Evropska unija (EU) će ove jeseni održati stratešku raspravu o proširenju i reformama, što bi trebalo da bude potvrđeno u završnom dokumentu dvodnevnog samita lidera EU, koji se 18. i 19. juna održava u Briselu. "U svetlu novog zamaha u procesu proširenja i podsećajući na Granadsku deklaraciju, Evropski savet će na sastanku u oktobru 2026. godine održati stratešku diskusiju o proširenju i reformama", navodi se u nacrtu zaključaka sa sastanka lidera, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid. U ovom nacrtu se za samit EU i Zapadnog Balkana, održan 5. juna u Tivtu, ocenjuje da je bio događaj koji je doprineo novom zamahu u procesu proširenja. Očekuje se da će se predstojeća strateška rasprava odnositi na novi pristup proširenju, koji još nije formalizovan, ali se već pominje u najmanje tri dokumenta objavljena tokom prethodnih nedelja. Prvi predlog izneo je nemački kancelar Fridrih Merc, koji je krajem maja evropskim institucijama dostavio takozvani non-pejper. U njemu je predložio da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u EU, dok bi Ukrajina dobila status pridružene članice bez prava glasa. Dan uoči samita u Tivtu predstavljen je i drugi nezvanični dokument – francusko-nemački predlog čiji je cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku procesa proširenja. Dokument se bavi državama kandidatima koje zaostaju u sprovođenju institucionalnih reformi, koje EU smatra ključnim uslovom za članstvo. Neposredno nakon tog događaja objavljen je i treći non-pejper, koji su pripremile Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg. U njemu se predlažu ograničena prava za buduće članice EU, sa ciljem zaštite funkcionisanja evropskih institucija i sprečavanja eventualnog nazadovanja novih članica u poštovanju osnovnih evropskih vrednosti. Diplomatski izvori u Briselu potvrdili su za RSE da se intenzivno razmatraju nove opcije i pristupi procesu prijema budućih članica. Sagovornici istovremeno nagoveštavaju da se buduća proširenja verovatno neće odvijati po modelu koji je primenjivan u prethodnim talasima proširenja. Nacrt zaključaka za samit EU takođe ukazuje na novi pristup kroz naglasak na "postepenoj integraciji". Iako se to ne navodi izričito, ovaj koncept se dovodi u vezu sa predlogom koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. "Podsećajući na svoje prethodne zaključke, Evropski savet ponavlja da će Evropska unija nastaviti blisku saradnju sa Zapadnim Balkanom i podržavati reformske napore regiona na putu ka članstvu u EU. Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", navodi se u nacrtu zaključaka koje bi lideri EU trebalo da usvoje po završetku samita.

Edmir V. iz Beograda posetio je Finsku u aprilu. Presedao je u Stokholmu i kaže da je zbog novog evropskog sistema ulaska i izlaska zamalo propustio sledeći let, iako je između letova imao tri sata razmaka. "Staneš u red i čekaš, čekaš, čekaš... Graničar počinje sa ispitivanjem o prethodnim putovanjima, uključujući i razloge zašto sam posetio jednu ili drugu evropsku državu. Pitanja su bila donekle čak i neprijatna. Međutim, pravi haos je nastao kada se nešto dogodilo sa uređajem koji je odjednom prestao da funkcioniše. Onda su svi putnici prebačeni u isti red za čekanje", opisao je Edmir u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Slično je prošao i Bojan iz Podgorice. Doputovao je na belgijski aerodrom Šarlroa (Charleroi) i zatekao dug red ljudi koji su čekali da prođu kroz sistem. Spasla ga je činjenica da je putovao sa bebom, pa je imao prednost prolaska. Ali ni to nije značilo da je prošao bez čekanja, pošto je broj onih koji su imali "prednost" bio veliki. Ostali, koji nisu putovali sa bebama, kaže on, čekali su satima. Grupa kosovskih kolega putovala je kolima krajem maja u Grčku. Namerno su odabrali radne dane za ulazak i izlazak iz zemlje kako bi izbegli potencijalne vikend gužve. Čitali su izjave evropskih zvaničnika da procedura traje veoma kratko. Međutim, kažu, trajala je neočekivano dugo. Prema rečima onih sa kojima je razgovarao RSE, neki putnici bili su primorani da odgovaraju na pitanja graničnih policajaca o razlozima ranijih putovanja ili, na primer, o nedostatku pečata u pasošu koji bi dokazivao da su napustili šengensku zonu. Drugi su imali tehničke probleme sa skeniranjem otisaka prstiju ili fotografisanjem lica. Kažu da se za svako vozilo čekalo najmanje 20 minuta. Hana iz Beograda doputovala je avionom u junu u Bergamo, u Italiji. Po dolasku je stala u red za putnike koji nisu državljani zemalja Evropske unije. Čekala je oko 45 minuta pre nego što je prošla graničnu kontrolu i proceduru skeniranja. Nakon toga putovala je vozom iz Italije u Švajcarsku. Kada je švajcarskim graničnim službenicima predala pasoš, njeni podaci su već bili evidentirani u sistemu. Na ekranu se pojavila i fotografija koja je snimljena tokom granične kontrole u Italiji, što je pokazalo da su informacije već bile dostupne nadležnim službama. To su samo neki od primera iskustava državljana takozvanih trećih zemalja (država koje nisu članice EU) koji prolaze kroz procedure Sistema ulaska i izlaska (EES). Sistem je uveden u oktobru, a postao je potpuno operativan 10. aprila ove godine. Šta podrazumevaju nova pravila?Reč je o automatizovanom sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša putnika koji ulaze u šengenski prostor. Primenjuje se na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Beleži biometrijske podatke, otiske prstiju i fotografiju lica, kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. Od početka primene ovog sistema nastao je haos na evropskim aerodromima. Društvene mreže preplavljene su svedočenjima o dugim redovima čekanja koji ponekad rezultiraju i propuštanjem letova. Iz nadležnih evropskih službi kažu da EES već pokazuje pozitivne rezultate. Putnici će, s druge strane, morati da se prilagode jer će ovo od sada biti sastavni deo putovanja. Izgradnja i modernizacija infrastrukture trebalo bi da u narednim godinama olakšaju proces. Prva godina, međutim, najverovatnije će biti teška, a letnja sezona predstavljaće poseban izazov. U aprilu 600 propuštenih letova u BriseluSamo tokom uskršnjih praznika oko 600 osoba propustilo je let na briselskom aerodromu. Zbog toga ovaj aerodrom sada savetuje putnike da ignorišu pravilo dolaska dva sata ranije. "Primetili smo da je uvođenje EES-a dovelo do produženja vremena čekanja na dva do tri sata. Sarađujemo sa Federalnom policijom, koja je odgovorna za provere i proces, i činimo sve što je u našoj moći da što bolje upravljamo redovima", navodi se u odgovoru za RSE iz aerodroma Zaventem, glavne vazdušne luke u Belgiji. Još teža situacija je na kopnenim prelazima. Iz grčke policije za RSE navode da su komplikacije normalne pri uvođenju novog sistema. "Kao i kod svakog velikog prelaska na nove procedure granične kontrole, uvođenje sistema može u početku imati uticaj na vreme obrade na određenim graničnim prelazima, posebno tokom perioda povećanog prometa putnika. To je uglavnom povezano sa dodatnim zahtevima za proveru i biometrijsku registraciju koji se moraju sprovesti za državljane trećih zemalja pri ulasku i izlasku. Ove procedure su sastavni deo sistema i ne mogu se izostaviti", navode iz grčke policije. Da li će biti lakše tokom letnje sezone?Približavanjem letnje sezone više evropskih država razmatra mogućnost fleksibilnijeg pristupa obradi podataka. Hrvatska i Grčka, zbog geografske blizine, ostaju najatraktivnije destinacije za letnje odmore građana regiona. Iz hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova potvrđuju da je tokom vrhunca sezone dozvoljen određeni stepen fleksibilnosti. Ona može uključivati privremena odstupanja od uzimanja biometrijskih podataka, uz obavezno skeniranje putne isprave i evidentiranje vremena ulaska u državu članicu Evropske unije. "Navedeni model može se primenjivati u vremenski ograničenom obimu, najviše šest sati u vanrednim okolnostima koje dovode do toliko gustog saobraćaja da vreme čekanja na graničnom prelazu postane predugo. To konkretno znači kreiranje EES dosijea bez uzimanja biometrijskih podataka", rekli su za RSE iz hrvatskog MUP-a. Hrvatska strana očekuje gužve tokom letnje sezone, ali ističe da su one postojale i pre uvođenja ovog sistema. "Korišćenje EES sistema može izazvati povremeno dodatno usporavanje saobraćaja u vršnim opterećenjima na drumskim graničnim prelazima, s obzirom na to da osoba mora da izađe iz vozila kako bi bila biometrijski registrovana u sistemu. To se ublažava korišćenjem ručnih EES čitača, gde se biometrija uzima na ulazno-izlaznim trakama pre dolaska osobe do kontrolne kućice", navode iz hrvatskog MUP-a. Dodaju da se na aerodromima, pored stacionarnih sistema, koriste i mobilni EES čitači, kiosci i e-kapije kada je to moguće. Iz grčke policije potvrđuju da će tokom vrhunca sezone nastojati da budu fleksibilniji kako bi olakšali prelazak granica. "Grčka na odgovoran način koristi mogućnost delimične suspenzije predviđene relevantnim regulatornim okvirom EU, s ciljem pune usklađenosti sa propisima, ali i pružanja najbolje moguće usluge putnicima", navodi grčka policija za RSE. Takvu mogućnost predviđa i Evropska komisija, institucija koja je uvela EES sistem. "Obustava prikupljanja biometrijskih podataka moguća je na određenim graničnim prelazima i na ograničeno vreme u slučajevima izuzetnih okolnosti koje dovode do predugog vremena čekanja. Ova mogućnost postoji do septembra, čime se pokriva vrhunac letnje turističke sezone", rekli su u odgovoru za RSE iz Evropske komisije. Da li su e-kiosci rešenje?U briselskom aerodromu smatraju da je korišćenje registracionih kioska i elektronskih kapija za određene državljane trećih zemalja ključni deo rešenja za smanjenje vremena čekanja, ali da njihova primena još nije počela. "To su već odobrili nadležni belgijski ministri i brza implementacija ključna je za efikasno smanjenje vremena čekanja za građane izvan EU", navode iz briselskog aerodroma. Unutrašnje granice šengenske zone u nadležnosti su država članica. Zato svaka država pojedinačno uređuje način na koji građani prelaze granice. Iz Evropske komisije potvrđuju da će digitalna primena EES sistema olakšati proces. "Protočnost granica trebalo bi da osiguraju države članice obezbeđivanjem odgovarajućeg broja graničnih policajaca i automatizovanih rešenja, kao što su kiosci za samousluživanje i e-kapije", kažu iz Evropske komisije, dodajući da je to posebno važno na graničnim prelazima sa velikim prometom. Iz grčke policije potvrđuju da intenzivno rade i ulažu u unapređivanje infrastrukture koja bi trebalo da olakša proces ulaska i izlaska iz šengenske zone. "Nadležni organi kontinuirano prate operativni razvoj i, gde je to potrebno, prilagođavaju planiranje i raspodelu resursa kako bi se odgovorilo na sezonski porast saobraćaja i neprijatnosti za putnike svele na minimum", navodi se u odgovoru grčke policije. Uspeh ili krah? Evropska komisija se diči rezultatima EES sistemaEvropska komisija insistira da je reč o veoma uspešnom sistemu čiji je osnovni cilj zaštita evropskih granica. "Šengenski prostor je najposećenija destinacija na svetu, sa 40 odsto svih međunarodnih putovanja koja prelaze njegove spoljne granice. U većini država članica obrada prvih registracija u proseku traje nešto više od jednog minuta", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije. Međutim, u razgovorima sa više od deset građana Zapadnog Balkana koji su tokom prethodnog perioda prošli kroz EES sistem, RSE nije pronašao nijednog sagovornika koji bi potvrdio da je kompletnu proceduru završio za minut. Zvaničnici Evropske komisije podvlače da, kada su podaci putnika već uneti u sistem, naredni ulasci i izlasci treba da budu kraći i efikasniji. Ipak, iako EES sistem predstavlja glavobolju za putnike, već je u prvim mesecima pokazao rezultate zbog kojih je uveden. Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, od oktobra 2025. registrovano je gotovo 80 miliona ulazaka i izlazaka, 35.000 odbijanja ulaska, pri čemu je gotovo 900 osoba identifikovano kao bezbednosna pretnja Evropskoj uniji.

Evropski parlament usvojio je godišnju Rezoluciju o Crnoj Gori, potvrđujući da je ta zemlja i dalje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pozdravljajući napredak ostvaren tokom protekle godine u procesu pristupanja. U dokumentu se navodi da bi cilj zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026. godine mogao biti ostvariv ukoliko Crna Gora zadrži postojeći tempo reformi i političku posvećenost evropskom putu. Crna Gora je ove nedelje zatvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu čime sada ima 16 zatvorenih poglavlja od ukupno 33. Važi za najozbiljnijeg kandidata za narednu članicu EU, a Evropska komisija je najavila da će naredne nedelje predstaviti finansijski paket za ovu zemlju, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. Za Rezoluciju je na plenarnoj sednici glasalo 486 evropskih poslanika, 101 je bio protiv, a 75 uzdržano. Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Marjan Šarec, ocenio je da je Crna Gora danas bliže članstvu u Evropskoj uniji nego ikada u svojoj istoriji. "Napredak Crne Gore pokazuje da je politika proširenja strateška investicija u evropsku bezbednost, stabilnost i otpornost – ne samo za tu zemlju, već i za Evropu u celini. Crna Gora ostaje predvodnik procesa proširenja i tokom protekle godine ostvarila je značajan napredak, pri čemu nijedna druga država kandidat nije toliko odmakla u pristupnom procesu. Sa 16 zatvorenih pregovaračkih poglavlja, članstvo u Evropskoj uniji za Crnu Goru više nije daleka težnja, već realan i dostižan cilj", izjavio je Šarec nakon glasanja. Evropski parlament je usvojenom Rezolucijom ocenio da je Crna Gora ostvarila "opipljiv napredak", ali je naglasio da odlučujuća faza procesa tek predstoji. Poslanici su poručili da će konačni uspeh zavisiti od trajnih rezultata u oblasti vladavine prava, političke stabilnosti i sposobnosti političkih aktera da evropske integracije stave iznad dnevnih političkih interesa. U usvojenoj rezoluciji posebno se naglašava značaj reformi u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, temeljna prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski parlament podseća da upravo napredak u ovim oblastima ostaje ključni pokazatelj spremnosti zemlje za članstvo u Evropskoj uniji. Poslanici su pozvali sve političke aktere u Crnoj Gori da očuvaju široki društveni i politički konsenzus o evropskim integracijama, te nastave sa reformama koje će osigurati nezavisnost institucija, efikasnije pravosuđe i jačanje demokratskih standarda. Rezolucijom se potvrđuje snažna podrška Evropskog parlamenta politici proširenja i evropskoj perspektivi Crne Gore. Evropski poslanici ocenjuju da bi zemlja mogla postati naredna članica Evropske unije ukoliko nastavi sa sprovođenjem reformi i očuva usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Zatvaranjem još dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU), Crna Gora je prošla skoro polovinu završnog procesa,a Brisel se priprema da u budući budžet obuhvati i ovu zemlju kao punoprvnu članicu. Na međuvladinoj konferenciji održanoj u Luksemburgu, zemlja je zatvorila Poglavlje 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja. Time Crna Gora ima ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih je ukupno u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Marilena Rauna, kiparska zamenica ministra za evropska pitanja iz zemlje koja predsedava Evropskom unijom, navela je da se zatvaranjem ovih poglavlja potvrđuje opipljiv napredak i stabilan tempo pregovora o pristupanju Crne Gore, kao i njena posvećenost sprovođenju neophodnih reformi za članstvo u EU. "Privremeno zatvaranje ovih poglavlja odražava konkretan napor da se uskladi zakonodavstvo i postignu rezultati koji će direktno poboljšati živote građana Crne Gore", izjavila je Rauna na kraju međuvladine konferencije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da se institucije u Briselu uveliko pripremaju za prijem Crne Gore u evropski blok. "Već pripremamo mesto Crne Gore unutar naše EU. Radimo na nacrtu Sporazuma o članstvu. Tu se definišu osnovne demokratske strukture, kao što je broj članova Evropskog parlamenta, kao i zaštitne mere demokratije." Sporazum o pristupanju sa Crnom Gorom biće drugačiji jer će obuhvatiti i zaštitne mehanizme demokratije kako bi se osiguralo da nova članica ne nazaduje u pogledu osnovnih vrednosti. "Ideja je imati vrstu polise osiguranja tako da nove države članice koje poštuju pravila neće ni primetiti te zaštitne mere", objasnila je je Marta Kos. Komesarka Kos najavila je i da će sledeće nedelje biti predstavljen finansijski paket za Crnu Goru, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. "Napredak je ogroman, ali sada fokus mora ostati na jačanju stubova svake uspešne države – vladavine prava i slobode medija", poručila je Marta Kos. Ona je pozvala sve političke lidere u Crnoj Gori da se angažuju u pronalaženju zajedničkog jezika o nastavku reformskog procesa, koji je neophodan za napredak ka punopravnom članstvu. Zemlju je na međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je poručio da je Crna Gora posvećena tome da pređe završnu liniju sa istom odlučnošću kao i do sada. "Crna Gora ne kasni, mi držimo reč i isporučujemo rezultate. Do kraja godine zatvorićemo sva poglavlja i učiniti da Crna Gora postane 28. članica 2028. godine", istakao je Spajić. Ranije tokom dana evropska komesarka Kos najavila je da je Irska, koja će predsedavati EU u drugoj polovini ove godine, spremna da tokom svog predsedavanja omogući Crnoj Gori da zaključi pristupne pregovore.

Međuvladina konferencija biće održana u Luksemburgu, a državu će predstavljati crnogorski premijer Milojko Spajić. Radi se o privremenom zatvaranju Poglavlja 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlja 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlje. Time će Crna Gora imati ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih ima u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je prošle nedelje posetila Irsku, državu koja od 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje EU, potvrdila je da postoji volja da tokom irskog predsedavanja Crna Gora zaključi pristupne pregovore. "Ako svi zajedno uradimo naš posao kako treba, što znači Komisija, zemlja kandidat i države članice EU, onda bismo tokom irskog predsedavanja ili na njegovom kraju mogli da završimo dovođenje Crne Gore do cilja. Zašto je ovo toliko važno? Važno je jer, kao nikada ranije, proširenje daje rezultate kao najvažnija spoljnopolitička agenda Evropske unije u poslednjih 16 ili 17 meseci. Uspeli smo više nego u prethodnih 15 godina", rekla je Kos u Luksemburg uoči sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU. Crna Gora se smatra najizvesnijom budućom članicom EU, sa izgledima da postane deo evropskog bloka do kraja ove decenije. U aprilu je u EU doneta odluka o formiranju radne grupe koja će raditi na nacrtu Sporazuma o pristupanju. Ulazak Crne Gore u EU označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji Unije bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Evropske unije. U međuvremenu, EU se ne samo nije proširila već se i smanjila izlaskom Velike Britanije iz bloka nakon referenduma o BREXIT-u, održanog u junu 2016. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je 14. juna odbacilo kao neosnovane optužbe da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije, ocenjujući da takve izjave odražavaju nespremnost dela političkih struktura u Beogradu da prihvate Crnu Goru kao suverenu državu. Razmena oštrih poruka usledila je nakon tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Crna Gora i njeni mediji učestvuju u hibridnom delovanju protiv Srbije. Crnogorsko Ministarstvo je u saopštenju objavljenom na mreži X, ocenilo da učestale izjave iz susedne države svedoče o nespremnosti dela političkih struktura da prihvate Crnu Goru kao suverenu i ravnopravnu državu, a ne kao prostor koji treba vratiti zamišljenim političkim centrima. Dodalo je da ovakvi istupi po pravilu postaju intenzivniji kako se Crna Gora približava članstvu u EU i kako se bliže izbori. "Ostavljamo javnosti da procijeni da li takve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom", navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsetili da je odluka o obnovi crnogorske nezavisnosti konačna, demokratska i međunarodno verifikovana na referendumu, te da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju. Ipak, naglašavaju da se ti odnosi mogu graditi isključivo na međusobnom poštovanju i prihvatanju realnosti, uz odlučno odbacivanje tvrdnji da je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Na kraju se zaključuje da će Crna Gora nastaviti da insistira na evropskom putu, izgradnji ravnopravnog društva i pružanju podrške svim državama Zapadnog Balkana koje iskreno dele evropske vrednosti. Srpska diplomatija: Pojedini krugovi u Crnoj Gori hibridno deluju protiv SrbijeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da reagovanje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore predstavlja "potvrdu hibridne prirode delovanja pojedinih krugova u Crnoj Gori prema političkom životu Srbije". Iz srpskog Ministarstva poručuju da su oštre javne prozivke i pokušaji ućutkivanja pokušaj neprimerenog uticaja na Srbiju, te da bi za odnose dve države bilo daleko korisnije da se sva otvorena pitanja rešavaju kroz institucionalni dijalog i diplomatske kanale. "Srbija nema nikakve pretenzije prema Crnoj Gori, niti dovodi u pitanje njenu državnost, ali njeni predstavnici imaju pravo da ukažu na pojave koje narušavaju dobrosusedske odnose i kontinuirano stvaranje atmosfere u kojoj se Srbija predstavlja kao problem i izgovor za unutrašnje političke neuspehe", navodi se u saopštenju. Zvanični Beograd je pozvao na zajednički rad na pitanjima od stvarnog interesa za građane – poput ekonomske saradnje, infrastrukturnog povezivanja i jačanja međusobnog poverenja. Ističe se da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku prema Podgorici, ali da očekuje isti nivo uvažavanja i poštovanja zauzvrat. Vučić: To je pravi hibridni ratPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 14. juna za Televiziju Prva "da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu u obojenoj revoluciji u Srbiji, a da Crna Gora vodi hibridni rat protiv Srbije". Upitan da prokomentariše kako danas vidi situaciju u Crnoj Gori, Vučić je kazao da je to "njihova (crnogorska) stvar", ali i da "jedino o čemu može da govori je odnos Crne Gore prema Srbiji". "Što se tiče odnosa prema Srbiji, to je apsolutno isto. Ni za jotu bolje, ni za jotu lošije. Na to sam već navikao. Nemojte da smetnete sa uma da je taj odnos bio dodatno pogoršan tokom provođenja obojene revolucije ovde, jer značajnu ulogu su imali mediji u Crnoj Gori, kao platforma za napad i rušenje vlasti u Srbiji. To je pravi hibridni rat. Pošto oni pričaju o hibridnom ratu, oni vode hibridni rat protiv Srbije i svi u tome učestvuju, ili se prave da ne vide da učestvuju", rekao je Vučić.

Više od 2.000 osoba osumnjičenih za ratne zločine počinjene tijekom ratova na području bivše Jugoslavije još nije bilo predmetom istraga nacionalnih pravosuđa, upozorio je 12. juna glavni tužitelj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Serge Brammertz obraćajući se Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda. Brammertz je rekao da su nacionalna pravosuđa preuzela ključnu odgovornost za nastavak procesuiranja ratnih zločina nakon završetka rada međunarodnih tribunala, ali da pred njima i dalje stoji opsežan posao. "U zemljama bivše Jugoslavije više od 2.000 osumnjičenih tek treba biti predmet istraga", rekao je Brammertz tijekom redovitog izvješća Vijeću sigurnosti o radu Mehanizma, nasljednika Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu. Dodao je da vlasti Ruande i dalje tragaju za više od 1.000 osoba osumnjičenih za sudjelovanje u genocidu iz 1994. godine. Brammertz je istaknuo da uspjeh nacionalnih sudova u procesuiranju ratnih zločina u velikoj mjeri ovisi o dokazima, stručnosti i potpori koju pruža njegov ured. "Države članice dosljedno naglašavaju koliko je moj ured neophodan u pružanju podrške njihovom radu", rekao je Brammertz. Govoreći o nasljeđu međunarodnih sudova, Brammertz je podsjetio da su Ujedinjeni narodi tijekom protekla tri desetljeća ostvarili "neusporedive rezultate na području međunarodne kaznene pravde". Prema njegovim riječima, pred međunarodnim tribunalima i Mehanizmom optužene su ukupno 254 osobe, osuđene 154, a više nema bjegunaca koje traže te institucije. "To je potvrda predanosti Ujedinjenih naroda pravdi i odgovornosti", rekao je. Brammertz je također upozorio da su negiranje ratnih zločina i veličanje osuđenih ratnih zločinaca i dalje prisutni u društvima pogođenima sukobima. "Istina je danas potrebnija nego ikada", rekao je, dodajući da pomirenje ovisi o priznavanju i poštovanju patnje svih žrtava bez obzira na njihovu nacionalnu ili etničku pripadnost. Naglasio je važnost očuvanja arhiva Mehanizma i javnog pristupa dokumentaciji kako bi se sačuvala sjećanja na žrtve i omogućilo obrazovanje budućih generacija o počinjenim zločinima. Na kraju obraćanja predložio je da Mehanizam zadrži odgovornost za izvršenje kazni izrečenih pred međunarodnim sudovima, dok bi mandat Ureda tužitelja za pružanje pomoći nacionalnim pravosuđima bio prenesen na Tajništvo Ujedinjenih naroda zajedno s dijelom osoblja i arhivske građe. Međunarodni rezidualni mehanizam za kaznene sudove osnovan je 2010. godine kako bi preuzeo preostale funkcije tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nakon završetka njihovih mandata.

Dva takozvana non-pejper dokumenta kruže poslednjih dana diplomatskim krugovima Evropske unije (EU). Jedan je francusko-nemački predlog, koji je obelodanjen dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana održanog 5. juna u Tivtu u Crnoj Gori. Drugi je predlog pet država članica EU (među kojima su takođe Nemačka i Francuska) o ograničenim pravima budućih članica. Razlika između dva dokumenta odnosi se na period pre i posle prijema novih članica. Foto galerija: Tivat centar Evrope uoči prvog samita EU-Zapadni BalkanJedan ima za cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku država kandidatkinja za članstvo, opterećenih manjkavim institucionalnim reformama koje su nužni uslov postavljen od strane EU. Drugi dokument usmeren je na zaštitu funkcionisanja institucija EU i sprečavanje eventualnog nazadovanja budućih članica u poštovanju temeljnih evropskih vrednosti. Šta je iza novih predloga iz EU?Istovremeno, iza ovih predloga može se naslutiti i namera sužavanja mogućnosti da neka od budućih članica, nakon ulaska u EU, iskoristi svoje pravo veta kako bi blokirala pristupanje narednih kandidata koji čekaju članstvo. Dok francusko-nemački predlog nudi zemljama kandidatima benefite članstva i pre formalnog prijema u EU, najnoviji non-pejper bavi se ograničenjima koja bi nove članice imale i nakon što postanu deo evropskog bloka. Postojeće članice EU imaju to pravo u odlukama koje zahtevaju jednoglasje, među njima, prijema novih članica, spoljna politika, izmene osnivačkih ugovora Unije, i odluke o prijemu novih članica u Šengensku zonu. Romen Le Kiniu, generalni direktor francuskog tink-tenka "Euro Créative", smatra da predlog Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga još jednom pokazuje da su države članice podeljene oko toga kakvo proširenje EU treba da sprovede, iako postoji saglasnost o geopolitičkoj hitnosti tog procesa. "Neke zapadnoevropske zemlje, uključujući i države osnivačice, strahuju da bi dalje proširenje moglo da oslabi funkcionisanje EU i zato ga žele povezati sa širom raspravom o Evropi više brzina, pa čak i sa mogućim ograničenjima prava glasa za nove članice", kaže Le Kiniu u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). "To bi predstavljalo veliku transformaciju evropskog projekta i nosilo jasan politički rizik: da bi zemlje kandidatkinje mogle da pristupe Uniji koja se značajno razlikuje od one kojoj su prvobitno težile da se pridruže", dodaje on. Crna Gora - izuzetak ili žrtva?Moguće i jedno i drugo. Na kraju prošlonedeljnog samita u Tivtu, predsednik Crne Gore, Jakov Milatović je nagovestio je da se francusko-nemački predlog, pod uslovom da bude primenjen, ne bi odnosio na njegovu državu, budući da je crnogorski slučaj, prema njegovim rečima, "donekle jedinstven". To je nagovestio i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, rekavši da francusko-nemački predlog, nije toliko važan za Crnu Goru koliko je važan za druge kandidate. Crna Gora se trenutno smatra najizglednijom narednom članicom Evropske unije. Prijem do kraja ove decenije ocenjuje se kao dostižan cilj, a EU je već odlučila da započne izradu Sporazuma o pristupanju. Crnoj Gori je i ranije predočeno da njen sporazum sa EU neće biti identičan prethodnim sporazumima te da će imati zaštitne klauzule. Kos najavila zaštitne mere u budućem sporazum o pristupanju Crne GoreUlazak Crne Gore označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji EU bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Unije. Za Bertu Lopes Domeneh, političku analitičarku iz Centra za evropske politike, kada su u pitanju zemlje predvodnice, poput Crne Gore i Albanije, razgovor bi trebalo da bude usmeren na završetak reformi potrebnih za zatvaranje pregovora i ostvarivanje punopravnog članstva u narednim godinama, pre kraja ovog mandata institucija EU. Međutim, Crna Gora koja je pregovore o članstvu vodila polazeći od pretpostavke da će po ulasku u EU imati ista prava i obaveze, mogla bi biti izuzetak i ako bi se primenila ideja najnovijeg dokumenta pet država članica EU, jer bi se upavo ta država mogla među prvima da se suoči sa ograničenjima. Šta je smisao francusko-nemačkog predloga?Francusko-nemački predlogu i dalje ima status non-pejpera, odnosno neformalnog dokumenta koji se koristi u evropskim diplomatskim krugovima za iznošenje novih ideja, testiranje stavova ili predlaganje rešenja bez preuzimanja formalnih obaveza. Međutim ova inicijativa polako počinje da zauzima mesto i u evropskom političkom narativu. "Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", stoji u nacrtu zaključaka samita koji će biti održan 18 i 19 juna u Briselu a u koji RSE ima uvid. Upravo naglasak na "postepenoj integraciji", kako stoji u nacrtu, odnosi se, doduše ne eksplicitno, na predlog koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. Iz Evropske komisije (EK) ocenjuju da se ideje iznete u ovom dokumentu podudaraju sa stavovima ove institucije. Gijom Mersije, portparol Evropske komisije, pozdravlja činjenicu da se ova diskusija odvija među državama članicama. "To pokazuje da postoji snažna posvećenost i od strane država članica. Vidimo mnogo podudarnosti sa našim sopstvenim stavovima o postepenoj integraciji sadržanim u ovom neformalnom dokumentu. Svi delimo isti cilj: moramo ostvariti završetak Unije sa svim partnerima iz procesa proširenja koji već dugi niz godina rade na pristupanju", izjavio je za RSE portparol Mersije. Kome je predlog Berlina i Pariza najprivlačniji?Predlozi za produbljivanje integracije pre članstva mogu pomoći u unošenju dinamike u procese pristupanja zemalja koje zaostaju, ali ne i za zemlje predvodnice u procesu, smatra Berta Lopes Domeneh, politička analitičarka u briselskom tink-tenku Centar za evropske politike (EPC). Ona podseća da Evropska komisija podržava ambiciju da Crna Gora i Albanije zaključe pregovore kraje ove, odnosno krajem naredne godine. "U tom kontekstu, razgovor o statusu posmatrača i pristupu jedinstvenom tržištu ne doprinosi pružanju podsticaja za reforme, već povećava skepticizam u pogledu stvarne posvećenosti država članica proširenju", kaže Lopes Domeneh za RSE. Zašto sada ideja o novom pristupu?Autori nezvaničnog dokumenta smatraju da je politici proširenja potreban novi politički impuls, da je proces spor i da su mu potrebni nova dinamika i smanjenje proceduralnih prepreka. Međutim, skeptičnije na to gleda francuski analitičar Romen Le Kiniu. "Rizik je u spremnosti nekih evropskih prestonica, onih manje voljnih, da se sakriju iza ovog novog ubrzanog procesa kako bi pravo proširenje stavile u drugi plan", upozorava on. Podsticaj za novi predlog, prema njemu, proizlazi iz saglasnosti da je proširenje hitan geopolitički proces koji jača Evropsku uniju i njeno susedstvo, ali i iz svesti da je pristupanje EU složen i politički zahtevan proces, kako za zemlje kandidate tako i za države članice koje na kraju moraju da ratifikuju prijem novih članica. Le Kiniu smatra da bi se ovaj predlog mogao tumačiti kao pokazatelj nemogućnosti EU da obezbedi proširenje u trenutku kada Brisel i države članice ne mogu sebi da priušte strateške poraze. Sličnog mišljenja je i Berta Lopes Domeneh. "Jedna od velikih prepreka proširenju i dalje je oklevanje i instrumentalizacija procesa pristupanja od strane nekih država članica. Stoga bi napori trebalo da budu usmereni na prikupljanje političke volje među EU27 kako bi ispunile svoje obaveze", podvlači ona. "U konačnici, pravi podsticaj za reforme za kandidate na začelju puta ka EU biće spoznaja da je obećanje o članstvu pretvoreno u stvarnost", poručuje Berta Lopes Domeneh.

Evropski lideri pozdravili su reforme i potvrdili da ostaju posvećeni procesu proširenja Evropske unije, zasnovanom na zaslugama. U primorskog gradu Crne Gore, Tivtu, održan je 5. juna Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Lideri EU poručili su da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni za napredak. 

U Tivtu se održava samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana.

Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana koji u petak počinje u Tivtu prvi je takav skup koji se održava u Crnoj Gori. Redovni samiti EU sa Zapadnim Balkanom postali su praksa od 2020. godine, kada je tadašnje hrvatsko predsedavanje predložilo da se lideri sastaju jednom godišnje, budući da je Zapadni Balkan tada bio jedini region sa izvesnom evropskom perspektivom. Samiti su se održavali na teritoriji Evropske unije. Samit EU–Zapadni Balkan, održan 2022. godine u Tirani, obeležio je prvi put da se evropsko okupljanje na najvišem političkom nivou održava van granica EU. Tada je najavljeno da će se skupovi periodično organizovati i u državama kandidatima. Prvi samit koji se održava u Crnoj Gori poklopio se sa više važnih događaja za tu državu, uključujući jubilej – dvadesetu godišnjicu obnove državnosti, ali i nedavnu potvrdu da je reč o najizvesnijoj budućoj članici Evropske unije. Naime, EU je odobrila formiranje ad hoc grupe koja će raditi na izradi nacrta sporazuma o pristupanju. Takva odluka u evropskim institucijama nije doneta u poslednjih 17 godina. Poslednji put usvojena je 2009. godine, kada se Hrvatska približavala zaključenju pristupnih pregovora. Punopravna članica EU od 2013. godine, Hrvatska već 13 godina zadržava status najnovije članice, što ujedno predstavlja i najduži period u istoriji bez proširenja Evropske unije. Samit bez sadržajnog učinkaZa razliku od prethodnih prilika, ovaj samit neće imati dokumentovan epilog. Prema najavama evropskih zvaničnika upućenih u organizaciju skupa, neće biti usaglašena zajednička deklaracija. Razlozi nisu poznati. Nema nikakve teorije zavere i pre je reč o tome da EU nema šta novo da ponudi osim već potvrđenih političkih poruka, koje su usaglašene još na samitu održanom šest meseci ranije, u decembru 2025. godine u Briselu. Osim potvrde da je budućnost regiona u Evropskoj uniji, jedina konkretna ponuda Brisela Zapadnom Balkanu biće najava da bi region možda već naredne godine mogao da postane deo zone bez rominga. Upravo je to razlog zbog kojeg je Savet EU požurio sa okončanjem procedura kako bi se taj korak tokom samita predstavio kao uspeh. Procedure su završene 4. juna, svega dan uoči održavanja skupa. O čemu će se razgovarati?Potreba za unapređenjem vladavine prava u svim državama regiona, potpuno usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije, uključujući sankcije prema Rusiji, kao i rešavanje bilateralnih sporova među državama Zapadnog Balkana, biće ključne poruke koje će evropski lideri preneti svojim sagovornicima iz regiona. Savet EU potvrdio je da će lideri razgovarati o proširenju, te da će to biti prilika da Evropska unija ponovi svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU. Očekuje se da će lideri proceniti napredak postignut u postepenoj integraciji Zapadnog Balkana u EU i razmotriti kako da se taj proces dodatno unapredi, posebno kroz Plan rasta za Zapadni Balkan. Takođe će razmotriti načine za suočavanje sa zajedničkim izazovima i jačanje bezbednosti i otpornosti regiona u kontekstu sve složenijih geopolitičkih okolnosti. Nezaobilazna tema biće i različiti modeli približavanja Evropskoj uniji koji se poslednjih meseci nude državama kandidatima pre punopravnog članstva. Posebnu pažnju izazvalo je pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je predložio "kreativna rešenja" za države kandidate. Merc je ponudio dva različita modela: jedan za Ukrajinu, a drugi za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju. Za Ukrajinu je predložio model pridruženog članstva, koji bi podrazumevao učešće u radu svih institucija EU, ali bez prava glasa i prava veta. Za države Zapadnog Balkana i Moldaviju, s druge strane, nemački kancelar predlaže status posmatrača kao prelazni oblik približavanja Evropskoj uniji. Koga neće biti na samitu?Domaćin samita tvrdi da će u Tivtu boraviti 35 međunarodnih delegacija. Oko 20 lidera država članica Evropske unije potvrdilo je učešće. Među onima koji neće biti prisutni jeste i mađarski premijer Peter Mađar. Neke evropske diplomate smatraju da je razlog to što još nije definisao politiku prema regionu. Njegov prethodnik i politički protivnik Viktor Orban redovno je prisustvovao samitima sa liderima Zapadnog Balkan ali i održavao bliske odnose sa liderima Srbije i Republike Srpske. Na samitu neće biti ni Kaje Kalas, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost. Zvanično su navedeni privatni razlozi. Nezvanični izvori navode da je Kalas bolesna i fizički nesposobna da doputuje u Tivat. Koga će biti u Tivtu?Za razliku od prošlog decembra, na samitu će biti prisutan predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Njegov dolazak obeležen je rastom tenzija sa nekadašnjom zajedničkom republikom, nakon što su crnogorske vlasti vratile grupu muškaraca koji su u Podgoricu doputovali čarter letom. Iako odnosi sa Crnom Gorom nisu najbolji, a tenzije su počele da rastu nakon obeležavanja crnogorske nezavisnosti, Vučić nije odustao od dolaska jer je to obećao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja ga je lično telefonom pozvala da razgovara o njegovom učešću. Svi lideri Zapadnog Balkana potvrdili su učešće. Kosovo na ovom skupu predstavlja predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju. Na prethodnim samitima Kosovo je predstavljala Vjosa Osmani, kojoj je mandat istekao u aprilu. Kosovo se trenutno nalazi u trećoj parlamentarnoj izbornoj kampanji za manje od godinu i po dana.

Francuski predsednik Emanulel Makron (Emmanuel Macron) izjavio je u četvrtak na Cetinju da je sve što je Crna Gora uradila u poslednje dve godine izvanredno i da Francuska ostaje uz Crnu Goru na završnici puta ka EU. "Puno više je urađeno nego što su mnogi mislili da će moći", rekao je on na konferenciji za novinare s crnogorskim predsednikom Jakovom Milatovićem. Makron je na pitanje o tome kako će francuski predsednički izbori iduće godine uticati na EU put Crne Gore, rekao da što Crna Gora bude više napredovala i radila na reformama i bude komunicirala sa što više političkih snaga, to će lakše dobiti pristanak za članstvo, prenela je agencija Beta. "Dao bih vam savet, nemojte da sumnjate u sebe. Verujte, radite i rezultat će doći", rekao je Makron. On je rekao da Francuska želi da ambiciozno razvija partnerstvo s Crnom Gorom. "Poslednjih godina smo dosta investirali u bilateralne odnose i puno smo napredovali tako što smo potpisali sporazume koji olakšavaju saradnju u oblasti zdravstva, energetike i infrastrukture. Ne zaboravljam ni ugovore o izgradnji dva patrolna broda", rekao je Makron. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je Makronova poseta priznanje za Crnu Goru i za njena dostignuća na putu ka EU. "Danas kad je Crna Gora najbliža EU, podrška Francuske ima veliku vrednost", rekao je Milatović na Cetinju na konferenciji za novinare s Makronom. Milatović je kazao da je cilj Crne Gore da bude naredna članica EU 2028. godine i poručio je da je uveren da će taj cilj uskoro biti ostvaren uz podršku Francuske. 'Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU'Predstavnici vlada Crne Gore i Francuske potpisali su ugovor za projektovanje i izgradnju novog univerzitetskog Kliničkog centra Crne Gore u Podgorici, Memorandum o razumevanju za razvoj dionice A2- 2 Jadransko-jonskog puta, aneks Okvirnog sporazuma o neobavezujućoj kreditnoj liniji između Francuske razvojne agencije i Crne Gore i potvrdu o drugom odobrenom kreditu između Francuske razvojne agencije i Crne Gore, kao i Tripartitni sporazum o partnerstvu. Makron je posle potpisivanja sporazuma rekao je da je trenutak njegove posete Crnoj Gori simboličan i odlučujući, prenela je Radio-televizija Crne Gore. On je takođe čestitao premijeru Milojku Spajiću na uspehu na putu ka Evropskoj uniji i kazao da je Crna Gora krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Francuski predsednik je rekao da potpisani sporazumi svedoče o želji dve zemlje da se odnosi dodatno osnaže i istakao da ga posebno raduje izgradnja novog Univerzitetskog Kliničkog centra u vrednosti od 312 miliona evra, kao i prvi korak u pravci izgradnje nove dionice auto-puta. "Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU. To podrazumeva ozbiljnu posvećenost i trajnu privrženost. Crna Gora je krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Bićemo sa vama dok završite sve obaveze odlučno kao i do sada", rekao je Makron. Spajić je rekao da dve zemlje učvršćuju strateško partnerstvo i zajedno grade evropsku budućnost. Francuski predsednik bi trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana koji se u petak održava u Tivtu na crnomorskoj obali.

Dva autobusa, komunikacioni uređaji i transparenti sa političkom porukom "Srbija pobeđuje" – sve to je crnogorska policija zaplenila nakon što je sa aerodroma u Tivtu deportovala grupu od oko 90 muškaraca, srpskih državljana. Grupa, u kojoj je Radio Slobodna Evropa (RSE) identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante, proterana je uz obrazloženje da su "bezbednosni rizik", uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana – najvećeg međunarodnog političkog događaja kojeg Crna Gora organizuje od proglašenja nezavisnosti 2006. godine. "Ovo je bukvalno operacija iz priručnika hibridnog ratovanja", opisuje za RSE Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC). "Gde vi na načine koji nisu konvencionalni, i koji ne uključuju konvencionalno naoružanje, već razne neke druge tehnike, nastojite da naudite drugoj strani. E sad je u ovoj konkretnoj situaciji pitanje koliko se želelo nauditi Crnoj Gori, a koliko se zapravo želela projektovati ta neka moć ili prestiž Srbije", dodaje on. Ocenjuje, međutim, da je operacija doživela "fijasko". Zvanični Beograd je prvo ćutao na navode Podgorice da je u Crnu Goru pokušala da uđe grupa "bezbednosno interesantnih lica". Potom je predsednik Srbije iz Tivta poručio da među deportovanima nije bilo kriminalaca, već da su to aktivisti koji su želeli da razvuku transparente "Srbija pobeđuje". "Oni su došli ovde da omoguće bolje okruženje, da bih se ja bolje osećao, a da me niko nije pitao", rekao je Vučić. Nije otkrio čija je odluka bila da se grupa pošalje u Tivat, rekavši da on radi na tome i da je to unutrašnja stvar. "Vrlo pogrešna politička odluka da neko dolazi ovde i kači banere, meni je napravio problem. Izvinjavam se svakome kome je to izazvalo nelagodu", poručio je Vučić. Bezbednosne službe Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) - do objave teksta nisu odgovorili na pitanja da li su proveravale deportovane osobe. Na pitanja ko je organizovao grupu, ko su oni i šta im je bila namera u stranoj državi nije odgovorila ni Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS). "Srbija pobeđuje" je proteklih meseci postao politički slogan kojeg ta stranka koristi na svojim mitinzima. "S obzirom na to ko je otišao i kako su ti ljudi otišli, mislim da se samo od sebe crta da je ovo bio pokušaj vlasti u Srbiji da pokažu kako predsednik uživa veliku podršku i van granica. Dakle, da je on regionalni lider", zaključuje Marko Savković. Ocenjuje da je cilj njihove "političke agitacije" bio da se "skrene pažnja sa skupa na kome je u prvom planu zapravo trebalo da bude Crna Gora i crnogorski uspeh (oko evrointegracija i organizacije samita)". Deo medija je, pozivajući se na neimenovane izvore, pripadnike deportovane grupe opisivao i kao Vučićevo "neformalno obezbeđenje". RSE ove navode nije mogao nezavisno da potvrdi. Ko je vraćen iz Crne Gore?RSE je pojedince iz deportovane grupe identifikovao na osnovu alata za prepoznavanje lica. Njihove fotografije objavila je crnogorska policija. Opisuje ih kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Pored napadača na antivladine demonstrante, RSE je na fotografijama crnogorske policije pronašao i pristalice SNS-a, viđene na skupovima te stranke, zaposlene u javnim preduzećima ali i lokalne funkcionere beogradskih opština. Tako se, među fotografijama deportovanih iz Crne Gore, našao i Igor Vjetrović, odbornik vlasti u beogradskoj opštini Obrenovac. RSE je, putem njegovog zvaničnog mejla u Opštini Obrenovac, pitao Vjetrovića šta je radio u Crnoj Gori i ko je i sa kojom namerom organizovao put. Do objave teksta odgovor nije stigao. Prema ranijim objavama na društvenim mrežama, Vjetrović je viđan u šatorskom naselju pristalica vlasti u centru Beograda, poznatom pod nazivom "Ćacilend", koje je nastalo kao odgovor vlasti na masovne antivladine proteste. Ko je bio 'logistička podrška'?Crnogorska policija je, u danu deportacije, pored komunikacionih uređaja oduzela i dva autobusa srpskih registarskih oznaka, za koje se sumnja da su bili angažovani za prevoz grupe iz Srbije. Na fotografijama koje je objavila policija, na autobusima se vide oznake "Omega 014". RSE je utvrdio da su u privrednom registru Srbije pod tim imenom zavedene dve preduzetničke agencije iz Valjeva. Jedna je "Omega 014 Valjevo". Druga je "Omega Turs 014". Obe su registrovane u valjevskom naselju Beloševac. Prva, čiji je vlasnik Ivan Joksimović, osnovana je 2017. godine. U javnim bazama nema podataka o finansijama ovog autoprevoznika do 2023. godine, kada su prijavili prihod od oko 47 hiljada evra (5,6 miliona dinara). U naredne dve godine taj prihod je dupliran, pa je 2025. iznosio oko 100 hiljada evra. Prema podacima Uprave za javne nabavke, firma je u poslednje dve godine na tenderima dobila ugovore za prevoz, uglavnom učenika iz Valjeva i Mionice, ukupne vrednosti oko 55 hiljada evra. A "Omega Turs 014" registrovan je 2024. godine. Vlasnik je Jovan Joksimović, a Fejsbuk pretraga pokazuje da je on sin Ivana Joksimovića. Ova firma nema objavljene finansijske izveštaje, a prema podacima privredne baze kojoj RSE ima pristup, sklapala je ugovore za prevoz sa Opštinom Mionica i njenom turističkom organizacijom, vredne oko 4,7 hiljade evra. Broj telefona, koji se navodi kao kontakt za oba autoprevoznika, danas je isključen. Na pitanja RSE upućena mejlom, ko je, za koje relacije i na koji vremenski period iznajmio njihove autobuse koji su zaplenjeni u Crnoj Gori, do objave teksta odgovori nisu stigli. Grupa srpskih državljana je u Tivat stigla čarter letom nacionalne aviokompanije "AirSerbia", preko beogradskog aerodroma. Istim avionom su, nakon nekoliko sati bezbednosnih provera, vraćeni za Srbiju. Iz ove kompanije, međutim, ne odgovaraju na pitanja ko je zakupio let i organizovao odlazak grupe u Crnu Goru. "Nije nimalo lako izaći iz zemlje, naročito preko međunarodnog aerodroma koji ima veoma razvijene sisteme praćenja ljudi koji prelaze granicu. I materijal koji su nosili, koji se u principu ne može uneti u avion. Ovo sve zajedno je jedna međunarodna blamaža", ukazuje Marko Savković. Vučić u Tivtu, uprkos 'savetu' srpskih službi da ne ideVučić je poručio odlazi na samit u Tivat uprkos savetu Bezbednosno-informativne agencije da ne ide, zbog "bezbednosnog rizika". U retkom javnom oglašavanju, objavljenom nakon deportacije srpskih državljana, BIA se nije osvrtala na tu akciju crnogorskih službi. Poručila je samo da Vučić ne treba da ide u Crnu Goru zbog "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Saopštenje bezbednosnih službi je za Marka Savkovića "pokušaj" da "skrenu pažnju" sa akcije crnogorskih vlasti na tivatskom aerodromu. "Mi živimo poslednji stadijum potčinjavanja sektora bezbednosti predsedniku Vučiću i njegovoj stranci. Imali smo u tom sektoru niz imenovanja ljudi za koje se, očigledno opravdano, pretpostavljalo da su bliski vladajućoj opciji. Oni izgleda bespogovorno izvršavaju ono što im se predloži, sugeriše ili možda čak i naredi", dodaje on. BIA je u saopštenju navela da procenu bazira na operativnim saznanjima da se u Crnoj Gori nalazi Radoje Zvicer, koji važi za vođu "kavačkog" kriminalnog klana. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", naglasili su u saopštenju. Nije, međutim, poznato na čemu BIA temelji tvrdnje da je Zvicer u Crnoj Gori. Zvicer je među 50 najtraženijih evropskih begunaca, na poternici je Interpola, a od 2020. godine, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. Crnogorska policija je do sada više puta sprovodila akcije, ali nikad nije zvanično potvrđeno da postoje saznanja da se on krije na teritoriji te države. "Kavački" kriminalni klan suprostavljen je "škaljarskom". Povezuju se sa međunarodnim švercom droge, ubistvima i drugim krivičnim delima. Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi. Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije u Srbiji povezan sa organizovanim kriminalom, prethodnih dana optuživao Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. A uoči samita u Tivtu, premijer Crne Gore Milojko Spajić je ocenio da "prvi put postoji miks spoljnopolitičkih faktora i organizovanih kriminalnih grupa koje zajednički deluju protiv evropskog puta" te države. "Od prije nekih četiri, pet meseci je tako, a EU nam pomaže da se borimo protiv toga", rekao je Spajić u skupštini Crne Gore. Nije, međutim, precizirao na koga misli i kakve se akcije sprovode. Marko Savković iz nevladinog ISAC fonda smatra da dešavanja na crnogorskom aerodromu mogu biti "podstrek" za Crnu Goru. "Jer oni sada vide u kojoj meri je važno da uđu u Evropsku uniju i privedu kraju taj proces. Između ostalog, da bi se uspešnije branili od ovakvih operacija, ako za nešto što je ovako loše izvedeno uopšte može da se upotrebi izraz 'operacija'", dodaje on. Kada je reč o posledicama po Beograd, Savković smatra da će odnosi sa zvaničnom Podgoricom biti "dodatno degradirani", kao i reputacija Srbije, čije vlasti pokušavaju da se na međunarodnom planu predstave kao "konstruktivni akter u regionu". 'Skupovi podrške' Vučiću u regionuPokušaj odlaska grupe ljudi iz Srbije u Crnu Goru, sa političkim sloganom vladajuće stranke, Marka Savkovića podseća na nedavni skup u Severnoj Makedoniji. Uz srpske i makedonske zastave i transparente "Srbija pobeđuje", u Kumanovu je 23. maja održan miting koji su provladini mediji u Srbiji opisali kao "veliki skup podrške Vučiću". Makedonska opozicija je kao organizatore skupa označila vladajuću koaliciju u Skoplju, ali su oni to demantovali. U istom danu je u Beogradu organizovan jedan od najvećih antivladinih skupova, u organizaciji studenata u blokadi. A Vučića su, tokom poseta regionu, na skupovima podrške proteklih godina dočekivali i u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska. RSE je, nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, otkrio da su birači iz Republike Srpske, koji imaju prebivalište u Srbiji i pravo glasa, organizovano dovoženi na glasanje u Beograd kako bi dali glas Srpskoj naprednoj stranci. Autobusi su dovozili birače iz Rudog, Foče, Višegrada, Novog Goražda, Čajniča. Srpska napredna stranka je tada odbacivala optužbe domaćih i međunarodnih posmatrača o izbornoj krađi. **Tekst je ažuriran izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Tivta, koju je dao na konferenciji za novinare nakon što je stigao u Crnu Goru 4. juna u večernjim satima.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je u sredu da je "zvanično" savetovala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ne ide u Crnu Goru, gde bi ove nedelje trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, zbog, kako je navela "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. BIA je navela da se prema njenim operativnim saznanjima u Crnoj Gori nalazi vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", navela je BIA. Srpska bezbednosna agencija se oglasila pošto je iz Crne Gore deportovano 87 muškaraca, nakon što su istog dana čarter letom stigli iz Beograda uz objašnjenje da su "rizik po bezbednost", dok su crnogorski mediji tu grupu opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". RSE je ustanovio da među njima ima pristalice Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima, ali i koji je postavljen na mnoge bilborde po Srbiji. Radoje Zvicer koji važi za jednog od vođa Kavačkog klana nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Vučić je sredinom maja posle hapšenja šefa beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom, izneo niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je Vučić. Kavački klan je uz Škaljarski klan poreklom iz okoline Kotora. U obračunima između ta dve organizovane kriminalne grupe, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji, na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno je više od 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom.