Francuski predsednik Emanulel Makron (Emmanuel Macron) izjavio je u četvrtak na Cetinju da je sve što je Crna Gora uradila u poslednje dve godine izvanredno i da Francuska ostaje uz Crnu Goru na završnici puta ka EU. "Puno više je urađeno nego što su mnogi mislili da će moći", rekao je on na konferenciji za novinare s crnogorskim predsednikom Jakovom Milatovićem. Makron je na pitanje o tome kako će francuski predsednički izbori iduće godine uticati na EU put Crne Gore, rekao da što Crna Gora bude više napredovala i radila na reformama i bude komunicirala sa što više političkih snaga, to će lakše dobiti pristanak za članstvo, prenela je agencija Beta. "Dao bih vam savet, nemojte da sumnjate u sebe. Verujte, radite i rezultat će doći", rekao je Makron. On je rekao da Francuska želi da ambiciozno razvija partnerstvo s Crnom Gorom. "Poslednjih godina smo dosta investirali u bilateralne odnose i puno smo napredovali tako što smo potpisali sporazume koji olakšavaju saradnju u oblasti zdravstva, energetike i infrastrukture. Ne zaboravljam ni ugovore o izgradnji dva patrolna broda", rekao je Makron. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je Makronova poseta priznanje za Crnu Goru i za njena dostignuća na putu ka EU. "Danas kad je Crna Gora najbliža EU, podrška Francuske ima veliku vrednost", rekao je Milatović na Cetinju na konferenciji za novinare s Makronom. Milatović je kazao da je cilj Crne Gore da bude naredna članica EU 2028. godine i poručio je da je uveren da će taj cilj uskoro biti ostvaren uz podršku Francuske. 'Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU'Predstavnici vlada Crne Gore i Francuske potpisali su ugovor za projektovanje i izgradnju novog univerzitetskog Kliničkog centra Crne Gore u Podgorici, Memorandum o razumevanju za razvoj dionice A2- 2 Jadransko-jonskog puta, aneks Okvirnog sporazuma o neobavezujućoj kreditnoj liniji između Francuske razvojne agencije i Crne Gore i potvrdu o drugom odobrenom kreditu između Francuske razvojne agencije i Crne Gore, kao i Tripartitni sporazum o partnerstvu. Makron je posle potpisivanja sporazuma rekao je da je trenutak njegove posete Crnoj Gori simboličan i odlučujući, prenela je Radio-televizija Crne Gore. On je takođe čestitao premijeru Milojku Spajiću na uspehu na putu ka Evropskoj uniji i kazao da je Crna Gora krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Francuski predsednik je rekao da potpisani sporazumi svedoče o želji dve zemlje da se odnosi dodatno osnaže i istakao da ga posebno raduje izgradnja novog Univerzitetskog Kliničkog centra u vrednosti od 312 miliona evra, kao i prvi korak u pravci izgradnje nove dionice auto-puta. "Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU. To podrazumeva ozbiljnu posvećenost i trajnu privrženost. Crna Gora je krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Bićemo sa vama dok završite sve obaveze odlučno kao i do sada", rekao je Makron. Spajić je rekao da dve zemlje učvršćuju strateško partnerstvo i zajedno grade evropsku budućnost. Francuski predsednik bi trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana koji se u petak održava u Tivtu na crnomorskoj obali.

Dva autobusa, komunikacioni uređaji i transparenti sa političkom porukom "Srbija pobeđuje" – sve to je crnogorska policija zaplenila nakon što je sa aerodroma u Tivtu deportovala grupu od oko 90 muškaraca, srpskih državljana. Grupa, u kojoj je Radio Slobodna Evropa (RSE) identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante, proterana je uz obrazloženje da su "bezbednosni rizik", uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana – najvećeg međunarodnog političkog događaja kojeg Crna Gora organizuje od proglašenja nezavisnosti 2006. godine. "Ovo je bukvalno operacija iz priručnika hibridnog ratovanja", opisuje za RSE Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC). "Gde vi na načine koji nisu konvencionalni, i koji ne uključuju konvencionalno naoružanje, već razne neke druge tehnike, nastojite da naudite drugoj strani. E sad je u ovoj konkretnoj situaciji pitanje koliko se želelo nauditi Crnoj Gori, a koliko se zapravo želela projektovati ta neka moć ili prestiž Srbije", dodaje on. Ocenjuje, međutim, da je operacija doživela "fijasko". Zvanični Beograd je prvo ćutao na navode Podgorice da je u Crnu Goru pokušala da uđe grupa "bezbednosno interesantnih lica". Potom je predsednik Srbije iz Tivta poručio da među deportovanima nije bilo kriminalaca, već da su to aktivisti koji su želeli da razvuku transparente "Srbija pobeđuje". "Oni su došli ovde da omoguće bolje okruženje, da bih se ja bolje osećao, a da me niko nije pitao", rekao je Vučić. Nije otkrio čija je odluka bila da se grupa pošalje u Tivat, rekavši da on radi na tome i da je to unutrašnja stvar. "Vrlo pogrešna politička odluka da neko dolazi ovde i kači banere, meni je napravio problem. Izvinjavam se svakome kome je to izazvalo nelagodu", poručio je Vučić. Bezbednosne službe Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) - do objave teksta nisu odgovorili na pitanja da li su proveravale deportovane osobe. Na pitanja ko je organizovao grupu, ko su oni i šta im je bila namera u stranoj državi nije odgovorila ni Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS). "Srbija pobeđuje" je proteklih meseci postao politički slogan kojeg ta stranka koristi na svojim mitinzima. "S obzirom na to ko je otišao i kako su ti ljudi otišli, mislim da se samo od sebe crta da je ovo bio pokušaj vlasti u Srbiji da pokažu kako predsednik uživa veliku podršku i van granica. Dakle, da je on regionalni lider", zaključuje Marko Savković. Ocenjuje da je cilj njihove "političke agitacije" bio da se "skrene pažnja sa skupa na kome je u prvom planu zapravo trebalo da bude Crna Gora i crnogorski uspeh (oko evrointegracija i organizacije samita)". Deo medija je, pozivajući se na neimenovane izvore, pripadnike deportovane grupe opisivao i kao Vučićevo "neformalno obezbeđenje". RSE ove navode nije mogao nezavisno da potvrdi. Ko je vraćen iz Crne Gore?RSE je pojedince iz deportovane grupe identifikovao na osnovu alata za prepoznavanje lica. Njihove fotografije objavila je crnogorska policija. Opisuje ih kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Pored napadača na antivladine demonstrante, RSE je na fotografijama crnogorske policije pronašao i pristalice SNS-a, viđene na skupovima te stranke, zaposlene u javnim preduzećima ali i lokalne funkcionere beogradskih opština. Tako se, među fotografijama deportovanih iz Crne Gore, našao i Igor Vjetrović, odbornik vlasti u beogradskoj opštini Obrenovac. RSE je, putem njegovog zvaničnog mejla u Opštini Obrenovac, pitao Vjetrovića šta je radio u Crnoj Gori i ko je i sa kojom namerom organizovao put. Do objave teksta odgovor nije stigao. Prema ranijim objavama na društvenim mrežama, Vjetrović je viđan u šatorskom naselju pristalica vlasti u centru Beograda, poznatom pod nazivom "Ćacilend", koje je nastalo kao odgovor vlasti na masovne antivladine proteste. Ko je bio 'logistička podrška'?Crnogorska policija je, u danu deportacije, pored komunikacionih uređaja oduzela i dva autobusa srpskih registarskih oznaka, za koje se sumnja da su bili angažovani za prevoz grupe iz Srbije. Na fotografijama koje je objavila policija, na autobusima se vide oznake "Omega 014". RSE je utvrdio da su u privrednom registru Srbije pod tim imenom zavedene dve preduzetničke agencije iz Valjeva. Jedna je "Omega 014 Valjevo". Druga je "Omega Turs 014". Obe su registrovane u valjevskom naselju Beloševac. Prva, čiji je vlasnik Ivan Joksimović, osnovana je 2017. godine. U javnim bazama nema podataka o finansijama ovog autoprevoznika do 2023. godine, kada su prijavili prihod od oko 47 hiljada evra (5,6 miliona dinara). U naredne dve godine taj prihod je dupliran, pa je 2025. iznosio oko 100 hiljada evra. Prema podacima Uprave za javne nabavke, firma je u poslednje dve godine na tenderima dobila ugovore za prevoz, uglavnom učenika iz Valjeva i Mionice, ukupne vrednosti oko 55 hiljada evra. A "Omega Turs 014" registrovan je 2024. godine. Vlasnik je Jovan Joksimović, a Fejsbuk pretraga pokazuje da je on sin Ivana Joksimovića. Ova firma nema objavljene finansijske izveštaje, a prema podacima privredne baze kojoj RSE ima pristup, sklapala je ugovore za prevoz sa Opštinom Mionica i njenom turističkom organizacijom, vredne oko 4,7 hiljade evra. Broj telefona, koji se navodi kao kontakt za oba autoprevoznika, danas je isključen. Na pitanja RSE upućena mejlom, ko je, za koje relacije i na koji vremenski period iznajmio njihove autobuse koji su zaplenjeni u Crnoj Gori, do objave teksta odgovori nisu stigli. Grupa srpskih državljana je u Tivat stigla čarter letom nacionalne aviokompanije "AirSerbia", preko beogradskog aerodroma. Istim avionom su, nakon nekoliko sati bezbednosnih provera, vraćeni za Srbiju. Iz ove kompanije, međutim, ne odgovaraju na pitanja ko je zakupio let i organizovao odlazak grupe u Crnu Goru. "Nije nimalo lako izaći iz zemlje, naročito preko međunarodnog aerodroma koji ima veoma razvijene sisteme praćenja ljudi koji prelaze granicu. I materijal koji su nosili, koji se u principu ne može uneti u avion. Ovo sve zajedno je jedna međunarodna blamaža", ukazuje Marko Savković. Vučić u Tivtu, uprkos 'savetu' srpskih službi da ne ideVučić je poručio odlazi na samit u Tivat uprkos savetu Bezbednosno-informativne agencije da ne ide, zbog "bezbednosnog rizika". U retkom javnom oglašavanju, objavljenom nakon deportacije srpskih državljana, BIA se nije osvrtala na tu akciju crnogorskih službi. Poručila je samo da Vučić ne treba da ide u Crnu Goru zbog "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Saopštenje bezbednosnih službi je za Marka Savkovića "pokušaj" da "skrenu pažnju" sa akcije crnogorskih vlasti na tivatskom aerodromu. "Mi živimo poslednji stadijum potčinjavanja sektora bezbednosti predsedniku Vučiću i njegovoj stranci. Imali smo u tom sektoru niz imenovanja ljudi za koje se, očigledno opravdano, pretpostavljalo da su bliski vladajućoj opciji. Oni izgleda bespogovorno izvršavaju ono što im se predloži, sugeriše ili možda čak i naredi", dodaje on. BIA je u saopštenju navela da procenu bazira na operativnim saznanjima da se u Crnoj Gori nalazi Radoje Zvicer, koji važi za vođu "kavačkog" kriminalnog klana. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", naglasili su u saopštenju. Nije, međutim, poznato na čemu BIA temelji tvrdnje da je Zvicer u Crnoj Gori. Zvicer je među 50 najtraženijih evropskih begunaca, na poternici je Interpola, a od 2020. godine, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. Crnogorska policija je do sada više puta sprovodila akcije, ali nikad nije zvanično potvrđeno da postoje saznanja da se on krije na teritoriji te države. "Kavački" kriminalni klan suprostavljen je "škaljarskom". Povezuju se sa međunarodnim švercom droge, ubistvima i drugim krivičnim delima. Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi. Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije u Srbiji povezan sa organizovanim kriminalom, prethodnih dana optuživao Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. A uoči samita u Tivtu, premijer Crne Gore Milojko Spajić je ocenio da "prvi put postoji miks spoljnopolitičkih faktora i organizovanih kriminalnih grupa koje zajednički deluju protiv evropskog puta" te države. "Od prije nekih četiri, pet meseci je tako, a EU nam pomaže da se borimo protiv toga", rekao je Spajić u skupštini Crne Gore. Nije, međutim, precizirao na koga misli i kakve se akcije sprovode. Marko Savković iz nevladinog ISAC fonda smatra da dešavanja na crnogorskom aerodromu mogu biti "podstrek" za Crnu Goru. "Jer oni sada vide u kojoj meri je važno da uđu u Evropsku uniju i privedu kraju taj proces. Između ostalog, da bi se uspešnije branili od ovakvih operacija, ako za nešto što je ovako loše izvedeno uopšte može da se upotrebi izraz 'operacija'", dodaje on. Kada je reč o posledicama po Beograd, Savković smatra da će odnosi sa zvaničnom Podgoricom biti "dodatno degradirani", kao i reputacija Srbije, čije vlasti pokušavaju da se na međunarodnom planu predstave kao "konstruktivni akter u regionu". 'Skupovi podrške' Vučiću u regionuPokušaj odlaska grupe ljudi iz Srbije u Crnu Goru, sa političkim sloganom vladajuće stranke, Marka Savkovića podseća na nedavni skup u Severnoj Makedoniji. Uz srpske i makedonske zastave i transparente "Srbija pobeđuje", u Kumanovu je 23. maja održan miting koji su provladini mediji u Srbiji opisali kao "veliki skup podrške Vučiću". Makedonska opozicija je kao organizatore skupa označila vladajuću koaliciju u Skoplju, ali su oni to demantovali. U istom danu je u Beogradu organizovan jedan od najvećih antivladinih skupova, u organizaciji studenata u blokadi. A Vučića su, tokom poseta regionu, na skupovima podrške proteklih godina dočekivali i u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska. RSE je, nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, otkrio da su birači iz Republike Srpske, koji imaju prebivalište u Srbiji i pravo glasa, organizovano dovoženi na glasanje u Beograd kako bi dali glas Srpskoj naprednoj stranci. Autobusi su dovozili birače iz Rudog, Foče, Višegrada, Novog Goražda, Čajniča. Srpska napredna stranka je tada odbacivala optužbe domaćih i međunarodnih posmatrača o izbornoj krađi. **Tekst je ažuriran izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Tivta, koju je dao na konferenciji za novinare nakon što je stigao u Crnu Goru 4. juna u večernjim satima.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je u sredu da je "zvanično" savetovala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ne ide u Crnu Goru, gde bi ove nedelje trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, zbog, kako je navela "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. BIA je navela da se prema njenim operativnim saznanjima u Crnoj Gori nalazi vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", navela je BIA. Srpska bezbednosna agencija se oglasila pošto je iz Crne Gore deportovano 87 muškaraca, nakon što su istog dana čarter letom stigli iz Beograda uz objašnjenje da su "rizik po bezbednost", dok su crnogorski mediji tu grupu opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". RSE je ustanovio da među njima ima pristalice Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima, ali i koji je postavljen na mnoge bilborde po Srbiji. Radoje Zvicer koji važi za jednog od vođa Kavačkog klana nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Vučić je sredinom maja posle hapšenja šefa beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom, izneo niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je Vučić. Kavački klan je uz Škaljarski klan poreklom iz okoline Kotora. U obračunima između ta dve organizovane kriminalne grupe, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji, na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno je više od 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom.

"Rizik po bezbednost" – tako je policija Crne Gore opisala grupu od oko devedeset muškaraca iz Srbije, kojima je 3. juna zabranila ulazak u državu. Dok vlasti u Srbiji ćute, Radio Slobodna Evropa (RSE) je, na osnovu alata za prepoznavanje lica, među njima identifikovao pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i optužene za napade na antivladine demonstrante. Njihove fotografije objavila je crnogorska policija. Deportovani su sa aerodroma u Tivtu, nakon što su čarter letom stigli iz Beograda, i to uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u tom primorskom gradu. U Tivat bi, prema najavama, trebalo da stigne i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa drugim visokim zvaničnicima evropskih država i regiona. A crnogorski mediji su grupu iz Srbije opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". To zvanično ne potvrđuje policija Crne Gore, ali deportovane muškarce, uz objavu njihovih fotografija, opisuje kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Vlasti u Srbiji nisu odgovorile na pitanja RSE o deportovanim muškarcima i njihovoj eventualnoj ulozi u Crnoj Gori. Na ta pitanja do objave teksta nema odgovora iz Predsedništva Srbije, ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. Od grupe iz Srbije je crnogorska policija zaplenila i veliki transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje". Taj slogan koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. SNS ne odgovara na pitanja RSE da li među deportovanim muškarcima ima njihovih članova i pristalica. RSE je, na osnovu fotografija koje je dostavila policija Crne Gore, identifikovala neke od deportovanih državljana Srbije. Među njima je Nemanja Narači, jedan od optuženih za napad na antivladine demonstrante u Novom Sadu, utvrdio je RSE uz pomoć alata za prepoznavanje lica. Naračiju i još trojici osumnjičenih za nasilničko ponašanje sudi se pred Višim sudom u Novom Sadu, nakon što su 13. decembra 2024. tokom protesta kod Futoške pijace u tom gradu automobilom udarili jednog građanina, a zatim tukli njega i još jednog Novosađanina. Pritvor im je ukinut u aprilu 2025. Sud je tada Naračiju izrekao meru zabrane napuštanja stana, i to bez primene elektronskog nadzora. Ove mere su, po rešenju Suda, mogle da traju tri meseca. Na fotografijama crnogorske policije je, kako je utvrdio RSE, i Aleksandar Janković, zvani "Aca Hari". Slika prikazuje Jankovića u šatorskom naselju u Beogradu u kojem se okupljaju pristalice vlasti, poznatom kao "Ćacilend". Nevladina grupa "Most ostaje" objavila je u septembru 2025. snimak njegovog napada na aktiviste koji su uklanjali transparent sa srednjim prstom u Beogradu. Ovi transparenti osvanuli su kao odgovor na antivladine proteste i poruke. U objavi na Instagram nalogu, "Most ostaje" navodi se da je "Aca Hari" bio zadužen za čuvanje transparenta sa crvenim srednjim prstom i da je tokom napada na dvojicu aktivista jednom od njih uništen telefon. RSE je na fotografijama koje je objavila crnogorska policija identifikovao i Nenada Jaćimovskog. Novinar i aktivista Ivan Bjelić je Jaćimovskog označio kao jednog od napadača u danu lokalnih izbora 29. marta, kada su on i novinar Lazar Dinić pretučeni u selu kod Bora na istoku Srbije. Bjelić je nakon napada na društvenoj mreži X objavio da je Jaćimovski vlasnik automobila u kojem su se nalazili maskirani napadači. Naveo je i da je odgovoran za uništavanje njegove novinarske opreme tokom incidenta. Nadležni, kako je isticao Bjelić, nisu reagovali na ovaj napad. Na fotografijama crnogorske policije je i Ognjen Ristivojević. Ristivojevića su studenti koji predvode antivladine proteste označili kao jednu od osoba koje su provocirale i nasrtale na njihove predstavnike tokom razgovora sa građanima na štandu u selu kod Aranđelovca u februaru ove godine. U avionu čiji su putnici deportovani iz Crne Gore bio je i Slaviša Kamenović pod nadimkom "Kameni". Kamenović je, prema snimcima koji se mogu naći na društvenim mrežama, ranije boravio u "Ćacilendu". Kamenović je, kako je utvrdio RSE, zaposlen u Javnom komunalnom preduzeću u Obrenovcu kod Beograda. Sa njim je iz Crne Gore deportovan i njegov brat Željko Kamenović, koji na mrežama navodi da živi u Italiji. Jedan od deportovanih je i kikbokser Vukašin Vakirević. Njega je pomoću alata za prepoznavanje lica RSE identifikovao na skupu povodom otvaranja škole u Velikoj Drenovi kod Trstenika, kojoj je u januaru ove godine prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Iz Crne Gore deportovan je i Igor Vjetrović, zaposlen u Opštini Obrenovac, utvrdio je RSE. Prema objavama na društvenim mrežama, i on je snimljen u šatorskom naselju pristalica vlasti u Beogradu. Nakon što su putnici aviona koji je sleteo iz Beograda zaustavljeni na aerodromu u Tivtu, na društvenim mrežama pojavio se spisak sa njihovim imenima čiju verodostostojnost RSE nije mogao da potvrdi. Na spisku su i imena ljudi sa fotografija crnogorske policije koje je RSE identifikovao. Opoziciona poslanica iz Srbije Marinika Tepić, na osnovu tog spiska, tvrdi da je na letu bio i Stefan Kojović, jedan od napadača na studente u Novom Sadu u januaru 2025. kada je jednoj studentkinji polomljena vilica. Svi napadači u ovom incidentu su kasnijom odlukom predsednika Srbije pomilovani. Šta je sve zaplenjeno od grupe iz Srbije?Pored transparenata sa političkim sloganom "Srbija pobeđuje", policija Crne Gore je od grupe iz Srbije, u kojoj je bilo 87 muškaraca, zaplenila i uređaj za komunikaciju na daljinu, kao i pomorsku radio-stanicu. Oduzeta su i dva autobusa srpskih registarskih oznaka. Sumnja se da su bila namenjena za prevoz grupe u Crnoj Gori. Deportovani putnici iz Beograda su, kako se navodi u crnogorskim medijima, u Tivat stigli čarter letom srpske nacionalne kompanije "AirSerbia" 3. juna u prepodnevnim časovima. Kompanija, međutim, do objave teksta nije odgovorila za RSE ko ih je angažovao za čarter let. Crnogorska policija je saopštila i da se na aerodromu sprovode opsežne bezbednosne kontrole, kako bi se osigurao važan međunarodni događaj – samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Avion sa deportovanom grupom je u popodnevnim satima vraćen za Beograd, a njima će, kako je saopšteno, i u narednom periodu biti zabranjen ulazak i boravak u Crnoj Gori. Ne navodeći detalje, crnogorske službe su saopštile i da će se suprotstaviti "svakom obliku malignog delovanja" i "pokušaja destabilizacije". Ističu i da se nastavljaju aktivnosti kako bi se razotkrilo "delovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica", kao i "njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države" i usporavanje puta ka EU. Nisu precizirali o kakvom je malignom delovanju reč, niti kakve su veze kriminalnih grupa sa drugim državama. Do deportacije srpskih državljana dolazi nakon nedavnih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica. Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije povezan sa organizovanim kriminalom, optužio Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. Ko dolazi na samit Zapadni Balkan – Evropska unija?Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće 5. juna u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona. Pored domaćina, Crne Gore, na samitu će iz regiona biti predstavnici Kosova, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije. Učešće je, nakon razgovora sa evropskim zvaničnicima, potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.

Oko devedeset državljana Srbije deportovano je sa aerodroma u Tivtu i zabranjen im je ulazak u Crnu Goru jer predstavljaju "rizik po bezbednost", saopštili su Agencija za nacionalnu bezbjednost i Uprava crnogorske policije. U saopštenju je navedeno da su službe "pravovremeno identifikovale lica od bezbjednosnog interesa", uoči međunarodnog samita Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU) u toj državi. Ulazak je, 3. juna u prepodnevnim satima, zabranjen grupi od 87 muškaraca koja je čarter letom doputovala iz Beograda. Oni su, kako je navedeno, nakon bezbednosnih provera vraćeni istim avionom za Srbiju, a crnogorske vlasti će inicirati da im se i u narednom periodu zabrani ulazak i boravak u Crnoj Gori. Vlasti u Srbiji za sada ne reaguju na poteze crnogorskih službi. Uoči samita Evropska unija (EU)– Zapadni Balkan, koji će se u Tivtu održati 5. juna, Crna Gora sprovodi pojačane kontrole. Crnogorski mediji su objavili da je avionom iz Beograda doputovala grupa muškaraca "sa kriminalnim dosijeima" koja je trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U saopštenju bezbednosnih organa Crne Gore nema potvrde ovih navoda. Ali, dodaje se da su "prikupili operativne i obavještajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju" da se radi o licima čije bi prisustvo predstavljalo rizik po bezbednost države. Policija Crne Gore deportovane osobe opisuje kao lica "koja su prisustvovala brojnim javnim okupljanjima visokog bezbjednosnog rizika". Ističu da su "pojedina od njih evidentirana zbog izvršenja krivičnih djela i prekršaja sa elementima nasilja". U saopštenju medijima su dostavljene i njihove fotografije, bez navođenja imena. Šta je sve zaplenjeno?Crnogorska policija je dostavila i fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije. Među njima su, kako se navodi, uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Policija Crne Gore je saopštila i da je oduzela dva autobusa registarskih oznaka Srbije, "za koja se sumnja da su bila namijenjena za prevoz i dislociranje lica iz Beograda". Crnogorski organi su saopštili i da će se "snažno, odlučno i beskompromisno suprotstaviti svakom obliku malignog djelovanja". Naglašavaju i da će nastaviti aktivnosti kako bi se razotkrilo "djelovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica koja djeluju na teritoriji Crne Gore, uključujući i njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države i usporavanje evropskih integracionih procesa". Zvanični Beograd bez reakcijePolicija Srbije nije odgovorila na pitanja RSE povodom deportacije državljana Srbije i reakcije crnogorskih službi. Nema ni odgovora na navode da su ove osobe imale zadatak da "neformalno obezbeđuju" Vučićev boravak u Tivtu, na Samitu EU - Zapadni Balkan. Iz Vučićevog kabineta je za RSE poručeno da se obratimo "nadležnim institucijama Crne Gore", ali nije odgovoreno da li su tačni navodi da je ova grupa trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika. Iz nacionalne aviokompanije "Air Serbia" nisu odgovorili na pitanje da li je njihov avion angažovan za čarter let, niti ko ga je angažovao. Poslanik vladajućeg crnogorskog Pokreta Evropa sad, Tonći Janović pohvalio je reagovanje nadležnih u Crnoj Gori. On je na društvenoj mreži X napisao da je "grupa ljudi sa pozamašnim dosijeima odlučila da dođe u Tivat, baš u vrijeme najvećeg međunarodnog skupa u Crnoj Gori kada su na snazi najviše bezbjednosne mjere". "Baš zanimljiv izbor termina", napisao je Janović i dodao da ovaj događaj pokazuje da su hibridne i druge bezbednosne pretnje realnost savremenog sveta, ali i da Crna Gora ima institucije koje ozbiljno shvataju svoj posao. Opozicija u Srbiji traži odgovore od Vučića Dok se vlast u Beogradu ne oglašava, reagovale su pojedine opozicione partije iz Srbije, koje traže odgovore od predsednika Srbije. Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović ocenio je da je provera i zadržavanje 90 osoba koje su čarter letom iz Beograda stigle u Tivat "skandal i bruka za Srbiju". Stefanović je u pisanoj izjavi dodao da predsednik Srbije, za kog navodi da je organizovao čarter let, građanima mora da objasni ko je i koliko platio to putovanje, "ko je pozvao ljude sa kriminalnim dosijeima da idu kao prethodnica u Crnu Goru" i da li su bili naoružani. "Izgleda da Aleksandar Vučić ne razume da ne može da se u inostranstvu ponaša kao kod kuće, gde se pod SNS vlašću više ne zna ko je policajac, a ko kriminalac", naveo je Stefanović. Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević je zatražio Vučićevu ostavku jer je "poslao avion pun kriminalaca da ga čuvaju" u Crnoj Gori i "naneo štetu ugledu države". "Postupanje crnogorskih vlasti u ovom slučaju pokazuje zbog čega je Crna Gora na pragu Evropske unije, dok je Srbija, koju je zarobila Vučićeva mafija, postala predmet poniženja i podsmeha u Evropi", ocenjuje se u saopštenju DS-a. Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona. Učešće je potvrdio i predsednik Srbije, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.

"Ni obezbeđenje te neće spasiti", jedna je od nedavnih pretećih poruka koja je stigla na telefon Jelene Jovanović, novinarke podgoričkog dnevnika "Vijesti" koja piše o organizovanom kriminalu. Policijsko obezbeđenje prvi put je dobila 2018. godine, a od 2021. o njenoj zaštiti neprekidno brine više policajaca. Kako je Jovanović rekla u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE), nije joj poznato šta je razlog zbog kojeg se našla u takvoj poziciji. "Ni dan-danas nemam odgovor na to pitanje. Ovo je drugi put da imam policijsko obezbeđenje, s tim što ovog puta stvarno malo duže traje i malo previše guši", navodi Jovanović. Ona nije izolovan slučaj među onima u državama Zapadnog Balkana koji su platili cenu spremnosti da govore o organizovanom kriminalu. Od uvreda, preko prijetnji do batina: Kad vam se ne sviđa kako pišu novinarke u Crnoj GoriŠta pokazuju podaci, a šta praksa?Reč je o regionu koji je Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) u izveštaju za 2025. godinu visoko rangirala. Od 44 države, Crna Gora je na desetom mestu, Bosna i Hercegovina na šestom, a Srbija na četvrtom, iza Rusije, Ukrajine i Italije. "Tu krivim sam vrh vlasti", kaže Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. "Problemi su, po onome što vidimo, povezanost kriminala i državnih struktura, što onemogućava efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala. Zato imamo nedovoljnu primenu prava. Pravo se ne primenjuje prema onima prema kojima bi trebalo da se primenjuje", navodi ovaj nekadašnji policajac, koji je napustio službu i posvetio se studijama kriminologije u Malmeu (Švedska). Zvanična statistika bi, međutim, mogla da demantuje takav stav. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je da je samo tokom 2025. godine procesuirano 210 policajaca, od čega je 20 odsto bilo na visokim pozicijama. Kako se navodi, to je najbolji rezultat od uspostavljanja Sektora unutrašnje kontrole 2006. godine. "Ako govorimo o tih 20 odsto, ne znamo koji su to slučajevi. Sam Sektor unutrašnje kontrole vodi načelnik koji je istovremeno i pomoćnik ministra (Miroslav Paunović, prim. red). Dakle, to je čovek koji je došao na tu funkciju takođe pod političkim uticajem i verovatno trpi taj uticaj", kaže Stanković. Sve afere čelnih ljudi srpske policijeNajpoznatije ime na listi uhapšenih visokih službenika srpske policije je Veselin Milić, koji je u pritvoru zbog sumnje na prikrivanje ubistva. Naime, Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, ubijen je hicima iz pištolja 12. maja u restoranu "27" u Beogradu. Milić se, prema navodima Tužilaštva, sumnjiči da je bio na licu mestu, zajedno sa još trojicom policajaca, prema navodima medija, članovima njegovog obezbeđenja. Svi su trenutno iza rešetaka, dok je Milić smenjen sa čela beogradske policije. Telo Nešovića pronađeno je devet dana kasnije u zakopanom buretu na teritoriji opštine Inđija, pedesetak kilometara od Beograda. Upravo za Nešovića RSE će u međuvremenu utvrditi da je poslovao sa državom makar u jednom biznisu. Naime, Carina Srbije je od firme čiji je Nešović bio vlasnik 2020. godine zakupila prostor u kojem je smešteno jedno od carinskih skladišta u neposrednoj blizini Beograda. No, u jednom od komentara na slučaj ubistva u beogradskom restoranu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uperio je prst u susednu Crnu Goru. "Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo", rekao je Vučić. Stoga, kaže Dušan Stanković, odgovor na pitanja vezana za "slučaj Milić" treba tražiti na Vučićevoj adresi: "On jeste jedna od adresa, pre svega zbog toga što je u ovo ubistvo umešan čovek koji je bio od njegovog poverenja, jedan od njegovih najbližih saradnika. Veselin Milić je u trenutku ubistva bio načelnik beogradske policije, a pre toga savetnik predsednika Vučića za pitanja unutrašnje bezbednosti (od 2018. do 2020, prim. red.)." Kakva je uloga Miloša Medenice?U svojim izjavama Vučić se osvrnuo i na Miloša Medenicu, čija su obraćanja sa nepoznatih lokacija o slučaju Milić postala viralna, ali se i pokazala tačnim. Naime, Medenica je objavio informacije o Milićevom hapšenju, pre nego što je policija izašla u javnost sa detaljima. Miloš Medenica je zajedno sa svojom majkom Vesnom Medenicom, nekadašnjom predsednicom Vrhovnog suda Crne Gore, osuđen na deset godina zatvora, između ostalog i zbog organizovanja kriminalne grupe. Presuda je izrečena 26. januara ove godine. Dva dana kasnije Medenici se gubi svaki trag, nakon čega počinje da objavljuje postove na društvenim mrežama, za koje je crnogorska policija u početku tvrdila da su napravljeni pomoću veštačke inteligencije. "Mislim da i o tome treba pitati Aleksandra Vučića. On je izjavio da ima određene obaveštajne podatke da je Miloš Medenica u Crnoj Gori i da ga čuvaju 'Kavčani'. Ono što je zanimljivo jeste da Srbija nije dostavila te podatke crnogorskim službama, odnosno Upravi policije Crne Gore, koja je istog dana kada je Vučić to izjavio zatražila od njih da dostave informacije koje imaju kako bi ga locirali", navodi Jovanović. U međuvremenu, Miloš Medenica se našao na Interpolovoj poternici, dok je njegova majka Vesna Medenica uložila žalbu Apelacionom sudu na prvostepenu presudu. Nijedno od njih trenutno nije iza rešetaka. "To ne možemo uzeti kao primer koji će poništiti ono što je urađeno", podvlači Jelena Jovanović govoreći o rezultatima aktuelnih bezbednosnih službi u Crnoj Gori u borbi protiv kriminala. "Nemojte zaboraviti da u istražnom zatvoru imamo bivšeg specijalnog tužioca (Milivoje Katnić kojem se sudi za zloupotrebu položaja i stvaranje kriminalne organizacije, prim. red), kao i više policajaca koji su u prethodnom periodu trebalo da se bore protiv organizovanog kriminala", pojašnjava Jovanović. Šta povezuje organizovani kriminal Srbije i Crne Gore?Pipci koji povezuju organizovani kriminal u Srbiji i Crnoj Gori najčešće se tiču dva kriminalna klana nastala u Kotoru čiji sukob traje, prema procenama, od 2014. godine. Početak sukoba se vezuje za nestanak između 200 i 300 kilograma kokaina u Valensiji (Španija). Tada se među klanovima rasplamsao rat sa više od 70 ubijenih, koji traje do danas. "Mislim da je broj žrtava veći. To kažem na osnovu onoga što sam čitala u zaštićenim prepiskama sa Sky aplikacije. Neka ubistva se tek rasvetljavaju, a neki ljudi su se vodili kao nestali", kaže Jovanović. Sky aplikacija, osnovana u Kanadi, postala je alat kriminalnih klanova zbog mogućnosti lakog uklanjanja poruka i skrivanja identiteta pošiljalaca. Ipak, u međunarodnoj akciji 2021. godine razotkriveni su klanovi koji su stajali iza brojnih krivičnih dela na evropskom nivou, uključujući i Zapadni Balkan. Najčešće se pominje slučaj razbijanja i hapšenja grupe Veljka Belivuka u Srbiji, koja se tereti za najteža krivična dela, uključujući ubistva, dok su poruke koje su njeni pripadnici razmenjivali putem Sky aplikacije postale dokazni materijal. Belivuk je od februara 2021. godine iza rešetaka, dok suđenje još traje. Gde su koreni?Koreni organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu su duboki i u tome treba tražiti odgovor na pitanje zašto su kriminalni klanovi poput "kavačkog" i "škaljarskog" toliko dugovečni, zaključuje Stanković. "Region Zapadnog Balkana pogodan je za razvoj organizovanog kriminala još od devedesetih godina. Imali smo ratove, velike količine oružja ostale su u regionu. To oružje se krijumčari ka Evropi i na raspolaganju je kriminalnim grupama. Imamo nerazvijenu demokratiju i nepotpunu vladavinu prava. Iza nas su turbulentne dve do tri decenije", navodi Stanković. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

"Moćne grupe operišu na Zapadnom Balkanu, a balkanska ruta ostaje važna ulazna ruta za trgovinu drogom, oružjem i ljudima", stoji u jednom od često citiranih izveštaja Evropske unije, u kom se opisuju okolnosti u regiji koja se decenijama bori sa silama organizovanog kriminala. O tome u "Uvidu" su razgovarali Jelena Janković, novinarka podgoričkih "Vijesti" koja piše o organizovanom kriminalu, a pod merama je policijske zaštite zbog pretnji koje dobija, i Dušan Stanković, iz Beogradskog centra za bezbednost, nekada zaposlen u policiji Srbije, danas na doktorskim studijama u Švedskoj.

Šta se desilo sa dosjeima Uprave državne bezbjednosti (UDBA) nakon raspada Jugoslavije i zašto je njihov sadržaj i više od tri decenije predmet rasprave? Dokumenti tajne policije ponovo su se našli u fokusu nakon što je evropska komesarka za proširenje Marta Kos (61), suočena sa ponovljenim nedokazanim optužbama da je bila saradnica tajne jugoslovenske službe, svjedočila pred Evropskim parlamentom. Izbjegla je direktne odgovore na pitanja vezana za njen angažman iz vremena kada je Slovenija, čija je državljanka, bila dio Jugoslavije, a Marta Kos bila novinarka. U to vrijeme, Kos je bila u svojim dvadesetim. Tada je na teritoriji države, koju je činilo šest republika i dvije autonomne pokrajine, djelovala jedna služba, Uprava državne bezbjednosti, daleko poznatija po skraćenom nazivu UDBA. Iz dobrim dijelom ozloglašene službe, nakon raspada države, izraslo je sedam posebnih službi bezbjednosti. Ukoliko postoji trag o bilo čijoj povezanosti sa bezbjednosnim agencijama iz vremena bivše Jugoslavije, više od trideset godina od njene propasti, teško je utvrditi. Za šta se optužuje Marta Kos?Do optužbi da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta 2024. godine promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze. U knjizi su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Tvrdi se da je saradnja ostvarena tokom 80-ih godina, kada je Kos bila u svojim dvadesetim. Navodi se da je kooperacija nastavljena i devedestim kada je Marta Kos prešla u Keln da radi kao novinarka u sjedištu Radija Deutsche Welle u Njemačkoj. Optužbe su iznjeli članovi Slovenske demokratske stranke (SDS) političke partije bivšeg populističkog slovenačkog premijera Janeza Janše. Pozivajući se na navode iz knjige, Romana Tomc evropska zastupnica i članica Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu kojoj pripada SDS, tražila je od Evropske komisije da se izjasni o mjerama koje planiraju poduzeti. Nakon objavljivanja knjige Kos je iznesene tvrdnje nazvala dezinformacijama. Podsjetimo, Rezolucija Evropskog parlamenta iz 2021. godine je pozvala na otvaranje arhiva bivše Jugoslavije sa posebnim fokusom na otvaranje dosjea UDBA-e. Otvaranje arhiva u državama kao što su Istočna Njemačka, Češka i Poljska, sprovedeno je na talasu demokratizacije država nekadašnjeg istočnog bloka krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Nasuprot tome u državama bivše Jugoslavije, koje su nastajale u sukobima, ratovima i razaranjima, proces demokratizacije i transformacije državne bezbjednosti tekao je sporije i uz mnoge kontroverze. Do danas skoro da ni jedna država nije raščistila sa tim dijelom svoje prošlosti. Šta je Njemačka uradila sa svojim arhivama?Tajna policija Istočne Njemačke Štazi koja je operisala u isto vrijeme kada i UDBA, otvorila je svoje arhive i svaki pojedinac ima pravo da pristupi dokumentima koji su prikupljeni o njima. Ukoliko sumnjaju da se spominju u dosjeu neke druge osobe, također mogu da traže pristup uz pojašnjenje zašto misle da se nalaze u nečijem dokumentu. "Čak i naizgled manji događaji, poput nestanka pisama, mogu sadržavati važne tragove," navode iz arhiva. Kao odgovor na peticije javnih i privatnih agencija iz arhive će također otkriti da li postoje dokazi povezanosti osoba koje se sada nalaze na političkim pozicijama sa Štazijem. To uključuje članove vlade, parlamenata, sudije, javne službenike i druge. Od 1992. godine više od dva miliona osoba je pristupilo svojim arhivama. Pored kartoteka, filmova, audio dokumenata i mikrofilmova, Štazi arhiva sadrži više od 111 kilometara dokumenata i više od 1,7 miliona fotografija. Štazi je bila i tajna policija i tajna služba osnovana 1950. godine tokom postojanja Istočne Njemačke, a procjenjuje se da je do njenog pada 1989. godine, nezvanično, sa tajnom policijom sarađivalo 189.000 osoba, odnosno svaki 90. stanovnik Istočne Njemačke. Šta se desilo sa dosjeima u Sloveniji?Slovenija je bila prva država nastala raspadom Jugoslavije koja je otvorila arhive i dosjee, podsjeća za Radio Slobodna Evropa (RSE) hrvatski istoričar Mario Previšić. "To je bilo posebni interesantno za povjesničare i ljude iz struke ali i za politiku," kaže Previšić. Danas su ti dokumenti dostupni u Arhivu Republike Slovenije. Kako je u pisanom odgovoru za RSE naveo slovenački istoričar Božo Repe, "arhivi nisu sačuvani u cjelini niti znamo koliko ih je uopće postojalo, jer je do čišćenja građe došlo najmanje dva puta – nakon smjene Aleksandra Rankovića (Aleksandar Ranković bio je drugi čovjek socijalističke Jugoslavije sve do 1966. i Brionskog plenuma kada je zbog optužbi da je navodno prisluškivao Tita i da "skreće sa puta" Partije smijenjen sa svih funkcija. Nakon Drugog svjetskog rata, Ranković je postao prvi čovjek jugoslavenske tajne službe, odgovoran za sigurnosni aparat države.)krajem 60-ih godina, te krajem 80-ih, kada je navodno uništeno oko 17.000 dosjea". Repe kaže da nije poznato šta je u evidenciji tajne policije iz prošlog sistema "izvorno uklonjeno, dodano ili izmijenjeno (prije svega za potrebe političkih obračuna, uglavnom protiv lijevo-liberalnih političara, ali nerijetko i desnih, ako je to nekome odgovaralo)." Nakon što je 1991. proglasila nezavisnost u Sloveniji kao centralna obavještajna i bezbjedonosna služba djeluje Slovenačka obaveštajno-bezbjednosna agencija (Slovenska obveščevalno-varnostna agencija - SOVA), sa sjedištem u Ljubljani. Šta je bila UDBA?Po naredbi Josipa Broza Tita 13. maja 1944. godine u Drvaru je osnovano Odjeljenje za zaštitu naroda, poznata kao OZNA. Ovaj datum se kasnije u Jugoslaviji slavio kao dan Državne bezbjednosti. OZNA je 1946. preustrojena, pri čemu je civilni dio prerastao u UDBA-u (Uprava državne bezbjednosti), dok je vojni dio postao KOS (Kontraobavještajna služba). UDBA će 1966. biti preimenovana u Službu državne bezbednosti, ali ime UDBA ostaje široko rasprostranjeno u javnosti. Služba je raspolagala širokom mrežom doušnika i saradnika i bila je zadužena za praćenje i kontrolu političke opozicije, a služila je i kao sredstvo zastrašivanja protiv disidenata i kritičara režima. Na posebno zao glas izašla je u vreme kada ju je vodio Aleksandar Ranković, od kraja Drugog svetskog rata do 1966. godine. Pripisuje mu se odgovornost za progon političkih neistomišljenika, protivnika vlasti u zemlji, te vođenje operacija protiv emigracije u inostranstvu. Ranković se povlači nakon spora sa Josipom Brozom Titom, u nikada rasvetljenoj aferi prisluškivanja. Do raspada države UDBA je bila organizovana na nivou saveznih republika, sa odeljenjima u svakoj od njih. Hrvatska: Novo ime, stari ljudiU Hrvatskoj je od sticanja nezavisnosti 1991. godine sektor sigurnosti doživio nekoliko transformacija, a od 2006. počelo je djelovanje Sigurnosno obavještajne agencije (SOA) koja pod tim imenom postoji i danas. "U Hrvatskoj kao i u svakoj drugoj zemlji koja se reformirala u Europi djeluju razni oblici obavještajnih agencija koje imaju razne funkcije i ciljeve", kaže istoričar Martin Previšić za RSE. Previšić je autor knjige "Goli otok - istorija", svojevrsne studije logora na Golom otoku koja se bazira na mnogobrojnim dokumentima iz arhiva UDBA-e kao i nizu svjedočanstava bivših logoraša. Goli otok je bio jugoslovenski zatvor i radni logor za političke protivnike u tadašnjoj Jugoslaviji. O transformaciji tajne policije iz starog u novi sistem govori jedna anegdota iz perioda dok je Previšić prikupljao građu za knjigu i intervjuisao stare logoraše sa Golog otoka. Tako mu je jedan od njih ispričao da je uhapšen 1948. godine kao ibeovac (Ibeovac je termin za pristalicu politike koju je zagovarala Rezolucija Informbiroa (IB) 1948. godine, odnosno pristalicu Staljina u sukobu sa Titom.)kada mu je u ćeliju ušao mladi udbaš kojem je zapamtio lik. Četrdeset godina kasnije 1991. godine, Hrvatska se osamostaljuje, bivši logoraš gleda televiziju i vidi prvog predsjednika Republike Hrvatske Franju Tuđmana. Pored njega je čovjek u bijelom odijelu koji je poznat bivšem logorašu. Prepoznao je čovjeka koji je ušao u njegovu ćeliju 1948. godine. Bio je to Josip Manolić, tadašnji predsjednik vlade Republike Hrvatske. Sam Manolić je u jednom gostovanju na HRT-u 1995., o prelasku kadrova tajne policije u nove strukture Republike Hrvatske je rekao da "nije bio trenutak da se ide na raščišćavanje pojedinačnih slučajeva". "Odluka vrhovništva Republike Hrvatske – preuzmimo sve institucije koje su do sada radile u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u sastavu u kakvom je bilo. Nikakvog refanšizma prema ljudima koji su profesionalno obavljali svoje dužnosti", rekao je tada Manolić. "Čitav aparat je naslijeđen i on je imao više-manje sličnu ulogu kao što je imao u Jugoslaviji," dodaje Previšić. Pojašnjava i da vlada "naivna" predodžba da je 1991. došlo do potpunog loma. "Jeste, Jugoslavija je propala, propala je jedna stara ideologija, neke su nove paradigme došle, ali hajmo’ biti realni, čitav sustav je preuzet nanovo od starog sustava", kaže ovaj sagovornik. Kao i Slovenija, i Hrvatska je otvorila arhive UDBA-e. Između 15 i 20 hiljada dosjea, skupljenih sve do rane 1990-te, postalo je dostupno. Danas su dosjei pohranjeni u Hrvatskom državnom arhivu. Za RSE nije stigao odgovor na pitanje da li su neki od dosijea možda ostali neotvoreni. Između ostalih među arhivama nalaze se dosije osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelj i prvog predsjednika Hrvatske Franje Tuđmana. Slučaj Perković-MustačSlučaj Perković - Mustač odnosi se na sudski proces i dugogodišnju političko-pravnu sagu oko izručenja i suđenja bivšim pripadnicima jugoslavenske i hrvatske tajne službe, Josipa Perkovića i Zdravka Mustača. U avgustu 2016. godine, sud u Minhenu osudio ih je na doživotni zatvor zbog organizacije ubistva hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića u Njemačkoj 1983. godine. Prije izručenja Njemačkoj 2014. godine, u Hrvatskoj je prije samog ulaska u EU 2013. donesen tzv. "Lex Perković" – izmjene zakona o evropskom nalogu za hapšenje koje su usporile proces izručenja. Oba su osuđenika tražila pomilovanje od hrvatskog predsjednika, što je izazvalo oštre podjele na hrvatskoj političkoj sceni 2022. godine. Perković i Mustač u njemačkom zatvoru služe doživotnu kaznu. Crna Gora otvorila mali dio arhivaUprkos tome što prakse nekih zemalja pokazuju pozitivan uticaj koji su otvaranja arhiva imala, tajni spisi UDBA-e u nekim državama ostaju tajni. Takav je slučaj i u Crnoj Gori. Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB) osnovana 2005, godinu dana prije proglašenja crnogorske nezavisnosti, otvorila je samo dio arhivske građe koja se odnosi na period do 1948. godine, odnosno na ranu fazu djelovanja OZNA-e i početak UDBA-e. Odgovor na pitanje RSE da li planiraju otvoriti i ostale dosjee nije stigao. Advokat Nikola Angelovski, koji je Skupštini Crne Gore prije dvije godine podnio zahtjev za donošenjem zakona o otvaranju dosjea, kaže da objavljeni materijal nije dovoljan. "Otvaranje je simbolično i ograničeno. Radi se o arhivi koja pokriva najraniji period poslijeratnog komunističkog bezbjednosnog sistema", kaže Angelovski za RSE i dodaje da je ANB deklasifikovala taj dio uz obrazloženje da ne postoji "savremeni bezbjednosni interes za njegovo dalje čuvanje kao tajnog materijala". "To ne obuhvata kasnije faze razvoja tih službi, koje su bile znatno kompleksnije i politički značajnije - period 'Infrombiroa' u Crnoj Gori, period 50-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina, kao i tranzicioni period 90-ih, pa se zbog toga ovaj njihov potez smatra 'prvim korakom', ali ne i cjelovitim i sistemskim rješenjem ovog pitanja", ističe on. Dodaje da se pitanje otvaranja dosjea već decenijama nalazi u institucionalnom vakuumu u Crnoj Gori i da država, koja je trenutno, u poređenju sa ostalim državama Zapadnog Balkana, najbliža članstvu u EU, nema ni zakon o lustraciji i zakone o vetingu u javnoj i tajnoj službi. "To znači da za sada u Crnoj Gori ne postoji jedinstven pravni okvir koji bi definisao ko ima pravo pristupa, pod kojim uslovima, u kojoj mjeri i na koji način se štiti privatnost i bezbjednosno osjetljive informacije." Srbija ne daje arhiveRazličite političke garniture u Srbiji najavljivale su da će otvoriti dosjee tajnih službi od Drugog svjetskog rata do danas. Demokratska opozicija Srbije (DOS), koja je na izborima 2000. godine pobijedila Slobodana Miloševića, to je obećala prije i po dolasku na vlast. Od maja 2001. do juna 2003. na snazi je bila uredba Vlade Srbije o uvidu u dosjea. Oko 8.000 ljudi je apliciralo, a za 420 je odobren restriktivan uvid. Među njima je bio i pisac Dragoslav Mihailović, koji je 2012. godine za RSE rekao da je pod operativnom obradom bio do 1990. godine. "U tim fajlovima bila su precrtana imena nekih ljudi koji su o meni dostavljali informacije. A ljudi iz službe beležili su, na primer, kada sam se i sa kim viđao. Recimo, mene je operativno obrađivao izvesni Brana iz Valjeva", ispričao je tada Dragoslav Mihailović, pisac koji je preminuo u martu 2023. godine. Građanin je tada u prisustvu službenika državne bezbednosti mogao da pročita svoj dosje, ali pod uslovom da ga tretira kao državnu tajnu i da ga ne prepričava porodici ili javnosti. Neki od onih koji su pogledali beleške izražavali su sumnju da im je dosje naknadno prepravljan i redigovan, a uredbu kojom je omogućen uvid država je ubrzo ukinula pod obrazloženjem da je neustavna. Zakon kojim bi se regulisalo otvaranje dosijea nije donijela nijedna vlast od 2000. do danas. Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je važno znati svrhu otvaranja dosjea, da li je to lustracija, suočavanje sa prošlošću, krivični progon, ili sve zajedno. "Uz to, imamo važnu okolnost da su neki ljudi koji su se našli u takozvanim novim demokratskim vlastima najverovatnije bili saradnici službi bezbednosti. Bilo bi im veoma nepovoljno da se to okrije. Za mnoge od njih period od ’45. do 2000-ih nije bio autokratski, pa smatraju da dosjei ne sadrže ništa sporno", kaže Petrović. Današnja Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Arhivu Srbije na čuvanje sukcesivno predaje dokumentaciju stariju od 30 godina, u koju spada i 80.000 personalnih dosjea građana. Operativna arhiva, takozvani živi dosijei i dokumentacija nastala posle 2002, čuva se u sedištu BIA-e u Beogradu. Broj ovih dosjea je državna tajna. Takođe, nije poznat obim arhive koju su sačinile tajne službe u Srbiji od 1945. godine. BIA je nastala 2002. godine, po gašenju Resora državne bezbednosti (MUP) Srbije, agencije koja se smatra ključnom u formiranju paravojnih formacija odgovornih za ratne zločine počinjene u ratu u bivšoj Jugoslaviji, ali i zločine u zemlji. Presude oficirima državne bezbednosti SrbijeŠef tajne službe Radomir Marković, zatim komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) u okviru Resora državne bezbednosti (RDB) Milorad Ulemek, i još petorica pripadnika JSO-a osuđeni su na višedecenijeske kazne zatvora. Izrečene su za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. na Ibarskoj magistrali, kao i za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića u Beogradu u avgustu 2000. godine. Ulemek, kao i atentator Zvezdan Jovanović, i trojica njihovih kolega iz redova JSO osuđeni su za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića marta 2003. Pripadnici RDB-a optuženi su za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. u Beogradu, ali su odlukom Apelacionog suda iz aprila 2023. pravosnažno oslobođeni. Iste godine međunarodni sud u Hagu izrekao je kazne zatvora od po petnaest godina načelniku RDB-a od 1991. do 1998. Jovici Stanišiću i pomoćniku načelnika Franku Simatoviću zbog, kako se navodi u presudi, udruženog zločinačkog poduhvata u cilju prisilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, u zatvoru izvršioci, ali ne i nalogodavciŠta posle ocene Vrhovnog suda o nepravilnostima u presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije?Veterani ozloglašene Jedinice za specijalne operacije u Beogradu među 'studentima koji žele da uče'Bezbednosno-informativna agencija nije odgovorila na pitanje RSE o tome da li je u planu donošenje zakona kojim bi se regulisalo otvaranje dosjea. Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da se modernizacija tajne službe u Srbiji svela na kupovinu nove opreme i povećanje plata njenih pripadnika. "Zato je od njenog nastanka ređala same neuspehe. Štitila Kraljevinu, Kraljevina je propala. Kasnije smo imali službu koja štitila komunizam, komunizam je propao i pobedili su nacionalisti", rekao je Petrović. Više od polovine šefova tajne službe koji su od 2000. godine imenovani na tu poziciju prethodno nisu radili u sektoru bezbjednosti, nisu bili profesionalci. Jedan broj njih postavljen je direktno iz redova vladajućih stranaka, što je slučaj i sa sadašnjim direktorom BIA Vladimirom Orlićem. Pitanje UDBA-e arhive na KosovuDo proglašenja nezavisnosti, Kosovo nije imalo samostalnu obavještajnu službu, već je bilo pod kontrolom Službe državne bezbednosti Srbije. UDBA je na Kosovu pratila političke aktiviste i protivnike režima, a postoje optužbe i dokumentovani slučajevi represije i političkih ubistava. Jedan od poznatih slučajeva je ubistvo kosovskog albanskog aktiviste za ljudska prava Envera Hadrija 1990. godine u Briselu. Belgijski sud je 2016. utvrdio da je ovo ubistvo naručila jugoslovenska služba bezbjednosti i tim povodom Božidara Spasića, bivšeg pripadnika srpske tajne službe, osudio na doživotni zatvor. Spasić se, pak, nalazi na slobodi u Srbiji, gde učestvuje i u javnim nastupima. Na Kosovu danas funkcioniše Obavještajna agencija Kosova (AKI), formirana nakon proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine. RSE nije dobio odgovor na pitanje šta se desilo sa arhivom UDBA-e koja je bila na Kosovu. Smatra se da je AKI nastala kao institucionalni naslednik Kosovske obaveštajne službe (SHIK), koja je nastala iz struktura Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) (Specijalizovana veća u Hagu, koja se bave ratnim zločinima OVK-a u periodu od januara 1998. do decembra 2000, u optužnici Kadrija Veseljija - bivšeg predsednika Skupštine Kosova i funkcionera Demokratske partije Kosova - pominju i kao načelnika obaveštajne službe OVK-a.). Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu, navodi da se, svako otkrivanje podataka ili informacija u vezi sa arhivom UDBA-e mora posmatrati sa rezervom, uzimajući u vidu "antagonističku politiku Srbije prema Kosovu". "Srpske vlasti, kroz različite oblike specijalnog rata protiv Kosova, često koriste čak i obaveštajne podatke ili podatke UDBA-e kako bi ciljale ili naštetile uticajnim ličnostima na Kosovu. Do danas ne postoje kredibilne ili pouzdane informacije da je arhiva povezana sa UDBA-om uništena ili uklonjena sa Kosova, kada su se srpske institucije povukle", kaže on za RSE. Hapšenja zbog špijunažeU posljednjih godinu do dvije, Kosovo je uhapsilo više osoba pod sumnjom za špijunažu u korist Srbije, odnosno Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Među njima je Aleksandar Vlajić, koji je u junu 2025. osuđen na pet godina zatvora nakon priznanja krivice za špijunažu. Takođe su uhapšeni Bojan Jevtić, poručnik kosovske granične policije i Jelena Đukanović, zaposlena u OEBS-u na Kosovu. Đukanović je 27. aprila 2026. osuđena na šest godina za špijunažu, dok je Jevtić 19. maja također osuđen na šest godina. Među osumnjičenima su i pojedini kosovski Albanci, uključujući Bedrija Šabanija (Shabani), Muharema Ćerimija (Muharrem Qerimi) i Fatmira Šeholija (Sheholli). S druge strane, u Srbiji je u avgustu 2025. uhapšen Saša Đorđević iz Štrpca, zbog sumnje da je sarađivao sa obavještajnim službama Albanije preko kosovskih struktura. Takođe je zabilježen slučaj Milana Vukašinovića sa severa Kosova, koga je Policija Kosova označila kao osobu koju je navodno otela srpska Žandarmerija, dok su srpski mediji tvrdili da je uhapšen zbog špijunaže u korist kosovskih obavještajnih službi. Bosanska kompleksnostU Bosni i Hercegovini (BiH) je nakon nekoliko fragmentiranih agencija nastalih tokom i nakon rata, sigurnosni sektor 2004. godine transformisan u Obavještajno-sigurnosnu agenciju BiH. Po završetku rata 1996. je osnovana Agencija za istraživanje i dokumentaciju (AID). U periodu postojanja paradržavne tvorevine Herceg-Bosne 1994. formirana je Služba nacionalne sigurnosti (SNS) koja je također djelovala kao obavještajna agencija, dok u entietu Republika Srpska funkcioniše Obaveštajno-bezbjednosna služba formirana 1998. godine. Transformacije se nastavljaju 2002. godine kada se AID i SNS ujedinjuju u Federalnu obavještajno-sigurnosnu službu (FOSS). Dvije godine kasnije dolazi do uspostavljanja jedinstvene Obavještajno-sigurnosne agencije BiH (OSA) kada su se ujedinile FOSS i Obaveštajno-bezbjedonosna agencija Republike Srpske. "Integrirale su se ili objedinile Federalna obavještajna agencija entiteta Federacija BiH i Obaveštajno-bezbjednosna agencija, odnosno služba entiteta Republika Srpska. Danas imamo OSA-u jedinstvenu cjelovitu civilnu službu koja djeluje na prostoru cijele BiH", pojašnjava Ahmed Kico, bivši obavještajac i stručnjak za sigurnost. No, otvaranje dosjea UDBA-e praćeno je manipulacijama i tendencioznim lažnim vijestima smatra Kico. "Svi oni koji su zainteresovani za takvu vrstu podataka, novinari, diplomate, mogu to zatražiti od obaveštajnih agencija sadašnjih na temelju Zakona o pristupu informacijama", pojašnjava Kico. RSE nije dobio odgovor na pitanje šta se dešava sa dokumentima UDBA-e koje je naslijedila bh. sigurnosna agencija. "Za neke stvari treba najmanje 30 godina i više da bi se moglo pristupiti tim povjerljivim informacijama. Znači, prije svega, potreban je, pored zakona o pristupu informacijama, Zakon o lustraciji i drugi podzakonskih akti kako bi se u skladu sa zakonom koristili podaci", navodi on. Ukoliko nemate "uređenu zakonsku legislativu", smatra ovaj sigurnosni stručnjak, "vi ste u poziciji da budete meta i da budete u krajnjoj liniji žrtva." Postupci protiv bivšeg direktoraBivši direktor OSA Osman Mehmedagić je u martu 2023. stavljen na "crnu listu" Sjedinjenih Američkih Država, a Tužilaštvo BiH ga tereti za krivotvorenje službene isprave i zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Na američkoj crnoj listi se nalazi i njegova supruga. Pred Sudom Bosne i Hercegovine u toku je suđenje Mehmedagiću za zloupotrebu položaja i krivotvorenje fakultetske diplome. On se tereti da je periodu od novembra 2019. do 27. februara 2023. godine, odnosno do razrješenja dužnosti generalnog direktora Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, ovu dužnost obavljao iako nije posjedovao visoku stručnu spremu koja je zakonom propisana kao uvjet za obavljanje ove funkcije. S tim u vezi, optužnicom mu se stavlja na teret da je za sebe pribavio protupravnu imovinsku korist u iznosu od 293.046,58 KM (gotovo 150.000 eura), za koji je oštetio budžet BiH. Sjeverna Makedonija otvorila sve dosijeeZakon donesen 2001. u Sjevernoj Makedoniji omogućio je da svaki dosije može da bude otvoren ako postoji potražnja. "Može da uzme da vidi ko ga je prisluškivao, ko je bio doušnik, šta je pričao za njega", pojašnjava Pavle Trojanov, bivši ministar policije Sjeverne Makedonije, koji dodaje da se radi o transparentnom procesu. Sjeverna Makedonija je otvorila oko 14.000* dosjea, a Trojanov naglašava da ih danas više niko ne koristi kao političku konkurenciju. RSE nije dobio odgovor na pitanje koliki je bio interes građana za otvaranje dosijea. "Sada nema ništa da nije otvoreno. Ako jeste ostalo to je neki drugi interes, privatni recimo. Svako ko je mogao ako ima sumnju da ima dosje mogao je da potraži, da vidi svoj dosje, da ga objavi", kaže bivši makedonski ministar. U vrijeme svog mandata rukovodio je i sigurnosnom službom Sjeverne Makedonije, koja je nakon raspada Jugoslavije prošla kroz nekoliko tranzicija uključujući i Direkciju za bezbjednost i kontraobavještajnu djelatnost, da bi konačno 2019. godine formirana Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB). Danas nacionalni koordinator za borbu protiv terorizma, Trojanov kaže da je prošlosti UDBA imala isti sistem rada svuda, od Slovenije do Makedonije, bez razlika. No, dodaje razlozi i pristupi saradnje sa državnom bezbjednošču su bili različiti. "Mnogi ljudi su morali da sarađuju sa službom. Neko je radio zbog karijere, neko za pare. Neko je bio primoran da sarađuje, ucijenjivan, motivi su različiti", zaključuje Trojanov. Nije poznato koliko je tačno osoba sarađivalo sa UDBA-om tokom njenog višedecenijskog postojanja. Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić, Sandra Cvetković i Dženana Halimović *Ispravljena verzija, u ranijoj verziji napisano 40.000 dosjea.

Ukazom od 1. juna nominovani su ambasadori Sjedinjenih Država za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru. Ova nominovanja treba da prođu potvrdu Senata. Kako je objavila Bijela kuća za BiH je nominovan Ronald Johnson iz savezne države Massachusetts za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SAD. Ronald J. Johnson je penzionisani brigadni general američkih marinaca. Trenutnu dužnost ambasadora od septembra 2025. u BiH obnaša John Ginkel kao otpravnik poslova. Za Srbiju je nominovan Michael Young iz države Utah. Michael K. Young je tokom administracije predsjednika Georgea Busha starijeg radio u Ministarstvu inostranih poslova SAD kao ambasador za trgovinu i ekološka pitanja, te kao zamjenik podsekretara za ekonomska i poljoprivredna pitanja i zamjenik pravnog savjetnika. Takođe je bio predsjednik Utah Univerziteta od 2004-2011. SAD nemaju ambasadora u Srbiji od januara 2025. kada je tu poziciju napustio Christopher Hill. Predsjednik SAD Donald Trump nominovao je za to mjesto Marka Brnoviča u martu 2025., ali je šest mjeseci kasnije administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni. Brnovič je preminuo u januaru 2026. Za Crnu Goru je nominovan Peter McCoy iz Južne Caroline. Nominovani ambasador za Crnu Goru Peter McCoy tokom pravne karijere služio je kao državni tužilac iz okruga Južna Carolina 2020. do 2021., a prethodno je radio kao krivični tužilac. SAD ambasadu u Podgorici trenutno vodi kao otpravnik poslova karijerni diplomata Michael C. Keays. Istaknute su i nominacije za ambasadore u Republici Salvador, Azerbejdžanu, Kraljevini Kambodži, Ekvatorijalna Gvineja, Moldaviji, Indoneziji, Bugarskoj, Republici Trinidad i Tobago, Paragvaju, Kolumbiji, Litvanija, Egipat, Brazil, Ekvador, Gambija, Dijera Leone, Keniji. SAD su ranije nominovale i svog ambasadora u Albaniji. Krajem maja ove godine, kandidat za američkog ambasadora u Albaniji, Eric Wendt, pojavio se pred Odborom za inostrane poslove američkog Senata. U vezi s Kosovom, Washington još nije dao nikakvu izjavu, budući da američku ambasadu u Prištini trenutno vodi otpravnica poslova Anu Prattipati, nakon što je prethodni ambasador Jeff Hovenier završio svoj trogodišnji mandat krajem decembra 2024. Inače, procedura imenovanja ambasadora SAD bazira se na ustavnom principu "savjeta i saglasnosti" Senata. Predsjednik prvo nominuje kandidata za ambasadora, koji može biti karijerni diplomata ili politički imenovana osoba. Nakon toga nominacija ide u Senatski odbor za inostrane poslove, koji razmatra kandidata. Odbor često organizuje saslušanje na kojem kandidat odgovara na pitanja senatora o politici SAD, zemlji u koju ide kao ambasador i drugim relevantnim temama. Odbor glasa o nominaciji i šalje preporuku punom sastavu Senata. Ako se nominacija odobri bude upićena na glasanje u Senatu. Tek nakon što Senat potvrdi kandidata većinom glasova, predsjednik formalno imenuje ambasadora. Novi ambasador potom odlazi u zemlju domaćina i predaje akreditive šefu države, čime službeno preuzima dužnost. Za razliku od mnogih država, ambasadori SAD ne stupaju na funkciju odmah nakon predsjedničke nominacije. Potvrda Senata predstavlja važan mehanizam kontrole izvršne vlasti i često može potrajati sedmicama ili mjesecima, posebno ako postoje političke kontroverze oko kandidata.

Deo opozicije u Skupštini Crne Gore, predvođen Demokratskom partijom socijalista (DPS) predstavio je zajedničku platformu za prevazilaženje institucionalne i političke krize, prenosi RTCG. Kao ključne elemente platforme predstavnici opozicije navode izmene Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i Upravi policije, politički konsenzus o imenovanjima u pravosuđu i državnim institucijama, kao i obavezu da se bez saglasnosti opozicije ne menjaju važni zakoni iz oblasti izbornog sistema i državnog uređenja. Na to su odgovorili iz Pokreta Evropa Sad (PES) i njihovih koalicionih partnera, navodeći da "parlamentarna većina prima k znanju činjenicu da opozicione parlamentarne partije, i nakon više probijenih rokova koje su same postavile tokom razgovora u Delegaciji Evropske unije, nijesu uspjele da usaglase jedinstvenu platformu, pa samim tim ni jedinstven politički stav." Predsednik DPS-a Danijel Živković, koji je predstavio platformu opozicije, poručuje da opozicija želi da doprinese ubrzanju evropskog puta Crne Gore, ali da neće biti „nijemi posmatrač“ kršenja Ustava, ljudskih prava i demokratskih procedura. Živković navodi i da je Crna Gora upala u krizu nakon što su početkom marta u Skupštini usvojene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakon o ANB, čemu se opozicija oštro protivila. Ove zakone je predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio na ponovno odlučivanje, uz objašnjenje da to čini jer ovi zakoni nisu usklađeni sa pravnim principima Evropske unije (EU), ali i zakonodavstvom Crne Gore. Skupština Crne Gore je, međutim, 19. marta ponovo izglasala ova dva zakona. Kritike na ovaj zakon došle su i iz nevladinog sektora, ali i Evropske komisije iz koje je pre usvajanja zakona saopšteno da oni nisu u skladu sa pravnom tekovinom Evropske Unije, te da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. „Potrebno je izmijeniti dva zakona o ANB-u i unutrašnjim poslovima. Ova dva zakonska rješenja nijesu usaglašena sa Ustavom i nijesu ispoštovala osnovna ljudska prava i slobode i deklaracije i povelje na međunarodnom nivou“, rekao je Danijel Živković iz DPS-a, predstavljajući jedinstvenu platformu opozicije, prenosi RTCG. Kao drugi segment platforme naveo je potrebu postizanja političkog konsenzusa oko imenovanja u pravosuđu i drugim važnim institucijama, poput Sudskog saveta, Fiskalnog saveta i RTCG-a. Treći segment platforme odnosi se na to da, kako je naveo Živković, izborni zakoni ne bi trebalo da se menjaju bez saglasnosti opozicije, odnosno šireg konsenzusa. Predstavnici opozicije poručili su da je proces evropskih integracija nešto što je u temelju svim potpisnicama platforme. Crna Gora smatra se liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, a vlada najavljuje zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 14.

Bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica u petak je pred Apelacionim sudom u Podgorici negirala krivicu za delo zloupotreba položaja za koje je osuđena prvostepenom presudom osuđena na godinu i devet meseci. Medenica, koja je u drugom slučaju prvostepenom presudom osuđena na deset godina zatvora, rekla je na Apelacionom sudu da joj se tu "ne sudi zbog jednog predmeta, već zbog načina na koji sam rukovodila sudom i funkcije koju sam obavljala", prenela je Radio-televizija Crne Gore. U ovom slučaju je Viši sud u decembru utvrdio da je Medenica kao predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića. Prema tužilaštvu, cilj je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. Medenica je u petak rekla da je izložena kontinuiranom pritisku javnosti i institucija, kao i da su "gospodari ljudskih sudbina" odlučili da je ona svega lošeg u pravosuđu. "Sadašnji gospodari sudbine su pod plaštom evropski vrijednosti vladavinu prava smjestili u arenu političke odmazde", rekla je Medenica. Ona je rekla da tokom postupka nijesu pravilno cenjeni dokazi odbrane. Njena odbrana je tražila ukidanje prvostepene presude i vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje, uz ocenu da tokom postupka nije dokazano da je Medenica uticala na donošenje odluke u Privrednom sudu. Suspendovana sutkinja Vlahović Milosavljević, koja je za zloupotrebu položaja osuđena na šest meseci zatvora, nije se pojavila na Apelacionom sudu po preporuci lekara. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Medenica je u januaru prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na 10 godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. Specijalno državno tužilaštvo saopštilo je u četvrtak da je uložilo žalbu na prvostepene presude u tom slučaju u kojem je osuđeno ukupno 17 osoba i jedno pravno lice za krivična dela stvaranje kriminalne organizacije, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, te navođenje na protivzakonit uticaj.

Specijalno državno tužilaštvo (SDT) u Crnoj Gori saopštilo je u četvrtak da je uložilo žalbu na prvostepenu presude suda u Podgorici u slučaju u kojem su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i njen sin Miloš Medenica osuđeni na zatvorske kazne. Prvostepenom presudom Višeg suda u Podgorici u januaru Vesna Medenica je osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na 10 godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. U tom postupku je ukupno 17 osoba i jedno pravno lice osuđeno za krivična dela stvaranje kriminalne organizacije, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, te navođenje na protivzakonit uticaj, navodi se u saopštenju. Specijalno državno tužilaštvo uložilo je žalbu Apelacionom sudu zbog "povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja". Tužilaštvo je još po izricanju kazne najavilo žalbu, jer je tražilo kaznu od 20 godina zatvora i za Vesnu i Miloša Medinicu. Specijalno tužilaštvo navodi i da su odluke o kaznama donete na štetu dela optuženih, a u korist drugih. Tužilaštvo je predložilo ukidanje presude prvostepenog suda, ponovno suđenje i preinačenje kazne, tako da se delu optuženih izreknu strože kazne, a drugom delu da se smanje. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. Krajem aprila policija u Crnoj Gori saopštila je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su pomogle Milošu Medenici prilikom bekstva. Osoba koja se predstavlja kao Miloš Medenica se, nakon bekstva, pojavljivala na desetinama video-snimaka na društvenoj mreži X, uglavnom iznoseći tvrdnje o zloupotrebama u bezbednosnom sektoru i policiji u Crnoj Gori i Srbiji.

Kako se Crna Gora sve više približava članstvu u Evropskoj uniji, jedno specifično jezičko pitanje privlači pažnju. Crnogorski je izuzetno sličan hrvatskom, ali jezička politika na Balkanu ima duboke korene. Ako EU garantuje da nacionalni jezik svake članice postaje zvanični jezik Unije, postavlja se pitanje: da li će Brisel izdvajati milione za prevođenje gotovo identičnih dokumenata ili će pokušati da pronađe drugačije rešenje? I da li je Haški tribunal već ponudio odgovor na ovaj problem?

Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori ograničilo je na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Savjet Agencije za audiovizuelne medijske usluge (SAMU) saopštio je u ponedeljak da je dokumentarni film "Referendum – priča o izmišljenoj slobodi" samo jedan od takvih sadržaja i da nije izolovan slučaj u odnosu na utvrđene povrede profesionalnih i regulatornih standarda. SAMU je takođe zbog emitovanja tog dokumentarnog filma pokrenula postupke protiv televizija Adria i Prva, emitera registrovanih u Crnoj Gori. Vlasnik TV Informer je kompanija Insajder Team iz Srbije koja izdaje i provladin tabloid Informer. Vlasnici televizija Adria i Prva su takođe u većinskom vlasništvu pojedinaca i kompanija izvan Crne Gore. "Iako postoji pojačano interesovanje javnosti za predmetne sadržaje, važno je naglasiti da oni nisu predmet analize Agencije zbog javnih reakcija, već se duže vrijeme nalaze pod kontinuiranim monitoringom stručnih službi, koje su kroz redovni nadzor i analizu programskih sadržaja pravovremeno uočile i anticipirale ponavljajuće obrasce spornih medijskih praksi", naveo je SAMU. Regulatorno telo je navelo da je analizom sadržaja na Informer TV tokom dužeg vremenskog perioda utvrdilo postojanje kontinuiranog uređivačkog obrasca u okviru kojeg su plasirani sadržaji i kvalifikacije kojima se vređa dostojanstvo građana Crne Gore na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i podriva međusobno poštovanje među društvenim i nacionalnim zajednicama. "Posebno je evidentirano sistematsko osporavanje državnog i nacionalnog identiteta Crne Gore, uz ponavljajuće obrasce uređivačkog predstavljanja koje može podstaći diskriminaciju, društvenu polarizaciju i netrpeljivost na osnovu nacionalne pripadnosti", naveo je SAMU. Ta agencija je u februaru pokrenula postupke protiv Informer TV zbog sadržaja s elementima govora mržnje, negiranja nacionalnog identiteta i glorifikacije pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca, što predstavlja kršenje Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, ali da je ta televizija nastavila da emituje sličan sporan sadržaji. SAMU navodi da je u obavestila nadležni regulatorni organ Srbije odakle je TV Informer "pružajući mogućnost preduzimanja mjera u okviru njegove nadležnosti", ali pošto ni posle toga nije došlo do prestanka emitovanja spornih sadržaja, "Savjet Agencije ocijenio je da su se stekli uslovi za izricanje mjere privremenog ograničavanja reemitovanja kompletnog programa Informer TV na teritoriji Crne Gore".