i Hercegovina: 373,9 miliona evraCrna Gora: 15,1 miliona evraKosovo: 68,8 miliona evraSeverna Makedonija: 49,2 miliona evraSrbija: između 108,7 i 135,9 miliona evraNa osnovu maksimalnog iznosa, ukupno se može izgubiti 710,6 miliona evra, što predstavlja 11,84 odsto ukupnog finansiranja iz Plana rasta. Plan rasta je najambiciozniji paketu EU za region od šest milijardi evra. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina.

Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU) od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine nije ostvarila institucionalnu ni programsku saradnju sa institucijama iz Rusije i Belorusije - stoji u odgovoru iz te institucije koji je upućen Radiju Slobodna Evropa (RSE). Suprotno tome, crnogorska nevladina organizacija Centar za građansko obrazovanje tvrdi da takva saradnja postoji i danas, uprkos tome što je CANU javno osudila rusku agresiju na Ukrajinu. Javno dostupni podaci na sajtu Crnogorske akademije nauka i umetnosti pokazuju podatke koji delimično odstupaju od tvrdnji CANU da nije bilo saradnje. Naime, CANU je od 2018. godine članica Međunarodne asocijacije akademija nauka (International Association of Academies of Sciences - IAAS) koja ima sedište u Minsku. Na čelu ove organizacije nalazi se Vladimir Karanik, predsednik Nacionalne akademije nauka Belorusije i potpredsednik Vlade Belorusije, koji je od decembra 2020. godine pod sankcijama Evropske unije zbog uloge u gušenju opozicionih protesta u Belorusiji. Iz javno dostupnih dokumenata vidi se da je CANU prethodnih godina učestvovala na događajima koje organizije IAAS, kao i da planira učešće na godišnjem zasedanju saveta ove organizacije u septembru 2026. godine. Istovremeno, iz CANU tvrde da nikakva saradnja sa ruskom i beloruskom akademijom nauka nije planirana za budući period, a ne pominju ni saradnju sa IAAS. Šta kažu iz Crnogorske akademije nauka i umetnosti? Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome kakvu je saradnju CANU ostvarila sa institucijama iz Rusije i Belorusije od početka ruske agresije na Ukrajinu, odgovaraju da takve saradnje nije bilo. S druge strane, nisu sarađivali ni sa Nacionalnom akademijom nauka Ukrajine jer, kako ističu, "Ukrajina djeluje u okolnostima koje joj gotovo onemogućavaju bilo kakvu međunarodnu saradnju". Ipak, kažu da ih je uprkos tome prošle godine posetio akademik Stanislav Dovgi, počasni konzul Crne Gore u Ukrajini, sa kojim je su razgovarali o mogućoj saradnji. Na pitanje zbog čega je CANU i dalje članica Međunarodne asocijacije akademija nauka (IAAS), kažu da većina međunarodnih asocijacija nije prekinulo saradnju sa Rusijom i Belorusijom "razumijevajući da one okupljaju pojedince, vodeće naučnike, koji nužno ne dijele stavove političkog vođstva svojih zemalja, ili su prema njima otvoreno kritični". Kao jedinu planiranu aktivnost u saradnji sa Ruskom akademijom nauka, iz CANU navode pripremu projekta povodom obeležavanja 200 godina od rođenja ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, za koji navode da bi trebalo da bude realizovan 2028. godine, "uz nadu da će do tada ratni sukobi biti okončani". U projektu je, pored crnogorske i ruske akademije, predviđeno i učešće Srpske akademije nauka i umetnosti i Makedonske akademije nauka i umetnosti. CANU je inače, 1. marta 2022. godine osudila invaziju Rusije na Ukrajinu i pozvala na poštovanje teritorijalnog integriteta i kulturnog identiteta Ukrajine. Takođe su pružili podršku Nacionalnoj akademiji nauka Ukrajine, uz reči da celokupno istorijsko iskustvo Crne Gore svedoči o borbi za slobodu. "Zato je u tradiciji Crne Gore da podržava one koji brane svoj dom i svoju državu, kao i pravo da slobodno odlučuju o sopstvenoj budućnosti", piše u saopštenju predsedništva CANU. Otkud predstavnici CANU među akademicima iz Minska i Moskve?CANU je članica Međunarodne asocijacije akademija nauka (IAAS) od septembra 2018. godine. Od 2017. godine sedište ove asocijacije je Nacionalna akademija nauka Belorusije u Minsku. U maju 2025. godine, premijer Belorusije Aleksandar Turčin predstavio je novog čelnika Nacionalne akademije nauka Belorusije Vladimira Karanika. Karanik je pod sankcijama Evropske unije, Ujedinjenog kraljevstva, Švajcarke i Kanade zbog uloge u gušenju opozicionih protesta u Belorusiji. Trenutno vrši funkciju potpredsednika Vlade Belorusije. Do marta 2025. godine bio je guverner Grodnjenske oblasti, a pre toga ministar zdravlja u beloruskoj vladi. Blizak je saradnik predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, koji se takođe nalazi pod sankcijama EU. IAAS okuplja naučne ustanove iz 16 zemalja, među kojima su države bivše članice Sovjetskog Saveza poput Rusije, Belorusije, Jermenije, Azerbejdžana i Gruzije, ali i Kina, Vijetnam i Mongolija. Crna Gora je jedina članica ove asocijacije sa prostora Zapadnog Balkana. Na sajtu beloruske akademije navodi se da je u septembru 2024. godine u Moskvi održano zasedanje Saveta Međunarodne asocijacije akademija nauka, u organizaciji Ruske akademije nauka. Na skupu je učestvovala i delegacija Crne Gore. I naredne, 2025. godine, Crna Gora je učestvovala u kongresu naučnih saveta IAAS-a u Kini u okviru inicijative kineske vlade "Jedan pojas, jedan put" koju su organizovale akademije nauka iz Kine i Belorusije. Iako CANU tvrdi da od 2022. godine nije sarađivala sa institucijama iz Rusije i Belorusije, u javno dostupnom izveštaju o aktivnostima za 2022. godinu navodi se da je Akademija u septembru te godine organizovala naučnu konferenciju "Optimization and Applications" u Petrovcu na crnogorskoj obali, zajedno sa Računarskim centrom Ruske akademije nauka. Na sajtu CANU nisu dostupni pregledi aktivnosti za poslednje tri godine. Inače, Međunarodna asocijacija akademija nauka nije osudila rusku agresiju na Ukrajinu, uprkos pozivu Nacionalne akademije nauka Ukrajine, koja je inače jedan od osnivača ove međunarodne organizacije. "Asocijacija nije reagovala na bombardovanje mirnih gradova i uništavanje civilne, kao i naučne, infrastrukture, niti je pružila podršku Nacionalnoj akademiji nauka Ukrajine, njenim građanima i državi", saopštila je ukrajinska akademija, nakon čega je i povukla članstvo iz ove organizacije u martu 2022. godine. Još neke međunarodne organizacije prekinule su saradnju sa beloruskim i ruskim akademijama. Tako je Evropska federacija akademija nauka ALLEA suspendovala članstvo Ruske akademije nauka i Nacionalne akademije nauka Belorusije. I Evropska organizacija za nuklearno istraživanje - CERN je prekinula saradnju sa ruskim i beloruskim naučnim institucijama. Ipak, deo međunarodnih organizacija to nije učinio, uprkos osudi agresije. To uključuje organizacije kao što su Međunarodni savet za nauku (International Science Council – ISC) i Evroazijska unija univerziteta (EURAS), o čemu su pisali ukrajinski mediji, a na šta se poziva i Crnogorska akademija nauka i umetnosti u odgovoru za RSE. RSE je tražio komentar o saradnji sa crnogorskim institucijama od Ruske akademije nauka i Nacionalne akademije nauka Belorusije, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao. Zbog čega se poziva na prekid saradnje?Na "zabrinjavajuć kontinuitet saradnje" CANU sa institucijama Belorusije i Rusije ukazali su iz nevladinog Centra za građansko obrazovanje. Navode primere saradnje CANU sa Međunarodnom asocijacijom akademija nauka, ali i naglašavaju da CANU nije transparentna u vezi sa ovom saradnjom. Navode da se CGO obratio CANU tražeći podatke o tome da li poštuju sankcije Crne Gore prema Rusiji, kao i pregled svih oblika saradnje sa Rusijom u poslednje četiri godine, ali da je CANU "odbila taj zahtev uz obrazloženje da ne poseduje tražene informacije". Ističu da je nejasno zbog čega bi CANU održavala saradnju sa ovom asocijacijom. "Budući da je IAAS neka vrsta postsovjetskog koordinacionog tijela za akademije iz tih zemalja, neobična je odluka CANU da se 2018. godine priključe ovoj asocijaciji, a naročito i jer druge akademije sa prostora bivše Jugoslavije, sa kojima CANU blisko sarađuje, nijesu članice", navode iz CGO. Ta nevladina organizacija pozvala je CANU da preispita i prekine članstvo u asocijaciji. "Institucije poput CANU moraju dosljedno primjenjivati vrijednosti koje javno zastupaju. Deklarativna podrška Ukrajini gubi smisao ukoliko se istovremeno održava saradnja sa organizacijama bliskim režimima koji učestvuju u njenom razaranju", dodaju iz CGO. Odnosi Crne Gore sa Rusijom i BelorusijomVlada Crne Gore je 8. aprila 2022. godine uvela sankcije Rusiji zbog vojne agresije na Ukrajinu, što podrazumeva zamrzavanje imovine dela ruskih državljana u Crnoj Gori, te zabranu rada ruskih vladinih medija. Vazdušni prostor takođe je zatvoren za ruske avione. Belorusija je pod sanckijama Evropske unije kao država koja je uključena u rusku agresiju na Ukrajinu, a Crna Gora se formalno uskladila sa tim merama. Politička i institucionalna saradnja Crne Gore i Rusije je nakon 2022. svedena na minimum. Sankcije, međutim, formalno ne zabranjuju sve oblike akademske saradnje. Crna Gora smatra se liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom Unijom, dok vlada te zemlje najavljuje zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja godine.

Dvanaest hapšenja, akcije u nekoliko zemalja, operacije preko pet kontinenata i zapljena 4,2 tone droge epilog su međunarodne policijske akcije provedene u Crnoj Gori i Njemačkoj. Među uhapšenima u Crnoj Gori je i S.F., za koga je crnogorska policija navela da je jedan od vođa balkanskog kartela. Crnogorski mediji su ga identifikovali kao Svetislava Filipovića i on je osumnjičen za neovlaštenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. On se suočava sa kaznom zatvora od 15 godina, a osim toga optužen je za nedozvoljenu trgovinu oružja i eksplozivnim materijalom. O njemu nema mnogo informacija, a objavljujući informacije o akciji iz Europola je rečeno da je u Crnoj Gori uhapšena visokorizična osoba. Dolazi iz Podgorice i ima 47 godine, a od 2002. godine vodi se kao direktor firme "Spectacular," pokazuju podaci javnom registru poslovnih podataka Company wall. Ta firma je do sada primila 139 pošiljki iz 16 zemalja, uključujući Ekvador, Ukrajinu i Kolumbiju pokazuju podaci na Volzi, platformi koja prikuplja podatke o globalnoj trgovini. Prema navodima sa platforme, uvozili su banane, lubenice, sušeno voće i orašaste plodove, dok je među njihovim dobavljačima i kompanija iz Hong Konga. U 2023. godini "Spectacular" je ostvarila ukupne prihode u iznosu od 664.206 eura. Filipović se i kao jedan od suvlasnika kompanije "Europayment". Računi obje kompanije su blokirani. Osim hapšenja u Crnoj Gori, uhapšene su i četiri osobe u Njemačkoj, no još uvijek nema više informacija o njima. Prema podacima Interpola, u Njemačkoj djeluje nekoliko globalnih organiziranih kriminalnih grupa koje se bave širokim rasponom zločina poput trgovine drogom, imovinskog kriminala i krijumčarenja ljudi. 'Snažno ukorijenjene' u rutama trgovine kokainomUhapšeni 15. aprila se terete za višetonske pošiljke kokaina iz Južne Amerike ka zemljama Evropske unije, rekao je ranije direktor Uprave policije Lazar Šćepanović. Kako je pojasnio, ova kriminalna grupa vršila je nabavku, prodaju i posredovanje u prodaji kokaina i kanabisa, kako u Crnoj Gori, tako i zemljama poput Njemačke, Holandije, Belgije, Bolivije, Tajlanda. Ova akcija potvrđuje da uprkos udarima koje su ranije akcije zadale, balkanske grupe nisu nestale, već nastavljaju svoje aktivnosti uz prilagođavanje i obnovu logističkih lanaca, smatra Saša Đorđević iz Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. "Balkanske kriminalne grupe ostaju snažno ukorenjene u tradicionalnim rutama trgovine kokainom, posebno na liniji Latinska Amerika – Evropa, pri čemu je Nemačka i dalje jedno od glavnih tržišta," kaže Đorđević. Organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su u međunarodnim organizacijama, poput Europola i Interpola označene među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike, poput Brazila, Kolumbije i Ekvadora do tržišta, prije svega Zapadne Evrope. No, osim kokaina, krijumčaren je i kanabis, odnosno 1,5 tona kanabisa pronađenog u 12 različitih zapljena. Kanabis je, kako su rekli iz Europola, krijumčaren u Evropsku uniju iz i preko Albanije, Tajlanda i Sjedinjenih Država. Prisustvo kanabisa, pojašnjava Đorđević, pokazuje da balkanske kriminalne grupe nisu specijalizovane samo za kokain. "Već deluju oportunistički i ulaze i na druga tržišta onda kada ona nude siguran kanal i dobru zaradu", dodaje. U posljednjoj akciji učestvovalo je oko stotinu policajaca, a osim njemačkih i crnogorskih institucija, podršku su pružile i Austrija, Španija i Europol. Prevoz avionimaNakon hapšenja u Crnoj Gori i Njemačkoj Više državno tužilaštvo u Podgorici podiglo je optužnice protiv deset osoba. Krivičnom prijavom osumnjičenima se stavlja na teret da su u više navrata prodavali, prenosili i posredovali u prodaji opojnih droga kokain i kanabis, dok se grupi od četiri osumnjičena lica stavlja na teret i krivično djelo kriminalno udruživanje. "Jedno osumnjičeno lice je u Podgorici, Njemačkoj, Boliviji, Tajlandu, Belgiji i Dominikanskoj Republici, naručivalo i organizovalo pomorski ili vazdušni transport tovara sa velikim količinama opojnih droga – kokain, konoplja i hašiš," navode iz Tužilaštva. I Europol navodi da je grupa pored morskih ruta, koristila i vazdušni saobraćaj. Đorđević pojašnjava da ovo pokazuje da ove mreže stalno prilagođavaju načine i da traže nove kanale za krijumčarenje. "Upotreba avio-saobraćaja, uključujući kurire i generalnu avijaciju, već neko vreme izaziva zabrinutost, ali im se razmere još nisu u potpunosti razjasnile", pojašnjava Đorđević. Osim novih metoda transporta grupe također mijenjaju rute. Tako je istraživanje Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala prošle godine ukazalo da organizovane kriminalne grupe čiji su članovi porijeklom iz država Zapadnog Balkana koriste novu rutu za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike do Evrope i to preko država Zapadne Afrike. Crna Gora je sjedište i dva kriminalna klana, Kavačkog i Škaljarskog koji se nalaze u sukobu od 2014. godine kada je u Valensiji nestalo nekoliko stotina kilograma kokaina. U njihovim sukobima do sada je poginulo više od 70 osoba. Crna knjiga: Ubistva s mafijaškim potpisomNovi talas ubistava u ratu crnogorskih kriminalnih klanovaZemlja se nalazi na desetom mjestu u Evropi prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za prošlu godinu. Osim nje, u prvih deset zemalja nalaze se i Srbija i Bosna i Hercegovina. Globalni indeks organizovanog kriminala procenjuje nivo kriminala i otpornost na organizovani kriminal u 193 države svijeta.

Jedan od vodećih članova takozvanog balkanskog kartela uhapšen je 15. aprila u Crnoj Gori u okviru opsežne međunarodne operacije u kojoj je, uz podršku EUROPOL-a, privedeno ukupno 12 osumnjičenih osoba. Direktor Uprave policije Crne Gore Lazar Šćepanović izjavio je da je S.F. (47) iz Podgorice koji je uhapšen u akciji EUROPOLA-a osumnjiičen da je jedan od vođa balkanskog kartela koji se bavio međunarodnom prodajom droge i oružja. Više crnogorskih medija je objavilo da je riječ o Svetislavu Filipoviću, kome prijeti kazna od 15 godina zatvora. Pored njega, uhapšeno je još sedam osoba čime je, prema navodima policije, razbijen balkanski narko-kartel. Akcija je provedena u Crnoj Gori i Njemačkoj, gdje su uhapšene četiri osobe. Kriminalna mreža se tereti za krijumčarenje višetonskih pošiljki kokaina u EU, saopštio je EUROPOL. Istraga, koju su uz crnogorsku i njemačku policiju podržale i vlasti u Austriji i Španiji, bila je usmjerena na kriminalnu ćeliju uključenu u međunarodnu trgovinu kokainom i kanabisom u velikim razmjerama. Vjeruje se da su osumnjičene osobe imale različite uloge unutar zločinačke organizacije, od finansijera do koordinatora i logističara zaduženih za transport. Šćepanović je rekao da je policija započela akciju u oktobru 2024. i naveo da je kriminalna mreža djelovala na više kontinenata i sprovodila trgovinu narkoticima, oružjem i vršila druga krivična djela. "Ova kriminalna mreža bavila se prodajom kokaina, marihuane, organizovala mrežu preprodavaca u više zemalja", rekao je Šćepanović. Uprava policije Crne Gore objavila je snimke akcije i hapšenja. Pravosudna tijela u Crnoj Gori terete osumnjičene za umiješanost u trgovinu 2,7 tona kokaina i 1,5 tona kanabisa između oktobra 2024. i aprila ove godine. Droga je zaplijenjena u 12 različitih, prethodnih operacija širom nekoliko zemalja EU i Južne Amerike. Vjeruje se da je mreža za krijumčarenje koristila pomorske i zračne rute, prevozeći drogu u brodskim kontejnerima i drugim prikrivenim metodama. Osim kokaina, sumnja se da su krijumčarili i kanabis u EU iz Albanije, Tajlanda i Sjedinjenih Država. U ovim hapšenjima i pretragama u obje zemlje sudjelovalo je oko 100 policijskih službenika. EUROPOL je tokom istrage osiguravao stalnu koordinaciju, razmjenu informacija i pružao analitičku podršku, a prikupljeni obavještajni podaci razotkrili su dobro skrivenu mrežu koja je djelovala na više kontinenata. Agencija je pružila i finansijsku podršku za nabavu posebne opreme i druge operativne potrebe. Istovremeno, Više državno tužilaštvo u Podgorici je izvijestilo da su višemjesečne aktivnosti rezultirale podnošenjem krivične prijave Uprave policije protiv 10 lica zbog krivičnih djela kriminalno udruživanje, neovlaštena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena trgovina oružjem i eksplozivnim materijama. "Krivičnom prijavom osumnjičenima se stavlja na teret da su u više navrata prodavali, prenosili i posredovali u prodaji opojnih droga kokain i konoplja, dok se grupi od četiri osumnjičena lica stavlja na teret i krivično djelo kriminalno udruživanje", navelo je Više državno tužilaštvo.

Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici odbacilo je krivičnu prijavu koju je Specijalno državno tužilaštvo (SDT) podnelo protiv bivšeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, zbog sumnje da je izvršio krivično delo oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz tužilaštva. Protiv Milivoja Katnića u toku je sudski proces zbog sumnje da je izvršio krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja.. Kako navode iz tužilaštva, krivična prijava koju je Specijalno državno tužilaštvo podnelo u junu 2025. godine odbačena jer ne postoji osnovana sumnja da je Katnić učinio ovo delo. Zbog čega se sudi Milivoju Katniću?Po nalogu Specijalnog tužilaštva Crne Gore, 14. aprila 2024. godine uhapšeni su bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i nekadašnji visoki policijski funkcioner Zoran Lazović. Lišeni su slobode zbog sumnje da su učinili krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja. Do hapšenja bivšeg čelnika Specijalnog tužilaštva i bivšeg pomoćnika direktora policije, došlo je na osnovu saradnje Specijalnog državnog tužilaštva sa EUROPOL-om, Agencijom Evropske unije za saradnju organa za sprovođenje zakona. SDT tereti Zorana Lazovića da je formirao kriminalnu organizaciju, čiji su članovi, navodno, bili bivši tužilac Katnić i ranije uhapšeni i suspendovani tužilac Saša Čađenović, koji je bio Katnićev zamenik i koji je optužen da je radio za kriminalni kavački klan. U podgoričkom Višem sudu 9. maja 2025. počelo je suđenje, na kom su sva trojica negirali navode optužnice, uz tvrdnju da se protiv njih vodi “politički proces”. Ko je Milivoje Katnić?Milivoje Katnić bio je Glavni Specijalni tužilac od 2015. godine do početka 2022. godine, a na tu funkciju je došao sa mesta sudije Apelacionog suda. Razrešen je godinu i po dana nakon što je sa vlasti smenjena Demokratska partija socijalista (DPS), koja je vladala trideset godina. Nove vlasti su optuživale Katnića da je progonio opoziciju, a štitio najviše funkcionere DPS-a uključujući i dugogodišnjeg predsednika Mila Đukanovića. Katnić je bio glavni tužilac u slučaju pokušaja terorizma i "državnog udara" 2016. za šta su optužneni ruski i srpski državljani, kao i lideri proruskog Demokratskog fronta - sadašnji predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić i poslanik Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije. Prvostepenom presudom su svi bili osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, ali je Apelacioni sud 2021. Godine oborio prvostepenu presudu. U ponovljenom procesu Viši sud ih je sve oslobodio 12. jula 2024. *Vijest je ažurirana 16.4. odgovorom iz Osnovnog državnog tužilaštva

Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori 13. aprila pokrenulo je krivični postupak protiv još devet lica zbog sumnje da su počinili krivična dela stvaranja kriminalne organizacije i neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Krivični postupak se odnosi na delovanje kriminalne grupe za koju su kao organizatori optuženi Radoje Zvicer, Vaso Ulić i Slobodan Kašćelan. U pitanju je kriminalna organizacija osnovana sa ciljem krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u Evropu i Australiju, kao i krijumčarenja 903 kilograma te droge u junu 2020. godine, što su sprečili nadležni organi u Australiji, navodi se u saopštenju tužilaštva. Iz tužilaštva podsećaju da su prethodno podignute optužnice protiv tri organizatora kriminalne grupe, kao i još 22 druga pripadnika grupe. Oni su optuženi za krivično delo stvaranje kriminalne organizacije, kao i neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. Po tim optužnicama u toku je glavni pretres pred Višim sudom u Podgorici. Radoje Zvicer, jedan od optuženih za organizovanje ove kriminalne grupe, je odbegli vođa kavačkog klana iz Kotora. Protiv njega je u januaru 2025. godine Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore otvorilo istragu zbog sumnje za ubistvo Rista Mijanovića u novembru 2020. godine. Pod istragom se nalazi još 12 pripadnika Kavačkog klana. Kavački klan bavio se pretežno međunarodnim švercom kokaina, a upravo zbog toga se Zvicer nalazi na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020. godine, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. U evropskim dokumentima se ističe da se služio sa najmanje 15 lažnih identiteta.

Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine čestitalo je Peteru Magyaru i opozicionoj stranci Tisza pobjedu na parlamentarnim izborima u Mađarskoj 2026. godine. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da se raduje "novom poglavlju odnosa između Bosne i Hercegovine i Mađarske", zasnovanom na međusobnom poštovanju, iskrenom partnerstvu i zajedničkim evropskim vrijednostima, dodajući da izborni rezultat otvara prostor za uravnoteženiju i konstruktivniju saradnju u interesu građana obje zemlje. Čestitke Peteru Magyaru uputio je i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić koji je izrazio uvjerenje da će se nastaviti dobra saradnja između Mađarske i Srbije, zahvalivši dosadašnjem mađarskom premijeru Viktoru Orbanu na, kako je naveo, odnosima koje su dvije zemlje do sada imale. Pobjedu opozicije u Mađarskoj čestitao je i predsjednik Crne Gore Jakov Milatović koji je poručio da se raduje susretu sa Magyarom u junu, na Samitu EU – Zapadni Balkan u Crnoj Gori, ističući da je Mađarska bila snažan podržavalac crnogorskog puta ka članstvu u Evropskoj uniji. Crnogorski premijer Milojko Spajić također je čestitao Magyaru i stranci Tisza izbornu pobjedu, navodeći da se raduje daljem unapređenju partnerstva Crne Gore i Mađarske, kao i saradnji na evropskim prioritetima "zasnovanim na demokratskim vrijednostima i viziji snažne i ujedinjene Evrope". Čestitke Peteru Magyaru uputio je i premijer Kosova Albin Kurti, koji je saopštio da Kosovo pozdravlja podršku mađarskog naroda vrijednostima Evropske unije i da se raduje budućoj saradnji dvije strane. Pobjeda stranke Tisza označila je kraj 16-godišnje vladavine premijera Viktora Orbana, koji je priznao poraz nakon što su djelimični rezultati pokazali ubjedljivu prednost opozicije. Čestitke je uputio i premijer Albanije Edi Rama koji se istovremeno zahvalio Viktoru Orbanu na zbližavanju dvije države. Rama je na društvenoj mreži X napisao: "Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa premijerom Orbanom i biti svjedok zbližavanja Albanije i Mađarske. Želim svom dobrom prijatelju Viktoru sve najbolje u ovom novom poglavlju njegovog života. Istovremeno, srdačno čestitam Peteru Mađaru na njegovoj zaista impresivnoj pobjedi. Novoizabranom premijeru Mađarske želim puno uspjeha u njegovom velikom poduhvatu da otvori novo poglavlje za svoju zemlju i radujem se zajedničkom radu na još većem zbližavanju naših dviju zemalja". Preliminarni rezultati sa više od 80 posto prebrojanih glasova ukazali su da bi Tisza mogla osvojiti oko 137 od ukupno 199 poslaničkih mjesta u parlamentu, čime bi obezbijedila dvotrećinsku većinu i mogućnost samostalnog formiranja vlasti. Izbori su održani uz rekordnu izlaznost od oko 79 posto. Lider Tisze Peter Magyar poručio je nakon objave rezultata da Mađarska "želi ponovo da bude evropska zemlja", najavljujući borbu protiv korupcije i jačanje demokratskih institucija. Pobjedu mađarske opozicije pozdravili su i brojni evropski lideri, uključujući predsjednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, koja je ocijenila da se Mađarska ovom odlukom birača vraća evropskom putu. Na izborne rezultate osvrnuo se i predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, koji je u objavi na društvenoj mreži X ocijenio da je Viktor Orban izgubio političku bitku, ali da je postavio temelje evropskog suverenizma, antimigrantske i antiratne politike. Stevandić je naveo da je Orban "politički ostao u poziciji feniksa", da je "udario temelje srpsko-mađarskog prijateljstva" te da je "džentlmenski priznao poraz", dodajući da je Magyar njegov "učenik". U izbornoj trci je učestvovalo samo pet stranaka - najmanji broj stranaka koje su učestvovale na izborima još od demokratizacije Mađarske 1990. godine - nakon što su se neke političke opcije povukle kako bi povećale šanse za pobjedu stranke Tisza.

Vlada Crne Gore utvrdila je u sredu predlog odluke o davanju koncesije za aerodrome u Podgorici i Tivtu, kojim je predviđeno da koncesija bude dodeljena prvorangiranom ponuđaču Incheon Airport Consortium (IAC) iz Južne Koreje na period od 30 godina, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Rukovodilac radom Ministarstva saobraćaja Filip Radulović rekao je na konferenciji za novinare da konačnu odluku o davanju koncesije ima Skupština Crne Gore. "Koncesije ne predstavljaju prodaju ni privatizaciju Aerodroma. To je dugoročno upravljanje imovinom, u ovom konkretnom slučaju na 30 godina. Imovina je naša i ostaje naša svo ovo vrijeme", rekao je on. Radulović je rekao da će posle isteka koncesionog perioda sve novoizgrađeno na području aerodroma, kao i imovina aerodroma ostati u vlasništvu države. Savetnica premijera za ekonomsku politiku Milena Milović je rekla da je koncesionar dužan da u Podgorici i Tivtu rekonstruiše terminale koji postoje, ali i da izgradi nove. "Od ovih 300 miliona najveći dio investicije se dešava u prvih šest godina, 132 miliona eura se ulaže u prve tri godine", rekla je Milović. Milović je rekla da se koncesionar takođe obavezao da uplati godišnje 35 odsto bruto prihoda, što je, prema njenim rečima, najmanje 600 miliona u periodu od 30 godina. "Benefiti za našu državu se procjenjuju na najmanje milijardu eura u periodu trajanja 30 godina", dodala je ona. Milović je rekla da su zaposleni zaštićeni jer je obaveza koncesionara da preuzme kolektivni ugovor i da preuzme sve zaposlene koji imaju ugovor o radu na pet godina trajanja koncesije. Kada je tenderska procedura za zakup Aerodroma Crne Gore, posle sedam godina, 2025. ušla u završnu fazu, ministar finansija Srbije Siniša Mali je rekao da je Srbija, koja nije učestvovala na tenderu, zainteresovana za koncesiju aerodroma u Podgorici i Tivtu. Vlada Crne Gore je prošle godine saopštila da su u predviđenom roku do 9. maja ponude dostavile dve međunarodne kompanije: Incheon koji je u vlasništvu južnokorejske Vlade i privatna kompanija iz Luksemburga Corporacion America Airports S.A.

Crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo predalo je sudu u Podgorici optužnicu protiv više osoba zbog šverca 5,7 tona kokaina, navodeći da su u organizovano delovali u više država, uz podršku pojedinaca iz crnogorskih institucija. Optužnica koju je Tužilaštvo predalo sudu u ponedeljak podignuta je za više krivičnih dela protiv Radosava Radovića, Miljana Kneževića, Rosana Radovića, Jovana Babovića, Miloša Radonjića, Marka Radonjića, Krsta Vujića, Damjana Vukašinovića, Milorada Krivokapića, Borisa Drobnjaka, Ivana Krsmanovića i D.R., prenela je Radio-televizija Crne Gore. Okrivljeni Miloš Radonjić je u zatvoru u SAD gde se tereti za "koordiniranje, planiranje i transport pošiljki kokaina" iz Južne Amerike u Evropu. On je uhapšen u Italiji u oktobru 2023. godine, a u julu naredne godine izručen je SAD. Radosavu Radoviću i Damjanu Vukašinoviću se već sudi za šverc više tona kokaina. Njima se sudi za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike, a objedinjeni postupak pred Specijalnim sudom u Beogradu nastavljen je izvođenjem sadržaja poruka s Skaj aplikacije. Pripadnici crnogorskog Interpola u Bernu prošle godine su odbili da preuzmu od švajcarske policije uhapšenog Krsta Vujića, jer su utvrdili da se ne radi osobi za kojim je Crna Gora raspisala poternicu. Prethodno su švajcarske vlasti i crnogorska policija objavili da je 14. avgusta 2025. uhapšen pripadnik visokorizične organizovane kriminalne grupe Krsto Vujić. Međutim, prilikom primopredaje osumnjičenog u Bernu 29. avgusta crnogorski inspektori ustanovili su da se ne radi o Vujiću. Više od pet tona kokaina je zaplenjeno u februara 2020. na teretnjaku "Aressa" u vodama Arube, u Karipskom moru kada je uhapšeno jedanaest crnogorskih državljana koji su bili članovi posade broda. Pretpostavlja se da je to jedan od slučajeva s kojima se povezuje grupa koju je u ponedeljak optužilo Specijalno državno tužilaštvo, ali zvanično to nije potvrđeno, navodi Radio-televizija Crne Gore.

Samo u prvih 48 sati od izbijanja rata na Bliskom istoku 28. februara u ovom regionu otkazano je više od 5.000 letova, pokazuju podaci platforme FlightAware. Tako je došlo do jednog od najvećih poremećaja globalnog vazdušnog saobraćaja od pandemije kovid 19. Nakon početka konflikta, velike aviokompanije suspendovale su letove ka Bliskom istoku, dok su države poput Irana, Izraela, Iraka i Katara u potpunosti zatvorile svoj vazdušni prostor. U nedeljama koje su usledile, veliki deo vazdušnog prostora Bliskog istoka ostao je zatvoren ili pod strogim ograničenjima. Nove okolnosti menjaju globalni, ali i evropski turizam. U jadransko-jonskom regionu Hrvatska i Albanija su u najboljoj poziciji da profitiraju od ovih promena, Crna Gora ostaje nestabilna, dok je Grčka najizloženija padu poverenja i rastu troškova. Ovo za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Wadim Strielkowski, direktor i profesor Poslovne škole u Pragu (Prague Business School). Objašnjava, međutim, da ti benefiti neće doći sami od sebe, već zahtevaju adekvatan odgovor nacionalnih Vlada kako bi se istovremeno ublažili rizici po lokalni turizam i privukli novi turisti. Rat na Bliskom istoku i globalni turizamSvetska turistička organizacija (UN Tourism) navodi da je Bliski istok tokom 2024. godine bio turistički najuspešniji region u odnosu na period pre pandemije, sa oko 95 miliona međunarodnih dolazaka. Taj region učestvuje sa oko pet odsto u globalnim međunarodnim dolascima i 14 odsto u međunarodnom tranzitnom aviosaobraćaju, podaci su Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC). Podaci EUROCONTROL-a pokazuju da je učestalost letova u Evropi nakon početka rata ostala stabilna, uz izuzetak saobraćaja između Evrope i Bliskog istoka, gde je zabeležen pad od 52 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, više od polovine turista na Bliskom istoku dolazi iz Evrope. Profesor Wadim Strielkowski iz Poslovne škole u Pragu kaže da rat na Bliskom istoku ne dovodi do potpunog kolapsa evropskih putovanja, već preraspodele turističke tražnje. "Turisti se udaljavaju od destinacija koje se percipiraju kao bliže zoni sukoba i okreću se alternativama koje deluju bezbednije i operativno jednostavnije", objašnjava on. Jadransko-jonski region kao alternativa?Zemlje jadransko-jonskog regiona Hrvatska, Crna Gora i Albanija nude obalni letnji turizam koji može postati alternativa izloženijim destinacijama istočnog Mediterana, kaže za RSE profesor Strielkowski. Grčka, dodaje, ima složeniju poziciju: ostaje snažna turistička destinacija, ali se često mentalno svrstava u istočni Mediteran, te istovremeno može privlačiti i gubiti deo turista. Ovi dobici, međutim, neće doći automatski, kaže profesor, već zavise od cenovne politike, saobraćajne dostupnosti i institucionalnog odgovora u ovim zemljama. Dodaje i da sukob na Bliskom istoku podiže cene goriva i prevoza, stvarajući drugi šok koji pogađa i turiste i turistička preduzeća. Ovo se najviše oseti u Grčkoj i Crnoj Gori koje dosta zavise od avio-saobraćaja, dok je Hrvatska najotpornija jer veliki deo turista dolazi drumskim putem iz centralne Evrope. Iz ministarstva turizma i sporta Hrvatske za RSE kažu da rat na Bliskom istoku za sad ne utiče značajno na turističke tokove prema toj zemlji, ali da je primetno usporavanje rezervacija. Iz Hrvatske turističke zajednice objašnjavaju da 80 odsto turista u Hrvatsku dolazi iz evropskih zemalja, a najviše iz Nemačke, Slovenije i Austrije, koje su dobro povezane sa hrvatskim destinacijama i drumskim i vazdušnim putem. S druge strane, Crna Gora je, prema mišljenju profesora Strielkowskog, u najosetljivijoj poziciji. Ona može profitirati, ali je takođe ranjivija na cene aviokarata, neizvesnost rezervacija i nagle promene u percepciji rizika. Ranko Jovović, predsednik Odbora turizma i ugostiteljstva Privredne komore Crne Gore kaže da Crna Gora u ovoj geopolitičkoj krizi ima prednost kao stabilna i bezbedna destinacija, ali da često "kasni sa reakcijom". "Možemo biti alternativa, ali samo ako imamo spremne promotivne kampanje, adekvatnu avio-dostupnost i konkurentnu ponudu. U suprotnom, taj potencijal će preuzeti druge destinacije koje će biti operativno efikasnije", navodi Jovović. Prema Nacionalnoj turističkoj organizaciji Crne Gore, rast cena goriva već utiče na troškove u turizmu, pre svega kroz poskupljenje aviogoriva, transporta i energetski zavisnih usluga. Međutim, ističu da je to deo šireg globalnog trenda i da se ne odnosi isključivo na Crnu Goru. Profesor Strielkowski smatra da bi Albanija mogla biti najveći dobitnik u regionu, zahvaljujući imidžu povoljne destinacije i brzom turističkom rastu, ali da je izazov uskladiti taj rast sa ulaganjima u infrastrukturu i kvalitet usluga. Grčka ostaje najjača turistička ekonomija u grupi, ocenjuje naš sagovornik, ali je i najdirektnije izložena trenutnom šoku, jer je turisti češće povezuju sa istočnim Mediteranom i posebno je osetljiva na rast troškova avio i ostrvskog prevoza. Za dobitke potrebni podsticaji VladeProfesor upozorava da vlade ne bi trebalo da krizu na Bliskom istoku posmatraju samo kao marketinšku priliku, već i da rade na diverzifikaciji saobraćaja i kontroli troškova. Hrvatska bi trebalo da jača drumski i železnički priliv iz centralne Evrope, Crna Gora i Albanija aerodrome i regionalno povezivanje, a Grčka da se više osloni na kontinentalne i bliže ostrvske destinacije. U sve četiri zemlje, dodaje on, važno je izbeći nove poreze i takse tokom turističke sezone. Ove promene, kaže Strielkowski, otvaraju prostor za razvoj alternativnih oblika turizma i smanjenje pritiska na letnje obale, posebno u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Takođe, vlade bi trebalo da podrže mala i srednja preduzeća u turizmu, koja prva osećaju posledice kriza. Iz ministarstva turizma i sporta Hrvatske navode da je Vlada krajem marta usvojila paket mera od gotovo 450 miliona evra kojim su obezbeđene priuštive cene energenata i stabilnost za građane i preduzetnike, pa samim tim i za ceo turistički sektor. "Kada govorimo o najintenzivnijem dijelu turističke godine, o ljetnim mjesecima, vjerujemo kako će ove godine biti još izraženija važnost last minute ponude, te se hrvatski turistički sektor priprema i za taj segment kako bi našim gostima ponudili povoljne paket aranžmane", kažu iz ministarstva. Iz Ministarstava turizma Grčke, Albanije i Crne Gore nisu odgovorili na naše upite o uticaju iranskog rata na njihove turističke sisteme. Rat na Bliskom istoku počeo je 28. februara, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu operaciju protiv ciljeva u Iranu. Teheran je odgovorio napadima raketama i dronovima na arapske zemlje u tom regionu, kao i na brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz.