Crna Gora je pokrenula ekstradicijski postupak protiv Amira Baratija, kojeg Sjedinjene Američke Države terete za sudjelovanje u masovnim kibernetičkim napadima na kritičnu infrastrukturu u kojima je pričinjena šteta veća od 3,4 milijarde dolara u korist Iranskog revolucionarnog gardijskog korpusa (IRGC). Prema navodima policije, hapšenje je provedeno u suradnji s američkim Federalnim istražnim uredom (FBI), a SAD terete Baratija za sudjelovanje u hakerskim napadima na najmanje 150 američkih univerziteta, kao i za krađu povjerljivih podataka i intelektualnog vlasništva. Barati je predan Višem sudu u Podgorici koji mu, po proceduri, određuje ekstradicijski pritvor, nakon čega će protiv njega će biti pokrenut postupak izručenja koji može trajati mjesecima. Ime Amira Baratija, koji prema policijskim navodima ima iransko i tursko državljanstvo, nije izrijekom navedeno u ranije objavljenim optužnicama u SAD-u za kibernetički kriminal. Američki pravni sustav često je u sličnim slučajevima koristio naknadno podignute "zapečaćene" optužnice koje se otvaraju tek nakon hapšenja osobe, što SAD-u omogućuje dugotrajno održavanje statusa "bjegunca od pravde". Navodi koje je objavila crnogorska policija sadrže iste elemente kao slučaj u SAD-u protiv tzv. "Mabna grupe" iz 2018. godine. Teheranski Mabna Institut i devet Iranaca terete se da su u ime Iranskog revolucionarnog gardijskog korpusa (IRGC) napali više od 320 univerziteta širom svijeta, od čega oko 144 u SAD-u. U objavljenoj optužnici protiv "Mabna grupe" se također navodi da je nanesena šteta od 3,4 milijarde dolara. U hakerskim napadima Mabna grupe kompromitirano je oko 8.000 korisničkih naloga profesora, istraživača i zaposlenih te ukradeno približno 30 terabajta (30 hiljada gigabajta) akademskih istraživanja i naučnih radova. Nijedan od devet optuženih iranskih državljana nije uhapšen i osuđen, a američki tužitelji navode da su nedostupni pravosuđu. Kako je Barati došao u Crnu Goru?Iz crnogorske policije nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa je li utvrđen identitet uhapšenog, je li imao boravište u Crnoj Gori pod tim ili nekim drugim imenom ili je uhapšen po dolasku ili u tranzitu prema drugim zemljama. Nema odgovora ni na pitanje da li je uhapšena osoba osumnjičena za napad na informatičku infrastrukturu u Crnoj Gori, koja je članica NATO-a. Sigurnosni i pravosudni stručnjaci godinama upozoravaju da je Zapadni Balkan oduvijek zanimljiv organiziranim kriminalnim skupinama, zbog geografskog položaja između Europe, Bliskog istoka i Azije, bezviznih režima sa zemljama kao što su Rusija ili Kina, različitih ekstradicijskih standarda, ali i dovoljno razvijene digitalne infrastrukture. Adis Balota s Fakulteta za informacijske tehnologije u Podgorici, podsjeća da ovo nije prvi slučaj te da su u široj regiji proteklih godina identificirani brojni članovi hakerskih grupa koje se infiltriraju kroz migracione tokove, a za one koji rade u korist država kaže da imaju "praktično neograničena sredstva". "Takvi napadi nisu samo za finansijsku korist. Imamo tu i vojnu ili industrijsku špijunažu. Cyber prijetnje nemaju granice, a takve grupe mogu sa Zapadnog Balkana da napadaju kritičnu infrastrukturu u bilo kojoj državi svijeta", kazao je Balota za RSE. Iran i IRGC imaju dugogodišnju povijest kibernetičkih operacija usmjerenih protiv SAD-a i drugih zapadnih zemalja. Iran je u zemljama regije prisutan kroz ambasade, kulturne i obrazovne centre, a skupine povezane s Iranom napadale su kritičnu infrastrukturu u zemljama regije, među kojima je napad na vladine institucije u Albaniji koja ugošćuje iransku disidentsku oporbu. Američke kibernetičke i obavještajne službe upozorile su u aprilu ove godine na "pojačane iranske operacije usmjerene na sustave kritične infrastrukture, uključujući energetiku, komunikacije i obrazovne mreže", uz ocjenu da su se takve kampanje proteklih mjeseci intenzivirale. U zemljama regije uglavnom su otkrivani i hapšeni članovi različitih organiziranih kriminalnih mreža koje trguju drogom, oružjem i ljudima, peru novac ili su visokorangirani članovi terorističkih mreža, kao što je tzv. Islamska država Sirije i Iraka. Šta čeka Baratija u Crnoj Gori?Iz advokatskog ureda Lutovac & Partneri iz Podgorice su za RSE pojasnili da se nakon hapšenja na temelju međunarodne potjernice osumnjičeni dovodi pred suca za istragu koji utvrđuje identitet i evidentira se kratko izjašnjenje o potjernici. Nakon toga se u pravilu određuje ekstradicijski pritvor. Prema novom zakonu usvojenom 2026. godine, pritvor može trajati sve do konačne odluke o izručenju, dok je ranije bio vremenski ograničen. Država koja traži izručenje, u ovom slučaju SAD, ima rok od 40 dana da dostavi formalnu zamolnicu o izručenju, a u protivnom se pritvor ukida, iako se, kaže advokat Vuk Lutovac, takvi ishodi u praksi rijetko događaju. Zemlja koja traži izručenje prosljeđuje dokumentaciju diplomatskim putem Ministarstvu pravde Crne Gore, Ministarstvo dostavlja sudu, a sud dostavlja braniocu. Sud potom zakazuje ročište na kojem se razmatraju uvjeti za izručenje, uključujući državljanstvo, da li postoje rizici političkog, vjerskog ili rasnog progona te kršenja ljudskih prava ili izricanja smrtne kazne. U prvom stupnju odluku donosi vijeće od troje sudaca, nakon mišljenja suca za istragu, nakon čega se predmet po službenoj dužnosti šalje Apelacijskom sudu. Ako sud zaključi da nema uvjeta za izručenje, osoba se pušta na slobodu, dok se u suprotnom postupak može nastaviti kroz žalbeni postupak. Konačnu odluku, nakon pravomoćnosti sudske odluke, donosi ministar pravde Crne Gore. Paralelno s ekstradicijskim postupkom može se pokrenuti zahtjev za azil, koji odgađa izručenje do donošenja odluke o međunarodnoj zaštiti. Ako je azil odobren, izručenje se ne provodi. Protiv odluka Apelacijskog suda može se podnijeti ustavna žalba Ustavnom sudu Crne Gore, koja formalno ne odlaže izvršenje izručenja. Međutim, prema pravnoj praksi, Ustavni sud u pojedinim slučajevima hitno razmatra takve žalbe i privremeno odgađa izručenje kako bi se izbjeglo da pravna zaštita postane bespredmetna. Može li Crna Gora izručiti Baratija u SAD?Crna Gora i SAD nemaju formalni bilateralni ugovor o ekstradiciji. Proteklih godina dvije su zemlje razvile praksu suradnje u izručenjima, uključujući više slučajeva u kojima su osobe optužene u SAD-u predane američkom pravosuđu. Jedan od posljednjih primjera je izručenje južnokorejskog državljanina Do Kvona, koji je uhapšen u Crnoj Gori u martu 2023. godine i izručen SAD-u u decembru 2024. godine, nakon više sudskih odluka i konačne odluke novog ministra pravde. Sličan obrazac zabilježen je i u ranijim slučajevima izručenja američkih državljana, kao što je slučaj Richarda i Mariette Ayvazyan koji su izručeni SAD-u krajem 2022. godine gdje su osuđeni za prevare, pronevjere i pranja novca u iznosu većem od 20 milijuna dolara. Suradnja na tekstu: Jelena Janković.

"Ustavom Crne Gore propisano je da Ustavni sud ima sedam sudija, i samo potpun sastav Suda ujedno znači i funkcionalan sud", kažu iz Ustavnog suda Crne Gore za Radio Slobodna Evropa (RSE). Taj sud pola godine radi sa jednim članom manje - sa šest umesto sedam sudija. Među njima je i sutkinja koja je ostvarila uslov za penziju, nakon čega joj je parlament produžio mandat do izbora novog sudije, a na maksimalno godinu dana. Skupština Crne Gore i dalje nije izabrala dva člana Ustavnog suda koje je predložio predsednik Jakov Milatović, uprkos pozivima Evropske unije (EU) da to učini. Od sredine 2022. godine do danas Ustavni sud Crne Gore je većinu vremena proveo u nepotpunom sastavu, što je i ranije kritikovala Evropska unija. Kako funkcioniše Ustavni sud u nepotpunom sastavu?Sedam sudija Ustavnog suda bira Skupština. Pet predlaže skupštinski Ustavni odbor, a ostale predsednik države. Ustavni sud je u drugoj polovini 2025. godine imao samo četiri člana. U novembru iste godine na jedno od tri upražnjena mesta izabran je sudija Jovan Jovanović, kog je predložio Ustavni odbor Skupštine. Ostala dva predložena kandidata tada nisu izabrana. Poslednjeg dana 2025. Skupština je izglasala sudiju Nikolu Mugošu, kog je takođe predložio Ustavni odbor. Sudija kog je predložio predsednik zemlje nije izabran. Nekoliko dana ranije, parlament je sutkinji Ustavnog suda Desanki Lopičić koja je ostvarila uslove za penziju produžio mandat do izbora naslednika, odnosno na najduže godinu dana. Od tada se mesecima odlaže glasanje o dva kandidata koja je predložio predsednik Jakov Milatović – sudiji Višeg suda u Podgorici Predragu Krstonijeviću i sutkinji Vrhovnog suda Crne Gore Jeleni Ružičić. Iz Ustavnog odbora Skupštine Crne Gore nisu odgovorili na pitanja RSE o tome kad je planirano sledeće glasanje. Sudije Ustavnog suda i same pozivaju na izbor nedostajućih članova. U pisanom odgovoru za RSE, iz Ustavnog suda objašnjavaju da postoji svakodnevna opasnost da zbog podeljenog ishoda glasanja Ustavni sud neće doneti odluke, kako u ustavnim žalbama, tako i u postupcima ocene ustavnosti. Takođe, upozoravaju da Crna Gora "ne bi smjela da dočeka izbornu godinu bez kompletnog sastava Ustavnog suda" jer tako nastaje rizik da se ne proglasi izborni rezultat, za šta je neophodna konačna odluka Ustavnog suda. Sledeći parlamentarni izbori u Crnoj Gori trebalo bi da se održe do 30. juna 2027. godine. Izbor sudija uslov za napredak na evropskom putuI u Rezoluciji Evropskog parlamenta o Crnoj Gori koja je izglasana 17. juna poziva se na ubrzavanje imenovanja u pravosuđu. "Naglašava se ključna uloga Ustavnog suda za stabilnost pravnog poretka i izbornog sistema; izražava se ozbiljna zabrinutost zbog dugotrajnog odlaganja izbora sudije Ustavnog suda, što može ugroziti punu funkcionalnost jedne od ključnih institucija za zaštitu vladavine prava i procesa evropskih integracija", navodi se u izveštaju. Članovi Ustavnog suda sastali su se 12. juna sa koizvestiteljskom parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Crnu Goru Lilianom Tangi. Ona je tada istakla da je Ustavni sud postigao odlične rezultate uprkos tome što radi u nepotpunom sastavu. Ipak, dodala je da je "potpuna funkcionalnost Ustavnog suda uslov za zatvaranje poglavlja 23 i 24 [u pristupnim pregovorima sa EU], jer se ne mogu garantovati osnovna, ustavna ljudska prava bez potpunog sastava Ustavnog suda". Crna Gora je privremeno zatvorila 16 od 33 poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. Smatra se predvodnikom u evrointegracijama, sa izgledima da pristupi Uniji do kraja decenije. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović, koji je više puta pozivao Skupštinu da hitno izabere nedostajuće sudije, u saopštenju je naveo da nedavni non pejper Evropske komisije potvrđuje njegov stav da “bez funkcionalnog, popunjenog i nezavisnog Ustavnog suda nema pune vladavine prava, stabilnih institucija, ni završetka evropskog puta Crne Gore.” Milatović je takođe zatražio ocenu ustavnosti zakonskog člana kojim se omogućava produženje mandata sudiji Ustavnog suda do izbora novog sudije, što je učinjeno u slučaju sutkinje Desanke Lopičić. Zašto se kriza stalno ponavlja?Pravna savetnica iz nevladine Akcije za ljudska prava (HRA) Amra Bajrović smatra da je neustavno to što sutkinja Lopičić i nakon ispunjavanja uslova za odlazak u penziju obavlja funkciju u Ustavnom sudu. Sporno je, navodi, i to što Skupština više od četiri meseca odlaže glasanje o kandidatima koje je predložio predsednik Milatović. "Ne postoji opravdan razlog zbog kojeg se ovo pitanje uporno ne uvrštava u dnevni red. Jedini razlog je inat vladajuće većine, koja više nije u dobrim odnosima s predsjednikom", kaže Bajrović. Ona navodi da je trenutno nerešeno više od 300 predmeta, među kojima i inicijative za ocenu ustavnosti. Navodi primer inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je Skupština usvojila u martu, a koje osporavaju opozicione partije, civilno društvo, predsednik države i Evropska unija. Ova, kao i prethodne krize u vezi sa Ustavnim sudom su, smatra Bajrović, posledica dva problema. Osim partikularnih političkih interesa, prema njenom mišljenju, problem predstavljaju i različita pravna tumačinja pravila o prestanku funkcije sudija Ustavnog suda zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju. Bajrović zaključuje da zabrinjava to što se Crna Gora iz godine u godinu suočava sa istim kritikima u vezi sa pitanjima od opšteg interesa koja su, kako kaže, mogla biti rešena mnogo ranije. Prethodne blokade Ustavnog sudaPrva ustavna kriza u Crnoj Gori počela je sredinom 2022. godine kada je u Ustavnom sudu bilo aktivno samo troje sudija. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države tada su pozvale političke aktere da se dogovore o deblokadi Ustavnog suda bez kog nisu mogli da se održe izbori. Tek u februaru 2023. postignuta je dvotrećinska većina za izbor troje sudija, dok je sedmi i poslednji sudija izabran u novembru iste godine. Međutim, godinu kasnije, Skupština je donela odluku o penzionisanju sutkinje Dragane Đuranović. Ta odluka je doneta bez sprovođenja ustavne procedure. Da nisu ispoštovane procedure prilikom razrešenja te sutkinje, potvrdila je i Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope. U međuvremenu se dvoje sudija penzionisalo, zbog čega je sud u drugoj polovini 2025. godine radio sa četiri od sedam sudija.

Evropska unija (EU) će ove jeseni održati stratešku raspravu o proširenju i reformama, što bi trebalo da bude potvrđeno u završnom dokumentu dvodnevnog samita lidera EU, koji se 18. i 19. juna održava u Briselu. "U svetlu novog zamaha u procesu proširenja i podsećajući na Granadsku deklaraciju, Evropski savet će na sastanku u oktobru 2026. godine održati stratešku diskusiju o proširenju i reformama", navodi se u nacrtu zaključaka sa sastanka lidera, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid. U ovom nacrtu se za samit EU i Zapadnog Balkana, održan 5. juna u Tivtu, ocenjuje da je bio događaj koji je doprineo novom zamahu u procesu proširenja. Očekuje se da će se predstojeća strateška rasprava odnositi na novi pristup proširenju, koji još nije formalizovan, ali se već pominje u najmanje tri dokumenta objavljena tokom prethodnih nedelja. Prvi predlog izneo je nemački kancelar Fridrih Merc, koji je krajem maja evropskim institucijama dostavio takozvani non-pejper. U njemu je predložio da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u EU, dok bi Ukrajina dobila status pridružene članice bez prava glasa. Dan uoči samita u Tivtu predstavljen je i drugi nezvanični dokument – francusko-nemački predlog čiji je cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku procesa proširenja. Dokument se bavi državama kandidatima koje zaostaju u sprovođenju institucionalnih reformi, koje EU smatra ključnim uslovom za članstvo. Neposredno nakon tog događaja objavljen je i treći non-pejper, koji su pripremile Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg. U njemu se predlažu ograničena prava za buduće članice EU, sa ciljem zaštite funkcionisanja evropskih institucija i sprečavanja eventualnog nazadovanja novih članica u poštovanju osnovnih evropskih vrednosti. Diplomatski izvori u Briselu potvrdili su za RSE da se intenzivno razmatraju nove opcije i pristupi procesu prijema budućih članica. Sagovornici istovremeno nagoveštavaju da se buduća proširenja verovatno neće odvijati po modelu koji je primenjivan u prethodnim talasima proširenja. Nacrt zaključaka za samit EU takođe ukazuje na novi pristup kroz naglasak na "postepenoj integraciji". Iako se to ne navodi izričito, ovaj koncept se dovodi u vezu sa predlogom koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. "Podsećajući na svoje prethodne zaključke, Evropski savet ponavlja da će Evropska unija nastaviti blisku saradnju sa Zapadnim Balkanom i podržavati reformske napore regiona na putu ka članstvu u EU. Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", navodi se u nacrtu zaključaka koje bi lideri EU trebalo da usvoje po završetku samita.

Edmir V. iz Beograda posetio je Finsku u aprilu. Presedao je u Stokholmu i kaže da je zbog novog evropskog sistema ulaska i izlaska zamalo propustio sledeći let, iako je između letova imao tri sata razmaka. "Staneš u red i čekaš, čekaš, čekaš... Graničar počinje sa ispitivanjem o prethodnim putovanjima, uključujući i razloge zašto sam posetio jednu ili drugu evropsku državu. Pitanja su bila donekle čak i neprijatna. Međutim, pravi haos je nastao kada se nešto dogodilo sa uređajem koji je odjednom prestao da funkcioniše. Onda su svi putnici prebačeni u isti red za čekanje", opisao je Edmir u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Slično je prošao i Bojan iz Podgorice. Doputovao je na belgijski aerodrom Šarlroa (Charleroi) i zatekao dug red ljudi koji su čekali da prođu kroz sistem. Spasla ga je činjenica da je putovao sa bebom, pa je imao prednost prolaska. Ali ni to nije značilo da je prošao bez čekanja, pošto je broj onih koji su imali "prednost" bio veliki. Ostali, koji nisu putovali sa bebama, kaže on, čekali su satima. Grupa kosovskih kolega putovala je kolima krajem maja u Grčku. Namerno su odabrali radne dane za ulazak i izlazak iz zemlje kako bi izbegli potencijalne vikend gužve. Čitali su izjave evropskih zvaničnika da procedura traje veoma kratko. Međutim, kažu, trajala je neočekivano dugo. Prema rečima onih sa kojima je razgovarao RSE, neki putnici bili su primorani da odgovaraju na pitanja graničnih policajaca o razlozima ranijih putovanja ili, na primer, o nedostatku pečata u pasošu koji bi dokazivao da su napustili šengensku zonu. Drugi su imali tehničke probleme sa skeniranjem otisaka prstiju ili fotografisanjem lica. Kažu da se za svako vozilo čekalo najmanje 20 minuta. Hana iz Beograda doputovala je avionom u junu u Bergamo, u Italiji. Po dolasku je stala u red za putnike koji nisu državljani zemalja Evropske unije. Čekala je oko 45 minuta pre nego što je prošla graničnu kontrolu i proceduru skeniranja. Nakon toga putovala je vozom iz Italije u Švajcarsku. Kada je švajcarskim graničnim službenicima predala pasoš, njeni podaci su već bili evidentirani u sistemu. Na ekranu se pojavila i fotografija koja je snimljena tokom granične kontrole u Italiji, što je pokazalo da su informacije već bile dostupne nadležnim službama. To su samo neki od primera iskustava državljana takozvanih trećih zemalja (država koje nisu članice EU) koji prolaze kroz procedure Sistema ulaska i izlaska (EES). Sistem je uveden u oktobru, a postao je potpuno operativan 10. aprila ove godine. Šta podrazumevaju nova pravila?Reč je o automatizovanom sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša putnika koji ulaze u šengenski prostor. Primenjuje se na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Beleži biometrijske podatke, otiske prstiju i fotografiju lica, kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. Od početka primene ovog sistema nastao je haos na evropskim aerodromima. Društvene mreže preplavljene su svedočenjima o dugim redovima čekanja koji ponekad rezultiraju i propuštanjem letova. Iz nadležnih evropskih službi kažu da EES već pokazuje pozitivne rezultate. Putnici će, s druge strane, morati da se prilagode jer će ovo od sada biti sastavni deo putovanja. Izgradnja i modernizacija infrastrukture trebalo bi da u narednim godinama olakšaju proces. Prva godina, međutim, najverovatnije će biti teška, a letnja sezona predstavljaće poseban izazov. U aprilu 600 propuštenih letova u BriseluSamo tokom uskršnjih praznika oko 600 osoba propustilo je let na briselskom aerodromu. Zbog toga ovaj aerodrom sada savetuje putnike da ignorišu pravilo dolaska dva sata ranije. "Primetili smo da je uvođenje EES-a dovelo do produženja vremena čekanja na dva do tri sata. Sarađujemo sa Federalnom policijom, koja je odgovorna za provere i proces, i činimo sve što je u našoj moći da što bolje upravljamo redovima", navodi se u odgovoru za RSE iz aerodroma Zaventem, glavne vazdušne luke u Belgiji. Još teža situacija je na kopnenim prelazima. Iz grčke policije za RSE navode da su komplikacije normalne pri uvođenju novog sistema. "Kao i kod svakog velikog prelaska na nove procedure granične kontrole, uvođenje sistema može u početku imati uticaj na vreme obrade na određenim graničnim prelazima, posebno tokom perioda povećanog prometa putnika. To je uglavnom povezano sa dodatnim zahtevima za proveru i biometrijsku registraciju koji se moraju sprovesti za državljane trećih zemalja pri ulasku i izlasku. Ove procedure su sastavni deo sistema i ne mogu se izostaviti", navode iz grčke policije. Da li će biti lakše tokom letnje sezone?Približavanjem letnje sezone više evropskih država razmatra mogućnost fleksibilnijeg pristupa obradi podataka. Hrvatska i Grčka, zbog geografske blizine, ostaju najatraktivnije destinacije za letnje odmore građana regiona. Iz hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova potvrđuju da je tokom vrhunca sezone dozvoljen određeni stepen fleksibilnosti. Ona može uključivati privremena odstupanja od uzimanja biometrijskih podataka, uz obavezno skeniranje putne isprave i evidentiranje vremena ulaska u državu članicu Evropske unije. "Navedeni model može se primenjivati u vremenski ograničenom obimu, najviše šest sati u vanrednim okolnostima koje dovode do toliko gustog saobraćaja da vreme čekanja na graničnom prelazu postane predugo. To konkretno znači kreiranje EES dosijea bez uzimanja biometrijskih podataka", rekli su za RSE iz hrvatskog MUP-a. Hrvatska strana očekuje gužve tokom letnje sezone, ali ističe da su one postojale i pre uvođenja ovog sistema. "Korišćenje EES sistema može izazvati povremeno dodatno usporavanje saobraćaja u vršnim opterećenjima na drumskim graničnim prelazima, s obzirom na to da osoba mora da izađe iz vozila kako bi bila biometrijski registrovana u sistemu. To se ublažava korišćenjem ručnih EES čitača, gde se biometrija uzima na ulazno-izlaznim trakama pre dolaska osobe do kontrolne kućice", navode iz hrvatskog MUP-a. Dodaju da se na aerodromima, pored stacionarnih sistema, koriste i mobilni EES čitači, kiosci i e-kapije kada je to moguće. Iz grčke policije potvrđuju da će tokom vrhunca sezone nastojati da budu fleksibilniji kako bi olakšali prelazak granica. "Grčka na odgovoran način koristi mogućnost delimične suspenzije predviđene relevantnim regulatornim okvirom EU, s ciljem pune usklađenosti sa propisima, ali i pružanja najbolje moguće usluge putnicima", navodi grčka policija za RSE. Takvu mogućnost predviđa i Evropska komisija, institucija koja je uvela EES sistem. "Obustava prikupljanja biometrijskih podataka moguća je na određenim graničnim prelazima i na ograničeno vreme u slučajevima izuzetnih okolnosti koje dovode do predugog vremena čekanja. Ova mogućnost postoji do septembra, čime se pokriva vrhunac letnje turističke sezone", rekli su u odgovoru za RSE iz Evropske komisije. Da li su e-kiosci rešenje?U briselskom aerodromu smatraju da je korišćenje registracionih kioska i elektronskih kapija za određene državljane trećih zemalja ključni deo rešenja za smanjenje vremena čekanja, ali da njihova primena još nije počela. "To su već odobrili nadležni belgijski ministri i brza implementacija ključna je za efikasno smanjenje vremena čekanja za građane izvan EU", navode iz briselskog aerodroma. Unutrašnje granice šengenske zone u nadležnosti su država članica. Zato svaka država pojedinačno uređuje način na koji građani prelaze granice. Iz Evropske komisije potvrđuju da će digitalna primena EES sistema olakšati proces. "Protočnost granica trebalo bi da osiguraju države članice obezbeđivanjem odgovarajućeg broja graničnih policajaca i automatizovanih rešenja, kao što su kiosci za samousluživanje i e-kapije", kažu iz Evropske komisije, dodajući da je to posebno važno na graničnim prelazima sa velikim prometom. Iz grčke policije potvrđuju da intenzivno rade i ulažu u unapređivanje infrastrukture koja bi trebalo da olakša proces ulaska i izlaska iz šengenske zone. "Nadležni organi kontinuirano prate operativni razvoj i, gde je to potrebno, prilagođavaju planiranje i raspodelu resursa kako bi se odgovorilo na sezonski porast saobraćaja i neprijatnosti za putnike svele na minimum", navodi se u odgovoru grčke policije. Uspeh ili krah? Evropska komisija se diči rezultatima EES sistemaEvropska komisija insistira da je reč o veoma uspešnom sistemu čiji je osnovni cilj zaštita evropskih granica. "Šengenski prostor je najposećenija destinacija na svetu, sa 40 odsto svih međunarodnih putovanja koja prelaze njegove spoljne granice. U većini država članica obrada prvih registracija u proseku traje nešto više od jednog minuta", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije. Međutim, u razgovorima sa više od deset građana Zapadnog Balkana koji su tokom prethodnog perioda prošli kroz EES sistem, RSE nije pronašao nijednog sagovornika koji bi potvrdio da je kompletnu proceduru završio za minut. Zvaničnici Evropske komisije podvlače da, kada su podaci putnika već uneti u sistem, naredni ulasci i izlasci treba da budu kraći i efikasniji. Ipak, iako EES sistem predstavlja glavobolju za putnike, već je u prvim mesecima pokazao rezultate zbog kojih je uveden. Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, od oktobra 2025. registrovano je gotovo 80 miliona ulazaka i izlazaka, 35.000 odbijanja ulaska, pri čemu je gotovo 900 osoba identifikovano kao bezbednosna pretnja Evropskoj uniji.

Evropski parlament usvojio je godišnju Rezoluciju o Crnoj Gori, potvrđujući da je ta zemlja i dalje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pozdravljajući napredak ostvaren tokom protekle godine u procesu pristupanja. U dokumentu se navodi da bi cilj zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026. godine mogao biti ostvariv ukoliko Crna Gora zadrži postojeći tempo reformi i političku posvećenost evropskom putu. Crna Gora je ove nedelje zatvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu čime sada ima 16 zatvorenih poglavlja od ukupno 33. Važi za najozbiljnijeg kandidata za narednu članicu EU, a Evropska komisija je najavila da će naredne nedelje predstaviti finansijski paket za ovu zemlju, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. Za Rezoluciju je na plenarnoj sednici glasalo 486 evropskih poslanika, 101 je bio protiv, a 75 uzdržano. Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Marjan Šarec, ocenio je da je Crna Gora danas bliže članstvu u Evropskoj uniji nego ikada u svojoj istoriji. "Napredak Crne Gore pokazuje da je politika proširenja strateška investicija u evropsku bezbednost, stabilnost i otpornost – ne samo za tu zemlju, već i za Evropu u celini. Crna Gora ostaje predvodnik procesa proširenja i tokom protekle godine ostvarila je značajan napredak, pri čemu nijedna druga država kandidat nije toliko odmakla u pristupnom procesu. Sa 16 zatvorenih pregovaračkih poglavlja, članstvo u Evropskoj uniji za Crnu Goru više nije daleka težnja, već realan i dostižan cilj", izjavio je Šarec nakon glasanja. Evropski parlament je usvojenom Rezolucijom ocenio da je Crna Gora ostvarila "opipljiv napredak", ali je naglasio da odlučujuća faza procesa tek predstoji. Poslanici su poručili da će konačni uspeh zavisiti od trajnih rezultata u oblasti vladavine prava, političke stabilnosti i sposobnosti političkih aktera da evropske integracije stave iznad dnevnih političkih interesa. U usvojenoj rezoluciji posebno se naglašava značaj reformi u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, temeljna prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski parlament podseća da upravo napredak u ovim oblastima ostaje ključni pokazatelj spremnosti zemlje za članstvo u Evropskoj uniji. Poslanici su pozvali sve političke aktere u Crnoj Gori da očuvaju široki društveni i politički konsenzus o evropskim integracijama, te nastave sa reformama koje će osigurati nezavisnost institucija, efikasnije pravosuđe i jačanje demokratskih standarda. Rezolucijom se potvrđuje snažna podrška Evropskog parlamenta politici proširenja i evropskoj perspektivi Crne Gore. Evropski poslanici ocenjuju da bi zemlja mogla postati naredna članica Evropske unije ukoliko nastavi sa sprovođenjem reformi i očuva usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Zatvaranjem još dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU), Crna Gora je prošla skoro polovinu završnog procesa,a Brisel se priprema da u budući budžet obuhvati i ovu zemlju kao punoprvnu članicu. Na međuvladinoj konferenciji održanoj u Luksemburgu, zemlja je zatvorila Poglavlje 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja. Time Crna Gora ima ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih je ukupno u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Marilena Rauna, kiparska zamenica ministra za evropska pitanja iz zemlje koja predsedava Evropskom unijom, navela je da se zatvaranjem ovih poglavlja potvrđuje opipljiv napredak i stabilan tempo pregovora o pristupanju Crne Gore, kao i njena posvećenost sprovođenju neophodnih reformi za članstvo u EU. "Privremeno zatvaranje ovih poglavlja odražava konkretan napor da se uskladi zakonodavstvo i postignu rezultati koji će direktno poboljšati živote građana Crne Gore", izjavila je Rauna na kraju međuvladine konferencije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da se institucije u Briselu uveliko pripremaju za prijem Crne Gore u evropski blok. "Već pripremamo mesto Crne Gore unutar naše EU. Radimo na nacrtu Sporazuma o članstvu. Tu se definišu osnovne demokratske strukture, kao što je broj članova Evropskog parlamenta, kao i zaštitne mere demokratije." Sporazum o pristupanju sa Crnom Gorom biće drugačiji jer će obuhvatiti i zaštitne mehanizme demokratije kako bi se osiguralo da nova članica ne nazaduje u pogledu osnovnih vrednosti. "Ideja je imati vrstu polise osiguranja tako da nove države članice koje poštuju pravila neće ni primetiti te zaštitne mere", objasnila je je Marta Kos. Komesarka Kos najavila je i da će sledeće nedelje biti predstavljen finansijski paket za Crnu Goru, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. "Napredak je ogroman, ali sada fokus mora ostati na jačanju stubova svake uspešne države – vladavine prava i slobode medija", poručila je Marta Kos. Ona je pozvala sve političke lidere u Crnoj Gori da se angažuju u pronalaženju zajedničkog jezika o nastavku reformskog procesa, koji je neophodan za napredak ka punopravnom članstvu. Zemlju je na međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je poručio da je Crna Gora posvećena tome da pređe završnu liniju sa istom odlučnošću kao i do sada. "Crna Gora ne kasni, mi držimo reč i isporučujemo rezultate. Do kraja godine zatvorićemo sva poglavlja i učiniti da Crna Gora postane 28. članica 2028. godine", istakao je Spajić. Ranije tokom dana evropska komesarka Kos najavila je da je Irska, koja će predsedavati EU u drugoj polovini ove godine, spremna da tokom svog predsedavanja omogući Crnoj Gori da zaključi pristupne pregovore.

Međuvladina konferencija biće održana u Luksemburgu, a državu će predstavljati crnogorski premijer Milojko Spajić. Radi se o privremenom zatvaranju Poglavlja 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlja 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlje. Time će Crna Gora imati ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih ima u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je prošle nedelje posetila Irsku, državu koja od 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje EU, potvrdila je da postoji volja da tokom irskog predsedavanja Crna Gora zaključi pristupne pregovore. "Ako svi zajedno uradimo naš posao kako treba, što znači Komisija, zemlja kandidat i države članice EU, onda bismo tokom irskog predsedavanja ili na njegovom kraju mogli da završimo dovođenje Crne Gore do cilja. Zašto je ovo toliko važno? Važno je jer, kao nikada ranije, proširenje daje rezultate kao najvažnija spoljnopolitička agenda Evropske unije u poslednjih 16 ili 17 meseci. Uspeli smo više nego u prethodnih 15 godina", rekla je Kos u Luksemburg uoči sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU. Crna Gora se smatra najizvesnijom budućom članicom EU, sa izgledima da postane deo evropskog bloka do kraja ove decenije. U aprilu je u EU doneta odluka o formiranju radne grupe koja će raditi na nacrtu Sporazuma o pristupanju. Ulazak Crne Gore u EU označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji Unije bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Evropske unije. U međuvremenu, EU se ne samo nije proširila već se i smanjila izlaskom Velike Britanije iz bloka nakon referenduma o BREXIT-u, održanog u junu 2016. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je 14. juna odbacilo kao neosnovane optužbe da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije, ocenjujući da takve izjave odražavaju nespremnost dela političkih struktura u Beogradu da prihvate Crnu Goru kao suverenu državu. Razmena oštrih poruka usledila je nakon tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Crna Gora i njeni mediji učestvuju u hibridnom delovanju protiv Srbije. Crnogorsko Ministarstvo je u saopštenju objavljenom na mreži X, ocenilo da učestale izjave iz susedne države svedoče o nespremnosti dela političkih struktura da prihvate Crnu Goru kao suverenu i ravnopravnu državu, a ne kao prostor koji treba vratiti zamišljenim političkim centrima. Dodalo je da ovakvi istupi po pravilu postaju intenzivniji kako se Crna Gora približava članstvu u EU i kako se bliže izbori. "Ostavljamo javnosti da procijeni da li takve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom", navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsetili da je odluka o obnovi crnogorske nezavisnosti konačna, demokratska i međunarodno verifikovana na referendumu, te da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju. Ipak, naglašavaju da se ti odnosi mogu graditi isključivo na međusobnom poštovanju i prihvatanju realnosti, uz odlučno odbacivanje tvrdnji da je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Na kraju se zaključuje da će Crna Gora nastaviti da insistira na evropskom putu, izgradnji ravnopravnog društva i pružanju podrške svim državama Zapadnog Balkana koje iskreno dele evropske vrednosti. Srpska diplomatija: Pojedini krugovi u Crnoj Gori hibridno deluju protiv SrbijeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da reagovanje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore predstavlja "potvrdu hibridne prirode delovanja pojedinih krugova u Crnoj Gori prema političkom životu Srbije". Iz srpskog Ministarstva poručuju da su oštre javne prozivke i pokušaji ućutkivanja pokušaj neprimerenog uticaja na Srbiju, te da bi za odnose dve države bilo daleko korisnije da se sva otvorena pitanja rešavaju kroz institucionalni dijalog i diplomatske kanale. "Srbija nema nikakve pretenzije prema Crnoj Gori, niti dovodi u pitanje njenu državnost, ali njeni predstavnici imaju pravo da ukažu na pojave koje narušavaju dobrosusedske odnose i kontinuirano stvaranje atmosfere u kojoj se Srbija predstavlja kao problem i izgovor za unutrašnje političke neuspehe", navodi se u saopštenju. Zvanični Beograd je pozvao na zajednički rad na pitanjima od stvarnog interesa za građane – poput ekonomske saradnje, infrastrukturnog povezivanja i jačanja međusobnog poverenja. Ističe se da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku prema Podgorici, ali da očekuje isti nivo uvažavanja i poštovanja zauzvrat. Vučić: To je pravi hibridni ratPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 14. juna za Televiziju Prva "da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu u obojenoj revoluciji u Srbiji, a da Crna Gora vodi hibridni rat protiv Srbije". Upitan da prokomentariše kako danas vidi situaciju u Crnoj Gori, Vučić je kazao da je to "njihova (crnogorska) stvar", ali i da "jedino o čemu može da govori je odnos Crne Gore prema Srbiji". "Što se tiče odnosa prema Srbiji, to je apsolutno isto. Ni za jotu bolje, ni za jotu lošije. Na to sam već navikao. Nemojte da smetnete sa uma da je taj odnos bio dodatno pogoršan tokom provođenja obojene revolucije ovde, jer značajnu ulogu su imali mediji u Crnoj Gori, kao platforma za napad i rušenje vlasti u Srbiji. To je pravi hibridni rat. Pošto oni pričaju o hibridnom ratu, oni vode hibridni rat protiv Srbije i svi u tome učestvuju, ili se prave da ne vide da učestvuju", rekao je Vučić.

Više od 2.000 osoba osumnjičenih za ratne zločine počinjene tijekom ratova na području bivše Jugoslavije još nije bilo predmetom istraga nacionalnih pravosuđa, upozorio je 12. juna glavni tužitelj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Serge Brammertz obraćajući se Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda. Brammertz je rekao da su nacionalna pravosuđa preuzela ključnu odgovornost za nastavak procesuiranja ratnih zločina nakon završetka rada međunarodnih tribunala, ali da pred njima i dalje stoji opsežan posao. "U zemljama bivše Jugoslavije više od 2.000 osumnjičenih tek treba biti predmet istraga", rekao je Brammertz tijekom redovitog izvješća Vijeću sigurnosti o radu Mehanizma, nasljednika Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu. Dodao je da vlasti Ruande i dalje tragaju za više od 1.000 osoba osumnjičenih za sudjelovanje u genocidu iz 1994. godine. Brammertz je istaknuo da uspjeh nacionalnih sudova u procesuiranju ratnih zločina u velikoj mjeri ovisi o dokazima, stručnosti i potpori koju pruža njegov ured. "Države članice dosljedno naglašavaju koliko je moj ured neophodan u pružanju podrške njihovom radu", rekao je Brammertz. Govoreći o nasljeđu međunarodnih sudova, Brammertz je podsjetio da su Ujedinjeni narodi tijekom protekla tri desetljeća ostvarili "neusporedive rezultate na području međunarodne kaznene pravde". Prema njegovim riječima, pred međunarodnim tribunalima i Mehanizmom optužene su ukupno 254 osobe, osuđene 154, a više nema bjegunaca koje traže te institucije. "To je potvrda predanosti Ujedinjenih naroda pravdi i odgovornosti", rekao je. Brammertz je također upozorio da su negiranje ratnih zločina i veličanje osuđenih ratnih zločinaca i dalje prisutni u društvima pogođenima sukobima. "Istina je danas potrebnija nego ikada", rekao je, dodajući da pomirenje ovisi o priznavanju i poštovanju patnje svih žrtava bez obzira na njihovu nacionalnu ili etničku pripadnost. Naglasio je važnost očuvanja arhiva Mehanizma i javnog pristupa dokumentaciji kako bi se sačuvala sjećanja na žrtve i omogućilo obrazovanje budućih generacija o počinjenim zločinima. Na kraju obraćanja predložio je da Mehanizam zadrži odgovornost za izvršenje kazni izrečenih pred međunarodnim sudovima, dok bi mandat Ureda tužitelja za pružanje pomoći nacionalnim pravosuđima bio prenesen na Tajništvo Ujedinjenih naroda zajedno s dijelom osoblja i arhivske građe. Međunarodni rezidualni mehanizam za kaznene sudove osnovan je 2010. godine kako bi preuzeo preostale funkcije tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nakon završetka njihovih mandata.

Dva takozvana non-pejper dokumenta kruže poslednjih dana diplomatskim krugovima Evropske unije (EU). Jedan je francusko-nemački predlog, koji je obelodanjen dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana održanog 5. juna u Tivtu u Crnoj Gori. Drugi je predlog pet država članica EU (među kojima su takođe Nemačka i Francuska) o ograničenim pravima budućih članica. Razlika između dva dokumenta odnosi se na period pre i posle prijema novih članica. Foto galerija: Tivat centar Evrope uoči prvog samita EU-Zapadni BalkanJedan ima za cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku država kandidatkinja za članstvo, opterećenih manjkavim institucionalnim reformama koje su nužni uslov postavljen od strane EU. Drugi dokument usmeren je na zaštitu funkcionisanja institucija EU i sprečavanje eventualnog nazadovanja budućih članica u poštovanju temeljnih evropskih vrednosti. Šta je iza novih predloga iz EU?Istovremeno, iza ovih predloga može se naslutiti i namera sužavanja mogućnosti da neka od budućih članica, nakon ulaska u EU, iskoristi svoje pravo veta kako bi blokirala pristupanje narednih kandidata koji čekaju članstvo. Dok francusko-nemački predlog nudi zemljama kandidatima benefite članstva i pre formalnog prijema u EU, najnoviji non-pejper bavi se ograničenjima koja bi nove članice imale i nakon što postanu deo evropskog bloka. Postojeće članice EU imaju to pravo u odlukama koje zahtevaju jednoglasje, među njima, prijema novih članica, spoljna politika, izmene osnivačkih ugovora Unije, i odluke o prijemu novih članica u Šengensku zonu. Romen Le Kiniu, generalni direktor francuskog tink-tenka "Euro Créative", smatra da predlog Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga još jednom pokazuje da su države članice podeljene oko toga kakvo proširenje EU treba da sprovede, iako postoji saglasnost o geopolitičkoj hitnosti tog procesa. "Neke zapadnoevropske zemlje, uključujući i države osnivačice, strahuju da bi dalje proširenje moglo da oslabi funkcionisanje EU i zato ga žele povezati sa širom raspravom o Evropi više brzina, pa čak i sa mogućim ograničenjima prava glasa za nove članice", kaže Le Kiniu u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). "To bi predstavljalo veliku transformaciju evropskog projekta i nosilo jasan politički rizik: da bi zemlje kandidatkinje mogle da pristupe Uniji koja se značajno razlikuje od one kojoj su prvobitno težile da se pridruže", dodaje on. Crna Gora - izuzetak ili žrtva?Moguće i jedno i drugo. Na kraju prošlonedeljnog samita u Tivtu, predsednik Crne Gore, Jakov Milatović je nagovestio je da se francusko-nemački predlog, pod uslovom da bude primenjen, ne bi odnosio na njegovu državu, budući da je crnogorski slučaj, prema njegovim rečima, "donekle jedinstven". To je nagovestio i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, rekavši da francusko-nemački predlog, nije toliko važan za Crnu Goru koliko je važan za druge kandidate. Crna Gora se trenutno smatra najizglednijom narednom članicom Evropske unije. Prijem do kraja ove decenije ocenjuje se kao dostižan cilj, a EU je već odlučila da započne izradu Sporazuma o pristupanju. Crnoj Gori je i ranije predočeno da njen sporazum sa EU neće biti identičan prethodnim sporazumima te da će imati zaštitne klauzule. Kos najavila zaštitne mere u budućem sporazum o pristupanju Crne GoreUlazak Crne Gore označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji EU bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Unije. Za Bertu Lopes Domeneh, političku analitičarku iz Centra za evropske politike, kada su u pitanju zemlje predvodnice, poput Crne Gore i Albanije, razgovor bi trebalo da bude usmeren na završetak reformi potrebnih za zatvaranje pregovora i ostvarivanje punopravnog članstva u narednim godinama, pre kraja ovog mandata institucija EU. Međutim, Crna Gora koja je pregovore o članstvu vodila polazeći od pretpostavke da će po ulasku u EU imati ista prava i obaveze, mogla bi biti izuzetak i ako bi se primenila ideja najnovijeg dokumenta pet država članica EU, jer bi se upavo ta država mogla među prvima da se suoči sa ograničenjima. Šta je smisao francusko-nemačkog predloga?Francusko-nemački predlogu i dalje ima status non-pejpera, odnosno neformalnog dokumenta koji se koristi u evropskim diplomatskim krugovima za iznošenje novih ideja, testiranje stavova ili predlaganje rešenja bez preuzimanja formalnih obaveza. Međutim ova inicijativa polako počinje da zauzima mesto i u evropskom političkom narativu. "Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", stoji u nacrtu zaključaka samita koji će biti održan 18 i 19 juna u Briselu a u koji RSE ima uvid. Upravo naglasak na "postepenoj integraciji", kako stoji u nacrtu, odnosi se, doduše ne eksplicitno, na predlog koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. Iz Evropske komisije (EK) ocenjuju da se ideje iznete u ovom dokumentu podudaraju sa stavovima ove institucije. Gijom Mersije, portparol Evropske komisije, pozdravlja činjenicu da se ova diskusija odvija među državama članicama. "To pokazuje da postoji snažna posvećenost i od strane država članica. Vidimo mnogo podudarnosti sa našim sopstvenim stavovima o postepenoj integraciji sadržanim u ovom neformalnom dokumentu. Svi delimo isti cilj: moramo ostvariti završetak Unije sa svim partnerima iz procesa proširenja koji već dugi niz godina rade na pristupanju", izjavio je za RSE portparol Mersije. Kome je predlog Berlina i Pariza najprivlačniji?Predlozi za produbljivanje integracije pre članstva mogu pomoći u unošenju dinamike u procese pristupanja zemalja koje zaostaju, ali ne i za zemlje predvodnice u procesu, smatra Berta Lopes Domeneh, politička analitičarka u briselskom tink-tenku Centar za evropske politike (EPC). Ona podseća da Evropska komisija podržava ambiciju da Crna Gora i Albanije zaključe pregovore kraje ove, odnosno krajem naredne godine. "U tom kontekstu, razgovor o statusu posmatrača i pristupu jedinstvenom tržištu ne doprinosi pružanju podsticaja za reforme, već povećava skepticizam u pogledu stvarne posvećenosti država članica proširenju", kaže Lopes Domeneh za RSE. Zašto sada ideja o novom pristupu?Autori nezvaničnog dokumenta smatraju da je politici proširenja potreban novi politički impuls, da je proces spor i da su mu potrebni nova dinamika i smanjenje proceduralnih prepreka. Međutim, skeptičnije na to gleda francuski analitičar Romen Le Kiniu. "Rizik je u spremnosti nekih evropskih prestonica, onih manje voljnih, da se sakriju iza ovog novog ubrzanog procesa kako bi pravo proširenje stavile u drugi plan", upozorava on. Podsticaj za novi predlog, prema njemu, proizlazi iz saglasnosti da je proširenje hitan geopolitički proces koji jača Evropsku uniju i njeno susedstvo, ali i iz svesti da je pristupanje EU složen i politički zahtevan proces, kako za zemlje kandidate tako i za države članice koje na kraju moraju da ratifikuju prijem novih članica. Le Kiniu smatra da bi se ovaj predlog mogao tumačiti kao pokazatelj nemogućnosti EU da obezbedi proširenje u trenutku kada Brisel i države članice ne mogu sebi da priušte strateške poraze. Sličnog mišljenja je i Berta Lopes Domeneh. "Jedna od velikih prepreka proširenju i dalje je oklevanje i instrumentalizacija procesa pristupanja od strane nekih država članica. Stoga bi napori trebalo da budu usmereni na prikupljanje političke volje među EU27 kako bi ispunile svoje obaveze", podvlači ona. "U konačnici, pravi podsticaj za reforme za kandidate na začelju puta ka EU biće spoznaja da je obećanje o članstvu pretvoreno u stvarnost", poručuje Berta Lopes Domeneh.

Evropski lideri pozdravili su reforme i potvrdili da ostaju posvećeni procesu proširenja Evropske unije, zasnovanom na zaslugama. U primorskog gradu Crne Gore, Tivtu, održan je 5. juna Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Lideri EU poručili su da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni za napredak. 

U Tivtu se održava samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana.

Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana koji u petak počinje u Tivtu prvi je takav skup koji se održava u Crnoj Gori. Redovni samiti EU sa Zapadnim Balkanom postali su praksa od 2020. godine, kada je tadašnje hrvatsko predsedavanje predložilo da se lideri sastaju jednom godišnje, budući da je Zapadni Balkan tada bio jedini region sa izvesnom evropskom perspektivom. Samiti su se održavali na teritoriji Evropske unije. Samit EU–Zapadni Balkan, održan 2022. godine u Tirani, obeležio je prvi put da se evropsko okupljanje na najvišem političkom nivou održava van granica EU. Tada je najavljeno da će se skupovi periodično organizovati i u državama kandidatima. Prvi samit koji se održava u Crnoj Gori poklopio se sa više važnih događaja za tu državu, uključujući jubilej – dvadesetu godišnjicu obnove državnosti, ali i nedavnu potvrdu da je reč o najizvesnijoj budućoj članici Evropske unije. Naime, EU je odobrila formiranje ad hoc grupe koja će raditi na izradi nacrta sporazuma o pristupanju. Takva odluka u evropskim institucijama nije doneta u poslednjih 17 godina. Poslednji put usvojena je 2009. godine, kada se Hrvatska približavala zaključenju pristupnih pregovora. Punopravna članica EU od 2013. godine, Hrvatska već 13 godina zadržava status najnovije članice, što ujedno predstavlja i najduži period u istoriji bez proširenja Evropske unije. Samit bez sadržajnog učinkaZa razliku od prethodnih prilika, ovaj samit neće imati dokumentovan epilog. Prema najavama evropskih zvaničnika upućenih u organizaciju skupa, neće biti usaglašena zajednička deklaracija. Razlozi nisu poznati. Nema nikakve teorije zavere i pre je reč o tome da EU nema šta novo da ponudi osim već potvrđenih političkih poruka, koje su usaglašene još na samitu održanom šest meseci ranije, u decembru 2025. godine u Briselu. Osim potvrde da je budućnost regiona u Evropskoj uniji, jedina konkretna ponuda Brisela Zapadnom Balkanu biće najava da bi region možda već naredne godine mogao da postane deo zone bez rominga. Upravo je to razlog zbog kojeg je Savet EU požurio sa okončanjem procedura kako bi se taj korak tokom samita predstavio kao uspeh. Procedure su završene 4. juna, svega dan uoči održavanja skupa. O čemu će se razgovarati?Potreba za unapređenjem vladavine prava u svim državama regiona, potpuno usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije, uključujući sankcije prema Rusiji, kao i rešavanje bilateralnih sporova među državama Zapadnog Balkana, biće ključne poruke koje će evropski lideri preneti svojim sagovornicima iz regiona. Savet EU potvrdio je da će lideri razgovarati o proširenju, te da će to biti prilika da Evropska unija ponovi svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU. Očekuje se da će lideri proceniti napredak postignut u postepenoj integraciji Zapadnog Balkana u EU i razmotriti kako da se taj proces dodatno unapredi, posebno kroz Plan rasta za Zapadni Balkan. Takođe će razmotriti načine za suočavanje sa zajedničkim izazovima i jačanje bezbednosti i otpornosti regiona u kontekstu sve složenijih geopolitičkih okolnosti. Nezaobilazna tema biće i različiti modeli približavanja Evropskoj uniji koji se poslednjih meseci nude državama kandidatima pre punopravnog članstva. Posebnu pažnju izazvalo je pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je predložio "kreativna rešenja" za države kandidate. Merc je ponudio dva različita modela: jedan za Ukrajinu, a drugi za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju. Za Ukrajinu je predložio model pridruženog članstva, koji bi podrazumevao učešće u radu svih institucija EU, ali bez prava glasa i prava veta. Za države Zapadnog Balkana i Moldaviju, s druge strane, nemački kancelar predlaže status posmatrača kao prelazni oblik približavanja Evropskoj uniji. Koga neće biti na samitu?Domaćin samita tvrdi da će u Tivtu boraviti 35 međunarodnih delegacija. Oko 20 lidera država članica Evropske unije potvrdilo je učešće. Među onima koji neće biti prisutni jeste i mađarski premijer Peter Mađar. Neke evropske diplomate smatraju da je razlog to što još nije definisao politiku prema regionu. Njegov prethodnik i politički protivnik Viktor Orban redovno je prisustvovao samitima sa liderima Zapadnog Balkan ali i održavao bliske odnose sa liderima Srbije i Republike Srpske. Na samitu neće biti ni Kaje Kalas, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost. Zvanično su navedeni privatni razlozi. Nezvanični izvori navode da je Kalas bolesna i fizički nesposobna da doputuje u Tivat. Koga će biti u Tivtu?Za razliku od prošlog decembra, na samitu će biti prisutan predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Njegov dolazak obeležen je rastom tenzija sa nekadašnjom zajedničkom republikom, nakon što su crnogorske vlasti vratile grupu muškaraca koji su u Podgoricu doputovali čarter letom. Iako odnosi sa Crnom Gorom nisu najbolji, a tenzije su počele da rastu nakon obeležavanja crnogorske nezavisnosti, Vučić nije odustao od dolaska jer je to obećao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja ga je lično telefonom pozvala da razgovara o njegovom učešću. Svi lideri Zapadnog Balkana potvrdili su učešće. Kosovo na ovom skupu predstavlja predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju. Na prethodnim samitima Kosovo je predstavljala Vjosa Osmani, kojoj je mandat istekao u aprilu. Kosovo se trenutno nalazi u trećoj parlamentarnoj izbornoj kampanji za manje od godinu i po dana.

Francuski predsednik Emanulel Makron (Emmanuel Macron) izjavio je u četvrtak na Cetinju da je sve što je Crna Gora uradila u poslednje dve godine izvanredno i da Francuska ostaje uz Crnu Goru na završnici puta ka EU. "Puno više je urađeno nego što su mnogi mislili da će moći", rekao je on na konferenciji za novinare s crnogorskim predsednikom Jakovom Milatovićem. Makron je na pitanje o tome kako će francuski predsednički izbori iduće godine uticati na EU put Crne Gore, rekao da što Crna Gora bude više napredovala i radila na reformama i bude komunicirala sa što više političkih snaga, to će lakše dobiti pristanak za članstvo, prenela je agencija Beta. "Dao bih vam savet, nemojte da sumnjate u sebe. Verujte, radite i rezultat će doći", rekao je Makron. On je rekao da Francuska želi da ambiciozno razvija partnerstvo s Crnom Gorom. "Poslednjih godina smo dosta investirali u bilateralne odnose i puno smo napredovali tako što smo potpisali sporazume koji olakšavaju saradnju u oblasti zdravstva, energetike i infrastrukture. Ne zaboravljam ni ugovore o izgradnji dva patrolna broda", rekao je Makron. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je Makronova poseta priznanje za Crnu Goru i za njena dostignuća na putu ka EU. "Danas kad je Crna Gora najbliža EU, podrška Francuske ima veliku vrednost", rekao je Milatović na Cetinju na konferenciji za novinare s Makronom. Milatović je kazao da je cilj Crne Gore da bude naredna članica EU 2028. godine i poručio je da je uveren da će taj cilj uskoro biti ostvaren uz podršku Francuske. 'Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU'Predstavnici vlada Crne Gore i Francuske potpisali su ugovor za projektovanje i izgradnju novog univerzitetskog Kliničkog centra Crne Gore u Podgorici, Memorandum o razumevanju za razvoj dionice A2- 2 Jadransko-jonskog puta, aneks Okvirnog sporazuma o neobavezujućoj kreditnoj liniji između Francuske razvojne agencije i Crne Gore i potvrdu o drugom odobrenom kreditu između Francuske razvojne agencije i Crne Gore, kao i Tripartitni sporazum o partnerstvu. Makron je posle potpisivanja sporazuma rekao je da je trenutak njegove posete Crnoj Gori simboličan i odlučujući, prenela je Radio-televizija Crne Gore. On je takođe čestitao premijeru Milojku Spajiću na uspehu na putu ka Evropskoj uniji i kazao da je Crna Gora krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Francuski predsednik je rekao da potpisani sporazumi svedoče o želji dve zemlje da se odnosi dodatno osnaže i istakao da ga posebno raduje izgradnja novog Univerzitetskog Kliničkog centra u vrednosti od 312 miliona evra, kao i prvi korak u pravci izgradnje nove dionice auto-puta. "Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU. To podrazumeva ozbiljnu posvećenost i trajnu privrženost. Crna Gora je krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Bićemo sa vama dok završite sve obaveze odlučno kao i do sada", rekao je Makron. Spajić je rekao da dve zemlje učvršćuju strateško partnerstvo i zajedno grade evropsku budućnost. Francuski predsednik bi trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana koji se u petak održava u Tivtu na crnomorskoj obali.